1

PERVAZIVNI RAZVOJNI POREMEAJI

Pervazivne/sveproimajue razvojne poremeaje karakterie kvalitativno oteenje
recipronih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije i oskudan, stereotipan i
repetitivan repertoar interesovanja i aktivnosti.
U pervazivne razvojne poremeaje prema ICD-10 klasifikaciji (F84) svrstavaju se:
1. deji autizam
2. atipini autizam
3. Rett-ov sindrom
4. drugi dezintegrativni poremeaj detinjstva
5. hiperkinetiki poremeaj udruen sa MR i stereotipnim pokretima
6. Aspergerov sindrom
7. drugi pervazivni razvojni poremeaj, nespecifikovan
8. pervazivni razvojni poremeaj, nespecifikovan.

Pervazivne razvojne poremeaje, prema ICD-10 klasifikaciji karakterie:
1. Prisustvo abnormalnog ponaanja pre navrene tri godine ivota
2. Kvalitativni poremeaj uzajamne socijalne interakcije (3 od 5):
a. odsustvo pogleda, poloaja tela, izraza lica i gestova adekvatnih socijalnoj
situaciji
b. nerazvijenost adekvatnog odnosa sa vrnjacima
c. retka potreba za nenou i zatitom od strane odraslih u stanjima stresa ili
uznemirenosti, kao i nepruanje nenosti i zatite drugima kada su u takvim
stanjima
d. nesposobnost podele zadovoljstva i radosti sa drugima, bez obzira da li se radi o
vlastitom ili tudjem zadovoljstvu
e. odsustvo socio-emocionalne uzajamnosti (poremeena ili devijantna reakcija na
oseanja drugih, nesposobnost prilagoavanja ponaanja socijalnom kontekstu,
slabo ukljuivanje u socio-emocionalno i komunikativno ponaanje).
3. Kvalitativni poremeaji komunikacije (najmanje 2 od 5):
a. usporen razvoj ili potpuno odsustvo govora, koje nije praeno pokuajima
kompenzacije kroz upotrebu gestova ili mimike kao alternativnih naina
komuniciranja
b. nedostatak sposobnosti da se zapone ili odrava konverzacija
c. stereotipna i repetitivna upotreba jezika
d. abnormalnosti visine, naglaska, brzine, ritma i intonacije govora
2

e. odsustvo igara kao da ili socijalne imitativne igre na mladjem uzrastu.
4. Ogranieni, repetitivni i stereotipni obrasci ponaanja, interesovanja i aktivnosti (2 od
6):
a. potpuna preokupacija stereotipnim i ogranienim obrascima interesovanja
b. izraena privrenost odredjenim predmetima
c. veoma izraena privrenost specifinim, nefunkcionalnim rutinama i ritualima
d. stereotipni i repetitivni motorni manirizmi samo ruku i prstiju (lepranje, uvijanje)
ili kompleksni pokreti celim telom
e. preokupacija delovima objekata ili nefunkcionalnim elementima igraaka (kao to
su miris, zvuk ili vibracija koju proizvode)
f. uznemirenost zbog malih i beznaajnih promena u okolini.
Klinika slika se ne odnosi na:
1. ostale oblike pervazivnih razvojnih poremeaja
2. poremeaje razvoja receptivnog govora sa socio-emocionalnim smetnjama
3. reaktivne ili dezinhibisane poremeaje vezivanja
4. MR sa udruenim emocionalnim ili bihejvioralnim poremeajima
5. izofreniju neobino ranog poetka
6. Rett-ov sindrom.
DSM-III-R kriterijumi:
1. kvalitativni poremeaji u uzajamnim socijalnim interakcijama
2. kvalitativni poremeaji verbalne i neverbalne komunikacije i imitativnih aktivnosti
3. znaajno ograniena interesovanja i aktivnosti
4. oznaiti ako je nastalo u periodu odojeta ili posle 36 meseci.

AUTIZAM-Primarno komunikativni deficit.
GOLUBOVI-Autizam je pervazivni razvojni poremeaj sa karakteristinim oblikom
patolokog funkcionisanja, kvalitativnim oteenjem recipronih socijalnih interakcija,
nedostatkom socio-emocionalnog reciprociteta, oskudnim, repetitivnim i stereotipnim
obrascima ponaanja, interesovanja i aktivnosti i abnormalnostima u razvoju verbalne
komunikacije.
KANNER-identifikovao 5 vrsta ponaanja koja su karakteristina za taj sindrom:
1. nesposobnost da se uspostavi interakcija sa drugim ljudima
2. nesposobnost da se komunicira da drugim ljudima verbalnim putem
3. opsesivnost u zadravanju istog
4. vea naklonost ka stvarima, nego prema ljudima
5. ponekad prisustvo jakog potencijala i inteligencije.
3

LORNA WINGAutizam je razvojni neuroloki poremeaj, a ne mentalni. Trijadu
poremeaja ine poremeaji:
1. socijalne interakcije
2. socijalne komunikacije i imaginacije
3. odreeni broj repetitivnih aktivnosti.
Pri simptomi autizma ispoljavaju se ve u prvom mesecu ivota u vidu bizarnih pokreta,
slabog refleksa sisanja, bez smeha i bez plaa, sa zadovoljstvom kada se niko ne bavi
njima. Sa rastom ova deca pokazuju interes za po koju igraku ili objekat, ponavljajui
ritualne pokrete. Razvoj govora je odloen, a kada se govor i razvije nije adekvatan
datoj situaciji.
PREVALENCIJA AUTIZMA-Uestalost tipinog Kanerovog sindroma je 4-5 na 10000
ivorodjene dece. Uestalost pojave autizma kree se od 2-4 do 15-20 na 10000
stanovnika. Od toga 3-4 deaka na jednu devojicu. Prevalencija se poveala u
poslednje dve decenije-62 na 10000 dece u Velikoj Britaniji; 70 na 10000 u vedskoj;
50-70 na 10000 u SAD. Prevalencija kod brae i sestara autistine dece iznosi 2-3%.
KLINIKA SLIKA AUTIZMA-Kod skoro sve dece sa autizmom, trijada poremeaja se
ispoljava u prve 2 do 3 godine ivota.
Lorna Wing navodi ponaanja koja mogu biti prisutna kod dece sa autizmom:
1. slabo sisanje u prvim nedeljama ivota
2. mirno i tiho ili konstantno plakanje i vritanje koje se ne smiruje
3. nezainteresovano ili ne podnosi maenje
4. ne podnosi prepovijanje, eljanje i sl.
5. ravnoduno prema onima koji brinu o njemu, vole da ga ostave na miru ili je
patoloki vezano samo za jednu osobu
6. odsustvo kotakta oima
7. ne prua ruke da ga uzmu
8. ne uestvuje u igrama, ne imitira izraz lica ili pokrete odraslih
9. oskudno gukanje
10. ne komunicira preverbalnom konverzacijom sa roditeljima
11. ne prihvata podsticaj na komunikaciju
12. ne skree panju roditeljima na interesantne predmete ili dogadjaje
13. ne reaguje na pokuaj roditelja da mu ukau na predmete ili dogadjaje
14. ne pozdravlja spontano poznate ljude
15. snana fascinacija
16. opti utisak da je dete udno i drugaije.

4

DIJAGNOZA autizma se postavlja na osnovu postojanja 3 karakteristike ponaanja:
1. poremeaj socijalne interakcije
2. poremeaj socijalne komunikacije
3. prisustva repetitivnih i skuenih aktivnosti

I. POREMEAJ SOCIJALNE INTERAKCIJE-U dijagnostici autizma najznaajnija je
nesposobnost uspostavljanja socijalnih odnosa sa drugim ljudima.
Kanner navodi da postoji lepeza socijalnih poremeaja u autizmu:
1. neodazivanje na poziv drugih ljudi
2. neprimeivanje ljudi
3. odnos prema delovima tela ljudi kao prema odvojenim objektima
4. nedostatak kontakta pogledom
5. ponaanje prema ljudima kao da su predmeti
6. odsustvo ponaanja uskladjenog sa kulturnim normama
7. usmeravanje panje na nesocijalne aspekte
8. odsustvo razumevanja oseanja drugih ljudi
9. odsustvo savoir faire znati kako, vetina ophodjenja.

Allen- karakteristike autistine dece:
1. nedostupni
2. udaljeni
3. neprikladne interakcije
4. pseudosocijalizacija.

Neadekvatnost socijalnog ponaanja moe se klasifikovati u 3 kategorije:
1. socijalno osamljeni
2. socijalno indiferentni
3. socijalno udni.

U blaoj formi dete moe pasivno prihvatati socijalni kontakt, ali nema inicijativu da
spontano pridje nekome.
Socijalno izbegavanje autistinih osoba odnosi se na skoro sve forme drutvenih
odnosa. Osetljivi su na poglede, mirise i dodir. U stanju su da glasno plau da bi izbegli
kontakt sa roditeljem ili starateljem.
Socijalna ravnodunost-ne oseaju zadovoljstvo i radost u druenju sa drugim ljudima.
Neprilinosti u ponaanju znak su socijalne nezrelosti dece sa autizmom-izlivi gneva,
beanje, vritanje, drutveno neprihvatljive navike, ujedanje i utiranje drugih ljudi,
uzimanje stvari sa polica u radnjama, izgovaranje neumesnih primedbi. Ne razumeju
misli i oseanja drugih ljudi. Ne reaguju na druge ljude, izbegavaju kontakt pogledom.
5

Pokazuju oseanja ljutnje, straha, radosti, alosti, ali u sutuacijama kada drugi to ne bi
oseali, kao ni oseanja ponosa, stida ili razoarenja. Njihova zloba i svirepost proistiu
iz njihove nerazvijene emocionalnosti. Ekstremno su egocentrina, slede iskljuivo svoje
vlastite elje, interesovanja i spontane impulse, ne obaziru se na naredbe drugih ljudi i
ne potuju ih.

II. POREMEAJ SOCIJALNE KOMUNIKACIJE-
a. preverbalna komunikacija retko pokazuju, uglavnom grabe predmete,
ignoriui potpuno osobu, dete ili odraslog koja dri taj predmet.
b. neverbalna komunikacija kod dece sa autizmom neverbalna komunikacija je
izmenjena, izraz lica obino ne prati intonaciju, gestovi su izvan konteksta
govora. Ispitivanje neverbalne komunikacije dvogodinje i trogodinje dece sa
autizmom pokazala su da ona esto manipuliu rukom ispitivaa zahtevajui
eljeni predmet, a da pri tome ne pokazuje predmet kaiprstom niti ostvaruje
kontakt oima u cilju komunikacije. Odsustvo protodeklarativnih gestova
reprezentuje kvalitativno distinktivnu karakteristiku preverbalnog razvoja
autistine dece.
c. verbalna komunikacija-razvoj govora kod dece sa autizmom u korelaciji je sa
stepenom njihovog intelektualnog funkcionisanja. Receptivne i ekspresivne
jezike funkcije su razvijenije ukoliko je inteligencija via.
Lorna Wing istie da poremeaj socijalne komunikacije kod dece sa autizmom
karakterie:
1. nedostatak uivanja u komunikaciji
2. nerazumevanje injenice da govor slui za prenoenje poruka drugim osobama i
mogunost traenja zadovoljenja osnovnih potreba, negovorenje o svojim
oseanjima i nerazumevanje oseanja, ideja i ubedjenja drugih ljudi
3. nerazumevanje poruka iskazanih gestom, mimikom, izrazom lica, poloajem tela
ili intonacijom glasa
4. specifini obrazci vokalizacije i facijalne ekspresije
5. odsustvo gesta, mimike, izraza lica, vokalne intonacije ili poloaja tela u
prenoenju informacija
6. deca sa bogatijim renikom rei shvataju bukvalno i konkretno, a ponekad su
preosetljivi ili biraju bombaste rei i izraze, uz ogranien sadraj govora.
Kod sve autistine dece kasni razvoj govora, bilo kroz odlaganje ili kroz regresiju.
Polovina ove dece ne progovori do pete godine ivota. Kod neke dece sa autizmom
govor se nikada ne razvije (funkcionalna nemost), dok kod one kod koje se razvije,
6

javlja se eholalija, metaforini govor, neologizmi, pogrena upotreba zamenica (esto
koriste ti umesto ja ili sebe nazivaju imenom) i mutizam.
Autistina deca ispoljavaju atipian fonoloki razvoj, u stanju su da spontano vokalizuju,
ali je njihova glasovna ekspresija veoma specifina.
Modulacija glasa je skoro uvek atipina, tako da govor ima neobinu intonaciju, zvui
mehaniki i monotono ili je isprekidan i otar sa nedostatkom ritma.
Glas je esto zaravljen, atonalan. Moe biti promukao, hrapav ili hipernazalan.
Osnovni elementi prozodije, visina, intenzitet i ritam, ne menjaju se u skladu sa
zahtevima i oekivanjima socijalnog polja i komunikacionih potreba. Tokom itavog
ivota glas im je sasvim osoben. Prosena visina tona moe biti abnormalno visoka, a
uobiajeni su loa kontrola jaine zvuka i grleni umovi.
Artikulacija je uglavnom ouvana, zbog toga to retko imaju motorika oteenja.
Govor je stereotipan, prazan, papagajski i monoton. Kod 75% autistine dece ispoljava
se eholalija. Hinerman eholaliju definie kao neadekvatno ponavljanje rei, fraza ili
reenica koje su prethodno izgovorene. Autistina deca ponekad izgovaraju rei ije
znaenje ne razumeju. Eholalija je odraz specifinog nedostatka autistine dece u
korienju ekspresivnih intonacionih karakteristika govora, dok korektna artikulacija
autistine dece prilikom ponavljanja tudjih rei ukazuju na njihovu ouvanu sposobnost
fonemske diskriminacije. Za razliku od trenutne eholalije, odloena eholalija je praena
rezumevanjem tudjih rei koje se stereotipno ponavljaju. Znaajno je utvrditi razliku
izmedju repetitivnog govora koji se ispoljava kroz nefunkcionalnu eholaliju i tzv.
funkcionalne eholalije koja predstavlja samo posledicu preterane generalizacije obima i
sadraja pojma na koji se pojedina re odnosi. Kod odloene eholalije informacije se
trae u dugotrajnoj memoriji, a kod neposredne eholalije se radi o ehoikoj
kratkotrajnoj memoriji. Neki autori su oznaili eholaliju kao tetnu i socijalno
nefunkcionalnu pojavu, dok je drugi smatraju strategijom za odravanje socijalnog
ponaanja u nedostatku drugih sredstava komunikacije. Eholalino ponaanje je
sastavni deo razvoja kognitivne, komunikativne i lingvustike kompetentnosti autistine
dece, a ne samo devijantno ponaanje. Skoro polovina autistine dece nikada ne razvije
funkcionalan govor. Neka deca, sklona hipernazalizaciji nauenih sadraja, istom reju
oznaavaju irok spektar pojava medju kojima postoji samo neznatna povezanost ili
nauenu re koriste u strogo fiksiranom znaenju bez mogunosti da je upotrebe u
nekoj drugoj situaciji.
Sintaksiko-semantiki deficit autistine dece neki autori objanjavaju nedostatkom
teorije uma. Sposobnost spontanog imenovanja predmeta, sklapanja jednostavnih
reenica i korienja duih reenica i duih fraza znaajno je bolje razvijena kod
umereno MR dece, to je uslovljeno sklonou MR dece (za razliku od autistine) da na
prikladan nain koriste nauene fraze. Sintaksa se esto razvija istim redosledom kao i
7

kod zdrave dece, iako taj proces moe biti neto sporiji, izuzev delova iskaza koji imaju
promenljiva znaenja-deiktika (ovde-onde, sada-tada...), a koja deca sa autizmom teko
shvataju.
Semantike sposobnosti-autistina deca imaju karakteristine smetnje u razumevanju
znaenja apstraktnih figurativnih iskaza. Rei najee razumeju u njihovom doslovnom
znaenju, ne shvatajui da ista re moe imati dva razliita znaenja.
Poveanje broja rei u jeziku dece sa autizmom moe biti normalno ili usporeno. Neka
deca sa autizmom koja govore imaju bogat renik, ak mogu imati opsesivan interes za
rei, dok neka mogu kasno progovoriti. Nerazvijen govor na uzrastu od 5 godina
ukazuje na lou prognozu, ali ima i dece sa autizmom koja poinju govoriti tek posle
pete godine ivota.
Kod dece sa autizmom javlja se:
1. kompletno odsustvo govora mutismus
2. nesposobnost govora alogia
3. ponavljanje stereotipnih fraza
4. eholalian govor echolalia.

Govor autistine dece je manje spontan, a vie izazavan, manje expresivan, a vie
instrumentalan.
Razvijenost pragmatskog nivoa komunikacije u vezi je sa razumevanjem socijalnog
konteksta u kome se odvija komunikativni in. Abnormalnost koja se ispoljava u
pragmatskim sposobnostima ove dece sastoji se u tome da ona esto govore
neprimereno socijalnom kontekstu (eholalija) i imaju smetnje u prepoznavanju ta
jedna osoba oekuje od druge u razgovoru.
Sintaksiko-semantiki nivo govora moe biti veoma dobro razvijen, a pragmatski nivo
je znatno nerazvijen.
Sposobnost da se seti rei vie zavisi od zvuka rei, nego od njene gramatike potrebe i
znaenja-bolje se sete onoga to su poslednje uli, bolje se sete reenica nego
pojedinanih rei.
Pokazuju nesposobnost prebacivanja sa formalnog na neformalni stil razgovora. Meaju
utivost i formalnost i nove i stare informacije.

III. REPETITIVNO I OPSESIVNO PONAANJE- Ova deca imaju velike smetnje u
planiranju, koje se ispoljavaju rigidnim, perseverirajuim pristupom u reavaju
problema kao posledica abnormalnosti frontalnog dela mozga. Deca sa viim
nivoom sposobnosti naginju kompleksnijim emama stereotipnih aktivnosti.
Ponovljenje stereotipne aktivnosti mogu biti jednostavne i kompleksne.
8

a) jednostavne stereotipne aktivnosti puckanje prstima, predmetima, vrtenje predmeta
ili posmatranje predmeta koji se okreu, lupkanje ili grebanje povrina, posmatranje,
hodanje ili praenje linija i uglova, opipavanje posebnih tkanina, tranje u krug, roking,
stajanje i skakanje s noge na nogu, dodirivanje ili grebanje delova tela, udaranje
glavom ili samopovredjivanje, krgutanje zubima, reanje, vritanje ili putanje drugih
zvukova;
b) sloene stereotipne radnje sa predmetima- izrazita vezanost za neke predmete bez
jasne svrhe, slaganje predmeta u redove ili druge oblike, skupljanje velikog broja
predmeta bez neke svrhe, kao to su: plastine boce, kamenje, plastini poklopci;
c) kompleksne stereotipne radnje-odlazak uvek istim putem do odredjenog mesta,
insistiranje na ritualu pred spavanje, ponavljanje udnih pokreta telom;
d) kompleksne verbalne ili apstraktne repetitivne aktivnosti-fascinacija odredjenim
temama kao to su: elektricitet, astronomija, ptice, elezniki red vonje, odredjene
osobe, ponavljanje iste grupe pitanja i zahtevanje standardnih odgovora.
Repetitivni rituali, iako su jedan od karakteristinih znakova autizma, nisu podjednako
izraeni kod sve dece.
OSTALE NESTALNE KARAKTERISTIKE -OVO NISU SVI UILI...PA VI KAKO
HOETE... -Autistina deca se razlikuju jedna od druge ne samo u stepenu
ometenosti kontakta i stepenu intelektualnih sposobnosti ve i prema svojoj linosti i
posebnim interesovanjima, koja su esto raznovrsna i originalna.
Inteligencija teko je utvrditi kod ove dece. Priblino 2/3 dece sa autizmom ima
sniene opte sposobnosti (IQ ispod 70). Autistina deca imaju mnogo bolje neverbalne
sposobnosti nego auditivnoverbalne sposobnosti.
Ostrvca inteligencije / specijalne sposobnosti ispoljavaju se u oblasti crtanja, muzike
i raunanja kalendara. Opisani su i upamivanje, prepoznavanje oblika i hiperleksija
(rano uenje itanja). Ove specijalne sposobnosti nazivaju se autistinim savantom.
Primeene su i kod MR osoba, koje su posebno nadarene za odredjene oblasti.
Specijalne sposobnosti su obino:
- neverbalne sposobnosti -za muziku, raunanje, rastavljanje i sastavljanje
aparata, slaganje slagalica...
- neobina memorija-dugotrajno pamenje iskustva u istoj formi u kojoj su prvi put
opaena.
Verovatno su ove sposobnosti rezultat neuobiajene organizacije mozga u autizmu.

9

Poremeaj vizuelnog opaanja i kontakta oima -autistina deca su potpuno nesenzitiva
na vizuelno percipirane informacije iz okoline, ne usmeravaju svoj pogled ka licu druge
osobe i uglavnom se slue perifernim vidom. Poremeaj vizuelnog opaanja i kontakta
oima ispoljava se kao:
- korienje perifernog umesto centralnog vidnog polja
- gledanje ljudi i stvari letiminim pogledima
- fiksiranje pogledom drugih ljudi (ee kod starijie dece).

Smetnje motorne imitacije -ispoljavaju se kao smetnje u ponavljanju pokreta,
nesposobnost odreivanja leve i desne strane, napred-nazad, gore-dole, pokreta prstiju.

Smetnje motorne kontrole -ispoljavaju se u vidu skakanja, mahanja rukama, roking i
grimase pri uzbudjenju, hoda na prstima bez adekvatnog mahanja rukama, udan
polaaj tela, sa nagnutom glavom, rukama savijenim u laktu i olabavljenim akama ili
spontani iroki pokreti, fini, veti pokreti ili su deca trapava iako na prvi pogled deluju
graciozno i spretno.
Neobina reakcija na senzorne doivljaje Indiferentnost, uznemirenost ili fascinacija
mogu se javiti kao reakcija na zvune, vizuelne, toplotne ili bolne stimuluse, pri
dodirivanju povrina, prljavtine, na lepljivost ruku, ukuse, mirise. Poremeeno je
razumevanje vremena i prostora. Ova deca imaju tendenciju da upotrebljavaju senzorne
informacije ula dodira, pipanja i mirisa i da izbegavaju informacije koje se dobijaju sa
daljine.
Neadekvatne emocionalne reakcije-imaju deficite gestovne emocionalne ekspresije i
relativno je esta upotreba instrumentalnih gestova. Ne razlikuju sasvim jasno glasove
kojima se izraava srea od onih kojima se izraava bes. Ovi deficiti su uslovljeni loom
mentalizacijom. Oni ne razumeju situaciju pa se smeju, plau ili vrite bez vidljivog
povoda.
Razliite anomalije fizikog funkcionisanja i razvoja -kao npr.:
- eratina ema spavanja i otpornost na sedative i hipnotike lekove
- eratian nain jedenja i pijenja, ukljuujui i ogromne koliine uzimanja tenosti
- izostanak vrtoglavice posle okretanja
- nezrelost u izgledu i neobina simetrija lica.

Nesposobnost sticanja higijenskih navika odsustvo kontrole stolice i mokrenja, kao
posledica usporenog sazrevanja kontrole sfinktera mokrane beike i debelog creva.
Neka deca razmazuju izmet.

10

Agresija ispoljavaju udaranjem ili drugim oblikom povredjivanja druge osobe.
Napadi besa izazvani remeenjem ustaljenih navika
Samopovreivanje udaranje glavom, grienje. Bihejvioralna terapija je najbolja vrsta
intervencije.
Poremeaji u ishraniOsim pika (jedenje nejestivih materija) i uzimanja velikih koliina
samo odreene hrane, servirane na tano odredjen nain, est je poremeaj.
Simbolika igra imaju ouvan kapacitet simbolike igre, ali ga spontano ne ispoljavaju.
Pretpostavlja se da su nedostaci u ostvarivanju simbolike igre samo simptomi
fundamentalnog kognitivnog deficita u oblasti egzekutivnih funkcija.
KLINIKI OBLICI AUTIZMA-Tustin-podela autizma na osnovu tri velike grupe koje se
razlikuju prema preivljenom iskustvu deteta, njegovo ja i okolini:
I. PRIMARNI AUTIZAM nerazlikovanje svog od majinog tela; ispoljava se prvih
meseci po rodjenju.
Klinika slika se ispoljava prvih meseci po rodjenju:
1. dranje tela je uvek kruto
2. dete ne reaguje na pokrete majke prilikom maenja, kupanja i hranjenja
3. dete je bez osmeha, ivahnosti, mimike, nikada ne odgovara na poglede, tepanja
i osmehe roditelja, nikada ne upuuje ni mio pogled, ni ciljani osmeh
4. ne odaziva se ni na pozive imenom, ni na tepanje
5. obino dri u ruci neki predmet po ceo dan
6. ispoljava hiperakuziju, preosetljivos na zvuke iz okoline
7. obino ne ispoljava saznajne sposobnosti iznad onih koje odgovaraju srednjim i
niim oblicima MR
8. opaanje sveta odvija se izbegavanjem centralnog gledanja i jako razvijenim
perifernim opaanjem vidom, udrueno sa vanrednim upamivanjem detalja koji
su privukli njegovo interesovanje, a da tu zainteresovanost niko od prisutnih ne
primeuje.

II. SEKUNDARNI AUTIZAM -nastaje na uzrastu od oko dve godine ivota.
Kod dece sa sekundarnim autizmom posle perioda normalnog razvoja dolazi do pojave
prvih simptoma autizma, do regresije u oblasti verbalne i neverbalne komunikacije.
Ispoljava se simptomima:
1. dete obino poinje sa zahtevom da bude beba, da ga hrane na cuclu i previjaju
2. izbegava drugove, gubi interesovanje za igru
11

3. poinje da gleda kroz decu, kroz roditelje, ne zadravajui pogled i ne
usmeravajui ga ka bilo kome
4. sa lica iezava mimika, deluje kao ispranjeno
5. govor se postepeno pretvara u apat i onda se gubi; moe da se javi i kasnije, ali
kao sasvim bizaran, kao eholalija, poviene glasnosti, bez modulacije
6. umesto verbalnog zahteve uzima majku za ruku i vodi je do predmeta koji eli da
uzme
7. ispoljava strah od raznih situacija, osoba, predmeta, koji ima panian karakter
8. saznajne sposobnosti mogu biti ouvane u ravni inteligencije koju dete poseduje,
tj. od nivoa retardacije do visoke inteligencije, meutim, u veini sluajeva
(preko 60%), njihova realna mogunost saznavanja i pored vieg IQ organizuje
se oko nivoa debiliteta i nie
9. doivljaj telesne celovitosti zaostaje za onim to se oekuje shodno uzrastu
deteta
10. oaranost ili fascinacija razliitim predmetima gube se zalaenjem u
adolescentsko doba.

III. SEKUNDARNI REGRESIVNI AUTIZAM-posledica destrukcije vlastitog ja, poklapa
se sa dejom izofrenijom.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

RAZVOJNA
DISFAZIJA
KONGENITALNA
AFAZIJA
STEENA
AFAZIJA
MR AUTIZAM PSIHOZA
Razvojna
nezrelost
mozga
Leva hemisfera Leva
hemisfera
Bilateralno Desni
hipokampus
Frontalni
Od roenja Od roenja Kasnije od
3-12
Od roenja Od roenja Kasnije od
6-10
Patoloki
nerazvijen
govor
Patoloki
nerazvijen govor
gubitak Patoloki
limitiran
kognitivni
deficit
Abnormalnosti
u govoru
Razgradnja
govora
Bez
motorikog
Sa motorikim Sa
motorikim
Sa
motorikim
Fini veti
pokreti ili su
Bez
motorikih
12

deficita deficitom deficitom deficitom trapavi iako
na prvi pogled
deluju
graciozno i
spretno
deficita
IQ iznad 90
bez
kognitivnog
deficita
Bez kognitivnog
deficita
Bez
kognitivnog
deficita
Kognitivni
deficit od
lakog do
dubokog
esta MR Bez
kognitivnog
deficita

MUTIZAM-Deca sa elektivnim mutizmom vie su socijalno povuena i neinteraktivna, ali
se razlikuju od autistine dece po tome to:
1. normalno govore u nekim situacijama
2. ne ispoljavaju abnormalnosti u verbalnom govoru (za razliku od nerazvijenog
govora u nekim sluajevima)
3. po primerenom socijalnom ukljuivanju i interaktivnosti s nekim osobama
4. ne ispoljavaju autistine abnormalnosti u nainu igre.
DEZINTEGRATIVNI POREMEAJ- Razlikuje se od autizma po sledeem:
1. definitivni gubitak saznajnih akvizicija i razvojne regresije koja ne zahvata govor,
ve gubitak urinarne i analne kontrole
2. prethodni period izraenog socijalno-emocionalnog i govornog razvoja
3. poetak nakon 30. meseca ivota
4. izraeni stereotipi i manirizmi, koji koincidiraju sa intelektualnom deterioracijom
ponaanja.
MENTALNA RETARDACIJA-Mnoga deca sa UMR ili teom MR ispoljavaju, neke, i ako ne
sve crte autizma. Govor MR dece odredjen je ne samo njihovim intelektualnim
sposobnostima i motivacijom, ve i nivoom organizovanosti psihomotorike i uticajem
socijalne sredine.
Zapaeno je da je 75-80% osoba sa autizmom i MR. Autizam nije uvek praen MR.







13

AUTIZAM MR
vreme nastajanja Od rodjenja Od rodjenja



IQ
75-80% MR
15-20% TMR
IQ ispod 30
10% prosene i nad
prosene
veoma mali % nad
prosene

69-50 LMR
49-35 UMR
43-20 TMR
Ispod 20 DMR
vizuelne sposobnosti dobre i ekstremno dobre vizuoperceptivni deficiti
verbalne sposobnosti loe i ekstremno loe
govor manje spontan
vie izazvan, manje
ekspresivan, vie
instrumentalan,
abnormalan

verbalne sposobnosti u
zavisnosti od nivoa MR
(alogia i disloigia)
neverbalne sposobnosti ne pokazuju prstima
predmete; neto bolje od
verbalnih

bolje od verbalnih
socijalna
inkompetencija
vee oteenje adaptivnog
funkcionisanja
sa IQ raste i nivo socijalne
adaptilnosti

IZOFRENIJA-
AUTIZAM IZOFRENIJA
rano detinjstvo oko desete godine ivota, hroninog toka
statiki poremeaj javlja se u remisijama i sa ubovima

nedostatak halucinacije i iluzija
sumanute ideje i halucinacije,
ideoafektivne disocijacije, poremeaj
misaonog toka, zaravnjenost afekta

nema socijalnog reciprociteta
relativno normalan socijalni reciprotitet,
neuklopljenost u socijalnu sredinu,
neobinosti u ponaanju, bizarna i
parcijalna interesovanja, hiperakuzije
nerazvijen govor i/ili abnormalnosti u
govoru
poremeaj miljenja, razvijen, bizaran i
razgradnja govora
inteligencija je sniena do
visokofunkcionalnog autizma
inteligencija uglavnom ouvana, do 20%
sa snienom inteligencijom

SOCIJALNA DEPRIVACIJA-moe se razviti sekundarno zbog vaspitne zaputenosti,
zloupotrebe deteta ili zbog odrastanja u ustanovama za naputenu decu.

14

AUTIZAM SOCIJALNA DEPRIVACIJA
nema socijalnog reciprociteta normalan socijalni reciprocitet
ne postoji potreba vezivanja za druge
osobe
potreba vezivanja za druge osobe
autistina abnormalnost govora upotreba govora u svrhu socijalne
komunikacije
ne koriste govor u svrhe socijalne
komunikacije, idiosinkratika upotreba rei,
inverzija linih zamenica, upotreba
neologizama, poremeaji sintaksike
konstrukcije

odsustvo specifinih autistinih
abnormalnosti/sy nerazvijenog govora
abnormalnost u nainu igre nema abnormalnosti u nainu igre

RAZLIKE U PONAANJU DECE SA AUTIZMOM I BEZ AUTIZMA
SA AUTIZMOM BEZ AUTIZMA
Komunikacija izbegava kontakt oima;
izgleda kao da je gluvo;
poinje sa razvojem jezika,
a onda naglo prestaje da
govori;
mutizam,eholalija,
neologizmi;
metaforian govor,
pogrena upotreba
zamenica;
prouava majino lice;
reaguje na glasove;
proiruje renik i
gramatiku upotrebu;
socijalni odnosi ponaa se kao da ne
primeuje odlazak i dolazak
drugih osoba;
fiziki napada i povredjuje
druge osobe bez razloga;
zatvoren je u svom svetu;
elja sa samoom i
istovetnou;
plae kad majka napusti
sobu i anksiozno je zbog
nepoznatih osoba;
postaje uznemireno kada je
gladno ili frustrirano;
prepoznaje lice lanova
porodice i smei se;
istraivanje socijalne
sredine
ostaje fiksiran za jednu
taku ili aktivnost;
njuka ili lie igrake;
neosetljivo na opekotine ili
modrice;
samopovredjivanje;
pomera se od jednog do
drugogobjekta ili sa jedne
aktivnosti na drugu;
koristi telo kako bi rukama
dohvatilo predmete;
istrauje okolinu i igra se sa
igrakama;
tei ka zadovoljstvu i
izbegava bol;


15


VISOKO-FUNKCIONALNI AUTIZAM-Odnosi se na osobe sa autizmom iji IQ iznosi
80 i iznad i koji imaju sposobnost da govore, itaju i piu, to znai da se moe odnositi
i na osobe koje imaju normalnu optu inteligenciju, tj. na osobe sa normalnim
kognitivnim sposobnostima.
Socijalni aspekt-Skloni su drutvenoj netaknutosti. Ne razumeju tj. ne uvidjaju namere
ili emocionalne potrebe drugih ljudi. Za razliku od NFA nisu MR (IQ >80). Pored
normalnog vokabulara mogu imati smetnje u saoptavanju komunikativne poruke. Ne
primeuju neverbalne znakove.
Pratee smetnje-Velike smetnje u drutvenoj interakciji, u zapoinjanju emocionalnih i
prijateljskih veza. Mogue su manje ili umerene smetnje u motorikim sposobnostima i
koordinaciji.
Korisni aspekti autizma-Intenzivno i dugo se koncentriu na neki teak problem. Obino
su inteligentni, iskreni, nadareni, vredni. Odlini su u razumevanju problema. Govor i
dikcija kod nekih mogu biti neobino precizni, dok kod drugih mogu biti udni i ometeni.
VFA se javlja mnogo ee kod mukaraca nego kod ena.
ATIPINI AUTIZAM-Pervazivni razvojni poremeaj koji se razlikuje od autizma ili po
vremenu (uzrast) kada poinje da se ispoljava ili nepostojanjem sva tri dijagnostika
kriterijuma. Abnormalan i/ili oteen razvoj postaje manifestan po prvi put tek posle
tree godine ivota i/ili postoji nedostatak dovoljno oiglednih abnormalnosti u jednoj,
dve ili tri oblasti psihopatolokih ispoljavanja neophodnih za postavljanje dijagnoze
autizma a to su: reciprone socijale interakcije, komunikacija i oskudno, stereotipno i
repetitivno ponaanje i pored postojanja karakteristinih abnormalnosti. Najee se
razvija kod DMR osoba, osoba sa tekim specifinim razvojnim poremeaje receptivnog
govora. Zbog toga ini stanje koje se razlikuje od autizma, a ukljuuje se atipina deja
psihoza i MR sa autistinim elementima.
DRUGI DEZINTEGRATIVNI POREMEAJ DETINJSTVA-Pervazivni poremeaj koji
se definie postojanjem perioda normalnog razvoja i definitivnim gubitkom ranije
steenih sposobnosti u najmanje nekoliko oblika razvoja, zajedno sa poetkom
karakteristinih abnormalnosti socijalnog i komunikativnog funkcionisanja i ponaanja.
Kod nekih je gubitak sposobnosti trajno progresivan, ali je ee propadanje tokom
nekoliko meseci, a zatim sledi iznenadno poboljanje.
Prognoza je obino loa (TMR).
Obino postoji: duboka regresija ili gubitak govora, regresija u oblasti igre, socijalne
sposobnosti i adaptivnog ponaanja i esto gubitak kontrole sfinktera, ponekad uz
pogrenu motornu kontrolu, praen gubitkom interesovanja za okolinu, stereotipnim,
16

repetitivnim motornim manirizmima i poremeajima slinim onima kod autizma.
Razlika od autizma-definitivni gubitak saznajnih akvizicija i razvojne regresije koja ne
zahvata govor nego npr. gubitak kontrole sfinktera; prethodnim razdobljem vrlo kasnog
socio-emocionalnog i govorno razvoja i poetkom nakon 30. meseca.
SEMANTIKO-PRAGMATSKI POREMEAJ-Razvojni jeziki poremeaj koji se sastoji
iz semantikog i pragmatskog deficita komunikativnih sposobnosti karakterie i
prisustvo specifine trijade socijalnih poremeaja, tako da jo uvek nije sasvim jasno da
li je izdvojen poseban kliniki entitet ili obeleje VFA ili Aspergerovog sindroma.
Rapin i Allen su opisali karakteristike govora i jezika neoteenog po formi, ali
oteenog u funkciji. Predloili su da se ovaj sindrom posmatra kao samostalni jeziki i
komunikativni sindrom koji se moe nai u mnogim klinikim stanjima, kao to su:
hidrocefalija, razvojni jeziki poremeaj i autizam.
Razlikuje se u odnosu na ostale pervazivne poremeaje po boljoj socijalizaciji i
promenama ponaanja, ali i pored toga predstavlja deo spektra autistinog poremeaja
koji se karekterie blaim ispoljavanjem od ostalih autistikih kategorija.
Rani razvoj: eholalija, siromatvo simbolike igre, deficit u razumevanju govora, oskudni
i neprikladni socijalni odnosi i hiperaktivnost.
U vreme kada polazi u kolu: udne asocijacije i miljenje, neadekvatne primedbe,
panja vie usmerena na doslovno nego figurativno znaenje, smetnje razumevanja
svakodnevne konverzacije i ogranieno prate govor, detaljno objanjavaju neke
dogadjaje.
Kasnije: ispoljavaju izraene smetnje u pisanju koherentnih reenica i igri sa ostalom
decom; odlina su u matematici, nauci, kompjuterima, mogu da deluju sebino,
agresivno, plaljivo i povueno.
Semantiko-pragmatski poremeaj u jeziku ove dece ispoljava se kao:
1. deficit u razumevanju doslovnog znaenja rei i reenica
2. deficit razumevanja apstraktnih rei (rei koje oznaavaju razliite emocije,
idiome i rei kojima se izraava status (semantika)
3. deficiti izdavanja centralnih ideja iz sadraja i upotrebe prikladnih pravila
konverzacije (pragmatika).
Ova deca mogu imati razliit stil uenja jezika koji deluje vie kao memorisanje rei
nego kao ovladavanje sposobnou razumevanja znaenja rei.
Ispoljavaju izvanredno razumevanje pojma broja, ali sa smetnjama u razumevanju
raunskih radnji, vrednosti novca i oznaavanju vremena.
Neka deca naue da itaju veoma rano, ali esto bez razumevanja proitanog. Kod neke
dece itanje i pisanje se usporeno odvija.
Kasnije razvijaju sposobnost reprezentacionog crtanja, kopiraju samo crtee ili crtaju
17

samo odredjene objekte.
Smetnje u druenju sa vrnjacima.
Nedostatak simbolike igre i sklonost prelaenja sa igrake na igraku ili ka repetitivnoj
igri. Ne razumeju odnos izmedju stvarnosti i fikcije i ne razumeju kobajagi igru.
ASPERGEROV SY-Termin je uvela Wing u cilju dijagnostikog razlikovanja sposobnijih
autistinih osoba koje se nisu najbolje uklapale u Kanner-ov opis autistinog deteta kao
udaljenog, distanciranog, sa nedovoljno razvijenim govorom i bez kontakta oima. Jo
uvek se raspravlja da li je poseban entitet ili je subgrupa u okviru autistinog spektra
poremeaja.
ICD-10 ovaj sindrom definie isto kao i autizam, ali bez jezikog i kognitivnog deficita.
Dijagnostiki kriterijum za Aspergerov sindrom prema ICD-10:
1. Nema znaajnog kanjenja u kognitivnom razvoju i razvoju govora i jezika;
-pojedine rei treba da se razviju do druge godine ili kasnije, a komunikativne
fraze do tree godine ili kasnije;
-vetine samopomoi, adaptivno ponaanje i radoznalost za sredinu tokom prve
tri godine moraju biti u nivou normalnog IQ razvoja;
-motorni miljokazi mogu kasniti, motorna nesposobnost je neuobiajna;
-izolovane specijalne vetine, esto povezane sa abnormalnim preokupacijama.
2. Abnormalnosti u recipronim socijalnim interakcijama manifestuju se u najmanje
dva od zahtevanih podruja:
-nemogunost adekvatnog korienja kontakta pogledom, facijalnim izrazima,
telesnim stavom i gestovima u cilju regulisanja socijalnih interakcija;
-smetnje razvoja odnosa sa vrnjacima (uzajamno deljenje interesovanja,
aktivnosti i emocija);
-nedostatak socio-emocionalnog reciprociteta (oteenje odgovora na emocije
drugih, nedostatak modulacije ponaanja u skladu sa socijalnim kontekstom);
-nedostatak spontanog reagovanja, interesovanja ili postignua sa drugim
ljudima.
3. Osoba sa Aspergerovim sindromom ispoljava neobino intenzivna ograniena
interesovanja ili ogranien repetitivan i stereotipan obrazac ponaanja i aktivnosti
koje se manifestuju u jednom od sledeih podruja:
-preokupacija stereotipnim i restruktivnim obrascem interesovanja koji je
abnormalan u sadraju; ili jedno ili vie interesovanja koja je abnormalna u
intenzitetu i ograniene prirode, ali ne i sadraju;
-stereotipni ili repetitivni motorni manirizmi kojiukljuuju lepranje rukama ili
ukljuuju sloene pokrete telom;
18

-preokupacija delovima predmeta ili materijalima za igranje.

JEZIKE SPOSOBNOSTI:
1. kasno progovore, ali razvijaju fluentan govor do pete godine ivota
2. razvoj fonologije i sintakse slede isti obrazac kao i kod dece tipinog
razvoja
3. fundamentalan deficit u oblasti pragmatike, semantike i prozoidije
4. izmenjena prozodija: visina, ritam, naglasak i melodija govora, modulacija
je izmenjena tako da ima zaravljen i monoton kvalitet
5. smetnje u razumevanju promena u glasu sagovornika na osnovu kojih se
identifikuju razliita znaenja iskaza
6. smetnje u konverzaciji sa drugim osobama ukljuuju: interakciju sa
sluaocem, zapoinjanje teme razgovora, redosled u konverzaciji i
korienje zamenica
7. smetnje razumevanja metafore i ironije jer zahtevaju razumevanje
imaginacija druge osobe i analogije koje se koriste za stvaranje metafora
8. govor izrazito formalan, izbor rei vie odgovara govoru odrasle osobe, a
ne deteta
9. esta je upotreba neologizama i idiosinkratika upotreba rei, korienje
jezika je fascinantno
10. receptivni govor moe biti oteen i to naroito apstraktnih koncepata kao
to su prostor, vreme, emocije
11. smetnje u razumevanju relacionih termina kao to su zamenice i predlozi
12. znaajno zaostajanje u razumevanju sloenih verbalnih naloga i relacionih
odnosa u odnosu na uzrasne norme
13. tipine greke prilikom definisanja znaenja rei kao to su ostenzivne
definicije (definicije pokazivanjem), asocijacije po zvunosti, udaljenje
asocijacije po zvunosti, asocijacije po sadraju, to ukazuje na
poremeeno semantiko razumevanje
14. smetnje prilikom slobodnog prepriavanja prie (pria je neorganizovana,
manje sloena, sa vie gramatikih greaka, greke u izboru rei i sa dosta
intruzija)
15. narativni govor nezreo za uzrast, deskriptivan sa redukovanom sloenou
16. devijantna verbalizacija i irelevantan govor (idiosinkratiki pogled na svet)
praeni su neinformativnim gestovima koji ne doprinose znaenju prie
17. ne koriste pragmatske markere kao to su navodjenje vremena i mesta
dogadjaja, priu opisuju kao seriju deavanja, teko odredjuju ta je bitno
i ispoljavaju smetnje kada treba da prenesu znaenje prie sluaocu
19

18. smetnje u pragmatsko korienju govora (disprozodija, bukvalan govor,
socijalno neodgovarajua upotreba govora)
19. smetnje organizacije verbalne produkcije i deficiti formiranja pojmova
20. ispoljavaju sposobnosti prijema i integracije verbalne poruke, pamenja
rei, poznavanja rei i slikovnog pamenja.

MOTORIKA-Motoriki deficit se ispoljava u vidu:
1. kasnijeg prohodavanja
2. hvatanja i bacanja lopte
3. vonje bicikla
4. loe koordinacije
5. loe fine motorike
6. tekoe vezivanja pertli
7. izraenog deficita vizuo-motorikih sposobnosti
8. smetnja u uenju pisanja, u adolescenciji u vidu razvoja tikova ili grimasa
9. esto imaju disgrafian rukopis
10. ispoljavaju smetnje u preciznim manipulativnim zadacima, kao to su upotreba
makaza, prepoznavanja i ponavljanja ritma.
SOCIJALNO FUNKCIONISANJE-Oteenje socijlnih reakcija prema Wing i Gold i
Shah moe se manifestovati kao:
1.udaljeni-najtei oblik je udaljenost i indiferentnost prema drugim ljudima, koju
karakterie bolji receptivni govor od ekspresivnog, redukovana upotreba govora,
karakteristian nujednaen profil psiholokih funkcija, repetitivne aktivnosti, snalaenje
u svakodnevnom ivotu uz pomo nauenih rituala i kasnije stalan nadzor zbog otpora
na promene i tekoa u oblasti samopomoi.
2.pasivni -nikada sponatno ne prilaze drugim ljudima, ali prihavataju interakciju koju
iniciraju drugi
3.aktivni i udni-prilaze drugima ali na repetitivan, bizaran, jednostran nain, u cilju
zadovoljeja linih interesovanja
4.zakoeni u socijalnim interakcijama-utivi, svesni drugih ljudi, u stanju su da
iniciraju i vode razgovor imaju normala opseg sposobnosti, postiu nezavisnost u
svakodnevnom ivotu i dobro funkcioniu na poslu.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA-Wing je predloila dijagnostike kriterijume za ovaj
sindrom:
1. govor -razvija se na vreme, bez kanjenja, stereotipan sa neobinim sadrajem,
monoton glas
20

2. neverbalna komunikacija-sa vrlo malo facijalne ekspresije, neodgovarajui
gestovi
3. socijalne interakcije -bez reciprociteta, s nedostatkom empatije
4. otpor na promene -uiva u repetitivnim aktivnostima
5. motorna koordinacija -neobian stav i poloaj tela, stereotipni i nespretni pokreti
6. vetine i interesovanja -dobro mehaniko pamenje, ograniena interesovanja.

ASPERGEROV SINDROM AUTIZAM

Poetak i trajanje
Od rodjenja do kraja ivota,
esto nije uoiv u ranom
detinjstvu
Poetak do kraja tree godine,
traje do kraja ivota
Tip poremeaja Poremeaj linosti Psihotini proces



Jezike sposobnosti
Prvo, kanjenje u razvoju
govora, a kasnije razviju
fluentan govor i govore kao
odrasli, razvijen, ali neobian
govor, agramatian, smetnje u
oblasti razumevanja sloenih
verbalnih naloga, relacionih
odnosa, organizacije verbalne
produkcije, i pragmatkse
funkcije govora
Mutizam, eholalian govor,
pogrena upotreba zamenica,
metaforin govor, neologizmi,
stereotipan, monoton,
papagajski, atipian fonoloki
razvoj, pragmatski deficit,
opsesivan interes za rei,
smetnje razumevanja apstrakt
figurativnih izraza

Motorike sposobnosti
Nespretni u vonji biciklom,
hvatanju lopte ili penjanju,
udno hodanje, slabe
manipulativne vetine i
nedostatke u vizuelno
motornoj koordinaciji
Veoma veti u finoj motornoj
koordinaciji

Posebne karakteristike
Sposobni za samaostalan ivot Hiperakuzije, obojeno
sluanje, izostanak senzo-
motorne integracije,
nesposobni za samostalan
ivot
Prognoza i ishod Bolja prognoza i ishod Loija prognoza i ishod



21


HIPERLEKSIJA-Prema Lynn Richman, kada se govori o hiperleksiji mora se govoriti o
poremeaju uenja jezika, a zajedno hiperleksija i poremeaj uenja jezika ukazuju na
autizam.
Kada se govori o hiperleksiji i neverbalnim poremeajima uenja treba govoriti o
Aspergerovom sindromu.
Kada se govori o uenju znaajna su dva spektra:
1.spektar socijalne percepcije koja ide od niske do visoke svesnosti o socijalnom
ponaanju
2.spektar kognitivnog balansa verbalnog i neverbalnog IQ.

Razlikuju se dva subtipa hiperleksije:
1. poremeaj u uenju jezika -nii verbalni IQ i vii neverbalni
2. vizuo-motorni spacijalni poremeaj-nii neverbalni IQ, a vii verbalni.
Hiperleksiju sa jezikim poremeajem karakterie:
1. ekspresivni jeziki deficit, uprkos dobroj vetini uenja napamet
2. govor je usporen, eholalian
3. tekoe u razumevanju celokupnog znaenja.

Hiperleksino dete sa jezikim poremeajem ima mnogo vie deficita u jezikim
asocijacijama, ekspresivnom govoru, razumevanju proitanog, neke tekoe u
socijalnom funkcionisanju. Dete sa samo jezikim poremeajem ne ispoljava vee
tekoe u socijalnoj percepciji.
Hiperleksija tipa neverbalnog poremeaja uenja preklapa se sa Aspergerovim
sindromom koji karakterie vrlo niska socijalna percepcija. Hiperleksiju sa neverbalnim
poremeajem uenja karakterie:
1. deficiti u vizuospacijalnoj organizaciji
2. deficiti u finoj motornoj koordinaciji
3. deficiti u matematici
4. adekvatan nivo prepoznavanja rei
5. dobro verbalno uenje
6. visok verbalni nivo
7. socijalna impercepcija
8. neadekvatni afekti.
Deca sa hiperleksijom imaju sposobnost da itaju naglas to prevazilazi njihove druge
kognitivne sposobnosti. Imaju velike tekoe da rei koje su proitane poveu sa
objektima ili slikama. Sa lakoom izgovaraju besmislene rei. itanjem naglas iskljuuje
se razumevanje i hiperleksino dete ne uspeva da shvati materijal koji uspeno ita.
22

Hiperleksija moe postojati kao zaseban poremeaj, ali moe i koegzistirati sa nekim
drugim. Kao primarni poremeaj hiperleksija se retko javlja.

GOVORNO-JEZIKE KARAKTERISTIKE:
1. dobar mehaniki/eholalian govor sa neobinom prozodijom
2. repetitivni idiosinkratiki govor
3. deficit u razumevanju tudjeg govora
4. ekspresivan govor ue na neobian nain-pamte strukturu reenice bez
razumevanja znaenja, zamenjuju zamenice
5. ispoljavaju deficit pragmatskih sposobnosti
6. retko iniciraju konverzciju
7. teko se spontano izraavaju govorom, pisanjem ili gestom.
Ispoljavaju stereotipno, ritualistiko ponaanje, anksioznost, neprikladnu socijalnu
interakciju, tekoe u prihvatanju promena, nerazumevanja namera drugih ljudi
saoptenih reima, emocijama ili gestovima.
RETT-OV SINDROM-Rett-ov sindrom je enzimopatski, progresivni razvojni sindrom sa
karakteristinom progredijentnom atrofijom mozga i oteenjem perifernih neurona,
tokom kojeg nastaje teko oteenje kognitivnih, komunikativnih, motornih i
vegetativnih funkcija i poremeaj kotano-zglobnog sistema. Rett-ov sindrom je i teak
ne-autistini pervazivni razvojni poremea koji nastaje u prvim godinama ivota, a
karakterie se gubitkom do tada steenih sposobnosti: govora, sporazumevanja sa
okolinom, igre, zainteresovanosti za svet oko sebe, poremeajima ravnotee,
nesigurnim dranjem tela, krivljenjem stopala i kime, prestankom korienja ruku za
bilo kakvu svrsishodnu radnju, ponavljanjem jednostavnih i besmislenih pokreta koji lie
na pranje ruku, cedjenje, lupkanje rukom o ruku, gnjeenje, stavljanje ruku na usta,
kao i razliitim oblicima epileptinih napada.
KLINIKA SLIKA
I. Poremeaj perceptivne i senzorne integracije- ispoljavaju deficite u govoru
razumevanju i integraciji senzornih utisaka iz spoljnjeg sveta kao i svog vlastitog
sveta. Neke devojice su interne u ranom detinjstvu, bez interesovanja za spoljnji
svet, dok druge pokazuju ogranienu selektivnost, tj. rekacije na samo jake
stimuluse. Veina ispoljava dramatino ponaanje naroito u drugom stadijumu
bolesti, to dovodi do senzornog i perceptualnog haosa iz koga postepeno izlaze,
ali sposobnost da prime i integriu senzorne stimulacije nikada ne dostie
normalu.
1. Vid -imaju sposobnost perifernog gledanja vide bez gledanja.
23

2. Sluh -ispoljavaju razliite reakcije na zvune impresije.
3. Bol -jako su osetljive na bolne drai, ali je ponekad reakcija odloena.
4. Taktilni utisci -najvie su osetljive na dodir lica.
5. Ravnotea -imaju lou ravnoteu i tekoe u kontrolisanju pozicije i pokreta.

II. Stereotipna ponaanja
- Manirizam rukama-stereotipije zapoinju specifinim mahanjem ruku ili udnim
pozicijama ruku, zatim lizanjem jedne ili obe ruke; pokreti nisu simetrini i
beskrajno se ponavljaju; za razliku od autizma ne ukljuuju objekat u svoje
stereotipije.
- Ne mogu zaustaviti svoje stereotipije.
- este su grimase ustima, krgutanje zubima i nepravilnosti u disanju kao:
hiperventilacija, zadravanje vazduha i gutanje vazduha.

III. Apraksija
- bazian poremeaj Rettovog sindroma.
- ne gube sposobnost da pokreu svoje telo, ve sposobnost da razumeju
kako da koriste svoju pokretljivost.

IV. Motoriki poremeaji -imaju limitiranu pokretljivost, koja je naruena i
apraksijom, perceptivnim deficitom i smetnjama u koordinaciji. Postoji deficit fine
i grube motorike, oralne motorike, ispoljavaju i smetnje u vakanju i gutanju.
Postoje tri tipa pokretljivosti:
1. stereotipije -visoko automatizovani pokreti nesvenog izvodjenja koji se mogu
ispoljavati paralelno sa drugim aktivnostima
2. automatski pokreti -hodanje, govor i hvatanje; uvek ih treba vratiti nazad
govorei im ta i kako da urade
3. emocionalni pokreti -proistekli iz emocionalnog angaovanja, inicirani
unutranjim nagonima i snagama (pozitivna potreba, elja, nelagodnost...).
Grubu motoriku karakerie neuobiajena ema puzanja, a kada prohodaju ne koriste
vie ni jedan vid kretanja.
Finu motoriku karakterie gubitak steenih sposobnosti upotrebe ruku prelaskom u
stereotipije.
V. Smetnje u koordinaciji -Detetu je najtee da izvodi dve aktivnosti istovremeno.
Odredjene reakcije-vreme reakcije na stimulus je odredjeno i zavisi od toga da li
je stimulus senzorni utisak, verbalni zahtev ili njihova lina odluka.
Koordinacija glava-oi je oteana zbog apraksije, a delom i zbog stereotipije.
24

VI. MR Nivo postignuane prelazi dve godine mentalne starosti; ne prelazi etvrti
stadijum senzomotorne inteligencije (prema Pijaeu). Razumeju asocijacijama i
prepoznavanjem. Pamte detalje koji za nas nisu logini.

VII. Razumevanje govora-komunikativne smetnje-Na uzrastu oko godinu dana (6-18
meseci) nastaje stagnacija u razvoju (najee motorikih funkcija), a zatim
dolazi do gubitka do tada steene sposobnosti komunikacije i socijalnih
interakcija. Smanjuje se broj do tada nauenih rei. Kontakt pogledom postaje
kratak i redak, gubi interes za kontakt i za igru. Razumeju znaenje nekih rei ili
jednostavnih naloga. Mogu izraziti svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo
emocionalnim, telesnim jezikom ili facijalnom ekspresijom. Teko razumeju
kompleksne relacije uzrok-posledice. Relativno lako se snalaze u poznatom
okruenju. Znaju ta predstavlja neki predmet, njegovu funkciju, primeuju
razlike izmedju razliitih objekata. Veina naui nekoliko rei i koristi ih na
adekvatan nain. Nisu u mogunosti da izraze svoje potrebe zbog verbalne
apraksije. Gestovi i znakovi su vaan komplementaran nain sporazumevanja.
Zbog deficita motorike veoma teko ih je nauiti da koriste gestove i znakove
(najee koriste oi).

VIII. Drugi nain izraavanja-Zavisno od motorikih sposobnosti komuniciraju
pokretom i dodirom.
Devojice koje govore oima-oima pokazuju oseanja i potrebe.

IX. Emocije i emocionalne reakcije-razliite reakcije: estok protest, pla, vriska,
autoregresija ili izrazit strah.

X. iroke fluktuacije u ponaanju-Promene od suza do smeha kao i drugih
raspoloenja. Tokom godina fluktuacije u panji, reaktivnosti, raspoloenjima i
optem ponaanju slabe ili se ublaavaju.

XI. Nesiguran identitet-nekompletna i konfuzna slika o sebi.

DIJAGNOSTIKI KRITERIJUMI RETT-OVOG SINDROMA-postoje tri grupe
stavova:
1. neophodni kriterijumi:
- prividno normalan intrauterini razvoj, porodjaj i postatalni period
- normalan obim glave na rodjenju (33,5-36 cm)
25

- prividno normalan psihomotorni razvoj u prvih est meseci ivota
- usporenje rasta lobanje izmeu treeg meseca i tree godine ivota
- gubitak steenih sposobnosti upotrebe ruku
- poremeaj komunikativnih sposobnosti
- povlaenje iz socijalnih interakcija
- razvoj tekog poremeaja govora, razumevanja i izraene psihomotorne
retardacije
- nastanak izraene MR
- pojava i sukcesivni razvoj intenzivnih stereotipija ruku (pokreti gnjeenja,
cedjenja, pranja, trljanja, milovanja, stavljanja ruku u usta, dodirivanja jezika)
- poremeaji dranja tela kod pokretnih devojica
- trapavost i blag poremeaj ravnotee
- poloajna apraksija/dispraksija
- trzajaa ataksija trupa/telesna dispraksija
Dijagnoza se ne moe postaviti sa sigurnou izmeu druge i pete godine ivota.

2. dopunski (pomaui) kriterijumi:
- periodine apnee u budnom stanju
- hiperventlacija
- povremeno ubrzano i duboko disanje
- zadravanje vazduha/krize zaustavljanja disanja
- forsirano izduvavanje vazduha i/ili izbacivanje pljuvake
- nadimanje zbog gutanja vazduha
- krgutanje zubima
- poremeaji elektrine aktivnosti mozga/EEG abnormalnosti
- epileptini napadi
- poremeaj prokrvljenosti aka i stopala
- krivljenje kime/skolioza i kifoza
- usporenje telesnog rasta
- poremeaji spavanja sa nastupima nonog vritanja

3. Iskljuujui/eliminacioni kriterijumi:
- optika atrofija
- mikrocefalija na rodjenju
- postojanje metabolikog ili drugog heredodegenerativnog oboljenja
- steeni neuroloki poremeaj, kao posledica infekcije ili traume mozga
- intrautreina retardacija rasta
- perinatalna trauma mozga.

26

STADIJUMI I FAZE RAZVOJA RETTOVOG SINDROMA

I. STADIJUM-rana faza stagnacije-poinje od 6-18 meseci; traje nekoliko nedelja ili
meseci.
- stagnacija razvoja
- usporen rast glave
- smanjenje interesa za igru
- miina hipotonija.

II. STADIJUM-faza brze destrukcije-poinje od kraja prve do kraja tree godine;
traje nekoliko nedelja ili meseci.
- brza razvojna regresija i pojaana iritabilnost
- gubitak sposobnosti upotrebe ruku
- epileptini napadi
- ponavljanje nesvrsishodnih pokreta ruku
- gubitak interesa za za okolinu
- gubitak govora
- poremeaj spavanja
- samopovredjivanje.

III. STADIJUM-pseudo stacionirana faza-poinje od kraja druge godine do kraja
desete godine; traje nekoliko meseci ili godina.
- izraena MR, odnosno demencija
- izvesno poboljanje interesa za okolinu
- epileptini napadi
- ponavljanje nesvrsishodnih pokreta ruku
- poremeaji spretnosti i koordinacije
- povienje miinog tonusa
- poremeaji disanja
- smanjenje miine mase i gubitak teine uz ouvan apetit
- skolioza
- kripanje zubima.

IV. STADIJUM-faza kasne motorne deterioracije-poinje posle desete godine ivota;
traje godinama.
- znaci oteenja mozga i nerava
- pojaano krivljenje kime, smanjivanje miine mase, zakoenost miia
- smanjenje ukupne pokretljiosti
- vezanost za invalidska kolica
27

- usporen telesni rast
- poboljanje kontakta pogledom-faze zurenja i gledanja u prazno
- odsustvo govora i razumevanja
- poremeaj prokrvljenosti stopala
- smanjenje uestalosti epileptinih napada.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA RETT-OVOG SY I AUTIZMA-na uzrastu od est do
dvanaest meseci nije mogue razlikovati autizam i Rett-ov sindrom. Posle 12. meseca
ivota razlike se ispoljavaju u imitaciji, kognitivnim i posturalnim funkcijama,
karakteristinim stereotipijama ruku (koje se razlikuju od lepranja rukama kod
autizma). Gubitak sposobnosti upotrebe ruku za svrsishodne radnje ne postoji kod
autizma, ali zato postoji izraena menuelana spretnost i motorna koordinacija, koja se
razlikuje od opte motorne apraksije i ataksije trupa kod devojica sa Rett-ovim
sindromom. Nakon poetne miine hipotonije, razvoj distonije i/ili hipertonije, ubrzo
praen pojavom deformiteta zglobova donjih ekstremiteta, a zatim i distoninih
poremeaja kimenog stuba, koji ne postoje kod autizma. Komuniciraju oima i
ispoljavaju zadovoljstvo u drutvu odraslih, a posebno dece.
Vei interes za ljude, nego za predmete za razliku od autizma.
Prisutni poremeaji disanja (hiperventilacija i dr.)
Usporen rast lobanje, zastoj u telesnom rastu, poremeaj razvoja kotano-zglobnog
sistema, neurovegetativni poremeaj, poremeaj varenja i opstipacija nisu prisutni kod
autizma.
Epilepsija kod Rett-ovog sindroma je najea u ranom detinjstvu, a kod autizma u
ranom detinjstvu ili u pubertetu.


NEVERBALNE SMETNJE U UENJU (NSU)

Termin NSU oznaava disharmonian razvoj linosti i sposobnosti deteta sa specifinim
odnosom sposobnosti i slabosti grupisanih u tri znaajne oblasti:
1. neuropsiholoki deficit
2. akademski deficit
3. socijalno / emocionalni / adaptivni deficit.
28

Koncept NSU odlikuje karakteristian sklop stereotipnog i repetitivnog ponaanja,
emocionalnih smetnji i problema socijalne interakcije sa organizacionom strukturom
desne hemisfere.
NSU karakteristine su za decu koja imaju smetnje u:
1. razumevanju okoline
2. nagadjanjima i predvidjanjima
3. inerpretaciji izraza lica i emocija drugih ljudi.

Ova deca ne ispoljavaju vee smetnje u izgovoru glasova i itanju, ali zato imaju
tekoe sa dubljim znaenjem jezika.
Verbalne sposobnosti u poetku zaostaju, a kasnije se razvijaju veoma brzo. Odlian
fonemski sluh, segmentacija, spajanje i ponavljanje. Dobro razvijene receptivne
verbalne sposobnosti za uenje napamet. Prepoznavanje slova je bolje razvijeno od
razumevanja proitanog. Sadraj onoga to napiu deluje povrno i prazno iako je
gramatiki korektno.
Takva deca su obino nezrela. Imaju tekoe u prosudjivanju to im je neophodno za
uspeh u ivotu.
Takodje mogu ispoljavati:
- smetnje u razvijanju socijalnih odnosa
- uenju itanja karti
- praenju putokaza
- izvravanju matematikih zadataka
- interpretaciji emocija drugih osoba.
U neverbalne smetnje spadaju i sluajevi kada deca iskau iz nekih aspekata ponaanja-
itanja, raunanja, muzike, umetnosti.

Osnovne odlike sindroma NSU predstavljaju:
1. bilateralni deficit taktilne percepcije
2. bilateralni deficit motorne organizacije i koordinacije
3. izraeni deficit vizuo-prostorne organizacije
4. deficit aritmetikih sposobnosti
5. deficit sadraja i pragmatske upotrebe jezika
6. smetnje u socijalnoj komunikaciji
7. smetnje adaptacije na nove i kompleksne situacije
8. nedovoljno interesovanje i oblici reagovanja do stereotipnosti
9. znaajno oteeno neverbalno rezonovanje, formiranje pojmova, testiranje
hipoteza, razumevanje uzrono-posledinih odnosa
10. oseaj za humor uglavnom ne odgovara uzrastu
29

11. izraeni deficit socijalne percepcije, sudjenja i interakcije, kao i izraena
tendencija ka socijalnom povlaenju do izolacije koja esto postaje sve izraenija
sa rastom.
Za razliku od pomenutih smetnji senzomotorne organizacije, ova deca imaju:
1. dobro razvijene elementarne govorne i jezike sposobnosti, ukljuujui auditivnu
percepciju i fonoloku obradu
2. adekvatnu sposobnost obrade sirovog jednostavnog materijala
3. esto izuzetno dobru sposobnost auditivnog/verbalnog pamenja
4. razvijen renik za uzrast
5. dobro razvijenu sposobnost za itanje u odnosu na sposobnosti izvodjenja
mehanikih aritmetikih operacija
6. govor kao osnovno sredstvo u socijalnoj komunikaciji, prikupljanju novih
informacija i oslobadjanju od napetosti
7. u ponaanju se oslanjaju na dobro nauene obrasce i vetine.

Kod ove dece opisana su i specifinija ili diskretnija kognitivna oteenja:
1. relativna nesposobnost raunanja u odnosu na itanje
2. poremeaj prozodije
3. tekoe prepoznavanja izraza lica.

Kod dece sa NSU hiperleksija je jedan od ekstrema kada dete ispoljava neobinu
sposobnost u itanju u vremenu izmeu tree i pete godine ivota. Veoma esto takva
deca sama ue da itaju. Njihova sposobnost u itanju esto je praena izuzetnim
memorijskim sposobnostima kao to su: pamenje rei, imena ulica, vremena,
rodjendan itd. Medjutim, moe se dogoditi da itanje ne bude potpuno teno zbog
poremeaja u artikulaciji i prozodiji koje su u vezi sa intonacijom i brzinom govora.
Shvatanje onoga to je proitano je pogreno i deca pokazuju emocionalno povlaenje
u sebe sa autistinim simptomima, a IQ im je esto ispod 50. Uzroci hiperleksije su za
sada nepoznati, ali se predpostavlja da kod ove dece postoje i segmenti mozga koji
normalno funkcioniu.
Intelektualne sposobnosti dece sa NSU karakterie uoljiva razlika izmeu postignua na
verbalnim i neverbalnim testovima. Verbalni IQ je mnogo vei od manipulativnog IQ,
to ih razlikuje od dece sa RJP kod kojih je obrnuto. Primetna je i razlika u razumevanju
govora i perceptivne organizacije koja ukazuje na poremeaj.
U neurorazvojne manifestacije sindroma NSU spadaju:
1. Aspergerov sindrom
2. Wiliamsov sindrom
30

3. de Langov sindrom
4. rani hidrocefalus
5. fragilni X hromozom
6. multipla skleroza
7. Tarnerov sy
8. neurofibromatoza.

Neki autori navode da neka deca sa hidrocefalusom imaju predispoziciju za nastanak
kombinovanih, tzv. coctal party sindroma. Deca sa ovim sindromom su mentalno
retardirani sa kontrastom izmedju dobrih sposobnosti da naue da govore i
nerazumevanja onog to govore. Vole da askaju i njihov nain razmiljanja je prilino
nelogian. Veliki broj hiperverbalne dece koriste iste rei i ponavlja ih u reenicama iste
duine.Njihova forma nije oteena kao ni njihovo miljenje i upotreba.

VERBALNE SMETNJE U UENJU NEVERBALNE SMETNJE U UENJU
-lezija leve hemisfera
-nema socio-emocionalno-adaptivni deficit
-specifini razvojni jeziki poremeaj
(razvojna disleksija,disgrafija,
diskalkulija...)
-nema poremeaja linosti
-bez psihijatrijskih poremeaja
-nespretnost, deficit fine motorike
-prevalencija-1-3%
-lezija desne hemisfera
-socio-emotivni-adaptivni deficit
-nespecifini razvojni jeziki poremeaj
(deficit pragmatike, prozodije, aritmetike,
hiperleksija...)
-dishramonian razvoj linosti
-bilateralni razvoj linosti
-depresija i praen rizik od suicida
-bileteralni deficit motorne organizacije i
koordinacije (izraeniji levo)
-prevalencija i incidencija-0,1-1%



GNOSOGENA PATOLOGIJA VERBALNE KOMUNIKACIJE

Podrazumeva stanje zaostalog, sporog i ogranienog razvitka sposobnosti verbalne
komunikacije uz afektiranost motornog, perceptualno-konceptualnog i socio-
emocionalnog razvitka deteta uslovljenog MR. Ispoljava se kao alogija i dislogija.
ALOGIJA-podrazumeva nesposobnost loginog verbalnog komuniciranja (mutizam sa
MR), nastala usled mentalnog deficita. Javlja se kod dece sa DMR i TMR.
31

DISLOGIJA-obuhvata sve specifinosti verbalne komunikacije vezane za LMR i UMR,
izraene u razliitom stepenu kod dece koja razvijaju govor.
Klinike manifestacije gnosogene patologije verbalne komunikacije Mathews je
klasifikovala u 3 grupe:
1. sposobnost verbalne komunikacije MR deca razvijaju mnogo kasnije u odnosu na
decu tipinog razvoja
2. kada se govor pone razvijati frekvencija poremeaja je znaajno vea u odnosu
na optu populaciju
3. poremeaji verbalne komunikacije kod MR dece ne razlikuju se od poremeaja
kod dece tipinog razvoja.


Logopatija ima 4 distinktivna obeleja:
1. Zaostajanje u poetku verbomotornog ponaanja je karakteristika gnosogene
jezike disfunkcije. Pojava prve rei zaostaje za 30-60 meseci. DMR deca ili ne
govore ili mogu nauiti samo nekoliko monosilabikih rei, TMR mogu poeti sa
upotrebom rei tek u treoj godini ivota, dok UMR mogu poeti sa upotrebom
rei u drugoj godini.
2. Klasifikacioni stepen retardiranosti i razvojni verbalni potencijal nisu uvek u
korelaciji. Ima i sluajeva sa izraenom retardacijom kod kojih je verbalna
sposobnost mnogo bolja od oekivane i obrnuto.
3. Verbalna perseveracija i upotreba stereotipnih fraza.
4. Pseudomucanje-javlja se kod retardirane dece koja pate od gnosogenog
disautomatizma u funkciji efektornog sistema.
Poremeaji verbalne komunikacije kod MR dece se dijagnostikuje kao retaradatio
linquae.
Prema definiciji Amerike asocijacije za MR (2002.god.), MR se definie kao znaajno
ogranienje u intelektualnom funkcionisanju i adaptivnom ponaanju koje se ispoljava u
konceptualnim, socijalnim i praktinim vetinama, a nastaje pre osamnaeste godine
ivota.

MR predstavlja stanje zaustavljenog ili nepotpunog mentalnog razvoja koje se naroito
karakterie poremeajem onih sposobnosti koje se ispoljavaju tokom razvojnog perioda
i koje doprinose optem nivou inteligencije, kao to su kognitivne, govorno-jezike,
motorne i socijalne sposobnosti.

32

Definicija MR zasniva se na klinikim, psihometrijskim i socijalnim kriterijumima:
1. kliniki kriterijum -odnosi se na kliniku sliku MR (nezgrapno ponaanje,
kognitivne, govorno-jezike i motorike deficite);
2. psihometrijski kriterijum-zasniva se na rezultatima skale razvoja i testova
inteligencije;
3. socijalni kriterijum-definie MR pomou kriterijuma adaptacije (nesposobnost
deteta da se prilagodi na normalnu sredinu).
Zaustavljanje razvoja obuhvata itavu linost MR deteta ukljuujui nerazvijenost
kognitivnih struktura i funkcija. Inteligencija i miljenje zaustavljaju se u jednoj od faza
razvoja i MR dete ne uspeva da osvoji vie nivoe mentalnog razvoja i funkcionisanja.
KLASIFIKACIJA MR-Prema ICD-10 klasifikaciji mentalnih poremeaja MR se
klasifikuje na:
I. LMR IQ=50-69
II. UMR IQ=35-49
III. TMR IQ=20-34
IV. DMR IQ=ispod 20.
Prevalencija MR u optoj populaciji kree se od 1-4%.
LAKA MENTALNA RETARDACIJA-IQ 50-69. Slaboumnost, laka mentalna
subnormalnost, moron.
Veina uspeva da se u potpunosti brine o sebi i nezavisna je u praktinim domaim
poslovima.
Govor poinje sa zakanjenjem, ali se najvei broj dece osposobi da koristi govor u
svakodnevnom ivotu i konverzaciji.
Glavne tekoe se ispoljavaju u imenovanju, itanju i pisanju.
Nepotpuno i usporeno ovladavaju repetitivnim, nominativnim i narativnim elementima
govora.
Govor na zadatu temu se odlikuje malim brojem rei i jednostavnom sintaksom, ali
ouvanom gramatikom strukturom.
Narativni govor-izraena je latenca pri davanju odgovora. Mali broj i neadekvatna
upotreba rei. Distramatine forme reenice koje remete smisao govornog iskaza.
Repetitivni govor-tekoe ponavljanja glasova, slogova, rei i reenica zbog loe serijske
organizacije govora-serije od dve-tri rei i reenica; loe ponavljanje slogova
sastavljenih od konsonanata.
Smetnje u prevodjenju govornog iskaza iz automatskog u neautomatski govor
(dominacija stereotipnih mehanizama).
Govor je sveden na tzv. komunikativnu fluentnost koja podrazumeva elemente
33

neophodne za svakodnevnu socijalnu interakciju (osnovne nivoe izgovora glasova,
reenica i gramatikih pravila).
Vii nivoi razumevanja i upotrebe govora, tzv. kognitivno jeziko umee (koji govor ine
sredstvom miljenja i neophodnim uslovom za sticanje akademskog obrazovanja) za
veinu ove dece je nedostupno.
Sposobnost uoptavanja i razumevanja znaenja rei nedovoljno su razvijeni.
Ova deca se tee koluju zbog izraenog nedostatka kapaciteta za razvoj sposobnosti
itanja i pisanja.
itanje-obuka se zasniva na grafemsko-fonemskoj analizi i sintezi. Postoje tekoe u
itanju sloenijih rei, reenica i teksta, dok je itanje slova i slogova bolje.
Kod dece sa LMR zapaa se nesklad razvoja praksinih aktivnosti, smetnje razvoja
melokinetike i ideomotorne praksije. Nedogradjenost melokinetike i konstruktivne
praksije dovodi do smetnje razvoja pisanja i pojave disgrafinih elemenata rukopisa.
Organska etiologija je prisutna kod malog broja sluajeva.
Postoje udruena stanja: autizam i drugi poremeaji, epilepsija, poremeaji ponaanja ili
fiziki hendikep.
Obrazovanje ima za cilj da razvije njihove sposobnosti i kompenzuje njihov hendikep.
UMERENA MENTALNA RETARDACAIJA-IQ 35-49. Imbecilnost, umerena mentalna
subnormalnost, umerena oligofrenija.
Dostiu prelogiki nivo tj. stadijum intuitivnog miljenja i inteligencije.
Razvoj govorno-jezikih sposobnosti je ogranien posebno u oblasti semantike i
pragmatike.
Repetitivni govor-tekoe u serijskoj organizaciji govora (ponavljanje slogova
sastavljenih od konsonanata, serija od vie rei i reenica) i prevodjenje govornog
iskaza iz automatskog u neautomatski (npr. nabrajanje dana u nedelji unazad).
Imenovanje predmeta i jednostavnih slika je relativno uspeno, ali ne i razumevanje
njihovih medjusobnih odnosa.
Imaju usporen razvoj razumevanja i upotrebe jezika, ali je nivo razvoja jezika razliit,
tako da neki mogu uestvovati u jednostavnim razgovorima, neki mogu da shvate
jednostavne naloge i mogu da naue da upotrebljavaju gestove da bi delimino
kompenzovali govorne tekoe.
Mogu da ovladaju pojmovima veliine (vee-manje, malo-mnogo, krae-due), da naue
da broje i savladaju brojne skupove od pet elemenata, retko od dvadeset, mogu da
razlikuju geometrijske oblike (najuspeniji su u prepoznavanju kruga i trougla).
Semantiki deficit-neadekvatna upotreba priloga i zatvorena klasa rei u leksici.
Razvoj leksikih sposobnosti poinje tek u adolescentnom dobu.
Posebne tekoe u povezivanju rei u reenicu.
Narativni govor-oskudan renik u kome preovladavaju imenice, jednostavna sintaksa i
34

gramatike nepravilnosti.
Latenca pri davanju odgovora, mali broj i neadekvatna upotreba rei, disgramatine
formalne reenice.
Korektna artikulacija, diskriminacija fonema, morfoloke i sintaksike sposobnosti.
Deficit semantikih i pragmatskih sposobnosti.
Organska etiologija je prisutna kod veine.
Autizam i drugi pervazivni razvojni poremeaji su prisutni kod manjeg broja ove dece,
ali imaju veliki uticaj na kliniku sliku i tip pomoi koji im je potreban.
Epilepsija, neuroloka i telesna oteenja su esto prisutna mada najvei broj ove dece
naui da hoda bez pomoi drugih.
Nekima je potreban nadzor itavog ivota.
Napredovanje u kolskom gradivu je ogranieno, ali izvestan broj ovlada osnovnim
sposobnostima potrebnim za itanje, pisanje i raunanje.
TEKA MENTALNA RETARDACIJA-IQ 20-34. Teka mentalna subnormalnost, teka
oligofrenologija.
Raspolau elementarnim repertoarom verbalnih i neverbalnih komunikativnih vetina.
Govorna produkcija-smetnje u artikulaciji glasova, oskudno razumevanje, upotreba
jednostavnih funkcionalnih rei, esti poremeaji modulacije i ritma govora.
Imaju ograniene mogunosti socijalizacije, verbalne i neverbalne komunikacije.
Mogu stei elementarne higijenske navike i razviti neke vetine samoposluivanja.
Prevalencija u optoj populaciji je od 0,3 do 0,4%.
Prema Morley kod TMR dece:
1. poetak govora veoma kasni (30-60 meseci)
2. siromatvo ili odsustvo govora
3. bolji je receptivni nego ekspresivni govor.

DUBOKA MENTALNA RETARDACIJA-IQ ispod 20. Idiopatija, duboka mentalna
subnormalnost, teka oligofrenologija.
Ova deca su veoma ogranienih sposobnosti u razumevanju i prihvatanju zahteva i
upustva drugih osoba.
Veina je nepokretna ili ogranieno pokretna i sposobna za rudimentirane forme
neverbalne komunikacije.
Sa malim ili nikakvim sposobnostima da se brinu o sebi, pa zahtevaju stalnu pomo i
nadzor.
Razumevanje i upotreba govora je ograniena na razumevanje osnovnih naredbi i
upuivanje jednostavnih naloga, tj. ukoliko se uopte ostvaruje, odvija se na
preverbalnom nivou.
Motorike aktivnosti (kod onih koji su pokretni)-smetnje koordinacije ili nemogunost
35

komunikacije.
U stanju budnosti (vrlo mali period) reaguju na okolinu i tada je mogue ostvariti neki
kontakt sa njima.
Organska etiologija-prisutna kod veine, kao i teka neuroloka telesna oteenja koja
ometaju pokretljivost.
DIFERENCIJALNO-DIJAGNOSTIKI KRITERIJUMI-Kod dece sa MR moguce je:
1. kasnije prohodavanje, slab i spor razvoj motorike tela, nesposobnost koordinacije
pokreta, nedostatak finih koordiniranih pokreta ruku, naroito prstiju
2. potpuno odsustvo govora ili kasni i spor govorno-jeziki razvoj, oskudan renik,
nepotpuna reenica, veliki nedostatak glasova
3. neuroloki nalaz moe biti i pozitivan i negativan zavisno od toga ta je uzrok MR
4. intelektualni status je najvaniji za diferencijalnu dijagnozu.
Sve ostale simptome moe imati i alalino i disfazino dete.

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA:
1. kontakt pogledom ove dece je kratkotrajan i povran
2. kontakt fizikim dodirom je ostvarljiv
3. nedovoljno izdiferencirana orofacijalna ekspresija
4. upotreba i razumevanje gesta slabo izraeni
5. igra je uslovljena nivoom mentalnog funkcionisanja, kratkotrajna je, imitativna,
sa elementima stereotipije, teko se vodi i usmerava, ne trpi promene u izboru
objekta i nainu sprovodjenja.

VERBALNA PRODUKCIJA:
1. paralingvistiki znaci su izmenjeni, od blagih odstupanja do potpune izmene
akustike strukture glasa
2. fonoloki razvoj ne odgovara uzrastu
3. morfoloki razvoj karakterie siromaan renik uz ogranienu upotrebu
gramatikih kategorija rei
4. postoji i nerazvijena sposobnost gradjenja sloenih sintaksikih konstrukcija,
prisutne su eholalije, a govor je delimino razumljiv za iru socijalnu sredinu.

RAZUMEVANJE GOVORA:
1. reakcije na akustike signale karakterie produeno vreme latencije
2. fonemski sluh je nedovoljno razvijen
3. razvijenost znaenja rei je ograniena na frekventne lekseme, a razumevanje
jezikog iskaza ogranieno je na razumevanje jednostavnih verbalnih naloga.
36


PONAANJE:
1. stuporozni tip-dete je povueno, utljivo, ali iza prividne mirnoe krije se tupost,
nezainteresovanost, odsustvo intezivnog, aktivnog doivljaja okoline to dovodi
do posmatranja bez odgovarajuih procesa percepcije i kognicije;
2. eretini tip-dete ispoljava povien motorni nemir, neorganizovane i nesvrsishodne
akcije, destruktivnost, nesredjenu kratkotrajnu panju, nesposobnost shvatanja i
i izvravanja zadataka.

PROCENA-Tekoe u proceni razvoja moe nastati zbog:
1. toga to je dete pospano, umorno, uplaeno i ne saradjuje
2. nedovoljnog iskustva ili urbe ispitivaa da se obavi pregled i dijagnoza postavi
to pre
3. neadekvatnost psiholokog testiranja
4. zakasnelog motornog sazrevanja (hod kasni i do 18-20 meseci starosti kod neke
normalne inteligentne dece) ili kod 25% teko motoriki oteene dece postoji
normalan IQ
5. kanjenje u razvoju govora i posle 3. godine ivota najee je uzrokovano
poremeajem razvoja dominacije hemisfera, oteenjem sluha, redukcijom ili
izostankom verbalne stimulacije dece u domovima i odbaene dece
6. zbog odredjivanja razvojnog nivoa automatski, na osnovu nekih fizikih osobina.

Tekoe u ispitivanju MR deteta nastaju zato to:
1. dete ne razume ispitivaa
2. ispitiva ne razume dete
3. dete je usporeno
4. dete je hiperaktivno
5. dete stereotipno koristi materijal za testiranje
6. panja deteta je labilna
7. dete prua otpor
8. dete je uzdrano.

Dete treba ispitivati u prisustvu roditelja zbog toga to:
1. se dete uz roditelja osea sigurnije, oputenije, zatienije
2. kada je dete umereno ili teko MR ili autistino roditelj pomae u
sporazumevanju
3. prisustvo roditelja daje uvid u interakciju unutar porodice i doprinosi proceni
socijalne, emocionalne i kognitivne zrelosti
37

4. dete roditelja prihvata neverbalnu komunikaciju, kontak oima, dodir igru ili
pokret koji roditelji razumeju
5. roditelji su esto subjektivni kada su upitanju sposobnosti deteta, tako da mogu
stei pravi uvid u deteteove stvarne sposobnosti kao i poverenje u objektivnost
rezultata ispitivanja.

Najei prisutni govorno-jeziki poremeaji kod gnosogene patologije su:
1. fonetski i fonoloki poremeaji
2. verbalna apraksija
3. dizartrija
4. poremeaj fluentnosti
5. poremeaj itanja, pisanja i raunanja.


FONETSKI I FONOLOKI POREMEAJI

Fonologija se bavi glasovnim sistemom nekog jezika, za razliku od fonetike koja se bavi
fizikim svojstvima govornih glasova zanemarujui njihovo znaenje i funkciju.
Segmentna fonologija-analizira govor, ralanjujui ga na diskretne segmente, kao to
su foneme.
Suprasegmentna fonologija-ispituje ona obeleja koja se prostiru preko vie segmenata,
kao to su intonacione strukture.
Fonoloko dekodiranje je proces detekcije i diskriminacije fonema odredjenog jezikog
izraza.
Fonoloko enkodiranje je proces selekcije i proizvodjenja fonema koje obrazuju jeziki
izraz.
Fonoloki poremeaji su poremeaji produkcije govora, ali ceo proces produkcije od
osnovne reprezentacije do fonolokih pravila. Fonoloka pravila odredjuju koji glasovi
mogu biti spojeni da bi formirali re, kakva moze biti njihova distribucija u rei i
obuhvataju svesnost veze slovo-glas.

Strukturu fonolokih poremeaja ine 3 glavne komponente:
1. fonoloka svest
2. brzina dekodiranja
3. pakovanje i pronalazenje informacija u memoriji.

38

U osnovi fonolokih poremeaja je nepostojanje fonoloke svesti koju sainjava:
1. auditivna percepcija-sposobnost prepoznavanja odredjene forme u datoj rei
2. auditivna diferencijacija-sposobnost razlikovanja da li su dve foneme iste ili
razliite
3. auditivna sinteza-sposobnost grupisanja razliitih i odvojeno izgovorenih fonema
u jednu re
4. auditivna analiza-sposobnost neke osobe da percipira foneme od kojih se data
re sastoji
5. auditorno kombinovanje-sposobnost analize i sinteze glasova, tj. sposobnost
iznalaenja nove rei u sluaju da se izostavi jedan ili dva konsonanta kada se
re usmeno izgovara, kao i usluaju da se izostavi jedan ili dva samoglasnika
6. auditorna memorija-sposobnost neke osobe da tokom kratkog vremenskog
perioda zapamti i reprodukuje jedan odredjen broj fonema, rei i brojeva koji su
usmeno dati
7. pravilna i kontinuirana auditivna klasifikacija-sposobnost neke osobe da
reprodukuje izvestan broj rei koje su joj date usmeno u pravilnom redosledu
8. auditorni oblik-sposobnost neke osobe da prepozna re nada joj je data usmeno
samo jedan deo rei
9. formiranje rima-sposobnost razlikovanja da li su kod odredjenih rei poslednje
foneme u naglaenom slogu i naredni slogovi identini ili ne, kao i sposobnost da
se iznalaze rei koje imaju natavke koji se rimuju u odnosu na usmenim putem
date rei
10. aliteracija-sposobnost neke osobe da iz svoje dugorone memorije izvue rei
koje imaju isti poetni suglasnik
11. intonacija ili akcenat-sposobnost neke osobe da razlikuje akcenat u rei ili
reenici.
Elementi koji ine strukturu fonolokih poremeaja su:
1. nepostojanje fonoloke svesti
2. nesposobnost formiranja fonolokih predstava
3. deficit fonolokog dekodiranja i enkodiranja
4. nesposobnost upotrebe fonolokih pravila
5. nesposobnost razumevanja i upotrebe fonolokog znaenja.

Fonoloki poremeaji mogu nastati usled:
1. razvojne nezrelosti mozga
2. neurolokih deficita
3. oteenja sluha
4. MR
39

5. cerebralne paralize
6. pervazivnih poremeaja
7. psihogenih poremeaja
8. afazija
9. disleksija
10. mucanje
11. demancije
12. nepoznati uzroci.
Mogu se klasifikovati u 4 grupe:
1. razvojni
2. neurogeni
3. rezidualni
4. steeni.

RAZVOJNI-najee nastaju usled razvojne nezrelosti mozga. Ispoljavaju se u:
- nepostojanju fonoloke svesnosti
- nemogunosti fonemskog enkodiranja i dekodiranja
- nerazumevanje fonolokog znaenja
- nemogunost korienja fonolokih pravila
- nesposobnou verbalnog pamenja.
Javljaju se od rodjenja i traju do 12.god. ivota.
U razvojne neuroloke poremeaje svrstavaju se:
a) Fonoloki poremeaji sa viestrukim grekama u artikulaciji glasova;
ispoljavaju se kod: razvojne disfazije, kongenitalne afazije, razvojne
verbalne apraksije, razvojne dizartrije, cerebralne paralize, oteenje
sluha, pervazivne patologije, mucanje, disleksija.
b) Funkcionalni poremeaji artikulacije sa grekama u artikulaciji samo
jednog glasa.

NEUROGENI-to su sve patologije koje imaju neurogeno poreklo: dizartrija, afazije,
cerebralna paraliza, kongenitalna i steena afazija. Posledica je nekog primarnog
deficita. Kod nekog deteta moe biti oteeno razumevanje, a kod drugog produkcija
npr. 5 glasova.
REZIDUALNI-perzistiraju i posle razvojnog perioda (posle 10.god. ivota) bez obzira na
tretman. Ispoljavaju se kao: rotacizam, lambdacizam, sigmatizam i sl.
STEENI-javljaju se kod odraslih u sklopu klinike slike Brokine afazije, verbalne
apraksije, dizartrije, demencije.
40

Termin fonoloki poremeajse odnosi na jednu od dve podgrupe sistema klasifikacije
svih fonolokih poremeaja, a odnosi se na dve grupe dece:
1. decu sa oteenjem sluha, MR, pervazivnom i psihogenom patologijom
2. decu sa razvojnom disfazijom i decu koja imaju samo poremeen izgovor glasova
(funkcionalni artikulacioni poremeaj).
Deca iji razvoj govora kasni mogu imati:
- odoen fonemski razvoj
- odloen fonetski razvoj
- odloen fonemski i fonetski razvoj koji se ispoljava u supstitucijama, omisijama i
distorzijama glasova.

RAZLIKA IZMEDJU FONOLOKIH I ARTIKULACIONIH POREMEAJA-Kod
artikulacionih poremeaja deca imaju smetnje na fonemskom nivou u izgovoru pojednih
glasova. Artikulacioni poremeaj je govorni poremeaj koji pogadja fonetski nivo. Deca
imaju smetnje u izgovoru odredjenih konsonanata i vokala.
Kod fonolokih poreaja deca imaju na fonetskom nivou (u mozgu) koja se opisuje i kao
lingvistiki nivo ili kognitivni nivo. To je jeziki poremeaj koji pogadja fonoloki
(fonemski) nivo. Deca imaju smetnje u organizaciji izgovora i razlikovanju glasova
(razlikovanje fonema).
Od fonemskih parafazija treba razlikovati fonetske devijacije-greke koje nastaju zbog
pogrenog izgovaranja fonema, nepreciznost u artikulacionim pokretima govornih
organa. Svrstavaju se u govorne a ne u jezike poremeaje.

DISLALIJA-dislokacija perifernih govornih organa organa praena parazitnim
umovima preteno interdentalnog, lateralnog i nazalnog tipa, tj. prisustvo parazitnih
umova u strukturi foneme, a esto i kao njena dislokacija u perceptivnom i
artikulacionom polju (Vladisavljevi,1997).

Distorzija glasova spada u dislalije i podrazumeva razvijenu leksiku, gramatiku i sintaksu
ali je izgovor glasa poremeen. Podgrupa supstitucija deli se na:
1. pravilne
2. distorzovane foneme.

Najee distorzije su:
- sigmatizmi (interdentalni, adentalni, lateralni, nazalni)
- rinofonije, rinlalije, cerebralne dizartrije (flacidne, spastine, pseudobulbarne)
- disfonije (parazitni umovi laringealnog glasa, udrueni sa artikulacionim)
- pojedinane varijante prelaznih glasova umnog spektra, laterala
- patoloke varijante drugih sonanata (glasa R ili V) (Vladisavljevic, 1997).
41

ALALIJA-stanje potpune nerazvijenosti govora i jezika u dece koja imaju ouvan sluh,
ali nisu u stanju da razumeju govornu poruku zbog perceptivnih smetnji nastalih
oteenjem ili disfunkcijom CNS-a na nivou auditivnih kortikalnih oblasti. Postoje dva
osnovna tipa alalija:
1. senzorna (impresivna, aferentna)
2. motorna (ekspresivna, eferentna).
U praksi najee postoje kombinovana oteenja s preteno izraenom jednom ili
drugom formom.

Senzorna alalija:
- deca ne govore ili nedovoljno govore za svoj uzrast
- ispoljavaju razliite ekstralingvistike oblike ponaanja
- neka deca su utljiva, povuena u sebe, stidljiva, nedrueljubiva
- neka deca su plaljiva, plaljiva sa povremenim jakim napadima vritanja,
bacanja na zemlju i drugim oblicima neuljudnog ponaanja
- sklona su da sve cepaju, razbacuju, unitavaju
- imaju kratkotrajnu panju
- nesposobna su da se za bilo ta vie zainteresuju
- nisu u stanju da bilo ta smiljeno urade ili izvedu
- ispoljavaju deficit u koncentraciji, panji, uenju i imaju slabu sposobnost
pamenja
- ne razumeju govornu poruku i ne mogu da komuniciraju na bilo koji nain sa
svojom sredinom
- ne znaju da se igraju niti da se drue sa drugom decom
- neka od ove dece ponekad izgrade svoj nain vokalizacije potpuno nerazumljiv za
druge izuzev moda za majku
- govor koji uju oko sebe im lii na um iz kojeg nisu u stanju da izdvoje pojedine
rei i glasove, niti da shvate smisao verbalne poruke
- njihova frustracija i ponaanje prozilaze iz nemogunosti komunikacije
- nisu u stanju da razviju govor iako ne postoje nikakve nuroloke smetnje na
perifernim govornim organima.

Motorna alalija:
- imaju deficite u ekspresivnom govoru
- razumeju govor sredine u kojoj ive
- raguju pozitivno na izvrenje usmenih naloga
- imaju izgradjen unutranji govor na nivou proste reenice
- komuniciraju gestovima ili s nekoliko rei u kojima se ponavlja isti slog
- raspolau vokalima koji nisu strogo diferencirani, a zatim pojedinim polzivima ili
nazalima
- rei se ponekad javljaju na vreme, a zatim nastane zastoj u daljem govornom
razvoju
- mnoga deca ispljavaju nemir, eretino ponaanje, estu agresivnost,
dekoncentraciju panje i slab nivo interesovanja za re
42

- neka deca su timidna, uporna u svom utanju ili konstruktivna u igri i sasvim
neupadljivog socijalnog ponaanja.

DEFICIT PRAGMATSKIH SPOSOBNOSTI KOD DECE SA LMR-Pragmatski govor
sainjavaju dve komponente:
1. kontekst-odnosi se na sredinu u kojoj se odvija komunkacija i razliite sluaoce
prema kojima je konverzacija usmerena;
2. poruka-odnosi se na samu komunikaciju koja ukljuuje varijable kao to su: tema
i sadraj konverzacije, svrha ili usmerenost, vizuelno-gestovni naputi koji
pojaavaju ili razjanjavaju znaenje, koritenje apstraktnog govora.
Obeleja fizikog konteksta se odnose na faktore setinga i dogadjaja. Seting se odnosi
na mesto na kome seodvija konverzacija. Fiziki kontekst moe da se odnosi i na
dogadjaj.
Pragmatski aspekti govora ukljuuju nezavisna jezika obeleja zavisna od konteksta,
kao i kontekstualno nezavisna jezika obeleja pragmatske jezike sposobnosti ili
komunikativna kompetencija.
Komunikativna kompetencija se odnosi korienje socijalnih pravila jezika cilju
prenoenja ili interpretacije namera kontekstualno prikladnih, to znai da
komunikativna kompetencija podrazumeva pragmatsko znanje i svest o tome kada se
odredjene jezike konstrukcije mogu najefikasnije koristiti.
Deca na uzrastu od sedam do devet godina ispoljavaju sposobnost prepoznavanja i
korienja nekih sloenih pragmatskih vetina. ak i deca mladja od sedam godina
upotrebljavaju neke rane forme pragmatike, npr. koriste manje sloene poruke u
obraanju mladjoj brai i sestrama u odnosu na poruke upuene roditeljima.
Osobe sa MR dostiu komunikativnu kompetenciju u skladu sa nivoom njihovog
mentalnog uzrasta to znai da su pragmatske sposobnosti zasnovane na kognitivnim
sposobnostima. Pored saznajnih deficita kod osoba sa MR postoje i socijalni deficiti
rizika. Roditelji i nastavnici donose odluke umesto njih, ometajui tako prirodan proces
sticanja iskustva.
Ova deca ispoljavaju deficite u razumevanju sloene komunikacije u socijalnoj
interakciji, ukljuujui i sposobnost uspostavljanja i odravanja teme komunikacije,
preuzimanja uloge govornika i sluaoca i ponovnog uspostavljanja prekinute
komunikacije. Deca sa MR eto govore o sebi samima ili ponavljaju iste teme s nejasnim
namerama i znaenjima svog govora. Smetnje u komunikaciji se mogu javiti i pri
odabiru odgovarajue posturalnosti i kontakta telom, kao i pri inerpretaciji izraza lica i
govornikovog emocionalnog stava. Tee identifikuju ljutnju, strah, gadjenje i
iznenadjenje

43

ADD/ADHD



ADD-ADHD- deficit panje sa ili bez hiperaktivnosti.
ADHD karakteriu simptomi nepanje, impulsivnosti i hiperaktivnosti na nivoima koji se
smatraju neadaptivnim i neprikladnim za detetov uzrast ili neprimerenim nivou
normalnog razvoja.
ee javlja kod deaka nego kod devojica.

Dete se moe klasifikovati kao:
1. nepaljivo
2. hiperaktivno impulsivno
3. kombinovanog tipa (prisutne obe grupe simptoma).

ADHD je skup osobina (koje odraavaju detetov uroeni, neuroloki zasnovan
temperament) negativnih (selektivna panja, impulsivnost i ponekad hiperaktivnost) i
pozitivnih (spontanost, kreativnost, sposobnost da se hiperfokusiraju na neki zadatak
koji sami odaberu), heterogeni poremeaj, sa brojnim varijetetima, oblicima
ispoljavanja, razliitom kombinacijom i stepenom zastupljenosti osobina.
Termini kojima se opisuju deca sa ADHD: nedolino ponaanje, suprostavljanje,
afektivni poremeaj, teskoba, depresija i nesposobnost uenja.
Mogui uzroci: puenje majke, alkohol u trudnoi, povrede glave, dodaci hrani,
genetika.
Dijagnostikovanje kod male dece je teko zbog razliitosti ponaanja u skladu sa
vremenom, aktivnostima i interpretaciji tog ponaanja od strane odraslih.
ADHD nije samo problem selektivne panje ve i impulsivnost i ponekad hiperaktivnost.
Deca su sa jedne strane nezreliji od svojih vrnjaka, a sa druge strane ispoljavaju
kreativnost i uvide koji prevazilaze njihov uzrast. esto ispoljavaju jezike poremeaje i
specifine smetnje u uenju (disleksija i disgrafija).

KARAKTERISTIKE ADHD
1. selektivna panja i memorija-kree od jednog do drugog ekstrema (od
hiperfokusiranja na ono to ih interesuje do izraene nepaljivosti kada se radi o
sadrajima koji im nisu interesantni)
2. podsticaji koji ometaju panju-to mogu biti potpuno nevani sadraji i situacije
3. impulsivnost-deluju pre nego to razmisle
4. hiperaktivnost-ne javlja se obavezno uz ADHD.
44

Ako su istovremeno prisutne selektivna panja, zbunjenost, impulsivnost i hiperaktivnost
onda se moe postaviti dijagnoza.
Pored ove etiri osobine, veina dece sa ADHD esto imaju i neku od osobina: intenzitet
emocija, sklonost ka preteranom reagovanju, potreba za estim nagradama i
pohvalama, ive u sadanjosti, lo rukopis, dosada/smaranje. Ove osobine dodatno
doprinose njihovim smetnjama u koli i socijalnim situacijama.
Neke osobine dece sa ADHD: ekstremna kolebanja panje, nivoa uzbudjenja, oseanja i
radnih sposobnosti, nesposobnost da do kraja sasluaju druge osobe, zaboravnost,
nedostatak oseaja za vreme (sve rade u pogreno vreme), egocentrizam
(nesposobnost osobe da se stavi u poziciju druge).

Pozitivne karakteristike ADHD:
1. spontanost-umesto impulsivnosti
2. kreativnost-ak i kada luta po raznim oblastima, uz malo discipline i doslednosti,
kada se razviju mogu dovesti do izuzetnih postignua
3. brzo miljenje-sposobnost da se vidi ira slika, sutina, da se brzo uoe skrivene
veze izmedju pojava
4. hiperfokusiranost-intezivna koncentracija na neto to ih interesuje
5. visok energetski naboj-moe dovesti do hiperprodukcije.

Faktori rizika koji su u vezi sa simptomima ADHD:
1. porodina istorija ADHD i drugih psihijatrijskih poremeaja (depresija,
alkoholizam, delikvencija)
2. faktori u trudnoi (puenje, alkoholizam, stres)
3. loe zdravlje deteta (veoma niska telesna teina na rodjenju)
4. rano primeena visoka aktivnost i temparament koji ne podlee kontroli.

Rani simptomi koji su u vezi sa ADHD:
1. tekoe pri dojenju i uspavljivanju
2. esto plakanje i problemi sa hranjenjem
3. ubrzani razvoj grubih motorikih sposobnosti
4. divljenje i rizino ponaanje pri igri, ee povrede nego kod druge dece
5. neprestano traganje za novim i uzbudljivim izazovima.

POREMEAJI KOJI MOGU DA PRATE ADHD:

1. smetnje u uenju-javljaju se specifine smetnje u uenju (disleksija, disgrafija,
diskalkulija); nejea je disleksija;
45

2. Tourette-ov sindrom-tikovi, repetitivni manirizmi (mirkanje oima, grevi miia
lica ili nevoljno pravljenje grimasa, esto ienje grla, dahtanje, brektanje,
mrkanje ili nevoljno produkovanje rei iako to ne eli);
3. drsko opoziciono ponavljanje-uglavnom su deaci drski, bezobrazni, neposluni,
imaju napade besa, rasprvljaju se sa odraslima i odbijaju da se podrede bilo
kojim pravilima (zahtevima);
4. poremeaji ponaanja-antisocijano ponaanje; ova deca esto lau, kradu,
zlostavljaju drugu decu, imaju problema sa zakonom, agresivni su, izbacuju ih iz
kole, vandalski se ponaaju, koriste oruje;
5. anksioznost i depresivnost- neka deca sa ADHD esto su anksiozna i depresivna;
sa tretmanom treba poeti to pre da bi deca lake podnela deficit panje;
6. bipolarni poremeaji (manino-depresivni)-oscilacije raspoloenja od depresije do
euforije; neki simptomi ADHD i bipolarnih poremeaja su slini: visok nivo
energije i smanjena potreba za snom, a razlikuje ih izraeno oseanje
grandioznosti kod dece sa bipolarnim poremeajem kada su u plus fazi.


HIPERKINETIKI POREMEAJI-Prema ICD-10 karakteristike ovih poremeaja su:
1. rani poetak
2. kombinacija hiperaktivnog ponaanja sa izraenom nepanjom i neispravnou
pri izvravanju zadataka
3. prisustvo u svim situacijama i perzistira kroz vreme.

Hiperkinetiki poremeaji se javljaju uvek rano tokom razvoja, obino tokom prvih pet
godina ivota.

Hiperkinetiki poremeaj takodje karakterie:
1. nedostatak istrajnosti u aktivnosti koje zahtevaju kognitivno angaovanje i
tendenciju prelaska sa jedne aktivnosti na drugu bez zavravanja bilo koje;
2. nepreciznost i impulsivnost, sklonost nezgodama, sa disciplinskim problemima
zbog krenja pravila;
3. prisustvo kognitivnog deficita;
4. specifini zastoji u razvoju motorike i govora
5. ei je kod deaka nego kod devojica.

esto su prisutni i poremeaji uenja (itanja, pisanja i raunanja) i motorna
nespretnost.
Karakteristika dece sa ovim poremeajem je i dezinhibicija u socijalnim odnosima, nemir
u opasnim situacijama i impulsivno krenje socijalnih pravila (ometanje i prekidanje
46

tudjih aktivnosti, prevremeno davanje odgovora na pitanja koja nisu dovrena,
nemogunost da saeka red.
Poremeaji koji u nekim situacijama lie na hiperakinetiki sindrom su: depresija,
manija, psihoza, autizam, poremeaj prilagodjavanja, poremeaj ponaanja, merni
poremeaj budnosti.
U razvoju hiperkinetinog sindroma znaajnu ulogu ima porodini okruenje, kao to je:
brani status roditelja, medjusobni odnosi, nain vaspitanja i odgajanja deteta,
mentalna oboljena, devijacije, hiperaktivnost u najuoj porodinoj sredini.
U koli hiperkinetiko dete postie bolje rezultate kada mu se postavljaju usmena
pitanja nego kada radi pismeni zadatak, kao i kada mu se zadatak izdeli u nekoliko
celina.
U drugoj deceniji ivota-motorni nemir, lo uspeh u koli, poboljava se distraktibilnost,
antisocijalno poaanje, smanjena koncentracija.
U odraslom dobu-nii socio-ekonomski status, ispoljava psihijatrijske poremeaje,
sociopatije, socijalne i brane probleme.



PSIHOPATOLOGIJA VERBALNE KOMUNIKACIJE


DEJA IZOFRENIJA- podrazumeva svako jae emocionalno i psihogeno poremeeno
dete u ranom periodu (3-5 godina) sa izraenim poremeajima:
1. govora -mutizam, regresija, neologizmi, fragmentirani govor
2. prisustvo drugih upadljivih simptoma-gubitak interesa, usamljivanje, neobine
preokupacije beznaajnim stvarima, oralni manirizmi; promene u motornoj
aktivnosti (hipoaktivnost ili hiperaktivnost) i esto veoma izraena anksioznost.

izofreni poremeaji redje se javljaju kod dece na uzrastu od pet godina, a obino
izmedju osme i dvanaeste godine ivota.

Kliniki se deja izofrenija javlja atipino kao:
1. prebrzo umaranje
2. nemotivisan bes
3. stalno mrgodjenje
4. pretnja samoubistvom
5. inini pregovori koji pogadjaju i revoltiraju roditelje
6. udna razmiljanja i precenjene ideje
47

7. nerazmljiva mrnja prema nekim lanovima porodice
8. nemarnost u ponaanju i sopstevnom izgledu
9. nepoverenje prema svima
10. opta bizarnost i rasejanost.
Znak ogledala koji je vrlo est simptom deje izofrenije, ukazuje na teko oteenje
linosti. Provode veliki deo vremena grimasirajuci pred ogledalom.

KLINIKA SLIKA IZOFRENIJE-Deca sa izofrenijom ispoljavaju simptome koji su
kvalitativno slini osnovnim simptomima izofrenije odraslih. Ispoljava se kao:
1. opta redukcija interesa u igri i drugim aktivnostima
2. gubitak afektivnih veza sa roditeljima i drugim ljudima, uz pojavu regresivnih
fenomena
3. karakteristian gubitak kontakta
4. poremeaj afektiviteta
5. iluzije i halucinacije (kod dece starije od osam godina)
6. agresivnost
7. destruktivnost
8. esta samopovredjivanja
9. poremeaj koncentracije
10. laki psihomotorni nemir.

Kod razvijene forme deje izofrenije javlja se:
1. povlaenje
2. gubitak interesa za okolinu
3. razdraljivost
4. inverzija sna
5. poremeaj misaonog toka
6. slabi emocionalni odgovori na stimuluse
7. abnormalno ponaanje
8. gubitak linih interesa
9. ekcesivna reakcija na blage kritike
10. agresivnost
11. destruktivnost
12. postepeno sve manje govore i javlja se simboliko izraavanje.

Klinike manifestacije deje izofrenije (6-11 godina) vie lie na izofrenije odraslih
nego na psihoze ranog detinjstva, pa se stoga i simptomatologija moe podeliti na
primarnu i sekundarnu (Golubovi, 2002).
48

I. PRIMARNA SIMPTOMATOLOGIJA -ispoljava se u vidu:
a) poremeaja odnosa deteta sa okolinom-ispoljavaju u promenama emocionalnih
veza i ponaanja; dete gubi toplinu i odvaja se ili se preterano vezuje za
roditelje; prisutna je disocijacija afektiviteta-suprotna oseanja (neprijateljstvo i
preterana ljubav) osciliraju i istovremeno se pojavljuju
b) poremeaji u toku i sadraju miljenja-misaoni tok ove dece je usporen sa duom
latencom u davanju odgovora; dete gubi ideju vodilju i nastaju praznine u
govoru; asocijacije su spore, esto bizarno povezane sa nevanim reima ili
detaljima u konverzaciji. Poremeaji miljenja po sadraju ispoljavaju se kao
bizarne ideje koje su nestalne i nedefinisane.
c) anksioznost -kod ove dece veoma intenzivna i duboka anksioznost ispoljava se u
pojavi iracionalnih arhaicnih strahova. Anksioznost je osnova i pojave
depersonalizacije i derealizacije (znaajni kliniki znaci).

II. SEKUNDARNA SIMPTOMATOLOGIJA-ispoljava se u vidu poremeaja percepcije.
Javljaju se halucinacije i imaginacije:
1. vizuelne halucinacije-dete osea da nekoga ima pored sebe, iako ga ne vidi
2. haptike halucinacije-osea da ga neko dodiruje, iako jasno vidi da to ovaj ne ini
3. auditivne i olfaktivne halucinacije-prisutne kod dece preko deset godina.
Ouvana funkcija igre kod deteta doprinosi prikrivanju elementa sumanutosti.
TIPOVI DEJE IZOFRENIJE:
1. pseudoafektivni tip-gubitak socijalnih kontakata
2. pseudoneurotini tip -pokazuje poveanu anksioznost, fobije, strah od bolesti,
stereotipno ponaanje, pla i histerini smeh
3. pseudopsihopatski tip- pokazuje zrelo, ali najee agresivno i antisocijalno
ponaanje.

Zavisno od starosti deteta razlikuje se:
1. infantilna shizofrenija-javlja se pre desete godine ivota
2. prepubertetska izofrenija-poinje u dobi od 10-14 godina
3. mladalaka izofrenija-poinje u dobi od 14-18 godina.

PROGNOZA- loija ako se izofrenija ispolji ranije.

LOGOPATIJA KOD IZOFRENE DECE:
1. Poremeaj percepcije i razumevanja govora:
a. strah od glasova
b. odbojnost prema zvunoj sredini
49

c. odsustvo direktnog odgovora na zvukove/glasove
d. indirektno odgovaranje na govor sredine
e. poremeaj auditornog ponaanja od hipersenzitivnosti do simulacije gluvoe.

2. Poremeaja formulacije i produkcije govora:
a. verbalna inhibicija (logoneurosis)
b. intermitentni i promenljivi poremeaji govora sa distorzovanom artikulacijom
zbog povienog tonusa (dysphemia)
c. poremeaj fluentnosti govora zbog psihogenog disautomatizma i konflikta
izmedju elje da govori i elje da uti
d. odsustvo govora (alalia psychogenes)
e. prekid ili nazadovanje u razvoju govora
f. dui periodi tiine sa povremenim izgovorom kompletnih reenica
g. ponavljanie besmislenih rei
h. pomanjkanje upotrebe govora u interpersonalnoj komunikaciji
i. upotreba rei kao stvari umesto simbola za stvari
j. posedovanje bogatog i kompleksnog renika koji dete ne koristi kod formiranja
znaajnih reenica
k. nehotino ponavljanje rei i reenica u komunikaciji sa drugima (echolalia)
l. ponavljanje rei i fraza u neadekvatnoj poziciji u reenici i ponavljanje rei i
reenica (pereveracio).

3. Poremeaji verbalnog miljenja:
a. strah od govora (lalophobia)
b. odsustvo namerne komunikacije
c. tretiranje rei kao stvari
d. logorea.
Infantilnu izofreniju karakteriu prozodijske anomalije, visina i tonalitet glasa, tako da
se stie utisak da dete govori s vie glasova, kao da je u njemu nastanjeno vie razliitih
osoba.





50

JEZIKI POREMEAJI KOD DECE

Kada su sposobnosti deteta da razume govor ili samo da govori znatno ispod
oekivanog nivoa za njegov umni uzrast, radi se o kanjenju u razvoju govora.
Kanjenje moe biti i u razumevanju i u govorenju (vie od est meseci), razliitog
stepena-od nerazumevanja prostih govornih naloga do nesposobnosti razumevanja
sloenih gramatikih konstrukcija. Reagovanje na zvune drai je odgovarajue,
neverbalna kominikacija je ouvana, ali esto postoje udrueni poremeaji u
emocionalnom razvoju, druenju sa decom i ponaanju. Medjutim, ee kasni samo
sposobnost govorenja dok u razumevanju govora nema veih smetnji. S obzirom da se
razumevanje govora normalno razvija nekoliko meseci ispred sposobnosti govorenja,
kada je poremeaj u pitanju, onda je kanjenje mnogo vee. Ostale sposobnosti su bez
veih odstupanja, neverbalna komunikacija je vrlo razvijena. Deca najee imaju
ogranien renik, nezrele reenike strukture, greke u sintaksi, smetnje u
prepriavanju i u izgovaranju glasova. Poznato je da u razvoju govora postoje velike
individualne razlike i ako npr. dete prvu re moe izgovoriti sa devet meseci, ali i sa dve
godine, a da kasnije dostigne normalan govorno-jeziki razvoj. Kanjenje u razvoju
govora moe biti individualna razvojna karakteristika, ali i poremeaj.

Kanjenje u razvoju govora, kao individualna razvojna karakteristika, ima sledea
obeleja:
- kanjenje nije znaajno
- zadran je normalan razvojni red
- ne postoje drugi poremeaji
- u porodici mogu postojati osobe koje su imale slian govorni razvoj
- dete ne pripada grupi dece rizine za govorno-jeziki razvoj
- sluh je normalan.

Kanjenje u razvoju govora, kao govorni poremeaj, ima sledee odlike:
- kanjenje je veeg stepena (18 meseci i vie)
- poremeen je razvojni red
- postoje i drugi udrueni poremeaji
- u porodici mogu postojati osobe sa govornim poremeajima
- dete ima neku od bolesti koja moe da ugrozi govorno-jeziki razvoj.


51

Na osnovu faktora koji doprinose nastanku poremeaja mogu se podeliti na:
a. primarne jezike poremeaje-za oteenje jezika nisu odgovorni periferni ili
motorni deficiti, kognitivno oteenje ili nepovoljni sredinski uslovi, a esto se
predpostavlja da je uzrokovan disfunkcijom CNS-a;
b. sekundarne jezike poremeaje-ukljuuju poremeaj jezika kod sluno oteene
ili mentalno retardirane dece.

Poremeaji jezika kod dece, u zavisnosti od vremena nastanka, se mogu klasifikovati
na:
1. razvojne jezike poremeaje-ukljuuju one koji su nastali pre poetka razvoja
jezika (od rodjenja do prve godine), iako se simptomi mogu otkriti tek kasnije
2. steene jezike poremeaje-poinju posle pojave jezika (od 3.-12. godine).
Poremeaji jezika koji se javljaju izmedju prve i tree godine imaju neke karakteristike
kako razvojnih tako i steenih jezikih poremeaja.
Rapin i Alen klasifikovali su RJP na:
1. poremeaje kod kojih je razumevanje ouvano:
a. verbalna dispraksija sa nefluentnim govorom, ne sistematskom supstitucijom
fonema, lakim gramatikim grekama
b. deficiti fonemskog programiranja sa fluentnim govorom, supstitucijom
fonema (argon), tendencijom ka autokorekciji
2. poremeaje kod kojih su podjednako oteeni razumevanje i produkcija:
a. fonoloko-sintaksiki sindrom sa nefluentnim govorom (telegrafski govor),
razumevanjem boljim od ekspresije (produkcije), brojnim supstitucijama
fonema
b. verbalna auditorna agnozija sa nefluentnim govorom, agramatizmom,
parafazijama i neologizmima, teko poremeenim razumevanjem i ponekad
teko poremeenom diskriminacijom zvukova.
3. leksiki poremeaji:
a. semantiko-pragmatski sindrom sa poremeenim razumevanjem
(semantiko) i pragmatikom, dok je govor fluentan, renik bogat, a fonoloko
i sintaksiko razumevanje dobro
b. leksiko-sintaksiki sindrom sa fluentnim govorom (ponekad pseudo-
mucanje), tekim priseanjem rei u reenici, kao i u konfrontacionom
imenovanju, dok je razumevanje i kategorizacija pojmova dobro.
RAZVOJNA DISFAZIJA-razvojni jeziki poremeaj, odnosno poremeaj razvoja
ekspresivnog (jezike produkcije) i receptivnog govora (jezikog razumevanja) sa
specifinim patolokim obrascima ispoljavanja, distorzijom i supstitucijom fonema i rei
52

koje dobijaju oblik parafazikih produkcija, koji se ne javljaju ni u jednom stadijumu
normalnog jezikog razvoja, a koje se zadravaju veoma dugo, dok je socijalni razvoj
ove dece relativno normalan, bez gubitka sluha, mentalne retardacije, autizma ili drugih
poremeaja (Golubovic. 2001). Deca sa razvojnom disfazijom ispoljavaju abnormalan
obrazac jezikog funkcionisanja.

Kriterijum za selekciju sluajeva sa razvojnom disfazijom ukljuuju:
1. hronoloki uzrast izmedju tree i sedme godine bez neurolokog, emocionalnog ili
poremeaja ponaanja
2. IQ iznad 90 meren Verbalnom ili Performans skalom WISC-R ili WAIS-R;
3. bez nekorigovanog vidnog ili slunog deficita:
4. bez socijalne deprivacije.

Prema ICD-10 klasifikaciji RJP klasifikuju se na:
1. poremeaj ekspresivnog govora -razvojna disfazija ili afazija ekspresivnog tipa
2. poremeaj receptivnog govora -razvojna disfazija ili afazija receptivnog tipa.

POREMEAJ EKSPRESIVNOG GOVORA-specifini razvojni poremeaj u kome je
sposobnost deteta da upotrebljava ekspresivni govor znatno ispod oekivanog za uzrast,
ali kome je razumevanje govora u granicama normale ili ispod proseka. Mogu, ali i ne
moraju da postoje poremeaji artikulacije.

Karakteristike ovog govora su:
- odsustvo pojedinih rei (ili njihovih zamena) do uzrasta od dve godine
- nesposobnost formiranja prostih reenica od dve rei do tree godine
- ogranien razvoj renika
- preterana upotreba malog broja optih rei
- smetnje u izboru odgovarajuih rei ili njihovih supstituta
- kratka verbalna ekspresija
- nezrele reenike strukture
- greke u sintaksi (izostavljanje krajeva reci ili prefiksa)
- pogrena upotreba ili nekorienje gramatikih oblika, kao to su: predlozi,
zamenice, lanovi, padei i vremena
- netano uoptavanje gramatikih pravila, uz neflentan govor i tekoe u
redosledu pri prepriavanju prolih dogadaja
- smetnje u govornom jeziku su esto praene zaostajanjem ili abnormalnostima u
produkciji glasova
- upotreba neverbalnih poruka i "unutranjeg" je uglavnom je neoteena, kao i
sposobnost socijalnog komuniciranja bez upotrebe rei
53

- dete komunicira nastojei da kompenzuje nedostatak govora gestovima,
mimikom ili neverbalnom vokalizacijom
- kod ove dece kolskog uzrasta postoje udruene smetnje u odnosima sa
vrnjacima, emocionalni poremeaji, problemi ponaanja i/ili hiperaktivnost uz
slabu panju
- umanjem broju sluajeva moe da postoji i udruen, parcijalan (esto selektivan)
gubitak sluha, ali ne takvog stepena da bi uticao na zaostajanje u razvoju
govora.
Poremeaj govornog jezika uoljiv je od najranijeg detinjstva, bez jasnih duih faza
normalne upotrebe jezika. Medjutim, nisu retki sluajevi kod kojih postoji prvo normalna
upotreba pojedinanih reci, nakon ega dolazi do gubitka istih ili daljeg zastoja i
nenapredovanja u razvoju jezika.

POREMEAJ RECEPTIVNOG GOVORA je specifian razvojni poremeaj u kome je:
- razumevanje govora deteta ispod oekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast
- neodazivanje na ime do prvog rodjendana
- nesposobnost da se do osamnaest meseci identifikuje bar nekoliko prostih
predmeta
- nemogunost da se do dve godine starosti izvre prosti nalozi ukazuju na ovaj
poremeaj.

U veini sluajeva postoji:
- este abnormalnosti u produkciji glasova
- izraen zastoj u razvoju ekspresivnog govora
- udrueni socio-emocionalni poremeaje
- poremeaji ponaanja
- hiperaktivnost
- slaba panja
- izolacija od vrnjaka
- anksioznost
- osetljivost
- preterana stidljivost.

Deca sa tekim poremeajima receptivnog govora mogu da:
- kasne u socijalnom razvoju
- ponavljaju govor koji ne razumeju
- da ispoljavaju oskudna interesovanja.


54

Takva deca se razlikuju od autistine po tome to:
- obino ispoljavaju normalnu socijalnu recipronost
- normalnu fantazmatsku igru
- skoro normalnu upotrebu gestova
- blago oteenje neverbalne komunikacije.

Poremeaj receptivnog govora ukljuuje:
- kongenitalni auditivni poremeaj percepcije
- razvojnu afaziju ili disfaziju-receptivni tip
- razvojnu Wernicke-ovu afaziju
- gluvou za rei.

Prema Vladisavljevi S. (1987) razvojne disfazije mogu se klasifikovati u tri grupe:
I. GRUPA-deca sa deficitom verbalnog pamenja su deca:
- u ijim porodicama nisu poznati slini sluajevi
- iji je jeziki i psihiki razvoj tekao normalno
- kod njih nema neurolokih znakova, ak ni mikrosimptomatologije, koji bi
ukazivali na oteenje CNS-a
- inteligencija je normalna, na gornjoj granici normale ili i iznad normale
- gruba i fina motorika su dobro razvijene
- pokreti govornih organa potpuno spretni
- vizuelno pamenje je dobro razvijeno
- prostorna orijentacija dobro razvijena
- pamenje neverbalnih auditivnih utisaka je sasvim dobro
- fina diskriminacija govornih segmenata je oteena
- postoji potpuni deficit verbalnog pamenja
- smetnje u brzom govoru, opsegu verbalnih informacija, sloenijim fonolokim i
jezikim strukturama.

II. GRUPA-deca sa modanom povredom do koje je dolo pre razvoja i sticanja
sposobnosti govora, ije su neuroloke smetnje nastale usled promena unutar
modanih struktura koje su fizioloki usmerene da apsorbuju verbalne impulse.
Zahvaljujui velikoj plastinosti dejeg mozga stvaraju se novi putevi ili
reorganizuju stari.

III. GRUPA-kombinovani tip. U praksi su retko prisutni isti tipovi. Najei su
kombinovani poremeaji:
- impresivno-ekspresivni (senzo-motorni)
55

- alalija ili razvojna disfazija s mucanjem
- razvojna disfazija s disgrafijom
- razvojna disfazija s disleksijom
- razvojna disfazija s akalkulijom
- razvojna disfazija s poremeajem simbolizacije i orijentacije.

Klasifikacija jezike razvijenosti (Vladisavljevi, 1987):

0. nulti nivo jezike razvijenosti (alalija) obuhvata:
- decu koja ne govore ili su u stanju da kau svega 4-5 rei, obino jednoslone
rei sastavljene od dva ista sloga (mama, tata, baba)
- decu koja pomou gesta pokuavaju da uspostave socijalne kontakte i
elementarne oblike komunikacije; gest slui za zadovoljavanje biolokih potreba,
dejeg interesovanja i afektivnog stanja

1. prvi nivo jezike razvijenosti (razvojna disfazija) karakterie:
- poetak razvoja renika kasni
- javlja se oko desetak glasova
- elementi gramatike u zaetku
- u izraavanju preovladavaju imenice i poneki glagol
- imenica je preteno u jednini (nomintiv)
- glagol se upotrebljava samo u sadanjem vremenu i to iskljuivo u 3. licu jednine
- javljaju se pokazne i prisvojne zamenice
- reenica se izraava jednom reju
- poinje da se javlja i elementarna reenica sastavljena od subjekta i predikata
- zatim se uspostavlja veza izmedju subjekta ili objekta i predikata
- govor je iskljuivo situacionog karaktera, razumeju ga samo roditelji
- spontani gest moe jo uvek biti prisutan.

2. drugi nivo jezike razvijenosti (agramatizam) ispoljavaju deca koja:
- imaju razvijeniji oblik govora i jezika od prethodnog
- koriste jezik kaoinstrument socijalne komunikacije
- ispoljavaju fonetsko-fonoloke i jezike deficite
- jo uvek imaju mali fond glasova o ne izgovaraju 10-15 glasova
- omisije u suglasnikim grupama glasova
- struktura vieslonih rei je nepravilna
- nedostatak pomonih glagola za prolo vreme
- nedostatak predloga, veznika, odgovarajuih padea i glagolskih oblika za 1. i 2.
lice jednine i mnoine u sadanjem vremenu
56

- nemogunost upotrebe budueg vremena
- nemogunost upotrebe zavisnih, upitnih, pogodbenih i sloenih reenica
- govor je razumljiv, semantika strana govora je dobra ali su gramatika
ogranienja suvie velika
- imaju disleksiju i disgrafiju.

3. trei nivo jezike razvijenosti (naizgled razvijen govor) ispoljavaju deca kojoj:
- nedostaje 3-5 glasova
- neki glasovi su distorzovani
- prosta i proirena reenica su normalne
- jezike sposobnosti su ograniene
- teko shvataju apstraktna znaenja imenica, nedostaje bogatstvo jezikih
asocijacija (homonimi i sinonimi)
- prenosna znaenja rei otkrivaju se teko (metonimi)
- manje korisne zavisne reenice, odreno-upitne oblike, pogodbene i budue
vreme
- u reniku nemaju rei sa komplikovanim izgovorom
- jezike smetnje ispoljavaju i prilikom prepriavanja teksta, u samostalnim
pisanim sastavima
- deca su na donjoj granici uspeha u koli upotrebom vrlo neobinih rei.

KLINIKA SLIKA RAZVOJNE DISFAZIJE-Komunikativne sposobnosti dece sa
razvojnom disfazijom znatno su ispod nivoa njihovog kognitivnog razvoja, najmanje
osamnaest meseci.
Deficiti auditivne percepcije-Veina dece s razvojnom disfazijom ima "normalan", ali ne i
precizan sluh. Mali deficit sluha ili smanjena preciznost ukazuje vie na perceptivne
deficite nego na stanje perifernog sluha. Jedan od najteih deficita kod ove dece je
specifini deficit auditivne percepcije i obrade verbalnih informacija, uprkos normalnom
sluhu. U ekstremnim sluajevima dete nije u stanju da razume izgovorenu re na
fonolokom nivou i prema tome je u svakom pogledu "gluvo za rei" to spreava dalji
razvoj govora i jezika. Deficiti auditivne percepcije kod dece sa razvojnom disfazijom
ispoljavaju se kao:
- deficit percepcije i diskriminacije fonema
- nerazumevanje veih auditivnih celina
- deficit u percepciji brzih verbalnih signala
- deficit u percepciji vremenskog redosleda (sekvence) delova govora
- kratak opseg auditivne memorije
- kratko verbalno pamenje
57

- tee razumevanje govora
- tee uvidjanje slinosti i razlika verbalnih signala jer je percepcija nerazvijena.

Jeziki poremeaji kod dece sa razvojnom disfazijom-ispoljavaju se u oblasti fonologije i
artikulacije, morfologije, gramatike, semantike i pragmatike.
1. Fonoloki i artikulacioni deficiti-Artikulacione smetnje su najvie ispoljene medju
glasovima koji imaju nisku diskriminativnost (ije je akustiko diferenciranje
tee): -, dj d, l-lj, l-r, j-lj, s-, z-, t-k, d-g, s-b, i-e. One nastaju usled:
- oralne dispraksije kada dete ima odgovarajuu predstavu glasa, ali nije u stanju
da komanduje pokretima perifernih govornih organa, jer je motorni koordinacioni
sistem koji objedinjuje i upravlja impulsima za govor, oteen. Oteenje je
naroito izraeno kod voljnih pokreta, kada dete ne uspeva da usmeri pokrete
jezika i drugih artikulatornih organa.
- neelastinosti perifernih govornih organa i to one muskulature koja najvie
uestvuje u oblikovanju rezonantnih prostora i sloenoj artikulaciji nekih glasova.
Redosled smetnji u razvoju izgovora glasova disfazine dece je: r, Ij, l, , d, ,,
, d, s, z, c, k, g.
Pored nemogunosti da izgovaraju pomenute glasove, disfazina deca ispoljavaju i
razliite tipove distorzovanog izgovora (obezvuavanje glasova i to ploziva, interdentalni
sigmatizam i delimina lateralizacija vazdune struje).
Nesposobnosti da se imitiraju pokreti govornih organa i da se seti redosleda glasova u
rei.
Kada se s velikim naporom naui izgovor nekog glasa, ne moe da se upotrebi u drugim
reima, bez posebnog, neophodnog uvebavanja.

2. Morfoloki i gramatiki deficiti-Ispoljavaju se tako to deca sa razvojnom
disfazijom:
- koriste samo osnovne oblike rei
- teko grade tj. upotrebljavaju rei sa prefiksom i sufiksima, kao i rei
paradigmatskog karaktera, koje su izvedene iz iste osnove, ali sufiksnim
promenama dobijaju drugo znaenje
- deci sa razvojnom disfazijom su tee rei s prefiksom
- IMENICE-preteno koriste imenice i to najvie imenice koje oznaavaju konkretne
pojmove ili pojmove koji su esto u upotrebi; imenice se obino upotrebljavaju u
jednini, u nominativu; posebno teko upotrebljavaju genitiv, instrumental i
lokativ; veoma teko ovladavaju reima koje izraavaju apstraktne pojmove,
zbog ega se one nikada ne nalaze u njihovom reniku; ukoliko postoji potreba
58

da se takav pojam izrazi onda se on iskazuje glagolom ili pridevom; esto ne
razlikuju rod, pa o sebi govore u suprotnom rodu
- GLAGOLI-najvie koriste glagol u treem licu jednine ak i kada govore o sebi;
teko upotrebljavaju glagolski nastavak za drugo lice jednine; pojam mnoine se
razvija veoma sporo; naroito se ispoljavaju smetnje u upotrebi pomonih
glagola svih sloenih oblika kao i povratne zamenice "se"; postoji tendencija da
sve radnje izraavaju u sadanjem vremenu, a zatim u prolom; za izraavanje
budueg vremena koristi se sadanje vreme; sadanje vreme je konkretno i dete
ga neposredno doivljava, prosto je po formi, nema pomonih glagola; neka
disfazicna deca identifikuju glagol sa imenicom.
- ZAMENICE-pripadaju vrlo sloenim jezikim kategorijama po svojim semantikim
i sintaksikim deiksikim osobinama, zbog ega se kasnije javljaju kod dece sa
disfazijom i dece mladjeg uzrasta sa normalnim razvojem govora. U naem
jeziku, line zamenice se mogu izraziti na dva naina:
a. kroz potrebne kategorije rei
b. kroz glagolske nastavke.
Retko se slue linim zamenicama treeg lica; umesto zamenice upotrebljavaju
lino ime, a ako ga ne znaju, onda oznaavaju reima (dete, bata, seka, teta).
- PRILOZI, PREDLOZI I SVEZA-predstavlja posebnu smetnju za decu sa razvojnom
disfazijom (retko su prisutne u njihovom govoru). Njihova upotreba zavisi od
stepena apstraktnosti.

3. Sintaksa
- kratkoa iskaza zapaa se u ogranienim mogunostima ponavlja reinica i
spontanim iskazima
- u poetku razvoja govora disfazina deca kao reenicu upotrebljavaju samo
subjekat, objekat ili predikat; kasnije se javljaju kombinacije: subjekat-predikat,
subjekat-objekat, obajekat-predikat
- disfazina deca teko ostvaruju upitne i odrine reenice; velike tekoe se
ispoljavaju kod odrinih reenica ili prilikom stvaranja pogodbenog naina.

4. Semantika
- znaenje rei kod njih se sporije razvija
- raspolau manjim brojem jezikih asocijacija
- naroito sporo se razvija znaenje rei kojima se oznaavaju apstraktne jezike
kategorije kao to su: sveze, prilozi, predlozi, mislene imenice, padeni nastavci,
rod, lica i glagolska vremena
- moe imati znaenje (konkretno), ali ne i re za taj pojam.

59


5. Pragmatika
- propratne abnormalnosti-sva odstupanja standardnog i patolokog jezikog
izraza
- mogue eholalije i metateze.

6. Razumevanje govora
- adekvatna reakcija na akustike signale
- fonemski sluh je nezreo za uzrast
- razvijenost znaenja rei je na nivou razumevanja frekventnih leksema
- razumevanje jezikih izraza postoji za jednostavne verbalne naloge.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA RAZVOJNIH DISFAZIJA-Diferencijalno
dijagnostiki razvojna disfazija se razlikuje u odnosu na:
1. oteenje sluha
2. autizam i drugi pervazivni poremeaji
3. MR
4. psihopatologiju verbalne komunikacije
5. razvojnu verbalnu apraksiju
6. steenu afaziju i drugi jeziki poremeaji
7. sociogenu patologiju
8. zakasneo govorno-jeziki razvoj (fizioloko i patoloko kanjenje u razvoju
govora)
9. multilingvalnost-bilingvizam.


RAZVOJNA VERBALNA APRAKSIJA

Razvojna verbalna (govorna) apraksija je neuroloko oboljenje koje se javlja u
detinjstvu i slino jegovornoj apraksiji kod odraslih. U literatura se pominje kao
razvojna verbalna dispraksija, deja verbalna apraksija i razvojna govorna
apraksija.
Razvojna verbalna apraksija je neuroloko oboljenje koje se odlikuje nesposobnou
izvravanja koordiniranih artikulacionih pokreta, uz odsustvo miine slabosti
60

(neuromiinog deficita). Razvojna verbalna apraksija je nedostatak sposobnosti
pravilnog pozicioniranja artikulatornih organa (lica, jezika, usana, vilice) koja je
neophodna za produkciju govornih glasova i spajanje tih glasova u slogove i rei.
Nekada dete ne moe ak ni da pone da govori, a deava se i da dete izgovori
pogrean glas ili da mnoge glasove izostavi. U tom trenutku kao da nema pristup svom
motornom planu. Ove greke nisu pod voljnom kontrolom i dete ne moe da ih ispravi
iako se trudi. Dogadja se da dete odredjeni glas ili re moe spontano da izgovori, ali ne
moe da ih ponovi.
Apraksija i dizartrija govora esto prate jedna drugu, tj. javljaju se istoremeno. Takodje,
javlja se istovremeni i sa afazijom. Iako apraksija govora i afazija mogu biti prisutne
itovremeno, tretiraju se kao razliiti poremeaji koji zahtevaju potpuno razliita pristupe
tokom leenja.
Pretpostavlja se da je poremeaj u razvojna verbalna apraksija rezultat modane
disfunkcije, difuznog ili arinog oteenja mozga nastalog kao posledica porodjajne
traume ili steene patologije nervnog sistema. Drugi mogui uzrok je poremeaj
neuroloke maturacije mozga, naroito u kortikalnim zonama odgovornim za govorne i
jezike funkcije, ali bez podataka o traumi glave ili jasnog modanog oteenja. U nekim
sluajevima nisu nisu nadjene nikakve modane lezije, dok je u drugim potvrdjeno
postojanje blaih neurolokih znakova. Utvrdjeno je da ne postoje neuroloki deficiti niti
modane lezije kod dece sa razvojnom verbalnom apraksijom. Druga istraivanja o
razvojnoj verbalnoj apraksiji ukazala su na lake neuroloke znakove, pormeaje fine i
grube motorike i miinu slabost kod dece sa razvojnom verbalnom apraksijom. Jo
uvek se ne zna da li do ovog poremeaja dolazi usled rano steenog neurolokog
poremeaja ili urodjene deficite u sazrevanju mozga. Takodje se ne zna da li je
neuroloki poremeaj unilateralizovan ili bilateralizovan, da li je fokalan ili difuzan.
KLINIKA SLIKA RAZVOJNE VERBALNE APRAKSIJE-
Specifine manifestacije ukljuuju:
1. orofacijalnu dispraksiju
2. motornu retardaciju
3. tremor ruku
4. hiporefleksiju
5. hiperrefleksiju
6. poremeaj hoda
7. poremeaj koordinacije.



61

Karakteristike razvojne verbalne apraksije:
1. nekonzistentnost-ponekad dete moe da izgovori kratke rei, ali kad izgovara 2-3
rei u nizu izostavlja poslednje glasove u rei. Ovo moe dovesti do konfuzije kod
rofitelja (esto misle da je dete lenjo) i kod deteta (ne moe da veruje sebi).
2. intelgibilnost-duina reenice utie na artikulaciju. to je fraza dua, tanost je
sve manja. Dete moe zadovoljavajue da izgovori slogove i kratke rei, ali ne
moe da ih upotrebi u frazama ili reenicama.
3. imitativno bolje nego spontano-ukoliko se trai da ponovi re odmah posle vas,
vea je verovatnoa da e tano odgovoriti nego kada nema model.
4. anksioznost-dete moe da izgovori rei ili frazu u dobro poznatom okruenju , ali
kada je u nepoznatom okruenju i od deteta se zahteva da neto kae, nije u
stanju da to kae.
Kod razvojne verbalne apraksije opisani su tipini i atipini varbalni i neverbalni
simptomi:
1. nedoslednost greaka
2. nesposobnost da se imitiraju govorni glasovi
3. distorzija vokala
4. omisija glasova
5. distorzija glasova
6. umetanje glasova
7. specifine greke, 2-3 greke
8. ponavljanje greaka
9. greke na konsonantskim skupovima
10. greke na frikativima
11. greke na afrikatima
12. metateze
13. karakteristian raspored greaka
14. greke u glasu
15. porast greaka sa porastom duine i kompeksnosti izgovora
16. poremeaj prozodije
17. oralna apraksija
18. poremeaji diadohokineza
19. jeziki deficit.
OPTI SIMPTOMI:
I. malo dete:
1. dete ne gue ili ne brblja
2. prva re kasni
62

3. izgovara samo nekoliko vokala i konsonanata
4. poremeaj kombinovanja glasova
5. velike pauze izmedju glasova
6. pojednostavljenje rei
7. poremeaj ishrane.

II. starije dete:
1. pravi nekonzistentne greke
2. mnogo bolje razume nego to govori
3. teko imitira govor (ali je imitativni govor bolji od spontanog)
4. tee izgovara due rei i fraze
5. govor je nerazumljiva kada je dete anksiozno
6. govor je teak za razumevanje
7. govor deluje rasparano, monotono, akcentovani su pogreni slogovi u rei.
Mogui su i drugi poremeaji:
1. slabost jezika, usana i vilice
2. odloen govorno-jeziki razvoj
3. drugi ekspresivni govorni poremeaji (smetnje priseanja odredjene rei)
4. poremeaj fine motorike i koordinacije pokreta
5. poremeaj itanja, pisanja, spelovanja.

III. kolski uzrast-uoeni su poremeeni pokreti artikulatora sa tekim fonolokim
poremeajima. Ako se bilo koji simptom apraksije oralne muskulature pojavi u
predkolskom uzrsatu moe doi do usporenog razvoja govora i jezika i razvoja
reenice od jedne, kombinacije dve ili tri rei.

Deca sa verbalnom apraksijom imaju redukovan fonemski kapacitet, ogranien na
glasove koji se rano javljaju u razvoju i sadre jednostavne kombinacije (nazali i
plozivi). Sloeniji glasovi koji zahtevaju kompleksna atrikulaciona podeavanja (frikativi i
afrikati) esto se izgovaraju napravilno. Ispoljavaju perseverativne, anticipatorne,
asimilativne (izjednaavanje glasova po zvunosti) i greke metateze (premetanje
slova i glasova u rei) koje mogu biti u vezi sa deficitima sekvencioniranja glasova.
Nedostatak izgovora je izren kod duih izraza.
Zapoinjanje progovaranja je teko, greke u govornim glasovima se poveavaju sa
duinom govorenja, dok je razumljivost smanjena na vieslonim reima i reenicama.
Vie greaka javlja se u izgovoru glasova na poetku rei u odnosu na one koje se
nalaze na kraju rei.
63

Poremeaji prozodije su karakteristini za decu sa verbalnom apraksijom. Opisani su:
opta sporost, monotonija, nedostatak naglaska naroito kod starije dece. Poremeaji
prozodije se poveavaju sa duinom izgovora, trajanje segmenata je due od
normalnog, intonacija je nestabilna i nedostaje stapanje glasova.
Ponaanje kao to je: produavanje trajanja, monotono naglaavanje i nedostatak
stapanja govornih glasova mogu biti protumaeni kao svesni pokuaji nadoknadjivanja
velikih tekoa u izgovoru ili mogu biti sutina govornog nedostatka.
Deca sa razvojnom verbalnom apraksijom ispoljavaju poremeaj sposobnosti izvodjenja
voljnih pokreta struktura za govornu produkciju na neverbalnim zadacima, kao to su
zaokruivanje i retrakcija usana i plaenje jezika.
Deca sa razvojnom verbalnom apraksijom esto imaju zakasneo jeziki razvoj, naroito
ekspresivni sa mnogo boljim receptivnim sposobnostima u odnosu na ekspresivne
sposobnosti.
Tei fonoloki
poremeaji
Verbalna apraksija Dizartrija
ne postoji slabost,
diskoordinacija ili paraliza
govorne muskulature
nema slabosti,
diskoordinacije ili pralize
govorne muskulature
slabost, paraliza,
diskoordinacija govorne
muskulature, neprecizna
produkcija, gutanje
glasova, distorzija
nema smetnji u kontroli
nevoljnih pokreta vakanja i
gutanja
nema smetnji u konroli
nevoljnih pokreta vakanja,
gutanja, ukoliko nije
prisutna oralna apraksija
smetnje u motornoj kontroli
nevoljnih pokreta vakanja,
gutanja zbog slabosti i
diskoordinacije miia
konzistentne greke koje se
obino mogu grupisati po
kategorijama
nekonzistentnost
artikulacije, ista re moe
biti izgovorena na nekoliko
naona
zbog nepreciznosti
artikulacije moe biti
varijabilna, ali su greke
konzistentne
greke su u obliku omisija,
supstitucija, distorzija;
ee su omisije u finalnoj
nego inicijalnoj poziciji, dok
su distorzije vokala retke
greke su u obliku omisija,
supstitucija, adicija i
repeticija,
pojednostavljivanje oblika
rei; tendencija omitovanja
glasa u inicijalnoj poziciji;
tendencija upotrebe vokala


greke su u glavnom u
obliku distorzija
greke su nezavisne od
duine rei ili fraze
broj greaka se poveava
sa duinom rei ili fraze
mogu biti manje precizni u
spontanom govoru nego u
pojedinanim reima

govorna produkcija se ne
menja sa situacijom
dobro ponavljanje, dobra
spontana produkcija, teka
produkcija po nalogu

govorna produkcija se ne
menja sa situacijom
64

ponekad prisutne razlike
izmedju sposobnosti
percepcije i ekspresije
sposobnost percepcije
govora je mnogo bolja od
ekspresije
nema znaajne
dispropporcije izmedju
sposobnosti percepcije i
ekspresije
dobra kontrola visine i
jaine
kontrola govora, ritam i
akcenat su narueni
monoton glas, smetnje u
kontroli visine i jaine glasa
odgovarajui kvalitet glasa odgovarajui kvalitet glasa glas moe biti promukao,
otar, hipernazalan u
zavisnosti od tipa dizartrije



RAZVOJNA DIZARTRIJA


Dizartrija je neurogeni poremeaj govora koji se karakterie usporenim, slabim,
nepreciznim i nekoordinisanim pokretima govorne muskulature.
Dizartrija je sindrom poremeaja respiracije, fonacije, artikulacija rezonancije i
prozodije.
Dizartrijom se nazivaju i manji izolovani poremeaji nastali usled pareze samo jednog
perifernog govornog organa, samo jezika, samo jedne strane mekog nepca ili glasnica.
ak i u sluaju ekstremo izraene dizartrije, jezike funkcije mogu ostati potpuno
potedjene.

Najei uzroci dizartrije su:
1. traumatske povrede
2. tumori
3. vaskularni procesi
4. urodjena razvojna oteenja CNS-a
5. infekcije
6. endokrine disfunkcije
7. degenerativne neurogenetske bolesti (multiplaskleoza, Parkinsonova bolest).
U osnovi dizartrije nalaze se smetnje u miinoj kontroli, nastale zbog oteenja CNS-a.
Pri tome se javlja jedna forma slabosti, usporenosti, diskoordinacije ili promene
miinog tonusa, to se odraava na proces produkcije govora.

Dizartrije se mogu klasifikovati prema:
1. vremenu nastanka -kongenitalne i steene
65

2. etiologiji-neoplastine, traumatske, zapaljenske, toksine, metabolike i
degenerativne
3. oteenom neuroanatomskom podruju-cerebrum, cerebelum, modano stablo,
kimena modina ili centralne i periferne
4. udelu modanih nerava (V, VII, IX, X, XII)
5. govornim procesima (respiracija, fonacija, rezonancija, artikulacija, prozodija)
6. primarnog oboljenja (Parkinson, mijastenija gravis, amiotrofina lateralna
skleroza i dr.).
Anatomski se dizartrije razlikuju prema lokalizaciji kao:
1. piramidne dizartrije-postoje hipertonini i spastini pokreti cele muskulature lica i
muskulature artikulacije. Zbog pareze i paralize nepca este su rinolalije. Glas je
stridoroznog tipa, a esto je redukovan do piskavog apata. Za vreme
izgovaranja rei esto se vidi perioralni tremor. U ovu grupu spadaju
pseudobilbarne paralize i dizartrije kao progresivne paralize.
2. ekstrapiramidne dizartrije- pokazuju jako poremeeno grudno disanje, pa
pacijenti ili jako viu (megafonija) ili imaju slab, astenini glas (mikrofonija).
Konstantni ritmini pokreti usana i jezika mogu se nai s estim tzv. "leteim"
pokretima jezika u kojima se on nevoljno pokree u usta i iz usta ("kameleonski
jezik"). Razumljivost govora je loa, a veina pacijenata ima blage govorne
poremeaje.
3. fronto-pontine dizartrije-pacijenti imaju monoton, naglo ubrzani i konano
zastajui govor, a dolazi i do skuenih i prerano dovrenih pokreta. Zbog toga je
artikulacija sve bra i nerazumljiva, a glas je monoton i sve tii.
4. medulo-bulbarne dizartrije- postoji nekoordiniranost izmedju disanja i govora. Na
pneumogramu se nalaze izrazite razlike izmedu laringealnog, torakalnog i
dijafragmalnog impulsa. Karakteristike ovih dizartrija su i oklevanja, ponavljanja
reci fonastenija i bradilalija.
5. cerebralne-ataksine dizartrije-karakterie ih skandirajui govor-govor je veoma
spor sa pauzama posle svakog sloga. Postoje prekidi u sredim pojedinih reci,
zbog cega dolazi do naglih promena tempa govora (posledica oboljenja malog
mozga-braditelokineza). Prozodija je poremeena prolongacijom fonema i
produavanjem normalnog inlervala u govoru, kao i tedencijom ka apatu.
Fonacija kod dizartrija je varijabilna tako to glas moe biti normalan, ali moe
pokazivati i iznenadne varijacije u jaini, kao i glasovni tremor.
Rezonanciju karakterie velofaringealna funkcija koja je obino intaktna sa normalnim
rezonantnim karakteristikama, ali je mogua i hipernazalna rezonancija.
66

Artikulacija-neprecizna produkcija konsonanata, distorzija vokala, neregularni
artikulatorni prekidi obeleavaju govor kod ataksine dizartrije dok je brzina normalna ili
usporena.
U ovu grupu dizartrija spada i dizartrija kod multiple skleroze kod koje je govor usporen
sa eksplozivnim elementima, oklevanjem, pauzama i zamenom akcenta.

Razvojna dizartrija je razvojni motorni govorni poremeaj koji karakterie smetnje
egzekucije govornih pokreta, zbog oteenja gornjeg i donjeg motornog neurona.
Klasifikacija dizartrija:
1. flacidna dizartrija-oteenje donjeg motornog neurona; javlja se kod
pseudobulbarne paralize; hipernazalnost, oteano (glasno) disanje;
2. spastina dizartrija-oteenje gornjeg motornog neurona; javlja se kod
pseudobulbarne paralize; hrapav, promukao glas, nizak ton;
3. meovita dizartrija-oteenje donjeg i gornjeg motornog neurona; javlja se kod
amitrogine lateralne skleroze; hipernazalnost, oteano, glasno disanje,
smanjena brzina govora;
4. hipokinetika dizartrija-javlja se kod Parkinsonove bolesti; jednolinost visine i
jaine glasa, smanjena sposobnost naglaavanja, nepreciznost pokreta jezika pri
izgovoru nekih glasova, neadekvatno formiranje tesnaca kod strujnih glasova;
5. hiperkinetika dizartrija-javlja se kod pacijenata sa distonijom i horejom, tekoe
pri izgovoru konsonanata, promenljivost u jaini glasa, distonija (zaustavljanje)
glasa, trenutni prekid fonacije i artikulacije;
6. ataksina dizartrija-javlja se kod oboljenja malog mozga; nepravilna artikulacija,
preterano i podjednako naglaavanje slogova, govor je eksplozivan, pauze nakon
svakog sloga.

Karatkeristike dizartrija, bez obzira na tip:
1. oteenje izgovora konsonanata
2. monoton, jednolian glas
3. poremeen tempo govora.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA-Dizartrija moze koegzistirati sa afzijom i esto se
javlja kod subkortikalnih afazija i nekih oblika Brokine afazije te stoga moze pogreno
biti zamenjena Brokinom afazijom i govornom apraksijom.

istu dizartriju, bez afazije karakterie:
1. neoteenost rukopisa
2. intaktno razumevanje govora
3. konstantnost greaka
67

4. normalan Token test
5. neuroloki ispadi nisu vezani za lezije dominantene hemisfere.

Prilikom pregleda stanja i pokretljivosti artikulatornih organa vazno je diferencirati teku
polimorfnu dislaliju (poremeeni glasovi razliitih artikulacionih grupa, npr. r, l, lj, , ,
), od minimalno ispoljene bulbarne dizartrije.

U diferencijalnoj dijagnozi dizartrije koriste se funkcionalne probe:
1. Zamolimo dete da otvara usta, isplazi jezik i dri ga nepokretno prema srednjoj
liniji i stovremeno prati oima olovku, koju polako pomeramo vodoravno, na
jednu pan a drugu stranu. Proba ukazuje na dizartriju kada se u trenutku
kretanja oiju pomera i jezik u istu stranu.
2. Zamolimo dete da tokom dva minuta brzo pokree jezik gore-dole kao maca
kada pije mleko i zatim da isplazi jezik.
3. Stavimo dlanove na detetov vrat i molimo ga da izvodi odredjene pokrete
jezikom (gore, dole, levo, desno, kruno i slino), a ako pri pokretima
jezikomlogoped osea naprezanje miia vrata, to ponekad prati zabacivanje
glave, proba je pozitivna i radi se o dizartriji.

Dizartrija Govorna
apraksija
Fonemska
parafazija
Lezija bilateralna,
subkortikalna
unilateralna,
kortikalna, Brokina
area
unilateralne
(posteriorne),
kortikalna temoralna
(Vernikeova area
i/ili perijetalna)
Mehanizam smetnje egzekucije
govornih pokreta
zbog oteenja
gornjeg i donjeg
motornog neurona
deficit motornog
govornog
programiranja
fonoloka
selekcija/u vezi sa
afazikim
poremeajima
govorne
karakteristike
poremeaji:
fonacije,
artikulacije,
rezonancije,
prozodije
fonemska
supstitucija,
poremeena
prozodija
fonemska
parafazija, fluentan
govor, dobra
prozodija
Oteenje oteenje
negovorne
muskulature
(paraliza, alabost)
desna hemiplegije,
desna facijalna
slabost, oteenje
jezika (Brokina
afazija), frustracija
mala ili nemotorne
oteenja, jeziko
oteenje
(vernikeova ili
konduktivna
68

afazija), vizuelni
deficit
neurogeni
poremeaj govora
sa slabim,
usporenim,
nekoordinisanim
pokretima govorne
muskulature zbog
oteenja gornjeg i
donjeg motornog
neurona
deficit fonemskog
nivoa verbalne
produkcije
(asimilacija
glasova) i deficit
fonolokog nivoa
(metateze,
supstitucije)
odnosi se na
supstituciju jednog
glasa drugim
pogrenim glasom;
nastaje usled
deficita fonolokog
procesiranja




FLUENTNOST I POREMEAJ FLUENTNOSTI


Fluentnost-sposobnost generisanja novih formi u jedinici vremena. Pod fluentnim
govorom podrazumeva se lak, tean i prirodan govorni tok bez napora, nevoljnih
prekida, oklevanja, ponavljanja i produavanja jezikih jedinica.

Tipovi govornika (Filmor):
1. semantiki fluentan govornik -ima bogat renik i spreman pristup reniku u
razliitim konceptima
2. sintaksiki fluentan govornik- moe prevesti reenicu velike sloenosti
predstavljajui tako sloenost odredjene ideje
3. pragmatiki fluentan govornik -uvek zna kako da kae ono to treba u
mnogobrojnim i razliitim situacijama
4. fonoloki fluentan govornik-sposoban da lako izgovara duge i teke rei i
fraze.

Postoje tri osnovne dimenzije govorne fluentnosti:
1. brzina govora
2. kontinuitet govora
3. napor ili lakoa sa kojom se govor produkuje.


69

Govor koji zahteva preteran napor nije fluentan. Shodno tome postoje dva tipa napora:
1. miini-oigledan zbog borbe, forsiranja, tenzije. Meri se pomou
elektromiografa. Oigledan za logopeda, sluaoca ili bilo koga, zbog borbe,
forsiranja i tenzije.
2. mentalni- manje oigledan.
Miina aktivnost je vea tokom mucanja, nego tokom fluentnog govora. Miicni napor
se javlja tokom iskaza, a mentalni se vezuje za planiranje iskaza.

Disfluentnost se manifestuju poremeajem u organizaciji sekvencijskih i vremenskih
aspekata govora koji se mogu javiti na svim nivoima govornog iskaza-tokom ideacije,
neurolingvistikog programiranja, centralnog uskladjivanja govornih motornih procesa,
miodinamskih aktivnosti govornih organa i na nivou autokontrole govora.
Poremeaji verbalne fluentnosti predstavljaju kvantitativne i kvalitativne promene u
jezikoj fluentnosti. Kvalitativne promene su povratnog karaktera (fonetska i
morfosintaksika struktura jezika).
Poremeaj se menifestuje u promeni suprasegmentne strukture govora, tj. prozodije.
Govorni tok je aritmian, a aritmije se ispoljavaju u:
- ponavljanju pojedinih govornih segmenata
- neujednaenom trajanju rei, delova rei ili itavog iskaza
- preteranom ubrzavanju ili produavanju
- neuobiajenim promenama intenziteta poetnih ili zavrnih slogova
- izostavljanjem glasova, slogova i rei
- saimanju iskaza do nerazumljivosti
- ponekad se potpuno gube i akcenatske konture.
Poremeaji ove vrste, uz razliite etiologije i manifestacije javljaju se udrueni sa
artikulacionim poremeajima:
- obezvuavanjem glasova
- zamenom, obino svodjenjem na foneme nieg reda
- drugim motornim smetnjama koje utiu na izmenu glasova kao to je sluaj kod
istih dizartrija, a redje kod mucanja.

U poremeaje verbalne fluentnosti svrstavaju se:
1. disfluentnost
2. mucanje
3. brzopletost
4. mucanje-brzopletost
70

5. brzopletost-mucanje.

Potrebno je diferencirati patoloke od fizioloke disfluentnosti pri emu je glavni
kriterijum uestalost i/ili tip disfluentnosti govora takvi da skreu panju govornika i/ili
sagovornika sa sadraja na nain govora. Tada se radi o patolokoj disfluentnosti, jer
osujeuje komunikaciju.
Prema Johnsonovoj klasifikaciji postoji osam tipova disfluentnosti:
1. umetanje rei (uh, pa)
2. ponavljanje delova rei (be-be-beba)
3. ponavljanje rei (Ja-Ja-Ja sam umorna)
4. ponavljanje fraza (Ja sam-Ja sam-Ja sam umorna)
5. ispravljanje (Ja sam bila-Ja sam umorna)
6. nepotpune fraze (elim-trebao je da nazove)
7. izlomljene rei (Ja sam u-morna)
8. produen izgovor (vvvvvideti).

BRZOPLETOST-Brzoplet govor karakteriu dugake pauze u spontanom govoru koje
su rezultat misaonih neorganizovanosti u planiranju govora, veoma brz govor ili govor
sa naglaenim trzajima ili nesigurnost u izraavanju sopstvenih misli.

osoba koja muca osoba sa tahifemijom
-vrlo svesna svog poremeaja
-loe govori kada govori u stresu
-ima organizovan govor
-poznati tekst ita bolje, a nepoznati loije
-zna tano ta eli da kae, ali je
privremeno onemoguena da to izrazi

-nije svesna svog poremeaja
-bolje govori kada govori u stresu
-ima dezorganizovan govor
-govor sa supstitucijom rei
-loa koncentracija
-loe organizovano miljenje
-nesposobnost sluanja
-nerazumljivost govora
-poznati tekst ita loije, a nepoznati bolje
-rukopis je ruan i nejasan
-nema uvid u svoje govorno ponaanje
-bolje govori posle krae pauze
-ne postoji elja za leenjem

Brz govor i/ili nepravilan ritam e se ispoljiti ukoliko:
1. govori suvie brzo
2. ima utisak da grei dok govori
3. su pauze u govoru previe kratke, previe dugake ili nepravilno rasporedjene.

71

Fluentan govor ili nesrazmeran odnos pauza u govoru su kljuni simptomi brzopletog
govora, ali mogu biti prisutni i:
1. konfuzne i neuskladjene govorno-jezike sposobnosti
2. ograniena svest o sopstvenoj fluentnosti govora i tempu govora
3. kratkotrajno poboljanje govora kada je osoba zamoljena da uspori ili da obrati
panju na svoj govor
4. govor koji je teko razumljiv
5. rodjaci koji su mucali ili mucaju ili brzopleto govore
6. smetnje u uenju koje nisu u vezi sa deficitom inteligencije
7. neuredan rukopis
8. nepanja, hiperaktivnost ili vremenska ogranienost u zadravanju panje
ispitanika
9. tekoe u razumevanju od strane ireg auditorijuma.

Brzoplet govor se pojavljuje kada osoba pone da kontrolie svoje mucanje ili pone da
muca.
Tehnika koja se fokusira na konkretne karakteristike fluentnog govora, kao to su:
poetni glas u izgovoru, prolongiranje glasova ili pravino disanje, pomau u smanjenju
simptoma brzopletog govora.
Vano je da osoba naui da obraa panju na svoj govor i prati svoj nain govorenja
(npr. da uporedi snimak svog brzopletog i normalnog govora).

BRADILALIJA- patoloki spor govor. Preterano usporen govor je organskog porekla i
nastaje kao posledica oboljenja CNS-a, ali se ipak najee javlja kao posledica nekog
endokrinog oboljenja. Javlja se i kod mentalno retardiranih osoba i u toka puberteta.
Ispoljava se kao hipotonija miia i usporena funkcija efektornog sistema. Oteeni su
svi elementi suprasegmentne strukture govora.
Javlja se i opta usporenost celog tela. Osobe su trome, spore, nespretne, kao da su
lenje i nezainteresovane. Brz govor okoline ih zbunjuje. esto nisu u stanju da ga
auditivno percipiraju, jer ne odgovara njihovom ritmu. Misaoni procesi su im usporeni, a
reagovanja kasne.
Osnovna karakteristika govora je produavanje svih glasova naroito samoglasnika, pri
emu se gube izraziti elementi akcenta, rei ili melodije pa je govor monoton. Usporena
aktivnost mekog nepca. Prisutna je i blaga nazalizacija. Sluanje takvog govora brzo
zamara zbog njegove razvuenosti i nejasnoe.
Ponekad usporen govor moe biti rezultat pogrenog vaspitanja inae zdrave dece
(preveliko maenje, tepanje, razvlaenje govora roditelja).
Dijagnostika bradilalije je: medicinska, logopedska, psiholoka, edukaciona i socijalna.
72

AFAZIJE KOD DECE

Afazije kod dece su poremeaji u razvoju govora i jezika ili gubitak ve steenih jezikih
sposobnosti koji nastaju kao posledica lezija mozga nastalih prenatalno, perinatalno i
rano postnatalno ili u periodu od 3. do 12. godine.

Postoje dva oblika deje afazije zavisno od perioda nastanka:
1. urodjena ( kongenitalna) afazija
2. steena afazija.

URODJENA (KONGENITALNA) AFAZIJA-poremeaj razvoja jezika ili patoloki razvoj
jezika izazvan oteenjem mozga u prenatalnom, perinatalnom ili ranom postnatalnom
periodu. Najee se ispoljava u obliku globalne i ekspresivne (motorne) afazije. Deca
sa globalnom kongenitalnom afazijom ispoljavaju teko oteenje razumevanja i
produkcije jezika ili se izraavaju sa par nejasno artikulisanih rei.
I. KONGENITALNA MOTORNA (EKSPRESIVNA) AFAZIJA:
- dobro uju, razumeju govor
- mogu da artikuliu glasove, ali ne i da oblikuju rei
- raspolau s nekoliko nejasno artikulisanih rei (uglavnom dvoslonih, koje obino
predstavljaju pojednostavljena imena lanova porodice)
- imaju relativno dobru sposobnost auditivnog razumevanja govora
- imaju izrazito oteenje formulacije i produkcije govora
- zaostaju i u motornom i emocionalnom razvoju.

II. KONGENITALNA SENZORNA (RECEPTIVNA) AFAZIJA-GLUVOA ZA REI:
- ne razumeju govor i pored normalnog sluha i inteligencije
- kasno progovore i razvijaju ideoglosiju (nerazumljiv govor zbog omisije,
supstitucije i disfazije).
Etiologija nije poznata-navodi se prekid veze sluh-verbalna inteligencija-govorni jezik.
Simptomi kongenitalne afazije veoma su slini ili ak potpuno identini simptomima
dece sa alalijom, razvojnom disfazijom ili tzv. usporenim govorno-jezikim razvojem te
se stoga afazija u poetku obino dijagnostikuje kao alalija, dok se prava dijagnoza
postavlja tek u toku tretmana, kada se utvrdi uzrok poremeaja.

III. KONGENITALNA DISLEKSIJA-URODJENO SLEPILO ZA REI:
- velike tekoe da naue da itaju i piu uz ouvan vid, sluh i IQ
73

- teko razlikuju neka slova (p i b)
- esto piu kao u ogledalu.

STEENA AFAZIJA-steeni jeziki poremeaj, odnosno gubitak ili poremeaj ve
steenih jezikih sposobnosti, nastao posle perioda normalnog razvoja govora i jezika
usled modane lezije razliite etiologije (cerebralni insult, tumor, encefalitis, epilepsija,
trauma).
Nastaje od 3. do 12. godine ivota.

Glavne karakteristike (Golubovi):
1. mutizam
2. redukcija spontanog govora (fluentnost)
3. dizartrija
4. agramatizam
5. odsustvo simptoma koji su karakteristini za afazije kod odraslih: logoreja,
argon, parafazije, neologizmi.

MUTIZAM-jedan od najkarakteristinijih simptoma. Obino traje tri meseca u inicijalnoj
fazi. Postoje dva tipa mutizma:
1. pravi-nesposobnost produkcije bilo kakvog zvuka; teko se prevazilazi i javlja se
kod obimnih lezija frontalnog renja, srednjeg mozga ili levostranih bazalnih
ganglija
2. neafazini-nemogunost izgovora rei; esto predhodi afaziji ili pravom mutizmu;
spontano iezava i moe da bude posledica emotivnog stresa i nesigurnosti.

SPONTANI GOVOR-redukcija, nevoljnost i nespremnost deteta da govori, krtost u
govoru, este pauze i oklevanje u govoru, spora artikulacija.

FONETSKO-FONOLOKI POREMEAJI-javljaju se u 80% sluajeva kod dece sa
anteriornim lezijama i 20% sa posteriornim. Ista fonetska dezintegracija kao kod
odraslih.

LEKSIKI POREMEAJI-Anomija predstavlja karakteristian dijagnostiki znak kod ove
dece. Ispoljava se redukovanom upotrebom sadrajnih rei u spontanom govoru i
imenovanju. Karakterie se: parafazijama (vie fonemske), improvizovanim renikom i
odloenom latencom.

74

POREMEAJ RAZUMEVANJA-na sintaksikom i leksikom nivou.
Na sintaksikom nivou-manifestuje se oteenjem sposobnosti razumevanja duih,
kompleksnih reenica. Uzrast nije u korelaciji sa deficitima sintaksikog razumevanja.
Na leksikom nivou-pokazuju tendencu zadravanja. Javljaju se u sluaju oteenja leve
hemisfere (relativno dobro leksiko razumevanje, zaostajanje u leksikoj produkciji) i
desne hemisfere (leksiko razumevanje i produkcija imaju tendenciju podudarnosti).
Poremeaji razumevanja su uglavnom prisutni u akutnoj fazi, ali vremenom iezavaju.

POREMEAJI ITANJA I PISANJA-zadravaju se ak i usled oporavka govornog jezika.
Javljaju se u obliku totalne aleksije, agrafije, poremeaj itanja rei kao celinu
prepoznavanja rei, poznavanju pojedinih slova, razumevanja proitanog.

LANDAU-KLEFNEROV SINDROM (STEENA AFAZIJA SA EPILEPSIJOM)-
poremeaj u kome dete, koje je prethodno imalo normalan razvoj govora i jezika, gubi i
receptivne i ekspresivne govorno-jezike sposobnosti, ali zadrava optu inteligenciju.
Poetak bolesti je praen paroksizmalnim abnormalnostima EEG (u predelu temporalnih
renjeva, obino bilateralno) i u veini sluajeva i EPI napadima.
Bolest poinje izmedju 3. i 7. godine, ali moe da bude i ranije i kasnije tokom
detinjstva, od 18. meseca do 13. godine. Javlja se ee kod deaka (2:1).
Prva manifestacija oteanog govora ispoljava se prvo odsustvom reakcija na zvuk-
"auditorna agnozija", da bi potom nastupila i verbalna agnozija.
Kod svih pacijenata prisutna je receptivna i ekspresivna afazija (disfazija). Pored toga
javljaju se:
- argon afazija
- mutizam
- sintaksiki poremeaji
- redukcija spontanog govora
- apraksija
- agnozija
- poremeaji pamenja.
Nelingvistike, kognitivne i emocionalne funkcije uglavnom su ouvane. Deca sa
Landau-Klefner sindromom izraavaju se telegrafskim stilom ili vrlo jednostavnim
reenicima, mada je uoena i fluentna afazija ili argon u nekim sluajevima.
U fazi najintenzivnijeg propadanja ekspresivnog govora prisutni su:
- poremeaji suprasegmentne strukture govora
- pojava zamuckivanja
- poremeaj ritma
- poremeaj tempa
75

- poremeaj intonacije
- este hezitacije
- iregularno produene pauze
- promena boje osnovnog glasa.

Iako su glavne manifestacije ovog sindroma epileptini napadi i progresivan gubitak
govora, kliniku sliku upotpunjuju:
- hiperaktivnost
- deficit u socijalizaciji
- elektivni mutizam
- distraktibilna panja
- agresivnost
- izraen deficit verbalne memorije.


DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA- podrazumeva:
1. Diferenciranje kongenitalne afazije od govorno-jezikih poremeaja izazvanih:
- otecenjem sluha
- MR
- pervazivnom patologijom
- razvojnom verbalnom apraksijom
- razvojnom disfazijom.

2. Diferenciranje kod:
- kongenitalne afazije i razvojne disfazije-siguran kriterijum za razlikovanje je
prisustvo modane lezije kod dece sa urodjenom afazijom, dok razvojna disfazija
nije izazvana cerebralnom lezijom, ve razvojnom nezrelou mozga deteta.
- steene afazije i razvojne disfazije- kljucni kriterijum za razlikovanje je odsustvo
cerebralne lezije i odsustvo perioda normalnog jezikog razvoja kod dece sa
razvojnom disfazijom.
Difencijalno-dijagnostiki od ovog sindroma treba razlikovati postiktalnu afaziju na
osnovu njene prolaznosti ili zdruenosti sa postkonvulzivnom hemiparezom.
PROGNOZA-Treina ove dece se potupuno oporavi, dok druga ostaju sa manje ili vie
tekim oteenjem receptivnog govora.




76

SOCIOGENA PATOLOGIJA VERBALNE KOMUNIKACIJE


Podrazumeva se stanje usporenosti ili zaostalosti u razvitku sposobnosti verbalne
komunikacije zbog uticaja sredine.

Etioloki faktori (primarni):
1. nedostatak stimulacije
2. neodgovarajua stimulacija
3. redukcija motivacije za komunikaciju
4. neadekvatno nagradjivanje deteta za govor
5. u literatura se jo javlja i kod: rodjenja brata ili sestre, incidenta, oka,
roditeljske reakcije itd.

LOGOPATIJA-kod ove dece obuhvata jezik, govor i glas. Kree se od imitativnih
disfonija i dislalija do poremeaja jezika tj. do lake gramatike i sintaksike nezrelosti.
Za razvoj jezika i govora neophodno je da dete bude izloeno uticaju jezike sredine u
kojoj ivi. Razvoj govora odvija se kroz interakciju roditelja i dece (pre svega majke i
deteta). Verbalna stimulacija moe se podeliti na:
1. sredine sa ogranienim jezikom-kratke, informativne reenice. Odraz je
konkretnog miljenja i nieg socio-ekonmoskog statusa.
2. sredine sa razvijenim jezikom-sloene reenice, vei fond rei i simboliko
znaenje

U porodici dete dobija motivaciju da govori tako to biva nagradjeno, kanjavano,
doivljava ravnodunost itd.
Vaspitna usmerenost porodice utie na govor i jezik u prvim godinama, a i kasnije
(preterana briga roditelja o detetu, trenutno zadovoljene potrebe, dete moe da govori
samo kada ima dozvolu itd.).
ira socijalna sredina (predkolsko, kola) utie na: izgovor, bogatstvo dejeg renika,
strukturu reenice, vrednost koja se pridodaje govoru.

SOCIOKULTURNA DEPRIVACIJA/ZAPUTENOST-podrazumeva da se razvoj
deteta odvija pod znaajno smanjenim pozitivnim uticajima sredine ili potpunom
odsustvu vaspitnih uticaja. Ve u prelingvalnoj fazi uoava se manja uestalost i manja
raznolikost u brbljanju dece u domovima, dece prezaposlenih, psihiki nezrelih ili
nemarnih roditelja. Njihov kasniji govorno-jeziki razvoj je usporen.
77

Govor kod sociokulturne deprivacije-oskudan i drugaiji renik, neizgradjeni pojmovi,
kraa reenica, jednostavne gramatike strukture, mnogo potapalica, ogranienost u
izraavanju, donekle drugaiji sadraj govora (vie nauene injenice nego to
izraavaju svoj lini stav ili oseanje prema objektu govorenja).

ZAKASNEO GOVORNO-JEZIKI RAZVOJ-Bez patoloke osnove i genetskog
optereenja javlja se kod boleljive dece od prvog meseca ivota pa nadalje koja su bila
podvrgnuta dugim hospitalizacijama i leenju. Takva deca, zbog usporenog fizikog
razvoja, redukovane verbalne stimulacije majke i emocionalnog kontakta sa njom,
zaostaju u psiho-motornomi govorno-jezikom razvoju.
Ako takvo stanje ne traje dugo, dete moe uz adekvatne uslove da nadoknadi proteklo
vreme. Medjutim, ukoliko u medjuvremenu dete oboli od nekih bolesti CNS-a moe da
nastupi i steena afazija ili disfazija koja zahteva dug i dobroorganizovan logopedski
tretman.