Nensi Melon

PUTOKAZ
ZA SREU
Marta
~2~






endi Blejk je oduvek znala da e se njena majka kad-tad vratiti
u Pembruk. Govorila je to esto, svima koje je poznavala, sa
dubokim uverenjem i iznosei tu pretpostavku kao nepobitnu
injenicu. Niko se nikada nije usudio da joj se usprotivi. Meutim, ono
to je ona uzimala zasigurno, ljudi iz njene okoline smatrali su tek
uzaludnim nadama naputenog deteta, kriomice je saaljivo
posmatrajui dok je odrastala.
U tim ruiastim snovima podravao je i njen otac, Edvard, koji ju je
podigao sasvim sam, zamenjujui joj oba roditelja. Njihova domaica,
crnkinja Sara, bila je Mendi jedini blizak enski lik tokom itavog
detinjstva i mladosti provedenog u tom malom gradu na jugu Dordije.
Odrastajui, devojka je bila prilino mukobanjasta, nemirnog duha i
tela, i esto zapadala u nevolje. Druila se preteno sa deacima iz kraja,
neretko upadajui u tue i odgovarajui na razne izazove koji su njenom
ocu, iznad slepoonica, prerano utisnule pramenove sedih vlasi. Ipak,
oboavao ju je, zanemarujui sopstveni ivot sve dok Mendi nije
pronala sebe. Bar je tako izgledalo, kada je odluila da napusti privatni
koled za umetnost i dizajn koji je pohaala u Savani. Otvorila je galeriju
u Pembruku i pomalo se bavila skulpturom i fotografijom.
Zaudo, galerija je lepo poslovala - jedina u gradiu, obezbeivala je
Mendi sasvim solidnu zaradu i udoban ivot. Nekoliko puta Mendi-ne
postavke lokalnih umetnika privukle su panju novinara i javnosti iz
pedeset i pet kilometara udaljene Savane; meutim, devojka nije elela
publicitet. Ni uspeh, bar ne onaj koji bi joj omoguio da ode iz provincije
i ivi drugaije.
Jedino je njen otac pretpostavio zato je to tako, gledajui kako menja
kole i iri krug svojih interesovanja, ne odluujui se ni za ta posebno.
Mendi nije elela da se vee za bilo ta, jo uvek, uporno i tvrdoglavo,
ekajui majin povratak... Nameravajui da tada odlui ta e sa sobom.
Nije znao kako da je sada, u njenoj dvadeset i etvrtoj godini, izlei te
detinjaste iluzije. Napokon, prepustio je Mendi da se sa tim izbori,
okrenuvi se sopstvenom ivotu.
M
Marta
~3~

Devojka nije zamerila ocu kada se preselio u njihov stan u Savani, gde
je radio u jednoj multinacionalnoj kompaniji, oenivi se Barbarom,
svojom koleginicom sa posla. Poelela im je sreu, a zatim renovirala
malu, udobnu kuu u predgrau Pembruka, koja je sada bila samo njena.
ekala je i dalje sa onom strpljivou, svojstvenom ljudima koji itav
svoj baziivotraju na jednoj elji ili idealu, bez koga bi bili izgubljeni
poput amca u oluji.
Nije imala prijatelja, ne onih bliskih. Vedra, energina i optimistina,
privlaila je ljude magnetizmom kome je bilo teko odoleti. No, Mendi
Blejk ostala je sa svima na srdanoj, no ipak, vidljivoj distanci, i stavom
koji kao da je govorio: ja sam ovde samo u prolazu, volite me taman
toliko da me sutra, bez tuge, moete pustiti da odem...
Kada je jednog vrelog, avgustovskog dana stiglo pismo iz Vaingto-
na, Mendi je sedela u maloj kancelariji iza galerije i sreivala neke
papire. Primetivi belu omotnicu bez oznake poiljaoca nasmeila se,
istog trenutka znajui da je njenom ekanju doao kraj.
Rukopis joj bio poznat sa redovnih, roendanskih estitki koje je, sa
raznih krajeva sveta ali veinom iz Vaingtona, dobijala svake godine.
Sada ih je u Mendinoj fioci bilo tano dvadeset; Nora Blejk napustila je
Pembruk kada je njenoj keri bilo etiri godine. Iz tog vremena, devojci je
ostala urezana u srcu pria njenog oca. Da je mama otila da od svog
ivota napravi neto vano i zaista veliko, i da e se vratiti kada to
postigne...
Odrastajui, Mendi je shvatila da druge majke, obino, ne rade takve
stvari. Da ostaju uz svoju decu, navijaju za njih na fudbalskim
utakmicama, prisustvuju svakoj kolskoj predstavi i prave sendvie i
limunadu za nedeljne piknike. Meutim, to nije uticalo da zamrzi Noru -
naprotiv. Mendi, kao prvo, nije umela da mrzi, i oduvek je nalazila
razumevanje za sve oko sebe. Kao drugo, verovala je da upravo ta
razliitost ini njenu majku posebnom i drugaijom, i volela ju je jo vie,
ekajui dan kada e joj to i lino rei.
Kasnije, traei svoje mesto pod nebom, devojka je shvatila koliko je
ivot stvar linog izbora, i koliki neogranieni broj mogunosti stoji pred
svakim od nas. Za one talentovane ali neodlune, kakva je bila i sama,
otvaralo se tako mnogo puteva da je postojala opasnost da se izgube u
meuprostoru. Mendi je elela da bude svuda, i proba sve to eli.
To je, do svoje dvadeset i etvrte, uglavnom, i uradila.
Marta
~4~

Pretpostavljala je da je tu osobinu nasledila od majke, koja joj je, u
stvari, i omoguila takvu raskalanost: svakoga meseca, na raun
Edvarda Blejka stizale su pozamane svote novca. Od tog novca plaalo
se Mendino kolovanje, putovanja irom zemlje svake zime i leta, kao i
jedno u Evropu, kada je napunila dvadeset i jednu. Tim novcem otvorila
je i galeriju, kupila sebi crveni, sportski dvosed, i nemilice ga troila na to
da pomogne svima koji bi joj se obratili. Za svoje line potrebe nije troila
previe - Mendi Blejk i dalje je bila ona ista, divlja devojica, obuena
sportski i neupadljivo, nikada previe naminkana niti luda za nakitom
ili modnim detaljima.
Ono to je najvie volela bila su putovanja, a zabave i izlasci bile su
aktivnosti na koje je troila najmanje vremena. Njene veze sa mladiima
bile su zato povrne i kratkotrajne. Nije previe brinula zbog toga. Znala
je da e ljubav doi jednoga dana, ali nije elela unapred da razmilja o
tome. elela je da uradi toliko toga pre nego to zasnuje porodicu i
dobije decu; nije nameravala da ponovi greku svoje majke,
pokuavajui tako neto prerano i, kasnije, donosei teke odluke.
Da, ipak je smatrala da je Nora pogreila ostavljajui je; iako je nije
krivila, odluila je da njen sopstveni izbor bude malo drugaiji.
Osim toga, znala je da e Nora kad-tad biti prinuena da tu svoju
greku ispravi, i sa njom provede bar deo vremena koje je propustila u
potrazi za svojim snovima. Dokaz za to svoje verovanje drala je pred
sobom, u vidu kratkog pisma koje je oduvek ekala.
Mislim da je vreme da se vidimo, Mendi, pisala je njena majka.
Ako to eli saekaj let iz Vaingtona na Nacionalnom aerodromu u
Savani, desetog avgusta u 16 h. Nora
Mendi se glasno nasmeja. Majka joj je pisala oputeno i bez ikakve
pompe - kao da su bile razdvojene tek nekoliko kratkih meseci, a ne
punih dvadeset godina. Znala je da Nora veruje da e je ona razumeti,
sada kada je odrasla, ne shvatajui da Mendi nikada i nije gajila nikakvu
odbojnost niti ogorenost u srcu. Imala je sreno detinjstvo, uprkos
njenom odsustvu, pomirivi se sa sudbinom. A sada... Sada nije elela da
upozna majku, ve enu. Onu od koje potiu njeni geni, njena
nesvakidanja lepota koje je bila i te kako svesna, nemirni duh i
nezavisna, vedra priroda. Moda i ona nota neosetljivosti prema tuem
manipuli-sanju, i nesposobnost da se vee...
U svakom sluaju, bilo je vreme da dobije neke odgovore. One, koji e
joj, moda, pomoi da usmeri svoj ivot u nekom odreenom pravcu. Do
Marta
~5~

sada sve uei na tei nain, iskustvom, Mendi je bila vrsto reena da od
majke sazna sve to se moe saznati. I da zatim krene dalje.



Nacionalni aerodrom u Savani, te srede, nije bio pretrpan kao obino.
Mendi je stigla jedan sat ranije, neko vreme neodluno tumarajui okolo.
Zatim je potraila toalet, kako bi se umila i osveila. Vruina jeste bila
nesnosna; meutim, u aerodromskoj zgradi, zahvaljujui mnogobrojnim
klima ureajima, temperatura je bila vrlo prihvatljiva. Devojka se znojila
od uzbuenja, koje je oseala mada to nije sebi htela da prizna.
Pred ogledalom, podigla je pogled na svoje mokro, tek umiveno lice.
Njene krupne oi, malo razmaknute i plave poput razlika, bile su
irom otvorene. Plaila se; to joj je sada bilo sasvim jasno. Ona vlanim
rukama zagladi nekoliko pramenova guste, prirodno crne i uvijene duge
kose, koju je tog jutra nemarno vezala na temenu. Pokuala je da se na-
smei svom odrazu u ogledalu, ali njene izrazito pune, senzualne usne
samo blago zadrhtae.
Namrtila se, a tanke, uglasto izvijene obrve skupie se, pravei
nekoliko malih bora na elu. Prela je nadlanicom preko njega, uzdah-
nuvi. Bila je zaista ljuta na sebe, ali je znala da joj to nee pomoi. Mora
se pribrati, odmah, pre nego to je Nora Blejk vidi i pomisli da je njena
ker odrasla u nekakvo nesigurno, plaljivo bie.
Mendi shvati da ne zna ni kako se njena majka sada preziva;
roendanske estitke koje je dobijala, kao i jueranje pismo, bile su
potpisivane samo imenom, i bez povratne adrese. Novac koji je i dalje
stizao na raun njenog oca, bio je poslat od strane nekakvih korporacija,
ne uvek istih, mada su oni znali ko ga alje. Da li se njena majka ponovo
udala? Moda ima i jo dece?...
Pri toj pomisli Mendi se sanjalaki nasmei. Izraz lica joj se potpuno
izmeni, i ono zablista voeno unutranjom radou. Imala je pravilne
zube i oaravajui osmeh, onaj koji obasjava i menja itavo lice. Njene
plave oi, oiviene nezamislivo dugim trepavicama, smeile su se od tog
trenutka nadalje, dok je uspravne glave koraala ka izlazu za putnike
- bilo je ve vreme da njena majka stigne.
Kako bi bilo zabavno imati brata ili sestru, mislila je. Neobinog, i
pomalo tekog karaktera, Mendi nije uspela da odri nijedno
prijateljstvo.
Marta
~6~

Niko od ljudi koje je poznavala nije je jo dovoljno zainteresovao da
mu pokloni punu panju. Malo ko je mogao da prati njen ritam, as
ubrzan i energian do krajnjih granica, as oputen i gotovo lenj. Sve
vreme bila je zaokupljena raznim stvarima, ne uspevi da upozna
nijednu osobu sa kojom bi o svemu tome mogla makar da razgovara, a
da ne bude doekana uenjem. Bilo je tu i zrnce ludila, kako je Mendi
nazivala nepredvidivost u ponaanju i karakteru, udljiva raspoloenja i
zanesena, gotovo deija opinjenost ivotom. Moda bi neko moje krvi
mogao bolje da me razume, ponada se ona u tom trenutku, nestrpljivo
izvirujui preko glava putnika prispelih iz Vaingtona.
Jedan visoki, smeokosi mukarac u svetlom odelu strogog kroja i sa
akt-tanom u ruci gotovo je obori dok je prolazio kraj nje.
- Hej, gledaj kuda ide! - odreza Mendi, primetivi kako se, upadljivo
i prilino nepristojno, zagledao u njeno lice.
- Mendi Blejk? - upita on umesto odgovora.
Devojka se tre. Do tada ispratila je pogledom sve putnike; nije bilo
ena srednjih godina koje bi se poklapale sa njenom predstavom o Nori-
nom izgledu. Ve je nameravala da prie jednoj punakoj gospoi sa
onduliranom kosom i isflekanom bluzom, jedinom koja je, bar po
godinama, odgovarala eni koju je ekala, kada se dogodio ovaj incident.
- Zavisi... - ree ona neodreeno, podigavi jednu obrvu dok je odme-
ravala neznanca.
- Od ega? - upitao je, dok su je njegove zelene oi, takoe, zainte-
resovano posmatrale.
- Od toga ko eli da zna!
Mendi zakljui da na tom utogljenom, isuvie savrenom
mukarcu hladnog, glatko izbrijanog lica nema niega interesantnog.
Kako je znao njeno ime, bilo je sve to ju je zanimalo.
- Da, ti mora da si Mendi - nasmejao se odjednom, kao da zna neku
alu koju drugi ne shvataju.
- A ti mora da si izuzetno nepristojan, nekulturan i nevaspitan - pro-
cedila je. Nije znala zato je njegov smeh toliko nervira.
- Zato? - sada je stajao tik do nje, gledajui je pravo u oi.
Mendi ne uzmae.
- Ako to moram da ti objanjavam, onda je sasvim jasno da sam u
pravu! - prezrivo je iskrivila usne.
- Ja sam Hari Preston - pruio je ruku umesto odgovora.
Marta
~7~

Mendi je ne prihvati, a on produi, nimalo se ne zbunivi:
- Imam trideset i dve godine, po zanimanju sam pravnik, iz Vaing-
tona...
- Ne udajem se - prekide ga devojka, sada sa izrazom dosade na licu. -
Dakle, tvoje generalije me ne zanimaju... Kako zna moje ime?
Lice mu se ponovo razvue u osmeh. Mendi poele da ga udari.
- Samo ker Nore Blejk-Doson moe da ima tako lepe oi, i tako prgav
karakter - namignuo joj je, to devojku jo vie iznervira.
- ta ti ima sa mojom majkom?
- Da si dozvolila da zavrim, znala bi...
- Prestone! Da li ijedan pravnik na svetu razume jezik obinih
smrtnika?
- Samo kada to njemu odgovara - usledio je brz odgovor.
- Ima tri sekunde... - poela je ve sasvim crvena od besa.
Nije znala da li je vie ljuta na ovog iscerenog, nevaspitanog,
samouverenog i nalickanog tipa, ili na svoju majku zbog toga to nije
dola.
- Vreme je isteklo - suzila je pogled, odluivi da ponovi pitanje jer su
je zelene Prestonove oi radoznalo posmatrale. - Kakve li veze ima sa
mojom majkom, dakle?
- Radim za nju - stie odgovor koji je i oekivala.
- Pa, radi i dalje - slee Mendi ramenima, okrenuvi mu lea. Ja odoh!
- Stani...
Uhvatio ju je za nadlakticu, ali ledenohladni pogled koji mu je
dobacila preko ramena natera Harija Prestona da je odmah pusti.
- Saekaj da uzmem torbu, a onda emo otii na neko mimo mesto i
porazgovarati - ree on mnogo pomirljivijim tonom.
- Sluaj, drukane - Mendi se okrete i podboi, sevajui oima. -
Neemo ti i ja ni o emu razgovarati... Ja sada idem kui, a ti slobodno
moe da se vrati odakle si i doao! to se Nore tie, porui joj da u
razgovarati samo sa njom, i ni sa kim vie!
- Mendi, sasluaj me - zamolio je. - Tvoja majka je ena sa puno
obaveza! Trenutno je spreena, i...
- Onda neka doe kada ne bude spreena - sasee ga devojka. -Na
kraju, bolje i da ne doe, nego da mi alje svoje klovnove u skupim
odelima i bez imalo oseaja za pristojnost!
Marta
~8~

- Nisi ni ti ba nekakva cveka, Mendi Blejk - ljutnuo se, sevnui
pogledom svojih smaragdnozelenih oiju.
- Molim?!
Ovo nije oekivala, tako da zastade u pola pokreta.
- ula si me... Optuuje me za nedostatak opte kulture, a sve vreme
sike na mene poput zmije otrovnice!
U svakoj drugoj prilici, Mendi bi njegove oi proglasila zanimljivim,
lepim i vrednim panje - kao i mukarca pred sobom. No, sada to nije bio
sluaj. Oekivala je svoju majku, enu koju je jedva pamtila, i njena trema
i uzbuenje zbog tog dugo oekivanog susreta upravo su dostigli
vrhunac.
injenica da Nora nije dola inila je nepoznatog, nalickanog
advokata izuzetno neprivlanim i odbojnim devojci.
- Ne pada mi na pamet da stojim ovde i sluam kako me vrea! -
prosiktala je ispod glasa.
- Zato? Ja radim to isto - podsmehnuo joj se.
- Da, sa tom razlikom to je to tvoj posao - nasmeja se Mendi
trijumfalno.
Sad sam mu doskoila, pomisli.
- Pa, onda me pusti da ga radim kako treba!
- Ne pada mi na pamet! - frknula je. - Ne elim da razgovaram sa
tobom ni o emu, ponajmanje o svojoj majci. Razume?
- Ali...
- Ne ujem te! - prekinula ga je, pokrivi ui dlanovima.
- Morae - zapretio je, ali ona se samo nasmeja.
- Evo ta e sada biti - ree otro. - Ja u otii kui, a ti idi... gde god
zna. Ako samo pokua da me sledi, vritau koliko me grlo nosi.
Ovde u Savani ne vole mukarce - napasnike... Sumnjam da e te tvoje
pravne vetine brzo izvui iz zatvora, nakon to ja ispriam svoj deo
prie!
- Lagala bi? - pogledao ju je ispod oka.
- O, ne moe ni da zamisli, mister - iskezila se.
- Podlo od tebe!
- Samo sam iskrena - slegnula je ramenima. - Znai, dogovorili smo
se?
Marta
~9~

Polako je uzmicala, ne okreui mu lea i pretei ga posmatrajui.
Njemu ne preostade nita drugo nego da je gleda kako odlazi, dok je
zbunjeno vrteo glavom.
Ovo e biti mnogo tee nego to je Nora pretpostavljala, pomislio je
kada se devojka izgubi u guvi na izlazu. Dobio je mnogo vremena da
ovo obavi za Noru, i oekivao je prijatno provedeno vreme u provinciji i
mali predah od svog svakodnevnog, zamornog posla u seditu Norine
kompanije u Vaingtonu. Nije mogao pretpostaviti da je ker njegove
efice toliko lepa, i uz to toliko prgava devojka...
Znao je da je Mendi odrasla bez majke, no nije joj to uzeo kao olaka-
vajuu okolnost. Njoj je potrebna dobra lekcija, pomisli. Iako je bio ljut,
na licu mu se pojavi zagonetni smeak. Hari Preston oduvek je voleo
izazove, a ovaj koji je pred njim mogao se pokazati kao izuzetno
zabavan.



- Izvinite, moete li mi dodati...
Mendi se ljubazno nasmei mladiu u prolazu, koji se sae i pokupi
nekoliko narandi sa plonika. Vratila ih je zatim u jednu od dve velike
papirnate kese koje je nosila u rukama, gunajui neto za sebe. Tog
jutra je zaista nespretna!
Bila je oigledno neispavana, mada je odavno prolo njeno uobiajeno
vreme za buenje.
Snenobela trenerka koju je obukla jo vie je naglaavala tamnu boju
njenih podonjaka. Tanke obrve bile su joj sve vreme ljutito skupljene, a
usne stisnute zbog jueranjeg razoarenja na aerodromu.
No, nije bilo svrhe razmiljati o tome.
Pogledala je na svoj mali runi sat optoen siunim safirima.
Nekoliko narandi ponovo se razletee po trotoaru, ali Mendi na to ne
obrati panju. Oi joj se rairie u neverici: ve je prolo deset, vreme
kada je, obino, otvarala galeriju. Da li je Lili uzela klju, zapita se,
neodluno zastavi na ivici trotoara. Mala, simpatina
osamnaestogodinjakinja koja joj je pomagala u galeriji bila je draga
osoba, ali uvek zaljubljena i vei deo vremena prilino zaboravna i
nespretna... Pa, kao ja sada, pomisli devojka sa uzdahom.
- Da li su ove nestane narande pobegle iz vaih ruku? - zau se mek
muki glas tik iza Mendinih lea.
Marta
~10~

- Da - rekla je, lenjo se okreui. - Nestane su jedina vrsta koju
kupujem...
I pre nego to je pogledala ko je iza nje, znala je ije e lice videti.
Nekako, nije bila iznenaena: oseala je da advokat njene majke ne
pripada soju ljudi koji tako lako odustaju.
- Da li za to postoji neki poseban razlog? - upitao je, kada ga je
pogledala u lice.
Bilo je nasmejano i vedro, svee i glatko izbrijano, kao i jue. On se,
oigledno, dobro naspavao, za razliku od nje. Bio je u odelu, sa
kravatom, to je delovalo pomalo smeno na ulici u tom delu gradia, i
jo u to doba dana. No, nije nita drugo ni oekivala. Dosledan, utogljen
i uporan, tako ga je definisala ve ranije.
Dodue, bilo je tu jo neega u vezi sa Harijem Prestonom, neega to
se nije dalo definisati a to ju je pomalo plailo. I nikako nije bila sigurna
da li je to toliko negativno, koliko je htela da veruje. Jer, njegov izraziti
seksepil nije bilo lako porei uprkos strogom nainu odevanja. Jaka
brada i vilica odavale su odlunost, a iskrice u zelenim oima nekakav
nestaluk, naizgled, neprimeren advokatovom izgledu i godinama... Bila
je to opasna kombinacija, zakljui Mendi. Od onih koje slamaju enska
srca kao drvca ibice...
- Naravno da postoji razlog - i ona se slatko nasmei, odluivi da mu
ne da povoda da je zadirkuje. - Uvek putam svoje narande da malo
skakuu po trotoaru od supermarketa do moje kue, a ja iz toga izvlaim
dvostruku korist!
- Pretpostavljam da sada treba da pitam kakvu - utivo je izjavio,
preuzimajui kese iz Mendinih ruku. Dopustila mu je to, posmatrajui ga
ispod oka.
- Ionako u ti rei - iscerila se, odluivi da mu ne persira. Nije vide-la
nita u nastupu tog mukarca to bi zasluivalo njenu distancu ili
potovanje; ili je bar elela da on tako misli.
- ekam - ako je i primetio podsmeh u njenom glasu, nije na njega
reagovao.
Poli su niz ulicu, rame uz rame. Mendi je morala da podigne glavu
kako bi ga pogledala; bio je prilino visok.
- Pa, iz narandi koje su malo skakutale plonikom kasnije lake
iscedim sok - trepnula je, znaajnim pogledom naglasivi dvosmislenost
svoje izjave. - A usput se i dobro zabavim...
Marta
~11~

- Muka tehnika - sauesniki se iskezio, to nimalo ne umanji
blistavu lepotu njegovog osmeha - Zaboravila si trei razlog, Mendi...
Trgla se kada ju je oslovio imenom. Melodian, za nju neobinog
akcenta, glas mu je zazvuao poput muzike.
- Da? - ni sama ne znajui zato, skrenula je pogled.
- Tako moe da upozna neke zanimljive ljude... Mislim, nijedan
pravi dentlmen nee sebi dozvoliti da proe pored lepotice ije
namirnice imaju nezgodnu naviku da bee po trotoaru!
- Ti to sebe naziva dentlmenom, Prestone? - ovoga puta od srca se
nasmejala.
- Pa, moram nekako da se iskupim za ono od jue - slegnuo je
ramenima. - ini mi se da smo pogreno zapoeli nae poznanstvo,
Mendi Blejk...
- teta to mu je sueno da se zavri pre nego to je poelo - patetino
je uzdahnula, zastavi. - Ja ovde ivim. I, ovde...
- Rastajemo se? - vratio joj je kese sa namirnicama.
- Pronicljiv si - narugala mu se. - Da, ovde se rastajemo...
- Nee me pozvati na doruak?
Napadno je virnuo u jednu od dve papirne kese, onu iz koje se irio
miris toplih kroasana - uz med i maslac, Mendin omiljeni doruak.
- Ne dorukujem sa neznancima - lakonski je uzvratila, okreui mu
lea i otvarajui kapiju na drvenoj, belo ofarbanoj ogradi. Iza te kapije
bila je kua u kojoj je odrasla, tamo ju je ekala Sara, nekada dadilja a
sada domaica, i tu niko nije imao pristupa. Bilo je to njeno malo carstvo
i utoite od ostatka sveta.
Verovatno se to naslutilo i u tonu kojim je govorila, jer glas Harija
Prestona zvuao je mnogo meke kada joj se ponovo obratio.
- Da li i prvi susedi spadaju u neznanca?
- Molim?!...
Okrenula se na peti i pogledala ga, usta otvorenih od iznenaenja.
- Zatvori usta, Mendi, uletee ti ptiica unutra!
Nasmeio se, pruajui ruku i neno joj milujui obraz. Usput, palcem
je preao preko devojinih usana. Vidno se trgla, malo odmahnuvi
glavom; nije mogla da uradi nita drugo, jer iza nje je bila kapija, a ruke
su joj bile pune namirnica.
Marta
~12~

- Kakve... Kakve su to gluposti, Prestone? - namrtila i ustremila na
njega, setivi se da je napad najbolja odbrana. Nadala se da mi tako nee
primetiti koliko ju je zbunio njegov dodir.
- Nisu gluposti - slegnuo je ramenima, a izraz lica nije mu odavao da
je bilo ta primetio.
Ipak, njegove zelene oi svetlele su nekako... bezobrazno, pomisli
Mendi. Kao da se igra sa mnom, i sve mu je jasno.
- Od danas ivim ovde - objavio je sveano, pokazujui na malu,
svetlouto obojenu kuu neto nie niz ulicu.
- Ta kua se prodaje!
Bilo je to vie pitanje, nego konstatacija. Mendi je napeto posmatra-la
svog sagovornika. Nije valjda?...
- Ubedio sam vlasnika da mi je iznajmi na neko vreme - ree on
ozbiljno.
- Dokle?
- Mislim da na to pitanje i sama zna odgovor, lepa moja kominice
- iscerio se, okrenuvi se ka njoj. - Na sat, dan, mesec.. Koliko god
vremena da bude potrebno da te ubedim da poe sa mnom u
Vaington!
- Onda moe da se iseli odmah - izjavila je, gledajui ga pravo u oi.
- Ili da potpie ugovor o doivotnom zakupu...
- Zato?
- Zar nije jasno? Onda mi itaj sa usana: ja sa tobom ne idem nikuda!!!
- I to je neto, za poetak.
Mendi ga zbunjeno pogleda, odmahnuvi glavom u neverici.
- Kako to misli?
- Pa, recimo da mi je dosta devojaka koje bi sa mnom pole i na kraj
sveta - namignuo joj je.
- Vie voli da bije izgubljene bitke? - izazivala ga je.
- O, ne... Iz mog linog, i, moram da dodam, veoma bogatog iskustva,
kada ena kae: ne, to znai moda. A to je ve pola uspeha...
- Samouveren si!
- Ne bez osnova!
Stajali su na trotoaru licem u lice, gledajui se u oi poput dva
boksera u ringu. Oboje kao da su smetnuli s uma da se tu ne radi o igri
Marta
~13~

udvaranja i zavoenja, ve o injenici da je on advokat njene majke koji
ima zadatak da je odvede do nje...
-Pa, videemo ta e biti - suzila je pogled. - Moj ti je savet da pozo-
ve Noru u Vaington, ili, jo bolje, da se vrati tamo, i kae joj da ja iz
Pembruka ne mrdam izuzev ako ona sama doe po mene!
- Ne prihvatam savete osoba mlaih od sebe - nije ni trepnuo. - Evo
tebi jednog saveta, Mendi Blejk: poni odmah da se pakuje, tako e i
meni i sebi utedeti dosta vremena i nerava!
Mendi razbesne njegova aluzija na njene godine. Koliko je, ono, on
rekao da ima? Napregla je mozak. Trideset i dve, setila se. Samo osam
vie od nje, a smatra da je sa nekim maginim napitkom popio svu
pamet ovog sveta!
- Vremena imam na pretek, Prestone - procedila je. - A to se nerava
tie... Pa, nama mlaima oni su u jo netaknutom stanju! Znai,
nemam potrebe da tedim ni na jednom, ni na drugom. A ti?
Trepnula je, skupivi snage da se slatko osmehne. Odmah zatim lice
joj se smrai kao nebo pred oluju, a plave oi prostrelie ga pogledom:
- A sada me izvini, molim te... Zna, za razliku od nekih ljudi kojima
je profesija da proganjaju druge, ja imam ivot koji treba iveti!
- Da li to znai da, ipak, neu biti pozvan na doruak? - dobacio je,
smejui se, dok je Mendi ljutito marirala stazom ka kui.
Unutra, crnkinja Sara zaprepaeno je posmatrala svoju mezimicu
kako, poput furije, ulee u kuhinju i sa treskom sputa namirnice na
radni sto. Usput, mogla se zakleti da iz devojinih usta uje, promrmlja-
ne, neke izraze kojima je ona nikako nije nauila... niti, ikada, oekivala
da e ih uti od Mendi. Stavila je ruke na svoje iroke bokove i zavrtela
glavom, otvarajui usta i mrtei se u znak prekora i neodobravanja.
Onda ih, ipak, ponovo zatvori, zakljuivi da se deava neto
nesvakidanje i da je pametnije da uti; Mendi e joj i sama, kasnije,
verovatno ispriati ta ju je toliko naljutilo.
Devojka sve to i ne primeti, besna do krajnjih granica, dok joj se sve
vreme inilo da joj u uima odzvanja Prestonov podrugljivi smeh.



Ugledavi je namrtenu navratima galerije, Lili je nita nije pitala. Za
divno udo bila je tu, u lakoj, narandastoj haljinici od krepa i sa
Marta
~14~

crvenom kosom povezanom u konjski rep. Skakutala je tamo-amo po
galeriji, briui prainu i razmetajui eksponate, dobacivi svojoj efici
samo jedno stidljivo zdravo.
Za razliku od nje, Mendi je bila pod punom ratnom opremom" lako
je napolju temperatura prelazila trideseti podeok, na nogama je nosila
grube izme sa po dvanaest kopi sa strane; uz to kratku, konu suknju,
takoe crnu, a gore sivu majicu bez rukava sa crnim, geometrijskim
aplikacijama otrih linija. Kosu je vezala na vrh glave, a zatim je uplela u
vrstu pletenicu koja joj se sputala niz lea. Lice joj je bilo bez minke, a
jedini ukras su bile srebrne minue u obliku munja sa granitima, koje su
dopirale sve do Mendinog nenog, belog vrata.
Lili je znala da kod njene efice autfit, obino, ide uz raspoloenje, i
pretpostavljajui da neto nije u redu, bila je tiha i trudila se da joj se
sklanja s puta. Mendi na nju i ne obrati panju - pojurila je pravo u svoju
kancelariju, podigla noge u izmama na ovalni sto od abonosa i
dohvatila telefonsku slualicu.
Pre toga, iz svog konog ranca je izvadila papir sa brojem telefona
vlasnika kue u njenom susedstvu, kue u koju se uselio nametljivi
advokat njene majke. Prepisala ga je u prolazu, jer tabla sa natpisom
prodaje se jo nije bila skinuta sa ograde.
Pa, ako se Hari Preston dvoumi da li da pouri sa povratkom za
Vaington, treba mu u tome malo pomoi, pomisli ona sa zlokastim
smekom na licu. Okrenula je broj, zatraivi vlasnika kue.
Predstavivi se kao dobronamerna susetka iznela je svoje sumnje u
vezi useljenja novog stanara, kao i po pitanju njegovog integriteta i
namera.
Kada ju je zaprepaeni ovek upitao na ta to tano aludira, Mendi,
izmenjenim i priguenim glasom, poe da sugerie Prestonovu
povezanost sa mafijom u Vaingtonu, i iznese sumnju da je u Pembruk
doao radi irenja njihovog ogranka tu, na njihovoj teritoriji.
- Zato ba Pembruk? Ovo je mali grad... Nije nikome zanimljiv! uo
se neodluni glas sa druge strane ice.
Mendi shvati da joj ba i ne uspeva da ga uveri.
- Ovde je sigurnije za mafiju nego u Savani - uveravala ga je. Daleko
od javnosti i policijskih istraga, odavde se moe upravljati svakakvim
kriminalnim aktivnostima! Verujte, iz pouzdanih izvora znam da je
gospodin Preston... pa... jedan od njih!
- I? ta oekujete da uradim, gospoice?...
Marta
~15~

Ovo je ekala!
- Gospoa - nakalja se Mendi, trudei se da joj glas zvui to promu-
klije. - Mislim da bi najbolje bilo da odmah oterate tog oveka iz vae
kue, a i da se pobrinete da ne odsedne nigde drugde...
Znala je da je gospodin Feris, njen doskoranji sused, veoma uticajan
u gradu.
- Sve dok je taj Preston u naem susedstvu, i naem gradu, mi neemo
moi mimo da spavamo... I ne govorim samo u svoje ime, verujte!
Pomislite samo na gomilu nedune dece, i...
- E, sada je dosta!
Jedna muka ruka prekri telefonski aparat prekidajui vezu. Mendi
podie glavu i poskoi, sklanjajui noge sa stola.
- Do sada je ovaj razgovor, donekle, i bio zabavan... Sada ve postaje
je patetina!
- A ko je tebi dao to pravo da prislukuje moje telefonske razgovore?
- krenula je u napad, nemajui drugog izbora; izgleda da je Hari
Preston sve uo.
Ona oseti kako crveni, ali skoi na noge i visoko podie glavu
- Mislim da sam ja, ovde taj, koji ima vie prava da negoduje -odrezao
je, unevi joj se u lice. - Ipak, rei u ti ta se dogodilo: galerija je bila
prazna kada sam uao, tako da sam se naao na vratima tvoje kancelarije
sasvim sluajno. Sa druge strane, ti si ta koja se slui niskim sredstvima
da bi me preselila na drugi kraj sveta, a moda i do oblinjeg zatvora...
Hm... Kada malo bolje razmislim, preti mi reetkama od kako smo se
upoznali!
- Moda si zasluio da se nae iza njih? - trepnu Mendi, nakrivivi
glavu na jednu stranu. - Lili! Doi na trenutak, molim te!
- Odmah! - zau se iz udaljenog ugla galerije, nekako odozgo. I shvati
zato devojka nije primetila Harijev ulazak - bila je u gornjem delu,
verovatno, po obiaju, zaneta u misli o svojoj najnovijoj ljubavi dok je
brisala prainu.
- Uzalud se trudi da me diskredituje, Mendi Blejk - ree Preston
mimo. Pokazao sam gospodinu Ferisu sva svoja dokumenta... On zna ko
sam, kao i zato sam ovde - to znai da e, najverovatnije,
pretpostaviti i ko je ta misteriozna enska osoba koja me ne eli u gradu!
Marta
~16~

- Zato ja ne bih elela da vidim izaslanika moje majke, one iste koju
sam godinama ekala da se javi, ili vrati u Pembruk? - iscerila Nedostaje
mi motiv...
- To se i ja pitam - uzvratio je zamiljeno. - Mendi, reci mi...eli li ti,
uopte, da se vidi sa Norom? Mislim, razumeu ako...
Lih ue u tom trenutku, popravljajui nabore svoje kratke haljinice
Odmerila je nepoznatog mukarca jednim dugim, ljubopitljivim
pogledom, i sada se zadovoljno smekala, oigledno zakljuivi da je
vredan njenog zanimanja.
Tek tada, Mendi shvati da je Hari Preston obuen sasvim drugaije
nego jue, ili tog jutra; bila je previe zateena, tako uhvaena"na
delu", a da bi to ranije primetila. Sledei Lilin pogeld, i koristei
injenicu da se Hari okrenuo da pogleda devojku kada je ula,.....ona
odmeri njegovu visoku priliku.
Crne, zategnute farmerke preko uzanih kukova i sportske cipele na
nogama... Nije mogla da doe sebi od zaprepatenja - delovao je toliko
drugaije nego u svom uobiajenom, strogo krojenom odelu. Gore, siva
koulja kratkih rukava sa srebrno veenom kragnom, raskopana do
polovine grudi. Mendi trepnu, primetivi njegova jaka, maljava prsa i
snane ruke. Bio je graen poput sportiste, sav u ilama i miiima, i,
zaudo, prilino preplanuo. Jo neto joj upade u oi: boje za koje se
opre-delio - siva i crna. Ba kao i ona. Sluajnost?...
Mora da me je video kada sam prolazila ulicom, pomisli, ali to ne
uspe da odagna iznenadni oseaj nelagodnosti koji je osetila. Da li zbog
Prestonove privlanosti, sada jo i ovako naglaene, ili zbog te neobine
sluajnosti ako je to, uopte, i bila? Nije znala ni to, a, priznade sebi, ni
mnogo toga drugog. Ovaj njegov iznenadno ljubazni nastup, i pitanje
eli li ona, uopte, da se sretne sa svojom majkom, ostavie je bez teksta.
- Lili, isprati, molim te, gospodina do izlaza iz galerije.
Ton joj je bio hladan, dok se trudila da sakrije pravu prirodu svojih
misli.
- Naravno!
Devojka je shvati bukvalno, zatresavi glavom od ega joj poskoie
crvenkaste lokne na temenu. Ona uhvati Harija pod ruku, zavodljivo ga
posmatrajui kroz polusputene trepavice.
- Gospodin nikuda ne odlazi - mukarac se nasmeja krajikom usana,
dobacivi Mendi jedan brz, ljutiti pogled.
Marta
~17~

Zatim nenim pokretom, koji nije promakao Mendi, skloni Lilinu
ruku sa svoje miice.
- Molim te, lepotice, ostavi nas same na kratko... Obeavam, uskoro
u ti se pridruiti u galeriji. elim da kupim poklon svojoj sestri... sliku
ili skulpturu, ti odaberi. U redu?
- Dogovoreno, mister! - zacvrkuta Lili i udalji se, praena Mendinim
zaprepaenim pogledom. Za koga ona radi, za mene ili za Prestona,
upita se devojka zapanjeno.
Tada ga zamiljeno pogleda. Nije bilo sumnje da ene pred njim
padaju na kolena, gde god se pojavi. Mala Lili bila je za to oigledan
dokaz.
- Slatko devoje ima ovde - isceri se on, kao da je pretpostavio o
emu razmilja. - Kladim se da vam prodaja ide fantastino!
- Nisam znala da voli maloletnice - izlete joj.
- Maloletna je? - u glasu mu se italo naglaeno razoarenje. - teta,
zaista!
- Prestani!
- Sa im? - naivno ju je posmatrao.
- Zna ti dobro...
- Ne znam - on prie i uhvati je za miice. - A ni ti ne zna mnogo
toga o meni... u stvari, gotovo nita. I neka na tome i ostane, u redu?
- Niko nee biti sreniji od mene! - spremno je uzvratila. - Hoe li
sada otii?
Zamiljeno ju je pogledao, kao da svojim zelenim oima pokuava da
joj prodre u duu. Mendi je oseala toplinu njegovih aka na svojim
nadlakticama, kao i neko udno treperenje u dnu stomaka. Ipak, nije
uzmicala; sada je nosila potpetice, i oi su im bile u, bar priblino, istoj
visini. Pogled joj, meutim, i nehotice pade na njegove usne. Kakvog li
su ukusa njegovi poljupci, pomisli i protiv svoje volje. Prolo je mnogo
vremena od kako ju je neki mukarac tako zbunio ali i zainteresovao,
bilo na pozitivan, bilo na negativan nain. Sa Harijem Prestonom nije
bila sigurna ta je u pitanju.
- Ja o tebi moram da saznam jo nekoliko stvari pre nego to odem
- ree on napokon. Pustio je, inilo se, sa tekom mukom.
Devojci se, ak, uinilo da je uzdahnuo; nije mogla pretpostaviti ta
misli, jer mu je izraz lica bio sasvim neodreen.
Marta
~18~

- Zato? - upitala je ozbiljno, odjednom izgubivi svaku elju da se
svaa sa njim.
- Ako ne eli da poe sa mnom u Vaington, ja tu ne mogu nita,
Mendi - i on je, zaudo, odjednom bio veoma ozbiljan. - Ah, nadam se da
u tebi ima bar toliko razumevanja za zadatak koji mi je poverila tvoja
majka, da...
-I dalje ne razumem zato ona nije dola... - promrmlja Mendi, preki-
nuvi ga.
Ona spusti pogled, skrivajui razoarenje koje je osetila pri pominja-
nju Nore Blejk-Doson.
elela je da zna toliko stvari o njoj... Da li je srena u braku sa tim
Dosonom, da li ima jo dece... Napokon, elela je da zna, bar, kako joj
majka sada izgleda... Ali, nije elela da o tome pita potpunog stranca, pa
makar on bio i tako vraki privlaan, i uporan poput Harija Prestona!
- Kao to sam ti rekao jue na aerodromu, tvoja majka je veoma
zaposlena ena - objasni on strpljivo, i, inilo se, sa primesom nenosti u
glasu. - ivi sama, ali vodi kompanije koja joj je ostala od pokojnog
supruga, kao i nekoliko velikih, dobrotvornih drutava od kojih je neka
sama i osnovala. Stalno putuje i uvek je prezauzeta. Poslala je mene jer
su iskrsli nekakvi problemi sa stizanjem pomoi deci June Afrike, u
poslednjem trenutku. Nije videla nita loe u tome da ti doe i pridrui
joj se u Vaingtonu...
- Pa, sada zna da neu - ponovi devojka tvrdoglavo.
Sve to je ispriao njoj je delovalo kao loe reiran film. No, prihvatila
je da je Nora sada udovica, da nema vie dece ali da zato ima gomilu
obaveza. Zato ih ne bi zanemarila na kratko, zbog svog jedinog deteta?
To joj nije ilo u glavu.
- U redu, preneu joj tvoje elje - oglasi se Hari. - Ali u te zamoliti za
jednu uslugu...
- Da? - nepoverljivo ga je pogledala. Ovo je bio prvi put da moli,
umesto da nareuje.
- Doi sutra kod mene na veeru - ree, a zatim podie ruku primeu-
jui da Mendi namerava da se pobuni.
- Znam da petkom galerija radi krae, i nadam se da e odvojiti malo
vremena za mene, Mendi. Molim te...
- Zato bih? - namrtila se.
Pitala se ta li se krije iza tog napadno ljubaznog predloga.
Marta
~19~

- Tako e mi dozvoliti da ti pripremim jedan od svojih specijaliteta, i
na taj nain se izvinim za sve neprijatnosti koje si u ova dva dana doi-
vela zbog mene. Istovremeno...
- Aha! Znala sam da ima neka ,,kvaica! - ubacila je trijumfalno,
namerno razbijajui ovu novu, gotovo sentimentalnu atmosferu meu
njima.
Pogledao ju je pomalo zaueno, ali produi:
- Kao to rekoh, Nora je veoma zaposlena ena. Znam da insistira da
ona doe po tebe, ali to se moe dogoditi tek kroz nekoliko nedelja, ili
vie... U meuvremenu, prirodno, pitae me o tebi, i...
Zastao je na trenutak, kao da mu je ponestalo rei.
- Hteo bi malo informacija za poneti" - odlui Mendi da mu skrati
muke.
Znala je da bi bilo jednostavnije da od njega zatrai telefon ili adresu
svoje majke, no ve je vie puta tvrdoglavo izjavila da eli da Nora doe
po nju, i sada je bilo glupo odstupati od te svoje odluke. Osim toga, htela
to ili ne, morala je priznati da sve vie uiva u arkama sa ovim
neobinim, ali zanimljivim mukarcem, i da e joj biti pomalo ao kada
on nestane iz njenog ivota. Zato odlui da pristane na njegovu igru.
- To, i jo...
- Ima jo? - osmehnula se.
Sada, kada su bili blizu nekakvog dogovora, napetosti je nestajalo.
Naravno, ukoliko ne rauna onu udnu napetost u dnu stomaka, koja
nije poputala sve vreme dok joj je Hari bio toliko blizu, kao u tom
trenutku.
- Ako bi mi dozvolila da te fotografiem? - moleivo je upitao. -Da
ponesem...
- Nori, znam - osmehnu se devojka. Pogledala ga je ispod oka, pitajui
se da li je to sasvim tano.
Tek tada pade joj na pamet da i ona, moda, njega privlai koliko i on
nju. Ta pomisao je zabavi.
- Ako si upola toliko dobar fotograf koliko si dobar advokat, pozirau
ti dok ne padnem u nesvest - iskreno se nasmejala. - Fotografija mi je
jedan od hobija, ali, retko imam priliku da se sama naem ispred
objektiva... To moe biti zanimljivo!
- Kako zna da sam dobar advokat?
- Pa, postigao si dogovor, zar ne? Ipak e biti po tvom...
Marta
~20~

- Ne oseam se kao pobednik - poalio se sa tunim smekom. Ipak,
oi su mu svetlucale opasnim sjajem.
- Vuk u jagnjeoj koi - Mendin osmeh postade jo iri. - Ne trai
previe, Prestone, da ne bi, na kraju, ostao bez iega!
- Zapamtiu to - obeao je. Zatim se okrenu i izae iz kancelarije,
ostavljajui devojku da zamiljeno gleda za njim.
Trenutak kasnije, iz galerije se zau Lilin smeh, povremeno prekidan
njegovim dubokim, senzualnim glasom. Mendi se jedva uzdra da ne
izae i pridrui im se, oseajui neke udne probode u grudima.
Da li je ona, to, ljubomorna???



Pozvonila je na vrata kue u kojoj je Hari Preston odseo tano u
dogovoreno vreme. No, pre toga, odvojila je nekoliko sekundi za brz,
kritiki pogled u ogledalo koje izvadi iz tanice.
Pustila je kosu da joj slobodno pada niz lea, i sada joj je uokvirivala
lice u mekim, crnim uvojcima. Oi, naglaene plavom olovkom, blistale
su safirnim sjajem. Ona malo popravi ru nenoruiaste boje, u nijansi
identinoj sa bojom haljine koju je odabrala za to vee; uska u gornjem
delu, otvorenih lea, a dole iroka i leprava, fantastino joj je pristajala.
Uz nju je obula bele sandale sa mnotvom kaiia i visokih potpetica -
dopadalo joj se da Harija Prestona gleda direktno u oi, a to, zbog
njegove visine, nije mogla u ravnoj obui.
Dok je vraala ogledalce u belu tanicu optoenu silnim biserima,
Mendi dobi utisak da je neko posmatra. Ona brzo podie ka maloj,
svetlouto okreenoj kui, iji je gornji deo zauzimala ogromna, drvena
terasa. Nije videla nikoga; tek igru senki velikog oraha u dvoritu, koji je
na fasadi kue pravio najneobinije are. Vrata terase, koja su vodila u
kuu, bila su otvorena. No, ni tu nije bilo nikoga. Moda joj se samo
uinilo?
Pogledom je ponovo obuhvatila itavu okolinu. Iznad kronje oraha
ugledala je tamni somot neba prekriven zvezdama; kao zakaen o
nekakav nevidljivi stub, nad krovom kue sijao je pun mesec. Iako je
ulino svetio bilo tik ispred tog dvorita, orah je veinu kue i okoline
ostavio u polutami. Nasmeila se, oseajui se romantino i nestvarno.
Dok je ila ka ulaznim vratima, meka, leprava tkanina haljine
milovala joj je butine. Oseala je lelujanje slapova kose na golim leima, i
Marta
~21~

senzualan miris svog omiljenog parfema koji je maloas dodatno nanela
na vrat.
Mendi se upita da li je preterala sa doterivanjem - napokon, radilo se
o obinoj veeri, i to sa nekim koga ne poznaje sasvim dobro. A ona se
obukla, i sve vie oseala poput Pepeljuge koja je pola na bal... Da li je to
bilo samo zbog injenice da e je on fotografisati, kako bi slike odneo
njenoj majci? Napokon, Nori e, verovatno, biti svejedno kako je ona
obuena na tim fotografijama. Mendi je znala da je lepa, i da to ne moe
sakriti pa makar na sebe navukla i crnu vreu. Otkud veeras elja da
izgleda zaista posebno?
Zatresla je glavom, sada ve pomalo ljuta na sebe. Ponaam se kao
tipina provincijalka, pomisli dok je zvonila na vrata. Novo lice pojavilo
se u gradu, i ja sva treperim u elji da mu se dopadnem...
Ta pomisao je nasmeja. Ko bi eleo da se dopadne tom nadobudnom,
vaingtonskom advokatu?
Onaj o kome je tako, nimalo pohvalno razmiljala, otvori vrata u tom
trenutku. Pogled mu se susrete sa njenim nasmejanim ozarenim licem, a
usne razvukoe u osmeh. Ono to Mendi najvie privue panju, bile su
njegove oi: u polutami, sijale su arobnim sjajem... i posmatrale je sa
neskrivenim divljenjem i iznenaenjem. Tako, da su svi njeni veeranji
napori da dobro izgleda, odjednom, postali vredni truda.
- Ui, lepotice - pozvao je, pomerivi se u stranu.
Bilo je neeg samozadovoljnog u njegovom izrazu lica, neeg to
devojku natera da zajedljivo primeti:
- Ne deluje mi ba previe iznenaeno to me vidi ovako doteranu...
Da li ti je maca pojela jezik, ili bi jednostavan kompliment u znak
dobrodolice bio previe za tvoj pravni, suvoparni jezik kojim se obino
slui?
- Nazvao sam te lepoticom, zar ne? - nije ni trepnuo, samo mu je
osmeh postao neto iri.
- Pa, pretpostavljam da u i time morati da se zadovoljim - iskrevelji
se Mendi prolazei kraj njega.
Nije video njenu grimasu, no, ni ona nije primetila kada je Hari Pre-
ston, na trenutak, zamurio dok mu je njena kosa, u prolazu, dotakla
obraz. Zatvorio je vrata, duboko udiui vazduh.
- Da sam ti rekao da mislim da veeras izgleda jako zavodljivo, ili da
me uzbuuje miris tvog parfema, optuila bi me da ti se udvaram! -
Marta
~22~

promrmljao je kada su krenuli ka malom, ukusno ureenom i jarko
osvetljenom salonu.
- Pa, hoe li?
Okrenula se na peti i pogledala ga pravo u oi. Lice joj je bilo blago
nasmeeno i vedro, ali plave oi malo su suzile svoj pogled u oekivanju
odgovora.
Provokacija, pomisli Hari. Sa ovom devojkom treba biti jako
oprezan...
- Ne, neu - rekao je mimo, trudei se da mu pogled ne pobegne
nanie, du meke linije njenog vrata i prilino otvorenog dekoltea. - Ovo
je isto poslovna veera...
Zadovoljno je trepnula, vidno se opustivi.
- A ovo jako osvetljenje je, pretpostavljam, tu zbog fotografisanja?
- Smeta ti? - Hari se nasmei sa olakanjem; izgledalo je da je proao
test.
- Pa... Da budem iskrena, pomalo...
- To emo odmah srediti!
Pourio je do zavese koja je odvajala salon od trpezarije, i smesta se
vratio sa fotoaparatom u rukama. Mendi iza njega ugleda sto postavljen
za dvoje, dekorisan sa prilino ukusa i ukraen buketom belih rua.
- Fotografisau te odmah, a onda moemo da smanjimo osvetljenje
- objasnio je. - Jesi li za neko osveenje pre toga?
- Ne. Gde e me slikati?
Zavrtela se oko sebe, na ta se ruiasta tkanina haljine omota oko
njenih vitkih nogu. Fotoaparat kljocnu.
- Tu, svuda... Samo se ti krei - uputi je Hari, koji se brzo i neujno
pokretao iz jednog dela prostorije u drugi, fotografiui je iz svih uglova.
- Tako... sada sedi u fotelju...
Mendi je sledila njegova uputstva, shvativi da je sve ovo mnogo
zabavnije nego to je oekivala da e biti. Usput, kako bi je nasmejao,
Hari joj je ispriao nekoliko anegdota sa studija. Stalno ju je premetao
ovamo ili onamo, ali to joj nije smetalo. Kretala se lako i gotovo i ne
oseajui silu gravitacije i sopstvenu teinu; kao da ju je njegovo drutvo
i zvuk njegovog glasa uinio spremnom da poleti.
Kada je itav film bio ispucan, to je bio znak da su zavrili, Mendini
obrazi bili su rumeni a pogled sjajan. Hari Preston odloi fotoaparat i
pogleda je sa ushienjem, koje devojci nije promaklo.
Marta
~23~

- eli neto da mi kae? - podigla je jednu obrvu.
- Samo to, da si ti neto najlepe to sam ikada fotografisao...
Skrenuo je pogled u stranu, vadei film iz aparata.
- A u svom ivotu napravio si, ukupno, stotinak fotografija? - nasme-
jala se.
- Ne ba - uzvratio je, ne podiui glavu, kao da se plai da je
pogleda. - Vidi, i meni je fotografija neto kao hobi...
Mendi je bila zainteresovana da uje sve o tome. Nije krila svoje
iznenaenje, i zasula ga je masom pitanja. U meuvremenu, Hari je
ugasio veliki luster i neke od svetiljki na zidu, i upalio svee na
trpezarijskom stolu. Sada je bilo mnogo prijatnije; ne previe romantino,
ali mnogo toplije i intimnije...
Za veerom su, nakon razmene iskustava sa fotografijom, priali o
svemu i svaemu. Mendi se jako iznenadila promenom u Harijevom
nainu izraavanja, kao i time koliko zabavan i drag on moe da bude
ako to eli. Tu i tamo postavila bi mu poneko pitanje o svojoj majci, i na
veinu dobijala zadovoljavajue odgovore.
Nisu ni primetili kada se razgovor usmerio iskljuivo na njih dvoje, i
priu o ljubavi.
- Kako to misli: siguran si da jo nikoga nisam volela? - Mendi
napui usne i pogleda ga ispod oka.
- Nemoj me pogreno shvatiti - toplo se nasmeio. - Hteo sam samo
da kaem da u tebi primeujem toliko nevinosti i ivotne radosti, da sam
gotovo siguran da ti jo niko, nikada, nije slomio srce!
- Pa, i nije - slegla je ramenima. - Nadam se da i nee...
- Pepeljuga eka svog princa? - osmehnuo se.
- Zato da ne?
- Pa, recimo... moda zato, to on ne postoji!
- Upravo gledam u njegov prototip! - izletelo joj je.
- Dopadam ti se, Mendi? Da li to hoe da kae?
- Ne... U stvari, ne znam...
Zbunila se. Mora da je popila previe vina! Bilo je crno i slatko, a Hari
joj je itave veeri netedimice punio au.
On ustade i obie oko stola, pruivi joj ruku.
- Kako bi bilo da malo proetamo batom?
Marta
~24~

Sloila se bez rei, zahvalna to on nije nastavio taj razgovor koji je
poeo da joj biva pomalo neprijatan. Seti se ko je on, grdila je sebe. Jedan
samouvereni, bezobrazni i bezduni advokat iz kompanije njene majke,
koji je spreman na sve kako bi doao do svog cilja i obavio povere-ni mu
zadatak. A verovatno se ne bi bunio ni da se, usput, malo zabavi...
Ipak, nakon prijatno provedenih par sati u drutvu Harija Prestona,
Mendi je bilo zaista teko da ga posmatra na taj nain. Dok je iao ispred
nje ka velikom vrtu iza kue, zamiljeno je gledala u njegova iroka
ramena ispod sive, svilene koulje. Ko je on u stvari, zapitala se. inilo
joj se da je veeras upoznala sasvim drugaiju osobu od one na
aerodromu.
Neko vreme etali su utei, jedno uz drugo. Devojku iznenadi
veliina vrta; nikada, pogledom sa ulice, ovek ne bi pogodio da ta mala
kua ima toliko prostora iza, niti da je on ispunjen sa toliko rua,
ukrasnog grmlja i najrazliitijeg cvea koje je ispunjavalo vazduh svojim
mirisom. Svuda okolo, na neki nain ograujui taj zadnji deo ogromnog
dvorita, u polutami svetlucala su bela, vitka stabla breza. Njihovo lie
aputalo je na blagom povetarcu koji je dolazio sa mora. Mendi se
ponovo oseti nestvarno...
Hodala je kraj Harija, kada joj noga zape za nekakav kamen i ona
posrnu. Ispustila je tanicu, i brzo unu da je dohvati - istovremeno
kada i on.
Lica im se naoe savim blizu jedno drugog. Polako su ustali,
netremice se gledajui. Napetost koja je zatreperila u vazduhu mogla se
gotovo opipati u tom bezvremenom trenutku spajanja njihovih
pogleda...
Sve to je Mendi znala bilo je da su se od tog trenutka stvari odvijale
nezamislivom brzinom. Ona se nala u Harijevom naruju, sa njegovim
rukama vrsto ovijenim oko svog vitkog struka. Ljubio ju je vrelim i
poudnim, uzbudljivim poljupcima kao niko do sada; i ona mu je
spremno uzvraala.
U glavi joj se vrtelo, ali njoj je to bilo svejedno. Sve to je elela bilo je
da ne prestane da je ljubi, i da ti trenuci potraju zauvek... U njenom srcu
Hari Preston je te veeri ili, moda, jo ranije, zapalio plamen koji je sada
bilo nemogue ugasiti poljupcima. Ipak, njoj je to bilo sasvim dovoljno.
Lebdela je negde u svetu nenosti i romantike, sasvim ponesena
magijom i iluzijom te arobne noi. Ni o emu nije razmiljala, nita
drugo nije elela do da sve ostane tako kako jeste, i da se ti dragoceni
Marta
~25~

trenuci produe to je vie mogue. I u svakom od njih maksimalno je
uivala...
U ukusu Harijevih poljubaca, u oporom, uzbudljivom mirisu
njegovog losiona; u njegovom nenom, ali snanom zagrljaju i toplom
povetarcu koji im je milovao zajapurena lica dok ih je meusobna blizina
nosila do nesluenih visina... Mendi se inilo da je u sebi akumulirala
toliko te magine, pozitivne energije da e se prosto rasprsnuti od sree.
Osvestila se tek kada je shvatila da je njegove ruke sve vre steu uz
svoje miiavo i napeto, uzbueno telo. Ljubio ju je po vratu i nenoj
koi dekoltea, vlanim, strasnim poljupcima. Usne su mu bile vrele a
dah ubrzan, i mogla je da oseti snane otkucaje njegovog srca ispod
tanke, svilene tkanine koulje.
ta mi to radimo, zapita se Mendi i pokua da ga odgurne. Mi se i ne
poznajemo... Ovo je sasvim pogreno!
No, ma koliko da se otimala, Hari Preston nije je pustio. Umesto toga,
podigao je u naruje i poneo ka kui, promrmljavi:
- Tiho, lepotice... Ne moe se sada povui... Obeavam ti da e ovo
biti no koju e pamtiti!
Ove rei sasvim je osvestie. Mendi se nekako izvue iz njegovog
naruja, jedva se odravi na nogama. Podigla je ruku i sa treskom ga
oamarila, a zatim, pre nego to se Hari snaao, odjurila ka kapiji.
ula je kako on neto vie za njom, ali nije se zaustavila sve do kue.
Tanije, do svoje spavae sobe, u kojoj se bacila na krevet ubrzano diui,
dok joj se inilo da e joj srce iskoiti iz grudi. ta se to, zaboga, upravo
dogodilo?!!!



Ujutro, Mendina prva misao bila je da je opet zakasnila u galeriju. Zatim
se seti da je subota, i baci nazad na jastuke.
Trenutak kasnije, postala je svesna injenice da je obuena, i da na
sebi jo uvek ima ruiastu haljinu koju je nosila prole noi. Malo--
pomalo, vrati joj se i seanje na sve to se dogodilo, zajedno sa jakom,
nepodnoljivom glavoboljom.
Jedva je smogla snage da se odvue pod tu, sipajui kletve na raun
tog umiljenog, nepodnoljivog tipa koji zamilja da je nekakav Kazano-
va. Glavobolja je svedoila o mamurluku; napio ju je a da to nije ni
Marta
~26~

primetila, uljuljkao u sigurnost zabavnom i oputenom konverzacijom
pokuavajui zatim da to iskoristi i odvue je u krevet! Kako je samo
ispala naivna...
Sa pekirom vrsto omotanim oko glave i u belom, frotirskom bade-
mantilu, pojavila se u kuhinji.
Sara joj ponudi aspirin, shvatajui da je bolje da je ponovo nita ne
pita.
- Ne gledaj me tako... sve je u redu! - odbrusi Mendi svojoj domaici,
primetivi da zabrinuto stoji kraj nje sa aom vode u ruci.
- Ako i nije sada, bie... - uzvrati stara crnkinja zagonetno, odbijajui
da prui dalja objanjenja.
- Sve ti zna - proguna devojka preskaui doruak, i odlazei da se
obue.
- Prednost koju nam daju godine - nasmeja se domaica za njom.
Mendi zastade na vrhu stepenita, zamislivi se. Zar je mogue da je
Sara neto naslutila? Njena dadilja od malih nogu, poznavala ju je bolje
nego iko drugi. Devojka je, na asak, bila na ivici odluke da se vrati i baci
joj se u naruje, kao kada je bila mala. I dobro isplae, pove-ravajui joj
ta se dogodilo...
. Odbila je od sebe taj iznenadni poriv i odluno krenula ka svojoj
sobi. Ne sme to uraditi! Mora dokazati Sari, a i sebi, da je dovoljno
odrasla da se nosi sa svim nevoljama koje joj ivot postavi na put. U
protivnom, izgubie i ono malo samopotovanja to joj je ostalo nakon
prethodne veeri.
Nakon to je za dlaku izbegla da postane jo jedna pobeda,
beznaajna recka u dnevniku tog nadobudnog vaingtonskog advokata...
Ostatak toga dana provela je u svom studiju kraj garae, u dnu
dvorita, uzaludno pokuavajui da od jednog povelikog komada gline
napravi neto to je liilo na skulpturu. Napokon, kasno predvee
pobacala je sve to u smee. Odluila je da pokua neto da pojede, a
zatim da rano legne u nadi da e glavobolja tako bre proi, zajedno sa
seanjem na prethodnu no.
Hari Preston nije se javio.



Marta
~27~

Nedeljni dan osvanuo je prelep i sunan, i Mendi se probudi oseaju-i
se mnogo bolje. Toga jutra uspela je da dorukuje, a sva munina i
glavobolja netragom su nestale.
Kamo sree da je tako bilo i sa seanjem!
Jo uvek je bila ljuta na Harija; sada je znala da je on namerno nije
zvao prethodnog dana, dajui joj vremena da sredi utiske i nadajui se,
moda, da e tako njena reakcija biti manje burna. Pa, dokazae mu da se
prevario! Samo da mu uje glas...
Dan je prolazio, i Mendi shvati da ne radi nita osim to se beskorisno
mota po kui, povremeno gledajui u pravcu telefona. Ona, koja je uvek
imala pune ruke posla, masu stvari koje je volela da radi i ljudi sa kojima
je elela da se vidi, sada se vukla okolo poput krpene lutke ne znajui ta
joj se deava!
A ta ako je on otiao nazad u Vaington?...
Ta pretpostavka, bliska realnom stanju stvari, paralisala ju je na
mestu. Zaista, nije bilo razloga da Hari Preston i dalje ostane u Pembru-
ku. Imao je njene fotografije, i gomilu informacija o njenom detinjstvu i
mladosti, koje je mogao da prenese Nori Blejk-Doson. Operacija
usputnog zavoenja Mendi nije mu uspela, i...
Ve pomalo u panici, devojka pojuri ka telefonu. A, ne! Nee se valjda
sudbina tako okrutno poigrati sa njom, i dozvoliti Prestonu da se, nakon
svega, tako lako izvue? Ona je elela ansu da se osveti, da mu pokae
da nije takva naivna, provincijska glupaa za kakvu ju je, izgleda,
smatrao!
Tek to se maila telefona on zazvoni. Mendi se tre, a zatim duboko
udahnu vazduh. Grudima joj se, i protiv njene volje, razli uzdah
olakanja - nekako, oseala je da je to on.
- Zdravo, lepotice... kako si danas? - veselo se oglasio im se javila, a
zatim nastavio, ne dajui joj vremena da odgovori:
- Danas je nedelja, i znam da ne radi. Kako bi bilo da mi pokae
grad?
Umesto da ga smesta napadne, Mendi u svoj glas kako mu, gotovo
prebacujuim tonom, govori da je to i jue mogao da je pita. Brzo je uu-
tala, pitajui se ta se to deava sa njom.
- Jue? - nasmejan Harijev glas odjeknu iz slualice. - A ne, nikako!
Popili smo toliko vina, da me je itav dan bolela glava... Sa tobom u
drutvu, lepotice, mukarac moe da zaboravi na meru, zna!?
- I na lepe manire - procedi Mendi sebi u bradu. Ali, on ju je uo.
Marta
~28~

- Lepi maniri su neto to nikada nisam ni imao, sea se? - vedrina u
njegovom glasu ostala je nepomuena. - Za to si me optuila jo na
aerodromu...
- Kako lak nain da zaobie izvinjenje zbog svog nepristojnog
ponaanja! - konano se razbesnela. - Zove me tu, pravei se kao da se
nita nije dogodilo, a ovamo...
- Ovamo - ta? ta pokuava da mi kae, Mendi? - i on se, napokon,
uozbiljio. - eli li da mi saopti da ti nije bilo lepo u mom drutvu?
- Zna ti dobro ta ja hou da kaem, Prestone! - prosiktala je. -Doao
si ovamo da te podsetim, kao zastupnik moje majke... Nora te je poslala
da me dovede u Vaington, a ne da me napije i zavede, tretirajui me
kao komad mesa u izlogu koji samo eka tebe da ga pokupi!!!
- Za sve to se dogodilo bilo je potrebno dvoje, lepotice - glas mu
postade opasno tih. - I ja bih isto tako tebe mogao da optuim da si me
zavela... Da si me zavodila itavo vee, mamila i izazivala, a zatim
jednostavno otila udarivi me posred lica kao da sam samo ja kriv zato
to je dolo do nekoliko poljubaca...
- Nekoliko poljubaca?! - Mendi se histerino nasmeja. - Praktino si
pokuao da me siluje, ti... Ti, napasnie!
- Smiri hormone, malecka - usledi grub odgovor. - Nisam uradio nita
to nisi elela. Verujem da si se na kraju sebe uplaila, ne mene! No, ako
ne eli da se trenuci nae, hm... bliskosti ponove, dovoljno je da mi to
lepo kae!
-I ti e me posluati? - podrugljivo je upitala. - Dokle?... Dok ponovo
ne dobije ansu da me obrlati, kako bi do kraja ostvario svoju nameru...
Sa druge strane ice zau se glasan smeh.
Mendi je uutala, uzbueno diui, pitajui se da li da saeka odgovor
ih, jednostavno, spusti slualicu. Tada se ponovo zau Harijev glas,
odjednom dalek i hladan:
- Ma ta ti mislila o sebi, Mendi Blejk, nisi ba toliko neodoljiva da bih
ja zbog tebe pribegavao tako komplikovanim igrama! Ne znam oko ega
si se toliko uzbudila, ali jedno neka ti bude jasno: devojka vie ih manje,
meni nita ne znai! Pogotovo kada se radi o provincijalki koja zamilja
da se oko nje vrti itav svet, i da je toliko zanosna da svaki mukarac koji
je sretne mora da poludi za njom, i da je ima po svaku cenu! Spusti se na
zemlju, mala... Daje sebi previe slobode ovde...
- Ah, tako? - procedila je, oseajui kako se zajapurila od besa.
Marta
~29~

- Upravo tako - hladno je uzvratio. - A sada, kada smo to raistili,
ponoviu svoje pitanje: ostajem jo danas u Pembruku... eli li da mi
pokae ima li se ta vredno videti u ovoj zabiti, ih da potraim prijatnije
drutvo?
Usledio je trenutak utanja. Mendi izbroja do pet kako bi povratila
mo govora, a zatim odbrusi, otrovnim glasom:
- Pokazau ti ja put u pakao, Hari Prestone! Kada malo bolje
razmislim, ini mi se da bi tamo bio u najprijatnijem drutvu!!!



Tiha, nedeljna no obavijala je itav grad. Bila je davno prola pono; na
ulicama predgraa u kome je Mendi ivela nije bilo ni ive due. Na
veini kua prozori su bili u tami, oznaavajui da su njihovi vlasnici u
dubokom snu, prikupljajui snage za sutranji poetak jo jedne radne
sedmice...
Priliku u crnom, koja se pojavila tiho koraajui trotoarom, zanimali
su samo prozori svetlouto okreene kue na kraju ulice, kao i oni u
njihovom neposrednom komiluku. Kretala se meu njima poput senke,
paljivo osmotrivi taj deo ulice.
Sve je bilo mirno i tiho, ba kao to je Mendi i oekivala. Ona prebaci
ranac na drugo rame, i spretno preskoi ogradu oko kue u kojoj je Hari
Preston, nadala se, jo uvek bio. Prikrala se zidu, a zatim spustila ranac
kraj sebe.
On e meni rei da sam se nepotrebno uzbudila... Da se spustim na
zemlju... Da se svet ne vrti oko mene... On, jedan obian napasnik i
siledija! On, koji ne ume, ak, ni jedno izvini da kae nakon to je
jedno arobno vee pretvorio u kompletni fijasko svojom nasrtljivou!...
Takve i sline misli prolazile su joj kroz glavu, dok je paljivo otvarala
ranac pazei da ne proizvede nikakav zvuk. Izvadila je jedan od mase
pripremljenih sprejeva u boji, pakosno se nasmejavi. Nije mogla da u
njemu izazove nimalo ljudskosti i pristojnosti, izgleda... Ali e zato,
definitivno, uspeti da ga naljuti. Bar onoliko, koliko je i sama bila ljuta...
Pokuavala je da zamisli Harijev izraz lica kada bude video njeno
remek-delo. I, jo gore, kada bude gospodinu Ferisu morao da objasni
kako to da je njegova kua dobila novu fasadu za vreme Harijevog
boravka. Na stranu to, to e morati da plati ponovno kreenje...
Marta
~30~

Mendi duboko udahnu, odmeravajui zid pred sobom, osvetljen tek
delimino svetlou uline svetiljke. Za njene namere, sasvim dovoljno.
Ponovo se nasmejala, bez glasa; zubi joj blesnue u tami.
Svuda oko nje, grane oraha bacale su lelujave senke, ali Mendi Blejk,
ovoga puta, nije zurila u njih kao nekakva zanesena, romantina luda;
one su joj sada bile saveznici, i zaklanjale je od neeljenih, eventualnih
pogleda nekog sluajnog prolaznika sa ulice.
Navukla je crnu kapu dublje na elo, a zatim podigla prvu boicu
spreja... i pustila mati na volju.


Mendi se inilo da nijedan ponedeljak ujutro za nju nije bio lepi od tog,
petnaestog dana avgusta. Pola je do galerije pevuei, onom stranom
ulice kojom, obino, nije prolazila; razlog za to bio je veoma jednostavan
- nije odolela a da, izbliza i na dnevnom svetlu, ne pogleda svoje remek-
delo jo jednom.
U dvoritu male, nekada jednolino mada vedro, svetlouto okreene
kue u njenoj ulici, sve je bilo tiho i bez pokreta. To je moglo znaiti da se
Hari Preston jo uvek nije probudio... Ih da je ve otiao da pronae
gospodina Ferisa, vlasnika kue, i izvini mu se za njen novi izgled pre
nego to za njega uje od zaprepaenih suseda.
A takvih je bilo, ak i sada, iako je ve bilo pola deset, i veina ljudi iz
komiluka je otila na posao. Desetak domaica na prolasku za pijacu ili
supermarket, neto deurlije i prolaznika... Neki od njih su se pravili da
ne gledaju u tom pravcu; usporenog hoda, tek, bacali su kradomine
poglede na veselo obojeni zid, dovoljno vidljiv iza starih, orahovih
grana. Drugi su otvoreno zurili u splet linija, cvetova, leptira duginih
boja i raznih apstraktnih slika za koje se nije moglo rei sa sigurnou ta
predstavljaju...
Neki od tih nerazumljivih grafita bih su, ipak, dovoljni da
razigrana mata po koje smerne domaice natera crvenilo u njene obraze,
i prisili je da postieno spusti pogled.
Mendi se smejuljila, primetivi to. Deca, kako je i elela, osim duge,
reka i cvetnog polja nita nisu razumela, tek tu i tamo se gurkajui lakto-
vima i veselei arenolikom prizoru, dok je nekoliko retkih, mukih
posmatraa vrtelo glavama i suzdravalo smeak, trudei se da pokae
neodobravanje zbog ovakvog naina umetnikog izraavanja.
Marta
~31~

Da li je iko od njih pomislio da je novi stanar Ferisove kue to lino
uradio, Mendi i nije bilo toliko vano. Prola je uurbanim korakom, na
trenutak, tek, zastavi da sa izrazom uenja na licu napadno pogleda u
fasadu kue.
- Neuveno! - glasno je prokomentarisala, kako bi sa sebe otklonila
eventualne sumnje. Zadovoljno se nasmeila, zauvi par odobravajuih
uzvika, i produila svojim putem.
Nije bilo opasnosti da nju bilo ko povee sa novim izgledom te kue,
sve da su ljudi i saznali zbog koga je Preston tu doao. Iako ne ba na
glasu kao smerna i tiha osoba, nije bila poznata po bilo kakvim inovima
bliskim vandalizmu; ljudi su je potovali, zbog njenog oca ako ne zbog
nje same, i voleli, na neki nain. Pomagala je svima, i sa svima ivela u
miru... A Preston je bio stranac.
Dodue, Mendi se ne bi libila ni da javno prizna ovo svoje nedelo
- svaka cena koju bi morala da plati bila bi mala u odnosu na
zadovoljstvo koje je osetila kada je, na kraju ulice, videla mercedes
gospodina Ferisa, sa namrtenim vlasnikom za volanom.
Da li ga je pozvao lino Preston, ili neko od suseda? U ovom drugom
sluaju, dragi Hari imae ne ba prijatno buenje... Dodatnu
satisfakciju pruala joj je injenica da e on, sasvim sigurno, znati ko je
jedini krivac za sve.
Hoe li to rei Ferisu? Zabavljalo ju je, ak, i da nagaa u vezi toga.
Da li e Preston, poput svakog dosadnog i ispravnog graanina rei da
je dolo do nesuglasica meu njima dvoma, i da smatra da je ovo njen
nain da mu se osveti? Hoe li tako svaliti krivicu na nju - uzgred budi
reeno, krivicu koju nikako nee uspeti da dokae, jer su prazne boice
sa bojama ve bile bezbedno smetene na dnu kontejnera na drugom
kraju grada. Uz to, Mendi je bila sigurna da je niko nije video.
Gotovo da je bila sigurna i u to, da e Hari Preston sve preutati i
podneti izvinjenja i objanjenja koja e morati da da, i trokove kreenja...
No, u tom sluaju, morala je biti spremna na nekakvu osvetu sa njegove
strane.
elela je, od sveg srca, da on ispadne pravi dentlmen. Da sve to
podnese i plati, a zatim da je potrai i izvini joj se zbog svog grubog
ponaanja prethodnog dana, i onih uasnih rei koje joj je rekao preko
telefona. Samo, nekako... Oseala je da je malo verovatno da e se ba to i
dogoditi. I zato je odluila da bude spremna na sve.
Marta
~32~

No, iako je Mendi, zbog svega, vreme provodila kao na iglama, dan
joj je, zaudo, protekao mirno i bez ikakvih uzbuenja. Nije imala
strpljenja da radi bilo ta konkretno; muvala se neko vreme po galeriji, a
zatim vreme posvetila sreivanju nekih zaostalih rauna - neto, za ta
ve nedeljama nije imala strpljenja niti vremena. Ruala je u malom
restoranu kraj reke sa jednom poznanicom.
Napola sluajui njene beskrajne monologe, a napola razmiljajui o
strancu zelenih oiju i iskriavog pogleda, bila je, vei deo tog vremena,
zagledana kroz prozor u talase.
Nije znala mrzi li ga nakon svega. Dobila je svoju osvetu, i sada je
oseala da se neto mora dogoditi, kako bi se sve reilo. Na kraju, Mendi
priznade sebi da, u stvari, eli da on nekako reaguje. Sve bi bilo bolje od
toga da njen mali nestaluk proe mirno, zatakan, i da se Norin
advokat prosto vrati u Vaington. U dnu srca znala je da je itav ovaj
mali rat sa njim zabavlja, i da je svet mnogo vedriji i svetliji sa Harijem
Prestonom na slici... Makar je samo nervirao ili vreao. Zato, to je ose-
ala da on zaista tako ne misli, i da i ona u njemu budi ista ona pomeana
oseanja kao on u njoj.
U vezi tog poslednjeg, svim srcem je prieljkivala da je oseaj ne vara,
i da je u pravu. Uprkos njegovim grubim reima nije mogla da zaboravi
onaj arobni, nestvarni i treperavi oseaj maginog u njegovom zagrljaju,
i nije elela da veruje da je to bilo samo jednostrano.
Hari je u jednom bio u pravu: neto u njoj odbijalo je da prihvati da je
on jedini mukarac koga je do sada srela, a koji je bio imun na njene
drai. Pogotovo zato, to se zaista potrudila da mu se dopadne one
veeri... Kao i on njoj, i to nije mogao da porekne. Tek sada bila je gotovo
spremna da mu sve oprosti i poveruje da on, moda, nije ni eleo da je
zavede, kako je prvo pomislila... Ve da je zaista, kao i ona, bio ponesen
arolijom trenutka... U tom sluaju, znala je, njegova reakcija na ovo
danas bie sasvim adekvatna.
Jo deo popodneva provela je u galeriji, sa glavom punom takvih
sanjarenja.
Na trenutke proglaavala je sebe romantinom ludom, a zatim bi se
ponovo nasmeila, zamiljajui zelene oi tog dojueranjeg neznaca
kako ljutito iskre, dok on smilja kako da uzvrati udarac... Ili se
opravda i izvini. Nije znala ta e dalje biti, a nije se time ni zamarala.
Ono to ju je ve pomalo ljutilo, bila je injenica da se dan bliio kraju, a
nita se nije dogodilo. Od Harija Prestona ni traga, ni glasa.
A tada je dola kui.
Marta
~33~





Izdaleka primetivi grupicu ljudi na ulici, pomislila je da su okupljeni iz
istog razloga kao i jutros; tada je, pribliivi se, shvatila da oni stoje pred
njenom kuom.
Ubrzala je korak, odjednom ljuta to na posao nije otila svojim
sportskim kolima, tako da bi sada mogla da nagazi papuicu za gas i
skrati sebi ovu muku iekivanja. Ipak, sve je saznala dovoljno brzo... I
ukoila se u mestu, na pedesetak koraka od svoje kapije.
Odatle dobro se videla fasada njene kue, jo tog jutra idilino bela
meu cveem i zelenilom koji su je okruivali. Sada se tu arenilo itavo
bogatstvo boja, no slika koju su te boje doarale bila je ona, koja na
Mendino lice natera rumenilo stida i besa: radilo se o paru u ljubavnom
zagrljaju, ne ba bezazleno naslikanom... Devojka, ije se lice nije jasno
videlo - za razliku od torzoa i dela oblih bokova i vitkog struka - imala je
dugu, crnu i prirodno uvijenu kosu, poput njene...
Ona zapanjenim pogledom, mahinalno, prelete preko lica prisutnih
posmatraa, koji su se smejuljili, primetivi je.
Pocrvenela je, ali nije spustila pogled. Tamo, u njenom dvoritu, bilo
je nekoliko ljudi u bojama umazanim kombinezonima, koji su upravo
uklanjali skelu sa svog zavrenog rada. I njihovo komeanje otkri
devojci i poslednji, ali ne manje uasavajui detalj: na dnu slike, koja je
pokrivala gotovo itavu fasadu njene kue, pisalo je crvenim, tamno
uokvirenim slovima: Mendi, volim i ja tebe...
Ostala je sasvim bez daha, i mogunosti da hoda ili se pokrene. E,
ovo, stvarno...
Nije znala ta da misli, niti kako sada da reaguje. Bilo je kasno da se
povue, ve primeena od strane nasmejanih suseda, i radnika u
dvoritu. ta da im kae? Verovatno su bili dobro plaeni za svoj
posao... Da pita ko im je dao nalog, a zatim prijavi Prestona policiji?...
Kako, kada je do sada svima bilo jasno da je majstorstvo na kui u
kojoj je on odseo - delo njenih ruku?!!! A da je ovo sada njegova osveta...
Iako nije bilo dokaza za to, nakon ovoga nita ih ne bi moglo uveriti u
suprotno!
Da, zaista je to majstorski izveo... U sebi, Mendi skide kapu Hariju
Prestonu, no to ne umanji ni njen bes, niti njenu zbunjenost. Kao u mag-
Marta
~34~

novenju, setila se da mu je one veeri, koju su proveli zajedno, rekla da
Sara ponedeljkom ima slobodan dan. Sama mu je ostavila slobodno polje
delovanja, ni ne sanjajui da bi se ovako neto moglo dogoditi. ta sada,
za ime sveta?...
Udahnula je duboko, pokuavajui da se smiri. Tada, meu
radnicima koji su izlazili iz dvorita, primeti iscereno lice Harija
Prestona. Bio je tu!!! ta vie, sasvim mimo je stajao kraj njene kue,
odmeravajui uinak svog truda, sa zadovoljnim izrazom lica.
Jo je nije primetio.
U trenutku, Mendi kao da dobi krila, i projuri ulicom do kue.
Sudarila se sa par radnika koji su nosili merdevine, ne potrudivi se da
im se izvini, niti da kae bilo ta drugo.
Krivac za sve bio je pred njom, i, kako se inilo, nije ni nameravao da
pobegne sa mesta zloina...!
- Ti! Kako se usuuje?... - prosiktala je ispod glasa, kada se, napokon,
nala pred njim. Poslednjim deliem razuma bila je svesna ljudi koji ih
posmatraju, tako da se obuzdala da ne zavriti ove rei koliko je grlo
nosi.
- O, zdravo, Mendi - rairio je rake, kao da oekuje da e mu ona pasti
u zagrljaj. - Stigla si upravo na vreme... ta kae?
irokim pokretom ruke pokazao je na sliku iza sebe, smejui joj se u
lice, izigravajui srenog, zaljubljenog mladia koji je za svoju draganu
uinio neto zaista divno.
Mendi oseti kako se, tek sada, i bukvalno trese od ljutine. Jo i ovo!
- U kuu. Za mnom. Smesta!
Procedila je to izmeu stisnutih zuba, koji samo to nisu zacvokotali
od navale besa. Bila je na ivici da izgubi kontrolu nad sobom, i osetila je
to; okrenula se na peti i umarirala u kuu.
Za divno udo, Hari ju je posluno sledio. I dalje sa osmehom na licu,
zaustavio se u predsoblju, gde ga je Mendi ekala sa rukama na
bokovima i pogledom koji je mogao da ubije... Da su samo njene elje
bile stvarnost.
- Hajde, lepotice, smiri se... - prekrstio je ruke na grudima, zainte-
resovano, i pomalo zaueno je posmatrajui.
Kao da je ona nekakav simpatian, ali ne ba detaljno ispitan prime-
rak ivog sveta sa neke druge planete.
- Da se smirim?! Nakon svega, ti mi predlae DA SE SMIRIM???
Marta
~35~

Povisila je ton, a zatim naglo uutala, shvativi da je to najpametnije
to u ovom trenutku i moe da uradi. Ali, kako?...
Okrenula se i pola ka kuhinji, gde natoi sebi au vode i srui je u
grlo. Hari Preston ju je u stopu pratio.
- Vidi, ja sam se ovog jutra slatko nasmejao kada mi je gospodin
Feris pozvonio na vrata i prekinuo me u pakovanju... Kada sam shvatio
da sam propustio let za Vaington... Kada sam uvideo da u osim
zakanjenja u kompaniju gde sam najavio svoj dolazak i propale
avionske rezervacije imati i dodatnih trokova ovde... I posla sa
molerima!
- Ja, zaista, ne znam o emu govori, Prestone!
Ta la joj je izletela, i pre nego to je stigla da razmisli.
- O? - nasmejao se, kao da je, upravo, uo neki dobar vic. - Znai, nisi
ti bila ta, koja je onako divno oslikala fasadu kue gospodina Ferisa, i
izmamila mi poslednji, i najslai osmeh?... teta...
- Kako to misli: teta?!
Sada je bila zaista zapanjena njegovom reakcijom. Polako se vraala iz
stanja potpunog oka u normalu, ili neto to je, bar priblino, tome
nalikovalo. Sve to je oseala bilo je iznenaenje i doza sumnjiavosti: da
li se on poigrava sa njom? Naravno... Nije moglo biti u pitanju nita
drugo! Zaboga, samo to joj ne kae hvala, za sve to mu je priredila!
Dodue, kako i ne bi, pomisli Mendi sa uzdahom. Upravo je dobio
svoju osvetu... Mora malo i da likuje, zar ne?
Ponovo je usmerila svu svoju panju na Harija, dok je on objanjavao:
- Vidi, lepotice... Bio sam toliko oduevljen onim za ta sam mislio da
je tvoje remek-delo, da sam smesta odluio da ti vratim uslugu! I da jo
malo proirim svoje trokove, time to u pomenute majstore zaposliti na
jo jednoj fasadi, osim Ferisove... Nju su, naalost, morali da prekree u
staru, jednolinu boju, na insistiranje vlasnika kue, ali su ovu, zato,
sasvim lepo oslikali... Zar ne misli?
- Ja, zaista...
Nije nalazila rei za ono to eli da kae. Preston to iskoristi, i brzo
produi:
- Da, i ja mislim da su odlino uradili svoj posao. To je bilo upravo
ono to sam eleo! Samo ja, za razliku od tebe, ne beim od onoga to
sam uradio! Kao svaka odrasla osoba, prihvatam odgovornost za svoje
postupke, i elju da nekome ulepam dan...
Marta
~36~

Mendi odmahnu glavom u neverici.
- Ti... Ti si sasvim lud!
On se nasmei, ovoga puta pomalo pretei, i prie joj.
- Ne lui od tebe, moja provincijska divlja ruo... Reci mi, zar ti se
nova fasada ne dopada?
- Da, oduevljena sam...
Suzila je pogled, pitajui se ta li sada smera. Ve joj je bio opasno
blizu; njeno srce, tek malo umireno, sada je ponovo poelo svoj divlji
ples. Ovoga puta ne zbog besa...
- Natpis na dnu posebno mi je zanimljiv - smogla je snage za
provokaciju, ne uzmiui, i netremice ga posmatrajui.
Jedno je morala da mu prizna: nije se predavao tako lako! Bilo je to
neto to nikada ne bi glasno izgovorila, ali... Uprkos svem ponienju
kome ju je upravo izloio, divila se njegovoj smelosti.
- Izjava ljubavi? - osmehnuo se, pruajui ruku i sklanjajui joj jedan
nestani pramen kose sa ela. - I ja mislim da je to dalo posebnu dra
svemu!
- Ja bih samo primetila da ne odgovara istini... Kao ni itava slika,
uostalom! - huknula je.
- A umetnika sloboda? - smeak mu postade naivan, i gotovo
dobroudan. - Uostalom, ti ne zna koliko je moja izjava ljubavi istinita,
lepotice... Samo nagaa!
- Ljubav! Kao da ti zna ta je to! - frknu Mendi, uzmiui.
Zavrtela je glavom, odjednom se pitajui o emu oni to, zaboga,
razgovaraju. I to u ovakvoj jednoj... tragikominoj situaciji!!!
Ne zna ni ti, to je sigurno - slegnuo je ramenima. - Tako da istinitost
moje izjave na zidu tvoje kue uopte nije diskutabilna, meu umna...
Kao ni tvoji... Oprosti: oni crtei sprejom za koje sam verovao da su
tvoje autorsko delo, na fasadi Ferisove kue... Zna li kakvu poruku
alju, ili e mi sada rei da ih nisi ni videla?
Lice mu ponovo poprimi miran izraz, kao da pria o vremenu.
Devojka trepnu u neverici. Pa, ovaj mukarac je stvarno... Ni u
mislima nije uspela da nae prave rei!
Okrenula mu je lea, skupljajui sve svoje snage da okona ovu,
odjednom munu situaciju. Kakve svrhe sad ima raspravljati o svemu? I,
uopte, kakva je ovo iznenadna pria o ljubavi?...
Zato je TO postala tema njihovog razgovora?
Marta
~37~

- ta ti, u stvari, hoe, Prestone?
- Pogreno pitanje - proaputa glas tik kraj njenog obraza, koji dotae
vrelina Harijevog daha, dok je nastavljao da apue:
- Ti si prva poela, Mendi... ta si elela? Da me naljuti? Uvredi?
Kazni za grubost preko telefona? Jesi li oekivala izvinjenje?...
Ravnodunost?... Bes?... Kakvu si reakciju elela da izazove... I kakva je
to bila poruka koju si mi poslala? Ja sam odgovorio na nju onako, kako
sam je shvatio...
Izmeu svakog pitanja po jedan vreli poljubac dotakao je devojin
obraz, a zatim i vrat. Oseala je kako se njegov glas gubi negde u daljini,
dok su je dve snane, tople ake obuhvatale vrsto oko struka, tako da joj
je ponestajalo daha.
Umesto odgovora iz grla joj se zau muklo jecanje. Njeno telo, pomalo
bez kontrole u trenucima besa koji su je obuzeli pre toga, sada je
spremno i bez rezerve reagovalo na Harijeve poljupce... Milovanja...
Osetila je kako gubi tlo pod nogama.
Polako ju je okrenuo ka sebi. Uinilo joj se da vidi zadovoljni smeak
na njegovom licu, pre nego to su joj se oi u magnovenju sklopile, a
itavo bie se predalo vanvremenski nenom poljupcu koji je usledio. Taj
nemogui, uasni a, ipak, tako privlani mukarac milovao ju je tako, da
ju je usred ovakve nemogue situacije, usred bela dana, nate-rao da se
osea poput marionete u njegovim rukama.
Da mu svojevoljno ovije ruke oko vrata i privije se uz njega, ne elei
nita drugo sem njegove blizine i dodira, koji su inili da zaboravi na sve
ostalo... i poeli da mu se sasvim preda. A sada nije bilo magije noi,
vina, niti opravdanja za Mendine elje...
- eli me vie od svega, zar ne? - proaputao je glasom promuklim
od strasti.
Potvrdila je nemim klimanjem glave, ne otvarajui oi.
- I ja tebe elim, toliko jako da to boli...
- Pa?... - protisnula je pomalo nestrpljivo.
Nije znala ta on eli da kae ili dokae. Usne su joj plamtele od
enje za njegovim poljupcima... A itavo telo gorelo od udnje za njim.
Nije elela da prestane...
- Ko je onda od nas dvoje merodavan da govori o ljubavi? - upitao je,
neto pribranije, dok je polako sklanjao njene ruke sa svojih ramena, i
odmicao je od sebe. - Moda ovakvu ekstazu samo ljubav i moe da
ponudi... Ljubav na prvi pogled, sa isto toliko smisla i besmisla koliko i
Marta
~38~

sve ostale ljubavi na svetu! Govor tela, koji je samo prethodnica i
opravdanje govoru srca i due... Nema iskustva da na to pitanje
odgovori, oseam. Ali, ja imam...
Prisiljena da otvori oi, Mendi se polako spustila na zemlju. I nije joj
se previe dopalo ono to je videla: jo uvek drei njene ruke u svojima,
Hari Preston netremice ju je posmatrao. No, na njegovom licu nije bilo ni
traga ekstazi o kojoj je govorio. A njegov pogled... Bio je nekako dalek i
nedokuiv...
Trgnuvi se, uzmakla je za korak. Zatim dva, tri... Nije pokuao da je
sledi. Tek kada se nala kraj vrata koja su vodila dalje od njega, na
slobodu, Mendi zastade, ponovo vladajui sobom.
- elim da mi ti tvoji umetnici ponovo okree fasadu kue u belo
- rekla je tvrdo, kada je malo umirila misli i telo.
- Naravno, draga moja Mendi - spremno je uzvratio. - Ali, pod jednim
uslovom...
- Da ja platim za kreenje kue u kojoj si stanovao?
- Ne - nasmejao se. - Zato bi? To ti nisi uradila, bar si mi tako rekla...
Sea se?
Porumenela je, ali ga je i dalje posmatrala, ne trepnuvi.
- Onda... ta eli?
- Da poe sa mnom u Vaington, i upozna svoju majku. To je sve
to elim...
To je, verovatno, sve to si ikada i eleo, pomisli devojka, i ta misao
probode joj grudi poput dobro naotrene strele. Sve ostalo samo je
parada izmanipulisanih igara, flerta u dokolici i usputne zabave...
Ona savlada kratak, otar bol u grudima jednim osmehom, koji mu
uputi uz moleivi pogled, koga ni sama nije bila svesna:
- U redu, Prestane. Ali bez daljih trabunjanja o ljubavi... Ili bilo emu
slinom. I bez drugaijeg kontakta osim neophodnog meu nama...
- Obeavam!
Rekao je to prebrzo, a da bi zvualo istinito. Mendi ga pretei
pogleda.
- asna skautska! - nasmejao se sa nestanim iskricama u zelenim
oima.
Ponovo se egaio, shvatila je.
- Onda, nita od naeg dogovora...
Marta
~39~

Napola mu je okrenula lea, kada se on pokrenu, i u dva koraka nae
kraj nje.
- U redu je, Mendi. Slaem se - glas mu je ovoga puta bio sasvim
ozbiljan.
Devojka ga pogleda ispod oka.
Stajao je sasvim blizu, ali nije ni pokuao da je dotakne. Da li joj je
drago ili ao zbog toga?... Da li je samo odluio da ispotuje njenu
odluku, ili se sve vreme samo igrao sa njom?...
Nije znala. I bilo joj je potrebno vreme da o tome razmisli. Mnogo
vremena. A njegove sledee rei nisu razjasnile nita od nedoumica u
Mendinoj glavi...
- Govoriemo o ljubavi samo onda, kada ti to bude poelela. Tanije:
ako to, ikada, poeli! - uveravao ju je. - Sada te ostavljam da se spaku-
je. Ne brini, fasada e, pre nego to krenemo, biti ponovo bela kao
sneg... Kao i tvoja reputacija.
Otiao je, ostavljajui je sasvim zbunjenom - kao nikada ranije. A
Mendi Blejk nije navikla da bude zbunjena!
Ve par sati kasnije, dok se pakovala i obavljala neophodne telefonske
razgovore pred put, bila je opet ona ista, odluna i energina devojka
koja zna ko je i ta eli. Sve misli bile su joj usmerene ka skorom susretu
sa majkom... A svi dogaaji u vezi sa Harijem Prestonom zaboravljeni -
ili, bar, sasvim potisnuti u drugi plan.
U vreme kada je, sledeeg dana, Hari Preston doao po nju, snagom
volje i potujui sopstvenu odluku, bila je sasvim mirna i hladnokrvna.
Ponovo je u njemu videla samo pravnika iz kompanije Nore Blejk-
Doson, i nita vie od toga. Ih je, bar, ona tako elela da veruje...



Vonja do Savane, iznajmljenim kolima Harija Prestona, protekla je u
utanju, brzo i gotovo bezbolno i za Mendi i za Harija.
To se nije moglo rei za nastavak puta, bar, po sceni koja se, nakon to
je iznajmljeni auto vraen a oni nastavili dalje, odigrala na aerodromu.
Sve do samog ulaska u aerodromsku zgradu, devojka je bila sasvim
mirna. Odsutna u mislima, gledala je nekud kroz prozor... Sve dok se
taksi nije zaustavio na aerodromu, a Hari mimo uneo njihove torbe u
zgradu. Tada je podivljala poput furije, pojurivi za njim.
Marta
~40~

- Zato mi nisi rekao da emo ii avionom? Kako si se samo usudio da
tako neto odlui bez mene!!! - besnela je Mendi, ljutito gledajui u svog
sagovornika. Osim mlakog pozdrava koje su razmenili tog jutra, bile su
ovo prve rei koje mu je uputila.
Hari Preston je zbunjeno pogleda.
- Rezervisao sam karte za ovaj let jo jue... U emu je problem,
Mendi?
-Jue... Jo gore! - huknula je. - U redu, dozvoli mi da preformuliem
pitanje: zato si, za ime sveta, rezervisao avionske karte a da mene ne
pita?
- A zato ne bih? - iznenaeno ju je pogledao.
- Moda ja nisam elela da do Vaingtona doem avionom?...
- Ne, mislila si da emo se tih triavih hiljadu kilometara voziti
taksijem! - podsmehnuo joj se, gubei strpljenje.
- Otkud ja znam... - slegla je ramenima. - to se mene ticalo, mogli
smo i mojim kolima... da si me samo lepo zamolio!
- Ne radi se o tome! Zato bih se vozio, ako mogu da letim?
- Da leti?... Ha! Pusti snovi - nasmejala se gotovo histerino, sada ga
sasvim iznenadivi.
- Ne moe ti da leti, Prestone, zar ti to niko nije rekao? - produila je
glasom prepunim ironije. - Ono to leti je ona... Ona mala, limena
konzerva, u koju eli da me smesti bez mog pristanka!
Tek tada, Hari shvati o emu se radi. On zabaci glavu i grleno se
nasmeja.
- Mendi Blejk! Pa ti se plai letenja!!!
- Nije tano! - zajapurila se od ljutine.
- Jesi li ikada letela avionom? - pogledao ju je ispod oka, i dalje se
smejui. - Ili, bolje da pitam... Jesi li se ikada makla dalje od Savane?
- Ti... Ti si preterano drzak, Prestone! - nije nalazila rei za ono to eli
da mu kae. Bar, ne rei koje bi pristajale jednoj dami...
- Je li to bilo da ih ne?
- Naravno da sam... koristila avion kao prevozno sredstvo - progutala
je knedlu, koja joj zastade u grlu prilikom podseanja na prethodne
letove. - Inae, za tvoju linu evidenciju, obavetavam te da sam propu-
tovala svaki kutak Severne, i deo June Amerike... A bila sam i u Evropi!
To sve ne moe se samo vozom ili kolima, zar ne?
- Na tvoju alost - isceri se Hari. - Kako si putovala, drogirana?
Marta
~41~

- Ne koristim opojna sredstva!
Mendi spusti pogled. Ovo, ba, nije bila ista istina - pre svakog
putovanja avionom, uzimala je, uz saglasnost svog lekara, povelike doze
valijuma... Ali, to ne bi, ni u snu, priznala Hariju Prestonu! Strah od
letenja bio je, po Mendinom linom miljenju, jedina greka u njenom,
inae sasvim uravnoteenom karakteru. Nije znala odakle potie, ni kako
ga se osloboditi.
- U redu, Mendi, verujem ti - Hari joj prie, i spusti ruke na njene
miice.
- Ali?... - prkosno ga je pogledala, trgnuvi ramenima i uzmakavi
korak. Toplina njegovih aka na njenim golim miicama neobino joj je
prijala, no nije elela da je on tu tei... Kao nekakvo uplaeno dete!
- Zato onda sad panii? - nije reagovao na njeno uzmicanje, pravei
se da nita nije primetio. - Idemo...!
On se sae i podie njihove torbe, tako da Mendi nije imala drugog
izbora do da krene za njim. Svaka ast, glupao, grdila je sebe u mislima.
Uverila si ga da se ne plai, i sad se snalazi kako zna...
Neko vreme kopala je po svojoj torbici, proveravajui da, sluajno,
nije ponela neku tabletu valijuma sa sobom. No, unapred je znala da je to
malo verovatno. Prilikom pakovanja bila je previe obuzeta planovima
za susret sa majkom, i nastojanjima da zaboravi i potisne u drugi plan
sve to joj se dogodilo sa Harijem Prestonom... Zaboga, nije, ak, ni
razmiljala o tome kako e stii do Vaingtona! Dodue, nije znala da su
Harijeva kola iznajmljena u Savani...
ta u sada, pomislila je panino. Gotovo da je krenula da ga povue
za rukav, i zamoli da pronau neki drugi nain putovanja. Tada kraj njih
proe par, koji se estoko svaao.
- Zna koliko se plaim letenja, Frenk - cvilela je plavokosa devojka
njenih godina. Bila je doslovno okaena o ruku neto starijeg mladia,
koji je nestrpljivo kolutao oima.
- Popij neto za smirenje - ree on, mirnije nego to se moglo
oekivati, s obzirom na njegov izgled.
- Popila sam, i ne pomae! - zaskia devojka histerino. - Avion e se
sruiti, sigurna sam! Poginuemo, Frenk!
Zaplakala je, i niz njeno lice cedili su se crni tragovi maskare. Njen
pratilac prui joj maramicu.
- Ako ne stignemo danas u Vaington, izgubiu posao, Lola! Ti si
insistirala da ostanemo due ovde...
Marta
~42~

- Za sve sam ja kriva, kao i uvek! - devojin glas sada je bio sasvim
histerian. - Neu da uem u taj prokleti avion! Ne-u! Eto ti! ta e sad?
- Zatraiu od stjuardese jo neko umirujue sredstvo za tebe,
obeavam...
Frenk se izvinjavao ostalim putnicima u redu, koji su jedva obilazili
da se ne sapletu o isprueno telo njegove devojke ili ene. Ona je ve bila
na kolenima, preklinjui ga da je ostavi tu, na aerodromu, i pretei da e
ga ostaviti zauvek.
- Ma, ostavi je tu - promrmlja neko sa strane.
- Ostavi je na pustom ostrvu! - dobaci jedan momak sa slualicama na
uima - i on je sve uo.
Nekoliko prisutnih se nasmeja. Dooe i ljudi iz obezbeenja, jer
plavokosa Lola je ve vritala, upajui kosu i udarajui naslepo rukama
sve oko sebe.
- Mislim da bi psihijatrijska klinika bila pravo reenje za to jadno
bie... - promrmlja jedna bakica, tik iza Mendinih lea.
- Izvinite, ljudi... - Lolin pratilac nije vie znao kuda da pogleda. -
Onaje, inae, divna osoba, i uopte nije sklona ovakvim ispadima!... Ah,
plai se letenja, i tada obino popije malo vie tableta, i poneko estoko
pie... Zato je ovakva...
Mendi je sve vreme oseala kako se rumenilo na njenom licu pojaava
do take usijanja. O, da, mogla je da razume histerini napad nepoznate
devojke... I sama bi u tom trenutku najradije zavritala na sav glas. Ali,
ovako neto...
Visoko je podigla glavu. Pa, nee ona praviti nikakvu predstavu
ovde! Nee Hariju Prestonu pruiti tu satisfakciju, ako nita drugo...
Preivee i ovo, kao i mnoge druge stvari u ivotu!
- Da li je i tebe trebalo drogirati? - zau Harijev tihi glas kraj njenog
obraza koji je goreo.
Osetila je miris njegovog after-ejva, i prijatnu, glatku hladnou
obraza koji je na asak dodirnuo njen.
- O, ja sam sasvim u redu - rekla je, iznenadivi se i sama
hladnokrvnim tonom svog glasa. Kontrolisala se savreno. - Nije mi
prijalo to to me nisi na vreme obavestio kako emo putovati, kako bih
mogla da se psihiki pripremim... Iznenadio si me, to je sve.
- Sigurno? - u itavoj guvi, Hari nije uspeo,da je pogleda u lice.
Marta
~43~

Mendi zabaci kosu, i namerno okrenu glavu jo vie, na suprotnu
stranu od mesta gde je stajao.
- Sasvim sigurno - mimo je potvrdila.
Naalost, sve njene hrabrosti nestalo je kada se, napokon, nala na
jednom od sedita prve klase sa Harijem kraj sebe. Srce joj je lupalo kao
ludo, i oseala je brzo-nadolazei napad panike u grlu.
Mole se putnici da veu sigurnosne pojaseve..., monotono je
odjekivao glas sa zvunika iznad njihovih glava. Mendi oseti kako je
obliva hladan znoj, a ruke i noge postaju olovno teke. Pogled joj se
zamuti. Meutim, ona visoko podie bradu i stee zube.
Izdrae... Mora izdrati!
- eli li da od stjuardese zatraim neko sredstvo za smirenje? -nae
se Hari prema njoj, zabrinuto je pogledavi.
O, Boe, primetio je da sam u panici, pomisli Mendi, dok je odluno
odmahivala glavom nemajui snage da progovori. Mora smesta da
povrati kontrolu nad svojim telom! Oseala je kako bezmalo poinje da
se trese od straha.
- Lino, predlaem neko estoko pie kad poletimo - smekao se on i
dalje. - Samo ne u kombinaciji sa onim to sam ti ponudio maloas... Da
ne zavri kao devojka koju smo sreli...
- O, Hari, uuti ve jednom! - protisnula je.
- Vidi, vidi, pa ti, ipak, zna da govori - nasmejao se. Mendi se uini,
sa olakanjem.
- A ti pria previe! - odbrusi mu ona.
- Moda... Imam i ja svojih mana, zna?
- Nadam se da lo sluh nije jedna od njih - ljutito ga je pogledala.
- Zamolila sam te da me ne uznemirava vie...
- Molim? - stavio je ruku iza uva, u jednom tako kominom pokretu
da je devojka, htela ne htela, morala da se nasmeje.
- Oh, samo uuti...
Zavalila se na sedite i sklopila oi. udna pomisao prolete joj kroz
glavu: da je Hari i te kako svestan toga koliko joj je loe, i da je namerno
zagovara kako bi joj skrenuo panju sapoletanja aviona - najgoreg dela
leta za sve one, koji se plae letenja.
Ona shvati da je poznata munina u dnu stomaka, i panika koju je
oseala u grudima, malo popustila. Tada, na svoje veliko iznenaenje,
oseti dodir neije ake na svojoj.
Marta
~44~

Bila je to Harijeva ruka, topla i umirujue nena. Njegovi prsti obu-
hvatie njene, drhtave i ledene, u blagom, ohrabrujuem stisku.
Nije povukla ruku, niti otvorila oi. Uglovi usana povie joj se na
gore, u jedva vidljivom smeku zahvalnosti.
Odjednom, Mendi se vie nije plaila; nije oseala da joj je, kao
maloas, oajniki potrebno neko estoko pie, ih bilo ta to e ublaiti
paniku koju je oseala. Nekako, bila je sasvim dovoljna ta vrsta, muka
ruka koja je drala njenu... I nije je putala.
Tih sat vremena leta Mendi je provela u blagom polusnu, oputeno
naslonjena na udobno sedite. Da je to sebi htela da prizna, rekla bi da je
ovo bilo najprijatnije putovanje koje je ikada doivela.



- Kako to misli: nema je???
Mendine lepe oi, rairene od iznenaenja i ve svetlucave u najavi
talasa suza, govorile su vie od rei. ekala je na trenutak kada e
upoznati majku suvie dugo, da bi sada, nadomak cilja, mogla da se
pomiri sa tim da je nee videti.
Ogromna zgrada u centru poslovnog dela Vaingtona, sedite
korporacije sastavljene od mnogobrojnih trgovinskih i proizvodnih
kompanija, kao i dobrotvornih organizacija, bila je sve to je Mendi
videla izbliza, a to je, bar izdaleka, imalo veze sa Norom Blejk-Doson.
Ona i Hari dovezli su se tu pravo sa aerodroma, jer Mendi vie nije imala
strpljenja da eka... im je Preston objavio da je njena majka, u to doba
dana, obino na nekom od mnogobrojnih, svakodnevnih sastanaka u
seditu kompanije, smesta je naredila da pou tamo.
- Jue je otputovala...
Hari Preston pognu glavu. Znao je da on sam snosi veliki deo krivice
zbog toga to su se majka i ki mimoile. Ono to nije znao, bilo je kako
da se nosi sa Mendinim razoarenjem, i suzama koje e, oseao je, uskoro
doi.
Meutim, prevario se.
- Doi ovamo! - Mendi ga je otrovno pogledala.
Hari je poslua, raunajui na to da je sve bolje od plaa... I tu se
prevario.
Marta
~45~

Devojka ga povue za rever sakoa, i zavue ruku u njegov unutranji
dep - tamo, gde je videla da on obino ostavlja mobilni telefon. Izvadila
je minijaturnu, skupu spravicu metalnosive boje, mahnuvi mu njome
pred nosom.
- Nagradno pitanje za tebe, Prestone! - uzviknula je, ne obraajui
panju na ljude u poslovnim odelima koji su uurbano prolazili kraj njih,
okrznuvi ih sa ponekim zauenim pogledom. - ta je ovo?
- Mobilni telefon - odgovori on mirno.
Pogledom je pratio svaki Mendin pokret, odluivi da joj ga, u
pogodnom trenutku, otme kako ne bi napravila nekakvu glupost. Nije
mu bilo ao telefona, mada je u tom trenutku shvatio da su unutra
memori-sani mnogi njemu vani brojevi. No, nalazili su se u poslovnim
prostorijama koje su bile i njegovo radno mesto, i gde ga je mnogo ljudi
poznavalo. Niko nije znao ko je Mendi, i sve ovo poinjalo je da lii na
ljubomornu scenu meu zaljubljenima. Hari Preston dugo je gradio
svoju reputaciju poslednjih godina tu, u Norinoj kompaniji, i ovo mu se
nije dopalo.
- Sasvim si u pravu, Prestone - Mendine oi svetlucale su udnim
sjajem. - Ovo je telefon... Samo, ne bilo koji telefon! Ovo je tvoj telefon,
zar ne?
- Jeste. Mendi, molim te...
Ona oseti njegovu nameru, i odmae se nekoliko koraka. Hari se
previe trudio da bude hladnokrvan, a da bi naglo krenuo za njom. Stigli
su do prostranog hola, korak po korak, mada Mendi nije primetila kada
je prola kroz velika, dvostruka vrata; tek zveckanje njenih potpetica na
mermemom podu natera je da se osvrne iza sebe. Zatim se ponovo
ustremi na Harija:
- Imam jo jedno pitanje za tebe, dragi moj, uvaeni pravni zastupnice
- mrko je procedila, ne odvajajui pogled od njegovog. - Ako je ovo tvoj
telefon, zato ga onda ne koristi???
- Mendi, ja...
- Tvrdio si da Nora eli da me vidi, i da te je poslala da me dovede!
Mogao si da je pozove kad god si hteo... Ne, morao si da je pozove, zar
ne? - prekinula ga je, podiui glas. - Ili njenu sekretaricu, ili nekog
drugog zastupnika, asistenta, ta ja znam... Toliko si vremena proveo
ubeujui me da doem ovamo, da bi mi sada rekao da mi majka - nije
tu?! Kako se usuuje da me pogleda u oi nakon svega???
Marta
~46~

- Ve sam ti rekao da je bilo problema sa dostavom pomoi deci June
Afrike - pokuao je da objasni. - Jue je naglo otputovala, da se za to
pobrine lino... To nije bilo planirano...
- Ali, nije bilo planirano ni da TI krene sa mnom na put, a ne oba-
vesti je o tome! - Mendine oi su plamtele, kao i njeni obrazi. - Znao si
jo jue da u poi sa tobom...
- Znao sam. Nema opravdanja - on odlui da joj povlauje, shvativi
da nema svrhe raspravljati se. Uostalom, bila je u pravu... to nije,
smatrao je on, opravdavalo ovu furioznu reakciju.
- Znai, priznaje da si zaboravio emu slui ova spravica, koju tako
ponosno nosi okolo? - Mendi ponovo malinu njegovim mobilnim
telefonom.
- Priznajem ta god poeli... Kriv sam!
- Odlino! Moda emo se ti i ja na kraju i razumeti, Prestone...
Sa slatkim osmehom na licu, devojka krenu ka njemu. Primetila je
Harijev smeak olakanja, a zatim iznenaenje koje mu se razlilo
licem poput iznenadnog nevremena, kada je podigla ruku i bacila njegov
mobilni telefon preko ramena. Nasmeila se; tano je naciljala... uo se
tresak kada se on razbio u uglu hola, a delovi razleteli mermernim
podom
Kao da se nita nije dogodilo, Mendi zabaci kosu i uhvati pravnog
zastupnika svoje majke pod ruku.
- Vodi me odavde, Prestone... Smesta! - rezak ton u njenom glasu nije
ostavljao mesta protivljenju.
- Platie mi za ovo, ti... provincijska divljakuo! - procedio je ispod
glasa, tako da samo ona uje. Sve vreme, ljubazno je klimao glavom
ljudima u prolazu, dok ju je vodio ka liftu.
- Videemo ko e se smejati na kraju, ti umiljeni bednie! -uzvratila
mu je istom merom, no ne trudivi se da snizi ton. - Pitam se ta li e
gospoa Blejk-Doson, tvoja efica, rei kada uje da su ti hormoni toliko
udarili u glavu, da si zaboravio da joj javi kako e u Vaington, ipak,
dovesti njeno jedino dete - i to danas!
Kod poslednje rei unela mu se u lice, otvoreno ga izazivajui.
Hari poele da budu sami u liftu, kako bi mogao da je naui pameti
- bez svedoka. Umalo da to glasno i kae, kada shvati da je Mendi u
pravu: u svai sa njom, jedino je on imao ta da izgubi...
Marta
~47~

- Razumem te, Mendi - rekao je tiho, kada se lift pokrenuo. Na Hari-
jevu veliku alost, bio je pun. - Razoarana si, i...
- Pusti te prazne prie, Prestone - prekide ga Mendi, zaudo prilino
mirno. - elim da stupi u kontakt sa mojom majkom, to pre! Jesi li
saznao broj hotela u kome je odsela? U kom je gradu, uopte?
Hari je morao da se nasmeje.
- Ona se vraa najverovatnije prekosutra, Mendi... Dotle moe da
eka, zar ne? Naredio sam da joj poalju faks... Tvojoj majci ne moe se
tek tako telefonirati, pogotovo ne kada je na putu, zna?
- O? A zato?
- Ona je veoma, veoma bogata i uticajna ena, vreme je da to shvati,
malecka - zakolutao je oima, kao da detetu, po stoti put, objanjava
zato je nebo plavo. - Ima previe obaveza, a sve kontakte obavlja preko
linih zastupnika. Mnogi joj prete, i...
- To me ne interesuje - odsee devojka. - Kada si mogao da je
kontaktira, dok je bila u Vaingtonu, ti to nisi uradio...
- Zato to si se ti predugo molila da krene! - prasnu napokon i Hari.
- Zato to si bila tako svojeglava i nepredvidiva, da nisam bio siguran
ni da e to uiniti na kraju... Nisam mogao sebi da dozvolim da Nori
dajem lana obeanja!
Izali su iz zgrade i nali se na vrelom, gradskom asfaltu. Hari je
besneo i dalje:
- I zato, molim te, prestani da kuka kako JA nisam obavio svoj posao,
jer TI si bila ta koja me je spreila u tome!!!
- Izvini, molim te... - Mendi nakrivi glavu na jednu stranu, i pogleda
ga ispod oka. - A koji je ono, bee, bio tvoj posao?
- Da te dovedem majci! - prasnuo je. - Odnosno, da jednu odraslu
osobu dopratim do druge... Zaboga, nisam znao da e to ispasti kompli-
kovanije nego proneti sladoled Saharom...
- Je li to jo uvek tvoj zadatak? - ona odlui da ne obrati panju na
poslednje rei.
- ta?
- Da me dovede Nori - strpljivo je ponovila.
- Naravno da jeste!
- U tom sluaju... vodi me!
- Kako?!... - zastao je u pola pokreta, iznenaeno je pogledavi.
Marta
~48~

- Dobro si uo! Uradi ono za ta si plaen, i dovedi me do Nore Blejk-
Doson! Smesta!!!
- Ni manje ni vie, nego u Junu Afriku?!! - nasmejao se.
- Nisam ja kriva to je ona tamo... i to nije znala da dolazim!
- Ti si potpuno poludela, Mendi Blejk!
- Moda... - slegla je ramenima, a zatim se ponovo ustremila na njega:
- Dakle...? Hoe ili nee? Mogu ja i da se vratim u ovu zgradu iz
koje smo upravo izali, zna! I da naem nekoga ko je voljan da...
- Ne! - u pogledu mu se nazre traak panike. - Ne sme to da uradi,
Mendi! Niko ne zna da Nora ima erku, to je strogo poverljivo! Vest bi
smesta procurela, nahrupili bi novinari, a ti bi bila u opasnosti.... Ne,
nikako! To se mora izvesti planski...
- Pa, onda me planski vodi u Afriku, i gotovo! - zapljeska Mendi,
koja se nije potrudila da saslua ni polovinu od svega to je rekao.
- A tvoj strah od letenja? - zaigrao je na poslednju kartu.
Zapanjio se kada ga Mendi, nimalo diskretno, uhvati za ruku i vrsto
stee.
- Nekud se izgubio, Prestone... - stala je tik uz njega i pogledala ga
pravo u oi. - I mislim da se nee vratiti... Sve dok sam kraj tebe!
Popela se na prste, i zvuno ga cmoknula u vrh brade.
- Tebi nita nije sveto, zar ne, Mendi Blejk? - zastenjao je od muke i
oajanja zbog onoga to ga eka... i nekog neobjanjivog razoarenja.
Tamo, u avionu, pomislio je da su podelili jedan zaista poseban
trenutak... asak razumevanja i bliskosti... A ona je, sada, onglirala
time kao arenom, deijom loptom... Vie nimalo nije bio siguran da je
sve ovo bila igra u kojoj je on drao sve konce... I ta pomisao ga je
zaprepastila.
- Ne, Prestone, nije! - tre ga iz razmiljanja devojin glas, sada
ponovo hladan i osoran. - Jedino mi je sveta moja elja da vidim majku...
I to jo danas!!!



- Ko bi rekao da je dolazak na drugi kraj sveta upravo ono, to je bilo
potrebno da ti i ja zakopamo ratnu sekiru? - Harijev glas bio je tih i pun
sete. - Sve vreme si znala koliko mi se dopada, zar ne?...
Marta
~49~

- Mnogo pria, Prestone... - Mendine usne razvukoe se u osmejak, a
plave oi nestano zaiskrie kada ga je pogledala.
- eli neto? Samo reci - on je pogleda toplo i sa oboavanjem, sve
vreme vrsto drei njenu ruku u svojoj, kao da se plai da mu ne
pobegne.
U njegovoj smeoj kosi presijavah su se zlatni, gotovo nestvarni zraci
zalazeeg sunca, a zelene oi delovale sasvim tamno i nedokuivo. Ipak,
itavo njegovo bie odavalo je udnju za njom...
- Samo jo jedan poljubac - Mendi mu ovi ruke oko vrata, na trenutak
neno dodirnuvi usnama njegove. - I jo jedan...
- Tvoja elja je za mene zapovest - nasmejao se, trenutak pre nego to
su im se usne spojile.
Ljubio je nakon toga sasvim neno i polako, senzualno prelazei
vrhovima usana preko njenog ela, obraza, brade... U trenutku kada su
im se usne jo jednom pronale, Mendi zajea od slasti. U njegovom
zagrljaju, dok ju je ljubio, oseala je da sve drugo prestaje, i da joj se
otvaraju neki sasvim novi vidici i iskustva. Niko, nikada, nije imao takvu
mo nad njom. Niko nije umeo, za nju, da zavrti svet poput arenog
karusela, kao taj mukarac sa kojim je toliko ratovala, a koga, sada, ne bi
dala ni za sve blago ovog sveta.
Tonula je, voena njegovim poljupcima, u neke sasvim nepoznate i
neistraene dubine... Tu su razumevanje, nenost, bliskost, ljubav, strast
i ekstaza putovali, pomeani, istim putevima, a svi dodiri i razmenjene
nenosti dobijali neku sasvim novu dimenziju. Bio je to spoj dua, koliko
i tela, i znala je da je samo pitanje trenutka kada e postati sasvim
njegova... U jednom beskrajno lepom i oaravajuem trenutku, ija e
magija trajati zauvek... Dok ih bude...
- Mendi, pazi!!!
Dva mukarca u tamnim odelima, naoruana mainkama i sa
maskama na licu, kao da su se pojavila niotkuda. U jednom nepojmljivo
dugom trenutku odigralo se sve, i nije se dogodilo nita; bar Mendi nita
nije razumela... Sevnulo je oruje, uli su se pucnji kao u nekom starom,
loe reiranom filmu... Bila je odgurnuta na pesak, oseajui kako joj
vrela zrnca paraju kolena i dlanove.
Kada je podigla glavu, pokuavajui da pogledom prodre kroz
zavesu od sopstvene kose, rasute po licu - ve je bilo kasno...
Zavritala je bez glasa, dopuzavi do Harijevog nepominog tela.
Lealo je tu, pred njom, beivotno i u lokvi krvi. Drhtavim rukama
Marta
~50~

dotakla je ilu na njegovom vratu, u uzaludnom pokuaju da pronae
puls... Zatim je spustila glavu na njegove grudi, sa oajnikom eljom da
uje srce - koje vie nije kucalo...
- Neeee!!!...
Ovaj drugi vrisak bio je i te kako ujan. Kao da je parao nebesa svojim
ledenim uasom i odbijanjem jedne due da se pomiri sa sudbinom
- due zaljubljene ene, koja je upravo izgubila sve najdrae na ovom
svetu...
Kao odgovor na njen bol, na prazninu i tamu koje joj prekrie srce,
munja zapara nebo i devojku obli jaka svetlost.
- ...Mendi? ta se dogaa?
Naglo je otvorila oi, poput heroine starih horor filmova. U prvom
trenutku nije znala ta se dogaa, niti gde se nalazi. Bila je svesna jedino
Harijevog mekog, barunastog glasa, koji joj se sve vie pribliavao,
mrmljajui rei umirenja:
- Mora da si loe sanjala, malecka... U redu je, sad...
Seo je na veliki krevet kraj nje, spustivi ruku na Mendino elo -
hladno i oroeno znojem.
- Ti... Ti si?...
Mucala je, elei da kae iv si, ali te rei nikako joj nisu prelazile
preko usana. Trenutak kasnije, toplina Harijevog dlana na njenom elu
sasvim je osvesti, i ona duboko uzdahnu.
- A koga si ti oekivala? Breda Pita?
Hari Preston je, kao to se i moglo oekivati, pogreno protumaio
njeno zamuckivanje. Kao i sve u vezi sa njom, od prvog trenutka...
- Molim te, donesi mi au vode - proaputala je.
Bilo joj je potrebno malo vremena da ostane sama i pribere se; da se
oslobodi onog, jo uvek tako ivog u njenim grudima, oseanja oaja i
beznadenosti, uasnog bola i praznine izazvane Harijevom odsanja-
nom nesreom.
Zaboga, zar mi je toliko stalo do njega, upita se Mendi zapanjeno,
uspravljajui se u krevetu. Njegovom krevetu... Ko zna kako, uspeo je da
je ubedi da no provedu u njegovom stanu, i sutra krenu u potragu za
Norom... Ako ona, pre toga, ne krene za Vaington.


Marta
~51~

Mendi ponovo sklopi oi. San je jo uvek bio sasvim iv i stvaran u
njenim mislima; Harijevi dodiri, poljupci... Kako je, samo, bila srena u
njegovom zagrljaju! Dodue... TAJ deo nije se mnogo razlikovao od
stvarnosti... S tim to ona i Hari nisu bili nikakav ljubavni par, i to meu
njima nije postojalo nita osim trenutne privlanosti. A i to je ve ostalo
iza njih...
Prethodnog dana svi njihovi razgovori svodili su se na Mendinu
ljutnju, pretnje, i elju da ga se to pre otarasi, i njegovo umirivanje i
izvinje-nja. Napokon, odveo ju je na veeru u jedan poznati restoran, i
sklopili su, zbog Nore, kakvo-takvo primirje.
Otkud sada ovakvi snovi?...
Mendi popi vodu koju joj je Hari doneo, a zatim pokua da spusti
au na noni stoi. Ruka joj je drhtala, i on to primeti.
- Zaboga, pa ti se sva trese! - uzviknuo je.
- Kao i polovina tvojih suseda u ovom trenutku - pokua Mendi da se
naali, nespretno sklanjajui pramen guste, crne kose sa lica. Jesam li
glasno vrisnula? Mora da jesam, im si ti dojurio ovamo...
- Sama pita, sama odgovara - nasmeja se Hari. - Sve je u redu, ne
brini...
Ponovo je seo na ivicu njenog kreveta, razbaruene kose i sanjivog
pogleda. Mendi ga pogleda. Nosio je tamnoplavu, svilenu piamu, i
inilo joj se da mirie nekako neobino... na toplinu i snove...
Uzbuujue, ali i smirujue istovremeno.
- Da U ti je hladno? - pitao je zabrinuto, jer Mendi nije prestajala da
drhti. - Da podesim klima ureaj? Skuvam ti aj?...
Sledei trenutni impuls, pruila je ruke ka njemu.
- Samo me zagrli, molim te...
Na trenutak, zamiljeno ju je pogledao. inilo se kao da se dvoumi da
li da je poslua. No, odmah zatim nasmeio se, i rairio ruke.
- Doi...
Ovio je ruke oko njenih ramena sasvim neno, jedva je dodirujui, ali
Mendi je to bilo dovoljno.
Zagnjurila je lice u nabore meke, svilenkaste tkanine na njegovom
ramenu, sklopivi oi... Zaas, osetila se ponovo mirnom i sigurnom...
No, ve sekund kasnije, u grudima joj se pojavi traak onog blistavog
oseanja sree iz sna, one male, ljubavne arolije koju je osetila pre nego
to se san runo zavrio, a radost se pretvorila u oajanje bez kraja.
Marta
~52~

vre je ovila Ruke oko Harijevog vrata, elei, bar jo malo, da
zadri to divno oseanje u sebi. Meutim, on se polako odmae,
oslobaajui se njenog zagrljaja. Mendi shvati da je snovima doao kraj...
I onim pravim, i ovima koje je poela da sanja najavi.
- Nee ostati... bar malo? - glas joj zadrhta.
- Sada si sasvim budna - uzvratio je tvrdo. - Nema razloga za to... Ne
budi patetina!
Pratei njegov pogled, Mendi shvati da se on trudi da ne gleda u
njenom pravcu. Tada se seti da na sebi ima tek laku, ipkastu i prilino
providnu spavaicu. I shvati: njemu je neprijatno!!!
- Ali, ja se jo uvek plaim - zatreptala je, zabacujui kosu i tako,
poput magneta, privlaei njegov pogled.
- Tvoj glas govori drugaije - ne suzdravajui se, Hari je sada odmeri
prilino upadljivo. - A govor tela kae da si malo prela svoje granice...
- Gde su mi granice, to ti ne zna - nasmejala se.
- Ali znam gde su moje - procedio je, ustajui. - Kao i to znam ta mi
je posao... U toku jueranjeg dana, mnogo puta si se potrudila da me na
to podseti!
- Ne apelujem na tvoju dunost - napuila je usne. - Ve na ljudskost...
- I taj deo sam obavio - Hari Preston je bio neumoljiv, a njegov glas,
odjednom, dalek i hladan.
- Hoe da kae da mi nisi vie potreban? Da se sada pretvaram?
- Sada... se igra sa mnom, Mendi Blejk - okrenuo joj je lea, i krenuo
ka vratima. - A oboje znamo ta e se dogoditi ako ostanem...
- Znamo? - zaustavila je dah u oekivanju... ni sama nije znala ega.
- Ponovo e me optuiti da sam pokuao da te napastvujem!
Ovo nije bio odgovor koji je elela da uje, iznenaeno izvivi obrve i
gledajui ga, uprkos svemu, pomalo tuno i razoarano.
- Zna da neu!
- To kae sada - nasmejao se. - A ko zna ta bi rekla sutra...
Zaboravila si da sam ve naseo na tvoje provokacije, devojice!
- Sada sam devojica? - ljutnula se. - Pa, ne gleda me tako...
- Ipak si samo to - odmahnuo je glavom. - Devojica u telu odrasle
ene, razmaeno dete kome nikada nije dosta igre i zabave... Pa, imam
novosti za tebe, Mendi Blejk: ja nisam tvoja igraka! Uskoro u te dovesti
do majke, pa neka se ona nosi sa tvojim hirovima... to se mukaraca tie,
bojim se da e morati da pronae neku novu rtvu; meni je bilo dosta!!!
Marta
~53~

Otiao je pre nego to je jedan od jastuka sa Mendinog kreveta pole-
teo za njim, i jedno zvuno mrzim te, Prestone! prelo preko njenih
lepih, senzualnih usana.
Odmah zatim, Mendi se bacila nazad na krevet. Ni sama ne znajui
zbog ega, briznula je u gorak pla.
- Ti si za sve kriv, Hari Prestone... - mrmljala je kroz suze. - Ti si me
naveo da te poelim, igrajui se sa mnom... I da te sada ovako glupavo
sanjam... Ti si me i uplaio opasnostima koje prete Nori, pa su poeh da
mi se priviaju teroristi i ubistva! Ti... ti me sad mrzi, kao i ja tebe... a
tek to si mi postao tako drag...
Poslednje rei bile su jedva ujni apat. Mendi je zaspala tek pred
zoru, pomeanih oseanja i duboko nesrena.
Sanjiva i sa tekom glavoboljom, probudila se u mranoj sobi. Traak
svetla koji je prodirao kroz draperije govorio joj je da je dan... ali, koje
doba dana?
Teturajui i pipajui u mraku, Mendi ne uspe da pronae prekida za
svetio. Dola je zato do prozora; jedan pogled kroz njega uinio je da
sazna dve stvari. Prvo, da se Harijev stan nalazi u mirnoj, prijatnoj uliici
du koje su bila posaena stabla divljih kestenova - neto, to sino nije
opazila prilikom dolaska. I drugo, da je sunce ve na zalasku.
Ovo poslednje sasvim je obeshrabri.
- Ma, koga ja to zavaravam... - promrmlja ona sebi u bradu. - Kao da
bi me Hari Preston, zaista, odveo ak do June Afrike! Ko zna da li je,
uopte, i Nora tamo...
Razmakla je draperije, pitajui se da li ih je Hari namerno navukao
kako se ona ne bi probudila ranije. Kako bi smislio jo nekakvu ,,pre-
varu.
Bilo je to isto zamajavanje, kao i jue, razvlaenje vremena dok Nora
Blejk-Doson ne doe... odande, gde je bila, ma gde da je to. A ako ga
bude pitala o tome, on e se, naravno, pravdati njenim noanjim
komarima, i svojom eljom da joj omogui miran san...
Mendi je oseala kako, nakon svih onih prolivenih suza - ili, moda,
upravo zbog njih - postaje skeptina u vezi svega sa Harijem Prestonom.
Ko zna kakvu on igru igra... Zato ju je doveo ovamo, u svoj stan?
Nekako, njegovo jueranje objanjenje da je Norina vila pod jakim
obezbee-njem, i da se tamo ne moe bez nje, nije joj delovalo ba
uverljivo.
Marta
~54~

Ledena misao presee joj dah: a ta ako on, uopte, nije onaj za koga
se izdaje?!!!
Sve do sada, to joj uopte nije palo na pamet! A ona, ak, ni ocu nije
javila gde se nalazi... Da je bar rekla Lili, devojci koja joj je pomagala u
galeriji! Jedina osoba na svetu koja je znala sa kim je ona otila bila je
Mendina domaica, Sara, no ona, najverovatnije, nije znala ni Harijevo
lano ime. On je, dodue, tvrdio da je gospodinu Ferisu, kod koga je
stanovao, pokazao sva dokumenta, ali... Imala je samo njegovu re, a
dokumenta su mogla biti i lana!
ta ako je on bio samo neko, ko je sluajno saznao da Nora Blejk ima
erku, i... Napregnula je mozak, pokuavajui da se seti da li je jue, U
svim onim kancelarijama kroz koje su proli, neko zaista prepoznao
Prestona. Ne... bila je previe uzbuena u odlasku tamo, a ljuta u
povratku, da bi to zapazila... A kada je razgovarao sa Norinim
saradnicima, ostavio ju je da eka u drugom delu velike, prijemne
kancelarije...
Mendine sumnje poee da prerastaju u paniku.
Sada se setila kako se Hari uspaniio kada je rekla da e se vratiti, i
zahtevati da je poveu sa Norom, na ma koji nain. Moda zato, to se on
samo pretvarao da je trai?...
Vrata, koja se otvorie nakon kratkog kucanja, trgoe Mendi iz
razmiljanja. Ona shvati da jo uvek stoji na sredini prostorije, u svojoj
kratkoj, providnoj spavaici.
- Kako se usuuje... - obruila se na Harija, a zatim neodluno
zastala. Bolje da bude malo ljubaznija, ako su njene sumnje istinite... Bar,
dok ne izae iz ovog stana i nekako mu umakne.
No, Hari Preston kao da nije bio zainteresovan za ono to ona govori,
niti za njeno polunago telo u spavaici. Videvi je tako raupanu i
zbunjenu, smesta je okrenuo lea i nasmejao se. Bio je u svom
uobiajenom odelu strogog kroja, savreno ispeglan i nalickan - onakav,
kakvog ga je i upoznala.
- Dobro jutro i tebi, lepotice - veselo je promrmljao. - Izvini, nisam
znao da si ustala... Utoliko bolje!
- Zato? - oprezno je upitala.
- Ako pouri i obue se, brzo e saznati - uzvratio je. - Ovde je neko
ko eli da te vidi, to je sve to u rei!
- Moja... moja majka? - izlete devojci ono, to je prieljkivala. U
trenutku zaboravila je na sve svoje sumnje.
Marta
~55~

Ali, Hari je ve izlazio.
- Saznae... - dobaci on misteriozno, zatvarajui vrata za sobom.
Mendi je reagovala brzinom svetlosti. Nije dozvolila sumnjama i
nedoumicama da se ponovo odomae u njenim mislima; sada nije bilo
vremena za to.
Nemajui strpljenja ni da se istuira, na brzinu je oprala zube, umila
se i osveila. Zatim obue lake, lanene pantalone i utu majicu irokih
rukava, zaveza kosu gumicom na temenu i bukvalno izjuri iz sobe.
Na pragu salona odjednom zastade, pomalo uplaena, i nesigurno
proviri unutra.
U jednoj od fotelja u velikom, udobnom salonu sedeo je Hari Preston,
nasmeenog lica i, oigledno, zadubljen u razgovor sa nekim. Ta druga
osoba bila je Mendi okrenuta leima, zaklonjena visokim naslonom
fotelje; da je u pitanju ena, svedoio je jedino veliki, tamnoljubiasti
eir ekstravagantnog oblika i sa belim cvetom na obodu.
- ...Zabava je dola tek kasnije, kada sam joj vratio istom merom -
govorio je Hari, ali Mendi jedva da ga je ula.
- Znai da si i ti, takoe, kupio gomilu spreja u svim bojama duge, i
itave noi slikao leptire i cvee? Ne... Izvini, Prestone, ali uz sve ono to
znam o tebi, iz kancelarije... to nikako ne mogu da zamislim! - uzvrati
mu melodian, enski glas.
- Pa, nije ba tako bilo... Ja sam to izveo malo originalnije - nasmeja se
Hari, i devojka, tek tada, shvati da govore o njoj.
Zaboga, on pria o dogaajima iz Pembruka... O njenoj maloj
osveti, iji je uzrok, verovatno, propustio da prepria... Kako se samo
usuuje???
- A evo i nae uspavane lepotice - ree on ustajui. - Bie bolje da ti
ona sve ispria...
Stegnuvi zube, Mendi samo stie da mu dobaci jedan otrovan
pogled.
Vie nije sumnjala da je ena u Harijevom salonu, koja je upravo
ustajala iz fotelje, ba njena majka - Nora Blejk-Doson. Ono to ju je
zaudilo bila je injenica da su sve njene misli okrenute Hariju, ne njoj. I
elji da ga oamari posred tog lepog, glatko izbrijanog i nasmeja-nog lica,
koje govori da je meu njima dvoma, navodno, sve u redu, da su postali
neto kao najbolji prijatelji... A dobro je znao da nije tako! Da bi
sauvao svoj bedni posao, ih da ne bi uznemiravao Mendinu majku? Pa,
nije se mnogo dvoumila oko toga, ta je,njegov pravi motiv.
Marta
~56~

Devojka oseti kako ga, u tom trenutku, mrzi iz dna due.
Meutim, to njeno oseanje potrajalo je samo asak; od tog trenutka
pa nadalje, Mendi se inilo da sanja...
Neznanka se okrenula, gledajui je radoznalo, i pomalo bojaljivo.
Njena crna, gusta kosa koja se videla ispod eira, i neverovatno lepe,
plave, gotovo ljubiaste oi, nisu ostavljali mesta sumnji; Mendi shvati
da je, iako znatno starija, mnogo lepa nego na starim slikama... I da je
ona sama slika i prilika svoje majke.
Stajale su, neme, neko vreme jedna pred drugom. Napokon, Hari
prekide tiinu izvinivi se, i izjavljujui kako misli da je pametnije da ih
ostavi same. Nora to prihvati blagim klimanjem glave, i on ode... Dok je
prolazio kraj Mendi, gotovo je okrznuvi ramenom, ona oseti udnu
potrebu da ga uhvati za ruku i ode zajedno sa njim, uprkos
nesmanjenom oseaju odbojnosti prema njemu. Jer, sve ono to je osetila
u tom asu, videvi majku nakon dvadeset punih godina, bilo je zaista
previe za nju...
No, bio je ovo trenutak, bio je ovo susret koji je sa pouzdanjem ekala
svih tih godina, i sada nije imala izbora nego da ga proivi.
Sa uzdahom, spustila se na sofu, ne skidajui pogled sa lica te ene...
svoje majke, koja je uradila isto.
Mendi je u tom asu elela toliko toga; da joj se obisne oko vrata,
zaplae, izvrea je i izljubi istovremeno... No, nije uradila nita od toga.
- Pa, Nora... Napokon se sreemo - rekla je mimo. - Oduvek sam znala
da e se to dogoditi jednoga dana...



Bilo je potrebno gotovo mesec dana da Mendi sasvim prihvati Noru
Blejk-Doson kao svoju majku. Nakon prvog, uzdranog razgovora, otile
su na ruak i tamo, obe se pretvarajui da je sve u najboljem redu,
popunile proteklih dvadeset godina gomilom turih informacija o ivotu
u meuvremenu. Kasnije, sve je ilo mnogo lake...
Ma koliko je Hari Preston uveravao Mendi kako je Nora jedna veoma
zauzeta, prezaposlena ena, devojka se tokom tih mesec dana nije mogla
poaliti na njeno odsustvo. Njena majka svela je sve svoje obaveze na
minimum, a odlaske u kompaniju na dva do tri nedeljno, po nekoliko
sati. Sve ostalo vreme posvetila je svojoj keri i upoznavanju sa njom.
Marta
~57~

Vremenom, Mendi je shvatila da se radi o jednoj nezavisnoj osobi jake
volje i slobodnog duha, eni koja je, zaista, bila upravo onakva kakvom
ju je Mendi i zamiljala. Uz to, imala je veliko i dobro srce; kako se
pokazalo, njen jedini, i najvei, zloin u ivotu bilo je naputanje svog
prvog mua, Edvarda Blejka, i tada etvorogodinje Mendi...
Dugo, dugo, devojka nije shvatila zato Nora nikada nije dola da je
vidi. Saznala je, dodue, neto to ju je pomalo okiralo, ali joj dalo do
znanja da je majka sve to vreme nije sasvim zaboravila: svih tih godina
njena dadilja a sada domaica, stara crnkinja Sara, slala Nori, na jedan
potanski fah u Vaingtonu, duga pisma o Mendi, kao i poneku
fotografiju... Za to nije znao ak ni Mendin otac. Devojka je prolila
mnogo suza uvi to, i napokon saznala zato Sara nikada nije rekla
nijednu runu re o njenoj majci: razumela ju je.
To je bilo mnogo vie nego to je Nora oekivala od svoje keri;
priznala je da planira susret sa njom jo od kako je Mendi napunila
osamnaest. No, plaila se da e je devojka prezreti nakon svih tih godina,
i odlagala ga sve do sada... Kao devojicu nije smela da je vidi: na to se
zaklela njenom ocu, naterao ju je na to onoga dana kada ih je napustila.
Bila je svesna koliko je to bilo pogreno, ah prolost se nije mogla
izmeniti... Kao to je Mendi i pretpostavila, bila je to najtea odluka u
njenom ivotu, i zbog nje je sasvim dovoljno ispatala.
Malo-pomalo, shvatila je Norine motive, i, posle mnogo sati
provedenih u smehu i suzama, optuivanju i pratanju, njih dve uspele
su da se razumeju...
Za sve to vreme, Mendi nijednom nije videla Harija Prestona. U
poetku je vrlo malo razmiljala o njemu, i to, uglavnom, sa prezirom i
gnuanjem, seajui se njihovog poslednjeg nesporazuma. Kasnije, kako
se produbljivala njena bliskost sa majkom, runa seanja na Harija su
bledela, sve vie ustupajui mesto onim lepim.
Zajedno sa tim, sve vea je postajala i njena elja da ga ponovo vidi.



- Neto si zamiljena danas, mila...
Nora je od samog poetka pokazala nepogreivi instinkt za sva Men-
dina raspoloenja i oseanja. Slinost izmeu njih dve bila je zaista
velika, i to je sada omoguavalo da postanu zaista bliske, uprkos svim
Marta
~58~

tim godinama razdvojenosti. Nora je sveano obeala svojoj keri da e
joj ih sve nadoknaditi, i do sada - odrala obeanje.
Bila je ve polovina septembra, i Mendi je poela da osea nostalgiju
za Pembrukom i svojim domom. Shvatila je da ne eli da promeni nain
ivota, niti da se, uprkos svim Norinim nagovaranjima, preseli u
Vaington, kod nje. Sa druge strane, nije elela ni da se vrati kui...
Jer, vie od svega toga, vie od doma i onoga na ta je navikla,
nedostajala su joj dva zelena oka i neiji samouvereni osmeh... Sve vea
bila je njena elja da se ponovo nae u zagrljaju mukarca, kraj koga je
njena dua, makar u snovima, pronala svoj sanjani, nebeski dom...
vaniji, topliji i sigurniji od svih ovozemaljskih. Mukarca za koga je,
tako glupo, poverovala da ga mrzi i prezire.
Nakon vremena koje je prolo, znala je da uopte nije tako. Kao i to,
da su njena oseanja prema Hariju Prestonu mnogo dublja nego to je
oekivala.
Sve to prolo je Mendi kroz glavu, dok se trudila da majci odgovori
na postavljeno pitanje.
- Zato se nisi udala i trei put? - upitala ona nju, umesto toga.
- Ti si jo uvek mlada, Nora... Moe li jedna ena da pronae potpuno
ispunjenje u pomaganju drugima, i sasvim zanemari sopstvenu sreu?...
- Polako, polako... jedno po jedno pitanje, molim! - nasmeja se Nora,
otpivi malo vonog soka. Zatim se zagleda nekud u daljinu.
Sedele su na velikoj terasi njene luksuzne vile; odatle se pruao
pogled na divan, cvetni vrt, stotinama metara dug, koji je opasivao kuu
sa svih strana. Njegovu idilinu sliku naruavao je tek povremeni
prolazak ljudi iz obezbeenja, no na njih se Mendi ve navikla. Sa
nestrpljenjem je oekivala majin odgovor.
- Kao prvo - progovori Nora napokon - moe se nai srea u
pomaganju drugima. Da, ako ovek prvo sebe pronae u tome, i ako ga
to sasvim ispunjava... Ako zna, da je to put koji je odabrao u ivotu, i da
njegov rad ini bitnu razliku. U mom sluaju, nadam se da je tako...
- Da, ali... Ako je taj ovek - ena? - izlete Mendi. - ena koja je
puna ljubavi, ne samo za itav svet ve i za... Zna...
Ona porumene, a Nora se nasmeja.
- Vidi, mila, nemam ni ja sve odgovore... Ljudi sa godinama ne
postaju pametniji - samo iskusniji. Radoznali duh i temperament kakav
je moj... i tvoj, moraju se pametno kanalisati kako bi se kontrolisali, to je
sve to mogu da ti kaem!
Marta
~59~

- A to znai?...
- Kao to sam i rekla, to znai da treba upoznati prvo sebe, a zatim
pronai svoju ulogu u ivotu i mesto pod suncem. Mora se zadovoljiti
svaka strana ovekove linosti, zadovoljiti radoznalost, nauiti sve to se
eli... I, naravno, voleti!
- Je li to tvoj odgovor? - zavrte Mendi sumnjiavo glavom. - Da te
podsetim, pitala sam te zato...
- Zato se nisam ponovo udala, da - klimnu njena majka. - Zato to
sam volela, Mendi... Volela sam i tvog oca, naravno, ali to je bila ona
prva, mladalaka zanesenost koja se, naalost, brzo ugasila. Ali, svog
drugog mua, Majkla Dosona...
Zastala je, kao da trai prave rei. Mendi utihnu, nestrpljiva da uje
odgovor na svoje pitanje. Van svih njenih oekivanja, on je bio sa-svim
jednostavan.
- Volela sam ga vie od svog ivota, Mendi - ree Nora tiho, i veoma
ozbiljno. - Kada je nastradao, imala sam samo dva puta, kojima se moglo
dalje: da umrem sa njim ili da ivim bez njega, i posvetim se nekim
drugim stvarima u ivotu... Odluila sam da u iveti, i to je sve.
To nije bilo sve, shvati Mendi; bio je to itav jedan ivot, itava
jedna srea i nesrea spojena u celinu, u sve ono to je obeleilo njenu
majku i uinilo je takvom kakva je. Ogromna srea i isto toliko jak bol,
posle nje... I nezamisliva snaga da se krene dalje, sa uspomenama kao
jedinim orujem, uz volju i elju za ivotom i ispunjenjem na nekim
drugim poljima - jer, ljubav je bila neto to je Nora Blejk-Doson doi-
vela, i proivela, ne traei vie. Savrena, prava ljubav, kakvu svi mi
traimo, a veina ne nae itavog ivota...
Mendi je to videla u njenim oima, i sada, nakon toliko vremena,
zamagljenim od tuge pri pominjanju voljenog oveka. U glasu koji je
drhtao, jedva primetno, u stezanju ruku u krilu... Ruku punih seanja,
koja joj niko ne moe uzeti.
No, bilo je to sve to je sada imala.
Je li to bilo dovoljno, upita se Mendi, zamiljeno traei odgovor na
majinom licu. Izgleda da je bilo... da je moralo da bude. To je bio
mukotrpan put, put bola i odricanja... Hod po ivici ileta, balansiranje sa
punim srcem i praznim rukama, jer onoga to su grlile vie nema na
ovom svetu...
- Znai, nikada vie nee nikoga tako voleti...
Marta
~60~

Tek kada je izgovorila ove rei, devojka se najei od konanog,
neumoljivog prizvuka kojim su one odzvanjale. Jo vie ju je iznenadila
injenica da ona sama sve to razume tako dobro.
Iznenada, setila se svog sna. Sna u kome je, zajedno jako kratko
vreme, i imala i izgubila Harija Prestona i njegovu ljubav. I oseanja koja
su joj sve od tada gorela u srcu.
Otar bol probode joj grudi. Znala je da je naela jednu, za Noru
bolnu temu, ali morala je da joj postavi jo jedno, poslednje pitanje.
- Reci mi, majko...
Nora se blago nasmei, a i Mendi sa njom; ona shvati da ju je, tek
sada, prvi put tako nazvala.
- ta te jo zanima, duo? - upita je blago, paljivo je gledajui u lice.
Kao da je naslutila...
- Kako da znam koja ljubav je prava? - izgovori brzo devojka,
napokon skupivi hrabrost.
- Nikako - usledi opet Norin smeh. - Bar ti ja to ne mogu rei... Ne
postoji putokaz za ljubav, Mendi. Kada za to doe vreme, tvoje srce e
znati pravi odgovor!



Odluno je koraala tihom ulicom lakonoga prilika u crvenom, sakrivena
senkama divljeg kestena. Tek nadomak poznate zgrade Mendi zastade,
kolebajui se u koraku... Nije znala ta e uraditi kada ga bude videla, no
znala je da to mora da se dogodi!
- Moje srce e znati odgovor... znae... - aputala je kao molitvu, dok
se pela stepenitem do drugog sprata, gde se nalazio stan Harija
Prestona.
Kada je tu bila, prvi i poslednji put, nije upamtila adresu. Morala je da
pita Noru za nju, mucajui i crvenei od stida. Majka joj je dala, bez
mnogo rei i uz jedan ohrabrujui pogled. Sreom, imala ju je u adresaru,
zapisanu onoga dana kada je, napreac, doletela iz June Afrike, i
saznala da je Mendi kod Harija...
Pitala sam se kada e poeleti da ga opet vidi, rekla je samo. I
on je pitao za tebe...
Za Mendi to je bilo dovoljno ohrabrenje. Nije se dalje raspitivala;
Norine rei mogle su da znae svata - i nita. Samo, Mendi nije elela da
Marta
~61~

uje Normu interpretaciju svega, ma koliko se njena majka pokazala
intuitivnom, i prepunom razumevanja za sve. Ona je elela da se lino
uveri u neke stvari, makar Nora i znala pravu istinu...
To, to joj je majka bez pogovora dala adresu, devojka je shvatila kao
njen blagoslov. Ma koliko da su njih dve bile razdvojene, oseala je da je
Nora sada ita kao otvorenu knjigu. A znala je i da dobro poznaje
ljude - radila je sa njima veoma uspeno. Moda je, i u Harijevim oima,
dok se raspitivao za njenu ker, ona videla sjaj koji ju je pod-setio na
neke davno prole dane? Na jednu ljubav i jedan san...
Kada godine dou i prou, ovek se kaje samo zbog stvari koje nije
uinio, rekla joj je jednom prilikom. Dodue, govorila je o tome, kako se
kaje to nije nala naina da bude deo Mendinog ivota, kada ve nije
bila pored nje. No, Mendi je to sasvim dobro shvatila... Sada nije
nameravala da ponovni susret sa Harijem, ma koliko on bio potencijalno
neprijatan ih bolan za nju, bude jedna od stvari koje ona nije uinila u
ivotu!
Neki snovi suvie su lepi da bi se sanjali zatvorenih oiju...
Pred vratima Harijevog stana, odjednom je napusti hrabrost. Neko
vreme je samo stajala tu, zurei u vrhove svojih cipelica, sa jako visokim
potpeticama, u boji identinoj jarkocrvenoj, lakoj haljini koju je imala na
sebi. Boji ljubavi...
Mendi shvati da se odluila za visoke potpetice samo zato, to je pri
eljkivala srean kraj ove prie. Zato, to je elela da svog sagovornika
gleda pravo u oi, od prvog trenutka, da uoi svaku promenu na tom
dragom licu, dok mu bude govorila zato je dola... Mada, jo nije znala
kako e to izvesti.
Osim toga, obukla se enstveno voena arkom eljom da mu
nekako, i izgledom a ne samo ponaanjem, stavi do znanja da je ona
razmaena devojica odrasla, i da ne eli vie da se igra sa njim. Osim
ako to bude igra za odrasle, u kojoj e oboje dobrovoljno uestvovati...
Na ovu poslednju pomisao Mendi se nasmei, nesvesno sklanjajui
pramen kose sa lica. Nije bila svesna ni koliko je bila lepa u tom
trenutku, sve dok se njen pogled nije podigao do ogledala koje su inila
dva nasmejana, zelena oka.
- eka nekoga, lepa neznanko?...



Marta
~62~

Okrenula se tako naglo, da je zamalo izgubila ravnoteu.
- Ne, ja... U stvari, da... - zamucala je. - Ti... Od kad stoji tu?
- Dovoljno dugo, da mogu da kaem da sam uivao u prizoru koji
prua tvoja tako neodluna, a ipak tako oaravajua prilika pred mojim
vratima, lepotice - usledio je brz, i ne ba delikatan odgovor. - Gotovo da
sam pomislio da sanjam... Zato sam odluio da malo predahnem ovde, i
uverim se da si stvarna!
O, nebesa! Video je kako se koleba da li da pozvoni, ili pobegne, i to
joj sada jasno stavlja do znanja... Zaboravila je koliko on ume da bude
direktan!
Krijui zbunjenost, gotovo drsko ga je odmerila od glave do pete.
Hari Preston izgledao je upravo onako, kako ga je upamtila... U stvari,
mnogo bolje. Bila je nedelja, topao, septembarski dan, i njegov strogi
nain odevanja zamenio je malo drugaiji, oputeniji izgled. Nosio je
samo laki, svetlozeleni pulover, sa rukavima povrnutim do laktova, i
svetle farmerice. Stajao je tek na nekoliko koraka od nje, naslonjen na zid,
i smeio se.
Srean je to me vidi, prolete Mendi kroz glavu. Znai, i on je
zaboravio sve nae nesuglasice! A koliko je tano bio srean, to je tek
trebalo utvrditi... Kako, upita se ona oajno, kada sam se sasvim zbunila
pri samom pogledu na njega...
Srce joj zaplesa divlji ples uzbuenja, dok joj se on polako pribliavao.
Da li je to odgovor koji je traila?...
Priao joj je tako blizu da je osetila poznati miris njegove kolonjske
vode.
Miris koji je, sve od njihovog prvog poljupca, nije naputao ni u snovi
ma... Kao to je i elela, oi su im bile gotovo u istoj ravni; njegove su
sada otkrivale ozbiljnost, radoznalost, i jo neto, to nije mogla sasvim
da dokui.
- Zato si dola, Mendi? - upitao je bez okolianja.
- Da li e moj odgovor biti lozinka, koja e mi otvoriti vrata tvog
stana? - pokuala je da se naali. - Mislim... neemo, valjda, priati ovde,
na hodniku?
- To zavisi... od tvog odgovora, da.
Napokon se ponovo osmehnuo. Devojci se uini da ju je, usred kinog
dana, sunce prekrilo i obasjalo svojim ivotvornim zracima... Negde,
visoko na nebu, pojavila se duga; Mendi u trenutku shvati da je Nora u
pravu, i da njeno srce zna pravi odgovor na pitanje koliko joj Hari znai.
Marta
~63~

Napokon!...
Pitanje je sada bilo samo hoe li ona svoju dugu dohvatiti ili se, zau-
vek nesrena, vratiti onom kinom danu iz koga je krenula na to magino
putovanje ka svojoj ljubavi...
- Dola sam da priamo o ljubavi - ree jednostavno. Njene oi gledale
su ga sa strahom i pitanjima, ali i sa sigurnou i odlunou da ono to
je naumila - izvede do kraja.
- Mislim da sam ti jednom, na tvoje insistiranje, obeao da se te teme
nikada vie neu dotai - ree on sumnjiavo.
- Da, ali samo ukoliko ja ne poelim da priam o tome, sea se?
- Seam se ja mnogih stvari, Mendi - glas mu odjednom zazvua
nekako umorno. - Nekih i vie nego to bih eleo...
Devojka oseti da se on, na neki nain, udaljava od nje. No, bio je to
samo trenutni utisak; fiziki, nije se ni pomakao, a njegove oi su je, ve
trenutak kasnije, gledale sa istim zanimanjem kao maloas.
- Jo uvek smo ovde, pred vratima? - nesigurno je upitala. - Moj
odgovor nije zadovoljavajui?
- Jo uvek... ne znam da U se igra, ili si ozbiljna - suzio je pogled,
prodorno je posmatrajui. Kao da eli da, i bez rei, sazna zato je, u
stvari, dola.
- Jo uvek... - nasmeila se, odluujui da nastavi tu malu igru recima.
- ...Jo uvek si ljut na mene! - sinu joj.
- Ti ne bi bila?
- Ja imam svako pravo da to i budem - ljutnula se. - Nakon svega to
si mi rekao...
- I ja! - presekao je. - Nakon svega to si mi uradila!
Glas mu malo zadrhta kada je to rekao. Sasvim malo, no dovoljno da
Mendi odlui da ne postavi pitanje koje joj je lebdelo na vrhovima usana
,,ta sam ti to uradila?. Umesto toga, pokuala je da ga uhvati za ruku.
Hari joj to ne dopusti; umesto da se razbesni zbog njegovog naglog
uzmaka, Mendi se samo setno nasmei.
- Mislim da te razumem, Prestone - rekla je meko. - itavog svog
ivota bila sam buntovna i... da, ljuta. Na majku koja me je ostavila, iako
to nisam priznavala... Na okolinu koja me ne razume, na sebe, koja sam
veito bila nezadovoljna i u potrazi za neim...
- I...? - uspela je da ga zainteresuje.
- Sada sam prestala da se ljutim - osmehnula se.
Marta
~64~

- Tek tako? - pogledao ju je ispod oka.
- Da.
Tog trenutka srce joj je igralo od sree i nekog novog, nadolazeeg
uzbuenja. Napokon, shvatila je o emu se radi: stalo mu je do nje, no i
dalje misli da je ona neozbiljna, i da se poigrava sa njim, sa sobom... sa
itavim svojim ivotom. Nije ga krivila, to, moda, i jeste bilo ono, to je
do tada radila - odlino ju je proitao. No, to se promenilo... Ako joj
uspe da ga u to uveri, moda... Moda za njih ima nade...
- ta te je navelo da prestane... tako da se osea? - tiho je upitao, sa
nekom novom napetou u glasu. Bez previe reci, oboje su dobro znali o
emu se tu radi, i o emu, zapravo, razgovaraju.
- Shvatila sam da postoji jedno oseanje, koje prevazilazi ljutnju svake
vrste - glas joj se spusti do apata, uguen navalom oseanja.
- Oseanje, koje je toliko divno i plemenito da nadjaava sve
negativno-sti, i one mnogo jae od mog nekadanjeg buntovnitva i
neozbiljnosti... I budi elju za promenama. Na bolje.
- Znai, tvoj ivot se menja, Mendi?
Sada je on uzeo njenu ruku u svoju, ali Mendi se ne odmae. Nije ni
trepnula, ne odvajajui pogled od njegovog, mada joj itavim telom
proletee marci uzbuenja. Kasnije, srce moje, kasnije... aputala je sebi.
Umirivala je itavo svoje bie, svo ustreptalo i uzdrhtalo od jake, gotovo
nesavladive enje za njim.
Kao da je to osetio, Hari se ohrabrujue nasmei. Blag drhtaj njegovih
usana dade joj na znanje da nije sama u toj igri samokontrole, koja je
njenu snagu volje naprezala do krajnjih granica.
U svakoj drugoj, drugaijoj prilici i sa nekim drugim mukarcem, ona
bi izgubila strpljenje.
Sve ovo odavno bi prekinula i poslala ga do avola...
Ona Mendi od pre mesec dana moda bi to i uradila; no, sada je,
zaista, bila drugaija. A ljubav je bila ta koja ju je izmenila... Ljubav, i
nepogreivi oseaj u grudima koji ju je, jo maloas, uverio da sve ovo
vredi truda.
- Ja sam ta koja se menja, Hari - rekla je, najzad. - I dola sam da te
potraim, da proverim...
Glas je izdade. Sreom, u istom trenutku i Harija Prestona izdade
strpljenje, i on se sreno nasmeja. Obuhvatio je rukama oko struka, i
privukao u zagrljaj.
Marta
~65~

- Dola si da me pita hou li biti deo tih promena... kada sam ve bio
taj koji ih je prouzrokovao? - proaputa joj na uvo.
- Da... kako zna?
- Pa... - otegao je, odmaknuvi glavu na asak, kako bi je pogledao u
lice, sada sasvim zarumenjeno i blistavo. - Znam, jer sam kroz sline
promene i ja proao prethodnih nedelja...
Mendi vie nije krila osmeh neopisive sree i zadovoljstva, koji obasja
njenu duu i njeno lice. Nije bilo potrebe vie nita rei; ipak, nije
izdrala a ne doda:
- I, ta misli... ta je glavni uzrok svemu ovome?
- Ti to ba mora da uje glasno? - nasmejao se zajedno sa njom.
Njegov pogled sada govorio je vie od svih rei na svetu. No, bio je u
pravu: Mendi, nakon svega, nije bilo dovoljno da zna da je on voli...
elela je to i da uje. Rei ljubavi, sa njegovih usana... Slatki oseaj
trijumfa skrivao se u injenici, da e ih on prvi izgovoriti.
Kada ju je umesto toga Hari naglo pustio, ona samo to se ne srui od
iznenaenja. Meutim, on izvadi kljueve od stana iz depa, otkljua
vrata i irom ih otvori.
- Volim te, Mendi Blejk - ree neno, kada se ponovo okrenuo. -
Volim te vie od svog ivota, vie nego to sam, ikada, verovao da u
umeti da volim bilo koga... Je li to dovoljno?
Podigao ju je u naruje, i Mendi vrsto ovi ruke oko njegovog vrata
- da ih nikada vie ne pusti...
- I vie nego dovoljno - sreno je zacvrkutala, naslanjajui glavu na
njegovo rame. - Ipak, neto si propustio...
- Nikad zadovoljna - naalio se. - ta sam to propustio, moja
provincijska, divlja ruo?
- Da pomene da je sve to upravo onoliko, koliko volim i ja tebe! A to
si znao, zar ne?
- Naravno... Istog trenutka kada sam te ugledao kako stoji tu, pred
mojim vratima... Pitao sam se samo, da li i ti to zna?
- Sada znam... Do tvojih vrata dovelo me je ono oseanje, zbog koga
vredi iveti: ljubav...
Sklopila je oi, tiho, na njegovim grudima, potpuno sigurna u to, da je
tek sada njen ivot dobio onaj pravi smisao. I da e, ma ta da se dogodi,
uvek imati ovaj trenutak...
Hari je unese u stan, glasno se smejui.
Marta
~66~

- E, sada si rekla pravu lozinku, lepotice! Dozvoljeno ti je da ue, ah
nisam siguran kako e opet izai...
- Ako to, ikada, poelim... - promrmljala je sasvim tiho. Ali, on ju je
uo.
- Ako to, ikada, poeli - ponovi Hari njene rei.
Neno joj je obuhvatio lice rukama, ljubei svaki njegov milimetar
- ba kao u Mendinom snu.
- Zato ti obeavam... - aputao je izmeu poljubaca - ...da u se
potruditi da ne poeli da ode od mene... Nikada vie. Sve ovo vreme
koje sam proveo bez tebe... i itav ivot, sve do sada... To je sasvim
dovoljno, zar ne?
- Slaem se - proaputala je, a zatim ga uutkala poljupcima.


KRAJ


Marta