You are on page 1of 8

Kaika

Meseina je bljetavo obasjavala no. Po planinskim kosama videle su se deije kape


kutrave planinske trave. Koso su se sputale i pratile jedna drugu dve senke. Jedna manja stade i
ree: Stanko, da stanemo. Ne mogu vie!
Stanko stade i palei lulu zagleda se u nono nebo na kojem su se videla sazvea. Bio je ljut i
sve mu je smetalo. upkajui istrulelu postavu u depovima, smetao mu je mesec to
sija,smetale su mu razbacane deije kape, a najvie mu je smetao Zoin glasan dah.
Zoa je sedeo i drao se za srce. Govorio je tiho da mu je ono onemoalo, ali ga Stanko nije uo.
Glava mu je padala na zgrena kolena, a pogled je upiljio u bakra s kajmakom. Pomiljao je da
uzme samo kaiku, ali se plaio. Stanko se prezrivo osvrtao ka njemu. Pitao ga je da sluajno ne
bi da uzme kajmak dok njihovi drugovi sigurno sada gladuju. Zoa je odluno odbijao.Poli su
dalje. Zoa je traio da on ponese bakra. Govorio je u sebi da mu je tako lake.Stanko je gledao
njegov mravi vrat. Prvi put pomisli da bi stvarno mogli i da uzmu po kaiku. Ree Zoi da stanu
i odmore se. Dugo su sedeli. Stanku se uini da bi ve mogli i Zoci predloi da uzmu po kaiku,
ali Zoa mu nije odgovarao. Dovukao je bakra, i dve puke, I Zoino mrtvo telo do odreda.
Smetalo mu je to sa svih strana uje udaranje metala o metal.Pogledao je u svoju punu kaiku i
odjednom je bacio. Uinilo mu se da uje njen odjek dole daleko u kamenoj provaliji.

Po trei put
Tri vojnika ulazila su u varo. Kude su se smanjile posle duge kie. Sa oljutenih
zidova podbubrenih i prozuklo belih videli su se ugljenom iscrtani likovi Staljina, Ruzvelta i
erila. Njih troica su seli ispod jedne strehe. Komandir Zeevi seo je u sredinu, a sa njegove
levestrane seo je Sima
. Drugi vojnik nosio je konu kapu. Zeevid ga je upitao gde je doao do nje, a ovaj mu je
odgovorio da je to bilo onda kada su izvrili prepad na tenk.Brigade obino nisu bile snabdevene
konjima, ali je Zeevideva brigada imala jednog konja. Na njega su pored zvaninih stvari bile
natovarene i one za koje komanda nije znala. To su bile potrebne stvari za lekara i popa.Pitao se
komandir ta ima da znai to to su ga pozvali iz taba. Poznavao je on njih. Dosad su mu tako
dva puta oduzimali in komandira, ali mogude je da ga zovu i po nekom specijalnom zadatku.
Na konju koji je njihova brigada imala noen je i jedan ogromni maarski dvogled ija je namena
bila veoma specifina. Kada bi se pribliavali nekom selu, Zekavica bi najpre osmotrio najbolju
kudu, a zatim bi poslao vojnika da pozove gazdu. Pred njim je sve bilo otro i strogo da bi se
seljak pomalo uplaio. Kad bi poeo da se vajka kako nema nita, Zekavica bi onda uzeo onaj
dvogled i rekao mu da de sada sve da skrozira i to bude naao sve de da odnese poto on i
onako kae da nema nita. Seljaci su tada davali.
Bilo je vreme da poe u komandu. Izaao je posle nekog vremena bez komandirskih
oznaka.Uvek kad je ostajao bez ina napijao se. Uli su u jednu kafanu. Zekavica i dva vojnika pili
su rakiju. Uao je jedan lepo obueni vojnik. Zekavica ga je pozvao da sedne sa njima.
1

Prvom prilikom ga je napao. Dok oni ratuju, on i onakvi kao on se epure i paradiraju. Posle
verbalnog sukoba, Zekavica mu je ljutito tresnuo amar. Kapa je odltetela na sred kafane.Vojnik
se uhvatio za pitolj. Sima ga je nekako smirio i izveo napolje. Platili su i vratili se u bataljon.
II
Ved nekoliko nedelja divizija je upadala iz jednog u drugi obru. Kako bi neprijatelju zavarala
trag, ona kao divlja zver kad titi mladunce, napravi manevar brzog mara, a svoje ranjenike
ostavi pod planinom. Zekavicu su ostavili da bude komandant nad tom etom. On ne pristade
da ranjenike smesti tamo gde su mu iz komande naredili, ved zauze jednu kosu iznad mesta gde
je izvirao Vrbas. Dani su proticali, a vode i hrane je nestajalo. Zekavici je priao Mitar. Nije ga
poznao
Mitar je poludeo. Pronaao je neki kamen i uobrazio da je hleb
. Usta su mu bila sva iskrvavljena.Priao mu je i Sima. Traio je da se spuste u selo. Zekavica to
nije hteo da uini. Trebalo jesaekati. Sima je reio da ode. Zekavica je noem udario u drvo i
ostalima je rekao da jeupravo ubio dezertera. Neko je trebao da poslui kao veza sa bataljonom.
Odlueno je da sam Zekavica ide. On je uzeo odelo od jednog Muslimana koga je uhvaila straa
i krenuo. Naiao je na partizansku patrolu.
Nisu mu poverovali da je komadant.
Ubili su ga
. Kad su partizani doli sa Simom, on je pronaao Zekaviin no zaboden u bukvu. Iupao ga i
obrisao skorenu belu tenost.

Kroz granje nebo


Drvo se pomerilo i nainilo pozdrav danu koji je nastajao. Mnoga razlomljena okna
prozoravidela su se gore kroz kronju. Pod drveem bila su razasuta i atorima natkrivena nosila.
Biloih je etrdeset.
Rado
je leao i uivao u nastavljanju sna. Oko njega bili su drugi ranjenici meu kojima i
Stanko.
Razgovarali su dok im je pretila opasnost da ih pronau nemake patrole. Sa njima sutu ostali jo
bolniarka Branka
i par vojnika. Oni su ranjeni borei se da diviziji stvoreslobodan prolaz. Divizija je otila dalje, a
oni su tu ostali bez dovoljno hrane i vode. Svakogdana njihovo stanje se pogoravalo. Dnevno je
po nekoliko njih umiralo. Bolniarka Brankanadgledala ih je i pomagala im koliko je mogla.
Oseala je da je oni ne gledaju ba uvek kao bolniarku. Otpalo joj je dugme sa koulje i esto je
hvatala njihove poglede na svojimgrudima.Jedan od njih, kome je granata raznela trticu, uio je
druge da jedu razne travke i crvie kojemogu da dohvate sa zemlje.Jednog su zvali
Faust
, jer je voleo Getea.Bolniarka Branka poela je drugaije da gleda Radoa. On nikada nije hteo
da joj dopusti davidi njegovu ranjenu nogu. Umro je i on. Bolniarka u svom dnevniku zapisuje
da su doli partizani i da odlaze, ali da tu ostavljaju neto izmeu tih bukava.
2

Povratak
Bio je mrav i suv kao i svi koji izau iz bolnice. Oseajui da je zdrav,
Kosta
je veselo uriosvojoj eti. Reka pred njim inila mu se kao velika bela riba koja se praaka
uhvaena uzelenu mreu obala. Seo je kraj reke, okupao se. Video je da su mu porasli nokti na
nogama iuredan kao i svi mitraljesci, izvadio je nemaki no i paljivo ih podsekao. Na njemu je
sve bilo isto i uredno.Obradovao se kad je od seljaka saznao da je nadomak svom odredu. Na
jednom proplankuugledao je ukastog konja bez levog uva. Odmah je poznao konja svog
bataljona koji jenosio teki minobaca. Na istom proplanku odmarali su se i neki njemu
nepoznati vojnici.Odobrovoljili su se tek kada im je dao da zamotaju pojednu. Najmanji mu je
pokazao gdetreba da ide. Kosta je iz daljine ugledao nekoliko vojnika koji su se odmarali.
II
Kosta je u eti ve desetak dana. Primetio je kako ga vie niko ne gleda onako kako su gagledali
kada je on bio zasluan za oslobaanje stanice ime je spasao celu etu da se ne podavi u snegu.
Pokuavao je nekako da skrene razgovor na taj dogaaj, ali ga niko nijeuzimao za ozbiljno.
Njegovo mesto mitraljesca preuzeo je T . Jedino jo komesar
Damnjan
provlaei prste kroz kosu, pomilja na njegovu hrabrost kada je go do pojasa po zimi
priaorekom sa zadnje strane i uspeo da osvoji stanicu. Posle toga je bio ranjen i prebaen u
bolnicu.Damnjan ga je gledao. Nije to vie bio onaj Kosta. Poeo je da se plai. Kosta ustade i
ode umalinjak. Dok je bio zamiljen, iznenada se zauo glas gologlavog straara. Juriali su
Nemci.Kosta je zgrabio puku i potrao. Zapeo je za izboinu na zemlji i tresnuo. Mitraljeski
niz prosuo se po praini iznad njegove glave. Podigao se i jo bre otrao u umu
III

Komesar je razgovarao sa Tekunicom. Upitao ga je da li mu je Kosta ta pominjao zamitraljez.


Tekunica odgovori da jeste i da su se dogovorili da on zasada vodi brigu o njemu, jer je on jo
iznuren. Iznenada su primetili jednog Nemca koji je neto traio na mestu koje su maloas
napustili. Komesar ree da je to Kostino atorsko krilo. Tekunica naniani i opali.Gotov je,
ree. Pozvali su Damnjana iz komande. On obie rascep i kraj potoka ugledaKostu kako puni
uturice vodom. Dok je edan ispijao, Kosta je primedivao njegovo dugozadravanje grlida
uture na ustima. Najzad ga je komesar upitao kako mu se desilo da jezaboravio krilo. Kosta mu
je prezrivo odgovorio da je morao da donosi ovu prokletu vodu.Damnjan je otiao, a Kosta je
poupao i pobacao uturice i uputio se odredu.
3

IV
Komesar Damnjan bio je zadovoljan jer je uspeo da prebaci etu gotovo bez gubitaka.Ugledao
je Kostu kako se sa svojim pukomitraljezom penje na visoku krenjaku stenu. U jednom
trenutku nemaki mitraljeuz ga je pronaao. Komesar ga je gledao ispred sebe.

Tri plava cveta


Na obali kraj izlaza iz klisure tinjale su vatre. Vetar se igrao sa pepelom. Uokolo leala sumrtva
tela ratnika i konja. Oruje je svuda razbacano. uo se jasan korak ete ljudi obuenihu zeleno.
Iz jedne upljine u steni neto se pomerilo. Iza kamena videla su se tri plava cveta.
Damnjan s
e lagano privue izlazu i potom se brzo vrati. Nemci su zauzeli njihov bivi logor.Oseao je miris
hrane koja se kuvala. U seanju se kajao zbog toga to je ostavio
Kostu i Miloa.
Posle povlaenja jedinice, ostali su samo oni najtei ranjenici koji su pristali da sertvuju kako bi
oni koji su mogli da bee pobegli. Damnjan je nekako uspeo da se podigne nanoge. Nije hteo da
ide bez Miloa. Iz istog su mesta. Zajedno su rasli. Milo je uspeo daobmane Damnjana pravei
se da gubi razum i da e uskoro umreti. Damnjan je otiao, a on jeostao da plae, ali
sa zadovoljnim izrazom na licu.
IIU umi su sedela na zemlji dva Italijana i grickala mlado bukovo lide. Nisu hteli da preumost i
njuhom ranjenika osedali su da su sve dalje od pucnjave i rata. Iznenadili su se kada suvideli
kako im prilazi pognut partizan. Damnjan je stao pred njima. Jednu ruku je stavio udep i
napipao rapavu povrinu bombe. Oni su gledali u njega i vakali. Damjan je asstavljao ruku u
nedra as je vadio praznu. Sva troica su verovali da su pobednici.
I I IDamjan idudi ugleda grozd kupina na jednom vrku. Razmilja kako da doe do
njega. Nekada su on i Milo brali kupine i prodavali ih posle nekim gospoama. U povratku
su preskakali jarkove. Jednom je Milo rasekao nogu. Ba pred ofanzivu su se kupali i Milo ga je
podsetio na taj dogaaj. Damjan je uzeo jednu motku, hitnuo je i otresao plodove.
IVDamjan je stigao do mosta. Pourio je da ga pree. Ugledao je konjovodca koji se mui
da pokrene mazgu koja je nosila kazan. Tvrdoglava mazga izabrala je da skoi u talase.
Poredreke video je tri tifusara kako sede i kraj njih jednog isto obuenog oficira kako ih
nagovarada preu. Oni su samo pljuckali i bacali kamenide u vodu. Jedva su nekako bili
pokrenuti.Razvalili su most. Damjan je dobio konja, a ostali su krenuli preicom.
VJedan tifusar je traio komad konjetine. Nije dobio, pa sad trai svoj deo. Neko mu toosporava,
ali on idalje tvrdi da nije dobio svoj deo. Na nekoliko metara prepozna Damjana,koji je vodio
lepog konja. I Damjan je njega prepoznao. Priao je
Tekunici.
4

Tekunica ga je pitao za Miloa. Damjan je prvi put lagao. Upitali su jedan drugog za rane.
Tekunica jeneprestano lukavo nametao razgovor na Damjanovog konja. Nemci su se
pribliavali.Tekunica zakljuuje da se oni nee izvui. Previe su spori. Damjan se trudi
da sauva veru uuspeh. Tekunica mu govori da mu izgleda kao da e sutra umreti, a potom mu
savetuje daspavaju
VIKada se probudio, Damjan je shvatio da je ostavljen. Na mestu gde je Tekunica leao ostalo
jesamo udubljenje, a drvo za koje je bio zavezan njegov konj stajalo je prerezano. Uputio sesam
za tragom povlaenja. Naiao je tako na tri devojke. One su ga okupale i previle. Poli sudalje
zajedno.
II Ne zna kada su od njega otile one devojke. Opet je iao sam teko vukui svoj tap. Naiao
jena etiri partizana. Hteo je da im se pridrui, ali oni su ga ostavili. Nemci su bili za petama.On
se panino povlaio za svojima i u jednom trenutku naiao je ponovo na jednu manjugrupu
svojih. etvorica iz te grupe su se pobunila zbog ostalih i orujem ih naterala da se odnjih
odvoje. Oni su poli u probijanje i samo manja grupa ima anse. Damjan je tako naiao nasvoju
rupu. Ve nekoliko dana je tu. Izgledalo mu je da mu se ona tri cveta rugaju. Napokon je reio da
izae. Spustio se do reke. Hladna voda mu je povraala snagu. Iznenadio se kad jeu vodi ugledao
crnu senku. Okrenuo se
i spazio partizana. On mu je ponudio pare peenog mesa. Ponudio mu je da se o njega osloni
i da zajedno pou dalje.
Crveni sal
Dugaka kolona partizana koraala je polako kroz sneg.
Mirko
je sluao govor dvoice izasebe. Krupniji puniji glas govorio je onom drugom o tome da je nos
kad promrzne crn, a ne beo kao led kako je to ovaj mislio. Mirko nije znao da li se svaaju ili tek
onako priaju.Glava mu je teko klimatala na vratu koji ga je nesnosno boleo. Podigao je kruti
okovratnik injela. Iznenada su stali. uli su se glasovi koji pitaju za dozvolu da pue, ali
im jeodgovoreno da puenja nema i kolona je krenula dalje. Jedan konj je upao u smet snega i to
je bio razlog stajanju. Bespomono je pokuavao da se iupa, ali mu niko nije pruio
pomo.Mirko se u sebi pitao: Hoe li jo dugo mlatiti svojim vratom i kad kraj njega vie ne
budenikoga. Pogledao je na svoju ruku i ugledao asovnik. To je bilo jo jedino to mu je
preostalood kue. Seao se da mu ga je majka poklonila kad je dao maturu. Otac mu
nije kupovao poklone. Samo bi od njega dobio ponekad knjigu, ali to je bilo retko. Seao se i
prvih svojihknjiga koje je proitao. Bio je to
Hajduk Stanko i Robinson Kruso
.Borio se sa snom. Muio se kako da ostane budan. Hteo je da broji, ali brojanje uspavljuje.Pred
oima mu se ukaza ito koje je kao mali drao u sjajnom papiru, a ono mu se topilo.Kako je tada
slatko olizao svoj dlan. I sad mu je lepo. Prija mu sneg u koji je zario svoje lice.Iznenada je
osetio neije snane ruke koje su ga podigle i ponovo vratile u stroj.Dugakom polju kao da nije
bilo kraja.Kad su se ispeli na brdo, zaustavili su se kraj nekih kua. Raspitivao se za svoj odred
i pronaao ga. U kui starice kuvao se kaamak za vojsku, a ona se bunila to joj sve odnee, ioni
i oni drugi. Kapetan ju je umirivao dajui joj potvrdu, a ona se alila da tako rade i etnici.
5

Na vratima je visio crveni al


. Mirko ga je posmatrao.Poto su pojeli sledovanje, krenuli su dalje. Za njima je uzbueno trala
starica i trailakomandanta. Poalila mu se da joj je neko odneo al.
Pokazivala je rukom na Mirka
.Primetila je kako on dugo gleda u al, a ona je u njega uplela dve ovce. Kapetan naredi da
sevojnik pretrese, ali Mirko otkopa injel i baci sam al u sneg. Kratkom presudom prekogsuda
Mirko je bio osuen na smrt.
Kapetanovo obrazloenje je da revoluciju mogu da pokvare samo oni koji u njoj uestvuju. ena
je uzalud molila da se vojniku potedi ivot i poklanjala je svoj al, ali odluka je neopoziva.
Mirko nee da da i poslednji doprinosrevoluciji; nee da moli , ve spremno prihvata kaznu.
Crveni al je leao u snegu isputajuisvoju boju. Poao je samo da odabere mesto svojoj smrti.U
ratnom dnevniku bolniarke Branke, iznosi se neslaganje sa ovim dogaajem. Nikome needati
svoj dnevnik. ena je alila al, a ta je ona? ena? Nije!

Dve noi u jednom danu Pavle


je u mraku puio i iekivao odluku tabao
svojoj enidbi
. Podneo je molbu da se oeni bolniarkom
Vukicom
, mada je znao da se takva odobrenja retko dobijaju. Pogledao je nasvoj puni pravilni list i oseao
je sare koje mu se lako priteu uz nogu. Proao je kroz crkvenodvorite i priao gotovo uz sam
prozor kuice u kojem je tab zasedao. Uinilo mu se da vidideo smee Vukiine kose, ali
odjednom primeti i straara koji se etao kratkim korakom iodlui da se povue.
Nekoliko puta lupi nogom da otrese sneg sa izama i ue u kudu seljaka koji mu je dao sobicuna
koridenje. Petar je imao in komandira ete. U sobici je gorela stara ped. Podovi su bili oribani,
krevet nameten, a na starom sanduku stajale su dve dunje. Petar je svojom velikomakom
napravio dva udubljenja u
jastuku.Zamiljao je trenutak kad su se prvi put sreli. U eti se pronela radosna vest da je stiglan
ova bolniarka. Svi vojnici su se tome radovali. On ju je sreo jednog sunanog dana na potoku
dok je prala noge. Rekao joj je da ima lepu nogu, a ona njemu da su mu lepa ramena.Ima on jo
poneto lepo, odgovorio joj je, a potom otkinuo jedan list, lupio po njemu akom i bacio joj ga u
lice. Ona mu je, smekajudi se, rekla da tako ne bi smeo jedan komandir dagovori.
Potom se iz misli ponovo vratio u toplu sobu. Bio je nestrpljiv. Zauo je korake. To kurir dolazi
da ga izvesti. Video je njegovo nasmejano lice.Vukica jo nije dolazila. U tabu, kad im je
komesar objavio vest, niko nije bio srean.Tekunica je samo dobacio da je njima ostalim
vojnicima ostalo da trljaju podove.Kada je uvreena Vukica dola u kuu, morala je da objasni
svoj poloaj Petru. Ispekli sudunje
. Petar
je hteo da joj postane mu te veeri, ali Vukica je elela da to uini sa njim uumi kao ono nekad
kad ju je samo nosio na svojim snanim rukama uz umu, a ona osealakako je gotova da mu se
preda.Ujutro su krenuli u napad. Petar je na konju jahao na elu kolone. Vukica je ila u
6

svomodredu. Stigli su do prvih neprijateljskih bunkera. Uspeli su brzo da osvoje njihove


poloaje, jer je protivnika vojska bila jo bunovna i mamurna posle novogodinje noi. Nikola
jeupitao Tekunicu ta znai Miki Maus, kako im se predstavio jedan neprijateljski vojnik, a
ovajmu je odgovorio da je to verovatno neka njihova istorijska linost. Uspeli su da osvoje
itopove.
Nikola je bio ranjen
. Vukica je otila da ga previje. Iznenada su primetili dugaak polukrug neprijateljskih vojnika
kako im se pribliava i kako svojim krajem zalazi ak za lea prvom puku. Bili su primorani da
se povuku.
Vukica je zarobljena
. Uzalud su je dozivali.Krenuli su u ofanzivu. Ulice su stenjale od uarenog gvoa. Blindirani
voz koji je tek ulaziou stanicu, bio je zasut topovskim mecima. Na kraju bitke, kada su uli
u sedite komande,ugledali su sklupano
Vukiino telo kako lei mrtvo
na daanom podu. Tekunica je prvi skinuo ubaru.
Zeija koa Starac i baba
su dovravali ruak. Ostalo im je jo dva daka kukuruza i dak jema. Babaree da je rat i da on
jede sve, pa i njihovo ito. Starac joj ree da bi trebalo oprati kacu kako bi stavili kupus za zimu.
Baba mu prigovori kako nije u stanju da doe glavi zecu.Starac zau neke korake. Vrata se
otvorie i ue vojnik sa atorskim krilom prebaenim prekoramena. Bio je to
Tekunica.
Postao je skoro desetar i njegova desetina vojnika bila jeodreena da se smesti kod ovog
starca na prenoite. Baba im je skuvala kaamak. Umornivojnici brzo su zaspali. Starac tada,
uverivi se da baba spava, poali se Tekunici i njih dva pooe da ubiju zeca. Posle nekog
vremena zec se pojavi. Puka planu i on ostade mrtav.Tekunica ree da e biti dobar doruak, a
starac je hteo da napravi ubaru.
Starac i baba su dovravali veeru. Sve je bilo kao i onaj put samo je sada napadao sneg.Starac
se pope na tavan da skine kou koja se prosuila. Dok je prelazio rukom po nenimdlakama,
iznenada zau mnogobrojne korake. Izae pred kudu i opazi veliki broj nemakihzelenih
uniformi. Prepade se i gurnu brzo kou na dno drvljanika. Puke i rafali su odjekivali.Izae i baba
na vrata. Njemu prie strogo nemaki oficir i neto viknu. Starac nije znao oemu mu vojnik
govori, ali je slutio strah zbog svoje koe. Komandant ga uhvati zaokovratnik i jo jednom kroz
uzube neto procedi. Pritrae dva vojnika i brzo ispod drvaizvadie zeiju kou. Pritrae jo
njih nekoliko nosedi puke. Starica se samo primae bliesvom muu. ulo se samo
otro odjekivanje puaka. Starac je jo video svoju babu kako pada,a potom mu se sve poe da
muti. Nestadoe pred njegovim oima i nebo i zeija koa.
Vee
Posmatrao sam dva vojnika kako na krovu nametaju antenu. Jedan od njih spretno zavezaicu i
skoi na zemlju. Prioh mu. Hoe li biti muzike, upitao sam ga. Ne, kratko mi jeodgovorio.
Rekao mi je da bi se komandir ljutio. Upitao me je kom bataljonu pripadam i jasam mu
odgovorio da sam u njihovoj eti. Zaudio se kad sam mu rekao da sam iz taba. Nijemu bilo
jasno kako to da ba ja traim muziku. Rekao sam da emo lako napuniti ponovo baterije, ali
sam odustao od daljeg insistiranja. udio sam se posle sebi kako to da sam takonepromiljeno
traio da sluam muziku. Zakljuio sam, ipak, da je to posledica toga to sam promenio etu i
7

drugove, pa sam sada malo tuan.Seo sam na topli kameni prag mlekara. Posmatrao sam kuvara
kako sprema veeru i puio.Ponovo sam osetio miris katrana iz borove ume koji je vetar
donosio. Maloas sam se priseao kako me je majka teralal da se kupam tamnobraon
sapunom kako bi se zatitio oduge. Posle toga bi mirisao na katran. Nisam odmah primetio dve
prilike koje gledaju u mene. Bile su to devojke. Prile su mi iupitale da li mogu da priaju sa
mnom. Sedeli smo tako, ja u sredini, a one sa moje leve idesne strane. Drale su me svaka za po
jednu ruku. Prvoj punijoj i crnokosoj dao sam ime
Gora.
Druga je traila da i njoj dam ime. Predloio sam da je zovem
Tankostruka
, ali joj se
to ime inilo predugako. Nazvao sam je
Katoda
. Svidelo joj se to ime, a crnokosa devojkamalo se ljutila zbog njenog prostog imena.Rekle su mi
da su sestre od strieva. Nikoga nisu imale u ratu. Zapitkivale su kada e se ratzavriti. I jedna, i
druga imale su na ruci po jedan prost prsten. Odgovorile su da su ihdarovale jedna drugoj. Kad je
poeo rat nisu jo bile devojke, pa nemaju svoje mladie. Rekaosam da sam sada ja njihov
mladi, ali sam hteo nekako da jedna od njih ode. Bilo mi jesvejedno koja e otii. Njih dve su
neprestano sedele i umiljavale se oko moje ruke. Oseaosam vrste lopte kojima je crnokosa
pritiskivala moju butinu. Ona sa bluzom bila se sva savilaoko moje ruke. Iznenada neko
je pozvao moje ime. Rekoe: Zovu te!Crnokosa mi pokaza gomilu kamenja koju je
stvorila istei njivu i ree da e tamo biti.Krenuo sam na veeru.Kad sam priao kamenju,
ugledao sam guste crne pletenice, ali u isti mah iz trave pojavila se iona vitkija devojka. Ponovo
smo sedeli i posmatralli mrak.