1

RUNO ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE

UVOD
Definicija: Runim elektrolunim postupkom stvara se nerazdvojiva veza pomou energije aktivacije
koja se obezbeuje transformacijom elektrine u toplotnu energiju posredstvom elektrinog luka
uspostavljenog izmeu osnovnog materijala i obloene elektrode, koja je istovremeno i dodatni
materijal.
Princip: REL postupak (Runo Elektro Luno), slika 1, spada u najstarije, najjednostavnije i najvie
koriene postupke spajanja metala zavarivanjem. U skladu sa savremenim meunarodnim standardima,
ovaj postupak zavarivanja se oznaava sa E (postupak ISO 4063-111). Skoro polovina svih zavarenih
spojeva u industriji izvedena je REL postupkom. Elektrini luk se uspostavlja i odrava izmeu
osnovnog materijala i obloene elektrode (dodatni materijal), tako da se proizvode temperature i do
5.000 C. Koriste se jednosmerna i naizmenina struja (jednosmerna: Direct CurrentDC i
naizmenina: Alternating CurrentAC). Poto se uspostavi elektrini luk, tei se da se njegova duina
odrava nepromenljivom kako bi i vrh elektrode bio na stalnom rastojanju od povrine tenog kupatila.
Zadatak ravnomernog uvoenja elektrode i odravanje njenog vrha na potrebnom rastojanju od tenog
kupatila ostvaruje zavariva ili automat ili robot. Pri tome se ima u vidu da se elektroda skrauje i da je
neophodno da se tokom zavarivanja ravnomerno primie. Skraivanje elektrode je posledica njenog
topljenja. Rastopljeni metal elektrode i radnog predmeta, nakon hlaenja, ine zavareni av.

Slika 1. REL (E) postupak zavarivanja: Obloga elektrode (1); Elektroda (metalno jezgro) (2); Gas
osloboen sagorevanjem obloge (3); ZUT zona uticaja toplote (4); Troska, ljaka (5); Zavar, ovrsli osnovni i
dodatni materijal (6); OM osnovni materijal (7); Rastop, teno kupatilo (8); Krater (9); DM dodatni
materijal, Kapljica prekrivena rastopljenom oblogom (10); Zona elektrinog luka (11); Kapljica obloge (12).
Primena: REL postupak se iroko primenjuje u proizvodnim zavarivanjima za zavarivanje limova i
profila debljine od 3-20 mm, mada navedeni opseg moe biti i proiren korienjem specijalnih
tehnologija i visokog iskustva zavarivaa. Najveu primenu nalazi u zavarivanju optih mainskih
konstrukcija, u brodogradnji, za zavarivanje cevovoda, za navarivanje i reparaturno zavarivanje veine
metalnih materijala. Ipak, zbog ekonominosti (male brzine zavarivanja i orijentaciono 1,52 kg
depozita na sat), primenjuje se za izvoenje kraih zavara, obino debljine do 15 mm (max 20 mm), kod
sueonih zavarenih spojeva, ili kraih ugaonih avova (Tspojevi), manje debljine ava, gde se obino
ne trai pojaana penetracija u korenu ava. REL postupak je mogue izvoditi u zatvorenom prostoru
(fabrike hale, radionice), ali i na otvorenom, u terenskim uslovima.
Za REL postupak se koristi jednostavna oprema koja, prema slici 2, ini zavarivako radno mesto:
Izvor elektrine struje;
Dra elektrode;
Steza za masu;

Elektrini provodnici za uspostavljanje strujnog kola;

Metalni radni sto;
Zavarivaki alat (iljasti eki, iana etka, ...), i
Lina sredstva (zatitne naoare, rukavice, kecelja, itd).

Slika 2. Radno mesto zavarivaa za REL postupak: Metalni sto (1); OM osnovni materijal DM- dodatni
materijal, obloena elektroda; Dra elektrode, zavarivaka kljeta (4); Steza, Stega za masu (5).
Parametri: Osnovni parametri kod REL zavarivanja su:
Napon zavarivanja: Uz = 18-26 V;
Jaina struje zavarivanja, koja zavisi od prenika elektrode, i kree se: Iz = 50-300 A;
Brzina zavarivanja orijentaciono iznosi Vz = 1,5-2,5 mm/sek = 5,4-9 m/h; Brzina zavarivanja
(Vz), zavisi od primenjene tehnike zavarivanja, od prenika elektrode i ostalih parametara
zavarivanja;
Napon praznog hoda je najee: U0 = 60 V ;
Stepen iskorienja energije za topljenje: z = 0,75-0,85.
Prednosti:

Vea koncetracija toplote nego kod gasnog zavarivanja;

Vea brzina zavarivanja i manja zona uticaja toplote nego kod gasnog zavarivanja;
Razvijen je i koristi se irok spektar dodatnih materijala za zavarivanje;
Nia cena opreme za zavarivanje (ureaj za zavarivanje), u odnosu na neke druge postupke;
Pogodan za manja proizvodna zavarivanja i navarivanje;
Mogunost zavarivanja u svim prostornim poloajima;
Pogodan za rad na terenu, naroito tamo gde nema elektrine energije (primena agregata);
Vrlo jednostavno rukovanje opremom;
Dobra mehanika svojstva ava.

Nedostaci:

Mala brzina zavarivanja i niska produktivnost u odnosu na neke druge elektrine postupke;
Kvalitet ava znaajno zavisi od vetine zavarivaa, odnosno ovekove obuenosti;
Potrebno je dugo vreme za obuku dobrog zavarivaa;
Neizbean otpad elektrode (8-10 %), i gubitak radnog vremena radi zamene elektrode;
ienje troske nakon zavarivanja i gubitak radnog vremena zbog ienja troske;
Proizvodi se jaka svetlost i razvija se velika koliina gasova;
Dugotrajni rad moe otetiti zdravlje zavarivaa (reuma, oteenja disajnog sistema, vida).

ELEKTRINI LUK
Definicija: Elektrini luk predstavlja kratkotrajno, stabilno i snano elektrino pranjenje (usmereno
kretanje elektrona i jona), nastalo u jonizovanim gasovitim sredinama, odnosno u prostoru odreenom
vrhom elektrode i povrinom radnog predmeta, tokom elektrolunog zavarivanja.
Jonizovanje neke gasne sredine nastaje tako to se stabilnim atomima te materije odvoji (izbije, otkine)
jedan ili vie spoljnih/valentnih elektrona. U takvom atomu nastaje viak pozitivnog naelektrisanja
(manjak negativnog u koliini koja odgovara broju izbijenih elektrona), i onda se naziva jonom (katjon),
a istovremno se u njegovom okruenju poveava koliina negativnog naelektrisanja. Nastali joni esto
dobijaju novu i stabilnu konfiguraciju nekog drugog elementa. Kod metala se postie elektronska
konfiguracija stabilnih inertnih gasova, ali oni i dalje ostaju joni.
Na putanji izmeu dve elektrode joni se sudaraju meu sobom, ali i sa elektronima. Iz tog razloga na
katodu dospeva manja koliina jona od one koja je procesom jonizacije nastala. U sudaru sa
elektronima dolazi do ponovnog formiranja neutralne atomske strukture tako to se potreban broj
elektrona vrati u valentnu ljusku. Ovaj se proces naziva rekombinacija.
Anjoni se stvaraju tako to osnovna elektronska konfiguracija atoma prima jedan ili vie elektrona od
neke druge atomske strukture, i tako postaje negativno naelektrisana, odnosno poseduje viak
negativnog naelektrisanja (nosioci negativnog naelektrisanja su elektroni).
U oba opisana procesa nastajanja jona, odnosno odvajanja ili prijema elektrona, karakteristino je da se
to dogaa razliito kod razliitih vrsta materijala. Kod nekih je taj proces lake ostvariv, a kod drugih
mnogo tee. Stoga je definisan napon jonizacije (potencijal jonizacije).
Definicija: Napon jonizacije predstavlja fiziku osobinu materije kojom se izraava sposobnost njenih
atoma da oslobode ili prime elektrone, odnosno predstavlja karakteristiku te materije kojom se iskazuje
njena sposobnost jonizacije.
Napon jonizacije se izraava energijom koja se mora utroiti da bi se izdvojio elektron iz strukture
atoma, odnosno predstavlja rad jonizacije i meri se u elektronvoltima, eV, tabela 1. Na bazi ove osobine
komponuje se struktura obloge elektrode tako da se u nju dodaju elementi niskog napona jonizacije.
Kod metalnih materijala odavanje valentnih elektrona je relativno lako, dok se kod elemenata koji
poseduju vie od tri valentna elektrona lake primaju nego odaju elektroni. Najnii napon jonizacije
imaju zemno alkalni metali, zbog ega se oni dodaju u oblogu elektrode za REL (E) zavarivanje.
Najvii napon jonizacije je kod gasova.
Tabela 1. Napon jonizacije za neke materijale

Kretanje jona i elektrona u razmatranoj elektroprovodnoj sredini moe se usmeravati. Postie se tako to
se na eljenom pravcu i na pogodnom mestu, da bi se ostvario eljeni smer njihovog kretanja, postavlja
izvor naelektrisanja suprotnog pola od onog kojim raspolau ove estice. Kako su elektroda i osnovni
materijal u zavarivanju, upravo izvori takvog suprotnog naelektrisanja, prirodni smerovi kretanja
elektrona i jona su time odreeni, slika 3. Katjoni su pozitivno naelektrisani joni koji se kreu u smeru
katode (otuda i njihovo ime), a anjoni su negativno naelektrisani joni koji se skupljaju na anodi.
Elektroni se kreu u smeru pozitivno naelektrisane anode.
Svakako da se poloaj anode i katode moe zamenti, tako da osnovni materijal bude vezan za minus pol,
odnosno katodu, a elektroda za plus pol, odnosno anodu. Promenu polarnosti je mogue izvriti vrlo
brzo i u kratkom vremenskom periodu.

Slika 3. Struktura i smerovi kretanja estica u elektrinom luku

Potreba povremenog ili brzog menjanja polarnosti proistie iz praktinih razloga. Naime, treba imati u
vidu da joni raspolau znatno veom masom od elektrona, ali i da su elektroni nosioci velike koliine
energije (kinetika). Ovaj prividni paradoks je posledica injenice da se elektroni kreu velikim
brzinama i da je kinetika energija proporcionalna kvadratu brzine. Uprkos znatno veoj masi, zato to
su im brzine kretanja manje, joni su nosioci manje koliine kinetike energije.
Iz navedenih razloga, na anodi e se indukovati znatno vea koliina toplote, jer e se sa njom sudarati
elektroni, i postizati temperature od oko 3500-4000 C, a nasuprot tome, katodu e bombardovati joni i
na njoj e se ostvariti za oko 30 % nie temperature, slika 4.
U praksi se ee koristi direktna polarnost pri zavarivanju jednosmernom strujom. Primena indirektne
polarnosti je vezana za njenu znaajnu osobinu tzv. jonskog ienja. Naime, zahvaljujui velikoj masi
koju poseduju joni, ostvaruje se mehaniko razbijanje i ienje povrine zavarivanih materijala od
prisutnih oksida. Ovaj mehanizam se koristi kod zavarivanja aluminijuma, hroma i mangana i njihovih
legura.

Slika 4. Primenjene polarnosti kod jednosmerne struje zavarivanja

Kada se koristi naizmenina struja, zato to se promene polarnosti dogaaju u broju koji odgovara
frekvenciji struje, (za f = 50 Hz, polarnost se promeni 100 puta u sekundi), temperatura postaje
priblino jednaka na elektrodi i na osnovnom materijalu, a efekat jonskog ienja, u smanjenom efektu,
izraen je i na elektrodi i na osnovnom materijalu. Jonsko ienje se slobodno moe razumeti kao
efekat koji se postie kada se povrina bombarduje metalnim kuglicama takozvanom samom.
S obzirom da su povrinski delovi anode i katode u tenom ili testastom stanju (blie tenom nego
vrstom), elektrini luk se uspostavlja i odrava posredstvom tih slojeva materijala. Onaj deo povrine
vrha elektrode sa kojim je stub luka u neposrednom kontaktu naziva se mrljom ili pegom elektrinog
luka. Anodna mrlja je duine 102 mm (ma, slika 5), a katodna mrlja je reda veliine 104 mm (mk), to
znai da obe povrine predstavljaju delie ukupne kontaktne povrine uspostavljene izmeu elektrode i
stuba elektrinog luka. Mrlje elektrinog luka nisu statine, odnosno ne miruju. U toku odravanja luka
(gorenja luka, kako se esto kae), njegov kontakt se neprestano pomera po povrinama rastopljenih
slojeva elektroda. Na prvi pogled bi se reklo da su etanja kontakata stuba luka nepredvidiva i haotina,
jer im se moe dodeliti karakter sluajnih dogaaja, meutim, kada se ima u vidu da su izazvana
neravnomernim temperaturskim poljem, poljem pritiska u gasovima, elektromagnetnim poljima,
lutajuim strujama, i drugim uticajima koji nisu niti se mogu smatrati sluajnim dogaajima, o

5
haotinosti kretanja se ne moe govoriti ali se, naalost, zbog svoje sloenosti, to kretanje ne moe ni
predvideti. Ipak, moe se pretpostaviti da etanje mrlje elektrinog luka proizvodi homogenizaciju
temperaturskog polja na vrhu elektrode i u tenom kupatilu ime obezbeuje da oba kontakta budu u
tenom stanju.

Slika 5. Promene napona i karakteristinih oblasti elektrinog luka

Svaka provodna sredina se proticanju elektrine struje suprotstavlja elektrinim otporom. Elektrini
otpor je karakteristika materijala i njegova fizika veliina. Pored vrste materijala, duine i povrine
provodnog preseka, na veliinu elektrinog otpora utie temperatura provodnika. S obzirom da su
zavreci elektroda u tenom stanju, dakle izloeni vrlo visokim temperaturama zbog kojih se dostiu
visoke vrednosti elektrinog otpora, neminovno u zonama anodne i katodne mrlje nastaju padovi
napona koji su na slici 5 oznaeni sa Ua i Uk. Dodatni uticaji anodnog i katodnog pada napona tumae
se na bazi fenomenoloke analize. Naime, na elektrodama se dogaa svojevrsno zaguenje u kretanju
naelektrisanih estica elektrona i jona. Elektroni su male mase ali velike brzine kretanja i lako prodiru
u materijal sa kojim se sudaraju, u ovom sluaju u povrinu anode. Ti sudari su jednovremeno praeni
jonizacijom ali i rekombinacijom jona, zbog ega ove estice, ali i usled neprestanog sudaranja sa
novodolazeim elektronima, postaju barijera prodiranju elektrona u anodu pa se oni, stoga,
nagomilavaju u okolini anode formirajui sloj negativnog naelektrisanja ( a), u kome je pad napona
Ua. Slino se dogaa i na katodi, s tim da elektroni moraju da savladaju energetsku barijeru svoga
odvajanja iz valentne ljuske atoma, to je praeno formiranjem pozitivno naelektrisanog sloja i padom
napona Uk (pozitivni joni, + k). S obzirom da je povrina anodne mrlje znatno vea od one na katodi,
odnosno vei je provodni presek na anodi, gustina struje je na anodi manja i iznosi izmeu 1100
A/mm2, a zbog suenog provodnog preseka na katodi je vea i kree se u intervalu 101000 A/mm 2. Na
slian nain se ponaa i pad napona. Na anodi je manji nego na katodi. Pored toga, podaci iz tabele 2
ukazuju na znaajan uticaj vrste atmosfere u elektrinom luku. Uoava se da e primena argona i
ugljendioksida uticati na znaajno smanjenje pada napona na anodi i katodi.
Tabela 2. Vrednosti katodnog i anodnog napona

Prenos materijala elektrinim lukom

Rastopljeni metal jezgra elektrode prelazi (prenosi se), pomou elektrinog luka u teno kupatilo u vidu
kapljica tenog metala, pri emu one mogu imati razliite oblike i veliinu i mogu se kretati razliitim
brzinama i putanjama. Kapljica se stvara i kree kroz elektrini luk delovanjem prirodnih zakona i sila
kojima je elektrini luk determinisan. To su:

Elektromagnetno polje;
Povrinski naponi tenog metala;
Pritisak gasova koji struje oko elektrode i elektrinog luka;
Pritisak plazme, odnosno elektrinog luka;
Sile nastale eksplozijom gasova zarobljenih u tenoj kapljici;
Gravitaciona sila.

Formiranje elektromagnetnog polja je prirodna posledica proticanja elektrine struje kroz provodnik,
ono ga okruuje poput prstenova (1), slika 6, i na prelazu iz tene u vrstu fazu stee vrh elektrode
odgovarajuom silom pritiska, r1, koja je proporcionalna kvadratu primenjene jaine struje. Presek se
suava a njegov prenik d1 smanjuje tokom vremena (tzv. pin uticaj, Pinch effect). Kao posledica
suavanja preseka poveava se gustina elektrine struje, temperatura nastavlja intenzivno da raste i
poveava se koliina rastopljenog metala na vrhu elektrode. Mesto suavanja preseka elektrode, ili vrat,
predstavlja mesto gde e doi do prekida veze elektrode i tenog metala, odnosno mesto formiranja
kapljice tenog metala.
Povrinski pritisak (2), predstavlja prirodnu osobinu svake tenosti pa i tenog metala. Odgovarajua
sila pritiska r2, utie na formiranje oblika kapljice. Sa porastom vrednosti ove sile poveavaju se
dimenzije kapljice i pod njenim uticajem smanjuje se razlivanje metala u tenom kupatilu, to pomae
zavarivanju u prinudnim poloajima. Sila povrinskog napona zavisi od viskoziteta rastopljenog metala.
Strujanje tenog metala u kapljici je posledica brojnih uticaja. Temperaturska neravnomernost proizvodi
neravnomernu viskoznost tenog metala u kapljici 3 (b), elektromagnetni uticaji, vrtlone struje i drugi,
utiu da se strujanjem metala u tenoj kapljici tei da homogenizuje temperatursko polje.

Slika 6. Elektrini luk, sile u njemu i posledice delovanja

Pritisak gasa unutar elektrinog luka 4, odnosno odgovarajua sila utie na formiranje putanje i na
brzinu kretanja kapljice poto deluje u smeru prenosa dodatnog metala, a utie i na obrazovanje ivica
ava.
Usled zagrevanja metala i obloge elektrode, nastaju brojne i razliite hemijske reakcije koje dovode do
oslobaanja gasnih komponenti pod visokim pritiscima proporcionalnim koliini gasova, odnosno
debljini elektrode. Ukoliko su nastali gasovi zarobljeni u predelu vrata ili u samoj kapljici (g),
dostizanjem kritinih vrednosti pritiska nastaju eksplozivne sile velikih inteziteta pod ijim uticajem se
kapljica odvaja od vrha elektrode i dobija poetnu brzinu prenosa, ili moe nastati njeno rasprskavanje
5.
Gravitaciona sila (6) deluje u smeru sredita zemlje (po subjektivnom ovekovom oseaju nadole), to
znai da u svim prostornim poloajima, osim u horizontalnom, ometa proces prenosa dodatnog metala.
Njen intezitet je utoliko vei ukoliko je intezitet struje vei.
Pod delovanjem pritiska plazme, odnosno elektrinog luka 7, slika 7, nastaje sila koja utie na oblik
metalnog kupatila i, kasnije, na dimenzije i oblik poprenog preseka ava kod zavarivanja
jednosmernom strujom. Naime, kada je elektroda na negativnom polu, ova sila deluje u pravcu prenosa

7
dodatnog metala, stvarajui udubljenje u metalnom kupatilu, i obrnuto, kada je elektroda na pozitivnom
polu, sila od pritiska plazme deluje suprotno kretanju dodatnog metala, stvarajui ispupenje.

Slika 7. Efekti delovanja pritiska plazme

Sve nabrojane sile nadopunjuju jedna drugu i kao rezultat njihovog delovanja nastaje kapljica tenog
metala ije je vreme formiranja veoma malo, odnosno predstavlja deli sekunde.
Ciklus nastajanja kapljice je prikazan na slici 8. U poetnom trenutku, metal se na vrhu jezgra elektrode
brzo i intenzivno zagreva i formira sloj rastopljenog metala elektrodna mrlja. Sa protekom vremena
debljina ovog sloja i koliina rastopljenog metala se poveava tako da se taj sloj, pod uticajem
povrinskih napona, elektrodinamike sile (r) i sile zemljine tee (G), suava obrazujui tzv. vrat,
odnosno na tom mestu se formira kapljica, II, III i IV. Prenik vrata, di, smanjuje se tokom vremena.
Zbog smanjenja povrine preseka kroz koji protie elektrina struja poveava se njena gustina (u vratu).
Porast gustine struje je praen poveanjem indukovane toplote, odnosno intenzivnim rastom
temperature i elektrinog otpora. Istovremeno se poveava duina kapljice svakako pod uticajem
zemljine tee i promene viskoznosti usled brzog porasta temperature. Sa poveanjem duine kapljice
skrauje se i elektrini luk, zato to se smanjuje rastojanje izmeu nje i povrine metalnog kupatila. U
jednom trenutku ta kapljica se moe toliko izduiti (IV), da svojim vrhom dodirne povrinu tenog
metala u kupatilu ostvari kratak spoj. Tada se elektrini luk gasi prekida. Vreme trajanja prekida
luka i postojanja kratkog spoja je izuzetno malo, ali dovoljno dugo da se proces formiranja kapljice
okona njenim odvajanjem od elektrode i padom u teno kupatilo. Ponovo se, potom, uspostavlja
elektrini luk (V), i ciklus formiranja nove kapljice nastavlja.

Slika 8. Ciklus formiranja kapljice i prenos metala kroz elektrini luk

S obzirom da je elektrini luk prekinut na kraju realizacije faze IV, njegovo ponovno uspostavljanje
nikako ne bi bilo mogue ukoliko atmosferu elektrinog luka ne bi inili gasovi niskog napona
jonizacije.
Slino opisanom, odvija se proces i u oblozi elektrode u kome se mogu uoiti dve sutinske
karakteristike:

8
Prva se odnosi na formiranje gasovite faze na bazi sagorevanja tzv. gasnih komponenti obloge, i one se
rasporeuju tako da popunjavaju prostor elektrinog luka ali i predstavljaju njegov omota. Gasna
atmosfera u elektrinom luku je formirana od komponenti obloge koje u gasovitom stanju imaju nizak
napon jonizacije ime omoguuju njegovo olakano uspostavljanje i odravanje. Kretanje gasnih
komponenti koje okruuju luk ematski je prikazano na slici 6v. Gasna atmosfera ima zadatak, dakle,
da u potpunosti eliminie vazduh iz stuba elektrinog luka kao i da onemogui prodor vazduha tokom
gorenja luka.
Druga je u tome to ostatak obloge formira tenu fazu koja se u tom obliku prenosi kroz luk na dva
naina. Rastopljene kapljice obloge elektrode u tenom stanju predstavljaju monu fiziku barijeru
prodiranju vazduha u prostor elektrinog luka ali i sitnih estica iz prostora luka u njegovu okolinu
(slika 1). Drugi deo rastopljene obloge preliva kapljice tenog metala jezgra elektrode tako da se
zajedno kreu kroz elektrini luk. Time se teni metal jezgra elektrode dodatno titi od tetnog uticaja
eventualno prisutnih tragova vazduha u zoni elektrinog luka.
Eksperimentima je ustanovljeno da jedan ciklus formiranja kapljice, koji je odreen vremenom gorenja
elektrinog luka (I+II+III), i periodom kratkog spoja (IV), ne traje due od 0,02-0,05 sekunde. Na
uestanost i vreme trajanja kratkog spoja znaajan uticaj ima duina elektrinog luka. to je elektrini
luk krai to e biti vei broj nastalih kratkih spojeva i u ukupnom e oni due trajati, i obratno.
Oblik kapljice se formira pod uticajem povrinskih napona i sile zemqine tee. Ukoliko je zavarivanje u
horizontalnom poloaju, to je bila pretpostavka prethodnim izlaganjima, taj uticaj se ogleda u
formiranju oblika kinih kapi. Poetni oblik je sferian, ali se on delovanjem gravitacije deformie u
izdueni. Meutim, kada je zavarivanje nadglavno ili u nekom drugom specijalnom poloaju, kapljica
e imati sasvim drugaiji deformisan oblik sa tendencijom formiranja oblika kine kapi.
Dimenzije kapljice prvenstveno zavise od sastava i debljine obloge, kao i od jaine primenjene struje.
Obloga elektrode, po pravilu, sniava povrinske napone metala na gotovo 25-30 % u odnosu na
vrednosti koje bi bile kod gole elektrode. Osim toga, komponente za obrazovanje gasova u zoni
elektrinog luka utiu na poveanje pritiska, zbog ega se kapljice usitnjavaju. Primenom struje vee
gustine i elektrode sa celuloznom oblogom, prenos metala se ostvaruje u obliku niza sitnih kapljica i
takav prenos materijala se naziva prenosom u mlazu.
Na brzinu prenosa dodatnog materijala osnovni uticaj, naravno, ostvaruje elektromagnetno polje. Pored
privlanih elektromagnetnih sila kojima se usmerava i obezbeuje osnovna komponenta brzine prenosa,
elektromagnetno polje utie preko povrinskog pritiska na brzinu nastajanja i prekida vrata kapljice
(skrauje ili produava ciklus nastajanja kapljice). Kada je zavarivanje u horizontalnom poloaju u
pitanju, brzina prenosa se poveava delovanjem gravitacione sile. Meutim, u specijalnim poloajima
zavarivanja (prinudni poloaji), zemljina tea se javlja kao faktor smanjenja brzine prenosa. Nasuprot
tome, brzina strujanja gasa u elektrinom luku (gasna promaja), u ovim sluajevima se koristi kao
dodatni uticaj radi poveanja brzine prenosa ali i za odravanje i omoguavanje prenosa dodatnog
materijala. Primena obloene elektrode je zasnovana na razlici u brzini topljenja metalnog jezgra i
brzini topljenja obloge, to se moe uoiti na slici 1 (obloga se sporije topi). Kao rezultat sagorevanja
estica obloge, formirani gasovi obezbeuju poetnu brzinu i ubrzavaju kretanje kapljica, bilo kao
spoljni ili unutranji uticaj, slika 6g. Kod zavarivanja u specijalnim poloajima gasna promaja uz
elektromagnetno polje mora da savlada nepovoljno delovanje gravitacionih sila i da odri potrebnu
brzinu prenosa.
Stabilnost elektrinog luka
Stabilnost elektrinog luka zavisi od vrste struje. Kod jednosmerne struje luk je stabilniji nego kod
naizmenine zbog otsustva cikline promene napona i jaine. Ciklinost naizmenine struje se ogleda
ne samo u promenljivosti inteziteta i smera struje ve i u njenom gaenju pri svakom preseku krive
promene struje sa apscisnom osom. im struja padne na nultu vrednost (ugasi se), odmah se posledino
javlja gaenje elektrinog luka. Pri ponovnom uspostavljanju elektrinog kola (struja razliita od nule),
potrebno je ponovo uspostaviti elektrini luk. To je sada mnogo tee jer je struja nieg inteziteta. Stoga

9
je vrlo vano da u oblozi elektrode bude dovoljna koliina elemenata sa niskim naponom jonizacije
kako bi se prostor izmeu elektrode i osnovnog materijala zasitio jonima, odnosno kako bi njihovim
obilnim prisustvom bilo omogueno lako i skoro trenutno obnavljanje elektrinog luka. Pored toga,
snaga elektrinog luka se menja sa promenom inteziteta naizmenine struje i menja se magnetno polje
koje okruuje elektrini luk i av. Stoga je primena naizmenine struje bremenita razlozima stvaranja
nestabilnosti elektrinog luka.
Prethodno tumaenje ne treba razumeti u smislu da se u oblogu elektrode namenjene zavarivanju
jednosmernom strujom ne dodaju elementi sa niskim naponom jonizacije. Naprotiv, jonizacijom
atmosfere u zoni luka omoguuje se njegova egzistencija, tako da je proces jonizacije vaan i kod
jednosmerne struje. Vea stabilnost luka jednosmerne struje prvenstveno je u tome to je stabilniji
intezitet struje, to ona ne menja smer i to ne dolazi do periodinih prekida elektrinog luka.
Kako je proces jonizacije uslovljen postojanjem visoke temperature u snanom elektrinom polju, na
stabilnost elektrinog luka znaajno utie temperatura koja se u njemu moe ostvariti. Ukoliko se ona,
pak, na bilo koji nain sniava, takvi uticaji su negativni i oni se otklanjaju ili se spreava njihovo
delovanje. Hemijski proces disocijacije je jedan od negativnih uticaja jer se on odigrava uz obaveznu
redukciju toplote (recimo, disocijacija SO2 na SO i O2). Potrebna koliina toplote za odvijanje ovog
procesa obezbeuje se oduzimanjem od elektrinog luka, ime se sniava njegova temperatura i
usporava proces jonizacije. Disocijacija je manje izraena kod jednoatomnih gasova (Ar, He), pa su oni
pogodniji za primenu.
Jednosmerna struja zavarivanja
Za struju se kae da je jednosmerna ako u elektrinom kolu tee uvek u istom/jednom smeru.
Karakteriu je dva pola, pozitivan (+) i negativan (). Elektrino kolo se formira tako to se potroa
prikljui na izvode polova. Kada je zavarivanje u pitanju, ali i u drugim oblastima, masom se naziva
prikljuak suprotnog pola od onog na koji je prikljuen radni ureaj (na automobilu je masa negativan
pol akumulatora i elektro instalacije). Konvencijom je utvren smer proticanja struje od pozitivnog ka
negativnom polu. Jednosmerna struja se ne proizvodi za iroku upotrebu ve se kao njeni izvori koriste
prikladni generatori, odnosno akumulatori, baterije ili se dobija pretvaranjem naizmenine struje, slici 9.
Ureaji za ispravljanje funkcioniu na nain da struju proputaju samo u jednom smeru. Dobija se
pulsirajua struja (impulsni karakter pravougaonog ili sinusoidnog oblika), koja se smatra
jednosmernom uprkos tome to nema konstantan intezitet.
Primenom jednosmerne struje kod REL (E) postupka zavarivanja obezbeuje se stabilan, miran i
ujednaen elektrini luk. Mogue je zavarivanje svih metala i njihovih legura i moe se koristiti bilo
koji tip elektrode. Po potrebi je mogue menjati polaritet (direktni ili inverzni).

Slika 9. Jednosmerna (a), jednosmerna pulsirajua (b) i naizmenia (c) struja

Skretanje elektrinog luka
Osim stabilnosti elektrinog luka, njegova vana osobina je krutost, kojom se izraava sposobnost da
gori u prostoru izmeu anode i katode bez bonog skretaa. Bono skretanje, magnetno ili samo
skretanje, posledica je etanja anodne ili katodne mrlje, strujanja okolnog vazduha (promaja) i dejstva
elektromagnetnih sila. Meu navedenim uticajima najvei znaaj ima trei ije dejstvo se tumai
nesimetrijom indukovane elektromagnetne sile u odnosu na magnetno polje koje okruuje elektrini luk.

10

Izmeu stezaa i elektrinog luka, odnosno elektrode kao drugog pola struje, uspostavlja se elektrino
kolo u kome se struja preteno prostire najkraom putanjom (mada postoji izvesno rasipanje, lutanje).
Oko toga toka struje kao i oko elektrode i elektrinog luka, kroz koje takoe protie struja, indukuju se
elektromagnetna polja, slika 10, odnosno odgovarajue elektromagnetne sile. Elektrini luk skree na
stranu vee koncentracije magnetnih linija.

Slika 10. Princip nastajanja magnetnog skretanja elektrinog luka

Skretanje elektrinog luka moe biti toliko veliko da izazove njegovo gaenje/prekid nakon samo
nekoliko otklona od stabilnog poloaja. Ukoliko i ne dovede do prekida, skretanje svakako ometa rad
zavarivaa.
Elektrini luk je nemiran (nestabilan), as je dui as je krai, as je na jednoj as na drugoj strani leba,
ne rastapa osnovni materijal u dovoljnoj meri i onemoguuje dovoljno stapanje osnovnog i dodatnog
materijala, utie na nepravilno formiranje kapljice na vrhu elektrode, proizvodi nepoeljna
rasprskavanja sitnih kapljica u okolini luka, oteava topljenje i kontrolu kretanja troske, poveava
sadraj ukljuaka troske u materijalu ava, doprinosi stvaranju greaka oblika ava kao i nedovoljno
provarivanje korena ava, itd. slika 11.

Slika 11. Primeri magnetnog skretanja elektrinog luka

a.) Od prikljuka struje (elektrini kontakt); b.) Bono ka prikljuku struje;
v.)Ka slobodnom kraju; g.) Bono ka veoj masi;
d.) Bono ka prethodnom zavaru; .) Ponaanje luka u toku zavarivanja;
e.) Primena naizmenine struje; NS-Naiznenina struja.

11
Vee skretanje luka je na poetku i na kraju ploe (a, b), odnosno kada je luk blii ili je na veem
rastojanju od prikljuka drugog pola elektrinog kola. Normalan, odnosno miran luk e biti na sredini
ploe (), kada je podjednako udaljen od krajeva lima.
Nedovoljno provarivanje jedne strane leba ili nalepljivanje ava na toj strani, nastaje skretanjem luka
na suprotnu stranu leba od one na koju je usmerava zavariva (v).
Prisustvo vee mase feromagnetnog materijala, kao to je sluajno ili namerno ostavljeni predmet, alat,
pomoni pribor (g), privlai elektrini luk na tu stranu.
Zavarivanje sa prekidom i povratnim korakom (d), izaziva skretanje luka ka prethodno zavarenom avu
ili zavaru.
Primena naizmenine struje (e), kod zavarivaa proizvodi utisak stabilnog luka koji malo podrhtava ali
stoji u ravnotenom poloaju. Ovaj privid je posledica inertnosti ovekovog oka koje nije u stanju da
registruje veoma brza skretanja luka sinhrono broju promena polariteta (frekvenciji). Kod frekvencije
od 50 Hz, dogodi se 100 promena polarnosti struje u sekundi i toliko skretanja luka u odnosu na
njegovu osu.
Na eventualno pitanje kod koje struje je izraeno skretanje elektriog luka, ispravno bi trebalo
odgovoriti da je ono uvek prisutno, s tim da se razlikuje po intezitetu, odnosno po veliini skretanja u
zavisnosti od vrste primenjene struje. Stoga se u toku pouavanja i obuke zavarivaa posebna panja
posveuje primeni jednosmerne struje, ime se nastoji da oni shvate i razumeju postojanje ove pojave
ali i da steknu vetinu na nivou uslovnog refleksa u reakcijama na takve situacije.
Mere za spreavanje magnetnog skretanja elektrinog luka
Skretanje elektrinog luka moe da se smanji na sledee naine:

Naginjanjem elektrode u smeru magnetnog skretanja elektrinog luka;

Postavljanjem stezaljke to blie mestu zavarivanja;
Postavljanjem vie prikljuaka (stezaljki);
Upotrebom pokretnog kontakta (mase) na osnovnom materijalu;
Stvaranjem dodatnog magnetnog polja za usmeravanje/upravljanje elektrinog luka;
Pripojima;
Pogodnim rasporedom zavarivanja;
Zavarivanjem povratnim hodom kod dugakih avova;
Smanjenjem jaine struje i odravanjem male duine luka, itd.
I Naginjanje elektrode u smeru magnetnog skretanja elektrinog luka

Zavariva naginje elektrodu za ugao u odnosu na ravan voenja elektrode, slika 12. Na taj nain se
elektrini luk moe dovesti u vertikalan poloaj. Na efekte primene ovog metoda veliki uticaj ima
umee zavarivaa.

Slika 12. Naginjanje elektrode u smeru magnetnog skretanja elektrinog luka

12
II Pogodno postavljanje prikljuaka elektrine struje
Magnetno skretanje moe da se iskoristi za stvaranje povoqnih uslova zavarivanja, naroito kod manje
pristupanih ili kod ugaonih avova. Kod Tspojeva, slika 13, postavljanjem stezaljke kao kod primera
(a, i b), elektrini luk e skrenuti upravo kako je najpovoljnije za formiranje ugaonog ava.
Postavljanjem stezaljke kao na primeru (v), mogue je formirati av u neposrednoj blizini ve
zavarenog rebra.

Slika 13. Korisna primena skretanja elektrinog luka radi lakeg izvoenja ugaonog ava na T spoju
a.) Skretanje luka prema masi predmeta. Pravilno prikljuivanje provodnika.
b.) Promena poloaja prikljuka, mase. Skretanje luka je pravilno iskorieno.
c.) Prekomerna koncentracija linija magnetnog polja. Nepravilno prikljuenje provodnika.
III Postavljanje vie prikljuaka
Uravnoteenje elektrinog luka moe da se izvede superponiranjem uticaja stezanja tako to e se na
naspramnim krajevima zavarivanih limova postaviti stezaljke usled ega se uravnoteavaju
elektromagnetne sile i elektrini luk se odrava u vertikalnom poloaju, slika 14.

Slika 14. Pogodan raspored prikljuaka (masa)

IV Upotreba pokretnog kontakta (mase) na osnovnom materijalu
Prethodno reenje se moe zameniti jednim ali pokretnim kontaktom, slika 15, kojim se prati kretanje
elektrode. Naravno, prati se pravac kojim se vodi elektroda ali ne i njeno njihanje.

Slika 15. Pokretni prikljuak / kontakt

13
V Dodatno magnetno polje
Formiranjem dodatnog magnetnog polja, slika 16, elektrini luk se usmerava suprotnom
elektromagnetnom silom od one koja normalno deluje, ime se luk uravnoteava, odnosno omoguuje
se usmeravanje/upravljanje skretanja luka.

Slika 16. Dodavanje novog magnetnog polja

Naizmenina struja zavarivanja
Primenom naizmenine struje poveava se ekonominost i iskorienje ureaja (stepen korisnosti),
eliminie se pojava skretanja elektrinog luka, i dr.
Najveom manom primene naizmenine struje smatra se nestabilnost elektrinog luka. U osnovi je
posledica promenljivih vrednosti napona i struje. Teorijski posmatrano, pri svakom prolasku kroz nultu
vrednost struje i napona, neminovno dolazi do gaenja elektrinog luka, slika 9. Isto se dogaa i u
stvarnosti, ali se u momentu ponovnog uspostavljanja struje obnavlja elektrini luk i nesmetano
nastavlja proces zavarivanja. Pri tome se, kako pokazuje slika 17, razlikuju dve vrednosti napona pri
kojima se obnavlja luk. Zbog naznaene promenljivosti polariteta, teno kupatilo e u jednom trenu biti
na anodi (UA) a u narednom na katodi (UK), pa e opet promeniti polaritet i tako e se nastaviti sve dok
u kolu tee struja.

Slika 17. Karakteristike naizmenine struje -Period oscilovanja (perioda); IZ-Struja zavarivanja; UZNapon zavarivanja; U0-Napon praznog hoda; UA-Napon na anodi; UK-Napon na katodi; U0A-Skok napona na
anodi (anodni pik); U0K- Skok napona na katodi (katodni pik)
Obnavljanje elektrinog luka nastaje zbog postojanja inercije elektrinog kola ali, pre svega, i zato to
se u toku otsustva elektrinog luka, u prostoru stuba luka, odrava izvesna zaostala koliina jona i
elektrona. Kada bi oni potpuno nestali istovremeno sa nestankom luka, odnosno sa prekidom struje,
njegovo obnavljanje ne bi bilo mogue zbog gubitka elektroprovodnosti stuba luka. Poveana koliina
jona i elektrona u zoni stuba luka u trenutku njegovog gaenja obezbeuje se materijalima sa niskim
naponom jonizacije koji se dodaju u oblogu elektrode ili se ubacuju u sastav zatitnog gasa. Sutinska
posledica njihovog prisustva je pad vrednosti oba odskona napona U0A i U0K, odnosno znaajno

14
smanjenje katodnog pika U0K. Prekidanje i obnavljanje elektrinog luka dogaa se onoliko puta koliko
puta struja proe kroz nultu vrednost. Kod struje za iroku potronju, koja se koristi i za zavarivanje, to
se dogaa 100 puta u sekundi, jer je njena frekvencija 50 Hz (uestanost). ovekovo oko nije u stanju
da opazi te promene u njihovom stvarnom obliku, ali uoava treperenje svetlosti koju emituje elektrini
luk.
U zavarivanju su esti prekidi rada. Naroito kada su nastali zbog zamene elektrode. Zato to kratko
traju, radnici nastoje da to pre nastave zavarivanje kako im se ne bi ohladio av. Tako oni objanjavaju
svoju urbu i u pravu su, u izvesnom smislu. Jer, sa brzim padom temperature tokom kristalizacije
tenog kupatila na osnovu intenzivnog odvoenja toplote u okolni i hladniji osnovni materijal, u zoni
prekida ava, odnosno oblasti prethodnog gorenja luka, koliina jona i slobodnih elektrona se naglo
smanjuje ime se sniava se elektroprovodnost vazdunog stuba u prostoru u kome je ranije goreo luk.
Ukoliko zavariva brzo nastavi zavarivanje najvaniju korist e ostvariti u brzom i lakom uspostavljanju
elektrinog luka, to e se dogoditi zahvaljujui jo uvek prisutnim jonima i elektronima u okolini mesta
prekida, koje je jo uvek visoko zagrejano. U protivnom, kada bi prekid due trajao, njihova koliina bi
se smanjila i uspostavljanje luka bi bilo istovetno kao i da prethodno luk uopte nije ni goreo, dakle
znatno tee. Ipak, uspostavljanje luka nije toliko komplikovano i dobro obuenim i iskusnim
zavarivaima ne predstavlja nikakav problem. No, ne moe se izbei konstatacija da razlika postoji i da
je zavarivai veto i uvek koriste.
Dakle, uspostavljanje, odravanje i stabilnost elektrinog luka zavise od stepena jonizovanosti
atmosfere u njegovom stubu i lakoe kojom se ona jonizuje. Stoga se u oblogu elektrode dodaju
hemijska jedinjenja na bazi K, Na, Ca i oksida Fe, zato to poseduju nizak napon jonizacije.
Kao posledica injenice da se jonizacija odvija u uslovima visokih temperatura (i preko 20.000 C),
namee se potreba da se u momentu uspostavljanja elektrinog luka primeni struja veeg napona od
vrednosti potrebne za sam proces (recimo, 40-80 V). Vee od navedenih vrednosti se primenjuju samo
na robotizovanim radnim mestima (preko 100 V). Ovo ogranienje je iz razloga zatite zdravlja
zavarivaa. Poetna, odnosno struja navedenih karakteristika, naziva se strujom praznog hoda, i
oznaava sa I0, a odgovarajui napon praznog hoda sa U0. Potom se napon struje smanjuje na
predvienu radnu vrednost. Savremeni ureaji za zavarivanje poseduju zatitni ureaj za brzo
sniavanje napona iji je zadatak da u vrlo kratkom vrmenu nakon uspostavljanja elektrinog luka
(obino 0,75 sekunde), napon praznog hoda svedu na radni napon ili limitiranu vrednost od 42 V. Takav
ureaj se obavezno ugrauje u izvore napajanja strujom koji se koriste u suenom radnom prostoru ili
prostoru sa velikom vlagom. Oni, takoe, moraju imati trajnu i vidljivo istaknutu oznaku 42 V.
Izvori napajanja
Za dobijanje struje potrebne za ostvarivanje elektrinog luka koriste se izvori sa posebnim
karakteristikama:

Pad napona pri porastu struje;

Napon praznog hoda ne vei od U0 = 80 V;
Brzo prilagoavanje naglim promenama reima rada;
Mogunost kontinualnog ili stupnjevitog (stepenastog) regulisanja jaine struje;
Ograniena promena jaine struje sa promenom napona.

Izvori struje za zavarivanje poseduju i posebne automatske ureaje za regulisanje napona praznog hoda
i odravanje elektrinog luka.
Postoji vie vrsta elektrinih izvora struje za zavarivanje:

Transformatori;
Ispravljai;
Pretvarai;
Agregati.

15
FUNKCIJE ELEKTRODE ZA ZAVARIVANJE
Namena elektrode je dvojaka.
a. Njome se zatvara elektrino kolo uspostavljanjem elektrinog luka sa osnovnim materijalom.
Primicanjem ili odmicanjem od osnovnog materijala regulie se koliina i koncetracija toplotne
energije koja se, preko elektrinog luka, unosi u zonu zavarivanja. Kada se koriste obloene
elektrode, zahvaljujui dodacima u oblozi, omogueno je lake uspostavljanje elektrinog luka,
njegovo odravanje i stabilnost.
b. Elektroda istovremeno predstavlja dodatni materijal. Topljenjem jezgra elektrode i transportom
rastopljenih kapljica kroz elektrini luk popunjava se leb, u jednom ili u vie prolaza.
Za REL postupak se koriste metalne elektrode koje mogu biti gole i obloene. Za razaranje loe
izvedenog ava, odnosno radi njegove popravke, upotrebljavaju se nemetalne gole elektrode na bazi
ugljenika (ugljene elektrode).
Obloene elektrode se sastoje od metalnog jezgra, u vidu ice prenika 1,5-9 mm duine 300-450 mm,
koje je pokriveno oblogom sastavljenom od specijalnih materijala.
U procesu zavarivanja obloga elektrode se topi zajedno sa metalnim jezgrom. Rastopljeni materijal
jezgra elektrode i osnovnog materijala ine av, a obloga se razlae na gasnu fazu, koja se ponaa kao
omota elektrinog luka, i tenu fazu koja pliva po povrini rastopljenog metala. Ohlaena tena faza
obloge elektrode prekriva lice ava u vidu vrste troske.
Kao elementi za izradu obloge elektrode primenjuju se materijali ije se osobine mogu strukturisati na
sledei nain:

Stabilizacija elektrinog luka;

Stvaranje troske;
Stvaranje gasova;
Legiranje i dezoksidacija;
Plastifikatori i veziva.

Komponente za stabilizaciju elektrinog luka imaju dominantan uticaj na sniavanje prosenog napona
jonizacije para metala. To su elementi prve i druge grupe periodnog sistema elemenata, kao i kalijumov
i natrijumov karbonat (K2CO3 i Na2CO3).
U grupu komponenti koje omoguuju stvaranje troske spadaju rude i oksidi elemenata kao to su
hematit, hausmanit, rutil (TiO2), kvarc, itd.
Dodavanjem elemenata koji stvaraju gasove, pre svega se osigurava stvaranje dodatne zatite
elektrinog luka i tenog kupatila, u vidu zatitne atmosfere. U ovu grupu spadaju uglavnom materijali
organskog porekla i karbonati, kao celuloza, vapnenac, dolomiti, i sl.
Plastifikatori i veziva se dodaju zbog lakeg nanoenja obloge na jezgro elektrode i meusobnog
vezivanja.
Oko 15 % energije elektrinog luka troi se na topljenje obloge elektrode, slika 18.
Obloga elektrode ima trostruku funkciju:
1. Elektrinu;
2. Zatitnu fiziku;
3. Metalurku.

16

Slika 18. Raspored iskorienja energije elektrinog luka

Elektrina funkcija obloge elektrode
Elektrina funkcija obloge elektrode izraava se kroz dve bitne karakteristike:
Olakano uspostavljanje elektrinog luka i
Stabilizaciju i odravanje elektrinog luka.
Na obe karakteristike bitan uticaj ima napon jonizacije koji je svojstven dodatnim elementima obloge.
Jonizacija atmosfere u stubu elektrinog luka se pospeuje dodavanjem soli natrijuma, barijuma,
kalcijuma i kalijuma u oblogu, koje stvaraju gasove velike sposobnosti jonizacije, odnosno njihovim se
prisustvom bitno poveava elektrina provodnost atmosfere luka. Time se neposredno utie na
poveanje stabilnosti elektrinog luka, posebno kada se za zavarivanje koristi naizmenina struja, s
obzirom da pri svakoj promeni polariteta struje dolazi do gaenja elektrinog luka na poetku i kraju
svakog poluperioda (pri frekvenciji od 50 Hz, 100 puta u sekundi).
Zatitna fizika funkcija obloge elektrode
Zatitna fizika funkcija obloge elektrode izraava se u dva oblika:
a. Zatitna: U tenom stanju titi kapljice i teno kupatilo, ovrsnutom troskom titi formirani av,
a u gasovitom onemoguuje prisustvo vazduha u zoni stuba elektrinog luka;
b. Fizika: U tenom stanju, popravlja uslove zavarivanja u prinudnim prostornim poloajima,
ovrsnuta troska usporava hlaenje formiranog ava i oblikuje ga.
Zatitna funkcija obloge
Obloga elektrode zatitnu funkciju izvrava u sva tri agregatna stanja: vrstom, tenom i gasovitom.
Disocijacijom komponenti obloge stvaraju se gasovi koji ispunjavaju zapreminu stuba elektrinog luka
i, zahvaljujui viem pritisku od atmosferskog, iz tog prostora istiskuju vazduh. Naputanjem prostora
stuba ovi gasovi formiraju omota elektrinog luka ime se poboljava njegova zatita i zatita mlaza
kapljica u njemu.
Uporedo sa formiranjem metalne kapljice iz jezgra elektrode, topi se i njena obloga formirajui
sopstvene kapljice. Stoga se, na putu ka tenom kupatilu, ona kree u vidu sopstvenih kapi, koje se
rasporeuju po obodu luka, ali i skupa sa kapljicom dodatnog metala tako to je prekriva po celoj
povrini. Kada na oba naina dospe u teno kupatilo ona e isplivati na njegovu povrinu zato to je
manje specifine mase od tenog metala.
U periodu hlaenja tenog kupatila, skupa sa metalom ava, hladi se i obloga koja sve vreme prekriva
lice ava po celoj njegovoj povrini. Na taj nain ona i u vrstom stanju titi av od negativnih uticaja
vazduha. Apsorpcija kiseonika, vodonika i azota iz vazduha se intenzivno dogaa kada su troska i metal
u tenom stanju u kupatilu ali, treba imati u vidu da se taj proces nastavlja i u periodu ovravanja, sve
dok su visoke temperature metala ava i troske koja ga pokriva. Stoga se troska uklanja to je mogue
kasnije.

17
Fizika funkcija obloge elektrode
U zavisnosti od viskoziteta i povrinskih napona troske na odreenim temperaturama u periodu
hlaenja, koji se reguliu strukturom dodatnih elemenata obloge, stvaraju se mogunosti primene
elektroda za zavarivanje u svim ili samo u nekim prostornim poloajima, dok se povrinskim naponom
troske moe uticati na oblik lica zavara.
Poveavanjem baznosti obloge poveava se viskozitet, odnosno proiruju se mogunosti primene takvih
elektroda za zavarivanje u svim prostornim poloajima.
Poto troska (obloga u tenom stanju i, kasnije, u vrstom) prekriva rastopljeni metal ava, kao i metal
ava koji se nalazi u procesu ovravanja i hlaenja, zato to predstavlja tampon izmeu vazduha i
metala ava i time utie na smanjenje brzine hlaenja metala jer spreava toplotnu razmenu sa
vazduhom, ona direktno doprinosi poboljanju uslova kristalizacije i popravljanju osobina zavara i
zavarenog spoja u celom. To je posebno vano kod elika povienog sadraja ugljenika kao i kod elika
legiranih elementima koji pospeuju prokaljivost, jer se umanjuju mogunosti formiranja zakaljenih i
prelaznih struktura.
Metalurka funkcija obloge elektrode
Metalurka funkcija obloge elektrode dolazi do izraaja u uslovima postojanja tenog metala i troske.
Metalurku funkciju obloga elektrode ostvaruje kroz rafinaciju i legiranje.
Proces rafinacije
Proces rafinacije prvenstveno obezbeuje uklanjanje tetnih, odnosno neeljenih elemenata i gasova iz
tenog metala ava. Poveano prisustvo sumpora, S, stvara povoljne uslove za nastanak tzv. crvenog
loma. Uvean sadraj fosfora, P, utie na poveanje krtosti ava. Prisustvo kiseonika i vodonika utie na
poveanje poroznosti ava. Azot, N, pospeuje proces starenja elika, odnosno proces naknadnog
obrazovanja nitrida, to uslovljava promenu mehanikih osobina. Proces starenja se manifestuje u vidu
poveanja vrstoe i tvrdoe na raun smanjenja izduenja i ilavosti elika.
Poveanjem baznosti troske smanjuje se sadraj sumpora tako to se nastali CaS i MnS prevode u
trosku, a FeO biva uklonjen dezoksidatorima. to je troska vie bazna, to e i vea koliina sumpora
prei iz metala u trosku:
CaO+FeS = CaS + FeO
MnO + FeS = MnS + FeO
Kako bazna obloga ima visok sadraj CaO i MnO, smanjenje sadraja fosfora se postie na osnovu
formiranja (CaO)3P2O5 koji prelazi u trosku:
2Fe2P + 5FeO = P2O5 + 9Fe
3CaO + P2O5 = (CaO)3P2O5
Po pravilu bazne elektrode se koriste kod zavarivanja osnovnog materijala koji sadri veliku koliinu
neistoa (R i S).
Kiseonik se uklanja iz metala ava dodavanjem dezoksidatora u oblogu elektrode (Al, Mn i Si), koji
stupaju u hemijsku reakciju sa vezanim kiseonikom (FeO) formirajui okside (SiO2, Al2O3 i MnO) koji
prelaze u trosku:
2FeO + Si = SiO2 + 2Fe
6FeO + 4Al = 2Al2O3 + 6Fe
FeO + Mn = MnO + Fe
Koliina vodonika u avu smanjuje se dodavanjem kalcijum fluorida (CaF2) odnosno stvaranjem
jedinjenja vodonika oblika HF. Poveanjem sadraja kalcijum fluorida poveava se koliina uklonjenog
vodonika:

18
2CaF2 + SiO2 = 2CaO + SiF4
SiF4 + 2H2O = 4HF + SiO2
2CaF2 + 2H2O = CaO + 4HF
Slobodni azot, koji nije vezan u nitride, pospeuje proces starenja elika. Ovaj proces se spreava
dodavanjem elemenata sa izraenim afinitetom vezivanja za azot (Ti i Al) a oni istovremeno vrlo lako
stupaju u reakciju sa kiseonikom. Stoga uklanjanje azota na nain primenjen u prethodnim sluajevima
nije mogu ili je ogranienih mogunosti. Zato se ini jedino mogue, a to je spreavanje apsorpcije
azota iz vazduha putem dobre zatite metala u toku zavarivanja.
Legiranje
Dodavanjem legirajuih elemenata u sastav obloge, mogue je ostvariti eljena mehanika i druga
svojstva materijala zavara, odnosno ava. Najee se koriste Cr, Mo i Ni.
Legirajui elementi se uslovno, a sa stanovita metalurke funkcije obloge, dele na elemente sa manjim
i veim afinitetom vezivanja sa kiseonikom. Oni koji se lake vezuju u okside (kao W, Mo, Cr, Mn, V,
Ti, Zr, Al, Si, itd), vrlo teko ili nikako ne prelaze u zavar. Neki od njih (Al i Si imaju izrazito veliki
afinitet stvaranja oksida), koriste se za dezoksidaciju ava a ne za legiranje. Popravljanje uslova za
prelaz ovih legirajuih elementa u zavar postie se poveanjem baznosti troske.
Nasuprot njima, elementi koji imaju manji afinitet prema kiseoniku (Cu, Ni, Ca, Fe, i dr.), koriste se kao
legirajui elementi i sa tim ciljem se ubacuju u oblogu elektrode.
Legiranje se prvenstveno ostvaruje izborom odgovarajueg sastava metalnog jezgra elektrode, kao kod
elektroda za zavarivanje legiranih i visokolegiranih elika, dok se kod zavarivanja niskolegiranih elika
sva potrebna legiranja ostvaruju iz obloge.
VRSTE ELEKTRODA
Elektrode se razlikuju prema vrsti materijala od kojih su izraena njihova jezgra. Meutim, u praksi se
za zavarivanje odreenog kvaliteta osnovnog materijala i za izabrano odgovarajue jezgro, moe
primeniti vie tipova obloge, tako da se elektrode razlikuju po toj osnovi a ne po vrsti materijala jezgra.
Osim po tipovima obloge, mogua je podela elektroda i na osnovu:
Namene,
Posebnih tehnolokih zahteva, i
Vrste osnovnog materijala za koje su namenjene.
Tip obloge
Elektrode se, prema sastavu obloge i odrebama SRPS C.H3.011, oznaavaju sledeim slovnim
simbolima:
A
B
C
O
R
RR
S

Kisela obloga (oksidi gvoa),

Bazina obloga,
Celulozna obloga,
Oksidna obloga,
Rutilna obloga (srednja debljina obloge),
Rutilna obloga (debela obloga),
Drugi tipovi obloge.
Elektroda sa kiselom oblogom A

Elektrode sa kiselom oblogom primenjuju se za zavarivanje elika sa niskim sadrajem ugljenika.

Posebno su pogodne za zavarivanje elika namenjenih termikoj obradi kaljenjem. Nije pogodna za
zavarivanje materijala koji sadre vei procenat sumpora i fosfora. U svom sastavu ima okside gvoa i

19
mangana, najee u vidu rutila i ruda kvarca. Dezoksidatori se dodaju u vidu ferolegura. Dobijeni av
ima malu koliinu kiseonika, pa su mu i mehanike osobine dobre, homogen je i ima dobar estetski
izgled. Ne preporuuje se njihovo korienje za zavarivanje elika sa visokim sadrajem sumpora s
obzirom na mogunost pojave meukristalnih prslina. Koristi se za zavarivanje u svim poloajima, s tim
da je rukovanje elektrodom u horizontalnom poloaju vrlo jednostavno dok je u drugim poloajima
oteano. Primenjuje se naizmenina i jednosmerna struja obe polarnosti. Ostvaruju duboku penetraciju
(veliku dubinu uvara), i dobijaju se zavari lepog izgleda. Poetno uspostavljanje luka je oteano (na
hladno), dok je u nastavku, posle prekida, znatno lake (zagrejan OM).
Elektroda sa baznom oblogom V
Ove elektrode su naziv dobile zbog prisustva soli kalcijum karbonata SaSO3 i kalcijum fluorida CaF2 u
oblozi. Prvenstveno se koriste za zavarivanje elika sa povienim sadrajem:
Neistoa, s obzirom da bazna obloga efikasno uklanja sumpor i fosfor, i
Ugljenika, viim od 0,3 %. Zavari su plastini i ilavi. Primenjuju se za limove i profile veih
debljina.
Topljenjem obloge razvija se gas SO2 ime se prvenstveno sniava sadraj O2 u tenom kupatilu, ali se
dodatno titi zona zavarivanja od uticaja okolnog vazduha.
Radi poboljanja svojstava dezoksidacije dodaju se fero legure mangana, titana i silicijuma. Bazna
troska veoma uspeno apsorbuje S i P. Zbog prisustva velike koliine fluorida (CaF2) vrlo se efikasno
uklanja vodonik. Materijal ava ima dobra mehanika svojstva, visoku ilavost na svim temperaturama,
posebno snienim, i otporan je na pojavu toplih prslina. Obloga ovih elektroda je higroskopna pa se pre
upotrebe sue na 150-200 C. Rukovanje je oteano. Elektrini luk mora biti kratak, a kretanje elektrode
lagano. Na nestabilnost elektrinog luka znaajno utie visoka koncetracija CaF2. Koristi se
jednosmerna struja obrnute polarnosti (+ pol). Ovrsla troska se vrlo teko uklanja. Koristi se za
zavarivanje delova debelih zidova izloenih veim dinamikim optereenjima, odgovornih i
najkvalitetnijih zavarenih konstrukcija, a naroito u sluajevima zavarivanja elika nepoznatih osobina i
sastava.
Elektroda sa celuloznom oblogom S
Elektroda sa celuloznom oblogom u svom sastavu sadri organske materije na bazi celuloze (preko 30
%, zbog ega se stvara velika koliina dima), oksida titana, materija na bazi silicijuma i dezoksidujuih
ferolegura. Dim sadri veliku koliinu SO2 to omoguuje dobru zatitu od uticaja okolnog vazduha.
Dobijeni avovi imaju uveanu koliinu vodonika a koliina nastale troske je manja nego kod ostalih
tipova obloge. Rukovanje elektrodom je lako. Koriste se za zavarivanje u oteanim poloajima, naroito
u vertikalnom odozgo nadole. Povrina zavara je neravna a gubitak materijala usled rasprskavanja je
veliki. Koristi se jednosmerna i naizmenina struja.
Zahvaljujui ovoj oblozi, postie se najvea penetracija u odnosu na sve ostale, zato to celuloza
poveava brzinu topljenja dodatnog materijala ime se poveavaju dimenzije tenog kupatila.
iroko se primenjuju za zavarivanje cevi. Celulozne elektrode su krae za 100 mm od ostalih (300 mm),
kako se zbog zagrevanja ne bi zapalila obloga. Mehanike osobine ava su veoma dobre.
Elektroda sa oksidnom oblogom O
Elektroda sa oksidnom oblogom sadri vei procenat oksida gvoa u obliku magnetita i hematita (5070 %), zbog ega se i naziva oksidna. Dodaju se elementi za obrazovanje troske, kao to su kvarc,
fosfati, silikati i dr. Rukovanje je veoma jednostavno. Elektrini luk se lako uspostavlja, a koristi se
naizmenina i jednosmerna struja. Mehanike osobine formiranog ava su slabe. Koriste se za
zavarivanje manje odgovornih konstrukcija kada je izgled zavara vaniji od njegovih mehanikih
svojstava. Stvara se kompaktna troska koja se lako uklanja.

20
Primenjuju se samo za horizontalne poloaje. Jednostavne su za upotrebu i veoma su ekonomine.
Elektrode imaju visok stepen iskorienja. Pogodne su za zavarivanje radnih predmeta malih dimenzija
i u serijskoj proizvodnji.
Elektroda sa rutilnom oblogom R
Elektroda sa rutilnom oblogom koja sadri preko 50 % rutila (TiO2), fero legure i materije za
obrazovanje troske. Osnovne osobine su da omoguuje odravanje elektrinog luka manjeg inteziteta i
da proizvodi obilnu i viskoznu trosku. Oksid titana povoljno utie na teljivost rastopljenog metala pa
otuda i lep izgled lica ava. Rukovanje je lako i mogue je zavarivanje u svim poloajima. Elektrini luk
se lako uspostavlja i stabilan je u toku rada. Primenjuje se jednosmerna struja oba polariteta kao i
naizmenina. Ovrsla troska se lako uklanja. Koriste se za polaganje zavrnog zavara (zbog lepog
izgleda). Karakteristike ava su sline avu dobijenom elektrodama sa kiselom oblogom. iroko se
primenjuju za zavarivanje elika niskih mehanikih osobina i za sloene zavarene konstrukcije.
Zbirni i kondezovani pregled osobina i uslova primene elektroda za REL zavarivanje kao i drugi
karakteristini podaci za klasifikaciju elektroda, navedeni su u tabeli 3. Ovi podaci omoguuju sticanje
opteg uvida u osobine obloge i mogunosti primene. Svakako da je, za potrebe realnog izbora vrste
elektrode (elektrode koja e se primeniti), neophodno konsultovati kataloge proizvoaa elektrodnog
materijala i izvriti eksperimentalnu proveru mogunosti ostvarenja eljenog kvaliteta. Eksperimentalna
provera je konaan i jedino validan nain utvrivanja tehnologije zavarivanja.

Tabela 3. Saete karakteristike elektroda za zavarivanje REL postupkom s obzirom na tip obloge

21

22
OZNAAVANJE ELEKTRODA
Svaka elektroda je obeleena bojom za raspoznavanje, uputstvom za rad, oznakom vrste struje i naina
prikljuivanja, jainom struje i nainom upotrebe.
Obloene elektrode za zavarivanje REL postupkom niskougljeninih, nelegiranih i niskolegiranih
elika, ija je zatezna vrstoa izmeu 490-590 N/mm2, imaju oznaku koja se sastoji iz elemenata
prikazanih na slici 19.

Slika 19. Struktura oznake elektrode JUS C.H3.011

Struktura prikazane oznake moe se podeliti u etiri dela:
Optom oznakom se definie proizvod, odnosno predmet identifikacije, slovo E, kojim se
ukazuje na obloene elektrode namenjene runom elektrolunom zavarivanju. Elektrode i
elektrodne ice namenjene zavarivanju drugim postupcima imaju drugaiju optu oznaku;
Dodatnodatnim delom oznake se identifikuje sastav;
Sadri skup oznaka kojim se ukazuje na mehanika svojstva;
Ukazuje se na tip obloge, stepen iskorienja i karakteristike uslova primene elektrode.
Druga dva mesta u oznaci odnose se na oznaku zatezne vrstoe, izduenja i energije udara (ilavost),
ime je implicitno odreen sastav materijala jezgra elektrode, tabela 4. Oznaku najmanjeg izduenja i
energije udara ine cifre 0, 1, 2, 3, 4 ili 5.
Tabela 4. Oznaka zatezne vrstoe, izduenja i ilavosti

Oznake mehanikih osobina (od 0 do 5) navedene su u prvoj koloni tabele tako to su odvojene od opte
oznake i oznake sasastava (npr. E 43_0 , a trebalo bi E 430). Karakteristike elektrode, kojima se
opredeljuje njihova primena, odreene su tipom obloge, stepenom iskorienja elektrode, prostornim
poloajem zavarivanja i karakteristikama elektrine struje.