PODELA MOSTOVA:

1)
prema nameni(drumski,
elezniki, peaki,
akvadukti,industrijski,
kombinovani)
2)
prema vrsti prepreke
a)
mostovi preko prirodnih
prepreka
b)
mostovi preko vetakih
prepreka
3)
prema statikom sistemu
a)
mostovi grednog sistema(
prosta greda, kontinualac,
Gerberov nosa)
b)
luni mostovi
c)
mostovi sistema podupirala
d)
mostovi sa kosim zategama
e)
visei mostovi
4)
prema uglu ukrtanja ose
mosta u odnosu na osu stubova
a)
prav most
b)
kos most (most kos ulevo,most
kos udesno)
5)
prema obliku ose saobraajnice
a)
most u pravcu
b)
most u krivini
6)
prema mogunosti pokretanja
gornjeg stroja u odnosu na
donji
a)
nepokretni mostovi
b)
pokretni mostovi
GORNJI STROJ: (kolovoz i peake
staze; poduni i popreni kolovozni nosai
i nosai peakih staza;glavni
nosai;spregovi)
DONJI STROJ:(oporci(krajnji stubovi);
meustubovi)
NIVELETA:

drumski most(predstavlja
sredinju liniju kolovozne
povrine, pa se horizontalna
projekcija nivelete po pravilu
poklapa sa podunom osom
mosta. Najpovoljniji su nagibi
nivelete od 0.5-3%. Za drumske
mostove velikih duina povoljna
je niveleta sa konveksnom
krivinom u sredini mosta, to
veeg poluprenika iz razloga
preglednosti. Izbegavati
konkavne krivine iz estetskih
razloga i zbog problema
odvodnjavanja

elezniki most(vezuje se za
gornju ivicu ine-GI, ili za
gornje ivice pragova-GIP, a
predstavljena je linijom koja ide
sredinom koloseka. Nivelete su u
horizontali, ili u blagom usponu ili
padu
GRAEVINSKA VISINA(hG)-predstavlja
visinsko rastojanje od gornje ivice
ine(elezniki mostovi) odnosno od krune
kolovoza-nivelete(drumski mostovi) do
donje ivice k-je u posmatranom preseku
KONSTRUKTIVNA VISINA(hK)predstavlja visinsko rastojanje od gornje
do donje ivice k-je u posmatranom
preseku
MINIMALNE DIMENZIJE OTVORA KOD
VETAKIH PREPREKA:

minimalana irina otvora:

za jednokoloseni
elezniki most- 5m

za dvokoloseni
elezniki most- 9m

za most koji prelazi

preko putne
saobraajnice, otvor je
odreen time da je ispod
mosta obezbeen
zahtevani slobodni profil
puta

min irina peakih

mostova je 2m(min
0.75m za jedan red
peaka)

visina slobodnog profila ispod

mosta

za drumski saobraaj
4.5m(4.7m)

za elezniki saobraaj
6m(6.5m)

za peake staze
2.5m(3m)
MINIMALNE DIMZIJE OTVORA KOD
VODENIH PREPREKA:

za plovne reke ili kanale dimenzije

slobodnog profila zavise od
kategorije reke, odnosno vodnog
saobraaja

slobodna visina iznosi:

6.5m za prolaz brodova i

bari

3m(4.5m) za vee amce

i jedrenjake

2.5m(3m) za amce i
spalavove

kod moreuza i kanala slobodna

prolazna visina iznosi od 25 do
65m u zavisnosti od plovnih
objekata iji se prolaz predvia

Dunav: 120m irina saobraajnog

profila; 9.5m visina iznad kote
velike vode

kod neplovnih reka rastojanje

izmeu DIK i KVV predstavlja
zatitnu visinu koja iznosi min
1m, pri emu rastojanje izmeu
donje ivice kvadera i KVV iznosi
min 0.2m

za bujiaste tokove u planinskim

predelima min 1.5 m

SLOBODNI PROFIL MOSTA(sl)predstavlja slobodni deo poprenog

preseka mosta, ogranien kolovozom i
glavnim nosaima koji treba da se
obezbedi na mostu za prolaz saobraajnih
sredstava, odnosno obavljanje saobraaja
za koji je most predvien
OTVOREN MOST(sl)- se definie kao
most koji je otvoren sa gornje strane, pa
stoga visina slobodnog profila mosta nije
ograniena mostovskom k-jom
ZATVOREN MOST(sl)- je zatvoren sa
gornje strane poto je visina glavnih
nosaa dovoljna da se postavi gornji
poduni spreg za vetar
POLOAJ KOLOVOZA NA MOSTU(sl):
moe biti na gornjem pojasu, uputen i
na donjem pojasu. Iz razloga
preglednosti tokom vonje tei se da se
kolovoz postavi na gornje pojaseve
glavnih nosaa mosta. Ako to nije
mogue, usled ogranienja u pogledu
raspoloive graevinske visine, primenjuju
se mostovi sa uputenim kolovozom ili sa
kolovozom na donjem pojasu(mala
graevinska visina)
GLAVNI ELEMENTI NOSEE K-JE
ELEZNIKIH MOSTOVA-(kolovoz;
kolovozni nosai(poduni i
popreni);glavni nosai;nosai peakih
staza;spregovi za vetar; spreg za bone
udare; speg za koenje; poprena
ukruenja; leita)
IRINA ELEZNIKIH MOSTOVA(sl)zavisi od poloaja kolovoza, irine
slobodnog profila inskog saobraajnog
sredstva, broja koloseka, ispunjenja
uslova za stabilnost preturanja usled
dejstva vetra i poloaja krivine
REAVANJE PROBLEMA STABILNOSTI
NA PRETURANJE:

smanjenjem visine glavnog

nosaa iznad oslonca

zakoenje rebara, tj.formiranje

trapeznog preseka

postavljanje kosnika u
oslonakom preseku

dodatnim ankerovanjem mosta u

oslonakom preseku
VRSTE KOLOVOZA:
1)
otvoren(ine(razmak 1435mm);
pragovi; peforirani lim; odbojne
ine; zatitna ograda)- ine su
privrene za pragove na
razmaku od 400 mm koji naleu
na podune nosae koji su na
osnom rastojanju od obino 1800
mm, a oni su oslonjeni na
poprene nosae koji su vezani
za glavne nosae
2)
zatvoren(sa tucanikim
zastorom; bez tucanikog
zastora)-gotovo redovno se
primenjuje na mostvima iznad
puteva i ulica. Zbog krutosti
kolovozne ploe u svojoj ravni
kod mostova sa zatvorenim
kolovozom otpada potreba za
posebnim k-jama spregova:protiv
vetra u nivou kolovoza, protiv
koenja i protiv bonih udara.
Tucaniki zastor u AB koritu
racionalno se moe koristiti kod
mostova gde je AB kolovozna
ploa spregnuta sa elinim
glavnim nosaem
VRSTE KOLOVOZA-PREDNOSTI I
MANE:
1)
otvoren kolovoz

prednosti(mala sopstv
teina(7-9
kn/m);jednostavna
izrada;mala graevinska
visina)

mane(
buka;nekomfornija
vonja;ograniena
primena)
2)
zatvoren kolvoz u tucanikom
zastoru

prednosti(manja
buka;komfornija
vonja;mogunost
primene u svim
uslovima;izostavljanje
spregova za koenje i
bone udare)

mane(velika teina(oko
55 kn/m);vea
graevinska visina)
3)
zatvoren kolovoz bez
tucanikog zastora

prednosti(mala
graevinska
visina;mogunost
primene u svim
uslovima;izostavljanje
spregova za koenje i
bone udare)

mane(vea teina(1015 kn/m);buka)

PRAGOVI- najee su od impregniranog
drveta. Tipski pragovi su dimenzija
h/b=26/24 cm za uobiajene raspone od
1.8(2m). ist razmak izmeu pragova je
ogranien na max 400 mm. Duine
pragova su od 2.7-4 m. Za mostove
raspona veeg od 20 m i za mostove u
krivini sa radijusom R<500 m, obavezo je
postavljanje zatitnih ina. Pragovi su za
podune nosae vezani fiksno ili pokretno.
Fiksna veza se ostvaruje pomou
ugaonika, najee L 120x80x10.

KOLOVOZNI NOSAI OTVORENOG

KOLOVOZA- se sastoje od podunih i
poprenih nosaa. Pokretno optereenje
se preko ina i pragova prenosi na
podune nosae koji ga predaju poprenim
nosaima, a sa kojih se dalje ono prihvata
glavnim nosaima.
PODUNI NOSAI-su kontinualni nosai
na elastinim osloncima, ije se
kontinuiranje vri preko poprenih nosaa.
Razmak podunih nosaa je 1.8-2 m.
Njihov raspon odgovara razmaku
poprenih nosaa i iznosi 4-7 m. Visina
podunih nosaa je /10/7. Mogu biti
valjani(IPE, HEB), ili zavareni I profili.
Kruto su vezani sa poprenim nosaima i
ine rotiljnu k-ju. Poloaj podunih
nosaa u odnosu na poprene nosae
moe biti:poloen, u istom nivou i uputen
POPRENI NOSAI- statikog sistema
proste grede raspona b koji je jednak
razmaku glavnih nosaa. Optereeni su
vertikalnim koncentrisanim silama na
mestima prikljuka podunih nosaa, kao i
sosptvenom teinom. Mogu biti valjani i
zavareni I profili. Njihova visina iznosi:

h=b/7b/5.5(jednokoloseni)

h=b/8b/6(dvokoloseni)
SPREGOVI I UKRUENJA:

za prijem sila od vetra:(donji

spreg za vetar;gornji spreg za
vetar kod zatvorenih mostova;
oslonaki portali;poprena
ukruenja)

za prijem horizntalnih sila

usled saobraajnog
optereenja(spregovi za
koenje; spregovi za bone
udare)
SPREGOVI PROTIV VETRA(sl)reetkasti nosai sa paralelnim
pojasevima, pri emu su pojasevi glavni
nosai, a vertikale popreni nosai.
Statiki sistem je najee prosta greda,
kontinualac, eventualno Gerberov nosa.
Sa donjeg sprega se reakcije prenose
direktno u leite, a sa gornjeg sprega se
prenose preko oslonakih porenih
ukruenja. Pri dimenzionisanju spregova
protiv vetra treba razmotriti 2 sluaja:
1)
pritisak vetra na optereen
2)
pritisak vetra na neoptereen
most
Za tapove ispune gornjeg(ako je kolovoz
na donjem pojasu) merodavan je pritisak
vetra na neoptereen most, dok je za
pojasne tapove merodavan pritisak vetra
na neoptereen most. Za tapaove ispune
donjeg sprega protiv vetra koji je u ravni
kolovoza, unapred se obino ne zna da li
je merodavan pritisak vetra na
neoptereen ili optereen most, pa stoga
presene sile treba sraunati za oba
sluaja, a dimenzionisanje sprovesti
prema onom koji je merodavan.
POPRENA UKRUENJA(sl)- kod
mostova sa zatvorenim-sanduastim
presekom nisu potrebni spregovi za vetar,
koenje i bone udare, ve se postavljaju
samo poprena ukruenja, i to
oslonaka(jaa) i meuukruenja na
rastojanju 6-12 m. Poprena ukruenja se
ostavruju kao:

reetkasta(kolovoz na
gornjem pojasu)

poluokviri(kod otvorenih
mostova i mostova sa
kolovozom na gornjem pojasu
koji imaju pune limene nosae)

okviri(kod zatvornih mostova

sa kolovozom na donjem
pojasu; mogu biti zatvoreni
okviri ili okviri na 2 zgloba)

ukruenja u vidu pune

dijafragme(sanduasti glavni
nosai)
SPREG PROTIV BONIH UDARA(sl)postavlja se neposredno ispod gornje
noice podunih nosaa. Statiki sistem je
prosta greda sa rasponom . Mogu se
izostaviti u sluaju zatvorenog kolovoza.
Ima dvostruku ulogu:
1)
prihvata sile bonih udara koje
deluju upravno na pravac
kretanja voza(100 kn), dejstvo
vetra i centrifugalne sile kod
mostova u krivini
2)
smanjuje duinu izvijanja
gornjeg pojasa podunih
nosaa
Obavezno se postavljaju kada je raspon
podunih nosaa:

>2.5 m(poduni nosai sa

uskim noicama, IPN ili IPE)

>3,5 m(poduni nosai HEB ili

zavareni profili)
Postavljaju se u gornjoj treini visine
podunih nosaa. Ugao koji zaklapaju
dijagonale sprega treba da bude oko 45
SPREG PROTIV KOENJA(sl)prihvataju sile koenja i pokretanja vozila.
Ove sile deluju u pravcu ose kolovoza.
Izbegava se savijanje poprenih nosaa
oko slabije ose. Jedan spreg za koenje se
postavlja u svakoj kolovoznoj sekciji ija
duina ne sme da bude vea od 60 m,
najpovoljnije je da se postavi u sredini
raspona. Obino se nalazi u nivou donjeg
sprega za vetar. Primenjuju se uvek kada
je raspon mosta vei od:

25 m kod jednokolosenih

15 m kod dvokolosenih
Poloaj i broj spregova protiv koenja
zavisi od: duine mosta, broja koloseka,

rasporeda leita, ostavrenih veza

kolovoznih nosaa. Oslonci sprega protiv
koenja su glavni nosai.
GLAVNI NOSAI: puni glavni nosai i
reetkati glavni nosai.
PUNI GLAVNI NOSAI- vrste punih
glavnih nosaa:

jednozidni puni glavni nosai(

otvorenog I popr preseka)

dvozidni puni glavni

nosai(zatvorenog,
sanduastog popr preseka)
U pogledu konstrukcijskog sistema mogu
biti:

klasini elini glavni nosai

spregnuti glavni nosai( elikbeton)

glavni nosai sistema

ortotropne ploe
Statiki sistemi punih glavnih nosaa kod
eleznikih mostova:

prosta greda, raspon max

40(50) m, optimalno 15-25 m

kontinualni nosa, za raspone

max 100(120) m

okvirni nosai, 15-40 m

Visine punih glavnih nosaa otvorenog
poprenog preseka:

prosta greda: h=l/10l/12

(vei rasponi do l/16)

kontinualna greda:

konstantna visina:
h=l/12l/18

promenljiva
visina:hosl=l/15l/25;
hpolje=l/25l/35(40)
Dimenzije elemenata poprenih preseka:

debljina pojasnih lamela:

tf,min=15 mm(12 mm spregnuti)
tf,max=50 mm(30 mm S355)

irina pojasnih lamela:

bf<26tf(S235); bf<22tf(S355);
bf=(1/5.51/4)hw; bf>hw/6(kod
spregnutih)

irina gornje lamele kod

spregnutih mostova:
bf=250300 mm

dimenzije rebara: visina rebara

hwvisini nosaa; tw,min=10
mm; tw,max=15 mm
REETKASTI GLAVNI NOSAI- za
srednje i vee raspone, pogodni su za
jednokolosene, dvokolosene i drumskoeleznike mostove. Imaju racionalnu
primenu za:

l>30m kod prostih greda (30100 m)

l>40 m kod kontinualnih

nosaa ( 40- 200 m)
Statiki sistemi:(prosta greda;
kontinualna greda; Gerberov nosa; luni
nosai-max 50m)
Najei geometrijski oblici:(reetkasti
glavni nosai sa paralelnim pojasevima,
pravougaone ili trapezne osnove;
reetkasti glavni nosai sa parabolinim
pojasevima)
Ispuna se realizuje vertikalama i
dijagonalama ili samo dijagonalama, a za
vee raspone se koristi i sekundarna
ispuna.
Visina reetkastih glavnih nosaa:

prosta greda sa paralelnim

pojasevima: h=l/9l/7

prosta greda sa parabolinim

pojasevima: h= l/7l/6

kontinualna greda sa
paralelnim pojasevima:
h=l/12l/9

kontinualna greda sa
parabolinim pojasevima:
hosl=l/7l/6; hpolje=l/12l/10
Oblik i dimenzije tapova ispunevisina je jednaka irini pojasnih tapova
kako bi se uvukli izmeu vornih limova i
vezali za njih. irina ne treba da iznosi
vie od 1/20 njegove sistemne duine u
cilju ogranienja sekundarnih napona.
Projektuju se kao:

valjani ili zavareni I profili za

zategnute tapove

zavareni sanduasti ili viedelni

preseci za pritisnute elemente
tap ispune je prohodan ako su mu
unutranje dimenzije b600 mm i
h700 mm. Veza tapova ispune za
vorni lim se izvodi VVZ sa punom silom
pritezanja, min 3 komada, min M16.
OJAANJE POPRENOG PRESEKA
GLAVNOG NOSAA SA POJASNIM
LAMELAMA(sl)- moe se ostavriti na 3
sledea naina:
1)
promena debljine sueonim
avovima zavarenim lamelama
razliitih debljina
2)
promena irine pojasa
sueonim avovima zavarenim
lamelama razliitih irina
3)
promena debljine pojasa
dodavanjem manjih pojasnih
lamela, tj.obrazovanjem
paketa pojasnih lamela
KONSTRUKCIJSKI SISTEMI
DRUMSKIH MOSTOVA:

spregnuti mostovi- AB ploa

spregnuta sa elinim glavnim
nosaima, kolovozni nosai se
mogu izostaviti

mostovi sistema ortotropne

ploe- kolovozna tabla od
elika sa podunim i poprenim
ukruenjima kojsa su
meusobno ortogonalna

GLAVNI ELEMENTI NOSEE KJE:(kolovoz, kolovozni nosai(poduni i

popreni); glavni nosai;poprena
ukruenja i spregovi; leita)
KOLOVOZNE TABLE- mogu biti od:
drveta, livenog gvoa sa betonskom
ispunom, AB, elika.
irina drumskog mosta ponajvie zavisi od
tipa, tj.kategorije saobraajnog puta koji
treba da se mostom prevede preko date
prepreke, a sa time su u vezi i: irina i
broj saobraajnih traka, irina bankina,
odnosno peakih staza. Kolovoz obrazuju
saobraajne trake, ivine trake i ako se
predviaju dodatne i zaustavne. Broj
saobraajnih traka treba da je paran.
irina zaustavnih traka:

na autoputevima 2.5 m

na putevima 1.razreda sa 4
saobraajne trake 1.75 m
Minimalna irina dodatne trake je 3 m.
Slobodni profil sainjavaju saobraajni
profil i ivine zatitne irine odnosno
zatitna visina. Popreni preseci
kolovoznog zastora:

na AB ploi

na elinoj ortotropnoj ploi

KOLOVOZNI ZASTOR - KOLOVOZ: moze
biti od:( drvenih kocki, kamenih kocki,
asfalt betona)
ODVODNJAVANJE DRUMSKIH
MOSTOVA:

pravilnim izborom nagiba

nivelete

poprenim nagibom kolovoza(

2-2.5% za kolovozne trake, 1.52% za peake staze)

dovolnjim brojem i kapacitetom

slivnika
Broj, raspored i reenje slivnika zavisi
prvenstveno od podunog i poprenog
nagiba kolovoza, vrste poprenog preseka
i intenziteta merodavne kie. Postavljaju
se na rastojanju od 10-25 m u zavisnosti
od nagiba nivelete. Na svakih 400 m2
kolovoza ide bar po jedan odvod.
NOSEA K-JA KOLOVOZA: u irem
smislu sainjavaju kolovozna tabla i
kolovozni nosai.
OGRADE I ODBOJNICI- ograde peakih
staza se postavljaju na svim mostovima,
osim na sasvim kratkim mostovima( do 10
m) i mostovima male visine( do 2 m iznad
terena). Mogu biti kamene(zidane),
betonske i metalne. Visina ograde je 1100
mm. Dimenzionie se na optereenje od
peaka ( 1kn/m horizontalno i vertikalno).
Odbojnici se postavljaju kada izmeu
kolovoza i peake staze postoje ivinjaci
manje visine od 20 cm. Mogu biti:

elastini( irine 2050 cm,

visina ivinjaka se moe smanjiti
na samo 5 cm)

masivni
KONSTRUKTIVNI SISTEMI DRUMSKIH
MOSTOVA:(prosta greda, kontinualna
greda, Gerberov nosa, nosai sa
zategama, luni nosai)
SPREGNUTI DRUMSKI MOSTOVI- AB
kolovozne ploe se spreu sa elinim
nosaima. Pored lokalnog
naprezanja(savijanja), AB ploa uestvuje
u radu spregnutih nosaa. Sprezanje AB
ploe se vri:

kolovoz na donjem pojasusamo sa glavnim nosaima i sa

glavnim i poprenim nosaima

kolovoz na donjem pojasusamo sa poprenim nosaima

Sadejstvo AB kolovozne ploe i eline kje postie se sprezanjem preko modanika
koji prenose smiue sile na spoju
betonske kolovozne ploe i eline k-je.
Spregnute mostovske k-je najpogodnije
primeniti za mostove sa glavnim nosaem
sistema proste grede(pritiskajui naponi u
betonskoj kolovoznoj ploi).
OBLICI POPRENIH PRESEKA
SPREGNUTIH GLAVNIH NOSAA:

otvoreni popreni preseci sa 2 ili

vie glavnih nosaa
nesimetrinog I preseka

zatvoreni- sanduasti popreni

preseci( 1 ili 2 sanduka)

meoviti poreni preseci

AB PLOE KOD SPREGNUTIH
MOSTOVA- mogu biti: monolitne
(livene na licu mesta) i
prefabrikovane(montane). Oslanjanje
je samo na glavne nosae i na glavne
nosae i poprene nosae. Debljina:

kolovozna ploa min 16(18) cm

peake staze 6-12 cm

na mestu oslonakih vuta min

30 cm
Marka betona min MB 30. Mogu biti
monolitne i montane. Ako se AB ploa
spree i sa glavnim i sa poprenim
nosaima, gde je irina mosta 8-12 m, a
razmak glavnih nosaa 4-7 m, uobiajeni
razmak poprenih nosaa je 4-8 m.
NAINI SPREZANJA GLAVNIH
NOSAA:

za celokupno stalno

saobraajno opterenje(montaa
na skeli)

za deo sopstvene teine,

dodatno stalno i
saobraajno(montaa na
jarmovima)

samo za dodtano stalno i

saobraajno opterenje

F-JE BEONSKE KOLOVOZNE PLOE

KAO SPREGNUTE SA ELINOM KJOM:

sadejstvo u spregnutom
delovanju

loklano savijanje izmeu glavnih

i poprenih nosaa

sadejstvo u raspodeli
optereenja kod rotiljnih
sistema

preuzimanje toka smiuih

napona kao gornji pojas kod
sanduastih glavnih nosaa

prijema sila u svojoj ravni kao

kruta dijafragma
Postoje 3 vrste sprezanja: kruto, elastino
i isprekidano sprezanje. Isprekidano
sprezanje je poseban sluaj krutog
sprezanja, kada se ono izostavlja na
pojedinim delovima nosaa i to na veoj
duini.
FAZE RADA SPREGNUTOG PRESEKA:
1)
faza naprezanja(montaa):
aktivan presek je samo elini
deo, a od optereenja imamo
sopstvenu teinu, sve beton,
oplatu i opremu za ugradnju
2)
faza naprezanja(nakon
ovravanja ploe, t=t0):
aktivan presek je spregnut
presek, a od optereenja imamo
dodatno stalno, reakcije
jarmova , saobraajno
optereenje
3)
faza naprezanja( t=t0): aktivan
presek je spregnut presek, a od
optereenja imamo skupljanje i
teenje betona, temperaturna
razlika t
STATIKI SISTEMI:

prosta greda- najea, betonski

deo preseka se nalazi u zoni
pritiska, 2050 m

kontinualna greda- max 120 m

luni mostovi

mostovi sa kosim zategama

Prijem negativnih momenata kod
kontinualnih nosaa:

pomou obine "meke"

armature

pomou kablova za
prednaprezanje

prednaprezanjem
izdizanjem(sputanjem)
oslonaca
DRUMSKI MOSTOVI SISTEMA
ORTOTROPNE PLOE- imaju svoju
racionalnu primenu za mostove raspona
od 4080 m sistema proste grede i
raspona 50300 m sistema kontinualne
grede. Elementi k-je su: kolovozna
ploa(lim), poduna ukruenja(rebra),
popreni nosai i glavni nosai. Kolovozni
lim moe imati debljinu 1220 mm. Kod
ortotropne ploe drumskih mostova
najee se usvaja da je d=12 mm, a e=
300 mm. Poduna rebra ortotropne ploe
se izvode na ekvidistantnim razmacima e
tako to prolaze kroz rebra poprenih
nosaa i za ista se zavaruju. Oblici
poprenih preseka: (otvoreni,
zatvoreni(sanduasti) i meoviti).
Montani nastavci kolovozne ploe mogu
biti poduni i popreni.
Kolovozna ploa(lim):

tmin= 12 mm, za debljinu asfalta

> 7 cm

tmin=14 mm, za debljinu asfalta

< 7 cm

tmin= 10 mm, kod peakih

mostova i biciklistikih mostova
i mostova kod kojih se ne odvija
saobraaj
Ortotropna ploa predstavlja kolovoznu
tablu od elika sa podunim i poprenim
ukruenjima koji su meusobno
ortogonalni. Kolovozna ploa prenosi
lokalno savijanje izmeu podunih
ukruenja. Kolovozna ploa zajedno sa
podunim ukruenjima i poprenim
nosaima ini ortotropnu
plou(ortogonalan rotilj) koji prenosi
saobraajno optereenje do glavnih
nosaa.Kolovozna ploa i poduna
ukruenja zajedno sa rebrima i donjim
lamelama (ploom) predstavlja glavni
nosa koji optereenje prenosi do
oslonaca.Naprezanje pojedinih elemenata
orto ploe:

kolovozna ploa uestvuje u

svim noseim sistemima

poduna ukruenja uestvuju u

radu rotiljne k-je i glavnih
nosaa

popreni nosai uestvuju u

prenoenju opterenja do
glavnih nosaa

glavni nosai( rebra i donja

ploa ili lamele)
PODUNA UKRUENJA:

za kolovozne table e 25d ili

e=300 mm za d= 12 mm

za peake i biciklistike staze

e40d, ili e=400 mm
Poduna rebra mogu biti:
1)
torziono meka- otvorenog
preseka, jednozidna; 8 mm
2)
torziono kruta- zatvorenog
preseka, dvozidna; 610 mm
Prednosti torziono krutih u odnosu na
torziono meka ukruenja:

vea torziona krutost

vea otpornost na dejstvo sila

pritiska

vei rasponi

manja teina

dvostruko manje zavarivanja

Njihov nedostatak je komplikovanija
izrada kod mostova u krivini.
POPRENI KOLOVOZNI NOSAIpostavljaju se na rastojanju 23 m u
sluaju torziono mekih ukruenja, odnosno
35 m u sluaju torziono krutih
ukruenja. Jednozidna rebra- t8 mm,
kod dvozidnoh rebara- t6 mm
MONTAA ORTOTROPNIH
KOLOVOZNIH PLOA- 2 sistema
montae:

sistem poprene orijentacije

sistem podune orijentacije

Kod montae savremenih mostova sa orto
kolovoznim tablama treba teiti poduno
orijentisanom sistemu montae sa velikim
prostornim montanim jedinicama.
Prednosti montanog sistema podune
orijentacije:
1)
manji broj poprenih sueonih
avova za nastavak kolovoznog
lima
2)
manji broj montanih nastavaka
podunih rebara
3)
vee montane jedinice glavnih
nosaa
4)
mogunost pune automatizacije
u radionici pri zavarivanju
podunih rebara veih duina
MODANICI(sl)- predstavljaju sredstva
pomou kojih se vri sprezanje. Prema
nainu preuzimanja smiue sile mogu
biti:
1)
kruti modanici- smiue sile
prihvataju pomou ela
smicanjem. Koriste se
uglavnom gde su smiue sile
vee, a kolovozne ploe veoh
debljina. Izruje se od delova
valjanih profila I,[, L, T. Veza
modanika za gornji pojas
elinog nosaa je najee
ugaonim avom. razmak ovih
modanika ne bi trebalo da je
vei od 2,3 dpl
2)
elastini modanici- najee
smiuu silu prihvataju
savijanjem, zatezanjem i
smicanjem. ee se
primenjuju
epovi sa glavom najrasprostranjeniji,
prednosti: jednostavno spajanje sa
elinim nosaem, zauzimaju mali prostor,
kombinovani prenos smiue sile.
Minimalno rastojanje u pravcu nosaa je
5d<600, a upravno na pravac je 3.5d.
Max rastojanje je 600 mm. Sidra se
upotrebljavaju uglavnom za mirno
optereene k-je. Duina ubetoniranog
30d, gde je d prenik sidra. Postoje
otvorena i zatvorena sidra. Pored epova
sa glavom i sidra imamo jo i
prednapregnute zavrtnjeve i
visokovredne zavrtnjeve.
PREDNOSTI VALJKSATIH(EP)
MODANIKA:

brzo i jednostavno postavljanje

zauzimaju mali prostor i ne

remete raspored armature

smiue sile se prenose

smicanjem, zatezanjem i
savijanjem

bolje proimaju AB plou i

imaju bolju otpornost na zamor

imaju manju teinu

NOSIVOST MODANIKA PO
EVROKODU- granica nosivosti modanika
na smicanje;granica nosivosti okolnog
betona; nosivost je jednaka manjoj
vrednosti
KONSTRUKTIVNI SISTEMI ELINIH
MOSTOVA- mogu se razvrstati u vie
grupa:
1)
reetkasti glavni nosai
sistema proste grede- oblik
nosaa odruje podelu na
reetkaste nosae sa
paralelnim pojasevima i na
reetkaste mostove sa krivim
pojasom. primenjuju se za
raspone l= 30-100 m
2)
reetkasti glavni nosai
sistema kontinualne gredereetka sa paralelnim i sa
krivim pojasom. Koristi se za
raspone l= 50-200 m sa
paralelnim pojasevima, i max
l= 550 m sa krivim pojasom
3)
puni glavni nosai sistema
proste grede- kolovoz moe
biti na gornjem, donjem pojasu
i uputen. Koristi se za raspone
max l=40-50 m kod eleznikih
mostova, a kod drumskih
mostova za raspone max l=60
m. Visina je H=l/10-l/12
4)
puni glavni nosai sistema
kotinualne grede- rasponi
l=40-300 m. Visina moe biti
konstantna i promenljiva.
esto se koristi kada treba
premostiti iroku prepreku.
5)
puni glavni nosai sistema
podupirala- za raspone max
l= 250 m. za ovaj sistem su
pogodni preseci sa 2 odvojena
sanduka.
6)
puni luni glavni nosai- za
raspone max l=350 m

7)

reetkasti luni glavni

nosai- za raspone max l=550
m
8)
mostovi sa kosim kablovima
9)
visei mosovi- za raspone l=
250-1500 m. Glavni elementi
su: nosei kablovi, greda za
ukruenje, piloni, vealjke,
nosea k-ja kolovoza, spregovi
protiv vetra. Dele se u 2 grupe:

visei mostovi sa
noseim kablovima
ankerovanim u oporce

visei mostovi sa
noseim kablovima
ankerovanim u gredu
za ukruenje
PUNI LIMENI NOSAI OTVORENOG
PRESEKA- rasponi su za prostu
gredu(max 50 m) a za kontinualnu
gredu(max 100 m). Visina glavnih nosaa
je za prostu gredu( h=l/12-l/10), a za
kontinualnu gredu( h=l/30-l/12).
ZATVORENI NOSAI SANDUASTOG
POPRENOG PRESEKA- rasponi su: za
prostu gredu l50m, a za kontinualnu
gredu l100 m. Visina glavnih nosaa je:
za prostu gredu( h=l/20l/10),
kontinualna greda konstantne visine(
h=l/30/15), kontinualna greda
promenljive visine( hso=l/30l/20,
hpolje=l/60l/40). Debljina donjeg pojasa
je 1030(40) mm, a gornjeg pojasa
1018 mm.
DRUMSKI MOSTOVI SA KOSIM
KABLOVIMA- koriste se za raspone od
l=200600 m (i preko 800 m u novije
vreme). Osnovni elementi su: greda,
pilon i kablovi(zatege). Visina grede je
h=l/120l/50. Imaju malu graevisku
visinu, povoljniji su od viseih mostova u
pogledu aerodinaminosti. Mogu se
primeniti i u sluaju mostova u krivini.
DISPOZICIJE MOSTOVA SA KOSIM
KABLOVIMA- podela se moe izvriti na
nekoliko naina:
1)
prema broju pilona

sa jednim(2 otvora)

sa 2 pilona(3 otvora)
2)
prema rasporedu kablova

paralelno postavljeni
kablovi(harfa)

zrakast raspored
kablova

lepezast raspored
kablova

zvezdast raspored
kablova
3)
prema poloaju kablova

u jednoj ravni

u 2 ravni

u 2 vitoperne ravni
MOGUNOST OBLIKOVANJA PILONApo svom obliku piloni mogu da budu:
jednostruki(samci), dvostruki,
okvirni(portalni), dijamant oblika, A piloni.
Mogu da budu: ukljeteni u gredu,
uljeteni u stubove ili fundamente i
zglobno oslonjeni.
LUNI MOSTOVI- osnovni elementi su:
luk, greda, stubovi(vealjke).
Kolovozna greda moe biti: iznad luka,
ispod luka i delom iznada delom ispod
luka. Konstrukcijski sistemi koji se
primenjuju su: puni(max 350 m),
reetkasti(max 550 m). Oblici poprenih
preseka koji se primenjuju su
sanducasti(kvadratni i pravougaoni) i
kruni popreni presek.
PEAKI MOSTOVI-osobenosti: manje
optereenje kod drumskih( p=5
kn/m2);osetljivi na vibracije; prilazi u vidu
prilaznih rampi ili stepenita. irina mosta
je min b=2 m( optimalno 34 m), a za
jai biciklistiki saobraaj b=6(8) m.
Kolovozne table mogu biti: eline
ortotropne, betonske(spregnute ili ne),
drvene. Visina ograde je obino 1 m.
POKRETNI MOSTOVI:
1)
translatorno pokretljivi(
vertikalno i horizontalno)
2)
rotaciono pokretljivi( oko
vertikalne ose i oko horizontalne
ose)
LEITA- treba da ispune sledee
funkcionalne zahteve:
1)
prihvatanje reakcija glavnih
nosaa i njihov prenos do
stubova mosta(odnosno
oporaca)
2)
obezbeenje obrtanja oslonakih
preseka glavnih nosaa, a kod
irokih mostova i obezbeenje
obrtanja oslonakih poprenih
nosaa
3)
obezbeenje dilatiranja
mostovske k-je u podunom
pravcu(usled temperaturnih
promena, pokretnog opt...), a
kod irokih mostova i u
poprenom pravcu u odnosu na
osu mosta
4)
fiksiranje poloaja i pravca
reakcija u skladu sa projektnom
koncepcijom i proraunom
5)
prilagoavanje
pomeranjima(razmicanja,
sleganja, obratnja)
podkonstrukcije(stubova,
oporaca, fundamenata)
Leita se postavljaju na pripremljene
leine kvadere koji se nalaze u nivou
leinih greda, a izliveni su od betona
visokih marki(najmanje MB 30) koji su

jako armirani i u vertikalnom i u

horizonatalnom smislu. Nepokretna leita
se postavljaju na nioj, a pokretna na
vioj strani mosta sa niveletom u nagibu.
Osa leita se centrie u odnosu na
vertikalnu osu stubova. Vrste leita u
zavisnosti od materijala: klasina, na
bazi elastomera i u loncu. Prema
mogunosti pomeranja:nepokretna,
pokretna u jednom pravcu, pokretna u
svim pravcima. Pokretna mogu
biti:kotrljajua i klizna. U pogledu
obrtanja: linijsko prekretna(obrtanje oko
jedne ose), takasto prekretna(obrtanje
oko jedne take u svim pravcima).
OSNOVNE KARAKTERISTIKE
ELASTOMERA:

mali modul klizanja

tvrdoca 605Sha

vrstoa na zatezanje 17.5 MPa

izduenje pri lonu 450%

deformacije pri pritisku <15%

DILATACIONE PRELAZNICE-na prelasku
sa mosta na trup puta ili sa jedne na
mostovske k-je na drugu javljaju se
poduna pomeranja u nivou kolovoza
usled temperaturnih promena- Ut i usled
obratnja preseka- U. U cilju ouvanja
kontinuiteta kolovoza treba predvideti
kolovozne prelaznice ukoliko poduna
pomeranja u nivou kolovoza iznose vie od
10 mm. Osnovni funkcionalni zahtev koji
treba da obezbedi kolovozna prelaznica je
da obezbedi odravanje kontinuiteta u
kolovozu za neometan saobraaj, uz
omoguenje nespreenih pomeranja u
nivou kolovoza uskled temperaturnih
promena i obratanja oslonakog preseka
mosta.Vrste dilatacionih prelaznica:

vodonepropusna dilatacija

vodonepropusna dilatacija sa
ojaanom donjom k-jom

dilataciona spojnica sa kliznim

limom

eljaste:za peake staze sa

kliznim limom; sa ojaanom
donjom k-jom

vodonepropusne neoprenske

vodonepropusne sa
neoprenskom trakom uvrene
zavrtnjima

sa ljebovima

rol spojnice za velika dilatiranja

teke uslove rada
MONTAA ELINIH MOSTOVAtehnologija montae zavisi od vie
faktora:
1)
tipa konstruktivnog sistema i
veliine(raspon, irina, visina,
duina, irina..)
2)
vrste prepreke koja se
premouje
3)
mogunosti transporta i
dopremanja montanih
elemenata
4)
raspoloivosti opreme za
montau i obuenosti izvoaa
montae
Razlikuju se 4 osnovna tipa montae:

montaa na skeli ili na

jarmovima

slobodna montaa(montaa
konzolnim postupkom)

montaa podunim ili

poprenim
prevlaenjem(pomeranjem)
mosta

kombinovana
U pogledu upotrebe ureaja i opreme za
montau razlikuju se:
1)
montaa auto-dizalicama
2)
montaa derik-kranom ili
portalnim kranom
3)
montaa pomou plovila ili
plovnih dizalica
4)
montaa kabl-kranom
5)
montaa pomou drugih
posebnih ureaja i oprema
FAKTORI OD ZNAAJA ZA TRAJNOST
MOSTOVA:

saobraaj na mostu

lokacija mosta

materijal k-je mosta

tip k-je mosta

oblikovanje i detalji k-je

mosta

kolovoz

oprema

fundiranje

incidentna dejstva

odravanje i monitoring
VRSTE EVROKODOVA I SVRHA:

EC0 Osnove prorauna k-ja

EC1 Osnovne prorauna i

dejstva na k-je; deo 3Saobraajna optereenja na
mostovima

EC2 Proraun betonskih kja; deo 2- Betonski mostovi

EC3 Proraun elinih kja;deo 2- elini mostovi

EC4 Proraun spregnutih kja od elika i betona; deo 2Spregnuti mostovi

EC5 Proraun drvenih k-ja;

deo 2- Drveni mostovi

EC6 Proraun zidanih k-ja

EC7 Geotehniki proraun

EC8 Projektovanje seizmiki

otpornih k-ja; deo 2- Mostovi

EC9 Proraun k-ja od

aluminijuma

NAINI ODRAVANJA K-JE:

kontrolni pregledi

tekue odravanje i sanacije

zamena: antikorozione zatite

zatega, kablova i vealjki,
leita;dilatacione
prelaznice(ienje);opreme
za odvodnjavanje, ograde i
parapeti; asfaltni zastor i
hidroizolacija;vetrobrani i
titnici od buke
ODREIVANJE IRINE DRUMSKOG
MOSTA:

saobraajni i slobodni profil na

mostu

irina saobraajnog profila

zavisi od broja i irine
saobraajnih traka

osim saobraajnih traka se na

drumskim mostovima
predviaju i peake
staze(nekad i biciklistike)
STATIKI SISTEMI I
KONSTRUKCIJSKO OBLIKOVANJE
SPREGNUTIH GLAVNIH NOSAA:

uglavnom se koriste kod

grednih sistema

najpovoljniji sistem je prosta

greda

koriste se i kod lunih mostova,

a u poslednje vreme i kod
mostova sa kosim zategama za
kolovozne grede

u pogledu konstrukcijskog
oblikovanja najee se koriste
puni limeni nosai mada ima i
primera sa reetkastim glavnim
nosaima
PROJEKAT MONTAE:

tehniki opis

plan izvoenja radova

statiki proraun

projekat skele

plan organizacije gradilita

spisak opreme

elaborat o zatitnim merama

PLAN ORGANIZACIJE GRADILITAtreba da sadri podatke o:

vrsti, rasporedu i odravanju

saobraajnica za spoljni i
unutranji transport

mestu izvora energije potrebe

za izvoenje radova na
montai i mogunostima
prikljuaka na postojee izvore
elektrine energije

rasporedu i veliini prostora za

smetaj elemenata k-je,
opreme, alata i ostalog
materijala

nainu transporta, istovara,

utovara i pretovara delova
eline k-je, opreme i ostalog
materijala

vrsti i poloaju dizalica i

sredstva za transport, istovar, i
pretovar

rasporedu i veliini zgrada ili

baraka za poslovne prostorije
izvoaa i slube nadzora, za
stanovanje i ishranu radnika,
sanitarne objekte, prirune
radionice i magacine i druge
potrebe

merama i sredstvima protiv

poarne zatite na gradilitu i
drugim merama zatite
PRERASPODELA SAOBRAAJNOG
OPTEREENJA NA GLAVNE NOSAEsaobraajno optereenje kod drumskih
mostova moe da ima proizvoljan poloaj
u poprenom pravcu. Preraspodela zavisi
od: broja glavnih nosaa, vrste glavnih
nosaa( torziono meki ili kruti) odnosno
krutosti na savijanje glavnih i poprenih
nosaa.
MOSTOVI U BEOGRADU- Stari
elezniki most preko Save(1884 god.)
reetkasti kontinualni nosai raspona 96.6
m. Panevaki most( 1931 god.) 7x163
m, statiki sistem iznad korita Dunava je
reetkasti kontinualni nosa sa paralelnim
pojasevima. Novi elezniki most preko
Save (1979 god.) 254 m, ukupna duina
1928 m. Stari drumski most preko
Save, kontinualni nosa preko 7 polja,
srednje polje je izvedeno kao luk sa
zategom. Most Gazela (1970 god.), plitak
ukljeten okvir sistemne duine 332 m,
greda mosta oslonjena je na kose
tapove- podupirala(sa horizontalom
zaklapaju ugao od 29 stepeni). Brankov
most, 75+261+75 m, 1956. god.(I faza),
1979. god. (II faza).
OSNOVE PRORAUNA PREMA
GRANINIM STANJIMA NOSIVOSTI(
EC0)- proraun prema graninim stanjima
treba da bude baziran na primeni modela
konstrukcije i optereenja za relevantna
granina stanja. Proraunski mora da bude
dokazano da ni jedno granino stanje nije
prekoraeno kada su relevantne
proraunske vrednosti za dejstva, svojstva
materijala, ili svojstva proizvoda, kao i
geometrijske podatke koriene u ovim
modelima. Proraunske vrednosti:

dejstva: Fd=fFrep; Frep=Fk

uticaja od dejstva: Ed=sdE

svojstva materijala ili proizvoda:

xd=xk/m

geometrije podataka: ad=anom;

ad=anoma

proraunska nosivost:
Rd=Rk/m; EdRd

GSN- granina stanja koja se tiu

sigurnosti ljudi i sigurnosti k-ja. Sledea
granina stanja moraju biti dokazana kada
su relevantna:
1)
gubitak ravnotee k-je ili bilo
kog njenog dela razmatranog
kao kruto telo
2)
lom usled prevelike deformacije
3)
lom usled zamora ili drugih
uticaja zavisnih od vremena
GSU- odnose se na funkcionalnost objekta
pri normalnoj eksploataciji, na komfor
ljudi i izgled objekta. Proraunski dokaz
GSU se odnosi na sledee aspekte:
deformacije, vibracije i oteenja. EdCd,
gde je Cd raunska proraunska vrednost
relevantnog kriterijuma upotrebljivosti
ISPITIVANJE MOSTOVA PROBNIM
OPTEREENJEM PREMA NAEM
VAEEM STANDARDU- utvruje se:
1)
vrste probnih optereenja,
postupak ispitivanja i ocena
rezultata ispitivanja putnih i
eleznikih mostova od AB, PNB,
elinih i spregnutih
2)
ponaanje mosta pri statikom i
dinamikom optereenju
3)
standard se ne odnosi na
utvrivanje sigurnosti mosta u
pogledu sloma, niti drugih
graninih stanja k-je
Vrste probnih optereenja:

prema uestalosti ispitivanja

se(redovno- pre putanja
saobraaja; kontrolno- za
vreme eksploatacije)

prema veliini
tereta(normalna, posebna,
izuzetna)

prema prirodi
optereenja(statika i
dinamika)

prema trajanju
optereenja(kratkotrajno i
dugotrajno)
Postupak ispitivanja- probno optereenje
se vri na potpuno zavrenom mostu. U
toku ispitivanja se ne smeju odvijati
nikakvi drugi radovi. Probno optereenje
se ne sme izvesti samo ako su dimenzije
elemenata i kvalitet materijala u skladu sa
projektom, u protivnom se mora izvriti
kontrolni statiki proraun sa ostvarenim
kvalitetom. Starost betona noseih
elemenata mora da bude vea od 28 dana.
Optereenje- veliina probnog optereenja
u merodavnom preseku: za normalno
probno optereenje 0.5u1; za posebno
1u1.1; za izuzetno(L100 m)
1.1u1.3
Prethodni postupak- pre probnog
optereenja vri se uvod u projektnu
dokumentaciju, izrada programa
ispitivanja, uvid u dokumentaciju o
kvalitetu materijala, makroskopski pregled
mosta.
Merenje- prilikom statikih ispitivanja;
dinamikih ispitivanja; dodatnih ispitivanja