www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

U pravnoj bazi Paragraf Lex postoji redakcijska napomena u vezi sa ovim propisom. Pretplatom na pravnu
bazu stiete uvid u ovu napomenu.

ZAKON
O OBLIGACIONIM ODNOSIMA
("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl.
list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

Deo prvi
OPTI DEO
Glava I
OSNOVNA NAELA
Sadrina zakona
lan 1
Ovim zakonom ureuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez
osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrenih injenica.

Strane u obligacionim odnosima

lan 2
Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizika i pravna lica.

l. 3-9
(Brisano)

Autonomija volje
lan 10
Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih
obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.

Ravnopravnost strana
lan 11
Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne.

Naelo savesnosti i potenja

lan 12
U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dune da se
pridravaju naela savesnosti i potenja.

Zabrana zloupotrebe prava

lan 13
(1) Zabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom
ustanovljeno ili priznato.
(2) (Brisan)

Zabrana stvaranja i iskoriavanja monopolskog poloaja

lan 14
U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga
stvara ili iskoriava monopolski poloaj na tritu.

Naelo jednake vrednosti davanja

lan 15
(1) U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja.
(2) Zakonom se odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlai pravne posledice.

Zabrana prouzrokovanja tete

lan 16
Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta.

Dunosti ispunjenja obaveza

lan 17
(1) Strane u obligacionom odnosu dune su da izvre svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.
(2) Obaveza se moe ugasiti samo saglasnou volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.

Ponaanje u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava

lan 18
(1) Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju svoje obaveze postupa sa panjom koja se u
pravnom prometu zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa (panja dobrog privrednika, odnosno
panja dobrog domaina).
(2) Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti
postupa s poveanom panjom, prema pravilima struke i obiajima (panja dobrog strunjaka).
(3) Strana u obligacionom odnosu duna je da se u ostvarivanju svog prava uzdri od postupka kojim bi
se otealo izvrenje obaveze druge strane.

Reavanje sporova na miran nain

lan 19
Strane u obligacionom odnosu nastojae da sporove reavaju usaglaavanjem, posredovanjem ili na
drugi miran nain.

Dispozitivni karakter odredaba zakona

lan 20
Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je ovim zakonom odreeno, ako iz pojedine
odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo.

Primena dobrih poslovnih obiaja

lan 21
(1) Strane u obligacionim odnosima dune su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim
poslovnim obiajima.
(2) Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile njihovu
primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.

Postupanje u skladu sa optim aktima

lan 22
(1) Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima.
(2) Ali, ugovor koji je zakljuen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na
snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonom drukije odreeno.

Primena drugih saveznih zakona

lan 23
Na obligacione odnose koji se ureuju drugim saveznim zakonima primenjuju se odredbe ovog zakona u
pitanjima koja nisu ureena tim zakonom.

lan 24*
(Prestao da vai na osnovu odluke USJ)

Primena pojedinih odredaba

lan 25

(1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za
ugovore u privredi nije izriito drukije odreeno.
(2) Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju
privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku
privrednu delatnost zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog
poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima.
(3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.

Glava II
NASTANAK OBAVEZA
Odeljak 1
UGOVOR
Odsek 1
Zakljuenje ugovora

I Saglasnost volja
Kad je ugovor zakljuen
lan 26
Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

Obavezno zakljuenje i obavezna sadrina ugovora

lan 27
(1) Ako je neko po zakonu obavezan da zakljui ugovor, zainteresovano lice moe zahtevati da se takav
ugovor bez odlaganja zakljui.
(2) Odredbe propisa kojima se, delimino ili u celini, odreuje sadrina ugovora sastavni su delovi tih
ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.

Izjava volje

lan 28
(1) Volja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz
koga se sa sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju.
(2) Izjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno.

Dozvola i odobrenje
lan 29
(1) Kad je za zakljuenje ugovora potrebna saglasnost treeg lica, ova saglasnost moe biti data pre
zakljuenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zakljuenja, kao odobrenje, ako zakonom nije
propisano to drugo.
(2) Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za ije se zakljuenje
daju.

Pregovori
lan 30
(1) Pregovori koji prethode zakljuenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana moe prekinuti kad god
hoe.
(2) Ali strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor odgovara za tetu nastalu voenjem
pregovora.
(3) Odgovara za tetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zakljui ugovor, pa odustane od te
namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje tetu.
(4) Ako se drukije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje trokove oko priprema za zakljuenje
ugovora, a zajednike trokove snose na jednake delove.

Vreme i mesto zakljuenja ugovora

lan 31
(1) Ugovor je zakljuen onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.

(2) Smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno
prebivalite u trenutku kad je uinio ponudu.

Ponuda
lan 32
(1) Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke
ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor.
(2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke
sporedne take za docnije, ugovor se smatra zakljuenim, a sporedne take, ako sami ugovarai ne
postignu saglasnost o njima, uredie sud vodei rauna o prethodnim pregovorima, utvrenoj praksi
izmeu ugovaraa i obiajima.

Opta ponuda
lan 33
Predlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je
zakljuenju namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja.

Izlaganje robe
lan 34
Izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti
sluaja ili obiaja.

Slanje kataloga i oglasa

lan 35
(1) Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavetenja, kao i oglasi uinjeni putem tampe, letaka,
radija, televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv
da se uini ponuda pod objavljenim uslovima.
(2) Ali e poiljalac takvih poziva odgovarati za tetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog
razloga nije prihvatio njegovu ponudu.

Dejstvo ponude
lan 36
(1) Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odri ponudu iskljuio, ili ako to
iskljuenje proizlazi iz okolnosti posla.
(2) Ponuda se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa
njom.

Do kada ponuda obavezuje

lan 37
(1) Ponuda u kojoj je odreen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.
(2) Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatrae se da je taj rok poeo tei
od datuma oznaenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat poti.
(3) U sluaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee od dana kad je pismo predato poti.
(4) Ponuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme
koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenome, da je ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor o
prihvatanju stigne ponudiocu.

Forma ponude
lan 38
(1) Ponuda ugovora za ije zakljuenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je
uinjena u toj formi.
(2) Isto vai i za prihvatanje ponude.

Prihvatanje ponude
lan 39
(1) Ponuda je prihvaena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.

(2) Ponuda je prihvaena i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja
se, na osnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moe smatrati kao
izjava o prihvatanju.
(3) Prihvatanje se moe opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili
istovremeno sa njom.

Prihvatanje neposredne ponude

lan 40
(1) Ponuda uinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaena bez odlaganja, izuzev ako iz
okolnosti proizlazi da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje.
(2) Ponuda uinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda
prisutnom licu.

Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni

lan 41
Ako ponueni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni,
smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.

utanje ponuenog
lan 42
(1) utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude.
(2) Nema dejstva odredba u ponudi da e se utanje ponuenog ili neko drugo njegovo proputanje (na
primer, ako ne odbije ponudu u odreenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u
odreenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.
(3) Ali, kad ponueni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da
je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
(4) Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova,
kao i lice u iju poslovnu delatnost spada vrenje takvih naloga, duno je da izvri dobijeni nalog ako ga
nije odmah odbilo.

(5) Ako u sluaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da je ugovor
zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom.

Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju

lan 43
(1) Prihvatanje ponude izvreno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuenog.
(2) Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je uinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za
prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je
zakljuen.
(3) Ipak, ugovor u takvom sluaju nije zakljuen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idueg radnog
dana po prijemu izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuenoga
da se zbog zakanjenja ne smatra vezan svojom ponudom.

Smrt ili nesposobnost jedne strane

lan 44
Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev
ako suprotno proizlazi iz namere strana, obiaja ili prirode posla.

Predugovor
lan 45
(1) Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi, glavni ugovor.
(2) Propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor, ako je propisana forma uslov punovanosti
ugovora.
(3) Predugovor obavezuje ako sadri bitne sastojke glavnog ugovora.
(4) Na zahtev zainteresovane strane sud e naloiti drugoj strani koja odbija da pristupi zakljuenju
glavnog ugovora da to uradi u roku koji e joj odrediti.

(5) Zakljuenje glavnog ugovora moe se zahtevati u roku od est meseci od isteka roka predvienog za
njegovo zakljuenje, a ako taj rok nije predvien, onda od dana kad je prema prirodi posla i okolnostima
ugovor trebalo da bude zakljuen.
(6) Predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmenile da ne bi bio ni
zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme.

II Predmet
Kakav mora biti predmet obaveze
lan 46
(1) Ugovorna obaveza moe se sastojati u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju.
(2) Ona mora biti mogua, doputena i odreena, odnosno odrediva.

Nitavost ugovora zbog predmeta

lan 47
Kad je predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav.

Naknadna mogunost
lan 48
Ugovor zakljuen pod odlonim uslovom ili rokom punovaan je ako je predmet obaveze koji je u poetku
bio nemogu postao mogu pre ostvarenja uslova ili isteka roka.

Kad je predmet obaveze nedoputen

lan 49
Predmet obaveze je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.

Kad je predmet odrediv

lan 50

(1) Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadri podatke pomou kojih se moe odrediti ili su strane
ostavile treem licu da ga odredi.
(2) Ako to tree lice nee ili ne moe da odredi predmet obaveze, ugovor je nitav.

III Osnov
Doputen osnov
lan 51
(1) Svaka ugovorna obaveza mora imati doputen osnov.
(2) Osnov je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.
(3) Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izraen.

Nitavost ugovora zbog osnova

lan 52
Ako osnov ne postoji ili je nedoputen, ugovor je nitav.

Pobude za zakljuenje ugovora

lan 53
(1) Pobude iz kojih je ugovor zakljuen ne utiu na njegovu punovanost.
(2) Ali, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui ugovor i ako je to
drugi ugovara znao ili morao znati, ugovor e biti bez dejstva.
(3) Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovara nije znao da je nedoputena pobuda
bitno uticala na odluku njegovog saugovaraa.

IV Sposobnost
Ugovori pravnog lica
lan 54
(1) Pravno lice moe zakljuivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti.

(2) Ugovor zakljuen protivno odredbi stava 1 ovog lana nema pravno dejstvo.
(3) Savesna strana moe zahtevati naknadu tete koju je pretrpela usled zakljuenja ugovora koji nema
pravno dejstvo.

Saglasnost za zakljuenje ugovora

lan 55
(1) Kad je optim aktom pravnog lica odreeno i u registar upisano da njegov zastupnik moe zakljuiti
odreeni ugovor samo uz saglasnost nekog organa, saglasnost se moe dati prethodno, istovremeno ili
naknadno, ako ta drugo nije upisano u registar.
(2) Druga strana ima pravo da pozove pravno lice da se njegov ovlaeni organ u primerenom roku izjasni
da li daje saglasnost, pa ako to ovaj ne uini, smatrae se da saglasnost nije data.
(3) Naknadna saglasnost ima povratno dejstvo, ako drukije nije ugovoreno.
(4) Ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.
(5) Kad se prema odredbama ovog lana smatra da ugovor nije zakljuen, savesna strana moe zahtevati
od pravnog lica pravinu naknadu.
(6) Odredbe prethodnih stavova primenjuju se i u sluaju kad je optim aktom pravnog lica odreeno da
zastupnik moe zakljuiti neki ugovor samo zajedno s odreenim organom tog pravnog lica.

Ugovor poslovno nesposobnog lica

lan 56
(1) Za zakljuenje punovanog ugovora potrebno je da ugovara ima poslovnu sposobnost koja se trai
za zakljuenje tog ugovora.
(2) Ogranieno poslovno sposobno lice moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zakljuivati samo
one ugovore ije mu je zakljuivanje zakonom dozvoljeno.
(3) Ostali ugovori tih lica ako su zakljueni bez odobrenja zakonskog zastupnika ruljivi su, ali mogu biti
osnaeni njegovim naknadnim odobrenjem.

Pravo saugovaraa poslovno nesposobnog lica

lan 57
(1) Saugovara poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu nesposobnost moe
odustati od ugovora koji je zakljuio sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika.
(2) Isto pravo ima i saugovara poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu
nesposobnost, ali je bio prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika.
(3) Ovo pravo se gasi po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane,
odnosno za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski zastupnik bude odobrio
ugovor pre nego to taj rok istekne.

Pozivanje zakonskog zastupnika da se izjasni

lan 58
(1) Saugovara poslovno nesposobnog lica koji je zakljuio ugovor sa njim bez odobrenja njegovog
zakonskog zastupnika moe pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj ugovor.
(2) Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset dana od ovog poziva da ugovor odobrava,
smatrae se da je odbio da d odobrenje.

Kad ugovara stekne poslovnu sposobnost posle zakljuenja ugovora

lan 59
Poslovno sposobno lice moe zahtevati da se poniti ugovor koji je bez potrebnog odobrenja zakljuilo za
vreme svoje ograniene poslovne sposobnosti samo ako je tubu podnelo u roku od tri meseca od dana
sticanja potpune poslovne sposobnosti.

V Mane volje
Pretnja
lan 60
(1) Ako je ugovorna strana ili neko trei nedoputenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane
tako da je ova zbog toga zakljuila ugovor, druga strana moe traiti da se ugovor poniti.

(2) Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnou ugroen ivot, telo ili
drugo znaajno dobro ugovorne strane ili treeg lica.

Bitna zabluda
lan 61
(1) Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakljuuje ugovor ako
se zakljuuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri stranaka
smatraju odlunim, a strana koja je u zabludi ne bi inae zakljuila ugovor takve sadrine.
(2) Strana koja je u zabludi moe traiti ponitaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zakljuenju
ugovora nije postupala s panjom koja se u prometu zahteva.
(3) U sluaju ponitaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da trai naknadu
pretrpljene tete bez obzira na to to strana koja je u zabludi nije kriva za svoju zabludu.
(4) Strana koja je u zabludi ne moe se na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvri ugovor kao
da zablude nije bilo.

Zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade

lan 62
Kod ugovora bez naknade bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odluna za
preuzimanje obaveze.

Nesporazum
lan 63
Kad strane veruju da su saglasne, a u stvari meu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu
ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.

Posredna izjava
lan 64
Zabluda lica preko koga je strana izjavila svoju volju smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju
volje.

Prevara
lan 65
(1) Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je odrava u zabludi u nameri da je time navede
na zakljuenje ugovora, druga strana moe zahtevati ponitaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna.
(2) Strana koja je zakljuila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene tete.
(3) Ako je prevaru uinilo tree lice prevara utie na sam ugovor ako je druga ugovorna strana u vreme
zakljuenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.
(4) Ugovor bez naknade moe se ponititi i kad je prevaru uinilo tree lice, bez obzira na to da li je druga
ugovorna strana u vreme zakljuenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

Prividan ugovor
lan 66
(1) Prividan ugovor nema dejstva meu ugovornim stranama.
(2) Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi vai ako su ispunjeni uslovi za njegovu
pravnu valjanost.
(3) Prividnost ugovora ne moe se isticati prema treem savesnom licu.

VI Forma ugovora
Neformalnost ugovora
lan 67
(1) Zakljuenje ugovora ne podlei nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno.
(2) Zahtev zakona da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi vai i za sve docnije izmene ili dopune
ugovora.
(3) Ali su punovane docnije usmene dopune o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije
nita reeno ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana.

(4) Punovane su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili druge
strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Raskidanje formalnih ugovora

lan 68
Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odreeni sluaj zakonom
predvieno to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zakljuenje ugovora zahteva da
raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi.

Ugovorena forma
lan 69
(1) Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovanosti njihovog ugovora.
(2) Ugovor za ije je zakljuenje ugovorena posebna forma moe biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain
izmenjen i neformalnim sporazumom.
(3) Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da
postignu to drugo, ugovor je zakljuen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadrini, a za ugovarae
je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru dadu predvienu formu.

Sankcija nedostatka potrebne forme

lan 70
(1) Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je
odreena forma ne proizlazi to drugo.
(2) Ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovanost
ugovora uslovile posebnom formom.

Pretpostavka potpunosti isprave

lan 71
(1) Ako je ugovor zakljuen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, vai samo ono
to je u toj formi izraeno.

(2) Ipak, bie punovane istovremene usmene pogodbe o sporednim takama o kojima u formalnom
ugovoru nije nita reeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadrinom ili ako nisu protivne cilju zbog
koga je forma propisana.
(3) Punovane su i istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili obe
strane ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Sastavljanje isprave
lan 72
(1) Kad je za zakljuenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zakljuen kad ispravu potpiu sva
lica koja se njim obavezuju.
(2) Ugovara koji ne zna pisati stavie na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od suda, odnosno
drugog organa.
(3) Za zakljuenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpiu jednu ispravu ili da svaka od
strana potpie primerak isprave namenjen drugoj strani.
(4) Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju teleprinterom ili
nekim drugim sredstvom koje omoguava da se sa izvesnou utvrde sadrina i davalac izjave.

Kad je izvren ugovor kome nedostaje forma

lan 73
Ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma smatra se punovanim iako nije zakljuen u toj formi
ako su ugovorne strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz
cilja zbog koga je forma propisana oigledno ne proizlazi to drugo.

VII Uslov
Uslovi i njihovo dejstvo
lan 74
(1) Ugovor je zakljuen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne injenice.

(2) Ako je zakljuen pod odlonim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog
zakljuenja, osim ako iz zakona, prirode posla ili volje strana ne proistie neto drugo.
(3) Ako je zakljuen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje vaiti kad se uslov ispuni.
(4) Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, sprei
strana na iji je teret odreen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu
savesnosti i potenja, prouzrokuje strana u iju je korist odreen.

Nedoputen ili nemogu uslov

lan 75
(1) Nitav je ugovor u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom
poretku ili dobrim obiajima.
(2) Ugovor zakljuen pod nemoguim odlonim uslovom je nitav, a nemogu raskidni uslov smatra se
nepostojeim.

Obezbeenje uslovnog prava

lan 76
Ako je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom, poverilac ije je pravo uslovljeno moe zahtevati
odgovarajue obezbeenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroeno.

VIII Rok
Raunanje vremena
lan 77
(1) Rok odreen u danima poinje tei prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna, a zavrava se
istekom poslednjeg dana roka.
(2) Rok odreen u nedeljama, mesecima ili godinama zavrava se onog dana koji se po imenu i broju
poklapa sa danom nastanka dogaaja od koga rok poinje da tee, a ako takvog dana nema u
poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca.

(3) Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi, kao poslednji dan roka
rauna se sledei radni dan.
(4) Poetak meseca oznaava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji dan u mesecu,
ako to drugo ne proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog odnosa.

Primena pravila o uslovu

lan 78
Kad dejstvo ugovora poinje od odreenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odlonom uslovu, a
kad ugovor prestaje da vai po isteku odreenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom uslovu.

IX Kapara i odustanica
1. Kapara
Vraanje i uraunavanje kapare
lan 79
(1) Ako je u trenutku zakljuenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu koliinu
drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zakljuen (kapara), ugovor se smatra zakljuenim kad je
kapara data, ako nije to drugo ugovoreno.
(2) U sluaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uraunati u ispunjenje obaveze.
(3) Ako to drugo nije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne moe odustati od ugovora ostavljajui
kaparu drugoj strani, niti to moe uiniti druga strana vraanjem udvojene kapare.

Neizvrenje ugovora
lan 80
(1) Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana moe po svom
izboru traiti izvrenje ugovora, ako je to jo mogue ili traiti naknadu tete, a kaparu uraunati u
naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom kaparom.

(2) Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana moe, po svom
izboru, traiti izvrenje ugovora, ako je to jo mogue, ili traiti naknadu tete i vraanje kapare, ili triti
vraanje udvojene kapare.
(3) U svakom sluaju, kad druga strana trai izvrenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu tete koju trpi
zbog zadocnjenja.
(4) Sud moe na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.

U sluaju deliminog ispunjenja obaveze

lan 81
(1) U sluaju deliminog ispunjenja obaveze, poverilac ne moe zadrati kaparu, nego moe traiti
ispunjenje ostatka obaveze i naknadu tete zbog zadocnjenja, ili traiti naknadu tete zbog nepotpunog
ispunjenja, ali se u oba sluaja kapara uraunava u naknadu.
(2) Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono to je primio kao delimino ispunjenje, on moe birati izmeu
ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvren krivicom druge.

2. Odustanica
Uloga odustanice
lan 82
(1) Sporazumom ugovornih strana moe se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od ugovora
davanjem odustanice.
(2) Kad strana u iju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da e dati odustanicu, ona vie ne
moe zahtevati izvrenje ugovora.
(3) Strana ovlaena da odustane duna je dati odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajanju.
(4) Ako ugovarai nisu odredili rok do koga ovlaena strana moe odustati od ugovora, ona to moe
uiniti sve dok ne protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze.
(5) Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u iju je korist ugovoreno pone ispunjavati
svoje obaveze iz tog ugovora ili primati ispunjenje od druge strane.

Kapara kao odustanica

lan 83
(1) Kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra kao odustanica
i svaka strana moe odustati od ugovora.
(2) U ovom sluaju, ako odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane strana koja je
kaparu primila, ona je udvojeno vraa.

Odsek 2
Zastupanje

I O zastupanju uopte
Mogunost zastupanja
lan 84
(1) Ugovor kao i drugi pravni posao moe se preduzeti i preko zastupnika.
(2) Ovlaenje za zastupanje zasniva se na zakonu, optem aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa ili
na izjavi volje zastupanog (punomoje).

Dejstva zastupanja
lan 85
(1) Ugovor koji zakljui zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlaenja obavezuje
neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.
(2) Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema
zastupanom licu.
(3) Zastupnik je duan obavestiti drugu stranu da istupa u ime zastupanog, ali i kad on to ne uradi ugovor
proizvodi pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti mogla zakljuiti
da on istupa kao zastupnik.

Prenoenje ovlaenja

lan 86
(1) Zastupnik ne moe preneti svoja ovlaenja na drugog, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom ili
ugovorom.
(2) Izuzetno, on to moe uiniti ako je spreen okolnostima da posao lino obavi, a interesi zastupanog
zahtevaju neodlono preduzimanje pravnog posla.

Prekoraenje granica ovlaenja

lan 87
(1) Kad zastupnik prekorai granice ovlaenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoraenje.
(2) Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i
oceni, smatrae se da je odobrenje odbijeno.
(3) Odobrenje iz prethodnog stava ima povratno dejstvo, ako strane ne odrede drukije.
(4) Ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoraenje ovlaenja, moe odmah po saznanju za
prekoraenje, ne ekajui da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana.
(5) Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za tetu koju je druga
strana pretrpela, ako ona nije znala niti je morala znati za prekoraenje ovlaenja.

Zakljuenje ugovora od strane neovlaenog lica

lan 88
(1) Ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime drugoga bez njegovog ovlaenja obavezuje
neovlaeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.
(2) Strana sa kojom je ugovor zakljuen moe zahtevati od neovlaeno zastupanog da se u primerenom
roku izjasni da li ugovor odobrava.
(3) Ako neovlaeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni
zakljuen.

(4) U tom sluaju, strana sa kojom je ugovor zakljuen moe od lica koje je kao punomonik bez
ovlaenja zakljuilo ugovor traiti naknadu tete, ako u trenutku zakljuenja ugovora nije znala niti je
morala znati da to lice nije imalo ovlaenje za zakljuenje ugovora.

II Punomoje
Davanje punomoja
lan 89
(1) Punomoje je ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoniku.
(2) Postojanje i obim punomoja su nezavisni od pravnog odnosa na ijoj je podlozi punomoje dato.
(3) Punomonik moe biti i pravno lice.

Posebna forma punomoja

lan 90
Forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vai i za punomoje za zakljuenje
tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.

Obim ovlaenja
lan 91
(1) Punomonik moe preduzimati samo one pravne poslove za ije je preduzimanje ovlaen.
(2) Punomonik kome je dato opte punomoje moe preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u
redovno poslovanje.
(3) Posao koji ne dolazi u redovno poslovanje moe punomonik preduzeti samo ako je posebno ovlaen
za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova meu koje on spada.
(4) Punomonik ne moe bez posebnog ovlaenja za svaki pojedini sluaj preuzeti meninu obavezu,
zakljuiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o izbranom sudu, kao ni odrei se nekog prava bez naknade.

Opozivanje i suavanje punomoja

lan 92

(1) Vlastodavac moe po svojoj volji suziti ili opozvati punomoje, ak i ako se ugovorom odrekao tog
prava.
(2) Opozivanje i suavanje svakog punomoja moe se uiniti izjavom bez posebne forme.
(3) Ako je opozivanjem ili suavanjem punomoja povreen ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki
drugi ugovor, punomonik ima pravo na naknadu time nastale tete.

Dejstvo prestanka i suavanja punomoja prema treim licima

lan 93
(1) Opozivanje punomoja kao i njegovo suavanje nema dejstvo prema treem licu koje je zakljuilo
ugovor sa punomonikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomoje
opozvano, odnosno sueno.
(2) U tom sluaju, vlastodavac ima pravo zahtevati od punomonika naknadu tete koju bi zbog toga
pretrpeo, izuzev kad punomonik nije znao ni morao znati za opozivanje, odnosno za suavanje
punomoja.
(3) Isto vai i u ostalim sluajevima prestanka punomoja.

Drugi sluajevi prestanka punomoja

lan 94
(1) Punomoje prestaje prestankom pravnog lica kao punomonika, ako zakonom nije drukije odreeno.
(2) Punomoje prestaje smru punomonika.
(3) Punomoje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smru lica koje ga je dalo, osim ako se
zapoeti posao ne moe prekinuti bez tete po pravne sledbenike ili ako punomoje vai i za sluaj smrti
davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu posla.

III Poslovno punomoje

Ko moe dati punomoje i njegova sadrina
lan 95

(1) Poslovno punomoje moe dati, u granicama zakona, preduzee, odnosno drugo pravno lice, i njime
ovlastiti punomonika da zakljuuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobiajeni u vrenju njihove
poslovne delatnosti.
(2) Poslovni punomonik ne moe otuiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti menine obaveze ili obaveze
jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomoje za svaki takav posao.
(3) Poslovno punomoje moe biti ogranieno na odreenu vrstu poslova, ili na odreene poslove, ali ova
ogranienja imaju dejstvo prema treem samo ako je za njih znao ili morao znati.

Poslovno punomoje imaoca radnje

lan 96
(1) Odredbe o poslovnom punomoju shodno se primenjuju na poslovno punomoje imaoca radnje.
(2) Poslovno punomoje ne prestaje smru imaoca radnje, kao ni kad on bude lien poslovne
sposobnosti.

IV Ovlaenja trgovinskog putnika

lan 97
(1) Trgovinski putnik preduzea ovlaen je preduzimati samo one poslove koji se odnose na prodaju robe
i koji su navedeni u punomoju koje mu je preduzee dalo.
(2) U sluaju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovlaen da zakljuuje ugovore, nego samo
da prikuplja porudbine, ali e ipak ugovor koji je zakljuio ostati na snazi ako ga vlastodavac naknadno
odobri.
(3) Trgovinski putnik koji je ovlaen da prodaje robu, nije ovlaen da naplati cenu, kao ni da prodaje na
kredit, osim ako ima posebno ovlaenje za prodaju na kredit.
(4) Trgovinski putnik je ovlaen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave
u vezi sa izvrenjem ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca
preduzima potrebne mere za ouvanje njegovih prava iz tog ugovora.

V Ovlaenja lica koja obavljaju odreene poslove

lan 98

(1) Lica koja rade na takvim poslovima ije je obavljanje vezano za zakljuenje i ispunjenje odreenih
ugovora, kao to su prodavci u prodavnicama, lica koja obavljaju odreene usluge u ugostiteljstvu, lica na
poslovima alterske slube u poti, u banci i sl. ovlaeni su samim tim na zakljuenje i ispunjenje tih
ugovora.
(2) (Brisan)

Odsek 3
Tumaenje ugovora
Primena odredaba i tumaenje spornih odredaba
lan 99
(1) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.
(2) Pri tumaenju spornih odredbi ne treba se drati doslovnog znaenja upotrebljenih izraza, ve treba
istraivati zajedniku nameru ugovaraa i odredbu tako razumeti kako to odgovara naelima obligacionog
prava utvrenim ovim zakonom.

Nejasne odredbe u posebnim sluajevima

lan 100
U sluaju kad je ugovor zakljuen prema unapred odtampanom sadraju, ili kad je ugovor bio na drugi
nain pripremljen i predloen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumaie se u korist druge
strane.

Dopunsko pravilo
lan 101
Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumaiti u smislu koji je manje teak za dunika, a u
teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja.

Vansudsko tumaenje ugovora

lan 102

(1) Ugovorne strane mogu predvideti da e, u sluaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domaaja
ugovornih odredbi, neko trei tumaiti ugovor.
(2) U tom sluaju, ako ugovorom nije drukije predvieno, strane ne mogu pokrenuti spor pred sudom ili
drugim nadlenim organom dok prethodno ne pribave tumaenje ugovora, osim ako tree lice odbije da
d tumaenje ugovora.

Odsek 4
Nevanost ugovora

I Nitavi ugovori
Nitavost
lan 103
(1) Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav ako cilj
povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje to
drugo.
(2) Ako je zakljuenje odreenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor e ostati na snazi ako u
zakonu nije to drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie
odgovarajue posledice.

Posledice nitavosti
lan 104
(1) U sluaju nitavosti ugovora svaka ugovorna strana duna je da vrati drugoj sve ono to je primila po
osnovu takvog ugovora, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima
se dati odgovarajua naknada u novcu, prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, ukoliko zakon
to drugo ne odreuje.
(2) Ali, ako je ugovor nitav zbog toga to je po svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima,
javnom poretku ili dobrim obiajima, sud moe odbiti, u celini ili delimino, zahtev nesavesne strane za
vraanje onog to je drugoj strani dala a moe i odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu
zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite, ili boravite.

(3) Prilikom odluivanja sud e voditi rauna o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o znaaju
ugroenog dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatanjima.

Delimina nitavost
lan 105
(1) Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, ako on moe opstati bez
nitave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen.
(2) Ali e ugovor ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odluujua pobuda ugovora u
sluaju kad je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje.

Konverzija
lan 106
Kad nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora, onda e meu ugovaraima
vaiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u vidu kad su ugovor
zakljuili i ako se moe uzeti da bi oni zakljuili taj ugovor da su znali za nitavost svog ugovora.

Naknadni nestanak uzroka nitavosti

lan 107
(1) Nitav ugovor ne postaje punovaan kad zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno nestane.
(2) Ali, ako je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren, nitavost se ne moe isticati.

Odgovornost lica krivog za nitavost ugovora

lan 108
Ugovara koji je kriv za zakljuenje nitavog ugovora odgovoran je svome saugovarau za tetu koju trpi
zbog nitavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka
nitavosti.

Isticanje nitavosti
lan 109

(1) Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozivati svako zainteresovano lice.
(2) Pravo da zahteva utvrenje nitavosti ima i javni tuilac.

Neogranieno isticanje nitavosti

lan 110
Pravo na isticanje nitavosti ne gasi se.

II Ruljivi ugovori
Kad je ugovor ruljiv
lan 111
Ugovor je ruljiv kad ga je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom
zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom
odreeno.

Ponitenje ugovora
lan 112
(1) Ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena moe traiti da se ugovor poniti.
(2) Ali, saugovara te strane moe od nje traiti da se u odreenom roku, ali ne kraem od 30 dana,
izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer e u protivnom smatrati da je ugovor poniten.
(3) Ako se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri ugovoru,
smatrae se da je ugovor poniten.

Posledica ponitenja
lan 113
(1) Ako je na osnovu ruljivog ugovora koji je poniten neto bilo ispunjeno, ima se izvriti vraanje, a ako
to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada
u novcu.
(2) Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vraanja, odnosno donoenja sudske odluke.

Vraanje i naknada u sluaju ponitenja ugovora ogranieno poslovno sposobnog lica.

lan 114
U sluaju ponitenja ugovora zbog ograniene poslovne sposobnosti jednog ugovaraa, saugovara
takvog lica moe zahtevati vraanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ogranieno
poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog to je namerno uniteno ili otueno.

Odgovornost za ponitenje ugovora

lan 115
Ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti odgovoran je svom saugovarau za tetu koju trpi zbog
ponitenja ugovora, ako ovaj nije znao ni morao znati za postojanje uzroka ruljivosti ugovora.

Odgovornost ogranieno poslovno sposobnog lica

lan 116
Ogranieno poslovno sposobno lice odgovara za tetu nastalu ponitenjem ugovora, ako je lukavstvom
uverilo svog saugovaraa da je poslovno sposobno.

Prestanak prava
lan 117
(1) Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za
razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude.
(2) To pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora.

l. 118-120
(Brisano)

Odsek 5
Dvostrani ugovori

I Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja

lan 121
(1) Kod ugovora sa naknadom svaki ugovara odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja.
(2) Isto tako, ugovara odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i duan je da titi drugu stranu od
prava i zahteva treih lica kojima bi njeno pravo bilo iskljueno ili sueno.
(3) Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti prodavca za
materijalne i pravne nedostatke, ako za odreeni sluaj nije to drugo propisano.

II Prigovor neispunjenja ugovora

Pravilo istovremenog ispunjenja
lan 122
(1) U dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili
nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili zakonom
odreeno, ili ako to drugo proistie iz prirode posla.
(2) Ali, ako na sudu jedna strana istakne da nije duna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni
svoju, sud e joj naloiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.

Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno

lan 123
(1) Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zakljuenja ugovora
materijalne prilike druge strane pogoraju u toj meri da je neizvesno da li e ona moi ispuniti svoju
obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva
ispuni svoju obavezu moe odloiti njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne
prui dovoljno obezbeenje da e je ispuniti.
(2) To vai i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri teke jo pre zakljuenja ugovora ako
njen saugovara to nije znao niti je morao znati.
(3) U tim sluajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe zahtevati da joj se
obezbeenje prui u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, moe raskinuti ugovor.

III Raskidanje ugovora zbog neispunjenja

Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu

lan 124
U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana moe, ako nije to
drugo odreeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predvienim u iduim lanovima, raskinuti
ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluaju ima pravo
na naknadu tete.

Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora

lan 125
(1) Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dunik ne ispuni
obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu.
(2) Ali, poverilac moe odrati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dunika da
zahteva ispunjenje ugovora.
(3) Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, moe izjaviti da raskida
ugovor.
(4) Ova pravila vae kako u sluaju kad su ugovorne strane predvidele da e se ugovor smatrati
raskinutim ako ne bude ispunjen u odreenom roku, tako i onda kad je ispunjenje ugovora u odreenom
roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.

Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora

lan 126
(1) Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitni sastojak ugovora, dunik zadrava pravo da i
posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.
(2) Ali, ako poverilac eli raskinuti ugovor, mora ostaviti duniku primeren naknadni rok za ispunjenje.
(3) Ako dunik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u sluaju kad je rok
bitni sastojak ugovora.

Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka

lan 127
Poverilac moe raskinuti ugovor bez ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dunikovog
dranja proizlazi da on svoju obavezu nee izvriti ni u naknadnom roku.

Raskidanje ugovora pre isteka roka

lan 128
Kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveze oigledno da jedna strana nee ispuniti svoju obavezu iz
ugovora, druga strana moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.

Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama

lan 129
(1) Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga strana moe, u
razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih buduih obaveza, ako je iz datih okolnosti oigledno da ni
one nee biti ispunjene.
(2) Ona moe raskinuti ugovor ne samo u pogledu buduih obaveza, nego i u pogledu ve ispunjenih
obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.
(3) Dunik moe odrati ugovor ako da odgovarajue obezbeenje.

Dunost obavetavanja
lan 130
Poverilac koji zbog neispunjenja dunikove obaveze raskida ugovor, duan je to saoptiti duniku bez
odlaganja.

Kad se ugovor ne moe raskinuti

lan 131
Ugovor se ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.

Dejstvo raskida
lan 132

(1) Raskidom ugovora obe strane su osloboene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne
tete.
(2) Ako je jedna strana izvrila ugovor potpuno ili delimino, ima pravo da joj se vrati ono to je dala.
(3) Ako obe strane imaju pravo zahtevati vraanje datog, uzajamna vraanja vre se po pravilima za
izvrenje dvostranih ugovora.
(4) Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u meuvremenu imala od onoga to je duna
vratiti, odnosno naknaditi.
(5) Strana koja vraa novac duna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila.

IV Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti

Pretpostavke za raskidanje
lan 133
(1) Ako posle zakljuenja ugovora nastupe okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili
ako se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom sluaju u toj meri da je oigledno
da ugovor vie ne odgovara oekivanjima ugovornih strana i da bi po optem miljenju bilo nepravino
odrati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je oteano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog
promenjenih okolnosti ne moe ostvariti svrhu ugovora moe zahtevati da se ugovor raskine.
(2) Raskid ugovora ne moe se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila duna
da u vreme zakljuenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbei ili savladati.
(3) Strana koja zahteva raskid ugovora ne moe se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po
isteku roka odreenog za ispunjenje njene obaveze.
(4) Ugovor se nee raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajui uslovi ugovora
pravino izmene.
(5) Ako izrekne raskid ugovora, sud e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da
naknadi drugoj strani pravian deo tete koju trpi zbog toga.

Dunost obavetavanja
lan 134

Strana koja je ovlaena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora duna je da o svojoj
nameri da trai raskid ugovora obavesti drugu stranu im je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako
to nije uinila, odgovara za tetu koju je druga strana pretrpela zbog toga to joj zahtev nije bio na vreme
saopten.

Okolnosti od znaaja za odluku suda

lan 135
Pri odluivanju o raskidanju ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi naelima potenog
prometa, vodei rauna naroito o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o optem
interesu, kao i o interesima obeju strana.

Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti

lan 136
Strane se mogu ugovorom unapred odrei pozivanja na odreene promenjene okolnosti, osim ako je to u
suprotnosti sa naelom savesnosti i potenja.

V Nemogunost ispunjenja
Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana
lan 137
(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za
koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova neto ispunila od
svoje obaveze, moe zahtevati vraanje po pravilima o vraanju steenog bez osnova.
(2) U sluaju delimine nemogunosti ispunjenja zbog dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga
strana, druga strana moe raskinuti ugovor ako delimino ispunjenje ne odgovara njenim potrebama,
inae ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.

Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana

lan 138
(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za
koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadrava svoje potraivanje prema drugoj

strani, s tim to se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od osloboenja od sopstvene
obaveze.
(2) Pored toga, ona je duna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema treim licima u vezi sa
predmetom svoje obaveze ije je ispunjenje postalo nemogue.

VI Prekomerno oteenje
Oigledna nesrazmera uzajamnih davanja
lan 139
(1) Ako je izmeu obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zakljuenja
ugovora oigledna nesrazmera, oteena strana moe zahtevati ponitenje ugovora ako za pravu
vrednost tada nije znala niti je morala znati.
(2) Pravo da se zahteva ponitenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zakljuenja.
(3) Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.
(4) Ugovor e ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.
(5) Zbog ove nesrazmere ne moe se traiti ponitenje ugovora na sreu, javne prodaje, kao ni onda kad
je za stvar data via cena iz osobite naklonosti.

lan 140
(Brisano)

VII Zelenaki ugovor

lan 141
(1) Nitav je ugovor kojim neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog,
njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist
koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti.
(2) Na zelenaki ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama nitavosti i o
deliminoj nitavosti ugovora.

(3) Ako oteeni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravian iznos, sud e udovoljiti takvom
zahtevu ako je to mogue, a u tom sluaju ugovor sa odgovarajuom izmenom ostaje na snazi.
(4) Oteenik moe podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravian iznos u roku od pet godina od
zakljuenja ugovora.

VIII Opti uslovi formularnih ugovora

Obaveznost
lan 142
(1) Opti uslovi odreeni od strane jednog ugovaraa, bilo da su sadrani u formularnom ugovoru, bilo da
se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrene meu ugovaraima u istom ugovoru, i po
pravilu obavezuju kao i ove.
(2) Opti uslovi moraju se objaviti na uobiajeni nain.
(3) Opti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u asu zakljuenja
ugovora.
(4) U sluaju neslaganja optih uslova i posebnih pogodbi vae ove poslednje.

Nitavost nekih odredbi optih uslova

lan 143
(1) Nitave su odredbe optih uslova koje su protivne samom cilju zakljuenog ugovora ili dobrim
poslovnim obiajima, ak i ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od nadlenog organa.
(2) Sud moe odbiti primenu pojedinih odredbi optih uslova koje liavaju drugu stranu prava da stavi
prigovore, ili onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inae nepravine ili
preterano stroge prema njoj.

lan 144
(Brisano)

IX Ustupanje ugovora
Uslovi ustupanja

lan 145
(1) Svaka strana u dvostranom ugovoru moe, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom
treem licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora.
(2) Ustupanjem ugovora ugovorni odnos izmeu ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika i drugu
stranu u asu kad je druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga strana dala svoj pristanak
unapred, u asu kad je obavetena o ustupanju.
(3) Pristanak na ustupanje ugovora je punovaan samo ako je dat u formi u zakonu propisanoj za
ustupljeni ugovor.
(4) Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno e se primeniti i na
ustupanje ugovora.

Odgovornost ustupioca
lan 146
(1) Ustupilac odgovara prijemniku za punovanost ustupljenog ugovora.
(2) On mu ne jemi da e druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to
naroito obavezao.
(3) On ne jemi drugoj strani da e prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naroito
obavezao.

Prigovori
lan 147
Druga strana moe istai prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih
odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.

Odsek 6
Opta dejstva ugovora

I Stvaranje obaveza za ugovarae

Dejstva ugovora meu ugovaraima i njihovim pravnim sledbenicima

lan 148
(1) Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.
(2) Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je to drugo
ugovoreno ili to drugo proizlazi iz prirode samog ugovora.
(3) Ugovorom se moe ustanoviti pravo u korist treeg lica.

II Ugovor u korist treeg lica

Neposredno pravo treeg
lan 149
(1) Kad neko ugovori u svoje ime potraivanje u korist treeg, trei stie sopstveno i neposredno pravo
prema duniku, ako nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.
(2) Ugovara ima pravo zahtevati da dunik izvri prema treem ono to je ugovoreno u korist tog treeg
lica.

Opozivanje koristi za treeg

lan 150
(1) Ugovara koristi za treeg moe je opozvati ili izmeniti sve dok trei ne izjavi da prihvata ono to je
ugovoreno u njegovu korist.
(2) Ako je ugovoreno da e dunik izvriti ono na ta se obavezao u korist treeg tek posle smrti
ugovaraa, ovaj moe sve dotle, pa i svojim testamentom, opozvati korist ugovorenu za treeg, ako iz
samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi to drugo.

Prigovori dunika prema treem

lan 151
Dunik moe istai treem sve prigovore koje ima prema ugovarau po osnovu ugovora kojim je
ugovorena korist za treeg.

Odbijanje treeg
lan 152
Ako trei odbije korist koja je ugovorena za njega, ili je ugovara opozove, korist pripada ugovarau, ako
to drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.

Obeanje radnje treeg lica

lan 153
(1) Obeanje uinjeno drugom da e trei neto uiniti ili propustiti, treeg ne obavezuje, a obeavalac
odgovara za tetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga to trei nee da se obavee ili da izvri ili propusti
odreenu radnju.
(2) Obeavalac nee odgovarati ako je drugom obeao da e se samo zauzeti kod treeg da se ovaj
obavee da neto uini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalaganja.

Odeljak 2
PROUZROKOVANJE TETE
Odsek 1
Opta naela
Osnovi odgovornosti
lan 154
(1) Ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove
krivice.
(2) Za tetu od stvari ili delatnosti, od kojih potie poveana opasnost tete za okolinu, odgovara se bez
obzira na krivicu.
(3) Za tetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim sluajevima predvienim zakonom.

teta
lan 155

teta je umanjenje neije imovine (obina teta) i spreavanje njenog poveanja (izmakla korist), kao i
nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola ili straha (nematerijalna teta).

Zahtev da se ukloni opasnost tete

lan 156
(1) Svako moe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija teta njemu ili
neodreenom broju lica, kao i da se uzdri od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost tete,
ako se nastanak uznemiravanja ili tete ne moe spreiti odgovarajuim merama.
(2) Sud e na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajue mere za spreavanje
nastanka tete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na troak draoca izvora opasnosti, ako
ovaj sam to ne uini.
(3) Ako teta nastane u obavljanju optekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadlenog organa,
moe se zahtevati samo naknada tete koja prelazi normalne granice.
(4) Ali, i u tom sluaju se moe zahtevati preduzimanje drutveno opravdanih mera za spreavanje
nastupanja tete ili za njeno smanjenje.

Zahtev da se prestane sa povredom prava linosti

lan 157
(1) Svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadlenog organa da naredi prestanak radnje kojom se
povreuje integritet ljudske linosti, linog i porodinog ivota i drugih prava njegove linosti.
(2) Sud, odnosno drugi nadleni organ moe narediti prestanak radnje pod pretnjom plaanja izvesne
novane svote, odreene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povreenog.

Odsek 2
Odgovornost po osnovu krivice
Postojanje krivice
lan 158
Krivica postoji kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom.

Neodgovorna lica
lan 159
(1) Lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za
rasuivanje, ne odgovara za tetu koju drugome prouzrokuje.
(2) Ko drugom prouzrokuje tetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuivanje, odgovoran je za nju,
izuzev ako dokae da nije svojom krivicom dospeo u to stanje.
(3) Ako je u to stanje dospeo tuom krivicom, za tetu e odgovarati onaj ko ga je u to stanje doveo.

Odgovornost maloletnika
lan 160
(1) Maloletnik do navrene sedme godine ne odgovara za tetu koju prouzrokuje.
(2) Maloletnik od navrene sedme do navrene etrnaeste godine ne odgovara za tetu, osim ako se
dokae da je pri prouzrokovanju tete bio sposoban za rasuivanje.
(3) Maloletnik sa navrenih etrnaest godina odgovara prema optim pravilima o odgovornosti za tetu.

Nuna odbrana, stanje nude, otklanjanje tete od drugog

lan 161
(1) Ko u nunoj odbrani prouzrokuje tetu napadau nije duan naknaditi je, osim u sluaju prekoraenja
nune odbrane.
(2) Kad neko prouzrokuje tetu u stanju nude, oteenik moe zahtevati naknadu od lica koje je krivo za
nastanak opasnosti tete, ili od lica od kojih je teta otklonjena, ali od ovih poslednjih, ne vie od koristi
koju su imala od toga.
(3) Ko pretrpi tetu otklanjajui od drugog opasnost tete, ima pravo zahtevati od njega naknadu one tete
kojoj se razumno izloio.

Dozvoljena samopomo
lan 162

(1) Ko u sluaju dozvoljene samopomoi prouzrokuje tetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoi, nije
duan naknaditi je.
(2) Pod dozvoljenom samopomoi podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad
neposredno preti opasnost, ako je takva zatita nuna i ako nain otklanjanja povrede prava odgovara
prilikama u kojima nastaje opasnost.

Pristanak oteenika
lan 163
(1) Ko na svoju tetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne moe od njega zahtevati naknadu
tete prouzrokovane tom radnjom.
(2) Nitava je izjava oteenika kojom je pristao da mu se uini teta radnjom koja je zakonom
zabranjena.

Odsek 3
Odgovornost za drugog
Duevno bolesni i zaostali u umnom razvoju
lan 164
(1) Za tetu koju prouzrokuje lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih
razloga nije sposobno za rasuivanje, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke nadlenog
organa, ili ugovora, duan da vodi nadzor nad njim.
(2) On se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da je vrio nadzor na koji je obavezan ili da bi teta
nastala i pri briljivom vrenju nadzora.

Odgovornost roditelja
lan 165
(1) Roditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navrene sedme godine, bez
obzira na svoju krivicu.
(2) Oni se oslobaaju odgovornosti ako postoje razlozi za iskljuenje odgovornosti prema pravilima o
odgovornosti bez obzira na krivicu.

(3) Oni ne odgovaraju ako je teta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno
za tetu.
(4) Roditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navrilo sedam
godina, osim ako dokau da je teta nastala bez njihove krivice.

Solidarna odgovornost
lan 166
Ako pored roditelja odgovara za tetu i dete, njihova je odgovornost solidarna.

Odgovornost drugog lica za maloletnika

lan 167
(1) Za tetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, kole ili druge ustanove,
odgovara staratelj, kola, odnosno druga ustanova, osim ako dokau da su nadzor vrili na nain na koji
su obavezni, ili da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora.
(2) Ako za tetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna.

Posebna odgovornost roditelja

lan 168
(1) Ako dunost nadzora nad maloletnim licem ne lei na roditeljima, ve na nekom drugom licu, oteenik
ima pravo da zahteva naknadu od roditelja, kad je teta nastala usled loeg vaspitanja maloletnika, ravih
primera ili poronih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inae teta moe upisati u krivicu roditeljima.
(2) Lice na kome u ovom sluaju lei dunost nadzora ima pravo traiti od roditelja da mu naknade
isplaeni iznos ako je ono isplatilo naknadu oteeniku.

Odgovornost po osnovu pravinosti

lan 169
(1) U sluaju tete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne moe dobiti od
lica koje je bilo duno da vodi nadzor nad njim, sud moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom
na materijalno stanje tetnika i oteenika, osuditi tetnika da naknadi tetu, potpuno ili delimino.

(2) Ako je tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud
moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje roditelja i oteenika,
obavezati roditelje da naknade tetu, potpuno ili delimino, iako za nju nisu krivi.

Odsek 4
Odgovornost preduzea i drugih pravnih lica prema treem
Odgovornost preduzea
lan 170
(1) Za tetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje treem licu odgovara preduzee u kome
je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja tete, osim ako dokae da je zaposleni u datim okolnostima
postupao onako kako je trebalo.
(2) Oteenik ima pravo zahtevati naknadu tete i neposredno od radnika ako je tetu prouzrokovao
namerno.
(3) Odredbom stava 1 ovog lana ne dira se u pravila o odgovornosti za tetu koja potie od opasne stvari
ili opasne delatnosti.

Odgovornost drugih lica

lan 171
(1) Odredbe prethodnog lana primenjuju se i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za tetu koju
zaposleni koji kod njih rade prouzrokuju u radu ili u vezi s radom.
(2) Lice koje je oteeniku naknadilo tetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom
nepanjom, ima pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu plaenog iznosa.
(3) To pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.

Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ

lan 172
(1) Pravno lice odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa
vrenjem svojih funkcija.

(2) Ako za odreeni sluaj nije to drugo u zakonu odreeno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica
koje je tetu skrivilo namerno ili krajnjom nepanjom.
(3) To pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.

Odsek 5
Odgovornost za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti
I Opte odredbe
Pretpostavka uzronosti
lan 173
teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou smatra se da potie od te stvari,
odnosno delatnosti, izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete.

Ko odgovara za tetu
lan 174
(1) Za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se
njom bavi.
(2) (Brisan)

Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca

lan 175
Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan nain, za tetu koja od nje potie ne odgovara on,
nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran.

Predaja stvari treem licu

lan 176
(1) Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice kome je imalac poverio stvar da se njome slui, ili
lice koje je inae duno da je nadgleda, a nije kod njega na radu.

(2) Ali e pored njega odgovarati i imalac stvari ako je teta proizala iz neke skrivene mane ili skrivenog
svojstva stvari na koje mu nije skrenuo panju.
(3) U tom sluaju odgovorno lice koje je isplatilo naknadu oteeniku ima pravo da zahteva ceo njen iznos
od imaoca.
(4) Imalac opasne stvari koji ju je poverio licu koje nije osposobljeno ili nije ovlaeno da njome rukuje,
odgovara za tetu koja potekne od te stvari.

Osloboenje od odgovornosti
lan 177
(1) Imalac se oslobaa odgovornosti ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji se nalazio van
stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti.
(2) Imalac stvari oslobaa se odgovornosti i ako dokae da je teta nastala iskljuivo radnjom oteenika
ili treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti.
(3) Imalac se oslobaa odgovornosti delimino, ako je oteenik delimino doprineo nastanku tete.
(4) Ako je nastanku tete delimino doprinelo tree lice, ono odgovara oteeniku solidarno sa imaocem
stvari, a duno je snositi naknadu srazmerno teini svoje krivice.
(5) Lice kojim se imalac posluio pri upotrebi stvari ne smatra se treim licem.

II Odgovornost u sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu

lan 178
(1) U sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan iskljuivom krivicom
jednog imaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.
(2) Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu tetu koju su oni pretrpeli srazmerno
stepenu svoje krivice.
(3) Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravinosti ne zahtevaju
to drugo.
(4) Za tetu koju pretrpe trea lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

III Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom

lan 179
(1) Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao
predstavlja opasnost tete za lica ili stvari, odgovara za tetu koja bi nastala zbog tog nedostatka.
(2) Proizvoa odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve to je potrebno da tetu, koju je
mogao predvideti, sprei putem upozorenja, bezbedne ambalae ili drugom odgovarajuom merom.

Odsek 6
Posebni sluajevi odgovornosti
Odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija
lan 180
(1) Za tetu nastalu smru, telesnom povredom ili oteenjem, odnosno unitenjem imovine fizikog lica
usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara drava iji su
organi po vaeim propisima bili duni da spree takvu tetu.
(2) Organizatori, uesnici, podstrekai i pomagai u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i
manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog ureenja, nemaju pravo na naknadu tete po
ovom osnovu.
(3) Drava ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaenog iznosa od lica koje je tetu prouzrokovalo.
(4) To pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraivanja naknade tete.

Odgovornost organizatora priredbi

lan 181
Organizator okupljanja veeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za tetu nastalu
smru ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu
nastati, kao to je gibanje masa, opti nered i slino.

Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi

lan 182

(1) Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomo licu iji su ivot ili zdravlje oigledno ugroeni, odgovara za
tetu koja je otuda nastala, ako je on tu tetu prema okolnostima sluaja morao predvideti.
(2) Ako pravinost zahteva, sud moe takvo lice osloboditi obaveze da naknadi tetu.

Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora

lan 183
Lice koje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetu ako na zahtev
zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljui taj ugovor.

Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa

lan 184
Preduzea i druga pravna lica koja vre komunalnu ili drugu slinu delatnost od opteg interesa
odgovaraju za tetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vre svoju uslugu.

Odsek 7
Naknada
I Naknada materijalne tete
Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu
lan 185
(1) Odgovorno lice duno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala.
(2) Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja tetu potpuno, odgovorno lice duno je za ostatak
tete dati naknadu u novcu.
(3) Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije mogue, ili kad sud smatra da nije nuno da to uini odgovorno
lice, sud e odrediti da ono isplati oteeniku odgovarajuu svotu novca na ime naknade tete.
(4) Sud e dosuditi oteeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog sluaja
opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.

Kad dospeva obaveza naknade

lan 186
Obaveza naknade tete smatra se dospelom od trenutka nastanka tete.

Naknada u sluaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen nain

lan 187
Ako je stvar koja je bila oduzeta imaocu na nedozvoljen nain propala usled vie sile, odgovorno lice
duno je dati naknadu u novcu.

Naknada u obliku novane rente

lan 188
(1) U sluaju smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja, naknada se odreuje po pravilu, u obliku
novane rente, doivotno ili za odreeno vreme.
(2) Novana renta dosuena na ime naknade tete plaa se meseno unapred, ako sud ne odredi to
drugo.
(3) Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeenje za isplatu rente, osim ako to prema
okolnostima sluaja ne bi bilo opravdano.
(4) Ako dunik ne prui obezbeenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto
rente isplati jedna ukupna svota ija se visina odreuje prema visini rente i verovatnom trajanju
poverioevog ivota, uz odbitak odgovarajuih kamata.
(5) Iz ozbiljnih uzroka poverilac moe i u drugim sluajevima zahtevati, odmah ili docnije, da mu se
umesto rente isplati jedna ukupna svota.

II Obim naknade materijalne tete

Obina teta i izmakla korist
lan 189
(1) Oteenik ima pravo kako na naknadu obine tete, tako i na naknadu izmakle koristi.
(2) Visina naknade tete odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja
kad zakon nareuje to drugo.

(3) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema
redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno tetnikovom radnjom
ili proputanjem.
(4) Kad je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem, sud moe odrediti visinu
naknada prema vrednosti koju je stvar imala za oteenika.

Potpuna naknada
lan 190
Sud e, uzimajui u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja tete dosuditi naknadu u
iznosu koji je potreban da se oteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila
da nije bilo tetne radnje ili proputanja.

Snienje naknade
lan 191
(1) Sud moe, vodei rauna o materijalnom stanju oteenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju
naknadu nego to iznosi teta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepanjom, a
odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.
(2) Ako je tetnik prouzrokovao tetu radei neto radi koristi oteenika, sud moe odrediti manju
naknadu, vodei rauna o briljivosti koju tetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.

Podeljena odgovornost
lan 192
(1) Oteenik koji je doprineo da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila, ima pravo samo na
srazmerno smanjenu naknadu.
(2) Kad je nemogue utvrditi koji deo tete potie od oteenikove radnje, sud e dosuditi naknadu vodei
rauna o okolnostima sluaja.

III Posebno o naknadi materijalne tete u sluaju smrti, telesne povrede i oteenja
zdravlja
Izgubljena zarada i trokovi leenja i sahrane

lan 193
(1) Ko prouzrokuje neiju smrt duan je naknaditi uobiajene trokove njegove sahrane.
(2) On je duan naknaditi i trokove njegovog leenja od zadobijenih povreda i druge potrebne trokove u
vezi sa leenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.

Pravo lica koje je poginuli izdravao

lan 194
(1) Lice koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati
izdravanje od poginulog, ima pravo na naknadu tete koju trpi gubitkom izdravanja, odnosno
pomaganja.
(2) Ova teta naknauje se plaanjem novane rente, iji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti
sluaja, a koji ne moe biti vei od onoga to bi oteenik dobijao od poginulog da je ostao u ivotu.

Naknada tete u sluaju telesne povrede ili naruenja zdravlja

lan 195
(1) Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu narui zdravlje, duan je naknaditi mu trokove oko leenja
i druge potrebne trokove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme
leenja.
(2) Ako povreeni zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno
poveane, ili su mogunosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja unitene ili smanjene, odgovorno
lice duno je plaati povreenom odreenu novanu rentu, kao naknadu za tu tetu.

Izmena dosuene naknade

lan 196
Sud moe na zahtev oteenika za ubudue poveati rentu, a moe je na zahtev tetnika smanjiti ili
ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja ranije odluke.

Neprenosivost prava
lan 197

(1) Pravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oteenja
zdravlja ne moe se preneti drugom licu.
(2) Dospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome, ako je iznos naknade odreen pismenim
sporazumom strana ili pravnosnanom sudskom odlukom.

IV Posebno o naknadi materijalne tete u sluaju povrede asti i irenja neistinitih navoda
lan 198
(1) Ko drugome povredi ast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti, o znanju, o
sposobnosti drugog lica, ili o emu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje
materijalnu tetu duan je naknaditi je.
(2) Ali, ne odgovara za prouzrokovanu tetu onaj ko uini neistinito saoptenje o drugome ne znajui da je
ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saoptenje uinio imao je u tome ozbiljnog interesa.

V Naknada nematerijalne tete

Objavljivanje presude ili ispravke
lan 199
U sluaju povrede prava linosti sud moe narediti, na troak tetnika, objavljivanje presude, odnosno
ispravke, ili narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena, ili to drugo ime se moe
ostvariti svrha koja se postie naknadom.

Novana naknada
lan 200
(1) Za pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti,
naruenosti, povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud e, ako
nae da okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi
pravinu novanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne tete kao i u njenom odsustvu.
(2) Prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, sud e
voditi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome ne
pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom.

Lica koja imaju pravo na novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta
lan 201
(1) U sluaju smrti nekog lica, sud moe dosuditi lanovima njegove ue porodice (brani drug, deca i
roditelji) pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove.
(2) Takva naknada moe se dosuditi i brai i sestrama ako je izmeu njih i umrlog postojala trajnija
zajednica ivota.
(3) U sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, sud moe dosuditi njegovom branom drugu, deci i
roditeljima pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove.
(4) Naknada iz st. 1 i 3 ovog lana moe se dosuditi i vanbranom drugu, ako je izmeu njega i umrlog,
odnosno povreenog postojala trajnija zajednica ivota.

Satisfakcija u posebnim sluajevima

lan 202
Pravo na pravinu novanu naknadu zbog pretrpljenih duevnih bolova ima lice koje je prevarom,
prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti navedeno na kanjivu obljubu ili
kanjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je izvreno neko drugo krivino delo protiv dostojanstva
linosti i morala.

Naknada budue tete

lan 203
Sud e na zahtev oteenog dosuditi naknadu i za buduu nematerijalnu tetu ako je po redovnom toku
izvesno da e ona trajati i u budunosti.

Nasleivanje i ustupanje potraivanja naknade nematerijalne tete

lan 204
(1) Potraivanje naknade nematerijalne tete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosnanom
odlukom ili pismenim sporazumom.
(2) Pod istim uslovima, to potraivanje moe biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvrenja.

Podeljena odgovornost i snienje naknade

lan 205
Odredbe o podeljenoj odgovornosti i snienju naknade koje vae za materijalnu tetu shodno se
primenjuju i na nematerijalnu tetu.

Odsek 8
Odgovornost vie lica za istu tetu
Solidarna odgovornost
lan 206
(1) Za tetu koju je vie lica prouzrokovalo zajedno, svi uesnici odgovaraju solidarno.
(2) Podstreka i pomaga, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju
solidarno sa njima.
(3) Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu tetu i lica koja su je prouzrokovala radei nezavisno jedno od
drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj teti.
(4) Kad je nesumnjivo da je tetu prouzrokovalo neko od dva ili vie odreenih lica koja su na neki nain
meusobno povezana, a ne moe se utvrditi koje je od njih tetu prouzrokovalo, ta lica odgovaraju
solidarno.

Solidarna odgovornost naruioca i izvoaa radova

lan 207
Naruilac i izvoa radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju treem licu za tetu koja mu nastane u
vezi sa izvoenjem tih radova.

Regres isplatioca
lan 208
(1) Solidarni dunik koji isplati vie nego to iznosi njegov udeo u teti, moe traiti od svakog od ostalih
dunika da mu naknadi ono to je platio za njega.

(2) Koliko iznosi udeo svakog pojedinog dunika sud odreuje s obzirom na teinu njegove krivice i teinu
posledica koje su proistekle iz njegovog delovanja.
(3) U sluaju nemogunosti da se utvrde udeli dunika, na svakog pada jednak deo, osim ako pravinost
zahteva da se u konkretnom sluaju drukije odlui.

Odsek 9
Pravo oteenika posle zastarelosti prava da zahteva naknadu
lan 209
Posle nastupanja zastarelosti prava da zahteva naknadu tete, oteenik moe zahtevati od odgovornog
lica, po pravilima koja vae u sluaju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono to je dobio radnjom kojom je
prouzrokovana teta.

Odeljak 3
STICANJE BEZ OSNOVA
Odsek 1
Opte pravilo
lan 210
(1) Kad je neki deo imovine jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz
nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je duan da ga vrati, a kad to nije mogue da naknadi vrednost postignutih koristi.
(2) Obaveza vraanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se neto primi s obzirom na osnov koji se
nije ostvario ili koji je kasnije otpao.

Odsek 2
Pravila vraanja
Kad se ne moe traiti vraanje
lan 211
Ko izvri isplatu znajui da nije duan platiti, nema pravo da zahteva vraanje, izuzev ako je zadrao
pravo da trai vraanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.

Dvostruka isplata duga

lan 212
Ko je isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave, ima pravo traiti vraanje po
optim pravilima o sticanju bez osnova.

Izvrenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili drutvene dunosti
lan 213
Ne moe se traiti ono to je dato ili uinjeno na ime izvrenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili
drutvene dunosti.

Obim vraanja
lan 214
Kad se vraa ono to je steeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to, ako je
sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inae od dana podnoenja zahteva.

Naknada trokova
lan 215
Sticalac ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova, ali ako je bio nesavestan, naknada za korisne
trokove mu pripada samo do iznosa koji predstavlja uveanje vrednosti u trenutku vraanja.

Kad se moe zadrati primljeno

lan 216
Ne moe se traiti vraanje neosnovano plaenih iznosa na ime naknade tete zbog povrede tela,
naruenja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvrena savesnom pribaviocu.

Upotreba stvari u tuu korist

lan 217

Ako je neko svoju ili tuu stvar upotrebio na korist treeg, a nema uslova za primenu pravila o
poslovodstvu bez naloga, trei je duan vratiti stvar, odnosno, ako to nije moguno, naknaditi njenu
vrednost.

Izdatak za drugog
lan 218
Ko za drugog uini kakav izdatak ili neto drugo to je ovaj po zakonu bio duan uiniti, ima pravo
zahtevati naknadu od njega.

Upotrebljavanje tue stvari u svoju korist

lan 219
Kad je neko tuu stvar upotrebio u svoju korist, imalac moe zahtevati, nezavisno od prava na naknadu
tete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.

Odeljak 4
POSLOVODSTVO BEZ NALOGA
Odsek 1
Opte pravilo
lan 220
(1) Poslovodstvo bez naloga je vrenje tuih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlaenja, ali
za raun onoga iji su poslovi, a radi zatite njegovih interesa.
(2) Vrenju tueg posla moe se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji teta ili
proputanje oigledne koristi.

Odsek 2
Obaveze i prava poslovoe bez naloga
Obaveze poslovoe bez naloga
lan 221

(1) Poslovoa bez naloga duan je obavestiti o svom postupku to je mogue pre onog iji je posao i
nastaviti zapoeti posao ukoliko mu je to razumno mogue, dok ovaj ne bude mogao preuzeti brigu o
njemu.
(2) Po svrenom poslu on je duan poloiti raun i ustupiti onome iji je posao sve to je pribavio vrei
njegov posao.
(3) Ukoliko nije to drugo zakonom nareeno, poslovoa bez naloga ima obaveze nalogoprimca.

Duna panja i odgovornost

lan 222
(1) Pri vrenju tueg posla poslovoa bez naloga duan je rukovoditi se stvarnim ili verovatnim namerama
i potrebama onoga iji je posao.
(2) On je duan postupiti sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina.
(3) Sud moe, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tueg posla, smanjiti njegovu
odgovornost ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepanju.
(4) Za odgovornost poslovno nesposobnog poslovoe bez naloga vae pravila o njegovoj ugovornoj i
vanugovornoj odgovornosti.

Prava poslovoe bez naloga

lan 223
(1) Poslovoa bez naloga koji je postupio u svemu kako treba i radio ono to su okolnosti zahtevale, ima
pravo zahtevati da ga onaj iji je posao vrio oslobodi svih obaveza koje je zbog toga posla uzeo na sebe,
da preuzme sve obaveze koje je zakljuio u njegovo ime, da mu naknadi sve nune i korisne izdatke, kao i
da mu naknadi pretrpljenu tetu, ak i ako oekivani rezultat nije postignut.
(2) Njemu pripada i primerna naknada, za trud, ako je otklonio tetu od lica iji je posao ili ako mu je
pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama.

Vrenje tuih poslova u nameri da se drugom pomogne

lan 224

Ko vri tui posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga,
pripada mu pravo na naknadu uinjenih trokova, ali najvie do visine koristi koju je drugi postigao.

Odnoenje dodataka
lan 225
Svaki poslovoa bez naloga ima pravo odneti stvari kojima je poveao tuu imovinu a za koje mu se
uinjeni izdaci ne naknauju, ako se one mogu odvojiti bez oteenja stvari kojoj su dodate, ali lice u iji
se posao bio umeao moe, ako hoe, zadrati te dodatke ukoliko mu naknadi njihovu sadanju vrednost,
no najvie do iznosa uinjenih izdataka.

Odsek 3
Vrenje tuih poslova protiv zabrane
lan 226
(1) Ko se prihvati tueg posla i pored zabrane lica iji je posao, a za zabranu je znao ili morao znati, nema
prava koja pripadaju poslovoi bez naloga.
(2) On odgovara za tetu koju je prouzrokovao meanjem u tue poslove, ak i ako je do nje dolo bez
njegove krivice.
(3) Ali, kad je zabrana vrenja posla protivna zakonu ili moralu, a naroito ako je neko zabranio da drugi
ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje vae opta pravila o poslovodstvu bez
naloga.

Odsek 4
Nepravo poslovodstvo
lan 227
(1) Ko vri tui posao u nameri da za sebe zadri postignute koristi iako zna da je posao tu, duan je na
zahtev onoga iji je posao poloiti raun kao poslovoa bez naloga i predati mu sve postignute koristi.
(2) Onaj iji je posao moe zahtevati i vraanje stvari u preanje stanje, kao i naknadu tete.

Odsek 5
Odobrenje

lan 228
Ako onaj iji je posao naknadno odobri ono to je izvreno, poslovoa bez naloga smatra se
nalogoprimcem koji je od poetka radio po nalogu lica iji je posao.

Odeljak 5
JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE
Odsek 1
Javno obeanje nagrade
Kad obavezuje
lan 229
(1) Javnim oglasom uinjeno obeanje nagrade onome ko izvri odreenu radnju, postigne neki uspeh,
nae se u odreenoj situaciji ili, ako je obeanje uinjeno pod nekim drugim uslovom, obavezuje
obeavaoca da ispuni obeanje.
(2) Obeavalac nagrade ili bilo kakvog nagradnog takmienja duan je da odredi rok za takmienje, a ako
ga ne odredi svako ko eli da uestvuje u takmienju ima pravo da trai da sud odredi odgovarajui rok.

Opozivanje obeanja
lan 230
(1) Obeanje se moe opozvati onako kako je uinjeno, kao i linim saoptenjem ali onaj ko je izvrio
radnju, a nije znao niti je morao znati da je obeanje nagrade opozvano, ima pravo zahtevati obeanu
nagradu, a onaj ko je do opozivanja uinio potrebne izdatke radi izvrenja radnje odreene u javnom
oglasu ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako obeavalac dokae da su oni uinjeni uzalud.
(2) Obeanje nagrade ne moe se opozvati ako je oglasom odreen rok za izvrenje radnje, odnosno za
obavetenje o postignutom rezultatu ili ostvarenju odreene situacije.

Ko ima pravo na nagradu

lan 231
(1) Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvri radnju za koju je nagrada obeana.

(2) Ako je vie lica izvrilo radnju istovremeno, svakom pripada jednak deo nagrade, ukoliko pravinost ne
zahteva drukiju podelu.

Sluaj konkursa
lan 232
(1) O dodeljivanju nagrade u sluaju konkursa odluuje organizator konkursa ili jedno ili vie lica koja on
odredi.
(2) Ako su u uslovima konkursa ili nekim optim propisima koji vae za odreeni konkurs postavljena
pravila po kojima nagrada treba da bude dodeljena, svaki uesnik u konkursu ima pravo zahtevati
ponitenje odluke o dodeljivanju nagrade ako nagrada nije dodeljena saglasno tim pravilima.
(3) Svojinu ili koje drugo pravo na delu nagraenom na konkursu stie organizator konkursa samo ako je
to navedeno u oglasu konkursa.

Prestanak obaveze
lan 233
Obaveza obeavaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopti, u roku odreenom u oglasu, da je izvrio
radnju, ili postigao uspeh, ili uopte ispunio uslove postavljene u javnom oglasu, a ako rok nije odreen,
istekom jedne godine do oglasa.

Odsek 2
Hartije od vrednosti
I Opte odredbe
Pojam
lan 234
Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na
toj ispravi njenom zakonitom imaocu.

Bitni sastojci
lan 235

(1) Hartija od vrednosti mora sadravati sledee bitne sastojke:

1) oznaenje vrste hartije od vrednosti;
2) firmu, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite izdavaoca hartije od vrednosti;
3) firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili
oznaenje da hartija glasi na donosioca;
4) tano oznaenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti;
5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski
broj;
6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti
koje se izdaju u seriji.
(2) Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odreeni i drugi bitni sastojci.
(3) Isprava koja ne sadri bilo koji od bitnih sastojaka ne vai kao hartija od vrednosti.
(4) Hartije od vrednosti izdate u seriji, koje ne sadre bilo koji od bitnih sastojaka, nemaju pravno dejstvo.

Na koga hartija od vrednosti moe glasiti

lan 236
Hartija od vrednosti moe glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi.

Nastanak obaveze
lan 237
Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom
korisniku.

Posebni uslovi za izdavanje hartije od vrednosti u seriji

lan 238
Posebnim zakonom se odreuju i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji.

II Ostvarivanje prava
Kome pripada pravo iz hartije od vrednosti
lan 239
(1) Potraivanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu.
(2) Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac.
(3) Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti
glasi, odnosno lice na koje je uredno preneta.
(4) Savesni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje njen zakoniti imalac i stie pravo na
potraivanje upisano na njoj i kad je hartija od vrednosti izala iz ruku njenog izdavaoca, odnosno njenog
ranijeg imaoca i bez njegove volje.

Ko moe traiti ispunjenje

lan 240
Ispunjenje potraivanja iz hartije od vrednosti moe zahtevati, uz njeno podnoenje, samo njen zakoniti
imalac, odnosno lice koje on ovlasti.

III Prenos hartije od vrednosti

Prenos prava iz hartije na donosioca
lan 241
Pravo iz hartije od vrednosti na donosioca prenosi se njenom predajom.

Prenos prava iz hartije na ime

lan 242
(1) Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom.
(2) Posebnim zakonom moe biti odreeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime moe prenositi i
indosamentom.

(3) Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vri se ubeleavanjem na samoj hartiji firme, odnosno
naziva, odnosno imena novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od
vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.

Prenos prava iz hartije po naredbi

lan 243
Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom.

Vrsta indosamenta
lan 244
(1) Indosament moe biti puni, blanko i na donosioca.
(2) Puni indosament sadri izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se pravo iz hartije
od vrednosti prenosi (indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a moe da sadri i druge podatke (mesto,
datum i dr.).
(3) Blanko indosament sadri samo potpis indosanta.
(4) U sluaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja se re "donosiocu".
(5) Indosament na donosioca vai kao blanko indosament.
(6) Nitav je delimini indosament.

Prenos punomoja i prenos za zalogu

lan 245
(1) Hartija od vrednosti moe se preneti i kao prenos punomoja, odnosno kao prenos za zalogu.
(2) Kod prenosa punomoja stavlja se klauzula "vrednost u punomoju", a kod prenosa za zalogu
"vrednost za zalogu" ili slino.

Dejstvo prenosa prava

lan 246

(1) Prenosom prava iz hartije od vrednosti njen novi imalac stie sva prava koja su pripadala prethodnom
imaocu.
(2) Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vri putem cesije ili indosamenta, nema dejstva
prema izdavaocu dok on o tome ne bude pismenim putem obaveten, odnosno dok taj prenos ne bude
ubeleen u registar hartija od vrednosti na ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.
(3) Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca, osim u sluaju
drukije zakonske odredbe ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti.

Dejstvo prenosa punomoja i prenosa za zalogu

lan 247
Imalac hartije od vrednosti koja je na njega preneta kao "prenos punomoja" ili "prenos za zalogu" moe
vriti sva prava koja iz te hartije od vrednosti proistiu, ali hartiju moe preneti na drugog samo kao prenos
punomoja.

Dokazivanje zakonitosti prenosa

lan 248
(1) Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekidnim nizom indosamenata.
(2) Ovo pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara.

Zabrana prenosa
lan 249
(1) Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednosti po naredbi vri se izrazom "ne po naredbi" ili
stavljanjem sline klauzule koja ima isto znaenje.
(2) Pravo iz hartije od vrednosti iji je prenos indosamentom zabranjen moe se preneti samo cesijom.
(3) Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant.
(4) Posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanoj na samoj hartiji od vrednosti na ime moe se
zabraniti svako njeno prenoenje.

IV Promene kod hartija od vrednosti

Promene koje vri izdavalac

lan 250
(1) Hartiju od vrednosti na donosioca ili po naredbi moe izdavalac, na zahtev i o troku imaoca hartije,
promeniti u hartiju na ime.
(2) Ako promenu nije izriito zabranio, izdavalac hartije od vrednosti na ime moe je, na zahtev i o troku
imaoca, promeniti u hartiju na donosioca ili po naredbi.

Promene koje vri imalac pri prenosu

lan 251
(1) Hartiju od vrednosti po naredbi indosant moe preneti indosamentom na donosioca, ako posebnim
zakonom nije drukije odreeno.
(2) Hartiju od vrednosti na ime cedent, odnosno indosant moe preneti samo na odreeno lice.
(3) Hartija od vrednosti na donosioca moe se indosamentom preneti i na odreeno lice.

Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti

lan 252
(1) Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se, na zahtev i o troku imaoca, sjediniti u jednu ili vie hartija
od vrednosti.
(2) Hartija od vrednosti moe se, na zahtev i o troku imaoca, podeliti na vie hartija od vrednosti manjeg
iznosa, ali one ne mogu biti ispod iznosa najnieg apoena hartije izdate u toj seriji.

V Ispunjenje obaveze iz hartije od vrednosti

Prestanak obaveze
lan 253
(1) Obaveza iz hartije od vrednosti prestaje ispunjenjem od strane izdavaoca hartije zakonitom imaocu.
(2) Potraivanje iz hartije od vrednosti prestaje i kada ona pripadne izdavaocu, ukoliko posebnim zakonom
nije drukije odreeno.

(3) Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca oslobaa se obaveze ispunjenjem donosiocu i
onda kada ovaj nije zakoniti imalac hartije od vrednosti.

Zabrana ispunjenja
lan 254
(1) Ako je izdavalac hartije od vrednosti na donosioca znao ili morao znati da donosilac nije zakoniti
imalac hartije, niti je ovlaen od strane zakonitog imaoca, duan je odbiti ispunjenje, inae odgovara za
tetu.
(2) Izdavalac hartije od vrednosti ne moe punovano ispuniti svoju obavezu ako mu je to nadleni organ
zabranio, ili kad je znao ili morao znati da je pokrenut postupak za amortizaciju ili ponitenje hartije od
vrednosti.

Isplata kamate ili drugih prinosa po isplati glavnice

lan 255
Dunik koji je isplatio glavnicu imaocu hartije od vrednosti duan je isplatiti kupone kamata, odnosno
drugih prinosa sa iste hartije koji mu budu podneti na isplatu posle isplate glavnice, ukoliko ova
potraivanja nisu zastarela.

Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze

lan 256
(1) Protiv zahteva imaoca hartije od vrednosti, izdavalac moe istai samo prigovore koji se tiu izdavanja
same hartije, kao to je falsifikat; zatim prigovore koji proizlaze iz sadraja hartije, kao to su rokovi ili
uslovi; najzad, prigovore koje ima prema samom imaocu hartije, kao to su kompenzacija, nedostatak
zakonom propisanog postupka za sticanje hartije od vrednosti i odsustvo ovlaenja.
(2) Izdavalac moe protiv zahteva imaoca kome je on ustupio hartiju od vrednosti istai nedostatke
pravnog posla na osnovu koga je prenos izvren, ali te nedostatke ne moe istai protiv zahteva nekog
potonjeg imaoca.
(3) Meutim, ako je imalac hartije od vrednosti, primajui hartiju od svog prethodnika, znao ili morao znati
da mu ovaj predaje hartiju od vrednosti da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, izdavalac
moe istai taj prigovor i prema imaocu hartije.

(4) Posebnim zakonom mogu se odrediti i druge vrste prigovora kod pojedinih vrsta hartije od vrednosti.

VI Legitimacioni papiri i znaci

Legitimacioni papiri
lan 257
Na eleznike karte, pozorine i druge ulaznice, bonove i druge sline isprave koje sadre odreenu
obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije oznaen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su
izdate proizlazi da se mogu ustupiti drugome, shodno se primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od
vrednosti.

Legitimacioni znaci
lan 258
(1) Garderobni ili slini znaci, koji se sastoje iz komada hartije, metala ili drugog materijala, na kojima je
obino utisnut neki broj, ili naveden broj predatih predmeta, a koji obino ne sadri neto odreeno o
obavezi njihovog izdavaoca, slue samo da pokau ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom ijeg
nastanka su izdati.
(2) Izdavalac legitimacionog znaka oslobaa se obaveze kad je u dobroj veri izvri donosiocu, ali za
donosioca ne vai pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlaen zahtevati ispunjenje, te je u
sluaju spora duan dokazati to svoje svojstvo.
(3) Poverilac moe zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak.
(4) U pogledu ostalog, u svakom pojedinom sluaju treba se drati zajednike volje izdavaoca i primaoca
znaka, kao i onoga to je uobiajeno.

VII Ostale odredbe

Zamena oteene hartije od vrednosti
lan 259
Imalac oteene hartije od vrednosti koja nije podobna za promet, ali ija se istinitost i sadrina mogu
tano utvrditi, ima pravo da zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti u istom iznosu, s tim da vrati
oteenu hartiju i naknadi trokove.

Amortizacija hartije od vrednosti

lan 260
Izgubljena hartija od vrednosti moe se amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi ukoliko
posebnim zakonom nije drukije odreeno.

Zastarelost potraivanja iz hartije od vrednosti

lan 261
Za zastarelost potraivanja iz hartije od vrednosti vae pravila o zastarelosti, ako posebnim zakonom nije
drukije odreeno.

Glava III
DEJSTVA OBAVEZA
Odeljak 1
POVERIOEVA PRAVA I DUNIKOVE OBAVEZE
Odsek 1
Pravo na naknadu tete
I Opta pravila
Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja
lan 262
(1) Poverilac u obaveznom odnosu je ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, a dunik je
duan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.
(2) Kad dunik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i
naknadu tete koju je usled toga pretrpeo.
(3) Za tetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dunik kome je poverilac dao primeren naknadni
rok za ispunjenje.
(4) Dunik odgovara i za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja i ako tu nemogunost nije skrivio
ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara.

(5) Ali se dunik oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da bi stvar koja je predmet obaveze sluajno
propala i da je on svoju obavezu na vreme ispunio.

Oslobaanje dunika od odgovornosti

lan 263
Dunik se oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno
da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora koje nije mogao
spreiti, otkloniti ili izbei.

Ugovorno proirenje odgovornosti

lan 264
(1) Ugovorom se moe proiriti odgovornost dunika i na sluaj za koji on inae ne odgovara.
(2) Ali se ispunjenje ovakve ugovorne odredbe ne moe zahtevati ako bi to bilo u suprotnosti sa naelom
savesnosti i potenja.

Ogranienje i iskljuenje odgovornosti

lan 265
(1) Odgovornost dunika za nameru ili krajnju nepanju ne moe se unapred ugovorom iskljuiti.
(2) Ali sud moe na zahtev zainteresovane ugovorne strane ponititi i ugovornu odredbu o iskljuenju
odgovornosti za obinu nepanju, ako je takav sporazum proizaao iz monopolskog poloaja dunika ili
uopte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana.
(3) Punovana je odredba ugovora kojom se odreuju najvii iznos naknade, ako tako odreeni iznos nije
u oiglednoj nesrazmeri sa tetom i ako za odreeni sluaj nije to drugo zakonom odreeno.
(4) U sluaju ogranienja visine naknade poverilac ima pravo na potpunu naknadu ako je nemogunost
ispunjenja obaveze prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom dunika.

Obim naknade
lan 266

(1) Poverilac ima pravo na naknadu obine tete i izmakle koristi, koje je dunik u vreme zakljuenja
ugovora morao predvideti kao mogue posledice povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu
tada bile poznate ili morale biti poznate.
(2) U sluaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepanje, poverilac ima
pravo zahtevati od dunika naknadu celokupne tete koja je nastala zbog povrede ugovora, bez obzira na
to to dunik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih su one nastale.
(3) Ako je prilikom povrede obaveze pored tete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu e se
prilikom odreivanja visine naknade voditi rauna u razumnoj meri.
(4) Strana koja se poziva na povredu ugovora duna je preduzeti sve razumne mere da bi se smanjila
teta izazvana tom povredom, inae druga strana moe zahtevati smanjenje naknade.
(5) Odredbe ovog lana shodno se primenjuju i na neispunjenje obaveza koje nisu nastale iz ugovora,
ukoliko za pojedine od njih nije ovim zakonom neto drugo predvieno.

Krivica poverioca
lan 267
Kad za nastalu tetu, ili njenu veliinu, ili za oteanje dunikovog poloaja ima krivice do poverioca ili do
lica za koje on odgovara, naknada se smanjuje srazmerno.

Odgovornost zbog proputanja obavetenja

lan 268
Ugovorna strana koja je duna da obavesti drugu stranu o injenicama koje su od uticaja na njihov
meusobni odnos, odgovara za tetu koju pretrpi druga strana zbog toga to nije bila na vreme
obavetena.

Primena odredaba o prouzrokovanju tete

lan 269
Ukoliko odredbama ovog odseka nije drukije propisano, na naknadu ove tete shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona o naknadi vanugovorne tete.

II Ugovorna kazna

Opta pravila
lan 270
(1) Poverilac i dunik mogu ugovoriti da e dunik platiti poveriocu odreeni novani iznos ili pribaviti neku
drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna
kazna).
(2) Ako to drugo ne proizlazi iz ugovora, smatra se da je kazna ugovorena za sluaj da dunik zadocni sa
ispunjenjem.
(3) Ugovorna kazna ne moe biti ugovorena za novane obaveze.

Nain odreivanja
lan 271
(1) Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahoenju u jednom ukupnom iznosu, u
procentu, ili za svaki dan zadocnjenja, ili na koji drugi nain.
(2) Ona mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na ije se ispunjenje
odnosi.

Akcesornost
lan 272
(1) Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na ije se obezbeenje on odnosi.
(2) Sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja dolo iz uzroka za koji dunik ne
odgovara.

Poverioeva prava
lan 273
(1) Kad je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze, poverilac moe zahtevati ili ispunjenje
obaveze ili ugovornu kaznu.
(2) On gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zatraio isplatu ugovorne kazne.

(3) Kad je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja, dunik nema pravo da isplati ugovornu kaznu i
odustane od ugovora, izuzev ako je to bila namera ugovaraa kad su kaznu ugovorili.
(4) Kad je kazna ugovorena za sluaj da dunik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i
ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu.
(5) Poverilac ne moe zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze, a
nije bez odlaganja saoptio duniku da zadrava svoje pravo na ugovornu kaznu.

Smanjenje iznosa ugovorne kazne

lan 274
Sud e na zahtev dunika smanjiti iznos ugovorne kazne ako nae da je ona nesrazmerno visoka s
obzirom na vrednost i znaaj predmeta obaveze.

Ugovorna kazna i naknada tete

lan 275
(1) Poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos premaa visinu tete koju je pretrpeo,
kao i kad nije pretrpeo nikakvu tetu.
(2) Ako je teta koju je poverilac pretrpeo vea od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku
do potpune naknade tete.

Zakonom odreena naknada i ugovorna kazna

lan 276
Ako je za neispunjenje obaveze ili za sluaj zadocnjenja sa ispunjenjem zakonom odreena visina
naknade pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim drugim nazivom, a ugovorne strane
su pored toga ugovorile kaznu, poverilac nema pravo da zahteva ujedno ugovorenu kaznu i naknadu
odreenu zakonom, izuzev ako je to samim zakonom dozvoljeno.

III Zatezna kamata

Kad se duguje
lan 277

(1) Dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po
stopi utvrenoj saveznim zakonom.
(2) Ako je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate, ona tee i posle dunikove docnje.

Pravo na potpunu naknadu

lan 278
(1) Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove
docnje.
(2) Ako je teta koju je poverilac pretrpeo zbog dunikovog zadocnjenja vea od iznosa koji bi dobio na
ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade tete.

Kamata na kamatu
lan 279
(1) Na dospelu, a neisplaenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena novana
davanja ne tee zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom odreeno.
(2) Na iznos neisplaene kamate moe se zahtevati zatezna kamata samo od dana kad je sudu podnesen
zahtev za njenu isplatu.
(3) Na povremena dospela novana davanja tee zatezna kamata od dana kad je sudu podnesen zahtev
za njihovu isplatu.

Odsek 2
Pobijanje dunikovih pravnih radnji
Opte pravilo
lan 280
(1) Svaki poverilac ije je potraivanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, moe pobijati pravnu
radnju svog dunika koja je preduzeta na tetu poverilaca.
(2) Smatra se da je pravna radnja preduzeta na tetu poverilaca ako usled njenog izvrenja dunik nema
dovoljno sredstava za ispunjenje poverioevog potraivanja.

(3) Pod pravnom radnjom podrazumeva se i proputanje zbog koga je dunik izgubio kakvo materijalno
pravo ili kojim je za njega nastala kakva materijalna obaveza.

Uslovi pobijanja
lan 281
(1) Teretno raspolaganje moe se pobijati ako je u vreme raspolaganja dunik znao ili mogao znati da
preduzetim raspolaganjem nanosi tetu svojim poveriocima i ako je treem licu sa kojim je ili u iju je
korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato.
(2) Ako je tree lice dunikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobonoj liniji do etvrtog
stepena, ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dunik preduzetim
raspolaganjem nanosi tetu poveriocima.
(3) Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednaenih pravnih radnji smatra se da je dunik znao da
preduzetim raspolaganjem nanosi tetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je treem
licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.
(4) Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem.

Iskljuenje pobijanja
lan 282
Ne mogu se pobijati zbog oteenja poverilaca uobiajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi
uinjeni iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogunostima dunika.

Kako se vri pobijanje

lan 283
(1) Pobijanje se moe vriti tubom ili prigovorom.
(2) Tuba za pobijanje podnosi se protiv treeg lica sa kojim je, ili u iju je korist preduzeta pravna radnja
koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika.
(3) Ako je trei otuio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tuba se
moe podii protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo

pobijati, a ako je tu korist otuio poslom bez naknade, tuba se moe podii protiv pribavioca i ako on to
nije znao.
(4) Tueni moe izbei pobijanje ako ispuni dunikovu obavezu.

Dejstvo pobijanja
lan 284
Ako sud usvoji tubeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tuiocu i samo koliko je potrebno
za ispunjenje njegovih potraivanja.

Rok za podizanje tube

lan 285
(1) Tuba za pobijanje moe se podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz lana 281 stav 1 a za
ostale sluajeve u roku od tri godine.
(2) Rok iz prethodnog stava rauna se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno
od dana kada je trebalo preduzeti proputenu radnju.

Odsek 3
Pravo zadravanja
Vrenje prava zadravanja
lan 286
(1) Poverilac dospelog potraivanja u ijim se rukama nalazi neka dunikova stvar ima pravo zadrati je
dok mu ne bude isplaeno potraivanje.
(2) U sluaju da je dunik postao nesposoban za plaanje, poverilac moe vriti pravo zadravanja iako
njegovo potraivanje nije dospelo.

Izuzeci
lan 287

(1) Poverilac nema pravo zadravanja kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je izala iz njegove
dravine protiv njegove volje, ili kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na
uvanje ili na poslugu.
(2) On ne moe zadrati ni punomoje dobijeno od dunika, kao ni druge dunikove isprave, legitimacije,
prepisku i ostale sline stvari, kao ni druge stvari koje se ne mogu izloiti prodaji.

Obaveza vraanja stvari pre ispunjenja obaveze

lan 288
Poverilac je duan vratiti stvar duniku ako mu ovaj prui odgovarajue obezbeenje njegovog
potraivanja.

Dejstvo prava zadravanja

lan 289
Poverilac koji dri dunikovu stvar po osnovu prava zadravanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti
na isti nain kao zaloni poverilac, ali je duan pre nego to pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri
blagovremeno obavesti dunika.

Odeljak 2
POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu
lan 290
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu, a dunik doe u docnju, poverilac, poto je
prethodno o tome obavestio dunika, moe po svom izboru nabaviti stvar istoga roda i zahtevati od
dunika naknadu cene i naknadu tete, ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu tete.

Kad se obaveza sastoji u injenju

lan 291
Kad se obaveza sastoji u injenju, a dunik tu obavezu nije na vreme ispunio, poverilac moe, obavestivi
o tome prethodno dunika, sam o troku dunika uraditi ono to je dunik bio duan uraditi, a od dunika

zahtevati naknadu tete zbog zadocnjenja, kao i naknadu druge tete koju bi imao zbog ovakvog naina
ispunjenja.

Kad se obaveza sastoji u neinjenju

lan 292
(1) Kad se obaveza sastoji u neinjenju, poverilac ima pravo na naknadu tete samim tim to je dunik
postupio protivno svojoj obavezi.
(2) Ako je neto sagraeno protivno obavezi, poverilac moe zahtevati da se to ukloni o troku dunika i
da mu dunik naknadi tetu koju je pretrpeo u vezi sa graenjem i uklanjanjem.
(3) Sud moe, kad nae da je to oigledno korisnije, uzimajui u obzir drutveni interes i opravdani interes
poverioca, odluiti da se ne rui ono to je sagraeno, ve da se poveriocu naknadi teta u novcu.

Pravo zahtevati naknadu umesto dosuenog

lan 293
(1) Ako dunik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je odreen pravnosnanom odlukom, poverilac ga
moe pozvati da je ispuni u naknadnom primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka nee primiti
ispunjenje, nego e traiti naknadu tete zbog neispunjenja.
(2) Po isteku naknadnog roka, poverilac moe zahtevati samo naknadu tete zbog neispunjenja.

Sudski penali
lan 294
(1) Kad dunik ne izvri o roku neku svoju nenovanu obavezu utvrenu pravnosnanom odlukom, sud
moe, na traenje poverioca, odrediti duniku naknadni primeren rok i izrei, a u cilju uticanja na dunika i
nezavisno od svake tete, da e dunik, ako ne izvri svoju obavezu u tom roku, biti duan isplatiti
poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan zadocnjenja, ili za koju drugu jedinicu vremena, poev od
isteka tog roka.
(2) Kad dunik naknadno ispuni obavezu, sud moe smanjiti tako odreenu svotu, vodei rauna o svrsi
zbog koje je naredio njeno plaanje.

Glava IV

PRESTANAK OBAVEZA
Odeljak 1
OPTE PRAVILO
lan 295
(1) Obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom odreenim sluajevima.
(2) Prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.

Odeljak 2
ISPUNJENJE
Odsek 1
Opta pravila o ispunjenju
I Ko moe ispuniti i trokovi ispunjenja
Ispunjenje od strane dunika ili treeg lica
lan 296
(1) Obavezu moe ispuniti ne samo dunik nego i tree lice.
(2) Poverilac je duan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude
ispunjena, ak i kad se dunik protivi tom ispunjenju.
(3) Poverilac je duan primiti ispunjenje od treeg lica ako je dunik sa tim saglasan, izuzev kad prema
ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dunik lino.
(4) Poverilac moe primiti ispunjenje od treeg lica bez dunikovog znanja, pa i u sluaju kad ga je dunik
obavestio da ne pristaje da trei ispuni njegovu obavezu.
(5) Ali, ako mu je dunik ponudio da sam ispuni odmah svoju obavezu, poverilac ne moe primiti
ispunjenje od treeg lica.

Ispunjenje poslovno nesposobnog

lan 297

(1) I poslovno nesposobni dunik moe pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje obaveze
nesumnjivo i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje.
(2) Ali se moe osporavati ispunjenje ako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug koji potie iz igre ili
opklade.

Trokovi ispunjenja
lan 298
Trokove ispunjenja snosi dunik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.

II Ispunjenje sa subrogacijom
Ispunjenje sa prelaskom prava na ispunioca (subrogacija)
lan 299
(1) U sluaju ispunjenja tue obaveze svaki ispunilac moe ugovoriti sa poveriocem, pre ispunjenja ili
prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraivanje pree na njega sa svima ili samo sa nekim sporednim
pravima.
(2) Poverioeva prava mogu prei na ispunioca i na osnovu ugovora izmeu dunika i ispunioca,
zakljuenog pre ispunjenja.
(3) U ovim sluajevima subrogacija ispunioca u prava poverioca nastaje u asu ispunjenja.

Zakonska subrogacija
lan 300
Kad obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega prelazi po samom zakonu u asu
ispunjenja poverioevo potraivanje sa svim sporednim pravima.

Subrogacija u sluaju deliminog ispunjenja

lan 301
(1) U sluaju deliminog ispunjenja poverioevog potraivanja, na ispunioca prelaze sporedna prava
kojima je obezbeeno ispunjenje tog potraivanja samo ukoliko nisu potrebna za ispunjenje ostatka
poverioevog potraivanja.

(2) Ali poverilac i ispunilac mogu ugovoriti da e koristiti garancije srazmerno svojim potraivanjima, a
mogu ugovoriti i da e ispunilac imati pravo prvenstvene naplate.

Dokazi i sredstva obezbeenja

lan 302
(1) Poverilac je duan predati ispuniocu sredstva kojima se potraivanje dokazuje ili obezbeuje.
(2) Izuzetno, poverilac moe predati ispuniocu stvar koju je primio u zalogu od dunika ili nekog drugog
samo ako zalogodavac pristane na to, inae ona ostaje kod poverioca da je dri i uva za raun ispunioca.

Koliko se moe zahtevati od dunika

lan 303
Ispunilac na koga je prelo potraivanje ne moe zahtevati od dunika vie nego to je isplatio poveriocu.

Iskljuenje odgovornosti poverioca za postojanje i naplativost potraivanja

lan 304
(1) Poverilac koji je primio ispunjenje od treeg lica ne odgovara za postojanje i naplativost potraivanja u
vreme ispunjenja.
(2) Ovim se ne iskljuuje primena pravila o sticanju bez osnova.

III Kome se vri ispunjenje

Ovlaeno lice
lan 305
(1) Ispunjenje mora biti izvreno poveriocu ili licu odreenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom
izmeu poverioca i dunika, ili od strane samog poverioca.
(2) Ispunjenje je punovano i kad je izvreno treem licu, ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se
njime koristio.

Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu

lan 306
(1) Ispunjenje izvreno poslovno nesposobnom poveriocu oslobaa dunika samo ukoliko je bilo korisno
za poverioca ili se predmet ispunjenja jo nalazi kod njega.
(2) Poslovno nesposoban poverilac moe odobriti, poto postane poslovno sposoban, ispunjenje koje je
primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.

IV Predmet ispunjenja
Sadrina obaveze
lan 307
(1) Ispunjenje se sastoji u izvrenju onoga to ini sadrinu obaveze, te niti je dunik moe ispuniti neim
drugim, niti poverilac moe zahtevati neto drugo.
(2) Nema punovanog ispunjenja ako ono to je dunik predao kao dugovanu stvar, i poverilac kao takvu
primio to u istinu nije, i poverilac ima pravo da vrati ono to mu je predato i da zahteva dugovanu stvar.

Zamena ispunjenja
lan 308
(1) Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dunikom primi neto drugo umesto onoga to mu se
duguje.
(2) U tom sluaju dunik odgovara isto kao prodavac za materijalne i pravne nedostatke stvari date
umesto onoga to je dugovao.
(3) Ali, poverilac, umesto zahteva po osnovu odgovornosti dunika za materijalne ili pravne nedostatke
stvari, moe zahtevati od dunika, ali ne vie od jemca, ispunjenje prvobitnog potraivanja i naknadu
tete.

Predaja radi prodaje

lan 309

Ako je dunik predao poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa
naplati svoje potraivanje, a ostatak mu preda, obaveza prestaje tek kad se poverilac naplati iz
postignutog iznosa.

Delimino ispunjenje
lan 310
(1) Poverilac nije duan priznati delimino ispunjenje, osim ako priroda obaveze drukije ne nalae.
(2) Ali je poverilac duan primiti delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako ima poseban interes da
ga odbije.

Obaveza davanja stvari odreenih po rodu

lan 311
(1) Ako su stvari odreene samo po rodu, dunik je duan dati stvari srednje kakvoe.
(2) Ali, ako mu je bila poznata namena stvari, duan je dati stvari odgovarajue kakvoe.

V Uraunavanje ispunjenja
Red uraunavanja
lan 312
(1) Kad izmeu istih lica postoji vie istorodnih obaveza, pa ono to dunik ispuni nije dovoljno da bi se
mogle namiriti sve, onda se, ako o tome ne postoji sporazum poverioca i dunika, uraunavanje vri onim
redom koji odredi dunik najkasnije prilikom ispunjenja.
(2) Kad nema dunikove izjave o uraunavanju, obaveze se namiruju redom kako je koja dospela za
ispunjenje.
(3) Ako je vie obaveza istovremeno dospelo, prvo se namiruju one koje su najmanje obezbeene, a kad
su sve podjednako obezbeene, prvo se namiruju one koje su duniku na najveem teretu.
(4) Ako su u svemu napred reenom obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, a ako su
istovremeno nastale, ono to je dato na ime ispunjenja rasporeuje se na sve obaveze srazmerno
njihovim iznosima.

Uraunavanje kamata i trokova

lan 313
Ako dunik pored glavnice duguje i kamate i trokove, uraunavanje se vri tako to se prvo otplauju
trokovi, zatim kamate i najzad glavnica.

VI Vreme ispunjenja
Kad rok nije odreen
lan 314
Ako rok nije odreen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za
ispunjenje, poverilac moe zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dunik sa svoje strane moe zahtevati
od poverioca da odmah primi ispunjenje.

Ispunjenje pre roka

lan 315
(1) Kad je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika, on ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog
roka, ali je duan obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.
(2) U ostalim sluajevima, kad dunik ponudi ispunjenje pre roka, poverilac moe odbiti ispunjenje, a
moe ga i primiti i zadrati pravo na naknadu tete, ako o tome bez odlaganja obavesti dunika.

Pravo poverioca da zahteva ispunjenje pre roka

lan 316
Poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka ako mu dunik nije dao obeano obezbeenje ili ako na
njegov zahtev nije dopunio obezbeenje smanjeno bez njegove krivice, kao i kad je rok ugovoren
iskljuivo u njegovom interesu.

Kad je odreivanje roka ostavljeno jednoj strani

lan 317
Kad je odreivanje vremena ispunjenja ostavljeno na volju poverioca ili dunika, druga strana moe, ako
ovlaenik ne odredi rok ni posle opomene, zahtevati od suda da odredi primeren rok za ispunjenje.

Novana obaveza
lan 318
(1) Ako se plaanje vri posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi raun poverioca,
smatrae se, ukoliko ugovorne strane nisu drukije odredile, da je dug izmiren kada banci, odnosno
organizaciji kod koje se vodi raun, stigne novana doznaka u korist poverioca ili nalog (virman)
dunikove banke, odnosno organizacije da odobri raunu poverioca iznos oznaen u nalogu.
(2) Ako je ugovorom predvieno plaanje preko pote pretpostavlja se da su se stranke saglasile da je
uplatom dunog iznosa poti dunik izmirio svoju obavezu prema poveriocu, a ako ovakav nain plaanja
nije ugovoren, dug je izmiren kad poverilac primi novanu doznaku.
(3) Ako je posebnim propisom ili ugovorom predvieno plaanje ekovnom uplatnicom na odreeni raun,
pretpostavlja se da su se strane saglasile da je isplata izvrena onda kad dunik uplati duni iznos
ekovnom uplatnicom u korist oznaenog rauna.

VII Mesto ispunjenja

Opta pravila
lan 319
(1) Dunik je duan ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje u mestu odreenom pravnim poslom ili
zakonom.
(2) Kad mesto ispunjenja nije odreeno, a ne moe se odrediti ni po svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim
okolnostima, ispunjenje obaveze vri se u mestu u kome je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje
sedite, odnosno prebivalite, a u nedostatku prebivalita, svoje boravite.
(3) Ali, ako je dunik pravnog lica koje ima vie jedinica u raznim mestima, kao mesto ispunjenja smatra
se sedite jedinice koja treba da izvri radnje neophodne za ispunjenje obaveze, ako je poveriocu ta
okolnost pri zakljuenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata.

Mesto ispunjenja novanih obaveza

lan 320
(1) Novane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedite odnosno prebivalite, a u
nedostatku prebivalita, boravite.

(2) Ako se plaanje vri virmanom, novane obaveze se ispunjavaju u seditu organizacije kod koje se
vode poverioeva novana sredstva.
(3) Ako je poverilac promenio mesto u kome je imao svoje sedite, odnosno prebivalite u vreme kad je
obaveza nastala te su zbog toga poveani trokovi ispunjenja to poveanje pada na teret poverioca.

VIII Priznanica
Pretpostavke u vezi sa priznanicom
lan 321
(1) Ko ispuni obavezu potpuno ili delimino, ima pravo zahtevati da mu poverilac o tome izda priznanicu o
svom troku.
(2) Dunik koji je novanu obavezu isplatio preko banke ili pote, moe zahtevati da mu poverilac izda
priznanicu samo ako za to ima opravdan razlog.
(3) Ako je izdata priznanica da je potpuno isplaena glavnica, pretpostavlja se da su isplaene i kamate i
sudski i drugi trokovi, ako ih je bilo.
(4) Isto tako, ako dunik povremenih davanja, kao to su zakupnine, i drugih potraivanja koja se
povremeno obraunavaju, kao to su ona koja nastaju utrokom elektrine energije, ili vode, ili upotrebom
telefona, ima priznanicu da je isplatio docnije dospelo potraivanje pretpostavlja se da je isplatio i ona koja
su ranije dospela.

Odbijanje izdavanja priznanice

lan 322
Ako poverilac odbije da izda priznanicu, dunik moe poloiti kod suda predmet svoje obaveze.

IX Vraanje obveznice
lan 323
(1) Kad potpuno ispuni svoju obavezu, dunik moe, pored priznanice, zahtevati od poverioca da mu vrati
obveznicu.

(2) Kad poverilac ne moe da vrati obveznicu, dunik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno
overenu ispravu da je obaveza prestala.
(3) Ako je duniku vraena obveznica, pretpostavlja se da je obaveza potpuno ispunjena.
(4) Dunik koji je ispunio obavezu samo delimino, ima pravo zahtevati da se to ispunjenje zabelei na
obveznici.

Odsek 2
Docnja
I Docnja dunika
Kad dunik dolazi u docnju
lan 324
(1) Dunik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreenom za ispunjenje.
(2) Ako rok za ispunjenje nije odreen, dunik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu,
usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se
postigne ispunjenje obaveze.

II Docnja poverioca
Kad poverilac dolazi u docnju
lan 325
(1) Poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim
ponaanjem sprei.
(2) Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje dunikove istovremene obaveze, ali ne
nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.
(3) Poverilac ne dolazi u docnju ako dokae da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme odreeno za
ispunjenje, dunik nije bio u mogunosti da svoju obavezu ispuni.

Dejstva poverioeve docnje

lan 326

(1) Dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dunika, i na poverioca prelazi rizik sluajne propasti ili
oteenja stvari.
(2) Od dana poverioeve docnje prestaje tei kamata.
(3) Poverilac u donjci duan je naknaditi duniku tetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i
trokove oko daljeg uvanja stvari.

Odsek 3
Polaganje i prodaja dugovane stvari
Polaganje kod suda
lan 327
(1) Kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, ili kad je
poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika, moe dunik poloiti dugovanu stvar kod suda za
poverioca.
(2) Isto pravo imaju i trea lica koja su pravno zainteresovana da obaveza bude ispunjena.
(3) O izvrenom polaganju dunik je duan izvestiti poverioca ako zna za njega i za njegovo boravite.

Kod kog suda se vri polaganje

lan 328
(1) Polaganje se vri kod stvarno nadlenog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonominosti ili
priroda posla zahtevaju da se polaganje izvri u mestu gde se stvar nalazi.
(2) Svaki drugi stvarno nadleni sud mora primiti stvar u depozit, a dunik je duan dati naknadu
poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo tetu.

Predaja na uvanje drugom licu

lan 329
(1) Kad je predmet obaveze neka stvar koja se ne moe uvati u sudskom depozitu, dunik moe
zahtevati od suda da odredi lice kome e predati stvar da je uva o troku i za raun poverioca.

(2) U sluaju obaveze iz ugovora u privredi, predaja takve stvari javnom skladitu na uvanje za raun
poverioca proizvodi dejstvo polaganja kod suda.
(3) O izvrenoj predaji na uvanje dunik je duan obavestiti poverioca.

Uzimanje poloene stvari natrag

lan 330
(1) Dunik moe uzeti natrag poloenu stvar.
(2) O uzimanju stvari dunik je duan obavestiti poverioca.
(3) Pravo dunika da uzme poloenu stvar prestaje kad dunik izjavi sudu da se odrie tog prava, kad
poverilac izjavi da prima poloenu stvar, kao i kad bude utvreno pravnosnanom odlukom da polaganje
ispunjava uslove urednog ispunjenja.

Dejstvo polaganja
lan 331
(1) Polaganjem dugovane stvari dunik se oslobaa obaveze u asu kad je izvrio polaganje.
(2) Ako je dunik bio u docnji, njegova docnja prestaje.
(3) Od asa kada je stvar poloena, rizik sluajne propasti ili oteenja stvari prelazi na poverioca.
(4) Od dana polaganja prestaje tei kamata.
(5) Ako dunik uzme natrag poloenu stvar, smatrae se kao da nije bilo polaganja, a njegovi sadunici i
jemci ostaju u obavezi.

Trokovi polaganja
lan 332
Trokove punovanog i neopozvanog polaganja snosi poverilac ukoliko prelaze trokove ispunjenja koje
je duan snositi dunik.

Prodaja umesto polaganja stvari

lan 333
(1) Ako je stvar nepodesna za uvanje, ili ako su za njeno uvanje ili za njeno odravanje potrebni trokovi
nesrazmerni sa njenom vrednou, dunik je moe prodati na javnoj prodaji u mestu odreenom za
ispunjenje, ili nekom drugom mestu ako je to u interesu poverioca, a postignuti iznos, po odbitku trokova
prodaje, poloiti kod suda tog mesta.
(2) Ako stvar ima tekuu cenu, ili ako je male vrednosti u poreenju sa trokovima javne prodaje, dunik je
moe prodati iz slobodne ruke.
(3) Ako je stvar takva da moe brzo propasti ili se pokvariti, dunik je duan prodati je bez odlaganja na
najpogodniji nain.
(4) U svakom sluaju, dunik je duan obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji kad god je to mogue,
a po izvrenoj prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.

Predavanje stvari poveriocu

lan 334
Sud e predati poveriocu poloenu stvar pod uslovima koje je dunik postavio.

Prodaja radi pokria trokova uvanja

lan 335
(1) Ako trokovi uvanja ne budu isplaeni u razumnom roku, sud e, na traenje uvara, narediti da se
stvar proda i odrediti nain prodaje.
(2) Od iznosa dobijenog prodajom odbie se trokovi prodaje i trokovi uvanja, a ostatak poloiti kod
suda za poverioca.

Odeljak 3
OSTALI NAINI PRESTANKA OBAVEZA
Odsek 1
Prebijanje (kompenzacija)
Opti uslovi

lan 336
Dunik moe prebiti potraivanje koje ima prema poveriocu sa onim to ovaj potrauje od njega, ako oba
potraivanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoe i ako su oba dospela.

Izjava o prebijanju
lan 337
(1) Prebijanje ne nastaje im se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vri
prebijanje.
(2) Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog asa kad su se stekli uslovi za to.

Odsustvo uzajamnosti
lan 338
(1) Dunik ne moe izvriti prebijanje onoga to duguje poveriocu sa onim to poverilac duguje njegovom
jemcu.
(2) Ali jemac moe izvriti prebijanje dunikove obaveze prema poveriocu sa dunikovim potraivanjem od
poverioca.
(3) Ko je dao svoju stvar u zalogu za tuu obavezu, moe zahtevati od poverioca da mu vrati zaloenu
stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze prebijanjem, kao i kad poverilac propusti svojom
krivicom da izvri prebijanje.

Zastarelo potraivanje
lan 339
(1) Dug se moe prebiti sa zastarelim potraivanjem samo ako ono jo nije bilo zastarelo u asu kad su se
stekli uslovi za prebijanje.
(2) Ako su uslovi za prebijanje nastali poto je jedno od potraivanja zastarelo, prebijanje ne nastaje ako
je dunik zastarelog potraivanja istakao prigovor zastarelosti.

Prebijanje sa ustupljenim potraivanjem

lan 340

(1) Dunik ustupljenog potraivanja moe prebiti prijemniku ona svoja potraivanja koja je do obavetenja
o ustupanju mogao prebiti ustupiocu.
(2) On mu moe prebiti i ona svoja potraivanja od ustupioca koja je stekao pre obavetenja o ustupanju,
a iji rok za ispunjenje nije bio dospeo u asu kada je obaveten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada
pre roka za ispunjenje ustupljenog potraivanja ili u isto vreme.
(3) Dunik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne moe mu vie prebiti nikakvo
svoje potraivanje od ustupioca.
(4) Ako je ustupljeno potraivanje upisano u javne knjige, dunik moe izvriti prebijanje prijemniku samo
ako je njegovo potraivanje upisano kod ustupljenog potraivanja ili ako je prijemnik izveten prilikom
ustupanja o postojanju tog potraivanja.

Sluajevi kad je prebijanje iskljueno

lan 341
Ne moe prestati prebijanjem:
1) potraivanje koje se ne moe zapleniti;
2) potraivanje stvari ili vrednosti stvari koje su duniku bile date na uvanje, ili na posudu, ili koje je
dunik uzeo bespravno, ili ih bespravno zadrao;
3) potraivanje nastalo namernim prouzrokovanjem tete;
4) potraivanje naknade tete priinjene oteenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;
5) potraivanje koje potie iz zakonske obaveze izdravanja.

Zabrana na potraivanju druge strane

lan 342
Dunik ne moe vriti prebijanje ako je njegovo potraivanje dospelo tek poto je neko trei stavio
zabranu na poverioevo potraivanje prema njemu.

Uraunavanje prebijanjem
lan 343

Kad izmeu dva lica postoji vie obaveza koje mogu prestati prebijanjem, prebijanje se vri po pravilima
koja vae za uraunavanje ispunjenja.

Odsek 2
Otputanje duga
Sporazum
lan 344
(1) Obaveza prestaje kad poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjene i dunik se sa tim
saglasi.
(2) Za punovanost ovog sporazuma nije potrebno da bude zakljuen u formi u kojoj je zakljuen posao iz
koga je obaveza nastala.

Odricanje od sredstava obezbeenja

lan 345
Vraanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima je bilo obezbeeno ispunjenje obaveze, ne znai
poverioevo odricanje od prava da trai njeno ispunjenje.

Otputanje duga jemcu

lan 346
(1) Otputanje duga jemcu ne oslobaa glavnog dunika, a otputanje duga glavnom duniku oslobaa
jemca.
(2) Kad ima vie jemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova
obaveza smanjuje za deo koji otpada na osloboenog jemca.

Opte otputanje dugova

lan 347
Opte otputanje dugova gasi sva poverioeva potraivanja prema duniku, izuzev onih za koja poverilac
nije znao da postoje u asu kad je otputanje izvreno.

Odsek 3

Prenov (novacija)
Uslovi
lan 348
(1) Obaveza prestaje ako se poverilac i dunik saglase da postojeu obavezu zamene novom i ako nova
obaveza ima razliit predmet ili razliit pravni osnov.
(2) Sporazum poverioca i dunika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o nainu
ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeenju ispunjenja ili o kojoj drugoj
sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatraju se prenovom.
(3) Izdavanje menice ili eka zbog neke ranije obaveze ne smatra se prenovom, izuzev kad je to
ugovoreno.

Volja da se izvri prenov

lan 349
Prenov se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeu obavezu kad su
stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, ve postoji i dalje pored nove.

Dejstva prenova
lan 350
(1) Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, i nova nastaje.
(2) Sa ranijom obavezom prestaju i zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukije
ugovoreno.
(3) Isto vai i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.

Nedostatak ranije obaveze

lan 351
(1) Prenov je bez dejstva ako je ranija obaveza bila nitava ili ve ugaena.

(2) Ako je ranija obaveza bila samo ruljiva, prenov je punovaan ako je dunik znao za nedostatak ranije
obaveze.

Dejstvo ponitenja
lan 352
Kad je ugovor o prenovu poniten smatra se da nije ni bilo prenova i da ranija obaveza nije ni prestala
postojati.

Odsek 4
Sjedinjenje (konfuzija)
lan 353
(1) Obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno isto lice postane i poverilac i dunik.
(2) Kad jemac postane poverilac, obaveza glavnog dunika ne prestaje.
(3) Obaveza upisana u javnoj knjizi prestaje sjedinjenjem tek kad se izvri upis brisanja.

Odsek 5
Nemogunost ispunjenja
Prestanak obaveze zbog nemogunosti ispunjenja
lan 354
(1) Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemogue usled okolnosti zbog kojih dunik ne
odgovara.
(2) Dunik treba da dokae okolnosti koje iskljuuju njegovu odgovornost.

Kad su predmet obaveze stvari odreene po rodu

lan 355
(1) Ako su predmet obaveze stvari odreene po rodu, obaveza ne prestaje ak i kad sve to dunik ima
od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara.

(2) Ali, kad su predmet obaveza stvari odreene po rodu koje se imaju uzeti iz odreene mase tih stvari,
obaveza prestaje kad propadne cela ta masa.

Ustupanje prava prema treem odgovornom za nemogunost ispunjenja

lan 356
Dunik odreene stvari koji je osloboen svoje obaveze usled nemogunosti ispunjenja duan je ustupiti
poveriocu pravo koje bi imao prema treem licu zbog nastale nemogunosti.

Odsek 6
Protek vremena, otkaz
Rok u trajnom dugovinskom odnosu
lan 357
Trajni dugovinski odnos sa odreenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili
zakonom odreeno da se posle isteka roka dugovinski odnos produava za neodreeno vreme ako ne
bude blagovremeno otkazan.

Otkaz trajnog dugovinskog odnosa

lan 358
(1) Ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije odreeno, svaka strana moe ga prekinuti otkazom.
(2) Otkaz mora biti dostavljen drugoj strani.
(3) Otkaz se moe dati u svako doba, samo ne u nevreme.
(4) Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok odreen ugovorom, a ako takav rok nije
odreen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka odreenog zakonom ili obiajem, odnosno istekom
primerenog roka.
(5) Strane mogu ugovoriti da e njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem otkaza, ako za
odreeni sluaj zakon ne nareuje to drugo.
(6) Poverilac ima pravo da zahteva od dunika ono to je dospelo pre nego to je obaveza prestala
protekom roka ili otkazom.

Odsek 7
Smrt
lan 359
Smru dunika ili poverioca prestaje obaveza samo ako je nastala s obzirom na line osobine koje od
ugovornih strana ili line sposobnosti dunika.

Odeljak 4
ZASTARELOST
Odsek 1
Opte odredbe
Opte pravilo
lan 360
(1) Zastarelou prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.
(2) Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati
ispunjenje obaveze.
(3) Sud se ne moe obazirati na zastarelost ako se dunik nije na nju pozvao.

Kad zastarelost poinje tei

lan 361
(1) Zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje
obaveze, ako zakonom za pojedine sluajeve nije to drugo propisano.
(2) Ako se obaveza sastoji u tome da se neto ne uini, da se propusti ili trpi, zastarelost poinje tei
prvog dana posle dana kad je dunik postupio protivno obavezi.

Nastupanje zastarelosti
lan 362
Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom odreenog vremena.

Uraunavanje vremena prethodnika

lan 363
U vreme zastarelosti rauna se i vreme koje je proteklo u korist dunikovih prethodnika.

Zabrana promene roka zastarelosti

lan 364
(1) Pravnim poslom ne moe se odrediti due ili krae vreme zastarelosti od onog vremena koje je
odreeno zakonom.
(2) Pravnim poslom ne moe se odrediti da zastarelost nee tei za neko vreme.

Odricanje od zastarelosti
lan 365
Dunik se ne moe odrei zastarelosti pre nego to protekne vreme odreeno za zastarelost.

Pismeno priznanje i obezbeenje zastarele obaveze

lan 366
(1) Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti.
(2) Isto dejstvo ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeenja za zastarelo potraivanje.

Dejstvo ispunjenja zastarele obaveze

lan 367
Ako dunik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono to je dao, ak i ako nije
znao da je obaveza zastarela.

Poverilac ije je potraivanje obezbeeno

lan 368

(1) Kad protekne vreme zastarelosti, poverilac ije je potraivanje obezbeeno zalogom ili hipotekom
moe se namiriti samo iz optereene stvari, ako je dri u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj
knjizi.
(2) Meutim, zastarela potraivanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se namiriti ni iz
optereene stvari.

Sporedna potraivanja
lan 369
Kad zastari glavno potraivanje, zastarela su i sporedna potraivanja, kao to su potraivanja kamata,
plodova, trokova, ugovorne kazne.

Kad se ne primenjuju pravila o zastarelosti

lan 370
Pravila o zastarelosti ne primenjuju se u sluajevima kad su u zakonu odreeni rokovi u kojima treba da
se podigne tuba ili da se izvri odreena radnja pod pretnjom gubitka prava.

Odsek 2
Vreme potrebno za zastarelost
Opti rok zastarelosti
lan 371
Potraivanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti.

Povremena potraivanja
lan 372
(1) Potraivanja povremenih davanja koja dospevaju godinje ili u kraim odreenim razmacima vremena
(povremena potraivanja), pa bilo da se radi o sporednim povremenim potraivanjima, kao to je
potraivanje kamata, bilo da se radi o takvim povremenim potraivanjima u kojima se iscrpljuje samo
pravo, kao to je potraivanje izdravanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog
davanja.

(2) Isto vai za anuitete kojima se u jednakim unapred odreenim povremenim iznosima otplauju
glavnica i kamate, ali ne vai za otplate u obrocima i druga delimina ispunjenja.

Zastarelost samog prava

lan 373
(1) Samo pravo iz koga proistiu povremena potraivanja zastareva za pet godina, raunajui od
dospelosti najstarijeg neispunjenog potraivanja posle koga dunik nije vrio davanja.
(2) Kad zastari pravo iz koga proistiu povremena potraivanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva
budua povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti.
(3) Ne moe zastariti pravo na izdravanje odreeno zakonom.

Meusobna potraivanja iz ugovora o prometu robe i usluga

lan 374
(1) Meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga kao i potraivanja naknade za
izdatke uinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine.
(2) Zastarevanje tee odvojeno za svaku isporuku robe, izvreni rad ili uslugu.

Potraivanje zakupnine
lan 375
Potraivanje zakupnine, bilo da je odreeno da se plaa povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu,
zastareva za tri godine.

Potraivanje naknade tete

lan 376
(1) Potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kad je oteenik doznao za tetu
i za lice koje je tetu uinilo.
(2) U svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za pet godina od kad je teta nastala.

(3) Potraivanje naknade tete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme odreeno za
zastarelost te obaveze.

Potraivanje naknade tete prouzrokovane krivinim delom

lan 377
(1) Kad je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti,
zahtev za naknadu tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreeno za zastarelost
krivinog gonjenja.
(2) Prekid zastarevanja krivinog gonjenja povlai za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu
tete.
(3) Isto vai i za zastoj zastarevanja.

Jednogodinji rok zastarelosti

lan 378
(1) Zastarevaju za jednu godinu:
1) potraivanje naknade za isporuenu elektrinu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimniarske usluge i za
odravanje istoe, kad je isporuka odnosno usluga izvrena za potrebe domainstva;
2) potraivanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog
prijemnika;
3) potraivanje pote, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i potanskih pregradaka, kao i druga
njihova potraivanja koja se naplauju u tromesenim ili kraim rokovima;
4) potraivanje pretplate na povremene publikacije, raunajui od isteka vremena za koje je publikacija
naruena.
(2) Zastarevanje tee iako su isporuke ili usluge produene.

Potraivanja utvrena pred sudom ili drugim nadlenim organima

lan 379

(1) Sva potraivanja koja su utvrena pravnosnanom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadlenog
organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona
za koja zakon inae predvia krai rok zastarelosti.
(2) Meutim, sva povremena potraivanja koja proistiu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju
ubudue, zastarevaju u roku predvienom za zastarelost povremenih potraivanja.

Rokovi zastarelosti kod ugovora o osiguranju

lan 380
(1) Potraivanja ugovaraa osiguranja, odnosno treeg lica iz ugovora o osiguranju ivota zastarevaju za
pet, a iz ostalih ugovora o osiguranju za tri godine, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske
godine u kojoj je potraivanje nastalo.
(2) Ako zainteresovano lice dokae da do dana odreenog u prethodnom stavu nije znalo da se osigurani
sluaj dogodio, zastarevanje poinje od dana kad je za to saznalo, s tim da u svakom sluaju potraivanje
zastareva kod osiguranja ivota za deset, a kod ostalih za pet godina od dana odreenog u prethodnom
stavu.
(3) Potraivanja osiguravaa iz ugovora o osiguranju zastarevaju za tri godine.
(4) Kad u sluaju osiguranja od odgovornosti treeg, oteeno lice zahteva naknadu od osiguranika, ili je
dobije od njega, zastarevanje osiguranikovog zahteva prema osiguravau poinje od dana kada je
oteeno lice trailo sudskim putem naknadu od osiguranika, odnosno kad ga je osiguranik obetetio.
(5) Neposredan zahtev treeg oteenog lica prema osiguravau zastareva za isto vreme za koje
zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za tetu.
(6) Zastarevanje potraivanja koje pripada osiguravau prema treem licu odgovornom za nastupanje
osiguranog sluaja poinje tei kad i zastarevanje potraivanja osiguranika prema tom licu i navrava se u
istom roku.

Odsek 3
Zastoj zastarevanja
Potraivanja izmeu odreenih lica
lan 381

Zastarevanje ne tee:
1) izmeu branih drugova;
2) izmeu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;
3) izmeu tienika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne
budu poloeni rauni;
4) izmeu dva lica koja ive u vanbranoj zajednici, dok ta zajednica postoji.

Potraivanja odreenih lica

lan 382
Zastarevanje ne tee:
1) za vreme mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraivanja lica na
vojnoj dunosti;
2) u pogledu potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem domainstvu prema poslodavcu ili lanovima
njegove porodice koji zajedno sa njima ive, sve dok taj radni odnos traje.

Nesavladive prepreke
lan 383
Zastarevanje ne tee za sve vreme za koje poveriocu nije bilo mogue zbog nesavladivih prepreka da
sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.

Uticaj uzroka zastoja zastarevanja

lan 384
(1) Ako zastarevanje nije moglo poeti da tee zbog nekog zakonskog uzroka, ono poinje tei kad taj
uzrok prestane.
(2) Ako je zastarevanje poelo tei pre nego to je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, ono
nastavlja da tee kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja rauna se u zakonom
odreeni rok za zastarelost.

Potraivanja prema poslovno nesposobnim licima i njihova potraivanja

lan 385
(1) Zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li
imaju zakonskog zastupnika ili ne.
(2) Meutim, zastarelost potraivanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog
lica bez zastupnika, ne moe nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno
sposobna, ili od kad su dobila zastupnika.
(3) Ako je za zastarelost nekog potraivanja odreeno vreme krae od dve godine, a poverilac je
maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog
potraivanja poinje tei od kad je poverilac postao poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.

Potraivanja prema licu na odsluenju vojnog roka

lan 386
Zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluenju vojnog roka ili na vojnoj vebi ne moe nastupiti dok
ne proteknu tri meseca od odsluenja vojnog roka ili prestanka vojne vebe.

Odsek 4
Prekid zastarevanja
Priznanje duga
lan 387
(1) Zastarevanje se prekida kada dunik prizna dug.
(2) Priznanje duga moe se uiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan nain, kao to su
davanje otplate, plaanje kamate, davanje obezbeenja.

Podizanje tube
lan 388

Zastarevanje se prekida podizanjem tube i svakom drugom poverievom radnjom preduzetom protiv
dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom, u cilju utvrivanja, obezbeenja ili ostvarenja
potraivanja.

Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tube

lan 389
(1) Prekid zastarevanja izvren podizanjem tube ili kojom drugom poverioevom radnjom preduzetom
protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom u cilju utvrivanja, obezbeenja ili ostvarenja
potraivanja, smatra se da nije nastupio ako poverilac odustane od tube ili radnje koju je preduzeo.
(2) Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poverioeva tuba ili zahtev bude odbaen ili odbijen, ili
ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvrenja ili obezbeenja bude ponitena.

Odbacivanje tube zbog nenadlenosti

lan 390
(1) Ako je tuba protiv dunika odbaena zbog nenadlenosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tie
sutine stvari, pa poverilac podigne ponovo tubu u roku od tri meseca od dana pravnosnanosti odluke o
odbacivanju tube, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tubom.
(2) Isto vredi i za pozivanje u zatitu, i za isticanje prebijanja potraivanja u sporu, kao i u sluaju kad je
sud ili drugi organ uputio duniku da svoje prijavljeno potraivanje ostvaruje u parninom postupku.

Pozivanje dunika
lan 391
Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dunika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni.

Rok zastarelosti u sluaju prekida

lan 392
(1) Posle prekida zastarevanje poinje tei iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u
zakonom odreeni rok za zastarelost.
(2) Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dunika poinje tei iznova od priznanja.

(3) Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tube ili pozivanjem u zatitu, ili isticanjem prebijanja
potraivanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraivanja u nekom drugom postupku, zastarevanje
poinje tei iznova od dana kad je spor okonan ili svren na neki drugi nain.
(4) Kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraivanja u steajnom postupku, zastarevanje poinje
tei iznova od dana okonanja ovog postupka.
(5) Isto vai i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvrenja ili obezbeenja.
(6) Zastarevanje koje poinje tei iznova posle prekida, navrava se kad protekne onoliko vremena koliko
je zakonom odreeno za zastarevanje koje je prekinuto.

Zastarelost u sluaju prenova

lan 393
Ako je prekid nastao priznanjem duga od strane dunika, a poverilac i dunik su se sporazumeli da
izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraivanje zastareva za vreme koje je odreeno za njegovu
zastarelost.

Glava V
RAZNE VRSTE OBAVEZA
Odeljak 1
NOVANE OBAVEZE
Odsek 1
Opte odredbe
Naelo monetarnog nominalizma
lan 394
Kad obaveza ima za predmet svotu novca, dunik je duan isplatiti onaj broj novanih jedinica na koji
obaveza glasi, izuzev kad zakon odreuje to drugo.

Valuta obaveze
lan 395

Ako novana obaveza glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se moe zahtevati
u domaem novcu prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze.

lan 396
(Brisano)

Klizna skala
lan 397
U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui odreene predmete dozvoljeno je
ugovoriti da e cena zavisiti od cena materijala i od rada, kao i drugih elemenata koji utiu na visinu
trokova proizvodnje, u odreeno vreme na odreenom tritu.

Plaanje pre roka

lan 398
(1) Dunik novane obaveze moe je ispuniti pre roka.
(2) Nitava je odredba ugovora kojom se dunik odrie ovog prava.
(3) U sluaju ispunjenja novane obaveze pre roka, dunik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos
kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze, samo ako je na to ovlaen ugovorom ili to
proizlazi iz obiaja.

Odsek 2
Ugovorna kamata
Stopa ugovorne kamate
lan 399
(1) Stopa ugovorne kamate izmeu fizikih lica ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu
ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju.
(2) U pogledu najvie ugovorene kamatne stope izmeu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog
zakona.

(3) Ako je kamata ugovorena, ali nije odreena njena stopa ni vreme dospevanja, izmeu fizikih lica vai
kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a izmeu pravnih lica vai
kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu
vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odreeni sluaj nije predvieno to drugo.
(4) Ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene, primenie se najvea dozvoljena stopa kamate.

Kamata na kamatu
lan 400
(1) Nitava je odredba ugovora kojom se predvia da e na kamatu, kada dospe za isplatu, poeti tei
kamata, ako ne bude isplaena.
(2) Ali se moe unapred ugovoriti da e se stopa kamate poveati ako dunik ne isplati dospele kamate na
vreme.
(3) Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih
organizacija.

Kad kamata prestaje tei

lan 401
(Brisan)

Kamata u nenovanim obavezama

lan 402
Odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno vae i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari
odreene po rodu.

Odeljak 2
OBAVEZE SA VIE PREDMETA
Odsek 1
Alternativne obaveze
Pravo izbora

lan 403
Ako neka obaveza ima dva ili vie predmeta, ali je dunik duan dati samo jedan da bi se oslobodio
obaveze, pravo izbora, ako nije to drugo ugovoreno, pripada duniku i obaveza prestaje kad on bude
predao predmet koji je izabrao.

Neopozivost i dejstvo izvrenog izbora

lan 404
(1) Izbor je izvren kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome ta je izabrala, i od
tog asa izbor se vie ne moe menjati.
(2) Izvrenjem izbora smatra se da je obaveza od poetka bila jednostavna i da je njen predmet od
poetka bila izabrana stvar.

Trajanje prava izbora

lan 405
(1) Dunik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvrenja jedna od dugovanih stvari ne bude
potpuno ili delimino predata poveriocu po njegovom izboru.
(2) Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izboru u roku odreenom za ispunjenje,
dunik ga moe pozvati da izvri izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle ijeg isteka pravo izbora
prelazi na dunika.

Izbor poveren treem licu

lan 406
Ako izbor treba da izvri neko tree lice, a ono to ne uini, svaka strana moe zahtevati da izbor izvri
sud.

Ogranienje na preostali predmet

lan 407
Ako je jedan predmet obaveze postao nemogu usled nekog dogaaja za koji ne odgovara ni jedna
strana, obaveza se ograniava na preostali predmet.

Ogranienje u sluaju odgovornosti jedne strane

lan 408
(1) Kad je jedan predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran dunik, obaveza
se ograniava na preostali predmet u sluaju da pravo izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada
poveriocu, on moe po svom izboru traiti preostali predmet ili naknadu tete.
(2) Kad je jedan predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran poverilac,
dunikova obaveza prestaje, ali u sluaju da njemu pripada pravo izbora, on moe traiti naknadu tete i
izvriti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on moe dati naknadu
tete i traiti preostali predmet.

Odsek 2
Fakultativne obaveze i fakultativna potraivanja
I Fakultativne obaveze
Ovlaenje dunika u fakultativnoj obavezi
lan 409
Dunik ija obaveza ima jedan predmet, ali mu je doputeno da se oslobodi svoje obaveze dajui neki
drugi odreeni predmet, moe se koristiti tom mogunou sve dok poverilac u postupku prinudnog
izvrenja ne dobije potpuno ili delimino predmet obaveze.

Ovlaenja poverioca u fakultativnoj obavezi

lan 410
(1) Poverilac u fakultativnoj obavezi moe zahtevati od dunika samo predmet obaveze, ali ne i drugi
predmet, kojim dunik, ako hoe, moe takoe ispuniti svoju obavezu.
(2) Kad predmet obaveze postane nemogu usled dogaaja za koji dunik odgovara, poverilac moe
traiti samo naknadu tete, ali se dunik moe osloboditi obaveze dajui predmet koji je ovlaen dati
umesto dugovanog predmeta.

II Fakultativna potraivanja
lan 411

(1) Kad je ugovorom ili zakonom predvieno da poverilac moe umesto dugovanog predmeta zahtevati od
dunika neki drugi odreeni predmet, dunik je duan predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva.
(2) U ostalom, za ovakva fakultativna potraivanja vae prema nameri ugovaraa i prema prilikama posla
odgovarajua pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.

Odeljak 3
OBAVEZE SA VIE DUNIKA ILI POVERILACA
Odsek 1
Deljive obaveze
Deljenje obaveze i potraivanja
lan 412
(1) Obaveza je deljiva ako se ono to se duguje moe podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva
kao i ceo predmet, i ako ono tom podelom ne gubi nita od svoje vrednosti, inae obaveza je nedeljiva.
(2) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie dunika, obaveza se deli meu njima na jednake delove, ako nije
odreena drukija podela, i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze.
(3) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie poverilaca, potraivanje se deli meu njima na jednake delove,
ako nije to drugo odreeno, i svaki poverilac moe zahtevati samo svoj deo potraivanja.

Pretpostavka solidarnosti
lan 413
Kad ima vie dunika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni odgovaraju poveriocu
solidarno, osim ako su ugovarai izrino otklonili solidarnu odgovornost.

Odsek 2
Solidarne obaveze
I Solidarnost dunika
Sadrina solidarnosti dunika
lan 414

(1) Svaki dunik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac moe zahtevati njeno
ispunjenje od koga hoe sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dunik ispuni obavezu, ona
prestaje i svi se dunici oslobaaju.
(2) Od vie solidarnih dunika, svaki moe dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i
uopte sa razliitim odstupanjima.

Prebijanje
lan 415
(1) Svaki solidarni dunik moe se pozvati na prebijanje koje je izvrio njegov sadunik.
(2) Solidarni dunik moe potraivanje svog sadunika prema poveriocu prebiti sa poverioevim
potraivanjem, ali samo za onoliko koliko iznosi deo duga tog sadunika u solidarnoj obavezi.

Otputanje duga
lan 416
(1) Otputanje duga izvreno sporazumno sa jednim solidarnim dunikom oslobaa obaveze i ostale
dunike.
(2) Ali, ako je otputanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dunika s kojim je izvreno, solidarna
obaveza smanjuje se za deo koji prema meusobnim odnosima dunika pada na njega, a ostali dunici
odgovaraju solidarno za ostatak obaveze.

Prenov
lan 417
(1) Prenovom koji je poverilac izvrio sa jednim solidarnim dunikom oslobaaju se i ostali dunici.
(2) Ali, ako su poverilac i dunik prenov ograniili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne
prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo.

Poravnanje
lan 418

Poravnanje koje je zakljuio jedan od solidarnih dunika sa poveriocem nema dejstva prema ostalim
dunicima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, ako ono nije ogranieno na dunika sa kojim je
zakljueno.

Sjedinjenje
lan 419
Kad se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo dunika iste solidarne obaveze, obaveza ostalih
dunika smanjuje se za iznos dela koji na njega pada.

Docnja poverioca
lan 420
Kad poverilac doe u docnju prema jednom solidarnom duniku, on je u docnji i prema ostalim solidarnim
dunicima.

Docnja jednog dunika i priznanje duga

lan 421
(1) Docnja jednog solidarnog dunika nema dejstvo prema ostalim dunicima.
(2) Isto vai i za priznanje duga koje bi izvrio jedan od solidarnih dunika.

Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti

lan 422
(1) Ako zastarevanje ne tee ili je prekinuto prema jednom duniku, ono tee za ostale solidarne dunike i
moe se navriti, ali dunik prema kome obaveza nije zastarela i koji je morao da je ispuni ima pravo
zahtevati od ostalih dunika prema kojima je obaveza zastarela da mu naknade svaki svoj deo obaveze.
(2) Odricanje od navrene zastarelosti nema dejstva prema ostalim dunicima.

Pravo ispunioca na naknadu

lan 423

(1) Dunik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadunika da mu naknadi deo obaveza
koji pada na njega.
(2) Pri tome nije od uticaja okolnost to je poverilac nekog od sadunika oslobodio duga ili mu je dug
smanjio.
(3) Deo koji pada na dunika od koga ne moe da se dobije naknada deli se srazmerno na sve dunike.

Podela na jednake delove i izuzetak

lan 424
(1) Ako nije to drugo ugovoreno ili inae ne proizlazi iz pravnih odnosa uesnika u poslu, na svakog
dunika dolazi jednak deo.
(2) Ali, ako je solidarna obaveza zakljuena u iskljuivom interesu jednog solidarnog dunika, on je duan
naknaditi ceo iznos obaveze saduniku koji je namirio poverioca.

II Solidarnost poverilaca
Solidarnost se ne pretpostavlja
lan 425
Kad na poverilakoj strani ima vie lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom
odreena.

Sadrina solidarnosti
lan 426
(1) Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dunika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih
bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.
(2) Dunik moe ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatrai
ispunjenje.

Prebijanje
lan 427

(1) Dunik moe izvriti prebijanje svoje obaveze sa potraivanjem koje ima prema poveriocu koji mu
zahteva ispunjenje.
(2) Prebijanje sa potraivanjem koje ima prema nekom drugom poveriocu, dunik moe izvriti samo do
visine dela solidarnog potraivanja koje pripada tom poveriocu.

Otputanje duga i prenov

lan 428
Otputanjem duga i prenovom izmeu dunika i jednog poverioca smanjuje se solidarna obaveza za
onoliko koliko iznosi deo tog potraivanja poverioca.

Poravnanje
lan 429
Poravnanje koje je zakljuio jedan od solidarnih poverilaca sa dunikom nema dejstva prema ostalim
poveriocima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, izuzev kad se ono odnosi samo na deo
poverioca sa kojim je zakljueno.

Sjedinjenje
lan 430
Kad se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo dunika, svaki od ostalih solidarnih poverilaca
moe od njega zahtevati samo svoj deo potraivanja.

Docnja
lan 431
(1) Kad dunik doe u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docnji i prema ostalim
poveriocima.
(2) Docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima.

Priznanje duga
lan 432

Priznanje duga uinjeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima.

Zastarelost
lan 433
(1) Ako jedan poverilac prekine zastarevanje, ili ako prema njemu ne tee zastarevanje, to ne koristi
ostalim poveriocima i prema njima zastarevanje tee i dalje.
(2) Odricanje od zastarelosti izvreno prema jednom poveriocu koristi i ostalim poveriocima.

Odnosi izmeu poverilaca posle ispunjenja

lan 434
(1) Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispunjenje od dunika da mu
preda deo koji mu pripada.
(2) Ako iz odnosa meu poveriocima ne proistie to drugo, svakom solidarnom poveriocu pripada jednak
deo.

Odsek 3
Nedeljive obaveze
lan 435
(1) Za nedeljive obaveze u kojima ima vie dunika shodno se primenjuju propisi o solidarnim obavezama.
(2) Kad u nedeljivoj obavezi ima vie poverilaca meu kojima nije ni ugovorena ni zakonom odreena
solidarnost, jedan poverilac moe zahtevati da dunik ispuni njemu samo ako je ovlaen od ostalih
poverilaca da primi ispunjenje, a inae svaki poverilac moe zahtevati od dunika da obavezu ispuni svim
poveriocima zajedno, ili da je poloi sudu.

Glava VI
PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA
Odeljak 1
USTUPANJA POTRAIVANJA UGOVOROM (CESIJA)
Odsek 1

Opte odredbe
Koja se potraivanja mogu preneti ugovorom
lan 436
(1) Poverilac moe ugovorom zakljuenim sa treim preneti na ovoga svoje potraivanje, izuzev onog iji
je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za linost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi
prenoenju na drugoga.
(2) Ugovor o ustupanju nema dejstvo prema duniku, ako su on i poverilac ugovorili da ovaj nee moi
preneti potraivanje na drugoga ili da ga nee moi preneti bez dunikovog pristanka.

Sporedna prava
lan 437
(1) Sa potraivanjem prelaze na prijemnika sporedna prava, kao to su pravo prvenstvene naplate,
hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, ugovornu kaznu i sl.
(2) Ipak, ustupilac moe predati zaloenu stvar prijemniku samo ako zalogodavac pristane na to, inae
ona ostaje kod ustupioca da je uva za raun prijemnika.
(3) Pretpostavlja se da su dospele, a neisplaene kamate ustupljene sa glavnim potraivanjem.

Obavetavanje dunika
lan 438
(1) Za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika, ali je ustupilac duan obavestiti dunika o
izvrenom ustupanju.
(2) Ispunjenje izvreno ustupiocu pre obavetenja o ustupanju punovano je i oslobaa dunika obaveze,
ali samo ako nije znao za ustupanje, inae obaveza ostaje i on je duan da je ispuni prijemniku.

Viestruko ustupanje
lan 439
Ako je poverilac ustupio isto potraivanje raznim licima, potraivanje pripada prijemniku o kome je
ustupilac prvo obavestio dunika, odnosno koji se prvi javio duniku.

Odsek 2
Odnos prijemnika i dunika
lan 440
(1) Prijemnik ima prema duniku ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja.
(2) Dunik moe istai prijemniku pored prigovora koje ima prema njemu i one prigovore koje je mogao
istai ustupiocu do asa kad je saznao za ustupanje.

Odsek 3
Odnos ustupioca i prijemnika
Predaja i isprava o dugu
lan 441
(1) Ustupilac je duan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, ako ih ima, kao i druge
dokaze o ustupljenom potraivanju i sporednim pravima.
(2) Ako je ustupilac preneo na prijemnika samo jedan deo potraivanja, on je duan predati mu overen
prepis obveznice ili koje druge isprave kojom se dokazuje postojanje ustupljenog potraivanja.
(3) On je duan izdati mu, na njegov zahtev, overenu potvrdu o ustupanju.

Odgovornost za postojanje potraivanja

lan 442
Kad je ustupanje izvreno ugovorom sa naknadom, ustupilac odgovara za postojanje potraivanja u asu
kad je izvreno ustupanje.

Odgovornost za naplativost
lan 443
(1) Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potraivanja ako je to bilo ugovoreno, ali samo do visine
onoga to je primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata, trokova oko ustupanja i trokova postupka
protiv dunika.
(2) Vea odgovornost savesnog ustupioca ne moe se ugovoriti.

Odsek 4
Posebni sluajevi ustupanja potraivanja
Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja
lan 444
(1) Kad dunik umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraivanje, ili jedan njegov deo,
zakljuenjem ugovora o ustupanju dunikova obaveza se gasi do iznosa ustupljenog potraivanja.
(2) Ali, kad dunik ustupi svome poveriocu svoje potraivanje samo radi naplaivanja, njegova se obaveza
gasi, odnosno smanjuje tek kad poverilac naplati ustupljeno potraivanje.
(3) U oba sluaja prijemnik je duan predati ustupiocu sve to je naplatio preko iznosa svog potraivanja
prema ustupiocu.
(4) U sluaju ustupanja radi naplaivanja dunik ustupljenog potraivanja moe ispuniti svoju obavezu i
prema ustupiocu, ak i kad je obaveten o ustupanju.

Ustupanje radi obezbeenja

lan 445
Kada je ustupanje izvreno radi obezbeenja prijemnikovog potraivanja prema ustupiocu, prijemnik je
duan da se stara sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina o naplati ustupljenog
potraivanja i da po izvrenoj naplati, poto zadri koliko je potrebno za namirenje sopstvenog
potraivanja prema ustupiocu, ovome preda viak.

Odeljak 2
PROMENA DUNIKA
Odsek 1
Preuzimanje duga
I Opte odredbe
Ugovor o preuzimanju duga
lan 446

(1) Preuzimanje duga vri se ugovorom izmeu dunika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac.
(2) O zakljuenom ugovoru moe poverioca izvestiti svaki od njih, i svakome od njih moe poverilac
saoptiti svoj pristanak na preuzimanje duga.
(3) Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko ispunjenje od
preuzimaoca, koje je ovaj uinio u svoje ime.
(4) Ugovarai, kao i svaki od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u odreenom roku izjasni da li
pristaje na preuzimanje duga, pa ako se poverilac u odreenom roku ne izjasni smatra se da nije dao svoj
pristanak.
(5) Ugovor o preuzimanju duga ima dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme dok poverilac ne
bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da d pristanak.

Sluaj kad je dug obezbeen hipotekom

lan 447
(1) Kad je prilikom otuenja neke nepokretnosti na kojoj postoji hipoteka ugovoreno izmeu pribavioca i
otuioca da e pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom poveriocu, smatra se da je hipotekarni
poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga ako ga na pismeni poziv otuioca nije odbio u roku
od tri meseca od prijema poziva.
(2) U pismenom pozivu poveriocu se mora skrenuti panja na ovu posledicu, inae e se smatrati kao da
poziv nije upuen.

II Dejstva ugovora o preuzimanju duga

Promena dunika
lan 448
(1) Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto preanjeg dunika, a ovaj se oslobaa obaveze.
(2) Ali, ako je u vreme poverioevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio
prezaduen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, preanji dunik ne oslobaa se obaveze, a
ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu.

(3) Izmeu preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala izmeu preanjeg
dunika i poverioca.

Sporedna prava
lan 449
(1) Sporedna prava koja su dotle postojala uz potraivanje ostaju i dalje, ali jemstva, kao i zaloge, koje su
dala trea lica prestaju ako jemci i zalogodavci ne pristaju da odgovaraju i za novog dunika.
(2) Ako nije to drugo ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenaplaene kamate koje su dospele do
preuzimanja.

Prigovori
lan 450
(1) Preuzimalac moe istai poveriocu sve prigovore koji proistiu iz pravnog odnosa izmeu preanjeg
dunika i poverioca, iz koga potie preuzeti dug, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu.
(2) Preuzimalac ne moe istai poveriocu prigovore koji potiu iz njegovog pravnog odnosa sa preanjim
dunikom, a koji odnos je bio osnov preuzimanja.

Odsek 2
Pristupanje dugu
Ugovor o pristupanju dugu
lan 451
Ugovorom izmeu poverioca i treeg, kojim se ovaj obavezuje poveriocu da e ispuniti njegovo
potraivanje od dunika, trei stupa u obavezu pored dunika.

Pristupanje dugu u sluaju primanja neke imovinske celine

lan 452
(1) Lice na koje pree na osnovu ugovora neka imovinska celina fizikog ili pravnog lica, ili jedan deo te
celine, odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu, odnosno na njen deo, pored dotadanjeg imaoca
i solidarno s njim, ali samo do vrednosti njene aktive.

(2) Nema pravnog dejstva prema poveriocima odredba ugovora kojom bi se iskljuivala ili ograniavala
odgovornost utvrena u prethodnom stavu.

Odsek 3
Preuzimanje ispunjenja
lan 453
(1) Preuzimanje ispunjenja se vri ugovorom izmeu dunika i nekog treeg kojim se ovaj obavezuje
prema duniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu.
(2) On odgovara duniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu, te ovaj zatrai ispunjenje od
dunika.
(3) Ali on ne preuzima dug, niti pristupa dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema njemu.

Deo drugi
UGOVORI
Glava VII
PRODAJA
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 454
(1) Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da
mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.
(2) Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrenje tog prava
zahteva dravinu stvari, da mu i preda stvar.

Forma prodaje nepokretnosti

lan 455
Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zakljuen u pismenoj formi, pod pretnjom nitavosti.

Rizik
lan 456
(1) Do predaje stvari kupcu rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi prodavac, a sa predajom stvari
rizik prelazi na kupca.
(2) Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili traio
zamenu stvari.

Prelaz rizika u sluaju kupeve docnje

lan 457
(1) Ako predaja stvari nije izvrena zbog kupeve docnje, rizik prelazi na kupca u asu kad je doao u
docnju.
(2) Kad su predmet ugovora stvari odreene po rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodavac
izdvojio stvari oigledno namenjene za izvrenje predaje i o tome odaslao obavetenje kupcu.
(3) Ali, kad su stvari odreene po rodu takve prirode da prodavac ne moe da izdvoji jedan njihov deo,
dovoljno je da je prodavac izvrio sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti stvari i da je o
tome odaslao obavetenje kupcu.

Odeljak 2
SASTOJCI UGOVORA O PRODAJI
Odsek 1
Stvar
Opte pravilo
lan 458
(1) Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu, te je nitav ugovor o prodaji stvari koja je van prometa.
(2) Za prodaju stvari iji je promet ogranien vae posebni propisi.
(3) Prodaja se moe odnositi i na buduu stvar.

Kad je stvar propala pre ugovora

lan 459
(1) Ugovor o prodaji nema pravno dejstvo, ako je u asu njegovog zakljuenja stvar o kojoj je ugovor bila
propala.
(2) Ako je u asu zakljuenja ugovora stvar bila samo delimino propala, kupac moe raskinuti ugovor ili
ostati pri njemu uz srazmerno snienje cene.
(3) Ali e ugovor ostati na snazi i kupac e imati samo pravo na snienje cene ako delimina propast ne
smeta postizanju svrhe ugovora, ili ako za odreenu stvar postoji takav obiaj u pravnom prometu.

Prodaja tue stvari

lan 460
Prodaja tue stvari obavezuje ugovarae, ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar tua,
moe, ako se usled toga ne moe ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i traiti naknadu tete.

Prodaja spornog prava

lan 461
(1) Sporno pravo moe biti predmet ugovora o prodaji.
(2) Ali je nitav ugovor kojim bi advokat ili koji drugi nalogoprimac kupio sporno pravo ije mu je
ostvarivanje povereno, ili ugovorio za sebe uee u podeli iznosa dosuenog njegovom nalogodavcu.

Odsek 2
Cena
Kad cena nije odreena
lan 462
(1) Ako ugovorom o prodaji cena nije odreena, a ni ugovor ne sadri dovoljno podataka pomou kojih bi
se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.

(2) Kad ugovorom o prodaji u privredi cena nije odreena, niti u njemu ima dovoljno podataka pomou
kojih bi se ona mogla odrediti, kupac je duan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaivao u vreme
zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu.
(3) Pod razumnom cenom smatra se tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe
utvrditi onda cena koju utvruje sud prema okolnostima sluaja.

Propisana cena
lan 463
Kad je ugovorena vea cena od one koju je za odreenu vrstu stvari propisao nadleni organ, kupac
duguje samo iznos propisane cene, a ako je ve isplatio ugovorenu cenu, ima pravo zahtevati da mu se
vrati razlika.

Kad je ugovorena tekua cena

lan 464
(1) Kad je ugovorena tekua cena, kupac duguje cenu utvrenu zvaninom evidencijom na tritu mesta
prodavca u vreme kad je trebalo da usledi ispunjenje.
(2) Ako takve evidencije nema, tekua cena se odreuje na osnovu elemenata pomou kojih se prema
obiajima trita utvruje cena.

Kad je odreivanje cene povereno treem

lan 465
Ako tree lice kome je povereno odreivanje cene nee ili ne moe da je odredi, a ugovarai se ne sloe
naknadno o odreivanju cene niti ugovor raskinu, smatrae se da je ugovorena razumna cena.

Kad je odreivanje cene ostavljeno jednom ugovarau

lan 466
Odredba ugovora kojim se odreivanje cene ostavlja na volju jednom ugovarau smatra se kao da nije ni
ugovorena i tada kupac duguje cenu kao u sluaju kad cena nije odreena.

Odeljak 3

OBAVEZE PRODAVCA
Odsek 1
Predaja stvari
I O predaji uopte
Vreme i mesto predaje
lan 467
(1) Prodavac je duan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predvienom ugovorom.
(2) Prodavac je izvrio obavezu predaje kupcu, po pravilu, kad mu stvar urui ili preda ispravu kojom se
stvar moe preuzeti.

Predmet predaje
lan 468
(1) Ako nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla, prodavac je duan predati stvar kupcu u
ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima.
(2) Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kad je prodavac bio duan da mu ih preda.

Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena

lan 469
Kad je ugovoreno da predaja stvari bude izvrena u toku izvesnog perioda vremena, a nije odreeno koja
e strana imati pravo da odredi datum predaje u granicama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim
kad iz okolnosti sluaja proizlazi da je odreivanje datuma predaje ostavljeno kupcu.

Kad datum predaje nije odreen

lan 470
Kad datum predaje stvari kupcu nije odreen, prodavac je duan izvriti predaju u razumnom roku posle
zakljuenja ugovora, s obzirom na prirodu stvari i na ostale okolnosti.

Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom

lan 471
(1) Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom, predaja stvari vri se u mestu u kome je prodavac u asu
zakljuenja ugovora imao svoje prebivalite ili, u nedostatku ovoga, svoje boravite, a ako je prodavac
zakljuio ugovor u vrenju svoje redovne privredne delatnosti, onda u mestu njegovog sedita.
(2) Ali, ako je u asu zakljuenja ugovora ugovaraima bilo poznato gde se stvar nalazi, odnosno gde
treba da bude izraena, predaja se vri u tom mestu.

Predaja prevoziocu
lan 472
U sluaju kad je prema ugovoru potrebno da se izvri prevoz stvari, a ugovorom nije odreeno mesto
ispunjenja, predaja je izvrena uruenjem stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu.

Organizovanje prevoza
lan 473
Ako je prodavac duan poslati stvar kupcu, mora zakljuiti na uobiajen nain i pod uobiajenim uslovima
ugovore potrebne za izvrenje prevoza do odreenog mesta.

Trokovi
lan 474
Trokove predaje, kao i one koji joj prethode, snosi prodavac, a trokove odnoenja stvari i sve ostale
trokove posle predaje snosi kupac, ako nije to drugo ugovoreno.

II Istovremeno izvrenje predaje stvari i isplate cene

Odlaganje predaje do isplate cene
lan 475
Ako nije to drugo ugovoreno ili uobiajeno, prodavac nije duan predati stvar ako mu kupac ne isplati
cenu istovremeno, ili nije spreman da to istovremeno uini, ali kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to
je imao mogunost da pregleda stvar.

Odlaganje predaje u sluaju prevoza stvari

lan 476
(1) Kad se predaja stvari ostvaruje uruenjem prevoziocu, prodavac moe odloiti odailjanje stvari do
isplate cene, ili poslati stvar tako da zadri pravo da raspolae njom za vreme prevoza.
(2) Ako je zadrao pravo da raspolae stvarju za vreme prevoza, prodavac moe zahtevati da stvar ne
bude predata kupcu u mestu opredeljenja dok ne isplati cenu, a kupac nije duan isplatiti cenu pre nego
to je imao mogunost da pregleda stvar.
(3) Meutim, kad ugovor predvia plaanje uz predaju odgovarajue isprave, kupac nema pravo da odbije
isplatu cene zbog toga to nije imao mogunosti da pregleda stvar.

Spreavanje izruenja otposlate stvari

lan 477
(1) Ako se posle odailjanja stvari kupcu pokae da su njegove materijalne prilike takve da se osnovano
moe posumnjati da e on moi isplatiti cenu, prodavac moe spreiti izruenje stvari kupcu ak i kad ovaj
ve ima u rukama ispravu koja ga ovlauje da zahteva izruenje stvari.
(2) Meutim, prodavac ne moe spreiti izruenje ako ga zahteva neko tree lice koje je uredan imalac
isprave koja ga ovlauje da zahteva izruenje stvari, osim ako isprava sadri rezerve u pogledu dejstva
prenosa, ili ako prodavac dokae da je imalac isprave kad ju je pribavljao postupio svesno na tetu
prodavca.

Odsek 2
Odgovornost za materijalne nedostatke
I O materijalnim nedostacima uopte
Materijalni nedostaci za koje prodavac odgovara
lan 478
(1) Prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u asu prelaza rizika na kupca,
bez obzira na to da li mu je to bilo poznato.
(2) Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaza rizika na kupca ako su
posledica uzroka koji je postojao pre toga.

(3) Neznatan materijalni nedostatak ne uzima se u obzir.

Kad postoje materijalni nedostaci

lan 479
Nedostatak postoji:
1) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet;
2) ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata
prodavcu, ili mu je morala biti poznata;
3) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene, odnosno propisane;
4) kad je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model
pokazani samo radi obavetenja.

Nedostaci za koje prodavac ne odgovara

lan 480
(1) Prodavac ne odgovara za nedostatke iz ta. 1) i 3) prethodnog lana, ako su u asu zakljuenja
ugovora bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati.
(2) Smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi briljivo lice sa prosenim
znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i struke kao kupac moglo lako opaziti pri uobiajenom pregledu
stvari.
(3) Ali, prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti, ako je izjavio da stvar nema
nikakve nedostatke ili da stvar ima odreena svojstva ili odlike.

Pregled stvari i vidljivi nedostaci

lan 481
(1) Kupac je duan da primljenu stvar na uobiajeni nain pregleda ili je da na pregled, im je to prema
redovnom toku stvari mogue, i da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca u roku od osam dana, a kod
ugovora u privredi bez odlaganja, inae gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.

(2) Kad je pregled izvren u prisustvu obeju strana, kupac je duan svoje primedbe zbog vidljivih
nedostataka saoptiti prodavcu odmah, inae gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.
(3) Ako je kupac otpremio stvar dalje bez pretovara, a prodavcu je pri zakljuenju ugovora bila poznata ili
morala biti poznata mogunost takve dalje otpreme, pregled stvari moe biti odloen do njenog prispea u
novo mesto opredeljenja, i u tom sluaju kupac je duan da prodavca obavesti o nedostacima im je po
redovnom toku stvari mogao za njih doznati od svojih klijenata.

Skriveni nedostaci
lan 482
(1) Kad se posle prijema stvari od strane kupca pokae da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao
otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac je duan, pod
pretnjom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti prodavca u roku od osam dana raunajui od dana
kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja.
(2) Prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokau poto protekne est meseci od predaje stvari,
izuzev kad je ugovorom odreen dui rok.

Rokovi u sluaju opravke, zamene i sl.

lan 483
Kad je zbog nekog nedostatka dolo do opravke stvari, isporuke druge stvari, zamene delova i slino,
rokovi iz prethodna dva lana poinju tei od predaje opravljene stvari, predaje druge stvari, izvrene
zamene delova i slino.

Obavetenje o nedostatku
lan 484
(1) U obavetenju o nedostatku stvari kupac je duan blie opisati nedostatak i pozvati prodavca da
pregleda stvar.
(2) Ako obavetenje o nedostatku koje je kupac blagovremeno poslao prodavcu preporuenim pismom,
telegramom ili na neki drugi pouzdan nain zadocni ili uopte ne stigne prodavcu, smatra se da je kupac
izvrio svoju obavezu da obavesti prodavca.

Znaaj injenice da je prodavac znao za nedostatak

lan 485
Kupac ne gubi pravo da se pozove na neki nedostatak i kad nije izvrio svoju obavezu da stvar pregleda
bez odlaganja, ili obavezu da u odreenom roku obavesti prodavca o postojanju nedostatka, kao i kad se
nedostatak pokazao tek po proteku est meseci od predaje stvari, ako je taj nedostatak bio poznat
prodavcu ili mu nije mogao ostati nepoznat.

Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti za materijalne nedostatke

lan 486
(1) Ugovarai mogu ograniiti ili sasvim iskljuiti prodavevu odgovornost za materijalne nedostatke stvari.
(2) Odredba ugovora o ogranienju ili iskljuenju odgovornosti za nedostatke stvari nitava je ako je
nedostatak bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodavac nametnuo tu
odredbu koristei svoj poseban monopolski poloaj.
(3) Kupac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostatka stvari zadrava ostala prava zbog tih
nedostataka.

Prinudna javna prodaja

lan 487
Imalac ija je stvar prodata na prinudnoj javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari.

II Prava kupca
Ispunjenje, snienje cene, raskid ugovora, naknada tete
lan 488
(1) Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku moe:
1) zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje
ugovora);
2) zahtevati snienje cene;
3) izjaviti da raskida ugovor;

(2) U svakom od ovih sluajeva kupac ima pravo i na naknadu tete.

(3) Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za tetu koju je ovaj zbog nedostatka
stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema optim pravilima o odgovornosti za tetu.

Neispunjenje ugovora u razumnom roku

lan 489
Ako kupac ne dobije zahtevano ispunjenje ugovora u razumnom roku, zadrava pravo da raskine ugovor
ili da snizi cenu.

Kad kupac moe raskinuti ugovor

lan 490
(1) Kupac moe raskinuti ugovor samo ako je prethodno ostavio prodavcu naknadni primereni rok za
ispunjenje ugovora.
(2) Kupac moe raskinuti ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka ako mu je prodavac posle obavetenja
o nedostacima saoptio da nee ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konkretnog sluaja oigledno proizlazi
da prodavac nee moi ispuniti ugovor ni u naknadnom roku.

Neispunjenje ugovora u naknadnom roku

lan 491
Ako prodavac u naknadnom roku ne ispuni ugovor, on se raskida po samom zakonu, ali ga kupac moe
odrati ako bez odlaganja izjavi prodavcu da ugovor odrava na snazi.

Delimini nedostaci
lan 492
(1) Kad samo deo predate stvari ima nedostatke ili kad je predat samo deo stvari, odnosno manja koliina
od ugovorene, kupac moe raskinuti ugovor u smislu prethodnih lanova samo u pogledu dela koji ima
nedostatke, ili samo u pogledu dela ili koliine koji nedostaju.
(2) Kupac moe raskinuti ceo ugovor samo ako ugovorena koliina ili predata stvar ini celinu, ili ako
kupac inae ima opravdan interes da primi ugovorenu stvar ili koliinu u celini.

Kad je prodavac dao kupcu veu koliinu

lan 493
(1) Ugovorom o prodaji u privredi, kad je prodavac stvari odreenih po rodu dao kupcu veu koliinu nego
to je ugovoreno, a kupac u razumnom roku ne izjavi da viak odbija, smatra se da je primio i taj viak, te
je duan platiti ga po istoj ceni.
(2) Ako kupac odbije da primi viak, prodavac je duan naknaditi kupcu tetu.

Kad je odreena jedna cena za vie stvari

lan 494
(1) Kad je jednim ugovorom i za jednu cenu prodato vie stvari ili jedna skupina stvari, pa samo neke od
njih imaju nedostatke, kupac moe raskinuti ugovor samo u pogledu tih stvari, a ne i ostalih.
(2) Meutim, ako one ine jednu celinu tako da bi njihovo razdvajanje bilo tetno, kupac moe raskinuti
ceo ugovor, ili ako on ipak izjavi da raskida ugovor samo u pogledu stvari sa nedostatkom, prodavac sa
svoje strane moe raskinuti ugovor i u pogledu ostalih stvari.

Gubljenje prava da se raskine ugovor zbog nedostatka

lan 495
(1) Kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostatka stvari kad mu je nemogue da vrati stvar ili da je
vrati u stanju u kome ju je primio.
(2) Ipak, kupac moe raskinuti ugovor zbog nekog nedostatka stvari ako je stvar potpuno ili delimino
propala ili oteena usled nedostatka koji opravdava raskidanje ugovora, ili usled nekog dogaaja koji ne
potie od njega ni od nekog lica za koje on odgovara.
(3) Isto vredi ako je stvar potpuno ili delimino propala ili oteena usled obaveze kupca da pregleda
stvar, ili ako je kupac pre nego to je otkriven nedostatak potroio ili izmenio jedan deo stvari u toku njene
redovne upotrebe, kao i ako je oteenje ili izmena bez znaaja.

Ouvanje ostalih prava

lan 496

Kupac koji je zbog nemogunosti da vrati stvar ili da je vrati u stanju u kome je primio izgubio pravo da
raskine ugovor, zadrava ostala prava koja mu daje zakon zbog postojanja nekog nedostatka.

Dejstva raskida zbog nedostatka

lan 497
(1) Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora zbog
neispunjenja.
(2) Kupac duguje prodavcu naknadu za korist od stvari i kad mu je nemogue da je vrati celu ili njen jedan
deo, a ugovor je ipak raskinut.

Snienje cene
lan 498
Snienje cene se vri prema odnosu izmeu vrednosti stvari bez nedostatka i vrednosti stvari sa
nedostatkom, u vreme zakljuenja ugovora.

Postupno otkrivanje nedostataka

lan 499
Kupac koji je postigao snienje cene zbog postojanja nekog nedostatka moe raskinuti ugovor ili zahtevati
novo snienje cene ako se naknadno otkrije neki drugi nedostatak.

Gubitak prava
lan 500
(1) Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka gase se po isteku
jedne godine, raunajui od dana odailjanja obavetenja prodavcu, izuzev ako je prodavevom prevarom
kupac bio spreen da ih upotrebi.
(2) Meutim, kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka moe posle proteka
ovog roka, ako jo nije isplatio cenu, istai svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi teta kao
prigovor protiv prodavevog zahteva da mu se isplati cena.

III Garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari

Odgovornost prodavca i proizvoaa

lan 501
(1) Kad je prodavac neke maine, motora, kakvog aparata, ili drugih slinih stvari koje spadaju u
takozvanu tehniku robu predao kupcu garantni list kojim proizvoa garantuje ispravno funkcionisanje
stvari u toku odreenog vremena, raunajui od njene predaje kupcu, kupac moe, ako stvar ne
funkcionie ispravno, zahtevati kako od prodavca tako i od proizvoaa da stvar opravi u razumnom roku
ili ako to ne uini da mu umesto nje preda stvar koja funkcionie ispravno.
(2) Ovim pravilima ne dira se u pravila o odgovornosti prodavca za nedostatke stvari.

Traenje opravke ili zamene

lan 502
(1) Kupac moe zbog neispravnog funkcionisanja zahtevati od prodavca, odnosno od proizvoaa
opravku ili zamenu stvari u toku garantnog roka, bez obzira na to kad se nedostatak u funkcionisanju
pojavio.
(2) On ima pravo na naknadu tete koju je pretrpeo usled toga to je bio lien upotrebe stvari od trenutka
traenja opravke ili zamene do njihovog izvrenja.

Produenje garantnog roka

lan 503
(1) U sluaju manje opravke, garantni rok se produava onoliko koliko je kupac bio lien upotrebe stvari.
(2) Meutim, kad je zbog neispravnog funkcionisanja izvrena zamena stvari ili njena bitna opravka,
garantni rok poinje tei ponovo od zamene, odnosno od vraanja opravljene stvari.
(3) Ako je zamenjen ili bitno opravljen samo neki deo stvari, garantni rok poinje tei ponovo samo za taj
deo.

Raskidanje ugovora i snienje cene

lan 504

Ako prodavac ne izvri u razumnom roku opravku ili zamenu stvari, kupac moe raskinuti ugovor ili sniziti
cenu i zahtevati naknadu tete.

Trokovi i rizik
lan 505
(1) Prodavac, odnosno proizvoa je duan da o svom troku prenese stvar do mesta gde treba da se
opravi, odnosno zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu stvar vrati natrag kupcu.
(2) Za to vreme prodavac, odnosno proizvoa snosi rizik za propast ili oteenje stvari.

Odgovornost kooperanata
lan 506
Kad je u izradi pojedinih delova stvari ili u izvrenju pojedinih radnji uestvovalo vie samostalnih
proizvoaa, njihova odgovornost prema finalnom proizvoau za neispravno funkcionisanje stvari koje
potie od tih delova ili od tih radnji prestaje kad prestane odgovornost finalnog proizvoaa prema kupcu
stvari.

Gubitak prava
lan 507
Prava kupca prema proizvoau po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne godine raunajui od
dana kad je traio od njega opravku ili zamenu stvari.

Odsek 3
Odgovornost za pravne nedostatke (zatita od evikcije)
Pravni nedostaci
lan 508
(1) Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo treeg koje iskljuuje, umanjuje ili
ograniava kupevo pravo, a o ijem postojanju kupac nije obaveten, niti je pristao da uzme stvar
optereenu tim pravom.

(2) Prodavac nekog drugog prava garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo
ostvarenje.

Obavetavanje prodavca
lan 509
Kad se pokae da tree lice polae neko pravo na stvar, kupac je duan obavestiti prodavca o tome,
izuzev kad je to prodavcu ve poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili
pretenzije treeg ili, kad su predmet ugovora stvari odreene po rodu, da mu isporui drugu stvar bez
pravnog nedostatka.

Sankcije pravnih nedostataka

lan 510
(1) Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u sluaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida
po samom zakonu, a u sluaju umanjenja ili ogranienja kupevog prava, kupac moe po svom izboru
raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno snienje cene.
(2) Ako prodavac ne udovolji kupevom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija
treeg, kupac moe raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne moe ostvariti.
(3) U svakom sluaju kupac ima pravo na naknadu pretrpljene tete.
(4) Meutim, ako je kupac u asu zakljuenja ugovora znao za mogunost da mu stvar bude oduzeta, ili
da njegovo pravo bude smanjeno ili ogranieno, nema pravo na naknadu tete ako se ta mogunost
ostvari, ali ima pravo zahtevati vraanje, odnosno snienje cene.

Kad kupac ne obavesti prodavca

lan 511
Kupac koji se, ne obavetavajui prodavca, upustio u spor sa treim i spor izgubio, moe se ipak pozvati
na prodavevu odgovornost za pravne nedostatke, izuzev ako prodavac dokae da je on raspolagao
sredstvima da se odbije zahtev treeg lica.

Kad je pravo treeg oigledno osnovano

lan 512

(1) Kupac ima pravo pozvati se na prodavevu odgovornost za pravne nedostatke i kad je bez
obavetenja prodavca i bez spora priznao oigledno osnovano pravo treeg.
(2) Ako je kupac isplatio treem izvesnu svotu novca da bi odustao od svog oiglednog prava, prodavac
se moe osloboditi svoje odgovornosti ako naknadi kupcu isplaenu svotu i pretrpljenu tetu.

Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti

lan 513
(1) Odgovornost prodavca za pravne nedostatke moe se ugovorom ograniiti ili sasvim iskljuiti.
(2) Ali, ako je u vreme zakljuenja ugovora prodavcu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki
nedostatak u njegovom pravu, odredba ugovora o ogranienju ili o iskljuenju odgovornosti za pravne
nedostatke je nitava.

Ogranienja javno-pravne prirode

lan 514
Prodavac odgovara i za posebna ogranienja javno-pravne prirode koja kupcu nisu bila poznata, ako je on
za njih znao ili je znao da se mogu oekivati, a nije ih kupcu saoptio.

Gubitak prava
lan 515
(1) Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godine dana od saznanja za postojanje
prava treeg.
(2) Ali, ako je tree lice pre isteka toga roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u spor
umea, pravo kupca se gasi tek istekom est meseci po pravnosnano okonanom sporu.

Odeljak 4
OBAVEZE KUPCA
Odsek 1
Isplata cena
Vreme i mesto isplate

lan 516
(1) Kupac je duan platiti cenu u vreme i na mestu odreenom u ugovoru.
(2) U nedostatku ugovorne odredbe ili drukijih obiaja, plaanje se vri u asu i u mestu u kome se vri
predaja stvari.
(3) Ako se cena ne mora platiti u asu predaje, plaanje se vri u prebivalitu, odnosno seditu prodavca.

Kamata u sluaju prodaje na kredit

lan 517
Ako stvar prodata na kredit daje plodove ili kakve druge koristi, kupac duguje kamatu od kad mu je stvar
predata bez obzira na to da li je dospela obaveza za isplatu cene.

Isplata cene u sluaju uzastopnih isporuka

lan 518
(1) U sluaju uzastopnih isporuka kupac je duan isplatiti cenu za svaku isporuku u asu njenog
preuzimanja, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili proizlazi iz okolnosti posla.
(2) Ako je u ugovoru sa uzastopnim isporukama kupac dao prodavcu predujam, prve isporuke naplauju
se iz predujma, ako nije to drugo ugovoreno.

Odsek 2
Preuzimanje stvari
lan 519
(1) Preuzimanje stvari se sastoji u preduzimanju potrebnih radnji da bi predaja bila mogua, kao i u
odnoenju stvari.
(2) Ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar ija mu je predaja ponuena na ugovoren
ili uobiajen nain i na vreme, prodavac moe, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac nee
isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor.

Odeljak 5
OBAVEZA UVANJA STVARI ZA RAUN SAUGOVARAA

Sluajevi obaveze uvanja

lan 520
(1) Kad je zbog kupeve docnje rizik preao na kupca pre predaje stvari, prodavac je duan uvati stvar
sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina i u tom cilju preduzeti potrebne mere.
(2) Isto vai i za kupca kad mu je stvar uruena, a on hoe da je vrati prodavcu, bilo to je raskinuo
ugovor, bilo to je zahtevao drugu stvar umesto nje.
(3) I u jednom i u drugom sluaju ugovara koji je duan preduzeti mere za ouvanje stvari ima pravo na
naknadu trokova potrebnih radi ouvanja stvari.

Kad kupac nee da primi stvar koja mu je upuena

lan 521
Kupac koji nee da primi stvar koja mu je upuena u mesto opredeljenja i tamo stavljena na raspolaganje,
duan je da je preuzme za raun prodavca, ako ovaj nije prisutan u mestu opredeljenja niti tamo ima
nekog koji bi je za njega preuzeo, a pod uslovom da je to mogue bez isplate cene i bez veih nezgoda ili
preteranih trokova.

Prava strane dune da uva stvar

lan 522
Ugovorna strana koja je prema prethodnim odredbama duna preduzeti mere za uvanje stvari moe je,
pod uslovima i sa posledicama navedenim u odredbama ovog zakona o polaganju kod suda i prodaji
dugovane stvari, poloiti kod suda, predati na uvanje nekom drugom ili prodati je za raun druge strane.

Odeljak 6
NAKNADA TETE U SLUAJU RASKIDA PRODAJE
Opte pravilo
lan 523
Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovaraa, druga strana ima pravo na
naknadu tete koju zbog toga trpi, prema optim pravilima o naknadi tete nastale povredom ugovora.

Kad stvar ima tekuu cenu

lan 524
(1) Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovaraa, a stvar ima tekuu cenu,
druga strana moe zahtevati razliku izmeu cene odreene ugovorom i tekue cene na dan raskida
ugovora na tritu mesta u kome je posao obavljen.
(2) Ako na tritu mesta u kome je posao obavljen nema tekue cene, za izraunavanje visine naknade
uzima se u raun tekua cena trita koje bi ga moglo zameniti u datom sluaju, kojoj treba dodati razliku
u trokovima prevoza.

Kad je izvrena prodaja ili kupovina radi pokria

lan 525
(1) Kad je predmet prodaje izvesna koliina stvari odreenih po rodu, pa jedna strana ne izvri svoju
obavezu na vreme, druga strana moe izvriti prodaju radi pokria, odnosno kupovinu radi pokria, i
zahtevati razliku izmeu cene odreene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokria.
(2) Prodaja, odnosno kupovina radi pokria mora biti izvrena u razumnom roku i na razuman nain.
(3) O nameravanoj prodaji, odnosno kupovini poverilac je duan obavestiti dunika.

Naknada ostale tete

lan 526
Pored prava na naknadu tete prema pravilima iz prethodnih lanova, ugovoru verna strana ima pravo i
na naknadu vee tete, ukoliko ju je pretrpela.

Odeljak 7
SLUAJEVI PRODAJE SA NAROITIM POGODBAMA
Odsek 1
Prodaja sa pravom pree kupovine
Pojam
lan 527

Ugovornom odredbom o pravu pree kupovine obavezuje se kupac da izvesti prodavca o nameravanoj
prodaji stvari odreenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.

Rokovi za vrenje prava i za isplatu cene

lan 528
(1) Prodavac je duan obavestiti kupca na pouzdan nain o svojoj odluci da se koristi pravom pree
kupovine u roku od mesec dana, raunajui od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji
treem licu.
(2) Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je duan isplatiti cenu dogovorenu sa treim
licem, ili je poloiti kod suda.
(3) Ako je u ugovoru sa treim predvien rok za isplatu cene, prodavac se moe koristiti tim rokom samo
ako prui dovoljno obezbeenje.

Mogunost nasleivanja i otuenja

lan 529
Pravo pree kupovine pokretnih stvari ne moe se ni otuiti ni naslediti, ukoliko zakonom nije drukije
odreeno.

U sluaju prinudne javne prodaje

lan 530
(1) U sluaju prinudne javne prodaje prodavac se ne moe pozivati na svoje pravo pree kupovine.
(2) Ali, prodavac ije je pravo pree kupovine bilo upisano u javnoj knjizi moe zahtevati ponitenje javne
prodaje, ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje.

Trajanje prava pree kupovine

lan 531
(1) Pravo pree kupovine prestaje posle pet godina od zakljuenja ugovora, ako nije ugovoreno da e ono
prestati ranije.
(2) Ugovoren dui rok svodi se na rok od pet godina.

Kad je izvren prenos svojine bez obavetavanja prodavca

lan 532
(1) Ako je kupac prodao stvar i preneo svojinu na treeg ne obavetavajui prodavca, i ako je treem bilo
poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo pree kupovine, prodavac moe, u roku
od est meseci raunajui od dana kad je saznao za ovaj prenos, zahtevati da se prenos poniti i da se
stvar njemu ustupi pod istim uslovima.
(2) Ako je kupac netano obavestio prodavca o uslovima prodaje treem, i ako je treem to bilo poznato ili
mu nije moglo ostati nepoznato, ovaj rok od est meseci poinje tei od dana kad je prodavac saznao za
tane uslove ugovora.
(3) Pravo pree kupovine prestaje u svakom sluaju po proteku pet godina od prenosa svojine stvari na
treeg.

Zakonsko pravo pree kupovine

lan 533
(1) Za odreena lica pravo pree kupovine moe biti ustanovljeno zakonom.
(2) Trajanje zakonskog prava pree kupovine nije ogranieno.
(3) Lica koja po samom zakonu imaju pravo pree kupovine moraju biti obavetena pismeno o
nameravanoj prodaji i o njenim uslovima, inae imaju pravo zahtevati ponitenje prodaje.
(4) Pravila o prodaji sa pravom pree kupovine shodno se primenjuju i na zakonsko pravo pree kupovine.

Odsek 2
Kupovina na probu
Pojam
lan 534
(1) Kad je ugovoreno da kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li odgovara
njegovim eljama, duan je o tome da li ostaje pri ugovoru obavestiti prodavca u roku utvrenom
ugovorom ili obiajem, a ako takvog nema, onda u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, inae
se smatra da je odustao od ugovora.

(2) Ako je stvar predata kupcu da bi je isprobao do odreenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po
isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.

Objektivna proba
lan 535
Kad je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima odreeno svojstvo ili da li je podobna za odreenu
upotrebu, opstanak ugovora ne zavisi od kupevog nahoenja, ve od toga da li ova zaista ima ta
svojstva, odnosno da li je podobna za odreenu upotrebu.

Rizik
lan 536
Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupeve izjave da
ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio duan vratiti stvar prodavcu.

Kupovina po pregledu odnosno sa rezervom probanja

lan 537
Odredbe o kupovini na probu shodno se primenjuju na kupovinu po pregledu i na kupovinu sa rezervom
probanja.

Odsek 3
Prodaja po uzorku ili modelu
lan 538
(1) U sluaju prodaje po uzorku ili modelu kod ugovora u privredi ako stvar koju je prodavac predao kupcu
nije saobrazna uzorku ili modelu, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za
materijalne nedostatke stvari, a u drugim sluajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje
obaveze.
(2) Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti ako je uzorak, odnosno model podneo kupcu samo
radi obavetenja i priblinog odreivanja osobine stvari, bez obeanja saobraznosti.

Odsek 4
Prodaja sa specifikacijom

lan 539
(1) Ako je ugovorom zadrano pravo za kupca da docnije odredi oblik, meru ili koje druge pojedinosti
stvari, a kupac ne izvri ovu specifikaciju do ugovorenog datuma, ili do proteka razumnog roka raunajui
od prodavevog traenja da to uini, prodavac moe izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specifikaciju
prema onome to mu je poznato o kupevim potrebama.
(2) Ako sam prodavac obavi specifikaciju, duan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu
razuman rok da sam izvri drukiju specifikaciju.
(3) Ako kupac ne iskoristi ovu mogunost, obavezna je specifikacija koju je izvrio prodavac.

Odsek 5
Prodaja sa zadravanjem prava svojine
Uslovi
lan 540
(1) Prodavac odreene pokretne stvari moe posebnom odredbom ugovora zadrati pravo svojine i posle
predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti.
(2) Zadravanje prava svojine ima dejstva prema kupevim poveriocima samo ako je uinjeno u obliku
javno overene isprave, pre kupevog steaja ili pre plenidbe stvari.
(3) Na pokretnim stvarima o kojima se vode posebne javne knjige moe se zadrati pravo svojine samo
ako je to predvieno propisima o ureenju i voenju tih knjiga.
(4) (Brisan)

Rizik
lan 541
Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi kupac od asa kad mu je stvar predata.

Odsek 6
Prodaja sa obronim otplatama cene
Pojam

lan 542
(1) Ugovorom o prodaji pokretne stvari sa obronim otplatama cene obavezuje se prodavac da preda
kupcu odreenu pokretnu stvar pre nego to mu cena bude potpuno isplaena, a kupac se obavezuje da
isplati njenu cenu u obrocima, u odreenim vremenskim razmacima.
(2) Odredbe ovog odseka o prodaji sa obronim otplatama cene primenjuju se samo ako je kupac fiziko
lice.

Forma ugovora
lan 543
Ugovor o prodaji sa obronim otplatama cene mora biti sastavljen u pismenoj formi.

Bitni sastojci ugovora

lan 544
(1) Pored stvari i njene cene u prodaji za gotovo, u ispravi o ugovoru moraju pod pretnjom nitavosti biti
navedeni: ukupan iznos svih obronih otplata, raunajui i onu koja je izvrena u asu zakljuenja
ugovora, iznos pojedinih otplata, njihov broj i njihovi rokovi.
(2) Isprava o ugovoru mora pod pretnjom nitavosti sadrati odredbu da kupac moe odustati od ugovora
ako to pismeno saopti prodavcu u roku od tri dana od potpisivanja isprave i da se ovog prava kupac ne
moe odrei unapred.

Pravo kupca da isplati cenu odjednom

lan 545
(1) Kupac moe uvek isplatiti odjednom ostatak dune cene.
(2) Taj ostatak se isplauje ist, bez ugovornih kamata i bez trokova.
(3) Nitava je suprotna odredba ugovora.

Raskidanje ugovora i zahtev potpune isplate cene

lan 546

(1) Prodavac moe raskinuti ugovor ako kupac doe u docnju sa poetnom otplatom.
(2) Posle isplate poetne otplate prodavac moe raskinuti ugovor ako kupac doe u docnju s najmanje
dve uzastopne otplate, koje predstavljaju najmanje osminu cene.
(3) Izuzetno, prodavac moe raskinuti ugovor kad kupac doe u docnju sa isplatom samo jedne otplate,
ako za isplatu cene nije predvieno vie od etiri otplate.
(4) U sluajevima predvienim u st. 2 i 3 ovog lana prodavac moe, umesto da raskine ugovor, zahtevati
od kupca isplatu celog ostatka cene, ali je pre toga zahteva duan ostaviti kupcu naknadni rok od petnaest
dana.

Sudsko produenje rokova otplate

lan 547
Na traenje kupca sud moe, kad to okolnosti sluaja opravdavaju, produiti rokove za isplatu zadocnelih
otplata, ako kupac da obezbeenje da e izvriti svoje obaveze, i ako usled toga prodavac ne trpi tetu.

Nitavost ugovorne kazne

lan 548
Nitava je odredba ugovora o ugovornoj kazni za sluaj raskida ugovora, kao i za sluaj da kupac doe u
docnju sa isplatom nekog obroka cene.

Raskid ugovora
lan 549
(1) U sluaju raskida ugovora prodavac je duan vratiti kupcu primljene otplate sa zakonskom kamatom
od dana kada ih je primio i naknaditi mu nune trokove koje je uinio za stvar.
(2) Sa svoje strane kupac je duan vratiti prodavcu stvar u stanju u kome je bila kad mu je bila predata i
dati mu naknadu za njeno upotrebljavanje do raskida ugovora.

Primena pravila o prodaji sa obronim otplatama cene

lan 550

(1) Pravila o prodaji sa obronim otplatama cene vae i u sluaju drugih pogodbi koje imaju istu sutinu,
kao to je, na primer ugovor o zakupu sa odredbom da e stvar koja je data u zakup prei u svojinu
zakupca ako bude plaao zakupninu za odreeno vreme.
(2) Ona e se primenjivati i u sluaju zajma datog kupcu i namenjenog za kupovinu odreenih stvari ako
su se zajmodavac i prodavac sporazumeli da kupac za stvar koju mu je prodavac prodao otplauje
zajmodavcu cenu u obrocima, prema ugovoru zakljuenom izmeu kupca i prodavca.

Nitavost odredbi nepovoljnih za kupca

lan 551
Nitave su odredbe ugovora o prodaji sa obronim otplatama cene, koje bi bile nepovoljnije za kupca od
odredbi ove glave, osim odredbi o zadravanju prava svojine.

Glava VIII
RAZMENA
Pojam
lan 552
(1) Ugovorom o razmeni svaki ugovara se obavezuje prema svom saugovarau da prenese na njega
svojinu neke stvari i da mu je u tu svrhu preda.
(2) Predmet razmene mogu biti i druga prenosiva prava.

Dejstva ugovora o razmeni

lan 553
Iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovaraa obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za
prodavca.

Glava IX
PRODAJNI NALOG
Pojam
lan 554

(1) Ugovorom o prodajnom nalogu obavezuje se nalogoprimac da odreenu pokretnu stvar koju mu je
predao nalogodavac proda za odreenu cenu u odreenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu.
(2) Prodajni nalog ne moe se opozvati.

Rizik za propast i oteenje stvari

lan 555
Stvar predata nalogoprimcu ostaje nalogodaveva i on snosi rizik njene sluajne propasti ili oteenja, ali
ne moe raspolagati njom dok mu ne bude vraena.

Kad se smatra da je nalogoprimac kupio stvar

lan 556
(1) Ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odreenu cenu nalogodavcu do odreenog roka niti je
vrati u tom roku, smatra se da je on stvar kupio.
(2) Ali, njegovi poverioci ne mogu zapleniti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu.

Glava X
ZAJAM
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 557
Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu odreenu koliinu novca ili
kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu
koliinu novca, odnosno istu koliinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Kamata
lan 558
(1) Zajmoprimac se moe obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu.

(2) U ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.

Odeljak 2
OBAVEZE ZAJMODAVCA
Predaja obeanih stvari
lan 559
(1) Zajmodavac je duan predati odreene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije odreen,
onda kad to zajmoprimac zatrai.
(2) Pravo zajmoprimca da trai predaju odreenih stvari zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u
docnju, a u svakom sluaju za godinu dana od zakljuenja ugovora.

Loe materijalne prilike zajmoprimca

lan 560
(1) Ako se pokae da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li e on biti u stanju da
vrati zajam, zajmodavac moe odbiti da izvri svoju obavezu predaje obeanih stvari, ako u vreme
zakljuenja ugovora nije to znao, kao i ako se pogoranje zajmoprimevih materijalnih prilika dogodilo
posle zakljuenja ugovora.
(2) Ali, on je duan da izvri svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega prui dovoljno
obezbeenje.

teta zbog nedostataka pozajmljenih stvari

lan 561
(1) Zajmodavac je duan naknaditi zajmoprimcu tetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih
nedostataka pozajmljenih stvari.
(2) Ali, ako je zajam bez naknade, duan je naknaditi tetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili
mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca.

Odeljak 3
OBAVEZE ZAJMOPRIMCA

Rok vraanja zajma

lan 562
(1) Zajmoprimac je duan vratiti u ugovorenom roku istu koliinu stvari, iste vrste i kvaliteta.
(2) Ako ugovarai nisu odredili rok za vraanje zajma, niti se on moe odrediti iz okolnosti zajma,
zajmoprimac je duan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne moe biti krai od dva meseca
raunajui od zajmodavevog traenja da mu se zajam vrati.

Izbor prilikom vraanja zajma

lan 563
(1) Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da e zajmoprimac vratiti zajam u novcu, zajmoprimac je
ipak ovlaen da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u
vreme i u mestu koji su ugovorom odreeni za vraanje.
(2) Isto vai i u sluaju kad nije mogue vratiti istu koliinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.

Odustajanje od ugovora
lan 564
Zajmoprimac moe odustati od ugovora pre nego to mu zajmodavac preda odreene stvari, ali ako bi
zbog toga bilo kakve tete za zajmodavca, duan je naknaditi je.

Vraanje zajma pre roka

lan 565
Zajmoprimac moe vratiti zajam i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan obavestiti zajmodavca
unapred o svojoj nameri i naknaditi mu tetu.

Odeljak 4
NAMENSKI ZAJAM
lan 566
Ako je ugovorom odreena svrha u koju zajmoprimac moe upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on
upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac moe izjaviti da raskida ugovor.

Glava XI
ZAKUP
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 567
(1) Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda odreenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj
se obavezuje da mu za to plaa odreenu zakupninu.
(2) Upotreba obuhvata i uivanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukije ugovoreno ili uobiajeno.

Primena posebnih propisa

lan 568
Odredbe ove glave nee se primenjivati na zakupe ureene posebnim propisima.

Odeljak 2
OBAVEZE ZAKUPODAVCA
Predaja stvari
lan 569
(1) Zakupodavac je duan predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim
pripacima.
(2) Stvar je u ispravnom stanju ako je u stanju odreenom ugovorom, a u nedostatku ugovora, u stanju da
moe posluiti za upotrebu radi koje je ugovor zakljuen.

Odravanje stvari
lan 570
(1) Zakupodavac je duan odravati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vriti
potrebne opravke na njoj.

(2) On je duan naknaditi zakupcu trokove koje je ovaj uinio za odravanje stvari, a koje bi on sam bio
duan uiniti.
(3) Trokovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i trokovi same upotrebe, padaju na
teret zakupca.
(4) O upotrebi opravke zakupac je duan obavestiti zakupodavca.

Raskid ugovora i snienje zakupnine zbog opravki

lan 571
(1) Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za due vreme,
zakupac moe raskinuti ugovor.
(2) On ima pravo na snienje zakupnine srazmerno ogranienju upotrebe stvari zbog tih opravki.

Izmene na zakupljenoj stvari

lan 572
(1) Zakupodavac ne moe bez pristanka zakupca initi izmene na zakupljenoj stvari za vreme trajanja
zakupa, ukoliko bi to ometalo upotrebu stvari.
(2) Ako bi izmenama stvari bila smanjena u izvesnoj meri zakupeva upotreba stvari, smanjie se i
zakupnina u odgovarajuoj srazmeri.

Odgovornost za materijalne nedostatke

lan 573
(1) Zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji smetaju njenoj ugovorenoj ili
redovnoj upotrebi, bez obzira na to da li je znao za njih ili ne, kao i za nedostatke svojstava ili odlika
predvienih izrino ili preutno ugovorom.
(2) Ne uzimaju se u obzir nedostaci koji su manjeg znaaja.

Nedostaci za koje zakupodavac ne odgovara

lan 574

(1) Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u asu zakljuenja ugovora bili
poznati zakupcu ili nisu mogli ostati nepoznati.
(2) Ali, zakupodavac odgovara za nedostatak zakupljene stvari koji je zakupcu usled krajnje nepanje
ostao nepoznat, ako je on znao za taj nedostatak i namerno propustio da o njemu obavesti zakupca.

Proirenje odgovornosti za materijalne nedostatke

lan 575
Zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da ona nema nikakvih
nedostataka.

Ugovorno iskljuenje ili ogranienje odgovornosti

lan 576
(1) Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari moe biti ugovorom iskljuena ili ograniena.
(2) Odredba ugovora kojom se ova odgovornost iskljuuje ili ograniava nitava je ako je zakupodavac
znao za nedostatke i namerno propustio da o njima obavesti zakupca ili ako je nedostatak takav da
onemoguuje upotrebu zakupljene stvari, kao i kad je zakupodavac nametnuo tu odredbu koristei svoj
monopolski poloaj.

Obavetavanje zakupodavca o nedostacima i opasnostima

lan 577
(1) Zakupac je duan obavestiti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o svakom nedostatku
zakupljene stvari koji bi se pokazao u toku zakupa, osim ako zakupodavac zna za nedostatak.
(2) On je isto tako duan obavestiti zakupodavca o svakoj nepredvienoj opasnosti koja bi u toku zakupa
zapretila zakupljenoj stvari, da bi mogao preduzeti potrebne mere.
(3) Zakupac koji ne obavesti zakupodavca o pojavljenom nedostatku ili o nastaloj opasnosti, za koje ovaj
nije znao, gubi pravo na naknadu tete koju bi pretrpeo zbog postojanja nedostatka ili nastale opasnosti
za zakupljenu stvar, a duan je naknaditi tetu koju bi zakupodavac pretrpeo zbog toga.

Prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak

lan 578
(1) Ako u asu predaje zakupljena stvar ima neki nedostatak koji se ne moe otkloniti, zakupac moe, po
svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine.
(2) Kad stvar ima neki nedostatak koji se moe otkloniti bez veih nezgoda za zakupca, a predaja stvari u
odreenom roku nije bila bitni sastojak ugovora, zakupac moe zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje
nedostatka u primerenom roku ili snienje zakupnine.
(3) Ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu je zakupac odredio,
zakupac moe raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine.
(4) U svakom sluaju zakupac ima pravo na naknadu tete.

Kad nedostatak nastane u toku zakupa i kad stvar nema ugovoreno ili uobiajeno svojstvo
lan 579
(1) Odredbe prethodnog lana primenjuju se i u sluaju kad u toku zakupa nastane neki nedostatak na
zakupljenoj stvari.
(2) One se primenjuju i u sluajevima kad zakupljena stvar nema neko svojstvo koje po ugovoru ili obiaju
treba da ima ili kad to svojstvo izgubi u toku zakupa.

Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke

lan 580
(1) Kad neko trei pretenduje da na zakupljenoj stvari ili na nekom njenom delu vri neko pravo i obrati se
svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, ovaj je duan obavestiti o
tome zakupodavca, izuzev kad to ovaj ve zna, inae e odgovarati za tetu.
(2) Ako se utvrdi da treem pripada neko pravo koje sasvim iskljuuje pravo zakupca na upotrebu stvari,
ugovor o zakupu se raskida po samom zakonu, a zakupodavac je duan naknaditi zakupcu tetu.
(3) U sluaju kad se pravom treeg samo ograniava zakupevo pravo, ovaj moe, po svom izboru,
raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine, i u svakom sluaju naknadu tete.

Odeljak 3
OBAVEZE ZAKUPCA

Upotreba stvari prema ugovoru

lan 581
(1) Zakupac je duan upotrebljavati stvar kao dobar privrednik, odnosno dobar domain.
(2) On je moe upotrebljavati samo onako kako je odreeno ugovorom ili namenom stvari.
(3) On odgovara za tetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni,
bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao on, ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili
koje drugo lice kome je on omoguio da upotrebljava stvar.

Otkaz zbog upotrebe protivno ugovoru

lan 582
Ako zakupac i posle opomene zakupodavca upotrebljava stvar protivno ugovoru ili njenoj nameni ili
zaputa njeno odravanje, te postoji opasnost znatne tete za zakupodavca, ovaj moe otkazati ugovor
bez davanja otkaznog roka.

Plaanje zakupnine
lan 583
(1) Zakupac je duan plaati zakupninu u rokovima odreenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku
ugovora i zakona, kako je uobiajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.
(2) Ako nije drukije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobiajeno, zakupnina se plaa polugodinje kad
je stvar data u zakup za jednu ili vie godina, a ako je data za krae vreme, po isteku tog vremena.

Otkaz zbog neplaanja zakupnine

lan 584
(1) Zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana
poto ga je zakupodavac pozvao na plaanje.
(2) Ali e ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dune zakupnine pre nego to mu otkaz bude
saopten.

Vraanje zakupljene stvari

lan 585
(1) Zakupac je duan uvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoteenu.
(2) Stvar se vraa u mestu u kome je bila predata.
(3) Zakupac ne odgovara za istroenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za
oteenja koja potiu od njene dotrajalosti.
(4) Ako je za vreme zakupa izvrio kakve promene na stvari, duan je vratiti je u stanje u kome je bila kad
mu je predata u zakup.
(5) On moe odneti dodatke koje je uinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog oteenja, ali ih
zakupodavac moe zadrati ako mu naknadi njihovu vrednost u vreme vraanja.

Odeljak 4
PODZAKUP
Kad se stvari mogu dati u podzakup
lan 586
(1) Ukoliko nije drukije ugovoreno, zakupac moe zakupljenu stvar dati u zakup drugome (podzakup) ili
mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako se time ne nanosi teta zakupodavcu.
(2) Zakupac jemi zakupodavcu da e podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu.

Kad zakupodavac moe odbiti dozvolu

lan 587
Kad je za davanje zakupljene stvari u podzakup potrebna dozvola zakupodavca, ovaj je moe odbiti samo
iz opravdanih razloga.

Otkaz zbog nedozvoljenog podzakupa

lan 588
Zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako je zakupljena stvar data u podzakup bez njegove
dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.

Neposredni zahtev zakupodavca

lan 589
Zakupodavac moe, radi naplate svojih potraivanja od zakupca nastalih iz zakupa, zahtevati neposredno
od podzakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa.

Prestanak podzakupa po samom zakonu

lan 590
Podzakup prestaje u svakom sluaju kada prestane zakup.

Odeljak 5
OTUENJE ZAKUPLJENE STVARI
Otuenje posle predaje u zakup
lan 591
(1) U sluaju otuenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup pribavilac stvari stupa na
mesto zakupodavca te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izmeu njega i zakupca.
(2) Pribavilac ne moe zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup
ugovoren, a ako trajanje zakupa nije odreeno ni ugovorom ni zakonom, onda pre isteka otkaznog roka.
(3) Za pribavioeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

Pravo na zakupninu
lan 592
(1) Ako nije to drugo ugovoreno, pribavilac stvari predate u zakup ima pravo na zakupninu poev od
prvog narednog roka posle pribavljanja stvari, a ako je prenosilac primio tu zakupninu unapred, duan je
da mu je ustupi.
(2) Od asa kad je obaveten o otuenju zakupljene stvari zakupac moe isplatiti zakupninu samo
pribaviocu.

Otuenje zakupljene stvari pre predaje zakupcu

lan 593
(1) Kad je stvar o kojoj je zakljuen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na
mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zakljuenja ugovora o
otuenju znao za postojanje ugovora o zakupu.
(2) Pribavilac koji u momentu zakljuenja ugovora o otuenju nije znao za postojanje ugovora o zakupu,
nije duan predati stvar zakupcu, a zakupac moe samo traiti naknadu tete od zakupodavca.
(3) Za pribavioeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

Otkaz ugovora zbog otuenja stvari

lan 594
Kad usled otuenja zakupljene stvari prava i obaveze zakupodavca preu na pribavioca, zakupac moe
otkazati ugovor u svakom sluaju, potujui zakonske otkazne rokove.

Odeljak 6
PRESTANAK ZAKUPA
Protek odreenog vremena
lan 595
(1) Ugovor o zakupu zakljuen za odreeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je
zakljuen.
(2) Isto vai i u sluajevima kad je, u nedostatku volje ugovaraa, trajanje zakupa odreeno zakonom.

Preutno obnavljanje zakupa

lan 596
(1) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zakljuen, zakupac produi da upotrebljava
stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zakljuen nov ugovor o zakupu neodreenog
trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.
(2) Obezbeenja koja su trea lica dala za prvi zakup prestaju protekom vremena za koje je bio zakljuen.

Otkaz

lan 597
(1) Ugovor o zakupu ije trajanje nije odreeno niti se moe odrediti iz okolnosti ili mesnih obiaja prestaje
otkazom koji svaka strana moe dati drugoj, potujui odreeni otkazni rok.
(2) Ako duina otkaznog roka nije odreena ugovorom ili zakonom ili mesnim obiajima, ona iznosi osam
dana, s tim da otkaz ne moe biti dat u nevreme.
(3) Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje, zakupac moe otkazati ugovor bez davanja otkaznog
roka, ak i ako je u asu zakljuenja ugovora to znao.
(4) Zakupac se ne moe odrei prava iz stava 3 ovog lana.

Propast stvari usled vie sile

lan 598
(1) Zakup prestaje ako zakupljena stvar bude unitena nekim sluajem vie sile.
(2) Ako zakupljena stvar bude delimino unitena ili samo oteena, zakupac moe raskinuti ugovor ili
ostati i dalje u zakupu i zahtevati odgovarajue snienje zakupnine.

Smrt
lan 599
U sluaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drukije
ugovoreno.

Glava XII
UGOVOR O DELU
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 600

Ugovorom o delu poslenik (preduzima, izvoa radova) obavezuje se da obavi odreeni posao, kao to
je izrada ili opravka neke stvari ili izvrenje nekog fizikog ili intelektualnog rada i sl, a naruilac se
obavezuje da mu za to plati naknadu.

Odnos sa ugovorom o prodaji

lan 601
(1) Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi odreenu pokretnu stvar od svog materijala smatra
se u sumnji kao ugovor o prodaji.
(2) Ali ugovor ostaje ugovor o delu ako se naruilac obavezao dati bitan deo materijala potreban za izradu
stvari.
(3) U svakom sluaju ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugovarai imali u vidu naroito poslenikov
rad.

Kvalitet poslenikovog materijala

lan 602
(1) Kad je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, a nije odreen kvalitet, poslenik je duan
dati materijal srednjeg kvaliteta.
(2) On odgovara naruiocu za kvalitet upotrebljenog materijala isto kao prodavac.

Odeljak 2
NADZOR
lan 603
Naruilac ima pravo da vri nadzor nad obavljanjem posla i daje uputstva kad to odgovara prirodi posla, a
poslenik je duan da mu to omogui.

Odeljak 3
ZAKLJUIVANJE UGOVORA NADMETANJEM
Poziv na nadmetanje o ceni radova
lan 604

(1) Poziv upuen odreenom ili neodreenom broju lica na nadmetanje za izvrenje odreenih radova,
pod odreenim uslovima i uz odreene garancije, obavezuje pozivaoca da zakljui ugovor o tim radovima
sa onim koji ponudi najniu cenu, izuzev ako je tu obavezu iskljuio u pozivu na nadmetanje.
(2) U sluaju iskljuenja obaveze da se zakljui ugovor, poziv na nadmetanje smatra se kao poziv
zainteresovanima da oni naprave ponude ugovora pod objavljenim uslovima.

Poziv na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova

lan 605
Poziv upuen odreenom ili neodreenom broju lica na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje
nameravanih radova obavezuje pozivaoca da pod uslovima sadranim u pozivu na nadmetanje zakljui
ugovor sa uesnikom u nadmetanju ije reenje prihvati komisija iji je sastav unapred objavljen, izuzev
ako je tu obavezu iskljuio u pozivu na nadmetanje.

Odeljak 4
OBAVEZE POSLENIKA
Nedostaci materijala
lan 606
(1) Poslenik je duan skrenuti panju naruiocu na nedostatke materijala koji mu je naruilac predao, a
koje je primetio ili je morao primetiti, inae e odgovarati za tetu.
(2) Ako je naruilac zahtevao da se stvar izradi od materijala na ije mu je nedostatke poslenik ukazao,
poslenik je duan postupiti po njegovom zahtevu, izuzev ako je oigledno da materijal nije podoban za
narueno delo ili ako bi izrada od zahtevanog materijala mogla naneti tetu ugledu poslenika, u kom
sluaju poslenik moe raskinuti ugovor.
(3) Poslenik je duan upozoriti naruioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za
koje je znao ili je morao znati, koje mogu biti od znaaja za narueno delo ili za njegovo izvrenje na
vreme, inae e odgovarati za tetu.

Obaveza da izvri delo

lan 607
(1) Poslenik je duan izvriti delo kako je ugovoreno i po pravilima posla.

(2) On je duan izvriti ga za odreeno vreme, a ako ono nije odreeno, onda za vreme koje je razumno
potrebno za takve poslove.
(3) On ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga to mu naruilac nije predao materijal na vreme, ili
zbog toga to je traio izmene, ili to mu nije isplatio duan predujam i uopte za zadocnjenje nastalo
ponaanjem naruioca.

Raskidanje ugovora zbog odstupanja od ugovorenih uslova

lan 608
(1) Ako se u toku izvrenja dela pokae da se poslenik ne dri uslova ugovora i uopte da ne radi kako
treba, te da e izvreno delo imati nedostatke, naruilac moe upozoriti poslenika na to i odrediti mu
primeren rok da svoj rad saobrazi svojim obavezama.
(2) Ako do isteka tog roka poslenik ne postupi po zahtevu naruioca, ovaj moe raskinuti ugovor i
zahtevati naknadu tete.

Raskidanje ugovora pre isteka roka

lan 609
(1) Ako je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakanjenju sa zapoinjanjem ili
zavravanjem posla da je oigledno da ga nee zavriti u roku, naruilac moe raskinuti ugovor i zahtevati
naknadu tete.
(2) On to pravo ima i kad rok nije bitan sastojak ugovora, ako zbog takvog zakanjenja naruilac oigledno
ne bi imao interesa za ispunjenje ugovora.

Poveravanje izvrenja posla treem

lan 610
(1) Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi to drugo, poslenik nije duan da posao obavi lino.
(2) Poslenik i dalje odgovara naruiocu za izvrenje posla i kad posao ne obavi lino.

Odgovornost za saradnike
lan 611

Poslenik odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvri, kao da ga
je sam izvrio.

Neposredan zahtev saradnika poslenika od naruioca

lan 612
Za naplatu svojih potraivanja od poslenika njegovi saradnici mogu se obratiti neposredno naruiocu i
zahtevati od njega da im isplati ta potraivanja na teret svote koju u tom asu duguje posleniku, ako su ta
potraivanja priznata.

Predaja izraene stvari naruiocu

lan 613
(1) Poslenik je duan predati naruiocu izraenu ili opravljenu stvar.
(2) Poslenik se oslobaa ove obaveze ako stvar koju je izradio ili opravio propadne iz uzroka za koji on ne
odgovara.

Odeljak 5
ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Pregledanje izvrenog dela i obavetavanje poslenika
lan 614
(1) Naruilac je duan pregledati izvreno delo im je to po redovnom toku stvari mogue i o naenim
nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika.
(2) Ako naruilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvreni rad to ne uradi bez opravdanog razloga,
smatra se da je rad primljen.
(3) Posle pregleda i primanja izvrenog rada poslenik vie ne odgovara za nedostatke koji su se mogli
opaziti obinim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naruiocu.

Skriveni nedostaci
lan 615

(1) Ako se docnije pokae neki nedostatak koji se nije mogao otkriti obinim pregledom, naruilac se ipak
moe pozvati na njega, pod uslovom da o njemu obavesti poslenika to pre, a najdue u roku od mesec
dana od njegovog otkrivanja.
(2) Istekom dve godine od prijema obavljenog posla, naruilac se vie ne moe pozvati na nedostatke.

Prestanak prava
lan 616
(1) Naruilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvrenog posla ne moe svoje pravo
ostvariti sudskim putem po isteku godine dana od uinjenog obavetenja.
(2) Ali i po isteku tog roka naruilac moe, ako je o nedostacima blagovremeno obavestio poslenika,
prigovorom protiv poslenikovog zahteva za isplatu naknada istai svoje pravo na snienje naknada i na
naknadu tete.

Kad poslenik gubi pravo da se pozove na prethodne lanove

lan 617
Poslenik se ne moe pozvati na neku odredbu prethodnih lanova kad se nedostatak odnosi na injenice
koje su mu bile poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saoptio naruiocu.

Pravo zahtevati uklanjanje nedostataka

lan 618
(1) Naruilac koji je uredno obavestio poslenika da izvreni rad ima neki nedostatak moe zahtevati od
njega da nedostatak ukloni i za to mu odrediti primeren rok.
(2) On ima pravo i na naknadu tete koju trpi zbog toga.
(3) Ako uklanjanje nedostatka zahteva preterane trokove, poslenik moe odbiti da ga izvri, ali u tom
sluaju naruiocu pripada, po njegovom izboru, pravo na snienje naknade ili raskid ugovora, kao i pravo
na naknadu tete.

Raskidanje ugovora u posebnom sluaju

lan 619

Kad obavljeni posao ima takav nedostatak koji ga ini neupotrebljivim ili je obavljen u suprotnosti sa
izriitim uslovima ugovora, naruilac moe, ne traei prethodno otklanjanje nedostatka, raskinuti ugovor i
zahtevati naknadu tete.

Pravo naruioca u sluaju drugih nedostataka izvrenog posla

lan 620
(1) Kad izvreni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvren
u suprotnosti sa izriitim uslovima ugovora, naruilac je duan dopustiti posleniku da nedostatak otkloni.
(2) Naruilac moe odrediti posleniku primeren rok za otklanjanje nedostatka.
(3) Ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka tog roka, naruilac moe, po svom izboru, izvriti
otklanjanje nedostatka na raun poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti ugovor.
(4) Kad se radi o neznatnom nedostatku, naruilac se ne moe koristiti pravom na raskid ugovora.
(5) U svakom sluaju on ima pravo i na naknadu tete.

Snienje naknade
lan 621
Snienje naknade vri se u razmeru izmeu vrednosti izvrenog rada bez nedostatka u vreme zakljuenja
ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvreni rad sa nedostatkom.

Odeljak 6
OBAVEZE NARUIOCA
Obaveza da primi rad
lan 622
Naruilac je duan primiti rad izvren prema odredbama ugovora i pravilima posla.

Odreivanje i isplata naknade

lan 623

(1) Naknada se odreuje ugovorom, ako nije odreena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim
aktom.
(2) Ako naknada nije odreena, utvrdie je sud prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom
vremenu za takav posao, kao i prema uobiajenoj naknadi za tu vrstu rada.
(3) Naruilac nije duan isplatiti naknadu pre nego to je pregledao izvreni rad i odobrio ga, izuzev ako je
drukije ugovoreno.
(4) Isto vai ako je ugovoreno izvrenje i predaja rada u delovima.

Proraun sa izriitim jemstvom

lan 624
(1) Ako je naknada ugovorena na osnovu prorauna sa izriitim jemstvom poslenika za njegovu tanost,
on ne moe da zahteva poveanje naknade ak i ako je u posao uloio vie rada i ako je izvrenje posla
zahtevalo vee trokove nego to je bilo predvieno.
(2) Ovim se ne iskljuuje primena pravila o raskidanju i izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.
(3) Ako je naknada ugovorena na osnovu prorauna bez izriitog jemstva poslenika za njegovu tanost,
pa se u toku rada prekoraenje prorauna pokae neizbenim, poslenik mora o tome bez odlaganja
obavestiti naruioca, inae gubi svako potraivanje zbog poveanih trokova.

Odeljak 7
RIZIK
Kad je poslenik dao materijal
lan 625
(1) U sluaju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari a stvar bude oteena ili propadne iz ma kog
uzroka pre predaje naruiocu, rizik snosi poslenik, te nema pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na
naknadu za svoj rad.
(2) Ako je naruilac pregledao izvreni rad i odobrio ga, smatra se da mu je stvar predata, a da je kod
poslenika ostala na uvanju.

(3) Ako je naruilac pao u docnju zbog neprimanja ponuene stvari, rizik sluajne propasti ili oteenja
stvari prelazi na njega.

Kad je naruilac dao materijal

lan 626
(1) Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi naruilac ako je on dao materijal za izradu.
(2) U tom sluaju, poslenik ima pravo na naknadu samo ako je stvar propala ili bila oteena posle
dolaska naruioca u docnju, ili ako se naruilac nije odazvao njegovom urednom pozivu da stvar pregleda.

Rizik u sluaju predaje po delovima

lan 627
Ako je ugovoreno da e naruilac vriti pregled i prijem pojedinih delova kako budu izraeni, poslenik ima
pravo na naknadu za izradu delova koje je naruilac pregledao i odobrio, ak i ako bi oni posle toga
propali kod njega bez njegove krivice.

Odeljak 8
PRAVO ZALOGE
lan 628
Radi obezbeenja naplate potraivanja naknade za rad i naknade za utroeni materijal, kao i ostalih
potraivanja po osnovu ugovora o delu, poslenik ima pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio,
kao i na ostalim predmetima koje mu je predao naruilac u vezi sa njegovim radom, sve dok ih dri i ne
prestane dragovoljno da ih dri.

Odeljak 9
PRESTANAK UGOVORA
Raskid ugovora voljom naruioca
lan 629
Sve dok narueni posao nije dovren naruilac moe raskinuti ugovor kad god hoe, ali je u tom sluaju
duan isplatiti posleniku ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos trokova koje ovaj nije uinio, a koje bi

bio duan uiniti da ugovor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je
namerno propustio da ostvari.

Glava XIII
UGOVOR O GRAENJU
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 630
(1) Ugovor o graenju je ugovor o delu kojim se izvoa obavezuje da prema odreenom projektu sagradi
u ugovorenom roku odreenu graevinu na odreenom zemljitu, ili da na takvom zemljitu, odnosno na
ve postojeem objektu izvri kakve druge graevinske radove, a naruilac se obavezuje da mu za to
isplati odreenu cenu.
(2) Ugovor o graenju mora biti zakljuen u pismenoj formi.

Graevina
lan 631
Pod "graevinom", u smislu ove glave, podrzumevaju se zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi,
kanalizacije, putevi, eleznike pruge, bunari i ostali graevinski objekti ija izrada zahteva vee i sloenije
radove.

Nadzor nad radovima i kontrola kvaliteta materijala

lan 632
Izvoa je duan omoguiti naruiocu stalan nadzor nad radovima i kontrolu koliine i kvaliteta
upotrebljenog materijala.

Odstupanje od projekta
lan 633

(1) Za svako odstupanje od projekta graenja, odnosno ugovorenih radova, izvoa mora imati pismenu
saglasnost naruioca.
(2) On ne moe zahtevati poveanje ugovorene cene za radove koje je izvrio bez takve saglasnosti.

Hitni nepredvieni radovi

lan 634
(1) Nepredviene radove izvoa moe izvesti i bez prethodne saglasnosti naruioca ako zbog njihove
hitnosti nije bio u mogunosti da pribavi tu saglasnost.
(2) Nepredvieni radovi su oni ije je preduzimanje bilo nuno zbog osiguranja stabilnosti objekta ili radi
spreavanja nastanka tete, a izazvani su neoekivanom teom prirodom zemljita, neoekivanom
pojavom vode ili drugim vanrednim i neoekivanim dogaajima.
(3) Izvoa je duan bez odlaganja izvestiti naruioca o ovim pojavama i preduzetim merama.
(4) Izvoa ima pravo na pravinu naknadu za nepredviene radove koji su morali biti obavljeni.
(5) Naruilac moe raskinuti ugovor ako bi usled ovih radova ugovorena cena morala biti znatno
poveana, o emu je duan bez odlaganja obavestiti izvoaa.
(6) U sluaju raskidanja ugovora, naruilac je duan isplatiti izvoau odgovarajui deo cene za ve
izvrene radove, kao i pravinu naknadu za uinjene neophodne trokove.

Cena radova
lan 635
Cena radova se moe odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu
za ceo objekat (ukupno ugovorena cena).

Izmena cene
lan 636
(1) Ako ugovorom u pogledu izmene cene nije predvieno to drugo, izvoa koji je svoju obavezu ispunio
u predvienom roku moe zahtevati poveanje cene radova ako su se u vremenu izmeu zakljuenja

ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, tako
da bi trebalo da ta cena bude vea za vie od dva procenta.
(2) U sluaju da izvoa svojom krivicom nije izveo radove u roku predvienom ugovorom, on moe
zahtevati poveanje cene radova ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i dana kad je prema
ugovoru trebalo da radovi budu zavreni poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena
radova, tako da bi trebalo da ona, prema novim cenama tih elemenata, bude vea za vie od pet
procenata.
(3) U sluajevima iz prethodnih stavova izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni radova koja prelazi
dva, odnosno pet procenata.
(4) Izvoa se ne moe pozivati na poveanje cena elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova,
ako je do poveanja cene dolo nakon njegovog dolaska u docnju.

Odredbe o nepromenljivosti cena

lan 637
(1) Ako je ugovoreno da se cena radova nee menjati u sluaju da se posle zakljuenja ugovora poveaju
cene elemenata na osnovu kojih je ona odreena, izvoa moe, i pored ovakve odredbe ugovora,
zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cena
radova bude vea za vie od deset procenata.
(2) Ali, i u ovom sluaju izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim
ako je do poveanja cene elemenata dolo posle njegovog dolaska u docnju.

Raskid ugovora zbog poveane cene

lan 638
(1) Ako bi u sluajevima iz prethodnih lanova ugovorena cena morala biti znatno poveana, naruilac
moe raskinuti ugovor.
(2) U sluaju raskida ugovora naruilac je duan isplatiti izvoau odgovarajui deo ugovorene cene za
dotle izvrene radove, kao i pravinu naknadu za uinjene neophodne trokove.

Pravo naruioca da trai snienje ugovorene cene

lan 639

(1) Ako su se u vreme izmeu zakljuenja ugovora i ispunjenja obaveze izvoaa cene elemenata na
osnovu kojih je odreena cena radova snizile za vie od dva procenta, a radovi su izvreni u ugovorenom
roku, naruilac ima pravo da trai odgovarajue snienje ugovorene cene radova iznad tog procenta.
(2) Ako je ugovorena nepromenljivost cene radova, a oni su izvreni u ugovorenom roku, naruilac ima
pravo na snienje ugovorene cene, u sluaju da su se cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena
smanjile za toliko da bi cena bila nia za vie od deset procenata, i to za razliku u ceni preko deset
procenata.
(3) U sluaju docnje izvoaa radova naruilac ima pravo na srazmerno snienje cene radova za svako
snienje cene elemenata na osnovu kojih je cena radova odreena.

Odeljak 2
UGOVOR O GRAENJU SA POSEBNOM ODREDBOM
lan 640
(1) Ako ugovor o graenju sadri odredbu "klju u ruke" ili neku drugu slinu odredbu izvoa se
samostalno obavezuje da izvri skupa sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu odreenog celovitog
objekta.
(2) U tom sluaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredvienih radova i vikova radova, a
iskljuuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu.
(3) Ako u ugovoru "klju u ruke" uestvuje kao ugovorna strana vie izvoaa, njihova odgovornost prema
naruiocu je solidarna.

Odeljak 3
ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Primena pravila ugovora o delu
lan 641
Ukoliko u ovoj glavi nije drukije odreeno, za odgovornost za nedostatke graevine primenjuju se
odgovarajue odredbe ugovora o delu.

Prelazak prava iz odgovornosti za nedostatke

lan 642

Prava naruioca prema izvoau zbog nedostatka graevine prelaze i na sve docnije sticaoce graevine
ili njenog dela ali s tim da docnijim sticaocima ne tee novi rok za obavetenje i tubu, ve im se
uraunava rok prethodnika.

Posebna prava nosioca stanarskog prava

lan 643
Nosilac stanarskog prava na stan u drutvenoj svojini ima pravo da zahteva od izvoaa otklanjanje
nedostataka u granicama njegove odgovornosti za nedostatke graevine prema naruiocu.

Odeljak 4
ODGOVORNOST IZVOAA I PROJEKTANTA ZA SOLIDNOST
GRAEVINE
U emu se sastoji
lan 644
(1) Izvoa odgovara za nedostatke u izradi graevine koji se tiu njene solidnosti, ukoliko bi se ti
nedostaci pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova.
(2) Izvoa odgovara i za nedostatke zemljita na kome je podignuta graevina, koji bi se pokazali za
vreme od deset godina od predaje i prijema radova, osim ako je specijalizovana organizacija dala struno
miljenje da je zemljite podobno za graenje, a u toku graenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u
sumnju osnovanost strunog miljenja.
(3) Isto vai i za projektanta ako nedostatak graevine potie od nekog nedostatka u planu.
(4) Oni su odgovorni prema odredbama prethodnih stavova ne samo naruiocu, nego i svakom drugom
sticaocu graevine.
(5) Ova njihova odgovornost ne moe se ugovorom ni iskljuiti ni ograniiti.

Dunost obavetavanja i gubitak prava

lan 645
(1) Naruilac ili drugi sticalac duan je o nedostacima obavestiti izvoaa i projektanta u roku od est
meseci od kad je nedostatak ustanovio, inae gubi pravo da se pozove na njega.

(2) Pravo naruioca ili drugog sticaoca prema izvoau, odnosno projektantu po osnovu njihove
odgovornosti za nedostatke prestaje za godinu dana raunajui od dana kad je naruilac, odnosno
sticalac obavestio projektanta, odnosno izvoaa o nedostatku.

Smanjenje i iskljuenje odgovornosti

lan 646
(1) Izvoa se ne oslobaa odgovornosti ako je teta nastala zbog toga to je pri izvoenju odreenih
radova postupao po zahtevima naruioca.
(2) Ali, ako je pre izvrenja odreenog rada po zahtevu naruioca upozorio ovog na opasnost od tete,
njegova odgovornost se smanjuje, a prema okolnostima konkretnog sluaja moe se i iskljuiti.

Regresi
lan 647
(1) Kad su za tetu odgovorni izvoa i projektant, odgovornost svakog od njih odreuje se prema veliini
njegove krivice.
(2) Projektant koji je izradio projekat graevine i kome je poveren nadzor nad izvrenjem planiranih radova
odgovara i za nedostatke u izvrenim radovima nastale krivicom izvoaa ako ih je mogao opaziti
normalnim i razumnim nadgledanjem radova, ali ima pravo zahtevati od izvoaa odgovarajuu naknadu.
(3) Izvoa koji je naknadio tetu nastalu usled nedostataka u izvrenim radovima ima pravo zahtevati
naknadu od projektanta u meri u kojoj nedostaci u izvrenim radovima potiu od nedostataka u projektu.
(4) Kad je za nedostatak odgovorno lice kome je izvoa poverio obavljanje jednog dela posla, izvoa,
ako hoe da od njega zahteva naknadu, mora da ga obavesti o postojanju nedostatka u roku od dva
meseca, raunajui od dana kad je on sam obaveten od naruioca o istom nedostatku.

Glava XIV
PREVOZ
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 648
(1) Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odreeno mesto neko lice ili neku stvar, a
putnik, odnosno poiljalac se obavezuje da mu za to isplati odreenu naknadu.
(2) Kao prevozilac, u smislu ovog zakona, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim
poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obavee da izvri prevoz uz naknadu.

Obaveze prevozioca u linijskom prevozu

lan 649
(1) Prevozilac koji obavlja prevoz na odreenoj liniji (linijski prevoz) duan je da redovno i uredno odrava
objavljenu liniju.
(2) On je duan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove odreene u objavljenim
optim uslovima.
(3) Ako redovna prevozna sredstva prevozioca nisu dovoljna za izvrenje svih zahtevanih prevoza,
prvenstvo imaju lica ili stvari za koje je to posebnim propisima predvieno, a dalje prvenstvo se odreuje
prema redu zahteva, s tim da se izmeu istovremenih zahteva prvenstvo odreuje prema veoj duini
prevoza.

Odustanak od ugovora
lan 650
(1) Poiljalac, odnosno putnik moe odustati od ugovora pre nego to pone njegovo izvrenje, ali je
duan naknaditi tetu koju bi prevozilac pretrpeo usled toga.
(2) Kad prevozilac sa zapoinjanjem prevoza kasni toliko da druga strana vie nema interesa za
ugovoreni prevoz, ili kad prevozilac nee ili ne moe da izvri ugovoreni prevoz, druga strana moe
odustati od ugovora i traiti da se vrati plaena naknada za prevoz.

Visina naknade za prevoz

lan 651
(1) Ako je visina naknade za prevoz odreena tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom ne
moe se ugovoriti vea naknada.

(2) Ako iznos naknade za prevoz nije odreen tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom, a ni
ugovorom prevozilac ima pravo na uobiajenu naknadu za tu vrstu prevoza.
(3) U ostalom, shodno se primenjuju odredbe o naknadi sadrane u glavi ovog zakona o ugovoru o delu.

Ogranienje primene odredbi ove glave

lan 652
Odredbe ove glave primenjuju se na sve vrste prevoza, ako zakonom za pojedine vrste nije drukije
odreeno.

Odeljak 2
UGOVOR O PREVOZU STVARI
Odsek 1
Opte odredbe
Predaja stvari
lan 653
Prevozilac je duan da stvar koju je primio u cilju prevoza preda na odreenom mestu poiljaocu ili
odreenom licu (primaocu).

O emu poiljalac treba da obavesti prevozioca

lan 654
(1) Poiljalac je duan obavestiti prevozioca o vrsti poiljke i o njenoj sadrini i koliini, i saoptiti mu kuda
poiljka treba da bude prevezena, ime i adresu primaoca poiljke, svoje ime i svoju adresu, kao i sve
drugo to je potrebno da bi prevozilac mogao ispuniti svoje obaveze bez odlaganja i smetnji.
(2) Kad se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, poiljalac je
duan obavestiti o tome prevozioca u asu njihove predaje na prevoz i saoptiti mu njihovu vrednost.
(3) Kad se radi o prevozu opasne stvari ili stvari za koju su potrebni posebni uslovi prevoza, poiljalac je
duan da o tome obavesti prevozioca na vreme tako da bi on mogao preduzeti odgovarajue posebne
mere.

(4) Ako poiljalac ne da prevoziocu podatke iz st. 1 i 3 ovog lana ili mu ih da pogreno, odgovara za tetu
koja bi usled toga nastala.

Tovarni list
lan 655
(1) Ugovarai se mogu sporazumeti da se o poiljci predatoj na prevoz saini tovarni list.
(2) Tovarni list treba da sadri: ime i adresu poiljaoca i prevozioca, vrstu, sadraj i koliinu poiljke, kao i
vrednost dragocenosti i drugih skupocenih stvari, mesto opredeljenja, iznos naknade za prevoz, odnosno
zabeleku da je naknada plaena unapred, odredbu o svoti kojom je poiljka optereena, mesto i dan
izdavanja tovarnog lista.
(3) U tovarni list mogu biti unesene i druge odredbe ugovora o prevozu.
(4) Tovarni list mora biti potpisan od oba ugovaraa.
(5) Tovarni list moe sadrati odredbu "po naredbi" ili glasiti na donosioca.

Ugovor o prevozu i tovarni list

lan 656
Postojanje i punovanost ugovora o prevozu nezavisni su od postojanja tovarnog lista i njegove tanosti.

Potvrda o prijemu za prevoz

lan 657
Ako nije izdat tovarni list, poiljalac moe zahtevati od prevozioca da mu izda potvrdu o prijemu poiljke za
prevoz sa podacima koje treba da sadri tovarni list.

Odsek 2
Odnos poiljaoca i prevozioca
Pakovanje
lan 658

(1) Poiljalac je duan upakovati stvari na propisani ili uobiajeni nain kako ne bi dolo do nastanka
kakve tete ili ugroavanja sigurnosti ljudi ili dobara.
(2) Prevozilac je duan skrenuti panju poiljaocu na nedostatke pakovanja koji se mogu opaziti, inae
odgovara za oteenje poiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka.
(3) Ali prevozilac ne odgovara za oteenje poiljke ako je poiljalac, iako mu je skrenuta panja na
nedostatke pakovanja, zahtevao da prevozilac primi poiljku na prevoz sa tim nedostacima.
(4) Prevozilac je duan odbiti poiljku ako su nedostaci u njenom pakovanju takvi da moe biti ugroena
sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana kakva teta.
(5) Za tetu koju zbog nedostatka u pakovanju pretrpe trea lica za vreme dok se stvar nalazi kod
prevozioca, odgovara prevozilac, a on ima pravo zahtevati naknadu od poiljaoca.

Naknada za prevoz i trokovi u vezi sa prevozom

lan 659
(1) Poiljalac je duan isplatiti prevoziocu naknadu za prevoz i trokove u vezi sa prevozom.
(2) Ako u tovarnom listu nije navedeno da poiljalac plaa naknadu za prevoz i ostale trokove u vezi sa
prevozom, pretpostavlja se da je poiljalac uputio prevozioca da ih naplati od primaoca.

Raspolaganje poiljkom
lan 660
(1) Poiljalac moe raspolagati poiljkom i menjati naloge sadrane u ugovoru, te moe naloiti
prevoziocu da obustavi dalji prevoz poiljke, da mu poiljku vrati, da je preda drugom primaocu ili da je
uputi u neko drugo mesto.
(2) Pravo poiljaoca da menja naloge prestaje posle prispea poiljke u mesto opredeljenja kad prevozilac
preda primaocu tovarni list, ili kad prevozilac pozove primaoca da preuzme poiljku, ili kad primalac sam
zatrai njenu predaju.
(3) Ako je izdat tovarni list po naredbi, odnosno na donosioca, prava poiljaoca iz prethodnog stava
pripadaju iskljuivo imaocu tovarnog lista.

(4) Ovlaeno lice koje se poslui pravom da daje nove naloge prevoziocu, duno je da mu naknadi
trokove i tetu koje je imao zbog toga, kao i da mu na njegov zahtev prui jemstvo da e mu trokovi i
teta biti naknaeni.

Pravac prevoza
lan 661
(1) Prevozilac je duan izvriti prevoz ugovorenim putem.
(2) Ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvri prevoz, prevozilac je duan izvriti ga onim putem
koji najvie odgovara interesima poiljaoca.

Smetnje pri izvrenju prevoza

lan 662
(1) Prevozilac je duan obavetavati poiljaoca o svim okolnostima koje bi bile od uticaja na izvrenje
prevoza i postupiti po uputstvima koje od njega dobije.
(2) Prevozilac nije duan postupiti po uputstvima poiljaoca ije bi izvrenje moglo ugroziti sigurnost lica ili
dobara.
(3) Ako bi sluaj bio takav da se ne bi mogla ekati poiljaoeva uputstva, prevozilac je duan postupiti
kako bi postupio dobar privrednik, odnosno dobar domain u istoj situaciji, i o tome obavestiti poiljaoca i
traiti njegova dalja uputstva.
(4) Prevozilac ima pravo na naknadu trokova koje je imao zbog smetnji nastalih bez njegove krivice.

Naknada u sluaju prekida prevoza

lan 663
(1) Ako je prevoz prekinut, iz nekog uzroka za koji odgovara prevozilac, on ima pravo na srazmeran deo
naknade za izvreni prevoz, ali je duan naknaditi tetu koja bi nastala za drugu stranu usled prekida
prevoza.
(2) Ako je prevoz prekinut iz nekog uzroka za koji ne odgovara niko od zainteresovanih lica, prevozilac
ima pravo na razliku izmeu ugovorene naknade za prevoz i trokova prevoza od mesta gde je prevoz
prekinut do mesta opredeljenja.

(3) Prevozilac nema pravo ni na deo naknade ako u toku prevoza poiljka propadne usled vie sile.

Kad poiljka ne moe da bude predata

lan 664
(1) Ako primalac ne moe da bude obaveten o prispeu poiljke, ili odbije da je primi, i uopte ako
poiljka ne moe da bude predata, ili ako primalac ne isplati prevoziocu dunu naknadu i ostale svote koje
terete poiljku, prevozilac je duan obavestiti o tome poiljaoca, traiti od njega uputstva i preduzeti za
njegov raun potrebne mere za uvanje stvari.
(2) Ako u primerenom roku ovlaeno lice ne preduzme nita sa poiljkom, prevozilac ima pravo da je
proda prema pravilima o prodaji dugovane stvari u sluaju docnje poverioca, i da naplati svoja
potraivanja iz postignute cene, a ostatak je duan poloiti kod suda za ovlaeno lice.

Odgovornost prevozioca prema poiljaocu

lan 665
Ako je prevozilac predao poiljku primaocu, a nije naplatio od njega svotu kojom je bila optereena, duan
je isplatiti tu svotu poiljaocu, ali ima pravo da trai naknadu od primaoca.

Odsek 3
Odnos prevozioca i primaoca
Obavetavanje primaoca o prispeu poiljke
lan 666
(1) Prevozilac je duan obavestiti primaoca bez odlaganja da je poiljka prispela, staviti mu je na
raspolaganje kako je ugovoreno i podneti mu tovarni list ako je izdat.
(2) U sluaju kad je izdat tovarni list po naredbi ili na donosioca, on je duan postupati po prethodnom
stavu samo ako je u tovarnom listu oznaeno lice u mestu opredeljenja koje treba obavestiti da je poiljka
prispela.

Predaja poiljke kad je izdat duplikat tovarnog lista

lan 667

Prevozilac moe odbiti da preda poiljku ako mu se istovremeno ne preda duplikat tovarnog lista na kome
je primalac potvrdio da mu je poiljka predata.

Pravo primaoca da zahteva predaju poiljaka

lan 668
(1) Primalac moe vriti prava iz ugovora o prevozu prema prevoziocu i od njega zahtevati da mu preda
tovarni list i poiljku tek poto ona prispe u mesto opredeljenja.
(2) Prevozilac je duan na zahtev primaoca predati mu poiljku pre nego to ona prispe u mesto
opredeljenja, samo ako je na to ovlaen od poiljaoca.
(3) Primalac moe vriti prava iz ugovora o prevozu i zahtevati od prevozioca predaju poiljke samo ako
ispuni uslove predviene u ugovoru o prevozu.

Utvrivanje istovetnosti i stanja poiljke

lan 669
(1) Ovlaeno lice ima pravo zahtevati da se zapisniki utvrdi istovetnost poiljke i, ako je poiljka
oteena, u emu se sastoji oteenje.
(2) Ako se utvrdi da poiljka nije ona koja je bila predata prevoziocu, ili da je oteenje vee nego to je
prevozilac tvrdio, trokove utvrivanja snosi prevozilac.

Obaveza primaoca da isplati naknadu za prevoz

lan 670
(1) Preuzimanjem poiljke i tovarnog lista, ako je izdat, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu
naknadu za prevoz, ako nije to drugo odreeno u ugovoru o prevozu ili u tovarnom listu, kao i da mu
isplati svote kojima je poiljka optereena.
(2) Ako primalac smatra da nije duan isplatiti prevoziocu onoliko koliko ovaj zahteva, on moe vriti prava
iz ugovora samo ako kod suda poloi sporni iznos.

Odsek 4
Odgovornost prevozioca za gubitak, oteenje i zadocnjenje poiljke

Gubitak ili oteenje poiljke

lan 671
(1) Prevozilac odgovara za gubitak ili oteenje poiljke koji bi se dogodili od asa preuzimanja do njene
predaje, osim ako su prouzrokovani radnjom ovlaenog lica, svojstvima poiljke, ili stranim uzrocima koji
se nisu mogli predvideti, ni izbei ili otkloniti.
(2) Nitave su odredbe ugovora o prevozu, optih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opteg akta, kojima
se ova odgovornost smanjuje.
(3) Ali je punovana odredba kojom se unapred odreuje najvii iznos naknade, pod uslovom da nije u
oiglednoj nesrazmeri sa tetom.
(4) Ovo ogranienje iznosa naknade ne vai ako je tetu prevozilac prouzrokovao namerno ili krajnjom
nepanjom.
(5) Ako drukije nije ugovoreno visina naknade odreuje se prema trinoj ceni poiljke u vreme i mestu
predaje za prevoz.

Gubitak ili oteenje poiljke skupocenih stvari

lan 672
(1) U sluaju gubitka ili oteenja poiljke u kojoj su se nalazile dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge
skupocene stvari, prevozilac je duan naknaditi tako nastalu tetu samo ako je prilikom predaje stvari na
prevoz bio obaveten o prirodi tih stvari i njihovoj vrednosti, ili ako je tetu prouzrokovao namerno ili
krajnjom nepanjom.
(2) Ako su se sa navedenim stvarima u poiljci nalazile i druge stvari, za njihov gubitak ili oteenje
prevozilac odgovara po optim pravilima o odgovornosti prevozioca.

Vraanje plaene naknade za prevoz

lan 673
U sluaju potpunog gubitka poiljke prevozilac je, pored naknade tete, duan da poiljaocu vrati naknadu
za prevoz ako je ista plaena.

Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora

lan 674
(1) Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora i isplati prevoziocu njegova potraivanja, prestaje
odgovornost prevozioca, izuzev ako je oteenje zapisniki utvreno pre preuzimanja poiljke.
(2) Prevozilac ostaje odgovoran za oteenja poiljke koja se nisu mogla opaziti u asu predaje, ako ga je
primalac obavestio o tim oteenjima odmah po njihovom otkrivanju, ali ne docnije od osam dana od
predaje.
(3) Prevozilac se ne moe pozivati na odredbe prethodnih stavova, ako je oteenje prouzrokovao
namerno ili krajnjom nepanjom.

Odgovornost prevozioca za zadocnjenje

lan 675
Prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog zadocnjenja, izuzev ako je zadocnjenje prouzrokovano nekom
injenicom koja iskljuuje njegovu odgovornost za gubitak ili oteenje stvari.

Odgovornost za pomonike
lan 676
Prevozilac odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na izvrenju prevoza.

Odsek 5
Uee vie prevozilaca u prevozu poiljke
Kad oni odgovaraju solidarno
lan 677
(1) Prevozilac koji poveri nekom drugom prevoziocu potpuno ili delimino izvrenje prevoza poiljke koju
je primio na prevoz, ostaje i dalje odgovoran za njen prevoz od njenog prijema do predaje, ali ima pravo
na naknadu od prevozioca kome je poiljku poverio.
(2) Ako drugi prevozilac od prvog prevozioca preuzme sa poiljkom i tovarni list, on postaje ugovorna
strana u ugovoru o prevozu, sa pravima i dunostima solidarnog dunika i solidarnog poverioca, iji su
udeli srazmerni njegovom ueu u prevozu.

(3) Isto vai i kad se za izvrenje prevoza neke poiljke obavee jednim istim ugovorom vie prevozilaca
koji e uestvovati u prevozu jedan za drugim.
(4) Svaki od vie prevozilaca ima pravo zahtevati da se utvrdi stanje poiljke u asu kad mu se predaje
radi izvrenja njegovog dela prevoza.
(5) Solidarni prevozioci uestvuju u snoenju tete srazmerno njihovim udelima u prevozu, izuzev onog
koji dokae da teta nije nastala dok je on prevozio poiljku.
(6) Prigovori uinjeni kasnijem prevoziocu dejstvuju i prema svim ranijim.

Podeljena odgovornost prevozilaca

lan 678
Kad u izvrenju prevoza iste poiljke uestvuju jedan za drugim nekoliko prevozilaca koje je odredio
poiljalac, svaki od njih odgovara samo za svoj deo prevoza.

Odsek 6
Pravo zaloge
Kad prevozilac ima pravo zaloge
lan 679
(1) Radi obezbeenja naplate naknade za prevoz i nunih trokova koje je uinio u vezi sa prevozom,
prevozilac ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate radi prevoza i u vezi sa prevozom, dok ih dri
ili dok ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati njima.
(2) Kad je u izvrenju prevoza uestovalo vie prevozilaca jedan za drugim, njihova potraivanja u vezi sa
izvrenjem prevoza obezbeena su takoe ovom zalogom, i poslednji prevozilac je duan, ako tovarni list
ne sadri to drugo, naplatiti sva potraivanja po tovarnom listu.
(3) Potraivanja ranijeg prevozioca, kao i njegovo pravo zaloge, prelaze po samom zakonu na docnijeg
prevozioca koji mu je isplatio ta potraivanja.
(4) To isto vai i ako prevozilac isplati otpremnikova potraivanja.

Sukob zalonih prava

lan 680
(1) Kad pored zalonog prava prevozioca postoje na istoj stvari istovremeno zalona prava komisionara,
otpremnika i skladitara, prvenstvo naplate imaju potraivanja ma kog od ovih poverilaca nastala
otpremom ili prevozom, i to obratno redu kojim su nastala.
(2) Ostala potraivanja komisionara i skladitara, kao i potraivanja otpremnika i prevozioca nastala
davanjem predujmova, naplauju se tek po isplati potraivanja navedenih u prethodnom stavu, i to po
redu kojim su nastala.

Odeljak 3
UGOVOR O PREVOZU LICA
Opta odredba
lan 681
Prevozilac je duan da prevoz lica izvri bezbedno onim prevoznim sredstvom koje je odreeno ugovorom
o prevozu i uz one uslove udobnosti i higijene koji se prema vrsti odnosnog prevoznog sredstva i
udaljenosti puta smatraju neophodnim.

Pravo putnika na odreeno mesto

lan 682
Prevozilac je duan dati putniku ono mesto i u onom prevoznom sredstvu, kako je ugovoreno.

Odgovornost prevozioca za zadocnjenje

lan 683
(1) Prevozilac je duan prevesti putnika do odreenog mesta na vreme.
(2) On odgovara za tetu koju bi putnik pretrpeo zbog zadocnjenja, izuzev ako je do zadocnjenja dolo iz
uzroka koji nije mogao otkloniti ni panjom strunjaka.

Odgovornost prevozioca za sigurnost putnika

lan 684

(1) Prevozilac odgovara za sigurnost putnika od poetka do zavretka prevoza, kako u sluaju prevoza uz
naknadu, tako i u sluaju besplatnog prevoza, te je duan naknaditi tetu koja nastane oteenjem
zdravlja, povredom ili smru putnika, izuzev ako je prouzrokovana radnjom putnika ili stranim uzrokom koji
se nije mogao predvideti ni izbei ili otkloniti.
(2) Nitave su odredbe ugovora, kao i optih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opteg akta, kojima se
ova odgovornost smanjuje.

Odgovornost za prtljag predat na prevoz i za ostale stvari

lan 685
(1) Prtljag koji mu je putnik predao, prevozilac je duan prevesti u isto vreme kad i putnika i predati mu ga
po zavretku prevoza.
(2) Za gubitak i oteenje prtljaga koji mu je putnik predao, prevozilac odgovara prema odredbama za
prevoz stvari.
(3) Za oteenje stvari koje putnik dri sa sobom, prevozilac odgovara prema optim pravilima o
odgovornosti.

Glava XV
UGOVOR O LICENCI
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 686
Ugovorom o licenci obavezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi, u celini ili delimino, pravo
iskoriavanja pronalaska, tehnikog znanja i iskustva, iga, uzorka ili modela, a sticalac licence se
obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu.

Forma
lan 687
Ugovor o licenci mora biti zakljuen u pismenoj formi.

Trajanje licence
lan 688
Licenca za iskoriavanje patentiranog pronalaska uzorka ili modela ne moe biti zakljuena za vreme
due od trajanja zakonske zatite tih prava.

Iskljuiva licenca
lan 689
(1) Ugovorom o licenci sticalac licence stie iskljuivo pravo iskoriavanja predmeta licence samo ako je
to izriito ugovoreno (iskljuiva licenca).
(2) Ostale mogunosti iskoriavanja predmeta licence zadrava davalac licence.
(3) Ako u ugovoru o licenci nije naznaeno o kakvoj je licenci re, smatra se da mu je data neiskljuiva
licenca.

Prostorno ogranienje prava iskoriavanja

lan 690
(1) Pravo iskoriavanja predmeta licence moe biti prostorno ogranieno samo ako to nije protivno
propisima o jedinstvenom jugoslovenskom tritu.
(2) Ako ugovorom o licenci nije prostorno ogranieno pravo iskoriavanja predmeta licence, smatra se da
je licenca prostorno neograniena.

Odeljak 2
OBAVEZE DAVAOCA LICENCE
Predaja predmeta licence
lan 691
(1) Davalac licence je duan da sticaocu licence u odreenom roku preda predmet licence.
(2) Davalac licence je duan da sticaocu licence preda i tehniku dokumentaciju potrebnu za praktinu
primenu predmeta licence.

Davanje uputstva i obavetenja

lan 692
Davalac licence je duan da sticaocu licence daje sva uputstva i obavetenja koja su potrebna za
uspeno iskoriavanje predmeta licence.

Obaveza garantovanja
lan 693
Davalac licence garantuje sticaocu licence tehniku izvodljivost i tehniku upotrebljivost predmeta licence.

Jemstvo
lan 694
(1) Davalac licence jemi da pravo iskoriavanja koje je predmet ugovora pripada njemu, da na njemu
nema tereta i da nije ogranieno u korist nekog treeg.
(2) Ako je predmet ugovora iskljuiva licenca, davalac licence jemi da pravo iskoriavanja nije ustupio
drugome, ni potpuno ni delimino.
(3) Davalac licence je duan uvati i braniti pravo ustupljeno sticaocu licence od svih zahteva treih lica.

Obaveza davaoca iskljuive licence

lan 695
Ako je ugovorena iskljuiva licenca, davalac licence ne moe ni u kom vidu sam iskoriavati predmet
licence, niti njegove pojedine delove, niti to poveriti nekom drugom u granicama prostornog vaenja
licence.

Odeljak 3
OBAVEZE STICAOCA LICENCE
Iskoriavanje predmeta licence
lan 696

Sticalac licence je duan iskoriavati predmet licence na ugovoreni nain, u ugovorenom obimu i u
ugovorenim granicama.

Korienje naknadnih usavravanja

lan 697
Ako zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno, sticalac licence nije ovlaen da iskoriava naknadna
usavravanja predmeta licence.

uvanje predmeta licence u tajnosti

lan 698
Ako predmet licence sainjava nepatentirani pronalazak ili tajno tehniko znanje i iskustvo, sticalac licence
je duan da ga uva u tajnosti.

Kvalitet
lan 699
(1) Ako je uz licencu za proizvodnju ustupljena i licenca za upotrebu iga, sticalac licence moe stavljati u
promet robu sa tim igom samo ako je njen kvalitet isti kao to je kvalitet robe koju proizvodi davalac
licence.
(2) Suprotan sporazum nema pravno dejstvo.

Obeleavanje
lan 700
Sticalac licence je duan robu obeleiti oznakom o proizvodnji po licenci.

Naknada
lan 701
Sticalac licence je duan isplatiti davaocu licence ugovorenu naknadu u vreme i na nain kako je to
odreeno ugovorom.

Podnoenje izvetaja

lan 702
Ako se naknada odreuje u zavisnosti od obima iskoriavanja predmeta licence, sticalac licence je duan
podneti davaocu licence izvetaj o obimu iskoriavanja i izvriti obraun naknade svake godine, ako
ugovorom nije za to odreen krai rok.

Izmena ugovorene naknade

lan 703
Ako je ugovorena naknada postala oigledno nesrazmerna u odnosu na prihod koji sticalac licence ima od
iskoriavanja predmeta licence, zainteresovana strana moe zahtevati izmenu ugovorene naknade.

Odeljak 4
PODLICENCA
Kad se moe dati
lan 704
(1) Sticalac iskljuive licence moe pravo iskoriavanja predmeta licence ustupiti drugome (podlicenca).
(2) Ugovorom se moe predvideti da sticalac licence ne moe dati drugome podlicencu, ili mu je ne moe
dati bez dozvole davaoca licence.

Kad davalac moe odbiti dozvolu

lan 705
Kad je za davanje podlicence potrebna dozvola davaoca licence, ovaj je moe odbiti sticaocu iskljuive
licence samo iz ozbiljnih razloga.

Otkaz zbog nedozvoljene podlicence

lan 706
Davalac licence moe otkazati ugovor o licenci bez otkaznog roka ako je podlicenca data bez njegove
dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.

Neposredan zahtev davaoca licence

lan 707
(1) Ugovorom o podlicenci ne stvara se nikakav poseban pravni odnos izmeu sticaoca podlicence i
davaoca licence, ak ni kad je davalac licence dao potrebnu dozvolu za zakljuenje podlicence.
(2) Ali, davalac licence moe, radi naplate svojih potraivanja od sticaoca licence nastalih iz licence,
zahtevati neposredno od sticaoca podlicence isplatu iznosa koje ovaj duguje davaocu podlicence po
osnovu podlicence.

Odeljak 5
PRESTANAK UGOVORA
Protek odreenog vremena
lan 708
Ugovor o licenci zakljuen na odreeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zakljuen, te
nije potrebno da bude otkazan.

Preutno obnavljanje licence

lan 709
(1) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o licenci bio zakljuen sticalac licence produi da
iskoriava predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da je zakljuen nov ugovor o
licenci neodreenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.
(2) Obezbeenja koja su trea lica dala za prvu licencu prestaju sa protekom vremena za koje je bila
zakljuena.

Otkaz
lan 710
(1) Ugovor o licenci ije trajanje nije odreeno prestaje otkazom koji svaka strana moe dati drugoj,
potujui odreeni otkazni rok.
(2) Ako otkazni rok nije ugovorom odreen, iznosi est meseci, s tim to davalac licence ne moe otkazati
ugovor tokom prve godine njegovog vaenja.

Smrt, steaj i redovna likvidacija

lan 711
(1) U sluaju smrti davaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima, ako drukije nije
ugovoreno.
(2) U sluaju smrti sticaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima koji produavaju
njegovu delatnost.
(3) U sluaju steaja ili redovne likvidacije sticaoca licence davalac licence moe raskinuti ugovor.

Glava XVI
OSTAVA
Odeljak 1
O OSTAVI UOPTE
Odsek 1
Opte odredbe
Pojam
lan 712
(1) Ugovorom o ostavi obavezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, da je uva i da je vrati
kad je ovaj bude zatraio.
(2) Predmet ostave mogu biti samo pokretne stvari.

Ostava tue stvari

lan 713
(1) Ugovor o ostavi moe punovano zakljuiti u svoje ime i lice koje nije sopstvenik stvari, i ostavoprimac
je duan vratiti stvar njemu, izuzev ako bi doznao da je stvar ukradena.
(2) Ako tree lice tubom zahteva stvar od ostavoprimca kao sopstvenik, ostavoprimac je duan saoptiti
sudu od koga lica je stvar primio, a istovremeno obavestiti ostavodavca o podignutoj tubi.

Odsek 2
Obaveze ostavoprimca
Obaveze uvanja i obavetavanja
lan 714
(1) Ostavoprimac je duan uvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu, kao dobar
privrednik, odnosno dobar domain.
(2) Ako su ugovoreni mesto ili nain uvanja stvari, ostavoprimac ih moe promeniti samo ako to
zahtevaju promenjene okolnosti, inae odgovara i za sluajnu propast ili sluajno oteenje stvari.
(3) O svim promenama koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu oteene na ma koji nain
ostavoprimac je duan obavestiti ostavodavca.

Predaja stvari drugom na uvanje

lan 715
Ostavoprimac ne moe bez pristanka ostavodavca, ili bez nude, predati poverenu mu stvar drugome da
je uva, inae odgovara i za njenu sluajnu propast ili oteenje.

Upotrebljavanje stvari
lan 716
(1) Ostavoprimac nema pravo da upotrebljava stvar poverenu mu na uvanje.
(2) U sluaju nedozvoljene upotrebe stvari, ostavoprimac duguje ostavodavcu odgovarajuu naknadu i
odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.
(3) Kad je u ostavu data neka nepotrona stvar i ostavoprimcu dozvoljeno da je upotrebljava, onda se na
odnose ugovaraa primenjuju pravila o ugovoru o posluzi, a samo o pitanjima vremena i mesta vraanja
stvari sudi se po pravilima o ugovoru o ostavi, ako ugovarai nisu to drugo odredili u tom pogledu.

Upotrebljavanje i predaja stvari drugome

lan 717

Kad ostavoprimac bez pristanka ostavodavca i bez nude suprotno ugovoru upotrebljava stvar, menja
mesto ili nain njenog uvanja ili kad stvar preda na uvanje drugom licu, on ne odgovara za sluajnu
propast ili oteenje stvari do kojih bi dolo i da je postupao u skladu sa ugovorom.

Vraanje stvari
lan 718
(1) Ostavoprimac je duan vratiti stvar im je ostavodavac zatrai i to sa svim plodovima i drugim
koristima od stvari.
(2) Ako je odreen rok za vraanje stvari, ostavodavac moe traiti da mu se stvar vrati i pre isteka roka,
izuzev kad rok nije ugovoren iskljuivo u interesu ostavodavca.
(3) Vraanje se vri u mestu predaje stvari ostavoprimcu, ako ugovorom nije odreeno neko drugo mesto,
u kom sluaju ostavoprimac ima pravo na naknadu trokova prenosa stvari.

Odsek 3
Prava ostavoprimca
Naknada trokova i tete
lan 719
Ostavoprimac ima pravo zahtevati od ostavodavca da mu naknadi trokove opravdano uinjene radi
ouvanja stvari, kao i tetu koju je imao zbog ostave.

Naknada
lan 720
Ostavoprimac nema pravo na naknadu za svoj trud, izuzev ako je naknada ugovorena, ako se
ostavoprimac bavi primanjem stvari na uvanje, ili ako se naknada mogla oekivati s obzirom na okolnosti
posla.

Vraanje stvari u sluaju besplatne ostave

lan 721

(1) Ostavoprimac koji se obavezao da besplatno uva stvar odreeno vreme moe je vratiti ostavodavcu
pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oteenja ili ako bi mu njeno
dalje uvanje moglo prouzrokovati tetu.
(2) Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava moe u svako doba odustati od ugovora, ali
je duan ostavodavcu odrediti primeren rok za preuzimanje stvari.

Odsek 4
Posebni sluajevi ostave
Neprava ostava
lan 722
Kad su u ostavu date zamenljive stvari s pravom za ostavoprimca da ih potroi i obavezom da vrati istu
koliinu stvari iste vrste, onda se na njegove odnose sa ostavodavcem primenjuju pravila ugovora o
zajmu, samo e u pogledu vremena i mesta vraanja vaiti pravila ugovora o ostavi, ako ugovarai nisu
to drugo odredili u tom pogledu.

Ostava u nudi
lan 723
Kome je stvar poverena u sluaju kakve nevolje, na primer u sluaju poara, zemljotresa, poplave, duan
je uvati je sa poveanom panjom.

Odeljak 2
UGOSTITELJSKA OSTAVA
Ugostitelj kao ostavoprimac
lan 724
(1) Ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov nestanak
ili oteenje najvie do iznosa utvrenog posebnim propisom.
(2) Ova odgovornost je iskljuena ako su stvari propale ili oteene usled okolnosti koje se nisu mogle
izbei ili otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili oteene ponaanjem samog
gosta, ili ponaanjem lica koje je on doveo ili koja su mu dola u posetu.

(3) Ugostitelj duguje potpunu naknadu ako mu je gost predao stvar na uvanje, kao i ako je teta nastala
njegovom krivicom ili krivicom lica za koje on odgovara.

Obaveze ugostitelja da primi stvari na uvanje

lan 725
(1) Ugostitelj je duan primiti na uvanje stvari koje gosti donesu i hoe da mu predaju na uvanje, izuzev
ako ne raspolae podesnim prostorijama za njihov smetaj, ili ako njihovo uvanje prelazi njegove
mogunosti iz nekog drugog uzroka.
(2) Ako ugostitelj neopravdano odbije da primi stvar na uvanje, duguje potpunu naknadu tete koju gost
usled toga pretrpi.

Dunost gosta da prijavi tetu

lan 726
Gost je duan prijaviti nestanak ili oteenje stvari im dozna za njih, inae ima pravo na naknadu samo
ako dokae da je teta nastala krivicom ugostitelja ili lica za koje on odgovara.

Objave o iskljuenju odgovornosti

lan 727
Nemaju nikakvog pravnog dejstva objave istaknute u prostorijama ugostitelja kojima se iskljuuje,
ograniava ili uslovljava njihova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.

Pravo zadravanja
lan 728
Ugostitelj koji primi goste na noenje ima pravo zadrati stvari koje su gosti doneli, do potpune naplate
potraivanja za smetaj i ostale usluge.

Proirenje primene odredaba o ugostiteljskoj ostavi

lan 729
Odredbe o ugostiteljskoj ostavi shodno se primenjuju i na bolnice, garae, kola za spavanje, organizovane
kampove i sl.

Glava XVII
USKLADITENJE
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 730
(1) Ugovorom o uskladitenju obavezuje se skladitar da primi i uva odreenu robu i da preduzima
potrebne ili ugovorene mere radi njenog ouvanja u odreenom stanju, te da je preda na zahtev
ostavodavca ili drugog ovlaenog lica, a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu.
(2) Prilikom predaje robe ostavodavac je duan dati sva potrebna obavetenja o njoj i izjaviti kolika je
njena vrednost.

Iskljuenje odgovornosti i neke obaveze skladitara

lan 731
(1) Skladitar odgovara za tetu na robi osim ako dokae da je teta prouzrokovana usled okolnosti koje
se nisu mogle izbei ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvom
robe, kao i neispravnom ambalaom.
(2) Skladitar je duan da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno na
neispravnu ambalau usled kojih moe doi do tete na robi, im je navedene nedostatke opazio ili morao
opaziti.
(3) Ako bi se na robi deavale takve neotklonjive promene zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari
ili propadne, skladitar je duan, ako to po njegovom pozivu ne bi mogao na vreme da uini ostavodavac,
prodati robu bez odlaganja na najpogodniji nain.
(4) Skladitar je obavezan da preduzima radnje radi ouvanja prava ostavodavca prema prevoziocu koji
mu je predao robu za raun ostavodavca u oteenom ili manljivom stanju.

Kad postoji dunost osiguranja

lan 732

(1) Skladitar je duan da osigura robu primljenu na uvanje samo ako je to ugovoreno.
(2) Ako ugovorom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, skladitar je duan da osigura
robu od uobiajenih rizika.

Ogranienje naknade tete

lan 733
Naknada tete koju je skladitar duan platiti zbog propasti, umanjenja ili oteenja robe za vreme od
njenog prijema do predaje, ne moe prei stvarnu vrednost robe, osim ako je tetu prouzrokovao namerno
ili krajnjom nepanjom.

Meanje zamenljivih stvari

lan 734
(1) Skladitar ne moe pomeati primljene zamenljive stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoe, osim ako
je ostavodavac na to pristao, ili ako je oigledno da se radi o stvarima koje se mogu meati bez opasnosti
od nastanka tete za ostavodavca.
(2) Ako su stvari pomeane, skladitar moe na zahtev ovlaenog lica bez sudelovanja ostalih
ovlaenih lica iz smee zamenljivih stvari izdvojiti deo koji mu pripada.

Pregledanje robe i uzimanje uzoraka

lan 735
Skladitar je duan dozvoliti ovlaenom licu da pregleda robu i da uzima uzorke od nje.

Potraivanje skladitara i pravo zaloge

lan 736
(1) Pored naknade za uvanje, skladitar ima pravo na naknadu trokova koji su bili potrebni za ouvanje
robe.
(2) Za svoja potraivanja iz ugovora o uskladitenju i ostala potraivanja nastala u vezi sa uvanjem robe
on ima zalono pravo na toj robi.

Podizanje robe i prodaja nepodignute robe

lan 737
(1) Ostavodavac moe robu podii i pre ugovorenog roka.
(2) Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku godine dana ako nije
ugovoren rok za uvanje, skladitar moe za njegov raun prodati robu na javnoj prodaji, ali je duan
obavestiti ga prethodno o svojoj nameri i ostaviti mu naknadni rok najmanje od osam dana da robu
podigne.

Nedostaci pri prijemu robe

lan 738
(1) Primalac robe duan je robu pregledati u trenutku njenog preuzimanja.
(2) Ako prilikom preuzimanja robe primeti nedostatke, primalac je duan da o tome odmah upozori
skladitara, inae se smatra da je roba uredno primljena.
(3) O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzimanja, primalac je duan da na
pouzdan nain obavesti skladitara u roku od sedam dana, raunajui od dana preuzimanja robe, inae
se smatra da je roba uredno primljena.

Primena pravila o ostavi

lan 739
Na ugovore o uskladitenju shodno se primenjuju pravila o ostavi, ukoliko pravilima o uskladitenju nije
drukije regulisano.

Odeljak 2
SKLADINICA
Dunost izdavanja skladinice
lan 740
Skladitar koji je na osnovu zakona ovlaen da za robu primljenu na uskladitenje izda skladinicu duan
ju je izdati ostavodavcu na njegov zahtev.

Sastojci i sadrina skladinice

lan 741
(1) Skladinica se sastoji iz priznanice i zalonice.
(2) Priznanica i zalonica sadre podatke: naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedite,
odnosno prebivalite, naziv i sedite skladitara, datum i broj skladinice, mesto gde se skladite nalazi,
vrstu, prirodu i koliinu robe, navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao i ostale podatke
potrebne za raspoznavanje robe i odreivanje njene vrednosti.
(3) Priznanica i zalonica moraju se pozivati jedna na drugu.

Skladinica za delove robe

lan 742
(1) Ostavodavac moe zahtevati da skladitar podeli robu na odreene delove i da mu za svaki deo izda
zasebnu skladinicu.
(2) Ako je ve dobio skladinicu za celu koliinu robe, on moe zahtevati da skladitar podeli robu na
odreene delove i da mu, u zamenu za skladinicu koju je dobio, izda posebne skladinice za svaki
pojedini deo.
(3) Ostavodavac moe zahtevati da mu skladitar izda skladinicu samo za jedan deo zamenljive robe koji
je ostavio kod njega.

Prava imaoca skladinice

lan 743
(1) Imalac skladinice ima pravo zahtevati da mu se preda roba oznaena u njoj.
(2) On moe raspolagati robom oznaenom u skladinici prenoenjem skladinice.

Prenoenje priznanice i zalonice

lan 744
(1) Priznanica i zalonica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno.
(2) Prilikom svakog prenosa na njima mora biti ubeleen datum.

(3) Na zahtev prijemnika priznanice ili zalonice, prenos na njega prepisae se u registar skladita, gde e
se ubeleiti i njegovo sedite odnosno prebivalite.

Pravo imaoca priznanice

lan 745
(1) Prenos priznanice bez zalonice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba samo ako
isplati imaocu zalonice, ili poloi skladitaru za imaoca zalonice, iznos koji treba da mu bude isplaen
na dan dospelosti potraivanja.
(2) Imalac priznanice bez zalonice moe zahtevati da se roba proda, ako se postignutom cenom moe
isplatiti iznos na koji ima pravo imalac zalonice, s tim da se ostvareni viak preda njemu.
(3) Kad se radi o zamenljivim stvarima, imalac priznanice bez zalonice moe zahtevati da mu skladitar
preda jedan deo robe pod uslovom da poloi skladitaru za raun imaoca zalonice odgovarajui iznos u
novcu.

Prava imaoca zalonice

lan 746
(1) Prenos zalonice bez priznanice daje prijemniku pravo zaloge na robi.
(2) Prilikom prvog prenosa, na zalonici moraju biti ubeleeni naziv odnosno ime i zanimanje poverioca,
njegovo poslovno sedite, odnosno prebivalite, iznos njegovog potraivanja raunajui i kamate, i datum
dospevanja.
(3) Prvi prijemnik zalonice duan je bez odlaganja prijaviti skladitaru da je na njega izvren prenos
zalonice, a skladite je duno prepisati taj prenos u svoj registar i na samoj zalonici zabeleiti da je ovaj
prepis izvren.
(4) Bez obavljanja radnji iz prethodnog stava, zalonica se ne moe dalje prenositi indosamentom.
(5) Zalonica koja ne sadri iznos potraivanja zalonog poverioca, obavezuje u korist zalonog poverioca
celokupnu vrednost stvari navedenu u njoj.

Protest zbog neisplate i prodaje robe

lan 747

(1) Imalac zalonice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku potraivanje obezbeeno
zalonicom, duan je, pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosilaca, podii protest prema
Zakonu o menici.
(2) Imalac zalonice koji je podigao protest moe po proteku osam dana od dospelosti potraivanja
zahtevati prodaju zaloene robe, a isto pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu zalonice
potraivanje obezbeeno zalonicom.
(3) Od iznosa postignutog prodajom izdvaja se potrebna svota za podmirenje trokova prodaje,
potraivanja skladitara iz ugovora o uskladitenju i ostalih njegovih potraivanja nastalih u vezi sa
ostavljenom robom, zatim se isplauje obezbeeno potraivanje imaoca zalonice, a ostatak pripada
imaocu priznanice.

Zahtev isplate od prenosilaca zalonice

lan 748
(1) Imalac zalonice moe zahtevati isplatu od prenosioca tek ako nije mogao postii potpuno namirenje
prodajom zaloene robe.
(2) Ovaj zahtev mora biti podignut u roku odreenom u Zakonu o menici za zahtev prema indosantima, i
taj rok poinje tei od dana kad je izvrena prodaja robe.
(3) Imalac zalonice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ako ne bude zahtevao prodaju robe
najdalje u roku od mesec dana od protesta.

Glava XVIII
NALOG
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 749
(1) Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov raun preduzme
odreene poslove.

(2) Istovremeno se nalogoprimac ovlauje na preduzimanje tih poslova.

(3) Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je drukije ugovoreno ili proizlazi iz prirode
meusobnog odnosa.

Lica duna da odgovore na ponudu naloga

lan 750
Ko se bavi vrenjem tuih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vrenje tih poslova, duan je, ako
nee da prihvati ponueni nalog koji se odnosi na te poslove, da o tome bez odlaganja obavesti drugu
stranu, inae odgovara za tetu koju bi ova pretrpela zbog toga.

Odeljak 2
OBAVEZE NALOGOPRIMCA
Izvrenje naloga kako glasi
lan 751
(1) Nalogoprimac je duan izvriti nalog prema primljenim uputstvima, sa panjom dobrog privrednika,
odnosno dobrog domaina, ostajui u njegovim granicama i u svemu paziti na interese nalogodavca i
njima se rukovoditi.
(2) Kad nalogoprimac smatra da bi izvrenje naloga po dobijenim uputstvima bilo od tete za
nalogodavca, on je duan skrenuti na to njegovu panju i traiti nova uputstva.
(3) Ako nalogodavac nije dao odreena uputstva o poslu koji treba obaviti, nalogoprimac je duan,
rukovodei se interesima nalogodavca, postupiti kao dobar privrednik, odnosno dobar domain, a ako je
nalog bez naknade, kako bi u istim okolnostima postupio u sopstvenoj stvari.

Odstupanje od naloga i uputstava

lan 752
(1) Od dobijenog naloga i uputstava nalogoprimac moe odstupati samo sa saglasnou nalogodavca, a
kada mu zbog kratkoe vremena ili iz kog drugog uzroka nije mogue traiti saglasnost nalogodavca, on
moe odstupiti od naloga i uputstava samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da
to zahtevaju interesi nalogodavca.

(2) Ako nalogoprimac prekorai granice naloga ili odstupi od dobijenih uputstava van sluaja predvienog
u prethodnom stavu, nee se smatrati za nalogoprimca, ve za poslovou bez naloga, izuzev ako
nalogodavac naknado odobri ono to je uradio.

Zamena
lan 753
(1) Nalogoprimac je duan izvriti nalog lino.
(2) On moe poveriti izvrenje naloga drugome samo ako mu je nalogodavac to dozvolio, kao i ako je na
to prinuen okolnostima.
(3) U tim sluajevima on odgovara samo za izbor zamenika i za uputstva koja mu je dao.
(4) U ostalim sluajevima on odgovara za rad zamenika, kao i za sluajnu propast ili oteenje stvari koji
bi se dogodili kod zamenika.
(5) Nalogodavac moe u svakom sluaju zahtevati neposredno od zamenika izvrenje obaveze iz naloga.

Polaganje rauna
lan 754
O izvrenom poslu nalogoprimac je duan poloiti raun i predati bez odugovlaenja nalogodavcu sve to
je primio na osnovu obavljanja poverenih poslova, bez obzira na to da li je ono to je primio za
nalogodavca bilo dugovano ovome ili ne.

Podnoenje izvetaja
lan 755
Nalogoprimac je duan na zahtev nalogodavca podneti izvetaj o stanju poslova i poloiti raun i pre
odreenog vremena.

Odgovornost za upotrebu nalogodavevog novca

lan 756

Ako se nalogoprimac sluio za svoje potrebe novcem koji je primio za nalogodavca, duan je platiti
kamatu po najvioj dozvoljenoj ugovornoj stopi, raunajui od dana upotrebe, a na ostali dugovani novac
koji nije predao na vreme, zateznu kamatu, raunajui od dana kad ga je bio duan predati.

Solidarna odgovornost nalogoprimaca

lan 757
Ako je vrenje nekog posla povereno nekolicini istim nalogom da ga zajedniki vre, oni odgovaraju
solidarno za obaveze iz tog naloga, ako to drugo nije ugovoreno.

Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
Predujmljivanje novca
lan 758
Nalogodavac je duan na zahtev nalogoprimca dati mu izvesnu svotu novca za predviene izdatke.

Naknada trokova i preuzimanje obaveza

lan 759
(1) Nalogodavac je duan naknaditi nalogoprimcu, ak i ako njegov trud bez njegove krivice nije imao
uspeha, sve potrebne trokove koje je uinio za izvrenje naloga, sa kamatom od dana kad su uinjeni.
(2) On je duan preuzeti obaveze koje je nalogoprimac uzeo na sebe vrei u svoje ime poverene mu
poslove, ili ga na koji drugi nain osloboditi njih.

Naknada tete
lan 760
Nalogodavac je duan naknaditi nalogoprimcu tetu koju je ovaj pretrpeo bez svoje krivice u vrenju
naloga.

Visina naknade
lan 761

Ako drukije nije ugovoreno, nalogodavac duguje naknadu u uobiajenoj visini, a ako o tome nema
obiaja, onda pravinu naknadu.

Isplata naknade
lan 762
(1) Ukoliko nije drukije ugovoreno, nalogodavac je duan isplatiti nalogoprimcu naknadu po obavljenom
poslu.
(2) Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimino obavio nalog, ima pravo na srazmerni deo
naknade.
(3) U sluaju kad bi unapred ugovorena naknada bila u oiglednoj nesrazmeri sa uinjenim uslugama,
nalogodavac moe zahtevati njeno smanjenje.

Pravo zaloge
lan 763
Radi obezbeenja naknade i trokova nalogoprimac ima pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca
koje je dobio po osnovu naloga, kao i na novanim iznosima koje je naplatio za raun nalogodavca.

Solidarna odgovornost nalogodavaca

lan 764
Ako je vie njih poverilo nalogoprimcu izvrenje naloga, oni mu odgovaraju solidarno.

Odeljak 4
PRESTANAK NALOGA
Odustanak od ugovora
lan 765
(1) Nalogodavac moe odustati od ugovora.
(2) U sluaju odustanka od ugovora u kome nalogoprimcu pripada naknada za njegov trud, nalogodavac
je duan isplatiti nalogoprimcu odgovarajui deo naknade, i naknaditi mu tetu koju je pretrpeo
odustankom od ugovora, ako za odustanak nije bilo osnovanih razloga.

Otkaz
lan 766
(1) Nalogoprimac moe otkazati nalog kad hoe, samo ne u nevreme.
(2) On je duan naknaditi nalogodavcu tetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza naloga u nevreme, izuzev
kad su za otkaz postojali osnovani razlozi.
(3) Nalogoprimac je duan produiti posle otkaza poslove koji ne trpe odlaganje, dok nalogodavac ne
bude u mogunosti da preuzme brigu o njima.

Smrt, prestanak pravnog lica

lan 767
(1) Nalog prestaje smru nalogoprimca.
(2) Naslednici nalogoprimca duni su da o njegovoj smrti to pre obaveste nalogodavca i preduzmu to je
potrebno za zatitu njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu o njima.
(3) Nalog prestaje smru nalogodavca samo ako je tako ugovoreno ili ako se nalogoprimac primio naloga
s obzirom na svoje line odnose sa nalogodavcem.
(4) U tom sluaju nalogoprimac je duan produiti poverene poslove, ako bi inae nastupila teta za
naslednike, dok ovi ne budu u mogunosti da sami preuzmu brigu o njima.
(5) Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, nalog prestaje kad to lice prestane postojati.

Steaj, lienje poslovne sposobnosti

lan 768
Nalog prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod steaj ili bude potpuno ili delimino lien
poslovne sposobnosti.

as prestanka naloga
lan 769

(1) Kad je nalogodavac odustao od ugovora, kao i kad je umro ili pao pod steaj, ili potpuno ili delimino
lien poslovne sposobnosti, nalog prestaje u asu kad je nalogoprimac saznao za dogaaj zbog koga
nalog prestaje.
(2) Kad je nalogoprimcu izdato pismeno punomoje duan ga je vratiti po prestanku naloga.

Izuzeci
lan 770
Kad je nalog dat da bi nalogoprimac mogao postii ispunjenje nekog svog potraivanja od nalogodavca,
nalogodavac ne moe odustati od ugovora i nalog ne prestaje ni smru, ni steajem nalogodavca ili
nalogoprimca, ni kad jedan od njih bude potpuno ili delimino lien poslovne sposobnosti.

Glava XIX
KOMISION
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 771
(1) Ugovorom o komisionu obavezuje se komisionar da za naknadu (proviziju) obavi u svoje ime i za
raun komitenta jedan ili vie poslova koje mu poverava komitent.
(2) Komisionar ima pravo na naknadu i kad ova nije ugovorena.

Primena pravila o ugovoru o nalogu

lan 772
Na ugovor o komisionu shodno se primenjuju pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drukije
odreeno.

Zakljuenje posla pod uslovima razliitim od naloga

lan 773

(1) Ako je komisionar zakljuio neki posao po nepovoljnijim uslovima od onih odreenih nalogom kad to
nije smeo, duan je naknaditi komitentu razliku, kao i prouzrokovanu tetu.
(2) U sluaju iz prethodnog stava komitent moe odbiti da prihvati zakljueni posao, pod uslovom da o
tome odmah obavesti komisionara.
(3) Ali, komitent gubi to pravo ako komisionar pokae spremnost da mu odmah isplati razliku i naknadi
prouzrokovanu tetu.
(4) Ako je posao zakljuen po povoljnijim uslovima od onih odreenih nalogom, sva tako postignuta korist
pripada komitentu.

Prodaja robe prezaduenom licu

lan 774
Komisionar odgovara komitentu za tetu ako je prodao robu licu za iju je prezaduenost znao ili je mogao
znati.

Kad sam komisionar kupuje robu komitenta ili mu prodaje svoju robu
lan 775
(1) Komisionar kome je povereno da proda ili da kupi neku robu kotiranu na berzi ili na tritu moe, ako
mu je komitent to dozvolio, zadrati robu za sebe kao kupac, odnosno isporuiti je kao prodavac, po ceni
u vreme izvrenja poverenog posla.
(2) U tom sluaju izmeu komisionara i komitenta nastaju odnosi iz ugovora o prodaji.
(3) Ako se berzanska, odnosno trina cena i cena koju je odredio komitent ne slau, komisionar prodavac ima pravo na manju od ove dve cene, a komisionar - kupac duan je platiti veu.

Odeljak 2
OBAVEZE KOMISIONARA
uvanje i osiguranje
lan 776
(1) Komisionar je duan uvati poverenu robu sa panjom dobrog privrednika.

(2) On odgovara i za sluajnu propast ili oteenje robe ako je nije osigurao, a prema nalogu je bio duan
to uiniti.

Obavetenje o stanju primljene robe

lan 777
(1) Prilikom preuzimanja robe od prevozioca, koju mu je poslao komitent, komisionar je duan utvrditi
njeno stanje i bez odlaganja izvestiti komitenta o danu prispea robe, kao i o vidljivim oteenjima ili
manjku, inae odgovara za tetu koja bi zbog tog proputanja nastala za komitenta.
(2) On je duan preduzeti sve potrebne mere radi ouvanja prava komitenta prema odgovornom licu.

Obavetenje o promenama na robi

lan 778
Komisionar je duan obavestiti komitenta o svim promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti od
svoje vrednosti, a ako nema vremena za ekanje njegovih uputstava, ili ako on odugovlai sa davanjem
uputstava, u sluaju opasnosti znatnijeg oteenja robe, komisionar je duan prodati je na najpogodniji
nain.

Saoptavanje komitentu imena saugovaraa

lan 779
(1) Komisionar je duan saoptiti komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio.
(2) Ovo pravilo ne vai u sluaju prodaje pokretnih stvari koja se vri preko komisionih prodavnica, osim
ako nije drukije ugovoreno.

Polaganje rauna
lan 780
(1) Komisionar je duan poloiti raun o obavljenom poslu bez nepotrebnog odlaganja.
(2) On je duan predati komitentu sve to je primio po osnovu posla izvrenog za njegov raun.
(3) Komisionar je duan preneti na komitenta potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treem sa
kojim je obavio posao u svoje ime i za njegov raun.

Delkredere
lan 781
(1) Komisionar odgovara za ispunjenje obaveza svog saugovaraa samo ako je posebno jemio da e on
svoje obaveze ispuniti (delkredere), u kom sluaju on odgovara solidarno sa njim.
(2) Komisionar koji je jemio za ispunjenje obaveza svog saugovaraa ima pravo i na posebnu naknadu
(delkredere provizija).

Odeljak 3
OBAVEZE KOMITENTA
Naknada (provizija)
lan 782
(1) Komitent je duan isplatiti komisionaru naknadu kad bude izvren posao koji je komisionar obavio, kao
i ako izvrenje posla bude spreeno nekim uzrokom za koji odgovara komitent.
(2) U sluaju postupnog izvravanja, komisionar moe zahtevati srazmeran deo naknade posle svakog
deliminog ispunjenja.
(3) Ako ne doe do izvrenja zakljuenog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komisionar ni komitent,
komisionar ima pravo na odgovarajuu naknadu za svoj trud.
(4) Komisionar koji je neverno postupio prema komitentu nema pravo na naknadu.

Visina naknade
lan 783
(1) Ako iznos naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, komisionaru pripada naknada prema obavljenom
poslu i postignutom rezultatu.
(2) Ako je u datom sluaju naknada nesrazmerno velika prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu,
sud je moe, na zahtev komitenta, sniziti na pravian iznos.

Naknada trokova
lan 784

(1) Komitent je duan naknaditi komisionaru trokove koji su bili potrebni za izvrenje naloga sa kamatom
od dana kad su uinjeni.
(2) Komitent je duan dati komisionaru posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladita i transportnih
sredstava, ako ona nije obuhvaena naknadom za izvrenje posla.

Predujmljivanje novca komisionaru

lan 785
Ako ugovorom o komisionu nije to drugo odreeno, komitent nije duan predujmiti komisionaru potrebna
sredstva za obavljanje poverenog posla.

Odeljak 4
ZALONO PRAVO
lan 786
(1) Komisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok se te stvari nalaze
kod njega, ili kod nekog koji ih dri za njega ili dok on ima u rukama ispravu pomou koje moe
raspolagati njima.
(2) Iz vrednosti tih stvari komisionar moe naplatiti pre ostalih komitentovih poverilaca svoja potraivanja
po osnovu svih komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu zajmova i predujmova datih komitentu,
bez obzira na to da li su nastala u vezi sa tim stvarima ili nekim drugim.
(3) Pravo prvenstvene naplate ima komisionar iz potraivanja koja je, izvravajui nalog, stekao za raun
komitenta.

Odeljak 5
ODNOSI SA TREIM LICIMA
Komitentova prava na potraivanja iz posla sa treim
lan 787
(1) Komitent moe zahtevati ispunjenje potraivanja iz posla koji je komisionar zakljuio sa treim i za
njegov raun tek poto mu ih komisionar ustupi.

(2) Ali, u pogledu odnosa komitenta sa komisionarom i njegovim poveriocima, ova se potraivanja od svog
nastanka smatraju kao komitentova potraivanja.

Ogranienje prava komisionarovih poverilaca

lan 788
Poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraivanja, ni u sluaju njegovog steaja, preduzeti
mere izvrenja na pravima i stvarima koje je komisionar, izvravajui nalog, stekao u svoje ime, ali za
raun komitenta, izuzev ako se radi o potraivanjima nastalim u vezi sa sticanjem tih prava i stvari.

Steaj komisionara
lan 789
(1) U sluaju steaja komisionara komitent moe zahtevati izluenje iz steajne mase stvari koje je predao
komisionaru radi prodaje za njegov raun, kao i stvari koje je komisionar nabavio za njegov raun.
(2) U istom sluaju komitent moe zahtevati od treeg kome je komisionar predao stvari, da mu isplati
njihovu cenu, odnosno njen jo neisplaeni deo.

Glava XX
UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 790
(1) Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da se stalno stara da trea lica zakljuuju
ugovore sa njegovim nalogodavcem, i da u tom smislu posreduje izmeu njih i nalogodavca, kao i da po
dobijenom ovlaenju zakljuuje ugovore sa treim licima u ime i za raun nalogodavca, a ovaj se
obavezuje da mu za svaki zakljueni ugovor isplati odreenu naknadu (proviziju).
(2) Nalogodavac moe imati na istom podruju za istu vrstu poslova vie zastupnika.
(3) Jedan zastupnik ne moe bez pristanka nalogodavca preuzeti obavezu da na istom podruju i za istu
vrstu poslova radi za drugog nalogodavca.

Forma
lan 791
Ugovor o trgovinskom zastupanju mora biti zakljuen u pismenoj formi.

Zakljuivanje ugovora u ime nalogodavca

lan 792
Zastupnik moe zakljuivati ugovore u ime i za raun svog nalogodavca, ako je za to od njega dobio
posebno ili generalno ovlaenje.

Primanje ispunjenja
lan 793
Zastupnik ne moe zahtevati ni primiti ispunjenje potraivanja svog nalogodavca, ako za to nije posebno
ovlaen.

Izjave zastupniku za nalogodavca

lan 794
Kad je ugovor zakljuen posredovanjem zastupnika, onda saugovara nalogodavca moe punovano
initi zastupniku izjave koje se tiu nedostataka predmeta ugovora, kao i druge izjave u vezi sa tim
ugovorom, u cilju ouvanja ili vrenja prava iz ugovora.

Izjave u ime nalogodavca

lan 795
Zastupnik je ovlaen da u cilju ouvanja prava svog nalogodavca ini potrebne izjave njegovom
saugovarau.

Mere obezbeenja
lan 796
U cilju zatite interesa nalogodavca zastupnik moe zahtevati preduzimanje potrebnih mera obezbeenja.

Odeljak 2
OBAVEZE ZASTUPNIKA
Staranje o interesima nalogodavca
lan 797
(1) Zastupnik je duan starati se o interesima nalogodavca i u svim poslovima koje preduzima duan je
postupiti sa panjom dobrog privrednika.
(2) Pri tome je duan drati se uputstava koja mu je dao nalogodavac.
(3) On je duan davati nalogodavcu sva potrebna obavetenja o trinoj situaciji, naroito ona koja su od
znaaja za svaki pojedini posao.

Uestvovanje u zakljuivanju poslova

lan 798
Zastupnik je duan da uestvuje po uputstvima nalogodavca pri zakljuivanju poslova i to do njihovog
potpunog okonanja.

uvanje poslovnih tajni

lan 799
(1) Zastupnik je duan uvati poslovne tajne svog nalogodavca za koje je doznao u vezi sa poverenim
poslom.
(2) On odgovara ako ih iskoristi ili drugome otkrije i posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju.

Vraanje stvari datih na upotrebu

lan 800
Po prestanku ugovora o trgovinskom zastupanju, zastupnik je duan vratiti nalogodavcu sve stvari koje
mu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora.

Poseban sluaj odgovornosti

lan 801

(1) Zastupnik odgovara nalogodavcu za ispunjenje obaveza iz ugovora za ije je zakljuenje posredovao
ili koje je po ovlaenju on zakljuio u ime nalogodavca, samo ako je za to posebno pismeno jemio.
(2) U tom sluaju on ima pravo i na posebnu naknadu (delkredere provizija).

Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
Materijal i dokumentacija
lan 802
Kad je za obavljanje njegovih poslova zastupniku potreban odreeni materijal ili odreena dokumentacija,
nalogodavac je duan da mu to stavi na raspolaganje.

Dunost obavetavanja
lan 803
(1) Nalogodavac moe po svom nahoenju prihvatiti ili odbaciti zakljuenje ugovora pripremljenog od
strane zastupnika, ali je duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o svojoj odluci.
(2) Nalogodavac je duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o potrebi da se obim poslova zakljuenih
njegovim posredovanjem svede na manju meru nego to je zastupnik mogao osnovano oekivati, kako bi
ovaj blagovremeno smanjio svoju preduzimljivost u odgovarajuoj meri, inae mu odgovara za pretrpljenu
tetu.

Naknada (provizija)
lan 804
(1) Nalogodavac je duan isplatiti zastupniku naknadu za ugovore zakljuene njegovim posredovanjem,
kao i za ugovore koje je sam zastupnik zakljuio, ako je za to bio ovlaen.
(2) Zastupnik ima pravo na naknadu i za ugovore koje je nalogodavac zakljuio neposredno sa klijentima
koje je zastupnik naao.

Sticanje prava na naknadu

lan 805

Ukoliko izmeu ugovornih strana nije drukije ugovoreno, pravo na naknadu stie zastupnik kad ugovor
bude izvren, ali mu to pravo pripada i kad ugovor ostane neizvren, ako je do toga dolo iz uzroka koji je
na strani nalogodavca.

Visina naknade
lan 806
(1) Ako iznos naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, zastupnik ima pravo na uobiajenu naknadu.
(2) Ako je u datom sluaju naknada nesrazmerno velika prema uinjenoj usluzi, sud je moe na zahtev
nalogodavca sniziti na pravian iznos.

Posebna naknada
lan 807
Zastupnik koji je po ovlaenju nalogodavca izvrio naplatu nekog njegovog potraivanja ima pravo na
posebnu naknadu od naplaene svote.

Trokovi
lan 808
(1) Zastupnik nema pravo na naknadu trokova koji proizlaze iz redovnog vrenja posrednikih poslova,
osim ako je drukije ugovoreno.
(2) Ali, on ima pravo na naknadu posebnih trokova koje je uinio u korist nalogodavca ili po njegovom
nalogu.

Odeljak 4
ZALONO PRAVO
lan 809
Radi obezbeenja naplate svojih dospelih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom zastupnik ima pravo
zaloge na svotama koje je naplatio za nalogodavca, po njegovom ovlaenju, kao i na svim
nalogodavevim stvarima koje je u vezi sa ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog drugog, dok se
nalaze kod njega, ili kod nekog koji ih dri za njega, ili dok ima u rukama ispravu pomou koje moe
raspolagati njima.

Odeljak 5
PRESTANAK UGOVORA
Raskidanje ugovora zakljuenog za neodreeno vreme
lan 810
(1) Kad trajanje ugovora o trgovinskom zastupanju nije odreeno ugovorom niti se iz okolnosti posla moe
odrediti, svaka strana moe raskinuti ugovor krajem svakog kalendarskog tromeseja.
(2) Otkaz mora biti saopten drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog tromeseja, a
ako je ugovor trajao tri godine, otkaz joj mora biti saopten dva meseca pre isteka kalendarskog
tromeseja.
(3) Ugovorne strane mogu drukije odrediti rokove otkaza i prestanka ugovora, ali izmeu otkaza i
prestanka ugovora mora biti ostavljen rok od najmanje mesec dana.

Raskidanje ugovora bez otkaznog roka

lan 811
(1) Iz ozbiljnih uzroka svaka strana moe navodei te uzroke raskinuti ugovor bez otkaznog roka.
(2) Ako je izjava o raskidanju uinjena bez ozbiljnih uzroka, ona se smatra kao otkaz sa redovnim
otkaznim rokom.
(3) Zastupnik koji je usled neosnovanog otkaza prekinuo svoju delatnost ima pravo na naknadu tete zbog
izgubljene provizije, a ako je on neosnovano otkazao ugovor, pravo na naknadu tete pripada
nalogodavcu.
(4) Neosnovani otkaz daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkaznog roka.

Prestanak ugovora zakljuenog za odreeno vreme

lan 812
(1) Kad je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen za odreeno vreme, on prestaje samim istekom
odreenog vremena.
(2) Ako se takav ugovor preutno produi, smatra se dalje kao ugovor zakljuen za neodreeno vreme.

Glava XXI
POSREDOVANJE
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 813
Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji nai i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice
koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati
odreenu naknadu, ako taj ugovor bude zakljuen.

Primena odredbi zakona o ugovoru o delu

lan 814
Kad je ugovoreno da e posrednik imati pravo na odreenu naknadu i ako njegovo nastojanje ostane bez
rezultata, o takvom ugovoru sudie se prema odredbama koje vae za ugovor o delu.

Primanje ispunjenja
lan 815
(1) Nalog za posredovanje ne sadri ovlaenje za posrednika da za nalogodavca primi ispunjenje
obaveze iz ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem.
(2) Za to je potrebno posebno pismeno punomoje.

Opozivanje naloga za posredovanje

lan 816
Nalogodavac moe opozvati nalog za posredovanje kad god hoe, ako se toga nije odrekao i pod
uslovom da opozivanje nije protivno savesnosti.

Odsustvo obaveze za nalogodavca da zakljui ugovor

lan 817

Nalogodavac nije duan pristupiti pregovorima za zakljuenje ugovora sa licem koje je posrednik naao, ni
zakljuiti sa njim ugovor pod uslovima koje je saoptio posredniku, ali e odgovarati za tetu ako je
postupio protivno savesnosti.

Odeljak 2
OBAVEZE POSREDNIKA
Obaveza traiti priliku
lan 818
(1) Posrednik je duan traiti sa panjom dobrog privrednika priliku za zakljuenje odreenog ugovora i
ukazati na nju nalogodavcu.
(2) Posrednik je duan posredovati u pregovorima i nastojati da doe do zakljuenja ugovora ako se na to
posebno obavezao.
(3) On ne odgovara ako i pored potrebne briljivosti ne uspe u svom nastojanju.

Obaveza obavetavanja
lan 819
Posrednik je duan obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od znaaja za nameravani posao koje su
mu poznate ili su mu morale biti poznate.

Odgovornost posrednika
lan 820
(1) Posrednik odgovara za tetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih je posredovao, a koja
bi se dogodila zbog toga to je posredovao za poslovno nesposobno lice za iju je nesposobnost znao ili
mogao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati da nee moi izvriti obaveze iz tog ugovora, i
uopte za svaku tetu nastalu njegovom krivicom.
(2) Posrednik odgovara za tetu koja bi za nalogodavca nastala usled toga to je bez dozvole
nalogodavca obavestio nekog treeg o sadrini naloga, o pregovorima ili o uslovima zakljuenog ugovora.

Posredniki dnevnik i list

lan 821
Posrednik u privredi duan je u posebnu knjigu (posredniki dnevnik) ubeleiti bitne podatke o ugovoru
koji je zakljuen njegovim posredovanjem i izdati izvod iz te knjige potpisan od njegove strane
(posredniki list).

Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
Naknada
lan 822
(1) Posrednik ima pravo na naknadu i kad nije ugovorena.
(2) Ako visina naknade nije odreena ni tarifom ili kojim drugim optim aktom, ni ugovorom, a ni obiajem,
odredie je sud prema posrednikovom trudu i uinjenoj usluzi.
(3) Ugovorenu posredniku naknadu sud moe sniziti na zahtev nalogodavca, ako nae da je preterano
visoka s obzirom na posrednikov trud i uinjenu uslugu.
(4) Snienje ugovorene naknade ne moe se traiti ako je isplaena posredniku posle zakljuenja ugovora
za koji je on posredovao.

Kada posrednik stie pravo na naknadu

lan 823
(1) Posrednik stie pravo na naknadu u asu zakljuenja ugovora za koji je posredovao, ako to drugo nije
ugovoreno.
(2) Ali, ako je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom, posrednik stie pravo na naknadu tek kad se uslov
ostvari.
(3) Kad je ugovor zakljuen pod raskidnim uslovom, ostvarenje uslova nema uticaja na posrednikovo
pravo na naknadu.
(4) U sluaju nevanosti ugovora, posrednik ima pravo na naknadu ako mu uzrok nevanosti nije bio
poznat.

Naknada trokova
lan 824
(1) Posrednik nema pravo na naknadu trokova uinjenih u izvrenju naloga, izuzev kad je to ugovoreno.
(2) Ali, ako mu je ugovorom priznato pravo na naknadu trokova, on ima pravo na tu naknadu i u sluaju
kad ugovor nije zakljuen.

Posredovanje za obe strane

lan 825
(1) Ukoliko drukije nije ugovoreno, posrednik koji je dobio nalog za posredovanje od obeju strana moe
zahtevati od svake strane samo polovinu posrednike naknade i naknadu polovine trokova, ako je
naknada trokova ugovorena.
(2) Posrednik je duan da se sa panjom dobrog privrednika stara o interesima obeju strana izmeu kojih
posreduje.

Gubitak prava na naknadu

lan 826
Posrednik koji protivno ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca radi za drugu stranu, gubi pravo
na posredniku naknadu i na naknadu trokova.

Glava XXII
OTPREMANJE (PEDICIJA)
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 827
(1) Ugovorom o otpremanju obavezuje se otpremnik da radi prevoza odreene stvari zakljui u svoje ime i
za raun nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvrenje prevoza, kao i da obavi
ostale uobiajene poslove i radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu.

(2) Ako je ugovorom predvieno, otpremnik moe zakljuivati ugovor o prevozu i preduzimati druge
pravne radnje u ime i za raun nalogodavca.

Odustajanje od ugovora
lan 828
Nalogodavac moe po svojoj volji odustati od ugovora, ali je u tom sluaju duan naknaditi otpremniku sve
trokove koje je dotle imao i isplatiti mu srazmeran deo naknade za dotadanji rad.

Primena pravila o ugovoru o komisionu, odnosno trgovinskom zastupanju

lan 829
Na odnose nalogodavca i otpremnika koji nisu ureeni u ovoj glavi shodno se primenjuju pravila o ugovoru
o komisionu, odnosno trgovinskom zastupanju.

Odeljak 2
OBAVEZE OTPREMNIKA
Upozorenje na nedostatke naloga
lan 830
Otpremnik je duan upozoriti nalogodavca na nedostatke u njegovom nalogu, naroito na one koji ga
izlau veim trokovima ili teti.

Upozorenje na nedostatke pakovanja

lan 831
Ako stvar nije upakovana ili inae nije spremljena za prevoz kako treba, otpremnik je duan upozoriti
nalogodavca na te nedostatke, a kad bi ekanje da ih nalogodavac ukloni bilo od tete za njega,
otpremnik je duan da ih ukloni na raun nalogodavca.

uvanje interesa nalogodavca

lan 832
(1) Otpremnik je duan u svakoj prilici postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca i sa panjom
dobrog privrednika.

(2) On je duan da bez odlaganja obavesti nalogodavca o oteenju stvari, kao i o svim dogaajima od
znaaja za njega i da preduzme sve potrebne mere radi ouvanja njegovih prava prema odgovornom licu.

Postupanje po uputstvima nalogodavca

lan 833
(1) Otpremnik je duan drati se uputstava o pravcu puta, sredstvima i nainu prevoza, kao i ostalih
uputstava dobijenih od nalogodavca.
(2) Ako nije mogue postupiti po uputstvima sadranim u nalogu, otpremnik je duan traiti nova uputstva,
a ako za to nema vremena ili je to nemogue, otpremnik je duan postupiti kako to zahtevaju interesi
nalogodavca.
(3) O svakom odstupanju od naloga otpremnik je duan bez odlaganja obavestiti nalogodavca.
(4) Ako nalogodavac nije odredio ni pravac puta ni sredstvo, odnosno nain prevoza, otpremnik e ih
odrediti kako zahtevaju interesi nalogodavca u datom sluaju.
(5) Ako je otpremnik odstupio od dobijenih uputstava odgovara i za tetu nastalu usled vie sile, izuzev
ako dokae da bi se teta dogodila i da se drao datih uputstava.

Odgovornost otpremnika za druga lica

lan 834
(1) Otpremnik odgovara za izbor prevozioca kao i za izbor drugih lica sa kojima je u izvrenju naloga
zakljuio ugovor (uskladitenje robe i sl.), ali ne odgovara i za njihov rad, izuzev ako je tu odgovornost
preuzeo ugovorom.
(2) Otpremnik koji izvrenje naloga poveri drugom otpremniku umesto da ga sam izvri, odgovara za
njegov rad.
(3) Ako nalog sadri izriito ili preutno ovlaenje otpremniku da poveri izvrenje naloga drugom
otpremniku ili ako je to oigledno u interesu nalogodavca, on odgovara samo za njegov izbor, osim ako je
preuzeo odgovornost za njegov rad.
(4) Odgovornosti iz prethodnih stavova ovog lana ne mogu se ugovorom iskljuiti ni ograniiti.

Carinske radnje i plaanje carine

lan 835
Ukoliko ugovorom nije drukije odreeno, nalog za otpremu stvari preko granice sadri obavezu za
otpremnika da sprovede potrebne carinske radnje i isplati carinske dabine za raun nalogodavca.

Kad otpremnik sam vri prevoz ili druge poslove

lan 836
(1) Otpremnik moe i sam izvriti potpuno ili delimino prevoz stvari ija mu je otprema poverena, ako nije
neto drugo ugovoreno.
(2) Ako je otpremnik sam obavio prevoz ili deo prevoza, ima prava i obaveze prevozioca i u tom sluaju
pripada mu i odgovarajua naknada za prevoz pored naknade po osnovu otpremanja i naknade trokova
u vezi sa otpremanjem.
(3) Isto vai u pogledu drugih poslova obuhvaenih nalogom, obiajima ili optim uslovima.

Osiguranje poiljke
lan 837
(1) Otpremnik je duan da osigura poiljku samo ako je to ugovoreno.
(2) Ako ugovorom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, otpremnik je duan da osigura
stvari od uobiajenih rizika.

Polaganje rauna
lan 838
(1) Otpremnik je duan nakon zavrenog posla poloiti raun nalogodavcu.
(2) Prema zahtevu nalogodavca otpremnik je duan poloiti raun i u toku izvravanja naloga.

Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
Isplata naknade
lan 839

Nalogodavac je duan isplatiti otpremniku naknadu prema ugovoru, a ako naknada nije ugovorena, onda
naknadu odreenu tarifom ili nekim drugim optim aktom, a u nedostatku ovoga, naknadu odreuje sud.

Kada otpremnik moe zahtevati naknadu

lan 840
Otpremnik moe zahtevati naknadu kad izvri svoje obaveze iz ugovora o otpremanju.

Trokovi i predujam
lan 841
(1) Nalogodavac je duan naknaditi otpremniku potrebne trokove uinjene radi izvrenja naloga o
otpremanju stvari.
(2) Otpremnik moe zahtevati naknadu trokova odmah poto ih je uinio.
(3) Nalogodavac je duan na zahtev otpremnika predujmiti mu potrebnu svotu za trokove koje zahteva
izvrenje naloga o otpremanju stvari.

Kada je ugovoreno da naknadu isplati primalac stvari

lan 842
Ako je ugovoreno da e otpremnik naplatiti svoja potraivanja od primaoca stvari, otpremnik zadrava
pravo da trai isplatu naknade od nalogodavca ako primalac odbije da mu je isplati.

Opasne stvari i dragocenosti

lan 843
(1) Nalogodavac je duan obavestiti otpremnika o osobinama stvari kojima moe biti ugroena sigurnost
lica ili dobara ili nanesena teta.
(2) Kad se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, nalogodavac je
duan obavestiti o tome otpremnika i saoptiti mu njihovu vrednost u asu predaje radi otpremanja.

Odeljak 4
POSEBNI SLUAJEVI OTPREMANJA

Otprema sa fiksnom naknadom

lan 844
(1) Kad je ugovorom o otpremanju odreena jedna ukupna svota za izvrenje naloga o otpremanju stvari,
ona obuhvata naknadu po osnovu otpremanja i naknadu za prevoz i naknadu svih ostalih trokova, ako
nije to drugo ugovoreno.
(2) U tom sluaju, otpremnik odgovara i za rad prevozioca i drugih lica kojima se putem ovlaenja iz
ugovora posluio.

Zbirna otprema
lan 845
(1) Otpremnik moe u izvravanju dobijenih naloga organizovati zbirnu otpremu, osim ako je ugovorom to
iskljueno.
(2) Ako zbirnom otpremom postigne razliku u vozarini u korist nalogodavca, otpremnik ima pravo na
posebnu dodatnu naknadu.
(3) U sluaju zbirne otpreme otpremnik odgovara za gubitak ili oteenje stvari nastale za vreme prevoza
do kojih ne bi dolo da nije bilo zbirne otpreme.

Odeljak 5
ZALONO PRAVO OTPREMNIKA
lan 846
(1) Radi obezbeenja naplate svojih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom o otpremanju, otpremnik
ima pravo zaloge na stvarima predatim radi otpremanja i u vezi sa otpremanjem sve dok ih dri ili dok ima
u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati njima.
(2) Kad je u izvrenju otpremanja uestvovao i drugi otpremnik, on je duan starati se o naplati
potraivanja i ostvarenju prava zaloge prethodnih otpremnika.
(3) Ako drugi otpremnik isplati otpremnikova potraivanja prema nalogodavcu, ta potraivanja i
otpremnikovo pravo zaloge prelaze na njega po samom zakonu.
(4) To isto biva ako drugi otpremnik isplati prevozioeva potraivanja.

Glava XXIII
UGOVOR O KONTROLI ROBE I USLUGA
Pojam
lan 847
(1) Ugovorom o kontroli robe jedna ugovorna strana (vrilac kontrole) se obavezuje da struno i
nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu robe i izda certifikat o tome, a druga strana (naruilac kontrole) se
obavezuje da za izvrenu kontrolu isplati ugovorenu naknadu.
(2) Kontrola robe moe se sastojati u utvrivanju identiteta, kvaliteta, kvantiteta i drugih svojstava robe.

Obim kontrole
lan 848
Vrilac kontrole je duan da izvri kontrolu u obimu i na nain koji su odreeni u ugovoru, a ako u ugovoru
nije nita odreeno, u obimu i na nain koji odgovaraju prirodi stvari.

Nitavost pojedinih odredaba ugovora

lan 849
(1) Nitave su odredbe ugovora koje vriocu kontrole nameu dunosti koje bi mogle uticati na
nepristrasnost u vrenju kontrole ili na ispravnost isprave o izvrenoj kontroli (certifikat).
(2) Kontrola se smatra izvrenom tek izdavanjem certifikata.

uvanje robe odnosno uzorka

lan 850
(1) Robu koju je naruilac kontrole predao vriocu kontrole radi obavljanja ugovorene kontrole, vrilac
kontrole je duan uvati i obezbediti od zamene.
(2) Vrilac kontrole je duan uvati predane mu uzorke najmanje est meseci, ukoliko nije drukije
ugovoreno.

Obaveza obavetavanja naruioca

lan 851
Vrilac kontrole je duan da o svim znaajnim okolnostima u toku kontrole i uvanja robe blagovremeno
obavetava naruioca kontrole a naroito o nunim i korisnim trokovima uinjenim za njegov raun.

Naknada
lan 852
(1) Za obavljenu kontrolu i uvanje robe vrilac kontrole ima pravo na ugovorenu, odnosno uobiajenu
naknadu.
(2) Vrilac kontrole ima pravo i na naknadu svih nunih i korisnih trokova koji su uinjeni za raun
naruioca kontrole.

Pravo zaloge
lan 853
Radi obezbeenja ugovorene ili uobiajene naknade i naknade nunih i korisnih trokova vrilac kontrole
ima pravo zaloge na robi koja mu je predata na kontrolu.

Poveravanje kontrole robe drugom vriocu kontrole

lan 854
(1) Vrilac kontrole moe obavljanje ugovorene kontrole robe poveriti drugome, izuzev ako mu je naruilac
kontrole to izriito zabranio.
(2) Vrilac kontrole odgovara naruiocu kontrole za rad drugog vrioca kontrole.

Kontrola robe sa vrenjem pojedinih pravnih radnji

lan 855
(1) Na osnovu izriitog naloga naruioca kontrole, vrilac kontrole je ovlaen da pored izvrenja
ugovorene kontrole robe vri i pojedine pravne radnje u ime i za raun naruioca kontrole.
(2) Vrilac kontrole ima pravo na posebnu uobiajenu ili ugovorenu naknadu za obavljanje pojedinih
pravnih radnji u ime i za raun naruioca kontrole.

Kontrola robe sa garancijom

lan 856
(1) Vrilac kontrole moe da garantuje za nepromenljivost svojstava kontrolisane robe u ugovorenom
roku.
(2) Za preuzetu garanciju u pogledu svojstava robe, vrilac kontrole ima pravo na posebnu, ugovorenu ili
uobiajenu naknadu.

Kontrola usluga i stvari koje nisu namenjene prometu

lan 857
Ako se vrenje kontrole odnosi na usluge ili stvari koje nisu namenjene prometu, vrilac kontrole i
naruilac kontrole imaju ista prava i obaveze kao i kod kontrole robe.

Raskid ugovora
lan 858
Naruilac kontrole moe izjaviti da raskida ugovor sve dok naruena kontrola nije izvrena, ali je u tom
sluaju duan vriocu kontrole platiti srazmerni deo naknade i uinjene nune i korisne trokove, kao i
naknaditi mu tetu.

Glava XXIV
UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 859
Ugovorom o organizovanju putovanja obavezuje se organizator putovanja da pribavi putniku skup usluga
koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njima vezane, a putnik se obavezuje da
organizatoru plati jednu ukupnu (paualnu) cenu.

Izdavanje potvrde o putovanju

lan 860
(1) Organizator putovanja prilikom zakljuenja ugovora izdaje putniku potvrdu o putovanju.
(2) Potvrda o putovanju treba da sadri: mesto i datum izdavanja; oznaku i adresu organizatora putovanja;
ime putnika; mesto i datum poetka i svretka putovanja, datume boravka, nune podatke o prevozu,
boravku kao i drugim uslugama koje su obuhvaene ukupnom cenom; najmanji broj potrebnih putnika;
ukupnu cenu za skup usluga predvienih ugovorom; uslove pod kojima putnik moe traiti raskid ugovora
kao i druge podatke za koje se smatra da je korisno da budu sadrani u potvrdi.
(3) Ako je pre izdavanja potvrde o putovanju putniku uruen program putovanja u kome se nalaze podaci
iz prethodnog stava, potvrda o putovanju moe da sadri samo uput na taj program.

Odnos ugovora i potvrde o putovanju

lan 861
(1) Postojanje i punovanost ugovora o organizovanju putovanja nezavisni su od postojanja potvrde o
putovanju i njene sadrine.
(2) Ali, organizator putovanja odgovara za svu tetu koju druga strana pretrpi zbog neizdavanja potvrde o
putovanju ili njene netanosti.

Pretpostavka tanosti potvrde

lan 862
Smatra se da je tano ono to stoji u potvrdi sve dok se ne dokae suprotno.

Odeljak 2
OBAVEZE ORGANIZATORA PUTOVANJA
Zatita prava i interesa putnika
lan 863
Organizator putovanja duan je da putniku prui usluge koje imaju sadraj i svojstva predviena
ugovorom, potvrdom, odnosno programom putovanja i da se stara o pravima i interesima putnika,
saglasno dobrim poslovnim obiajima u ovoj oblasti.

Obaveza obavetavanja
lan 864
Organizator putovanja duan je da putniku prui potrebna obavetenja o cenama i uslovima prevoza,
boravka i posebnih usluga, kao i obavetenja koja se odnose na kvalitet prevoznih sredstava i smetaja,
na red vonje, veze, granine i carinske formalnosti, na sanitarne, monetarne i druge administrativne
propise.

Obaveza uvanja tajne

lan 865
Obavetenja koja dobije o putniku, njegovom prtljagu i njegovim kretanjima, organizator moe saoptavati
treim licima samo sa odobrenjem putnika ili na zahtev nadlenog organa.

Odgovornost za organizovanje putovanja

lan 866
Organizator putovanja odgovara za tetu koju prouzrokuje putniku zbog potpunog ili deliminog
neizvrenja obaveza koje se odnose na organizovanje putovanja predvienih ugovorom i ovim zakonom.

Odgovornost organizatora putovanja kad sam vri pojedine usluge

lan 867
Ako sam prua usluge prevoza, smetaja ili druge usluge vezane za izvrenje organizovanog putovanja,
organizator odgovara za tetu priinjenu putniku prema propisima koji se odnose na te usluge.

Odgovornost organizatora putovanja kad je izvrenje pojedinih usluga poverio treim licima
lan 868
(1) Organizator putovanja koji je poverio treim licima izvrenje usluga prevoza, smetaja ili drugih usluga
vezanih za izvrenje putovanja, odgovara putniku za tetu koja je nastala zbog potpunog ili deliminog
neizvrenja ovih usluga, saglasno propisima koji se na njih odnose.

(2) Ali, i kada su usluge izvrene saglasno ugovoru i propisima koji se na njih odnose, organizator
odgovara za tetu koju je putnik pretrpeo povodom njihovog izvrenja, osim ako dokae da se ponaao
kao paljiv organizator putovanja pri izboru lica koja su ih izvrila.
(3) Putnik ima pravo da neposredno od treeg lica odgovornog za tetu zahteva potpunu ili dopunsku
naknadu za pretrpljenu tetu.
(4) U meri u kojoj je naknadio tetu putniku, organizator putovanja stie sva prava koja bi putnik imao
prema treem licu odgovornom za ovu tetu (pravo na regres).
(5) Putnik je duan da ustupi organizatoru putovanja isprave i sve to je potrebno za ostvarivanje prava
regresa.

Snienje cene
lan 869
(1) Ako su usluge iz ugovora o organizovanju putovanja nepotpuno ili nekvalitetno izvrene, putnik moe
zahtevati srazmerno snienje cene pod uslovom da je stavio prigovor organizatoru putovanja u roku od
osam dana od dana zavretka putovanja.
(2) Zahtev za snienje cene ne utie na pravo putnika da zahteva naknadu tete.

Iskljuenje i ogranienje odgovornosti organizatora putovanja

lan 870
(1) Nitave su odredbe ugovora o organizovanju putovanja kojima se iskljuuje ili smanjuje odgovornost
organizatora putovanja.
(2) Ali je punovana pismena odredba ugovora kojom se unapred odreuje najvii iznos naknade, pod
uslovom da nije u oiglednoj nesrazmeri sa tetom.
(3) Ovo ogranienje iznosa naknade ne vai ako je organizator tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom
nepanjom.

Odeljak 3
OBAVEZE PUTNIKA
Plaanje cene

lan 871
Putnik je duan da organizatoru putovanja plati ugovorenu cenu za putovanje u vreme kako je ugovoreno,
odnosno uobiajeno.

Obaveza davanja podataka

lan 872
Putnik je duan da na traenje organizatora blagovremeno dostavi sve podatke potrebne za
organizovanje putovanja, a posebno za pribavljanje prevoznih karata, rezervaciju za smetaj, kao i isprave
potrebne za prelazak preko granice.

Ispunjavanje uslova predvienih propisima

lan 873
Putnik je duan da se stara da on lino, njegove line isprave i njegov prtljag ispunjavaju uslove
predviene graninim, carinskim, sanitarnim, monetarnim i drugim administrativnim propisima.

Odgovornost putnika za priinjenu tetu

lan 874
Putnik odgovara za tetu koju priini organizatoru putovanja neizvravanjem obaveza koje za njega
proizlaze iz ugovora i odredbi ovog zakona.

Odeljak 4
POSEBNA PRAVA I OBAVEZE UGOVORNIH STRANA
Zamena putnika drugim licem
lan 875
Ako drukije nije ugovoreno, putnik moe odrediti drugo lice da umesto njega koristi ugovorene usluge
pod uslovom da ovo lice zadovoljava posebne zahteve predviene za odreeno putovanje i da putnik
naknadi organizatoru putovanja trokove prouzrokovane zamenom.

Poveanje ugovorene cene

lan 876

(1) Organizator putovanja moe zahtevati poveanje ugovorene cene samo ako je posle zakljuenja
ugovora dolo do promena u kursu razmene valute ili do promene u tarifama prevoznika, koje utiu na
cenu putovanja.
(2) Pravo na poveanje ugovorene cene iz prethodnog stava organizator putovanja moe ostvarivati samo
pod uslovom da je ono predvieno u potvrdi o putovanju.
(3) Ako poveanje ugovorene cene pree deset odsto, putnik moe raskinuti ugovor bez obaveze da
naknadi tetu.
(4) U tom sluaju putnik ima pravo na vraanje onoga to je platio organizatoru putovanja.

Pravo putnika da odustane od ugovora

lan 877
(1) Putnik moe u svakom trenutku odustati od ugovora, potpuno ili delimino.
(2) Ako putnik pre poetka putovanja odustane od ugovra u razumnom roku koji se odreuje s obzirom na
vrstu aranmana (blagovremeni odustanak), organizator putovanja ima pravo samo na naknadu
administrativnih trokova.
(3) U sluaju neblagovremenog odustanka od ugovora, organizator putovanja moe od putnika zahtevati
naknadu u odreenom procentu ugovorene cene koji se utvruje srazmerno vremenu preostalom do
poetka putovanja i koji mora biti ekonomski opravdan.
(4) Organizator putovanja ima pravo samo na naknadu uinjenih trokova ako je putnik odustao od
ugovora zbog okolnosti koje nije mogao izbei ili otkloniti i koje bi, da su postojale u vreme zakljuenja
ugovora, predstavljale opravdan razlog da ne zakljui ugovor, kao i u sluaju ako je putnik obezbedio
odgovarajuu zamenu ili je zamenu naao sam organizator.
(5) Ako putnik odustane od ugovora nakon poetka putovanja, a razlog za to nisu okolnosti iz prethodnog
stava ovog lana, organizator ima pravo na puni iznos ugovorene cene putovanja.

Prava organizatora putovanja da odustane od ugovora

lan 878

(1) Organizator putovanja moe odustati od ugovora, potpuno ili delimino, bez obaveze na naknadu
tete, ako pre ili za vreme izvravanja ugovora nastupe izvanredne okolnosti koje se nisu mogle
predvideti, ni izbei ili otkloniti, a koje bi, da su postojale u vreme zakljuenja ugovora, predstavljale
opravdan razlog za organizatora putovanja da ugovor ne zakljui.
(2) Organizator putovanja moe odustati od ugovora bez obaveze na naknadu tete i kad se minimalan
broj putnika, predvien u potvrdi o putovanju, nije sakupio, pod uslovom da o toj okolnosti putnik bude
obaveten u primerenom roku koji ne moe biti krai od pet dana pre dana kad je putovanje trebalo da
otpone.
(3) U sluaju odustanka od ugovora pre njegovog izvrenja, organizator mora u celini vratiti ono to je
primio od putnika.
(4) Ako je organizator odustao od ugovora za vreme njegovog izvrenja, ima pravo na pravinu naknadu
za ostvarene ugovorene usluge, a duan je preduzeti sve nune mere za zatitu interesa putnika.

Izmena programa putovanja

lan 879
(1) Izmene u programu putovanja mogu se vriti samo ako su prouzrokovane vanrednim okolnostima koje
organizator putovanja nije mogao predvideti, izbei ili otkloniti.
(2) Trokove koji su nastali usled izmene programa snosi organizator putovanja, a smanjenje trokova ide
u korist putnika.
(3) Zamena ugovorenog smetaja moe se vriti samo upotrebom objekta iste kategorije, ili na teret
organizatora, upotrebom objekta vie kategorije i u ugovorenom mestu smetaja.
(4) Ako su u programu putovanja izvrene bitne izmene bez opravdanog razloga, organizator putovanja
mora u celini vratiti ono to je primio od putnika koji je zbog toga odustao od putovanja.
(5) Ako su bitne izmene u programu uinjene za vreme izvravanja ugovora, putnik u sluaju odustanka
snosi samo stvarne trokove ostvarenih usluga.

Glava XXV
POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU
Pojam

lan 880
Posrednikim ugovorom o putovanju posrednik se obavezuje da, u ime i za raun putnika, zakljui bilo
ugovor o organizovanju putovanja bilo ugovor o izvrenju jedne ili vie posebnih usluga koje omoguuju
da se ostvari neko putovanje ili boravak, a putnik se obavezuje da za to plati naknadu.

Obaveza izdavanja potvrde

lan 881
(1) Kad se posrednikim ugovorom o putovanju preuzima obaveza zakljuenja ugovora o organizovanju
putovanja, posrednik je duan da prilikom zakljuenja izda potvrdu o putovanju koja, pored podataka koji
se odnose na samo putovanje i oznake i adrese organizatora putovanja, mora da sadri oznaku i adresu
posrednika, kao i podatak da on istupa u tom svojstvu.
(2) Ako u potvrdi o putovanju ne naznai svojstvo posrednika, posrednik u organizovanju putovanja
smatra se kao organizator putovanja.
(3) U sluaju kad se posredniki ugovor o putovanju odnosi na zakljuenje ugovora o nekoj posebnoj
usluzi, posrednik je duan da izda potvrdu koja se odnosi na tu uslugu sa naznakom iznosa koji je plaen
za uslugu.

Postupanje po uputstvima putnika

lan 882
(1) Posrednik je duan da postupa po uputstvima koje mu je putnik blagovremeno dao, ako su ona u
skladu sa ugovorom, uobiajenim poslovanjem posrednika i interesima drugih putnika.
(2) Ako putnik ne da potrebna uputstva, posrednik je duan da radi na nain koji je u datim prilikama
najpogodniji za putnika.

Izbor treih lica

lan 883
Posrednik je duan da savesno vri izbor treih lica koja treba da obave usluge predviene ugovorom i
odgovara putniku za njihov izbor.

Shodna primena odredaba ugovora o organizovanju putovanja

lan 884
Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovor o organizovanju putovanja, shodno se primenjuju na
posredniki ugovor o putovanju, ako odredbama ove glave nije drukije odreeno.

Glava XXVI
UGOVOR O ANGAOVANJU UGOSTITELJSKIH KAPACITETA
(UGOVOR O ALOTMANU)
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 885
(1) Ugovorom o alotmanu ugostitelj se obavezuje da u toku odreenog vremena stavi na raspolaganje
turistikoj agenciji odreeni broj leaja u odreenom objektu, prui ugostiteljske usluge licima koje uputi
agencija i plati joj odreenu proviziju, a ova se obavezuje da nastoji da ih popuni odnosno da obavesti u
utvrenim rokovima da to nije u mogunosti, kao i da plati cenu pruenih usluga, ukoliko je koristila
angaovane hotelske kapacitete.
(2) Ako ugovorom nije drukije odreeno, smatra se da su smetajni ugostiteljski kapaciteti stavljeni na
raspolaganje za jednu godinu.

Forma ugovora
lan 886
Ugovor o alotmanu mora biti zakljuen u pismenoj formi.

Odeljak 2
OBAVEZE TURISTIKE AGENCIJE
Obaveza obavetavanja
lan 887
(1) Turistika agencija je duna da obavetava ugostitelja o toku popunjavanja smetajnih kapaciteta.

(2) Ukoliko nije u mogunosti da popuni sve angaovane smetajne kapacitete, turistika agencija je
duna da u ugovorenim ili uobiajenim rokovima obavesti ugostitelja o tome i da mu dostavi listu gostiju,
kao i da u obavetenju odredi rok do koga ugostitelj moe slobodno raspolagati angaovanim
kapacitetima.
(3) Ugostiteljski kapaciteti koji u listi gostiju nisu oznaeni kao popunjeni, smatraju se slobodnim od dana
prijema te liste od strane hotela za period na koji se lista odnosi.
(4) Posle proteka toga roka turistika agencija ponovo stie pravo da popunjava angaovane smetajne
kapacitete.

Obaveza pridravanja ugovorenih cena

lan 888
Turistika agencija ne moe licima koja alje u ugostiteljski objekat zaraunavati vee cene za
ugostiteljske usluge od onih koje su predviene ugovorom o alotmanu ili ugostiteljskim cenovnikom.

Obaveza plaanja ugostiteljskih usluga

lan 889
(1) Ukoliko ugovorom nije drukije odreeno, cenu pruenih ugostiteljskih usluga plaa ugostitelju
turistika agencija posle izvrenih usluga.
(2) Ugostitelj ima pravo da zahteva plaanje odgovarajue akontacije.

Obaveza izdavanja posebne pismene isprave

lan 890
(1) Turistika agencija je duna da licima koja alje na osnovu ugovora o alotmanu izda posebnu pismenu
ispravu (posebna pismena isprava).
(2) Posebna pismena isprava glasi na ime ili na odreenu grupu, neprenosiva je i sadri nalog ugostitelju
da prui usluge koje su u njoj navedene.
(3) Posebna pismena isprava slui kao dokaz da je lice klijent turistike agencije koja je sa ugostiteljem
zakljuila ugovor o alotmanu.

(4) Na osnovu posebne pismene isprave vri se obraun uzajamnih potraivanja izmeu turistike
agencije i ugostitelja.

Odeljak 3
OBAVEZE UGOSTITELJA
Obaveza stavljanja na korienje ugovorenih smetajnih kapaciteta
lan 891
(1) Ugostitelj preuzima konanu i neopozivu obavezu da u toku odreenog vremena stavi na korienje
ugovoreni broj leaja i prui licima koja upuuje turistika agencija usluge navedene u posebnoj pismenoj
ispravi.
(2) Ugostitelj ne moe ugovoriti sa drugom turistikom agencijom angaovanje kapaciteta koji su ve
rezervisani na osnovu ugovora o alotmanu.

Obaveze jednakog postupanja

lan 892
Ugostitelj je duan da licima koja uputi turistika agencija prui pod istim uslovima usluge kao i licima sa
kojima je neposredno zakljuio ugovor o ugostiteljskim uslugama.

Obaveza ugostitelja da ne menja cene usluga

lan 893
(1) Ugostitelj ne moe menjati ugovorene cene ako o tome ne obavesti turistiku agenciju najmanje est
meseci unapred, osim u sluaju promene u kursu razmena valuta koje utiu na ugovorenu cenu.
(2) Nove cene mogu se primenjivati po isteku mesec dana od njihove dostave turistikoj agenciji.
(3) Nove cene nee se primenjivati na usluge za koje je ve dostavljena lista gostiju.
(4) U svakom sluaju izmene cene nemaju dejstvo na rezervacije koje je ugostitelj potvrdio.

Obaveza plaanja provizije

lan 894

(1) Ugostitelj je duan da turistikoj agenciji isplati proviziju na promet ostvaren na osnovu ugovora o
alotmanu.
(2) Provizija se odreuje u procentu od cene izvrenih ugostiteljskih usluga.
(3) Ukoliko procenat provizije nije odreen ugovorom, turistikoj agenciji pripada provizija odreena
optim uslovima poslovanja turistike agencije ili, ako ovih vie nema, poslovnim obiajima.

Odeljak 4
PRAVO TURISTIKE AGENCIJE DA ODUSTANE OD UGOVORA
Pravo na odustanak od angaovanih smetajnih kapaciteta
lan 895
(1) Turistika agencija moe privremeno odustati od korienja angaovanih smetajnih kapaciteta a da
time ne raskine ugovor o alotmanu niti stvori za sebe obavezu naknade tete ugostitelju, ukoliko u
ugovorenom roku poalje obavetenje o odustanku od korienja.
(2) Ako rok obavetenja o odustanku nije odreen ugovorom, utvruje se na osnovu poslovnih obiaja u
ugostiteljstvu.
(3) U sluaju da obavetenje o odustanku ne bude poslato u predvienom roku, ugostitelj ima pravo na
naknadu tete.
(4) Turistika agencija moe odustati od ugovora u celini bez obaveze da naknadi tetu ako obavetenje o
odustanku poalje u ugovorenom roku.

Obaveza turistike agencije da popuni angaovane kapacitete

lan 896
(1) Ugovorom o alotmanu se moe predvideti posebna obaveza turistike agencije da popuni angaovane
ugostiteljske kapacitete.
(2) Ako u tom sluaju ne popuni angaovane ugostiteljske kapacitete, turistika agencija je duna da plati
ugostitetelju naknadu po neiskorienom leaju u danu.
(3) Turistika agencija nema tada pravo da putem blagovremenog obavetenja otkae ugovor bilo
delimino ili u celini.

Glava XXVII
OSIGURANJE
Odeljak 1
ZAJEDNIKE ODREDBE ZA IMOVINSKA OSIGURANJA I
OSIGURANJE LICA
Odsek 1
Opte odredbe
Pojam
lan 897
Ugovorom o osiguranju obavezuje se ugovara osiguranja da plati odreeni iznos organizaciji za
osiguranje (osigurava), a organizacija se obavezuje da, ako se desi dogaaj koji predstavlja osigurani
sluaj, isplati osiguraniku ili nekom treem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili uini neto drugo.

Osigurani sluaj
lan 898
(1) Dogaaj s obzirom na koji se zakljuuje osiguranje (osigurani sluaj) mora biti budui, neizvestan i
nezavisan od iskljuive volje ugovaraa.
(2) Ugovor o osiguranju je nitav ako je u asu njegovog zakljuenja ve nastao osigurani sluaj, ili je taj
bio u nastupanju, ili je bilo izvesno da e nastupiti, ili ako je ve tada bila prestala mogunost da on
nastane.
(3) Ali, ako je ugovoreno da e osiguranjem biti obuhvaen odreen period koji prethodi zakljuenju
ugovora, ugovor e biti nitav samo ako je u asu njegovog zakljuenja zainteresovanoj strani bilo
poznato da se osigurani sluaj ve dogodio, odnosno da je ve tada bila prestala mogunost da se on
dogodi.

Iskljuenje nekih osiguranja

lan 899

(1) Odredbe ove glave nee se primenjivati na plovidbeno osiguranje, kao ni na druga osiguranja na koja
se primenjuju pravila o plovidbenom osiguranju.
(2) Navedene odredbe nee se primenjivati ni na osiguranje potraivanja, kao ni na odnose iz
reosiguranja.

Odstupanje od odredaba ove glave

lan 900
(1) Ugovorom se moe odstupiti samo od onih odredaba ove glave u kojima je to odstupanje izriito
doputeno, kao i od onih koje pruaju ugovaraima mogunost da postupe kako hoe.
(2) Odstupanje od ostalih odredaba, ukoliko nije zabranjeno ovim ili kojim drugim zakonom, doputeno je
samo ako je u nesumnjivom interesu osiguranika.

Odsek 2
Zakljuenje ugovora
Kad je ugovor zakljuen
lan 901
(1) Ugovor o osiguranju je zakljuen kad ugovarai potpiu polisu osiguranja ili listu pokria.
(2) Pismena ponuda uinjena osiguravau za zakljuenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca, ako on
nije odredio krai rok, za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravau, a ako je
potreban lekarski pregled, onda za vreme od trideset dana.
(3) Ako osigurava u tom roku ne odbije ponudu koja ne odstupa od uslova pod kojima on vri predloeno
osiguranje, smatrae se da je prihvatio ponudu i da je ugovor zakljuen.
(4) U tom sluaju ugovor se smatra zakljuenim kad je ponuda prispela osiguravau.

Polisa i lista pokria

lan 902

(1) U polisi moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar, odnosno osigurano lice, rizik
obuhvaen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokria, svota osiguranja ili da je osiguranje
neogranieno; premija ili doprinos, datum izdanja polise i potpisi ugovorenih strana.
(2) Polisa osiguranja moe biti privremeno zamenjena listom pokria u koju se unose bitni sastojci
ugovora.
(3) Osigurava je duan upozoriti ugovaraa osiguranja da su opti i posebni uslovi osiguranja sastavni
deo ugovora i predati mu njihov tekst, ako ti uslovi nisu tampani na samoj polisi.
(4) Izvrenje obaveze iz prethodnog stava mora biti konstatovano na polisi.
(5) U sluaju neslaganja neke odredbe optih ili posebnih uslova i neke odredbe polise primenie se
odredbe polise a u sluaju neslaganja neke tampane odredbe polise i neke njene rukopisne odredbe,
primenie se ova poslednja.
(6) Prema sporazumu ugovaraa, polisa moe glasiti na odreeno lice, po naredbi ili na donosioca.

Osiguranje bez polise

lan 903
Uslovima osiguranja mogu biti predvieni sluajevi u kojima ugovorni odnos iz osiguranja nastaje samim
plaanjem premije.

Zakljuenje ugovora u ime drugog bez ovlaenja

lan 904
(1) Ko zakljui ugovor o osiguranju u ime drugog bez njegovog ovlaenja, odgovara osiguravau za
obaveze iz ugovora sve dok ga onaj u ije je ime ugovor zakljuen ne odobri.
(2) Zainteresovani moe odobriti ugovor i poto se dogodio osigurani sluaj.
(3) Ako je odobrenje odbijeno, ugovara osiguranja duguje premiju za period osiguranja u kome je
osigurava obaveten o odbijanju odobrenja.
(4) Ali, ne odgovara za obaveze iz osiguranja poslovoa bez naloga koji je obavestio osiguravaa da
istupa bez ovlaenja u ime i za raun drugoga.

Osiguranje za tui raun ili za raun koga se tie

lan 905
(1) U sluaju osiguranja za tui raun ili za raun koga se tie, obaveze plaanja premije i ostale obaveze
iz ugovora duan je izvravati ugovara osiguranja, ali on ne moe vriti prava iz osiguranja, ak i kad dri
polisu, bez pristanka lica iji je interes osiguran i kome ona pripadaju.
(2) Ugovara osiguranja nije duan predati polisu zainteresovanom licu dok mu ne budu naknaene
premije koje je isplatio osiguravau, kao i trokovi ugovora.
(3) Ugovara osiguranja ima pravo prvenstvene naplate ovih potraivanja iz dugovane naknade, kao i
pravo da zahteva njihovu isplatu neposredno od osiguravaa.
(4) Osigurava moe istai svakom korisniku osiguranja za tui raun sve prigovore koje po osnovu
ugovora ima prema ugovarau osiguranja.

Zastupnici osiguranja
lan 906
(1) Kad osigurava ovlasti nekoga da ga zastupa, a ne odredi obim njegovih ovlaenja, zastupnik je
ovlaen da u ime i za raun osiguravaa zakljuuje ugovore o osiguranju, da ugovara izmene ugovora ili
produenje njihovog vaenja, da izda polise osiguranja, da naplauje premije i da prima izjave upuene
osiguravau.
(2) Ako je osigurava ograniio ovlaenja svog zastupnika, a to ugovarau osiguranja nije bilo poznato,
smatra se kao da ta ogranienja nisu ni postojala.

Odsek 3
Obaveza osiguranika, odnosno ugovaraa osiguranja
I Prijava okolnosti znaajnih za ocenu rizika
Dunost prijavljivanja
lan 907
Ugovara osiguranja duan je prijaviti osiguravau prilikom zakljuenja ugovora sve okolnosti koje su od
znaaja za ocenu rizika, a koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate.

Namerna netana prijava ili preutkivanje

lan 908
(1) Ako je ugovara osiguranja namerno uinio netanu prijavu ili namerno preutao neku okolnost takve
prirode da osigurava ne bi zakljuio ugovor da je znao za pravo stanje stvari, osigurava moe zahtevati
ponitenje ugovora.
(2) U sluaju ponitenja ugovora iz razloga navedenih u prethodnom stavu, osigurava zadrava
naplaene premije i ima pravo zahtevati isplatu premije za period osiguranja u kome je zatraio ponitenje
ugovora.
(3) Osiguravaevo pravo da zahteva ponitenje ugovora o osiguranju prestaje ako on u roku od tri meseca
od dana saznanja za netanost prijave ili za preutkivanje ne izjavi ugovarau osiguranja da namerava
koristiti to pravo.

Nenamerna netanost ili nepotpunost prijave

lan 909
(1) Ako je ugovara osiguranja uinio netanu prijavu ili je propustio dati duno obavetenje, a to nije
uinio namerno, osigurava moe, po svom izboru, u roku od mesec dana od saznanja za netanost ili
nepotpunost prijave, izjaviti da raskida ugovor ili predloiti poveanje premije srazmerno veem riziku.
(2) Ugovor u tom sluaju prestaje po isteku etrnaest dana od kad je osigurava svoju izjavu o raskidu
saoptio ugovarau osiguranja, a u sluaju osiguravaevog predloga da se premija povea, raskid
nastupa po samom zakonu ako ugovara osiguranja ne prihvati predlog u roku od etrnaest dana od kad
ga je primio.
(3) U sluaju raskida, osigurava je duan vratiti deo premije koji otpada na vreme do kraja perioda
osiguranja.
(4) Ako se osigurani sluaj dogodio pre nego to je utvrena netanost ili nepotpunost prijave, ili posle
toga ali pre raskida ugovora, odnosno pre postizanja sporazuma o poveanju premije, naknada se
smanjuje u srazmeri izmeu stope plaenih premija i stope premija koje bi trebalo platiti prema stvarnom
riziku.

Proirenje primene prethodnih lanova

lan 910
Odredbe prethodnih lanova o posledicama netane prijave ili preutkivanja okolnosti od znaaja za
ocenu rizika primenjuju se i u sluajevima osiguranja zakljuenih u ime i za raun drugoga, ili u korist
treeg, ili za tui raun, ili za raun koga se tie, ako su ova lica znala za netanost prijave ili
preutkivanje okolnosti od znaaja za ocenu rizika.

Sluajevi u kojima se osigurava ne moe pozivati na netanost ili nepotpunost prijave

lan 911
(1) Osigurava kome su u asu zakljuenja ugovora bile poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate
okolnosti koje su od znaaja za ocenu rizika, a koje je ugovara osiguranja netano prijavio ili preutao,
ne moe se pozivati na netanost prijave ili preutkivanja.
(2) Isto vai u sluaju kad je osigurava saznao za te okolnosti za vreme trajanja osiguranja, a nije se
koristio zakonskim ovlaenjima.

II Plaanje premije
Dunost plaanja i primanja premije
lan 912
(1) Ugovara osiguranja duan je platiti premiju osiguranja, ali je osigurava duan primiti isplatu premije
od svakog lica koje ima pravni interes da ona bude plaena.
(2) Premija se plaa u ugovorenim rokovima, a ako treba da se isplati odjednom, plaa se prilikom
zakljuenja ugovora.
(3) Mesto plaanja premije je mesto u kome ugovara osiguranja ima svoje sedite, odnosno prebivalite,
ako ugovorom nije odreeno neko drugo mesto.

Posledice neisplate premije

lan 913
(1) Ako je ugovoreno da se premija plaa prilikom zakljuenja ugovora, obaveza osiguravaa da isplati
naknadu ili svotu odreenu ugovorom poinje narednog dana od dana uplate premije.

(2) Ako je ugovoreno da se premija plaa posle zakljuenja ugovora, obaveza osiguravaa da isplati
naknadu ili svotu odreenu ugovorom, poinje od dana odreenog u ugovoru kao dana poetka
osiguranja.
(3) Ali, ako ugovara osiguranja premiju koja je dospela posle zakljuenja ugovora ne plati do dospelosti,
niti to uini koje drugo zainteresovano lice, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu po isteku roka
od trideset dana od dana od kada je ugovarau osiguranja urueno preporueno pismo osiguravaa sa
obavetenjem o dospelosti premije ali s tim da taj rok ne moe istei pre nego to protekne trideset dana
od dospelosti premije.
(4) U svakom sluaju, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu ako premija ne bude plaena u
roku od godine dana od dospelosti.
(5) Odredbe ovog lana ne primenjuju se na osiguranje ivota.

III Obavetavanje osiguravaa o promenama rizika

Poveanje rizika
lan 914
(1) Ugovara osiguranja duan je, kad je u pitanju osiguranje imovine, obavestiti osiguravaa o svakoj
promeni okolnosti koja moe biti od znaaja za ocenu rizika, a kad je u pitanju osiguranje lica, onda samo
ako je rizik povean zbog toga to je osigurano lice promenilo zanimanje.
(2) On je duan da bez odlaganja obavesti osiguravaa o poveanju rizika, ako je rizik povean nekim
njegovim postupkom, a ako se poveanje rizika dogodilo bez njegovog uea, on je duan da ga
obavesti u roku od etrnaest dana od kad je za to saznao.
(3) Ako je poveanje rizika toliko da osigurava ne bi zakljuio ugovor da je takvo stanje postojalo u asu
njegovog zakljuenja, on moe raskinuti ugovor.
(4) Ali, ako je poveanje rizika toliko da bi osigurava zakljuio ugovor samo uz veu premiju da je takvo
stanje postojalo u asu zakljuenja ugovora, on moe ugovarau osiguranja predloiti novu stopu premije.
(5) Ako ugovara osiguranja ne pristane na novu stopu premije u roku od etrnaest dana od prijema
predloga nove stope, ugovor prestaje po samom zakonu.

(6) Ali, ugovor ostaje na snazi i osigurava se vie ne moe koristiti ovlaenjima da predloi ugovarau
osiguranja novu stopu premije ili da raskine ugovor, ako ne iskoristi ta ovlaenja u roku od mesec dana
od kad je ma na koji nain doznao za poveanje rizika, ili ako jo pre isteka toga roka na neki nain
pokae da pristaje na produenje ugovora (ako primi premiju, isplati naknadu za osigurani sluaj koji se
desio posle tog poveanja i sl.).

Kad se osigurani sluaj dogodi u meuvremenu

lan 915
Ako se osigurani sluaj dogodi pre nego to je osigurava obaveten o poveanju rizika ili poto je
obaveten o poveanju rizika, ali pre nego to je ugovor raskinuo ili postigao sporazum sa ugovaraem
osiguranja o poveanju premije, naknada se smanjuje u srazmeri izmeu plaenih premija i premija koje
bi trebalo platiti prema poveanom riziku.

Smanjenje rizika
lan 916
(1) U sluaju kad se posle zakljuenja ugovora o osiguranju dogodilo smanjenje rizika, ugovara
osiguranja ima pravo zahtevati odgovarajue smanjenje premije, raunajui od dana kad je o smanjenju
obavetio osiguravaa.
(2) Ako osigurava ne pristane na smanjenje premije, ugovara osiguranja moe raskinuti ugovor.

Obaveza obavetavanja o nastupanju osiguranog sluaja

lan 917
(1) Osiguranik je duan izuzev u sluaju osiguranja ivota, obavestiti osiguravaa o nastupanju
osiguranog sluaja najdalje u roku od tri dana od kad je to saznao.
(2) Ako on ne izvri ovu svoju obavezu u odreeno vreme, duan je naknaditi osiguravau tetu koju bi
ovaj zbog toga imao.

Nitavost odredaba o gubitku prava

lan 918

Nitave su odredbe ugovora koje predviaju gubitak prava na naknadu ili svotu osiguranja, ako osiguranik
posle nastupanja osiguranog sluaja ne izvri neku od propisanih ili ugovorenih obaveza.

Odsek 4
Obaveze osiguravaa
Isplata naknade ili ugovorene svote
lan 919
(1) Kad se dogodi osigurani sluaj, osigurava je duan isplatiti naknadu ili svotu odreenu ugovorom u
ugovorenom roku koji ne moe biti dui od etrnaest dana, raunajui od kada je osigurava dobio
obavetenje da se osigurani sluaj dogodio.
(2) Ali ako je za utvrivanje postojanja osiguravaeve obaveze ili njenog iznosa potrebno izvesno vreme,
ovaj rok poinje tei od dana kada je utvreno postojanje njegove obaveze i njen iznos.
(3) Ako iznos osiguravaeve obaveze ne bude utvren u roku odreenom u prvom stavu ovog lana,
osigurava je duan, na zahtev ovlaenog lica, isplatiti iznos nespornog dela svoje obaveze na ime
predujma.

Iskljuenje odgovornosti osiguravaa u sluaju namere i prevare

lan 920
Ako je ugovara osiguranja, osiguranik ili korisnik izazvao osigurani sluaj namerno ili prevarom,
osigurava nije obavezan ni na kakva davanja, a suprotna ugovorna odredba nema pravnog dejstva.

Prigovori osiguravaa
lan 921
(1) Protiv zahteva donosioca polise, kao i zahteva kog drugog lica koje se na nju poziva, osigurava moe
istai sve prigovore koje ima u vezi sa ugovorom prema licu sa kojim je zakljuio ugovor o osiguranju.
(2) Izuzetno, protiv zahteva treeg lica u sluaju dobrovoljnog osiguranja od odgovornosti, i zahteva
nosilaca odreenih prava na osiguranoj strani, ije je pravo prelo po samom zakonu sa unitene ili
oteene osigurane stvari na naknadu iz osiguranja, osigurava moe istai samo prigovore koji su nastali
pre nego to se dogodio osigurani sluaj.

Odsek 5
Trajanje osiguranja
Poetak dejstva osiguranja
lan 922
(1) Ako drukije nije ugovoreno, ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo poev od dvadeset etvrtog
asa dana koji je u polisi oznaen kao dan poetku trajanja osiguranja, pa sve do svretka poslednjeg
dana roka za koji je osiguranje ugovoreno.
(2) Ako rok trajanja osiguranja nije odreen ugovorom, svaka strana moe raskinuti ugovor sa danom
dospelosti premije, obavetavajui pismenim putem drugu stranu najkasnije tri meseca pre dospelosti
premije.
(3) Ako je osiguranje zakljueno na rok dui od pet godina, svaka strana moe po proteku ovog roka uz
otkazni rok od est meseci, pismeno izjaviti drugoj strani da raskida ugovor.
(4) Ugovorom se ne moe iskljuiti pravo svake strane da raskine ugovor kako je napred izloeno.
(5) Odredbe ovog lana ne vae za osiguranje ivota.

Uticaj steaja na osiguranje

lan 923
(1) U sluaju steaja ugovaraa osiguranja, osiguranje se nastavlja, ali svaka strana ima pravo da raskine
ugovor o osiguranju u roku od tri meseca od otvaranja steaja, u kom sluaju steajnoj masi ugovaraa
pripada deo plaene premije koji odgovara preostalom vremenu osiguranja.
(2) U sluaju steaja osiguravaa, ugovor o osiguranju prestaje po isteku trideset dana od otvaranja
steaja.

Odeljak 2
OSIGURANJE IMOVINE
Odsek 1
Opte odredbe
Interes osiguranja

lan 924
(1) Osiguranje imovine moe zakljuiti svako lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani sluaj, poto
bi inae pretrpelo neki materijalni gubitak.
(2) Pravo iz osiguranja mogu imati samo lica koja su u asu nastanka tete imala materijalni interes da se
osigurani sluaj ne dogodi.

Svrha osiguranja imovine

lan 925
(1) Osiguranjem imovine obezbeuje se naknada za tetu koja bi se desila u imovini osiguranika zbog
nastupanja osiguranog sluaja.
(2) Iznos naknade ne moe biti vei od tete koju je osiguranik pretrpeo nastupanjem osiguranog sluaja.
(3) Kod osiguranja useva i plodova i ostalih proizvoda zemlje iznos tete utvruje se s obzirom na
vrednost koju bi imali u vreme sabiranja, ako nije drukije ugovoreno.
(4) Punovane su odredbe ugovora kojima se iznos naknade ograniava na manji iznos od iznosa tete.
(5) Pri utvrivanju iznosa tete uzima se u obzir izmakli dobitak samo ako je to ugovoreno.
(6) Ako se u toku istog perioda osiguranja dogodi vie osiguranih sluajeva jedan za drugim, naknada iz
osiguranja za svaki od njih odreuje se i isplauje u potpunosti s obzirom na celu svotu osiguranja, bez
njenog umanjenja za iznos ranije isplaenih naknada u tom periodu.
(7) Ako je ugovorom o osiguranju vrednost osigurane stvari sporazumno utvrena, naknada se odreuje
prema toj vrednosti, izuzev ako osigurava dokae da je ugovorena vrednost znatno vea od stvarne
vrednosti, a za tu razliku ne postoji opravdan razlog (kao na primer, osiguranje upotrebljavane stvari na
vrednost takve nove stvari, ili osiguranje subjektivne vrednosti).

Spreavanje osiguranog sluaja i spasavanje

lan 926
(1) Osiguranik je duan preduzeti propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se sprei
nastupanje osiguranog sluaja, a ako osigurani sluaj nastupi, duan je preduzeti sve to je u njegovoj
moi da se ogranie njegove tetne posledice.

(2) Osigurava je duan naknaditi trokove, gubitke, kao i druge tete prouzrokovane razumnim
pokuajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog sluaja, kao i pokuajem da se
ogranie njegove tetne posledice, pa i onda ako su ti pokuaji ostali bez uspeha.
(3) Osigurava je duan dati ovu naknadu ak i ako ona zajedno sa naknadom tete od osiguranog
sluaja prelazi svotu osiguranja.
(4) Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu spreavanja osiguranog sluaja ili obavezu spasavanja, a za
to nema opravdanja, obaveza osiguravaa smanjuje se za onoliko za koliko je nastala vea teta zbog tog
neispunjenja.

Preputanje oteene osigurane stvari

lan 927
Ako drukije nije ugovoreno, osiguranik nema pravo da posle nastupanja osiguranog sluaja prepusti
osiguravau oteenu stvar i da od njega zahteva isplatu pune svote osiguranja.

Propast stvari usled dogaaja koji nije predvien u polisi

lan 928
(1) Ako osigurana stvar ili stvar u vezi sa ijom je upotrebom zakljueno osiguranje od odgovornosti
propadne za vreme perioda osiguranja usled nekog dogaaja koji nije predvien u polisi, ugovor prestaje
da vai dalje, a osigurava je duan vratiti ugovarau osiguranja deo premije srazmerno preostalom
vremenu.
(2) Kad jedna od vie stvari obuhvaenih jednim ugovorom propadne usled nekog dogaaja koji nije
predvien u polisi, osiguranje ostaje na snazi i dalje u pogledu ostalih stvari uz potrebne izmene zbog
smanjenja predmeta osiguranja.

Odsek 2
Ogranienje osiguranih rizika
tete pokrivene osiguranjem
lan 929

(1) Osigurava je duan naknaditi tete nastale sluajno ili krivicom ugovaraa osiguranja, osiguranika ili
korisnika osiguranja, izuzev ako je u pogledu odreene tete ova njegova obaveza izrino iskljuena
ugovorom o osiguranju.
(2) On ne odgovara za tetu koju su ta lica prouzrokovala namerno, te je nitava odredba u polisi koja bi
predviala njegovu odgovornost i u tom sluaju.
(3) Ali, ukoliko se ostvario osigurani sluaj osigurava je duan naknaditi svaku tetu prouzrokovanu od
nekog lica za ije postupke osiguranik odgovara po ma kom osnovu, bez obzira na to da li je teta
prouzrokovana nepanjom ili namerno.

teta prouzrokovana nedostacima osigurane stvari

lan 930
Osigurava ne odgovara za tetu na osiguranoj stvari koja potie od njenih nedostataka, osim ako je
drukije ugovoreno.

tete prouzrokovane ratnim operacijama i pobunama

lan 931
(1) Osigurava nije duan naknaditi tete prouzrokovane ratnim operacijama ili pobunama, osim ako je
drukije ugovoreno.
(2) Osigurava je duan dokazati da je teta prouzrokovana nekim od ovih dogaaja.

Odsek 3
Nadosiguranje i ugovor sa vie osiguravaa
Nadosiguranje
lan 932
(1) Ako se pri zakljuenju ugovora jedna strana poslui prevarom i tako ugovori svotu osiguranja veu od
stvarne vrednosti osigurane stvari, druga strana moe traiti ponitenje ugovora.
(2) Ako je ugovorena svota osiguranja vea od vrednosti osigurane stvari, a pri tome ni jedna strana nije
postupila nesavesno, ugovor ostaje na snazi, svota osiguranja se sniava do iznosa stvarne vrednosti
osigurane stvari, a premije se srazmerno smanjuju.

(3) U oba sluaja savesni osigurava zadrava primljene premije i ima pravo na nesmanjenu premiju za
tekui period.

Naknadno smanjenje vrednosti

lan 933
Ako se osigurana vrednost smanji za vreme trajanja osiguranja, svaka ugovorna strana ima pravo na
odgovarajue snienje svote osiguranja i premije, poev od dana kada je svoj zahtev za snienje saoptila
drugoj strani.

Viestruko i dvostruko osiguranje

lan 934
(1) Ako je neka stvar osigurana kod dva ili vie osiguravaa od istog rizika, za isti interes i za isto vreme,
tako da zbir svota osiguranja ne prelazi vrednost te stvari (viestruko osiguranje), svaki osigurava
odgovara za izvrenje u potpunosti obaveza nastalih iz ugovora koji je on zakljuio.
(2) Ako, pak, zbir svota osiguranja prelazi vrednost osigurane stvari (dvostruko osiguranje), a pri tome
ugovara osiguranja nije postupio nesavesno, sva ta osiguranja su punovana, i svaki osigurava ima
pravo na ugovorenu premiju za period osiguranja u toku, a osiguranik ima pravo zahtevati od svakog
pojedinog osiguravaa naknadu prema ugovoru zakljuenom sa njim, ali ukupno ne vie od iznosa tete.
(3) Kad se dogodi osigurani sluaj, ugovara osiguranja duan je obavestiti o tome svakog osiguravaa
istog rizika i saoptiti mu imena i adrese ostalih osiguravaa, kao i svote osiguranja pojedinih ugovora
zakljuenih sa njima.
(4) Po isplati naknade osiguraniku svaki osigurava snosi deo naknade u srazmeri u kojoj stoji svota
osiguranja na koju se on obavezao prema ukupnom zbiru svota osiguranja, te osigurava koji je platio vie
ima pravo zahtevati od ostalih osiguravaa naknadu vie plaenog.
(5) Ako je neki ugovor zakljuen bez naznaenja svote osiguranja ili uz neogranieno pokrie smatra se
kao ugovor zakljuen uz najviu svotu osiguranja.
(6) Za deo osiguravaa koji ne moe da plati, odgovaraju ostali osiguravai srazmerno svojim delovima.
(7) Ako je ugovara osiguranja zakljuio ugovor o osiguranju kojim je nastalo dvostruko osiguranje ne
znajui za ranije zakljueno osiguranje, on moe, bez obzira na to da li je ranije osiguranje zakljuio on ili

neko drugi, u roku od mesec dana od kada je saznao za to osiguranje, zahtevati odgovarajue snienje
svote osiguranja i premije docnijeg osiguranja, ali osigurava zadrava primljene premije i ima pravo na
premiju za tekui period.
(8) Ako je do dvostrukog osiguranja dolo zbog smanjenja vrednosti osigurane stvari za vreme trajanja
osiguranja, ugovara osiguranja ima pravo na odgovarajua snienja svota osiguranja i premija, poev od
dana kada je svoj zahtev za snienje saoptio osiguravau.
(9) Ako je pri nastanku dvostrukog osiguranja ugovara osiguranja postupio nesavesno svaki osigurava
moe traiti ponitenje ugovora, zadrati primljene premije i zahtevati nesmanjenu premiju za tekui
period.

Saosiguranje
lan 935
Kad je ugovor o osiguranju zakljuen sa vie osiguravaa koji su se sporazumeli o zajednikom snoenju i
raspodeli rizika, svaki osigurava naznaen u polisi osiguranja odgovara osiguraniku za potpunu naknadu.

Odsek 4
Podosiguranje
lan 936
(1) Kad se utvrdi da je u poetku odnosnog perioda osiguranja vrednost osigurane stvari bila vea od
svote osiguranja, iznos naknade koju duguje osigurava smanjuje se srazmerno, izuzev ako je drukije
ugovoreno.
(2) Osigurava je duan dati potpunu naknadu sve do iznosa svote osiguranja, ako je ugovoreno da
odnos izmeu vrednosti stvari i svote osiguranja nema znaaja za odreivanje iznosa naknade.

Odsek 5
Prelaz ugovora i isplata naknade iz osiguranja drugome
Prelaz ugovora na pribavioca osigurane stvari
lan 937

(1) U sluaju otuenja osigurane stvari, kao i stvari u vezi sa ijom je upotrebom zakljueno osiguranje od
odgovornosti, prava i obaveze ugovaraa osiguranja prelaze po samom zakonu na pribavioca, osim ako
drukije nije ugovoreno.
(2) Ali, ako je otuen samo jedan deo osiguranih stvari koji u pogledu osiguranja ne ine zasebnu celinu,
ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu u pogledu otuenih stvari.
(3) U sluaju kad se zbog otuenja stvari povea ili smanji verovatnoa nastupanja osiguranog sluaja,
primenjuju se opte odredbe o poveanju ili smanjenju rizika.
(4) Ugovara osiguranja koji ne obavesti osiguravaa da je osigurana stvar otuena, ostaje u obavezi na
plaanje premija koje dospevaju i posle dana otuenja.
(5) Osigurava i pribavilac osigurane stvari mogu odustati od osiguranja uz otkazni rok od petnaest dana,
s tim to su otkaz duni podneti najdalje u roku od trideset dana od saznanja za otuenje.
(6) Ugovor o osiguranju ne moe se raskinuti ako je polisa osiguranja izdata na donosioca ili po naredbi.

Dodeljivanje naknade nosiocima zaloge i drugih prava

lan 938
(1) Posle nastupanja osiguranog sluaja, zalona prava i ostala prava koja su ranije postojala na
osiguranoj stvari imaju za predmet dugovanu naknadu, kako u sluaju osiguranja sopstvene stvari, tako i
u sluaju osiguranja tuih stvari zbog obaveze njihovog uvanja i vraanja, te osigurava ne moe isplatiti
naknadu osiguraniku bez saglasnosti nosilaca tih prava.
(2) Ova lica mogu zahtevati neposredno od osiguravaa da im u granicama svote osiguranja i prema
zakonskom redu isplati njihova potraivanja.
(3) Meutim, ako u asu isplate osigurava nije znao niti je mogao znati za ta prava, izvrena isplata
naknade osiguraniku ostaje punovana.

Odsek 6
Prelaz osiguranikovih prava prema odgovornom licu na osiguravaa
(subrogacija)
lan 939

(1) Isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osiguravaa, po samom zakonu, do visine isplaene
naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za tetu.
(2) Ako je krivicom osiguranika onemoguen ovaj prelaz prava na osiguravae, u potpunosti ili delimino,
osigurava se oslobaa u odgovarajuoj meri svoje obaveze prema osiguraniku.
(3) Prelaz prava sa osiguranika na osiguravaa ne moe biti na tetu osiguranika, te ako je naknada koju
je osiguranik dobio od osiguravaa iz bilo kog uzroka nia od tete koju je pretrpeo, osiguranik ima pravo
da mu se iz sredstava odgovornog lica isplati ostatak naknade pre isplate osiguravaevog potraivanja po
osnovu prava koja su prela na njega.
(4) Izuzetno od pravila o prelazu osiguranikovih prava na osiguravaa, ova prava ne prelaze na
osiguravaa ako je tetu prouzrokovalo lice u srodstvu u pravoj liniji sa osiguranikom ili lice za ije
postupke osiguranik odgovara, ili koje ivi sa njim u istom domainstvu, ili lice koje je radnik osiguranika,
osim ako su ta lica tetu prouzrokovala namerno.
(5) Ali ako je neko od lica pomenutih u prethodnom stavu bilo osigurano od odgovornosti, osigurava
moe zahtevati od njegovog osiguravaa naknadu iznosa koji je isplatio osiguraniku.

Odsek 7
Osiguranje od odgovornosti
Odgovornost osiguravaa
lan 940
(1) U sluaju osiguranja od odgovornosti, osigurava odgovara za tetu nastalu osiguranim sluajem
samo ako tree oteeno lice zahteva njenu naknadu.
(2) Osigurava snosi, u granicama svote osiguranja, trokove spora o osiguranikovoj odgovornosti.

Sopstveno pravo oteenika i direktna tuba

lan 941
(1) U sluaju osiguranja od odgovornosti, oteeno lice moe zahtevati neposredno od osiguravaa
naknadu tete koju je pretrpelo dogaajem za koji odgovara osiguranik, ali najvie do iznosa
osiguravaeve obaveze.

(2) Oteeno lice ima, od dana kada se dogodio osigurani sluaj, sopstveno pravo na naknadu iz
osiguranja te je svaka docnija promena u pravima osiguranika prema osiguravau bez uticaja na pravo
oteenog lica na naknadu.

Odeljak 3
OSIGURANJE LICA
Odsek 1
Opte odredbe
Utvrivanje osigurane svote
lan 942
U ugovorima o osiguranju lica (osiguranje ivota i osiguranje od nesrenog sluaja) visina osigurane
svote, koju je osigurava duan isplatiti kad nastupi osigurani sluaj, utvruje se u polisi prema sporazumu
ugovornih strana.

Polisa osiguranja ivota

lan 943
(1) Pored sastojaka koje mora imati svaka polisa, u polisi osiguranja ivota moraju biti naznaeni: ime i
prezime lica na iji se ivot odnosi osiguranje, datum njegovog roenja i dogaaj ili rok od koga zavisi
nastanak prava da se zahteva isplata osigurane svote.
(2) Polisa osiguranja ivota moe glasiti na odreeno lice ili po naredbi, ali ne moe glasiti na donosioca.
(3) Za punovanost indosamenta polise po naredbi potrebno je da sadri ime korisnika, datum indosiranja
i potpis indosanta.

Netana prijava starosti osiguranika

lan 944
Izuzetno od optih odredbi ove glave i posledicama netanih prijava i preutkivanja okolnosti od znaaja
za ocenu rizika, za netane prijave godina ivota u ugovorima o osiguranju ivota vae sledea pravila:
1) ugovor o osiguranju ivota je nitav, i osigurava je duan u svakom sluaju vratiti sve primljene
premije, ako su prilikom njegovog zakljuenja netano prijavljene godine ivota osiguranika a njegove

stvarne godine ivota prelaze granicu do koje osigurava po svojim uslovima i tarifama vri osiguranje
ivota;
2) ako je netano prijavljeno da osiguranik ima manje godina, a njegove stvarne godine ivota ne prelaze
granicu do koje osigurava vri osiguranje ivota ugovor je punovaan, a osigurana svota se smanjuje u
srazmeri ugovorene premije i premije predviene za osiguranje ivota lica osiguranikovih godina;
3) kad osiguranik ima manje godina nego to je prijavljeno prilikom zakljuenja ugovora, premija se
smanjuje na odgovarajui iznos, a osigurava je duan vratiti razliku izmeu primljenih premija i premija
na koje ima pravo.

Posledice neplaanja premije i smanjenje osigurane svote

lan 945
(1) Ako ugovara osiguranja ivota ne plati neku premiju o dospelosti, osigurava nema pravo da njenu
isplatu trai sudskim putem.
(2) Ako ugovara osiguranja na poziv osiguravaa, koji mu mora biti dostavljen preporuenim pismom, ne
isplati dospelu premiju u roku odreenom u tom pismu, a koji ne moe biti krai od mesec dana,
raunajui od kada mu je pismo urueno, niti to uini koje drugo zainteresovano lice, osigurava moe
samo, ako su dotle plaene bar tri godinje premije, izjaviti ugovarau osiguranja da smanjuje osiguranu
svotu na iznos otkupne vrednosti osiguranja, a u suprotnom sluaju da raskida ugovor.
(3) Ako se osigurani sluaj dogodio pre raskida ugovora ili smanjenja osigurane svote, smatra se kao da
je osigurana svota smanjena odnosno da je ugovor raskinut, prema tome da li su premije bile plaene bar
za tri godine ili ne.

Osiguranje treeg lica

lan 946
(1) Osiguranje ivota moe se odnositi na ivot ugovaraa osiguranja, a moe se odnositi i na ivot nekog
treeg.
(2) Isto vai i za osiguranje od nesrenog sluaja.

(3) Ako se osiguranje odnosi na sluaj smrti nekog treeg, za punovanost ugovora potrebna je njegova
pismena saglasnost data u polisi ili u odvojenom pismenu, prilikom potpisivanja polise, sa naznaenjem
osigurane svote.

Osiguranje za sluaj smrti maloletnika i lica lienih poslovne sposobnosti

lan 947
(1) Nitavo je osiguranje za sluaj smrti treeg lica mlaeg od etrnaest godina, kao i lica potpuno lienog
poslovne sposobnosti, te je osigurava duan vratiti ugovarau osiguranja sve premije primljene po
osnovu takvog ugovora.
(2) Za punovanost osiguranja za sluaj smrti treeg lica starijeg od etrnaest godina potrebna je pismena
saglasnost njegovog zakonskog zastupnika, kao i pismena saglasnost svakog osiguranog lica.

Kumuliranje naknade i osigurane svote

lan 948
(1) U osiguranju lica, osigurava koji je isplatio osiguranu svotu ne moe imati ni po kom osnovu pravo na
naknadu od treeg lica odgovornog za zastupanje osiguranog sluaja.
(2) Pravo na naknadu od treeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog sluaja, pripada osiguraniku,
odnosno korisniku, nezavisno od njegovog prava na osiguranu svotu.
(3) Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na sluaj kad je osiguranje od posledice nesrenog sluaja
ugovoreno kao osiguranje od odgovornosti.

Odsek 2
Iskljueni rizici
Samoubistvo osiguranika
lan 949
(1) Ugovorom o osiguranju za sluaj smrti nije obuhvaen rizik samoubistva osiguranika ako se desilo u
prvoj godini osiguranja.
(2) U sluaju da se samoubistvo dogodilo u roku od tri godine od dana zakljuenja ugovora osigurava
nije duan da isplati korisniku osiguranu svotu, nego samo matematiku rezervu ugovora.

Namerno ubistvo osiguranika

lan 950
Osigurava se oslobaa obaveze da korisniku isplati osiguranu svotu ako je ovaj namerno izazvao smrt
osiguraniku, ali je duan, ako su dotle bile uplaene bar tri godinje premije, isplatiti matematiku rezervu
ugovora ugovarau osiguranja, a ako je on osiguranik, njegovim naslednicima.

Namerno prouzrokovanje nesrenog sluaja

lan 951
Osigurava se oslobaa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrenog sluaja ako je osiguranik
namerno prouzrokovao nesreni sluaj.

Ratne operacije
lan 952
(1) Ako je smrt osiguranika prouzrokovana ratnim operacijama, osigurava, ako to drugo nije ugovoreno,
nije duan isplatiti korisniku osiguranu svotu, ali je duan isplatiti mu matematiku rezervu iz ugovora.
(2) Ako nije to drugo ugovoreno, osigurava se oslobaa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrenog
sluaja, ako je nesreni sluaj prouzrokovan ratnim operacijama.

Ugovorno iskljuenje rizika

lan 953
Ugovorom o osiguranju za sluaj smrti ili od nesrenog sluaja mogu biti iskljueni iz osiguranja i drugi
rizici.

Odsek 3
Prava ugovaraa osiguranja pre nastupanja osiguranog sluaja
Otkup
lan 954
(1) Na zahtev ugovaraa osiguranja ivota zakljuenog za ceo ivot osiguranika, osigurava je duan
isplatiti mu otkupnu vrednost polise, ako su dotle plaene bar tri godinje premije.

(2) U polisi moraju biti navedeni uslovi pod kojima ugovara moe zahtevati isplatu njene otkupne
vrednosti, kao i nain kako se ta vrednost izraunava, saglasno uslovima osiguranja.
(3) Pravo zahtevati otkup ne mogu vriti poverioci ugovaraa osiguranja, kao ni korisnik osiguranja, ali e
otkupna vrednost biti isplaena korisniku na njegov zahtev, ako je odreivanje korisnika neopozivo.
(4) Izuzetno od prethodnog stava, otkup polise moe zahtevati poverilac kome je polisa predata u zalogu,
ako potraivanja radi ijeg je osiguranja data zaloga ne bude namireno o dospelosti.

Predujam
lan 955
(1) Na traenje ugovaraa osiguranja ivota zakljuenog za ceo ivot osiguranika, moe mu osigurava
isplatiti unapred deo osigurane svote do visine otkupne vrednosti polise, koji ugovara osiguranja moe
vratiti docnije.
(2) Na primljeni predujam ugovara osiguranja duan je plaati odreenu kamatu.
(3) Ako ugovara osiguranja zadocni sa plaanjem dospele kamate, postupie se kao da je zahtevao
otkup.
(4) U polisi osiguranja moraju biti navedeni uslovi davanja predujma, mogunost da se iznos primljen na
ime predujma vrati osiguravau, visina kamatne stope, posledice neplaanja dospele kamate, kako je
odreeno uslovima osiguranja.

Zalaganje polise
lan 956
(1) Polisa osiguranja ivota moe biti data u zalogu.
(2) Zalaganje polise ima dejstvo prema osiguravau samo ako je pismeno obaveten da je polisa
zaloena odreenom poveriocu.
(3) Kad polisa glasi po naredbi, zalaganje se vri indosamentom.

Odsek 4
Osiguranje ivota u korist treeg lica

Odreivanje korisnika
lan 957
(1) Ugovara osiguranja ivota moe u ugovoru, kao i nekim docnijim pravnim poslom, pa i testamentom,
odrediti lice kome e pripasti prava iz ugovora.
(2) Ako se osiguranje odnosi na ivot nekog drugog lica, za odreivanje korisnika potrebna je i njegova
pismena saglasnost.
(3) Korisnik ne mora biti odreen po imenu, dovoljno je ako akt sadri nune podatke za njegovo
odreivanje.
(4) Kad su za korisnike odreena deca ili potomci, korist pripada i onima koji su roeni docnije, a korist
namenjena suprugu pripada licu koje je bilo u braku sa osiguranikom u asu njegove smrti.

Podela koristi izmeu vie korisnika

lan 958
Kad su za korisnike odreena deca, potomci, i uopte naslednici, ako ugovara osiguranja nije odredio
kako e se izvriti podela izmeu njih, podela e se izvriti srazmerno njihovim naslednikim delovima, a
ako korisnici nisu naslednici, osigurana svota bie podeljena na jednake delove.

Opozivanje odredbe o odreivanju korisnika

lan 959
(1) Odredbu kojom se korist iz osiguranja dodeljuje odreenom licu, moe opozvati samo ugovara
osiguranja, i to njegovo pravo ne mogu vriti ni njegovi poverioci, ni njegovi zakonski naslednici.
(2) Ugovara osiguranja moe opozvati odredbu o koristi sve dok korisnik ne izjavi na ma koji nain da je
prima, kad ona postaje neopoziva.
(3) Ipak, ugovara moe opozvati odredbu o koristi i posle izjave korisnika da je prima, ako je korisnik
pokuao ubistvo osiguranika, a ako je korist dodeljena bez naknade, za opozivanje vae i odredbe o
opozivanju poklona.
(4) Smatra se da je korisnik odbio namenjenu mu korist, ako se posle smrti ugovaraa osiguranja na poziv
njegovih naslednika ne izjasni u roku od mesec dana da je prima.

Sopstveno i neposredno pravo korisnika

lan 960
(1) Osigurana svota koja treba da bude isplaena korisniku ne ulazi u zaostavinu ugovaraa osiguranja,
pa ni kad su za korisnike odreeni njihovi naslednici.
(2) Pravo na osiguranu svotu ima samo korisnik, i to od samog zakljuenja ugovora o osiguranju, i bez
obzira na to kako je i kada odreen za korisnika, i bez obzira da li je izjavio svoje prihvatanje pre ili posle
smrti osiguranika, te se moe obratiti neposredno osiguravau sa zahtevom da mu se isplati osigurana
svota.
(3) Ako je ugovara osiguranja odredio za korisnika svoju decu, svoje potomke, ili naslednike uopte,
svakom tako odreenom korisniku pripada pravo na odgovarajui deo osigurane svote i ako se odrekne
naslea.

Poverioci ugovaraa osiguranja i osiguranika

lan 961
(1) Poverioci ugovaraa osiguranja i osiguranika nemaju nikako pravo na osiguranu svotu ugovorenu za
korisnika.
(2) Ali, ako su premije koje je uplatio ugovara osiguranja bile nesrazmerno velike prema njegovim
mogunostima u asu kad su bile uplaene, njegovi poverioci mogu zahtevati da im se preda deo premija
koji premaa njegove mogunosti, ako su ispunjeni uslovi pod kojima poverioci imaju pravo na pobijanje
dunikovih pravnih radnji.

Ustupanje osigurane svote

lan 962
Svoje pravo na osiguranu svotu moe korisnik preneti na drugoga i pre osiguranog sluaja, ali mu je zato
potreban pismeni pristanak ugovaraa osiguranja, u kome mora biti navedeno ime lica na koje se pravo
prenosi, a ako se osiguranje odnosi na ivot nekog drugog lica, potreban je isti takav pristanak i tog lica.

Kad odreeni korisnik umre pre dospelosti

lan 963

Kad lice koje je bez naknade odreeno za korisnika umre pre dospelosti osigurane glavnice ili rente, korist
iz osiguranja ne pripada njegovim naslednicima, nego narednom korisniku, a ako ovaj nije odreen, onda
imovini ugovaraa osiguranja.

Osiguranje za sluaj smrti bez odreenog korisnika

lan 964
Ako ugovara osiguranja za sluaj smrti ne odredi korisnika, ili ako odredba o odreivanju korisnika
ostane bez dejstva zbog opozivanja, ili zbog odbijanja odreenog lica, ili iz kog drugog uzroka, a ugovara
osiguranja ne odredi drugog korisnika, osigurana svota pripada imovini ugovaraa osiguranja i kao njen
deo prelazi sa ostalim njegovim pravima na njegove naslednike.

Savesna isplata osigurane svote neovlaenom licu

lan 965
(1) Kad osigurava isplati osiguranu svotu licu koje bi na nju imalo pravo da ugovara osiguranja nije
odredio korisnika, on se oslobaa obaveze iz ugovora o osiguranju ako u asu izvrene isplate nije znao
niti je mogao znati da je korisnik odreen testamentom, ili nekim drugim aktom koji mu nije dostavljen, a
korisnik ima pravo da zahteva vraanje od lica koje je primilo osiguranu svotu.
(2) Isto vai u sluaju promene korisnika.

Glava XXVIII
ZALOGA
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 966
Ugovorom o zalozi obavezuje se dunik ili neko trei (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) da
mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti
iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da
primljenu stvar uva i po prestanku svog potraivanja vrati neoteenu zalogodavcu.

lan 967
(Brisano)

Sticanje zalonog prava

lan 968
Zalogoprimac stie zalono pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata.

Sposobnost
lan 969
Za zakljuenje punovanog ugovora o zalozi potrebno je da zalogodavac ima sposobnost za raspolaganje
stvarima koje daje u zalogu.

Zaloga na stvari ve zaloenoj drugome

lan 970
(1) Ugovor o zalozi moe biti zakljuen o stvari koja je ve zaloena nekome.
(2) U tom sluaju zalono pravo nastaje kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi o
zakljuenju ugovora o zalozi sa drugim poveriocem i naloi mu da po naplati svog potraivanja preda stvar
ovome.

Zaloga za buduu ili uslovnu obavezu

lan 971
Zaloga se moe dati za buduu, kao i za uslovnu obavezu.

Protezanje zaloge na druge obaveze zalogodavca

lan 972
Zaloga kojom je obezbeeno ispunjenje neke obaveze protee se i na ugovorne obaveze koje bi nastale
izmeu zalogoprimca i zalogodavca posle zakljuenja ugovora o zalozi, a koje bi dospele za isplatu pre
namirenja obaveze za ije je obezbeenje zaloga data.

Zabranjene odredbe
lan 973
(1) Nitava je odredba ugovora o zalozi da e zaloena stvar prei u svojinu poverioca ako njegovo
potraivanje ne bude namireno o dospelosti, kao i odredba da e u tom sluaju poverilac moi po unapred
odreenoj ceni prodati zaloenu stvar ili je zadrati za sebe.
(2) Ali, ako je u zalogu data stvar ija je cena propisana, ugovarai se mogu sporazumeti da e poverilac
moi prodati zaloenu stvar po propisanoj ceni ili je po toj zadrati za sebe.

Odeljak 2
ZALAGANJE STVARI
Odsek 1
Obaveze zalogodavca
lan 974
(1) Zalogodavac je duan predati zalogoprimcu ili treem licu koje su sporazumno odredili stvar koja je
predmet ugovora ili ispravu koja daje imaocu iskljuivo pravo raspolaganja njome.
(2) Ugovarai se mogu sporazumeti da zajedniki uvaju stvar ili ispravu.

Odsek 2
Obaveze zalogoprimca
uvanje zaloene stvari
lan 975
(1) Zalogoprimac je duan uvati stvar sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina.
(2) On je duan vratiti je im mu dug bude namiren.

Upotrebljavanje zaloene stvari

lan 976

(1) Zalogoprimac nema pravo da upotrebljava zaloenu stvar, ili da je preda drugome na upotrebu, ili u
zalogu podzaloga, osim ako mu to dozvoli zalogodavac.
(2) Zalogoprimac koji upotrebljava stvar bez dozvole zalogodavca ili je preda drugome na upotrebu, ili u
zalogu, odgovara i za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.

Plodovi zaloene stvari

lan 977
(1) Ako zaloena stvar daje plodove, a nije ugovoreno kome e oni pripasti posle odvajanja od stvari,
poverilac, ako hoe, moe ih zadrati za sebe.
(2) U tom sluaju iznos istog prihoda od plodova odbija se od trokova na iju naknadu poverilac ima
pravo, zatim od dune kamate i najzad od glavnice.
(3) Isto vai za koristi postignute upotrebom zaloene stvari.

Oduzimanje zaloene stvari od zalogoprimca

lan 978
Na zahtev zalogodavca sud e narediti da se zaloena stvar oduzme od zalogoprimca i preda nekom
treem licu da je dri za njega, ako zalogoprimac ne uva zaloenu stvar kako treba, ako je upotrebljava
bez dozvole zalogodavca, ili je daje drugom na upotrebu, ili ako je ne upotrebljava saglasno datoj mu
dozvoli, i uopte ako postupa sa njom protivno ugovoru i zakonu.

Odsek 3
Prava zalogoprimca
Kad zaloena stvar ima neki nedostatak
lan 979
Kad se pokae da zaloena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak, te ne predstavlja dovoljno
obezbeenje naplate potraivanja, zaloni poverilac ima pravo zahtevati od zalogodavca drugu
odgovarajuu zalogu.

Prodaja zaloene stvari

lan 980
(1) Ako poverioevo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac moe zahtevati od suda
odluku da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po tekuoj ceni, kad stvar ima berzansku ili trinu cenu.
(2) Ako bi trokovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki prema vrednosti zaloene stvari, sud moe
odluiti da poverilac proda stvar po ceni utvrenoj procenom strunjaka, ili da je, ako hoe zadri za sebe
po toj ceni.

Prodaja stvari zaloene za potraivanje iz ugovora u privredi

lan 981
(1) Ako dunik ne namiri o dospelosti potraivanje nastalo iz ugovora u privredi, poverilac nije duan
obraati se sudu, nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od
upozorenja uinjenog duniku kao i zalogodavcu, kad to nije isto lice, da e tako postupiti.
(2) Poverilac je duan obavestiti blagovremeno oba lica o datumu i mestu prodaje.
(3) Ako zaloene stvari imaju trinu ili berzansku cenu, poverilac ih moe prodati po toj ceni, po isteku
osam dana od upozorenja uinjenog duniku i zalogodavcu da e tako postupiti.

Prodaja zaloene stvari pre vremena i zbog kvarenja ili gubljenja vrednosti i njena zamena
lan 982
(1) Kad se zaloena stvar kvari ili kad inae gubi vrednost te postoji opasnost da postane nedovoljna za
obezbeenje poverioevog potraivanja, sud moe na zahtev zalogoprimca ili zalogodavca, a po
sasluanju druge strane, odluiti da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po berzanskoj ili trinoj ceni ako je
ima, i da se cena ili dovoljan deo cene poloi kod suda radi obezbeenja zalogoprimevog potraivanja.
(2) Sud e odbiti zahtev zalogoprimca, ako zalogodavac ponudi da zalogoprimcu preda umesto zaloene
stvari neku drugu stvar iste vrednosti ije uvanje ne zahteva vei trud i brigu od uvanja prvobitno
zaloene stvari.
(3) Sud e pod istim uslovima, dozvoliti zamenu zaloene stvari na zahtev zalogodavca i u sluaju kad
zalogoprimac ne trai njenu prodaju.

Prodaja zaloene stvari pre vremena na zahtev zalogodavca

lan 983
(1) Na zahtev zalogodavca sud moe dozvoliti da se zaloena stvar proda odreenom licu za odreenu
cenu, ako nae da je cena povoljna i ako su time ouvani opravdani interesi zalogoprimca.
(2) Dobijena cena, ili dovoljan deo cene, koji e sud odrediti dozvoljavajui prodaju, stupa na mesto
zaloene stvari i polae se u sud za obezbeenje naplate poverioevog potraivanja.

Pravo prvenstvene naplate

lan 984
Zalogoprimac ima pravo da iz cene postignute prodajom zaloene stvari naplati pre ostalih poverilaca
zalogodavca svoje potraivanje, dunu kamatu, trokove uinjene za ouvanje zaloene stvari, kao i
trokove oko ostvarenja naplate potraivanja.

Redosled zalonih prava

lan 985
Kad je jedna stvar zaloena nekolicini poverilaca, red po kome se isplauju njihova potraivanja iz
vrednosti zaloene stvari odreuje se prema datumu nastanka njihovih zalonih prava.

Odsek 4
Prestanak zalonog prava
Prestanak zalonog prava gubitkom dravine
lan 986
(1) Poverioevo pravo da se prvenstveno naplati iz vrednosti zaloene stvari prestaje prestankom njegove
dravine.
(2) Ono ponovo nastaje kad poverilac povrati dravinu stvari.

Prestanak zalonog prava prestankom potraivanja

lan 987
Kad prestane potraivanje ije je ispunjenje bilo obezbeeno zalogom, poverilac je duan vratiti zaloenu
stvar zalogodavcu.

Zastarelost meusobnih potraivanja

lan 988
Potraivanja zalogodavca prema zalogoprimcu za naknadu tete zbog pogoranja stvari kao i potraivanja
zalogoprimca prema zalogodavcu za naknadu trokova uinjenih radi poboljanja stvari, zastareva u roku
od jedne godine od dana kada je stvar vraena.

Odeljak 3
ZALAGANJE POTRAIVANJA I DRUGIH PRAVA
Odsek 1
Zalaganje potraivanja
Obavetavanje dunika i predaja isprave
lan 989
(1) Za sticanje zalonog prava na nekom potraivanju potrebno je da dunik bude pismeno obaveten o
zakljuenom ugovoru o zalozi.
(2) Zalogodavac je duan predati zalogoprimcu ispravu o zaloenom potraivanju.

Davanje u zalogu potraivanja iz hartije od vrednosti

lan 990
(1) Poverilac stie zalono pravo na potraivanju upisanom na hartiji od vrednosti na donosioca kad mu
ona bude predata.
(2) Davanje u zalogu potraivanja iz hartije po naredbi vri se indosamentom u kome je naznaeno da je
predata u zalogu.

Dunost ouvanja potraivanja

lan 991
Zalogoprimac je duan preduzimati mere potrebne za ouvanje zalonog potraivanja.

Naplaivanje i uraunavanje kamata

lan 992
(1) Ako zaloeno potraivanje daje pravo na kamate ili kakva druga povremena potraivanja,
zalogoprimac je duan da ih naplati.
(2) Tako postignuti iznosi prebijaju se sa trokovima na iju naknadu zalogoprimac ima pravo, zatim sa
kamatom koja mu se duguje i najzad sa glavnicom.

Naplaivanje zaloenog potraivanja

lan 993
(1) Kad zaloeno potraivanje dospe za naplatu, zalogoprimac je duan naplatiti ga.
(2) Ispunjenjem zaloenog potraivanja zalono pravo prelazi na stvar kojom je potraivanje ispunjeno.
(3) Kad je predmet zaloenog potraivanja novac, zalogoprimac je duan na zahtev zalogodavca poloiti
naplaeni iznos kod suda, ali ako je predmet njegovog potraivanja takoe novac, i ako je ono dospelo za
naplatu, zalogoprimac, moe zadrati za sebe koliko mu se duguje, a ostalo je duan predati
zalogodavcu.

Prigovori dunika zaloenog potraivanja

lan 994
Dunik zaloenog potraivanja moe istai zalogoprimcu prigovore koje u sluaju ustupanja potraivanja
moe dunik ustupljenog potraivanja istai prijemniku.

Odsek 2
Davanje u zalogu drugih prava
Nain zalaganja
lan 995
(1) Osim potraivanja, u zalogu se mogu dati i druga prava.
(2) Davanje u zalogu tih prava vri se na nain predvien za njihovo prenoenje na drugoga, ako za
odreeni sluaj nije propisano to drugo.

Odsek 3

Primena odredbi o davanju u zalogu stvari

lan 996
Odredbe o davanju u zalogu stvari primenjuju se i na zaloge potraivanja i drugih prava, ukoliko za njih
nije propisano to drugo.

Glava XXIX
JEMSTVO
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 997
Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da e ispuniti punovanu i dospelu obavezu
dunika, ako to ovaj ne uini.

Forma
lan 998
Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jemenju uinio pismeno.

Sposobnost za jemenje
lan 999
Ugovorom o jemstvu moe se obavezati samo ko ima potpunu poslovnu sposobnost.

Jemenje za poslovno nesposobnog

lan 1000
Ko se obavee kao jemac za obavezu nekog poslovno nesposobnog lica, odgovara poveriocu isto kao
jemac poslovno sposobnog lica.

Predmet jemenja

lan 1001
(1) Jemstvo se moe dati za svaku punovanu obavezu, bez obzira na njenu sadrinu.
(2) Jemiti se moe i za uslovnu obavezu, kao i za odreenu buduu obavezu.
(3) Jemstvo za buduu obavezu moe se opozvati pre nego to obaveza nastane, ako nije predvien rok
u kome ona treba da nastane.
(4) Jemstvo se moe dati i za obavezu nekog drugog jemca (jemac jemev).

Obim jemeve odgovornosti

lan 1002
(1) Jemeva obaveza ne moe biti vea od obaveze glavnog dunika, a ako je ugovoreno da bude vea,
ona se svodi na meru dunikove obaveze.
(2) Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemio, ako njegova odgovornost nije
ograniena na neki njen deo ili na drugi nain podvrgnuta lakim uslovima.
(3) On je duan da naknadi potrebne trokove koje je poverilac uinio u cilju naplate duga od glavnog
dunika.
(4) Jemac odgovara i za svako poveanje obaveze koje bi nastalo dunikovom docnjom ili dunikovom
krivicom, ukoliko nije drukije ugovoreno.
(5) On odgovara samo za onu ugovorenu kamatu koja je dospela posle zakljuenja ugovora o jemstvu.

Prelaz poverioevih prava na jemca (subrogacija)

lan 1003
Na jemca koji je namirio poverioevo potraivanje prelazi to potraivanje sa svim sporednim pravima i
garantijama njegovog ispunjenja.

Odeljak 2
ODNOS POVERIOCA I JEMCA
Oblici jemstva

lan 1004
(1) Od jemca se moe zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon to je glavni dunik ne ispuni u roku
odreenom u pismenom pozivu (supsidijarno jemstvo).
(2) Poverilac moe traiti ispunjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dunika na ispunjenje
obaveze, ako je oigledno da se iz sredstava glavnog dunika ne moe ostvariti njeno ispunjenje ili ako je
glavni dunik pao pod steaj.
(3) Ako se jemac obavezao kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni dunik za celu obavezu i
poverilac moe zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dunika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme
(solidarno jemstvo).
(4) Jemac za obavezu nastalu iz ugovora u privredi odgovara kao jemac platac, ako nije to drugo
ugovoreno.

Solidarnost jemaca
lan 1005
Vie jemaca nekog duga odgovaraju solidarno, bez obzira na to da li su jemili zajedno, ili se svaki od njih
obavezao prema poveriocu odvojeno, izuzev kada je ugovorom njihova odgovornost ureena drukije.

Gubitak prava na rok

lan 1006
Ako je dunik izgubio pravo na rok odreen za ispunjenje njegove obaveze, poverilac ipak ne moe
zahtevati ispunjenje od jemca pre isteka tog roka, ukoliko nije drukije ugovoreno.

Steaj glavnog dunika

lan 1007
(1) U sluaju steaja glavnog dunika poverilac je duan prijaviti svoje potraivanje u steaj i o tome
obavestiti jemca, inae odgovara jemcu za tetu koju bi ovaj imao zbog toga.
(2) Smanjenje obaveze glavnog dunika u steajnom postupku ili u postupku prinudnog poravnanja ne
povlai sa sobom i odgovarajue smanjenje jemeve obaveze, te jemac odgovara poveriocu za ceo iznos
svoje obaveze.

Sluaj smanjene odgovornosti dunikovog naslednika

lan 1008
Jemac odgovara za ceo iznos obaveze za koji je jemio i u sluaju kad bi se od dunikovog naslednika
mogla zahtevati isplata samo onog njenog dela koji odgovara vrednosti nasleene imovine.

Jemevi prigovori
lan 1009
(1) Jemac moe istai protiv poverioevog zahteva sve prigovore glavnog dunika, ukljuujui i prigovor
prebijanja, a ne i isto line dunikove prigovore.
(2) Dunikovo odricanje od prigovora, kao i njegovo priznanje poverioevog potraivanja, nema dejstva
prema jemcu.
(3) Jemac moe istai protiv poverioca i svoje line prigovore, na primer, nitavost ugovora o jemstvu,
zastarelost poverioevog potraivanja prema njemu, prigovor prebijanja uzajamnih potraivanja.

Dunost obavetavanja jemca o dunikovom proputanju

lan 1010
Ako dunik ne ispuni svoju obavezu na vreme, poverilac je duan obavestiti o tome jemca, inae e mu
odgovarati za tetu koju bi jemac pretrpeo zbog toga.

Osloboenje jemca zbog poverioevog odugovlaenja

lan 1011
(1) Jemac se oslobaa odgovornosti ako poverilac na njegov poziv posle dospelosti potraivanja, ne
zahteva ispunjenje od glavnog dunika u roku od mesec dana od tog poziva.
(2) Kad rok za ispunjenje nije odreen, jemac se oslobaa odgovornosti ako poverilac, na njegov poziv po
isteku jedne godine od zakljuenja ugovora o jemstvu, ne uini u roku od mesec dana od tog poziva
potrebnu izjavu za odreivanje datuma ispunjenja.

Osloboenje jemca zbog naputanja garantija

lan 1012

(1) Ako poverilac napusti zalogu ili koje drugo pravo kojim je bilo obezbeeno ispunjenje njegovog
potraivanja, ili ga izgubi svojom nepanjom i tako onemogui prelaz tog prava na jemca, ovaj se
oslobaa svoje obaveze prema poveriocu za onoliko za koliko bi mogao dobiti vrenjem tog prava.
(2) Pravilo prethodnog stava vai kako u sluaju kad je pravo nastalo pre zakljuenja ugovora o jemstvu,
tako i u sluaju kad je nastalo posle toga.

Odeljak 3
ODNOS JEMCA I DUNIKA
Pravo zahtevati naknadu od dunika
lan 1013
(1) Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraivanje moe zahtevati od dunika da mu naknadi sve
to je isplatio za njegov raun, kao i kamatu od dana isplate.
(2) On ima pravo na naknadu trokova nastalih u sporu sa poveriocem od asa kad je obavestio dunika o
tom sporu, kao i na naknadu tete ako bi je bilo.

Pravo jemca jednog solidarnog dunika

lan 1014
Jemac jednog od vie solidarnih dunika moe zahtevati od bilo koga od njih da mu naknadi ono to je
isplatio poveriocu, kao i trokove.

Pravo jemca na prethodno obezbeenje

lan 1015
I pre nego to namiri poverioca, jemac koji se obavezao sa znanjem ili odobrenjem dunika ima pravo
zahtevati od dunika da mu prui potrebno obezbeenje za njegove eventualne zahteve u sledeim
sluajevima: ako dunik nije ispunio svoju obavezu o njenoj dospelosti, ako je poverilac zatraio sudskim
putem naplatu od jemca i ako se dunikovo imovinsko stanje znatno pogoralo posle zakljuenja ugovora
o jemstvu.

Gubitak prava na naknadu

lan 1016

(1) Dunik moe upotrebiti protiv jemca koji je bez njegovog znanja izvrio isplatu poverioevog
potraivanja sva pravna sredstva kojima je u asu te isplate mogao odbiti poverioev zahtev.
(2) Jemac koji je isplatio poverioevo potraivanje, a o tome nije obavestio dunika, te je i ovaj u neznanju
za tu isplatu ponovo isplatio isto potraivanje, ne moe zahtevati naknadu od dunika, ali ima pravo
zahtevati od poverioca da mu vrati ono to mu je isplatio.

Pravo na vraanje isplaenog

lan 1017
Jemac koji je bez dunikovog znanja isplatio poverioevo potraivanje koje je docnije na dunikov zahtev
poniteno, ili ugaeno prebijanjem, moe samo zahtevati od poverioca vraanje isplaenog.

Odeljak 4
REGRES ISPLATIOCA PREMA OSTALIM JEMCIMA
lan 1018
Kad ima vie jemaca, pa jedan od njih isplati dospelo potraivanje, on ima pravo zahtevati od ostalih
jemaca da mu svaki naknadi deo koji pada na njega.

Odeljak 5
ZASTARELOST
lan 1019
(1) Zastarelou obaveze glavnog dunika zastareva i obaveza jemca.
(2) Kad je rok za zastarevanje obaveze glavnog dunika dui od dve godine, obaveza jemca zastareva po
isteku dve godine od dospelosti obaveze glavnog dunika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa
dunikom.
(3) Prekid zastarevanja potraivanja prema glavnom duniku dejstvuje i prema jemcu samo ako je do
prekida dolo nekim postupkom poverioca pred sudom protiv glavnog dunika.
(4) Zastoj zastarevanja obaveze glavnog dunika nema dejstva prema jemcu.

Glava XXX
UPUIVANJE (ASIGNACIJA)

Odeljak 1
POJAM UGOVORA
lan 1020
Upuivanjem (asignacijom) jedno lice, uputilac (asignant) ovlauje drugo lice, upuenika (asignat) da za
njegov raun izvri neto odreenom treem licu, primaocu uputa (asignatar), a ovoga ovlauje da to
izvrenje primi u svoje ime.

Odeljak 2
ODNOSI PRIMAOCA UPUTA I UPUENIKA
Prihvatanje od strane upuenika
lan 1021
(1) Primalac uputa stie pravo da zahteva od upuenika ispunjenje tek kad mu ovaj izjavi da prihvata uput.
(2) Prihvatanje uputa ne moe se opozvati.

Prigovori upuenika
lan 1022
(1) Prihvatanjem uputa nastaje izmeu primaoca uputa i upuenika dugovinski odnos nezavisan od
odnosa izmeu uputioca i upuenika, kao i odnos izmeu uputioca i primaoca uputa.
(2) Upuenik koji je prihvatio uput moe istai primaocu uputa samo prigovore koji se tiu punovanosti
prihvatanja, prigovore koji se zasnivaju na sadrini prihvatanja ili na sadrini samog uputa, kao i prigovore
koje ima lino prema njemu.

Prenoenje uputa
lan 1023
(1) Primalac uputa moe uput preneti na drugog i pre prihvatanja od upuenika, a ovaj ga moe preneti
dalje, izuzev kad iz samog uputa ili posebnih okolnosti proizlazi da je on neprenosiv.

(2) Ako je upuenik izjavio primaocu uputa da prihvati uput, to prihvatanje ima dejstva prema svim licima
na koja bi uput bio uzastopno prenesen.
(3) Ako je upuenik izjavio pribaviocu, na koga je primalac uputa preneo uput, da ga prihvata, on ne moe
istai prijaviocu prigovore koje ima prema primaocu uputa lino.

Zastarelost
lan 1024
(1) Pravo primaoca uputa da zahteva ispunjenje od upuenika zastareva za godinu dana.
(2) Ako za ispunjenje nije odreen rok, zastarelost poinje tei kada upuenik prihvati uput, a ako ga je on
prihvatio pre nego to je dat primaocu uputa, onda kada bude dat ovome.

Odeljak 3
ODNOS PRIMAOCA UPUTA I UPUTIOCA
Ako je primalac uputa poverilac uputioca
lan 1025
(1) Poverilac nije duan pristati na uput koji mu je uinio dunik u cilju ispunjenja svoje obaveze, ali je
duan da o svom odbijanju odmah izvesti dunika, inae e mu odgovarati za tetu.
(2) Poverilac koji je pristao na uput duan je pozvati upuenika da ga izvri.

Uput nije ispunjenje

lan 1026
(1) Kad je poverilac pristao na uput uinjen od njegovog dunika u cilju ispunjenja obaveza, ta obaveza ne
prestaje ako nije drukije ugovoreno, ni njegovim pristankom na uput, ni prihvatanjem od strane
upuenika, nego tek ispunjenjem od strane upuenika.
(2) Poverilac koji je pristao na uput uinjen od njegovog dunika moe zahtevati od uputioca da mu ispuni
ono to mu duguje samo ako nije dobio ispunjenje od upuenika u vreme odreeno u uputu.

Dunost primaoca uputa da obavesti uputioca

lan 1027

Ako upuenik odbije pristanak na uput, ili odbije ispunjenje koje mu zahteva primalac uputa, ili izjavi
unapred da nee da ga izvri, primalac uputa je duan obavestiti odmah uputioca o tome, inae mu
odgovara za tetu.

Odustanak od prihvaenog uputa

lan 1028
Primalac uputa koji nije poverilac uputioca i koji nee da se koristi uputom moe odustati od njega, ak i
ako je ve izjavio da ga prima, ali je duan da bez odlaganja obavesti o tome uputioca.

Opozivanje ovlaenja datog primaocu uputa

lan 1029
Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao primaocu uputa, izuzev ako je uput izdao u cilju
ispunjenja nekog svog duga prema njemu i uopte ako je uput izdao u njegovom interesu.

Odeljak 4
ODNOS UPUTIOCA I UPUENIKA
Ako je upuenik dunik uputioca
lan 1030
(1) Upuenik nije duan prihvatiti uput, ak i ako je dunik uputioca, izuzev ako mu je to obeao.
(2) Ali, kad je uput izdat na osnovu upuenikovog duga uputiocu, upuenik je duan da ga izvri do iznosa
tog duga, ako mu to ni po emu nije tee od ispunjenja obaveze prema uputiocu.
(3) Izvrenjem uputa izdatog na osnovu upuenikovog duga uputiocu, upuenik se oslobaa u istoj meri
svoga duga prema uputiocu.

Opozivanje ovlaenja datog upueniku

lan 1031
(1) Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao upueniku, sve dok ovaj ne izjavi primaocu
uputa da prihvata uput, ili ga ne izvri.

(2) On ga moe opozvati i kad je u samom uputu navedeno da je neopoziv, kao i kad bi se opozivanjem
vreala neka njegova obaveza prema primaocu uputa.
(3) Otvaranje steaja nad imovinom uputioca povlai po samom zakonu opozivanje uputa, izuzev sluaja
kad je upuenik bio ve prihvatio uput pre otvaranja steaja, kao i kad u asu prihvatanja nije znao niti je
morao znati za taj steaj.

Odeljak 5
SMRT I LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
lan 1032
Smrt uputioca, primaoca uputa ili upuenika, kao i lienje poslovne sposobnosti nekoga od njih, nema
uticaja na uput.

Odeljak 6
UPUT U OBLIKU HARTIJE NA DONOSIOCA
lan 1033
(1) Pismeni uput moe biti izdat na donosioca.
(2) U tom sluaju svaki imalac hartije ima prema upueniku poloaj primaoca uputa.
(3) Odnosi koji uputom nastaju izmeu primaoca uputa i uputioca, nastaju u ovom sluaju samo izmeu
svakog pojedinog imaoca hartije i lica koje mu je hartiju ustupilo.

Odeljak 7
UPUT U OBLIKU HARTIJE PO NAREDBI
lan 1034
Pismeni uput koji glasi na novac, na hartije od vrednosti ili na zamenljive stvari moe biti izdat sa
odredbom "po naredbi", ako je upuenik lice koje se bavi privrednom delatnou i ako ono to treba da
izvri ulazi u okvir te delatnosti.

Glava XXXI
BANKARSKI NOVANI DEPOZITI
Odeljak 1

NOVANI DEPOZIT
Pojam
lan 1035
(1) Ugovor o novanom depozitu je zakljuen kada se banka obavezala da primi, a deponent da poloi
kod banke odreeni novani iznos.
(2) Ovim ugovorom banka stie pravo da raspolae deponovanim novcem i duna je da ga vrati prema
uslovima predvienim u ugovoru.

Otvaranje rauna
lan 1036
(1) Na osnovu ugovora o novanom depozitu banka otvara raun u korist i na teret kojeg upisuje sva
potraivanja i dugovanja koja proizau iz poslova sa deponentom ili za njegov raun sa treim.
(2) Ne upisuju se u raun ona potraivanja, odnosno dugovanja za koje se ugovorne strane dogovore da
ih iskljue.

Otklanjanje dugovnog salda

lan 1037
(1) Banka je obavezna da vri isplate sa rauna u granicama raspoloivih sredstava.
(2) Ako je banka obavila jednu ili vie uplata i isplata u okviru ugovora o depozitu, koje ine raun
pasivnim, o tome mora bez odlaganja obavestiti deponenta koji je duan odmah da preduzme mere u cilju
otklanjanja dugovnog salda.

Vrste novanih depozita

lan 1038
(1) Novani depozit moe biti po vienju ili oroen, s otkaznim rokom i bez otkaznog roka, sa posebnom
namenom i bez namene.
(2) Ako nije suprotno ugovoreno, smatra se da je raun novanog depozita po vienju, te deponent
rauna ima pravo da raspolae delom ili celim saldom u svakom trenutku.

Stanje rauna
lan 1039
(1) Banka je duna da deponenta obavetava o svakoj promeni stanja na njegovom raunu.
(2) Banka je duna krajem svake godine, a ako je to ugovoreno ili uobiajeno i ee, poslati izvetaj o
stanju rauna (saldo).

Mesto uplata i isplata

lan 1040
Ako meu ugovornim stranama nije drukije dogovoreno, nalozi za uplatu i isplatu sa rauna deponenta
upuuju se u sedite banke kod koje je raun otvoren.

Postojanje vie rauna

lan 1041
U sluaju da isto lice ima kod jedne banke ili kod vie njenih poslovnih jedinica vie rauna, svaki od ovih
rauna je samostalan.

Plaanje kamate
lan 1042
(1) Banka plaa kamatu na sredstva koja su kod nje deponovana, ukoliko zakonom nije drukije
odreeno.
(2) Visina kamate utvruje se ugovorom o deponovanju sredstava, a ako ugovorom nita nije predvieno
plaa se zakonska kamata.

Odeljak 2
ULOG NA TEDNJU
tedna knjiica
lan 1043

(1) Ako je novani depozit primljen kao ulog na tednju, banka, odnosno tedno-kreditna organizacija
izdaje deponentu tednu knjiicu.
(2) tedna knjiica moe biti izdata samo na ime odreenog lica ili na donosioca.

Upis u knjiicu
lan 1044
(1) U tednu knjiicu se unose sve uplate i podizanja novca.
(2) Upisi u knjiicu potvreni peatom banke i potpisom ovlaenog lica su dokaz o uplatama odnosno
podizanjima u odnosima izmeu banke i ulagaa.
(3) Suprotan sporazum je nitav.

Plaanje kamate
lan 1045
Na uloge na tednju plaa se kamata.

Vrste uloga na tednju

lan 1046
Ulozi na tednju mogu biti po vienju ili oroeni s otkaznim rokom i bez otkaznog roka.

Glava XXXII
DEPONOVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI
Pojam
lan 1047
Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti banka se obavezuje da e, uz naknadu, preuzeti hartije od
vrednosti radi uvanja i vrenja prava i obaveza koje se u vezi s tim zahtevaju.

Vrenje prava
lan 1048

Ako nije drukije ugovoreno, banka moe vriti prava iz deponovanih hartija od vrednosti iskljuivo za
raun deponenta.

Dunosti banke
lan 1049
(1) Banka je duna da obezbedi uvanje hartije od vrednosti sa briljivou koja se zahteva od
ostavoprimca uz naknadu i da za raun deponenta preduzima sve radnje radi ouvanja i ostvarivanja
njegovih prava iz hartije od vrednosti.
(2) Ukoliko izmeu ugovornih strana nije to drugo dogovoreno, banka je duna da naplauje dospele
kamate, glavnicu i uopte sve sume na koje deponovane hartije daju pravo, im one dospeju za isplatu.
(3) Banka je duna da stavi na raspolaganje deponentu naplaene sume, a ako ovaj ima kod banke raun
sa novanim depozitom, da ih upie u korist tog rauna.

Vraanje hartija od vrednosti

lan 1050
(1) Banka je duna da na zahtev deponenta vrati hartije od vrednosti u svako doba.
(2) Vraanje se, po pravilu, vri u mestu gde je izvreno deponovanje.
(3) Predmet vraanja su same hartije od vrednosti, ukoliko izmeu ugovornih strana nije dogovoreno da
vraanje moe biti izvreno plaanjem odgovarajueg iznosa.
(4) Vraanje se moe izvriti samo deponentu ili njegovim pravnim sledbenicima ili licima koje oni oznae,
ak i kad je iz samih hartija vidljivo da one pripadaju treim.

Zahtevi treih lica

lan 1051
O svakom zahtevu koji tree lice istakne u pogledu deponovanih hartija, banka je duna da izvesti
deponenta.

Glava XXXIII
BANKARSKI TEKUI RAUN

Pojam
lan 1052
Ugovorom o bankarskom tekuem raunu banka se obavezuje da nekom licu otvori poseban raun i da
preko njega prima uplate i vri isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita.

Forma ugovora
lan 1053
Ugovor o otvranju tekueg rauna mora biti zakljuen u pismenoj formi.

Sredstva na tekuem raunu

lan 1054
(1) Novana sredstva na tekuem raunu ostvruju se uplatama od strane deponenta i naplatama novanih
iznosa izvrenih za njegov raun.
(2) Banka je duna da preko tekueg rauna vri plaanje za deponenta i kad na raunu nema pokria i to
u obimu koji je predvien ugovorom o otvaranju tekueg rauna ili posebnim sporazumom.
(3) Ova obaveza banke moe se iskljuiti ugovorom o otvaranju tekueg rauna.

Prebijanje izmeu salda vie rauna

lan 1055
Ako deponent kod iste banke ima vie tekuih rauna aktivni i pasivni saldo ovih rauna se uzajamno
prebijaju, ukoliko nije drukije ugovoreno.

Raspolaganje saldom
lan 1056
Korisnik tekueg rauna moe u svakom trenutku raspolagati saldom koji se na raunu pojavljuje u
njegovu korist, osim ako je ugovoren otkazni rok.

Primena pravila ugovora o nalogu

lan 1057
(1) Banka odgovara za izvrenje naloga deponenta prema pravilima ugovora o nalogu.
(2) Ako nalog treba da se izvri u mestu gde banka nema poslovnu jedinicu, ona moe to obaviti preko
druge banke.

Trajanje rauna
lan 1058
Ako u ugovoru o otvaranju tekueg rauna nije utvren rok njegovog trajanja, svaka strana moe da ga
raskine uz otkazni rok od 15 dana.

Provizija i naknada trokova

lan 1059
(1) Banka ima pravo da zaraunava proviziju za izvrene usluge koje su obuhvaene ugovorom o
tekuem raunu, kao i naknadu za posebne trokove uinjene u vezi sa tim uslugama.
(2) Ova svoja potraivanja banka upisuje u svoju korist u tekui raun, ukoliko izmeu ugovornih strana
nije drukije ugovoreno.

Dostavljanje izvoda
lan 1060
(1) Prilikom svake promene stanja tekueg rauna banka je duna da izda izvod sa naznaenjem salda i
preda ga klijentu na sporazumno utvreni nain.
(2) Smatra se da je izvod odobren ako nije osporen u dogovorenom roku ili, ako dogovora nema, u roku
od 15 dana.
(3) I nakon njegovog odobrenja, izvod rauna se moe osporavati zbog greaka u pisanju ili u obraunu,
zbog isputanja ili dupliranja, ali se ovo osporavanje mora preduzeti najdalje u roku od godinu dana od
prijema rauna o likvidaciji salda po zakljuenju tekueg rauna, inae se pravo gasi.

Glava XXXIV
UGOVOR O SEFU

Pojam
lan 1061
(1) Ugovorom o sefu obavezuje se banka da stavi na upotrebu korisniku sef za odreeni period vremena,
a korisnik se obavezuje da za to plati banci odreenu naknadu.
(2) Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad njim.

Pristup sefu
lan 1062
(1) Pristup sefu moe se dozvoliti samo korisniku ili njegovom punomoniku.
(2) Banka ne sme drati kod sebe duplikat kljua ili kljueva koji se predaju korisniku.

Predmeti koji se ne smeju staviti u sef

lan 1063
(1) Korisnik ne sme staviti u svoj sef predmet ili proizvod koji moe ugroziti sigurnost banke ili drugih
sefova.
(2) U sluaju da se korisnik ne pridrava ove obaveze, banka moe izjaviti da raskida ugovor o sefu.

Prava banke u sluaju neplaanja

lan 1064
(1) Ako korisnik ne plati banci makar samo jedan obrok naknade po dospelosti, banka moe raskinuti
ugovor po isteku mesec dana poto korisnika preporuenim pismom opomene na naplatu.
(2) Poto raskine ugovor, banka moe pozvati korisnika da isprazni sef i da joj preda klju, pa ako korisnik
to ne uini, banka moe zahtevati da se sef otvori putem suda, utvrdi njegova sadrina i naene stvari
stave u sudski depozit ili povere banci na uvanje.
(3) Banka ima pravo prvenstva naplate dune naknade nastale iz ugovora o sefu iz novanog iznosa koji
je pronaen u sefu, kao i iz cene dobijene prodajom drugih vrednosti naenih u sefu.

Glava XXXV

UGOVOR O KREDITU
Pojam
lan 1065
Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odreeni iznos
novanih sredstava, na odreeno ili neodreeno vreme, za neku namenu ili bez utvrene namene, a
korisnik se obavezuje da banci plaa ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na nain
kako je utvreno ugovorom.

Forma i sadrina
lan 1066
(1) Ugovor o kreditu mora biti zakljuen u pismenoj formi.
(2) Ugovorom o kreditu utvruje se iznos, kao i uslovi davanja, korienja i vraanja kredita.

Otkaz davaoca kredita

lan 1067
(1) Ugovor o kreditu banka moe otkazati pre isteka ugovorenog roka ako je kredit korien u suprotnosti
sa njegovom namenom.
(2) Ugovor o kreditu banka moe otkazati pre isteka ugovorenog roka i u sluaju insolventnosti korisnika
ak i kad nije utvrena sudskom odlukom, u sluaju prestanka pravnog lica ili smrti korisnika, ako bi u tim
sluajevima davalac kredita doao u bitno nepovoljniji poloaj.

Odustajanje od ugovora i vraanje kredita pre roka

lan 1068
(1) Korisnik kredita moe odustati od ugovora pre nego to je poeo koristiti kredit.
(2) Korisnik kredita moe vratiti kredit i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan o tome unapred
obavestiti banku.
(3) U oba sluaja korisnik kredita duan je naknaditi tetu ukoliko ju je davalac kredita pretrpeo.

(4) U sluaju vraanja kredita pre odreenog roka, banka ne moe da zarauna kamatu za vreme od dana
vraanja kredita do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraen.

Glava XXXVI
UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJA OD
VREDNOSTI
Pojam
lan 1069
Ugovorom o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti banka odobrava kredit u odreenom iznosu uz
obezbeenje zalogom hartija od vrednosti koje pripadaju korisniku kredita ili treem koji na to pristane.

Forma i sadrina
lan 1070
Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti mora biti zakljuen u pismenoj formi i sadrati
naznaenje hartija od vrednosti koje se zalau, naziv, odnosno firmu i sedite, odnosno prebivalite
imaoca hartija, iznos i uslove odobrenog kredita, kao i iznos i vrednost hartija koja je uzeta u obzir za
odobrenje kredita.

Kad banka moe prodati zaloene hartije

lan 1071
Ako korisnik ne vrati po dospelosti dobijeni kredit, banka moe prodati zaloene hartije od vrednosti.

Glava XXXVII
AKREDITIVI
Obaveza akreditivne banke i forma akreditiva
lan 1072
(1) Prihvatanjem zahteva nalogodavca za otvaranje akreditiva, akreditivna banka se obavezuje da e
korisniku akreditiva isplatiti odreenu novanu svotu ako do odreenog vremena budu ispunjeni uslovi
navedeni u nalogu za otvaranje akreditiva.

(2) Akreditiv mora biti sainjen u pismenoj formi.

Kada nastaje obaveza prema korisniku

lan 1073
(1) Banka je obavezna prema korisniku od dana kada mu je otvaranje akreditiva saopteno.
(2) Nalogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog prispeo banci.

Nezavisnost akreditiva od drugog pravnog posla

lan 1074
Akreditiv je nezavisan od ugovora o prodaji ili drugog pravnog posla povodom koga je akreditiv otvoren.

Dokumentarni akreditiv
lan 1075
Dokumentarni akreditiv postoji kada je banka obavezna da isplati korisniku akreditiva odreenu novanu
svotu pod uslovom da joj budu podneti dokumenti prema uslovima utvrenim u akreditivu.

Dunost akreditivne banke

lan 1076
Banka koja otvara dokumentarni akreditiv duna je da izvri klauzule plaanja pod uslovima predvienim u
akreditivu.

Vrste dokumentarnog akreditiva

lan 1077
(1) Dokumentarni akreditiv moe biti opoziv ili neopoziv.
(2) Ukoliko nije izriito drukije ugovoreno akreditiv je uvek opoziv, ak i kada je otvoren za odreeni
period vremena.

Opozivi akreditiv
lan 1078

Opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku, te ga u svakom trenutku moe izmeniti
ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi, ako je to u interesu nalogodavca.

Neopozivi akreditiv
lan 1079
(1) Neopozivi dokumentari akreditiv sadri samostalnu i neposrednu obavezu banke prema korisniku.
(2) Ova obaveza moe biti ukinuta ili izmenjena samo sporazumom svih zainteresovanih strana.
(3) Neopozivi dokumentarni akreditiv moe biti potvren od neke druge banke, koja time, pored
akreditivne banke preuzima samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku.
(4) Notifikacija akreditiva korisnika od strane neke druge banke nije sama po sebi potvrivanje ovog
akreditiva.

Dunost banke u pogledu dokumenata

lan 1080
(1) Banka je duna da ispita da li su dokumenti u svemu saobrazni zahtevima nalogodavca.
(2) Kada dobije dokumente, banka mora u najkraem roku o tome obavestiti nalogodavca i ukazati mu na
utvrene nepravilnosti i nedostatke.

Granice odgovornosti banke

lan 1081
(1) Banka ne preuzima nikakvu odgovornost ako su podneti dokumenti na izgled saobrazni sa uputstvima
nalogodavca.
(2) Ona ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu robe koja je predmet otvorenog akreditiva.

Prenosivost i deljivost akreditiva

lan 1082

(1) Dokumentarni akreditiv je prenosiv ili deljiv samo ako je banka koja otvara akreditiv u korist korisnika
koga je oznaio nalogodavac ovlaena u uputstvima prvog korisnika da plati u celini ili delimino jednom
ili veem broju treih lica.
(2) Akreditiv moe preneti, na bazi izriitih uputstava, samo banka koja ga otvara i to samo jedanput,
ukoliko nije suprotno ugovoreno.

Glava XXXVIII
BANKARSKA GARANCIJA
Pojam
lan 1083
(1) Bankarskom garancijom se obavezuje banka prema primaocu garancije (korisniku) da e mu za sluaj
da mu tree lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u
garanciji.
(2) Garancija mora biti izdata u pismenoj formi.

Izmirenje obaveze iz garancije u novcu

lan 1084
Banka izmiruje obavezu iz garancije u novcu i u sluaju da se garancijom obezbeuje nenovana
obaveza.

Potvrda garancije (supergarancija)

lan 1085
Ako druga banka potvrdi obavezu iz garancije, korisnik moe svoje zahteve iz garancije podneti bilo banci
koja je izdala garanciju, bilo onoj koja ju je potvrdila.

Ustupanje prava iz garancije

lan 1086
Svoja prava iz bankarske garancije korisnik moe ustupiti treem samo sa ustupanjem potraivanja koje je
obezbeeno garancijom i prenosom svojih obaveza u vezi sa obezbeenim potraivanjem.

Garancija "bez prigovora"

lan 1087
(1) Ako bankarska garancija sadri klauzulu "bez prigovora", "na prvi poziv" ili sadri rei koje imaju isto
znaenje, banka ne moe isticati prema korisniku prigovore koje nalogodavac kao dunik moe isticati
prema korisniku po obezbeenoj obavezi.
(2) Nalogodavac je duan platiti banci svaki iznos koji je banka platila po osnovu garancije izdate sa
klauzulom iz prethodnog stava.
(3) Korisnik garancije duguje nalogodavcu iznos primljen po osnovu garancije na koji inae ne bi imao
pravo zbog opravdanih prigovora nalogodavca.

Glava XXXIX
PRIMENA ODREDABA O BANKARSKOM POSLOVANJU
lan 1088
Odredbe l. 1035 do 1087 ovog zakona shodno se primenjuju i na druga pravna lica koja su, u skladu sa
zakonom, ovlaena za obavljanje odreenih bankarskih poslova.

Glava XL
PORAVNANJE
Pojam
lan 1089
(1) Ugovorom o poravnanju lica izmeu kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu,
pomou uzajamnih poputanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i odreuju svoja uzajamna
prava i obaveze.
(2) Postoji neizvesnost i kad je ostvarenje odreenog prava nesigurno.

U emu se sastoje uzajamna poputanja

lan 1090

(1) Poputanje se moe sastojati, izmeu ostalog, u deliminom ili potpunom priznavanju nekog zahteva
druge strane ili u odricanju od nekog svog zahteva; u uzimanju na sebe neke nove obaveze; u smanjenju
kamatne stope; u produenju roka; u pristajanju na delimine otplate; u davanju prava na odustanicu.
(2) Poputanje moe biti uslovno.
(3) Kad samo jedna strana popusti drugoj, na primer, prizna pravo druge strane, to nije poravnanje, te ne
podlee pravilima o poravnanju.

Sposobnost
lan 1091
Za zakljuenje ugovora o poravnanju potrebna je sposobnost za raspolaganje pravom koje je predmet
poravnanja.

Predmet
lan 1092
(1) Predmet poravnanja moe biti svako pravo kojim se moe raspolagati.
(2) Punovano je poravnanje o imovinskim posledicama krivinog dela.
(3) Ne mogu biti predmet poravnanja sporovi koji se tiu statusnih odnosa.

Primena odredbe o dvostranim ugovorima

lan 1093
(1) Za ugovor o poravnanju vae opte odredbe o dvostranim ugovorima, ako za njega nije to drugo
predvieno.
(2) Kad pod nazivom poravnanja ugovarai obave neki drugi posao, na njihove odnose ne primenjuju se
odredbe zakona koje vae za poravnanje, ve one koje vae za stvarno obavljeni posao.

Prekomerno oteenje
lan 1094
Zbog prekomernog oteenja ne moe se traiti ponitenje poravnanja.

Dejstvo poravnanja prema jemcima i zalogodavcima

lan 1095
(1) Ako je poravnanjem izvrena novacija obaveze, jemac se oslobaa odgovornosti za njeno ispunjenje,
a prestaje i zaloga koju je dao neko trei.
(2) Inae, jemac i trei koji je dao svoju stvar u zalogu ostaju i dalje u obavezi, a njihova odgovornost
moe biti smanjena poravnanjem, ali ne i poveana, izuzev ako su se saglasili sa poravnanjem.
(3) Kad dunik poravnanjem prizna sporno potraivanje, jemac i zalogodavac zadravaju pravo da istaknu
poveriocu prigovore kojih se dunik poravnanjem odrekao.

Poravnanje o poslu koji se moe ponititi

lan 1096
(1) Punovano je poravnanje o pravnom poslu ije je ponitenje mogla traiti jedna strana, ako je ona u
asu zakljuenja poravnanja znala za tu mogunost.
(2) Ali je nitavo poravnanje o nitavom pravnom poslu i kad su ugovarai znali za nitavost i hteli
poravnanjem da je otklone.

Nitavost poravnanja
lan 1097
(1) Poravnanje je nitavo ako je zasnovano na pogrenom verovanju oba ugovaraa da postoji pravni
odnos koji u stvari ne postoji, i ako bez tog pogrenog verovanja ne bi meu njima bilo ni spora ni
neizvesnosti.
(2) Isto vai i kad se pogreno verovanje ugovaraa odnosi na obine injenice.
(3) Odricanje od ove nitavosti nema pravnog dejstva i ono to je dato na ime izvrenja obaveza iz takvog
poravnanja moe se natrag traiti.

Nitavost jedne odredbe poravnanja

lan 1098

Odredbe poravnanja ine celinu, te ako je jedna odredba nitava, celo poravnanje je nitavo, izuzev kad
se iz samog poravnanja vidi da se ono sastoji iz nezavisnih delova.

Deo trei
MERODAVNO PRAVO U SLUAJU SUKOBA REPUBLIKIH
ZAKONA
Primena ovog dela zakona
lan 1099
Odredbe ovog dela zakona primenjuju se na obligacione odnose koji su ureeni zakonima republika.

Merodavno pravo u pogledu nepokretnosti

lan 1100
Na prava i obaveze u pogledu nepokretnosti primenjuje se pravo republike, na ijoj se teritoriji
nepokretnost nalazi.

Merodavno pravo kod ugovornih odnosa

lan 1101
(1) Na prava i obaveze iz ugovora primenjuje se pravo republike, koje su ugovorne strane izabrale.
(2) Ako ugovorne strane nisu izabrale merodavno pravo, primenjuje se pravo republike na ijoj teritoriji je
ugovor zakljuen.

Merodavno pravo u sluaju prouzrokovanja tete

lan 1102
(1) Na prava i obaveze koje nastaju prouzrokovanjem tete van ugovornog odnosa primenjuje se pravo
republike, na ijoj teritoriji je izvrena tetna radnja ili su nastupile tetne posledice.
(2) Na prava i obaveze koje nastaju prouzrokovanjem tete van ugovora izvrene sukcesivnim radnjama ili
sa viestrukim posledicama merodavno je pravo republike, na ijoj je teritoriji radnja bar delimino
preduzeta ili je posledica bar delimino nastupila.

(3) Ako se kao oteeni u sluaju prouzrokovanja tete krivinim delom pojavljuje maloletnik ili drugo lice
kome je bila ili mu je tetnom radnjom bitno umanjena radna ili ivotna sposobnost za obavezu
odgovornog lica da naknadi tetu moe biti merodavno i pravo republike, na ijoj se teritoriji nalazi
prebivalite oteenog, odnosno iji je on dravljanin.
(4) Organ nadlean da odluuje o naknadi tete pri izboru izmeu vie merodavnih prava, primenie pravo
koje je za oteenog najpovoljnije.

Merodavno pravo za ostale obligacione odnose

lan 1103
Na prava i obaveze koje proizlaze iz jednostrane izjave volje, sticanja bez osnova, poslovodstva bez
naloga i drugih pravnih injenica primenjuje se pravo republike, na ijoj su teritoriji ti poslovi preduzeti,
odnosno na ijoj su teritoriji te injenice nastale.

Pravo merodavno za zastarelost

lan 1104
Na zastarelost prava i obaveza primenjuje se pravo koje je merodavno za sadrinu tih prava i obaveza.

Obligacioni odnosi nastali van SRJ

lan 1105
Na prava i obaveze koje nisu nastale na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, ukoliko uesnici
obligacionih odnosa nisu izabrali merodavno pravo, primenjuje se pravo republike, na ijoj se teritoriji ta
prava i obaveze ostvaruju, a ako se prava i obaveze ostvaruju na teritoriji vie republika, ili se ostvaruju
van Savezne Republike Jugoslavije, merodavno je pravo republike, koje je u najblioj vezi sa ugovorom,
odnosno drugim obligacionim odnosom.

Deo etvrti
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Primena ovog zakona
lan 1106

Odredbe ovog zakona nee se primenjivati na obligacione odnose koji su nastali pre stupanja na snagu
ovog zakona.

Primena obiaja
lan 1107
(1) Odredba optih ili posebnih uzansi kojom se utvruje pretpostavka da su ugovorne strane pristale na
primenu uzansi, ukoliko ih nisu ugovorom iskljuile, nee se primenjivati posle stupanja na snagu ovog
zakona.
(2) Opte uzanse za promet robom ("Slubeni list FNRJ", broj 15/54) nee se primenjivati posle stupanja
na snagu ovog zakona u pitanjima koja su njime regulisana.
(3) Ako su opte ili posebne uzanse ili drugi trgovinski poslovni obiaji suprotni dispozitivnim normama
ovog zakona, primenjivae se odredbe ovog zakona, osim ako su strane izriito ugovorile primenu uzansi,
odnosno drugih trgovinskih poslovnih obiaja.

Prestanak vaenja drugih propisa

lan 1108
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o zastarelosti potraivanja ("Slubeni list
FNRJ", br. 40/53 i 57/54).

Stupanje na snagu ovog zakona

lan 1109
Ovaj zakon stupa na snagu 1. oktobra 1978. godine.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o obligacionim odnosima
("Sl. list SFRJ", br. 39/85)

lan 6
Odredbe lana 2. ovog zakona primenjuju se i na naknadu tete nastale od 1. januara 1981. godine.

lan 7
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o obligacionim odnosima
("Sl. list SFRJ", br. 31/93)

lan 58
lan 34. ovog zakona primenjivae se i na obligacione odnose koji su nastali pre stupanja na snagu ovog
zakona ukoliko petogodinji rok zastarelosti nije istekao do njegovog stupanja na snagu.

lan 59
lan 36. ovog zakona primenjivae se i na novane obaveze koje su nastale pre stupanja na snagu ovog
zakona ukoliko one nisu bile ispunjene do njegovog stupanja na snagu.

lan 60
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".