Mobilna telefonija etvrte generacije

Sadraj

Sadraj...............................................................................................2
Uvod..................................................................................................3
1. Razvojni put mobilnih mrea
1.1 Put do mobilne mree kakvu danas poznajemo.....................4
1.2 Mobilne mree prve generacije 1G.....................................5
1.3 Mobilne mree druge generacije 2G..................................6
1.4 Mobilne mree tree generacije 3G...................................7
1.5 Mobilne mree etvrte generacije 4G................................9
2. LTE
2.1 Ciljevi...................................................................................10
2.2 Osnovne karakteristike LTE standarda.................................11
2.3 LTE realizacija sistemskih zahteva......................................12
2.4 Arhitektura LTE....................................................................15
2.5 All-IP protokol......................................................................18
2.5.1 IPv6 protokol...............................................................20
2.6 Stek protokol........................................................................21
2.7 Fiziki sloj............................................................................23
2.7.1 OFDMA/SC-DMA......................................................26
2.8 MIMO...................................................................................29
2.9 Rasporeivanje resursa Scheduling...................................30
2.10 Struktura kanala..................................................................33
2.11 Osnovne karakteristike opreme..........................................36
3. 5G mrea budunosti
3.1 Trendovi u razvoju 5G mree...............................................38
3.1.1 METIS projekat...........................................................38
3.2 Oekivanja od 5G mree......................................................39
Zakljuak.......................................................................................41
Literatura.........................................................................................42

Uvod
Osnovni cilj ovog rada jeste da se predstavi dugorona evolucija mobilne mree
etvrte generacije zasnovane na LTE (eng. Long Term Evolution) standardu, koja
predstavlja jednu od najboljih aktuelnih tehnologija u svetu mobilnih
komunikacija, iako se i dalje radi na njenoj potpunoj komercijalizaciji. Treba
napomenuti je LTE zapravo standard i sam po sebi nije 4G ve najnovija
tehnologija u mobilnim komunikacijama koja uz izvesne dodatke sainjava
etvrtu generaciju mobilnih mrea.
Kako bi se lake razumeo nain funkcionisanja i karakteristike mobilne
tehnologije, na poetku rada bie data kratka istorija telekomunikacija, kao i
razvoj mobilnih mrea od otkria elektromagnetnih talasa pa sve do savremenih
mrea koje su danas u upotrebi. Potom e biti rei o ciljevima koje su kreatori
LTE standarda postavili ispred sebe, kao i o tome koliko su iste uspeli da
ostvare. Posebna panja bie posveena nainu na koji ova tehnologija
funkcionie kroz detalje o arhitekturi sistema, protokolima koji se u njoj
primenjuju, metodama i neophodnim koracima pri prenosu podataka i opremi
koja se pri tome koristi. Na kraju e biti dat kratak pogled u budunost i planove
vezane za dalji razvoj telekomunikacionih tehnologija.

1.Razvojni put mobilnih mrea

1.1 Put do mobilne mree kakvu danas poznajemo
Razvojni put mobilnih mrea i mobilnih ureaja uopte je veoma dug i
dinamian, posebno u poslednje etiri decenije, a sve je poelo sa otkriem
elektromagnetnog zraenja, kombinacijom oscilujueg elektrinog i magnetnog
polja koja zajedno putuju kroz prostor u obliku meusobno upravnih talasa.
Elektromagnetne talase je teorijski predvideo Dejms Maksvel 1863. godine pri
pokuaju da objasni efekte indukcije elektrine struje u magnetskim poljima i
obrnuto. Nekih dvadeset godina kasnije Hajnrih Rudolf Herc uspeo je da potvrdi
ovu teoriju proizvevi radio-talase koje je detektovao sa drugog kraja svoje
laboratorije jednostavnom oscilacijom elektrine struje kroz provodnik, pritom
demonstriravi primitivan oblik antene.
Takoe, vano otkrie na putu do savremene mobilne telekomunikacije bila je i
prva ina telefonija. Aleksandar Graham Bel je jo davne 1876. godine
patentirao prvi telefon ije je funkcionisanje bilo zasnovano na tehnologiji
razvijenoj koritenjem opreme dizajnirane za telegrafe, a pozive je bilo mogue
obavljati jedino uz pomo operatera zaduenih za spajanje linija.
Kada je re o mobilnoj telefoniji, moe se rei da je prvi korak njenog razvoja
nainjen ranih 1890-ih kada je arls Stivenson izumeo radio komunikaciju kako
bi odravao kontakt sa svetionicima smetenim dalje od obale. Nakon ovoga
radilo se na spajanju radio i telefonske tehnologije da bi 1926. godine putniki
vozovi prve klase na relaciji izmeu Berlina i Hamburga potvrdili mogunost
njene komercijalne upotrebe. Ipak, u ovoj pionirskoj fazi razvoja vojna i
policijska primena su bile dominantne, a najvei problem bilo je kako izgraditi
radio-predajnik koji bi bio funkcionalan u ogranienim uslovima
karakteristinim za automobil u pokretu.1
Prvi veliki sistem zasnovan na mobilnoj tehnologiji puten je u upotrebu 1928.
godine u Detroitu i sluio je za potrebe policije. Ovaj sistem je bio jednosmeran,
tj. prenos govora je bio mogu samo od centrale ka telefonu, oprema je imala
izuzetno velike gabarite, a radio prenos nije bilo najpraktinije reenje u
gradskim sredinama sa dosta zgrada i prepreka za radio signale. Ipak, njegova
upotreba je dovela do velikog poboljanja u radu policije, te se veoma brzo
poeo koristiti i u ostalim gradovima Amerike.
Veliki tehnoloki proboj u ovoj oblasti desio se 1935. sa otkriem frekvencijske
modulacije (FM). Kada je Edvin Armstrong pronaao FM nastala je prava
1

U to vreme je mobilni telefon bio znatno veih dimenzija i troio je mnogo energije, pa
se jedino mogao smestiti u automobil.

revolucija u radio-industriji, posebno u radio-difuznim sistemima. Nakon ovoga,

FM je ubrzo uveden i u mobilne komunikacije da bi mobilni radio-sistemi na
bazi FM-a do 1940. potpuno potisnuli prethodnu generaciju baziranu na
amplitudskoj modulaciji (AM). Presudan uticaj na razvoj industrijskih
potencijala za masovnu proizvodnju FM radio-ureaja imao je Drugi svetski rat,
to je dovelo do toga da veliina, cena i pouzdanost ureaja budu znatno
poboljani.
Druga prekretnica u razvoju mobilnih komunikacija desila se 1947. godine u
labaratorijama Bell Labs-a. Bio je to nastanak baznih stanica (eng. Base
Transmitter Station), primopredajnih ureaja, koji slue za emitovanje vrlo
uskog snopa radiofrekventnih talasa povezujui tako radio bazne stanice sa
ostalim delovima mobilne mree.
Dalji razvoj mobilne telefonije obeleila je revolucionarna ideja elijska
struktura mree. elijska, odnosno celularna struktura mobilnih mrea,
predstavlja podelu teritorije koju mrea pokriva na odreen broj manjih delova,
tzv. elija (eng. cell). Naziv elija u skladu je sa izgledom koji bi u idealnom
sluaju trebao da ima isti estougaoni oblik kao i pelinje sae to bi omoguilo
formiranje mobilne mree koja je u stanju da u potpunosti pokrije odreenu
teritoriju. Svaka od ovih elija sadri nekoliko radio-primopredajnika koji
istovremeno podravaju komunikaciju sa vie mobilnih ureaja koji se u datom
trenutku nalaze na njenoj teritoriji. elije, odnosno bazne stanice se meusobno
povezuju inom ili radio-vezom sa centralama mobilne mree, a one dalje sa
centralama klasine javne telefonske mree. Ovakvom strukturom omogueno
je da se isti frekvencijski kanal moe koristi u vie elija istovremeno ukoliko
su one meusobno dovoljno udaljene, dok je u susednim elijama obavezna
upotreba razliitih kanala. Celularnost mobilne mree olakava eventualne
izmene i nadogradnju i omoguava poveanje njenog kapaciteta ukoliko se za
time ukae potreba (poveanje broja korisnika).
1.2 Mobilne mree prve generacije 1G
Mobilna telefonija kakvu danas poznajemo poinje da se razvija krajem 1970-ih,
ali se na njenu komercijalnu upotrebu ekalo do 1983. godine kada je sistem
prvi put puten u rad u ikagu, a ubrzo nakon toga i u ostalim gradovima
Amerike. Za funkcionisanje ovog sistema koritena je AMPS (eng. Advanced
Mobile Phone System) tehnologija koja je radila na frekventnom opsegu od 800
MHz. U meuvremenu su i druge zemlje poele razvijati svoje mobilne sisteme,
pa je tako AMPS lansiran u Japanu, a u vedskoj, Norvekoj, Danskoj i Finskoj
sistem NMT (swe. Nordisk Mobil Telefoni). U Evropi se koristio sistem pod
nazivom Nordijska mobilna telefonija (NMT) koji je radio na opsegu od 450
MHz, da bi vremenom preao na opseg od 900 MHz i promenio ime u
NMT900. 1985. godine britanci su predstavili modifikovanu verziju AMPS
5

komunikacioni sistem sa potpunim pristupom TACS (eng. Total

Access Communication System) koji je takoe radio na opsegu od 900
MHz. Nakon ovoga, mnogo zemalja je poelo da uvodi svoje
mobilne sisteme, pa je servis mobilnih telefonskih usluga ubrzo
postao rairen po celom svetu. Razvijano je vie razliitih
tehnologija ali su AMPS, NMT i TACS ostale glavni sistemi
mobilne telefonije prve generacije i u nekim zemljama su jo
uvek u upotrebi. Kompanije koje su radile na stvaranju prve
generacije mobilne telefonije nisu se zaustavile na tome u ubrzo
se poelo sa razvijanjem druge generacije.
1.3 Mobilne mree druge generacije 2G
Najvei pomak druge u odnosu na prvu generaciju jeste prelazak sa analognog
na digitalni sistem, to je dovelo do veeg kapaciteta mree, bolje sigurnosti od
zloupotreba i uvoenja novih servisa. Prvi GSM (eng. Global System for Mobile
Communications) sistem druge generacije se pojavio u Finskoj poetkom 1991.
godine koji je uz pomo digitalne signalizacije unutar mree omoguio prenos
kratkih poruka, tzv. SMS-ova (eng. Short Message System) uz brzinu prenosa
podataka od 9,6 kbit/s. S obzirom na vrtoglav rast popularnosti mobilnih
komunikacija u to vreme, javila se potreba za zajednikim standardom koji bi
osigurao interoperabilnost mree sa drugim komunikacionim sistemima, to je
na kraju dovelo do toga da GSM postane mobilni komunikacioni sistem na
globalnom nivou. Ipak, u drugoj generaciji pored GSM-a razvijane su i druge
tehnologije od kojih su najuspeniji bili standardi IS-136 i IS-95 CDMA, gde je
svaki od ovih sistema izgraen na razliit nain.
IS-136 je imao dvostepenu evoluciju baziranu na AMPS sistemu koji koristi
tehniku viestrukog pristupa sa frekventnom raspodelom FDMA (eng.
Frequency Division Multiple Access), gde je za svaki kanal rezervisan opseg od
30 KHz. Uvedeni su digitalni kanali za prenos glasa pomou multipleksiranja sa
vremenskom raspodelom TDM (eng. Time-division multiplexing) tako da svaki
kanal za glas bude podeljen u vremenske odseke ime se omoguava
uspostavljanje simultane konverzacije po istom kanalu. Meutim, sve do 1994.
godine bila je mogua samo digitalizacija glasa, dok su kontrolni kanali i dalje
bili analogni. Danas IS-136 moe raditi u Severnoj Americi na 800 i na 1900
MHz gde je podruje od 1900 MHz dodeljeno servisu personalnih
komunikacija, oznaenom kao servis mobilne telefonije druge generacije.
GSM je nastao kao odgovor na mnotvo nekompatibilnih analognih sistema
irom Evrope zbog ega roming izmeu razliitih zemalja nije bio mogu. Prva
GSM mrea lansirana je 1991. godine, a ubrzo zatim 1992. godine lansirano je
jo nekoliko njih, da bi na kraju GSM stigao ak i do Australije. Uvedene su i
nove usluge korisnicima poput multitonske signalizacije, kratkih pisanih poruka
6

 SMS-ova, glasovnih poruka (eng. voice mail) i faksimil poruka (eng. fax mail).
Dodatni servisi obuhvatali su i prosleivanje poziva, blokiranje dolaznih ili
odlaznih poziva, poziv na ekanju, konferencijsku vezu, identifikaciju poziva
kao i zatvorene korisnike grupe. Ipak, pokazalo se da je komunikacija u ovom
sistemu relativno skupa i da korienje mree nije ekonomino, pa se prelo na
sistem komutacije paketa.
CDMA (eng. Code division multiple access) sistem je standardizovan kao IS-95
od strane Amerikog udruenja telekomunikacione industrije i predstavlja
tehniku viestrukog pristupa sa kodnom raspodelom. Ovo je tehnika kojom svi
korisnici dele istu frekvenciju u isto vreme, a problem preplitanja signala reava
se tako to je signal svakog korisnika modulisan sa jedinstvenom kodnom
sekvencom, gde je brzina protoka za kod daleko iznad brzine protoka
informacija. Na prijemnoj strani je mogue izvaditi signal odreenog korisnika
iz skupa drugih ukoliko se zna kojom kodnom sekvencom je on kodiran. U
Severnoj Americi, IS-95 CDMA je razvijan za podruje od 800 MHz, a njegova
varijanta pod imenom J-STD-008 je razvijena za podruje od 1900 MHz.

Slika 1 Razvojni put mobilnih mrea2

GPRS (eng. General packet radio service) predstavlja opti paketni prenos
podataka radio vezom i ponekad se opisuje kao 2.5G, to jest, tehnologija izmeu
druge i tree generacije. U sistemima 2G, GPRS, prua brzine prenosa podataka
56-114 kbit/s, koristei neiskoritene vremenske TDMA. GPRS omoguava
slanje i primanje informacija mobilnom mreom uz veu brzinu prenosa
podataka, krae vreme za konekciju i stalni pristup internetu, koritenje potpuno
novih aplikacija, povoljniju naplatu usluge prenosa podataka zasnovane na
koliini prenetih podataka, a ne na vremenu provedenom na vezi sa internetom,
mogunost primanja poziva i u toku pregledanja internet sadraja.
1.4 Mobilne mree tree generacije 3G
2

Preuzeto sa: http://www.pcauthority.com.au/News/272162,get-ready-for-the-4g-hype-machine.aspx

Potreba za mobilnom telefonijom tree generacije se javila zbog zahteva za

veom brzinom protoka, novim multimedijalnim servisima i fleksibilnijom
mreom koja bi radila na opsegu od 2GHz i podravala kako mali tako i veliki
broj korisnika. 1999. godine je od vie razliitih tehnika i tehnologija koje su
bile ponuene izabrano pet moguih naina realizacije servisa za koje je
smatrano da su najbolje: irokopojasni CDMA (WCDMA), CDMA-2000
(predstavlja evoluciju, odnosno nadogradnju IS-95 CDMA), TD-SCDMA
(Sinhroni CDMA sa vremenskom raspodelom), UWC-136 (predstavlja evoluciju
IS-136), DECT. Za sisteme tree generacije u Evropi je izabrana tehnologija
irokopojasnog multipleksa sa kodnom raspodelom kanala WCDMA (eng.
Wideband Code Division Multiple Access) koja omoguava irokopojasni
digitalni radio prenos interneta, multimedijalnih, video i ostalih aplikacija.
Sutina rada ovog sistema je da se sadraj (glas, slika, podaci ili video zapis)
najpre konvertuje u uskopojasni digitalni radio-signal, a zatim mu se dodeli kod,
koji e ga razlikovati od signala drugih korisnika.
UMTS (eng. Universal Mobile Telecommunications System) predstavlja prelazak
na treu generaciju mobilnih mrea nasleujui GSM sistem. Sastoji se od
zemaljskih i satelitskih komponenti, koje pruaju pristup servisima u veoma
irokom opsegu radio-okruenja, od megaelija (satelit), preko makro, mini,
mikro do piko-elija.
WCDMA (eng. Wideband Code Division Multiple Access) je tehnologija
irokopojasnih digitalnih radio komunikacija razvijena od strane Eriksona brzine
prenosa i do 100 puta vee od dotadanjih mobilnih mrea - do ak 2 Mbit/s.
Ovi sistemi omoguili su potpuno novu generaciju usluga putem irokog
raspona mobilnih ureaja mobilnih telefona, runih i prenosnih raunara. Pri
radu na UMTS mrei brzina slanja podataka ka baznoj stanici (uplink (UL) 64
kbit/s) je manja od brzine preuzimanja podataka od bazne stanice (downlink
(DL) kod nekih aparata 384 kbit/s). Ovi protoci omoguavaju prenos slike
uivo kao i mogunost razgovora u toku kojeg se sagovornici mogu videti na
displeju telefona.
EDGE (eng. Enhanced Data for Global Evolution), metoda za poveanje brzine
prenosa podataka na baznoj stanici promenom modulacijske tehnike u GSM
mrei, zapravo predstavlja njenu nadogradnju. Bazira se na komutaciji paketa i
kanala dajui novu modulacijsku tehniku i nove kodne eme za prenos govora i
podataka ime se postiu vei kapaciteti. EDGE omoguava koritenje iste
vremenske podele na baznoj stanici za vie klijenata smanjujui tako broj radio
resursa koji podravaju istu koliinu prometa kao u GPRS-u ime se oslobaaju
novi kapaciteti.
HSDPA (eng. High-Speed Downlink Packet Access) se ponekad oznaava kao
3.5G tehnologija i predstavlja novu, unapreenu verziju WCDMA standarda
8

koja ima za cilj da povea brzinu prenosa podataka. Uvoenje HSDPA je bio
prvi korak ka razvoju 4G beine tehnologije.
HSOPA (eng. High Speed OFDM - Orthogonal Frequency Division
Multiplexing-Packet Access) predstavlja naredni stepenik u razvoju mobilnih
sistema i oznaava se kao 3.75G. Koristi frekvencijski spektar od 1.25 MHz do
20 MHz i postie maksimalnu brzinu prenosa od 200 Mbit/s za DL odnosno 100
Mbit/s za UL.
1.5 Mobilne mree etvrte generacije 4G
G4 standard je definisan dokumentom IMT Advanced (eng. International
Mobile Telecommunications Advanced) u kome su navedeni kriterijumi brzine
protoka za mobilni i stacionarni saobraaj u mreama etvrte generacije.
Verovatno najvaniji razlog migracije mobilnih telekomunikacionih sistema ka
etvrtoj generaciji je potreba za formiranjem jednog globalnog sistema velike
brzine prenosa podataka, sa globalnim romingom i mnogobrojnim servisima
odgovarajueg kvaliteta. Formiranje globalnog sistema podrazumeva integraciju
fiksne, celularne i satelitske kao i WLAN mree.
LTE (eng. Long Term Evolution) i SAE (eng. System Archictecture Evolution)
zajedno ine evoluirani paketni sistem (eng. Evolved Packet System, EPS),
nastao nadogradnjom UMTS-a, koji predstavlja etvrtu generaciju pokretnih
mrea i u potpunosti se temelji na protokolu IP. LTE je razvijena od strane 3GPP
(eng. The 3rd Generation Partnership Project) i omoguava brzinu prenosa od
barem 100 Mbit/s, HDTV i irokopojasni pristup. Iste bazne stanice i stubovi
koji su koriteni za 3G uz odreene modifikacije opreme i softvera mogu se
koristiti i za LTE.

2.LTE
2.1 Ciljevi
Sa napredovanjem tehnologije pojavljuju se nove i sve zahtevnije aplikacije, a
zajedno sa njima rastu i zahtevi i oekivanja korisnika. Isto tako i operateri tee
svojim ciljevima, da ostvare pruanje usluga to efikasnije (smanjeni trokovi po
bitu informacije) uz zadravanje prihoda i smanjenje trokova izgradnje i
odravanja. Iz tih razloga je 3GPP 2004. godine zapoeo posao na LTE projektu
definisanjem ciljeva koje bi ova tehnologija trebalo da ostvari, iako u to vreme
ni HSDPA funkcionalnost jo uvek nije bila isplativo putena u rad.
Osnovna etiri razloga i glavna pokretaa koja su ubrzala poetak razvoja ovog
standarda su:
1) rast i razvoj prenosnih metoda i aplikacija ianih sistema,
2) potreba za dodatnim beinim kapacitetom,
3) potreba za pruanjem jeftinijih beinih usluga prenosa podataka,
4) konkurentnost ostalih beinih tehnologija.
Poveanje kapaciteta je logian zahtev koji bi automatski doveo do
maksimalnog iskoritenja raspoloivog frekventnog spektra i postavljenih
baznih stanica. Pored ovog zahteva, ostale eljene performanse LTE sistema
definisane su relativno prema HSPA (verzija 6) sistemu.
Tako protok na silaznoj vezi minimalno mora biti 100 Mbit/s i 50 Mbit/s na
uzlaznoj vezi to je 10 puta vea brzina od HSPA (R6) brzina. Isto tako je
potrebno smanjiti vreme kanjenja (eng. latency) kako bi se poboljale
korisnike performanse. Jedan od postavljenih zahteva je i smanjenje potronje
baterije radi poveanja koritenja multimedijalnih aplikacija, a bez potrebe za
dodatnim punjenjem baterije.
Kljuni ciljevi sa aspekta performansi i mogunosti koje 3GPP stavlja pred LTE
su:
da spektralna efikasnost bude 2 do 4 puta vea nego kod HSPA (verzija
6),
da vrne brzine budu iznad 100 Mbit/s na silaznoj i 50 Mbit/s na uzlaznoj
vezi, kao i da se ostvare 2-3 puta vee brzine na rubu elije u odnosu na
HSPA Release 6,
da vreme odziva (eng. RTT Round Trip Time) bude manje od 10ms,
da sistem bude potpuno prilagoen za paketni promet (eng. PS switched),
da postoji visok nivo mobilnosti i sigurnosti,
da postoji efikasna potronja baterije terminala,
10

 da fleksibilnost dodele frekvencijskog spektra bude od 1.5 MHz do 20

MHz,
da se smanje trokovi, kako za osnovna sredstva tako i operativni, to je
mogue ostvariti izbegavanjem izgradnje kompleksne mrene arhitekture
i nepotrebnih interfejsa, upotrebom postojee lokacije baznih stanica i
antenskih sistema, pojednostavljenjem terminalnih ureaja, optimizacijom
mrenih protokola,
da se pobolja i povea broj servisa i njihova implementacija po principu
plug & play,
da postoji bolja integracija sa postojeim standardima, pri emu se
podrazumeva transparentna povezanost sa GSM i WCDMA, ali i sa
WLAN i WiMAX-om,
da se pojednostavi arhitektura manje vorova, a time i manje
signalizacije, koritenje samo paketskih domena (all-IP reenje),
da se pojednostavi odravanje podrka za samoorganizujue mree
(SON eng. Self Organizing Networks), npr. mogunost automatske
konfiguracije.

Slika 2 - Glavni LTE ciljevi3

2.2 Osnovne karakteristike LTE standarda
Veina frekvencijskih opsega za LTE su definisani u 3GPP specifikaciji 36.101.
Opseg koji se trenutno koristi za TV radio-difuziju, od 790 do 862 MHz, je
posebno interesantan zbog dobrih propagacionih karakteristika. Ovaj opseg je
izuzetno pogodan za pokrivanje u ruralnim i slabo naseljenim podrujima, dok
je opseg od 2.6 GHz predvien za pokrivanje urbanih podruja. Pored
harmonizacije ovih opsega, od znaaja je i definisanje uslova pod kojima je
dozvoljeno implementirati sisteme novijih generacija u opsezima koji se
trenutno koriste za GSM, DCS1800 i UMTS/IMT-2000. Vano je rei da LTE
dizajn od samog poetka podrava est razliitih irina kanala. To su 1.4 MHz, 3
3

Preuzeto iz: Tekovi Alberto, Beine raunalne mree, Algebra d.o.o., Zagreb, 2010

11

MHz, 5 MHz, 10 MHz, 15 MHz i 20 MHz. Kanali irine od 10, 15 i 20 MHz,

namenjeni su za nove opsege u spektru, sa opsegom 2.6 GHz kao
najverovatnijim kandidatom. irina kanala od 5 MHz za LTE je najbolji izbor za
refarming postojeeg UMTS spektra, dok su irine kanala od 1.4 MHz i 3 MHz
namenjene za refarming uskopojasnih sistema kao to su GSM i CDMA2000. U
Tabeli 1 prikazane su osnovne karakteristike LTE standarda.
Tabela 1: Osnovne karakteristike LTE standarda4
uplink
OFDMA
Pristupne eme
downlink
SC-FDMA
irina kanala
1.4, 3, 5, 10, 15, 20 MHz
Razmak izmeu subcarrier-a
15 kHz
4.7s
Duina ciklinog kratki
prefiksa
dugi
16.7 s
Modulacija
QSPK, 16QAM, 64QAM
MIMO antenski sistem
22, 42, 44
2.3 LTE realizacija sistemskih zahteva
Kao to je ve reeno LTE predstavlja evoluciju od ranijeg 3GPP sistema
poznatog kao UMTS, razvijenog iz GSM-a. On zapravo, pored toga to
predstavlja novi standard mobilnih komunikacija za radio mreu, daje i standard
arhitekture jezgra. LTE je kreiran kao prva radio-pristupna mrea zasnovana na
all-IP okruenju i kao takva zahteva upotrebu sofisticiranijeg paketskog jezgra
za omoguavanje pruanja govora i multimedijalnih servisa u realnom vremenu.
Iz ovog razloga mobilni operateri su primorani da naine izmene jezgra mree
kako bi bili u mogunosti da ponude trenutne, ali i neke budue servise.
3GPP je razvio LTE standard kao rezultat sledeih zahteva za sistem:
jednostavnija i jeftinija struktura mree, jezgrena mrea izgraena na IP
protokolu,
niske vrednosti kanjenja (latency) za korisnika (< 10 ms) i na kontrolnom
sloju (<199 ms),
novi radijski interfejs i modulacijski postupci za postizanje brzine prenosa
podataka od 100 Mbit/s,
mogunost pametne uptrebe raspoloivog spektra i viestrukih nositelja
(eng. carrier aggregation),
primena MIMO tehnologije kod svih primopredajnih ureaja.

Preuzeto sa: www.infoteh.rs.ba/rad/2011/B-II/B-II-1.pdf

12

Tabela 2: LTE sistemski zahtevi5

Parametar

Zahtevi

Vrna brzina prenosa

100 Mbit/s na DL
50 Mbit/s na UL

Propusni opseg na DL

20 MHz

Propusni opseg na UL

20 MHz

Mobilnost

1.25-20 MHz

Skalabilan propusni opseg

0-15 km/h (optimalno za ovaj opseg)

15-120 km/h (visoke performanse zagarantovane)
120-135 km/h (bez prekidanja veze)

Pokrivenost

Radijus elije do 5 km

Kanjenje

5 ms za korisniku ravan na IP sloju, jednosmerno

kanjenje od 100 ms u kontrolnoj ravni iz poetnog
u aktivno stanje

Broj aktivnih korisnika po eliji

Najmanje 200 u 5 MHz opsegu

Najmanje 400 u opsegu veem od 5 MHz

Navedeni zahtevi su ispunjeni uz pomo nove, pojednostavljene arhitekture

radijske i jezgrene mree, koja sadri samo dva glavna elementa: razvijeni vor
B eNodeB (eng. Evolved Node B) i jedinicu za upravljenje mobilnou
MME/GW (eng. Mobility Management Entity/Gateway), dok su svi interfejsi
utemeljeni na IP protokolu. Kontroler radijske mree
RNC (eng. Radio
Network Controller) je uklonjen, a njegove funkcije je preuzeo razvijeni vor B
ime je znatno smanjeno kanjenje signala. vor eNodeB je zapravo
evoluirani NodeB, elemenat E-UTRAN-a i predstavlja hardver kojim se mobilna
mrea direktno povezuje sa mobilnim ureajima. Za razliku od NodeB koji je
kontrolisan od strane RNC-a, zbog ega je imao minimalnu funkcionalnost,
eNodeB ne poseduje zaseban kontrolni elemenat ime se znaajno uproava
arhitektura sistema i omoguava krae vreme odziva.
Stvarna mrea zasnovana na LTE tehnologiji ini evoluirani paketni sistem
EPS. EPS se sastoji od evoluirane paketne jezgrene mree (EPC engl. Evolved
Packet Core) i evoluirane UMTS zemaljske radijske pristupne mree (EUTRAN Evolved UTRAN).

Preuzeto sa: http://www.slideshare.net/ermaperenda/lteadvanced

13

Slika 2 Generalna EPS struktura6

Evoluiranu paketnu jezgrenu mreu sainjavaju logiki vorovi:
u kontrolnoj ravni MME (eng. Mobility Management Entity) upravlja
signalizacijskim saobraajem, autentifikacijom i autorizacijom,
u korisnikoj ravni usluni prilazni vor S-GW (eng. Serving Gateway) i
paketski mreni prilazni vor P-GW (eng. Packet Data Network
Gateway).
MME zakljuuje protokole kontrolne ravni prema korisnikom terminalu i
obrauje sledee funkcije vezane uz mobilnost i upravljanje sesijom:
UE (eng. User Equipment) attach/detach procedura omoguava
mobilnoj stanici da se registruje na mreu ili odregistruje sa iste,
sigurnost funkcije autentifikacije i autorizacije radi provere identiteta
korisnika, odobravanje pristupa mrei i praenje korisnike aktivnosti,
upravljanje EPS nosiocem uspostavljanje, izmena i raskidanje EPS
nosioca,
mobilnost neaktivnih korisnika nadzor korisnika u idle modu, pri emu
se njegov poloaj prati samo na nivou podruja praenja (TA eng.
Tracking Area)
pozivanje korisnika (paging)
prekopavanje prema drugim tehnologijama (IRAT handover) upravlja
mobilnou prilikom prelaska prema drugim mreama (GSM,
WCDMA, ...).
Korisnik je spojen na isti MME vor sve dok se nalazi unutar podruja koje
nadzire isti skup MME-ova (MME pool).
Funkcionalnosti S-GW i P-GW vorova za sluaj bez rominga nalaze se unutar
mree istog operatera pa mogu biti implementirane u kombinovanom P/S-GW
6

Preuzeto sa: www.ericsson.com

14

voru. Najee su izvedeni kao softverska nadogradnja postojeeg GGSN (eng.

Gateway GPRS Support Node) vora. P/S-GW predstavlja sidrinu taku
korisnike ravni terminala koji se kree izmeu vie eNB vorova. Do promene
S-GW dolazi samo ukoliko korisnik prelazi u podruje drugog S-GW skupa (SGW pool), dok se isti P-GW zadrava sve dok je korisniki terminal prikljuen
na mreu. P/S-GW obavlja sledee funkcije kontrolne ravni:
upravljanje EPS nosiocem pokree uspostavljanje EPS nosioca nakon
zahteva od strane viih slojeva,
sidrenje mobilnosti P-GW predstavlja IP taku prisutnosti (PoP eng.
Point of Presence) za terminal koji je spojen na mreu on dodeljuje IP
adresu svakom terminalu ija mobilnost time biva skrivena prema fiksnoj
mrei,
kontrolie i sprovodi zadati kvalitet usluga (QoS eng. Quality of
Service) povezivanje korisnikog toka podataka sa odgovarajuim QoS
klasama,
spreava prekoraenja limita definisanih pretplatnikim
ugovorom,
naplata,
zakonsko presretanje prometa.
2.4 Arhitektura LTE
3GPP je zajedno sa definisanjem LTE ciljeva pokrenuo i studiju izvodljivosti o
moguoj tranziciji u all-IP mreu, baziranoj na IPv6 protokolu. U to vreme su u
3GPP Release-u 7 uvedene odreene preporuke za all-IP mreu koje su kasnije
postale osnov za definisanje 3GPP SAE.
LTE/SAE arhitektura predstavlja evoluciju postojeeg GSM/WCDMA paketnog
jezgra mree, koja je dovela do pojednostavljenja operacija i razvoja baziranog
na eliminasanju suvinih trokova. Ovakvo jezgro mree ukljuuje IMS (eng. IP
Multimedia Subsystem) koji obezbeuje povezivnje sa 2G, 3G, WLAN,
WiMAX, i drugim mreama, gde protokol IPv6 omoguava optimalno rutiranje
saobraaja, pojednostavljenu mreu, kao i transparentnu mobilnost.
U pristupu LTE mree definisan je eUTRA (eng. evolved UMTS Terrestrial
Radio Access) sa eNodeB arhitekturom kojim se ostvaruje interoperabilnost sa
UTRAN/GERAN sistemima, kao i sa ne-3GPP sistemima, dok je zadatak
multimodnih terminala da podre primopredaju paketa (eng. handover) sa i na
UTRAN i GERAN. Takoe, omoguena je i podrka za rad u FDD (eng.
Frequency Division duplexing) i TDD (eng. Time Division Duplexing) reimu
kao i QoS sa kraja na kraj, a uvedena su i odreena pojednostavljenja mree.
Prema inicijativi Europske komisije, za FDD mod rada na raspolaganju e biti
dostupno 30 MHz upareno za silaznu (791-821 MHz) i uzlaznu vezu (832-863
MHz), dok je u sluaju TDD moda rada predvieno neuparenih 65 MHz (797862 MHz).
15

U LTE/SAE arhitekturi mree postoje samo dva mrena elementa: bazna stanica
u radio mrei i a-GW (eng. Access Gateway) u jezgru mree. A-GW sainjen je
iz kontrolne ravni MME i korisnike ravni SAE GW gde SAE GW predstavlja
softverski nadograen GGSN element, dok je MME preuzeo funkcije SGSN-a
(eng. Serving GPRS support node) i jedan deo funkcija RNC-a. Nestanak RNCa, ije su funkcije sada inkorporirane u eNodeB i delimino u MME, kljuan je
za smanjenje kanjenja paketa u LTE mrei koje je svedeno na manje od 10ms.
vor eNodeB zaduen je za iste funkcije kao to je to bio i NodeB sa time da se
on dodatno brine i o radio resursima u elijama, odluuje o handover-u i donosi
odgovarajue odluke o upravljanju prenosom na downlink-u i uplink-u. Takoe,
eNodeB obavlja i klasine funkcije fizikog nivoa poput kodiranja i dekodiranja,
modulacije i demodulacije, interliving-a i deinterliving-a, itd.
Pored veze sa jezgrom mree preko S1 interfejsa, vorovi eNodeB meusobno
mogu da komuniciraju preko X2 interfejsa to je prikazano na Slici 3. Ovo je
veoma vano kako bi se uspeno rasporeivali resursi sa ciljem da se izbegne
interferencija.

Slika 3 S1 i X2 interfejs7
SAE, kao deo etvrte generacije mobilnih mrea, predstavlja nadogradnju GPRS
jezgra mree, i nudi razliita poboljanja koja u kombinaciji sa radio interfejsom
LTE mree omoguavaju uvoenje naprednih servisa. Ovaj sistem u potpunosti
se oslanja na paketnu arhitekturu i zapravo predstavlja prvi 3GPP sistem bez CS
domena u kojem su komunikacioni servisi omogueni putem IMS arhitekture.
Takoe, broj vorova u mrei je redukovan to je dovelo do znatnog smanjena
kanjenja i jednostavnijeg upravljanja mreom kao i lakeg rada na njenoj daljoj
evoluciji. Postoje dva osnovna vora u SAE arhitekturi:
7

Preuzeto sa: http://www.3gpp.org

16

 SAE GW (eng. System Architecture Evolution Gateway) koji prestavlja

vornu taku za mobilnost izmeu razliitih pristupnih sistema,
eNB (eng. Enhanced Node B) je taka koja objedinjuje sve
funkcionalnosti koje su iskljuivo radio orijentisane. Skup ovih vorova
se povezuje sa skupom SAE GW vorova putem IP okosnice, koja
omoguava da bilo koji eNB komunicira sa bilo kojim SAE GW. Na ovaj
nain se pred IP okosnicu postavljaju strogi zahtevi s obzirom na veoma
velik broj elemenata koje ona treba da povee.
LTE/SAE arhitektura prikazana je na Slici 4.

Slika 4 LTE/SAE arhitektura 8

Poboljanja koja nudi SAE u odnosu na GPRS jezgro mree su:
all-IP jezgro mree nasuprot GPRS jezgru mree u kom se koristi
nekoliko razliitih protokola za povezivanje vorova,
pojednostavljena arhitektura jer SAE objedinjuje sav prenos u paketsko
jezgro, umesto da koristi razliita jezgra za paketski prenos i prenos
putem komutacije kola. Takoe, neke komponente su grupisane u manje
funkcionalnih entiteta ime je omogueno lake upravljanje jezgrom
mree,
podrka za razliite mree gateway-i koji mogu meusobno da rade sa
ostalim paketskim mreama, ukljuujui i 3GPP i ne-3GPP mree,
ukljueni su u SAE standard.
8

Preuzeto sa: www.fer.unizg.hr

17

2.5 All-IP protokol

IP (eng. internet protocol) je univerzalni protokol mrenog nivoa za Internet, a
razlog za njegovu veliku popularnost je to to on trenutno jedini moe ispuniti
zahteve modernih telekomunikacionih mrea. Ovaj protokol omoguava pristup
svim telekomunikacionim servisima koje mrea moe da ponudi bez obzira na
to gde se korisnik nalazi, odravanje konstantnog kvaliteta servisa bez obzira na
nain na koji korisnik pristupa mrei, univerzalan i jednostavan korisniki
interfejs za izbor servisa kao i relativno nisku cenu koritenja servisa.
Mobilni IP predstavlja protokol za rutiranje koji ispunjava sledee zahteve:
IP adrese mobilnih vorova ostaju nepromenjene kako bi se omoguilo
pruanje servisa na viim slojevima,
mobilni vor je raspoloiv za komuniciranje sa IP mobilnim i fiksnim
korespodentima,
mobilni vorovi moraju biti na istom stepenu sigurnosti i pouzdanosti kao
i fiksni vorovi.
Mree u kojima se rutiranje obavlja primenom IP protokola omoguavaju da
svaki korisnik ima jedinstvenu adresu uz pomo koje se odreuju njegova
lokacija i identifikacija. Reenje za problem mobilnosti korisnika dobijeno je
mobilnim IP standardom (MIP) koji odrava istu IP adresu bez obzira na
trenutnu lokaciju terminala, ime je omoguena jedinstvena identifikacija.
Takoe, MIP je zaduen za odreivanje lokacije korisnika na osnovu njegovih
geografskih koordinata kao i za isporuku svih paketa do mobilnog terminala koji
je u pokretu. Pristup jezgru mree koja je zasnovana na IP protokolu se moe
ostvariti putem fiksnih (PSTN, xDSL, Ethernet LAN) ili beinih mrea (GSM,
GPRS, UMTS, WLAN).
4G sistem primenjuje MIPv6 standard kojim se za sada uspeno reava problem
preoptereenja mree uz obezbeenje potrebnih performansi koritenjem
optimiziranog rutiranja (MIPv6(w/RO)). Optimizirano rutiranje predstavlja
rutiranje pri kojem mobilni vor direktno informie svoje korespodente o
trenutnoj CoA9 (eng. Care of Address) i prima pakete nezavisno od HA10 (eng.
Home Agent) to je novina u odnosu na ranije IP standarde.

Care of Address predstavlja privremenu IP adresu za mobilne ureaje kojom je omogueno jednostavno
prosleivanje poruka na iste.
10
Home Agent predstavlja ruter u mobilnom voru domae mree iji je zadatak da tuneluje datagrame kako bi
isporuka bila izvrena i u stranim zemljama. Njegov rad ukljuuje saradnju sa jednim ili vie Foreign Agent-a.

18

Slika 5 MIPv6 terminologija 11

Slika 6 prikazuje razliite putanje kretanja podataka od korespodentnog do
mobilnog vora. Koritenje HA je neophodno u sluaju kada nema
optimiziranog rutiranja, dok je pri hijerarhijskom adresiranju potrebno ukljuiti i
sidrinu taku MAP (eng. Mobility Anchor Point) koja zamenjuje Foreign
Agent-e i omoguava brzo lociranje u bilo kom delu hijerarhijske rute.U sluaju
brzog handovera, putanja se dodatno komplikuje zbog tunelovanja paketa od
prethodnog pristupnog rutera pAR (eng. Previous Access Router) ka novom
pristupnom ruteru nAR (eng. New Access Router).

Slika 6 Komunikacija korespodentnog vora sa mobilnim vorom12

Prelazak operatera na all-IP je, i pored njegovih oiglednih prednosti,
komplikovan i spor, a jedan od razloga za to je to se govorni saobraaj koji je
njihov glavni izvor prihoda i dalje prenosi komutacijom kola. Sa druge strane,
prebacivanje sa komutacije kola na all-IP trenutno nije mogue jer bi dovelo do
11
12

Preuzeto sa: http://www.admin-magazine.com

Preuzeto sa: http://www.it-modul.rs

19

velikih poremeaja na tritu, a takoe ne postoje ni standardi predvieni za tako

neto. Jo jedan od razloga sporog prelaska na all-IP je i potreba za zamenom
trenutne opreme u jezgru mree, to je veoma skup proces koji zahteva mnogo
vremena.
2.5.1 IPv6 protokol
Internet protokol verzija 6 (IPv6) je protokol sloja mree, naslednik internet
protokola verzije 4 (IPv4), osmiljen od strane IETF-a (eng. Internet
Engineering Task Force). IPv6 je novi standardni internet protokol, gde su
adrese iroke 128 bita, to bi, ak i sa velikim dodelama netblokova, trebalo da
zadovolji potrebe trita u bliskoj budunosti. Teoretski, postojalo bi tano 2 128,
ili 3.4031.038 unikatnih adresa domainskih interfejsa. Ovaj veliki prostor za
adrese e biti retko popunjen, to omoguava da se ponovo kodira vie
informacija za rutovanje u same adrese.
Kako bi se zadovoljili zahtevi dananjeg, ali i budueg Interneta, IPv6 odlikuju
sledee karakteristike:
vei adresni prostor,
jednostavnije zaglavlje za efikasniju obradu paketa,
hijerarhijska struktura mree za efikasnije rutiranje,
podrka za iroko primenjene protokole rutiranja,
podrka za autokonfiguraciju raunara,
ugraena podrka za bezbednost podataka sa IPSec implementacijom,
poboljana podrka za Mobile IP,
ugraena podrka za kvalitet servisa (QoS),
povean broj multicast adresa.
Pored ve pomenute irine adrese, druga uoljiva razlika IPv6 protokola je novo
zaglavlje, koje je jednostavnije u odnosu na zaglavlje IPv4 protokola. Njegova
jednostavnost se ogleda u injenici da su u odnosu na prethodnu verziju
protokola izbaena nepotrebna i retko koritena polja kao i da su uvedena
dodatna zaglavlja. Izbacivanje ovih polja dovelo je do bre obrade osnovnog
zaglavlja, ali ukupna efikasnost i brzina obrade zavise od dodatnih zaglavlja.

20

Slika 7 Format IPv6 paketa13

2.6 Stek protokol
Arhitektura LTE protokola moe biti podeljena na arhitekturu kontrolne i
korisnike ravni. Na strani korisnike ravni aplikacije kreiraju pakete podataka
koji su obraeni od strane protokola poput TCP, UDP i IP, dok je u kontrolnoj
ravni RRC protokol zaduen za ispisivanje signalnih poruka koje se razmenjuju
izmeu baznih stanica i mobilnih ureaja. U oba sluaja informacije se dalje
obrauju od strane PDCP, RLC i MAC protokola, pre nego to budu predate
fizikom sloju na dalji prenos.

Slika 8 Protokol stek sa kontrolnom i korisnikom ravani14

Protokoli za korisniku ravan ukljuuju PDCP (eng. Packet Data Convergence
Control mapira EPS na E-UTRAN radijskom nositelju i obezbeuje
13
14

Preuzeto sa: https://www.amres.ac.rs/

Preuzeto sa: http://ltemobilezone.wordpress.com/tag/lte-layer/

21

kompresiju zaglavlja), RLC (eng. Radio Link Control vri mapiranje na logike
kanale, obavlja segmentaciju, isporuku i retransmisije), MAC (eng. Medium
Access Layer vri mapiranje na transportne kanale i odgovoran je za HARQ 15
procese i rasporeivanje (eng. scheduling)) i PHY (eng. Physicial obavlja
mapiranje na fizike kanale, obezbeuje kanalno kodiranje, modulaciju i sl.)
protokole. Pored navedenih protokola, kontrolna ravan ukljuuje jo i RRC (eng.
Radio Resource Control obezbeuje procedure za RRC konekciju izmeu UE i
E-UTRAN-a) i NAS (eng. Non Access Stratum povezuje jezgro mree sa
korisnikom opremom) protokol. Njihove funkcije su date u Tabeli 3.
Tabela 3: Stek protokol funkcije16
Protokol

Funkcije

NAS

-kontrola sesije i veze izmeu UE i jezgra mree

-autentifikacija
-registracija
-bearer kontekst - aktivacija/deaktivacija
-update lokacije

RRC

-sigurnosne procedure
-upravljanje mobilnou
-uspostava, odravanje i raskid RRC konekcije
-QoS funkcije
-kontrola merenja snage na UE

PDCP

-kompresija zaglavlja
-detekcija duplikata
-retransmisija pogreno primljenih paketa

RLC

-korekcija greaka preko ARQ-a (eng. Automatic Repeat reQuest)

-segmentacija i resegmentacija PDCP paketa
-podrka za mod sa potvrdom i mod bez potvrde

MAC

-multipleksiranje/demultipleksiranje RLC paketa

-funkcije rasporeivaa
-korekcija greaka preko hibridnog ARQ-a
-prioretizacija lokalnih kanala

PHY

-modulacija
-linijsko kodiranje
-prenos elektromagnetnih signala
-sinhronizacija

15

Hybrid Automatic Repeat Request (Hybrid ARQ) procesi slue sa automatsko ponavljanje zahteva i pored bita
za detekciju greke dodaju i FEC bite za korekciju iste (Forward Error Correction).
16
Preuzeto sa: http://pt.slideshare.net/ermaperenda/lteadvanced

22

2.7 Fiziki sloj

Da bi visoki zahtevi koje je pred sebe postavila LTE mogli biti ispunjeni za
direktan kanal radio pristupa usvojen je OFDMA (eng. Orthogonal Frequency
Multiple Access), a za povratni SC-FDMA (eng. Single Carrier FDMA).
Visok stepen robusnosti pri frekvencijskoj selektivnosti kanala OFDM postie
koristei dugake simbole i cikline prefikse, pri tome obezbeujui pristup
frekvencijskom domenu. Drugi vani zadaci ove tehnike su obezbeenje
fleksibilnosti alokacije opsega, kao i broadcast/multicast prenos od vie baznih
stanica. U okviru Tabela 4 i 5 dati su parametri fizikog sloja 4G mree
utvrenih na osnovu razliitih istraivanja inenjera japanske kompanije NTT
DoCoMo17.
Tabela 4: Fiziki sloj 4G mree downlink
Tip viestrukog pristupa
VSF-OFDM
irina opsega
101.5MHz
Broj podnosilaca
768
Razmak izmeu podnosilaca
131.84kHz
Faktor irenja
768
Modulacija
QPSK, 16-QAM, 64-QAM
Trajanje OFDM simbola
9.259 s
Trajanje okvira
0.5 s
Kanalsko kodovanje
Turbo-kod
OFDM pristup na downlink-u obezbeuje visoku spektralnu efikasnost i
robusnost na prostiranje signala po vie putanja, a ukoliko se pritom primenjuje i
modulaciona tehnika 64-QAM18 brzina prenosa moe dostii preko 300Mbit/s.
Da bi se ovo postiglo potrebno je koristiti bazne stanice malih snaga i zona
pokrivanja (eng. hotspot) kako ne bi dolo do komplikacija na pojaivaima
snaga u baznim stanicama zbog velike razlike u vrnoj i srednjoj vrednosti
signala.
Fiziki resursi pri dowlink-u se najefikasnije mogu predstaviti pomou
vremensko-frekventne mree gde svaki njen elemenat odgovara jednom OFDM
podnosiocu u toku OFDM simbolnog intervala. U zavisnosti od toga kako je
podeena duina ciklinog prefiksa, est do sedam OFDM simbola i dvanaest

17

Preuzeto sa: http://www.it-modul.rs

64-QAM Quadrature Amplitude Modulation je amplitudno/digitalna modulaciona ema koja daje 64
mogunosti kombinovanja svakog signala gde jedan simbol predstavlja 6 bita
18

23

uzastopnih podnosioca koji odgovaraju nominalnoj irini resursnog bloka od

180 kHz sainjavaju jedan resursni blok (eng. Resource Blocks RB). LTE
tehnologija, podravajui vie opsega, od 1.4 MHz do 20 MHz, kao i oba tipa
duplex prenosa (FDD i TDD), obezbeuje njihovu visoku skalabilnost za
nosioce.

Slika 9 Struktura LTE predajnika19

Predajnici u LTE sistemima bazirani su na upotrebi naprednih tehnika digitalnog
procesiranja signala zasnovanih na konceptu softverskog radija (eng. SDR20
Software Defined Radio). Pre implementacije SDR-a u mreu, njena
rekonfiguracija zahtevala je promenu infrastrukture, dok se sada ona izvodi
jednostavnom zamenom softvera koji e biti upotrebljavan, to prua
operaterima mogunost brzog poveanja kapaciteta sistema u sluaju da se za
tim ukae potreba. Takoe, jedna od novina uvedenih u LTE sisteme je
koritenje OFDM modulacije u kombinaciji sa vieantenskim sistemima, tzv.
MIMO sistemima (eng. Multiple Input Multiple Output) podranih
odgovarajuom diversity tehnikom21 ime se poveavaju kvalitet servisa i
iskoritenost spektra. Najee koritena diversity tehnika je tehnika
maksimalnog odnosa kojom je mogue izdvojiti koristan signal ak i u sluaju
kada se svi signali nalaze ispod praga. Ovom tehnikom dobijaju se najbolji
rezultati, ali je ona izuzetno sloena jer podrazumeva neprestano proraunavanje
odnosa snage korisnog signala i srednje snage uma.
Tehnika koja se koristi za pristup na uplink-u naziva se SC-FDMA, dok bazne
stanice upotrebljavaju RAKE prijemnike. RAKE prijemnik
predstavlja
specifino reenje pri realizaciji prijemnika, jer je u mogunosti da prepozna
razliite komponente signala, razdvoji ih i kombinuje kako bi poboljao kvalitet
signala na prijemu. Radio talasi se prostiru po vie razliitih putanja zbog ega
19

Preuzeto sa: http://www.scribd.com/doc/210139115/BER-i-propusnost-LTE-DL

SDR predstavlja radio-komunikacioni sistem u kojem su komponente koje su tradicionalno implementirane u
hardveru, poput filtera, modulatora, itd. realizovane softverski
21
Sutina upotrebe diversity tehnike predstavlja jednostavno reenje za kontrolu greaka u beinim
telekomunikacionim sistemima
20

24

do prijemnika, pored direktnog radio talasa pristiu i razliite refleksije od

objekata koji se nalaze u blizini. Ovi signali pristiu razliitim brzinama, pa je
tako u urbanim sredinama njihovo meusobno kanjenje najee 1-2s, dok u
ruralnim ono dostie i do 20s. Da bi ovaj prijemnik uspeno izdvajao
komponente signala neophodno je da njihovo meusobo kanjenje bude vee od
duine trajanja jednog chipa. Sam RAKE prijemnik sastoji se iz vie ulaznih
grana tzv. prstiju (eng. fingers) koji se dodeljuju komponentama signala sa
najveom snagom, izdvojenih iz prijemnog signala. Ovakav pristup omoguava
znatno manji odnos vrne i srednje snage signala nego u sluaju VSF-OFDM.
Tabela 5: Fiziki sloj 4G mree uplink
Tip viestrukog pristupa
MC/DS-CDMA
irina opsega
40MHz
Broj podnosilaca
2
Razmak izmeu podnosilaca
20MHz
Brzina generisanja ipova
16.384Mch/s
Faktor irenja
1-256
Modulacija
QPSK, 16-QAM, 64-QAM
Roll-off faktor
0.22
Trajanje okvira
8.192 chips
Kanalsko kodovanje
Turbo-kod
Na prijemnikoj strani, eNodeB je zaduen za prenos signala do korisnikih
ureaja koji dalje inverzno procesuiraju podatke primljene na fizikom sloju od
strane predajnika. Pri ovoj proceduri prvi zadatak prijemnika jeste da
identifikuje resursne blokove koji nose eljenu informaciju. Kako bi se
predvideo kanal koriste se referentni signali koji su dostupni u resursnoj mrei, a
zajedno sa tim se moe izvriti i ocena kvaliteta kanala kao i proraun
odgovarajue povratne informacije. Na kraju, korisniki ureaj izvrava HARQ
kombinovanje i kanalno dekodiranje. Nakon svake evaluacije, prijemnik
obezbeuje informacije neophodne za proraunavanje vrednosti ukljuujui
korisniku i elijsku propusnost, bitsku vrednost greke BER (eng. Bit Error
Rate) i blok vrednost greke BLER (eng. Block Error Rate).

25

Slika 10 Struktura LTE prijemnika22

2.7.1 OFDMA/SC-DMA
Kao to je ve spomenuto, pri prostiranju elektromagnetnih talasa dolazi do
viestrukih refleksija (eng. multipath), to je posebno izraeno u urbanim
sredinama. Na putu od predajnika do prijemnika talasi se odbijaju od razliitih
objekata pa u prijemnik isti signal pristie sa vie razliitih amplituda i
kanjenja. Teorijski, multipath dovodi do proirenja autokorelacione funkcije23
koja dalje dovodi do selektivnog fedinga24. Razliitim teorijskim analizama
dolo se do zakljuka da su ove dve pojave iste ukoliko se posmatraju iz dva
razliita domena: vremenskog i frekvencijskog.
U frekvencijskom domenu problem multipath-a manifestuje se kao selektivni
feding koji je zanemarljiv ukoliko se nalazi u okviru korelisanog opsega.
Reenje je podela digitalnog signala koji se prenosi u vie (N) paralelnih
podnizova sa manjim protokom (1/N) tako da irina spektra bude manja od
korelisanog opsega. Potrebno je da svaki podniz modulie svoj sopstveni nosilac
(podnosilac eng. subcarrier), koji je frekvencijski rasporeen tako da se na
prijemu moe filtrirati i rekonstruisati u originalan signal. Na ovaj nain dobija
se da se spektar podniza nalazi u okvirima korelisanog opsega pa selektivni
feding nema uticaja na njega. Podeavanjem brzine modulacije, odnosno
razmaka izmeu subcarrier-a, tako da se vrhovi u spektru jednog subcarrier-a i
nule u spektru susednog subcarrier-a savreno poklapaju, dobija se
ortogonalnost istih, pa njihova interferencija nije mogua.

22

Preuzeto sa: http://www.scribd.com/doc/210139115/BER-i-propusnost-LTE-DL

Korelacija je mera slaganja signala ili slinost dva signala. Pored ovog termina koristi se i autokorelacija koja
govori kolika je mera slinosti jednog signala u trenutku k i tog istog signala u trenutku k+m
24
Feding je pojava promene snage polja na mestu prijema. Moe biti selektivni, koji predstavlja znaajno
guenje ueg frekvencijskog podruja ili neselektivni - podjednako guenje ireg frekvencijskog opsega
23

26

Intersimbolska interferencija ISI (eng. Inter Symbol Interference) nastaje

ukoliko doe do vremenskog preklapanja simbola u primljenom signalu. Ovaj
problem se reava ciklinim prefiksom (eng. Cyclic Prefix CP) koji predstavlja
zatitni period i omoguava nestajanje zakasnelih replika prethodnog simbola
pre poetka prijema narednog. Njegova duina treba da bude neto dua od
najdue oekivanog kanjenja signala i on predstavlja kopiju kraja simbola
ubaenu na poetak. Standardna duina ciklinog prefiksa u LTE sistemima je
4.69 s, a proirenog ciklinog prefiksa 16.7 s. Treba napomenuti da se
kapacitet sistema za odnos izmeu ciklinog prefiksa i duine simbola smanjuje
poto se on ubaci izmeu svaka dva simbola. Kako bi se odrala efikasnost
ovakvih sistema, poeljno je imati to due simbole, to znai blisko postavljene
subcarrier-e. Sa druge strane, blisko postavljeni subcarrier-i poveavaju
potrebu za obradom signala, ali i gube svoju ortogonalnost usled vee uestalosti
greaka. Kao balans izmeu elje za dugakim simbolima i problema
prouzrokovanih bliskim subcarrier-ima, usvojen je razmak od 15 kHz, odnosno
duina simbola od 66.7 s. Sa ovom vrednou trajanja simbola dobija se
smanjenje kapaciteta od 7% za standardan ciklini prefiks. Porast broja
subcarrier-a takoe moe dovesti do toga da kompozitni signal u vremenskom
domenu pone da lii na Gausov um, koji ima veliki dinamiki opseg (visok
PAPR eng. Peak to Average Power Ratio), to zahteva linearne pojaavae ili
dodatnu obradu signala pri modulaciji.
Poto OFDM koristi veliki broj uskih subcarrier-a za prenos, za realizaciju ove
tehnike je potrebno obezbediti N paralelnih predajnika i prijemnika protoka 1/N,
tako da postoji predvieni frekvencijski razmak izmeu subcarrier-a. Ukoliko se
sa fx obelei uestanost subcarrier-a, a njegov pripadajui moduliui signal
(podniz) sa dx(t) u relaciji kada je fx=kf0 za ukupan signal dobija se inverzna,
diskretna Furijeva transformacija signala po izrazu:

Kako bi se ovaj signal mogao formirati potrebno je koristiti procesore za brzu

Furijevu transformaciju IFFT (eng. Inverse Fast Fourier Transform) koji
konvertuju odbirke N paralelnih sekvenci dobijenih serijsko-paralelnom
konverzijom iz sekvence podataka. Na ovaj nain dobija se N odbiraka
multitonskog signala na koje se dodaje ciklini prefiks, a potom se paralelnoserijskom konverzijom prevode u niz odbiraka predajnog signala. Slino, na
prijemu se multitonski signal konvertuje pomou FFT procesora (eng. Fast
Fourier Transform) ime se dobija demodulisani signal. Da bi se postigla
ortogonalnost signala potrebno je da f0 bude 1/T.
Kada je re o reavanju problema multipatha-a u vremenskom domenu, u
upotrebi je metoda direktne sekvence kojom se, pre nego to bude emitovan,
svaki digitalni impuls mnoi pseudosluajnom (pn) sekvencom mnogo veeg
27

protoka. Na strani prijemnika signal se ponovo mnoi istom sekvencom, a na

njegovom izlazu se dobija ortogonalni digitalni signal pomnoen
autokorelacionom funkcijom pn sekvence nultog kanjenja, to po definiciji ima
vrednost 1. Ostale komponente dolaze sa odreenim kanjenjem koje ukoliko je
vee od duine trajanja bita u pn sekvenci daje 0 za vrednost autikorelacione
funkcije zbog ega se ove komponente anuliraju. Kako veliki broj korisnika
upotrebljava isti spektralni opseg, formira se meusobno ortogonalni skup pn
sekvenci to omoguava simultano emitovanje vie signala koji se korelacionim
postupkom na prijemu razdvajaju.
Iako LTE koristi razliite varijante za uplink i downlink, u samoj sutini obe
tehnike lei isti princip: nezavisni digitalni signali mnoe se, pre emitovanja,
skupom ortogonalnih signala to na prijemu omoguava njihovo razdvajanje
korelacionim prijemnikom.

Slika 11 OFDMA i SC-FDMA prenos25

OFDMA na downlink-u funkcionie tako to inkorporira elemente TDMA (eng.
Time Division Multiple Access), dinamiki dodeljujui subcarrier-e razliitim
korisnicima kanala. Na taj nain dobija se sistem mnogo veeg kapaciteta, dok
se kapacitet samog kanala postie multipleksiranjem korisnika malog protoka na
irem kanalu ime je mogue menjati ga.
SC-FDMA je reenje koje se koristi na uplink-u, jer ima manji dinamiki opseg
nego klasian OFDM, ime se omoguava efikasnije iskoritenje energije koja je
u ovom segmentu veoma bitna, kao i mogunost upotrebe manje sloenih
terminala. Razlika izmeu ove dve varijante je u tome to se kod OFDMA signal
prenosi po vie nosioca, dok SC-FDMA signal izgleda kao da se prenosi preko
jednog nosioca, po emu je i dobio naziv. Takoe, prvi korak u formiranju SCFDMA signala je specijalno prekodiranje kojim se kreira jedan simbol u
25

Preuzeto sa: www.infoteh.rs.ba/rad/2011/B-II/B-II-1.pdf

28

vremenskom domenu, nakon ega se primenom diskretne Furijeve

transformacije (DFT) vri formiranje predstave u frekvencijskom domenu. DFT
predstava simbola se dalje iz osnovnog opsega prebacuje u eljeni deo ukupnog
propusnog opsega kanala, gde se frekvencijsko pomeranje vri kopiranjem N
odbiraka u vei DFT prostor do maksimalne irine kanala. Nakon ovoga, SCFDMA prati ve opisane korake procesa formiranja signala u OFDM.
2.8 MIMO
Novija istraivanja pokazala su da se multipath zapravo moe korisno upotrebiti
ukoliko se signal intenzivno obrauje. Kako bi se to izvelo koristi se MIMO
tehnika (eng. Multiple Input Multiple Output) kojom se viestruke refleksije iz
prenosa upotrebljavaju kao viestruke veze izmeu prijemnika i predajnika ime
se znaajno poveava kapacitet mree.
Za realizaciju MIMO tehnike potrebno je da i na predajnoj i prijemnoj strani
postoji vie antena, gde se na predaji ukupan protok deli na paralelne
podprotoke od kojih se svaki emituje sa zasebne predajne antene. Kada se na
prijemnoj strani pojave viestruke refleksije svih predajnih signala, pod uslovom
da postoji jednak ili vei broj prijemnih antena, uz pomo adekvatnog algoritma
se izdvajaju pojedinani protoci na osnovu kojih se rekonstruie originalni
signal.
Primena viestrukih antena omoguava prostorno multipleksiranje tako to se
podaci prenose paralelnim tokovima, pri emu svaki od ovih kanala ima
smanjen odnos signal um proporcionalno ukupnom broju realizovanih kanala.
Teorijski, ako je broj antena na prijemu n, a broj antena na predaji m
maksimalan broj paralelnih protoka je jednak manjem od ova dva broja.

Slika 12 ematski prikaz MIMO sistema26

26

Preuzeto sa: http://www.telekomunikacije.rs

29

U LTE vieantenski sistem moe biti predajni i prijemni diversity ili prostorno
multipleksiranje. Diversity tehnike se koriste za zajednike download kanale,
npr. za prenos podataka kada relativno nizak protok ne opravdava uvoenje
dodatnog zaglavlja koje je potrebno za kanalski zavistan sheduling. Ovim
tehnikama dolazi se do poveanja kapaciteta i veliine elije, ali ne i do
poveanja protoka.
Za znaajno poveanje brzine prenosa podataka koristi se prostorno
multipleksiranje, ija je brzina protoka jednaka osnovnoj brzini protoka
pomnoenoj sa ukupnim brojem prijemnih ili predajnih antena. Takoe, za
funkcionisanje prostornog multipleksiranja nije potrebno da predajnici budu u
istom fizikom ureaju ili ak na istoj lokaciji, zbog ega MIMO moe na
uplink-u biti implementiran koritenjem dva predajnika koji pripadaju razliitim
korisnikim ureajima. Prisustvo deklarisanih kanala je glavni kriterijum pri
izboru vie korisnikih ureaja za uparivanje (eng. MU-MIMO Multi-User
Multiple Input Multiple Output), jer se pretpostavlja da su prenosne putanje sa
antena razliitih ureaja nekorelisane. Na ovaj nain planer u baznoj stanici
moe kontrolisati dva korisnika ureaja koji prenose podatke koristei iste
subcarrier-e. Pri primeni MIMO tehnike u slabo optereenim uslovima ili malim
elijama mogue je ostvariti izuzetno visoke brzine prenosa podataka I
efikasnije koritenje radio resursa.
2.9 Rasporeivanje resursa Scheduling
U LTE tehnologiji sama mrea je zaduena za kontrolu prenosa podataka u oba
smera, odnosno eNode B je u potpunosti odgovoran za njihovo rasporeivanje.
U sluaju kada postoji samo jedan korisnik i kada se u baferu za transmisiju
nalazi mala koliina podataka na ekanju rasporeivanje je jednostavno.
Meutim, mnogo ea situacija je da eNode B opsluuje vie korisnika tj.
nosilaca i da se u baferu nalazi velika koliina podataka koja se moe poslati u
podokvirima. Tada je zadatak scheduler-a da odlui kojim korisnicima i
nosiocima e dati dozvolu za zadatak sledeeg podokvira i koliki kapacitet za
prenos e biti dodeljen svakom od njih.
U downlink smeru prvi korak scheduling-a je da eNode B za svaki podokvir
odredi koji e broj korisnika opsluivati i koliki broj resursnih blokova e
dodeliti svakom od njih. Na taj nain se na vremenskoj osi odreuje broj
simbola u svakom podokviru za podruje kontrole. Broj simbola moe biti
fiksan ili po zahtevu, ali u zavisnosti od konfiguracije sistema i broja korisnika
na scheduling-u jedan do etiri simbola uvek moraju biti koriteni u celokupnom
opsegu nosioca za kontrolno podruje. Nakon ovoga, sledei korak je
obavetavanje korisnikog ureaja o veliini kontrolnog podruja slanjem
PCFICH (eng. Physical Control Format Indicator Channel) poruke zajedno sa
30

veoma robusnom modulacijom i kodnom emom kako bi se detektovao broj

kolona podokvira koje su rezervisane za kontrolno podruje u koje se zatim alju
PDCCH (eng. Physical Downlink Control Channel) poruke. U upotrebi je QPSK
modulacija kojom se izlazni biti mapiraju u 16 simbola u koloni za svaki
podokvir. Kada korisniki ureaj primi poruku o veliini kontrolnog podruja,
moe izraunati gde se ono nalazi, odnosno gde ga je potrebno traiti. Ova
podruja imaju ulogu u rastereenju korisnikih ureaja i ouvanju kapaciteta
njihove baterije. U samom ureaju podruja za traenje su podeljena u zavisnisti
od njegovog tipa, ali je zajedniko za sve da se svaka primljena poruka
proverava tako to se trai identitet ureaja koji treba implicitno biti ugraen u
nju. Ukoliko provera ne da potvrdan rezultat poruka se odbacuje. Duina poruke
je varijabilna i zavisi od njenog sadraja, a kako bi dekodiranje bilo olakano
broj razliitih fiksnih duina je unapred definisan. Sama poruka sastavljena je od
razliitih polja gde se na najniem nivou nalaze etiri simbola (eng. RE
Resource Element) koja su grupisana u grupu resursnih elemenata REG (eng.
Resource Element Group), a devet REG-ova sainjavaju CCE (eng. Control
Channel Element). U okviru PDCCH poruke moe biti integrisano 1, 2, 4 ili 8
CCE-ova.

Slika 13 PDCCH konstrukciona mapa27

Na Slici 13 moemo videti da PDCCH#0 moe integrisati jedan CCE,
PDCCH#1 i PDCCH#4 dva, PDCCH#2 i PDCCH#5 etiri, a PDCCH#3 osam.
Ako pogledamo PDCCH#3 vidimo da se sastoji iz osam CCE-ova od kojih svaki
sadri devet REG-ova rairenih po OFDM simbolima i propusnom opsegu
sistema. Preciznije, poruka koja sadri osam CCE-ova ima 72 REG-a i 288
simbola, odnosno nosioca. Sa QPSK modulacijom njena duina je ukupno 576
bita.

27

Preuzeto sa: http://lteuniversity.com

31

PDCCH poruke se mogu koristiti u razliite svrhe, ali ipak osnovna uloga im je
u prenosu downlink kontrolne informacije (eng. DCI Downlink Control
Information) i tada je potrebno da ukljuuje sledee podatke:
tip resursne alokacije,
komande za kontrolu energije,
HARQ informacije (bit novog podatka, verzija redundanse),
modulaciju i kodnu emu,
broj slojeva razmaka za MIMO operaciju,
informacije za kodiranje unapred (kako pripremiti podatke za
transmisiju).
eNode B moe alocirati resurse na vie razliitih naina:
1) Tip 0 resursne alokacije formira mapu bita svih grupa kojima su resursni
blokovi dodeljeni;
2) Tip 1 resursne alokacije takoe koristi mapu bita, ali se ovde korisnikom
ureaju dodeljuje samo jedan resursni blok iz grupe, zbog ega se njihova
raspodela proiruje po celom propusnom opsegu;
3) Tip 2 resursne alokacije odreuje poetnu taku frekventnog domena i
broj alociranih resursa koji mogu biti kontinuirani ili raireni po celom
kanalu.
Ako se downlink dodeljena poruka pronae, tip resursne alokacije odluuje da li
da informaciju preda uz pomo bitske mape ili poetne take nakon ega
korisniki ureaj moe pokuati da dekodira sva podruja podokvira u kojima
se podaci prenose. U zavisnosti od trenutne aktivnosti i koliine podataka koji
pristiu sa mree, nije uvek neophodno da se podaci rasporeuju u svakom
podokviru. Kako bi se smanjila potronja energije korisnikog ureaja, mrea
moe konfigurisati periode nekontinualnog prijema (eng. DRX Discontinuous
Reception) tokom kojih kontrolni kanal ne mora biti posmatran.
Prethodno opisano dinamiko rasporeivanje resursa je najbolje reenje kada je
u pitanju konstantni promet podataka, video protok, surfovanje po internetu i sl.
Meutim, kod vremenski protonih aplikacija poput govornih poziva, gde se
podaci alju pomou brzih i kratkih signala u odreenim intervalima, moe doi
do preoptereenja usled slanja izvesne koliine podataka za svaku poruku koja
se rasporeuje. Zbog toga se kod govornih poziva koristi polustalno
rasporeivanje (eng. Semipersistent Scheduling) kod kojeg je, umesto
rasporeivanja svake up i downlink transmisije, definisan ablon za transmisiju
ime je u znaajnoj meri redukovana optereenost rasporeivanja dodele
zadataka. Tokom perioda bez zvuka, prenos glasovnih podataka se zaustavlja uz
pomo beinih kodeka za zvuk, a alju se samo informacije koje opisuju ove
tihe podatke sa mnogo duim vremenskim intervalima izmeu. Za vreme
trajanja ovih intervala trajno rasporeivanje se iskljuuje, a dodeljuju se
32

polustalne dozvole. Ukoliko nema podataka za prenos na uplink-u ema sa

polustalnim dozvolama se implicitno otkazuje dok se na downlink-u
rasporeivanje otkazuje RRC porukom.
Rasporeivanje na uplink-u zapoinje slanjem zahteva korisnikog ureaja
voru bazne stanice za dozvolu isporuke PUSCH (eng. Physical Uplink Shared
Channel) poruke nakon ega se uspostavlja kanal i dodeljuju potrebni resursi.
Dozvola za uplink resurse se zahteva putem PDCCH poruke u kontrolnoj sekciji
svakog podokvira. Nakon to mrea uspostavi kanal i dodeli zahtevane resurse,
korisnikom ureaju je omogueno da alje podatke sve dok traje konekcija
izmeu njih. Istovremeno sa tim, korisniki ureaj kreira izvetaj o statusu
bafera u zaglavlju svakog paketa to vor bazne stanice dalje koristi kako bi
dodeljivao uplink resurse u narednim podokvirima. Kako bi se uplink resursi
najbolje iskoristili potrebno je da vor bazne stanice prati stanje snage koja je
ostala korisnikom ureaju u poreenju sa trenutnom izlaznom snagom to je
omogueno putem izvetaja snage koje im korisniki ureaji periodino alju.
Na taj nain vor bazne stanice moe izabrati odgovarajuu kodnu emu i broj
resursnih blokova na frekventnoj osi.
2.10 Struktura kanala
LTE tehnologija koristi etiri nivoa kanala za prenos podataka i razliitih
informacija. Svaki od ovih nivoa obavlja posebne zadatke uz pomo vie vrsta
kanala to je prikazano na Slici 14.

33

Slika 14 Mapiranje kanala28

Logiki kanali slue za opis tipa podataka koji se prenose, a mogu biti kontrolni
ili prometni. Kontrolnim kanalima se prenose informacije vezane za kontrolnu
ravan, dok se prometnim kanalima prenose informacije korisnike ravni.
Logiki kanali koji su podrani u LTE tehnologiji su:
odailjaki kontrolni kanal (eng. BCCH Broadcast Control Channel)
ija je uloga slanje sistemskih kontrolnih informacija u silaznoj vezi;
kontrolni kanal za upravljanje radio pozivima (eng. PCCH Paging
Control Channel) koji slui za prenos radio poziva u silaznoj vezi, a
koristi se onda kada mrea ne zna tanu lokaciju mobilne stanice;
zajedniki kontrolni kanal (eng. CCCH Common Control Channel)
kojim se dvosmerno razmenjuju kontrolne informacije izmeu mree i
korisnikih ureaja. Najee se upotrebljava od strane mobilnih stanica
koje nemaju RRC konekciju sa mreom i mobilne stanice koje koriste
zajednike transportne kanale kad pristupaju novoj eliji nakon reizbora
elije;
prideljeni kontrolni kanal (eng. DCCH Dedicated Control Channel) se
koristi u oba smera za slanje kontrolnih informacija izmeu mree i
mobilne stanice, a uspostavlja se kroz postupak RRC uspostave
konekcije;
kontrolni kanal za grupno odailjanje (eng. MCCH Multicast Control
Channel) slui za prenos MBMS 29 rasporeivanja i kontrolnih informacija
prema mobilnim stanicama koje koriste ove servise;
prideljeni prometni kanal (eng. DTCH Dedicated Traffic Channel) se
dodeljuje samo jednoj mobilnoj stanici i slui za prenos korisnikih
informacija u oba smera;
prometni kanal za grupno odailjanje (eng. MTCH Multicast Traffic
Channel) je kanal kojim se prenose prometni podaci prema mobilnim
stanicama koje koriste MBMS.
Navedeni logiki kanali se dalje mapiraju na transportne, iji je broj sveden na
minimum kako bi se izbeglo kanjenje usled velikog broja promena tipa kanala.
U transportne kanale spadaju:
odailjaki kanal (eng. BCH Broadcast Channel) kojim se u silaznoj
vezi prenose specifine informacije prema svim mobilnim stanicama na
podruju jedne elije. Ovaj kanal ne podrava upravljanje dijagramom
zraenja;
deljeni kanal u silaznoj vezi (eng. DL-SCH Downlink Shared Channel)
je kanal iji su resursi podeljeni izmeu korisnika u silaznoj vezi.
28
29

Preuzeto iz: Revija br.1, Ericsson Nikola Tesla d.d., Zagreb, 2010
Multimedijalni broadkast i multikast servisi

34

Podrava adaptaciju veze izmenama modulacije, kodiranja ili odailjake

snage, kao i diskontinuirani prijem (eng. DRX Discontinuous
Reception). Ima mogunost upravljanja dijagramom zraenja,
pozivni kanal (eng. PCH Paging Channel) se alje u celoj eliji i
podrava diskontinuirani prijem;
kanal za grupno odailjanje (eng. MCH Multicast Channel) predstavlja
MBMS transportni kanal koji se odailje na podruju cele elije i pri tome
podrava MBMS odailjanje sa vie elija (eng. MBSFN MBMS Single
Frequency Network);
deljeni kanal u uzlaznoj vezi (eng. UL-SCH Uplink Shared Channel) je
kanal iji se resursi dele izmeu korisnika na uzlaznoj vezi. Adaptacija
veze je mogua uz pomo izmena modulacije, kodiranja ili odailjake
snage, a takoe je mogue i upravljanje dijagramom zraenja;
kanal za sluajni pristup (eng. RACH Random Access Channel) se
koristi u uzlaznoj vezi za ostvarivanje vremenske sinhronizacije kao i za
slanje informacija pomou kojih se pribavljaju odobrenja za slanje
podataka. Najee se vie korisnikih ureaja nadmee za koritenje
ovog kanala.

MAC sloj prosleuje podatke za slanje fizikom sloju u vidu transportnih

blokova, a osim fizikih kanala na koje se mapiraju odgovarajui transportni
kanali postoje i fiziki kanali za prenos informacija ka ili sa MAC sloja gde
spadaju:
fiziki kontrolni kanal u silaznoj vezi PDCCH koji slui za kontrolnu
signalizaciju (za kontrolu snage, rasporeivanje u silaznoj vezi i
odobravanje rasporeivanja u uzlaznoj vezi);
fiziki kontrolni kanal u uzlaznoj vezi PUCCH takoe ima ulogu u
kontrolnoj signalizaciji (zahtevi za rasporeivanjem u uzlaznoj vezi, CQI,
ACK/NACK);
kanal indikatora kontrolnog formata (PCFICH eng. Physical Control
Format Indicator Channel) definie format PDCCH na silaznoj vezi;
kanal HARQ indikatora (eng. PHICH Physical Hybrid ARQ Indicator
Channel) slui za prenos HARQ informacije (ACK/NACK) u silaznoj
vezi.
Pored fizikih kanala postoje i fiziki signali koji podravaju funkcije fizikog
sloja ali ne prenose nikakvu informaciju sa MAC sloja. U fizike signale
spadaju:
referentni signali (eng. RS Reference Signals) koji slue za merenja i
koherentnu detekciju u silaznoj i uzlaznoj vezi;

35

 sinhronizacijski signali (eng. P-SCH i S-SCH Primary and Secondary

Synchronization signals) koji imaju ulogu u silaznoj vezi pri izboru elije
tako to definiu sinhronizaciju na okvire i detektuju identitet elije;
referentni signal za ispitivanje (eng. SRS Sounding Reference Signal)
koji slue za merenja pri rasporeivanju u uzlaznoj vezi.
2.11 Osnovne karakteristike opreme
Prva LTE mrea putena je u rad u glavnom gradu vedske Stokholmu
decembra 2009. godine. Kada se poelo sa radom, korisnicima je bila dostupna
samo jedna vrsta USB modema 30 koja je podravala iskljuivo LTE, dok su
UMTS ili GSM u ovom sluaju bili nedostupni. Ureaji sa podrkom za vie
mrea pojavili su se na tritu neto vie od pola godine kasnije, a do tada se
najee koristio 4G uz dodatni 3G modem. Meutim, ve tada su se pojavile
prve potekoe s obzirom na veliku koliinu podataka koju su modemi trebali da
obrade, pa je esto dolazilo do njihovog pregrevanja i troenja znaajne koliine
energije. Takoe, USB 2.0 je za ovu koliinu podataka predstavljao usko grlo pa
se prelo na USB 3.0, odnosno Thunderbolt u sluaju Apple raunara.

Slika 15 Izgled dela LTE opreme proizvoaa HUAWEI31

Ono to je od znaajne pomoi pri implementaciji LTE je da su poslednje
generacije osnovnih postrojenja za WCDMA i GSM unapred pripremane za
uvoenje ovog reenja, zbog ega postoji podrka na ve postojeim hardverima
30

31

Prvi komercijalno dostupan LTE modem je bio Samsung ov GT-B3710

Preuzeto sa: http://blog.3g4g.co.uk/2012/07/real-life-pictures-of-lte-equipment-and.html

36

kojima je potrebna neznatna nadogradnja novim radijskim jedinicama i

dodatnom procesnom jedinicom u osnovnom pojasu (eng. baseband). Nova
generacija osnovnih postrojenja predstavlja kompletno reenje za multistandardni vor (GSM, WCDMA i LTE). Unutar istog sanduka se nalaze
radijske jedinice (eng. RU Radio Unit), digitalne jedinice (eng. DU Digital
unit), napajanje, transportna oprema, klimatizacija i baterije u sluaju
spoljanjeg reenja. Radijska jedinica ukljuuje primopredajnik, pojaalo,
duplekser, antenske filtere i nadzor odnosa stojnih talasa (eng. VSWR Voltage
Standing Wave Ratio). Vie radijskih jedinica moe se kombinovati u razliite
konfiguracije (npr. 1-6 sektora, 1 ili 2 pojasa od 20 MHz). Digitalna jedinica
obavlja procesiranje u osnovnom pojasu (eng. baseband), distribuciju
sinhronizacijskog signala, procesiranje kontrolnih informacija, suelja za
transportnu mreu, meupovezivanje radijskih jedinica kao i suelje za
odravanje i nadzor.
to se korisnikih ureaja tie, prvo na ta se mora obratiti panja je LTE
standard, odnosno frekvencijski spektar koji svaki pojedini ureaj podrava.
Mobilni ureaji sa podrkom za LTE moraju imati specifikaciju LTE standarda,
a u odreenoj zemlji se mogu koristiti samo oni koji podravaju rad na
dodeljenim frekvencijama. Na primer iPad 3 sa podrkom za LTE kod nas ne
moe raditi jer podrava LTE standarde class 13 i class 17, odnosno pojas
spektra od 700 MHz koji koriste ameriki operateri AT&T i Verizon.
Kako bi se pojednostavila i ubrzala izgradnja novih LTE mrea i smanjili
trokovi, meu glavne trendove u razvoju LTE infrastrukture treba ubrojati i
razvoj viestandardnog radija (eng. MSR Multi-Standard Radio) i koncepta
samoorganizirajue mree (eng. SON Self Organizing/Optimizing Network).

37

3. 5G mrea budunosti
3.1 Trendovi u razvoju 5G mree
5G predstavlja novu mrenu tehnologiju i infrastrukturu koja bi trebalo da
obezbedi neophodne kapacitete za sve veom upotrebom telekomunikacionih
tehnologija, posebno beine tehnologije. Nova 5G mrea trebalo bi da omogui
bolje veze, odnosno bri prenos podataka, s obzirom na sve vei broj mobilnih
korisnika interneta. EU procenjuje da bi film visoke definicije mogao da se sa
novom tehnologijom preuzme za est sekundi, dok je sa 4G tehnologijom
potebno est minuta.
Kako je razvoj jednog tako velikog projekta izuzetno zahtevan Evropska Unija i
Juna Koreja su 16. juna u Seulu potpisale sporazum o saradnji u oblasti
mobilnih tehnologija pete generacije, a okviran plan razvoja mree oekuje se do
kraja 2015. Ovim sporazumom predvia se jaanje saradnje na polju
istraivanja, a takoe je ukazano i na potrebu za harmonizacijom radio spektra
kako bi se mree irom sveta mogle povezati, zbog ega je potrebno razviti
globalne standarde za 5G. Dogovoreno je i da EU i Juna Koreja do kraja 2015.
predstave vremenski raspored za razvoj 5G, a dve strane e raditi na tome da
obezbede neophodne radio frekvencije za podrku novoj mrei. Poziv za
istraivake projekte trebalo bi da bude objavljen 2016. godine. Takoe,
kompanije, okupljene u evropsku Asocijaciju za 5G infrastrukturu, ukljuujui
Alkatel-Lusent, Doje telekom, Telefonika i Orind bi trebalo da sarauju sa
junokorejskim Forumom 5G. Izmeu dve asocijacije bie potpisan
memorandum o razumevanju.
3.1.1 METIS projekat
METIS (eng. Mobile and wireless communications Enablers for the Twentytwenty Information Society ) je samostalni projekat EU pokrenut sa ciljem da se
integriu evropski nauni i tehnoloki kapaciteti kako bi se radilo na izgradnji
budueg globalnog telekomunikacionog sistema. Proces realizacije evropskog
projekta pete generacije mobilnih i beinih komunikacija je podeljen u etiri
faze kao to je navedeno u Tabeli 6.
Tabela 6 Planirana dinamika razvoja i normizacije kroz METIS projekat32
Faza Vremenski period
0
1
2
3
32

2012-2014
2014-2016
2016-2018
2018-2020

Aktivnost
Projekat METIS
Bazino istraivanje izgraivanje verzije
Optimizacija sistema priprema normalizacije
Velika testna ispitivanja poetak normalizacije

Preuzeto sa: www.hzn.hr

38

Glavna podruja istraivanja pri ovom projektu su mrene konfiguracije, radio

linkovi, vienamenski mreni vorovi, kao i tehnike za poboljanje spektralne
iskoristivosti. Zadatak je kreirati sistem koji e biti efikasan po pitanju cene,
resursa i energije, pouzdan (dostupnost, kvalitet usluge, mobilnost), prilagodljiv
kako poveanom tako i smanjenom prometu i broju ureaja. Kao posebna taka
na kojoj se radi jeste obezbeenje pristupane cene za korisnike kako bi ga
trite moglo prihvatiti.
3.2 Oekivanja od 5G mree
Razliita poboljanja kao i potpuno nove funkcije koje su predviene za petu
generaciju mobilnih telekomunikacija ukljuuju:
prosenu brzinu prenosa podataka u pokretu od oko 1 Mbit/s;
veu efikasnost pri upotrebi radijskog spektra;
poboljanu sigurnost komunikacije, za ta je najvie zasluna upotreba
pametnog radija (eng. cognitive radio);
manje dimenzije baterije i njen dui vek trajanja, tj. vea energetska
efikasnost;
bolju rubnu radijsku pokrivenost i veu brzinu podataka, reda 10 Gbit/s
po eliji;
ukupno povratno kanjenje od 1 ms;
mogunost da se podaci prilikom slanja ili primanja raspodele kroz dva
razliita komunikacijska kanala, tj. dve pristupne mree to bi se postiglo
pomou guste mree sitnih radijskih elija uz primenu radijskog suelja i
u milimetarskom talasnom podruju;
primenu MIMO tehnologija prostornog multipleksiranja radio signala
pomou veeg broja antena;
primenu vetake inteligencije u razliitim aplikacijama, najvie u
inteligentnim senzorima povezanim sa nadzorom parametara ljudskog
zdravlja;
beini internet koji omoguava irokopojasnu komunikaciju i masovnu
primenu multimedijskog sadraja.
Terminalna oprema pete generacije bi trebalo da bude fleksibilna tako da
omogui
lako
softversko
biranje
radijske
modulacijske
eme
(FDD/TDD/OFDMA...) odnosno optimalne pristupne mree (UMTS/LTA/LTA
napredni...), dok bi se zahtevane softverske aplikacije download-ovale on line
sa odgovarajuih servera na zahtev korisnika.
Kada je u pitanju jezgrena mrea pete generacije predvieno je da se
funkcionalnost razliitih ureaja dinamiki menja uz pomo rekonfiguracije
softvera, to e dovesti do znatnih smanjenja trokova izgradnje opreme. Na
ovaj nain bie omogueno i jednostavno i efikasno upravljanje kapacitivnim
39

preoptereenjima mree. Takoe, peta generacija bi trebalo da donese i

integraciju razliitih tehnologija poput nanotehnologije, komunikacije u oblaku
(eng. cloud computing), inteligentnog radija kao i paketne IP tehnologije u
arhitekturi same mree. Da bi se sve to je zamiljeno i ostvarilo potrebno je da
se u iduih pet do deset godina prevaziu brojni tehnoloki izazovi, poput
realizacije kontinuirane interoperabilnosti izmeu nekoliko tipova mobilnih
pristupnih i jezgrenih mrea. Takoe, kapacitet prenosnih resursa trebalo bi da se
rastereti smanjenjem signalizacijskih linkova to bi se postiglo redukovanjem
broja mrenih elemenata i uopte pojednostavljenjem mree. Sve vea primena
M2M (eng. Machine to Machine) komunikacija dovela je do znatnog
optereenja beine i jezgrene mree zbog ega je potrebno optimizovati
procedure uspostave veze kao i pronai reenje za efikasniju primenu kontrolne
signalizacije u pristupnoj radio mrei.
Kada je u pitanju nanotehnologija, oekuje se njena znaajnija uloga u izgradnji
inteligentnih mobilnih ureaja koji e, osim prenosa multimedijalnog sadraja,
omoguavati i kontiuniranu detekciju sloenih parametara, kao i optimalnu
evaluaciju prikupljenih podataka u skladu sa specifinim algoritmima. Upotreba
ove tehnologije u digitalnom procesiranju signala ve osigurava znatno veu
brzinu i kapacitet jezgrenog dela sistema, a u budunosti e dovesti i do breg i
pouzdanijeg procesiranja signala izmeu razliitih pristupnih mrea.
Jezgrena mrea bazirana na primeni potpune IP platforme dovela je do efikasnije
komunikacije sa razliitim sistemima pristupnih mrea, niih ukupnih trokova
sistema, jedinstvenog i kontinuiranog pristupa, kao i do manjeg kanjenja
signala u sistemu. S obzirom na to da je IP internet protokol potrebno je
posvetiti posebnu panju aspektu sigurnosti i zatite od svih eventualnih
spoljanjih napada virusa ili nepoeljnih ulaza u sistem.
Uvoenje tehnologije raunanja u oblaku znaajno je smanjilo trokove, jer
mobilni operateri, umesto koritenja svoje pojedinane opreme, proraunavanja
vre na centralnom serveru za spremanje podataka uz uopotrebu razliitih
aplikacija kojima se moe pristupiti sa svakog raunara koji ima pristup
internetu. Ovaj princip bi se trebalo primeniti i u sloenoj jezgrenoj mrei pete
generacije mobilnih komunikacija kroz virtuelizaciju mrenih funkcija, ime e
se znatno smanjiti finansijski izdaci za hardver kod mrenih operatera.

40

Zakljuak
Poslednjih godina svedoci smo revolucionarnih proboja u svetu
telekomunikacija, gde je osnovna ideja koritenja mobilnog telefona samo za
razgovor odavno prevaziena. Moe se rei da se najvei obrt u primeni ove
tehnologije desio sa uvoenjem usluge slanja SMS-a, odnosno mogunosti
prenosa male koliine podataka koja se vremenom samo poveavala. To je
dovelo do toga da je danas slanje e-mail-ova ili down i upload-ovanje velike
koliine podataka preko telefona postalo uobiajena praksa. Mobilni telefoni su
pretvoreni u mone prenosne raunare kojima je razmena podataka postala
primarna funkcija, a mobilni operateri svesni da se sve vie prenose podaci u
odnosu na razgovore, dizajn svojih telekomunikacionih sistema prilagoavaju
tome. Posebna panja posveuje se uslugama koje za svoje funkcionisanje
zahtevaju izuzetno velike brzine prenosa podataka kao to su video i voice-overIP usluge ili razliiti ineraktivni internet sadraji.
Iako su kompanije poput Simensa, Nokije, Nortela i drugih zapoele sa
demonstracijama prototipa LTE sistema jo 2007. godine njegova puna
implementacija u mnogim zemljama i dalje nije zavrena. Uvoenje LTE/SAE
arhitekture se ispostavilo kao izuzetno zahtevan i obiman zadatak, jer i pored
ve izgraene pristupne i prenosne mree, kao i infrastrukture jezgra i dalje je
potrebno izvriti mnogobrojne izmene i korekcije poput uvoenja IPv6 bazirane
mree, realizacije novih usluga na novoj platformi, zamene ili nadogradnje
postojeih baznih stanica i terminalnih ureaja. Ipak, svaka zemlja koja tei da
se ravnopravno ukljui u informaciono drutvo mora raditi na konstantnom
unapreenju arhitekture mree i pomagati mobilne operatere, kako bi ispratila
potrebe za brzim irokopojasnim internetom i eksponencionalnim porastom
broja korisnika razliitih telekomunikacionih ureaja.

41

Literatura
1) Tekovi Alberto, Beine raunalne mree, Algebra d.o.o., Zagreb, 2010
2) Dahlman E, Parkvall S, Skld J, 4G: LTE/LTE-Advanced for Mobile
Broadband, Elsevier Ltd, Oxford, 2014
3) Cox Christopher, An introduction to LTE : LTE, LTE-advanced, SAE and
4G mobile communications, John Wiley & Sons Ltd, Chichester, 2012
4) Revija br.1, Ericsson Nikola Tesla d.d., Zagreb, 2010
5) http://www.3gpp.org
6) http://www.pcauthority.com.au/News/272162,get-ready-for-the-4g-hypemachine.aspx
7) www.infoteh.rs.ba/rad/2011/B-II/B-II-1.pdf
8) http://www.slideshare.net/ermaperenda/lteadvanced
9) www.ericsson.com
10) http://www.admin-magazine.com
11) http://www.it-modul.rs
12) https://www.amres.ac.rs/
13) http://ltemobilezone.wordpress.com/tag/lte-layer/
14) http://www.scribd.com/doc/210139115/BER-i-propusnost-LTE-DL
15) www.infoteh.rs.ba/rad/2011/B-II/B-II-1.pdf
16) http://www.telekomunikacije.rs
17) http://lteuniversity.com
18) www.fer.unizg.hr
19) http://blog.3g4g.co.uk/2012/07/real-life-pictures-of-lte-equipmentand.html
20) www.hzn.hr
21) http://pc.pcpress.rs/
22) http://www.tutorialspoint.com/lte/lte_protocol_stack_layers.htm

42