ESLAV MILO

PAS KRAJPUTA
Prevod sa poljskog
Ljubica Rosi

PAIDEIA
Beograd, 2004.

Cogito, sum: certum est quia impossibile.

Mislim, postojim: to je sigurno, jer je nemogue.
Lav estov je na ovaj nain popravljao Dekartovo
Cogito ergo sum ", kako navodi Benamen Fondan u
svojoj knjizi o razgovorima sa estovom.
Moda je istina po prirodi takva da onemoguava optenje
ljudi s ljudima, u svakom sluaju, optenje putem rei.
Svako moe da je zna za sebe, ali da bi stupio u vezu s bli
njima, mora da se odrekne istine i prihvati bilo kakvu
uslovnu la.
Lav estov, Pretposlednije slova, 1911.

PAS KRAJ PUTA

Krenuo sam na upoznavanje svoje zemlje dvoprenim kolima,
s velikom zalihom hrane i limenom kofom koja je tandrkala otpo
zadi. Kofa mi je potrebna da napojim konje. Upoznavao sam brdo
vite i umovite srezove, onda praume, u kojima se s krovova kua
diu kolutovi dima, kao da neto gori. To je zato to su krovinjare
bez dimnjaka. Ili, putovao sam poljskim i jezerskim predelima. Ka
ko je samo zanimljivo napredovati, poputati kajase, i ekati dok se
polako, iza drvea u dolini, ne pojavi selo ili park i u njemu belina
plemike kue. I odmah nas je laveom doekivao psi, revnostan u
vrenju svoje obaveze. Bio je to poetak veka, sada je kraj. Razmi
ljao sam, ne samo o ljudima koji su iveli tamo, ve i o pokolenjima pasa koji su ih pratili u njihovim svakodnevnim trkaranjima, a
jednom, ni sam ne znam zato, verovatno u snu, u zoru, pojavio se
taj smean i nean naziv: pas krajputa".

OGRANIEN
Moje znanje je neveliko, a pamet kratka. Trudio sam se koliko
sam mogao, studirao, proitao mnotvo knjiga, i nita. U mojoj ku
i knjige su preplavile police, lee u gomilama na nametaju, na
podu, ometaju prolaz. Naravno, ne mogu sve da ih proitam, a mo
je gladne oi stalno eznu za novim naslovima. Ali, da budem ja
san, oseanje sopstvene ogranienosti nije neto stalno, samo se s
vremena na vreme pojavi, blesne svest o ogranienosti nae mate,
kao da su kosti nae lobanje suvie debele i ne dozvoljavaju umu da
obuhvati sve ono to bi trebalo da mu bude dato. Trebalo bi da
znam sve to se dogaa sada, istovremeno, na svakoj taki zemljine
kugle, trebalo bi da mogu da proniknem u duhove mojih savremenika i ljudi nekoliko generacija mlaih, kao i onih koji su iveli pre
dve hiljade i osam hiljada godina. Trebalo bi, i ta s tim.

OI
Operater: - Eto, vidi. Omoguio sam ti da za trenutak ugleda
cvet dragoljuba oima leptira i da bude leptir. Omoguio sam ti da
gleda livadu oima dadevnjaka. Potom sam ti dao oi razliitih
ljudi da bi gledao isti grad.
- Priznajem, bio sam suvie siguran u sebe. Malo je slinosti
izmeu toga ta su za mene bile one ulice i onoga ta su bile za lju
de koji su prolazili pored mene istim trotoarima. Da sam bio bar
uveren da ne postoji nita osim velikog broja meusobno nekomunikativnih individualnih utisaka i slika! Ali, ja sam traio jednu,
ljudski vienu, zajedniku za sve nas, istinu o stvarima, i zato je to,
to si pokazao, tako teak ispit i iskuenje za mene.

BEZ KONTROLE
Nije m o g a o da kontrolie svoje misli. One su lutale kuda su
htele i kad ih je posmatrao, postajalo mu je strano. Jer, to nisu bile
dobre misli i, sudei po njima, u njemu je bila svirepost. Mislio je
da je svet suvie bolestan i da ljudi zasluuju samo da ne postoje
vie. Istovremeno je sumnjao da su svirepost njegove m a t e i nje
gov stvaralaki impuls na neki nain povezani.

10

TRAENJE
Oseaj da m o r a postojati izvestan sistem reci u kome bi na
neki nain bila uhvaena esencija udovinosti, upoznate u ovom
stoleu. I itanje dnevnika, memoara, reportaa, romana, pesama,
uvek s nadom i istim rezultatom: To nije to." Samo bojaljivo
izranja misao d a j e istina o sudbini oveka na zemlji drugaija od
one kojoj su nas uili. Oklevamo daje imenujemo.

11

NIJE MOJ
Pretvarati se itavog ivota da je njihov svet moj,
I znati da je sramno takvo pretvaranje.
Ali ta mogu da uinim? Kad bih kriknuo
I poeo da proriem, niko ne bi uo.
Nisu za to njihovi ekrani, mikrofoni.
Ovakvi kao ja lutaju ulicama
I priaju sami sa sobom. Spavaju na klupama u parku,
U pasaima na asfaltu. Jer zatvora je premalo
Da bi mogli da se pohapse svi siromasi.
Smekam se i utim. Mene vie nee stii.
Za sto sa izabranima da sedam - umem.

12

SUD
Posledice naih dela. Potpuno su nepoznate, jer svako ulazi u
mnogostruke veze s okolnostima i delima drugih, mada bi izuzetno
dobar kompjuter mogao to da pokae. S nunom ispravkom, s obzi
rom na sluaj - jer kako izraunati posledice pravca u kome se ko
trljala bilijarska kugla posle sudara sa drugom? Uostalom, dopute
no je smatrati da se nita ne dogaa sluajno. Kako bilo da bilo, na
laenje pred savreno kompjuterizovanim bilansom naeg ivota
(Poslednji sud) mora da zaudi: dakle, odgovoran sam za toliko zla
nanetog protiv svoje volje? Znai, na drugom tasu je dobro, koje
nisam nameravao da uinim i koga nisam bio svestan?

13

ANIMA
Sve ee je pisao o enama. Ne znai li to da, godinama gue
na, njegova anima trai, kasno, osloboenje? Ili, drugaije, da nje
gova podsvest, koja se zasad oslobaa samo u stihovima, preuzima
na sebe ulogu blage lekarke, koja prvo mora da skine s njega oklop
pre nego to dotakne njegovo telo?

14

STARI
Slika starih i runih mukaraca i ena, naroito onih starica ko
je se vuku sa tapom. Izneverila su ih njihova tela, nekada lepa i
okretna, ali u svakoj gori lampa svesti, otuda uenje: - Dakle, to
sam ja? Ali, to nije istina!

15

I JA SAM VOLEO
I ja sam nekada voleo da se ogledam.
Sve dok se nisam uverio ta znai odlaziti
Putem svakog tela. " I uzaludan je protest.
Stari ljudi ipak znaju zato ute.

16

DA LI JE SVEST DOVOLJNA
Nekad mi se inilo da je sama svest dovoljna da se izbegne po
navljanje, to jest ista sudbina kakva je sudbina drugih smrtnika. Ka
kva glupost. A ipak, samo odvajanje svesti od tela, priznavanje
njenih udotvornih moi - da je za opinjavanje dovoljno z n a t i
- nije tako glupo.

17

NA MESTU TVORCA
Kad bi ti bila data vlast za ponovno stvaranje sveta, razmiljao
bi i razmiljao, sve dok najzad ne bi doao do zakljuka da nije mo
gue izmisliti nita bolje od ovoga koji postoji. Idi u kafanu, sedi i
posmatraj mukarce i ene koji prolaze. Slaem se, mogla bi to da
budu bestelesna bia, koja ne podleu prolaznosti, bolestima i
smrti. Ali, upravo beskrajno bogatstvo, sloenost, raznolikost ze
maljskih stvari potiu iz protivrenosti, sadrane u njima. Um ne bi
imao ari da nije svega toga to podsea na njegovu usidrenost u
materiji: klanice, bolnice, groblja, pornofilmovi. I obratno, fiziolo
ke potrebe pritiskale bi svojom ivotinjskom tupou da nije titra
vog uma koji lebdi nad njima. Predvodnica svesti, ironija, ne bi
mogla da veba svoje omiljeno zanimanje, zagledanje tela. Izgleda
da se Tvorac, ije su etike motive ljudi nauili da dovode u su
mnju, rukovodio pre svega eljom da bude to interesantnije i to
zabavnije.

18

SMOTRENOST
Prema knjizi budistikog monaha, koju itam, sama sutina bu
dizma je mindfulness. Ovo se verovatno moe prevesti kao s m o t
r e n o s t (re postoji jo kod Mikoaja Reja 1 ) ili b i t i s m o t r e n.
To znai primati s panjom to to je s a d a , umesto okretati se ka
onome to je bilo ili to e biti. Spas za one koje mui savest, koji
prevakavaju svoje stare padove, spas za uznemirne koji sa strahom
zamiljaju ta e se dogoditi sutra. Samo da moje pesme pomognu
njihovom itaocu da se nastani u sada. I samo da kao ovek budem
izleen od bolesti seanja.

M i k o a j R e j (Mikoaj Rej, 1 5 0 5 - 6 9 ) , j e d a n o d prvih p r e d s t a v n i k a poljske

r e n e s a n s n e knjievnosti. P r i m . p r e v .
19

UMESTO
Divio se i zavideo, ali nikome od onih koji su se, kao on, pre
davali umetnosti. Po zemlji su pored njega prolazili, po snazi milo
sti, saoseanja i ljubavi, istinski veliki, sveti junaci. Imali su ono
to mu je najvie nedostajalo, i po tom nedostatku bio je slian svo
jim pajtaima umetnicima. Jer umetnost, kao to je znao, trai pot
puno predavanje, koje je naalost predavanje u ropstvo naeg ega.
Nalazei u sebi skoro deji egoizam, teio se milju da u svojoj
profesiji nije izuzetak, ali svi oni su takoe nosili mrlju nepotpune
ljudskosti.
Ako sam se rodio takav da bih uzalud pokuavao da se oistim
i oslobodim - rekao je - neka bar moje delo iskupi moju slabost i
pomogne mi da u ljudima oboavam lepotu srca.

20

PRIVREMENO I TOBOE
Ustajati ujutru i ii na posao, biti povezan s ljudima oseanjima
ljubavi, prijateljstva ili otpora - i sve vreme razumeti da je to pri
vremeno i toboe. Jer, stalna i stvarna bila je u njemu nada, toliko
jaka da ga je sam ivot razdraivao. Evo, odmah, za minut, trebalo
je da uhvati - upravo, ta? arobnu formulu, u kojoj je bila sva isti
na o ivotu. Prao je.zube, a ona je bila tu, tuirao se i skoro ju je
izgovarao, da nije uao u autobus, moda bi mu se javila, i tako ceo
dan. Kada se budio usred noi, oseao je da prodire ka njoj kroz ta
nak zastor, ali tada je, tako napregnut u svojoj tenji, padao u san.
Nije se odnosio blagonaklono prema svojoj slabosti. Slagao se
s tim da treba da bude to to jeste na mestu i u trenutku, paljiv pre
ma bliskim mu ljudima i da vodi rauna o tome ta oekuju od nje
ga. Izjavljivati da su privremeno i toboe znailo je nanositi im ne
pravdu, nije mogao, ipak, da se oslobodi misli da za ivot s njima
zaista nema vremena.

21

ZATO STID?
Poezija je sramotna stvar, jer poinje preblizu radnji koje nose
naziv intimne.
Poeziju je nemogue odvojiti od svesti o sopstvenom telu. Le
bdi nad njim, nematerijalna, a istovremeno vezana, i razlog je za
stid, jer simulira pripadnost posebnoj oblasti, duha.
Stideo sam se to sam pesnik, onako kao kad bih go javno pa
radirao telesnim nedostatkom. Zavideo sam ljudima koji ne piu
poeziju i koje sam zato ubrajao u normalne, u emu sam se, uosta
lom, varao, jer taj naziv zasluuju malobrojni.

22

OSEATI IZNUTRA
U inu pisanja dolazi do posebnog preobraaja neposrednih i
njenica, da tako kaem, svesti kao oseanja sebe iznutra, u predsta
vu drugih istih individua, koje isto tako oseaju sebe iznutra, za
hvaljujui emu mogu da piem o njima, ne samo o sebi.

23

OPEVATI BOGOVE I JUNAKE

Razlika izmeu takve poezije, u kojoj ja" pria o sebi, i te, ko
ja opeva bogove i junake", nije velika, poto su u oba sluaja pred
met opisa mitologizovana stvorenja. A ipak...

24

MOJI BLINJI
Toliko smo slini jedni drugima!" Ovaj-uzvik otvara predeo u
kome se naa vrsta pokazuje kao neto potpuno drugaije od zbirke
zatvorenih monada. Brao i sestre! Osetio sam erotski drhtaj, mi
slei na sve vas i na nau srodnost."

25

ZAHVALAN
Zahvalan sam za to to sam jednom davno, u drvenoj crkvici
meu hrastovima, primljen u rimokatoliku crkvu. Isto kao i za to
to sam imao dug ivot i mogao da, verujui ili ne verujui, raz
miljam o dve hiljade godina svoje istorije.
Ta istorija je isto toliko avolska koliko i nebeska. Podigli smo
gradove vee od Jerusalima, Rima i Aleksandrije. Nai brodovi
oplovili su okeane. Nai teolozi sainili silogizme. I odmah su po
eli da menjaju planetu Zemlju. Da bar nismo bili svesni toga, ali
jesmo. Nikakve nevinosti u naim pohodima krsta i maa nije bilo.

26

VEROVATI, NE VEROVATI
Bio sam duboko religiozan ovek. Bio sam ovek koji uopte
nije verovao. Protivrenost je tolika da ne znam kako da ivim s
njom. Nametnula mi se sumnja da se u rei verovati" krije neka
kva sadrina, dosad neispitana, moda zato to je to vie pojava ko
ja pripada ivotu ljudske zajednice nego psihologiji jedinke. Ni je
zik koji upotrebljavaju verske zajednice, niti jezik ateista nisu po
godovali razmiljanju o njenom smislu.
esto mi se ini da je objanjenje sasvim blizu, da nekako lebdi
u vazduhu, i da e im nae tumaenje u reima, mnotvo ljudi
uzviknuti: Pa da! To je upravo sluaj sa mnom!"
Jer tu su, pored mene, u crkvi, krste se, ustaju, klee, a ja naslu
ujem da se u njihovim glavama dogaa isto to i u mojoj, to znai
vie ele da veruju, nego to veruju, ili veruju na trenutke. Sigurno
se ne dogaa kod svih isto, ali kako? I sigurno je ta sadrina pre ne
koliko stotina godina u glavama bila drugaija, mada je jo u sedam
naestom veku Paskal beleio: Poricati, verovati i potpuno sumnjati
isto je za oveka to tranje za konja", a u devetnaestom veku Emili
Dikinson e rei: Verujem i ne verujem sto puta na sat. Time verovanje zadrava elastinost". ( I believe and disbelieve a hundred
times an hour, which keeps believing nimble). Biti s njima u crkvi
vanije je nego mudrovati za svoj raun - zar ne osea i ne misli ta
ko veina njih u crkvenoj zgradi, dajui priliku za aljenje na obre
dnu religiju, ali istovremeno vrei in pokornosti?
Moda se pribliavam i govorim: toplo, toplo", kad odjednom
imam viziju itave nage skupine - ivotinjska bia oba pola, sa
svojom rutavou, seksom, vidljivim deformacijama, koji se pove
zuju u obredu visokog, bestelesnog oboavanja - moe li postojati
neto udnije?

27

TREBALO JE?
Ovaj pesnik odgajan u rimokatolikoj religiji trebalo je svakom
svojom rei da potvruje istinu vere Katolike crkve. Pa ipak, ak i
kad bi hteo, ne bi mogao to da ini, jer poezija je i strategija. Knji
evnost njegovog vremena bila je agnostika, ponekad ateistika i,
piui devotne pesme nikoga ne bi obratio u katolianstvo, jedino
bi bio nazvan drugorazrednim pesnikom.

28

DELA I MILOST
Slaem se, nada u Izbavljenje izbledela je i toliko je oslabljena
da se s njom ne povezuju nikakve slike. Zato ak kad govori sebi:
Ako hou da spasem duu, treba da se odreknem toga to je za
mene dragoceno: stvaralatva, romanse, vlasti ili drugih zadovolja
vanja ambicija" - veoma je teko na to se odvaiti. Nekada, kad je
Izbavljenje oznaavalo palmu na Nebu, a igosanje venu muku u
vatrenim eljustima Pakla, ljudi su izgleda imali jai podsticaj da
trae svetost i obuzdavaju svoje halapljive apetite. Negde tamo su
ubijali, vrili preljubu, pljakali zemlju suseda i bili gramzivi na
slavu. Oigledno tu neto nije u redu. Moda stvarno postojanje
Raja, obeanog, na primer, u islamu vernicima koji padnu u borbi s
nevernicima, poveava borbenu strast, pa ipak, ovozemaljski ivot i
ideja o Izbavljenju izgleda da uglavnom pripadaju razliitim porecima, meusobno nepovezanim po principu proste suprotnosti.
Nije iskljueno da se upravo toga dosetio Martin Luter, ne stav
ljajui u zavisnost Izbavljenje od dela, ve od Milosti.

29

NJENA JERES
Primetila sam - rekla je - da ne mislim na Spasenje i da su ta
dva stoera, Neba i Pakla kod mene drugaija: ili posle smrti nita,
to je ve dobro, ili kazna za zlo u meni."

30

POSEBAN TRENUTAK
Poseban trenutak u mnogovekovnoj istoriji religije! Provie
nje boje odluilo je da se otupi otrica propovedi i teolokih trak
tata, a ostane samo poezija, kao instrument svesti oveka koji raz
milja o poslednjim stvarima. Koliko li je samo pesnika u maksimi
Simone Vej nalo obrazloenje za svoj rad: Panja bez ikakvih
primesa je molitva." Da, tako razuzdana i razularena civilizacija,
koja navlai na sebe osudu duhovnika, u svojoj umetnosti sposobna
je da donosi dar vere.

31

CITAT
Pesnikinja Din Valentajn rekla je u jednom intervjuu: Na
ravno daje poezija molitva. Kome bismo drugom mogli da se
obraamo?" Jedan deli mene hteo bi s njom da se sloi, ali
ne znam da li je to tako jednostavno. U poeziji, izgleda, po
stoji neto u naelu nesvetovno: kako u tradicionalnim usme
nim kulturama, tako i u naoj, ljudi se oslanjaju na poeziju,
elei da prenesu istine o pitanjima ivota i smrti, koje su na
drugi nain nedostine. U dananjoj Americi poezija prua
mnogim ljudima - zajedno s pesnicima - utehu, koju ne nala
ze vie u tradicionalnoj religiji.

(Pesnikinja Ketlin Noris,

u Manoa. A Pacific Journal
of International Writing", 1955;

32

SIROMATVO MATE
Mata ljudi je ograniena isto kao i njihovo znanje. Eroziju na
e religijske mate usled naunotehnikog prevrata? Sigurno, ali
zamislimo kako je bilo u srednjem veku. Pre nego to je Dante po
kazao Pakao, nastajali su razni opisi paklenih ambisa, pouni, ali
neobino siromani slikama. Zato bi pogreno bilo traiti tamo ne
to to bi bilo jednako fantazijama Hijeronima Boa.

33

TEOLOGIJA, POEZIJA
Ono to je najdublje i najdublje se iskusi u linom ivotu, pro
laznost ljudi, bolest, smrt, ispraznost miljenja i pogleda, ne moe
se izraziti jezikom teologije, koja vie vekova zaokrugljuje odgovo
re u glatke lopte, koje se lako kotrljaju ali kao da su neprobojne.
Poezija dvadesetog veka, u onome to je u njoj najznaajnije, pred
stavlja sakupljanje podataka o poslednjim stvarima u ljudskom i
votu i izgrauje prema tome svoj jezik, koji teologija moe da isko
risti ili ne.

34

ARGUMENT
Najvei argument protiv religije trebalo bi da je egocentrizam.
Ako neko slui iskljuivo sebi, sasvim je verovatno da je stvorio
sebi Boga kako bi mu Bog sluio.
Potpuni egocentrizam moe se videti kod dece i u nekim vrsta
ma psihikih bolesti. Ali, ta treba da uini ovek koji ga otkrije u
sebi? Da odbaci religiju u ime potenja prema sebi i drugima ili da
padne na kolena, preklinjui za izleenje?

35

UZVIENOST
Uzvienost: svesno bespomono izlaganje podsmehu ljudi.

36

PSALMI
Davidovi Psalmi, koje sam preveo na poljski, jednima pomau
u molitvi, druge odbijaju, jer su skoro potpuno proraunati. Najvii
treba da spase od progonitelja, osigura pobedu, potamani neprijate
lje, da kralju mo i slavu. Potrebno je ne bilo kakvo pokoravanje
pred boanskim Velianstvom, da bi se Psalmima oprostila njihova
detinjasta lukavstva.
A sam kralj David, ako bismo pretpostavili da je on sastavio
Psalme, mada je to veoma sumnjivo? Poznavao sam revnosnu ita
teljicu Biblije, koja je govorila da je ita zato to su svi nai najuasniji gresi tamo predstavljeni kao obina tkanina ivota. Kao kod
Davida koji je uzeo tuu enu, naredio da se njen mu ubije, a to
mu je ipak oproteno.

37

PROSJAKA

PESMA

Pati, duo moja i bie spaena,

A, ako ne propati, bie osuena.
(Vilnenska prosjaka pesma)
ta li su ti prosjaci imali na umu, pevajui: A, ako ne propa
ti?" Da li to znai: ako ne propati do kraja to to ti je sueno? A
kako to moemo da izbegnemo? Tako to emo se ulizivati, na pri
mer, vladaru, ekonomu, da bi nam odredio laki posao? Ili pak ima
sasvim drugo znaenje? Da e onaj ko pati biti spaen, a ko ne pati
ve zbog toga e biti osuen?

38

DISKRETNI ARM NIHILIZMA

Obini

nihilista

Najpre prefinjeni umovi koji se bave knjievnou i umetnou, potom njihov pogled na svet postepeno prodire u sve ire kru
gove dok na kraju ne postane svojina masovne kulture, a takoe
znak za raspoznavanje obinih umova. To je oduzelo nekih sto pe
deset godina.
Opijum za narod
Religija, opijum za narod. Jer, onima koji su trpeli bol, ponie
nje, bolest, ropstvo obeavala je nagradu u zagrobnom ivotu. U
promeni, iji smo svedoci, moe da bude obrnuto. Pravi opijum za
narod je vera u nitavilo posle smrti. Ogromna je uteha u tome to
nam za nae svinjarije, padove, kukaviluke, ubistva nee biti sue
no.
Obratno
U Poljskoj su svi izgledi za promenu. Nekada su postojali:
skeptina, veoma pozitivistiki orijentisana inteligencija i poboni
narod koji je punio crkve. ak u nedalekoj budunosti moe biti
drugaije: ispostavie e se da e se hrianstvo, koje se bori s
optim neverovanjem, teko za narod i veinu svojih vernika, sau
vati jedino meu najobrazovanijima.
Trijumf

obiaja

On je itao Svedenborga.,, Smeh. Jer, u stvari, poljska inteli

gencija ne voli da razmilja o religiji. Ako priznaje katolicizam,
onda je to u nacionalistike i mesijanistike svrhe. Zbog toga, gru
pama koje se interesuju za religijsku literaturu ostaje samo uska
margina.
39

Religija

politika

Ima takvih koji vie vole Nita nego religiju s njenim politi
kim zlom. Jer, iskustvo pokazuje da se ovek obavija uzvienou,
istotom i plemenitou visoke duhovne sfere da bi se pretvarao da
ne zna ta rade njegove ruke. Samo, da je katolicizam lien takve
dvolinosti, imao bi pravo da prekori pravoslavlje zbog Karadievih zloina.
Religije
Sve velike religije, hrianstvo, budizam, judaizam, islam, do
nose viziju suenja oveku posle smrti, s naroitom naklonou
prema slikama spora izmeu Tuioca i Branioca. Ponekad vidimo
tasove na koje su postavljani gresi i dobra dela. U tibetanskom bu
dizmu sudija je Vladar Smrti, a u donoenju presude pomau mu
kamenii: crni, koje baca Tuilac, i beli, koje baca Branilac. Uo
stalom, od svih religija neunitivost naih dela verovatno se najjae
ispoljava u budizmu, kao zakon karme.
Posle

izvrenja

Prorok, kako je sam to nazivao, evropskog nihilizma, Fridrih

Nie ponosno je govorio: Mi, nihilisti", i definisao ta e biti naj
ekstremnija forma nihilizma." To e biti pogled, po kome e svaka
vera, svako uverenje da neto odgovara istini biti nuno lano, je
dnostavno zato t o n e m a i s t i n s k o g s v e t a". Ovaj pogled
je nazivao ak boanskim nainom miljenja,,. Prezrivo se odno
sio ne samo prema hrianstvu, ve i prema budizmu, previe sro
dnom hrianstvu, meutim, za openhauera, svoga maestra i ui
telja, imao je prezriv epitet: dekadent.
Verovatno ne bi bio zadovoljan da je mogao da vidi emu je to
kom sto godina sluilo njegovo delo. A beskrajna hrabrost ikonoborca kojom se diio? ta je ostalo od nje danas, kad je potrebna
hrabrost da bi se tvrdilo neto suprotno?
40

Jadni

openhauer

Zato li samo openhauer treba da bude filozof, ije se ime po

javljuje, kao pre sto godina, kad je re o nihilizmu Evropljana? Ne
zasluuje to, makar zbog visokog mesta koje u njegovoj filozofiji
zauzimaju svetost i umetnost. A u meri, u kojoj je zavisan od religi
je Dalekog istoka, osloboenje oznaava kod njega osloboenje od
teine karme. Samo je u folkloru knjievnih kafana Nirvana bila nitavilo. Po openhaueru, Nirvana ne moe biti izraena na jeziku
samsare, jer je njena suprotnost.
Vertikalna

osa

Visoko i nisko. Moemo se diviti slici Vaznesenja Gospodnjeg

u Novom zavetu, ali vertikalna osa vlada svuda vantelesnim sve
tom, dakle, Hadov podzemni svet kod Grka, eol kod Jevreja, Pa
kao nisko, istilite vie, Raj najvie kod Dantea, prelazno stanje
posle smrti, bar-do, u tibetanskoj Knjizi mrtvih, s pokretom nagore
ka boljim otelovljenjima i nadole ka gorim.
Kikoti
Cinicima koji se kikou, koji utuvljuju ljudima u glave da ne
postoje dobro i zlo, da je ivot gomila pacova koji se meusobno
ujedaju, ne moe se rei: Osuujete sebe na vene muke", jer se
podsmevaju veri u ivot posle smrti. Moe se ipak rei: Osuujete
sebe na pobedu, i to e za vas biti dovoljna kazna."
Kakav

pad

Do toga su doli da su od Marksa i Lenjina spali na ideologiju

posednikih slojeva i kulta Zlatnog teleta.

41

Isuvie

jednostavno?

Godine 1873. pojavili su se Zli dusi Dostojevskog i tamo je ve

sve reeno. Jer, revolucija u Rusiji trebalo je da bude delo inteligen
cije, ije je nihilistike umove prouavao Dostojevski. Lenjin je bio
blizak roak likova njegovih romana. Kad je Lenjin izveo pu
1917. godine (jer to je bio pu, juri na Zimski dvorac ekranizovao
je Ejzentajn, takoe inteligent), u osvajanju vlasti nad Rusijom, ni
je mu zasmetao nikakav otpor u umovima.
Predska z anje
Vladimir Solovjov, u svom delu Tri razgovora, 1900., govori o
sekti rupomolilaca u Rusiji. Dubili su rupu u zidu kue i molili joj
se: sveta rupo". Ovaj kult nitavila (u autorovoj intenciji bila je sa
tira na tolstojizam) pripremao je nesreu Rusiji i Evropi u XXI veku: kinesko osvajanje Rusije i borbu Evrope s preporoenim agre
sivnim islamom (ko se, osim Solovjova, usuivao da predvia ta
kve stvari?).
Nee li Nita, sveta rupa u umovima zapadne Evrope, biti isku
enje za islamski fundamentalizam, koji u ime Boga ne istupa vie
protiv nevemika, ve ljudi lienih bilo kakve vere?
Podugi

citat

Balzak, Stendal, pokolenja romanopisaca koji su obnaavali

bedne kulise ljudskih pobuda i postupaka koji iza svakog zna
ka njue degradaciju ljudske prirode, sve do samog dna nje
govih snova" - razmiljao je Lot i uasnuo se, toliko je to
odudaralo od ocena i oseanja koje je imao ranije prilikom i
tanja istih knjiga, ak najpakosnijih. Jer, kao da je imao uro
eno divljenje prema svemu to je bilo dobro uraeno i napi
sano, to je imalo klasu ili kalibar - i jo vie se uasnuo kad
je postao svestan toga: vie nas se ne tie ta" samo kako"
42

smo postali ravnoduni prema sadrini i ne reagujemo ak na

formu, ve na tehniku, na samu tehniku sposobnost. Jer, oni
su ve svarili, savakali svaku sadrinu, uinili su sve drugo
razrednim, pootkidali nam krila, kao deca s loim instinktima,
i sta je postao ivot oveka, ako ne muvlji, zujav, jednosezonski ivot... Marks, koji je obnaio sramnu bazu drutva...
Nie, naopaki Ruso ovog razoaranog veka, koji je iskompromitovao sve nae konvencije... Frojd, koji u dubini svakoga
od nas otkriva slepog ljudodera, punog infantilizma, depravacija i inhibicija, podjednako skarednih kao njegovi nagoni.
ak prirodnjaci, koji su na mesto poslednjih istina, u koje je
verovalo oveanstvo, naunih istina objektivnog sveta, po
stavili nad sobom zakon neodreenosti. Samoubilaka pasija
kompromitovanja, degradacije. Neprestano omalovaavanje
oveka, njegovih ideala, njegove prirode - i, eto, u ovom
optem, strasno upranjavanom oseanju bezvrednosti poi
nje da dejstvuje opasan mehanizam nadkompenzacije, lina i
grupna megalomanija, i sklonost prema obnaavanju, prema
paradiranju sopstvenom depravacijom.
Ako su sve istine relativne i zavisne od sistema odnosa - buni
se ovek, demaskiran u najskrivenijim mislima i refleksima onda ja elim da budem odluujui sistem odnosa, ja sam
odluujem ta u uiniti istinom. Traili ste u meni zver, svi
repu, zlu betiju, gledajte - to sam. Ako sam zao, licemeran,
eljan samo vlasti, uivanja, neka to i budem iz sve snage,
bez licemerja, u najveoj meri. Jer samo u skali i kalibru vi
dim za sebe mogunost i opravdanje.

(Aleksander Vat 2 , Lotovo bekstvo)

A l e k s a n d e r V a t ( A l e k s a n d e r Wat, 1 9 0 0 - 1 9 6 7 ) , pesnik i prozni pisac, jedan

od najistaknutijih p r e d s t a v n i k a poljskog futurizma. P r i m . prev.
43

PREPOROD

RELIGIOZNOSTI

Preporod religioznosti u Poljskoj trebalo bi da pone od najve

eg praznika u Poljskoj, a to nije ni Boi, ni Uskrs, ve Zaduni
dan, odnosno paganski praznik optenja sa mrtvima.

44

DAN STVARANJA
Pa to uopte tako teko nije.
Gospod Bog je stvorio svet. A kada to?
Nedavno. Jutros. Verovatno pre jednog sata.
Jer cvetovi se otvararaju, tek to su zavreni.

45

BLIZU
Od prolea onog kad putevima hodao je Galilej,
Izgleda daleko, a blizu je.
Molio sam tamo: ,,Smiluj se nada mnom grenim. "
I dalje ujem: ,, Gde je blago tvoje, tamo je srce tvoje. "

46

TRE
Bave se, samo ne tim to je najvanije.
Tre, kao da veruju da e iveti veno.
I svako od njih za sebe je dragocen.
I svako sebe smatra jedinim.

47

NEMOGUE
Tajna krsta sastoji se u tome
to je od odvratne sprave za torture stvoren znak
spasenja.
Kako ljudi mogu da ne misle ta nose u svojim
crkvama?
Paklena vatra neka uniti temelje sveta.

48

MANA
Kao i svaka umetnost, poezija je mana i podsea ljudska dru
tva da nismo zdravi, mada bi nam bilo teko da to priznamo.

49

DETINJASTO PONAANJE
Pesnik je kao dete meu odraslima. Zna da je detinjast i mora
neprestano da simulira svoj udeo u radnjama i obiajima odraslih.
Mana: svest o detetu u sebi. To znai o naivnooseajnom stvo
renju koje je stalno ugroeno kikotom odraslih.

50

ODVRATNOST
Odvratnost prema raspravljanju o formi poezije i estetikim te
orijama, dakle, prema svemu to nas zatvara u jednu ulogu, dolazila
je kod mene iz stida, znai, nisam eleo da mirno prihvatim presu
du kojom se osuujem da budem pesnik.
Zavideo sam Julijanu Pibou: ta on to radi kad se odomaio
u koi pesnika? Znai li to da ne nalazi u sebi mrlju, tamno klupko,
strah bespomonih, ili je pak odluio da nita od toga ne izae spolja?

51

KULT UMETNOSTI
Kult umetnosti se pojaava s porastom broja pojedinanih lju
di, to jest onih koje njihovi obiaji i propisi njihovih religija ne
odvajaju od drugih. Gomile njih poseuju velike muzeje, kao Luvr
ili Metropoliten u Njujorku, to su pravi hramovi na prelomu dvade
setog i dvadeset prvog veka.
Pojedinani ljudi: svaki i svaka eli da dozive sve to i drugi
doivljavaju, da sazna s ekrana ili iz slika u ilustrovanim asopisi
ma: o seksu, odei, automobilima, putovanjima. Idu u oporima i
jedni druge fotografiu. A ono vie, koje polusvesno ele, dobija za
njih formu umetnosti kojoj se dive.

52

ALEKSANDRINSTVO
U ranoj mladosti odnekud sam stekao uverenje da aleksandrinstvo" oznaava slabost stvaralakog impulsa i mnoenje komentara
za velika dela prolosti. Danas ne znam da li je to istina, ali doiveo
sam vreme kad se re ne odnosi na stvar, na primer, drvo, ve na
tekst o drvetu, a taj tekst zaeo se iz teksta o drvetu i tako dalje.
Aleksandrinstvo" je znailo dekadenciju". Potom je trebalo na
due vreme te igre zaboraviti, ali ta je s epohom koja nita vie ne
moe da zaboravi?
Muzeji, fotografije, reprodukcije, arhivi filmskih traka. I usred
tog obilja pojedinani ljudi koji nisu svesni da oko njih lebdi sve
mono seanje, i da ih opseda, napada njihova mala svest.

53

NE TAJ
Ja i oni. Koliko je mogue prodreti do njih? Pesnik zna da
smatran za nekog drugog nego to jeste i da e tako biti posle nje
gove smrti, a to nee ispraviti nikakav znak s drugog sveta.

54

PROLOST
Prolost je n e p r e c i z n a . Ko dugo ivi, zna koliko je to,
to je video sopstvenim oima, prekriveno intrigom, legendom,
umanjujuom ili uveavajuom veu. To uopte nije tako bilo!" hteo bi da vikne, ali nee viknuti, jer videli bi samo usta kako se
miu, ne sluajui glas.

55

NEMUKI
Pisanje pesama smatra se nemukim poslom. Bavljenje muzi
kom i slikarstvom nije time optereeno. Kao da poezija uzima na
sebe odijum koji prati sve umetnosti, kojima se kriom prebacuje
razneenost.
U plemenu koje se posveivalo ozbiljnim poslovima, znai ratu
i dolaenju do hrane, pesnik je sebi osiguravao poloaj vraa, amana, posednika zaklinjalica koje tite, lece ili kode.

56

POL POEZIJE
Pol poezije je enski. Zar Muza nije enska? Poezija se otvara i
eka poinioca, duha, dajmoniona.
Sigurno je bila u pravu ana 3 kad je govorila da nije poznavala
nikoga ko bi bio toliko kao ja i n s t r u m e n t a l a n, odnosno kao
instrument pasivno se predavao glasovima. Preuzimao sam na sebe
sve stidove deteta meu odraslima, bolesnika meu zdravima, tran
svestita u enskoj haljini meu mujacima. Napadali su me, zamerajui mi nedostatak muke volje, neodreen identitet. Sve dok kod
njih, navodno mukih i zdravih, nisam otkrio to u ta sam sumnjao:
tako dugo priguivanu neurozu da je nala oduka u ludilu.

a n a Er ( J e a n n e H e r s c h , 1 9 1 0 - 2 0 0 0 ) vajcarski filozof, Jaspersova u e n i c a ,

M i l o e v a prijateljica i prevodilac njegovih r o m a n a : Osvajanje vlasli ( 1 9 5 3 ) i
Dolina Ise ( 1 9 5 9 ) . P r i m . prev.
57

MO GOVORA
Sve to nije izgovoreno smera ka nepostojanju": udno je raz
miljati o mnotvu dogaaja dvadesetog veka i o ljudima koji se ta
mo pojavljuju, shvatajui da bi svaka od tih situacija zasluivala ep,
tragediju ili lirsku poemu. I nita, propali su, ostavljajui neznatan
trag. Moe se rei da ak najsnanija, temperamentna, aktivna li
nost, u poreenju s dobrim sistemom nekoliko rei, makar one opi
sivale samo meseev izlazak, jedva da je senka.

58

ODEA
Pelerine, kravate a la Lavalliere, iroki crni eiri, uniformisanje boema. Ili farmerke, brade, kosa u pletenici, crni demperi. Oni
koji odeom ele da dokau da su pesnici, muziari, slikari. Odboj
nost prema takvom uniformisanju kod usamljenika, koji su dovolj
no sigurni u vrednost svoga dela da mogu bez spoljanjih obeleja.
A ipak, da ne kriju svoju profesiju pod odelom za normalne ljude,
bili bi poteniji: Eto, javno nosimo svoje sramno obeleje perver
znih osoba i luaka.

59

IZBAVLJENJE I OSUDA
Koliko e nas biti izbavljeno, a koliko osueno? Nae biografi
je ukazuju na prevagu broja osuenih. Ve preterana sklonost ka
alkoholu i drugim opojnim sredstvima dokazuje slab karakter koji
bei od sudara s bolnom stvarnou u stanje nekakve oamuenosti.
Moda postoje itavi poetini,, narodi, kod kojih je to bekstvo od
stvarnosti odlika koja ih izdvaja meu drugima. Pa ipak, na klanje
dovoljno internacionalan da ne mora da trai etnika objanjenja.

60

JURENJE ZA CILJEM
Da bi se uradilo neto, treba se potpuno predati tome, toliko da
bliski ne mogu ak ni da zamisle takvu iskljuivost. A ona se uopte ne svodi na koliinu potroenog vremena. Postoje jo bezbrojne
emotivne podvale prema samome sebi, lagana menjanja itave li
nosti, kao kad bi jedan nadreeni cilj, izvan volje i znanja, vukao u
jednom pravcu i organizovao sudbinu.

61

PISMENA OBAVEZA
Evo, ostvareno delo. Kad bi samo znali po koju cenu. Da li bi
pristali? Ne bi li se okrenuli s uasavanjem? Ali on, taj izvrilac,
imao je nekada samo nejasno predoseanje da daje pismenu obave
zu. Zaista, nije bilo trenutka kad se pero, umakano u krv raseenog
prsta, kolebalo pred potpisom i kad se jo moglo rei: ,,ne.

62

UMETNOST I IVOT
Kako objasniti veze umetnosti sa ivotom? Na primer, romano
pisac koji je napravio psiholoki crte linosti, ugledajui se u znat
noj meri na to, to zna o sebi. Linost mu je slina i njeni runi po
stupci prema blinjima mogli bi da ga upozore, navodei ga na promenu ponaanja. Zato ne vidi da je ta linost on sam i da samog
sebe prikazuje u loem svetlu? Otkuda ta autonomija predstavljene
stvari, tako da jedri nad ivotom svoga tvorca kao balon otkinut s
konopca?
Opisi pijanstva alkoholiara, koji sami sebi ne priznaju da su
alkoholiari, opisi krtosti krtica, koje smatraju sebe dareljivima,
portreti starih razvratnika, kojima ni na pamet nee pasti da su isto
vremeno stari i razvratni. Ili peani u ast iste i uzviene ljubavi,
koje piu prljavci, herojska dela koja slave kukavice, saoseanje
ovenavano reima najveih egoista.

63

TROPI
Papagaj kreti. Ventilatori rade. Leguan se penje uz stablo pal
me. Svetlucavi talas okeana sputa se kao pena po plai. Kad sam
bio mlad na odmoru me je do oajanja dovodila dosada oiglednih
stvari. U starosti, naavi se u tropskoj zemlji, ve sam znao da sam
uvek traio lek za tu grozotu, koja traje time to nita ne znai. Dati
smisao, bilo kakav, samo da ne bude te kravlje, potpuno ravnodu
ne, inertne stvarnosti, bez ciljeva, tenji, afirmacija, negacija, kao
otelovljenog nitavila. Religije! Ideologije! elje! Mrnje! Doite
da svojom arenom tkaninom pokrijete tu prazninu, koja ak ni
imena nema.

64

PELIKANI (KOSTARIKA)
Divim se neprestanom radu pelikana.
Njihovim niskim letovima nad povrinom mora,
Njihanju u mestu, naglom obruavanju
Po ugledanu ribu, belini pljuska vode.
I tako od est ujutru. ta e im slike,
Sta e im plavetni okean, palme i horizont.
(Tamo, kad je oseka, sline dalekim brodovima,
Pojavljuju se stene i sjaje
utim, ruiastim i ljubiastim bojama.)
Ne pribliuj se istini. ivi predstavom
Nevidljivih lica, koja stanuju nad suncem
Slobodna, ravnoduna prema gladi i nunosti.

65

LOPTA (KOSTARIKA)
Prua gledaocu glavu neprijatelja,
Koga je stigao u bunovima iza potoka
I probo kopljem. Bio je to izvia
Iz neprijateljskog sela. teta
to nije uspeo da ga ivog uhvati.
Tada bi ga stavio na rtveni sto
I itavo selo praznovalo bi,
Gledajui kako ga ubijaju polako.
Bili su to maleni, mrki oveuljci,
Visine, navodno, metar pedeset.
Ostalo je iza njih malo keramike,
Mada nisu znali za grnarski toak.
I jo je iza njih ostala
U tropskom bunju naena
Granitna lopta, ogromna, neshvatljiva.
Kako su, ne znajui za gvoe, mogli da teu granit
I daju mu savreno okruglu formu?
Teko su radili na tome, koliko pokolenja?
ta im je znaila? Suprotnost
Svemu to prolazi i nestaje? Miie, koe,
Lie koje pucketa u vatri? Visoku apstrakciju,
Jau od bilo ega, jer ne ivi?

66

TE FEERIJE

Te feerije, taj praznik, koje gradi ljudski um nad uasom ivo

ta! Sve umetnosti, svi mitovi i filozofije, ali uopte neogranieni za
boravak u sopstvenoj visokoj sferi. Jer iz njih, iz snova uma, nasta
la je ova planeta koju poznajemo, promenjena i menjana matemati
kim jednainama.

Feerija (fr. feerie - arolija), n a i v n a p o z o r n a igra sa s p e k t a k u l a r n i m , cirku

skim elementima, popularna u zapadnoevropskim pozoritima. (Prim.prev.)
67

UPOZORENJE
ivotinjice s crtea za decu, kunii, psii, veverice, kao i buba
mare, pelice, zeleni skakavci, imaju toliko zajednikog s pravim
ivotinjama i insektima koliko nae predstave o svetu s pravim sve
tom. Zamislimo se nad tim i zadrhtimo.

68

NAZIV
Lepota je bila velika, ali izmiljena:
sjaj stanovao u nazivu Emberiza citrinella,
ne u ptici, drvetu, kamenu ili oblaku.

69

KAKO E BITI
Intuicije umetnika. U naglom blesku, za sekundu, vidi svoje
delo koje radi u nepredvienim sistemima, za dvesta, trista godina.
Njegovo delo za dvesta, trista godina. Ako bude postojao jezik
na kome je napisano. Ako zavisnost, koliko samo velika, od mno
tva glupaka koji e ga, sluei se tim jezikom, vui nadole, i od pa
metnih, koji e ga uzdizati. Koliko e biti prvih, a koliko drugih?
Ne mogu da oprostim svojim nepoznatim prethodnicima koji
nisu doveli u red poljski jezik i ostavili mi fonetsku aljkavost, sva
ta p e, p i, i.

70

NAA ZAJEDNICA
Zavisti umetnika. I pored komizma, to nije vesela predstava.
Svaki bi utopio drugog u kaiici vode. Kad to godinama posmatramo, crne su nam misli. Jer, to izgleda kao slika naeg ljudskog
stanja, s tom razlikom to su u borbi za ivot, novac, ljubav, sigur
nost - predmet borbe ovozemaljska blaga, opipljiva tu i sada, a sla
va poeme ili platna pokrivenog farbom je sasvim apstraktna, poto
e ovek umreti i ni za ta mu nee biti potrebna ta slava. Pa ipak,
igra se ne vodi za budunost, ve za p r e d s t a v u o s e b i . Poh
valna miljenja o nekom dostignuu su ulepavajue ogledalo, ne
povoljna - krivo ogledalo, u kome se ak crte, koje po prirodi nisu
loe, pokazuju kao unakaene.
Preneti to na optenje mukaraca i ena: jurnjave, ostvarenja,
drame i stalno jedno te isto, znai, ulog su predstave o sebi, o svo
joj lepoti, privlanosti, mukosti itd.

71

TOPLOTA
Svaki trenutak u toj sredini umetnika, knjievnika i kolaraca
bio je gusto isprepleten tkaninom konflikata, prijateljstava, napadno-odbrambenih saveza i, iznad svega, intriga o pojedinostima ne
ijeg privatnog ivota. Toliko je privlano bilo to zaranjanje u tre
nutak, da je njegova naroita priroda izmicala panji. Tek ju je proticanje vremena otkrivalo i tada smo mogli da se zaudimo. Jedno
ga dana naglo, odlino poznata lica s peatom preivljenih godina
pojavljivala su se naborana, bleda, sa sivom kosom ili sa sjajnom
elom. Ovu tunu sliku pratio je blesak razumevanja: pa da, inten
zitet je podravan samo telesnim prisustvom i ivotinjskom toplotom tih, istovremeno, lica i organizama, mukaraca i ena. Kada
slabi njihova vitalna energija i zraenje te energije, ve se osea
hladnoa gleera koji se pribliava. Njegov veliki zid nezadrivo se
pomera, satirui kunie, abe, ljude i njihove zabave. Kasnije ostaje
samo istorija umetnosti, nauka i knjievnosti. Nita nije mogue
zaista reprodukovati i uzaludno se doktorske rasprave staraju da se
dokopaju pojedinosti. Preivelo je nekoliko imena, i unapred je
osueno na nedostatak odgovora pitanje: gde se delo sve drugo?

72

TO
Izgleda sasvim tako kao da je to ve gotovo i oblikovano u
svakoj pojedinosti ekalo ovde, pored mene, na dohvatu ruke, i kad
bih to uhvatio, ne bih izvlaio stvari iz nitavila koje se iri oko me
ne, ve bih kao s police uzeo ve postojei predmet.

73

OTKRIE
Nisu mogli da razumeju na koji nainje taj pesnik pisao cini
na i patriotska dela, koja su slavila i ismevala vlast. Zato je izgle
dalo da je as religiozan ovek, as skeptik, as veseo, as potpuni
pesimista. Dogaalo se to ipak onda kad je individua smatrana
vrstom zamka ili tvrave, odakle se odlazilo u svet.
Potom je otkrivena ljudska civilizacija kao mnotvo glasova
koji se meusobno prepliu, kao orkestar u kome je svaki ovek
drugaiji instrument. Tako nam je oslabljenost supstance, dovoe
nje u sumnju svake esencije, dostojne aljenja, a ak nazivane
smru oveka, otvorila novu dimenziju, neprestano obnavljanog
Theatrum-a.

74

BUDUNOST
Prolegomena za drutva budunosti. Bezbrojne vrste psihikih
oboljenja, luaci koji idu ulicama i priaju sami sa sobom - kao da
nas u Kaliforniji, opta razuzdanost u seksu, narkoticima i zloinu.
Otuda potreba za okupljanjem u nevelike zajednice, povezane po
tovanjem prema razboritosti, zdravom razumu i istoti obiaja.
Moda e u njima ak preiveti poezija, usred opte podivljalosti,
kao zdravlje meu bolesnima, onako kao to je nekada bila bolest
meu zdravima.

75

SUDBINA
Nepobitni dokazi o dejstvu Provienja u njegovom ivotu, na
koje je rado zaboravljao, to je moda i bolje, jer bi mogao stalno da
se osea izabran i uzvien. Nekada je, u svojim velikim nedoumica
ma, na trenutke video svoju buduu sudbinu kao slubu ljudima?
narodu? naciji? Preklinjao je za to, ali nije znao kako treba to da se
ostvari.

76

PLEMENA
Hteo bih da napiem istoriju tih plemena, zadrava me ipak mi
sao da ona nisu imala nikakvu istoriju i da bih, kad bih to uinio,
bio kriv za davanje fiktivne slike njihovim potomcima koji se pou
dno hvataju za svaku mitologiju.

77

LAVIRINT
Dogodilo mi se da ivim onda kada je ovek oboavao lavirint
svog uma. Upravo je to, a ne neto drugo, znaila pojaana aktivnost
pesnika i umetnika. Sklop rei ili boja na platnu zamenio je pitanja
upuena nebu, zemlji, moru, zvezdama i oblacima, odakle se nije
vie oekivao odgovor. Trebalo je tome da se radujem, jer bio sam
sastavlja rei. Razmiljao sam odakle je dolo moje neslaganje.
- Pa da, rekao sam, bio sam dete iz provincije, odande, gde su
se u seoskoj drvenoj crkvici molili Boanstvu s ljudskim telom, a
sunce i mesec, izrezani u lipovom drvetu, pripadali njegovoj pratnji.
Sasvim staromodno, morao sam prostoduno da sastavljam himne i
ode, sluei se umom kao papirom i perom, ne vodei rauna o po
sebnim poastima njemu.

78

OSMOGODINJA ASJA U TORUNJU

Ja Vas prosto oboavam i mnogo Vam zahvaljujem za Priu
o maku5 i Tako malo6 (volim ih kao moje make).

Izvinite zbog poreenja, ali tako je."

Mi loe va p e s m a iz zbirke Spasenje ( 1 9 4 5 ) .

Iz knjige p e s a m a Gde sunce izlazi i gde zalazi (1974).
79

Asja

U SAN
Sve dublje sam tonuo u san. Ne samo u nagli dreme, svojstven
starosti, kad se za trenutak meaju san i java. Takoe za vreme vo
nje ulicom, irom otvorenih oiju, menjao sam kue, skverove, zi
dove starih crkava u niz slika koje se kreu, a ipak su iupane iz
vremena, ne zna se da li su viene ranije ili traju istovremeno.

80

PREDEO SNOVA
Predeo snova ima svoju geografiju. Kad god se naem tamo,
prepoznajem vektore pravca, sistem puteva u planinama, stranu na
koju treba da idem da bih stigao u traenu ulicu. To nije ponovljivost istih pojedinosti, jer one se menjaju, ve kao kodirano prostor
no pamenje, ali odakle, iz kakvih davno vienih pejzaa dolazi, te
ko je rei. U stvari, svi oni postoje istovremeno ili pak postoji nji
hov prostorni ekstrat.

81

SNOVI
*

Uvijao sam je u tebe, uplakanu, posle kupanja

u prljavom jezeru.
*

Borovi su bili ranjeni, ali nezadrivo su rasli.

Make su lovile ribe u mutnoj vodi meu

ritovima.

82

NEGUJUI
Negujui izolovanost, kao mudrac Tao, i posmatrajui glupavu
uurbanost mladih pokolenja, stari pesnik se vraao svojoj ranoj fa
zi kad je bio ve svestan, ali jo ga nije poneo potok tenji i nada.

83

LEKCIJA
Dug ivot. Pa on je rezultat medicinske nauke. Znao je bolest,
koja bi ga oborila, da nije bilo prepisanog mu leka i koji je svakoga
dana redovno uzimao. Zato se nije drao onih koji se podsmevaju
ideji progresa.

84

JUTRO
Koliko vazduha! I rododendroni, zaliveni jue, podigli su lie.
Dole, iza stabala borova, ogromna jama svetlosti, okean.

85

ISTOVREMENO
Putovao sam vozom preko mosta i istovremeno sam iao preko
mosta. Logika sna. A je istovremeno ne A. Diskusije: Bog je jedan,
ali istovremeno u trima linostima. Hleb i vino su istovremeno telo
Hrista.

86

SUMNJA
Bio sam kao neko ko s ranom na trbuhu tri, drei crevu da ne
ispadnu. Istina, znao sam da nisam jedini. A da li osoba koja stalno
govori o svojoj rani moe da govori razumno?

87

BRI
Gledaj jasno, ne daj vlast sablastima seanja.
Poseti posle toliko godina gradi Bri-Kont Rober,
Idi alejom po suvom liu kestenova,
Udiui duboko vazduh, kao to si inio tada,
Da bi odagnao drhtaj koji je rastao iznutra.
A mnogo je bilo oajanja. Odricanje. Shvatanje
Da nema od tada izbor i da e, to mora, podneti.
I podneo si. I postao si to to si:
Ne previe dobar, ali svestan svoje nedobrote,
Stidi se svojih greaka, ali samo u izvesnoj meri.

88

KAD BIH VODIO DNEVNIK

Kad bih vodio dnevnik, takav, na primer, kao Nalkovska i Dombrovska, tek to bi bio razlog za uenje jer nita se ne bi slagalo s
mojom slikom ovekoveenom u oima italaca. Moje unutranje
patnje mogle bi se uiniti bolesne (to su i bile), ali bi istovremeno
kontrast izmeu njih i moje istrajnosti u radu sticao izvesno poto
vanje. Ne elim, ipak, da piem takav dnevnik, odnosno ne elim
da se otkrivam. Jer, konano, kome bi to donelo korist, osim istoriarima knjievnosti?

89

MUKI
Svestan je takmienja. Napet. Budan. Spreman za trku. Agresiv
no misli. Zna bolje od drugih. Popravlja sveta. Godinama prevakava svaki poraz. Osuuje. Nesposoban da se pomiri sa sobom.
A ena posmatra to s osmehom jer zna da je on zauzet stvarima
koje prolaze i nemaju velikog znaaja.

90

ARGUMENT
Pesnici zasluuju da budu prognani iz drave. Samo kako to
uiniti? Njihovim glasom progovaraju mekoa i ranjivost drutve
nog tela. Njihov broj penje se na stotine i milione. A, eto, moe na
ii trenutak kad e drava, nauena da titi istou vode i vazduha,
primeniti ekoloka otkria na tetan uticaj izvesnih individua.
O progonstvu pesnika iz drave pie se uvek satirino. Zato'.''
Eto, osnovana je specijalna Inkvizicija koja goni strasne uivaoce
sastavljanja pesama. U ovom science fiction-u treba smoi snage za
uklanjanje satirinog tona i uiveti se u probleme inkvizitora. Nisu
mali, poto sam broj pesnika mami na sklapanje primirja s njima,
kao to se to inilo u nekim policijskim dravama koje su o svom
troku tampale tomove nerazumljivih pesama. Dramatinost akcije
zasnivala bi se na skrivanju rave navike ogromne mase graana,
tako da bi se pojavila kategorija toboeobraenih, kao nekada ma
rana u paniji. Jecaji i krici porodica, u ijim je kuama naena pesma. A, istovremeno, stalna borba organa gonjenja sa sopstvenom
slabou, sa znanjem o sopstvenim, kriom nainjenim, pesmama.

91

VII-NII
Mnogo toga proizlazi iz dijalektike vii - nii. Pesnik pie za
sebi jednakog, nekako se deli na autora i itaoca, ili sluaoca, a on
je idealan, to znai da treba da zna i razume toliko koliko i sam au
tor. Naalost, malo je takvih idealnih italaca. Recepcija se najee
zasniva na pogrenom itanju, a prouavaoci i kritiari na pogre
nim itanjima grade svoje teorije.
Uasni nesporazumi nastaju kada vii um, obuzet pokornou,
dolazi niim umovima i obraa im se kao sebi jednakima. Postoji
vrsta uproavanja i time mistifikovanja, koja dokazuju da se to
upravo dogodilo.

92

HOLIVUD
Zamislimo da pesnik dobija u ruke stvaraoce Holivuda, dakle,
finansijere, reisere, glumce i glumice. Da je optereen ogromnim
znanjem o razmerama zloina koji se svakodnevno vri na umovi
ma miliona ljudi novcem koji ne deluje u ime nikakve ideologije,
ve u ime umnoavanja sebe. Kakva e kazna biti primenjivana?
Koleba se izmeu rasporavanja im trbuha i prosipanja creva, zatva
ranja itavog tog drutva iza reetaka, bez hrane, u nadi da e jesti
jedni druge i da e kao rtve pasti u prvom redu debeli monici, la
ganim peenjem na slaboj vatri, stavljanjem ih, vezanih, u mravi
njak. Kad se ovek ipak bavi njihovim sasluavanjem i vidi ih po
korne, kako se tresu, umilne, udvorike, veoma utive, kao da se
uopte ne seaju svoje arogancije, koju im je davala vlast, gubi vo
lju. Njihova krivica podjednako je neuhvatljiva kao krivica partijskih
inovnika u totalitarnom sistemu. Najblie pravdi bilo bi poubijati
ih sve odjednom. Slee ramenima i puta ih na slobodu.

93

TOLERANCIJA
S godinama je iezavala njegova estina, ali zajedno s toleran
cijom rasla je sveobuhvatna sumnja. Sedeo je u mraku pred scenom
pozorita lutaka i posmatrao njihove jurnjave, molitve, epurenja,
kajanja, prepoznajui u njima svoju glupost.

94

TO NIJE SLINO
Ono to je naizgled slino - najee nije slino. Neke otrovne
peurke izgledaju kao jestive. Neke filozofije nisu nikakve filozofi
je. Neke vrste muzike su samo dreka i galama.
Neka ovaj zapis sirotog, istog pesnika pomogne u razlikova
nju:
Sto se tie muzike, nedavno sam negde itao da je jedna go
spoa, Amerikanka Doroti Retajejd, nekoliko godina izvodila
eksperimente, izlaui razne biljke sluanju muzike. Rezultati
ovih ispitivanja, navodno, objavljeni su u knjizi pod naslo
vom The Sound of Music on Plants. Po nekoliko sati dnevno
putala je s magnetofona muziku, jednu vrstu estokog roka,
nekim biljkama u saksijama i ove biljke su nakon izvesnog
vremena, ve posle dve-tri nedelje - umirale. Lie je utelo i
opadalo, stabljike su se okretale, beale od izvora zvuka, dobijajui nenormalne, groteskne forme. Meutim, biljke koji
ma je gospoa Retajejd putala Baha, dez ili indijsku devotnu muziku tipa sitar", razvijale su se raskono, bile jake, a
povijue, na primer pasulja, premetale su se prema izvoru
zvuka, obavijale oko zvunika i ak pokuavale izvesno vre
me da se uvuku unutra.
Edvard Stahura, Sve je poezija, 1975.

95

VELIKA ORBA
Baen u ogromnu meunarodnu bouillabaisse1, u kojoj, ako
neto moe da se razlikuje, onda su to prokuvani komadi riba i rai
a, pesnik otkriva da vrsto sedi u svojoj provinciji, gradu, posedu,
i poinje to da blagoslovi.

Bouillabaisse (franc.) - g u s t a riblja orba. P r i m . p r e v .

96

POLJSKI PESNIK
Poljski pesnik s velikim naporom savlauje u sebi, u jeziku
ovekoveeno, itavo naslee brige za sudbinu zemlje, gurnute iz
meu dve velesile. Po tome se razlikuje od pesnika srenijih jezika.
Kurdski pesnik je zauzet iskljuivo sudbinom Kurda. Za ame
rikog pesnika ne postoji pojam sudbine Amerikanaca". Poljski
pesnik je uvek na sredini.
Zar iz ovog sukoba dve sile koje vuku na suprotne strane ne bi
trebalo da proizlazi specifinost poljske poezije? Primetna je u pesmama koje naizgled nemaju nita zajedniko s istorijom, kao u
erotskim pesmama Ane Svirinjske 8 .

A n a Svirinjska ( A n n a w i r s z c z y s k a , 1 9 0 9 - 1 9 8 4 ) ,
d r a m a i dela za decu i o m l a d i n u . P r i m . p r e v .
97

pesnikinja,

autorka

OSLOBOENJE
Potpuno osloboenje od lokalne i provincijske sile tee osuuje
na oponaanje stranih uzora.

98

DESTILACIJA
Briga, muka, griza savesti, alost, stid, uznemirenost, potiStcnost - a iz toga nastaje poezija, jasna, saeta, monolitna, skoro kla
sina. I ko to moe da razume?
Samo ne skrivati. Jer, ko god se pretvara da one druge, mrane
strane u njemu nema, izlae se osveti sudbine.

99

POUKA
Verovati da smo savreni i postepeno se uveravati da nismo savreni. Dovoljno posla za jedan ljudski ivot.

100

ZAR?
Ne moe se dogoditi nita bolje nego rastati se od svog proteklog ivota kao od komentara za nekoliko pesama.

101

PERSONA
Persona. Neobino veliko znaenje ima otkrie da kad govori
mo ja" i priamo u svoje ime, to moe da bude samo knjievni
trik. Kad je taj pesnik konstatovao da u pesmi ne govori on sam,
ve p e r s o n a koju je stvorio, ohrabrio se i savladao svoje skru
pule koje su ga uzdravale od izmiljanja. Pozivao se na mrvice
svojih doivljaja, ali povezivao ih je da bi napisao ariju koju peva
linost samo malo njemu slina.

102

CILJ
Na jednoj strani su svetlost, poverenje, vera, lepota zemlje,
sposobnost ljudi za oduevljenje, na drugoj mrak, sumnja, neverovanje, svirepost zemlje, sposobnost ljudi za zlo. Kad piem, prva
strana je stvarna, kad ne piem, druga. Znai, moram da piem da
bih se sauvao od raspada. Malo je u ovoj tvrdnji filozofije, ali proverena je iskustvom.

103

ROMAN
Roman treba da budi radoznalost, da oduevljava i uzbuuje.
Ako ne uzbuuje, nedostaju mu odlike pravog romana. Po prirodi
sentimentalan i melodramatian, slian je bajci, na ta je poelo da
se zaboravlja kad je postao optereen mnotvom obaveza.

104

MELODRAMA
Melodrama: roditelji udaju erku, ali ne za onoga koga je zavolela. Udata, postaje tajno ljubavnica biveg verenika, sada kunog
prijatelja (i bogataa), koji joj ostavlja u naslee imovinu. Odrie se
roditelja. amara i izbacuje iz kue majku kad je ona poseti. Majka
proklinje erku. A majina kletva mora da se ispuni. Sve u jednom
romanu {Gesta Berling Selme Lagerlef).

105

BAJKA
Roman kao bajka: u njemu mora postojati ujan glas pripovedaa. On je prisutan sa svojim merama dobra i zla, ali ne treba da
pria o sebi. Kad bi priao o sebi, dokazao bi da mu nedostaju zre
lost i mir, znai odlike koje mora da poseduje pripoveda bajki. Jo
jedna odlika romana: velikodunost.

106

ELJA
elja za otvaranjem pred ljudima i kazivanjem svega o svom
ivotu. Nemogua je. Jedino ako bi se napisao psiholoki roman
koji bi, uostalom, bio to dalji od istine. Zasnivao bi se uglavnom
na samooptuujuej ispovesti, a zna se da savest skrupulozno optu
uje svog nosioca za manje krivice da bi se sakrile vee.

107

MONOLOZI
Sluajui nae razgovore, Kenet Reksrot je rekao: Vi ne umete
da razgovarate. Samo izmenjujete monologe." Pogodio je tu odliku
Srednjoevropljana (da li samo Poljaka?), koje smo uostalom svesni
i koja nas zabrinjava, jer ovde se ukrtaju lina i plemenska linija.
Ja? Ili kultura u kojoj sam vaspitan?

108

SUMNJA
Mogue je da Poljaci ne umeju da piu romane zato to ih ne
interesuju ljudi. Svakoga od njih interesuju samo njegova sopstvena linost i Poljska. A ako ne Poljska, kao u romantinoj knjiev
nosti, ostaje samo sopstvena linost.

109

SAMOPREZIR
Zato su Poljaci skloni da svuda otkrivaju izdaju i nazivaju
izdajicom" svakoga ko - ovako ili onako - odstupi od norme? Pa
zato to nose u sebi svest o sopstvenom preziru prema svojoj naciji
i svest o sopstvenoj enji za odvajanjem od te zajednice, koju na
zivaju niom.

110

GOMBROVI
Poinje se od elitnog miljenja, razumljivog jedino za upuene
u tajnu, a potom se ono iri sve vie, obuhvatajui, ako ne mase,
onda u svakom sluaju itaoce knjige. To se dogodilo Gombroviu
s njegovom pobunom protiv otadbine. Moe se sumnjati da svoju
slavu u Poljskoj duguje toj pobuni, koja je odjednom postala oi
gledna, a ne drugim elementima svoga dela. Ova pobuna protiv
otadbine (ali, da li i u ime sindine?) toliko se rairila da ak neko
tako malo lano patriotski kao ja osea neumesnost neprestanog a
ljenja i podsmevanja samima sebi.

111

U AFRICI
- I, eto, u Africi si. Da li si srean? - upitali su pesnika crnca iz
Amerike. - Nikakvi odvratni beli, sami crni. - Ali ja ne podnosim
glupost i zaostalost crnih! Jedina mi je uteha to to nisam kao oni,
jer potiem iz izuzetno inteligentnog crnakog plemena.

112

DA LI KATEGORIJA UZVIENOSTI
Da li kategorija uzvienosti moe da obuhvati neke opise u da
nanjoj knjievnosti, na primer, opise kopulacije? U principu ne, jer
ljudsko telo je dramatino-komino, ako ne tragikomino. Znam je
dan, kod pesnikinje Ane Svirinjske, mada je, u stvari, to opis oseanja zahvalnosti sudbini za to to je podarila takav trenutak.

113

NESALOMIVOST
Stranci nisu mogli da znaju ta se krilo iza nesalomivosti tog
oveka, ali ja nisam smeo da dozvolim da budem u zabludi, imajui
predratno iskustvo. Mnogi su podlegli komunizmu zato to je apelovao na najbolje odlike njihove politike prirode. Ali, bilo je i tak
vih koji su umeli da se odupru, jer su im u tome pomagale njihove
najgore odlike.

114

MOJI SUDOVI
Moji sudovi o Poljskoj u dvadesetogodinjem meuratnom pe
riodu meni samom su sumnjivi. Niko u mom razredu u I mukoj gi
mnaziji Kralj Zigmunt August" nije mogao da osea ni misli kao
ja. Pripisati tu posebnost mojoj izuzetnoj osetljivosti i inteligenciji
znailo bi sada, pri kraju ivota, i dalje biti arogantan.

115

ENJE
enje, ogromne ljubavi, vere, nade - a sve nastalo iz istog
ubeenja: razmiljajui tako, prepoznavao je po emu se razlikuje
proli vek od njegovog stolea. Bio je to vek oseanja, uzbuenja i
melodrama, moda zbog snage preivljavanja dostojan zavisti.

116

OPRATI
Pri kraju ivota pesnik razmilja: U kakve sve opsesije i glupa
razmiljanja moje epohe nisam tonuo! Trebalo bi me strpati u kadu
i ribati danju i nou, sve dok se sva ta prljavtina s mene ne spere.
A ipak, samo zbog te prljavtine mogao sam da budem pesnik dva
desetog veka, i sigurno je Gospod Bog tako hteo da od mene ima
neku korist".

117

UZOR
Moj uzor vrline: svi koji su itavog ivota sluili stvarima uma
i sauvali tu strast posle osamdesete i do kraja.

118

POLJSKI PISAC
Poljski pisac ima jak lek protiv usamljenosti, a to je oseanje
da uestvuje u kolektivnom delu koje napreduje vekovima. To je
skoro fiziko optenje sa svim to je pisano i miljeno na poljskom
sada, dakle, u taki, u kojoj se sreu prolost i budunost. Ko je li
en toga, bolje neka se stara da ne bude usamljen, jer tada je usam
ljenost strasnija.

119

DATUMI
Rodio se, recimo, 1811. A ivei jo 1896. zar je trebalo da bri
ne o tome ta e se dogoditi s oveanstvom, s njegovom zemljom,
s njegovim gradom u dvadesetom veku? Potpuno ukljuen u obia
je i probleme svoga kruga nalazio je puno posla u ocenjivanju svo
jih savremenika, njihovih pogleda, ostvarenja, udruenja i tako da
lje. A ve su se spremali uasi dvadesetog veka, koje nee videti.
Razgovarajui sa grenicima u Paklu, Dante je ve znao ta se do
godilo kasnije, posle smrti tih nesrenika. Ali, ta bi novi Dante,
optereen kasnijim znanjem, koji pie, recimo 1960, mogao da kae
duhovima iz prethodne istorijske faze?

120

RAZBORITOST
Oprezno. Oprezno.
Sunce u pukotinama zida i golubovi guu.
kolske ekskurzije nose sladolede na tapiima, zastavice
i zelene zmajeve.
Na skverovima prodavaice cvea otresaju,
izvaene iz kofa, naramke belih boura.
Oprezno. Oprezno.
Svetli hlebovi lee na policama pekara, njihov miris
ispunjava celu usku ulicu.
Devojka u utoj bluzi i mladi u crnom
demperu gledaju tramvajske ine koje izmiu.
Brodi na reci kree se, svean, pod oblacima.
Oprezno. Oprezno. Seanje nije u pravu.
Uprkos seanju, potujmo zemlju.
Bio je to samo teak san, posle kojeg ostaju oiljci
u lavirintu tupog tela.
I taj, koji je sanjao, zadrava rei, kako nita
ne bi remetilo ceremonijal klanjanja i osmeha.
Jer naglo e zasjati, prasnuti i raspasti se to
sve, da bi se pokazalo da je bilo neistinito.

121

VIDEO SAM
Bio sam i znam, jer sam video. Okruen sam ljudima koji su se
rodili kasnije, ali stalno mi se ini da moraju neto od onoga tamo
znati. Zaista, nita ne znaju a, ako i znaju, onda je to zbrda-zdola.
Slino je s pojedinostima moje biografije i knjigama koje sam napi
sao. Zamiljamo da drugi to prate i da ih se to tie. Neto su tamo
uli, ali maglovito i nesigurno. Neka od knjiga pala im je u ruke i
na osnovu nje donose sud o drugima.

122

RAZDVOJENOST
Razdvojenost na duu i telo kao da je ugraena u nau misao, i
tako nam je lako da verujemo u prie o duhovima, kao to je bilo
lako naim precima hiljadama godina ranije.

123

KAD BI
Kad bi moglo da se veruje da se smru zavrava sve! Tada ne
bi bilo straha da e nam pokazivati naa dela i da e se razlegati
ogroman smeh. Niti da emo nau provinciju, kojoj smo bili pri
vreni, posmatrati s punom sveu, nemoni prema grekama i zlodelima ljudi. I priseaemo se briga Mickjevia, koji je govorio da
je duhu veoma teko da dejstvuje bez tela.

124

OBIAJI
Beskrajne su mogunosti ljudske vrste u obiajima i modi. Kad
se samo pomisli kakvi su bili ti obiaji pre sto, hiljadu, pet hiljada
godina! S jednom konstantom: svi su se kretali oko nagosti, javne
ili skrivene, mukarca i ene, kao i njihovog seksualnog ina. Izlu
ivanje, menstruacija, kopulacija, trudnoa: civilizacije, u kojima je
to maskirano, i civilizacije, u kojima se smelo o tome slobodno ra
zgovarati.

125

ESTITOST
Kad sam bio, kako se to kae, pomiren s Bogom i svetom, oseao sam se lano, kao da sam se pretvarao da sam bio neko ko, u
stvari, nisam. Vraao sam svoj identitet kad bih se ponovo naao u
koi grenika i sumnjalice. To se vie puta ponavljalo u mom ivo
tu. Jer, sigurno sam voleo sliku sebe kao estitog oveka, ali im
bih stavio njegovu masku, savest mi je doaptavala da samo obma
njujem i druge i sebe.
Pojam sacrum je potreban, ali nemogu bez doivljavanja greha. Okaljan sam, grenik, nedostojan, i to ak ne zbog svojih dela,
ve zbog zla koje je u meni. I samo priznajui da nije za mene da
smeram previsoko, oseam se autentian.

126

85 GODINA
Taj moj jubilej, to cvee, ti aplauzi, te zdravice. Da znaju ta
mislim. Bilo je to kao hladno vaganje dobitaka i gubitaka. Gubici
su lane rei koje su izale ispod mog pera, vie se ne mogu povu
i, jer odtampane su i ostaju zauvek, ali upravo e one biti ljudima
najprivlanije i najee ponavljane. Dakle, pitao sam se: mora li
tako da bude da je pisanje nekoliko zaista dobrih stvari mogue je
dino ako se za to plati, ne samo izopaavanjem svog ivota, kakav
je moj, ve i smeem, otpacima na putu da bi je stiglo do dva-tri sa
vreno ista znaka.

127

NEMA LOEG
Toliko bojaljiv da je u drutvu preivljavao muke, neuglaen,
ne znajui osnovna naela Kinderstube-a9, znojei se i crvenei to je on, upravo on, onaj isti, kao glumac u drutvenom theatrum-u
smokinga, veernjih haljina, partija i banketa. Takva uloga trebalo
je da pripadne bolje pripremljenima. Istovremeno, iz te nepripre
mljenosti dolazilo je shvatanje svega to je ispod povrine forme
iskrivljeno, krhko, neuspelo, preterano, egzaltirano, preosetljivo,
neprikladno, beznaajno, kao arapa, u kojoj puta oica, izgublje
na potpetica enske cipele, nedostatak upravo potrebnog tampona.
ene kao da su blie obinom neredu rasute stvarnosti - mada hra
bre, upravo sada iza vrata Za dame" - treskaju tanama i puderiu
noseve. Vie odgovaraju metafori stalnog pretvaranja i promaenosti.

Kinderstube ( n e m . ) - d o s l o v n o deja s o b a " , ali u p o t r e b l j a v a se u p r e n o s n o m

znaenju:

d o b r o d o m a e vaspitanje, pristojnost, u l j u d n o ponaanje. P r i m ,

prev.
130

ZALJUBLJENOST
Zaljubiti se. Tomber amoureux. To fall in love. Da li se to odi
grava naglo ili postepeno? Ako postepeno, onda gde je to ve"?
Bio sam zaljubljen u majmunicu saivenu od krpica. U vevericu od
perploe. U botaniki atlas. U uju. U lasicu. U kunu na slici. U
umu, desno od puta za Jaun. U pesmu nekog pesnika. U ljudska
bia ija me imena sve do sada uzbuuju. I uvek je objekat zaljub
ljenosti bio uvijan u erotsku fantaziju, podlegao je, kao kod Stendala, kristalizaciji". Strah me ak obuzima kad pomislim na kontrast
izmeu tog objekta, golog meu golim stvarima, i bajkama prianim o njemu. Da, esto sam bio u neto ili nekoga zaljubljen. Samo
to zaljubljivati se ne znai biti sposoban za ljubav. To je neto dru
go-

131

PA
Pa ta struja je kroz mene zaista prolazila i zaista, skupljen, pogrbljen, ja sam i dalje taj isti instrument, kako je to mogue?

132

POSEBNA SVESKA - PRONAENI LISTOVI

Amerika
Plav i olovan je tok brze reke,
Na koju mukarac i ena dolaze
vodei volovsku zapregu,
Da bi osnovali grad i posadili na sredini drvo.
Pod tim drvetom sedao sam esto u podne
I gledao nisku obalu na drugoj strani:
Tamo poplavljena zemlja, evari, ribnjak zarastao drezgom
Sjaje se kao onda kad je ivelo tih dvoje
neznanih imena.
Nisam mislio da e se meni dopadati: na toj reci,
u tom gradu,
I nigde drugde i samo tu, gde su klupa i drvo.
***
26. IX 1976. Vee. Kakvo olakanje! Kakva srea! ivot proiv
ljen i ta muka, za koju je krivac tvoja glupost, prolost su.
Divim se sebi? Sto sam podnosio? Skoro da je tako, ali daleko
je to od divljenja. Neto poput ponosa trkaa, koji nije bio dobar,
negde skoro poslednji, ali je trao.

* **
Katedrala moje oaranosti, jesenji vetar.
Ostario sam u zahvalnosti.
***
ak i najmanje sveana stvar odgovorie ako joj se obratimo s
potovanjem. (Reenicu sam usnio 20. II 78. i sutradan je zapisao.)
133

***
Aneo smrti privlaan
S plavim oima
S kestenjastom kosom
Dolazi pleui.
Njegova usta, radost,
Jezik u njegovim uima, uitak,
Njegov pogled, svetio
Punog prolea.
I dotakao me
I poljubio me
I vratio sam se
Na svoj poetak.
Ne biti, ne patiti
Ne nanositi bol.
Opozvati itavo
Jedno postojanje.
Da ne ostane
ak ni traga ni glasa iza mene,
Ni uspomene,
Nita.
Da bi svet bio dalje
Kao taj aneo smrti,
Savren, vedar
I blagosloven.

1976

134

Da ublaena bude tama. Kreem rano,

Idem, jer sam umoran od snova,
Koji me zaustavljaju u onome to je nekad bilo
U gorkom i grenom seanju.
S naporom idem uzbrdo, udiem miris lia,
Probijam se kroz trnovito bunje i suvu travu,
Ali stalno je daleko do vrha. I neuguena tama
Sustie me i svakoga dana poinjem ponovo.
1976.

S prozora mog zubara

Izvanredno. Kua. Visoka. Okruena vazduhom. Stoji. Nasred
plavetnog neba.
** *
Oh, objekti moje poude, za koje sam sposoban bio na askezu,
vatrenost, heroizam, kakva milost, kada mislim na vaa usta i ruke i
grudi i trbuhe predate gorkoj zemlji.
Ja pamtim puteve, stazice,
Po kojima su ile tvoje noice.
(Vilnenska pesmica)
(Ovde se zavravaju Pronaeni listovi")

135

KONTRAST
Iz kontrasta izmeu slabosti tela i izvrenog dela potie nevero
vanje u poinioca. Kako to? Dakle, sve sam to ja napisao? Vero
vatno treba poverovati u uee nekih natprirodnih sila?,,

136

ALBA KLASIARA
alba klasiara, znai, takvog pesnika koji se umesto avangard
nih traganja bavio lifovanjem jezika svojih prethodnika: Ali,
odlino sam znao kako malo sveta prisvaja mreu mojih fraza i re
enica. Kao monah koji osuuje sebe na asketizam, muen erot
skim vizijama, skrivao sam se u ritam i red sintakse iz straha od
svog haosa."

137

KAKVA SUDBINA
Kakav ivot, kakva sudbina! Potpuno nemogua za logiko sla
ganje u uzroke i posledice, s prazninama, koje su mogli da ispune
jedino divni sluajevi boanske intervencije.

138

OBRNUTI DOGLED
Vie-nie. Verovatno se nita ne moe uraditi bez uverenja u
svoju superiornost. A ona se dobija kad se na dostignua drugih
gleda kao kroz obrnuti dogled. Kasnije se ovek teko moe oslo
boditi oseanja nanete nepravde.

139

KANTA ZA ZALIVANJE
Zelene boje, stoji u magacinu pored grabulja (tako se kod mene
govorilo), i lopata, oivljavala je kad se njome zahvatala voda iz
malog ribnjaka, a potom iz njene reetke lio obilni tu na usahle le
je, u ovom inu oseali smo svoje dobroinstvo prema biljkama. Ne
zna se ipak da li bi kanta za zalivanje imala takav udeo u naem seanju da nismo vebani u zapaanju stvari. Jer, ipak smo vebani.
Nai slikari ne oponaaju esto Holanane koji slikaju mrtvu priro
du, meutim, fotografija pomae da se obrati panja na detalj, a fil
movi su nas nauili da predmeti koji se pojavljuju u njima uestvu
ju u radnjama linosti i zato treba da budu primeivani. Postoje, takoe, muzeji u kojima vise slike koje slave, ne samo ljudske figure
i pejzae, ve i mnoinu predmeta. Kanta za zalivanje ima, dakle,
sve to je potrebno da zauzme znaajno mesto u naoj predstavi i,
ko zna, nije li ba tu, u hvatanju jasno ocrtanih oblika, sadrana na
da za izbavljenje iz uzburkanih voda nitavila i haosa.

140

LUTALICA
Slabljenje, svojstveno starosti, a u snu putovanja i lutanja po
planinama bez tekoe. Kao u pesmi Po-u-I-ja 10 , u kojoj je takvo
lutanje starca sa tapom, naglo u snu preobraenog.

10

Re je o pesmi

San o planinama,

iji j e a u t o r k i n e s k i pesnik Po-u-I ( 7 7 2 -

864). Prim. prev.

141

OPET
Opet sam leteo u snu. Kao da je u mom starom telu postojala
potencijalna sposobnost za sve pokrete ivih bia, letenje, plivanje,
puzanje, tranje.

142

U OVOM GRADU
Bio je to le grada. Uklonjena je i najmanja gomilica kra, na
pravljeni su skverovi i cvenjaci, postavljene klupe kraj novonaznaenih skverova. Samo ljudi nije bilo. Ponekad bi dvoje-troje tu
rista zastao kraj zida i sricalo slova sa spomen-ploe.

143

NE ZNA
Ne zna ta se dogaa u glavama ljudi odmah pored tebe. Nji
hova ignorancija je nezamisliva, a moe se otkriti samo sluajno.
Nije stvar u tome da si ti pametan, a oni glupi: jednostavno, svaki i
svaka gomila znanje do izvesnog stepena, vie ne see. Njihov pro
stor je ogranien i mogu da ne znaju ta se dogaa u susednoj ulici.
Njihovo vreme je takoe ogranieno i dogaaji, za tebe savremeni,
za njih su utopljeni u magli neodreene prolosti. Tako, dakle, TV,
film, tampa, mogu do mile volje da preobraavaju i menjaju to to
jeste i to je bilo. Ne treba se diviti moi propagande, ve skromnoj
dozi prave informacije, koja se nekako probija.

144

POMRAENJA
Pomraenja misli, nerazumna dela,
Godine matarija kao u snu.
Bio bi to sasvim neobian ivot
Kad bi smisao njegov zavisio od mene.

145

ODAKLE TO DOLAZI
Odakle to dolazi? - pita. Ta dvadesetogodinja usta, malo ovlaena karminom, ta kestenjasta kosa u pramenovima, suvie rasutim
da bi se reklo mahune, te prekrasne oi, uokvirene trepavicama i
obrvama, ta nagovetavaju? Zato jeim, poraen njenom lepotom? Rodila se onda kad sam predavao Dostojevskog, pokuavaju
i da izaem na kraj sa spoznajom da sam star. Dakle, nema kraja
tom njihovom raanju nanovo i ja, kad bih mogao da ivim dalje,
ponovo bih umirao od ljubavnog zanosa?

146

OGROMAN ZAMAK IZ SNA

Grad je bio pun zamkova, zbijen, gust, viespratan, kao Piranezijeve graevine. U njemu je prevladavala crvena cigla. Oznaavao
je civilizaciju, preko reke je poinjala prauma. Iao je brzo, toliko
da su njegovi drugovi, neki on i neka ona, jedva mogli da ga stignu.
I odjednom je shvatio kako se apstrakcija pretvara u stvarnost: zainski mirisi prodavnica, ukusna para koja izbija iz kuhhinja pored
kojih prolaze, komadi unke, taverne s ljudima koji piju vino, ushi
enje oiju, eto, biti tako vraen ulima, samo to i nita drugo.

147

MALI TRAKTAT O BOJAMA

Hrastovo lie je kao koa na koricama knjige. ta drugo rei
za njega kada u oktobru dobija mrku boju i kao da je od koe, spre
mno za uramljivanje u zlato. Odakle to neobino siromatvo jezika,
im je re o bojama? ta imamo na raspolaganju kad pokuavamo
da imenujemo rasko boja? Jedno lie je uto, drugo crveno, i to je
sve? Ali ima i uto-crvenog, i jarkocrvenog i tamnocrvenog (bordo
- dakle, nema nieg boljeg od poreenja s vinom bordeaux!) A
breze? Njihovo lie je toboe malo, bledoute monete, jo ponegde obeeno na granama, koje su kakve? lila? ljubiaste? (znai od
lilas, jorgovana, i ljubiasti od violette, ljubiice, ponovo ta nespo
sobnost poreenja). Po emu se razlikuje utilo brezovog lia od
utila jasika, proaranog bakrom, sve jaim, dok ne prevlada? Ba
karna boja? Dakle, opet stvar, bakar. I verovatno se samo zelena i
uta boja nalaze duboko u rodoslovu jezika, jer plav (na poljskom
je niebieski, prim, prev.) uzet od neba, crveni od crvenaa, odnosno
farbe pravljene nekada od bube crvenaa, koja je sluila za bojenje
tkanina. Zar je jezik otporan, jer oi su malo osetljive na pojedino
sti prirode, ako od njih nema nikakve praktine koristi? U oktobru
na njivama ute bundeve, a njihova boja je, u stvari, narandasta.
Zato naranda, koliko je oiju gledalo narandu u severnoj zemlji?
A sve ovo beleim, jer sam naiao na tekou da opiem jesenji pe
jza u dolini reke Konektikat tano i prozaino, ne sluei se meta
forama i poreenjima.

148

CESTAR
Zaranjanje u cestar. Rano, jo u detinjstvu, u svojeruno prav
ljene ornitoloke atlase i mape izmiljanih zemalja, kasnije, kad je
odrastao, u plavozelenu dunglu knjievnih dela, imena i lica. ita
lac Vjadomoi literackih,, i profesorskih knjiga o velikim roman
tiarima, iao je u svoje pohode u dubinu nepoznatog kontineta s
oduevljenjem i strahom poetnika, probijajui se kroz za njega
preteke reenice i pokuavajui da razume rei uzete iz stranih je
zika. I tako je ve trebalo i da ostane, uvek cestar, koji omamljuje
tim ta e se pojaviti sutra, tajna i nada. Naalost, bilo je to vreme
kad je svima nametan elementarni strah za ivot i tada je svako mo
rao da se kree nag, kao insekt, izvuen ispod kore i baen na ka
menu plou. On je ipak, odmah, im je mogao, umicao u senovitost
te praume koja je pruala zatitu pokolenjima i bila istinitija od bi
lo kakvog sveta.
Kome bi od stranaca mogao kasnije da objasni da je tako preiveo godine rata i terora, toboe prisutan, a istovremeno boravei ta
mo, dokle ne seu ni Istorija ni Priroda?

149

STRATEGIJA
Bio je svuda, u vozu, koji je odvozio deportovane u lagere, u
gradu koji je drhtao od straha od zvona na vratima u zoru, u zatvo
ru, odakle su izvoeni i tovareni u kamione osueni na streljanje.
Mrzeo je Imperiju, ali morao je to da skriva. Bio je pesnik, a priseanje da se ono dogaa odmah tu, istovremeno, onemoguilo bi pi
sanje pesama. Osim toga, pisao je za one koji, mada su ak teore
tski znali, nisu eleli da se sele tamo u mati. Iz tih razloga, oseajui da naruava obavezu svedoanstva, traio je nain kako da, sa
stavljajui rei, sauva neizgovoreno prisustvo onoga izmeu rei i
linija.

150

ZAKON ZEMLJE
Dete grca u suzama, itajui kako Fridrih Barbarosa rui Mila
no. Kada poraste, vie ne zna da li se neto slino zaista u istoriji
dogodilo, ali seanje na te stranice knjige za dete je toliko ivo da
odreuje njegove odluke. Zlo se poistoveuje u njegovoj misli s go
lom silom, koja pobeuje protivno eljama naeg srca, i kad otkriva
da je takav zakon zemlje, mrzi zakon zemlje.

151

PEVANJE
Okrenuta licem ka dolini, ena peva, kao da eli da pesmom
ispuni itav prostor izmeu kosine parka, reke i brda na drugoj stra
ni.
Da sam ovaj san usnio kad sam bio mlad, bio bi pun znaenja.

152

TAMO
Da, otputovao sam tamo i naao se u predelu mojih trinaest go
dina. Bio sam tamo onaj isti, jer s istim oseanjem pravca. Reica,
ulazni put od glavnog puta, uma - levo, pravo, desno. Sve se promenilo, ali smer je ostao. Kao da je prolo ne nekoliko desetina,
ve nekoliko stotina godina, i nisam mnogo brinuo da li su borovi
isti ili je izrasla nova generacija borova.

153

U NJENOM DNEVNIKU
Zofja Nalkovska pie u svom Dnevniku od 14. IV 1943, kad su
Nemci zavravali likvidaciju varavskog geta:
Zato se ovako muim, zato se stidim da ivim, zato ne mo
gu da izdrim? Da li je svet straan? To to se dogaa odgo
vara ostatku prirode, ivotinjsko je - dakle, takvo kakav je
vanljudski svet, k a k a v j e s v e t . Make i ptice, ptice me
usobno, ptice i bube, ovek i ribe, vuk i ovce, mikroorgani
zmi i ljudi. Sve je takvo. Da lije svet straan? S v e t j e ob
i a n. udan je u njemu samo moj uas i uas onih kao to
sam ja.
Treba mnogo hrabrosti da bi se masovni zloini dvadesetog ve
ka smatrali o b i n i m . ivotinje ne sede u kabinetima i ne prave
planove da bi kasnije pristupile njihovom izvrenju. Pa ipak, jai
koji ubija slabijeg, naelo je koje vai verovatno od poetka ivota
na zemlji. Nalkovska je u pravu, uprkos onima koji tvrde da je
Bog otiao 1941. godine" (Emanuel Levina). Njen ateizam prolazi
bez spora sa Tvorcem, koji bi morao biti odgovoran za patnje ljud
skih bia, ali ne samo ljudskih, jer trebalo bi ga optuiti za itavu
strukturu ive materije.
Ateista treba da prihvati da je svet takav kakav jeste. Ali, u tom
sluaju, odakle na protest, na krik: n e ! " Eto ta nas izdvaja iz
Prirode, presuuje o naem neverovatnom udatvu, ini da smo
usamljena vrsta. Ovde, u moralnom protestu protiv ureenja sveta,
u pitanju odakle dolazi taj krik uasa, poinje odbrana posebnog
mesta oveka.

154

NEMAM SNAGE
Nemam snage da priznam da je svet o b i a n. Za mene je i
izvrstan, i straan, nepodnoljiv. Sve ukazuje na to da ga je ili stvo
rio avo, ili da je takav kakav je usled neke prerane katastrofe. U
ovom drugom sluaju smrt na krstu boanskog Izbavitelja dobija
pun smisao.
Nae beanje od o b i n o s t i sveta podsea na napore muve
uhvaene jednom nogom na lepku. Nedostaje logika u tom razdoru.
Mada, treba priznati da logika, koju predlae Knjiga o postanju nije
bolja. Prvi roditelji su zgreili, prognani su iz Raja, i mi od tada i
vimo u stanju pada. Ali, sta je sa ivotinjama u Rajskom vrtu? Da li
je ljudski greh promenio Prvu prirodu, kako kau kabalisti, u Drugu
iskvarenu prirodu, i ova od tada tei povratku, trenutku kad e lav
ponovo leati pored ovna?

155

UMESTO DA OSTAVIM
Umesto da ostavim teolozima njihove brige, stalno razmiljam
o religiji. Zato? Jednostavno, zato to n e k o mora to da radi. Pi
sanje o knjievnosti i umetnosti smatra se dostojnim potovanja,
meutim, kad god se pojave pojmovi uzeti iz religije, to odmah iza
ziva tihu odbojnost, kao da je naruen preutni sporazum.
A, eto, iveo sam u vremenu kada se odigravala ogromna pra
mena u ljudskoj mati. Za moga ivota nestali su Pakao i Nebo, ve
ra u posmrtni ivot znatno je oslabljena, granica izmeu ivotinja i
oveka, nekada tako izrazita, usled evolucione teorije, prestala je da
bude jasna, apsolutna istina izgubila je svoje nadreeno mesto, istorija, kojom je upravljalo Provienje, izgledala nam je samo kao bo
jno polje slepih sila. Posle dve hiljade godina graenja velike zgra
de predstava i dogmi, od Origena i sv. Avgustina preko Tome
Akvinskog i kardinala Njumena, kada je svako delo ljudskog uma i
ruku nastajalo u nekom sistemu odnosa, javljao se vek beskunitva. Kako sam onda mogao da o svemu tome ne razmiljam? I, zar
nije udno to sam u tom svom razmiljanju, bar naizgled, bio usam
ljen?

156

RAZUM
Razume, gde si, razume. Koliko sam samo eleo da me jednom
nazovu razumnim ovekom. Ali moj razum je lako skretao na be
spua i moda me je zain ludila predao u vlasnitvo nerazumnom
stoleu. Istina, moram da priznam, imao sam dar prepoznavanja u
ljudima te visoke vrline, u kojoj se povezuju dobre strane uma i ka
raktera, zato sam ipak postao svestan da se s tako obdarenima ne
mogu meriti.
Kad bi samo glupost navodila moje savremenike da ozbiljno
tretiraju pseudoreligije koje obeavaju da e sunce pravde izai po
sle rtvovanja ko zna koliko miliona ljudi. Kad bi samo glupost ti
tila masovnu zagledanost u lake komade na ekranu i nesree u li
nom ivotu mukaraca i ena koje otuda proizlaze. I kad se samo iz
gluposti ne bismo stideli da traimo u vlasti i uivanju zadovoljenje
ambicija koje je vreme pokazivalo kao snove. Ne, vie volim da u
svemu tome vidim, onako kao moralisti sedamnaestog veka, nedo
voljnu snagu razuma, pobeenog nagonima i strastima.

157

SAALJENJE
U devetoj deceniji mog ivota oseanje koje u meni raste i
ispunjava me jeste saaljenje, s kojim ne znam ta da uinim. Mno
tvo, ogroman broj lica, linosti, sudbina pojedinih bia i vrsta poistoveivanja s njihovom unutranjou, a istovremeno svest o to
me da vie neu nai nain da ovim svojim gostima ponudim dom
u mojim pesmama, jer ve je prekasno. Mislim, takoe, da kad bih
poinjao ponovo, svaka moja pesma bila bi portret neke konkretne
osobe, tanije, lament nad njenom sudbinom.

158

HELENKA
I, evo, na drugoj smo strani.
Pohodi su zavreni. Posedi dati pod zakup. Para
se podigla nad zgaritima.
A tu verovatno Helenka plee meu plamenovima.
Moda ona zna tajnu pojedinanog bia
Ja sam itavog ivota uzalud smisao pokuavao da shvatim.
Napatila si se ti, Helenka, i nita nisi govorila nikome.
Glad si podnosila, znam to, ne ekajui niotkuda pomo.
I bolnice, ta telesna beda, koja hoe da voli sebe,
Mrzi sebe i plae u prljavom hodniku.
Ko bi se nadao, Helenka, da e nam se tako okrenuti
mladost?
Vrt se arenio na suncu i leto je trajalo tamo veno.
A kasnije, ue nas dugo kako da podnosimo isto to i drugi,
I blagoslovimo trenutak, ako u njemu nema bola.

159

HELENKINA RELIGIJA
Nedeljom idem u crkvu i molim se
sa svima.
Ko sam ja da bih se razlikovala od drugih ljudi?
Jedino to ne sluam to to svetenici brbljaju
u svojim propovedima,
Jer morala bih da se pretvaram da se odriem zdravog
razuma.
Trudila sam se da budem verna erka svoje
Rimokatolike crkve.
Da itam Oe na, Verujem i Zdravomarija
Uprkos mom uasnom neverovanju.
Nije na meni da presuujem ta je s tim Paklom i Nebom.
Ali na ovom je svetu previe grozote i runoe.
Dakle, mora da negde postoji istina, to znai,
Mora da postoji Bog.

160

JOKIMURA
J e d n o m s a m n a televiziji g l e d a o groblje n e r o e n e d e c e , s m a l i m g r o b o v i m a , n a
kojima j a p a n s k e e n e p a l e s v e c e i stavljaju cvee. P o i s t o v e t i o s a m se za t r e n u t a k
s j e d n o m od njih, koja se saginjala da bi p o l o i l a b u k e t h r i z a n t e m a .

- Sine moj, zaet si bio u ljubavi, samo toliko u

znati o tebi.
Mogao bi da uje od mene o uasu ivota na zemlji,
kojeg sam te potedela.
0 tome kako nas snalazi nesrea, a mi
ne moemo da shvatimo zato se nama, pojedincima,
dogaa isto to i drugima.
Moda bi doiveo to ja i, stiskajui zube,
godinama podnosio svoju sudbinu, jer tako treba.
Patei, mislila sam, sine moj, da si moda
od mene nasledio prokletu izdrljivost
1 sposobnost za matanja.
Tada sam oseala olakanje, govorei sebi da si ti
bar siguran.
U nitavilu, kao u Ijuljaci ili auri
od svilenog paperja.
Ko bi bio? Svakoga dana drhtala bih, pokuavajui
da odgonetnem ta e u tebi pobediti: nagovetaj veliine
ili poraza, a dogaa se da jedno malo zrnce
prevagne.

161

Zahvalnost i priznanje ljudi ili samotna etiri

zida tunog oveka.
Ne, ti bi sigurno bio hrabar i snaan, kao oni
koje raa prava ljubav.
Donela sam odluku i znam da je tako moralo biti, a za to
okrivila nisam nikoga.
Kad se sladim breskvom, kad gledam
mesec kako izlazi, kad me raduju mlade
kedrove ume na planinama, doivljavam sve
umesto tebe, u tvoje ime.

162

DRVO
Ja sam malena ptica u ogromnom,
srenom drvetu.
A to drvo ne raste u umi, jer je samo itava
uma.
U njemu su moj poetak, seanje i zanemelost,
Jer ne eli da bude nazvano nikakvom reju.

163

TEME
ZA
USTUPANJE

165

ZATO USTUPAM T E M E ?
Na to bi najjednostavnije moglo da se odgovori zato to sam
star i sam i neu moi da ih iskoristim. Vredi dopuniti, ipak, ovu
prostu konstataciju. Zemlja mi se ini veoma interesantnim mestom
za boravak i ao mi je da se od nje rastajem. Ipak, ta mogu tu da
uinim? Da nabrajam tegobe i rune stvari koje mue stari organi
zam, da pretvorim svoje pisanje u dnevnik progresivnog raspada?
Nita to ni meni, niti bilo kome nee pomoi. A, eto, moram da pi
em. Od mladosti sam oseao prisustvo svog dajmoniona ili, ako
neko vie voli, svoje Muze i, da nije toga drutva, propao bih. Pa
ipak, pisanje se stalno menja, pratei promene nae svesti. Moja da
nanja svest drugaija je nego pre deset ili dvadeset, a, utoliko vie,
pre pedeset godina. Ili, pak, to je moda tanije, drugaija je moja
nesvesnost. Odavno se moji unutranji problemi svode na pitanje:
kako sauvati pamenje? Hteo bih da predstavim sebe kao izuzetak,
pozivajui se na razna traumatska iskustva ali, u stvari, svi koji piu
time se danas uglavnom bave, bez obzira na starost, pol i vrstu do
ivljaja. Mislim da je takvo zatvaranje svoje linosti izmeu etiri
zida tetno. Od prekoraenja osamdesete ovek ima bar tu korist to
mu se spektakl sveta, mada straan, pokazuje ujedno kao neobino
komian, tako da prevelika ozbiljnost ne dolikuje. Najpre elimo da
dostignemo to vii stepen svesti, potom popustljivo pozdravljamo
nesvesnost. Istovremeno sama predstava dobija na znaaju, zato to
se odigravala kad nas nije bilo i to e se odigravati kad nas ne bu
de. Dobro delo e jaati interesovanje ljudi za taj theatrum mundi,
loe - ubeivati da e se, im umremo, sve razvejati u prah. Moje
teme mogu da koriste ljudi umorni od knjievnosti ispovedanja, od
potoka percepcija koji se razliva, od bezoblinosti pria o sebi. Bla
goslovimo klasicizam i nadajmo se da nije proao zauvek.

167

BARJAK
Persi, sin vojvode od Nortamberlanda (njegov stariji brat zvani
Hotspar javlja se u ekspirovim kraljevskim hronikama) bio je vi
tez bez mane. Podstaknut zanosom noenja Hristove vere paganima, prikljuio se krstakom redu koji se borio na granicama hrianstva. Ne bismo znali za njegov boravak u tim krajevima da nije bi
lo dogaaja 1392. godine, opisanog u hronici Lindenblata i Vigende. Tada se krstaka vojska, poto je prela Njemen kraj Alitusa,
odnosno Olite, u hronikama nazivane Aliten, kretala ka Lidi. Bar
jak sa svetim orem nosio je ispred vojske brat Rupreht Zekendorf.
Ljut zbog toga, Persi, koji je smatrao da ova ast pripada vitezima
iz Engleske, izvadio je ma i dolo bi do oruanog sukoba da dve
strane nisu pomirili stariji krstai.
Skoro est godina kasnije uli smo iz Vatikana da zatitnik vi
tetva, sveti orde koji se bori sa adajom, nikada nije postojao.

168

RENI SLIVOVI
Ti zabaeni krajevi Evrope. Trudim se da zamislim kako su
izgledali 1811. godine, kad se pirovalo i skupljale se peurke u Sopljicovu.11 Jo poneto od tog obiaja sauvalo je moje seanje, osta
lo reprodukujem u svesti prema razliitim podacima. Bio je to reni
sliv Njemena, gde je ostalo jo malo prauma i splavovima su voe
ni u Krulevjec glavni poljoprivredni proizvodi. Ali, malo severnije,
tamo gde su reke tekle do vine, jo su punom parom seene pra
ume i splavareno drvee u Rigu, za bogaenje nemakih trgovaca.
Vreni su oruani napadi na neki deo praume, namenjen sei, jer
su granice poseda bile obeleene samo priblino i jedva opisane
(Od krivog bora i kamena skrenuti desno"). U umskim selima iveli su strelci, lovci dabrova, gonii, kao i delije" - mlade i jake
posade na skelama, odnosno splavovima, sklepanim od balvana ili
trupaca, natovarenim dasakama i dugama. Veliki novac se obrtao,
raslo je bogatstvo ljahtinskih porodica, gospodu je pratila sluba,
orna za sablju i musketu. Ovaj umski ivot odvijao se pored susednog, poljskog, ali niko ga nije ovekoveio.

Sopljicovo - ljahtinski p o s e d ,

m e s t o na k o m e se odigrava radnja Pana Ta-

ck'H.a, najveeg dela A d a m a Mickjevia. P r i m . prev.

169

KRAJ KONTINENTA
To je divan, divlji pejza planinskih padina koje se sputaju
strmo do Pacifika, klisura, kotlina sa umama sekvoje, uskih zaliva,
useenih u strme obale. opori morskih lavova bivakuju, njiui se
na talasu ili se izleavaju na stenovitim ostrvcima. Kad smo ovde,
gde dominira pusto, ne moemo a da ne pokuavamo da odgonet
nemo sta je tu bilo nekada, u svakom sluaju, navodi nas na to tet
na navika nae mate koja trai svuda ostatke zamkova, gradova,
iezlih civilizacija. Eto, ovde nije postojalo nita, i mada to zvui
suvie smelo, treba dodati da tu nije bilo nikada nita, osim tog pro
stranstva, okeana, istih takvih izlazaka i zalazaka sunca. Ako su tu
da lutali ili tu ivcli Indijanci, nikakva, makar primitivna graevina,
nikakav kamen ne svedoi o njihovom postojanju. S jednim izuzet
kom, toliko zauujuim da je naveo pesnika Robinsona Defersa
da napie pesmu o tome.
Ruke
U peini, u uskom kanjonu kraj Tesadera.
Na kamenom svodu odraz ruku.
Mnogo ruku u polutami, oblak aka, to je sve.
Nikakva druga drljotina. Niotkuda vesti,
ta su smerali ti mrki plaljivi mali ljudi,
Da lije to religija bila ili magija, ili pak tragovi
Bezbrine umetnosti-zabave? AH posle toliko godina
Te paljivo odraene ruke su kao ifrovana
Depea:,, Gledajte! I mi smo bili ljudi,
Imali smo ruke, ne ape. Dobro doli,
ljudi spretnijih ruku,
Koji ste nastali posle nas u ovoj lepoj zemlji.
Uivajte u njoj jednu sezonu, pre nego to nestanete,
I drugi dou posle vas, jer bili ste ljudi, kao mi".

170

Kada su ostavili otisak ruku? Hiljadu godina ranije, hiljadu go

dina kasnije, to nema znaaja. I samo ovde, priseajui se datuma
krunisanja, bitaka, katedrala, osnivanja univerziteta, slikarskih i
knjievnih dela, postajemo svesni kako re milenijum, nabijena sadrinom, moe da bude ovde prazna. A, eto, neto je moralo stizati
ovamo spolja, makar zato to je more kretanje. Moglo je, na pri
mer, ovde nekada izbaciti brodolomnika iz japanskog broda. K o j e
on bio? Prost ribar, ili - poto je raznovrsnost sudbina neogranie
na - samuraj, trgovac, ak pesnik? Otrgnut od svoje obredne civili
zacije, svoje religije into, iji su bogovi ostali daleko, doiveo je
usamljenost tako veliku da je mogla da uniti samu volju za prei
vljavanjem. A ako je iveo i sreo pleme ovdanjih tamnoputih sta
novnika, kako se to odigralo i ta se dalje dogodilo? Nikad se nije
vratio u svoj Japan, nikome nije preneo vesti o sebi i u hronikama
oveanstva nema nikakve beleke, niti ikakvog traga o njemu.

171

BUVE
To se dogaalo kad su misije doivele propast, a njihove posede meksikanske vlasti podelile vlasnicima okolnih imanja, ali pre
pojavljivanja Amerikanaca. Razlozi pada misija bili su razliiti.
Misija Sonoma raspala se zbog grizlija. Oni su otkrili da je stoka
misije za njih ostava sveeg mesa i potcenjivali su Indijance koji su
uvali stada, dakle, misija je pozvala nekoliko vojnika iz utvrenja
u San Francisku, naoruanih musketama. Sifilis koji su doneli
prerastao je u epidemiju, smrtonosnu za indijanske novokrtenike.
Zlatni vek velikih zemaljskih poseda bio je kratak, ali divan.
Njihovo irenje nita nije ograniavalo i oni su obuhvatali stotine
hiljada hektara. Nisu se bavili zemljoradnjom, ve iskljuivo uzga
janjem ogromnih stada stoke i konja. Bogatstvo koje je odatle dola
zilo izraavalo se u divnim zapregama i vozilima, sedlima, inkrustiranim srebrom, otmcnoj odei gospode i dama, kao i burnom dru
tvenom ivotu. Poseivani su susedi, prireivane este plesne ve
eri i balovi, uz potovanje obiaja, utivost, ast, uvaavanje stari
jih i ljubaznost prema enama. udna je stvar ta uglaenost, ta lju
bljenja ruku, to zveckanje mamuza i pogledi iznad lepeza nisu ima
li kao podlogu mermere, niti jaspise. Kako iznosi Artur Kvin u svo
joj istoriji sreza Merin, kue tih bogataa nisu pokazivale veliku
brigu za ugodnost i kao podove imali su utabanu zemlju. Ova uta
bana zemlja i preteno topla klima pogodovale su razvijanju neverovatnog broja buva. Ne mogu da zamislim plesne obrtaje tih caballeros i senoritas drugaije nego kao pretvaranje da postoji samo to
gore, dok su on i ona oseali dole uasan svrab i skoro gubili svest
od elje da prekinu ples i poeu se ak do krvi.
Ovo gore i dole navode na misao o parazitima koji mue oveka, ije je prisustvo najee preutano u opisu istorijskih faza i do
gaaja, ali takoe i filmovima o prolosti. Ipak, ljudske misli, oseanja i odluke pratile su uvek buve, vai i stenice, poto ljudi nisu
bili u stanju da ih se oslobode, u najboljem sluaju palei gradove,
172

mada se to inilo i u drage svrhe. Kalifornijski Indijanci su to obav

ljali efikasno tako to su s vremena na vreme palili svoja sela i seli
li se na drugo mesto, ali to im je lako padalo, jer njihove kue su
bile od trske.
Civilizacija ljubaznosti i buva, kojom su se ponosili istokrvni
sinovi Kalifornije, zavrila se kad je vlast preuzeo novac, nevino
nagovetavajui svoju mo pojavom prvih avanturista koji su govo
rili engleski, preteno dezertera iz brodova kitolovaca. Polovinom
veka dola je era divljeg kapitala i kua s kupatilima.

173

TA PLANETA
Moj geografski atlas imao je u sredini Afrike belu mrlju, jer je
poticao iz polovine devetnaestog veka. Kako sam rastao u zabitoj
provinciji, trebalo je da budem zaostao i zatucan, ali se ve moja
geografska mata hranila opisima putovanja ila Verna. Pre nego
to sam proitao Decu kapetana Granta, uo sam sadrinu tih avan
tura od moje babe, koja ih je preraene gledala na sceni. iveli smo
nekako bez bioskopa i televizije. Neto slino je postojalo, samo
kako sada ui u trag takvog spektakla?
Sadrina Dece kapetana Granta je putovanje oko sveta u potrazi
za izgubljenim ocem. Prvo pravo putovanje oko sveta bila je nauna
ekspedicija francuske Akademije, kruna veka prosveenosti, a poe
la je 1785, uoi Revolucije. Dva broda, pod vodstvom ana Fransoa
la Peruza bila su lako briljivo opremljena kao kasnije kosmike letilice. Vozila su ekipe naunika raznih struka, zalihu semena i sadnica
za sve klime, a takode mnotvo predmeta za razmenu s divljim naro
dima, od toga 700 sekirica, 1000 makaza, 1400 loitija arenih brojanica, kao i 2600 eljeva, jer se pretpostavljalo da su ti narodi veoma
kosmati. Jedrenjaci L'Astrolabe i La Boussole (zar vas ne uzbuu
ju ovi nazivi koji svedoe o potovanju prema nauci?) poto su oplo
vili rt Horn, jedrili su du zapadne obale Amerike, potom du obala
Azije, izgubili deo posade u okraju s divljacima u arhipelagu Sa
moa, stigli do Australije i, poto su krenuli iz Australije, nestali su
bez traga. Nekoliko decenija sudbina ekspedicije zaokupljala je ma
tu, i pored dogaaja Revolucije i napoleonovskih ratova. Sigurno je
odatle ideja o traenju nestalog Granta. Sluaj je pomogao da se do
nekle sazna ta se dogodilo. Brodovi su se razbili o podvodnu stenu,
mnogi su izginuli, oni koji su doplovili do ostrva sagradili su veliki
splav i na njemu krenuli na more, neki su ipak ostali u plemenima
ostrvljana. ta se dogodilo sa splavom, ne zna se, jer oni koji su osta
li umrli su pre nego to su se pojavili belci. Beleim ovo zbog razmi
ljanja o tome kako je donedavno Zemlja bila nepoznata. Kako to
moe da predstavi sebi pokolenje prouavalaca drugih planeta?
174

ZA DUU OCA HUNIPERA

Tuilac: I ta s tim to su u njegovoj porodici i gradu svi tako
mislili. Mnogo se tada raspravljalo o kraljevim prekomorskim posedima i o divljim ljudima koji ive tamo, brinui se da ih eka vena
osuda, jer do njih nije stigla svetlost vere. Ipak, sve se zavravalo
na razgovorima i samo su malobrojni, takvi kao otac Hunipero, uzi
mali to k srcu. Taj mravi mladi u monakoj rizi sv. Franje odluio
je da postane misionar, jer je bio izuzetno poboan i strastven. Svo
ju odluku je odrao i, evo, posle vie godina munih putovanja, po
sle udesnih spasenja na moru i kopnu, posle postova, molitvi i bo
rbi sa sobom, lei njegov sasueni le ovde, na obali drugog okeana
i zvono Misije zvoni, a oni koje je uinio hrianama, uznemireno
sluajui zaklinjalice na nerazumljivom jeziku, klee u redovima,
kao to im je nareeno.
Kako samo da uzmem u svoje, ha, ha, kande, tu pobonu i na
muenu duu? Naalost, naalost. Naelo ignoratio iuris nocet nepoznavanje zakona teti - ne dozvoljava prestupniku da se zakla
nja neznanjem. A l i j a nisam pravnik. Koji je to zakon prekrio? Ne
postoji takav zakon koji nalae posedovanje malo mate i doputa
mogunost da u svojim uverenjima moemo greiti. Na svom ro
dnom ostrvu Majorka drugaije je zamiljao Indijance. Kad ih je
video, primoravao je sebe da ih prizna za vlasnike besmrtne due,
ali naao je u njima samo ivotinje koje ive u skladu s prirodom.
Da bi ih spasao, trebalo ih je, kako je govorio, denaturalizovati,
odnosno primorati na ivot protiv prirode. Svesno je postao ruilac
obiaja i obreda, od kojih nita nije razumeo. Poeo je od namamljivanja brojanicama crvene boje. Darivani njima, vraali su se u
svoja sela i tamo postajali predmet ljubomore, jer crvene kuglice, u
poreenju sa koljkama koje su sluile kao novac, bile su ogromno
bogatstvo. Ili su za njim i, videi kako beli vraevi razgovaraju sa
svojim bogovima, neki su dozvoljavali da ih pokrope vodom jer su
ovi bogovi osiguravali mo i slali mnotvo divnih predmeta. Ipak,
jednom krteni, vie nisu imali prava da se za stalno vrate u svoja
175

sela, jer su ih vojnici gubernatora silom ponovo dovodili. Morali su

da ive u Misiji, da na zvuk zvona ustaju u zoru, sluaju misu na la
tinskom i po ceo dan rade na njivama. Za neposlunost i za dela ko
ja su smatrali prirodnim, ali koja su za oca Hunipero bila greh, ka
njavani su ibanjem i okovima. Masovno su umirali od dotle im
nepoznatih bolesti i masovno su umirala okolna nezavisna sela. Ka
lendar njihovih plesova i ceremonija, zasnovan na godinjem po
vratku lososa, sazrevanju ira i javljanju lutajuih vodenih ptica,
zamenjen je datumima hrianskih praznika i danima katolikih
svetaca. Postepeno su napustili lov i ribolov, postajui sve vie za
visni od hrane koju im je dodeljivala Misija.
Da li je Hunipero video njihovu nesreu i patnju? Nije mogao a
da ne vidi njihova lica. Bili su svesni da su izgubili sve i da za njih
nema nikakve nade, mada nisu umeli recima da izraze to to se do
godilo. Apatini, s pogledom prikovanim za zemlju, kretali su se
kao automati. Prema svedoanstvima putnika, na tim licima nikad
se nije pojavio osmeh.
Hunipero je voleo Istinu i nije dozvoljavao sebi saoseanje. I
njega je godinama muila mrnja prema gubernatoru Filipu de Nevu, koji je bio uzrok njegovih besanih noi. Ovaj ovek smatrao je
da drava nema obavezu da pomae Crkvi svojim orujem i svaki
put kad je trebalo goniti pobegle Indijance oklevao je sa slanjem
vojnika.
Uzvieni inovi, asketska odricanja! Zar moja vlast nad njima
ne dokazuje da je pakao poploan dobrim eljama? Sasluajmo
Branioca, ne mislim ipak da bi ovoj crnoj duici pomogli nekakvi
aneoski argumenti.

176

UZ SLUAJ OCA HUNIPERA

Bilo mi je teko da u njima pronaem ljudske odlike. Ako je je
dna od njih sposobnost razlikovanja dobra i zla, onda ih u svakom
sluaju nisu imali. Za njih je dobro bilo sve ono to im je omogua
valo da napune trbuh, zlo - to je tome smetalo. ovek nije mogao
da se okrene ni za trenutak jer su krali to god bi im se nalo pod
rukom. Kraa im je izgledala kao uroena, tako da se ispostavljalo
da je nemogue nauiti ih podeli na moje" i tvoje". Stid im je bio
nepoznat: mokrili su, vrili veliku nudu, parili se pred oima svih.
Samo je jedno moglo da ih ukroti: strah od ibanja. Otac Hunipero
primoravao je sebe da veruje da u svakome od njih boravi besmrtna
dua koju treba izbaviti. Ustajali su ujutru rano na zvuk zvona i,
obueni u belo platno, okupljali se u dvoritu Misije da bi sluali
tajanstveni obred na nepoznatom jeziku, posle ega su odlazili da
rade na njivama. Mrzeli su rad i po ceo dan bi lenstvovali da nije
bilo kandija. Moe li Crkva - pitao se Hunipero - da spase due,
pokazujui popustljivost prema neznanju i grehu? Nije eleo da na
nosi nepravdu nikome i kad su se razlegali krici ibanih korbaem,
itao je krunicu.

177

ARHEOLOGIJA
Voloa Gugujev je kao dete sanjao o karijeri arheologa, postao
je to i napravio znaajno otkrie, raskopavajui humku u samom
predgrau svog rodnog grada Rostova. Bio je to grob sarmatske
princeze iz drugog veka pre Hrista: mali skelet sa zlatnom krunom i
ogrlicom s tirkizima. ta se krije ispod gradova po kojima hodamo,
na primer, ispod slojeva Krakova? Navodno, ovde je nekada posto
jalo keltsko naselje, ali to jedva da je bilo jue. Znatno ranije, pre
nego to su se pojavili Indoevropljani, tokom nekoliko milenijuma
razvijala se stara Evropa, iji su poslednji spomenici preiveli na
predgrkom Krilu. Ideja o napretku navikla nas je da smatramo
drevne ljude prvobitnim". Da je malo vie mate, pokazao bi nam
se sasvim drugaiji redosled - posle drevnih mitova, legendi, religi
ja, mogla je nastati pusto nastanjena divljacima. Oko pet hiljada
godina pre Hrista, znai pre sedam hiljada godina, u slivu srednjeg
Dunava, Drave, gornje Visle i Odre, cvetala je poljoprivredna civi
lizacija. Samo nagaanja na osnovu iskopina: matrijarhalna civili
zacija, vajane ljudske figurice s maskama, za nekakve sakralne ci
ljeve, religija Velike boginje (Majke Zemlje?) i drugih boginja plo
dnosti. Kako izgleda, ti ljudi nisu povezivali plodnost sa spermom
mukarca. ena je raala kao to svakoga prolea raa zemlja, i ta
njena sposobnost obnavljanja zasluivala je potovanje, pa otuda
enska zatitnika boanstva letine. Kasnije (poev od drugog mi
lenijuma pre Hrista?) dola su jedna za drugim indoevropska, patri
jarhalna plemena, s mukim bogovima. Postoji o tome knjiga moje
koleginice s Kalifornijskog univerziteta Marije Gimbutas.
A kad bismo pomislili na one nad kojima hodamo? Sjedinjeni
su sa zemljom, ali postojali su i, drugaije nego beskrajni broj, takoe kao posebna bia. Ako naa planeta zaista postoji zato da bi
duama nastanjivala nebesa i paklove, njihovi rojevi kreu se u ne
stvarnom prostranstvu, neprestano zaueni obredom, obiajem i
izgledom svojih prethodnika i naslednika, onako kao to smo mi bi
li zaueni, ne mogavi da ih sretnemo.
178

Mrs. DARVIN
Pre nego sto je arls Darvin, 1859. godine, objavio delo Posta
nak vrsta prirodnim odabiranjem, morao je da podnese mnoge pri
govore iz usta svoje ene, veoma religiozne osobe, koja nije mogla
da prihvati njegovu odluku da objavi tako tetnu knjigu.
- arlse - govorila je - Bog je izjavio da stvara oveka po svo
joj slici i prilici. Nije to rekao ni za mrava, ni pticu, ni majmuna,
psa ili maku. Postavio je oveka iznad svega to ivi, njemu je dao
zemlju. S kakvim pravom hoe da bie, koje ima lice Boga, bie
jednako anelima, lii dostojanstva?
Mu je odgovarao da, ako on to ne uini, uinie Volas, koji je
doao do sline teorije.
- arlse - govorila je - morali bismo da budemo svesni svojih
motiva. Ne bi ti bilo vano sticanje slave naunika da nije bilo tvo
jih uzastopnih neuspeha. Znam da ne voli kad ih neko pominjc, ali
ako bi uspeo da postane, kao to si eleo, lekar, naao bi dovoljno
satisfakcije leei ljude, umesto da trai zadovoljavanje ambicija
po svaku cenu. Da su ti one godine kad si u Kembridu studirao te
ologiju omoguile da postane svetenik, mesto u ljudskom drutvu
spasio bi te od avanturizma.
- Zna dobro odakle si uzeo svoju teoriju. Naao si je kod Maltusa. On je bio zao ovek, arlse, bio je svirep i ravnoduan pre
ma siromanima. Ne verujem u istinitost tvojih otkria, jer nisi s
dobrim namerama vrio svoje opservacije.
Da, arls Darvin je razmiljao kasnije o ovim njenim recima,
mada je istovremeno bio siguran da je teorija evolucije istinita.
Utoliko gore za mene i za ljude, govorio je. Teologija, koju je mo
gue iz nje izvui, nije nita drugo do teologija avolovih slugu.
Koji bi dobar Tvorac mogao da uredi svet tako da on bude arena,
179

na kojoj se, poput gladijatora, vrste i individue bore za preivljava

nje? Ako on to posmatra kao rimski imperator iz loe, neu mu se
klanjati. Sreni su svi koji su, kao Ema, sauvali sliku Boga kao na
eg Oca i Prijatelja.

180

ENA ARLSA DARVINA

Moralne skrupule ene arlsa Darvina, religiozne osobe, bile
su sasvim opravdane. Objavljivanje njegovog dela O postanku
vrsta, 1859. godine, bilo je ok za religijska verovanja. Manje zbog
uniavanja dostojanstva oveka, zbog njegovog majmunskog" po
rekla, vie zbog brisanja granice izmeu oveka i ostatka ive ma
terije. Mirijade ivih bia, insekata, gmizavaca, vodozemaca, sisara, ostvaruju nepoznat im zakon evolucije, raaju se, pate i umiru.
Dosad iskljuen jer, imalac besmrtne due, ovek je sada upitao se
be: po emu je bolji od mrava ili ptice, ili moga psa, moje make?
Ili od impanza s inteligencijom deteta? Teolozi nikad dosad nisu
imali posla s fenomenom obinog ivota, u koji je iznenada usae
na svest, koja je u njihovim traktatima vekovima bila odvojena.

181

ZBOGOM OSTRVA!
Nabijena poezijom, re ostrvo mami, privlai, obeava. Tajan
stveno ostrvo ila Verna je dobar naslov, samo to je svako ostrvo
tajanstveno. ak i za pomorske, ostrvske Grke - jer Odisejevi doiv
ljaji su putovanje od ostrva do ostrva, a svako ima svoju osobitost.
Jedno nastanjuju Kiklopi, drugo je sedite boga vetrova, Eola,
ostrvo Eja pripada boginji Kirki, sposobnoj da pretvori ljude u ve
prove, na Trinakiji pasu volovi boga Heliosa. Odisej najzad stie na
Ogigiju, posed nimfe Kalipso, koja ga je toliko zavolela da ga je
drala sedam godina i poklonila mu besmrtnost, ali putnik ezne za
svojim rodnim ostrvom Itaka i od besmrtne nimfe vie voli svoju
smrtnu suprugu Penelopu. Njegova sudbina menja se kad se najzad
iskrcava na ostrvo kralja Feaka - po predanju to je trebalo da bude
Korkira, odnosno Krf. Kad sam ja, pridolica sa severa, bio na
Krfu, posetio sam zaton, do kojeg je poslednjom snagom trebalo da
doplovi Odisej, bez svog splava. Reku, u kojoj je prala rublje kra
ljeva ki, princeza Nausikaja, nisam naao.
U kulturnoj svesti Evropljana postoji mit o Srenim ostrvima,
moda zato privlanim to su vodom odvojena od istorije. Aristo
krate i njihove dame, verovatno u pravo vreme, uoi same Revolu
cije, izabrali su putovanje na Vatoovoj slici Hodoae na Riteru,
odnosno na Afroditino ostrvo. Ali, idealno drutvo je takoe smetano na ostrvo, kao s t o j e to uinio Tomas Mor, nazivajui ga Uto
pijom, ali i Krasicki, kod koga se ostrvo zove Njipu. 1 2 Samo je na
ostrvu mogao da vraa Prospero u ekspirovoj Buri, i samo su mu
tamo znaci u njegovoj arobnjakoj knjizi davali vlast nad Arijelom i Kalibanom. Snaan emotivan odjek nalazilo je poev od Robinzona Krusa pusto ostrvo - koje je eleo svako kome je svet do
zlogrdio. Na ostrvima su pirati uvali svoja blaga. Stivensonovo
12

Ignaci
romana

Krasicki
Doivljaji

(Ignacy
Mikoaja

Krasicki,

1735-1801)

Dovjadinjskog

(1776)

autor je
koje

prvog

poljskog

povezuje

razliite

vrste fikcije. D r u g i d e o r o m a n a predstavlja utopiju u v i d u ostrva Njipu, na

k o m e ive v r e d n i i sreni ljudi. Prim. prev.
182

Ostrvo s blagom pokazuje malo ostrvo u arhipelagu britanskih Devianskih ostrva, odmah pored malo vee Tortole. Tokom poslednja dva-tri veka sazreva takoe mit o bezbrinom ivotu primitiv
nih stanovnika ostrva: palme, sunce, plavetno more, ta ete vie?
Tome je doprineo ameriki pisac Herman Melvil, koji je u mladosti
kao mornar na kitolovcu dezertirao i nekoliko meseci sreno iveo
meu pitomim ljudoderima na ostrvu u Markiskom arhipelagu.
Romani, u dvadesetom veku filmovi (seam se Belih senkil) koriste
pomalo bolne enje, koje su doekale i parodiju: Na dalekim Fi
di il' Hahavji/ Na Samoa il' Kukovim ostrvima/ iveo je hrabri ka
petan Pejpevej, Orahe krck'o i crnce tuk'o". (Odakle to? Verovatno
niko nee pogoditi.)
Sve dok najzad ostrvo nije zaposeo veliki turistiki biznis, ra
sturajui primamljive broure. U drugu polovinu stolea pada vero
vatno najvei porast putovanja u velike meunarodne hotele, koji
su izgraeni na ostrvima. To sigurno ve jenjava ili e uskoro pro
i, sudei po tome ta brzo postaju ti komadi kopna. Dogodilo mi
se da budem usred ulinog saobraaja, u picu" na jednom od
ostrva francuskih Antila. Nije nita bolje nego u Parizu.

183

TALISMANI
Prenoenje onoga, to se zna iz linog ivota, na ivot drugih
ljudi. Najpre se o tome ne razmilja, ini se da je to sto je nae sa
mo nae. Vezivao sam se za sitne stvari, arenu olovku, tablicu
crnu kao tu, ilustraciju u knjizi, potansku marku iz Bornea. Sa
mome sebi nisam bio kao drugi, makar zato to su oni prolazili po
red objekata mog oduevljenja, ne primeujui ih. Sada znam da se
to to sam oseao zove ljubav i da Eros uopte ne mora da nas pri
vlai samo ljudskim biima. Shvatio sam takoe da Eros ima vlast
nad svima nama. Stvorenja u koja se najmanje sumnja, neke stare
ene, prosjaci, bolesnici na bolnikim krevetima, imaju svoja mala
blaga, svoje talismane, upravo je za njih poezija, dakle, pesnici nisu
samo oni koji piu. Ruski deak u Dorpatu, 1917. godine, imao je
svoja stakalca kojima j e pokazivao m a i o n a r s k e v e t i n e
meni, estogodinjaku. Kad se pojavljuje sa svojim blagom u mom
seanju, razmiljam o njegovoj kasnijoj, nepoznatoj mi sudbini.

184

GRENICA
Bila je ljubavnica monog kralja i zato ima svoje mesto u enci
klopedijama. Kralj, s ogromnom perikom i u svilenim arapama,
kao svetlea planeta, i sa suvie kratkim nogama, oduzeo joj je devianstvo kad je imala esnaest godina i, uzviena do cenjene metrese, godinama molei Boga za oprotaj zbog svoje poude, rodila
je kralju etvoro dece. Gurnuta na drugo mesto, primorana da deli
kraljevu naklonost s drugom dvorskom damom, dugo je pokuavala
da ode. Najzad, u tridesetoj godini, stupila je u manastir karmelianki i predala se molitvi i pisanju traktata. Jedna ena mog stolea,
stanovnica grada Finiksa u Arizoni, koja je upravo preivljavala
krizu posle razvoda s muem, itala je njenu biografiju i njene misli
mogao bi neko da opie.

185

KEPEC VALENTI
Kepec Valenti provodio je dane sedei na fotelji kraj prozora, s
pogledom na prometnu ulicu. Povremeno je u svoje artritine prste
uzimao prsten, kraljev poklon, jedini dokaz da je nekada bio slavan
na dvoru zbog svojih bezbrojnih lakrdija, zabavnih klovnijada, ri
movanih dosetki, brzih replika. Skoro niega od toga nije se seao i
nije mogao da shvati kako mu je sve to ranije polazilo za rukom.
Gledao je mukarce i ene kako prolaze, njihovu odeu, kod
svake i kod svakoga drugaiji pokreti, svesno plesni ili nemarni,
predstavljajui ih u raznim situacijama, vodei ih u kuu izmeu
kreveta i ogledala, zamiljajui njihovu golotinju, njihove sastanke,
milovanja, svae, krikove. Zavideo im je na njihovom normalnom
ivotu, koji nikada nije imao, srei ostvarenih ljubavi, toploj poro
dinoj rutini, ponosu na oinstvo, dejim rukama koje grle, na sve
mu, to mu je uskraeno. Zavideo im je, ali, sada ve drugaije ne
go nekada, nije bilo u tome gneva. Naprotiv, izgledali su mu dosto
jni neprestanog divljenja, jer su bili veoma sreni, mada ni sami ni
su znali to. I, konano, svet i nije bio tako loe ureen, ako su samo
malobrojni, takvi kao on, ostajali iskljueni iz arenolike i zanosne
fete, Bojom presudom, koja je upisana u krvno naslee.
Dugo se bunio i zbog nepristajanja na takav ivot koristio svoj
zao jezik od koga su drhtali dvorani. Ali, u stvari - rekao je sebi
jednog dana - nije to ni nepravedno, ni pravedno. Tvorcu se, kad je
mesio moje telo od gline, dogodila omaka pri radu i nemam koga
da proklinjem za to to sam samo prividno iveo. Samo da moj kraj
nastupi pre nego to mi padne na pamet da svojim kukanjem reme
tim red stvari.

186

KOLSKA EKSKURZIJA
Ne gubim nadu da onaj grad ima dar obrastanja u prie, isto
kao grad Gdanjsk. Zato moj saet izvetaj moe biti od koristi.
Bilo je to davno, hiljadu devet stotina dvadesetih godina. Naa
kola je u junu, kad nas je odasvud iz strmih ulica, s okolnih um
skih breuljaka, mamilo dreavo zelenilo svee razvijenog lia,
imala obiaj da organizuje daleke ekskurzije. Ovog puta njen cilj
nisu bile ruevine srednjovekovnog zamka na ostrvu jezera, niti palata s parkom, koja je pre sto godina pripadala uvenom profesoru
univerziteta, ve mesto koje je pokazivalo sklonost naih nastavnika
romantinim linostima. Uostalom, recimo iskreno, ulivanje mladim
generacijama izvesne koliine predstava koje podravaju lokalnu
mitologiju ulazi u domen pedagokih obaveza. Poto je glavna mi
toloka linost naeg grada bio Veliki Pesnik, nisu mogli ponestati
detalji iz njegove biografije, u kojoj je znatan deo pripadao ljubavi,
nesrenoj, poto se devojka udala za grofa. Mesto u koje smo kre
nuli upravo je tom ljubavlju bilo obeleeno, to me sada udi, ali
tada me nije udilo.
Penjali smo se u voz s tvrdim klupama od svetlog drveta i bilo
nas je dovoljno da bunom veselou ispunimo nekoliko vagona.
Potom, oko dva sata te bezbrinosti, koju poznaju uenici, kad im
se osmehne srea da putuju umesto da idu na asove. Voz je skoro
sve vreme iao kroz ume i, kad smo stigli, kola se razvila kao du
ga zmija u maru od nekoliko kilometara kroz borovu umu. A me
sto je bila bela zgrada dvorca, u kome je nekada ivela pesnikova
draga 1 3 sa svojim muem, imunim spahijom, a takoe, ne dalje od
nekoliko stotina metara od kue, grupa drvea (ako se dobro seam,
breza i borova) s kamenom na sredini, kao uspomenom na oprotaj
ni sastanak pesnika s voljenom.
"

Re je o Marili V e r e a k u v n o j (

1799-1863) m l a d a l a k o j

ljubavi A d a m a

Mickjevia, koja se u d a l a za m n o g o starijeg grofa P u t k a m e r a . Prim. prev.

187

Pasivno smo primali to to su nam nastavnici prenosili iz roman

tine legende. Izgleda da ni oni nisu postavljali sebi pitanja da li je
umesno da se mlada ena iskrada iz kue u pono i sastaje u umi
sa ljubavnikom, dok je grof, kako se moe pretpostaviti, spavao
slatkim snom. Istina, kako se to odvijalo izmeu ovo troje, do da
nas se ne zna. Moda je romantini zain delovao dovoljno jako u
korist prihvatanja verzije o eterinoj i nikad ostvarenoj ljubavi. Ta
ko su verovatno mislili i oni koji su postavili memorijalni kamen.
Ali, zar na svetenik kateheta koji je bdio nad naim moralnim
zdravljem nije mogao da se usprotivi voenju kole u hodoae, u
predeo uspomena koje miriu na greh preljube? Njegovo neprotivljenje moglo je da svedoi o snazi kulta Velike Linosti, koja nam
uveava ponos i slavu, ali moglo je takoe da bude znak rezignacije
prema zakonima knjievnosti, iz osnova neiste oblasti.

188

UMA
Ekolog sa dvanaest godina, crtao sam mape moje drave, ija
je cela povrina bila pokrivena umom, i zanosio se itanjem roma
na Majna Rida o devianskim umama kraj Amazone. 1 4 Izvestan
uticaj na to mogao je da ima Lovjec Polski" na koji se pretplatio
moj otac, kao i diskusije o revirima tetreba i severnog jelena u Rudnjickoj praumi. injenica je da su pioniri zatite prirode uvek bili
lovci, a da je lov nekada predstavljao privilegiju monarha i knee
va, zahvaljujui njima, sauvani su u Evropi vei umski komplek
si, pretvoreni kasnije u nacionalne parkove - Fore de Fontenblo,
Dolina Aoste, Bjalovjea (kada e najzad itava Bjalovjea biti pri
znata za nacionalni park?). Od vremena najezde Normana na
Englesku i Viljema Osvajaa, koji je uveo drakonske zakone da bi
titio kraljevske jelene, tokom mnogih vekova, u raznim zemljama
Evrope trajala je, as jenjavajui, as dobijajui snagu, borba izme
u aristokratije i plebejaca za pristup u umu. Francuska revolucija
nije se ispoljila samo razbijanjem ekiima glava svetaca na roman
skim portalima, ve i ubijanjem u umama svega to tri i leti.
Drugi sukob znai istoriju evropskih uma, izmeu volje za nji
hovim ouvanjem i potrebom za drvima. Mo Velike Britanije,
ostrva, osiguravali su brodovi, sirovina za njihovu gradnju bilo je
drvo, ali samo visokog kvaliteta, pre svega, hrastovo, za oplate brod
skog trupa. Gubitak hrastovih uma ovekoveen je u engleskoj lite
raturi debatama u esnaestom i sedamnaestom veku. Kolebanja
trita drvetom u Engleskoj, naroito cena za hrast i bor za jarbole,
nisu bili bez veze sa splavarenjem drva Njemenom i vinom. Veo
ma visoke cene u periodu Francuske revolucije navele su na ubrza
nu seu ostataka prauma i bogaenja nemakih trgovaca u Rigi.

14

Vodena prauma u umi - t a k o z v u n o , m a d a ne s a s v i m pravilno, p r e v o e n

je n a s l o v Afloat in the Forest or, A Voyage among the Tree Tops, by C a p t a i n
M a y n e R e i d , 1889.
189

Re uma" izaziva danas drugaije asocijacije nego nekada.

Sume su u drevnoj Poljskoj, na primer, bile meane, s prevagom vi
sokog hrasta, graba i lipe, znai nisu imale mnogo zajednikog s tan
kim boriima koji su zauzeli njihovo mesto. albe u Satiru15 Kona
no vskog izgleda da znae trenutak kad su u Poljskoj iseene listo
padne ume. Tekoa njihovog obnavljanja i bri ciklus rasta etinarskog drvea promenili su pejza. U zemljama koje vekovima
vode umsku privredu predmet uzgajenja je najbre isplativo grae
vinsko drvo. Tako je i u Japanu. Kjoto lei meu brdima okruenim
ogromnim kedrovim umama, saenim gusto, to verovatno svedoi o potrebi tamonje drvne stambene gradnje vie za mladikovinom nego za gredama.
uma deluje na matu i u poeziji mnogih jezika daje mitske sli
ke. U engleskom je to mit veselih buntovnika, gospode iz drutva
Robina Huda, ili dvorana prognanog kneza koji borave u Ardenskoj
umi kod ckspira. U poljskom jeziku povezuju se grotgerovsko 16
slikarstvo, uma i ustanak. Ali, ta znai Cestar kod Mickjevia?
Malo je udno to se, i pored mnogih studija o Panu Tadeuu, nije
razmiljalo o tome kakav je rodoslov i pravi smisao legende o srcu
praume. Klasiarima ni na pamet ne bi palo da se uzbuuju zbog
nekakvih movara i drvea izvaljenog vetrom, znai, to je ve veo
ma romantino, srodno romanima Fenimora Kupera, koji je sma
tran tada velikim piscem, a takoe pejzaima divlje amerike priro
de romantino nastrojenih slikara. ak i kad bi postojala takva sro
dnost, stvar se time ne zavrava i mogu se oekivati dela veoma ve
likih razmera s dubljim oseajnim znaenjem te legende.

15

Satir ili divlji ovek - s p e v Jana K o h a n o v s k o g ( J a n K o c h a n o w s k i ,

1530

1584), n a j v e e g p e s n i k a poljske renesanse. P r i m . p r e v .

16

Artur G r o t g e r ( 1 8 3 7 - 1 8 6 7 ) , grafiar i slikar, n a r o i t o s c e n a iz u s t a n k a ,

istorijskih slika i p o r t r e t a . P r i m . prev.
190

PAN HADEU 1 7
Pan Hadeu, koga su kolski drugovi u Vilnu zvali Had, nije bio
toliko nevin kao to je mislila njegova roaka Selimena, koja ga je,
po drevnom roakom obiaju, zavela, a kasnije, kad se oenio jedi
nicom s mirazom, plesala na njegovoj svadbi. Vlasnik lepog imanja,
ubrzo otac gomile dece, potovani graanin u srezu, milostivi go
spodin Hadeu, imao je tota na savesti, to ipak ne znai da bi mo
gao da bude junak nekakve strano tune balade o sirotoj Krisji iz
sela koja se zbog njega utopila i pretvorila u ribicu. Malo drugaiji
sluaj koji je, takoe, bar u izvesnoj meri, pokazivao klasne odnose,
mogao bi nekoga da podstakne da napie priu o njemu.
I tako, Pan Hadeu je jednom u mladosti, zviduui, s pukom
na ramenu, iao kroz umski gaj, kad je je sreo Karusju, za koju je
znao daje slukinja kod domaina u kui kraj ume i devoje, o ko
me se zbog neega loe govorilo. To do ega je dolo nije mogue
opisati, jer nije mogue opisati situacije iz kojih se ne da istisnuti ni
mrvica psihologije. Nisu izmenili ni rei. Zagrlila ga je i prevrnuli
su se na travu pored stazice. U glavi Pana Hadeua nije se pojavila
nijedna misao dok je to trajalo, i dalje, nijedna misao dok su leali
jedno pored drugog i kad su se ponovo zagrlili. Nije imao takoe o
emu da razmilja kad je izaao iz ume i uputio se ka belim zidovi
ma dvorca. A moda je to razmiljenje bilo sasvim drugaije vrste,
primorano da se odvija bez rei. One se uopte nisu pojavile tako
brzo, tek posle vie godina, povezane s pitanjima koja su udila.
Pan Hadeu govorio je da nikad u ivotu nije doiveo neto
slino poto je svest teko iskljuiti, meutim, oni su se predavali
jedno drugome potpuno i bez svesti, jedino s oseanjem najvee
sree. Bilo je to kao povratak u prvi vrt, u kome se jo nije pojavio
1

'

P a n H a d e u - aluzija na najpoznatije d e l o poljskog pesnika A d a m a Mickjevia ( 1 7 9 8 - 1 8 5 5 ) , spev Pan Tadeu. Karusja je j u n a k i n j a Mickjevieve posrne
Romantinost koja od prevelike ljubavi p r e m a u m r l o m d r a g a n u poludi. Prim,
prev.
191

nikakav aneo s vatrenim maem. Zato onda nije pokuao da se

ponovo sretne s njom i nikad je vie nije video? Kako se moe na
praviti takva glupost? Znai li to da su se staleke predrasude tako
jako usadile u njegov um da nije smeo ak nijednom rei da se izda
pred samim sobom? Jer, mogao je, koliko god je hteo, da koristi tu
devojku, ali nije, nije se o tome radilo, i neto mu je branilo. Upra
vo ove nedoumice Pana Hadeua mogle bi da daju temu, zajedno s
pejzaem uma i jezera, a uprkos uobiajenom toku ljubavnih ava
ntura koje su obino smetane u te predele.

192

JEDAN IVOT
Uprkos savetima oca i strica, vernih naelima Veka Razuma,
predavala se itanju sentimentalnih ljubavnih romana, zaklinjala u
18

Osijanovu poeziju i oboavala Bajrona.

Ushieno je plesala na
balovima, ali najvie je volela usamljeno jahanje galopom po uma
ma ili pisanje egzaltiranih pria na francuskom, na jeziku koji je
znala bolje od svog maternjeg, poljskog. Naravno, morala se zalju
biti. Njen izabranik, lepi ruski oficir Vladimir, sin gubernatora Lit
ve, bio je ukljuen u liberalne organizacije, ali nije se naao na listi
sumnjivih u zaveri dekabrista.
Navaljivanja porodice da se uda ostala su bez rezultata. Jurila
je samo za Vladimirom, koji nije mogao da odoli njenoj izjavi lju
bavi. Posle toga strepela je za njega kad je poeo rusko-turski rat i
njegov puk poslat na Balkan. Vest o njegovoj smrti u juriu na
tvravu Sumla primila je kao kraj svog ivota. Uvek u crnini, jedini
njen cilj bio je da pronae grob svog ljubavnika i podigne tamo ma
uzolej, to bi joj omoguio nasleeni novac. Njegova otadbina bila
je sada njena otadbina, nisu je se ticali poljsko-ruski sporovi. Na
stanila se u Odesi, odakle su joj bili blii Balkan i mesto gde je po
ginuo njen voljeni.
Bilo joj je etrdeset godina kad je zbog mauzoleja doputovala u
Istanbul. Tamo je upoznala emisara poljske emigracije u Francuskoj i
romanopisca, Mihala ajkovskog, koji je na Balkanu vodio tajni obavetajni i organizacioni posao protiv Rusa. Dogodilo se da su se nasta
nili zajedno, mada je Mihal imao u Parizu enu Francuskinju i troje
dece, a za vreme jednog od putovanja na odmor dodao je ovom broju
etvrto. Njeno predavanje novom mukarcu bilo je potpuno. Otad je
njegova otadbina bila ponovo njena otadbina, njegova aktivnost,
18

R e j e o L u d v i k i njadeckoj ( 1 8 0 2 - 6 6 ) , erki p o z n a t o g n a u n i k a J e n d e j a
njadeckog, u koju je u m l a d o s t i bio zaljubljen p e s n i k JuliuS Slovaki (1809
1849). P r i m . prev.
193

njena aktivnost, a imetak namenjen mauzoleju promenio je namenu i

sluio pomoi obavetajnim akcijama kojima je Mihal rukovodio.
Nastojei da stekne sultanovu naklonost i obrazlaui svoj in
razlozima vie politike, njen ivotni saputnik preao je na islam i
uzeo ime Mehmed Sadik. Od tada je zvanino bila njegova ena,
to je zahtevalo izjednaavanje s poloajem turskih ena, noenje
ferede i odricanje od omiljenih etnji na konju.
Sadik-paa, vojnik i politiar, za vreme Krimskog rata voa kozakih odreda, naao je u gospoici Snjadeckoj, kako su je zvali
Poljaci, povcrenicu, pomonicu i savetnicu u lavirintu emigrantske
i meunarodne politike. Njene literarne sposobnosti sluile su sada
za pisanje raznih izvetaja, memorijala i politikih pisama, stoga je
svoje dane, a kasnije i mesece, provodila u radu.
Divlja, svojeglava, uporna, ravnoduna prema konvencijama i
pristojnosti: tako su je videli u mladosti i ovo miljenje nalo je po
tvrdu. Nita nije sauvano iz njenog arhiva i nikada neemo saznati
kako je osvojila Vladimira, ta je radila u Odesi i kako je poela
njena romansa sa Sadikom. Dodajmo da je imala otre crte lica,
crne oi, belu put i bila sitna. O njoj se toliko spletkarilo da bi to
ispunilo itave tomove. Danas je se niko ne bi seao daje postojala,
da davno, u Vilnu, nije izvolela jahati s Julekom, sinom gospoe
Salomeje Bcki iz prvog braka. Istina, nije razumela sanjalakog deaka i kad joj je ispoljio svoja oseanja, izbrusila ga je. Navodno,
kasnije ju je u svojoj poeziji predstavljao kao jedinu ljubav svog i
vota. Sluajui to, slegala je ramenima.

194

IGRE KOLARACA
Deda je poticao odande, sa istoka, i bilo je razumljivo samo po
sebi da u mislima boravi stalno u blie neodreenom predelu, ije
ime je glasilo: prolost. Nije esto priao, a ako bi se to i dogodilo,
njegove prie putane su mimo uiju. Jedna od njih ipak je dovolj
no zabavila nekoga od mladih pa ju je tada zapisao:
Skoro svi na naem starom univerzitetu poticali su iz istih u
pa i srezova zemlje, koja je jo onda izgledala doljacima egzoti
na. To znai, rodili su se u zabaenim mestima, udaljenim, ne sa
mo od velikih gradova, ve i od eleznikih pruga, u ljahtinskim
kuama, seocima, zabitima, sitnoplemikim posedima, kraj reice s
njenim jovama, uurenim pod brdom, kraj jezerceta, uvek izme
u zidova ume. Kao i ja, znali su od detinjstva mirise tresetita, la
na kvaenog ujesen, piljevine, smolavog drvea, mokre dlake pasa
kad se vraaju iz lunjanja po ipragu. Znali su gde se i kada mreste
tuke, kako pripremati harpun s luom, kako itati lisije tragove na
priu, koja e jela najsigurnije imati gnezdo kreja.
Imali smo, dakle, sigurno znanje, nezavisno od onog drugog,
sticanog u kolskom razredu i u univerzitetskim salama. Vredno
smo bubali latinski i dogaalo nam se da upliemo latinske rei i
reenice u glupe viceve i meusobna peckanja iparaca, a oni meu
nama koji su studirali pravo uili su formule rimskog i kanonskog
prava napamet, tako da su, ak probueni usred noi, mogli teno
da recituju o nejsnoama usu fructus ili o privilegijama koje ima
nasciturus.
U naim igrama i sporovima ipak se ee od latinskog pojav
ljivao narodni beloruski, na koji smo prelazili bez tekoe. Na nje
mu smo takoe priali jedni drugima smene i nepristojne priice,
iji su junaci obino bile ivotinje koje govore, medvedi, lisice, ali
najee zeevi i dabrovi. Tome treba pripisati i izvestan na dopri
nos terminologiji humanistikih nauka, usled mnotva dogaaja u
195

tom delu Evrope, osuenoj na zaborav, tako da logiari (jer o toj di

sciplini je ovde re) nikada nee saznati kakve su vatrene sledbenike imali u naem skromnom gradu. A ako to sada pominjem, onda
s punom sveu da sam jedini ovek na zemlji koji to jo pamti, a
pri tom se ne stidi da govori o sitnim dogaajima nae, samo malo,
nadmene mladosti.
Uili su nas tada logiku i u horu smo ponavljali nazive vrsta si
logizma: b a r - b a - r a , c e - l a - r e n t . Takoe s u nam ulivali
znanje o logikim grekama koje nam je koristilo u naim filozof
skim i politikim diskusijama za unitavanje protivnika, koji je mo
rao da se pokorno povlai, ako je u njegovom rezonovanju ispoljena greka, na primer izdajniko petitio principu, odnosno, kruno
dokazivanje koje trai povratak na poetak. Jednom, kad se upravo
na ovaj nain zavrila jedna od diskusija, neko je zapazio u ovoj
greci slinost sa beloruskom gatkom o rodi koja je progutala zmi
ju. Gleda roda, a ona mu odostrag izlazi. Proguta je jo jednom i
opet isto. Naljutila se i zatvorila je otvor kljunom. A ciapier cirku
liraj!" - kae. I tako smo, eto, iz naeg latinskog, iz poljskog i beloruskog folklora sklepali naziv, slikovitiji od petitio principii. On
je glasio: circumdupio in rodio. Bio bi nezaboravan da institucije i
ljudi ne prolaze, a kolarci verovatno vie nee znati kako je izgle
dala roda ili zmija".

196

UR - U - RA
Sistem javnog govora u onoj zemlji bio je malo razumljiv za
strance koji su se samo udili da ljudi mogu da ive i ak odravaju
dobro raspoloenje pod tolikim pritiskom vaee frazeologije. Ja
sam uspeo da naem klju za ovaj sistem kad sam se iz svog detinjstva prisetio nekih igara u naem dvoritu. Jurei se i udarajui,
uvek smo znali da moemo izgovoriti jednu maginu re, posle e
ga smo iskljueni iz igre i nepovredivi. Ova re je kod nas glasila:
,,ur-u-ra"..
Monotonija govora, referata, novinarskih lanaka, naunih ra
sprava u toj zemlji bila bi nepodnoljiva jer su se sluili dosadnim
jezikom, sastavljenim od vaeih surogata. Utoliko vie su se na toj
osnovi isticale izjave malobrojnih, bistre, slikovite, koje po svom
rezonovanju nisu zaostajale za onim to se moglo itati i sluati u
slobodnim zemljama. Gde se krila tajna? Ti malobrojni poznavali
su re koja je, izgovorena, iskljuivala iz igre i tada nisu vaile ni
kakve zabrane. Naravno, re je bila dobro uvana i samo upueni u
to znali su da/.je upotrebljena. Primenjenu u svakodnevnom govoru
poznavao ju je ipak veliki broj ljudi, to je omoguavalo da se nor
malno ivi i misli.

197

NASLEIVANJE STEENIH ODLIKA

Nije prihvaeno da se pie o unutranjim nevoljama svetenih
lica, jer izgleda da ona predstavljaju posebnu vrstu, sluge rituala.
Taj svetenik, nazovimo ga Stanislav, takoe je smatrao da nema
prava da pria o sebi, jer ljudi ne oekuju to od njega. Imao je ipak
jasnu svest o istovremenom boravljenju u dvema sferama, jednoj
preutkivanoj i drugoj koja se slui iskljuivo recima i pojmovima
koji odgovaraju katolikoj dogmatici.
To to je nosio u sebi moe se kratko definisati kao zaprepaenje. Ponekad je ak mislio da su njemu, roenom posle rata, rodite
lji preneli svoje trenutke uasa, kodirane u krvi, to bi pretposta
vljalo da ne nasledujemo samo genetski sistem, ve i sve potrese
organizma u radosti i oajanju. Zemlja izuzetno svirepe istorije sva
koga je ubacivala u takozvane granine situacije i znanje o stranim
dogaajima tinjalo je kasnije godinama ispod same povrine svakodnevice. Stanislav je traio u svom zaprepaenju svetom pravi ra
zlog koji ga je gurnuo da postane svetenik. Dugo je razmiljao o
pokolenju svojih roditelja i doao je do zakljuka da/.je ono uvrnu
to, ako ne i bolesno i, to je jo gore, nee to da prizna. Ako je neko
rob, poniavan, amaran, mrzi, a nemoan je, to ga obeleava zauvek. Lov robova u Africi i ropstvo obnovljeni su na evropskom
kontinentu, samo to su primenjeni na belce, pri emu su jedini beli
robovi morali da posmatraju kako su ubijani njihovi, takoe beli,
susedi, u iju odbranu nisu smeli da stanu po cenu smrti. Svetenik
Stanislav nije znao i nije pokuavao da sazna ta su oseali njegovi
roditelji kad su morali da skreu pogled s prizora holokausta Jevreja i priznaju u svojoj savesti da je strah za sopstveni ivot bio kod
njih jai od saoseanja ili ak obine pristojnosti. Svake nedelje ili
su tada u crkvu i nekako su uspevali da mire jedno s drugim. Mo
da su molili Gospoda Boga za oprotaj?
Svetenik Stanislav smatrao je sebe sinom ljudi koje je ponizila
i zgazila policijska drava, stvorena u ime rasne, a potom klasne,
198

utopije. U seminaru njegovu panju privukla je istorija prvih vekova Crkve, kad je hrianstvo najoiglednije bilo religija robova.
Onih, koje je za najmanji impuls pobune paganski Rim razapinjao
na krstove, postavljane du puteva, da bi njihova slika svedoila o
nepobedivoj moi imperije.
Zaprepaenje svetenika Stanislava podmetalo mu je slike pat
nji, koje nikakav ljudski protest, nikakva molba nisu u stanju da
promene. Nebo je odgovaralo utanjem na albe ibanih seljaka
kmetova, na jauke razapinjanih robova i na molitve zatoenika u
logorima smrti dvadesetog veka. Ako je Bog stvorio ovaj svet, pre
dat slepom zakonu sile, onda je bio moralno udovite i nije se
smelo u Njega verovati.
Stanislav je poverovao Bogu samo zato to je ovaj stavio na
muke svog jedinog Sina, drugim recima, samoga sebe, i svojim
ljudskim ustima proaputao u agoniji rei najvee sumnje. Potpuni
nedostatak logike u hrianstvu bio je jedino mogua logika vere.
Pa ipak, Stanislav nikome nije otkrivao svoju, za svetenika udnu,
opsesiju. Eto, nije mogao da se pomiri s lakomislenom, kako je
tvrdio, upotrebom krsta. Vernici su nosili ovu spravu za muenje
kao simbol Spasenja, ne videi na njemu telo koje se uvija u muka
ma, kao da, zabranjujui samo sebi matu, ovek moe da bude hrianin. Pretvaranje raspea u apstrakciju pomagalo je oduzimanju
stvarnosti telu na vealima ili u gasnoj komori, kako se samo ne bi
priznalo da je religija razapetog Boga religija kosmikog bola.

199

TRN
Svake godine razmiljao je o tome ta je izbegao i dovoljna je
bila ta misao da bi oseao sreu. Jer, moglo mu se dogoditi, na pri
mer, kad je ilegalno prelazio granicu, isto to i njegovom drugu iz
gimnazije Kralj Zigmunt August", koji je u logorima proveo 16
godina. Zaista, neprestano, danju i nou, zamiljana sudbina drugo
va iz Vilna u logorima i rudnicima Vorkute bila je lajtmotiv njego
vog dugog ivota, mada oni koji su pisali njegove biografije to nisu
znali. U mati se poistoveivao sa zatvorenicima polarne noi i
odatle je dolazila njegova ekstatina zahvalnost za svaki izlazak
sunca i svaku kriku hleba. Ipak, to je takoe bilo uzrok to je nosio
u sebi trn traume prema takozvanom Zapadu. Nije mogao tim ljudi
ma da oprosti, i to ne samo intelektualcima, koji uvek trae negde,
samo daleko od njih, savrenu tiraniju, ali nikome od graana onih
zemalja koje je povezivala ista volja neprimanja k znanju.
Postavljao je ipak sebi pitanje ta s tim trnom da uini. Najpo
tenije bi bilo preuzeti na sebe trud proklamovanja istine. Naalost,
Imperija lai bila je mona i prostoduni skupljai injenica nisu
mogli nita da uine protiv nje, jer su njihova uasavajua otkria
predstavljana kao halucinacije reakcionara. Potrebna je, dakle, bila
lukavija taktika. Neki, koji su nosili isti trn kao on, pristajali su da
slue Imperiji, kako bi se na taj nain osvetili nitkovskim politiari
ma Zapada. Meutim, on je posle mnogo kolebanja izabrao neto
drugo. Nauio je da se godinama pretvara da je, kao to dolikuje
potovaocu intelekta, kulturan, progresivan, tolerantan, popustljiv,
da je postao ak jedan od njih, zapadnih znamenitih linosti, samo
sa svojim znanjem koje je briljivo skrivao. A kad su njegove knji
ge dobile priznanje i o njima pisane analize, nijedan kritiar nije
otkrio da iza njihove filozofske sadrine stoji slika patnji i nesrea
koje izazivaju najvee zgraanje. Samo je iz seanja na zatvorenike
Vorkute mogla da potee nepogreiva mera za razlikovanje dobra i
zla, a ko se nje drao, bio je opasniji za dravu-udovite od puko
va i armija.
200

PROCES
U varoici S. voenje proces na kome su publika bile porodice
optuenih i gospoe iz lokalne inteligencije. Dole su zbog mladog
i zgodnog javnog tuioca, veoma popularnog u drutvu. Na optue
nikoj klupi petoro iparaca, uenika jevrejske gimnazije, predava
lo se slasti ponosa na svoju posveenost stvari, po uzorima koje su
nali u revolucionarnoj knjievnosti. Javni tuilac se epurio i ra
zmetao pred gospoama, eruditno dokazujui da knjige i asopisi,
naeni kod tih mladia, nepobitno ukazuju na njihovu pripadnost
komunistikoj organizaciji.
Isak, najmlai od optuenih, bio je sin jedinac modiskinje, ako
se ovaj naziv moe upotrebiti za zadovoljavanje kaprica provincij
skih pomodarki, odnosno prepravljanje starih eira u nove, po mo
di u dalekim prestonicama. Jedva je mogla time da prehrani sebe i
sina, zato nije imala za advokata. Pa ipak, Isak, na svoju alost, ne
bi mogao iste savesti da prizna proletersko poreklo i morao je u
odgovarajuoj rubrici da upie malograansko".
Kakva e poema podneti takav prozaian materijal? Taj bedni i
smrdljivi S., taj javni tuilac, zauvek sa igom srama, kad se kasni
je bude priseao svojih lakrdijatava, te gospoe, gospoa doktor
ka, gospoa advokatica, s flertovima kao jedinom crtom svoje bio
grafije, utonule u nitavilo. I Isak, kome je nedostajalo jo ivota da
bi stigao da se razoara u veliku ideju.

201

JEDAN PESNIK
Ovaj pesnik je itavog ivota stanovao u mirnom provincij
skom gradu, u vreme kad nije bilo ratova ni revolucionarnih pre
vrata. Iz njegovih pesama moe se rekonstruisati krug ljudi meu
kojima se kretao. To su bili otac i majka, enigmatina tetka Adela,
njen mu Viktor, jedna mlada osoba po imenu Helena, kao i bliski
prijatelj, vlasnik lokalne tamparije i filozof Kornelijus. I tih neko
liko linosti bilo je dovoljno da bi nastajala poezija sputanja u pro
valiju ili dizanja u ekstazu, svedoanstvo mranih strasti, grehova i
uasa. Odatle se moe izvui zakljuak da se znaaj neijeg dela ne
meri znaajem dogaaja, koji su na ovaj ili onaj nain doprineli
njegovom stvaranju.
Sigurno da injenice koje nasluujemo nisu imale veliki znaaj
za istoriju oveanstva. Da li je Adela bila oeva ljubavnica, da li je
i zato njen mu to dozvoljavao, da li je pesnik bio ljubomoran ili
je jednostavno bio na majinoj strani, kako je izgledala njegova ve
za s Helenom i da li je tu postojao trougao u kome je uestvovao
Kornelijus - to su zaista suvie banalne stvari ljudskog mikrokosmosa da bi im se pridavao znaaj. A, eto, kakva je dubina tih stro
fa u kojima, ifrovane, najobinije ljudske drame bljete sjajem poslednjih stvari, kakva mo transformacije toga to predstavlja samo
tkivo svakodnevnog ivota ljudi, u udesno miiavo telo stiha!
To delo je upozorenje svima onima koji zavide pesnicima na
bogatoj biografiji, koji imaju na raspolaganju slike gradova koji
gore, potucanja poludelog stanovnitva i mara razbojnikih bandi.

202

OEVI PROBLEMI
- Bez potrebe ste se sekirali zbog neuspelog sina. Sigurno da je
teko savesnom i vrednom oveku da gleda dangubu koji nije u sta
nju ni prebijenu paru da zaradi, samo nekakve sliice pravi i ita
vog ivota oev hleb jede. Ali, da nije bilo njega, niko ne bi danas
znao za trgovca iz Eksa. Proslavio je ime vaega roda, jer je sma
tran genijem. A to se novca tie, za to, koliko vrede danas njegove
slike, mogao bi da se kupi itav Eks, u kome su deca kamenjem ga
ala udaka.
- Lako vam je da danas tako priate. Gledao sam ga i nalazio u
njemu sve svoje slabosti kojih sam se stideo. Ja sam takoe, kad
sam bio mlad, hteo samo da zazjavam i sastavljam pesme, ali sa
vladao sam svoju nemarnost i naterao sebe da radim. ta ja imam
od njegove genijalnosti ako nisam stigao to da saznam?
ak je naslikao dosta dobro moj portret, ali to onda kad je jo
bio student. Kasnije je pravio samo nekakve mazarije. Vai argu
menti me nee uveriti, jer bludni sin je velika briga, a ako se ispo
stavi da jedan od mnogo hiljada takvih kao on neto vredi, izuzetak
tu nita ne popravlja.

203

DELO
Jurili smo, ali raspadali su se, jedan za drugim, ciljevi i sada
nemamo nita, osim umetnikih dela i potovanja ukazivanog nji
hovim stvaraocima.
Zajedno s tugom i saoseanjem, jer umetnik, pesnik ili slikar,
trudi se i svakodnevno juri za savrenou koja mu izmie, ali rezul
tatom je zadovoljan samo za trenutak i nikada nije siguran da je u
tome to radi dobar.
Mnoge snalazi to to se dogodilo ovome slikaru. Nisu ga se ti
cala nikakva ovozemaljska blaga, iveo je i oblaio se kako bilo, a
sveta re za njega je bila: raditi". I svakoga jutra stajao je ispred
tafelaja, radei celog dana, ali tek to bi zavrio platno, stavljao ga
je u ugao, zaboravljao ga i poinjao ujutru novu sliku, s novom na
dom. Pao je na ispitu za Akademiju umetnosti. Voleo je majstore
slikarstva, stare i svoje savremenike, mada nije oekivao da ih moe
dostii. Nije podnosio svetski ivot, jer to bi ga odvajalo od rada, i
drao se po strani. iveo je sa enom, svojim modelom, s kojom je
imao sina, a posle sedamnaest godina zajednikog ivota, oenio se
njome. Saloni su sistematski odbacivali njegove slike. Bila mu je
potrebna potvrda da neto vredi, ali kad su ga prijatelji hvalili, nije
im verovao i smatrao je sebe neuspelim slikarem. Svoje slike je u
tirao i nitio ili razdavao. U starosti je oajavao nad svojim pora
zom, mada je i dalje svakodnevno slikao. iveo je u svom rodnom
gradu, u kome je bio preziran i omraen, ne zna se zbog ega, jer
nikome nije smetao, a pomagao je siromanim ljudima. Zaputen, u
uprljanom odelu s otkinutim dugmetima, sve vie je izgledao kao
strailo i na ulici je bio predmet ismevanja dece. Zvao se Pol Sezan.
Ova pria moe da podigne duh mnogih italaca, poto dospeva u poznati ablon neprepoznate i kasno ovenane veliine. Pa
ipak, ivele su takoe, esto pored nas, bezbrojne hiljade isto tako
vrednih i pokornih umetnika, ija imena danas nita ne znae.
204

BAJKA
Katedrala je bila gotska, ali sagraena u devetnaestom veku i
potom smanjena neboderima koji je okruuju. Deji hor pevao je
Hajdnov Kirije" i rei Psalma 19. o nebesima koja kazuju slavu
Boju. Potom su pesnici, jedan za drugim, recitovali pesme svog
umrlog prijatelja, zasnovane na Psalmu 26, molbi Bogu vojski da se
stara o njemu koji nije sedao s laovima, niti se druio s licemerima. Oitana je molitva i izvedena muzika Hajdna, Persia i Mocarta.
Od hiljadu okupljenih osoba u katedrali malobrojni su znali za
to je upravo tako prireen pogrebni obred. Ovaj pesnik poticao je
iz zemlje u kojoj su mu vie od zloinake tiranije smetale runoa
i vulgarnost. Njegova okolina ih je primala kao neto najprirodnije,
meutim, on, tanke koe i prefinjen, krgutao je zubima i nije umeo
da obuzda svoj gnev. Uzalud je pokuavao da zatvara ui i ne slua
besmislene rei, pojaavane zvunicima, i nametljivu muziku ro
mantinih kompozitora koja se lila iz njih ili, srodne njoj, ciganske
romanse. Ovi zvui su se povezivali s optim sivilom, smradom i
mirisom kuvanog kupusa. Najzad je naao sklonite na ostrvu knji
ga i ploa, koje je izmislio sa nekoliko prijatelja. itali su engleske
metafizike pesnike i sluali s tekoom steene ploe barokne mu
zike.

Drava nije volela pesnika, jer je njegovo vidno gnuanje tu

maila na svoj nain, odnosno politiki. Dakle, prognan je i svoje
progonstvo prihvatio je mirno, jer se odjednom, prvi put u ivotu,
osetio normalno, okruen ljudima, prizorima, mirisima koji ne iza
zivaju grevite reflekse. Stekao je u inostranstvu veliku slavu i
javno nastupao u odbranu poezije, kao i svake umetnosti, tvrdei da
u itavoj istoriji optenja ljudi s ljudima estetika uvek prethodi eti
ci. U svoju zemlju nije nameravao da se vrati i, ispravno, imae svoj grob u Vivald

205

MEU LJUDIMA
Nauka i njena zauenost vasionom, mikrokosmosom i makrokosmosom. Ali najudnije je biti sebi jedini" (Bjaloevski) u ljudskoj
vrsti. Ne zna se s ime tu vrstu uporediti. S pulsirajuim organi
zmom, sastavljenim iz autonomnih delia, nekakvim gigantskom
moruzgama ili magli nom zvezda. Nemogue je misliti o njoj obje
ktivno, jer uas se pretvara u pohvalnu himnu, divljenje u odvratno
st. To je vrsta koja je pronala dobro i zlo, stid i oseanje krivice,
ekstatinu ljubav i strasnu mrnju, proizvodima svoga uma posegla
izvan granica galaktika, svoju razornu mo izvela iz ideja. U podne
sekretarica iskljuuje kompjuter i ide na lunch, a u njoj itavo dosa
danje oveanstvo krui, vrti se, kao prozrane linije u lopti. Upra
vo taj odraz ljudskih milenijuma, bogova, demona, vera, obreda,
presuda, obiaja, spaljivanja rtava, epopeja u njoj jednoj teko je
shvatiti. Sigurno hoda po zemlji, osea dodir dempera svojim si
tnim grudima, a, istovremeno, dublje od svesti, radi u njoj sve sto je
nekada bilo i to trai re. Jedna - i ne zna se uopte da li itava
prolost, ovekoveila se u njenim genima, ili bi - naprotiv - na ne
koj pustoj planeti morala da poinje od nule. Istovremeno, nije sa
mo vazduni mehur na velikom talasu, postoji takoe kao ona i to
je verovatno najzagonetnije.

206

KRISTOFER
Aprila 1996. g o d i n e m e u n a r o d n a t a m p a je izvestila da je u 75. godini i
vota u m r o Kristofer R o b i n M i l n , o v e k o v e e n u knjizi s v o g a oca A. A. Milna,
p o d n a s l o v o m Vini Pu, k a o Kristofer.

Ja, Vini Pu, odjednom moram da razmiljam o stvarima, prete

kim za moj mali razum. Nikad nisam razmiljao o tome ta je ta
mo iza naeg vrta, u kome smo se nastanili ja, Praslin, Zekhop i Iar
s naim prijateljem Kristoferom. To znai mi stanujemo ovde i da
lje, nita se nije promenilo i upravo sam pojeo iz upa med, bezma
lo sve, samo je Kris otiao na trenutak.
Premudra Sova kae da odmah iza nae ograde poinje Vreme,
a to je takav bunar, strano dubok, u koji ponekad samo neko upa
dne, leti i leti dole, da se ak ne zna ta se kasnije dogaa s njim.
Brinuo sam malo za Kristofera da ne upadne tamo, ali vratio se i ta
da sam ga pitao za taj bunar. Pu - rekao je - bio sam u njemu i pa
dao i, padajui, menjao se, noge su mi postale duge, bio sam veliki,
nosio sam pantalone do zemlje i brada mi je porasla, potom sam
osedeo, pogrbio se, iao sa tapom i najzad umro. Sigurno sam sve
to sanjao, jer bilo je nekako nestvarno. Uvek si za mene bio stvaran
samo ti, Pu, i nae zajednike igre. Sada vie nikuda neu otii, ak
kad bi me pozvali na uinu."

207

SLIICE
Cartoons i comics su nastali u Americi, ali slikovnice za decu,
s tekstom ogranienim na kratke dijaloge i uzvike, usavrili su Fran
cuzi i Belgijanci. Slikar Erve proslavio se serijom o deaku Tentenu, njegovom psiu Milu, ispiuturi, morskom vuku, kapetanu Hedoku i rasejanom nauniku, profesoru Turnsolu. Neke epizodne li
nosti, kao koloraturna pevaica s velikim grudima, Bjanka Kastafjore, nastanile su trajno moju kolekciju humoristikih stereotipova.
Uostalom, svi junaci Tentenove serije su vrsta ljudskih tipova, e
stih u zemljama francuskog jezika i veoma su zabavni zato to su
tako poznati. Tentenove knjige stekle su svetsku popularnost, mo
glo bi se ipak sumnjati da li su isto tako zabavne u drugim kultur
nim kontekstima. Na primer, dva nespretna detektiva, sa tapovima,
s crnim polucilindrima, Dipont i Dipond, suvie su verni portreti
francuskog bourgeois. Mada, treba priznati, irei igru stereotipovi
ma na druge zemlje i kontinente, Erve je odlino pogaao, na pri
mer, slikajui junoamerike oficire, diktatore i policajce, ili poka
zujui (proroanski) raketu lansiranu na Mesec iz zemlje zvane Sildavija, u kojoj seljaci idu u opancima od like, a svaki drugi graa
nin je policijski agent. Moe se rei da slikovnice parazitiraju na
stereotipovima, to znai na ustaljenim predstavama o mestima i
vremenima. To je sluaj makar u seriji doivljaja mlaanog viteza
Johana i njegovog prijatelja, kepeca Pirluja (Pjer Luj) u srednjovekovnoj Francuskoj. Bitke ili udaranje maevima po oklopima, pe
njanje po opsadnim merdevinama na zidine grada koji se brani, tra
enje udotvornih lekova i izvora ive vode, zamkovi, loi i dobri
kraljevi, vraare, vetice. Ali i sasvim nove ideje, na primer, umesto patuljaka, narod malenih trumfova, iji jezik poznaje samo je
dan glagol schtrumpfer (ja trumfujem, ti trumfuje, oni trumfuju"). Dvadeset godina posle raanja Strumfova u Francuskoj, oni su
napravili karijeru u Americi kao Smurfs, ali lingvistiki humor se
izgubio, zajedno s gramatikom, zasnovanom na fleksiji - s glago
lom schtrumpfer moe se mnogo uiniti, s glagolom to smurf- ma
lo. Slino slikovnice iz serije Asteriks, ija se radnja odvija u pre208

drimskoj Galiji, izgleda da se pozivaju na znanja iz udbenika sa

mo jedne zemlje.
Odrasli itaju u Americi comics kao dodatke novinama. Nemir
ne ezdesete godine donele su slikovnice nove vrste: umesto likova
koji se pozivaju na to sto je poznato, ilustrator R. Kram uveo je ide
olokog junaka, samo donekle stvorenog po uzoru na neurednog i
neobrijanog hipija. Mr. Natural je proklamovao potpunu slobodu u
zadovoljavanju prirodnih nagona, odbacivao sva pravna i obiajna
sputavanja. Porasla mu je duga brada, iao je bos i kao jedinu odeu imao je dugu koulju do lanaka. Njegovo neustruavanje u
ispoljavanju ta upravo eli, davalo je priliku za komine opscenosti.
Nigde u Americi nisam video ono to u Japanu. Veernji voz
kraj Osake, u vreme povratka s posla. Mnotvo mukaraca, sede ili
stoje, svaki s licem okrenutim slikovnici. U njoj jurenje, vezivanje,
zapuavanje usta krpom, guenje, seenje, klanje, raznorazne vari
jante potpunog sadizma. Sigurno im je potrebno. Ne piju. A moda
je bolje piti?

209

SLIICE
Cartoons i comics su nastali u Americi, ali slikovnice za decu,
s tekstom ogranienim na kratke dijaloge i uzvike, usavrili su Fran
cuzi i Belgijanci. Slikar Erve proslavio se serijom o deaku Tentenu, njegovom psiu Milu, ispiuturi, morskom vuku, kapetanu Hedoku i rasejanom nauniku, profesoru Turnsolu. Neke epizodne li
nosti, kao koloraturna pevaica s velikim grudima, Bjanka Kastafjore, nastanile su trajno moju kolekciju humoristikih stereotipova.
Uostalom, svi junaci Tentenove serije su vrsta ljudskih tipova, e
stih u zemljama francuskog jezika i veoma su zabavni zato to su
tako poznati. Tentenove knjige stekle su svetsku popularnost, mo
glo bi se ipak sumnjati da li su isto tako zabavne u drugim kultur
nim kontekstima. Na primer, dva nespretna detektiva, sa tapovima,
s crnim polucilindrima, Dipont i Dipond, suvie su verni portreti
francuskog bourgeois. Mada, treba priznati, irei igru stereotipovi
ma na druge zemlje i kontinente, Erve je odlino pogaao, na pri
mer, slikajui junoamerike oficire, diktatore i policajce, ili poka
zujui (proroanski) raketu lansiranu na Mesec iz zemlje zvane Sildavija, u kojoj seljaci idu u opancima od like, a svaki drugi graa
nin je policijski agent. Moe se rei da slikovnice parazitiraju na
stereotipovima, to znai na ustaljenim predstavama o mestima i
vremenima. To je sluaj makar u seriji doivljaja mlaanog viteza
Johana i njegovog prijatelja, kepeca Pirluja (Pjer Luj) u srednjovekovnoj Francuskoj. Bitke ili udaranje maevima po oklopima, pe
njanje po opsadnim merdevinama na zidine grada koji se brani, tra
enje udotvornih lekova i izvora ive vode, zamkovi, loi i dobri
kraljevi, vraare, vetice. Ali i sasvim nove ideje, na primer, umesto patuljaka, narod malenih Strumfova, iji jezik poznaje samo je
dan glagol schtrumpfer (ja trumfujem, ti trumfuje, oni trumfuju"). Dvadeset godina posle raanja Strumfova u Francuskoj, oni su
napravili karijeru u Americi kao Smurfs, ali lingvistiki humor se
izgubio, zajedno s gramatikom, zasnovanom na fleksiji - s glago
lom schtrumpfer moe se mnogo uiniti, s glagolom to smurf- ma
lo. Slino slikovnice iz serije Asteriks, ija se radnja odvija u pre208

drimskoj Galiji, izgleda da se pozivaju na znanja iz udbenika sa

mo jedne zemlje.
Odrasli itaju u Americi comics kao dodatke novinama. Nemir
ne ezdesete godine donele su slikovnice nove vrste: umesto likova
koji se pozivaju na to to je poznato, ilustrator R. Kram uveo je ide
olokog junaka, samo donekle stvorenog po uzoru na neurednog i
neobrijanog hipija. Mr. Natural je proklamovao potpunu slobodu u
zadovoljavanju prirodnih nagona, odbacivao sva pravna i obiajna
sputavanja. Porasla mu je duga brada, iao je bos i kao jedinu odeu imao je dugu koulju do lanaka. Njegovo neustruavanje u
ispoljavanju ta upravo eli, davalo je priliku za komine opscenosti.
Nigde u Americi nisam video ono to u Japanu. Veernji voz
kraj Osake, u vreme povratka s posla. Mnotvo mukaraca, sede ili
stoje, svaki s licem okrenutim slikovnici. U njoj jurenje, vezivanje,
zapuavanje usta krpom, guenje, seenje, klanje, raznorazne vari
jante potpunog sadizma. Sigurno im je potrebno. Ne piju. A moda
je bolje piti?

209

U POZORITU
Profesionalni glumac mnogo je razmiljao o gledalitu. Bilo je
kao vezena tkanina sa arama mnotva lica i ta lica, enska, muka,
okrugla, izduena, pozivala su da se pronikne u njihov smisao. Na
metalo se poredenje s tesno posaenim, jedna uz drugu, krunama
cvea. Oi i glave, okrenute ka njemu, izgledale su kao krune dugih
stabljika koje se njiu, zapletenih dole, i izranjaju iz nekakve dubi
ne vode ili masne tresetne barutine. Bila je dovoljna veba mate,
kojom se od detinjstva bavio, u mislima ih skidajui gole, videi
njihovu ensku i muku telesnost u ko zna koliko bezbrojanih vrsta
detalja. Sala puna oiju i lica nosila je pod povrinom tajne pojedi
nanih ivota, meusobno spojenih u toliko raznovrsne veze da ni
kakav kompjuter ne bi mogao da izae s njima na kraj. Svet je bio
pozorite, ne samo u ekspirovskom znaenju scene, na kojoj se po
javljuje ovek u raznim fazama svoga ivota, kao uenik koji se vu
e u kolu, mladi vojnik, zreo ovek koji obavlja dunosti sudije,
starac bespomoan kao dete. Tragedija, komedija i farsa odigravale
su se tamo, u gledalitu, ili pre e biti da su ih donosili sa sobom, za
trenutak ukoeni u svojim foteljama. Njihovi ivoti sadravali su u
sebi sve situacije koje su glumci igrali ili su mogli da igraju, ali verovatno uzbudljivije, jer su koa, znoj, kosa, vagine, muki udovi,
bradavice bili stvarni i prisutni u njihovoj svesti kao - odraene u
ogledalima - akcesorije misterije, u kojoj su uestvovali.
Pretpostavimo, govorio je sebi, da se mi na sceni i oni u sali
pojavljujemo za trenutak i odmah nastaje Nita, jer nas nije posta
vio nikakav vii poredak, jedino sluaj. Drugim recima, da igramo
pred praznom salom, jer njihove telesne, obine i, u njihovim umo
vima, preraivane, vratolomne ensko-muke prie, njihove male
radosti i velike nesree raspadaju se bez traga. Tada je shvatio da
su pozorite i religija meusobno povezani. ta je drugo takvo neverovatno mnotvo ako ne mrea ispletena od njihove svesti, a ta
mrea upuuje na to da postoji jedna sveprisutna Velika Svest.
210

LEPA DEVOJKA
- Naravno da sam provodila veoma mnogo vremena pred ogle
dalom i dopadala se sebi. A ak, iskreno govorei, nalazila sam u
sebi kurvarske sklonosti. Ove sklonosti verovatno imaju svi, ali e
ne mnogo. Pa ipak, kad sam pristala na taj sastanak, ispostavilo se
da je to neto drugo. Jednostavno, nisam imala para i inilo mi se
da to to u biti fotografisana gola nije nita naroito. Potom sam
videla sebe na stranici u tzv. prirodnim bojama, s propisnim istica
njem grudi, s rukama koje toboe brane pristup dlakavoj ivotinjici
na venerinom breiu. Kaem vam, bio je to uzbudljiv doivljaj.
Jer, uvek kad sam gledala sebe nagu, u ogledalu, delovi tela nisu
postojali kao stvari, bili su moji i kao tim mojstvom zainjeni. Isto
tako i u ljubavi, jer nismo pare mesa na tanjiru. A tu naglo potpu
no de-mojovano telo, skoro isto kao na ginekolokom stolu, mada
se tada takoe branimo iznutra protiv takvog objektizovanja i ni
smo lekarev pogled. Prisetila sam se svedoanstava onih koji su se
vratili sa praga smrti. Svi su u jednom saglasni, mada to biva tuma
eno na najrazliitije naine, zavisno od uverenja. Tvrde da postoji
trenutak kad posmatramo negde nadole svoje telo, kao da se uzdi
emo nad njim, nad svojim telesnim omotaem, ve ravnoduni
prema njemu. Verovatno postoji neto od toga u doivljaju o kojem
govorim.

211

VRAANJE
Stari udak voleo je dugo da sedi u kafani umetnika, gde je do
lazio par, mlad, lep i verovatno srean. Starog su se malo bojali
zbog njegove prolosti kao iz legende, njegovog izgleda vraa i na
roito interesovanja za magiju i hiromantiju. Jednom ga je devojka
zamolila da im gleda u dlan. Evo sta je on rekao: Taj Romeo Vam
se dopada zato to vam laska da ste oseanjima vezani s tako zgo
dnim i sposobnim momkom. Pa ipak, to to Vi smatrate njegovom
ljubavlju kod njega je samo stalno uveravanje sebe da treba da Vas
voli. U tome ak uspeva, jer mu je to potrebno za igre sa samim so
bom. Toliko vidim iz njegove linije sudbine. Odluno vas odvra
am od bilo kakve trajne veze s njim".
Naravno, to nije pomoglo. ta se dogodilo kasnije, suvie je
tuno da bih od toga pravio priu.

212

MU I ENA
Nije ila u crkvu zbog svoje uroene estitosti koja se uvek
izjanjavala nedvosmisleno: da-da, ne-ne. U crkvenoj zgradi treba
lo se pretvarati da se osea neto to se nije ni mislilo ni osealo.
Moda je bila roena racionalistkinja i rei i radnje svetenika osta
jale su joj nerazumljive. Ako zaista postoji Bog, nisu mu potrebna
ta pevanja, usrdne molbe i mumlanja.
Njen mu je iao u crkvu, podleui navikama svog katolikog
vaspitanja, i ako bi neke nedelje propustio misu, oseao se kao deai koji nije uradio zadatak. Njegovi motivi bili su ipak veoma
mnogoznani. Moe se rei da se povodio isto toliko oseanjem hu
mora, koliko saoseanjem. Ljudi (i on sam) izgledali su mu suvie
nesreni da bi im upuivao nekakve zahteve u ime istog razuma.
Pod majmunisanjem i neizleivim detinjastim ponaanjem svakoga
i svake krilo se oekivanje naglog otkrivanja apsolutne istine, ali
nita od toga nije moglo da se izrazi i ostajalo je ponavljanje obre
dnih rei, gestova, pokreta. Nedeljno jutro za njega je znailo udub
ljivanje u misli o sopstvenoj i bedi ljudi oko njega ueem u zaje
dniki stvaranom pozoritu, koje je bilo komino, sveto i tuno.

213

NASLEE
U vatikanskom muzeju savremene umetnosti veina slika nema
religijsku tematku, ne vidi se ni da su birana dela hriana. Bio sam
zadovoljan kad sam naao nekoliko platana Bena ana, amerikog
slikara, rodom iz Kovna, s kojim sam se druio za vreme svog
prvog boravka u Americi. Vatikanski eksperti su dokazali da razumeju jake, ali skrivene veze umetnosti s religijom.
Devocionalije, umetnost zvana Sen Siplis, kierski i sladunjavi
ivopisi i statuete, sve to i dalje postoji, starajui se da isto kao i
knjige svojim reima pria Bibliju za omladinu. Ali, vekovi hrianstva doneli su i drugaije plodove. Treba se diviti piscima-hrianima koji su u dvadesetom veku napisali knjige koje se obraaju milionima mladih italaca, mada religiji slue samo posredno, jer u
njima se o njoj ne govori. Meutim, ono to u njima postoji je jasna
podela na dobro i zlo, kao i trijumf dobra. Poto je to upravo orga
nizacijsko naelo svake zanimljive naracije, one su itane. Stratezi.
Slue se bajkom i sajens fiknom. Sesil Dej Levis i njegov predeo
Narnije, Tolkin sa svojom trilogijom Gospodar prstenova, Madlen
Lengl.

214

NA KRAJU STOLEA
Bilo je to verovatno neko nebo u ogromnim tihim umama, gde
se dogaala ili stvarala radnja te zabave i istovremeno uivo sastav
ljanog romana. Mi, njegove linosti, voleli smo da razgovaramo.
Nas, mukarce i ene, povezivala je slinost interesovanja, obrazo
vanja, pa ak i godina, jer preteno smo imali oko etrdeset. Igra se
sastojala u potpunoj slobodi u biranju jednog od umskih puteva,
ali lutanje njim je na aroban nain sretalo druga lutanja i pomeralo
napred narativni sie.
Pokazao sam put s koloteinom, ilebljenom u pesku meu
iglicama i busenima trave. Poli smo njom (mada vie ne znam ko),
vedri i sigurni da idemo u dubinu ume, ali put nas je izveo na pu
sta bespua na obali reke, na ijoj su se drugoj strani videli nebode
ri velikog grada. Naa stopala su tonula u sunerastu trule i spoti
cala se o mnotvo kostiju, najverovatnije ljudskih. Dakle, ovamo su
dovoena iz grada tela zloinaca i bacana na ubrita, umesto da su
sahranjivana. Mora da je bio tada veliki smrad u tom kraju. Uosta
lom, svuda smo nailazili na znake zagaivanja. Zagaena je bila reka, zarale konzerve i plastine flae uzdizale su se na gomilama
kra. S olakanjem smo silazili na livadu meu retke topole koje su
stajale tamo. Pa ipak, sredinom se uvijao u nekoliko cikcak linija
potok rio-ute boje, koji nije liio na iste potoke, i nije nam osta
jalo nita drugo nego da ga preemo preicom, gacajui u njemu s
nelagodnou. Dalje smo naili na novu okuku ove prljave reke, na
ovom mestu znatno dublje, i kad je jedan od nas utonuo u nju do
pojasa, dobio je skoro histerian napad. Vikao je da mu je dosta
svega, da je ve zaraen, da je ivot na takvoj Zemlji neizdriv. Ta
ko, dakle, roman, zaet u nekom nebu, nije se zavravao radosno.

215

ALASTOR
Ne moe se rei da su filmovi koje je reirao Alastor mrani,
ipak, su zabrinjavajui. Imaju svoju entuzijastiku publiku koja ce
ni u njima upravo vieznanost linosti i upotrebu simbola. Sluaj
Alastora je poseban, kako dokazuju ne samo njegovi filmovi, ve i
njegove mnogobrojne izjave u intervjuima i lancima.
ovek trauma i opsesija, Alastor je otvoreno izjavio da mu se
njegovi filmovi ne dopadaju, jer nisu dovoljno pozitivni. Zeleo bi
da pravi drugaije, ali dosad nije umeo. Javno je rekao da se smatra
hrianinom, ali da je grenik i njegovi lini nedostaci su odgovorni
za to to ga mui u njegovoj umetnosti, mada postoje i objektivni
razlozi za njenu nesavrenost.
Vaspitavati se u pobonoj anglikanskoj porodici oigledno nije
dovoljno da se sauva nezavisnost od pritisaka sredine koja za reli
giju malo brine, i Alastor je iveo kao njegovi vrnjaci i vrnjaki
nje, razlikujui se moda samo po ozbiljnosti svojih filozofskih
interesovanja. U jednom trenutku, ipak, u njemu je dolo do preok
reta i vera detinjstva ponovo je dobila svoj izgubljeni smisao. To se
dogodilo, ne zbog nekih propovednika, ve Tolkinove trilogije
Gospodar prstenova, itane u deatvu, koja ga je polako proimala
na nivou dubljem od svesti. Ova bajka o borbi sa zlom naglo ga je
istrgla iz stanja zabavne tolerancije prema varljivim merama ljud
skog vrednovanja i nametnula misao o moi Zla u dvadesetom veku. Ispostavlja se da je poistoveivanje s junakom naih mladala
kih lektira esto odluujue u zrelom dobu i Alastor se, kao Frodo
Bagins kod Tolkina, osetio optereen misijom otpora prema opa
snom predelu Mordor.
Prema svim znacima, Pakao se irio na zemlji kao kap mastila
na upijajuoj hartiji, ali to se nije dogaalo samo spolja, ve i u
unutranjosti svakog od savremenika. Alastor je posmatrao ovu
mranu mrlju u sebi i u trenucima obrauna stideo se svog ivota,
216

toliko slinog ivotima njegovih poznanika i prijatelja. Nazivajui

stvari pravim imenom, bio je preljubnik i bigamist, to je moglo da
pomogne prilikom stizanja u umove publike, jer sigurno nije bio
starovremenski, ali unitavalo je njegovu sliku o sebi kao izaslani
ku sila dobra protiv vladanja Mordora.
U njegovim filmovima ubica se obino udi da je moglo neto
tako da mu se dogodi. Ja, dobar i drag, kako sam samo mogao tako
neto da uinim? U ovim situacijama nije teko videti transpoziciju
reiserovih nevolja sa sopstvenim haosom, koji je voleo da iskljui
iz moralnog suda na principu specijalne privilegije, a onda ga nera
do merio prema deset zapovesti.
ta je znailo njegovo istupanje protiv sopstvenih filmova?
Njegov ideal bila je jednostavnost radnje, u kojoj zlo biva pobeeno, dobro trijumfuje, a celina moe da se dopada deci. Zar - pitao
je - arobna frula nije bio najbolji Bergmanov film i zar nije to za
sluga Mocartove muzike? Pa ipak, u toj tenji ka idealu jasnoe i
jednostavnosti Alastor je nailazio na barijeru, nemoguu za prevazilaenje, kao ugraenu u samu tehniku anra koji je negovao. To
ga je udilo i ljutilo. Dakle, poeo je da sumnja da u demonskom
veku, dela neiskvarena mrakovima Pakla mogu da budu samo izu
zetak.

217

DUHOVNIK
N e g d e devetsto ezdesetih g o d i n a P a k a o je n e s t a o . N i k o nije u stanju da sa
s i g u r n o u k a e k a d a se to dogodilo. N a j p r e je b i o i o d m a h p o t o m ga nije b i l o . "
Dejvid Lod

ezdesetih godina Mihal je bio mladi svetenik koji je intenziv

no preivljavao zemljotres II Vatikanskog koncila. Za razliku od
mnogih svojih kolega iz seminara, koji su izvukli zakljuke iz ne
dostatka teolokih osnova celibata, napustili sveteniki posao i
osnovali porodice, on je zadrao nepoverenje prema liberalima u
Crkvi koji su ili u krajnost. Razlog za to bila je sigurno injenica
to je Mihal bio obraenik iz protestantizma, dakle, bio je svestan
znaenja strogo definisanih okvira i razlika, iji je nedostatak do
zlogrdio drugim ispovestima. Osim toga, ambicija mu nije dozvo
ljavala da skrene s jednom odabranog puta. Potiui iz veoma siro
mane porodice, optereen seanjem na nesreu, kakva je bila ne
zaposlenost oca, izbegavao je lakomislena reenja. Naprotiv, poto
je jednom napravio izbor, bio je duan, ne samo da ostane pri odlu
ci, ve i da se uspeno bori za svoje mesto u crkvenoj hijerarhiji.
Nije verovao u Pakao, znai, odbaciovao je misao o bilo kakvoj
kazni za govorenje neistine. Svestan da je svetenik koji ne veruje,
uvao je sve privide vatrene vere i sam kontrast sa svetenicima
njegove generacije, koji su otvoreno priznavali sumnju, bio je do
voljan da se o njemu stvori izvrsno miljenje. Poslat na studije u
Rim, potvrdio je ovo miljenje tokom nekoliko godina svog borav
ka tamo odlinim ocenama i uzornim vladanjem. Danas je Mihal
jedan od poznatijih biskupa svoje zemlje koji ponekad uzima re o
aktuelnim pitanjima.
Upitan o sluajevima ove vrste, kardinal X se nasmejao. Pa,
istorija Crkve je puna takvih primera. Sigurno je danas meu sve
tenicima manje ljudi vatrene vere. Veina njih ima mlaku ili slabu
veru, na granici neverovanja. Meutim, istorija Crkve dokazuje da
218

su lazovi, licemeri i bogohulnici u njenom krilu, hteli to ili ne, radili u korist njene trajnosti, zato i oni danas mogu da budu korisni.

219

NA UNIVERZITETU
Ovaj univerzitet vodio je rauna o politikoj ispravnosti, starao
se da zaposli to vei broj lica odgovarajue boje koe i odgovara
jue orijentacije. Slabe anse za sticanje poloaja predavaa imala
je bela osoba, mukog pola, heteroseksualne orijentacije, samo ma
lo bolje, ako je bila gej. enski pol, bele puti, pomagao je, mada je
preporuljiva bila feministika aktivnost, plus, ako je mogue, pro
pagirano lezbijstvo. Sto tamnija boja koe, to bolje i Katedra angli
stike ponosila se time sto je dobila pesnikinju obdarenu trima poe
ljnim odlikama: 1) crnkinja, 2) ena, 3) ekscentrian radikalizam
pesama. Neke katedre bile su u pravim nevoljama, jer gde nai
crnca za predavanje vedske knjievnosti? Katedra slovenskih knji
evnosti iskobeljala se iz teke situacije, odstupajui od optimalnih
oekivanja i zadovoljavajui se Indusom koji je znao ruski jezik.
Kao tamnoputa i ena, istaknuta romansijerka iz Indije ispunja
vala je uslov Katedre za anglistiku, naalost, imala je mua, ali zato
je umela da predaje o gadostima kolonijalizma. Jedan profesor iz
Poljske, stojei s aom viskija na partiju, odrao joj je sledei go
vor:
U naim krajevima Evrope nekoliko generacija je omiljeni pi
sac za omladinu bio il Vern. Dakle, ovaj il Vern je u svojim ro
manima o putovanjima po celoj zemlji pruao itaocima mnoga geo
grafska znanja, nije se uopte klonio politike, izraavajui svoje li
beralne i progresivne ideje. To bi moralo da Vas zaintersuje, jer
njegove omiljene linosti su neprijateljski raspoloene prema En
gleskoj. Nestali otac, kapetan Grant u Deci kapetana Granta, bio je
kotski patriota i krenuo je na put brodom da bi tamo naao kopno
ili ostrvo za osnivanje kolonije koja bi bila mala nezavisna kotska.
kotski patriota bio je isto tako Lord Glenarvan, koji je svojom jah
tom krenuo da trai izgubljenog Granta. Politike simpatije su tako
e izraene u Tajanstvenom ostrvu, jer Amerikanci iji se vazduni
brod razbija na ostrvu su Jenki sa severa, meu njima jedan crnac,
220

u knjizi je hvaljena i poslovina tehnika inventivnost Jenkija. Ka

ete da kod vas, u vaoj zemlji, gospoo, nije itan il Vern, mada
ste uli za njegov roman Dvadeset hiljada milja pod morem. Mno
go Vam se izvinjavam zbog profesorske manije, ali ova informacija
moe Vam biti od koristi. U ovom romanu Kapetan Nemo, razoa
ran u ljudski rod, borac za slobodu svoje zemlje, podmornicom pu
tuje po okeanima. Poticao je iz indijskog plemikog roda i vodio
borbu s britanskom imperijom. Bio je takoe genijalan naunik i
sagradio je prvu podmornicu u istoriji. Kada je izgubio nadu u oslo
boenje Indije, mizantropski se sklonio u svoj podvodni brod.
Kao mladi italac Verna bio sam oboavalac Kapetana Nema,
koji mi se inio udno blizak, slian poznatim mi borcima za oslo
boenje moje zemlje iz njene romantine knjievnosti. Uostalom,
pripadao je upravo njihovom pokolenju, onom koje je posle 1848.
godine moralo da prizna svoj poraz. Ovde moram da dodam da se u
Vernovim romanima pojavljuju predstavnici raznih ugnjetavanih
naroda, ali nema Poljaka, koji u drugoj polovini devetnaestog veka
u Parizu nisu bili u modi. Kad se ne bih bojao da ete me osumnji
iti za provincijski nacionalizam, upitao bih odakle kod Verna Indi
ja, ako se Evropa, koliko mi je poznato, nije preterano interesovala
za oslobodilake tenje vae zemlje. Moda je Kapetan Nemo tre
balo na poetku da reprezentuje neki od ugnjetavanih evropskih na
roda, jer koliko je samo slian, makar bajronovskom Maaru, mizan
tropu iz Zamka na Karpatima. Uostalom, nisam uopte siguran da
li je tako zaista bilo, moda je jednostavno Vern u linosti Kapeta
na Nema eleo da ukae potovanje takozvanim obojenim narodi
ma. S njima je, uostalom, imao stalne probleme jer, na primer, kad
su se deca Kapetana Granta nala na Novom Zelandu, Englezi su
tamo bili oigledno napadai, agresori, ali nosili su sa sobom civili
zaciju, meutim, domoroci koji su branili svoju nezavisnost, upranjavali su ljudoderstvo, to u Vernovim oima nije spadalo u
vrline i u poslednjem trenutku spasao je svoje junake od kuvanja u
kotlu. U svakom sluaju, u svoj kurs o antikolonijalizmu u knjie
vnosti morali biste da uvedete knjievnost za omladinu".
221

MUKE ISTORIARA
Istoriar profesor Nort s tugom je pratio kampanju protiv poj
ma objektivne istine, koja se razvija na univerzitetima. Njegovi pu
ritanski preci, u ime toga, to su smatrali istinom, napustili su u se
damnaestom veku britansko ostrvo samo zato da bi se njihov prau
nuk sada oseao skoro isto tako staromodan kao oni. Pokolenje
kolaraca, koje se u mladosti zanosilo marksizmom, predalo se delima francuskih dekonstruktivista i zaklinjalo u Nieovo ime, ismevajui istinu kao surogat metafiziara i masku nasilja.
Nort je sasvim svesno za predmet svojih prouavanja izabrao
mikroskopski srez, izgubljen negde u utrobi Evrope da bi, izbegavajui varljiva uoptavanja, otkrio ta se dogaalo tamo za vreme
Drugog svetskog rata. Naizgled, tamo nije moglo da se dogodi nita
to zasluuje panju: dve-tri varoice, movare i ume. U stvari, bi
lo je potrebno temeljno znanje o prolosti da bi se objasnilo na koji
nain su se na tako malom prostoru nali tada ljudi koji su govorili
ak pet jezika i ispovedali razliite vere. Tiina i pomalo melanholina lepota ove provincije (koju je posetio proveravajui svoje je
zike sposobnosti) inilo se da uveravaju u mo zaborava. Ipak, do
voljno je bilo uhvatiti jednu nit svedoanstva, a jedna za drugom
pojavljivale su se slike strasnije od onih na koje je bila u stanju da
se odvai fantazija ak najveih slikara-sadista. Tueni su, silovani,
ubijani, veani, ivi spaljivani, kamenovani, ranjenici utirani, sve
dok ne bi umrli, i verovatno se nije tedeo nijedan bol koji moe da
doivi ovek. Ko je ubijao, ko je silovao, ko je muio? Ko je bio
delat, ko rtva? Kamenje tog predela nije govorilo nita, nisu po
stavljani nadrgrobni spomenici, trava je davno prekrila na brzinu
zasipane grobove. Jedna od ljudskih odlika koja zasluuje potova
nje je elja da se ostavi izvetaj svedoka. Sauvalo se malo takvih
dokumenata i memoara, ipak, Nort je otkrio da su oni meusobno
protivureni: isti dogaaj u varoici X izgledao je sasvim drugaije
u svakom od opisa, zavisno od nacionalnosti svedoka i jezika kojim
se sluio. S ogromnim naporom Nort je probirao materijale, ali na222

jzad je doao do zakljuka da je potpuno sigurno utvrivanje odgo

vornosti nemogue i da svaka strana moe da se pozove na neke
prole injenice, koje navodno opravdavaju njeno ponaanje.
Ali, evo, rasla su deca, roena onda kad je itava ona prolost
bila jo samo nejasna legenda. Uila su o nekada izvrenim zloini
ma, ipak, uvek tako predstavljanim, da poinioci nisu bili svoji, ve
drugi. U susednoj koli, iji se nastavni jezik razlikuje, deca su sa
znavala da se svoji - drugi svoji - ne bi srozali na injenje dela za
koja su ih sumnjiili neprijatelji.
Mada je priznavao da je njegova upornost u traenju istinite
verzije dogaaja donela samo polovine rezultate, Nort je mislio
ipak da bi lica podsmevaa koji su se iivljavali nad pojmom istine
trebalo da pokrije rumenilo stida. Zatvoreni u svom lavirintu teori
ja, za ta su dobijali doktorate i poloaje, nisu doputali sebi misao
da njihova uivanja u demaskiranju mogu da imaju praktine rezul
tate. Neko, ko bi podlegao njihovom uticaju, odrekao bi se traenja
istine o istoriji, i generacije dece uile bi izmiljotine koje slue pri
vremenim politikim ciljevima.

223

PRONAENA KORESPONDENCIJA
U prestonicu Carevine putovao sam brodom, patei mnogo
zbog morske bolesti. Ispostavilo se da sam se nepotrebno izlagao
neugodnostima, poto su vesti o ratu u zapadnoj provinciji bile pre
uveliane i eleznica je prevozila putnike bez smetnji. Ubrzo, po
dolasku primila me je Njegova ekselencija. Bio je to krupan aristo
krata, grof fon Z, rumen, sa sedim bakenbartima, izvrsno upuen u
tajne evropske politike, poznavalac, kao to sam mogao da se uverim, i slikarstva i knjievnosti. Razgovarali smo na francuskom.
- Vaa javnost - rekao je - lako podlee humanitarnim iluzija
ma. Svaki put kad novine izvestavaju o nemirima u naim zapa
dnim gubernijama, razni carbonari i udruenja utopista padaju u
paniku, deklamujui o ljudskim pravima jezikom jakobinaca. Verujte mi, nai problemi nisu ozbiljni. Izvrena akcija nije ak vojna,
samo policijska, mada su neke vojne jedinice u njoj upotrebljene.
Da ipak ne biste smatrali da vam dajem gotovu verziju, pripremlje
nu za upotrebu stranih dopisnika, potrudiu se da jasno predstavim
osnove nae politike.
Ne potcenjujemo uopte tekoe koje zadaju neki narodi naoj
multijezikoj dravi. Nai publicisti napisali su mnotvo radova, raz
miljajui o specifinim odlikama naroda koji je, kao to znate, ne
tako davno uao u redove podanika Carevine. Ove posebne odlike
posluile su im za isticanje saveta naim politiarima, i sa zadovolj
stvom moram da konstatuj em da su njihova uputstva uglavnom koriena.
- Taj narod kao da je sastavljen iz dva dela, koji se toliko me
usobno razlikuju, da teorija o razliitom rasnom poreklu plemstva
i seljaka ima izvesne crte verovatnoe. U sutini, takvi su rezultati
latinizacije, kojoj su podlegle vie klase, dok je rimska religija na
sreu, slabo prodrla u narod. Srodan naem, njihov slovenski narod
je strpljiv, pokoran i ne zadaje brige gubernatorima. Slino kao na,
224

ve hiljadu godina interesuje se uglavnom pijanstvom i raanjem

dece. Uostalom, nisu mu strana oseanja zahvalnosti, kako se videlo nedavno, posle liberalnih reformi Njegovog velianstva.
Da nije plemstva i svetenstva, ne bi bilo nikakvih ustanaka i
pobuna. Treba priznati da je ovaj neznatan deli naroda stvorio za
uujuu mitologiju muenitva i line pozvanosti, sve do mesijanistikih ideja, proglaavajui sebe ponekad izbaviteljima itavog
oveanstva. Slina zastranjivanja dokazuju da stvarnost na takve
umove nema nikakav uticaj. Naalost, nesumnjivo bolesna stanja
nalaze oduka u izlivima mrane kolektivne egzaltacije, koja ih gu
ra na herojska, oajnika ili, prosto, samoubilaka dela. Razumljiva
je, dakle, naa politika da izolujemo i uinimo bezopasnim tih ne
koliko hiljada ljudi koji su se sami proglasili predstavnicima naro
da, mada nisu dobili nikakav mandat. Presude naih sudova su stro
ge, a za pobunjenike ima dovoljno mesta u dalekim severnim predelima imperije. Vaa humanitarna savest moe mirno da spava, po
to objekat represije nije zemlja, jedino neznatna manjina, sastavlje
na od onih koji bi, eljni privilegija, hteli njome da upravljaju.
Mogue verno predstavljanje argumenata dostojanstvenika pre
dajem sudu italaca. To je zvanian stav i treba oceniti otvorenost s
kakvom je predstavljen. Istina, teko bi bilo iz ove nepristrasne
izjave pogoditi da li u obzir dolaze ne samo dravni interesi, ve i
oseanja patriotskog revolta, odvratnost i mrnja prema neposlu
nim podanicima monarha, koji su tamo veoma ivi, kao to se mo
emo uveriti ako itamo prestonike novine iz poslednje dve-tri nedelje.
Avgust, 1863.

Tomas Branden

225

PRIA O HEROJU
Mnogi su zasluili na ime heroja, zahvaljujui svojoj solidarno
sti sa drugovima. Minimalno lino dostojanstvo nalagalo im je da
ih ne naputaju u opasnosti. Uostalom, bratstvo se stvaralo samo
kod ljudi koji su oseali i mislili isto. Sasvim drugaije bilo je s
mladim ovekom, nazovimo ga Kajus, da bismo izbegli nagaanja.
Pun bola i trauma, beao je od vrnjaka, jer su u njegovim oima
bili krivi to je iskljuen zbog svog porekla. U kolskim godinama
na odlike njegovog nepoverljivog karaktera presudnu ulogu odigra
la je melanholija usamljenog deteta. Imao je ambicije da bude odli
ka, uio je dobro i to ga je donekle titilo od peckanja u razredu,
mada se oseala njegova distanca. U stvari, njegova oseanja pre
ma drugovima mogla bi se definisati kao vrsta zabavnog prezira. I
pored toga, kad je dolo vreme iskuenja u toku rata, nije se poko
lebao i stupio je zajedno s njima u ilegalnu vojnu organizaciju, ma
da mu je teko bilo da prihvati misao o verovatnoj smrti pored njih.
Video je male anse za preivljavanje, svoje i drugih vojnika pod
zemlja, i mesecima je gajio itavo drvo razmiljanja o rtvi. Sto su
mu dalji bili refleksi i misli njegovih drugova po oruju, to je vea
postajala nuna rtva, nametnuta sebi oseanjem obaveze. Kad je
poginuo, niko od njegovih biografa nije se osmelio da pretpostavi
tu unutranju borbu.

226

IZ PROUAVANJA O N. G.
Podleui obiajima svoje epohe proete seksualnou, autori
knjiga o piscima i umetnicima vatreno su se zadubljivali u pojedi
nosti njihovog privatnog ivota, traei razne primamljive devijaci
je. Tako je bilo i s nesrenim N. G., ija biografija nije pruala ni
kakve tragove koji bi mogli da ih zainteresuju, osim toga da su u
njima nedostajale ene, jer nije bilo ni imena supruge, niti bilo ka
kve ljubavnice. Postoje sauvana njegova korespondencija s neko
liko prijatelja, inilo se loginim da se saini njegov portret kao
maskiranog homoseksualca.
Nije im padalo na pamet da uvek postoji dosta velika grupa lju
di, mukaraca i ena, za koje se jednostavno moe rei da ne vole
seks. Poto je prihvaena pretpostavka da svi treba da vole seks,
nedostatak interesovanja ili, navodno, uroena hladnoa mogli su
da budu jedino posledica raznovrsnih trauma i inhibicija.
N. G., kao to se moe zakljuiti iz njegovih pisama, bio je oseajna priroda, eljna prijateljstva. Uspomena na majina milovanja
navodila ga je na traenje drutva ena, one su ipak neto oekivale
i u njihovom drutvu teko mu je bilo da se ne upusti u igru uzajam
nih uzbuivanja i zadovoljavanja. Rado bi se oenio da je sreo pravu
prijateljicu i tada, u ime bratstva dua, bio bi spreman da ispunjava
takozvane brane obaveze, ali brak je u njegovo vreme bio teka
drutvena maina; zato u njegovim priama i komedijama junak
doivljava muke na pomisao o venanju koje se pribliava, a poslednjeg trenutka pada u paniku i bei. Verovatno je kod N. G. dolo
do poremeaja u sferi zadovoljstva, to znai da je seks pomeren u
sferu dunosti, i zato nije imao mnogo uspeha kod ena, a to je
manje uspeha imao, to je vie matao o takvoj vezi u kojoj ne bi bio
ni na ta obavezan.
Stvar se komplikovala time to ne samo da mu je teko bilo da
prihvati sebe, ve je sklon bio da se smatra udovitem i to zbog
227

odlika svog talenta. Same nakaze s grimasama na licu izlazile su iz

njegovog pera i protiv svoje volje pisao je satire o ljudskom rodu,
to je bilo kao osveta grbavca. Samo su ga muka prijateljstva
odravala, i ovde su njegovi biografi sigurno u zabludi. Nije bio neosetljiv na lepotu nekih mukaraca i u njegovim pismima mogu se
nai dokazi za to. Pa ipak, upravo ga je njima privlailo to to je s
njima mogao da bude bezbedan. Takvo oseanje sigurnosti nisu mu
davale ni kandidatkinje za brak, niti lake ene, meutim, to se tie
nekoliko mukih linosti u njegovoj biografiji, mogao je da bude
siguran da ga nijedna od njih nee izloiti - d o d i r u .

228

VIPIMPIONA

19

(NAGIZDANA)

Re vipimpiona postoji, mada je nisam naao ni u jednom reniku. Najverovatnije da potie iz perioda kad je poljski jezik apsorbovao mnoge rei iz francuskog. Francuski pridev pimpant znai
doteran, gizdav, kicoki, ali i pun sveine, iv ili io. S prefiksom
vi-" dobio je u poljskom negativnu nijansu. N a g i z d a n a dama
je ona, za koju se takoe kae: nalickana, doterana, elegantna, ugla
ena, nacifrana, uspijua, koketna, pomodarka, a esto je i naparfimisana, narumenjena, naminkana, da ak podstie ljutite rivalke
da joj skreu u lice (kao to se zaista dogodilo meu enama naje
dnom trgu): Ti, akvarelu!"
N a g i z d a n o s t bi trebalo da bude uvedena kao koristan ter
min za razgovore o poljskoj knjievnosti i umetnosti. Naalost, ona
ima primenu u mnogim oblastima umetnike aktivnosti, to moda
ne pada u oi naviknutima, ali smesta odbija posmatraa spolja.
Izgleda da je bolest pre svega onih koji tee rafiniranom artizmu.
Kada cinici amerike filmske industrije dele filmove na dobre" i
umetnike", neega u tome ima. Nagizdana dama, elei da se do
pada, prelazi prirodne granice, koje joj odreuje tzv. tip lepote. Ka
ko se poljski prozni pisci, pesnici, reiseri esto sile na divljenje i
duboka oseanja, jer je takav red, uzimajui u obzir to da moramo
da izigravamo dobro raspoloenje prema Zapadu i pretvaramo se
da smo u stanju da sruimo autoritete, savladamo beznadenost,
oseanje apsurda, postmodernizam i tako dalje. Nagizdani umetnik
prepoznaje se po nedostatku autentinosti i jednostavnosti, odno
sno, po pozajmljenim ukusima stila.
To je veliki problem u drutvu, nazvanom nekada paunom i
papagajem naroda". Zagledanost u Zapad pruala je u periodu
1945-1989. godine efikasnu protivteu nametnutim uvozima s
Istoka i esto izvrsni prevodi iz zapadnih knjievnosti donose ast,
19

Poljska re wypimpiszona,, o d g o v a r a naoj nagizdana,,. Prim. prev.

229

danas osuivanim, svima odreda, knjievnostima Narodne Republi

ke Poljske. Dolo je ipak vreme kad je ostao jedino Zapad, taj viso
ki i taj niski, sa svakodnevnim komercijalnim iskuenjem. Dajem
temu za mogui magistarski ili doktorski rad: prouiti dela (knjiev
nosti, likovne i filmske umetnosti) stvorena p o d hipotetinim za
padnim ukusima i pokazati kako cilj dopadanja ili prodaje ostavlja
neprijatan peat na rezultat. Skala je ovde velika - od obinih hohtaplerskih zahvata do polusvesne mimikrije. Utoliko vie treba ceniti umove koji su ravnoduni prema onome to se nosi". Kad bi
trebalo da izaberem primer takvog nezavisnog uma, izabrao bih
20

Bohdana Koenjevskog , koji je dao uzor valjane proze u svom

svedoanstvu iz godina rata, pod skromnim naslovom Knjige i lju
di.
Sigurno da nije lako uzdrati se od posmatranja sebe u raznim
ogledalima. Tokom poslednjih dvesta godina verovatno nije bilo
trenutka s tako bolnom potrebom za definisanjem s t a j e svoje, a ta
podraavano.

B o h d a n K o e n j e v s k i ( B o h d a n Korzeniewski, 1 9 0 5 - 9 2 ) , reiser, kritiar, pre

vodilac. P r i m . p r e v .
230

NA PUSTOM OSTRVU
Kako bi bilo teko ponovo napisati Robinzona Krusa. Junak
ovog romana, poto se naao na pustom ostrvu, neprestano je radio,
trudei se da svoj ivot sredi sto je mogue bolje. Novi Robinzon bi
verovatno sedeo i razmiljao, s najgorim ishodom. U svakom slua
ju, tako se moe smatrati, kad se ima u vidu opta sklonost knjiev
nosti ka introspekciji, kao i pisanju u prvom licu jednine.
ovek na pustom ostrvu mora da se snalazi s elementarnim ne
dostatkom bilo kakvog sporazumevanja s drugim ivim biima, jer
uzalud bi govorio ribama, krabama i pticama. Znai, biva pogoen
u ono to je najljudskije: gubi govor. Onaj Robinzon je imao bar
papagaja i nauio ga je nekoliko rei, ali i to mi je nekakva konve
rzacija. Beznadenost brodolomnika sastoji se u tome to mora da
postane svestan koliko je sve u njemu, zajedno s oseanjem identi
teta, poticalo od ljudi, to znai od ljudi koji borave u njegovom
umu. Njihov nestanak ostavlja ga bespomonog prema praznom
vremenu, koje je samo proticanje. Njegova situacija je pomalo sli
na situaciji zatvorenika u samici, sigurno je bolja, jer moe da tri,
pliva, greje se na suncu; utoliko je ipak gora to izvan zidova sami
ce borave ljudi, poinioci njegove nesree, s kojima u mislima vodi
spor, a na ostrvu ga okruuju jedino nebo i more. Preputen je na
milost i nemilost oivljavanju u seanju svoje prolosti, nekontrolisane nikakvim sada". Istina, monasi-eremiti koji dobrovoljno bira
ju pustinju ili zabit u umama takoe su mogli bez ljudi, ali iveli
su u molitvi, znai, u razgovoru s Bogom - ako je ovaj vertikalni
kontakt slabio, postajali su rtva acedije, odnosno demona dosade i
besmisla.
Kako bi dananji autor, naviknut na beleenje utisaka i uspo
mena, mogao da pie o usamljenom junaku drugaije nego proua
vajui njegovo psihiko stanje"? Robinzon Kruso, na sreu, nije
imao vremena za sebe jer, ne samo da je morao da sc spaava od
gladi, ve mu je njegova misao stalno podmetala nove ideje o po231

slovima, korisnim za njega, koje je trebalo obaviti ve sutra. Od se

damnaestog veka otili smo daleko u gubljenju oseaja za hijerarhi
ju, u kojoj je na prvom mestu ono to je najjednostavnije.

232

TRENU!
Trenu, zaustavi se, ne zato to si lep. Bojita. Kraterima razrovana jalova zemlja, patrljci drvea. A tamo, ak za horizontom, u
redovima, nisu vinogradske take ve krstovi. Milion bogalja hramlje, puzi, kree se na svojim kolicima. I odakle ta euforija u vazduhu? Nahereni slameni eiri, svetli flaneli, divlji plesovi. Proklama
cije savremenosti. Crnci duvaju u saksofone, crna lepotica uvija se
na estradi. Kabarei Pariza i istonih pariza. Mala figura pod reflek
torima, koji su se upalili i odmah se gase, zajedno s njom i njenim
plesom:
Moja mama
Iz grada Jokohama
U Parizu tatu imam.
Mojoj mami
Dobro je u piami...
Kakva tuga, uzlet prigodnih predstava gerli, kao to je ova, na
samoj ivici mraka:
Kineskinja, Kineskinja, nisam Kineskinja,
Iz Pariza ja sam rodom.
U kabareu devojica sam bila
Tamo i nevinost izgubila.
Negde se gube ta lica mladih mukaraca, usta otvorena za pesmu: Vojna, vojna, kakva li si ti devojka". A tu devojurci, gospo
ice sa eiriima ukraenim kiticama vinji, izale na balkon galicijske varoice s pesmom o cvetanju belih rua:
Kraj Stohoda, gde pade u ratu,
Na beloj humci rue su u cvatu.

233

Ivakjevi, ve nostalgian, pie:

Ah, ti plesovi, ti plesovi, rat.
Topovi na suncu i prolenom cveu.
Trenu, nisi lep. Ali, postojao si i sada ne znam ta s tobom da
uinim. Neto treba uiniti, isto kao to posle smrti nekog bliskog
treba sluiti opelo, ali nita ne proizlazi iz vene melanholije prola
znosti, koja se ponavlja u svakom pokolenju. Verovatno samo poistoveenje s njima koji razmiljaju o proticanju vremena, pre nego
to i njih odnese vreme koje protie. S njima, ija su usta ponavlja
la isto to i tvoja sada: To je bilo i prolo, kako je mogue?"

234

CRVENI KIOBRAN
Posmatrajui pejza, moemo misliti da se menjamo, dok pej
za ostaje isti. Uopte nije tako, jer je dovoljan za jednu generaciju,
moda dve. Zemaljsko vreme ima svoja pravila, drvee raste i gde
je prethodno bilo sunce sada je senka, poplava je ostavila movarne
terene sa sasvim drugaijim rastinjem, oluja je obalia stare dinove
i na njihovom mestu je iikala mlada uma, ali borova, ne grabo
va. Najvee promene uvodi ipak ljudsko vreme. U seanju moe
ostati uma, ali od nje nema ni traga, ak su i panjevi posle see
iskreni. Oko trai velike guste skupine zelenila, vonjake jabuka,
kruaka i ljiva, usred kojih bi trebalo da budu krovovi kua, staja i
ambara. Nita od toga nije sauvano, vonjaci su iseeni, zgrade
spaljene i, evo, sve do horizonta je ravna povrina njiva za obrai
vanje traktorom.
Tim predelom, recimo, ide duh spahinice s crvenim kiobra
nom. Na ispravan prigovor da duhovi ne nose kiobrane, moe se
odgovoriti da se mora neto dogaati s mnotvom prolih i nekori
snih predmeta, poto samo neki od njih stiu u prodavnice s anti
kvitetima. Dakle, ide Lilka, moda Isja, koja je nekada bivala u ka21
bareima Moderne i itala Pibievskog. Shvata da su se ovde de
sile neke nepravilne stvari, jer trebalo bi se vraati u predele nae
mladosti s nadom da, ako su se promenili, onda samo malo, i da se
mogu prepoznati. Trai park, nailazi na ikare i jaruge, staje na pa
dinu, zaraslu ikom i eljugom, govorei sebi da je tu morala biti
senica, u kojoj se ljubila s Vitoldom. udno je, misli, to je sve ta
ko iezlo, i park, i senica, ali moda je jo udnije to to nigde ni
sam srela Vitolda u naem drugom svetu, to sigurno znai da ga
nisam zaista volela.

21

Stanislav Pibievski (Stanisaw P r z y b y s z e w s k i ,

manifesta

Mlade

Poljske,,, j e d a n

knjievnosti. Prim. prev.

235

od

prvih

1 8 6 8 - 1 9 2 7 ) , pisac, a u t o r

ekspresionista

evropskoj

MUZIKA
Piui o muzici, valjalo bi govoriti ne samo o zvuku, ve i o sa
moj radnji. Videti simfonijski orkestar ili kvartet tokom delanja, je
predivno. Ve to da su se okupili iz raznih kvartova grada, iz razli
itih porodinih struktura, iz razliitih stanova, kua, pogleda sa
svog prozora, i zajedno izvode, odnosno zajedno se stavljaju pod
komandu zvukova, zapisanih na papiru, dostojno je divljenja. A tu
su jo njihova, kod svakoga razliita, svojstva - ovaj elav, onaj
bradat, ovaj mravko, ona u zelenoj haljini koja se izdvaja meu
frakovima. Izvode, to znai slue neemu, to ima drugaije traja
nje nego oni i drugaiju vrstu postojanja. Bilo je i pre nego to su
se oni rodili i bie, nije vano koliko, ali due od njih. Mi, sluaoci
i gledaoci, uestvujemo u dolasku jednodnevnih toplokrvnih bia u
predeo matematikih proporcija, kristala logike koja niemu ne po
dlez, istih ideja. Na granici tog predela prevlae po strunama svo
ja gudala, pritiskaju dirke klavira, duvaju u flautu i lovaki rog. A
od toga je za nas ogromna radost, misao o tome kako je divan, bo
gat i raznovrstan ljudski svet.

236

TAJNA MAKI
Make su ivele zajedno s ljudima hiljadama godina i reklo bi
se da tu nema nikakve tajne. U svoju odbranu stvari mogle bi da se
pozovu na vekove verne slube. Poljoprivredne civilizacije, pa to je
zrno, a gde je zrno, tu su i mievi. Mada su se promenile okolnosti,
tako je i ostalo.
A vredi razmisliti o posebnom poloaju maki. Zar nismo za
pazili izraz radosti i vragolaste radoznalosti na licima naih bli
njih, im ponemo da priamo o makama? Neto slino smesta
oivljava lica kada razgovor prelazi na seks. Sto se tie pasa, oni ne
izazivaju takve reflekse, polutajnog, ali svima poznatog zajedni
tva. Jer, ipak, tvrdim, oveka povezuje s makama telesno sporazumevanje i prema maki niko od nas ne nastupa kao linost, ve
kao ljudsko bie, jedno od mnogih, kome upravljaju drai pogleda i
dodira, koje nas privlae izvesnom drveu, cveu, pticama, ivoti
njama, predelima, odnosno izvesnim oblicima i bojama. Maka sa
mim svojim izgledom trai da se dodiruje i miluje, otuda u ljubav
nom jeziku te bezbrojne mazne rei, kao make, maii, makice,
mace. tavie, nae ulo vida i dodira ponaa se prema maki isto,
bilo da smo dete ili stari ovek, mukarac ili ena. Voljenje maki,
muenje maki ili svireposti prema makama izgleda kao da su ra
zliite strane jedne, opte kod mladih i starih, privlanosti.
Ta optost je vredna razmiljanja. Bez obzira na posebnost sva
koga i svake od nas, mi smo individue jedne iste vrste, imamo nje
nu glavu, noge, ruke, a anatomski atlas pokazuje ta nosimo unutra.
Uz to, tako smo ureeni da, kao to se suncokret svojim titom
okree ka suncu, tako se i mi stvarima kojima dajemo lepa ili draga
imena. I, evo, im posvetimo trenutak panje naoj erotskoj (pa na
ravno!) predilekciji prema maki, poinjemo da postavljamo sebi
pitanja koja se tiu, ni manje ni vie, stalnih odlika nae prirode.

237

Utoliko pre to maja priroda sasvim sigurno postoji i nae

sporazumevanje s makom je susret njene i nae prirode. Kakva
svest, kakav jezik, kakva istorija - uzviknue, otkud to jadnoj ivo
tinji! Ipak, ne uznosimo se svojom gordou i ne odvajajmo visoku
oblast duha od elementarnih doivljaja. Iskoristimo bolje prisustvo
ukuana, koji se upravo protee u fotelji, i pokuajmo da zaboravi
mo izlaganja filozofa naega veka, koji nas uveravaju da nikakva
ljudska priroda ne postoji. Moda je teko braniti njeno postojanje
prema reci promena koja nita ne tedi, ali prema njoj, koja zeva,
pokazujui ruiasti jezii, njena trajnost u meni, koji gledam to sa
simpatijom, nesumnjiva je. A, istaknimo to, jer uopte nije sveje
dno da li postoji ljudska priroda ili je nema. Samo ako postoji, mo
emo da pokuamo da odredimo ta joj u naim zakonima i institu
cijama prija, a ta teti, kao neto to joj je protivno. I tako, od ma
ki do velikog filozofskog problema. Mada one ne znaju, upiimo
im to u zasluge.

238

ODLEPLJUJE SE
Ovo to u rei razumee svako ko je preiveo takav trenutak,
na primer, usled nekog istorijskog prevrata, kada ivot u ljudskom
drutvu naglo pokazuje svoje neoekivane odlike. Uostalom, uzi
majui u obzir to da su u ovom stoleu bili brojni istorijski prevrati,
mnogi od nas su to doiveli.
Dogaa se da idemo, gledamo, mue nas saaljenje ili gnev, i
odjednom postajemo svesni da je itava ta stvarnost izvan rei. To
znai, nema o njoj nita u novinama, knjigama, saoptenjima, nita
u poeziji, prozi ili slikama na ekranu. Od te grube stvarnosti, spoznavane na najobiniji nain, odlepia se druga, autonomna, zatvo
rena u jeziku, razliita od prve. Zaueni, pitamo se da li je to san.
Fatamorgana? Tkanina jezikih znakova obavija nas kao kokon i
ispostavlja se da je dovoljno jaka da bismo poeli da sumnjamo u
svedoanstvo svojih ula.
Takav doivljaj stvara nepoverenje prema knjievnosti. Navodi
takoe da se od nje zahteva realizam, to se obino zavrava lanim
realizmom, i istinoljubivost, koju niko ne bi podneo. U devetnae
stom veku govorilo se o romanu, da treba da bude ogledalo noe
no po putu", ali realistiki" romani su strano lagali, uklanjajui iz
vidnog polja nepoeljne ili zabranjene teme. U Prusovoj Lutki ne
ma nita, ama ba nita iz ondanje istinske Varave, mada mlado
pokolenje italaca to ne nasluuje. Pravi London devetnaestovekovnog kapitalizma jedva da postoji u romanu, u najboljem sluaju na
dve-tri Dikensove stranice, a kakav je bio taj Vavilon bede i prosti
tucije, vien oima stranca saznajemo kad zavirimo u Zimske beleke o letnjim dogaajima Dostojevskog.
Dvadeseti vek je doneo fikciju, graenu voljom politike vlasti
kao paravan slikan u scenama iz ivota", da bi se sakrilo ta se iza
njega zbiva. To se zvalo socijalistiki realizam. Pa ipak, nareenja i
zabrane drave samo su jedan od razloga podele na to to je doiv239

ljeno i ono to je opisano. Jezika tkanina stalno ima sklonost ka

odlepljivanju od stvarnosti i nai napori da je zalepimo su preteno
uzaludni, mada - oseamo to - apsolutno nuni.

240

TABU
Tabu ili zabranjeno" bio je sama osnova feudalnog sistema na
ostrvima Polinezije i zasnivao se na priznavanju izvesnih osoba
(npr. voa i svetenika), kao i nekih mesta i predmeta za nedodirlji
ve. Zbog doktora Frojda i njegovih naslednika nauili smo da pove
zujemo re tabu" sa seksom, ali ostrvljanima ni na pamet nije pa
dalo da neke telesne radnje mogu biti zabranjene. Na Havajima je
to postalo vana injenica prilikom susreta s civilizacijom belog
oveka. Mladi britanski mornar Tom Manbi, koji se naao na Hava
jima 1791. godine, opisuje (oblizujui se) gomilu devojaka na palu
bi njihovog broda - dospele su tamo na unovima ili plivajui i
ostale nekoliko dana. Kad su se pojavili u Honoluluu, protestanstki
misionari, ovaj su obiaj suzbijali i dolazilo je do sukoba, jer su ka
petani traili zabavu za svoje posade.
Kad je tokom dve-tri decenije tabu, za ije je krenje kanjava
no smru, na Havajima postepeno iezao, to je znailo kraj njiho
ve civilizacije i protestantski misionari (uasni) zatekli su drutvo u
stanju potpunog raspada, koje nije znalo kako treba da ivi. Uveli
su pojam greha, a on je obuhvatao, ne samo seks, ve i plesove i
zabave, za koje je pretila kazna Pakla.
Istorija nae civilizacije jeste istorija tabua koji se menjaju. U
naem stoleu utopije, takve kao to je sovjetska drava, sluile su
se njime da bi sebe titile, i postepeno slabljenje zabrana bilo je
znak da e se ponoviti ono to je zadesilo havajski feudalizam.
Slamanje barijera u slobodnim drutvima" svodi se uglavnom
na oblast seksa, ne bez kominosti vratolomnih napora: ta bi se tu
jo moglo drastino izmisliti i prodati? Izgleda da je sloboda potpu
na, usled ega postojanje brojnih tabua u drugim oblastima ne pro
dire u svest.

241

Ponosim se time to sam svestan tabua koji su na snazi u mom,

meni predodreenom, mestu i vremenu. Mislim daje bolje biti sve
stan nego nesvesno podlegati obiaju. Ponekad me neto mami da
pokuam koliko se sme, ali ovaj prohtev iz raznih razloga obuzda
vam. Kakvi su to tabui neu pomenuti, jer bih se suvie otkrio.
Drugi e se u odgovarajuem vremenu, koje nije vreme mog ivota,
time pozabaviti.

242

PROGNANI EROS
Tam' ispod ovog osmeha vedra
Vide se vrste joj punane grudi:
Crn sneg je spram toga beloga njedra,
to pola skriveno enju ti budi;
Sasvim su oku ti skrita joj bedra,
Ali ti ljubavna misao sudi
O tome, kakve su skrivene drai,
I kroza haljine pronii trai21
Odakle je to? Ko je to napisao? Pjotr Kohanovski 2 3 u svom
prevodu Gofreda ili Osloboenog Jerusalima Torkvata Tasa. Epo
ha se moe prepoznati po upotrebi oktave, a takoe po akcentu pred
cezurom u estom stihu, koji bi trebalo itati:
Ali ti ljubavna /misao sudi
ta bi se dogodilo s poezijom, s govorom i, uopte, s oveanstvom kad bi nas naglo napustio Eros? Pogoduje mu izvetaenost
civilizacije koja je p r e r u a v a n j e . to je telo vie pokriveno,
to su vee njegove nasluivane drai. Nije sigurno da mu prirodnost
pogoduje: u nudistikoj koloniji ljubav bi sigurno bila manje ve
dra" i ree bi se rimovala sa njedra" i bedra".
Ova oktava poziva se na nau takozvanu psihofiziku konstitu
ciju. Ipak, udovite s druge planete, sasvim drugaije grae, nailo
bi sigurno na znatne tekoe, pokuavajui da shvati do ega je pesniku ovde stalo i zato upravo ovi delovi tela privlae njegovu pa
nju. Isto bi se moglo dogoditi, ako bi se jednoga jutra oveanstvo
probudilo i odjednom nita, potpuna nezainteresovanost za ,,tc stva22

Torkvato

Taso,

Osloboeni Jerusalim,

Srpska

knjievna

zadruga,

Beograd

1957, s. 87, p r e p e v D r a g i e Stanojevia. P r i m . prev.

23

Pjotr K o h a n o v s k i (Piotr K o c h a n o w s k i , 1 5 6 6 - 1 6 2 0 ) , pesnik. Prim. prev.

243

ri". Poto se mnoe najraznovrsnije teroristike ideje, kako u ivo

tu, tako i knjigama, nije sasvim neverovatna upotreba hemijskog
sredstva ili zraka koji bi uinio da bela njedra" i punane grudi"
budu posmatrani ovnujskim okom koje nita ne shvata. Moda bi
vredelo napisati takvu knjigu naglo lienu Erosa. To bi moglo da se
dogodi u jednoj zemlji koju bi neprijatelj pogodio tako to bi mirno
ekao sve dok njeni stanovnici, lieni potomstva, ne izumru. Ali,
ovo sredstvo mogao bi da primeni takoe neki neprijatelj vrste, e
lei njeno potpuno ieznue sa zemljine povrine. Ili bi pak to mo
gao da bude eksperimentator koji bi osudio ljude na neerotski ivot
za pet godina, iz same radoznalosti, da bi video kako e se ponaa
ti. Mata podmee ovde mnoge ideje, ali ostavimo ih licima koja e
hteti da se poduhvate ove teme.

244

OLIMPIJSKE ZABAVE
Bogovi antike Grke bili su udljivi. Ljudske sudbine su od
njih zavisile, ipak, ljudima je teko padalo odgonetanje ime se bo
govi mogu pridobiti, a ime razljutiti. Kasnije su ovi stanovnici ne
besa, koji su se ponekad etali po zemlji, iezli, zajedno s nimfama
planinskih izvora, drijadama starog drvea i morskim sirenama. Ni
je mnogo verovatan bio njihov povratak posle vie vekova izgnan
stva. A, eto, do povratka je dolo, sudei bar po objavljivanju knji
ge istaknutog kosmologa Sebastijana Kuoa.
Uzevi u obzir da je autoritet Tvorca vasione ozbiljno podriven
jo u osamnaestom veku, kad mu je velikoduno dodeljena titula
Velikog asovniara, koji je jednom navio maineriju, ali ne upu
ta se u njeno funkcionisanje; uzevi u obzir da su strane ljudske
patnje u sledeim vekovima, uzrokovane ratovima i genocidom, i
nile intervenciju Provienja jo manje verovatnom; najzad, uzevi
u obzir da je um, veban na egzaktnim naukama, povezivao pojam
istine s empirijskim dokazom - kosmolozi koji trae objanjenje
kako je postala vasiona, briljivo se uvaju ideja koje nameu su
mnju da su uzete iz religije. Ipak, divei se matematikoj precizno
sti zakona koji upravljaju materijom odmah posle Velikog buma,
neki od njih nisu sasvim sigurni, ne treba li prihvatiti postojanje
snanih inteligencija koje dejstvuju na, za nas nerazumljiv, nain,
sigurno radi svoje zabave. Jedan od njih, profesor Sebastijan Kuo,
izrazio je ak pretpostavku da je naa vasiona moda njihov ekspe
riment, zasnovan na kvantnoj mehanici, ili ak simulacija.
Knjiga Sebastijana Kuoa, kao to sam autor priznaje, na granici
sajens fiksna bavi se ipak u prvom redu naim ovozemaljskim ivo
tom i prouava veoma enigmatinu ulogu sluaja i sticaja okolnosti
u njemu. ini se da ovde dejstvuje nekakva logika i da emo uspeti
da je za trenutak shvatimo, ali ona nam odmah izmie i ponovo
smo osueni na neznanje, da bismo ubrzo ponovili pokuaj obja
njenja s istim rezultatom. Zar se ne mogu zamisliti - pita Kuo 245

dve ekipe, s nama nedostupnom inteligencijom, koje igraju utakmi

cu ili partiju aha, sluei se nama kao simbolima na kompjuteru?
Otuda komplikacije naih sudbina, susreti, koje je teko smatrati
sluajnim, nesree koje nas pogaaju kad im se najmanje nadamo,
uspesi s primesom ironinog znaenja. Otuda takoe te iskre logike
u naim linim ivotima, tako da smo ponekad skloni da verujemo
u Fatum, i odmah potom negiranje svih pravila kad se najoiglednije druga ruka ukljuuje u igru. To to su priali Grci o savetovanjima bogova, o njihovim prolaznim ljubavima i mrnjama, od kojih
zavise doivljaji smrtnika, bilo je mudro, jer je dokazivalo da su
imali intuitivan oseaj nesrazmernosti izmeu nae volje i neka
kvog vieg rauna, ravnodunog prema naim molbama i albama.

246

SVE MANJE ISPOVESTI

Jezuita je imao toliko debele naoare da iz njegovih oiju ni
sam mogao da odgonetnem koliko je u njegovim reima brige, ko
liko ara polemist.
Da, u mnogim zemljama institucija ispovesti iezava" - re
kao je. - U upi, koja ima mnogo vernika na svim misama, na
ispovest dolazi meseno od pet do deset osoba. A ovi ispovedaoci
trae od nas kvalifikacije koje, bar ja, nemam. Konano, nisam psi
hijatar.
Doao je jednom k meni ovek koji je hteo da otkrije, kako je
izjavio na poetku, najvei zloin svog ivota. Bilo je to ubistvo
ptiice. Male ptice, koja je uletela kroz otvoren prozor. ovek nije
poznavao ptice. Prijatelji, kojima ju je opisivao, izjavili su da je to
sigurno vrsta minijaturnog batokljuna trenjara, ali ne evropskog,
ve ga je verovatno neko drao u kavezu. Mogao je to biti i afriki
vrabac ili neto slino. ovek je kupio kavez i nasuo ptiici razno
zrnevlje, ali ona nije htela nita da jede i inilo se da e uginuti od
gladi.
Tada, sam u najboljoj nameri - priao je ovek - pokuavao da
joj otvorim kljun, da bih joj stavio komadi raskvaenog hleba, ali
opirala se i u mojoj aci kao da je zadrhtala. Pokuao sam ponovo,
ali kad sam joj otvorio kljun na silu, zatresla se, zaleprala i uginu
la. Tada sam shvatio da je dobila srani napad od prestraenostf.
Svetenik ga je upitao zato to smatra tako velikim zloinom.
Zauo je da je dogaaj dobio za pokajnika simbolinu dimenziju.
Objasnio je na koji je nain postao odgovoran za smrt ljudskog bi
a. Prema eni s kojom je iveo ponaao se, a da toga nije bio sve
stan, kao tiranin, i to s najboljim namerama. Nije mogao da shvati
kako neko moe da misli drugaije nego on i da drugaije ocenjuje
razne pojave i ljude. Za njeno dobro dokazivao joj je da grei i da
247

treba da se ponaa drugaije. To je loe podnosila i njegova insisti

ranja je smatrala napadima koji su je lino poniavali. Takva, ma
kar i nesvesna, brutalnost nosi u brakorazvodnim parnicama naziv
mentalna svirepost" - tvrdio je pokajnik. Njihova veza zavrila se
rastankom i ubrzo potom njenom smru, sa sumnjom u samoubistvo.
Iza naoara je bljesnuo zagonetan pogled. Sastavljaju tako pri
ice i s tim dolaze u ispovedaonicu" - rekao je. - Jedno je sigurno,
to oseanje krivice kod ovog oveka. Ali, pod uticajem oseanja
krivice povezivao je injenice na oigledno opsesivan nain i sugerisao sebi prole situacije koje moda uopte nisu postojale. Izgleda
da sluamo ljudske fantazije, ili preuveliane grehe, ili izmiljane,
zato da ne bismo videli svoje prave grehe".

248

PRIRODA SAMA PO SEBI

Pokuajte da zamislite to, pa ete videti koliko je teko. Preseli
te se duhom u praumu koju nikada nije gledao ovek, neka to bude
na primer tajga kraj Amura. Izaberite tamo porodicu tigrova i, nevid
ljivi, uestvujte u njenim lovovima i zabavama. Navodno, porodi
ni ivot tigrova je uzoran, ne kao maaka, kod kojih je maor veni
neenja. A da misao o zemlji, takvoj kakvu je poznajemo, ne bi
smetala, neka ti tigrovi ive pre vie hiljada godina, kada je ljudi
bilo malo i nita nije moglo da poremeti prirodni red stvari u devianskoj umi. I, evo, naa panja vie nema za ta da se uhvati, kao
da je to, to nikakva svest nije lebdela u vazduhu i ivotinje niko
nije video, oduzimalo smisao njihovog postojanja. Moemo da da
mo smisao, ali samo sastavljajui neku plemenitu priu o njima,
kao to je to inio Kipling.
Mladi tigrii odrastaju, ue se da love, osnivaju svoje porodice,
stari tigrovi umiru ili ginu - nismo u stanju ni da zamislimo kako i to se ponavlja neshvatljivo mnogo puta, neshvatljivo mnogo puta
padaju jeleni, uhvaeni za ruak, a sve se odigrava u s a d a , nepo
znatom ni prolosti, ni budunosti. Jer samo mi uvodimo cifre - pre
sto hiljada godina, pre million godina, i postaje nam nelagodno, ka
emo sebi: nemogue, takav vremenski ponor, a nijednog svedoka
nema. Ali, kako bi demijurg, makar se etao tamo-amo, mogao da
podnese nepromenljivi, nesvesni, bez ikakvog smisla, takozvani
prirodni poredak koji je sam stvorio?

249

PEJZA ILI-ILI
ak ni najvatreniji branioci prirode ne bi mogli nita dobro da
kau o tom pejzau. Nebo skoro uvek plavetno, ali zemlja je spre
na suncem, siva, s retkim busenjem, takoe sivog rastinja bezvod
nih predela, gole planine, tu i tamo raspukle, kao raseene ogrom
nim noem, sa suvom glinom tih svojih rana, kameniti kr i praina,
oblaci praine posle svakog podizanja vetra. Takav je bio taj pejza
nekada. Sada samo povremeno podsea na svoje postojanje, kao
hrbat dinosaurusa potopljenog u lavu. ovek je osnovao ovde svoju
posebnu dravu, kao da je doao s druge planete. Vietrane beton
ske staze spajaju se, ukrtaju, prelaze jedne iznad drugih. Izmeu
njihovih spirala aerodromi, mesta za parkinge, bele arhitektonske
fantazije, intenzivno zelenilo vrtova i parkova. Svi ti gradovi, jedni
pored drugih, s malim rastojanjima, u kojima se vide ostaci neosvo
jene zemlje, jalova brda i klisure. Kue u gradovima otvorene su
prema svetlu zidovima od stakla, koji se razmiu na pragu u unutra
nji patio i bazen za plivanje. U kvartovima prodavnica i luksuznih
hotela mnotvo galerija savremene umetnosti, kao da njena lakoa i
ivost boja naroito odgovaraju ukusu stanovnika.
Ne zavaravajmo se da je prvobitni pejza mogao da ostane nenaruen. ovek bi ipak drugaije mogao da se odnosi prema njemu.
Umesto da zavlada njime, mogao bi da ostane zavisan od njega, kao
to ine nomadski narodi i svi narodi s malom potrebom za sreiva
nje svakodnevnog ivota. Ne bi bili sprovedeni akvedukti i voda bi
se crpla iz tu i tamo iskopanih bunara. Ne bi bilo voluta nadzemnih
puteva, ve samo dombastih drumova. Ponegde bi se pokualo, bez
veeg uspeha, da se istisne neto iz zemlje, pripremanjem zemljita
za obradu ili prebacivanjem na stoarstvo. atrlje naputenih proje
kata, zarala gvourija polomljenih maina, plotovi koji se raspa
daju bili bi ovde uobiajena slika. Kue bi stajale na pranjavom te
melju, neokruene bilo kakvim travnjakom, cvetnom alejom niti senkom drvea. Ne preterujmo, tvrdei da bi se, umesto nekadanje
pustinje, nad tom oblau podizala gadna opustoenost.
250

To je upozorenje, ljubitelji i zatitnici prirode, od kojih sam i ja

jedan. Poto prvobitno stanje pejzaa nije vie mogue, ta emo
izabrati?

251

SVETENIK I KAZANOVA
Kardinal anini voleo je tog lupea, koga je upoznao jo kad je
ovaj nosio sveteniku odedu i bio sekretar kardinala Akvavive.
Kasnije je sa zadovoljstvom sakupljao vesti o meunarodnoj karije
ri svog biveg tienika koji se sada predstavljao kao uitelj tajnih
nauka. U svojoj biblioteci, ukraenoj frizovima, kardinal Duljio
Romano predavao se pisanju teolokog traktata, iza ijih rei se kri
lo neizreeno, a to neizreeno dugovalo je mnogo njegovim razmi
ljanjima o prizorima ljudskih ivota, takvih kao to je Kazanovin.
U mladosti anini je bio ljubitelj pozorita, kao i neodvojivih
od njega, pozorinih garderoba, s njihovim mirisom pudera i rua,
redovima viebojnih perika i maski na zidovima i ogledalima, u ko
jima lelujaju plamenovi sveca.
Sina glumice, Kazanovu su putujue pozorine trupe smatrale
za jednoga od svojih, i najoiglednije je pretvarao ivot u commedia dell' arte, punu arlekinada, udotvornih zaklinjalica, tarok-karata i lekovitih eliksira. Dakle, kom redu je pripadao? - pitao se kar
dinal. Podela sveta na dva reda bila je za njega nesumnjiva. Jedan,
neprestano stvaran ljudskom milju, nekako se uznosio nekoliko
colova iznad zemlje, i svedoanstvo o njemu davali su tomovi
Akvinatinih dela na bibliotekim policama, kupole hramova koje je
projektovao Bramante, Berninijeva kolonada, Mikelanelove i Rafaelove slike, ali takoe rad poljoprivrednika, vojnika, trgovca i di
plomate. Za mnoge je to bio ipak samo red privida, jer mukarci i
ene sa arom su se predavali neemu drugom. Boravili su u zem
lji, u kojoj pogled, kao i sluajan dodir ruke, sudar pri mimoilae
nju u hodniku neto znae - i znae isto. U ovoj igri tajnih poziva i
signala prednjaile su ene, koje su, kako je ispravno govorio Goci,
od dvanaeste godine ivota mislile na jedno. Kazanova je umeo da
ita znake i njegovo individualno preduzee ljubavne hitne pomoi
radilo je besprekorno, bez obzira na to da li je nailazio na devojke,
udate ene ili udovice. I bilo bi nepravedno nazivati ga zavodni252

kom, poto se predavao kao pliva noen talasima. U ovom drugom

redu nisu se raunali obziri ni pojam greha, niti strah od Pakla, me
utim, inteligencija se vebala u pronalaenju smicalica, podvala,
intriga, pretvaranja, uvek u slubi iste tenje, tako da niemu nisu
koristila vrata koja je ljubomorni mu zakljuao, ni reetke u pro
zorima devojake sobice, niti ak izolacija u kuli do koje nisu vodi
le nikakve stepenice. Kardinala je zabavljala lakoa s kojom je Kazanova obavljao svoj zanat i, vraajui se u mislima svojoj mlado
sti, skoro da mu je zavideo. Jer, poznato mu je bilo kako protiu da
ni i noi kad smo, ponavljanjem ljubavnog obeanja, u stalnom za
nosu. Odrekao se toga i, evo, star, okapavao je nad knjigama, po
stavljajui sebi pitanje.
ta je bio taj red, kome je sluio, parajui perom po papiru?
Ako bi se preobukao u ruho arobnjaka ili kralja, sakrio ispod peri
ke svoju pravu boju kose i pretvarao se da je neko drugi, to pred
stavlja sutinu pozorita, taj njegov red bio bi velika predstava u
stalno novim scenama. Nedostajao je samo trenutak kad e pasti
zavesa i glumaki svet poeti da se tiska u garderobama, skidajui
haljine, pojase i pantalone, perui farbu s lica i urei u taverne. Jer
bilo je poznato samo to da su uloge podeljene, ali ko se skrivao iza
njih, jedva da se moglo odgonetnuti: stvorenja koja pripadaju dru
gaijem redu, nestalna, smrtna, uvek u pokretu, koja bee od opa
snosti ili jure za uitkom. Da je Kazanova bio samo razvratnik i va
ralica, stvar ne bi bila pogodna za ozbiljno razmiljanje. On je ipak
pokazivao toliko ljubavi prema hazardu i avanturi, da su njegovo
sastavljanje horoskopa, udarac maem u dvoboju, skokovi s visine
u more, prilikom beanja iz tvrave, i ak kartake noi, kad je po
red njega rasla gomila zlatnih talira, obilno ispunjavali zahteve teatralnosti. Razapet izmeu ljubavnog gonjenja i fantazije koja mu je
dodavala ari, njegov ivot podseao je na telesnu strast, sadranu
u svim delima ljudskog uma i ruke, upozoravao na udaljavanje u
visoke predele apstrakcije. Kardinal je pisao i silogizmi su se razvi
jali pod njegovim perom, i protiv onih koji preterano veruju u mo
razuma stavljao: ,,sed contra".
253

BARON K.
Baron K. provodio je u svom zamku miran i ugodan ivot. Posle
enine smrti, stanovao je samo sa svojim vernim slugom Gegoem,
ali nije se klonio drutva suseda i uopte nije smatran udakom.
Mnogo je itao i mnogo razmiljao, a sto je vie razmiljao, sve
vie ga je iznenaivalo to to ga udi vei broj stvari nego u mlado
sti. Recimo, njegovo promenljivo mesto meu ljudima. Jer, poi
njui ivot, mi smo zauzeti sobom, okrueni licima koja postoje ne
kako drugaije nego mi, sigurno slabije, a potom postepeno uimo
da su uloge podeljene i da emo i mi biti primorani da ih odigramo.
Nije se nadao da ga eka negde gotova uloga, i da e jednostavno i
sam, jednom biti pogrbljen starac koji se oslanja o tap.
Pomisao na to da se pribliava finalu, donosila mu je olakanje,
kao takmiaru koji je mogao da bude diskvalifikovan, ali zna da je
trka zavrena. Smekao se, a istovremeno je zamiljao svoju svest
kao debeli tepih treseta ili tratine, koji bi mogao da se odvije i tada
bi se ispod njega pojavio protekli ivot, ali sigurnije je bilo ii po
tom tepihu i to ree zavirivati ispod njega. Ako se seao, pitao se:
Kako sam mogao da budem tako nerazuman?" Jer, nerazumnosti
je u prvom redu pripisivao svoja runa dela kojih se stideo. Nije
shvatao takoe kako je mogao tako dugo da pati, a posebno da pre
ivljava takve muke ljubomore. I bio je taj dvoboj.
U ono vreme institucija dvoboja je ve oslabila, odnosno u nje
govom ritualu oseala se nekakva kominost. Pa ipak, baron K. to
liko je mrzeo svog srenog rivala Bazilija da ne samo da je izazvao
sukob, ve nije pristao ni na kakvo ublaavanje uslova, uprkos na
govorima sekundanata. Izabrani su revolveri i rastojanje koje nije
ostavljalo mnogo verovatnoe za rezultat bez krvi. Sta je oseao i
mislio u noi uoi dvoboja vie se nije moglo rekonstruisati. Da je
tada bolje razmislio, mogao je da se uplai jer, konano, zato da
dozvoli da ga ubije zbog ene? injenica je ipak da je stao ispred
254

protivnikove cevi i doneo svoj revolver s namerom da ga pogodi u

srce. Razlegla su se dva pucnja i nita se nije promenilo: ptice su i
dalje pevale na drveu kraj proplanka, crveno sunce koje je izalo
postajalo je sve jae, a s druge strane je stajao on sa, isto tako, spu
tenim revolverom.
Baron K. vremenom je poeo da tretira ovaj dvoboj kao glavni
dogaaj svog ivota. Meu glupostima njegove mladosti postojao je
bar ovaj poloeni ispit iz hrabrosti. Osim toga, koliko mu je bilo po
znato, Bazili je iveo i bio takoe u poodmaklim godinama. Da ga je
pogodio, ponestalo bi razliitih scena iz njegovog ivota, koje je po
kuavao da zamisli s neprijatnou ili s ostatkom starog gneva. Ma
da, da ga je ubio, ne bi alio i ne bi ubrojao ovo delo u svoje greke.
Kao to smo rekli, niko nije smatrao barona K. udakom. Jedi
na njegova nastranost bili su javni iskazi u odbranu zastarele insti
tucije dvoboja jer, kako je dokazivao, ne smete nikoga liavati i
vota, s jednim izuzetkom - kad ste spremni da platite svojim, a
upravo ovaj drutveni obiaj da je priliku za to.
Ova priica mogla se i drugaije napisati, ne odustajui, u ime
klasinog ukusa, od imenovanja postupaka barona K., koji su ga
muili u starosti. Moda bi meu njima bila, na primer, podvaljiva
ni a pri zavrnom projektu na Politehnici, preutni pristanak na zlo
in, o kome niko, osim najblie porodice, nije imao prava da zna,
osujeivanje rivala u dvorskoj karijeri klevetnikim intrigama ili
unitavanje neije egzistencije radi same osvete. Ispoljavanje ta
kvih dogaaja zahtevalo bi ipak itav aparat psiholokih istraiva
nja kojima, kao to je poznato, nema kraja, poto se iza razloga kri
ju drugi, dublji, iza njih jo dublji razlozi i tako dalje. Nije iskljue
no da bismo, napredujui u istraivanju, dobili portret barona K.
kao sadiste i kao dokaz za to upotrebili njegovu lovaku strast i jele
nje glave koje ukraavaju njegov zamak. Ovakva definicija bila bi
ipak podjednako varljiva kao drugi nazivi, dakle, preporuljivo je
uzdravanje.
255

RENIK
Gradi u kome su godinama iveli imao je fabriku koja je pru
ala svojim graanima zaposlenje. Gedrus i Gedra odradili su u
njoj svoje i stekli malu kuu, kao i skromnu penziju socijalnog osi
guranja. Bio je to sloan brani par, mada bez dece. Susedi su ih
voleli i s njima delili i dobro i zlo: svake godine sveano osvetljavanje ulica i kua za Boi, jedne godine opasnost od poplave, ka
da su iroko razlivene vode dosezale skoro do kua u gradu, vene
albe na visoke poreze, vesti o svadbama i pogrebima.
Postojalo je ipak neto po emu su se razlikovali od svojih su
graana. Razgovarali su na jeziku koji niko u gradiu, osim njih,
nije znao. Stigli su kao emigranti iz daleke male zemlje, koju su na
pustili skoro kao deca, njeni pejzai ostali su ipak ivi u njihovom
seanju i vraali im se sa svakom reju, izgovorenom na njihovom
jeziku. Jedino je pismonoa, koji je uostalom stanovao u istoj ulici,
znao za njihovu razliitost, poto im je neprestano donosio asopi
se, novine i knjige s naslovima koji se ne mogu izgovoriti.
Ideja se rodila u njegovoj, a moda u njenoj glavi, u svakom
sluaju, oboje su je smatrali izvrsnom. Ve su odlazili u penziju,
dakle, mogli su sve vreme da posvete zadatku kojim se, kako su se
sloili, ostvaruje najvea ljubav njihovog ivota. Ni manje ni vie,
odluili su da naprave renik, u kome bi se njihov maternji jezik
ispoljio u svoj svojoj lepoti i snazi. Uprkos argumentima da renici,
eto, ve postoje, objanjavali su svoju neponovljivu metodu: ona se
zasnivala na grupisanju rei u komplekse, po srodnosti njihovih korena. Ve na samom poetku, tek to su se latili posla, postali su
svesni dinovskog poduhvata i pitali se da li su im dovoljne za to
godine ivota koje su im jo ostale. Ostavili su na stranu sve druge
poslove, ak su prestali da gaje kunie i od jutra se prihvatali svog
posla.

256

Polako su napredovali, godina za godinom, i nikada se nisu

oseali toliko bliski jedno drugome i toliko sreni. Voleli su, ne sa
mo rei, ve i intonacije, kojih su se seali iz rodnog sela, kao i po
ljoprivredne poslove, alat, godinja doba, ovekoveena u jeziku, a
poto im je oboma sve to bilo drago, svakodnevno je jaala njihova
sloga.
Posle est godina renik je bio gotov, ali njegove ogromne di
menzije unapred su onemoguavale pronalaenje izdavaa. Tada su
odluili da osnuju sopstvenu izdavaku firmu Gedrus i Gedra", da
ponovo prepiu sve na kompjuteru, umnoe i ukorie. U emigra
ntskim asopisima dali su oglas za pretplatu koja je, kakvo udo,
naila na dobar odziv, tako da su mogli da pokriju trokove proiz
vodnje toma, toliko masivnog, da je njegova debljina izgledala sko
ro vea od duine i irine.
Izjave specijalista o ovom delu svedoe vie o potovanju za
uloeni trud u njega, nego o zaslugama autora za filologiju, poto
domaa izrada ima brojne slabe strane. Pa ipak, ak i nenaklonjeni
priznaju da nijedan ljubitelj tog, u svetu malo poznatog, jezika nee
moi da zaobie spomenik koji je u njegovu slavu podiglo dvoje
starih ljudi.

257

LJUBAV PREMA ZNANJU

Dok je iao u kolu, Viktor je smatrao sebe viim od svojih
drugova iz razreda jer je imao tzv. ozbiljna interesovanja. Trudio se
da ita teke knjige, ali nije se hvalio njihovim naslovima, bojei se
da e ga ismejati, dakle, primoravao je sebe na te lektire samo zato
da bi imponovao samom sebi. Uoi same mature kupio je Spinozinu Etiku, ali posle nekoliko stranica, ostavio ju je, jer nita nije razumeo.
Na univerzitetu je izabrao studijski smer koji je, po njegovom
miljenju, davao najvie ozbiljnosti tako izuzetnoj osobi kakva je
on. Ve to da je, kad bi ga pitali, mogao nehajno da navede naziv
svoje specijalnosti, znaajno mu je popravljalo raspoloenje.
Neemo se pokolebati ako ustvrdimo da je Viktor bio snob, a
sta je snobizam, ako ne uzdizanje sebe na ovaj ili onaj nain? Jedni
se razmeu svojim precima, drugi bogatstvom, meutim, Viktor je
video sebe u togi oveka intelekta i iao je na koturnama simulira
nog znanja.
Ipak, ma kakva da su bila njegova miljenja o sebi, ne moe
mu se porei marljivost. Vredno se probijao kroz teke knjige, a
kad je nailazio na nepoznate rei, posezao je za renicima. Postepe
no je sadrina s panjom proitanih dela postajala razumljivija i po
veavala se njegova kompetencija, naroito kad su na univerzitetu
zahtevi programa ukazivali na to emu moe najkorisnije da posve
ti vreme. Treba jo dodati da je panju, posveivanu svojoj linosti,
koju okruenje nije ba blagonaklono cenio, opravdavao divlje
njem prema svojoj zaista velikoj inteligenciji.
Jedno neizbeno otkrie, koje je napravio dok je studirao, ima
lo je uticaj na njegovu karijeru. Dakle, zapazio je da se izmeu
onoga to t r e b a , i toga to m o e da zna otvara ponor. Kolii
na teorija, hipoteza, struja, prezimena, dela bila je prosto vrtoglava
258

i samo natoveanski um mogao je sve to da savlada. Upueni u to

drali su se preutnog dogovora: znalo se da imena, kojima barata
ju, uopte ne znae da su radove tih autora itali, meutim, dokazu
ju da su ovladali profesionalnim jezikom i on im je omoguavao da
se u tom mnotvu kreu, kao oveku koji prelazi reku, skaui sa
sante na santu. Od tada Viktor nije troio svoju energiju na nemo
gue gomilanje informacija, ve na ovladavanje pravim jezikom i
tada se kretao sve bre.
Docent Viktor stekao je ugled, najpre u okviru svog fakulteta,
zatim sve iri. Izabran za profesora, uveavao je slavu svog fakulte
ta na brojnim meunarodnim seminarima i kongresima.
Kad je poginuo u avionskoj nesrei, dvojica njegovih kolskih
drugova bili su na pogrebu velikog oveka, postavljajui tiho pita
nja koja su potom, kucajui se aicama, izgovorili glasno. Da bi
neko postao velik ovek, da li ve kao dete treba da se okrene od
ljudi? Da ih prezire? Da posveti sve, ak moral, jednom cilju? A taj
cilj? Da li je, kao to su kazivali ti govornici na pogrebu, nekoristoljubiva ljubav prema znanju? I ta to znai?

259

PRIA O OBRAENIKU
Jedan ovek, po imenu Pavle, nikada nije postavljao sebi pita
nje ta to znai da je kao dete krten i da u rubrici ispovest" upisu
je: rimokatolika". Sve dok zbog tekih linih doivljaja nije poverovao u Boga i tada odluio da se pozabavi religijom. Kupio je
katehizis i poeo da ga ita. Evo sta je u njemu naao.
1. Bog je tvorac svih vidljivih i nevidljivih stvari. Pre nego to
je stvorio svet, stvorio je bestelesna bia, obdarena inteligencijom i
slobodnom voljom, koje Sveto pismo naziva izaslanicima, odnosno
anelima.
2. Veza izmeu Boga i ovih bia bila je pomalo slina kasnijoj
vezi izmeu Boga i oveka.
3. Zlo i patnja imaju svoj poetak u padu onih anela koji su se
inom slobodne volje divili jedni drugima, umesto da se dive svo
me Tvorcu.
4. in stvaranja vasione istovetan je s poetkom vremena. i
vot na zemlji, biljke, ribe, ptice, ivotinje, podvrgnuti vremenu, On
je smatrao dobrim. Priroda se rukovodila zakonima, drugaijim od
dananjih.
5. Bog je stvorio oveka po svojoj slici i prilici kao najvie bi
e, odmah posle anela, uinio ga savrenim, svetim i, mada telesnim, nepodvrgnutim starenju ni smrti.
6. U zemaljskom Raju, gde je Bog smestio oveka, raslo je
drvo znanja, iji plod nije smeo da jede, da ne bi na sebe navukao
smrt. inom slobodne volje prekrio je zabranu, podleui iskue
nju palog anela, znai avola, i iz istih razloga, kao prilikom
prvog Pada, tj. elei da oboava sebe umesto Toga koji ga je stvo
rio. Navukao je smrt na sebe i na itavu ljudsku vrstu, a takoe na
260

celu prirodu, koja je promenila svoje zakone. Na koji nain taj

greh, zvani praroditeljski, optereuje sve ljude koji su kasnije iveli, tajna je koju ne treba ispitivati.
7. Praroditeljski greh nije predstavljao samo lo primer, kao
to je verovao Pelagijus, niti je potpuno pokvario ljudsku prirodu,
kao to su smatrali protestanti esnaestog veka, ali promenio je ljud
sku prirodu, inei je sklonom ravim delima, a ta sklonost naziva
se concupiscentia, to se moe prevesti kao enja oiju, ili elja.
8. Bez praroditeljskog greha ne bi bilo Ovaploenja, znai, Bog
ne bi dobio ljudski oblik u osobi Hristosa, pobednika nad smru i
nad svakim zlom, kako palih anela, tako i ljudi. Katastrofa dobrog
poretka u Svetu, usled odluke bia koja poseduju slobodnu volju,
dovela je do ulaska Boga u istoriju oveanstva i otkrovenja sebe
Mojsiju i prorocima, a potom silaska na zemlju u liku Hrista.
9. Tajna Sina Prevenog, koji je istovremeno i Bog i ovek,
umro na krstu i uskrsnuo, odnosno tajna Svete Trojice, predstavlja
sam temelj katolike religije. Znai da Bog nije ravnoduan davalac
zakona svemira, ve Provienje koje se stara o istoriji oveka.
10. Bog se javio u nadahnutim knjigama Staroga i Novoga Zaveta i tokom vekova vodi ljude, brinui o istrajavanju istine. Od si
laska Svetog duha poinje istorija jedne opte apostolske crkve.
Podvlaei u katehizisu reenice i pojedine rei, Pavle je bio
zauen i uasnut, jer sve to nije imalo nieg zajednikog s nai
nom miljenja ljudi dvadesetog veka, a ak mu se direktno suprot
stavljalo. Umesto kosmosa koji automatski dejstvuje, uvedena je
zavisnost njegovih zakona od greke vidljivih ili nevidljivih ivih
bia. Umesto ivota koji se kree nasumce, od jednoelijskih orga
nizama preko sve sloenijih, pa sve do ovekolikih sisara i oveka,
ustanovljavano je prvobitno savrenstvo prirode i oveka i njegov
pad, koji izaziva pad svega sto je ivo. Bez ideje pada ne bi posto261

jala potreba za Spasiteljem, niti vera u ispunjenje obeanja Carstva

pri kraju vremena, kad e se priroda vratiti svojoj prvobitnoj slavi i
nee biti smrti.
Dakle, poto sam katolik, moram li da verujem u to to katehizis daje? - pitao se Pavle, i itao je Poslanice svog imenjaka, ija je
neshvatljiva energija sagradila nekada Crkvu. To je veoma teko,
ali, ako verujem u Boga - nemam drugog izlaza i iz same zahva
lnosti prema Njemu, morao bih da prihvatim credo svoje vere. Jedi
no ako bih pokuao da stvorim sopstvenu religiju, ali ko sam ja da
nastupam protiv dva-tri milenijuma, u kojima su generacija za ge
neracijom tako verovale?
Pavle se ipak nije zaustavljao na ovakvom razmiljanju i poku
avao je da razmotri njegove posledice. Ljudi prolosti su svojim
delima pokazivali da ozbiljno shvataju istinu vere. Pravili su mno
tvo slika koje predstavljaju anele i ponekad bi se osmelili i da za
misle avolske likove. Najvea, takoe po obimu, knjievna dela
imala su za predmet Spasenje i Prokletstvo: Danteova Boanstvena
komedija, Miltonov Izgubljeni raj, kao i Geteov Faust.
Pavlovo zaprepaenje bilo je razumljivo, jer je odjednom po
stao svestan da je oveanstvo ulo u novu fazu, u kojoj je nestao
za njega pojam krivice i kazne, kao i Spasenja i Prokletstva. Sve vi
e ljudi nije verovalo ni u ta, ak ni u naunu istinu. Ali, u ta su
verovali vernici koji su punili crkve i itali molitve na raznim jezi
cima? Ispovedali su ublaenu veru, ije je glavno naelo izgleda bi
lo moe tako, a moe i drugaije", i iz koje je svako birao to sto je,
po njegovom miljenju, bilo pogodno za verovanje.
Pavlovo srce je trailo istinu. Jednu istinu, koja nije mogla biti
drugaija pre hiljadu pet stotina i pre pet stotina godina i koja je
svakoga, kojoj je verovao, obavezivala.

262

Ako je po mnotvu znakova u civilizaciji prepoznatljivo bilo

delovanje Satane, zvanog Ocem lai i knezom treega sveta, du
nost hrianina bila je da javno istupi protiv njega.
Pavle je bio svestan da mu obazrivost nalae da se kree u
istom ritmu kao drugi, to znai da priznaje hrianstvo kao neku
vrstu velikog dobrotvornog drutva, sa Isusom, najplemenitijim
meu propovednicima, koji ide Budinim tragom i smatra metafora
ma ona crkvena uenja koja savremenim umovima izgledaju neverovatna i neprihvatljiva.
Uprkos razumu, Pavle je prestao da se ponaa kao drugi i uda
rio je temelje optem miljenju o svojoj nastranosti.
Izjavio je da veruje u postojanje anela i avola, tavie, esto
ko je osuivao neke knjige i filmove, govorei da ih je inspirisao
zao duh. Prigovorio je takoe dvema-trima linostima koje su raspolagale velikom vlau, zamerajui im demonsku demoralizatorsku aktivnost. Njegovo uee u akciji usmerenoj protiv pornogra
fije, kao i nekim vrstama muzike, stvorilo je u miljenje o njemu
kao protivniku svega to je novo.
Ni u privatnim stvarima nije mu bolje ilo, jer elei da primenjuje sve crkvene propovedi, predloio je Jadvigi, eni s kojom je
iveo, da se venaju, to nije nailo na srdaan prijem, poto je Jadviga elela da napreduje u svojoj profesionalnoj karijeri, meutim,
brak ju je asocirao na neeljeno raanje dece.
Jadni Pavle doekao je i to da su ljudi pri pomenu njegovog
imena vrteli prstom po elu. alio se svom ispovedniku koji, mada
se s potovanjem odnosio prema Pavlovoj estitosti, ipak nije bez
rezervno hvalio njegov napad na Protivnika, bez prethodnog raz
matranja strategije i taktike. Po ovom sveteniku, ludilo, koje je
obuzelo oveanstvo, ne moe biti dugotrajno, jer bi se to protivilo
obeanju koje je Bog dao Crkvi. Ipak, dok traje, vernicima se pre263

poruuje izvesno kunktatorstvo, a ak neispoljavanje potpuno svo

jih uverenja.
ta se kasnije dogodilo s Pavlom? Izvetaji iz krugova u koji
ma se kretao mnogo se razlikuju. Evo sakupljenih materijala.
Jacek:
Pavle nije posluao ispovednikov savet. Naao je drugo reenje. Poto je meu svojim poznanicima dobio ime udovita, traio
je one koji su mislili slino kao on i naao ih je mnogo. U stvari,
bio je to itav pokret, koji nije potpuno podravala crkvena hijerar
hija, ali veoma snaan da okupi znatan deo klera i vernika iz redova
konzervativaca. Osloboen je oseanja drutvene neprilagoenosti,
naprotiv, hvalili su ga i divili mu se. Pavle se aktivno angaovao u
Ligi, iji je cilj bio da pomou uticaja na zakonodavstvo prenosi
katolike moralne vrednosti u drutveni ivot. Ubrzo je postao je
dan od voa politike partije koja je vodila borbu za zakonsku za
branu abortusa i razvoda. Nije sumnjao da je aktivnost koju je vo
dio protiv Zla bila nuna, mada su mu smetali neki istupi njegovih
saveznika koji su ili daleko u svojim napadima na liberale. Podno
sio je to, ipak, u ime vieg dobra.
Politika aktivnost je kodila njegovom privatnom ivotu, to
je potvrivala zavisnost fizike harmonije dvoje ljudi od slaganja
njihovih umova. Jadviga nije gajila simpatiju prema Ligi, niti nje
govoj partiji, a ak je bila spremna da ih estoko osudi, govorei:
Hoete da spaavate ljudske ivote, a gubite due", to je trebalo
da znai da su se, po njenom miljenju, mnogi mladi ljudi udaljava
li od religije, poistoveujui je s kampanjama mrnje koje su akti
visti Lige praktikovali. Sve dalji jedno od drugoga, Pavle i Jadviga
nisu bili toliko prijatelji, koliko brani par, razdiran svaama i ne
sporazumima, pa su se najzad sloili s tim da se moraju rastati.

264

Tereza:
Bilo je sasvim drugaije. Pavle je traio ljude koji slino misle,
ali dospeo je u krugove koji kao da su precizno primenjivali zaista
kriptokatolike savete njegovog ispovednika. U ovim krugovima
prevladavalo je miljenje da je otpor prema maru potroake ma
sovne kulture uzaludan i da katolicima jedino ostaje da vode akciju
koenja, uvajui privide slaganja sa svetom. Crkva je bila u pravu
kad je proklinjala Voltera, jer se poetak odobravajuih" uzora na
lazi u prosveenosti. Pa ipak, napredak nauke, tehnike i medicine
suvie je oigledan da bi se moglo istupati protiv itavog prosvetiteljskog naslea. Pavle je razmiljao da li bi se masovna kultura
mogla upotrebiti za ubeivanje ljudi da biraju zlo, na svoju sopstvenu propast. Njima je vladala concupiscentia, ili udnja za nov
cem, vlau i seksom, ali do njih se nije moglo stii drugaije nego
pretvaranjem da ste jedan od njih, jer su vam u suprotnom sluaju
okretali lea. A kako do njih stii? Slikama, znai, filmom. I zbog
toga je Pavle poeo da snima filmove, ali takve koji bi imali uspeh,
dakle, pokazujui publici dobro poznate situacije, a takoe neizbenu dozu golih tela i seksa. Poruka je bila uneta u radnju, ali tako
diskretno, da kritiari nikako nisu uspeli da se sloe u pogledu nje
nog smisla.
Pavlova veza s Jadvigom prolazila je kroz bezbrojne komplika
cije koje su se zavrile njenom trudnoom i sklapanjem braka.
Stefan:
Bilo je to sasvim, ali sasvim drugaije. Posle svojih prvih moralistikih zanosa, koji su mu doneli ime udaka, Pavle se postieo
i shvatio da je iz svoje lektire katehizisa izvukao pogrene zaklju
ke. Ma kakvi da su bili razlozi zla, sama sutina sveta je patnja
oveka i svih ivih stvorenja. Ziveti, znai biti igosan smru, i
upravo je njena neizbenost bila u biti hrianstva. Zato predmet
razmiljanja ne treba da budu kazna i zasluga, ve ljudska slabost,
265

tako velika da zasluuje najvee saaljenje i zasluila je kosmiko

saaljenje Boga. U samom poretku stvari, u lancu uzroka i posledica, Pavle je video avolje crte, ali je smatrao da se vara, koncentriui opsesivno panju na mranu silu, koja je pokvarila i dalje kvari
dobar plan Stvoritelja. inilo se da se mana nalazila u samom korenu ivota i to nije menjala injenica o nekadanjem padu, to znai
pre stvaranja vremena. Stvarna je bila samo nesrea ljudi, njihovo
oajniko dozivanje, na koje u itavoj vasioni nije odgovarao nije
dan glas. I upravo je to utanje vasione moralo da dostigne vrhunac
da bi boansko saoseanje odgovorilo utelovljenjem u oveka i nje
govu istoriju.
Svoje uzbuenje zbog haosa obiaja Pavle je bio spreman sada
da pripisuje aktivnosti Protivnika, koji bez kopita i repa, ume da
dobija bezbrojne oblike, zato onda ne bi mogao da nastupa u pla
tu moraliste? Iskrivljena mrnjom, lica nekih propovednika su to
dokazivala i, da bi popravio svoju prethodnu sklonost ka osudama,
Pavle se prikljuio grupi takozvanih umerenih katolika, vernih magisterijumu Crkve, ali optuivanih za pogubnu toleranciju i slablje
nje otpora protiv jeresi koja se irila. Postao je polemiar i zbog
svojih nastupa bio napadan od strane osoba koje su smatrane boljim
katolicima, pri emu su se one sluile argumentima koji su se odno
sili na njegov privatni ivot, a uglavnom na njegovu vanbranu ve
zu s Jadvigom.
Zbog Pavlove aktivnosti Jadviga se, kako je govorila, uvalila u
konfesionalni krug, ali dopadali su joj se njegove kolege i prijatelji,
oseala je da su je prihvatili i pomalo prkosno napominjala da ne
uri s brakom.
Agnjeka:
Kojeta! Pa Pavle nije iveo usamljen i svakodnevno je bio pod
Jadviginim uticajem. Ako su njega skoro zaobili asovi religije,
ona je dobila katoliko vaspitanje i to iskoristila na poseban nain.
266

Starala se da svake nedelje odlazi u crkvu, jer je tada, zajedno s

drugima, stupala u sakralnu dimenziju, nedostupnu razumu. Nije,
ipak sluala propovedi, koje je defmisala kao priam ti priu". Stal
no bavljenje moralisanjem, a naroito seksom, smatrala je tetnim
za vertikalno stremljenje u religiji. Odbacivala je pretnju kaznom
posle smrti, jer - kako je govorila - ljudi dovoljno pate na zemlji da
bi im se jo dodavalo. Prema nebu bila je vie ravnoduna, poto za
svoja dobra dela nije oekivala nagrade i vie je volela da za njih ne
zna. Nikada se nije uputala u teoloka razmatranja o prauzroku zla i
jednostavno je prihvatala da nita ne razume od pria o mitolokim
udovitima, avolima i anelima. Smatrala je sebe katolkinjom,
ali na svoj specifian nain, to znai, verovala je da e pre ili posle
takvima kao ona Crkva priznati da su u pravu. Slaui se s tim da
se diskusija o pobaaju tie veoma ozbiljnih filozofskih stvari, nije
imala nameru da primenjuje zabranu upotrebe kontraceptivnih sred
stava i ismevala je metodu plodnih dana, pitajui po emu se ona
razlikuje od isto tako naune metode, iji je rezultat pilula. Podra
vala je takoe lino miljenje o crkvenoj organizaciji, izjanjavaju
i se blagonaklono, mada ne suvie odluno, o svetenikom pozi
vu ena.
Tako je, dakle, Pavle imao priliku da u svojoj kui sree taj
svet s kraja dve hiljadite godine, protiv koga je trebalo da uloi pro
test. Izgledalo je kao da se on u svojoj vatrenosti neofit nepotre
bno razdirao dok su se pored njega obini tzv. vernici mirno preda
vali ritualu, onom istom koji je postojao pokolenjima, ne snalazei
se loe, samo da bi iveli bez previe logine doktrine. Smatrati to
krajem hrianstva znailo bi dokazivati nerazboritost, kao i sigu
rno neverovanje u Provienje. Jer postojala je mogunost ogromne
promene, ija bi najava moglo da bude miljenje takvo kao Javigino.
Pavle se odrekao toga sto je izvesno vreme smatrao svojom mi
sijom i ukljuio u masu obinih smrtnika koji su svake nedelje pre
lazili prag crkvene zgrade. Ipak, to se nije dogodilo usled rasuiva267

nja. Razlog je bila njegova osetljivost na njene duge trepavice, na

njeno saginjanje glave dok je sluala muziku, njena stanja potitenosti i oduevljenja, njenu grenu ambiciju i dobru volju.

268

FILOZOF
Taj filozof bio je ateista, to znai da u postojanju vasione nije
traio nikakve znake koji su ukazivali na uzronik. I bez njega su
postojale naune hipoteze, a njih je, mada je imao sumnje u pogle
du njihovih metoda, uzimao za izvor znanja o prirodi stvari. Istina,
iako je cenio nauku, nije spadao u sanjare koji oekuju da e razum
omoguiti ljudima da jednom izgrade savreno drutvo.
Jedinim zanimanjem dostojnim filozofa smatrao je razmiljanje
o smislu religije. Kad mu je zamerano da pada u protivurenost,
odgovarao je da je ovek sam po sebi protivureno bie i zato, ba
vei se religijom, ostaje u skladu sa svojom ljudskou.
U religiji je, po njemu, bila sadrana sva lepota i sve dostojan
stvo oveka. inilo mu se neshvatljivim i dostojnim najveeg div
ljenja to sto je tako neznatna, tako neopozivo smrtna ivotinja stvo
rila dobro i zlo, vrh i dno, nebesa i bezdane. Nigde, u itavom sve
miru, koji se ne moe matom obuhvatiti, nije bilo ni trunke dobra,
milosti, saoseanja i na pitanja diktirana potrebom ljudskog srca ni
je dolazio nikakav odgovor. Vernici glavnih religija oveanstva,
po miljenju filozofa, nisu posveivali dovoljno panje potpunoj
usamljenosti, na koju je pod zvezdanim nebom bila osuena ljud
ska svest. Jo manje su tome bile sklone pristalice raznih varijanti
amanizma, koje su personifikovale Prirodu i brisale granicu izme
u ljudskog i ivotinjskog.
Znatnu tekou stvarala je filozofu lepota, kojom je upravljala
boginja Venera, znai, sama snaga prirode. Napisao je knjigu u ko
joj je dokazivao da lepota postoji samo tamo gde oblici i boje, koje
je oivela boginja Venera, nailaze na vid i sluh oveka, dva ula
obdarena arobnim darom preobraavanja.
Filozof nije sve religije stavljao u jedan red. Najvie mesto da
vao je onima u kojima je suprotnost izmeu oveka i prirodnog po269

retka stvari bila najizraenija i u kojima je, oslobaajui se tog pore

tka, ovek postizao Spasenje. Najvia religija bila je za njega hrianstvo, odmah potom budizam, zato to su one uzdizale samo ljud
sko odlije, saoseanje, uprkos kamenom liku sveta. ta je ljudskije
od Boga hrianstva, koji se otelovljuje u oveku, uz saznanje da e
ga kameni svet osuditi na smrt? Poto je Sin carevao pre mnogo vekova i u Njegovo ime je sve stvoreno, to je znailo da ljudski oblik
i ljudsko srce borave u samom Boanstvu i pate, gledajui svet do
bar po nameri, iskvaren smru usled Pada.
Potovanje filozofa okretalo se, pre svega, prema Rimskoj
optoj apostolskoj crkvi, ija su sama dva milenijuma mogla da bu
du dovoljna kao argument. U svom stoleu bio je svedok besnih na
pada, upravljanih protiv te stene kroz paklena vrata. Kao humani
sta, morao bi da se raduje slabljenju zabrana koje koe nagone uro
ene ljudima, a on je ipak odavao potovanje papi, koji je imao hra
brosti da javno i glasno stavlja znak protesta" protiv itavog sveta.
Uveren da civilizaciji preti raspad ako je ne povee jedna isti
na, filozof se u svojim javnim iskazima uvek izjanjavao za upozo
renja koja su dolazila iz Vatikana. Nije skrivao da bi, mada mu je
bila uskraena milost vere, eleo da ga ubroje u radnike vinograda
Gospodnjeg.

270

POHVALA NEJEDNAKOSTI
Mi moemo" - rekla je, skidajui haljinu, grofica ljubavniku,
ispruenom na krevetu i s glavom oslonjenom na ruci, dok ju je posmatrao u ogledalu. Morali bismo ipak da sauvamo privide pre
ma prostom narodu" - rekla je, vadei eljeve od kornjaevine iz
misteriozno upletene kose. Imam grizu savesti zbog moje sobarice
Elunje, koja bez eniranja radi to sa svojim Juzefom. Sluba se
ipak ne moe zatiti, jednostavno, blizu su gospode, kriom posmatraju i oponaaju. Ali, postoji ogroman broj prostaka, koji su nepi
smeni i ive u svojim selima onako kako su iveli njihovi dedovi i
pradedovi. Strano je i zamisliti ta bi poelo da se dogaa kad bi
svaki ovek gledao bolje od sebe i zamiljao da mu pripada isto to
liko prava, novca, prijatnosti. Moe me, Zuzju, smatrati moralistkinjom, ali dovoljno je zamisliti svet, u kome bi nestale sve zabra
ne. Ako brinemo o pristojnosti i dobrim obiajima, onda zato da bi
smo branili njih, te nesrenike od njih samih, mada oni to ne znaju"
- dodala je, vadei iz fioke muslinsku spavaicu s ipkom.

271

UNUTRA I SPOLJA
ivimo unutra i nemamo drugog izlaza, isto kao to se krtice
kreu sigurno pod zemljom, meutim, vazduna spoljanost, gde i
ja sunce i pevaju ptice, za njih je stran elemenat. Ili, pak, upotre
bljavajui drugaije poreenje, ivimo u unutranjosti Levijatana,
za koji se upotrebljavaju nazivi: grad, drutvo, civilizacija, epoha,
odnosno, sve rei koje se tiu meuljuskih aktivnosti. Jednom sam
ak zamislio tu meuljudsku tvorevinu kao dinovsku auru, obeenu na grani galaktikog drveta. U svakom sluaju, boravimo unu
tra, ipak, u drugaijoj situaciji nego krtice, poto imamo svest, a
ona moe da nas prenese spolja. Ova svest se, sreom, otvara kod
malobrojnih i ne tako esto. Jer, kako bi ljudi mogli da ele, streme
svojim ciljevima, bore se sa sobom, ako bi im svakog trenutka pre
tila eksplozija smeha zbog prizora grotesknosti predstave? Neka, na
primer, po savetu Gombrovia, pomisle na jahaa na konju: ivoti
nja koja sedi na drugoj ivotinji i komadiima metala, privezanim
za stopala, primorava je na tranje. Kako onda izgleda ulanski ju
ri? Ili bal: goli mujaci i enke, odeveni u ritualnu odeu, tresu se
u taktu neke glupe muzike. A moda je to bal kao onaj u prii Stanislava Vincenca 2 4 o hajduku Dobou, koga su zli dusi pozvali u
zamak na vrhu planine, gde su se izvrsno zabavljali gospoda i da
me? Njegov dovitljivi autant primetio je da muzikanti svaki as
uzimaju neto iz inije pored njih i mau time sebi one kapke.
Uinio je isto i ugledao kako pleu skeleti, sviraju im avoli, a za
mak je prazna ruevina. Dakle, naglo se iznutra naao spolja. I zar
nas ne obmanjuje govor? Deklamacije, uzviene ideoloke pesme,
filozofije, teorije, sve nakalemljeno na eksperimentalnostima i za
dasima naih tela.
Postojao je pisac koji je krenuo spolja, ali je njegova avantura
pokazala koliko je to opasno. Dekan Donatan Svift uverio se da
24

Stanislav V i n c e n c ( S t a n i s a w Vincenz, 1 8 8 8 - 1 9 7 1 ) , p i s a c i filozof, iveo u

emigraciji, najvie u vajcarskoj. Prim. prev.
272

ko se jednom iskljuio i pogledao oveanstvo koje ga okruuje s

astronomske distance, ne moe se vie ponovo zagnjuriti u mala za
dovoljstva i poslove obinog dana. Zar se, kad se vratio iz predela
rasnih konja i dok ga je grlila ena, nije onesvestio zbog njenog
smrada? Jer ostrvo konja koji filozofiraju bilo je outopos, utopija,
obeleje naeg cepanja na tu i tamo, na unutra i spolja ili, ako neko
vie voli, na telo, zarobljeno u prolaznosti, i um koji jedri nad njim.

273

BITI KAO DRUGI

Gde god da si iveo, u gradu Pergamu u vreme Hadrijanove
vladavine, u Marselju za vladavine Luja Petnaestog ili u Novom
Amsterdamu kolonista, znaj da se moe smatrati srenim ako se
tvoj ivot odvijao kao ivot tvojih suseda. Ako si se kretao, mislio,
oseao isto kao oni i, isto kao oni, ispunjavao ono to treba u pravo
vreme. Ako su iz godine u godinu obaveze i obredi sledili jedni za
drugima, oenio si se, odgajio decu i mogao mirno da eka dane
starosti koji su se nazirali.
Pomisli za trenutak na one kojima je blagoslovena slinost bli
njima uskraena. Na one koji su se mnogo trudili da postupaju kako
treba, da se o njima ne bi govorilo gore nego o njihovim sugraani
ma, ali nita im nije polazilo za rukom, sve im je ilo loe, zbog ne
vidljive defektnosti. Sve dok na kraju ne bi za njihovu nezasluenu
ljagu pala na njih kazna, usamljenost, i tada se vie nisu trudili da
skrivaju svoju defektnost.
Na klupi u javnom parku, s papirnom kesom, iz koje viri grli
flae, ispod mostova velikih gradova, na trotoarima, gde ire svoje
zaveljaje beskunici, na ulici atrlja s neonima, ekajui ujutru
ispred bifea da se otvori, svuda oni, narod iskljuenih, iji dan poi
nje i zavrava se sveu o gubitku. Pomisli kako si ti uspeo da ak
nisi morao da primeti takve kao oni, mada ih je pored samog tebe
bilo mnogo. Hvali prosenost i raduj se to se nisi udruio s voa
ma pobuna. Jer u njima se takoe javljalo neslaganje sa zakonom
ivota i preterana nada, ista kao kod onih koji su unapred bili pre
dodreeni da izgube.

274

KLJU
Bili smo gosti u kui multimilionera i, stojei, pili na unutra
njem patiu, okruenom ivicom i travnjacima. Domain se alio na
svoje batovane i arhitekte. Tako su to uredili da u kui nije mogao
da dri nikakve ivotinje. Psi su izbegavali zelene bunove i travu,
kao da su shvatali da je ovde sve zelenilo odgajeno pomou hemikalija i da nad njim lebde tetna isparenja.
U drugom delu sna tom moniku zamerano je da prima ljude iz
drugorazrednih nacija, prevarante i lopove Poljake, kao i podvodae i mafijae Italijane. Ali, dovoljno je ispoljavao svoju superiornost,
to je sigurno bilo razlog daljeg razvoja dogaaja u snu, kad sam ga
udario nogom u slabinu i od hapenja me je spasao samo moj jak
politiki poloaj.
Jo u istom snu uspeo sam da formuliem savet za pisce poet
nike. Postoji jedna velika tema, klju koji e vam otvoriti riznicu
doivljaja koje niste ispoljili, niti ak priznali samima sebi. To su
trenuci kad ste na neki nain bili ponieni. Setite se, setite - tih tre
nutaka koji su pobodeni u vama kao trnje, ponite da ih kinjite i po
drobno opisujete. Ne zna se ta ete iskopati, ali bie toga mnogo a,
u svakom sluaju, ova pomalo mazohistika operacija donee vam
olakanje.

275

PRECI
U stvari, ne bi trebalo da postojimo. Mi, to nije nikakvo veliko,
kolektivno mi, neka to bude samo ti i ja. Posluimo se matom, da
bismo za trenutak videli okolnosti i uslove ivota naih roditelja,
potom dedova, potom pradedova, i tako sve dalje unazad. ak ako
bi se meu njima nali bogatai i ljudi aristokratskih privilegija,
prljavtina i smrad, u kojima su iveli, poto je tada to bila opta
pojava, zaudili bi nas, koji koristimo tu i klozetsku solju. Meu
tim, jo sigurnije je da bi se meu njima nale gladnice za koje je
krika suvog hleba u oskudici znaila najveu sreu. Nai pra-prapra umirali su kao muve, od vazduha, odnosno zaraze, od gladi, va
tre i rata, a od dece je vrvelo, ali od dvanaestoro preivljavalo je jed
no ili dvoje. I kakva samo plemena, kakve divlje njuke iza svakog i
iza svake od nas, kakva mljackanja, kakvi krvavi obredi u ast bo
gova, nespretno istesanih od lipovog panja! Sve do naih pra-prapra koji se upravo unjaju mranim praumama, s jedinim svojim
orujem, isklesanim kamenom, da njim razlupaju lobanju neprijate
lju. Izgleda kao da smo imali samo roditelje, i to je sve, ali oni, ti
pra, oni postoje a, zajedno s njima, njihovi nedostaci, manije, nasledne umne bolesti, sifilisi i tuberkuloze - kako zna da oni nisu osta
li u tebi? I kakva je verovatnoa da od dece tvog prapradede preivi
upravo to koje e roditi tvog dedu? Kakva je verovatnoa da je to
trebalo da se ponovi u sledeem pokolenju?
Jednom rei, male su anse da se ti i ja rodimo upravo u toj ko
i, kao te i te jedinke, u kojima su se sreli geni, avo e znati, ka
kvih kalatura i ljudeskara. Ali i to da itava naa ljudska vrsta do
sad traje, i ak se razmnoila preko mere, trebalo bi da zauuje.
Jer, mnogo je imala protiv sebe, i prauma, puna ivotinja jaih od
oveka, dosad moe da slui za metaforu njene opasnosti - dodaj
mo viruse, bakterije, zemljotrese, erupcije vulkana, poplave, kao i
njeno sopstveno delo: nuklearno oruje i zagaenost prirode. Ve je
odavno ova vrsta trebalo da iezne, a stalno traje, neuveno otpor
na. Tebi i meni palo je u delo da u njoj uestvujemo, a to zasluuje
276

ozbiljno razmiljanje. Ono bi trebalo da vodi nekakvim zakljuci

ma, ali sigurno drugaijim kod svakoga.

277

REKE
Kako samo dugo mogu da traju reke!" Zamislite. Izvori negde
tamo u planinama pulsiraju i potoii cure iz stena, povezuju se u
potok, u tok reke i ona plovi vekovima, milenijumima. Prolaze ple
mena, narodi, civilizacije, a reka stalno postoji, mada je i nema, jer
voda nije ista, samo to traju njeno mesto i ime, kao metafora stalne
forme i promenljive sadrine. Iste te reke plovile su u Evropi kad
nikakvih dananjih zemalja nije bilo i nije bilo nikakvih poznatih
nam jezika. Upravo su se u imenima reka sauvali tragovi nestalih
plemena i njihovih dijalekata. Ona su, ipak, ivela tako davno, da
ne postoji tu nikakva sigurnost i prouavaoci prave pretpostavke
koje drugim istraivaima izgledaju neosnovane. Ne zna se ak ko
liko tih imena potie iz vremena pre indoevropske invazije, ili pre
bar dva ili tri milenijuma pre nove ere. Naa civilizacija je zatrova
la rene vode i njihova zagaenost dobila je snaan emotivni smi
sao. Poto je reni tok simbol vremena, skloni smo da razmiljamo
o zatrovanom vremenu. A izvori i dalje biju i verujemo u oieno
vreme. Oboavalac sam plivanja i hteo bih da vodama poverim
svoje grehe, neka plove u more.

278

POGOVOR
U v e k sam eznuo za obuhvatnijom formom
koja ne bi bila previe poezija ni previe proza
i dopustila bi sporazumevanje, ne izlaui nikog,
ni autora ni itaoca m u k a m a viega reda.
eslav

Milo

Ars poetica?

(1968)

Ovu formu" Milo je obilno koristio i u ranijim svojim

delima, ali posebno u knjigama napisanim devedesetih godina.
Izraziti primer ovakvog dela je Pas krajputa, zbirka beleaka,
pria, filozofskih razmatranja, u kojoj je saeto sve ono o emu je
pesnik godinama razmiljao, sanjao, ega se seao, s t o j e zapaao...
Refleksivna, u njoj se smenjuju oduevljenje ivotom i svetom sa
sveu o prolaznosti i kraju svega. Javlja se i potreba za svoenjem
ivotnog bilansa, preispitivanjem vere (Bio sam veoma religiozan
ovek. Bio sam ovek koji uopte ne veruje"), a ak pokuaj da
nae uzor (...moj uzor vrline: svi koji su itavog ivota sluili
stvarima uma i sauvali tu strast posle osamdesete i do kraja").
Ali, svestan je da je ovakav uzor njemu nedostupan. Jer,
...rodila se onda kad sam predavao Dostojevskog, pokuavajui
da izaem na kraj sa spoznajom da sam star. Dakle, nema kraja
tom njihovom raanju nanovo i ja, kad bih mogao da ivim dalje,
ponovo bih umirao od ljubavnog zanosa? ".
Milo nije zainteresovan samo svojim linim problemima, niti
pitanjima rodne Litvanije ili Poljske. Interesuje ga isto toliko pusto
ostrvo Pacifika, na kome su jedini trag postojanja ljudi otisci prstiju
u peini, o kojima pie pesnik Robinson Defers, kao i tragedija
Indijanaca, silom obraanih u katoliku veru, a takoe razmiljanja
ene arlsa Darvina koji je svojim teorijama podrio autoritet
Crkve... Sudbina velikih i talentovanih umetnika koji su za ivota
prezirani i proganjani, siromani, slavljeni tek posle smrti, poput
slikara Pola Sezana, ostavlja snaan utisak. Kao i u veini svojih
279

dela Milo na prolost, sadanjost, i budunost gleda sub specie

aeternitatis, iz perspektive venosti.
Knjiga ima i svoje literarne vrednosti, na ta najbolje ukazuje
ve prvi tekst: Krenuo sam na upoznavanje svoje zemlje
dvoprenim kolima, s velikom zalihom hrane i limenom kofom koja
je tandrkala otpozadi..."
Lj. Rosi

280

SADRAJ

Pas krajputa
Ogranien
Oi
Bez kontrole
Traenje
Nije moj
Sud
Anima
Stari
I ja sam voleo
Da li je svest dovoljna
Na mestu Tvorca
Smotrenost
Umesto
Privremeno i toboe
Zato stid?
Oseati iznutra
Opevati bogove i junake
Moji blinji
Zahvalan
Verovati, ne verovati
Trebalo je?
Dela i Milost
Njena jeres
Poseban trenutak
Citat
Siromatvo mate
Teologija, poezija
Argument
Uzvienost
Psalmi
Prosjaka p e s m a

7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38

DISKRETNI ARM NIHILIZMA

Obini nihilista
39
Opijum za narod
39
Obratno
39
Trijumf obiaja
39
Religija i politika
40
Religije
40
281

Posle izvrenja
Jadni openhauer
Vertikalna osa
Kikoti
Kakav pad
Isuvie jednostavno?
Predskazanje

40
41
41
41
41
42
42

Podugi citat

42

Preporod religioznosti

44

D a n stvaranja

45

Blizu
Tre
Nemogue
Mana
Detinjasto ponaanje
Odvratnost
Kult umetnosti
Aleksandrinstvo
N e taj
Prolost
Nemuki
Pol poezije
M o govora
Odea
Izbavljenje i osuda
Jurenje za ciljem
Pismena obaveza
Umetnost i ivot

46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63

Tropi
Pelikani (Kostarika)
Lopta (Kostarika)
Te feerije
Upozorenje
Naziv
Kako e biti
N a a zajednica
Toplota
To
Otkrie

64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74

Budunost
Sudbina
Plemena
Lavirint
Osmogodinja Asja u
Torunju
U san
Predeo snova
Snovi
Negujui
Lekcija

75
76
77
78

Jutro
Istovremeno
Sumnja
Bri
K a d bih vodio dnevnik

85
86
87
88
89

79
80
81
82
83
84

Muki
Argument
Vii - nii
Holivud
Tolerancija
To nije slino
Velika orba
Poljski pesnik
Osloboenje
Destilacija
Pouka
Zar?
Persona
Cilj
Roman
Melodrama

90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105

Bajka
elja
Monolozi
Sumnja
Samoprezir
Gombrovi
U Africi
Da li kategorija uzvienosti
Nesalomivost
Moji sudovi
enje
Oprati

106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117

Uzor
Poljski pisac
Datumi
Razboritost
Video sam
Razdvojenost
K a d bi
Obiaji
estitost
85 godina
Obratno

118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128

elja za istinom

129

N e m a loeg
Zaljubljenost
Pa

130
131
132

POSEBNA SVESKA P R O N A E N I LISTOVI

Amerika
*** 261X1976
*** Katedrala moje
oaranosti
*** ak i najmanje
sveana stvar
*** Aneo smrti privlaan
*** Da ublaena bude tama ..
Sa prozora m o g zubara
*** Oh, objekti moje poude..

282

133
133
133
133
134
135
135
135

Kontrast
alba klasiara
Kakva sudbina
Obrnuti dogled

136
137
138
139

Kanta za zalivanje
Lutalica

140
141

Opet
U o v o m gradu

142
143

Ne zna

144

Pomraenja
Odakle to dolazi
Ogroman zamak iz sna
Mali traktat o b o j a m a

145
146
147
148

Cestar

149

Strategija

150

Zakon zemlje
Pevanje
Tamo
U njenom dnevniku
N e m a m snage
Umesto da ostavim
Razum
Saaljenje
Helenka
Helenkina religija
Jokimura
Drvo

151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
163

TEME ZA USTUPANJE
Zato ustupam teme?
Barjak
Reni slivovi
Kraj kontinenta
Buve
Ta planeta
Za duu oca Hunipera
Uz sluaj oca Hunipera
Arheologija
Mrs. Darvin
ena Carlsa Darvina
Z b o g o m ostrva!
Talismani
Grenica
Kepec Valenti
kolska ekskurzija
uma
Pan Hadeu
Jedan ivot
Igre kolaraca
ur - u - ra
Nasleivanje steenih odlika
Trn
Proces
Jedan pesnik
Oevi problemi
Delo
Bajka
Medu ljudima

167
168
169
170
172
174
175
177
178
179
181
182
184
185
186
187
189
191
193
195
197
198
200
201
202
203
204
205
206
283

Kristofer
Sliice
U pozoritu
Lepa devojka
Vraanje
M u i ena
Naslee
Na kraju stolea
Alastor
Duhovnik
Na univerzitetu
M u k e istoriara
Pronaena korespondencija

207
208
210
211
212
213
214
215
216
218
220
222
224

Pria o heroju
Iz prouavanja o N. G
Vipimpiona (nagizdana)
Na pustom ostrvu
Trenu!
Crveni kiobran
Muzika
Tajna maki
Odlepljuje se
Tabu
Prognani eros
Olimpijske zabave
Sve manje ispovesti
Priroda sama po sebi
Pejza ili-ili
Svetenik i kazanova
Baron K
Renik
Ljubav prema znanju
Pria o obraeniku

226
227
229
231
233
235
236
237
239
241
243
245
247
249
250
252
254
256
258
260

Filozof
Pohvala nejednakosti
Unutra i spolja
Biti kao drugi
Klju
Preci
Reke

269
271
272
274
275
276
278