Milka Ivic Pravci U Lingvistici 1

BIBLIOTEKA
XX VEK
73/1*
Urednik
Ivan olovi
Milka Ivi
PRAVCI
u
LINGVISTICI
I
Deveto izdanje, dopunjeno poglavljen1
''Lingvistika u devedesetim godinama"
Beograd
2001
Dr Milka Ivi redovni je lan Srpske akademije nau

ka i umetnosti, kao i nekoliko inostranih akademi
ja. Njene strune i naune preokupacije mogu se
razvrs tati u nekoliko osnovnih oblasti: istorija lin
gvistike, opta lingvistika, lingvistika teorija, sin

taksa i semantika slovenskih jezika, savremena ser
bokroatistika. Izuzev knjige Znaenja srpskohrvat
skog instrumentala i njihov razvoj - Beograd
1954, njena najznaajnija dela objavljena su u Bi
blioteci XX vek: Lingvistiki ogledi (1983, 1995), O
zelenom konju- (Novi lingvistiki ogledi 1995), O
Vuko vom i vukovsk01n jeziku (drugo, proireno iz
danje 1997), Lingvistiki ogledi, tri (1999) i Pravci
u lingvistici. Ova poslednja knjiga, pored devet
srpskohrvatskih izdanja, objavljena je i u prevodi
ma na engleski, nemaki i jo desetak jezika sveta.
Ovo, deveto izdanje Pravaca u lingvistici sadri,
osim izlaganja koje je preuzeto iz prethodnog izda
nja knjige, jo i dodatno poglavlje - "Lingvistika u
devedesetim godinama", u kojem autor prikazuje
najvanija teorijska dostignua jezike nauke u po
slednjoj deceniji XX veka.
Korice
Ivan Mesner
Izdavaki program Biblioteke XX vek za 2001. godinu uiva

podrku Fonda za otvoreno drutvo.
Predgovor
Predavati optu
lingvistiku,
ne samo kod nas ve
uopte u svetu, znai prihvatiti se tekog zadatka. Mada

lflla mnogo radova, na razliitim jezicima, koji zahvataju
optelingvistiku problematiku, nigde nema takvog koji bi
davao jedinstven, sintetian pogled na razvoj lingvistike
teorije i metoda, od najstarijih vremena do naih, ezdese
tih godina XX veka. Ovaj se nedostatak osea vrlo inten
zivno i u naoj sredini. Sticajem prilika jugoslovenska lin
istika je ostala donekle po strani od glavnih dogaaja
koji su za poslednje tri decenije obeleili napredovanje
nauke o jeziku u svetskim relacijama. To napredovanje je
dostizalo zapanjujuu brzinu, donosei takorei svakim
danom ranije
nepredvidljive rezultate u najrazliitijim
oblastima lingvistike teorije i prakse. Upravo je zbog te

munjevite brzine uspona ogromna veina naih jezikih
strunjaka ostala nedovoljno obavetena, esto ak i bez
slutnje o tome koliko se zaista mnogo i ozbiljno postiglo
u lingvistici od vremena njihovih fakultetskih studija do
danas. Da bismo to pre i to potpunije izali iz periferije
zbivanja, potrebno je, pre svega, obezbediti pristupaan
iond znanja o osvojenim teorijskim vidicima i metodolo
kim sredstvima. Naim mladim generacijama lingvista, ovi
ma koji sada nastupaju i onima koji e nastupiti sutra,
O\'akva znanja bie prvi preduslov za definitivno ukljuiva

nje u redove onih naunih snaga sveta koje predvode raz
\'Ojni tok jezike nauke. Uostalom, za svakog obrazovanog
oveka nae sredine, ma on i ne bio lingvistiki strunjak,
lZVestan kontakt sa pojmovima o razliitim oblicima jezi-
Predgovor
kog prouavanja znaie besumnje obogaenje. Nauka o

jeziku obuhvata danas zaista najraznovrsnije probleme, i
znaajne, i interesantne, i instruktivne. Njene tekovine
ulaze u krug onih fenomena koji utiu na izrastanje nae
savremene kulture i civilizacije.
Ova knjiga je rezultat rada od nekoliko godina, uz po
mo vrlo obimne literature konsultovane u najveim lin
gvistikim centrima Evrope i SAD (gde je, pored ostalog,
autoru u vie prilika bilo mogue da uestvuje u optelin
gvistikim diskusijama koje su, budui organizovane od
najpozvanijih naunih foruma, otkrivale na najneposred
niji nain atmosferu aktuelnih naunih interesovanja). Fi
zionomiju knjige odredila je tenja da se o pomenutim
potrebama povede ozbiljno rauna. Zato je ovde ba sa
danjost lingvistike najvie osvetljavana izlaganjem (koje
ne obuhvata, dodue, sve linosti i sve radne rezultate
vredne panje, ali obuhvata sve pojedince i sve kole za
slune za odreivanje novih pravaca u lingvistikom mi
ljenju, odnosno one iji su napori bitno doprineli unapre
enju metodolokih procedura). Otuda i uloeni napor da
se dosledno ouva pristupanost izlaganja: objanjavao je
redovno svaki pojam i svaki termin, a da bi se omoguila to
efikasnija upotreba knjige, dodat je i registar na kraju. Uz
svako poglavlje je priloena selektivna bibliografija u kojoj
su zastupljeni najvaniji radovi, i pri tom
takvi koji e i
taoca osposobiti za dalje studije u oblasti o kojoj je re.

Izloeni presek aktuelnog stanja u jezikoj nauci name
njuje se prvenstveno panji strunjaka, kako domaih, ta
ko i onih inostranih koji se slue srpskohrvatskim jezikom
(iroj javnosti kod nas nije poznato da broj takvih stru
njaka danas nije mali i da on praktino obuhvata sve slo
venske lingviste i veinu slavista van slovenskih zemalja).
Zahvatajui sadanjost lingvistike u svim njenim najvani-
Pravci u lingvistici I
jim oblicima, ova knjiga bi trebalo da poslui kao oekiva

ni prirunik naunom radniku. Sem toga, stalno nastoja
nje da se to preciznije, a ukratko i postupno izloe infor
macije proizalo je iz elje da ova knjiga ispuni i funkciju
univerzitetskog udbenika, za kojim takoe postoji velika
potreba, i kod nas i drugde u svetu.
* * *
Predgovor je pisan za piVo izdanje knjige, jo 1961. go

dine. Ovi naknadni redovi dodati avgusta 1969, treba da
poslue kao uvodna re drugom, znatno proirenom izda
nju.
Proirivanje je izvreno u dva pravca. Pre svega, piVo
bitni tekst je obogaen novim informacijama, najvie u po
gledu bibliografskih izvora. Jedan deo tih naknadno une
senih podataka nalazi se, uostalom, u ve objavljenim pre
vodima Pravaca u lingvistici (engleskom: Trends in Lin
guistics, The Hague 1965, edicija Mouton; poljskom: Kie

runki w lingwistice, Wroclaw - Warszawa - Krakow 1966,
edicija Ossolineum; finskom: Kielitiede ennenja nyt, Hel
sinki 1966), zatim (i ponajvie) u prevodu na nemaki je
zik koji e izai iz tampe tokom ove godine (izdava Max
Hueber-Verlag, Miinchen), kao i u svim ostalim prevodima
koji su u toku a vre se prema engleskoj verziji teksta (ja
panskom, persijskom i dr.). Ovoga puta ilo se za tim da
se uzmu u obzir i one sugestije za irim objanjenjima u
nekim pojedinostima koje su date u brojnim prikazima

pomenute engleske verzije knjige (prema uvidu koji ima
lutor, dosada je objavljeno etrnaest takvih prikaza).
Ostale, i pri tome najvanije dopune, tiu se sasvim no
'ih izlaganja: o Pi.keovom "trojnom" sagledanju jezika, o
generativnoj gramatici Chomskog u verziji od 1965. godi-
Predgovor
10
ne, o generativnoj fonologiji, o generativnoj semantici, o

"algebarskoj lingvistici" (ukljuujui tu: Bar-Hillelovu teo
riju, teoriju Kulagine, Haysovu gramatiku zavisnosti i pro
jektivnosti, Sgallovu teoriju i aumjanov aplikativno-gene
rativni model}, o stratiflkacionoj gramatici, o "gramatici
koja se tie saddine", o Hallidayevim shvatanjima jezika.
Ova nova izlaganja, s izuzetkom poglavlja o Pikeovoj lin
gvistici, obuhvataju one krupne dogaaje u razvoju jezi
ke nauke kojim je obeleen preeni put od kraja pedese
tih godina (kada je sastavljeno prvo izdanje na srpskohr
vatskom jeziku) do 1969. godine. Ve sam broj tih novih
pravaca miljenja, razraenih u tako kratkom razdoblju,
reito govori o tome da smo svedoci dosada nevienog in
tenziteta u razvojnom tempu lingvistike.
Treba na kraju napomenuti da je na pojedinim mesti
ma revidirano prvobitno izlaganje o novijim lingvistikim
dogaajima. To je redovno injeno tamo gde je najsveija
istorija jezike nauke, zgusnuta u ovih proteklih nepunih
deset godina, sama unela korekcije u nae ondanje (na
gornju ivicu pedesetih godina postavljene) vizije njenih
razvojnih tokova.
* * *
I ovo tree izdanje zahtevalo je revizije i dopune u skladu
s intenzivnim razvojnim tempom jezike nauke. Dodata

su posebna poglavlja o prakoj koli, o Martinetovoj funk
cionalnoj lingvistici, o sociolingvistici i o tekstualnoj gra
matici. Proirena su poglavlja o generativnoj gramatici, o
(lingvistikoj) sintaksi, o (lingvistikoj) semantici i o strati
ftkacionoj gramatici. Osim toga i drugde su u knjizi izvre
ne intervencije sa ciljem da se ne izneveri napredak nau
ke. Posebna panja je obraena auriranju bibliografije.
ll
U meuvremenu su objavljeni i drugi prevodi ove knji
e (estonski: Keeleteaduse p6hisuunad, Tartu 1969; ne

maki: Wege der Spracbwissenscbaft, Miinchen 197 1 ; li
tavski: Lingvistikos kryptys, Vilnius 1973; japanski: Genga
gaku no nagare, Tokio 1974), a i mnogi osvrti na njih (na

roito na nemaka izdanje). Dopunjavajui tekst uvaava
la sam na vie mesta napomene iznete u tim odzivima. Po
sebno bih htela da naglasim da su mi dragocene bile suge
stije koje mi je dao ameriki lingvista Wayles Browne. Ko
ristim se ovom prilikom da mu najtoplije zahvalim. Moja
zahvalnost pripada i profesoru Richmondu H. Thomasonu
koji mi je dao na uvid svoje jo nepublikovane studije o
"gramatici engleskog jezika" logiara Richarda Montaguea,
kao i profesoru Olgi Penavin koja mi je skrenula panju
na izvesne podatke iz hungarologije.
Mart 1974 .
* * *
Ova verzija Pravaca u lingvistici sadri, osim izlaganja

koje je (u neizmenjenom vidu) preuzeto iz prethodnog (pe
log) izdanja knjige, jo i dodatno poglavlje Pogovor. U tom

sc poglavlju prikazuju najvanija teorijska dostignua jezi
ke nauke za proteklih petnaest godina (dakle - u vremenu
do ijih raspona ne dosee tekst koji prethodi Pogovoru).

Time to se odustalo od ranijeg principa izlaganja - da
svaka od vodeih lingvistikih kola bude razmatrana po
naosob, uz obilje bibliografskih informacija - izmenjena je
unekoliko dosadanja fiZionomija knjige, to je po sebi vr
lo sumnjiva dobit, kojoj se ovek nerado priklanja. S dru
c strane, prednosti opredeljivanja za iroko obuhvatni
l'ogovor izgledale su toliko nesumnjive da je ta okolnost

prevagnula. elja je, naime, ovog puta bila da se to pre-
Predgovor
12
J.,tk-dnijc, a maksimalno saeto, iznesu vienja jednog izu

zetno dinaminog razdoblja lingvistike, obeleenog neo
spornim teorijskim usponima, ali i lutanjima i raskolima,
pa
traganjem
za
onim
to
je
univer.talno
jezikoj
(pod)svesti, ali i za onim to je razliito u jezikoj stvarno

sti... Jednom reju, ovog puta je bilo vano usredsrediti
panju - ne toliko na same kole, koliko na epohu kojoj
one udaraju svoj peat. Pogovor je reenje najprimerenije
toj nameri; stoga je na njega i pao izbor.
Januar
1990.
* * *
U osmom izdanju ove knjige
(1996) moji izvetaji o

1990. godinom (v.
zbivanjima u lingvistici zavravaju se sa
Predgovor, str. 10) . Ovog su puta oni usredsreeni na de

ceniju koja je usledila iza te godine, a kojom se zavrio XX
vek. Usled optih nepovoljnih prilika u zemlji (meuna
rodne sankcije su, kao to je poznato, izmeu ostalog bile
prekinule
normalni dotok inostranih strunih publikaci
ja) u toj je poslednjoj deceniji, za razliku od onih pret

hodnih, bilo prilino teko doi do neophodnih podataka
na osnovu kojih e se stei ne samo autentina, nego i
kompletna slika svih teorijsko-metodolokih novina koje
su, tokom te decenije, stavljane na uvid svetskoj lingvisti
koj javnosti. A njih je, u razmatranom periodu, bilo upa
dljivo mnogo, pored ostalog i takvih koje e, tu sumnje
nema, presudno uticati na dalje usmeravanje razvoja jezi
ke nauke. Ako, u
pregledu koji sledi, nisam ba sve tc
"presudne" meu novoosvojenim tekovinama do detalja,

tj. u svoj njihovoj punoi, prikazala, odnosno ako sam
propustila da se posebno osvrnem jo i na te i te strune
sredine, u tom i tom delu sveta, koje su, u deceniji o kojoj
Pravci
lingvistici I
13
je re, takoe nudile neka sopstvena gledanja na stvari,

neka mi ne bude zamereno; pod datim okolnostima, dru
gaije i nisam mogla postupiti. Inae, kad se uzme u obzir
kakve su ovde prilike bile u odnosu na mogunost oba
vetavanja o tome ta se drugde u svetu, na polju struke,
upravo dogaa, ja lino ne bih imala prava da se alim.
Stoji, naime, injenica: uprkos svim tekoama oko naba
vljanja odgovarajuih strunih publikacija, ipak me, ni
ovog puta, blagovremeni uvidi u najbitnija svetska "lingvi
stika dogaanja" nisu mimoili. uostalom, da nije tako,
zar bi ovog dodatnog poglavlja uopte bilo?
Potrebno je, na ovom mestu, i sledee napomenuti:
svaka epoha, pa i ova o kojoj informie poglavlje Lingvisti
ka
devedesetim godinama, imala je, odnosno ima, neka
svoja tehnika reenja u vezi s nainima na koje se sa

optavaju bibliografski podaci tokom strunog izlaganja u poglavlju o kojem je re primenjena su ona reenja sa
kojima se susreemo u najvanijim radovima ija se sadri
na prikazuje.
Januar 2001.
Prvi deo
JEZIKA ISPITIVANJA
DO XIX VEKA
Uvodne napomene
l.
lnteresovanje za jezike probleme javlja se od najsta
rijih istorijskih vremena kod mnogih kulturno razvijenih

naroda. iri razmah tog interesovanja bivao je po pravilu
mposredno izazvan konkretnim socijalnim prilikama.
2. U sredinama npr. gde je religija igrala dalekosenu
drutvenu ulogu javlja se redovno tenja za poznavanjem je
lika kulta i to u onom vidu u kojem je taj jezik ostajao zabe
ltcn u odgovarajuim religioznim tekstovima. Jezik Veda je
npr. tako dobio svoje detaljne opise jo u davnim danima
hindu religije, dosta vekova pre nae ere (v. 17). Hrianski
"rldnji vek je znatan deo svoje kulturne aktivnosti posvetio
prouavanju latinskog (v. 24-27). Jevreji su uili hebrej
ski iz Biblije (v. 34). Arabljani su osnivali gramatike centre
"' ( >snovnom ambicijom da se "pravovernima" omogui pra
vilno itanje Korana (v. 3 1) itd. Zaeci preciznih gramati
kih opisa, filolokih studiranja teksta, ideje o jezikom uzo
na i kodifikaciji gramatikih pravila- sve to lei upravo u da
k kim skromnim poecima ove vrste, diktir.tnim osobenim
karakterom jednog vremena i konkretnih ljudskih obiaja.
3. U jednoj, za svoje doba visoko kulturnoj sredini, sa re
lativno dosta religioznog liberalizma, kakva je bila antika
e i rka, jezika ispitivanja su prela uske okvire isto prakti
nih ciljeva ukljuujui se u bogatu skalu filozofske proble
matike kojoj je helenska kulturna misao bila intenzivno na
klonjena (v. 8). To prvo kontaktiranje jezike teme s ftlozofi
jl >m donelo je oveanstvu osnovne pojmove o jezikim ka
ttgorijama, o principima ustrojstva reenice, o povezanosti
misaonog sa govornim procesom. Ma koliko to sve bilo vie
18
jezika ispitivanja do XIX veka
neodreena saznajna. kontura nego jasna slika o jezikom

fenomenu, ipak u tom ranom, prvom, malo naivnom drugo
vanju s fuozofijom lee koreni duge istorije gramatike, one
klasine, na kojoj je roena i dojueranja generacija lingvi
sta, a od koje ni danas pojedinci ne umeju da se odmaknu.
4. Epoha centralizacije vlasti potkraj feudalne ere u

Evropi dala je poleta radu na normativnoj gramatici. Stva
ranje jakih politikih centara sa izrazitom socijalnom dife
rencijacijom donosilo je sobom tenju da se tano utvrdi i
neprikosnoveno potuje jezik privilegisanih nosilaca kul
ture. S usponom francuskog kraljevstva npr. raste i francu
ska tradicija strogo normativnog posla oko jezika (v. 38},
tradicija koja je verno prenoena iz generacije u generaci
ju, prerastajui tokom vremena usko nacionalne okvire,
prelivajui se u kulturnu tradiciju drugih nacija kao pod
strek, takmac ili uzor.
5. Ali sve to je raeno na jeziku do u poetak XIX veka

ima ipak vrednost samo usputnog, parcijalnog, upravo lo
kalnog dogaanja bez velikog odjeka van svoje sredine.
Nigde do toga vremena jezika prouavanje nije zaista pri
milo vid organizovane naune discipline iji bi radni pro
gram bio sistematski ostvarivan, sa visokim ciljem nau
nog saznanja.
6. Kad pogledamo paljivo unatrag ta nam je ko od na

roda zaista podario na polju naih saznanja o jeziku, ostae
mo impresionirani ne samo fragmentarnim karakterom is
poljenih interesovanja, ve i zajednikom jednostranou u
oceni svoga prema tuem jeziku: svaki je narod svoj jezik
smatrao uzor-jezikom, najpotpunijim dokumentom maksi
malno uspele sinteze jezikih formi i ljudskog duha. Bili su
potrebni iri horizonti optih znanja, dublji kontakti meu
narodima, pa da se stvori potrebna intelektualna baza za
sistematska, zaista nauna lingvistika prouavanja.
Jezika ispitivanja
19
antikoj Grkoj
7. Antiki Grci su zaorali prve brazde jezikog ispitiva

nja u vie pravaca. Oni su, pre svega, biti prvi (i ostali d u
Mo vremena i jedini) jeziki teoretiari u svetu. Njima pri
pada slava prvih Evropljana koji su se zainteresovali kako
r.a akribino ispitivanje tekstova tako i za nonniranje jezi
ka svoje kulture. Oni su, najzad, i posebno, ne samo osni
voai principa klasine evropske gramatike nego i zasluni
7.a tradiciju gramatikog prouavanja u kasnijim vekovi
ma.
8. Njihov rad na jezikoj teoriji proizaao je iz njihovog

filozofskog interesovanja. Da bi upotpunili ili tanije obra
zloili svoje ftlozofske stavove, oni su se trudili u prvom
n:du da sagledaju: poreklo jezika1, neposredni odnos nje
ove glasovne strukture i odgovarajueg znaenja, mogu
nost primene logikih principa u razjanjavanju sutine
gr.1matikih normi. Ova pitanja, koja su Grci prvi postavili,
i danas jo stoje na repertoaru lingvistikih interesovanja.
1
ri
Poreklo jezika je od vajkada zanimalo ljudsku misao. jo je sta
grki istoriar Herodot
(V
vek pre n. e.) zabeleio npr. priu o
q;ipatskom kralju Psametihu po ijoj su naredbi dva novoroena

deteta izolovana od ostalog sveta kako bi se saznalo kojim e je
zikom spontano progovoriti. Po predanju, deca su prvo izgovori
la re bekos, to znai hleb na frigijskom. Tako je frigijski progla

en najstarijim jezikom sveta. U novom veku razmiljanja opore
klu jezika poela su se prvenstveno odnositi na pitanje oformlje
nja glasovne strane jezika: moda su glasovi postali u tenji za
imitiranjem prirodnih zvukova
teorija)
ili
(tzV.
"bau-vau" ili onomatopejska
kao odgovor, odjek zvukovima prirode ("ding-dong"
ili nativistika
teorija) ili, najzad, u spontanom vrisku ("puh
puh" ili intetjekcionalna teorija). I danas se raspravlja o glotogo
nijskim problemima(= problemima postanka jezika).
20
9. Gotovo sve najznaajnije linosti antike filozofije

uputale su se, bar usputno, u teoretisanje o jeziku. U
okviru filozofskih diskusija razvijala su se esto i raspra
vljanja koja su se neposredno ticala jezikih problema. Po

sebno je slavna ostala vanredno dugotrajna diskusija o to
me da li postoji neka duboka, neposredna, logina veza
izmedu onoga to rei oznaavaju i njihovog konkretnog

glasovnog sklopa, ili je ta veza proizvoljna, nastala u mno
gostrukoj igri sluajnosti.2
Po shvatanju "analogista" jezik je prirodni dar a ne plod

ljudske konvencije. On je u sutini pmvilan i logian, to
znai da postoji najistija harmonija izmeu glasovnog sklo
pa rei i znaenja koje se u njemu krije. U tenji da dokau

ovu harmoniju, trudei se da eliminiu svako zamraenje
ove idealne veze, koje vreme urne sobom da donese, ana
logisti su forsirali etimoloka ispitivanja. l Oni su, dakle,

prvi etimolozi po orijentac iji svog lingvistikog interesova
nja, ali njihove etimoloke naklonosti ipak nikada nisu do
sezale do sistematskih studija lingvistikih promena. 4
2 Ne zna se tano ko je prvi otpoeo diskusiju. Pojedinci to

pripisuju Protagori (oko 480-4 10) , drugi opet Pitagori (oko 572-
497) Diskusija je trajala vekovima.
3 Etimologijom su se kasnije mnogo bavili, po ugledu na Gr

ke, i latinski gramatiari, takoe bez dovoljno objektivnosti.
4 Meu najvatrenijim pristalicama etimoloki h studija(koje "ot
krivaju istinu o reima") istiu sc predstavnici falozofske kole smi
ka(u JU veku pre n. e. ). Ostavljajui po strani etimologiju, stoici su

inae u jezikim ispitivanjima imali i pozitivnih rezultata. Uenje o
padeima npr. dobija svoj odreeniji poetak od stoika. Dok je za
Aristotela pade bio svaki oblik ne ke rei koji odstupa od onoga to

se smatralo osnovnim(svaki glagolski oblik, recimo, u odnosu na
prezentski , bio je pade; komparativ prideva prema obliku pozitiva
je takoe bio pade, itd.), stoici su iskljuili glagole iz padene ka -
21
"Anomalisti", naprotiv, nisu verovali u idealnu korelaci
ju izmeu formalne i semantike strukture rei. Ukazivali

"u na nepravilnosti koje su se javljale na svakom koraku i
e wdc i drugde na planu jezikih odnosa.
Etimoloki ar mnogih generacija "analogista" podstica ia
jl' npr injenica da je jedan tako lucidan duh kakav je bio

l kraklit (oko 500 pre n. e.) isticao identinost razuma u ce
lini sa cetinom jezike strukture. "Anomalisti" su se, opet,
prlseali stavova slavnog Demokrita (oko 460-360) koji se
.
dluno izjasnio protiv hipoteze o boanskom poreklu jezi

kt.o; Ni Platon (427-347) nije mimoiao ovu temu.6 Mada se
ho rio protiv naivnog etimologisanja naslonjenog na bukval

nu interpretaciju Heraklitovog tvrenja, Platon je ipak po
clr/.avao Heraklita u osnovnoj ideji o korelaciji razu ma i je

l.itkc strukture. 7
ll"J.torije, obuhvatajui pojmom padea iskljuivo nominalne obli
kt. Oni su prvi uveli klasinu opoziciju nominativa prema osta

lim padeima(casus rectus/casus obliqui).
Sa sledeom argumentacijom: nesavrenost jezika dokazana
tc pos tajanjem homonima i sinonima, injenicom da su jezike for

lill"
podlone promeni, kao i to da ne postoji analogija u gramati
kom ponaJanju rei(od nekih imenica se npr. mogu graditi glago
ll, ;a od drugih ne).

1'
On nju obrauje u svom poznatom delu "Kratylos", u vidu
nt11prave izmeu Kratila (pristalice Heraklita), Hennogena (pred

lll:tvnika anomalista) i filozofa Sokrata (koji ovde, u zas tupanju
kompromisnih gledita, reprezentuje Platonov stav).
n
Ograujui se od primitivizma u koncepciji ovakve korelacije,
je isticao da nju i ne treba traiti u konkretnoj manifestaciji jezi
knot fenomena. Ona postoji u sferi idejnog, apstraktnog, tamo gde

"" Isti logiki principi odsudni za jeziku strukturu kao i za proces
miljenja.
22

10. Platon uopte polazi od uverenja da je re materi
jalni oblik ideje, a da u ideji Jei poetak saznanja o svetu.

Iz ovakvog ftlozofskog stava raa se prvi pokuaj definisa
nja osnovnih gramatikih kategorija. Primenjujui kriterije
koji se tiu logikih operacija, Platon npr. ukazuje na imc
nicu kao na ono o emu se neto konstatuje (to odgovara
onoj kasnijoj, tradicionalnoj, do dananjeg dana od mno
gih ponavljanoj definiciji subjekta) dok bi glagol trebalo
shvatiti kao ono to se konstatuje o imenici (kasnija klasi
na koncepcija predikata).
1 1 . Tek je, meutim, Aristotel (384-322) uao u istoriju
jezike nauke kao utemelja klasine evropske gramatike.
Njegovo uenje o kategorijama rei menjano je tokom po
znijih vekova samo u detaljima, ne u osnovnom duhu. Tra
dicionalna gramatika, koja se i danas jo ui po naim kola
ma, vue sve svoje bitne korene iz Aristotelovih naina pri
laenja jezikom fenomenu, posebno u oblasti sintakse.
Kategoriui gramatike oblike po tome da li se njima odre
uje supstanca, kvalitet, kvantitet, relacija, egzistencija, pro
mena itd., Aristotel, u stvari, uvodi u razmiljanje o jeziku
kriterije kojima se odlikuju filozofska ispitivanja. To nasle
e ftlozofskih koncepcija pokazalo se neobino trajnim i
dalekosenim u kasnijoj istoriji razvoja lingvistike.
Aristotel je prvi pokuao da razradi teoriju o podeli rei
na vrste. Izdvojio je u jednu grupu imenice (onoma) i gla
- ), smatrajui da jedino ovakve rei mogu ne
gole (rbema
to da znae same za sebe, nasuprot svim ostalim reima,
koje samo slue za povezivanje u logikim procesima mi
ljenja (syndesmoi). Princip ove njegove podele zadran je
dosledno i kasnije kada je donekle promenjen konkretan
raspored pojedinih vrsta rei u okviru ovih dveju grupa.
Glagoli se, po Aristotelovom miljenju, odlikuju svojom
ovremenjenou od svih ostalih vrsta rei. Zato glagolu i pri-
23
pada prvenstveno funkcija predikata. Predikat je, dodue,

Ipak za Aristotela neto iri pojam od glagola. Predikat je
!WC
ono ime se neto saoptava o predmetu. Poto se
mogu ljudi odreivati po osobinama, onda te osobine,
iz-
r.1ene adjektivima, nisu pravi glagoli, ali jesu predikati.

Znai, ima reenica bez glagola, kao to i predikat moe ne
biti pravi glagol.
Reenicu Aristotel definie kao spoj glasovnih komplek
sa koji ima samostalan, odreen smisao, ali s lim da i svaki
njegov sastavni deo takoe neto znai sam za sebe. Inae,
teoriju reenice Aristotel povezuje s teorijom rasuivanja,
dajui pri tom centralni znaaj pitanju predikativnosti.K
12. Filozofi-Grci su se, u stvari, mnogo vie iskreno inte

resovali za jezike pojave nego to su zaista slutili svu mno
gostrukost i komplikovanost jezike problematike. Njihovi
saznajni horizonti biti su opasno sueni ve samim shvata
njem da je ba u njihovom jeziku najbolje oformljena ljud
ska misao i da se sva teoretisanja o jeziku mogu izvoditi is

kljuivo na bazi grkih lingvistikih fakata. .
13. Antiki Grci su udarili temelje i ftlolokim studijama

r.Lzvijajui tradiciju akribinog ispitivanja jezika pisanih
tekstova. Najpoznatiji grki ftlolog antikog doba je bio
Aristarh
(2 1 6-144) koji je studirao s jezike strane spevove

iz
llijadu i Odiseju. Svojim metodom rada on spada meu

r.aite predstavnike tzv. "aleksandrijske kole''.
14. Aleksandrijska kola je danas ve u istoriji razvoja

lingvistike pojam cele jedne vanredno plodne epohe grama-
" Predikacija se sastoji u sjedinjavanju ili razdvajanju dva poj

ma. Osnovica predikacije je u glagolu biti; ak kad se kae npr.
ovek ide to, u stvari, odgovara logikom sudu: ovek jeste u sta
nju idenja. Ova Aristotelova teorija o suenju i predikaciji ostala
je
klasina u istoriji logike.
24
tiarskog rada u centru za jezika ispitivanja koji su
Grci
osnovali u Aleksandriji (centar je bio aktivan ve u III i II ve

ku pre n. e.). Slinih kola je bilo i drugde u helenistikom
svetu- u Maloj Aziji, u Pergamu i Tarsu., Medutim, samo je
aleksandrijska kola stekla izuzetnu reputaciju eminentnog
centra, jedinstvenog u antikom svetu, u kojem su se vas pi
tavale generacije darovitih gr.tmatiara i zasnivale velike tra
dicije gramatiarskog interesovanja i naina rada. Do "alek
sandrijaca" gramatika je bila samo ogranak grkih filozof
skih studija, od "aleksandrijaca" ona je samostalna discipli
na koju neguju posebno obueni strunjaci, ak sa razgra
(leksikografi su se bavili prikuplja

glosatori su objanja
vali teke termine, dijalekatske oblike i poetske izraze, reto
risu studirali jezik radi usavravanja oratorske vetine, sko
lijasti su bili specijalisti za komentare tekstova, itd.).
natom specijalizacijom
njem i negovanjem renikog blaga,
Aleksandrijci nisu doneli nieg naroitog novog jezi

koj teoriji. Nastavljali su da razvijaju filozofske koncepcije
o jeziku nasleene iz matine grke oblasti. Nastavili su
prouavanje vrsta rei. Morfoloke studije cvetaju, ali i fo
netika ulazi u krug neposrednog interesovanja. 10
9
10
kole istoga tipa postojale su kasnije i u Vizantiji.

Grci su izvriili podelu glasova na samoglasnike i suglasnike.
Samoglasnici su definisani kao glasovi koji mogu sami po sebi da
obrazuju zvuk i koji mogu biti dugi i kratki , a suglasnici kao glasovi
koji obrazuju pun zvuk tek u kombinaciji sa samoglasnicima. Izvr
ena je podela suglasnika na poluzvune i bezvune. Recentna is
traivanja Ksenije Maricki-Gaanski (v. "Helenska glotologija pre
Aristotela"; objavljuje u nastavcima Zbornik Matice srpske za knji
evnost i jezik, poev od knj. XXI/2, 1973) ukazuju ak na to da
se meu sofistima, jo u V veku pre n. e. znalo za distinktivnu
ulogu (v. 277) prozodijskih fenomena, to je veliko otkrie.
Pravci
25
lingvistici I
Posebno zainteresovani za probleme grkog jezika,

aleksandrijci su bili naklonjeni normiranju jezikih fakata.
Poznat je njihov pokuaj da u svakodnevni jezik svoga do
ba unesu izraajne forme starojonskog (na kojem su pisa
ne uvene epske pesme). Bilo je takoe tenji da se jezik
ovekoveen u horskim pesmama dorskog porekla postavi
na nivo jezika-uzora.
Aleksandrijci su dali u svoje vreme nadaleko uvenu de
skriptivnu gramatiku grkog jezika. Njena stvarna vrednost,
meutim, kao pozitivnog uzora bila je smanjena injenicom
da deskripcija nije bila dovoljno objektivno sprovedena iz
dva razloga: zbog suvie filozofske interpretacije lingvisti
kih fenomena i zbog preterivanja u postavljanju grkog na

stepen potpuno idealnog, maksimalno loginog jezika.
Autor najstarije ouvane grke gramatike, poznate pod
nazivom aleksandrijske gramatike techne, bio je slavni
Dionysios Thrax
( = Traanin; II vek pre n. e.).11 Pored
mnogih drugih vrednih gramatiara ove kole naroito se
kasnije isticao Appollonios Dyskolos (II vek pre n. e.), ta

koe svojim radom na deskriptivnoj gramatici, a posebno
injenicom da je jedan od prvih gramatiara u svetu koji
se poeo ozbiljnije interesovati i za sintaksiku problema
tiku. 12 Dyskolosov sin Herodian bavio se istorijom jezika:
11
Njegova je, pored ostalog, poznata definicija reenice: spoj
rei koji izraava zavrenu misao. Njegova je i podela imenica na

opte (npr.
ovek)
i pojedinane (npr.
Sokrat).
Thrax je prvi dao
i detaljniji opis morfolokih karakteristika grkog glagola.

12
On je prvi postavio odreene okvire sintaksikom prouava
nju; sintaksa treba da se bavi pravilima povezivanja rei u reenici.
Ova pravila Dyskolos utvruje ostajui dosledno u okvirima svojih

pojmova o vrstama rei, tj. ne odvajajui dovoljno slubu rei u re
enici od onoga ime se re inae odlikuje, van konkretne sintak
sike slube.
26
prouavajui jezik antikih grkih pisaca (iz V veka) , Hero

dian je dao, pored ostalog, prve panje vredne opise gr
kih akcenata.
Bibliografske napomene
1 5 . Za osnovne podatke konsultovati: Bloomfield - Lan
guage (poglavlje "The Study of Language") ; Zvegincev- Isto
rija jazyk. l (str. 9- 14) ; Arens - Sprachwissenschaft (str. 5-28).
Podrobnije informacije daje zbornik lanaka pod na
slovom "Antinye teorii jazyka i stilja" u redakciji O . M.
Freidenberg, Moskva-Lenjingrad 1936. V. i: H. Steinthal,
"Geschichte der Sprachwissenschaft bei Griechen und Ro
mero", Berlin 1863 (II izd. 1890) ; E. Egger, "Appollonius
Dyscole, Essai sur l'histoire des theories grammaticales de
l'antiquite", Paris 1854; Anton Dobia, "Sintaksis Apolloni
ja Diskola", Kiev 1882 .
Od novijih, specijalnih studija preporuuje se: R. H. Ro
bi ns, "Ancient and Mediaeval Grammatical Theory in Euro
pe, with Particular Reference to Modem Linguistic Doctri
ne", London 195 1 ; W. S. Allen, "Ancient Ideas on the O rigin
and Development of Language", Transactions of the Philo
logical Society 1948-1949, 35; Josef Derbolav, "Der Dia
log "Kratylos" im Rahmen der platonischen Sprach und Er
kennt-nisphilosophie", Schriften der Univ. des Saarlandes,
Saarbrii cken, West-Ost-Verlag 1953; R. H. Robins, "Dionysi
us Thrax and the Western Grammatical Tradition", Transac
tions of the Philological Society, London 1957, str. 67-106.
Interesantno moe lingvistima biti i izlaganje poznatog
ftlozofa Ernsta Cassirera (v. 4 1 8) o antikim jezikim teori
jama: Ernst Cassirer, "The Philosophy of Symbolic Forms",
New Haven 1953, poglavlje, "The Problem of Language in
the History of Philosophy", odeljak "The Problem of Lan-
27
u age in the History of Philosophical Idealism (Plato, De

IKartes, Leibniz)'., str. 1 17-1 32.
Posebno se preporuuje ovde knjiga Francisa P. D innee
na: "An Introduction to Gener.U Linguistics" (New York
1967) zbog bogatstva informacija koje prua (u odeljku 4 .
koji nosi naslov "The Development o f Language Study in
the West", str. 70-107) . V. i veoma obaveteno izlaganje joh
na Lyonsa u "Introduction to Theoretical Linguistics", Cam
bridge Univ. Press 1968 (na str. 4- 1 2) . Svakako v. i studije
Ksenije Maricki-Gaanski pomenute u 14n.
Odabrane tekstove (prevedene na engleski) u kojima o
fc:ziku raspravljaju istaknuti autori, poev od antikih mi
llilaca pa do Humboldta, sakupio je i objavio P. H. Salus u
knjizi: "On language: Plato to von Humboldt", New York
1969. Kratak istorijski pogled na zahvaeno razdoblje daje
Salus u uvodnom delu knjige (str. 1-1 7) .
Indijska gramatiarska kola

16. I ndijcima pripada slava izuzetno darovitih gramati
tara. Pominju se danas s posebnim potovanjem ne toliko
:t.hog impozantne obimnosti svoga rada i postignutih re
zultata, koliko zbog smisla za objektivnu, egzaktnu deskrip
l'iju jezikih fakata. Ovi stari majstori gramatike umeli su da
definiu pojave maksimalno kratko a tano, gotovo mate
matiki. Bili su uz to izrazito neistoriari po interesovanju i
urnenju, ostajui sigurni i precizni samo na terenu sinhro
nijc. Zbog svega toga moderni lingvisti naih dana sve vie
upiru na njih svoje seanje kao na prve, daleke vesnike
e mog budueg, strukturalnog i matematikog, u lingvistici.
17. Interesovanje za jezik niklo je u indijskom drutvu vr
lo davno, dosta vekova pre nae ere . To intercsovanje je bilo
28
neposredno vezano za njihovo opte socijalno i kulturno

formiranje.
U toj sredini izdeljenoj na kaste neprikosnove
nost drutveno najviih ubrajala je nuno i izolaciju jezika

kulture. Da bi istota jezika "viih" bila osigurana, mobilisa
ne su mnoge snage da popiu i opiu sve njegove forme. Ko
reni takvog gramatiarskog posla zadiru u dubinu antike
epohe, a njegove tradicije ostaju ive do naih dana.

Pomeni o gramatiarskom interesovanju Indijaca nalaze
se ak i u njihovoj drevnoj pismenosti.
tzv. "vedskim tek
stovima" (u treoj grupi tekstova) raspravlja se o nekim je

zikim pitanjima. Potvrdu o vrstoj tradiciji u gramatiar
skom poslu daje najsigurniji svedok - Panini, pominjui
razna imena svojih prethodnika, svedoei, uostalom, sam
svojim delom, istinitije od svega, da je imao odakle poi i
na emu razmahnuti svoj veliki, neponovljivi lingvistiki
talenat.
18. Ne zna se tano kojih je godina Panini iveo. Misli se

- moralo je to biti negde poetkom IV veka pre nae ere.
A ve je u njegovo vreme bilo i dovoljno interesovanja i

gramatiarskog iskustva da se moglo pristupiti onome e
mu je Panini pristupio: normiranju tzv. klasinog sanskri
ta 13 na kojem je indijska kultura najdue i najbujnije cve
tala.
Za gramatiku sanskrita koja nam je od Paninija ostala re

kao je umesno Leonard Bloomfield (v.
345) : to je jedan od
najveih spomenika ljudske inteligencije. 14 Zadivljujui je

smisao tog antikog Indijca za preciznost u oceni, u opisu, u
formulaciji. Njegova je definicija maksimalno kratka i jasna,
13 samskrta, znai: "jezik sa utvrenim pravilima, normirani
jezik".
14 "This grammar . . . is one of the greatest monuments of human
intelligence" - L. Bloomfield, "Language", New York 1933, Il.
Prave; u lingvistici I
29
')t ovo formula. U 4 000 ovakvih definicija-formula ostavio

jl' Panini pomen o jeziku kulture svoga sveta. Panini je
oevidno potpun o razullleo da je jezik- sistem. Raspola

Kao je pojmom nula-morfeme (termin motfema - 354) .
Lingvistici naeg doba tr ebalo je mnogo napora da s e obo

Ktti poznavan jem principa morfofonologije (v. 3 2 1) . A
P!inini je, tako savreno pouzdano kao da je izrastao u vre
menu strukturalne lingvistike, odreivao ulogu i znaaj
tlasovnih smenjivanja u morfolokim manifestacijama gra

matikih znaenja.
19. Istorija indijskih Uspeha na polju jezikog ispitivanja

nije se zavrila sa Paninijem. Njegovo naslee prihvatili su
potomci dovoljno daroviti da ga ne samo odre ve i jo da
lje razviju. Pored mnogih drugih, takoe zaslunih gramati

ara, posebno se pominje, naroito danas, Patafljali (Il vek
pre n. e.) i mnogo kasniji p o vremenu, ali vrlo srodan po du
hu rada Bhartrhari (VII vek nae ere). Obojica su predstavni
d one gramatiarske kole koja je izgraivala teoriju o stal
nom, neizmenljivom supstratu svih izgovomih varijacija
moguih u okviru jednog datog jezika. Primenjeno konkret

no na glasove, imala se u vidu invarijantna ( = nepodlona
Individualnim izgovomirn varijacijama) glasovna vrednost
koja postoji kao jedinica odreenog jezikog sistema u slu

bi obeleavanja razlika u znaenjima rei. Sagledana je, da
kle, u principu ona pojava koja je tek u XX veku nae ere

preteno teorijski osvetl jena i nazvana fonemom. Sem toga,
traganje za invarijantnim vrednostima dovelo je do uoava

nja znaaja funkciona lnog momenta od koga zavise modi
fikacije osnovnog znaenja gramatikih kategorija. U vezi s
tim je poklonjena velika panja i definisanju odnosa zavi
snosti koji se uspostavljaju medu jezikim jedinicama.
2 0 . U egzaktne poslove indijske gramatike spada i odre
divanje numerikih odnosa rei i slogova u jednome tekstu.
30
I u tom su pogledu Indijci nai znaajni prethodnici. Ruko

vanje brojkama u jezikom opisu tek je u nae doba dobilo
iroke razmere, sistematinost i mnogostruk znaaj.
21. Stari Indijci su se uspeno bavili i fonetskim opisi

ma. Oni su od prvih u svetu (zajedno sa nekim drugim is
tonim narodima, prvenstveno Kinezima) koji pri opisiva
nju glasova poklanjaju punu panju artikulacionim mo
mentima. Nisu se pokazali loi ni kao leksikografi. Najma
nje su uspeha imali s etimologisanjem. Nevini istorijskoj
gramatici, sinhroniari po tradiciji, oni se nisu mogli snai
u otkrivanju zamrenih puteva u razvoju rei.
22. Gramatiki poduhvat antikih Indijaca ostao je usko

nacionalan, indijski. Trebalo je da prou vekovi i vekovi, da
svetska nauka o jeziku poe iz druge, ne njihove kolevke, pa
da Evropa sazna za indijske davne lingvistike podvige. Izo
lovani, ispustili su retku slavu (toliko im inae na dohvatu
ruke!) neposrednih zaetnika najveih buduih dogaaja
lingvistike.
23 . Elementarne podatke v. u Bloomfield-Language (u
poglavlju "The Study of Language"); neto vie podataka da
ju Zvegincev - Istorija jazyk. I (str.
5-9) i Georges Mounin,
"Histoire de la linguistique des origines au :X:XC siecle", Pa

ris
1967 (poglavlje V, str. 62-70).

Od posebnih studija preporuuje se: john Brough, 'The
ories of General Linguistics in the Sanskrit Grammarians",

Trdnsactions of the Philological Society,
195 1 , 27-46; W. S.
Alen, "Phonetics in Ancient India", London Oriental Series I,

London, Oxford Univ. Press 1953, 1-96; B. K. Matilal "Indian
Theorists on the Nature of the Sentence (vakaya)", Founda
tions of Language Vol.
2, N 4, 1966, 377-393 ; J. F. Staal,
31
"Word order in Sanskrit and Universal Grammar'', Foundati

ons of Language, Supplementary Series, Vol. 5, 1967 Ba
rend A. van Nooten, "Panini's Theory of Verbal Meaning"
Foundations of Language, Vol. 5, N2, 1969, 242-255 Mil
ka Jauk-Pinhak, "Stara indijska lingvistika teorija", Suvre
mena lingvistika 5-6, Zagreb 1972, 77-81 V. i O.
B<>htlingk, "Panini's Grammatik", Leipzig 1887 (II izd.).
Posebno se preporuuje knjiga "A Reader on the San
skrit Grammarians", ed. J. F. Staal, The M. l. T. Press,
1973. U njoj su sakupljeni najvaniji radovi o indijskim
gramatiarima (ukljuujui pomene iz VII veka). Tekstove
prate znalaki komentari izdavaa, s obiljem bibliografskih
informacija. V. i knjigu K. Kunjunni Raja, "Indian Theories
of Meaning" (Madras 1963) u kojoj e se, pored ostalog,
nai i detaljnijih informacija o upotrebi termina sphota
kod starih Indijaca (o tome kako treba razumeti ovaj ter
min postoje danas inae kontroverzna miljenja).
Period od Rimljana do kraja renesanse

24. Rimljani su podraavali Grke, posebno aleksandrij
u gramatikim poslovima. U I veku pre nae ere gramati
{ar Marcus Terentius Varro (116 do 127) napisao je u svoje
vreme i kasnije veoma cenjenu gramatiku latinskog jezika:
"Dc lingua latina" (u njoj se naroita panja poklanja morfo
l<,kim pojavama). Njegova gramatika je posluila kao uzor
mnogim generacijama srednjovekovnih gramatiara koji su
vredno radili na prouavanju latinskog- jezika kulture svo
a doba. Varro je ostao zapamen, pored ostalog, i po tome
to se vehementno zalagao za "istotu latinskog jezika" uka
zujui na snagu koju imaju, s jedne strane, ve steene jezi
kl' navike, a s druge- intervencije vrene po analogiji, tj. u
l'l',
32
rezultatu poputanja tenji ka ujednaavanju dotle nesaob

raznih jezikih pojedinosti.
25. Ve iz prvog veka n. e. dopiru pomeni o pojedinim is

taknutim radnicima na gramatikim problemima latinskog
(npr. o Remmiusu Palaemonu, poreklom iz Grke). Ipak,
najznaajnija imena dolaze u neto kasnijim vekovima: u IV
veku Donatus (pisac uvenog dela "Ars grammatica") i u
VI veku Priscian (autor dela "Institutiones grammaticae",

koji je, razvijajui ideje Apolloniosa Dyskolosa, najvie uti
cao na savremenike).
26. Krajem
IV veka gramatiarske snage su najvie kon
centrisane na prouavanju latinske ortoepije i metrike.

Nekih originalnih pogleda na jezik po pravilu tada nije bi
lo.15 Od VI veka (zahvaljujui Priscianu) razrauju se gra
matiki problemi u duhu kategorizacije koju je jo Dysko
los sprovodio: ue se glasovi (odeljak gramatike poznat pod
nazivom "De voce" ili "Onhographia"), daju se objanjenja
o slogu ("Dc syllaba", "Prosodia"), klasifikuju se rei po vr
stama ("De partibus orationis"), pristupa se prvim pokua
jima zahvata u sintaksu ("Oratio", "Syntaxis"). Tek od XIII
veka16 repertoar se znatno proiruje: ukazuje se na princi
pe graenja rei, poinje se s razradom upotrebe padea i
principa kongruencije, daju se osnovna obavctenja o to
me ta je to stih. Pri kraju srednjeg veka ve su uglavnom
sreeni elementarni pojmovi o nekim od osnovnih grama-
15 Dodue, sv. Augustin (t430) je zastupao izvesne interesant

ne ideje o odnosima izmeu zvukovnog sastava i znaenja rei u
svome delu "Principia d ialecticae". Ali ti njegovi pogledi pobudili
su relativno malo interesovanje kod savremenika.
16 Godine 1 199. je napisana (i to u stihovima!) prva dobro razra
ena (prema tadanjem nivou lingvistikog znanja) latinska gra
matika (autor - Alexander de Villa-Dei) .
1 ikih
33
pojava (razgraniena je npr. imenika kategorija od

pridevske, istaknut je znaaj glagolske rekcije za utvriva
nje padenog znaenja, definisana je apozicija itd.).
27. jezika teorija u srednjem veku dobija interpretaci
ju koja odgovara optem duhu kulturne i filozofske misli
toga doba: skolastiari, veliki potovaoci Aristotelovih ra
dova, uoavaju u jezikom fenomenu pre svega direktnu
manifestaciju logikog rasuivanja.
Za primenu skolastike logike u gramatici izjanjavao
sc npr. uveni Abaelard (1079-1142). U XI veku je bila na
Klasu skolastiarska kola Michaela Psellosa koja je imala i
kasnije velikih odjeka. Skolastiki duh u gramatici sred
njeg veka dostie kulminaciju u ideji Raymond Lullea
( 1235-1315) da bi vredelo konstruisati jedan univerzalan
ntozofski jezik kojem bi baza bio latinski, ali preraen ta
ko da se u kombinaciji jezikih elemenata ogleda maksi
malna primena logikog principa (po ovoj svojoj ideji Lul
lc je u neku ruku pretea dananjih naunika koji rade na
Izgraivanju metajezika
v. 413). Logiki duh jezikih
Ispitivanja ostao je karakteristian prvenstveno za francu
sku gramatiarsku sredinu ne samo kroz ceo srednji vek
ve i kasnije (v. o koli Port-Royala 38).
28. Bilo je u srednjem veku jo pojedinanih, interesant
nih zapaanja o jeziku, ali su ona ostala usputno izreena,
hcz znaaja za razvoj jezikih studija. Tako filozof Toma
Akvinski (1225-1274) npr. razmiljajui o jeziku zakljuuje:
lasovi postoje zato da neto oznae (principaliter data ad
Nignificandum); bez veze sa znaenjem glasovi su vetaka
ljudska tvorevina (significantia artificialiter) liena svrhe.
<>vc ideje koje zvone udno moderno (gotovo fonoloki; v.
n fonologiji 277) izreene su upravo u prazno ostajui bez
11djeka.
-
34

29. U srednjem veku su se cascvetale jezike studije i
sredinama gde se nije govorilo indoevropskim jezicima :

meu Arabljanima i Jevrejima, predstavnicima semitske je
zike grupe.
30. Srednjovekovne mone arabljanske drave obuhva

tale su heterogene nacionalne elemente. Od porobljenih
naroda Arabljani su, sa zadivljujuim eklektizmom, prihva
tili osnovne kulturne tekovine na bazi kojih su onda poe
li izgraivati svoju sopstvenu kulturu. Gramatiarsku tra
diciju primili su, sa ostalim pozitivnim ostvarenjima, od
Grka. Meutim,
kako je jezik Arabljana bio sasvim druki
jeg tipa od grkog, gramatiarska ispitivanja su se morala

u ovom sluaju sprovoditi na specifian nain.
3 1 . Neposredan motiv za jezika ispitivanje bio je ovde

praktine prirode: trebalo je prouiti jezik Korana, "svete
knjige svete religije" (u ime koje su Arabljani osvajali svet) .
Tradicija je zabranjivala da se tekst Korana prevodi ili menja.
Trebalo ga je, dakle, uiti na arapskom jeziku (to je naroi
to teko padalo "pravovernima" iz redova pokorenih naro
da, kojima arapski nije bio maternji jezik) . O istoti jezika
Korana brinuli su se odabrani jeziki strunjaci. Iznikle su
gramatiarske kole za vaspitavanje mladih kadrova (najpo
znatije su bile kole u Basri i Kufi- gradovima u bazenu Me
sopotamije).
3 2. Arabljanski g ramatiari meu prvima ukazuju na zna

aj utvrivanja nepos rednog odnosa izmeu konkretne sin
taksike funkcije i fo nne datog jezikog znaka. Oni s naroi
tom panjom ispituju glasove (rei Korana trebalo je pra
vilno izgovarati! ) uzimajui u obzir kako fiZioloke tako i
akustike momente.
Sistem arabljanske gramatike izloen je u knjizi
Al Ki
I
tab koju je napisao Sibavajhi iz Basre (KiHib Sibawaih).

pisac i knjiga bili su u svoje vreme nadaleko uveni.
35
33. Arabljani se naroito istiu kao izvrsni leksikografi. 17

< >stala je uspomena na mnoge vredne radnike u ovoj jezi
koj oblasti, posebno na Firuzabadija {Ffriizabadi, 13291 4 14) koji je, po predanju, napisao oko sto tomova reni
k" (renik je imao naziv "Al-qamiis" to bi otprilike znailo:
beskrajan okean rei) .
Vrednost ovog rada na leksikografiji odredile su umno
Rome konkretne drutvene i kulturne prilike u dravama
Arabljana. Tamo je svaki pojedinac, bez obzira na drutve
ni poloaj , mogao zadrati u jeziku dijalekatske osobin e
Rvoga kraja ne plaei se za svoj lini ugled ; glavno j e bilo
poznavati jezik Korana i umeti ga pravilno itati. Leksiki
fond arapskog jezika se stoga bogatio vrlo intenzivno i ne
kontrolisano razliitim leksemama koje su se upotreblj a
vale naporedo, unesene iz raz n ih krajeva gde se govorilo
arapski. Leksikolozi su revnosno beleili ove sino n ime, ne
uoavajui njihovu razliku po poreklu, po stilskoj vredno
sti, po eposi iz koje su ponikli. Tako su, dakle, bez per
lipektive svrstavane ravnopravno rei iz raznih dij alekata,
lz raznih vremena, pesniki neologizmi kao i stan dardni
Izrazi datog istorijskog trenutka. Ovaj metodoloki nedo
Nlatak u kvalifikaciji i klasifikaciji sakupljenog renikog
blaga obezvredio je umnogome celokupan zamaan rad
'wih vrednih starih leksikografa.
34. U arabljanskirn dravama bilo je i jevrejskog stanov
nitva. Jezik Jevreja - hebrejski - bio je srodan arablj an
skom. Ovu srodnost Jevreji su bili uoili jo u X i XI veku .
Poredei hebrejski ne samo sa arabljanskim ve i sa ara17 Izvrsni leksikografi bili su, jo od davnih vremena, i Kinezi.
je njihov rad na jeziku ostao nepoznat predstavnicima inda
evropske lingvistike tako da nije neposredno uticao na razvoj
l i ngvistike misli u svetu .
Ali
36
mejskim, oni su zakljuili da u ta tri jezika ima dosta za

jednikog. Tako Jevrejima pripada slava prvih komparati
sta u jezikim studijama, mada su njihovi radovi doiveli
iri publicitet u Evropi tek mnogo docnije i nisu, dakle,
imali neposrednog uticaja na razvoj nauke o jeziku.
U kontaktu s arabljanskom kulturom razvijala se, u obi
mu u kojem su tadanje prilike doputale, i jevrejska
tra
dicija rada na sopstvenim nacionalno-kulturnim problemi

ma, najvie na razraivanju ftlozofsko-religioznih stavova i
na ftlolokom prouavanju Biblije. Metod jezike analize
primljen je od Arabljana.
35. Tek u doba renesanse poeli su se evropski grama

lian blie upoznavati sa tradicijom u prouavanju semit
skih jezika. Pojam o
korenu rei prenesen je iz te tradicije
u indoevropsku gramatiku.
36. Renesansa je doba tipino filolokog interesovanja

za jezik: prouavaju se latinski i grki tekstovi. U kasnoj re
nesansi poinju se studirati hebrejski i arapski (posebno he
brejski, koji se uzima kao najstariji jezik - ovo u vezi sa bi
blijskom priom o potopu i Noju). U to doba su u velikoj
modi i etimoloke studije.
Ve tada zablista usamljeno ponegde neka originalna
lingvistika misao, prvi vesnik buduih vekova. U XVI veku
npr. iveo je ! talijan Claudio Tolomei, prvi gramatiar iju
je panju osvojila pravilnost glasovnih zakona. Tolomei je
umeo da uoi razvoj latinskog pl u i talijansko (toskansko)
pi na poreenju primera kao to su ital. pieno: lat. ple
nus, ital. pitt: lat. plus i sl. Na alost, njega u ovim opaa
-
njima nije niko neposredno sledio.
37
37. Osnovna obavetenja pruaju: Bloomfield-Langua
c (odeljak "The Study of Language"); Zvegincev - Istorija
jazyk. I (str. 14-20); od istog autora v. i: "Istorija arabsko
o jazykoznanija. Kratkij oerk", Moskva 1958. Opirnije
Informacije v. u Arens-Sprachwissenschaft (str. 28-54). G.
L. Bursill-Hall je za poslednjih desetak godina objavio ne
koliko zapaenih studija o lingvistikoj aktivnosti u perio
du o kojem je re. V. "Mediaeval Grammatical Theories",
Canadian Journal of Linguistics 9, 1963, 40-54; "Aspects of
Modistic Grammar", Georgetown University Monograph
Series on Language and Linguistics 19, 1966, 133-148;
"Speculative Grammars of the Middle Ages: "The D octrine
of 'Partes Orationis' of the Modistae11, The Hague 1971.
Isti je autor objavio, sa znalakim prevodom i komentari
ma, "Gramma tica Speculativa of Thomas of Erfurt", Lon
don 1972 . V. jo i: R. H. Robins, ..Ancient and Mediaeval
< i rammatical Theory in Europe. . . " (v. 15); j ean C ollart,
"Varron grammairien latin.. , Paris 1954; K. Barwick, "Rem
mius Palaemon und die romische ars grammatica", Leipzig
1922; Louis Kukenheim, .. Contributions a l' histoirc de la
rammaire grecque, latine et hebralque a l'epoque de la
l{enaissance", Leiden 1951; J. Pinborg, 11Die Entwicklung
der Sprachtheorie im Miuelalter", Mi.inster 1967; Khalil J.
Semaan, 11Linguistics in the Middle Ages. Phonetic Studies
ln Early Islam", Leiden 1968; Francis P. Dinneen, "An In
t roduction to General Linguistics", New York 1967 (str.
1 07-150). Pojedini tekstovi nekih od autora iz perioda o
kojem je re (na primer Varrovi i Donatusovi) objavljeni
su u svojevrsnoj antologiji koju je objavio Peter Salus
( 1969, New York-Chicago itd. ) pod naslovom: "On langu
age. Plato to von H umboldt...
38
Period od renesanse do kraja XVIII veka

38. Kroz gramatiarske tradicije XVII i XVIII veka pro
vlai se naslee iz prolosti. Logika koncepcija jezika npr.
ostaje i dalje osnovno teorijsko uporite gramatike, poseb
no u francuskoj gramatiarskoj sredini (koja je bila na glasu
kod savremenika) . Ta sredina je bila najdostojnije repre
zentovana radovima gramatiarskog centra Port-Royala. Iz
tog centra je 1660. izala uvena gramatika "Grammaire
generale et raisonnee" (autori: Cl. Lancelot, A. Arnauld) . u
U njoj je ispoljen vrlo izrazito teorijski princip "portroyala
ca" : gramatike norme treba da maksimalno odgovaraju
zahtevima logike; logika je jedna, opteljudska, univerzal
na; prema tome mogue je izgraditi univerzalnu gramati
ku teoriju koja bi odgovarala sutini svih jezika sveta. Od
jeci ovih ideja biti su mnogobrojni. 19
39. Ve pred kraj renesanse probudilo se u pojedinim
evropskim sredinama interesovanje i za prouavanje tekta
Najblii uzor ovom delu je gramatika iz 1 587. god. (izdata

u Salamanki) koja je ostala poznata pod nazivom Minerva (autor
F. Sanctius) .
t9 Gramatika Port-Royala sluila je u XVIII veku kao obrazac
za sastavljanje "filozofskih gramatika" (tj. univerzalnih, sastavlje
nih po optim logikim principima) . Jedna od takvih gramatika
je i delo Engleza Jamesa Harrisa: "Hermes or a Philosophical Inl
quiry Concerning Language and Universal Grammar" (objavljeno
1751) koje je bilo neobino popularno kod savremen ika (doi
velo je do 1794. u Engleskoj pet izdanja, prevedeno je na ne
maki 1788, a na francuski 1796) . Andre Joly je nedavno (1972,
Geneve-Paris), uz svoju uvodnu re i propratne komentare, iz
dao faksimil francuskog prevoda iz 1796: James Harris, "Hermes
ou Recherches philosophiques sur la grammaire universelle".
Traduction et remarques par Franois Thurot.
39
slova koji nisu pisani na grkom i latinskom, ve na kojem

drugom indoevropskom jeziku (to dalje ka XIX veku ovo
je interesovanje sve intenzivnije) . Jo je Franciscus Junius
( 1 589-1677) ostao zapaen po svojim ispitivanjima teksto
va koji se tiu germanskih jezika (u prvom redu engleskog
zatim skandinavskih jezika, pa frizijskog, holandskog, got
skog) . Njegovim stopama poao je i George Hickes (16421 7 15) koji je objavio gotsku i anglosaksonsku gramatiku20
i niz informacija iz oblasti tadanjeg znanja o engleskom i
srodnim jezicima. Tek, meutim, u XVIII veku ftloloka ispi
t ivanja tekstova dobijaju solidnu metodoloku razradu.
Tada se ftJ.oloki metod poinje primenjivati i na d ruge
' ,h lasti - u istoriji knjievnosti, u ispitivanju narodnih obi
aja.
40. Normativna gramatika dobija u XVIII veku sve odre
tle niju teorijsku osnovicu izraenu u koncepciji o jezikoj
stagnaciji: smatralo se da krivicu za promene koje je tokom
vremena pretrpeo latinski snose gramatiari - zahvaljujui
njihovoj nedovoljnoj budnosti "prostota" je uspela da iskva
ri jezik (inae se jezik po sebi ne bi p rome nio) . Tada sc ve u
Evropi zasnivaju bogate tradicije rada na normativnim pi
tanjima.
4 1 . Filozofske ideje XVIII veka imaju direktnog odjeka i
u jezikim ispitivanjima. Francuski racionalizam iz vreme
na enciklopedista (175 1-1777) samo je favorizovao logiko
prilaenje jezikim faktima i podupirao tenje ka univerzali
zaciji gramatike. Uticaj engleskih filozofa XVIII veka, empiri
Ha i induktivaca, psihologa i pragmatiara, manifestovao sc
u zainteresovanosti engleske gramatiarske sredine za go
vorni jezik (to je sasvim novo u istoriji jezikih studija) .
20
ct
Pod naslovom: "Institutiones grammaticae anglo-saxonicae

moeso-goticae". Oxford 1689.
40
42. U XVIII veku se intenzivno razmilja o poreklu jezi

ka21 (osim hipoteze o hebrejskom kao najstarijem jeziku o
veanstva posle potopa - v. 36, postojale su i druge, isto
toliko proizvoljne hipoteze i pre XVIII veka) .22 Tada se,
uostalom, poinju naglo iriti i znanja o raznovrsnosti je
zike strukture.
43. J o su u XVI veku poeli pristizati u Evropu prvi,
primitivni opisi nekih amerikih i filipinskih jezika (izve
taje su slali panski misionari) . Pred kraj XVIII veka znalo
se ve ukupno za oko 200 jezika,23 a prve decenije XIX ve
ka ta se cifra popela na oko 500.24
44. Najvanije otkrie nije se, meutim, ticalo nekog
"egzotinog", neindoevropskog jezika. Ticalo se upoznava
nja evropske naune publike sa jednim dotle nepoznatim
indoevropskim jezikom, sa sanskritom.
21 Pitanjem porekta jezika bavio se i poznati Johann Gotfried
von Herder ( 1744 do 1803) razvijajui za svoje doba progresivne
ideje (jezik po njemu nije prosto boija tvorevina; ovek razvija
jezik iz svojih unutranjih potreba i sl.) . Njegova studija " U ber
den Ursprung der Sprache" (objavljena 1772) imala je velikog
odjeka kod savremenika.
22 Holananin Goropius Becanus (XVI vek) je npr., u aru
patriotizma, izraavao uverenje da su se svi jezici sveta razvili iz
njegovog, holand.skog.
23 Po nagovoru filozofa Leibniza a pod pokroviteljstvom ru
ske carice Katarine Il, P. s. Pallas je (u periodu od 1787-1798) iz
dao u Petrogradu neku vrstu renika od 285 rei na 200 razlii
tih jezika Evrope i Azije pod naslovom "Linguarum totius orbis
vocabularia comparativa Augustissimae cura collecta". Ve u dru
go izdanje ovog renika, koje je dopunio Srbin Teodor jankovi
Mirijevski (1790/91), ukljueno je jo 80 jezika (od kojih su neki
bili sa teritorije Afrike i Amerike) .
24 Kada je objavljen Adelungov renik - v. 50.
41
Prvi veliki sanskritolog bio je Englez William jones

(1746-1794) , koji je utvrdio da su sanskrit, grki, latinski,
gotski i (verovatno) keltski najblii roaci, postali iz zajed
nikog, danas nepostojeeg jezika. Iz ovog njegovog tvre
oja nije se neposredno izrodila epoha komparativne lingvi
stike; ona je naila neto kasnije (v. 53) . Ipak je jonesova
teorija pri premila evropsku lingvistiku misao na sledei
istorijski trenutak komparativnih jezikih studija.
45. Krajem XVIII veka otpoelo je, uostalom, i kompara
tivno prouavanje ugro-finske grupe jezika (za ovo je naro
ito zasluan bio Maar Samuel Gyann athi 25 (175 1 - 1830) .
,
46. Izvori osnovnih informacija: Bloomfield - Language
(odeljak "The Study of Language") ; Zvegincev - Istorija ja
zik. I (str. 2 1-24) . Opirnije podatke potraiti u Arens Sprachwissenschaft (str. 58-132) . V. jo i Ernst Cassirer,
"The Philosophy of Symbolic Forms" (v. 1 5) , odeljci: "The
Position of the Problem of Language in the System of Empi
ricism . " (1 33- 1 39) i "The Philosophy of the French Enlig
htenment . . " (139-147) ; P. Kuehner, "Theories on the Ori
gin and Formation of Language in the Eighteenth Century
in France", Philadelphia, Univ. of Pennsylvania Press 1944;
G. Hamois, "Les Theories du language en France de 1 660 a
. .
zs S. Gyannathi "Affi nitas linguae hu ngaricae cum linguis fen

nicae originis grammatice demonstrata", Gotingen 1799. Neto
ranije je Janos Sajnovics (1733 do 1785) ve ukazao na postoja
nje jezikih veza izmeu Maara i Laponaca ("Demonstratio idio
ma Ungarorum et Lapponum idem esse", Kopenhagen 1770) .
llgrofmske studije konano je postavio na vrste naune osno
vc tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka Jozsef
1\udenz (1836-1892) .
42
182 1", Paris 1929; Otto Funke, "Studien zur Geschichte der
Sprachphilosophie", Bern 1928 (l deo: "Zur Sprachphilo
sophie des 18. Jahrhunderts: J. Harris Hermes") ; L. Kukcn
heim, "Esquisse historiqu e de la linguistique franc;aise et de
ses rapports avec la linguistique generale", Leyde 1962 (dru
go ispravljeno i dopunjeno izdanje izalo je u ediciji "Pu
blications romanes de l ' Universite de Lcyde", VIII, Leiden
1966); Maurice Leroy, "Les Grands Courants de la Lingui
stique Moderne", Bruxelles 1963 (v. na str. 8-14); G. Tagli
avini, "Storia della Linguistica", Bologna 1963 (v. na str.
3 5-50); Georges Mounin, "Histoire de la linguistique des
origines au :XXC sit!cle", Paris 1967 (v. na str. 1 16- 1 5 1) ;
Francis P . Dinneen, "An I ntroduction to General Lingu i
stics", New York 1967 (v. na str. 1 5 1-173) ; Pierre juliard,
"Philosophies of Language in Eighteenth-Century France"
( = janua Linguarum, Series Minor 18) , The Hague 1970 .
Godine 1966, objavljeno je u Stuuganu novo, kritiko iz
danje dela "Grammaire generale et raisonnee ou La gram
maire de Pan-Royal" (I tom sadri faksimil treeg izdanja od
1676. godine, a II tom varijante teksta i razliite napome
ne; izdava je Herbert E . Brekle) , V. i: N. Chomsky, "Cartc
sian Linguistics : A. Chapter in the History of Rationalist
Thought", New York 1 966, kao i veoma obavetcn, kritiki
prikaz ove knjige u journal of Linguistics Vol. V, l, 1969,
165-187 (autor Vivian Salmon) ; H. E. Brekle, "Die Bedeu
tung der Grammaire generale et raisonnee - bekannt als
Grammatik von Port-Royal - fii r die heutige Sprachwissen
schaft", I ndo-germanisch e Forschungen 72, 1967, str. 1-2 1 .
Bliu sliku o najvanijim pogledima na jezik tokom XVII I
veka daju radovi: Edward Sapir, "Herder's Ursprung der
Sprache", Modem Philology S , 1907/1908, str. 106-146; J.
Viertel, "Concepts of Language Underlying the 181h Century
Controversy about the Origin of Language", Problcms in Sc-
Pra vci u lingvistic i I
43
mantics, H istory of Linguistics, Linguistics and English

( = Report of the 1 7th Annual Rou nd Table Meeting on Lin
uistics and Language Teaching N 1 9 , Washin gton 1 967, iz
danje F. P. Dinneen, str. 1 09- 1 3 2) . V. i johann Gottfried Her
der, "Uber den Usprung der Sprache" (pogovor Karla
Koniga, str. 125-1 50}, Stuttgart 196 5 .
Drugi deo
JEZIKA ISPITIVANJA
XIX VEKU
Uvodne napomene
47. Lingvistiki poetak XIX veka odlikuje se onim to
J ostalo uglavnom i karakteristika lingvistike XIX veka u
n lini: interesovanjem za konkretni jeziki fakat. Ovim je
pl'l' kinuta tradicija jezikih prouavanja XVIII veka po ko
Je l je glavni akcenat panje leao na traganju za u niver.:al
nlm, logikim strukturama u jeziku.
48. Ve prvih decenija XIX veka poinje se razvijati
l"loricizam u ispitivanjima jezikog fenomena1 da sedam
desetih i osamdesetih godina, u eri mladogramatiarstva,
wc jezike studije budu postavljene na teorijsku osnovicu
uvl'rc nja (koje je eksplicitno fonnulisao veliki teoretiar
mladogramatiarstva, Hermann Paul) : nema nauke o jeziku
hcz lstoricizma (v. 98) .
49. Otkrie sanskrita,2 indoevropskog jezika a ipak znat
ne razliitog od grkog i latinskog (na kojima su dotle izgra
el I va n i lingvistiki pojmovi) , donela je nove poglede na je
l lt' kc fenomene, nove probleme pred nauku i stvaranje
11 vc discipline - uporedne gramatike.
1 Ovo najpre i najvie u okviru romanskih studija: poznavanje
l.u l nskog, iz kojeg su se vremenom razvili romanski jezici, davalo
je Izuzetnih mogunosti za uoar.tnje istorijske perspektive.
l Mada je W. Jones jo 1786. ukazao na vrednost prouavanja
111U1 s krita (v. 44) neposredan kontakt evropske lingvistike javno
l l ovim jezikom ostvaren je tek kasnije, zaslugom F. Boppa - v.
'\ \ Treba se ovom prilikom podsetiti i na injenicu da je jezuitski
mllonar, Francuz Coeurdoux, jo 1767. napisao (za "Institut
fnanc;ais') memorandum o tome da postoje upadljive srodnosti
uuctu reima sanskrita i latinskog. Na alost, njeg<;>v je memoran
dum objavljen tek 1808. i nije odigrao ulogu koja bi se oekivala.
jezika ispitivanja u XIX veku
48
Epoha komparativnih jezikih studija, koja je obeleila

specifinim tipom rada prve decenije lingvistike
XIX veka,
bila je veoma plodna. jeziki strunjaci su najvie bili pre

okupirani ispitivanjem srodstva indoevropskih jezika. Ma
nje su se interesovali pitanjem srodstva drugih, tada tako
de ve dosta poznatih jezikih grupa (semitskih, hamit
skih, ugarskih i altajskih jezika). Tek krajem
XIX veka,
stvari, otpoinje era ozbiljnih studija neindoevropskih lin

gvistikih problema (tada je npr., posle deifrovanja asir
skih tekstova, otpoela epoha procvata semitske lingvisti
ke).
Iz redova komparatista izali su i prvi teoretiari jezi
ka u ijim su shvatanjima nali svoj neposredan pravac mi

ljenja karakteristian za dati razvojni trenutak nauke u ce
60) .
50. Evropa je u XIX veku bila upravo zasuta lingvistikim
lini: Schleicher i njegova kola (v.
podacima sa najrazliitijih strana sveta. To je doba velike

ekspanzije Evropljana na druge kontinente, to je donela
neminovno novih lingvistikih saznanja. Ve je Adelungov
renik, u prve dve decenije,3 pobudio interesovanje za dotle
3 Renik (koji je izdao Johann Christoph Adelung uz saradnju i
drugih lingvista, najvie Vatera, ali i Humboldta) nosio je naslov
Mithridates oder Allgemeine Sprachenkunde, mit dem Vater unser
als Sprachprobe in beinahe funfhundert Sprachen u nd Mundar
ten", izdato u Berlinu: I tom 1806, ll tom 1809, III tom 1812-1816,
IV tom 1817. U rcniku se nalazi pregled svih u to vreme poznatih
jezika sveta uz ukazivanje na njihovu strukturu i srodnost i s osvr
tom na mnoge ranije lingvistike radove. Jezici se klasiftkuju po
geografskom momentu. Mada se ukazuje na poznatu srodnost iz
meu persijskog i germanskog, grkog i latinskog, nedostaje vrsta
koncepcija o jedinstvenoj indoevropskoj jezikoj porodici. Ipak, i
pored svih svojih nedostataka, Adelungov je renik u svoje vreme
uticao u pravcu irenja naunih horizonata. Za nas jugoslavene je
od naroitog znaaja injenica da je Adelung imao progresivne ide-
49
nepoznate jezike tipove i stimulirao pojedince na optelin

gvistike meditacije. jedan od lingvista izuzetno darovitih za
jeziku teoriju, zaetnik optelingvistikih studija, javio se
upravo na poetku stolea, nadahnut poznavanjem neindo
evropskih jezikih struktura: W. von H umboldt (v. 68) .
5 1 . Dok je u XVIII veku preovladavala logika koncepcija
jezika, dotle se lingvistika teorija XIX veka odlikuje prven
stveno uvoenjem psiholokih kriterija u analizu jezikog
fenomena. Lingvistiki "psihologizam" ima svojih eminent
nih predstavnika ve pedesetih i ezdesetih godina (v. 80) ;
njihovi su radovi bili od presudnog uticaja na formiranje
osnovnih lingvistikih koncepcija mnogih generacija.
52. Najvaniji razvojni trenutak doao je, meutim, tek
pred kraj veka, sedamdesetih godina, kada su se pojavili
mladogramatiari (v. 93) . Tada je komparativno-istorij
ski metod dobio najzad punu sistematinost, rigoroznost i
solidnu teorijsku fundiranost. Mladogramatiari su ostavili
za sobom dela ozbiljna, vrsto postavljena. Ta dela se mo
u dopunjavati ili korigovati; ali ostaje injenica da u nji
ma lei osnovni fond studiozno sakupljenih znanja o isto
riji indoevropskih jezika, to im daje neosporivu vrednost.
Epoha prvih komparatista

53. Nemac Franz Bopp (179 1-1867) smatra se osniva
tcm komparativne gramatike. Godina 18 16. kada je Bopp
l1.neo pred lingvistiku javnost jeziki materijal sanskrita u
jr < > potrebi saglasnosti izmeu pravopisa i izgovora zato to je njih
prihvatio slovenaki slavista jernej Kopitar. Kopitar nije uspeo da
"" ovakvim principima prodre u slovenakoj sredini, ali je uticao
1 1 11 Vuka Karadia, koji ih je primenio u srpskom pravopisu.
50
poreenju sa nekim drugim indoevropskim jezicima4 ostajt

istorijski datum,5 tada je otpoela ne samo komparativn;a
epoha u lingvistici ve i sama lingvistika kao organizovana ,
samostalna nauna disciplina.
I pre Boppa se znalo za sanskrit i njegovu srodnost sa
drugim indoevropskim jezicima. O tome je govorio jo u
XVIII veku W. Jones (v. 44) . Boppova izvanredna zaslu
ga, meutim, lei u tome to je prvi shvatio da pitanje mc
usobnih odnosa indoevropskih jezika moe postati pred
met posebnih naunih studija.
54. Nedostatak ovakve koncepcije liio je Danca Rasmu
sa Kristiana Raska (1787-1832) Boppove slave, mada je Rask
radio komparativnu jeziku analizu otprilike kad i Bopp,
ak i neto ranije. 6 Zato to je inae u mnogo prilika od_. U studiji: "Ober das Conjugationssystem der Sanskritsprachl'
in Vergleichung mit jenen der griechischen, lateinischen, per
sischen und germanischen Sprache". Glavnim Boppovim delom
smatra se meutim knjiga u tri toma (objavljeno u periodu od
1833-1852) sa naslovom 'Vergleichende Grammatik des Sanskrit,
Zend, Armenischen, Griechischen, Lateil oschen, Litauischen, Alt
slavischen, Gotischen u nd Deutschen". Knjiga se smatra prvim
udbenikom uporedne gramatike.
5 Izraz uporedna gramatika (vergleischende Grammatik) ja
vlja se, dodue, i pre 1816. godine. Upotrebio ga je jo Friedrich
Schlegel (1772-1829) u radu "Ober die Sprache und Weisheit der
Inder" Heidelberg 1808.
6 Rask je bio poznavalac mnogih jezika. Napisao je, pored osta
log, zapaen rad o finsko-ugarskoj jezikoj grupi. Posebni znaaj
imala je njegova studija o islandskom jeziku ("Udersgelse om det
gamle Nordiske eller Islandske Sprogs Oprindelse') objavljena
1818. god. (Tu Rask, pored ostalog, pokazuje da postoji pravilan
odnos u zvucima germanskih rei prema zvucima u odgovarajuim
reima drugih indoevropskih jezika: Germani imaju npr. J prema
latinskom p - father/pater). Drugi deo ove studije (koji je, u ne-
51
luno insistirao na primeni istorijskih kriterija u jezikom

prouavanju, Raska mnogi smatraju zaetnikom dijabro
rl ine ( = istorijske) lingvistike.
55. Epoha komparatista obeleena je mnogim slavnim
imenima. Jakob Grimm (1785-1863) je npr. autor uvene
"Nemake gramatike"' koja mu je stvorila renome utemelja
a nemake lingvistike. U ovom svom delu Grimm, u stvari,
ne obrauje samo problematiku nemakog jezika, ve daje
komparativni pregled gramatikih karakteristika germanske
jezike grupe (gotskog, nemakog, holandskog, e ngleskog,
frizijskog i skandinavskih jezika) . U drugom izdanju prve
knjige (1822. godine) Grimm unosi i sistematski pregled od
nosa germanskih konsonanata prema odgovarajuim kon
sonantima drugih indoevropskih jezika utvrujui postoja
nje odreene zakonitosti u manifestaciji tih odnosa (ostalo
u lingvistici poznato pod terminom Grimmov zakon). 8
56. Georg Curtius (1820-1885) , autor dela "Grii ndzuge
der griechischen Etymologie" (1858-1862) , uveo je kompa
rativno-istorijski metod u klasinu n.tologiju. Johan Kaspar
makom prevodu lingviste Vatera, doiveo iru popularnost) nosi
naslov Uber die thrakische Sprachklasse" (Halle 1 822) . U njoj se
ukazuje , pored ostalog, na veze izmeu germanskih jezika, grkog,
latinskog, baltikih i slovenskih jezika (sanskrit nije uzet u ob
zir) . Mada insistira na meujezikoj srodnosti, Rask ipak jo ne
ma dovoljno iskristalisan pojam o indoevropskoj porodici jezika.
7 "Deutsche Grammati.k": prva knjiga 18 19, u preraenom iz
danju 1822; druga knjiga 1826; trea 183 1 , etvrta 1837; delo
obuhvata uglavnom sve oblasti gramatike, sa izuzetkom sintakse.
8 Latinskom: p, t, k odgovara gotsko: J, P, h; grkom <p u X
gotsko b, d, g; latinskom: b, d, g - gotsko: p, t, k (primer ca
put/got. haubip). Grimmov zakon se nije uvek potvrivao, naro
ito ne onda kada se radilo o konsonantima u unutranjosti rei.
Docnije je Grimmov zakon dopunjen Vemerovim (v. 97) .
-
52
jezika ispitivanja
u XIX veku
Zeuss (1806-1856) je, objavljivanjem svoje "Grammatica

Celtica" (1853) , udario temelj studijama keltske jezike gru
pe . Romanistika je definitivno utemeljena klasinim delom
Friedricha Dieza (1794-1876) , koje je, uostalom, umnogo
me doprinelo razvijanju istorijske perspektive uopte u je
zikim studijama: "Grammatik der romanischen Sprachen"
(objavljeno u periodu od 1836-1844) . Prvo komparativno
ispitivanje slovenskih jezika izvrio je eh J. Dobrovsky
(1753-1829), a prvo sistemsko prouavanje slovenskih gla
sovnih pojava Rus A. H . Vostokov (178 1-1864) .9 Za razvoj
uporedne gramatike slovenskih jezika od fundamentalnog
je znaaja bilo objavljivanje dela Slovenca Franje Mikloia 111
(Franz Miklosich 1813-1891) : "Vergleichende Grammatik
der Slavischen Sprachen" (u periodu od 1852-1875 ; po
slednja, etvrta knjiga tie se sintakse i jo uvek je u upo
trebi kao dragocena zbirka materijala) . 1 1
57. U predstavnike epohe prvih komparatista spada i
August Friedrich Pott (1802-1887) , koji se smatra osniva
em nauno postavljenih etimolokih studija. Objanjava
jui da se etimoloko ispitivanje tie traganja za starijim
jezikim formama (a ne za njihovim prvobitnim, izvornim
oblikom i znaenjem - kako se to radilo npr. u antiko
9 Prvu istorijsko-komparativnu fonetiku slovenskih jezika (l
uopte prvu knjigu takve vrste koja bi se ticala neke od indo
evropskih jezikih grupa) Vostokov je objavio 1920. godine, pod
naslovom : "Rassudenie o slavjanskom jazyke".
10
Mikloi je, pored ostalog, veoma zasluan za istraivanje
meusobnih uticaja balkanskih jezika razliitog porekla. Te stu
dije, kojima je prvi podstrek dao jo Kopitar, docnije su prerasle
u znaajnu naunu disciplinu - ba/kanistiku ili ba/kano/ogiju.
11
Po svojoj naunoj orijentaciji u ovu grupu zaslunih slavi
sta svrstava se i "patrijarh slavistike" onoga vremena - Hrvat Va
troslav Jagi (1838-1923) .
Pravci u lingvistici l
53
doba} , Pott je u periodu od 1833. do 1836. objavio svoje

c t imoloke radove koji su obeleili izrastanje jedne poseb
nt, plodne grane lingvistikog ispitivanja.
58. Rani kompa.ratisti nisu samo pioniri naunog meto
ela u lingvistici. Oni su doneti i prve detaljnije informacije
o materijalu razliitih indoevropskih jezika ocenjujui ga
prvi put u irem preseku meusobnog poredenja. Iz nji
hc wih redova izali su i piVi teoretiari jezika, "Schleiche
r. tvci" (August Schleicher i njegovi uenici - v. 60) .
!Jibliografske napomene
59. Theodor Benfey, "Geschichte der Sprachwisscn
"l' haft und orientalischen Philologie in Deutschland", Miin
l hcn 1869; "Geschichte der indogermanischen Sprachwis
"rnschaft seit ihrer Begriindung durch F. Bopp" (kolektiv
t u t ora, pod rukovodstvom W. Streitberga, Leipzig 1916;
1 1da to u okviru poznate publikacije koju su osnovali K.
Urugmann i A. Thumb: Grundriss der indogermanischen
'pr.tchund Altertumskunde); B. Delbrii ck, "Einleitung in
c l 1as Sprachstudium", Leipzig 1908 (V izdanje; ruski prevod
ud 1 904. izdat u Petrogradu: ''Vvedenie v izuenie jazyka");
V Thomsen; "Sprogvidenskabens Historic", Kopenhagen
1 '>02 (nemaki prevod H . Pollaka: "Geschichte der Sprach
wlsscnschaft bis zum Ausgang des 19. jahrhunderts", H ai
lt 1 927; ruski prevod iz 1938: "Istorija jazykovedenija do
konca XIX veka"); H. Pedersen, "Sprogvidenskaben i det
N l t tcnde Aarhundrede: Metoder og Resultater", Kopenha
Mtn 1 924 (engleski prevod johna Webstera Spargoa: "The
l Uscovery of Language: Linguistic Science in the Ninete
c n t h Century", C ambridge Mass. 193 1 ; poslednje izdanje
1 962) ; Iorgu lordan, "An Introduction to Romance Lingui
l ll's. Its Schools and Scholars" (preveo j ohn Orr, London
54
1937; II revidirano izdanje, proireno novim poglavljem

"Thirthy Years On" koje je napisao R. Posner, Oxford
1 970) ; A. Meillet, "Introduction a l'enide comparative des
langues indo-europeennes" (III izd. Paris 19 1 2_; ruski pre
vod iz 1938: ''Vvedenie v sravnitel'noe izuenie indoevro
pcjskih jazykov") ; A. Meillet, "La methode comparative en
linguistique historique", Oslo 1925 ; John T. Waterman,
"Pcrspcctives in Linguistics", Chicago 1963 ; G. Tagliavini,
"Panomma di storia della linguistica", Bologna 1 963 (Ill
izd . 1 970) ; Maurice Leroy, "Les Grands Courants de la Lin
guistique Moderne", Bruxelles 1963 (ll proireno i revidi
rano izd. 1971) ; G . Mounin, "Histoire de la linguistique
des origines au X:XC siecle", Paris 1957.
Osnovne podatke jasno izloene daju i knjige: Zvegincev
- Istorija jazyk. I (str. 25-27) ; Bloomfield - Language (str.
14- 16) ; Sreten ivkovi, " Uvod u opu lingvistikU", Zagreb,
str. 193-196.
Pregled postignutih rezultata u oblasti komparativnih
jezikih studija daje A. Schleicher u "Compendium der
vergleichenden Grammatik der indogermanischen Spra
chen" (Weimar 1861) .
Godine 1967. objavljena je, na engleskom jeziku (u
Bloomingtonu, Indiana; izdava i prevodilac W. P. Leh
mann) , antologija najvanijih lingvistikih tekstova pisanih
u XIX veku : "A Reader in Nineteenth Century Historical
Inda-European Linguistics". Tu se nalaze, pored ostalog,
radovi autora kao to su R. Rask, F. Bop p, J . Grimm i dr.
Bioloki naturalizam u lingvistici

60. Oko sredine XIX veka duhove evropskih intelektua
laca uzbuuje velika novost sa polja biolokih nauka: Dar-
55
win je argumentovano izneo svoju slavnu teoriju o evolu

ciji vrsta. Kod mnogih se javlja uverenje da principe evolu
cije koje je Darwin utvrdio na ivim biima treba uoiti i u
ostalim oblastima ivotne stvarnosti, poto su o n i nesum
njivo univerzalni. Ovakvo shvatanje zastupao je u lingvisti
d profesor )enskog univerziteta, Nemac August Schleicher
(1821-1868) .
6 1 . Schleicher je bio komparatista po osnovnoj lingvi
stikoj orijentaciji, ali se interesovao i za probleme rekon
strukcije indoevropskog prajezika (poznato je da je ak
pokuao da sastavi jednu basnu na rekonstruisanom inda
evropskom prajeziku) . 12 Njegov komparativno-istorijski me
tod izvirao je iz koncepcije da je jezik ivi organizam, neza
visan od oveka, iji je razvojni put odreen optim biolo
kim zakonima evolucije: jezik se rodi, ivi neko vreme, da
ivot drugom, mlaem jeziku koji ga vremenom smcnjuje
da bi kasnije i taj mladi jezik bio nastavljen nekim svojim
izdankom; jezik, kao i ovek ima "genealoko stablo", tj . pra
pretka od kojeg se, u vidu grananja stabla, razvilo mnogo
brojno potomstvo srodnika (otuda se Schleicherova teori
ja naziva teorijom biolokog nautralizma u lingvistici, a
poznata je i pod terminima "Stammbaum" teorija, odno
sno "pedigree" teorija) .
62. Za Schleichera jezik je misao izraena u zvucima;
niti ima jezika bez miljenja niti miljenja bez jezika. Zna
enje rei lei u korenima rei i tu ga moemo uvek otkriti.
63. jezik je prirodan organizam i njegov razvitak ima u
principu iste one oblike koje zatiemo i drugde u prirodi.
Postoje tri osnovna jezika tipa: korenski jezici (kakav je
npr. kineski - odnosi meu reima obeleavaju sc odrede12 A. Schleicher, "Eine Fabel in indogennanischer Ursprache",
Beitrage zur vergl. Sprachforschung, Bd. 5, 1868, na str. 206.
56
nim redom slaganja korena rei) , aglutinativni (npr. ma

arski jezik: gramatiki odnosi obeleavaju se sistemom
"prilepaka" - stavljanjem posebnih, dodatnih jezikih for
mi, za svako novo znaenje, na osnovni oblik rei) i flek
sivni (npr. srpskohrvatski; rei imaju odreenu fleksiju =
sistem nastavaka za obeleavanje gramatikih odnosa) .
Ova tri tipa, po Schleicheru, stoje u neposrednoj zavisno
sti od dostignutog stupnja razvitka i direktno odgovaraju
(po istom redu) osnovnim oblicima zemaljske stvarnosti:
svetu kristala, svetu biljaka, ivotinjskom svetu . 13
64. Schleicherova teorija je bila medu savremenici ma
veoma zapaena, mada je izazvala i kritike osvrte . Meu
prvima koji je posumnjao u Schleicherovo "jezika stablo"
i podrio celu teoriju bio je Schleicherov uenik johannes
Schmidt (1843-1901) . 14
Schmidt je utvrdio da sc jezike inovacije ( = novine,
nove osobine) , ponikle u jednoj govornoj sredini, ne ire
dalje, u druge sredine, u vidu pravilnog grananja, kako je
Schleicher zamiljao, ve da je njihov nalet slian udaru
vodenog talasa; bivaju zahvaene nekad vee, nekad ma
nje govorne oblasti, u zavisnosti od sluaja. 15 Prema tome,
tri susedne govorne oblasti nikad nee poznavati apsolut1 3 U slinom smislu naivna mada drukije stilizovana shvata
nja o "stadijumima" jezikog razvoja propagirao je u XX veku so
vjetski lingvista Marr - v. 207.
14 V. J . Schmidt, "Die Verwandtschaftverhaltnisse der indoger
manischen Sprachen", Weimar 1872.
15 Sline ideje o prostiranju jezikih inovacija imao je, uostalom
i l l . Schuchardt (v. 108) - v. njegove studije "Der Vokalismus des
Vulgarlatcins", Leipzig 1866/67 i "Uber die Klassifikation der roma
n ischen Mundarten", Graz 1900 (pretampano u Schuchardt-Bre
vicr, v. 1 1 3) . Ipak je tek Schmidt teoriju talasa u potpunosti po
stavio i razradio, tako da njemu u ovome pripada sva slava.
57
no isti ili apsolutno razliit inventar jezikih osobina : no

vonastala osobina e u jednom sluaju - prei granice
oblasti A i zahvatiti oblast B, u drugom sluaju - zahvatie
C, u treem - i B i C, a u etvrtom inovacija nee u opte
prelaziti granice izvorne oblasti A (izlaui detaljnije svoje
ideje Schmidt se sluio shemama koncentrinih krugova;
po tim njegovim "talasima" i sama teorija je u nauci ostala
poznata pod imenom teorije talasa). Radi ilustracije svo
jeg shvatanja Schmidt je naveo nekoliko izoglosa ( = gra
nice prostiranja jedne jezike osobine) na osnovu kojih se
povezuju, s jedne strane germanska i baltsko-slovenska je
zika grupa u jedinstvenu familiju , a s druge strane - san
skrit i grki . U oba sluaja Schmidtove izoglose seku liniju
koja deli indoevropske jezike na dve glavne grupe, "ken
tumsku" i "satemsku". Modema dijalektoloka prouavanja
su dala nove potvrde Schmidtovoj hipotezi.
65. Schleicherove ideje, u modifikovanoj stilizaciji, za
stupao je i ugledni oksfordski profesor Maks Muller (18231900) . Muller se slagao sa Schleicherom u tome da lingvisti
ci treba dati mesto u okviru prirodnih nauka, poto na pro
lost jezika treba gledati ne kao na istorijsko zbivanje, ve
kao na spontani proces izrastanja koji je svojstven svakoj
prirodnoj pojavi. Slagao se i u odreivanju odnosa jezika i
miljenja: jezik je i za Mullera neposredan organ ljudske
misli. Odstupao je, meutim, od Schleicherove koncepcije
u jednom, za Schleicherovu teoriju bitnom detalju : nije
pridavao jeziku svojstva ivog, autonomnog organizma, is
tiui da jezik ostaje nerazluivo vezan za ljudsku govornu
aktivnost (neponovljivo je ono to se izrekne : govorni fe
nomen umire upravo onog trenutka kad biva izreen) .
Muller je veoma zasluan za popularizaciju ideja bio
lokog naturalizma meu savremenicima. Njegova preda
vanja iz te oblasti ("Lectures on the Science of Language") ,
58
odrana na Oksfordu u periodu od 1861-1863, bila su pri

mljena sa najveim interesovanjem (nekoliko puta su ob
javljivana u Engleskoj, a prevoena su i na druge jezike) .
66. Predstavnici biolokog naturalizma u lingvistici za
sluni su za skretanje panje na govorni jezik (poto se u
okviru govornog jezikog fenomena mogu, po njihovom
shvatanju, najjasnije uoavati manifestacije prirodne veze
jezika i miljenja) . Njihovu ideju o stihijskom karakteru je
zike evolucije, uslovljene nekim zakonima prirode koji
nisu pod kontrolom ljudske volje, prihvatili su u osnov
nom obliku najreprezentativniji predstavnici lingvistike
XIX stolea - mladogramatiari.
67. V. Schleicherove radove : "Sprachvergleichende Un

tersuchungen: Zur vergleichenden Sprachgeschichte",
Bonn 1848; "Linguistische Untersuchungen: Die Sprachen
Europas in systematischer Ubersicht", Bonn 1850; "Die deu
tsche Sprache", Bonn 1859; "Compendium der verglei
chenden Grammatik der indogermanischen Sprc1chen",
Weimar 1861-1862; "Die DatWinische Theorie und dil'
Sprachwissenschaft," Weimar 1863, "Uber die Bedeutun
der Sprache fii r die Naturgeschichte des Menschen", Wet
mar 1865. V. takoe: B. Delbriick, "Einleitung in das
Sprachstudium" (v. 59) ; V. Thomsen, "Geschichte der
Sprachwissenschaft . . . " (v. 59) ; A. V. Desnickaja, ''Voprosy
izuenija rodstva indoevropejskih jazykov", izd. AN SSSR,
Moskva-Lenjingrad, 195 5 ; V. Pisani, "August Schleiche.
und einige Richtu ngen der heutigen Sprachwissenschaft",
Lingua, vol. IV, 4, 1954-1955, 337. do 368; A. S . ikobava,
"Problema jazyka kak predmeta jazykoznanija", Moskva
1959; Zvegincev - Istorija jazyk. I (str. 89-104) ; J. Dietze,
59
"August Schleicher als Slawist", Berlin 1966. Posebno se

skree panja na zbornik posveen Schleicheru koji je u jeni
1 972 . objavio Friedrich-Schiller-Universitiit pod naslovom :
"Synchronischer und diachronischer Sprachvcrgleich. Zum
1 50. Geburtstag August Schleicher".
U knjizi Portraits of Linguists I dati su biografski podaci
o Schleicheru (str. 374-395 ; autor ). Schmidt) i Mulleru
(str. 395-399; autor E. W. Hopkins) .
"Humboldtizam" u lingvistici (teorija

'Weltanschauunga")
68. Najvei teoretiar lingvistike XIX veka bio je Nemac
Wilhelm von Humboldt (1767-1835) ; smatra se osnivaem
opte lingvistike ( = discipline koja ispituje sutinu jezi
kog fenomena na faktima najrazliitijih jezika) .
69. W. von Humboldt je prvi naunik koji je prouio je
dan od jezika Indonezije: jezik kawi sa ostrva jave . u> Kontakt
sa lingvistikim osobenostima tako bitno razliitim od
onoga ime se odlikuju indoevropske jezike strukture
dao je Humboldtu materijala za izgraivanje dotle neslu
enih pojmova o prirodi jezika i njegovoj ulozi u ivotu
oveka.
16 V. :
W von Humboldt, "Ober die Kawi-Sprache auf der Insel
java", Berlin 1836-1839 (posmrtno izdanje) . Kawi je starojavan
ski jezik (izumro u XIII veku) na kojem su pisani najstariji javan
ski tekstovi (od IX veka) . Fonoloka i morfoloka struktura ovog
jezika imala je izrazito indonezijski karakter, ali je reniki fond
oevidno pretrpeo intenzivan uticaj sanskrita (to je u vezi sa
istorijskom ulogom indijske kulture u javanskoj sredini) .
60
70. Originalnost Humboldtovog naunog talenta ispo

ljila se i u njegovom metodu ispitivanja kao i u teorijskim
pogledima. Poetak lingvistike XIX veka obeleen je po
pravilu osvetljavanjem jezikih fakata iz istorijske perspek
tive i traganjem za osnovnim pretkom ("prajezikom") iz
kojeg su se kasnije razvili postojei jezici-srodnici, lanovi
velike indoevropske porodice (v. 49) . Meutim, H um
boldt nije insistirao na dijahroniji ( = istorija jezika) . Na
protiv, njegova panja je bila usmerena prvenstveno na
uoavanje jezikih stanja specifinih za dati vremenski pe
riod, dakle na posmatranje jezika u sinhroninom prese
ku (v. 267) . Po reenje jezika vrio je analitiki, ne ulaze
i neposredno u pitanje genetikog srodstva. Rekonstruk
cijom "prajezika" nije se bavio. Nije ak smatrao ni to da bi
indocvropski jezici zasluivali vie naune panje od dru
gih jezikih familija.
7 1 . Humboldt se izjanjavao protiv univerzalne grama
tike, izgraene prema klasinom, skolastikom ablonu ,
istiui da gramatika pravila treba izvlaiti induktivno, iz
samih specifinih fakata svakog konkretnog jezika. Defini
sao je jezik kao dinamini fenomen (po grkoj terminolo
giji: jezik je energeia, ne ergon) naglaavajui da je statika
u jeziku samo prividna. Insistirao je posebno na vezi jezi
ka s miljenjem: intelektualna delatnost tei obavezno ka
sjedinjavanju sa zvukovnim ( = govornim) fenomenom;
bez zdruenosti misli sa zvucima ne moe svet predstava
da prce u svet pojmova, tj . nema pravog miljenja. U vezi
s tim je i njegova teorija o unutranjoj formi ("innere
Form") jezika, o kojoj su kasnije raspravljali mnogi emi
nentni predstavnici jezike teorije (posebno predstavnici
"psiholoke lingvistike", kakav je bio, recimo, Marty - v.
89) ; pod unutranjom jezikom formom treba razumeti
specifinost psiholoke strukture datih govornih predstav-
nika od koje neposredno zavisi konkretna organizacija

poja zvukovne sa znaenjskom stranom njihovog jezika. 17
72. Centralno mesto Humboldtove jezike teorije obu
hvata problem odnosa jezike strukture sa mentalitetom na
roda. Po Humboldtu, jezik je "specifina emanacija duha da
tog naroda", spoljanji izraz jedne "unutranje forme" koja
ot kriva odreeni pogled na svet (''Weltanschauung" ; zato se
t sama Humboldtova teorija najee naziva teorijom "Wel
t anschauunga") .
73. U neposrednom odnosu sa mentalitetom, kultur
nom i optom idejnom orijentacijom jednoga naroda stoji
i stepen razvijenosti njegovog jezika. Prema tome, istoriju
jlzika treba najtenje povezivati s istorijom nacionalne
kulture. Ovakva simplifikacija realnih fakata proizala je iz
(injenice da Humboldt nije dovoljno razlikovao pojave
koje se tiu obrazovanja leksike i frazeologije od specifi
nih uslova koji reguliu razvoj fonolokih i morfolokih fe
nomena.
74. Svoju teoriju o tome da je jezik svojevrsna emanacija
duha Humboldt je potkrepljivao, pored ostalog, podsea
njem na injenicu da se ljudi meusobno teko razumeju u
potpunosti. To proizlazi upravo otuda, isticao je Humboldt,
to im pogledi na svet nisu identini (danas se terminom
lingvistiki relativizam Humboldtove kole obuhvata ovaj
deo Humboldtovog uenja koji posebno ukazuje na nepou
zdanost jezikog sredstva u obezbeivd.nju apsolutnog spa
razumevanja) .
17 Humboldt je u nekoliko prilika i ne uvek na identian nain
slilizovao svoju ideju o "unutrunjoj formi", to je izazvalo kasni
je dosta nedoumica. V. o tome: O. Funke, "Innere Sprachform.
Eine Einfii h rung in A. Marty Sprachphilosophie", Reichenberg
1 92 4 , str. 1 1 1-1 13.
62
75 . U vezi sa svojom optom konce pcijom jezika, K: um

boldt izlae i miljenje o jezikoj evoluciji: svaka p rome 111a u
jeziku nastaje u skladu sa razvoj nim uspo nom lj uds kog: du
ha; promene vode, u stvari, uvek ka jednom osnovno m .cilju
- ka dosezanju do pune mere izgraenosti jezika (ff u m
boldtov izraz: vollendung") .
76. Velikim dogaajem svoga vre me na bilo je ff um
boldtovo predavanje odrano 29. ju na 1820. na b erlin._skoj
akademiji nauka o uporedno m izuavanj u jezika s obzi
rom na razliite faze njihovog ta.zvoja . Tada j e Humb oldt
prvi put izneo pred javnost svoje osnovne poglede na jezik.
Od toga dana pa nadalje HumbOldtov uticaj je snano delo
vao na formiranje lingvistikih Pogleda mnogih generacija .
Soju je teoriju Humboldt najpo tpu nije izloio u stu diji
" Uber die Verschiedenheit des tnensc hlichen Sp rachbaues
und ihren Einfluss auf die geislige E n tw icklu ng des M e n
schengeschlechts" (1830- 1836; arn ilje no kao uvod u ve
liki rad o jeziku kawi, objavljen() u "W. vo n H umboldts ge
sammelte Schriften", VII Band, Ausgabe der Berliner Aka
demie; faksimil originalnog izdanja od 1836. objavljen j e
1960, s pogovorom izdavaa : Bon n-Hanover-H amb urg
Miinchen; Diimmler) .
77. L ingvisti XX veka koji Zctstu paju osnovne teo rijske
stavove Humboldta, prvenstvel\o teoriju "Weltanschauun
ga", nazivaju se neobumboldtovcima. Oni su dobrim de
lom iz redova leksikologa, kao np r. : L. Weisge rber, J . Tri
er, G. Ipsen, F. Dornseif, A . J o lle s w. Porzig, W . von Wart
,
burg, itd. Najistaknutiji meu n eohu mbo ldtovcima ue
stvovali su (poetkom ezdese tih godina) u zas nivanju ta
kozvane gramatike koja se tie sadrine (Inhaltbezogene
Grammatik - vidi 572-579) .
U amerikoj li ngvistici, sred inom xx veka, razvile su se,
nezavisno od evropskog " h Ull\bo ldtizma", ideje o jeziku
63
koje takoe uzimaju za osnovicu problem 11Weltanschau

u ga" - v. 373.
78. V: A. Fr. Pott, ''Wilhelm von Humboldt u nd die
Sprachwissenschaft11, Berlin 1876; Otto Funke, 11Studien
zur Geschichte der Sprachphilosophie11, Bern 1928 (Il deo,
pod naslovom: 11Zur Sprachphilosophie der Gegenwart11,
str. 5 1-55) ; G. Ipsen, "Sprachphilosophie der Gegenwart11 ,
Berlin 1930; R. L. Brown, 11Wilhelm von Humboldt's Con
ception of Linguistic Relativity" ( = Janua Linguarum, Seri
es Minor 65, The Hague 1967) .
Izvode iz H umboldtove studije 11Uber die Verschieden
heit. . .11 (v. 76) , daje (na ruskom) V. A. Zvegincev u Istori
ji jazyk. I (68-86) . Sem toga, kao to je ve spomenuto (v.
76), danas su iroj lingvistikoj publici pristupani i ori
ginalni Humboldtovi spisi . Biografski podaci o Humbold
tu dati su u Portraits of Linguists II, str. 71-101 (autor A .
Dove) .
Od radova najveeg popularizatora Humboldtovih ideja,
L. Weisgerbera, preporuuje se posebno: ''Vom Weltbild der
deutschen Sprache", Diisseldorf 1953 . Opirnije podatke o
Weisgerberovim lingvistikim pogledima daju M . M . Guh
man u studiji "Lingvistieskaja teorija L. Weisgerbcran (u
zborniku ''Voprosy teorii jazyka v savremenoj zarubenoj
lingvistike11, izd. AN SSSR, Moskva 196 1 , str. 1 23- 162) i P. Va
lentin u studiji 11Linguistique Semantique: A propos de
l'ouvrage de Leo Weisgerber ''Von den Kraften der deu
tschen Sprache" (Etudes Germaniques XIX , 1964, str. 255261) . V. i prikaz istog Weisgerberovog dela koji daje Stanko
epi u Suvremena lingvistika (skripta) III, 1964, 1 1 5- 1 24
(o ovoj publikaciji v. 138n.) .
64
Radi blieg upoznavanja sa metodom i osnovnim teo

rijskim stavovima neohumboldtovaca preporuuju se de
la: W. von Wartburg, "Einfii hrung in die Problematik und
Mcthodik der Sprachwissenschaft", Halle 1943 (francuski
prevod 1946; drugo, u saradnji sa Stephanom Ullmanom
prepravljeno i proireno izdanje, objavljeno je 1962 . u Tu
bingenu) ; W. Porzig, "Das Wunder der Sprache", Bern
1950.
V. i: H. Basilius, "Neo-Humboldtian Ethnolinguistics",
Word 8, 1952, 95-105; R. L. Miller, "The Linguistic Relati
vity Plinciple and Humboldtian Ethnolinguistics" ( = Janua
Linguarum, Series Minor 67, The Hague 1968) .
Psihologizam u lingvistici
79. Humboldtovo uenje o jeziku kao emanaciji duha
(v. 72) pustilo je svoje korene u nemakoj lingvistici. H.
Steinthal (1823- 1899) , osniva lingvistikog psihologizma,
objanjavao je sutinu jezika polazei od ove H umboldto
ve koncepcije.
80. Steinthal je svoje osnovno lingvistiko vaspitanje du
govao Humboldtovoj teoriji, a poglede na psiholoke feno
mene izgradio je najvie prema teorijskim stavovima psiho
loga (i pedagoga) Herbarta, lK usvajajui njegove ideje o
"asocijativnoj" organizaciji ljudskog duha (tj. da se misli,
podstaknute spoljnim utiskom, samoniklo u oveku razvija
ju, i to u nizanju jedna na drugu: jedna misao iznie iz druge
putem koje joj utire mrea podsvesnih asocijacija) . Godine
185 5 . Steinthal objavljuje svoju "Psiholoku gramatiku"
18
J oh ann Friedrich Herbart (1776-1841), poznat najvie kao za
etnik naune pedagogije koja se oslanja na psiholoke studije.
65
("Grammatik, Logik und Psychologie, ihre Prinzipien und

i hr Verha.Itniss zu einander", Berlin 1855) u kojoj se zalae
za opisivanje gramatikih fenomena s psiholoke take gle
dita, podvrgavajui ujedno kritici ranije koncepcije logi
kog univerzalizma u gramatici. Ovo Steinthalovo delo, kao i
delo njegovog savremeni.ka i jednomiljenika M . Lazarusa
(1824-1903) "Das Leben der Seele" (Berlin 1855) u kojem se
takoe propagira psiholoka interpretacija jezikog feno
mena, imalo je velikih odjeka meu savremenicima. Naj
znaajniji dogaaj za popularizaciju psihologizma u lingvi
stici bilo je, medutim, pokretanje asopisa "Zeitschrift fur
Volkerpsychologie und Sprachwissenschaft" (prvi broj
1860, poslednji 1890) u kojem su glavnu re vodili pokre
tai asopisa - Steinthal i Lazarus, kao i njihovi uenici.
Lingvisti okupljeni oko ovog asopisa najvie su zasluni,
pored ostalog, za upoznavanje ire lingvistike . javnosti sa
teorijom Humboldta o vezi jezika sa psihologijom naroda
(tada je upravo izraz Volkerpsychologie postao neobino
popularan uopte u krugovima nemakih intelektualaca
zainteresovanih za pitanja nacionalne kulture) .
8 1 . Usvajajui naelno Humboldtovu ideju o jeziku,
Steinthal je proirio unekoliko njene teorijske okvire uvo
dei i pojam individualnog govornog akta u oblast naunog
interesovanja: ako je jezik organ kojim se duh manifestu je,
onda je jezik kolektiva - izraz duha kolektiva, a jezik poje
dinca - izraz individualne psihologije. Tada je i prvi put iz
reena misao (koju su kasnije, posle Steinthala, zastupali i
drugi lingvisti, prvenstveno predstavnici Vosslerove kole
v. 178) o tome da rei nemaju apsolutno odreenih znae
nja: svaki pojedinac, izriui rei, stavlja u njih svoja lina
preivljavanja, svoju individualnu psihologiju, tako da rei
dobijaju konkretni smisao jedino u momentima kad se izgo
varaju, svaki put prelivene naroitom nijansom znaenja,
66
koja biva neposredno uslovljena posebnim psiholokim

svetom svakog pojedinca.
82. Steinthal je prvi eksplicitno odredio okvire ispitiva
njima jezika koja bi doprinela upoznavanju 11psihologijt
naroda ... Ta bi se ispitivanja ticala ne samo istorije jezika,
ve i utvrivanja njegovog porekla kao i srodnosti i razlika
u konkretnim tipovima jezikih struktura. U vezi s tim za
poinju prvi opseniji radovi na opisivanju jezikih tipov;a
(tada je ve bio poblie poznat i prilian broj neindot
vropskih jezika 1 . U radu na prvim klasifikacijama pozna
tih jezika lingvisti su se rukovoditi Steinthalovim psiholo
kim kriterijumima: duhovno srodstvo medu narodima d( >
kazivano je srodnim oblicima jezike strukture, i obrnuto.
83 . . Psihologijom naroda.. interesovao se, pored osta
lih, i osniva prve laboratorije za eksperimentalnu psiho
logiju na svetu, slavni Wilhelm Wundt (1832-1920) . Ova j
nemaki naunik, lekar po struci, psiholog po centralnom
naunom interesovanju i uticaju, ostavio je prve studiozm
rasprave o psiholokoj pozadini jezikog fenomena.
84. Wundtova psiholoka orijentacija je drukija od
Steinthalove . Dok je Steinthal 11asocijacionista .. , Herbartov
sledbenik (v. 80) , Wundt zastupa .. apercepcionalistiku"
teoriju: svet ovekovih predstava, iz kojih se raaju idejt:,
prima se ulima; o tom, preko ula sazdanom psiholo
kom svetu, saoptava jezik. 20
.
19 Pregled osnovnih jezikih tipova daje Steinthal 1860. u radu .

"Charakteristik der hauptsachlichsten Typen des Sprachbaucs"
(Berlin 1860) . Ovo njegovo delo preradio je Fr. Misteli i objavio
(pod istim naslovom) 1893. u Berlinu.
20 Poznata je Wundtova podela psiholokih procesa na elemcn
tame i sloene. Elementarni procesi su neposredno vezani za fazio
loke - to su, u stvari psihofizioloki procesi (Wundtova ekspcri
mentalna ispitivanja su se ticala upravo takvih procesa) . Sloenim
67
85. Wundt nije verovao u ideju da je jezik - "duh naro

la", mada se i sam intenzivno interesovao problemom psi
hologije naroda. Odreena psihologija kolektiva, isticao je

Wundt, plod je zajednikog ivota. Da bi se ta psihologija
Ispitala, treba dobro poznavati sve konkretne manifestaci
je tog zajednikog ivota, a to su jezik naroda, pa obiaji,
Ideologija - celokupna kultura, jednom reju .
86. Klasino Wundtovo delo (izalo u deset knjiga) no
si naziv "Volkerpsychologie". Prve dve knjige, pod naslo
vom "Die Sprache" (v. 92) , posveene su jezikoj proble
matici. Tu je Wundt izneo niz interesantnih opservacija
(npr. o percepciji govora, o reeninim konstrukcijama, o
obrazovanju sloenica itd.) . Posebno je znaajno njegovo
izlaganje o glasovnim promenama. 21
87. Wundtovi savremenici, mladogramatiari, kritiki su
sc odnosili prema vrednosti Wundtovih radova o jeziku, na
laavajui da povezivanje psihologije s jezikom nema stvar
nog znaaja za jezike studije (u tradicionalnom smislu) . U
nae vreme Wundtov rad doivljava mnogo pozitivnije oce
ne, prvenstveno od strane neohumboldtovaca (v. 77) i
predstavnika antropoloke lingvistike (v. 367) . U istoriji
eksperimentalne psihologije Wundtovo mesto je posebno
znaajno. 22
procesima Wundt smatra sve ono to se neposredno tie miljenja
(emocija, ideologija i sl.) pa se stoga eksperimentalnim meto
dom ne moe prouavati.
21
Istiui da su glasovne promene prvenstveno rezultat odre
denih psiholokih procesa, Wundt daje, pored ostalog, objanje
nje glasovne asimilacije i disimilacije osvetljavajui odsudnu ulo
gu asocijativnih impulsa u ovakvim sluajevima.
22
Odjeka njegovog uenja bilo je ne samo u Evropi ve i u Ame
rici. U Americi je prvih decenija XX veka njegova eksperimentalna
psihologija doivela veliki ugled. Popularizovanju Wundtovih ide-
68
88. Svi ostali predstavnici XIX veka, ukoliko su se bavili

jezikom teorijom, ostaju u krugu tih optih, psiholokih in
terpretacija jezikih pojava, dodue bez insistiranja na "psi
hologiji naroda" . Takav je bio npr. u nemakoj lingvistikoj
sredini Hans Georg von der Gabelentz (1840-1893) koji je
jasno naglaavao da nema primitivnih jezika, da je svaki je
zik u svom pravcu savren (u svom delu "Die Sprachwissen
schaft", v. 92) . Takav je u slavistici bio daroviti A. A. Poteb
nja (1835-189 1), profesor univerziteta u Harkovu od 1860.
godine, koji je ukazivao u raznim prilikama na duboku vezu
m isaonog sveta sa jezikom strukturom, zaduujui nauku
o jeziku nizom dragocenih radova o znaenju i upotrebi gra
matikih kategorija u ruskom jeziku (najznaajnije je saku
pljeno u delu "Iz zap isok po russkoj gramatike" - v. 92) .
89. Poslednjih decenija XIX veka i prvih XX razvijao je
svoju psiholoku "fllozofiju jezika" vajcarac A. Marty
(1847- 19 14) . Marty je eleo da izgradi principe opte lin
gvistike na bazi psihologije. Polazei od konstatacije da sc
znaenje jezikih formi tie izraavanja psiholokih stanja
govornog lica i stimuliranja odgovarajuih psiholokih rc
akcija kod sagovornika, to spada u oblast psiholokih stu
dija, Marty izvodi zakljuak da osnovnu jeziku teoriju - fi
lozofiju jezika - treba, u stvari, svesti na psihologiju . Mada
njegova teorija, nije u celini prihvaena, pojedine njegove
ideje, esto interesantne, originalne, imale su uticaja na for
miranje optelingvistikih pogleda prvih decenija XX veka.
90. Krajem XIX veka javlja se psiholoka orijentacija i u
francuskoj lingvistikoj sredini da poetkom XX veka doi
vi svoj najpuniji razmah (v. 168) . S kraja XIX veka zapo
inju i semantike studije ( = studije o znaenjima rei ja u SAD doprineo je najvie poznati ameriki psiholog E. B. Ti
tchener.
69
v.
429) , izrasle u istoj atmosferi zainteresovanosti za ve

zu psiholokog sveta i jezikih formi.
9 1 . Evropske tntdicije psiholokog prouavanja jezika
nastavljaju se i u XX veku nalazei svoje eminentne pred
stavnike u redovima teoretiara jezika i semantiara (A.
Gardiner, K. Buhler i dr.) . U drugoj polovini ovog stoJea
psihologizam postaje vana komponenta i u razvoju ame
rike lingvistike (v. npr. 377-385) .
Bibliografske napomen.e
92. Podatke o Steinthalu i Wundtu daje Otto Funke u
"Studien zur Geschichte der Sprachphilosophie" (v. 78) na
str. 55-57, a takoe i Arens Sprachwissenschaft: o Steinthalu
(252-260) i Wundtu (360-370) . Poznavanju Steinthalovog
rJda doprinose sledee dve knjige : Waltraud Baumann,
"Die Sprachtheorie Heymann Steinthals, dargestellt im Zu
sammenhang mit seiner Theorie der Geisteswissenschaft"
(Monographien zur philosophischen Forschung XXXIX) ,
Meisenheim am Gian, 1966; Heymann Steinthal, "Kleine
sprachtheoretische Schriften neu zusammengestellt und
mit einer Einleitung verschen von Waltraud Baumann",
New York 1970. O predstavnicima psihologizma (prven
stveno o Steinthalu, Wundtu i Martyju) informie i ikoba
va: "Problema jazyka kak predmeta jazykoznanija", Moskva
1959 (str. 2 1-3 1) . V. i kod Zveginceva - Istorija jazik. I u po
glavlju IV ("Psihologizm v jazykoznanii" - podaci na str. 105107; priloeni izvodi iz dela Steinthala i Potebnje) .
V. pomenuta dela: H. Steinthal, "Gramrnatik, Logik und
Psychologie, ihre Prinzipien und ihr Verha.Itnis zueinander"
(Berlin 1855) , Potebnjino "Iz zapisok po russkoj grammati
ke" (prve dve knjige su objavljene 1888, trea 1899, IV 1 94 1)
i Wundtovo "Die Sprache" (l izd. 1900, Ill izd. 1912, Leip-
70
zig) . Osim toga, radi blieg upoznavanja sa stavom mlado

gramatiara prema Wundtovom uenju preporuuju se stu
dije: B. Delbriick, "Grundfragen der Sprachforschung mit
Riicksicht auf W. Wundts Sprachpsychologie", Strassburg
190 1 ; W. Wundt, "Sprachgeschichte und Sprachpsycholo
gie, mit Riicksicht auf B. Delbriicks Grundfragen der
Sprachforschung", Leipzig 190 1 .
V. : H . G. von der Gabelentz, "Die Sprachwissenschaft,
ihre Aufgaben, Methoden und bisherige Ergebnisse" (l izd .
189 1 ; II izd . 190 1 , Leipzig) ; A. Marty, "Untersuchungen zur
Grundlegung der allgemeinen Grammatik und Sprachphi
losophie" (Halle 1908) i "Ges ammelte Schriften" (Halle: I
19 16, II 1 19 18, II 2 1920) ; Otto Funke, "Innere Sprachform;
Eine Einfii hrung in A. Martys Sprachphilosophie", Reichenberg 1924.
Psiholoka ispitivanja jezika produavaju se i u XX veku;
u kojem sve vidu i sa kakvim rezultatima - informiu knjige :
A. Gardiner, "The Theory of Speech and Language" (l izd.
1932; II izd. - Oxford 195 1), K. Buhler, "Sprachtheorie. Die
Darstellungsfunktion der Sprache" Oene 1934) ; L. S. Vygot
ski, "Mylenie i jazyk", Moskva-Lenjingrad 1934 (II izdanje
1956, Moskva) ; Otto Ernst, "Sprachwissenschaft und Philo
sophie" (Berlin 1949) ; Fr. Kainz, "Psychologie der Sprache"
(u etiri knjige; Wien 195 1-1956) ; Fr. Kainz, "Psyhologie der
Einzelsprachen" I (Stuttgart 1965; ovo delo ini celinu sa
prethodno pomenute etiri knjige, rauna se, dakle, kao
peti tom jedinstvenog opusa) . V. i H. Wein, "Sprachphilo
sophie der Gegenwart. Eine Einfuhrung in die europii
sche und amerikanische Sprachphilosophie des 20. Jahr
hunderts", Den Haag 1963 .
eki lingvista K. Horilek objavio je knjigu "Filozofi<.
jazyka" (Karlova Universita, Praha 1967) u kojoj se sa sa
vremenih lingvistikih pozicija raspravlja o ulozi psiholo
71
kih faktora n a jezik. Razvoj modernih shvatanja (preteno

u amerikoj sredini) o odnosu psiholokog sa jezikim fe
nomenom izloio je psiholog H. Hormann u knjizi
"Psychologie der Sprache" Berlin-Heidelberg-New York
1967 (ll preraeno izdanje 1970) .
Mladogramatiari
93. Sedamdesetih godina prolog veka, na univerzitetu
u Leipzigu (Nemaka) , nala se na okupu grupa lingvista,
darovita i radna, ija je uloga u razvijanju lingvistikih stu
dija bila od izvanrednog znaaja. Ta je grupa nazivana pr
vobitno lajpcikom kolom. Danas je, meutim, najire
poznat termin mladogramatiari (')unggrammatikcr") , ko
ji se primenjuje ne samo na ovu grupu, ve i na sve poznijc
lingviste sa istim metodolokim koncepcijama. Termin je is
kovan u vreme kada je lajpcika grupa, sastavljena od pred
stavnika mlade generacije, vodila borbu protiv konzerva
tivnih ideja starijih lingvista (meu kojima je bilo i vrlo
poznatih imena; u izrazite protivnike "mladih" ubrajao sc
npr. Curtius - v. 56) . Starija, protivnika generAcija je
pominjanjem mladosti onih koji su se zalagali za nove pu
teve lingvistikih misli elela da potceni stvarnu vrednost
njihovog naunog podviga. Mladima je, opet, naziv bio
drag jer je u njemu lealo obeanje neeg sveeg i novog
ime je trebalo obdariti lingvistiku. Tako je termin sagla
sno primljen i ostao do danas simbol jedne solidne, vred
ne kole kojoj e ostati asno mesto u istoriji lingvistike.
94. Najvea zasluga mladogramatiara tie se davanja pu
ne naune rigoroznosti komparativno-istorijskom metodu.
Produbljivanje lingvistike metodologije zapoeto je u okvi
ru ispitivanja glasovnih promena. Znalo s, dodue, i pre
72
mladogramatiara da se u okviru evolutivnih fonetskih fe

nomena uoavaju upadljive pravilnosti. 23 Ali nijedna gene
racija pre njih nije tako jasno, apodiktiki, izloila princip o
apsolutnoj doslednosti izvrenja glasovnih promena: glaso
vi se menjaju po odreenim zakonima koji sc sprovode bez
izuzetaka; izuzeci nastaju tek naknadno, analogijom (tj. iz
psiholokih razloga: podsvesnim asocijacijama datog jezi
kog oblika sa drugim, u kojem do glasovne promcne nije
moglo doi, naruava se pravilo promene u datom obliku) .
95. O zakonitosti fonetskih promena govorili su prvi i naj
vie : slavista August Leskien (1840-1916) i indoevropeista
Karl Brugmann (1849-19 19) . Leskienov rad, objavljen 1876.
pod naslovom "Die Lautgesetze kcnnen keine Ausnahme",
bio je veoma zapaen. Ali je ipak centralan znaaj imalo ob
javljivanje studije "Morphologische Untersuchungen" (K.
Brugmann u koautorstvu sa H. Osthoffom ( 1 847- 1909) ; u
Leipzigu 1878) : to je shvaeno kao manifest mladogramati
arske ideologije, kao definitivno utemeljenje same kole.
96. Ideja o zakonitosti u jeziku, koja je bila osnovni mo
to mladogramatiarskog naunog uverenja, zdruena sa
komparativno-istorijskom orijentacijom lingvistikog inte
resovanja, koju su mladogramatiari nasledili od prethod
nih generacija, odredila je osnovnu formu njihovog rada na
jeziku : minuciozno, strpljivo, oni su istraivali svaku jeziku
pojedinost kroz sve njene evolutivne faze, briljivo pazei
da uhvate osnovnu nit konkretne zakonitosti, odstranjujui
izuzetak potrebnim objanjenjima kao to se trunje odbacu
je da ne zamrai bistru sliku. "Atomiziraju" jezik, govorile su
kasnije nove generacije, buntovniki odbijajui da pou
utabanim metodolokim stazama tada ve starih mladograll
O tome da sc glasovni zakoni dosledno sprovode govori npr.
Schleicher u "Die Dal"\Vinische Theorie" (Weimar 1863) .
73
matiara. Tano je da su esto, zaneti hvatanjem jedne male,

jtd nostavne, moda ak i beznaajne niti u ukupnosti jezi
k< ,g tkiva, mladogramatiari isputali iz vida celovitost slike

jt:t.ikog razvoja, u kojem nita ne ivi samo za sebe ve sve u
meusobnom spoju. Ali je zato taj njihov akribian rad na
enmilao dovoljno poznavanje jezikih konkretnosti, te su
kasnije sa tog solidnog oslonca bre i sigurnije izrastali no
vl teorijski vidici.
97. Komparativno-istorijske studije su tek u rukama mla

dogramatiara dobile punu naunu vrednost. Revidirana su
t dopunjena izvesna ranija tumaenja (tako je recimo Grirn
mov zakon dopunjen Vernerovim). 24 Posao oko rekonstruk
dje najstarijih faza indoevropskih jezika izvren je solidni
Jim i opsenijim zahvatom, piVenstveno zaslugom slavnoga
K. Brugmanna25 (najbolje su obraeni problemi fonetike

24 Grimmov zakon (v.
55) dopunio je K. Vemer ( 1846-1896)
1 877. u studiji "Eine Ausnahme der ersten Lautverschiebung"

( Kuhn's Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung XXIII). Do
puna se sastoji u objanjenju da u unutranjosti rei bezvuni ger
manski spiran ti, koji odgovaraju starim indoevropskim bezvunim
p, *t, *k, ostaju bezvuni ukoliko je vokal neposredno ispred njih
pod akcentom; ukoliko akcenat nije na vokalu neposredno ispred
spiranta, onda bezvuni glas prelazi u zvuni (ovo isto vai i za glas
!i
u germanskim jezicima) . Vemerov zakon neto je prestilizovao
kasnije komparatista A. Meillet u studiji "Characteres generaux des

langues gennaniques" (Paris 1917) . Po Meilletovoj definiciji pame
nu ti spiranti i glas s postaju zvuni izmeu dva zvuna elementa od
kojih je prvi - vokal prvog sloga rei; do ozvuavanja ne dolazi

ako je taj prvi slog pod akcentom.
25 K. Brugmann je, pored ostalog, pisac poznatog prirunika:
Kurze vergleichende Grammati.k der indogennanischen Sprachen"
(Strassburg 1902-1904). On je u zajednici sa B. Delbriickom izra
dio prvo izdanje klasinog dela indoevropeistike: "Grundriss der

vc rgleichenden Gr.ammatik der indogennanischen Sprachen": I i II
74
morfologije; prvi veliki klasini rad iz sintakse dao je B. Del

briic . Istoriji ivih indoevropskih jezika takoe je po
klonjena puna panja.27
98. Mladogramatiari su se istorijom jezika bavili sa du
boldm ubeenjem da je istoricizam u nauci onaj metodo
loki postupak koji najpotpunije odgovara visokim ciljevi
ma naunog saznanja. Taj su svoj stav oni u raznim prili
kama naglaavali. 28 Najglasnije se za ovaj stav zalagao emi
nentni teoretiar mladogramatiarske kole, Hermann Pau l
( 1846-192 1) .
knjigu izradio je Brugmann u periodu od 1886-1892 ; III, IV i V knji

gu obradio je B . Delbrii c k i objavio u periodu od 1893-1900. pod
naslovom ''Vergleichende Syntax der indogermanischen Spra
chen". Brugmann je sam autor d rugog, preraenog izdanja ovoH
dela: I knjiga pod naslovom "Einleitung und Lautlehre" 1897, l l
knjiga po d naslovom "Lehre von den Wortformen und ihrem
Gebrauch" u nastavcima l. Teil 1906, 2 Teil 1909/19 1 1 , 3 Teil l .
Lief. 1913, 3. Teil 2, Lief. 1 9 16.
26
Berthold Delbriick ( 1 842-1922), najblii saradnik K. Brugman
na, posebno se istie svojim radom na sintaksi,
za
koju su se inat
mladogramatiari relativno slabo interesovali. Njegovo delo ''Verglc

ichende Syntax. . . " ni danas nije izgubilo aktuelnost. To je jo uvek
dragocen izvor poznavanja istorijske sintakse indoevropskih jezika .
27 Mladogramatiarski pristup nije, uostalom, mimoiao ni dru
ge jezike porodice Evrope. Hungarologija je, na primer, postavi j("

na u mladogramatiarske teorijsko-metodoloke okvire pre svc;a
zalaganjem takvih kao to je bio Zsigmond Simonyi ( 1853-1919)
Ona je na.Stavila da se razvija u istim ovim okvirima i u XX veku
uz
postepeno, ali stalno usvajanje i savremenijih koncepcija (za ta ;, ,
Gombocz ( 1877-1935 ).
V. npr. izlagauje K Brugmanna i W. Streitberga u studiji: "Zu
pored drugih, bio naroito zasluan Zoltan

zs
Fr. Bopps hundenjahrigen Gebunstage", Indogermanische For

schungen l, 1892 (na str. VII i dalje) .
75
99. Dok su ostali mladogramatiari svoje metodoloe

koncepcije uglavnom, ili bar najvie, praktino demonstri
rali, Paul je bio preteno zainteresovan za teorijsku razra
du metodoloke problematike. Njegovo klasino delo:
"Prinzipien der Sprachgeschichte" (v. 107) doivelo je i
oduevljenih pohvala i ogorenih kritika. U njemu se naj
neposrednije ocrtava i sva veliina mladograrnatiarskog
podviga na unapreenju lingvistikih studija i sve njihove
krupnije i sitnije slabosti na polju jezike teorije i metoda.
100. Paul se eksplicitno izjasnio protiv proste deskrip
cije datog jezikog stanja, kojoj nedostaje istorijska per
spektiva, i to mu lingvistika XX veka, oduevljena sinhro
nijom (v. 1 3 1) , nikada nije oprostila. Zbog toga je zabo
ravljeno da u Paulovom izlaganju ("Prinzipien der Sprach
geschichte") ima i lepih opservacija, neposrednih nagove
taja mnogih novina koje e tek posle njega doi. Ostao je
najvie zapamen kao nepomirljivi apostol istoricizma.
101. Paul je polazio od uverenja da je lingvistika jedna
od nauka o ljudskoj kulturi. Da bi se razumeo konkretan
oblik jedne kulture u sadanjem razvojnom trenutku, tre
ba upoznati, pre svega, istorijske uslove pod ijim se ne
posrednim dejstvom vajao ovakav oblik. Stegnut okvirima
ovakvog osnovnog uverenja, Paul je izgovorio fatalne rei
koje su mu donele osudu poznijih generacija: ono to nije
istorijsko u lingvistici - nije nauno.
102. Nauka o kulturi to je, u stvari, nauka o drutvu. I
jezik treba posmatrati, pre svega, kao svojinu kolektiva. Je
zik -svojina kolektiva jeste ono to u datom razvojnom
trenutku ini jeziki prosek: najtipinija govorna manife
stacija koja se utvruje na osnovu poznavanja govora raz
liitih individua, traenjem srednje mere (za ovaj jeziki
prosek Paul upotrebljava termin: "Sprachusus") . Meutim,
naglaava Paul, prava jezika stvarnost nije jezik kolektiva.
76
jezik kolektiva je samo psiholoka koliina, pojam u na

ma. Realnost to je jedino jezik individue, njegova konkret
na govorna manifestacija. Ovo to je Paul rekao (vie us
putno, nekondenzovano, ovla) nai e se kasnije u teme
ljima uenja velikog Saussurea (v. 266) .
103 . Mladogramatiari su duboko verovali u pravilnost
zakona jezike evolucije smatrajui da oni postoje kao sti
hije, nepodredivi oveku . Neki su naunici, kao recimo
Brugmann, bili skloni tome da prvenstveno u faziolokoj
konstrukciji oveka trae uzroke razliitih razvojnih tenji
(u konkretnoj organizaciji govornog aparata) . Drugi su
opet, pod uticajem psiholokih ideja o jeziku (najvie u
duhu Wundtovog uenja - v. 84) , traili u prvom redu
psiholoke uzroke jezikim promenama. Najodreenije je
o tome govorio Paul, zastupajui svojim stavom u ovom
pogledu najuspeliju sintezu optih ideja svoga vremena.
104. Paul je davao prvenstvo psiholokom faktoru, ve
stoga to je razvoj kulture uvek neposredno povezivao sa
razvojem ovekovog psiholokog sveta. Uostalom, on je
inae naglaavao da jezik kojim govorimo postoji u nama
u vidu mree odreenih akustiko-motorinih predstava
koja ivi u neprestanim asocijacijama. Sluajui, razmilja
jui, ovek bogati fond jezikih asocijacija. Nedostatak
ovakvog pothranjivanja izazvae odgovarajue osiromae
nje . ovek ima u podsvesti jeziki uzus svoje sredine kao
uzor, ali on ga ne reprodukuje apsolutno vemo. I ndividu
alni asocijativni putevi dovode do razliitih minimalnih
odstupanja od uzusa. Ukoliko se ta odstupanja prenesu
na nove individue, sve je vea ansa da se znaaj odstupa
nja pojaa ak do takve mere da dovede do osetne prome
ne u jeziku .
105. Paul se, meutim, nije u ovome zadrao iskljuivo
na psiholokom objanjenju. On je posebno naglaavao i
77
znaaj fiZiolokog momenta: oveka nosi elja za komotni

jirn artikulacionim pokretom i on joj podsvesno udovolja
va. Koji e pokret kome biti ugodniji, zavisi od konkretne
strukture govornih organa. Pomiljao je, dalje, i na znaaj
objektivnih ivotnih uslova oveka (klimatskih, geograf
skih, socijalnih) . Daleko od toga da stvori defmitivnu teo
riju o principima jezike evolucije, Paul je ipak dao u
ovom pravcu niz panje vrednih opservacija koje su po
sluile kao plodotvoran podstrek na razmiljanje pioniri
ma jezike teorije XX veka.
106. Mladogramatiari su se prvi poeli ozbiljnije inte
resovati za pitanje savremenih dijalekata, smatrajui da e
se u okvirima ivog jezikog organizma najpre dati sagle
dati doslednost akcije nezaustavljivog zakona jezikog raz
vitka (tj. upravo ono to je za njih sainjavalo centralnu te
mu naunog interesovanja) . Meutim, oni u ovome nisu
postigli oekivani rezultat. Ne samo da njihova teorija nije
potkrepljena novim argumentima, ve su se upravo iz re
dova dijalektologa pojavili prvi ubedljivi glasovi kritike na
raun njihovog metoda (v. 147) . Lingvistiki geografi su
s emfazom ukazali na neto to eminentni predstavnici
istorijske gramatike nisu dovoljno uoavali: na veliki zna
aj geografskog i socijalno-istorijskog faktora u uobliava
nju dijalekatskog pejzaa (v. 153) . Uvoenje tih novih,
na dijalekatskom terenu iskovanih kriterija u lingvistiki
metod obogatilo je i jeziku teoriju i praksu poetkom XX
veka.
107. Vrlo iscrpan i kompetentan pregled rada mlado
gramatiara daje A. V. Desnickaja u ''Voprosy izuenija
rodstva indoevropejskih jazykov'', Moskva-Lenjingrad
7H
1955, izd . AN SSSR (glava Il : "Iz istorii sravnitel' nogo izu

enija indoevropejskih jazykov") . V. i istorije lingvistike
Thomsena i Pedersena (v. 59) .
Osnovi Paulovog uenja izloeni su u pominjanoj knji
zi ikobave: "Problema jazyka kak predmeta jazykoznani
ja" (v. 92) . Panju zasluuje i studija E. F. K. Koemera:
"Hermann Paul and Synhronic Linguistics", N 3, 4, 1972,
274-307 . .
V. i: Hr Zimmer, ')unggrammatische Streifziige im Ge
biete der Syntax", Colberg 1882; K. Brugmann, "Zum heu
tigen Stand der Sprachwissenschaft", Strassburg 1885.
Posebno sc preporuuje Paulova knjiga o principima
istorije jezika: "Prinzipien der Sprachgeschichte" (Halle
1880; zatim jo etiri izdanja, poslednje 1920) .
U knjizi Portraits of Linguists I dati su biografski podaci
o H. Paulu (str. 549-554; autor W. Streitberg) , o K. Drug
mannu (str. 575-580; autor W. Streitberg) , B. Delbriicku
(str. 489-496; autor E. Hermann) , K. Vemeru (str. 538548; autor O. jespersen) , H. Osthoffu (str. 5 5 5-562; autor
K. Brugmann) i A. Leskienu (str. 469-473 ; autor W. Steit
berg) .
V. svakako i knjigu: Kurt R. jankowsky, "The Neogram
marians. A reevaluation of their place in the development
of linguistic science" ( = janua Linguarum, Series Minor
1 16) , the Hague 1972 .
Predstavnik "nezavisnih" :
Hugo Schuchardt
108. Pod "nezavisnima" treba razumeli ovde savremeni
ke mladogramatiara (lajpcike grupe) koji su odstupali
od mladogramatiarskog kruga svojim nezavisnim tokom
79
lingvistikih ideja. Njih nije bilo mnogo. Ako se izdvoje

lingvistiki geografi (v. 145) i predstavnici kazanjske ko
le (v. 1 93) , ostaje vredna posebnog pomena uglavnom
jedna izrazita linost, dovoljno originalnog i snanog glasa
u lingvistici: Hugo Schuchardt (1842-1928) .
109. Mada i sam iz generacije "mladih", Schuchardt se

nije uvrstio u njene borbene redove. Naao se na drugoj
strani - meu kritiarima. Ali njegova kritika nije b ila sa
konzervativnih pozicija, naprotiv. Vrlo smeo i svoj u ideja
ma o jeziku, Schuchardt nije mogao da poveruje u ono
to je predstavljalo centralno mesto lingvistike teorije
mladogramatiara: da se promene u jeziku vre apsolutno
pravilno i dosledno, po neumitnoj sili prirodnog zakona.
Njegova pronicljiva misao sagledala je mogunosti i druk
ijih objanjenja : on je, meu prvima, uoio znaaj geo
grafskog momenta u jezikom razvoju , ukazujui, opet
meu prvima, i na ulogu individue u stvaranju jezikih
promena - na fenomen linog i spontanog koji se moe
uoptiti putem podraavanja.
1 10. Schuchardt je posebno zasluan za razraivanje

ideje o "meanim" jezicima. Po tradicionalnoj koncepciji
komparatista genetiki odnosi su "isti" (tj. svaki je jezik
po poreklu vezan samo za jednu jeziku familiju) . Schu
chardt je, meutim, posvetio panju tzv. "kreolskim jezici
ma" (ili po engl. terminu: pidgin language) , tj . jezicima
koji su nastali ukrtanjem sasvim nesrodnih lingvistikih
struktura (jezik npr. kojim govore neki afriki uroenici,
na bazi engleskog ali i sa specifinim tipolokim odlikama
prvobitnog uroenikog jezika) . 29 Iz svojih ispitivanja on
je izvukao zakljuke koji su se otro kosili sa pomenutom

29 V. ta kae o problemu "Meanog jezika" A. Meillet u "La
methode comparative en linguistique historique" (Oslo 1925).
80
tradicionalnom koncepcijom komparatista. I danas, kada

je nauka otila u poznavanju ovih problema mnogo dalje
od pionirskih radova Schuchardta, }O mnoge njegove op

servacije ostaju klasine u ovoj grani naunog ispitivanja.
I l l . Originalnost Schuchardtove linosti ogleda se i u
injenici da se on intenzivno interesovao za problem zna

enja rei (to je mladogramatiarima bilo sasvim tue) .
Kad je ( 1909) osnovan asopis ''Worter und Sachen", u ko
jem su tretirana, pored etimolokih, mahom i semantika
pitanja, Schuchardt se isticao kao eminentan saradnik a
sopisa sa odluujuim uticajem na jednomiljenike.
1 1 2 . O idejama Huga Schuchardta proulo se ipak

mnogo vie posle njegove smrti nego to su se one stvar
no usvajale dok ih je on lino izlagao. Vreme u kojem je
iveo nije bilo njegovo; ono je pripadalo mladogramatia
rima . Njega su usvojile tek sledee generacije, iji je
on tako darovita predoseao.
glas
B ibliografske napomene
1 1 3 . Schuchardtova kritika mladogramatiara najbolje
je izloena u njegovom radu: "Uber die Lautgesetze gegen
die Junggrammatiker" (Berlin 1885) . Ovaj rad (neto malo
skraen) i drugi, najvaniji Schuchardtovi radovi (po izbo
ru prireivaa ovakve antologije, Lea Spitzera) nai e se u
knjizi sa naslovom: "Hugo Schuchardt-Brevier. Ein Vade
mecum der allgemeinen Sprachwissenschaft" (drugo pre
raeno izd . : Halle 1928) . Ruski prevod ove knjige (sa raz
liitim dopunama) izaao je 1 950. u Moskvi, u redakciji R.
'0 Danas se npr. zna da teorijska opozicija pojma "istog" jezi
ka prema "meanom" nema realne osnovice: svi su jezici vie ili
manj e "meani".
Pravci
lingvistici I
81
Budagova, pod naslovom: "G. uhard t , Izbcannye stat'i

po jazykoznaniju".
O Schuchardtu kao lingvisti govori A. Sommcrfelt u Por
traits of Linguists I, str. 504-5 1 1 .
A.
Trei deo
JEZIKA ISPITIVANJA U
XX VEKU
UVODNO POGlAVlJE
Osnovne karakteristike
nauke XX veka
1 14. Posle XIX veka u kojem je pozitivistiki orijentisa
na nauka nosila istoricizam kao glavni moto svojih tenji
nailazi reakcija- XX vek s izrazito suprotnim karakteristi
kama naune orijentisanosti. Epohu sakupljanja fakata
smenjuje epoha produbljenije interpretacije steenih zna
nja. Tek u njoj izrastaju novi pogledi na komplikovanost
ivotnih fonni nad koje se nadnela nauna misao. Zahva
ljujui tim novim pogledima, izniklim iz sistematizacije sa
kupljenih fakata, oveanstvo je ulo u dotle nepredvidlji
vu
eru civilizacije i kulture.
1 15 . Ve s kraja XIX veka nauka donosi dragocene re

zultate koji osiguravaju izvanrednu dinamiku daljeg razvo
ja. Fizika zapoinje svoje veliko doba teorijom kvanta; bio
logija razvija teoriju o mutaciji; psihologija izgrauje svoju
"Gestalt-teoriju" (= teoriju o optim, osnovnim struktura
ma pojava); itd.
Prve decenije XX veka obogauju nas pojmovima kao
to su, recimo: relativitet, elektronika, koloidna hemija,
psihoanaliza, biheviorizam. Posle II svetskog rata zasuti
smo opet novim naunim pojmovima: atomistika, kiber
netika, teorija komunikacije... Upravo smo svedoci dinov
skog uspona naunih saznanja.
1 16. U XX veku su izgraene opte smemice novog na

unog metoda. U radu na sistematisanju i generalisanju
86
jezika ispitivanja u XX veku
nauka je poela insistirati na vrednosti uoavanja invari

jantnih karakteristika pojava. Bilo je, naime, potrebno da
sc pri posmatranju niza srodnih fenomena iznae njihov
tipian predstavnik (ono to bi, po terminologiji biolokih
nauka, bilo iznalaenje genotipa u odnosu na fenotip). Ti
pini "idealni" predstavnik svoje vrste dobija se na taj na
in to sc, u nizu konkretnih pojava, uoavaju zajednike
im, bitne osobine, a zapostavljaju one osobine koje su po
jedinane, varijabilne, sluajne i stoga nebitne. Nauni
metod analize poeo se, dakle, orijentisati prema apstra
hovanju ( = izdvajanju) invarijanata ( = tipinih, "ideal
nih" predstavnika) iz realnih varijanata ( = konkretnih fe
nomena podvrgnutih ispitivanju).
1 1 7. Osnovna suprotnost nauke XIX veka prema nauci
XX veka sastoji se upravo u injenici da je nauka XIX veka
naslonjena na konkretnost fakata, dok je ova druga zaoku
pljena iznalaenjem apstrakcija koje izviru iz posla izdvaja
nja bitnog od nebitnog u pojavama.
1 18 . Kod onih koji su svoj intelektualni svet izgradili is
kljuivo u koncepcijama tradicionalne nauke XIX veka
(koja je, u mnogim svojim oblastima, doskoro bila redov
no reprezentovana po kolama) postoji rezervisanost, e
sto i nepoverenje, prema apstraktnom metodu modeme
nauke. injenica je, meutim, da je tek primenom apstrakt
nog metoda nauka iznala najpraktinija reenja kojim je
konano obezbeen ovaj dananji nivo nae civilizacije.
1 19. Produbljenije sagledanje fakata donosi nepobitno
uverenje da ovaj svet nije haotian zbir pojedinosti, ve s i
stem ( = organizovana celina). Utvrujui ovu istinu, nau
ka XX veka je istakla kao svoj radni moto: da bi se nae sa
znanje o svetu upotpunila, treba istraivati strukturu si
stema, tj. odnose izmeu lanova sistema. Tako je nastala
epoha strukturalizma u nauci, obeleena takvim dogaa-
87
jima kao to je, recimo, razrada Einsteinove fizike iz koje

se poela pomaljati jedna potpuno nova civilizacija ove
anstva - "atomska" civilizacija.
120. Pobornici strukturalizma morali su, ve na samom

poetku svojeg avangardnog nastupanja u nauci, da savla
daju otpor "tradicionalista" prema toliko novim, toliko ne
uobiaj enim putevima naune misli, nametnutim struktu
ralizmom (jer, kako je to poznija kritika umesno definisa
la, 1 nauna uloga takvih kao to je bio nekada Kopernik, a
u naem veku Einstein nije se sastojala prvenstveno u ot
krivanju novih fakata, ve u iznalaenju novih pogleda na
znana fakta). Vremena nepoverenja, nezasluenih kritika,
potcenjivanja - danas su ve davno prebroena. Aktuelni
nivo naunih rezultata potpuno je opravdao uverenje da
je nauka koja poiva iskljuivo na konkretnosti injenice
samo poetni stupanj naega saznanja, dok je zreliji stu
panj dostignut tek strukturalnom naukom.
1 2 1 . Za .naunike
XX veka karakteristino je shvatanje
(koje npr. i Einstein zastupa) da nauka u celini treba da

bude nerazluivo vezana sa teorijom saznanja
epistemo
logijom. U centar epistemolokih ispitivanja postavljen je
-
pojam strukture. U vezi s tim naunici su se zainteresovali

za mogunost iznalaenja najadekvatnijeg naunog sred
stva za opisivanje struktura. Ljudski jezik nije za ovakve ci
ljeve pogodan, jer nije apsolutno precizan, logian. Stoga
su naunici zajednikim snagama pregli na posao da us
postave principe
metajezika - maksimalno logikog jezika
naune analize. Posao su na sebe preuzeli najpozvaniji:

matematiari, logian, lingviste; XX vek je epoha velike
meudisciplinarne saradnje u nauci.
1 V. : G. J. Warnock, "Analysis and Imagination" u zborniku
"The Revolution in Philosophy", London 1956, str. 1 2 1 .
88
122. Zajedniki nauni poslovi predstavnika razliitih

disciplina doneli su promenu lika strunjaka u pojedinim
naunim oblastima. Dok je tradicionalno lingvistiko vas
pitanje bilo izrazito humanistikog karaktera, dotle je mo
demi lingvista naon,lan i znanjima dobivenim od egzakt
nih nauka. Uopte, tip kulture u celini postaje bitno druk
iji, zahtevajui od naunika daleko ire saznajne vidike
nego to bi se uopte moglo naslutiti u ranijim (da kae
mo: nestrukturalnim ili predstrukturalnim) vremenima.
Razvojni smer lingvistike

123. Osnovne nlZVojne karakteristike lingvistike odgo
varaju onome to karakterie nauku XX veka u celini: na
polju naunog metoda postiu se revolucionarne tekovine
koje bitno ire naune horizonte; veliki uspon lingvistike
teorije donosi neposredne praktine rezultate koji znae
lep doprinos napretku nae kulture i civilizacije.
1 24. Lingvistika naeg doba odlikuje se u poreenju sa
lingvistikom XIX veka: sistematizacijom znanja; novom in
terpretacijom znanih fakata; bitnim irenjem okvira nau
nog interesovanja; angaovanou u meudisciplinamoj
saradnji na ostvarenju velikih naunih zadataka; uspenim
presaivanjem metodolokih procedura iz drugih nauka
na teren analize jezikog fenomena.
1 2 5 . Nezapameno doba procvata jezikih studija na
stalo je onda kada je razvojno kormilo lingvistike dolo u
ruke strukturalistima.
Predstavnici strukturalizma odlikovali su se u celini jed
nom izuzetnom prednou: naunom neuaurenou, slu
hom za hod nauke, eu za metodolokim osveenjem, za
novim. Oni su umeli da se najcelishodnije uklope u opte
89
razvojne tokove nauke, da u njoj nau dobro mesto, u pr

vim redovima.
Tradicionalna lingvistika je redovno potpadala pod uti
caje drugih disciplina (psihologije, logike, biologije, socio
logije); sama nije mogla mnogo da priloi u avangardne
fondove naune misli. Sa strukturalizmom su se stvari
iz
menile: lingvistika ne samo da je ravnopravni partner dru

gim disciplinama u razraivanju naunog metoda, ve se
od nje esto pozajmljuju iskustva.
1 26. Nastajanjem ere strukturalizma nije iskorenjena

tradicionalna lingvistika. I danas njeni predstavnici vredno
rade na ispitivanju razliitih jezikih oblasti. Ali je ipak sa
mo strukturalizam centralni dogaaj lingvistike u prvoj
polovini XX veka, njeno zaista najmarkantnije obeleje.
Svi ostali, nestrukturalistiki pravci koji su se zatekli ili na
knadno pojavili u prvim decenijama ovog stolea od mar
ginalnog su znaaja za odreivanje osnovnog razvojnog
smera nauci o jeziku u tom periodu.
Poetak druge polovine XX veka obeleen je, meu
tim, i intenzivnim razvojem generativne gramatike, nau
nog pravca koji se razvio posle plodne ere lingvistikog
strukturalizma, oblikujui se, dodue, drukije od njega,
ali ipak u naslonu na njegove osnovne postavke o sistem
skom karakteru jezika.
1 27. U prvoj polovini dvadesetog veka, kao i u devetnae

stom, najvie su obraivani i obraeni glasovi. Kao najpro
stiji, ispitivanju najpristupaniji jeziki elementi, oni su
predstavljali najzahvalniji objekat rada i najpogodnije tle
za
izgraivanje teorije. U drugoj polovini ovog veka, meutim,

u centar naune panje postavljaju se sintaksa i semantika.
Kombinovane semantiko-sintaksike studije istiu sc
kao jedna od karakteristinih odlika lingvistike sedamde
setih godina: sintaksike pojave se redovno osvetljavaju sa
90
znaenjske strane, dok se leksike jedinice odreuju se

mantiki na osnovu ispaljenog sintaksikog ponaanja.
1 28. Gramatika prouavanja tipina za XX vek odlikuju
se ne samo neuporedivim porastom u intenzitetu ve i jo
neim, bitnim: dok su pod okriljem tradicionalizma isto
rijska i savremena gramatika srasle do te mere da se aktu
elno jezika stanje interpretira prvenstveno u svetlosti ne
kadanjih, istorijskih jezikih promena, dotle je struktural
na gramatika donela sa sobom kao geslo potrebu razdva
janja sinhronine od dijahronine perspektive (v. 267) .
129. Dok je u centru panje lingvistike XIX veka bila gra
matika problematika indoevropskih jezika, dotle se lingvi
stika XX veka interesuje isto toliko, ako ne i vie, za ne inda
evropske jezike. Prvi moderni (strukturalni) gramatiki opi
si ticali su se "egzotinih" jezika. Jedno vreme su se u lingvi
stikim redovima s pravom ule rei negodovanja na raun
toga to je, recimo, jezik indijanskog plemena Navaho bio
temeljitije opisan nego li koji bilo indoevropski jezik. Ali to
je tako bilo na samim poecima strukturalizma u lingvistici.
Uskoro su se pojavili i takvi radovi kao Hallovi opisi struk
ture francuskog i italijanskog jezika (1948. godine)2 ili stu
dija "An Outline of Englisch Structure" Tragera i Smitha. 3
Prvu deskriptivnu gramatiku jednog slovenskog jezika, ra
enu strukturalnim metodom, objavio je 1952. godine
predstavnik harvardske kole (v. 243) Horace G. Lunt.4
z Robert A. Hall, jr.: "French", Language Monographs N 24.

1948: "Descriptive Italian Grammar", Cornell Romance Studies,
Vol. 2, 1948.
3 G. L. Tragcr and H. L . Smith jr. , "An Outline of Englisch Struc
ture", SIL., Occasional Papers N 3, Norman (Okla.) 195 1 .
4 Horace G. Lunt, "Grammar of the Macedonian Literacy Lan
guage", Skopje 1 952.
91
Danas ve ima dosta radova u kojima se pojedini jezici (ka

ko indoevropski tako i neindoevropski) ispituju po kriteri
jima koje nameu najnovije lingvistike teorije (generativ
na gramatika, tagmemika, aumjanov aplikativno-genera
tivni model itd.). Do sada je uz primenu koncepcija i me
toda generativne gramatike najbolje ispitan engleski jezik.
130. Odvajajui se od indoevropskog jezikog materija

la i naputajui klasine gramatike kriterije pri analizi,
lingvistika naeg doba se susrela sa pojavom dotle neslu
enih raznolikosti u konkretnim tipovima jezikih struktu
ra. Studije
tipologije jezika danas se istiu kao znaajna
grana u okviru lingvistikih disciplina. s
1 3 1 . Istorija jezika je bila u jednom periodu zanemarena

od strane najtipinijih predstavnika lingvistike prve polovi
ne XX veka- strukturalista. Zato se kod nedovoljno obave
tenih stvorio utisak da je jedna od najupeatljivijih protiv
nosti lingvistike XIX prema lingvistici XX veka u tome to pr
va insistira na istoricizmu, potcenjujui naunu vrednost
opisa savremenog jezikog stanja, dok je za drugu karakteri
stino upravo obrnuto: istorija jezika se zanemaruje, a sve
snage se koncentriu na prouavanje aktuelne jezike situa
cije. Ukoliko je takvo tumaenje stava lingvistike XIX veka
i tano, za lingvistiku XX veka, ostavljajui po strani prve
godine razvoja strukturalizma, tako se neto ne moe tvr
diti. Istorija jezika je bila zapostavljena samo dok se vodila
bitka za pravo savremenog jezikog stanja da najzad ue
na odgovarajui nain u okvire naunog interesovanja.
5 Prva tipoloka ispitivanja sintakse srpskohrvatskog jezika iz

vrio je primenjujui savremene kriterije analize, maarski slavi
sta Laszl6 Dczso- v. njegov rad "Tipoloka razmatranja" (- Kon
traslivna gramatika srpskohrvatskog i maarskog jezika 1), N ovi
Sad 1971.
92
Istorija jezika je u nae doba dobila sasvim novu sadri

nu. Ranije, njena se uloga sastojala u tome da osvetljava evo
lutivne putanje razliitih jezikih pojedinosti. Danas se od
istorije jezika oekuje objanjenje jezike evolucije u celini,
ne, dakle, istorijat jedne pojedinosti, ve uoavanje svih
uzroka koji su doveli do toga da jedan vid odreenog si
stema bude, tokom vremena, smenjen drugim (v. 310).
132. Ni komparativne jezike studije nisu u novije do
ba zanemarene. Ali konkretan tip naunog interesovanja i
metod rada bitno se razlikuju od svega tradicionalnog. U
centru su panje tipovi jezikih struktura i njihov meu
sobni odnos, a u analizu srodstva se uvode matematiki
kriteriji (v. 494).
133. Najtradicionalnije su jo uvek etimoloke studije.
Pa ipak i tu se, zahvaljujui u prvom redu radovima pred
stavnika lingvistike geografije (v. 153), opaa znatan na
predak u odnosu na ono to je postignuto u prethodnom
veku: uvedeni su novi, socioloko-kulturnoistorijski krite
riji pri rekonstrukciji porekla rei.
134. Dijalektologija je poetkom XX veka bila najnapred
nija lingvistika disciplina. I danas se ona pozitivno razvija
pratei moderne tokove lingvistikog metoda. Danas se,
meutim, uveliko razrauje (u okvirima sociolingvistike) i
jedna ranije nepoznata oblast lingvistikih studija: tzv. "ur
bana dijalektologija" (v. 582), tj. ispitivanje jezikih razlika
u velikim gradovima koje nastaju usled socijalne izdiferen
ciranosti stanovnitva. Sa ovakvim ispitivanjem, koje mno
go obeava, otpoelo se tek ezdesetih godina ovog veka.
135. Najkomplikovanije jezike studije, sintaksike i se
mantike, razvijaju se intenzivno tek u XX veku (v. 451 i
429). Stilistika je takoe ozbiljno zasnovana u XX veku (v.
172). A da i ne pominjemo ovde takve lingvistike grane
kao to su na primer: semiologija (v. 422), glotohrono-
93
logija (v. 494), psiholingvistika (v. 377), logistika gea

matika (v. 4 19), generativna gramatika (v. 458), pard
lingvistika (v. 374), ili tekstualna gramatika (v. 594) iji
se nauni program nije mogao ni naslutiti u XIX veku.
136.
I same flloloke studije su se dosta izmenile po te
matici koju obuhvataju. Savremena fllologija je svom tra

dicionalnom repertoaru problema dodala jo i kulturnu
istoriju jezika, posao oko sastavljanja renika dijalekata i
jezika specifinih socijalnih sredina (npr. argoa), pa i op
sene studije folklora.
137. Lingvistiku sadanjeg razvojnog trenutka (poetak
sedamdesetih godina) bitno karakterie sledee: ostvarena
pobeda strukturalistikog pravca nad tradicionalnim ko
lama; saradnja lingvistike sa drugim disciplinama na veli
kim, zajednikim naunim poslovima; intenzivno intcrc
sovanje posebno mlaih lingvista za generativni pristup i
sociolingvistiku problematiku.
138. Pobeda strukturalizma manifestuje se pre svega u
tome to ovog trenutka meu naunicima iji je rad od
ozbiljnog znaaja za razvoj lingvistike teorije nema nijed
nog koji ne bi usvajao fundamentalne postavke o sistem
skom karakteru jezika. U onim sredinama gde se struktu
ralizam nesmetano razvijao od samog poetka (u SAD) ne
ma danas praktino nijednog lingvistc koji ne bi bio do
bro upoznat s osnovnim principima strukturalizma. Tamo
gde se strukturalizam poeo iriti tek znatno kasnije (npr.
u SSSR) danas se samo meu starijim generacijama mogu
nai predstavnici tradicionalne gr.1matike. Svi mlai su
oduevljeno prihvatili tekovine strukturalnog metoda (vc
zujui za njega pojam novog, progresivnog, mnogi od tih
mlaih
jezikih
strunjaka
primenjuju
danas
termin
"strukturdlna lingvistika" mnogo ire nego to se to inae,

na drugim stranama, ini; obuhvataju njime, na primer, i
94
generativni pristup jeziku). Strukturalistike ideje su to

kom poslednjih dvadesetak godina prodrle i u one sredi
ne koje su, iz bilo kojih razloga, neto due ostajale po
strani glavnih dogaaja u lingvistici. 6
139. Nije mali broj lingvista ovog veka koji ne pripada

ju izrazito nijednoj koli; izrasli su na uenju tradicional
ne lingvistike, obrauju klasine oblasti jezike problema-
6 Strukturalnim metodom slue se i predstavnici jugosloven

ske jezike nauke. Meu prvima koji su usvojili strukturalni me
tod bio je slovenaki romanista Radivoj Franciskus Miku. Njego
ve lingvistike ideje formirane su u duhu Dallyjeve kole (v.
275) . Strukturalni metod i nspirisan pretenim delom prakim i
harvardskim tekovinama (v. 243) primenjuju u svojim radovi
ma slavisti Pavle i Milka Ivi (Novi Sad) kao i niz njihovih uenika
i saradnika. Fonoloki opis glasova u duhu prake kole prime
njen je i u radovima drugih slavista, pre svega Jakoba Riglera, Ti
neta Logara i Joeta Toporiia (iz Ljubljane). Analizom distink
tivnih osobina glasova bave se zadarski lingvisti arko Muljai
(romanista) i Dalibor B rozovi (slavista). Strukturalistikim kon
ceptima operie i zagrebaki indoevropeista Radoslav Katii.
Elemenata strukturalnog prilaza imamo i u radovima istaknutih
makedonskih lingvista Blae Koneskog i Boe Vidoeskog. Prven
stveno pod uticajem anglosaksonskih uzora razvili su se anglisti
kao Ljubomir Mihajlovi (Beograd), Ranko Bugarski (Beograd) i
Rudolf Filipovi (Zagreb) . Filipovi i Katii se nalaze meu is
taknutim linostima veoma aktivnog zagrebakog lingvistikog
kruga, koji ve mnogo godina okuplja znatan broj lingvista ra
znih specijalnosti i odrava este sastanke sa diskusijama. Iz toga
kruga potekla je jo 1959. godine zbirka lanaka pod naslovom
"Strojno prevoenje i statistika u jeziku" (asopis Nae teme,
god. III, br. 6, str. 105-298). jo mnogo znaajnija je publikacija
Suvremena lingvistika (izlazila prvobitno u vidu skripata, a poev
od 1972. kao asopis) koja korisno doprinosi i nformisanju jugo
slovenske publike o razvoju lingvistike.
95
tike, ali su usvojili osnovne tekovine strukturalistikog

metoda (u slavistici npr. R. l. Avanesov i G. Shevelov, u in
doevropeistici i teorijskoj lingvistici J. Kurylowicz i E. Ben
veniste, u oblasti sintaksikih prouavanja L. Tesniere ili
A. W. de Groot; itd.).
140. One generacije koje su dosledno vaspitavane u
duhu strukturalne nauke danas se sve vie udaljavaju od_
klasine lingvistike problematike. Zainteresovanost po
stoji prvenstveno za one naune oblasti gde najvie dolazi
u obzir saradnja sa drugim disciplinama.
Intenzivna saradnja lingvistike sa drugim disciplinarna
bila je u prvo vreme izloena razliitim kritikama. Danas
se na ovo gleda sasvim drukijim oima. Nisu vie tako
retke studije, namenjene lingvistikoj publici, u kojima se
jeziki fenomen kvalifikuje i klasifikuje ne samo po lingvi
stikim ve i po kriterijima svojstvenim drugim naukama. 7
Lingvisti u koautorstvu sa predstavnicima drugih discipli
na izdaju knjige o naunim temama koje su zajedno obra
ivali.8 Izdaju se nauni asopisi iji su saradnici iz krugo
va sasvim razliitih struka.9 Treba oekivati da e se ovaj
7 U tom je smislu, recimo, ka rakteristina u svoje vreme veo
ma zapaena knjiga J. Greenberga: "Essays in Linguistics" (Chica
go 1957) u kojoj, pored lingvistikih, i antropoloko-matemati
ke koncepcije dolaze do izraaja.
8 Takva je npr. knjiga "The First Five Minutes. A Sample of
Microscopic Interview Analysis" koju je jo 1960 . godi ne objavio
(u New Yorku) poznati ameriki lingvista Charles F. Hackett u
zajednici sa strunjacima za psihoanalitike probleme R. F. Pit
tengerom i J. J. Danhyjem. Knjiga tretira pitanje dijagnoze odre
denog psiholokog sluaja na osnovu studije naina izraavanja
osobe podvrgnute psihoanalizi.
9 U SAD je npr. ve poodavno pokrenut nauni asopis The
journal of Auditory Research iji su saradnici iz redova strunja-
96
tip publikacione aktivnosti samo pojaati u budunosti.

Treba se, uostalom, u ovakvom kontekstu podsetiti i na to
da je jedna od najmlaih grana jezike nauke, sociolingvi
stika (v. 580) upravo izrasla (tokom ezdesetih godina)
iz zajednikih interesovanja i iskustava predstavnika razli
itih disciplina humanistikog smera.
141. to sc tie recentnijih dogaaja u lingvistikom
svetu, oni se mogu najkrae rezimirati konstatacijom da je
najnovija generacija lingvista u mnogim sredinama napu
stila strukturalizam kao teorijsku platformu u korist gene
rativnog pristupa jeziku. Generativni pristup jeziku prika
zan je lingvistiko; javnosti piVi put 1957. godine (v.
459). Ideje osnivaa generativne gramatike, amerikog
lingviste Noama Chomskog, prodrle su vrlo brzo, naroito
meu mlade. Teorija Chomskog postala je vodea lingvi
stika teorija u SAD. Generativna gramatika je za kratko
vreme stekla popularnost i na drugim stranama sveta. 10 U
Evropi, meutim, prvenstveno u slovenskim sredinama,
ona se najee neguje u vrlo specifinom vidu (v. pogla
vlja o aumjanovim 549-557 i Sgallovim 545-548
shvatanjima) razlikujui se bitno od amerikog uzora. U
takvim sluajevima od Chomskog je, po pravilu, preuzeta
samo ideja o celishodnosti generativnog pristupa jeziku.
Sve drugo je neortodoksno, odabrano, s jedne strane,
prema ve ukorenjenim, svojevrsnim tradicijama lingvi-
ka: za akustiku, za neurologiju, za lingvistiku, za komunikaciju,

za muzikologiju, za psihologiju.
10
I u jugoslovenskoj sredini taj najnoviji razvoj ima svojih
odjeka. Generativni pristup jeziku primenjuju npr. u nekim svo
jim radovima slavista Milka Ivi (Novi Sad) i germanista Janez
Orenik (Ljubljana). Naroito se Orenik istie danas kao najbo
lji predstavnik generativista u jugoslovenskoj sredini.
97
stikog miljenja poniklim na tlu o kojem je re, a s druge

strane prema originalnim pogledima na sutinu lingvisti
kog fenomena i na prednost odreenog metodolokog
postupka. Ponekad su ak uticaji nekih drugih amerikih
lingvista (pre svega Lamba- v. 558) bili osetniji od utica
ja Chomskog na formiranje fundamentalnih teorijskih
koncepcija.
142. Generativni pristup je prvo uveden u domen sin
takse (v. 462), a zatim u domene fonologije (v. 467) i
semantike (v. 442). Primena toga pristupa pokazala se
moguom ne samo na terenu sinhroninog opisa jezika,
ve i u okvirima njegovog istorijskog prouavanja. 1 1 Sada
nji napori usmereni su u prvom redu ka tome da se mc
tod generativnog opisa jezika to vie usavri, a da se pri
tome razni kontroverzni teorijski problemi postave u iu
panje i to potpunije osvetle (v. 467).
143. Poslednjih nekoliko godina mnogi su se okrenuli
sociolingvistikim studijama (v. 580) koje ukazuju na iz
vanredan znaaj uticaja socijalnog faktora na jezika po
naanje. Teme koje se razmatraju u okvirima sociolingvi
stike znatno obogauju saznajne horizonte savremene je
zike nauke.
Iz redova sociolingvista uju sc otre primedbe na raun
generativne gramatike koja, time to zanemaruje funkcio
nalnost jezika u ljudskom drutvu, nedozvoljeno simplifi
kuje sam predmet svog naunog ispitivanja. Ovako suprot
stavljanje jednoj pobednikoj, rigoroznoj doktrini u ime
realnosti ivota jezika u ljudskoj sredini, i varijacija koje
11
O tome svedoe radovi sledbenika Chomskog, posebno Pa
ula Kiparskog. V. npr. njegovu pa nje vrednu studiju "Tense and
Mood in Indo-European Syntax", Foundations of Language, Vol.
4. N l, 1968, 30-57.
98
prate taj ivot, neobino podsea na nekadanje sporove

lingvistikih geografa sa mladogramatiarima (v. 106) .
144. Jasno a ukratko izloene, osnovne podatke o po
jedinim (ne svim) pravcima u lingvistici XX veka, s izvodi
ma iz nekih od klasinih dela eminentnih predstavnika
pojedinih kola daje V. A. Zvegincev u "Istorija jazykozna
nija XIX i XX vekov v oerkah i izvleenijah" I I, Moskva
1960. Zbornik "Trends in European and American Lingui
stics 1930-1960" (Utrecht-Antwerp 1961) daje prikaze os
novnih lingvistikih pravaca u SAD. Od evropskih kola
prikazani su glosematiari, francuska lingvistika ( delimi
no) i enevska (samo u odnosu na dalje razvijanje Saussu
reovog uenja). Izloeno je i aktuelno stanje u indoevro
peistici, a takoe su izneseni podaci koji obavetavaju o
sadanjem razvojnom nivou italijanske lingvistike. V. tako
de: Vittore Pisani, "Allgemeine und vergleichende Sprach
wissenschaft-Indogermanistik" und Julius Pokorny, "Kelto
logie" (Wissenschaftliche Forschungsberichte, herausgeg.
von Prof. Dr. Karl Honn, Band 2, Bern 1953) ; Simeon Pot
ter, "Modem Linguistics" (Oxford 1957; New York 1964) ;
Maurice Leroy, "Les Grands Courants de la Linguistique
Modeme" (Bruxelles 1963; II proireno i revidirano izda
nje 197 1) ; G. Tagliavini, "Panorama di storia della lingui
stica" (Bologna 1963 ; III izd. 1970) ; B. Malmberg, "New
Trends in Linguistics" (Lund 1964; prevod originalnog de
la na vedskom, objavljenog u Stockholmu 1959: "Nya wa
gar inom spclkforskningen. En orientering i modern lin
gvistik"); R. H. Robins, "A Short History of Linguistics"
(Bloomington, Indiana, 1967) ; A. Graur a L. Wald, "Scurta
istorie a lingvistici" (II izd., Bukuret 1965 ; tu se, pored
99
ostalog, prikazuje i sadanje razvojno stanje rumunske lin

gvistike); Mario Pei, "Invitation to Linguistics" (New York
1965); ja. V. Loja, "Istorija lingvistieskih uenij", Moskva
1968. O razvoju tipolokih studija lepo informie Kibbey
M. Home u radu "Language Typology": 191h and 201h Cen
tury Views", Washington D. C., Georgetown University
Press 1966. Interesantna je po nainu na koji osvetljava
neke od danas kontroverznih stavova lingvistike teorije
knjiga johna Lyonsa: "Introduction to Theoretical Lingui
stics", Cambridge University Press, Cambridge 1968. U ju
noj Americi (Buenos Aires) je 1971. doivelo II izdanje
delo Ofelie Kovacci: "Tendencias actuales de la gramatica"
(ukratko je izloen razvoj novije lingvistike, koji ovde obu
hvata pre svega praane, glosematiare, postbloomfieldov
ce, generativiste, predstavnike stratiftkacione lingvistike i
Hallidaya kao predstavnika neoftrt.hijanaca; bibliografski
podaci doseu do 1969). Godine 197 1 . publikovana je iz
vrsna knjiga G. Helbiga: "Geschichte der neueren Sprac
hwissenschaft. Unter dem besonderen Aspekt der Gram
matik- Theorie" (Mi.inchen 1971), koja se posebno pre
poruuje. O novijim dogaajima u lingvistici, sa naroitim
akcentom na zaslugama A. Martineta, obavetava Georges
Mounin: "La linguistique du :XXC siecle" (Paris 1972) 12 V. i
literaturu navedenu u 248.
Od posebnog interesa za lingviste moe biti Moutonova
edicija "Current Trends in Linguistics". Prva knjiga (izd. Th.
A. Sebeok, Hag 1963) nosi naslov "Soviet and East Euro12
Ovde nisu uzimana u obzir dela pisana na jezicima koji po
pravilu nisu dovoljno pristupani najveem delu lingvistike pu

blike. Iz tih razloga je, na primer, sa ovog spiska izostala inae
veoma informativna knjiga turskog lingviste (>czan Baskana:
"Lengiiistik metodu", Istanbul1967.
100
pean Linguistics". Tu sc prikazuje stanje lingvistikih stu

dija, pored ostalog, i u Jugoslaviji (na str. 562-569; autor
Horace Lunt). Naroito je znaajna III knjiga ove edicije:
"Theoretical Foundations" (izd. Th. A. Sebeok, H ag 1966).
U njoj se nalaze reprezentativni lanci eminentnih ameri
kih lingvista (tu je, pored ostalog, U. Weinreich prvi put u
celini objavio svoju semantiku teoriju- v. 443). U XI knji
zi sa naslovom "Diachronic, Areal, and Typological Lingui
stics" (Hag 1973) izloeni su pogledi odabranih autora na
probleme istorije jezika, arealne lingvistike i tipolokih stu
dija. V. takoe i zbornik "Problemes du language" ( = Dio
gene", N 51, Paris 1965) u kojem su sakupljene studije is
taknutih evropskih i amerikih lingvista. Zbornik "The
Structure of Language. Headings in the Philosophy of Lan
guage" (izd. Jerry A. Fodor i Jerrold J. Katz, New Jersey
1964) prikazuje zapaene studije pojedinih lingvista i filo
zofa kojima pripada vodea uloga u razvijanju lingvistike
teorije u SAD poetkom ezdesetih godina.
Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina
objavljeni su sledei zbornici koji svojom sadrinom naj
blie osvetljavaju poslednje dogaaje u lingvistici: "Biolo
gical Foundation of Language" (izd. E. H. Lennebcrg, New
York 1967); "Universals in Linguistic Theory" ( = Procee
dings of the 1967 Texas Conference on Language Univer
sals, izd. E. Bach i R. T. Harms; Holt, Rinehart and Win
ston, New York 1968); "Substance and Structure of Langu
age" (izd. J. Puhvel, University of California Press, Berke
ley and Los Angeles 1968); "Modem Studies in Englisch.
Headings in Transformational Grammar" (izd. David A. Rei
bel i Sanford A. Schane, Englewood Cliffs, Prentice-Hall,
1969); "Studies in Syntax and Scmantics" (izd. F. Kiefer,
Dordrecht 1969 ( = Foundations of Language, Supplemen
tary Series, Vol. 101); "Englisch Transfonnational Gram
101
mar" (izd. R. Jacobs i P. Rosenbaum, Waltham, Mass., 1970);

"Progress in Linguistics" (izd. Manfred Biecwisch i Kad Erich
Heidolph, The Hague 1970 /= Janua Linguarum, Series
Maior, 43/); "New Horizons in Linguistics" (izd. J. Lyons,
Harmondsworth, Middlesex, 1970) j Method and Theory
in Linguistics" (izd. Paul L. Garvin, The Hague 1970 /= Ja
nua Linguarum, Series Maior, 401)j "Studies in Linguistic
Semantics" (izd. Ch. J. Filmore i D. T. Langendoen, New
York 1971)j "Semantics. An Interdisciplinary Reader in Phi
losophy, Linguistics and Psychology" (izd. Leon A. Jakobo
vits i Danny D. Steinberg, Cambridge University Press
1971); "A Sunrey of Linguistic Science" (izd. William Qing
wall, University of Maryland 1971); "On Limiting the Do
main of Linguistics" (izd. D. Cohen, University of Wiscon
sin of Milwaukee 1972); "Syntax and Semantics" (izd. John
Kimball, New York and London, Vol. I 1972, Vol. II 1973);
"The Formal Analysis of Natural Languages. Proceedings
of the First International Conference, Paris, April 27-29,
1970" (= Janua Linguarum, Series Maior, 62) (izd. Mauri
ce Gross, Morris Halle, Marcel-Paul Schiitzenberger, The
Hague 1973). V. i zbornike koji obrauju sociolingvistiku
problematiku a koji su navedeni u 593.
O tome kako se lingvistiki dogaaji novijeg datuma
ocenjuju u SSSR lepo informiu zbornici "Novae v lingvi
stike" I-VI (Moskva 1960-1972) i knjige V. A. Zveginceva,
"Teoretieskaja i prikladnaja lingvistika" (Moskva 1968) i
')azyk i lingvistieskaja teorija" (Moskva 1973) V. i zbornik
"Teoretieskie problemy sovetskogo jazykoznanija" (izd. F.
P. Filio, Moskva 1968; daju se podaci o istraivanjima u obla
stima: komparativno-istorijskih i tipolokih studija, lingvi
stike geografije, strukturalnog pristupa jeziku i main
skog prevoenja). Zajedniki naslov "Obee jazykozna
nie" nose znaajne knjige - dela kolektiva renomiranih so-
102
vjetskih autora koje se objavljuju u Moskvi (odg. redaktor B.

A. Serebrennikov). Prva je publikovana 1970, s podnaslo
vom: "Formy suestvovanija, funkcii, istorija jazyka"; druga
1972, s podnaslovom: 'Vnutrenjaja struktura jazyka"; trea
1973, s podnaslovom "Metody lingvistieskih issledovanij".
Bibliografske podatke o radovima objavljenim u SSSR u pr
voj polovini XX veka (do 1962) daje knjiga: "Strukturnoe i
prikladnoe jazykoznanie. Bibliografieskij ukazatel' Litera
tury izdannoj v SSSR s 1918 po 1962 g.", Moskva 1965. V. i
"Obee i prikladnoe jazykoznanie. Bibliogra.fieskij uka
zatel" (izdanje Akademije nauka SSSR, Moskva 1972).
O novijem razvoju lingvistike u SSSR obaveteno govo
ri jan Prucha u studiji "Some Trends in Present-Day Soviet
Linguistics", Linguistics 88, 1972, 38-52.
O sudbini pojedinih optelingvistikih tema tokom raz
voja jezike nauke obavetava jugoslovenski lingvista Ran
ko Bugarski u svojoj knjizi "Jezik i lingvistika" (Beograd
1972, izd. Nolit). Ova knjiga, pisana i kompetentno i lepo,
posebno se preporuuje panji jugoslovenskih italaca.
Onima koji se interesuju za savremene pristupe proble
mima istorije jezika bie svakako od koristi upoznavanje sa
radovima sakupljenim u zborniku "Directions for Histori
cal Linguistics: a Symposium" (Austin, University of Texas
1968, izd. W. P. Lehmann i Y. Malkiel). V. takoe i: Allan
R. Keiler (editor), "A Reader in Historical Linguistics", New
York 1972 (sadri izbor reprezentativnih tekstova u raspo
nu od mladogramatiara do generativista); Henry M. Hoe
nigswald, "Studies in Formal Historical Linguistics", Dor
drecht 1973 (savremen pristup temama opte lingvistike i
istorije jezika; sadri dragocene bibliografske podatke).
V. i knjigu uglednog britanskog lingviste L. R. Palmera:
"Descriptive and Comparative Linguistics. A Critical Intro
duction", London 1972.
103
O irokom repertoaru najvanijih problema lingvistike

veka najtanije e informisati izvetaji sa meunarod-.
nib kongresa: na primer, sa IV meunarodnog kongresa
odranog u Kopenhagenu 1936. ("Actes du IV Congres
International des Linguistes", Copenhague 1938), sa VI
meunarodnog kongresa odranog 1948. u Parizu (Actes
du VI Congres. International des Linguistes", Paris 1949),
sa VII meunarodnog kongresa odranog u Londonu
1952 ('Seventh International Congress of Linguists - Preli
minary Reports", London 1952), sa VIII meunarodnog
kongresa odranog 1957. u Oslu ("Proceedings of the
Eighth International Congress of Linguists", Oslo 1958), sa
IX meunarodnog kongresa odranog 1962. godine u Cam
bridgeu, Mass.- SAD ("Proceedings of the Ninth Internati
onal Congress of Linguists", The Hague 1964) i sa meu
narodnog kongresa odranog 1967. u Bukuretu (Actes
du .XC congres International des linguistes", I-IV, Bucarest
1969). V. takoe i lingvistike asopise navedene u 248.
Za jugoslovenskog itaoca pogodan izvor informacija bi
e pomenuta zagrebaka publikacija "Suvremena lingvisti
ka" (v. 138n). Jedan od saradnika ove publikacije, Rado
slav Katii, objavio je (1967. godine, za potrebe studenata,
izdanje Sveuilita u Zagrebu) rad "Osnovni pojmovi mo
deme lingvistike teorije" koji takoe moe vrlo korisno
da poslui zainteresovanima. V. i njegovu knjigu "A Con
tribution to the General Theory of Comparative Lingui
stics", The Hague 1970 ( = Janua Linguarum, Series Minor,
83) u kojoj se, pored ostalog, prikazuje savremena nauna
metodologija u komparativnim jezikim studijama.
Najneposredniji kontakt sa prolim i aktuelnim lingvi
stikim strujanjima u svetu dae celishodno prelistavanje
odgovarajuih asopisa. Razvoj enevske kole, na primer,
moe se pratiti iz asopisa Cahiers Ferdinand de Saussure
XX
104
jezika ispitivanja
u XX
veku
(izdaje Societe Genevoise de Linguistique- Geneve). Pra

ani su zastupljeni radovima objavljenim u Travaux du
Cercle Linguistique de Prague (1929. do 1939) i u
Travaux Linguistique de Prague (izdaje ehoslovaka aka
demija nauka od 1964. godine).
U rukama predstavnika haiVardske Oakobsonove) ko
le je danas jedna od najelitnijih slavistikih publikacija: In
ternational Journal of Slavic Linguistics and Poetics ('s
Gravenhage). Glosematiari su se najradije oglaavali u
Travaux du Cercle Linguistique de Copenhague (Copen
hague) a takoe i u Acta Linguistica (danas: Acta Linguistica
Hafniensia; Copenhague). Ameriku lingvistiku reprezen
tuju studije objavljene u asopisima kao to su: Language
Qournal of Linguistic Society of America - Baltimore),
Word (izdaje Linguistic Circle of New York- New York),
International Journal of American Linguistics (Baltimore).
Britanska lingvistika ima takoe svoje ugledno glasilo:
Journal of Linguistics (London). Francuzi objavljuju u Pa
rizu moderno orijentisane publikacije: Langages (od
1960) i La linguistique. Revue internationale de linguisti
que generale (od 1965). U Amsterdamu izlazi elitni aso
pis Lingua u kojem sarauju predstavnici raznih kola. Od
1963. Mouton (Hag) izdaje asopis Linguistics u kojem ta
koe sarauju autori razliitih pogleda. Najinteresantnije
teorijske diskusije objavljuju se danas na stranicama aso
pisa Foundations of Language. International Journal of
Language and Philosophy (izlazi od 1965. u Dordrechtu
Holandija) i Linguistic Inquiry (izlazi od 1970; izdaje
M.I.T. centar- Cambridge, Massachusetts). Od 1967. izla
zi Folia Linguistica. Acta Societatis Linguisticae Europaeae;
svi su izgledi da e se i na njegovim stranicama sve ee
javljati izlaganja od ozbiljnog teorijskog znaaja. Nedavno
pokrenut (1972. godine) asopis Language in Society (iz-
105
danje: Cambridge University Press) posveen je sociolin

gvistikoj problematici. Pogodan pregled razvoja aktuelne
optelingvistike problematike daju saoptenja, diskusije i
prikazi koji se objavljuju u sovjetskom asopisu Voprosi
jazykoznanija (Moskva). Vanredno je korisna u istom smislu
i publikacija Filozofskog fakulteta ( = Filosoficka fakulta KU)
u Pragu: Jazykovedne aktuality. U Konstanzu (SR Nemaka)
pokrenut je asopis Linguistische Berichte (prvi broj 1969;
izd. Peter Hartmann) ija je namena da to adekvatnije
prikae najnovija strujanja u lingvistici. Od 1969. izlazi (u
Hagu) internacionalni asopis posveen semiotikim stu
dijama: Semiotica. Lajpcika grupa lingvistikih strunjaka
izdaje (u Leipzigu, od 1970) Linguistiche Arbeitsberichte.
Mitteilungsblatt der Sektion Theoretische und angcwand
te Sprachwissenschaft der Karl-Marx-Universitat. O psiho
lingvistikim temama raspravlja se na stranicama asopisa
Journal of Psycholinguistic Research (izlazi od 1971. u
New Yorku). asopis Historiographia Linguistica (Amster
dam, 1974) namenjen je temama iz istorije jezike nauke.
Ovim nije iscrpena lista asopisa u kojima se tretiraju
problemi lingvistike novijeg vremena. Potpune bibliograf
ske podatke o lingvistikoj publikacionoj delatnosti od II
svetskog rata naovamo daje Bibliographie linguistique (bi
bliografski izvetaji koje objavljuje Stalni internacionalni
komitet lingvista, Utrecht-Anvers).
NESTRUKTURALNA LINGVISTIKA
lingvistika geografija
Zasnivanje metoda
145. Lingvistika geografija zasnovana je na dijalektolo
kom ispitivanju: na prikupljanju podataka o dijalekatskim
osobenostima datog jezikog sistema i o geografskoj difuziji
pojedinanih osobina. Pored primene deskriptivnog meto
da pristupa se i istorijskom osvetljavanju uoenih fakata.
146. Ovako orijentisana lingvistika ispitivanja dala su
elemente za nova, tanija objanjenja jezikih promena. Sa
kupljeni podaci obogatili su poznavanje kulturne istorije,
a celokupan tip istraivakog rada na terenu ukazao je na
razliite metodoloke probleme i podstakao lingviste na
zalaenje u dotle netaknute oblasti naune problematike.
147. Lingvistika geografija doivela je svoj puni procvat
i poela aktivno uticati na formiranje lingvistikih pojmo
va u svetu tek poetkom XX veka, iako njeni koreni lee u
XIX veku. Nastala je oko 1870, onda kada su dijalekti uli
u krug mladogramatiarskog interesovanja zbog uverenja
da e se na fenomenu dijalekata najpre potvrditi teorija o
pravilnosti jezikih zakona (v. 106). Meutim, umesto
da donesu traenu potvrdu, ova su istraivanja iznela pred
naunu javnost dokaze o tome da i u dijalektima ima isto
toliko nepravilnosti koliko i u knjievnom jeziku.
148. Teorijske tekovine lingvistike geografije proizale
su neposredno iz praktinog, terenskog rada. Sama kola
je upravo i izrasla na sastavljanju dijalektolokih atlasa. U
108
tome poslu su od poetka prednjaili francuski dijalekto

lozi. Kasnije su se svojim rezultatima posebno istakli i !ta
lijani, pripadnici neolingvistike struje (dijalektologija ko
ju oni zastupaju poznata je najvie pod terminom area/na
lingvistika- v. 183) .
149. Krajem XIX veka otpoela je plodna era rada na
dijalektolokim atlasima pojedinih evropskih jezika, pre
svega romanskih i germanskih. Prvi od velikih evropskih
atlasa, "Deutscher Sprachatlas" (ije je objavljivanje pokre
nuto jo 1876) delo je nemakog lingviste Georga Wenke
ra (1852-19 1 1) . Ono je znaajno kao prvi ozbiljan uzor,
mada nije bez metodolokih nedostataka. 1
1 50. Najznaajniji predstavnik lingvistike geografije,
Jules Gillieron (1854-1926) , izaao je iz francuske lingvi
stike kole. 2 U zajednici sa E. Edmontom, J. Gillieron je
izradio "L'Atlas linguistique de France" (posao oko izrade
trajao je od 1897. do 190 1 , a sam atlas je objavljivan u sve
skama od 1902. do 1912) .3 Ovaj atlas je i danas klasino
delo svetske dijalektologije.
1 5 1 . Za Gillieronovim primerom poli su i drugi pred
stavnici romanske filologije (Louis Gauchat, J. Jeanjaquet,
E. Tappolet i drugi). Najznaajnije je, meutim, ostvarenje
1 Wenker je poverio dijalekatske kvestionare neizvebanim seo
skim uiteljima, stoga rezultati jezike ankete nisu bili uvek pou
zdani.
2 B io je ak grupe profesora koji su, sedamdesetih i osamdese
tih godina, dostojno reprezentovati francusku lingvistiku: Gasto
na Parisa, Arsenea Dannestetera, Louisa Haveta i Paula Meyera.
Najvie je Gaston Paris, takoe dijalektolog, uticao na Gillirono
vo lingvistiko formiranje.
3 Gilliron je paljivo sastavio kvestionar od 2000 pitanja i
izabrao sebi za pomo na terenu samo jednog, ali dobro izveba
nog oveka, E. Edmonta.
109
vajcarskih naunika K. jaberga (1877-1958) i j. juda (18821952) koji su (od 1925. do 1940) radili na "Sprach- und
Sachatlas Italiens und der Stidschweiz" ukljuujui u svoja
ispitivanja kako seoski, tako i gradski govor. Njihova razra
da dijalektolokog metoda je neosporno od najznaajni
jih.
152. Glavne teorijske tekovine lingvistike geografije
izviru iz prouavanja leksike. Ispitujui postojee rei i nji
hovu rasprostranjenost u narodnim govorima, lingvistika
geografija je postavila sebi za cilj da rekonstruie istoriju
tih rei, uzimajui pri tom u obzir i semantiku, i Oeksiju i
sintaksiku funkciju.
153. Istorija rei rekonstruie se uz pomo poznavanja
geografskih i socioloko-istorijskih faktora. Prouava sc
narodna psihologija, ispituju se lingvistiki dokumenti
prolosti i sadanjosti. Zahteva se, jednom reju, poznava
nje razliitih fenomena od kojih zavisi ivot jezika. Takav
nain prilaenja faktima ostaje kao krupna metodoloka
tekovina moderne dijalektologije.
Romanistika je prva imala neposrednih koristi od nove
metodoloke orijentacije. Revidirani su npr. uslovi koji su
prethodili romanizaciji zapadne Evrope prvih vekova nae
ere (za objanjenje razvoja francuske leksike znaajno je
da se, pored ve uinjene distinkcije izmeu vulgarnog la
tinskog i klasinog latinskog, poeo razlikovati i pojam
hrianskog latinskog od paganskog latinskog).
154. Izvesne tvrdnje lingvistikih geografa danas su ta
korei aksiomi moderne dijalektologije. Takav znaaj ima
ju, recimo, sledee konstatacije:
A) Dijalekatske razlike se najee susreu u oblasti lek
sike i fonetike, najree u fleksiji i sintaksikim osobinama.
B) Drutveno-istorijski faktori su od presudnog znaaja
za lingvistiku diferencijaciju (u doba feudalizma raste
110
broj dijalekata, to je direktna posledica izolacije pojedi

nih autonomnih oblasti; u doba centralizacije dravne vla
sti stupanj diferencijacije se smanjuje).
C) I geografski uslovi bitno utiu na lingvistiku dife

rencijaciju. Planinska oblast je lingvistika periferija u od
nosu na ravnicu: dok sc u ravnici, zbog lakeg saobraaja,
jezike inovacije brzo ire, planinski govori, zbog svog po
loaja, ostaju po strani od glavnih razvojnih strujanja koja
se raznose po ravnici.
D) Propadanje dijalekata ubrzano je u novije vreme te

njom seljakog stanovnitva da se i u jezikom pogledu
priblii stanovnitvu grada.
155. Od najvanijih doprinosa lingvistike geografije je

zikoj teoriji istiu se objanjenja osnovnih zakona leksi
kog razvoja.
U ovome najvie zasluga pripada Gillieronu.
Gillieron je ukazao na dva momenta koji uslovljavaju

inovaciju u leksikom fondu nekog jezika ili dijalekta. Je
dan se tie
bomonimijskih konflikata ("les conflits ho
monymiques") a drugi nepodesne strukture rei.
156. Pod homonimijskim konfliktom treba razumeti ta

kvu situaciju u kojoj se dva homonima, ije je razlikovanje
po znaenju inae obino obezbeeno razliitim kontek
stom, poinju upotrebljavati u istom kontekstu, to spre
ava pravilno sporazumevanje.
U takvom sluaju homoni
mina situacija se uklanja: stvara se nova re koja preuzi

ma jedno od dvaju znaenja na sebe.''
4 U gaskonjskom dijalektu, recimo,gat imala je dva znae nja: l.

maka ( < cauus) ; 2. petao ( < gallus) . U reenici kao "le chein a
trangl lc gat" nije se moglo znati ta se htelo rei : da li je pas zada
vio maku ili petla. Ovaj konflikt homonima reen je u gaskonj
skom na taj nain to je nazivgat ostao samo za maku, a znaenje
"petao" ponela je nova re vicaire (v.: Gillicron-Roques, "E tu-
111
1 57. Fonetska struktura rei menja se tokom vremena.

Dogodi se da re, koja je u poetku bila sasvim prikladna
za slubu koju vri, postane prekratka, predugaka ili sa
takvim s azvujem da izaziva drukije asocijacije od onih
koje bi trebalo oekivati. U takvom sluaju ona se obino
zamenjuje novom, podesnijom reju.5
1 58. Upravo su Gillieronovi radovi najvie doprineli re
viziji tvrdnje o apsolutnoj pravilnosti glasovnih zakona.
Svoju argumentaciju izneo je Gillie ron najglasnije u studi
ji "La faillite de l'etymologie phonetique" (Neuville 1 9 1 9) .
1 59. Osim ve pomenutih Gillieronovih radova prepo
ruuju se i jabergove studije: "Sprachgeographie" (Aarau
1908) , "Aspects geographiques du langage" (Paris 1 936) i
"Der Sprachatlas als Forschungsinstrument" (u koautor
stvu sa Judom: Halle 1928) .
O lingvistikoj geografiji piu : A. Dauzat, "La geographie
linguistique" (Paris 1922) , E. Gamillscheg, "Die Sprachgeo
graphie" (Bielefeld 1928) , G. Bottiglioni, "Linguistic Geo
graphy (Linguistics Today, New York 1954, 255-267) .
Najobimnije delo u istoriji dijalektolokih prouavanja
dao je Sever Pop: "La dialectologie : Apeu historique et
des de geographie linguistique XII. Mots en collision. A. Le coq
et le chat", Revue de p hilologie franse 4, 1 910, 278-288) .
s Gillieron je pokazao da je prvobitna re za pelu apis zame
njena drugim rei ma u onim francuskim dijalektima u kojim a je, iz
fonetskih razloga, oblik apis bio vremenom reduciran na jedan je
dini glas - e. Studija u kojoj Gillieron o tome govori : "Genealogie
des mot.'i qui designent l'abeille, d'apres !'Atlas li nguistique de
France" (Paris 19 18) smatra se jednim od klasinih dela lingvi
stike geografije.
1 12
methodes d'enquetes linguistiques" (Louvain 1950; dve

knjige) .
Pregled literature iz oblasti lingvistike geografije u pr
vim decenijama njenog razvoja daje J. Schrijnen: "Essai de
bibliographie de geographic linguistique generale", Ni
megue 193 3 .
Bibliografiju Gillieronovih radova objavio j e Mario Ro
ques: "Bibliographie des travaux de Jules Gillieron" (Paris
1930) .
V. takoe i poglavlje VI (pod naslovom "Linguistic Geo
graphy", str. 1 23-140) u knjizi S. Pottera, "Modern Lingui
stics" (New York 1964) .
Moderna dijalektologija
160. Strukturalizam nije mimoiao ni dijalektoloke stu
dije. Interesovanje koje je postojalo kod prvih, klasinih
predstavnika strukturalizma za mogunost primene novog
metoda u oblasti dijalektologije6 samo je pojaano kod ka
snijih generacija. Danas se sve ee daju opisi dijalekatskih
sistema, to znai da se dijalekatske osobine ne izlau kao
prost zbir pojedinosti, ve se uoavaju principi po kojima
date jedinice stupaju u odreene odnose jedna prema dru
goj. Zatim se odgovarajui sistemi u razliitim dijalektima
meusobno porede, to baca novu svetlost na pojave srod
nosti i razlika meu dijalektima i otvara nove vidike lingvi
stikoj teoriji. U strukturalnoj eposi dijalektologije razrae
ni su novi pojmovi i termini, kao npr. dijasistem ( = nain
grafikog prikazivanja dvaju sistema tako da se istaknu i isto6 N. S. Trubeckoj npr. izlae svoja shvatanja o vrednosti uvo
enja fonolokih kriterija u dijalektologiju u svome radu "Pho
nologie et geographic linguistique", TCLP IV, 193 1 , 228-2 34.
113
vetnosti i razlike) ili idiolekt (= celokupnost govornih

osobina pojedinca, ukljuujui sve individualne nijanse) .
161. Pod okriljem strukturalno orijentisane lingvistike
geografije nikla su ispitivanja koja se tiu jezika u kontak
tu, ' tj . problema jezikog sistema u bilingvistikoj sredini
(= u sredini gde se naporedo govore dva jezika) . Osmatra
nje meusobnog uticaja jezikih struktur-.t osuenih na i
vot u najneposrednijem susedstvu daje mogunosti za za
kljuke koji su od ireg, optelingvistikog znaaja. Stoga i
teoretiari jezika danas sve vie obraaju panju na ovaj
krug problema. Posebno psiholingvisti (v. 377) , izrazito
zainteresovani za pitanje procesa komunikacije, nalaze na
ovom podruju zajedniku temu sa dijalektolozima, pre
nosei im svoja iskustva u osvetijavanju jezikih pojava. 8
Dijalektoloke studije poslednjih godina preuzima
unekoliko pod svoje okrilje i sociolingvistika (v. 5 80).
Ameriki dijalektolozi (Hans Kurath, Raven McDavid, Wil
liam Labav i dr.) otkrili su novo polje lingvistikih ispitiva
nja koncentriui svoju panju na izgovome varijacije koje
nisu uslovljene geografskim ve socijalnim faktorom.
162. Matematiki metod, pogotovu statistika, u naim
se danima sve radije primenjuje pri kvalifikaciji i klasifika7 Pojam "jezici u kontaktu" i sam termin popularizovao je u nau
ci ameriki lingvista Uriel Weinreich svojim radom "Languages in
Contact" (New York 1953) . Sem Weinreicha, istu problematiku ire
je obraivao i Einar Haugen v. njegov rad: "The Norwegian Langua
ge inAmerica, A Study in Bilingual Behavior" (Philadelphia 1 953) .
" Otuda se u dijalektologiji usvajaju termini iz teorije infor
macije (v. 498) kao kodno jezgro (engl. code core - ono u jezi
ku lo je opte i stoga podjednako razumljivo svim datim govor
nim predstavnicima) ili kodni um (engl. code noise - ono to
nije (opta jezika norma tako da jednom delu govornih pred
stavnika ostaje tue, nerazumljivo) .
1 14
jezika ispitivanja
u XX veku
ciji dijalekata. Aktuelno je pitanje mogunosti koje prua

ira primena matematikih procedura u dijalektologiji, a
takoe i pitanje stvarne vrednosti s trukturalnih kriterija za

klasiftkaciju dijalekata.
163 . Poljska kola W. Doroszewskog (ro. 1899) razradi
la je metod prouavanja tzv. kvantitativnih izaglasa. Ove
izoglose obeleavaju procente frekvencije jezikih fenome
na koji su podloni varijacijama u okviru iste govorne sredi
ne. Studije Doroszewskog zasluuju panju savremene nau
ke zbog onoga to impliciraju u domenu optelingvistike
teorije. Doroszewski naglaava da prisustvo varijacije, tj . ko
egzistencije paralelnih formi, predstavlja u jeziku zakonitu i
veoma estu, a ne izuzetnu pojavu. Ovo je gledite bilo u
svoje vreme zapaeno u nauci, ali nije steklo iru primenu
van Poljske. Tek je amerika kola socijalne dijalektologije
(pre svega zaslugom W. Labava, v. 591) razvila ovo shva
tanje, produbljujui ga sagledanjem socijalne dimenzije
jezike varijacije. Meutim, ova amerika istraivanja vre
na su bez oslonca na tekovine prethodnika iz Poljske.
164 . Uvoenje u probleme modeme dijalektoloke
metodologije dae radovi: Uriel Weinreich, "Is a Structural
Dialectology Possible?", Word 10, 1954, 388-400; jean
Fourquet, "Linguistique structurale et dialectologie", Fra
gen und Forschungen im Bereich und im Kreis der germa
nischen Philologie, Deutsche Akademie der Wissenschaf
ten 8, Berlin 1956; Witold Doroszewski, "Le structurali
sme linguistique et les etudes de geographic dialectale",
8'h Proceedings 540-564 ; Edward Stankiewicz, "On Discre
teness and Continuity in S tructural Dialectology", Word
vol. 1 3 , N 1 , 1957, 44-59; Pavle Ivi, "On the Structure of
Pravci
lingvistici I
115
Dialectal D ifferentiation" Wonl vol. 18, N 1-2, 1962, 3353; C . F. Voegelin and Zellig S . Harris, "Methods for De
termining I ntelligibility Among Dialects of Natural Langua
ge", Proceedings of the American Philosophical Society 95,
195 1 , 322-329; J . H. Greenberg, "The Measurement of Lin
guistic Diversity", Lg 32, 1956, 109-1 1 5 . Od novijih radova
preporuuje se : knjiga J. Goosensa "Strukturelle Sprach
geographie", Heidelberg 1969; izlaganje pod naslovom:
"Metody lingvogeografieskih issledovanij" (glava III) u knji
zi "Obee jazykoznanie. Metody lingvieskih issledovanij",
red. B . A. Serebrennikov, Moskva 1973 ; zbornik "Studies in
Linguistics in Honor ofRaven J . McDavid", ed . by Lawrence
M. Davis, University of Alabama Press, 1972 (u ovom zbor
niku, posveenom uglednom amerikom dijalektologu,
publikovana su interesantna istraivanja sa dijalekatskih
terena Amerike i Engleske) ; H . Kurath, "Studies in Area
Linguistics", B loomington, Indiana University Press, 1 972 .
O problemima "jezika u kontaktu", osim pomenutih ra
dova Weinreicha i Haugena, v. i studije koje su oba ova
naunika objavila u 81h Proceedings: Uriel Weinreich, "Re
search Frontiers in Bilingualism Studies" (786-797; prilo
ena i odlina bibliografija) ; Einar Haugen, "Language
Contact" (771 -785) .
Prvi kratak pregled dijalekata jednog jezika s prime
'
nom strukturalnih kriterija objavio je B. Havcinek pod na
slovom "Nai'ei eslci" u eskoslovenslci vlastiveda Ill"
(Prag 1934) . Uzor strukturalnog opisa jednog lokalnog di
jalekta dat je u radu A. V. lsaenka: "Nareje vasi Sele na
Rou" (Ljubljana 1939) . Knjiga P. Ivia "Die serbokroa
tischen Dialekte" I Band (Hag 1958) pojavila se kao prva
detaljna dijalektoloka studija jednog jezika zasnovana na
strukturalnim principima.
1 16
jezika ispitivanja
u XX
veku
Francuska lingvistika kola

Psihofizioloka, psiholoka i
socioloka ispitivanja jezika
165. U francuskoj lingvistikoj sredini razvijala se tradi
cija fonetskih ispitivanja jo od Roussclotovih vremena (v.
224) . Postojalo je intenzivno interesovanje za probleme
znaenja jo od radova Michela Breala (v. 429) , koje je
samo poraslo u vreme procvata lingvistike geografije i
njene naglaene panje za probleme istorije leksike (v.
1 52) . Ve krajem XIX veka ukorenila se naklonost ka po
vezivanju jezikih fakata sa socijalnim fenomenom, zahva
ljujui sugestivnoj rei Ferdinanda de Saussurea (v. 249;
Saussure je predavao u Parizu od 188 1-189 1) . Ukrtanje
svih tih uticaja dalo je specifian peat razvoj nim tokovi
ma francuske lingvistike XX veka.
166. Psihofizioloke studije jezika ( = ispitivanje jezi
kih pojava sa voenjem rauna o psiholokim i fiziolokim
fenomenima koji ih uslovljavaju) doivele su svoju klasi
nu epohu ve pred kraj XIX veka kada je Maurice Gram
mont ( 1866-1948) objavio (1895) studiju: "La dissimila
tion consonantique dans les langues indo-europennes et
dans les langues romanes" . G rammont je tu izneo svoje
poglede, kasnije dalje produbljivane, o zakonima asimila
cije ( = jednaenja; kad npr. n pree u m jednaei se po
mestu izgovora sa b u zelemba, postalo od zelenba) i
disimilacije ( = razjednacnja; u dijalekatskom lebro me
sto rebro r je prelo u srodno /, ime je izbegnuto blisko
susedstva dvaju identinih glasova) . Uzroke ovim i slinim
glasovnim procesima Grammont je traio ne samo u fizio
lokim ve i u psiholokim faktorima. Tradicija psihofizio-
1 17
lokih ispitivanja do danas nije prekinuta u Francuskoj

(podstreka joj daje ovog trenutka procvat slinih proua
vanja na drugim stranama, posebno u SAD, u okviru psi
holingvistikih studija - v. 3 77) .
167. Psihofizioloko interesovanje za jezik usmerilo je
panju ispitivaa na oblast dejeg jezika (tj. na pitanje po
etaka govora). Prvi koji su ukljuili komplikovane pojave
bilingvizma ( = dvojezinosti) u ovu problematiku bili su
Francuz Ronjat (1913) i Jugosloven Pavlovi (1920) .9
1 68. Psiholoka interpretacija jezikih fakata dolazi do
izraaja naroito u radovima eminentnog predstavnika
kole, J. Vendryesa. Njegovu lingvistiku mnogi nazivaju
afektivnom: on prilazi jeziku kroz uverenje da je svaki go
vorni akt emocionalno obojen - nita nije prosta konstata
cija, sve je izraz odreenog afekta, zato se nikada ne kae
dva puta isto saoptenje na isti nain (u ovome se Ven
dryes slae sa Ballyjem - v. 272, i sa predstavnicima
estetskog idealizma u lingvistici- v. 179) . U predstavnike
"afektivne lingvistike" spada i Jugosloven Guberina, nauno
formiran u duhu francuske kole. 10
169. Socioloko prouavanje jezika zasnovano je na
utvrivanju korelacije izmeu jezikih i drutvenih feno
mena. Najznaajniji predstavnik "socioloke lingvistike" je
Antoine Meillet (1866- 1936} , poznati indoevropeista (za9 Milivoj Pavlovi (1891-1974; Beograd) po svojoj naunoj
orijentaciji predstavnik je francuske kole. Njegova knjiga "Lc
language enfantin" (Pariz, 1920) smatra se jednim od klasinih
dela iz ove oblasti. l njegovi docniji radovi esto se bave uticaji
ma psiholokih momenata na fenomene govornog akta .
10
Petar Guberina je profesor zagrebakog univerziteta. U
svojoj zapaenoj studiji 'Valeur logique et valeur stylistique des
propositions complexes" (Zagreb 1954) on tretira problem kom
pleksnih reenica u duhu afektivne koncepcije jezika.
118
sluan, pored ostalog, i za unapreenje komparativno

istorijskih studija slovenskih jezika) . On je najvie dopri
neo razraivanju socioloke teorije o jeziku, koja bi obu
hv.ttala sledee osnovne stavove.
jezik nije jednostavna pojava; to je kompleks razliitih
stanja (stilova) uoblienih datim socijalnim sredinama (je
zik esnafa, ulice, kancelarije, vojske i sl.) . Na ovo uoblia
vanje ne utie samo kulturni nivo sredine i njen stil ivota
ve, i naroito, njena ekonomska i tehnika aktivnost.
Glavnu ulogu u promeni znaenja rei igraju "socijalne
pozajmice" ("emprunts sociaux") : rei prelazei iz jednog
socijalnog sloja u drugi menjaju znaenjske nijanse - jed
na opta re moe da postane specijalna, i obratno. Se
mantika evolucija tee, dakle, u rezultatu primene dvaju
p rincipa koji se ukrtaju : generalizacije i specijalizacije.
170. Razrada socioloke teorije obogatila je semantike
studije (kojima se Francuzi, od XIX naovamo, aktivno bave
- v. 429) . I istorija jezika poela se osvetljavati na nov na
in. 11 Naroito su, meutim, ovakva shvatanja pogodovala
rasplamsavanju interesovanja za stilistiko prouavanje je
zika.12
1 1 Ovu
tendenciju upeatljivo ilustruje poznato delo F.
Dru
nota: "Histoire de la langue franaise der origines a 1900" (Paris

1905) : fakta iz prolosti jezika izlau se sa ciljem da se kroz njih
sagledaju elementi kulturne atmosfere nekadanjih epoha.
1.l Meu francuskim lingvistima koji su poeli kao privrenici
Meilletovih pogleda posebno se istie G. Guillaume ( 1883-1960)
ne samo svojom originalnou ve i injenicom da je jedan od
prvih u Francuskoj koji je usvojio stmkturalistiki pristup jeziku .
1 19
1 7 1 . V. klasina dela A. Meille ta: "Linguistique historique
et linguistique generale" (Paris: I 192 1 , II 1938) 13 i M . Gram
monta: "Traite de phonetique" (Paris 1933; V. izd. 1956) .
V. dalje: J . Vendryes, "Le Language" (Paris 1950: I izd .
192 1) ; F. Brunot, "La pensee et la langue" (Paris 1922; III
izd. 1965) ; H. Delacroix, "Le language et la pensee" (Paris
1924) ; M. Cohen, "Pour une sociologie du language" (Pa
ris 1956) ; G. Matore, "La methode en lexicologie. Domai
ne franc.;ais" (Paris 1953) . Poznata knjiga J. Damourettea i
E. Pichona "Des mots a la pensee. Essai de grammaire de
la langue franc.;aise" (izdata u sedam tomova, u periodu od
19 1 1 . do 1950; Pariz) lepo ilustruje razvoj osnovnih po
gleda na jezik tipino francuske lingvistike sredine .
Pregled (u prvom redu psihofaiolokih) ispitivanja
francuske kole daje Alf Sommerfelt u "The French School
of Linguistics" (Trends, 283-293) .
Sr uenja G. Guillaumea (v. 170n.) izloio je Roch
Valin u studiji "La methode comparative en linguistique
historique et en psychomecanique du langage" (Cahiers
de psychomecanique du langage publies par le Depacte
ment de Linguistique de I 'Universite Laval N. 6, 1964
Quebec) . Guillau meovi pogledi na jezik publikovani su,
zaslugom Roch Valina, u tri knjige (edicija Univerziteta La
val u Quebecu; prve dve knjige objavljene 197 1 , trea
13 Godine 1965 (Beograd) objavljeno je u prevodu na srpsko
hrvatski Meilletovu delo: "Uvod u uporedno prouavanje indoe
vropskih jezika" (naslov u originalu glasi: "Introduction a l'etude
comparative des langues indo-europeennes"; prevod 8 . Drenov
ca) . Skree se panja zainteresovanirn da je E. Benveniste obja
vio bibliografiju Meilletovih radova (24 knjige i 540 lanaka) u
Bulletin de la Societe linguistique de Paris 38, I, 1937, 44-68.
1 20
1973) sa zajednikim naslovom: G. Guillaume, .. Leons de

linguistique...
Biografski podaci o Meilletu dati su u Portraits of Lin
guists II (str. 20 1-240, autor J. Vendryes; str. 24 1 -249,
autor A. Sommerfelt).
Stilistika prouavanja
172. Stilistiko prouavanje moe se odnositi na razli
ite fenomene. Klasina se stilistika npr. odnosi na istrai
vanje individualnog u jeziku: kojim se lingvistikim sred
stvima ispoljava pojedinac sa svojim karakterom, tempera
mentom, sposobnostima, pogledom na svet (u ovom smi
slu obrauje stil klasina teorija knjievnosti; slino ine i
pojedini lingvisti, pre svega predstavnici estetskog ideali
zma- v. 180) . Stilistika moe biti i .. drutvena..- ukoliko
je interesuju oni jeziki oblici u kojima se ogleda kulturni
tip sredine. Ovom sociolokom stilistikom bave se ponaj
vie predstavnici francuske lingvistike kole. ak, ukoliko
se stilistika shvati striktno u ovom smislu, moe se slobod
no rei da je cela francuska socioloka lingvistika u osno
vici svojoj - stilistika.
173. S prodiranjem Ballyjevih ideja (v. 271) poeli su
se pojedinci iz francuskih lingvistikih krugova opredelji
vati za iru koncepciju stilistike, u duhu klasinog Saussu
reovog izdvajanja individualnog jezikog ostvarenja (11pa
role11) od jezika kao svojine kolektiva (11langue..- v. 266) ,
emu je pridodata i trea distinkcija: ..language.. = sveu
kupnost jezika kao pojma, tj. "langue" i 11parole" zajedno
(ovo je razradio predstavnik francuske kole Delacroix).
Individualna stilistika (odgovara pojmu ..parole") odno
sie se na traganje za onim to u jezikom smislu legitimi
e pojedinca: stilistika kolektiva obuhvatie socioloka is-
Pravci
lingvistici I
121
pitivanja jezika (zadiranje u oblast onoga to j e "langue") ;

opta stilistika bavie se utvrivanjem svih naina na koje
se jeziki uobliavaju osnovne kategorije ljudskog duha
(univerzalnije prilaenje, u duhu pojma "language") . 1 4
174. U praksi francuski stilistiari sprovode ispitivanje
stila po principu obuhvatanja opisom svih jezikih pojava
koje odstupaju od tipine gramatike norme datog jezika.
Pri tom se objanjenja odstupanja najee trae u oblasti
psiholokog motiva. Poslednjih decenija se u ovoj oblasti
rada sve intenzivnije prime njuje statistiki metod (v. 49 1) .
175. Sasvim nov tip stilistikih ispitivanja razvija struktu
ralna lingvistika, u prvom redu harvardska kola (v. 243) .
Polazi se od teorijskog aksioma: jezik je sredstvo komuni
kacije. Ono to sainjava minimum izraza na osnovu kojih
je obezbeena pravilna komunikacija, to je jezika u naju
em smislu; sve drugo to je, u strogoj oceni, samo doda
tak minimumu da bi njegovu prenosnu funkciju maksi
malno osiguralo, da bi ga pojaalo ili osvetlilo pripada
stilistici. U toku su interesantna ispitivanja na ovoj strani.
1 76. V. : Pierre Guiraud, "La stylistique" (ed. Que sais-jc?
N646, Paris 1957) ; J. Marouzeau, "Precis de stylistique
franaise", Paris 1946; M. Cohen, "Gr-ammaire et style" (Paris
1954) ; M. Riffaterre "Problemes d'analyse du style litterai
re" (Romance Philology vol. XIV, N3, 1961, 2 16-227) .
14 Francuzi su prvi zahvatili u ono to se (od radova Trubcc
kog) naziva fonostilistikom: ispitivanje ekspresivne funkcije gla
sova. Grammont je (jo 1913. u "Le vers franais, ses moyens
d'expression , son harmonie'') govorio o iskoriavanju zvunih
elemenata za izraavanje emocija.
122
Radi upoznavanja sa savremenijim metodolokim pro

cedurama u stilistikoj analizi v. : P. Guiraud, "Language et
versification d'apres l'oeuvre de Paul Valery. E tude sur la
forme poetique dans ses rapports avec la structure de la
langue", Paris, 1953.
Vredna panje teorija stila, izgraena u duhu uenja
prake kole, nai e se u knjizi: F. Tcivniek, "O jazykovem
slohu", Praha 1953 . Pogledi harvardske kole izloeni su u
studijama objavljenim u zborniku Style in Language (ed.
Thomas A. Sebeok, Cambridge Mass. , 1960) : R. jakobson,
"Linguistics and Poetics" (350-3 77) i E. Stankiewicz, "Lin
guistics and the Study of Poetic Language" (69-8 1) . V. i E.
Stankiewicz, "Problemi pesnikog jezika s gledita lingvi
stike", Filoloki pregled 1 -1 1 , Beograd 1963, 23-34.
U duhu francuske kole pristupa stilistikom ispitiva
nju jezika M. Pavlovi u knjizi "Problemi i principi stilisti
ke", Beograd 1969.
Estetski idealizam
lingvistici
Uvodne napomene
177. Poetkom XX veka javlja se u evropskoj filozofskoj
misli jak antiracionalistiki pokret izraen, pre svega, u in
tuistikoj Bergsonovoj 15 doktrini i u estetskoj doktrini Be
nedetta Crocea. 16 Predstavnici ovih filozofskih struja istica1 5 Henri Bergson (1859-1941 ) , jedan od najuticajnijih zapad
no-evropskih filozofa prve polovine XX veka.
16 Benedetto Croce (1 866- 1952) , jedan od osnivaa italijan
ske kole neoidealizma u filozofiji (njegovo najvanije delo, do
bro poznato i lingvistima: "Estetica come scienza dell espressio-
123
l i s u znaaj uloge pojedinca i njegove line psihologije u

stvaranju jezika. Za ovakvo shvatanje su se zainteresovali
neki zapadnoevropski lingvistiki krugovi, pogotovu stoga
to su sline misli ve bile izricane u lingvistici . Hugo
Schuchart (v. 109) je npr. zastupao stavove koji bi sc
mogli rezimirati u sledeem smislu : jezik je tvorevina indi
vidue, koju kolektiv generalizuje imitiranjem; individual
na psihologija je odluujua za stvaranje jezika, a nju od
reuju spoljanje okolnosti pod kojima ovek ivi i koje
neminovno uobliavaju njegovu linost; poto je jezik u
sutini svojoj individualna manifestacija odredene psiho
logije, to ga treba definisati kao stilsku pojavu i tako mu
prilaziti u naunom osvetljavanju. Pod uticajem, dakle,
pomenutih raspoloenja u filozofiji, isti ovi stavovi, uz iz
vesne dopune, postavljeni su u osnovicu lingvistike teori
je koju su poeli zastupati predstavnici nemakog (Vossle
rovog) estetskog idealizma i italijanski "neolingvisti" .
Vosslerova kola
178. Profesor minhenskog univerziteta Karl Vossler
(1872- 1947) spadao je u najogorenije protivnike mlado
gramatiara. Svoje teorijske stavove on je najee iznosio
u polemici s njima. Sav proet idealistikom filozofijom
svoga doba, Vossler se posebno divio izlaganjima estetia
ra Crocea. Od lingvista mu je najblii bio Humboldt (v.
68) , i to zbog zajednikog gledita o tome da jezik ima
najdirektnije veze sa mentalitetom ljudi.
ne e linguistica generale", Bari 1922) . O Croceovom doprinosu
lingvistici govori M. Leroy u studiji "Benedetto Croce et les etu
des linguistiques", Revue internationale de Philosophie XXVI,
1953, str. 342-362 .
1 24
179 . Ovaj idealista po ubeenju, po metodu, po sop

stvenoj defmiciji izgradio je svoju lingvistiku teoriju
uglavnom na sledeim koncepcijama:
A) Razliiti materijalni oblici ivota sami za sebe nema
ju nikakvog smisla. Osnovni smisao lei u ljudskoj ideji o
njima. U svakom stvorenom delu treba traiti ono to jedi
no vredi: ideju stvaraoca, njegov unutranji impuls, njega
samog. Jer - svako je delo samo izraz neije linosti.
B) jezik je instrument duha, materijalna pojava kroz
koju progovara ovek sa svojim linim shvatanjima i ras
poloenjima. Prema tome, prouavanje jezika ima samo
utoliko stvarnog smisla ukoliko se u njemu trai stil, tj.
ono to najneposrednije legitimie ideju i njenog stvarao
ca - oveka.
C) ovek je aktivan prema svome jeziku, tj. on bira ta
e da kae i kako e da kae. Ovaj je izbor uslovljen kon
kretnom psiholokom strukturom govornika. Treba, dakle
utvrditi, istai i uvek imati u vidu da postoji princip kauza
liteta u odnosu oveka, iza koga stoji odreen psiholoki
svet, i jezika kao reprodukcije toga sveta.
D) U jeziku se vidi sutina oveka (upravo kao u ogle
dalu), a ta sutina jeste tenja ka estetskom idealu. Stil je,
u stvari, konkretan izraz estetskog ideala oveka u trenut
ku njegovog najneposrednijeg razotkrivanja.
E) ovek unosi deo sebe u sve to kae, a nalazi se sva
kog trenutka u drukijoj emocionalnoj klimi. Stoga je ne
ponovljivo ono to se jednom izrekne; pri svakom pona
vljanju rei samo priblino pogaaju, nikad apsolutno,
znaenjsku boju prvobitno izreenog. 17
17 Svoju teoriju Vossler je objavio u radu "Positivismus und
ldealismus in der Sprachwissenschaft" (Heidelberg 1904) . Dalja
razrada ove teorije data je u radovima: "Sprache als Schopfung
125
180. Od Vosslerovih sledbenika najvie se istiu Eugen

Lerch (1888-1952) i Leo Spitzer (1887-1960) .
Eugen Lerch je naroito poznat po svojim prouavanji
ma francuskog jezika. Idui za Vosslerovim stopama, on
trai neposrednu vezu izmedu jezike strukture i narod
nog mentaliteta. 18
Leo Spitzer je radio na stilistici, semantici i etimologiji
romanskih jezika. Istie sc kao tvorac idea/istike stilisti
ke i tzv. stilistikog kriticizma. 19 Zastupao je gledite da
und Etwicklung. Eine theoretische Untersuchung mit prakti
schen Beispielen" (Heidelberg 1 905) , "Gesammelte Aufsatze zur
Sprachphilosophie" (Munchen 1923) , "Geist u nd Kultu r in der
Sprache" (Munchen 192 5) . Posebno je znaajna njegova studija
"Frankreichs Kultur im Spiegel seiner Sprachentwicklu ng" (Hei
delberg 19 1 3; u drugom izdanju od 1 929. zove sc "Frankreichs
Kultur u nd Sprache") zbog toga to se u njoj praktino, na mate
rijalu, demonstrira teorija (Vossler npr. dokazuje da je red rei :
subjekat - glagol - objekat, karakteristian z a francuski jezik, upra
vo oevidan dokaz ljubavi Francuza prema redu i logici) .
111 Francuzi su drutveni ljudi - istie Lerch na osnovu jezike
analize; ali su oni skloni da preziru drugoga: rado upotrebljavaju
imperativni futur tipa tu viendras demain.
19 Njegova gledita o nainu prilaenja knjievnom delu naj pot
punije su izloena u njegovoj knjizi "Linguistics and Literary Hi
story; Essays in Stilistics", Princeton 1948. Tu on naglaava da se ne
srne na sva dela primenjivati isti kritiki metod; svako delo treba
svojom prirodom da odredi prirodu kritike (ovo je u pravo nepo
sredan odjek nekad toliko popularnih ideja Bergsona i Crocea) .
Delo se shvata pre svega intuicijom, ali utisak ipak treba da bude
proveren analizom. Savreno objektivna kritika je utopija: ovek
reagira sopstvenim doivljajem na proitano delo, a prirodu toga
doivljaja odreuje umnogome njegova individualna psiholoka
konstrukcija. Svako delo je celina iji je centar - duh aurora. Svaki
detalj vodi do duha - centra, jer je svaki detalj ideoloki motivisan .
1 26
literarna dela treba uvek ocenjivati u svoj njihovoj komplek

snosti, i sa jezike i sa literamoestetske strane. Zalagao se
glasno za fuzionisanje iskustava i metoda teoretiara jezi
ka i teoretiara knjievnosti (stoga pojedinci njegovu lin
gvistiku kolu i nazivaju kolom literarne stilistike).
181 . Vosslerov estetski idealizam doiveo je, s pravom,
mnogo kritika. Ne samo da se njegova osnovna ideja o
smislu i okvirima lingvistike nije mogla prihvatiti, ve je
ukazano i na neke oevidne proizvoljnosti u tumaenju je
zikih fakata, do kojih je neminovno dolazilo zbog isklju
ivosti u primcnjivanju jednostranih, neadekvatnih kriteri
ja analize. Pa ipak, Vosslerovci nisu ostali apsolutno bez
svake zasluge. Oni su aktivnije zainteresovali lingvistiku
javnost za probleme jezikog stila, ostavljajui iz te oblasti
niz pojedinanih interesantnih opservacija.
182. Osim pomenutih radova Vosslera ( 1 79n.) i Spitze
ra ( 180n.) v. i Spitzerove knjige: "Stilstudien" (Mi.inchen
1928) i "Essays in Historical Scmantics" (New York 1948) .
Lerchovi pogledi izloeni su najjasnije u njegovim radovi
ma: "Handbuch der Frankreichkundc" (Frankfurt - Dies ten
we g 1933) i "Nationenkunde durch Stilistik" (Festschrift fur
E. Wechssler, 1929) . V. i zbornik "Idealistische Neuphilolo
gie", Festschrift fur Karl Vossler, Heidelberg 1922 (sadri,
pored ostalog, studije: B. Crocea, K. Bi.ihlera, E. Leccha i L.
Spitzera) .
Svako je delo samo deo jedne vee, oplije celine u onoj meri u
kojoj je duh autora izraz duha nacije (u ovome je Spitzer veran
interpretator jedne od osnovnih Vosslerovih ideja) .
1 27
Najpotpunije podatke o Vosslerovim delima daje Theo

dor Ostennann: "Bibliographie der Schriften Karl Vossler,
1897-195 1", Miinchen 195 1 .
Kritikih osvrta n a Vosslerovu kolu bilo j e mnogo . Od
poslednjih a opirnijih polemikih studija istie se rad V.
A. Zveginceva: " Estetieskij idealizm v jazykoznanii; K. Fos
sler i ego kola" (izd. Moskovskoga universiteta, 1956) .
U knjizi Portraits of Linguists I I dati s u bibliografski po
daci o Vossleru (str. 333-342, autor E. Gamillscheg) i Spit
zeru (str. 5 2 2-526 autor Y. Malkiel) .
Neolingvistika
183. Neolingvistiku kolu predstavljaju italijanski lin
gvisti ija su shvatanja o jeziku izrasla na idejama Hum
boldta, Schuchardta, Crocea i Vosslera. Pored toga, u ovoj
lingvistikoj sredini veoma su cenjeni radovi lingvistikih
geografa, posebno Gillierona. Ova je kola najvie i dopri
nela uvoenju kriterija lingvistike geografije u nauku o
jeziku (ona je ak kod mnogih poznata pod imenom geo
grafske ili area/ne lingvistike - v. 1 48) . I neolingvisti,
kao i Vosslerovci, estoko su kritikovali mladogramatiarc
ukazujui na njihove nedostatke, a zaboravljajui pri tom
da se osvrnu na njihove neosporne vrednosti.
184. Manifestom neolingvistike kole smatra se lanak
koji je 1910. objavio jedan od njenih prvih i najvanijih
predstavnika - Matteo Giulio Bartoli (1873- 1946) : "Alle
fonti del neolatina" (Miscellanea in onore di Attillio Hor
tis, 19 10, str. 889-9 1 3) . lanak sadri sve osnovne princi
pe kole zajedno s primerima njihove metodoloke primc
ne . Osim ovog lanka za definitivno oformljenje kole od
presudnog su znaaja bile i dve knjige objavljene u isto
vreme : M. Bartoli, "Introduzione alla neolinguistica (Prin-
1 28
cipi-Scopi-Mctodi") Geneve 1 925 ; Matteo Bartoli e Giulio

Berto ni, "Breviario di neolinguistica" (Parte 1: Principi ge
nerali, di Giulio Bertoni ; Parte II : Criteri tecnici, di Matteo
G .. Bartoli) , Modena 1925.
185. Osim Bartolija i Berto nija oglaavali su se svojim ra
d.ovima i Benvenuta Arone Terracini, Giacomo Devoto, Vit
tete Pisani, Giuliano Bonfante i dr. Kada je ova kola, i
inae esto kririkovana, doivela 1946 (Lg 22, 273-283)
naroito poraznu kritiku ame rikog lingviste Roberta Hal
la. 20 Bonfante je odgovorio detaljnom analizom teorijskih
koncepcija svoje kole. 21 Njegova pregledno izloena smo
tra p roblema upeatlj ivo istie korene neo lingvistike : ne
maki estetski idealizam i francusku lingvistiku geografiju .
186. Najkrae sumirano, teorijske pozicije neolingvista
bi se sastojale u sledeem.
ovek stvarci jezik ne samo u fizikom smislu ve i u du
hovnom : svojom voljom, imaginacijom, milju, oseanjem.
Jezik je ogledalo svoga stvaraoca-oveka. Sve to je jezi
ka rezultat je kako fiZiolokog tako i duhovnog procesa.
Fiziologija sama za sebe ne moe nita da objasni u lin
gvistici. Ona moe samo da iznese uslove pod kojima se
ostvario dati fenomen. Uzroci jezikim pojavama lee u
oblasti duhovnog u oveku.
Ne postoji u stvarnosti poj am "kolektiv koji govori" isto
onako kao to u stvarnosti ne postoji pojam "prosean o
vek" . Samo je "govorno lice" realnost. Od njega potie sve,
svaka promena u jeziku.
20
H all je u prvom redu zame rao nedostatak originalnosti u
idejama i metodu.
21
"The Neolinguistics Positio n (A Reply to Hall's Criticism of
Neolinguistics)", Lg 23, N 4, 194 7, 344-375.
129
Jeziku novinu koju unosi pojedinac kolektiv prihvati

sigurnije, potpunije i bre ako je autor promene linost
od vrednosti (s lepim poloajem u drutvu, s izrazitom
kreativnom moi, sa sugestivnom konver.l:acijom i sl . ) .
jezik j e u sutini izraz estetskog oseanja, koje j e i ov
de varijabilna, podlono modi, kao i u svim d rugim ivot
nim oblastima (u umetnosti, literaturi, oblaenju).
Promene u znaenjima rei nastaju u rezultatu poet
skih metafora. Ispitivanje ovih promena dr-.tgoceno je za
upoznavanje imaginacije ljudskog duha.
Promene u jezikoj strukturi nastaju zbog etnikih me
avina, koje ne treba shvatati kao rasne meavine, ve kao
meavine duhovnih kultura.
Jezik u stvarnosti jeste burno poprite r-.tZnih, medu
sobno esto kontradiktornih r-.tzvojnih tendencija. Da bi
se one razumele, potrebno je prii jezikom prouavanju
sa najrazliitijih strana. Treba pre svega uzeti u obzir inje
nicu da evoluciju jezika uslovljavaju u prvome redu kon
kretni geografski i istorijski uslovi. Njih, dakle, treba uvek
najbriljivije speciftkovati i objasnili (istorija fr-.tncuskog
jezika npr. ne moe biti pravilno ispitana ako se pri tom
ne povede rauna i o celoj istoriji Francuske: o uticaju
hrianstva na njenu kulturu, o germanskoj ekspanziji, o
feudalizmu, o italijanskom uticaju, o atmosferi na dvoru ,
o radu Akademije, o revoluciji, o romantizmu, i sl. ) .
187. Ovakvim teorijskim pozicijama odredene s u obla

sti praktinog rada. Ncolingvisti su dosta doprineli una
preenju leksikolokih studija, a posebno su zaduili pri
lozima i dijalektologiju, koja je imala lepu tradiciju prou
avanja u Italiji jo od Ascolijevih radova.
22
22 G
raziadio lsaia Ascoli (1829- 1907) , originalna pojava za
svoje doba, isticao sc velikim interesovanjem za ivot dijalekala i
130
jezika ispitivanja
u XX veku
188. U okviru dijalektolokih studija predstavnici ove

kole razrauju metod primene istorijskih, socijalnih i geo
grafskih kriterija na jeziku problematiku. Zalau se za kom
parativno ispitivanje postojeih lingvistikih fakata u srod
nim dijalektima. Posebn u panju poklanjaju istraiv anju

geografskih faktora: odreuju areu dodira i razlika meu
dijalekatskim fenomenima (otuda se njihov lingvistiki rad
esto identifikuje terminom area/na lingvistika) .
189. Iz oblasti ovakvih arealnih studija proizale su izve

sne konstatacije koje ostaju klasine u modernoj dijalekto
logiji. Pored ostalog, utvreni su odnosi centralnog i peri
fernog, vani za klasifikaciju dijalekata i njihovih osobina.
Centralnom se naziva ona area koja daje jeziku inova
ciju . jedna nova jezika crta potie iz jedne govorne zone,
druga iz druge. Prema tome, nijedna oblast nije po svakoj
osobini - centralna oblast. Pojmovi "centralno" i "perifer
no" su ovde, dakle, relativni.
Periferije (u geografskom smislu) jezikih o blasti obi
no uvaju dosta arhaizama, ali to ne znai da je svaka je
zika crta zateena na periferiji - arhaizam. U koliko, me
utim, dve razliite periferijske zone pokazuju zajedniku
jeziku formu, onda je ona u najveem broju sluajeva zai
sta arhaina osobina.
1 90. Neolingvisti su meu prvima ukazivali na pojavu
koja je u razradi prake kole identifikovana tennino m je-
kritikim stavom prema koncepcijama mladogramatiara. Njego

ve ideje, koje su mnogo Ulicale na formiranje italijanske li ngvi
stike sredine, bile su unekoliko srodne idejama francuski h lin
gvistikih geografa (postoji miljenje, prvenstveno me u Italija
nima, da lingvistika geografija upravo od njega poinje) . Nj ego
vi glavni radovi objavljeni su u asopisu "Archivio glonologico
Italiano" od knj. l (1873) do knj. 16 (1902-1905) .
131
ziki savez (v. 320) . Prihvatili s u i razraivali tzv. teoriju

supstrata (ideju o tome da ukoliko jedan narod napusti
svoj maternji jezik u korist tueg jezika taj tui jezik biva
neminovno izmenjen pod uticajem jezike strukture koju
je smenio, tj. pod uticajem postojeeg jezikog supstra
ta). Sve im se to upisuje u pozitivne zasluge.
19 1 . Meu idealistike stavove koji su izazvali najvei
broj opravdanih kritikih osvrta spada injenica da su se
neolingvisti, manje ili vie eksplicitno, saglaavali sa teori
jom o monogenezi jezika, tj . sa shvatanjem da su se svi je
zici sveta razvili iz jednog, zajednikog. 23
192. Pored ve pomenutih radova Bartolija i Bertonija v.
jo i: M. Bartoli, "Saggi di linguistica spaziale", Torino 1945;
G . Bertoni, "La geografia linguistica", Udine 192 5 . V. i po
menutu polemiku Hall-Bonfante. Kritiki osvrti na Barta
lijeve poglede dati su i u sledeim radovima: I . lordan,
"An Introduction to Romance Linguistics: Its Schools and
Scholars" (revidirano i proireno izd., Oxford 1970) i R. A.
Hall Jr. , "Idealism in Romance Linguistics" (Ithaca 1 963) .
O Bartoliju je pisao G. Devoto u asopisu Word 3,
1947, str. 208-2 16 (pretampano u Portraits of Linguists
II, str. 348-358) .
Dobar prikaz najvanijih tema italijanske lingvistike
kole u doba poetnog procvata arealne lingvistike, dakle
23 Ovakvo shvatanje, inspirisano hrianskim uenjem o po
stanku oveanstva, zastupao je naroilo energino !talijan Alfre
do Trombeui (u "L'unita d'origine del linguaggio", Bologna
1905) pokuavajui da dokumentuje sluajna sazvuja izmeu
rei slinog znaenja u najrazliitijim jezicima sveta.
132
oko tridesete godine, daje Zbornik radova "Silloge lingui

stica dedicata alla me mo ria di Graziadio Isaia Ascoli nel
primo centenario della n ascita" , Torino 1929.
V. i: V. Bertoldi, "La p arola quale mezzo d'espressio
ne" , Napoli 1946; G. Bo nfante, "On Reconstruction and
Linguistic Method", Wo rd l , 1945, 13 1-161; V. Pisani,
"L'Etimologia: storia, questio ni, metodo", Milano 1947
(ruski prevod izdat u Mos kvi 1956) ; V. Bertoldi, "L'arte
dell'etimologia", Napoli 1952 .
Duh tipino italijans ke kole prisutan je i u takvim deli
ma kao to su sledee knjige : G. Nencioni, "Idealismo e rea
lismo nella scienza del linguaggio" (Firenza 1946) i G. Deva
to, "I Fondamenti della stori a linguistica" (Firenza 195 1) .
O uticaju Croceovih pogleda na pojedine lingvistike
sredine, posebno u Italiji, govori Demetrio Gazdaru u
knjizi "Ensayos de ftlologia Y lingtiistica romanicas", La Pla
ta 1969 (u odeljku pod nas lovom "Influjos de Benedetto
Croce sobre la lingii istica rornanica", 1 147) .
Progreivne slavistike kole

Kazanj ska kola
193 . Pod terminom kazanjska kola razumeju se da
lingvistike ideje koje su razvijali, sedamdesetih godi
na prolog veka, dva Poljaka : j an Baudouin de Courtenay
(1845-1929) i njegov uenik Mikolaj Kruszewski (185 11887) . Najznaajnije od tih ideja bile su iskovane u vreme
kada je Baudouin de Cou rtenay predavao na univerzitetu
u Kazanju - to objanjava postanak termina. Bez obzira
na hronologiju - kazanj ska kol a pripada XX veku po du-
nas
p,.a vci
lingvistici I
133
hu svoga uenja i po injenici da se njen glas u svetu za

uo mnogo godina posle kazanjskog lingvistikog drugo
vanja njenih predstavnika.
194. Kazanj, zabito mesto za velike naune a mbicije,

doekalo je Baudouina dc Courtenay ipak jednim dosta
budnim naunim ivotom, to je povoljno uticalo na nje
govu radnu koncentraciju. Tu je uskoro mladi profesor
naao sebi idealnog sagovornika o lingvistikim temama u
Kruszewskom, darovitom mladiu koji je kod njega eleo
da odbrani doktorsku tezu. Iz njihovih razgovora iznikle
su misli o jeziku, originalne, novatorske, nikad pre toga
izreene. Ali ozbiljni kore ni kole nisu mogli biti puteni.
Baudouin de Courtenay je morao napustili Kazanj, nasta
vljajui svoje scljakanjc poljskog nacionaliste nem ilog
ru
skoj carskoj vlasti?' Kruszcwskog je odnela smrt pre nego

to je stigao da ostvari krupna dela. Od zaborava ga je spa
slo jedino seanje uiteljeva, koji je o njemu i govorio i
pisao, 25 ukazujui na znaaj shv.1tanja izloenih u doktor
skoj tezi rano preminulog. 26 Rastanak sa Kruszewskirn b io
je veliki gubitak za Baudouina dc Courtcnay nikad vie o n
nije naao sebi takvog partnera z a razvijanje velikih, nova
torskih teorija. Kasniji njegovi radovi, iako i interesantni i
24 Posle dugog prememnja s jednog univerziteta na drugi
(Sankt Peterburg, Kazanj , Derpt, Krakov, opet Sankt Peterburg) ,
Baudouin de Courtenay je najzad 19 18. dobio univeritetsku ka
tedru u otadbini u Varavi.
25 V. Baudouin de Counenay, "Mikolaj Kruszewski, jego zrcie
i prace naukowe". Prace filologiczne I l , z. 3 , 1888, 837-849 i I l l , z.
l , 1889, 1 16-175.
26
Danas se na uvod ove teze, koji je posebno tampan 188 1 .
pod naslovom "Ober die Lautabwechslung", gleda kao na klasi
no delo kazanjske kole u kojem su najjasnije izraena progresiv
na shvatanja o fonemi - v. i 282.
134
znaaJni u mnogo pravaca, nikada vie nisu zazvuali

onom sveinom kao u kazanjski m danima. 27 Otuda ade
kvatnost termina : ne "kola Baudouina de Courtenay" ve
"kazanjska kola".
195 . Prve formulacije mnogih od osnovnih ideja moder
ne lingvistike nai e se u uenju kazanjske kole: o tome
npr. da treba razlikovati jezik kolektiva (u smislu Saussure
vog "langue" - v. 266) od jezika pojedinaca ("parole") ; o ra
zlici izmeu evolutivnog posmatranja jezikih fakata i njiho
vog sagledavanja u jednom odreenom vremenskom prese
ku (Baudouin de Courtenay sc, pored ostalog, meu prvi
ma zalagao za pristupanje deskripciji savremenog jezikog
stanja) ; o tome da je jezik poprite kontradiktornih ten
dencija koje uslovljavaju njegov razvoj : konzervativne te
nje ka odravanju zateenog stanja i progresivnog inova
cionog impulsa; itd. ak se i prva moderna koncepcija fa
neme poela zainjali u kazanjsko vreme; kasnije je, me
utim, Baudouin de Courtenay od nje odustao (v. 282) .
Sva su ta izlaganja, meutim, nedovoljno sistematina
- dragocene tvrdnje gube se u moru sporednog, nepreci
znog, esto i kontradiktornog. Prekomerne terminoloke
inovacije takoe oteavaju prilaenje jezgru izlaganja.
196. Najvei znaaj kazanjske kole je u tome to su za
nju znali i iz njenih ideja primali podsticaje za svoje revo
lucionarne teorije "praani" (v. 3 1 5) i F. de Saussure (v.
2 5 1) . Koliko su ti podsticaji biti snani (naroito u od
nosu na Saussurea) svet je doznao tek mnogo kasnije . U
stvari, nesrene ivotne okolnosti ne samo da su omele
27 Baudoui n dc Courtenay je kasnije uplovio u psihologizam (v.
88-92) koji je krajem XIX i poetkom XX veka osvajao evrop
ske lingvistike krugove. Njegova izrazito psiholoka interpreta
cija jezikih pojava odnosila se do kraja i na foncmu - v. 282 .
135
sreivanje, zgunjavanje znaajnih ideja u revolucionarnu

osnovicu nove jezike teorije, ve su i ono, u o nakvom
obliku u kakvom je reeno, ostavljale nedosluano : lingvi
stike publikacije iz gluve carske provincije, pisane sloven
skim jezikom, nisu bile dovoljno pristupane zapadnoe
vropskim lingvistikim krugovima koji su, kr.1jem XIX ve
ka, vodili glavnu re u uspostavljanju jezikih teorija.
197. Ni u slovenskim sredinama odjeci nisu bili u prvo
vreme onako znaajni kakvi bi mogli biti da je kazanjski
period zajednikog rada Baudouina de Courtcnay i Kru
szewskog dovoljno dugo potrajao tc da se kola zaista vr
sto postavila i razgranata. Pa ipak, nije sve prolo bez ne
posrednog traga. Baudouin de Courtenay je imao i drugih
darovitih uenika koji su umeli da usvoje njegove progre
sivne poglede na jezik i da ih u praksi razvijaju . Posebno
je u Sankt Peterburgu (gde je Baudouin de Courtenay dva
puta boravio kao profesor) razvijena lingvistika aktivnost
vredna panje. Tu, dodue, nije bilo dalj ih velikih skokova
u novo, ali su tradicije uenja Baudouina de Courtenay na
dostojan nain negovane (prvenstveno u okvirima slavisti
ke) . Termin peterburka kola odnosi se upravo na gene
racije jezikih strunjaka koji su vaspitani na tome uenju .
Tu spadaju L. V. erba, L. P. Jakubinski, E. D. Polivanov i
mnogi drugi (od vodeih slavista tokom pedesetih i ezde
setih godina i takvi kao na primer V. V. Vinogradov i S. I .
Bcrntejn) . Uenik Baudouina de Courtenay L. V . erba
( 1 880-1944) centr.1lna je linost peterburke kole. erba
je, pored ostalog, usmerio interesovanje svoje sredine na
domen fonolokih prouavanja. Danas se pod terminom
/enjingradska fonoloka kola razume fonoloko proua
va nje u duhu originalnih erbinih pogleda (koje zastupa
ju takvi kao, recimo, njegov uenik L. R. Zinder ili M. l .
M atusevi i drugi) .
136
Bibliografske napo1nene
198. Izvrstan prikaz kazanjske kole daje R. jakobson u
".Kazailska szkola polskiej lingwistyki i jej miejsce w swia
towym rozwoju fonologii", Biuletyn polskiego towarzystwa
jezykoznawczego zesz. XIX , Wroclaw-Krakow 1960, 3-34.
Vrlo je informativan i lanak A. A. Leontjeva: "Obelingvisti
eskie vzgljady I . A. Boduena de Kurtene", V ja VIII, 6, 1959,
1 1 5-1 27. Obilje podataka sa lepom analizom daje i zbor
nik studija posveen tridesetogodinjici smrti Baudouina
de Courtenay u izdanju sovjetske Akademije nauka: "I. A.
Boduen de Kurtene 1845- 1929" (autori: A. A. Leontjev, V.
N. Toporov, Vja. V. Ivanov, A. S. Posvjanskaja, V. P. Gri
gorjev, N . S. Tolstoj) . L. E. Bokareva i A. A. Leontjev prila
u na kraju iscrpnu bibliografiju radova Baudouina de
Courtenay. Panju treba pokloniti knjizi Mikolaj Kruszew
ski, ''Wybor pism. Z pr.;edmowami jenego Kurylowicza i
Romana jakobsona", Wroclaw-Warszawa-Krakow, 1967
imajui u vidu, pored ostalog, da su uvodne stranice napi
sali Kurylowicz i jakobson. Posebno se preporuuje i knji
ga "A Baudouin de Courtenay Anthology", Bloomington,
Indiana University Press 1972. Izbor tekstova Baudouina
de Courtenay i njihov prevod na engleski izvrio je Ed
ward Stankiewicz. On je napisao i izvrstan predgovor o i
votu i radu velikog poljskog lingviste : "Baudouin de Cour
tenay: His Life and Work" (3-48) . Na kraju knjige je prilo
en ne samo spisak najvanijih radova Baudouina de Cour
tenay ve i selektivan spisak radova koji su o njemu napi
sani. Dragoceno je to je dat i indeks imena koja se pomi
nju u knjizi, i to uz kratke biografske podatke .
Rad peterburke kole najbolje ilustruju studije o jezi
ku njenog najeminentnijeg predstavnika erbe. V. : L. V.
erba, "Izbrannye raboty po jazykoznaniju i fonetike", I,
Lenj ingrad
1958. V.
137
i : A. A. Leontjev, " 1 . A. Boduen de Kur
tene i Peterburgskaja kola russkoj lingvistiki " , V ja
X, 4,
1961, 1 16-1 24 .
Fortunatovlj eva (moskovska) kola

.199.
Moskovski profesor uporedne gramatike Filip Fe
dorovi Fortunatov
(1848-1914)
bio je savremenik Baudo
uina de Courtenay. I njegove su ideje o jeziku bile za svo

je doba progresivne, iako ne u onoj meri novatorske koli
ko Baudouinove iz kazanjskih dana . Fortunatov je bio i
praktiar: drao se prvenstveno rada na materijalu .
Ali na
in na koji je on prilazio konkretnim jezikim pojavama

odavao
je
izvanredan
smisao
za
naunu
(odvajanje dijahronije od sinhronije - v.
perspektivu
267)
i za iznala
enje adekvatnih kriterija analize (odvajanje lingvistikog

fenomena od psiholokog) .
200.
Fortunatov nije ostavio veliki broj radova, ali je
ipak stvorio zapaenu lingvistiku kolu (u duhu njegovih

metodolokih koncepcija radili su istaknuti slavisti kao
Pekovski, ahmatov, Beli i dr.) delujui naroito suge
stivno svojim uvenim univerzitetskim predavanjima.
20 1 . V. : F. F. Fortunatov, "Izbrannye trudy" (l 1956, I I
1957, Moskva) gde s u , pored ostalog, izloe ni podaci o
Fortunatovljevom ivotu i r.1du. V. i podatke o koli koje
daje Zvegincev - Istorija jazyk. I (odeljak VI) .
O Fortu natovu vrlo kompetentno govori F. M . Berezin
u svojoj knjizi "Oerki po istorii jazykoznanija v Rossii (ko
nec
XIX -
naalo XX v.) " , Moskva
1968.
138
Believi lingvistiki pogledi

202. Aleksandar Beli (1876-1960; Beograd), najvei ju
goslovenski lingvista, iz ije je kole izala veina dananjih
prouavalaca srpskohrvatskog jezika, formirao je svoje lin
gvistike poglede najvie u duhu Fortunatovljevog uenja
(osim Fortunatova njegovi su profesori bili i eminentni mla
dogramatiari: Leskien, Brugmann, Sievers). Beli je po po
etnoj lingvistiko; orijentaciji bio slavista, ali se u docnijim
godinama svoga naunog rada preteno interesovao za je
ziku teoriju. Sve pozitivne osobine mladogramatiara, po
sebno one najprogresivnije, Fortunatovljevc, zastupljene
su u njegovom metodu rada. Sem toga, Beli je, voen svo
jim sopstvenim, originalnim idejama, izraslim prvenstveno
na studioznom prouavanju srpskohrvatskog jezika, meu
prvima poeo da razrauje teoriju sintagmatike (= nauka o
spojevima rei u reenici). Njegova velika zasluga lei u to
mc
to je ukazao na znaaj ispitivanja funkcije ( = slube) re
i u reenici za razumevanje osnovnog principa organizacije

jezika i tvorbe rei i to je insistirao na potrebi da se, radi
pravilnog osvetljavanja jezikih pojava, rei ispituju istovre
meno s pogledom na sve tri njihove dimenzije: na znaenje,
sintaksiku funkciju i oblik. Neke od njegovih teorijskih
koncepcija, kao na primer shvatanje o tome da znaenje
imenice podrazumeva "zbir osobina", u izvesnom smislu an
ticipiraju teorijske stavove generativne semantike (v.
443) .
203 . Believi optelingvistiki pogledi najpotpunije su
izloeni u njegovom delu : "O jezikoj prirodi i jezikom raz
vitku" (I knjiga
194 1-1945, II izd. 1958; II knjiga 1959; Beo

5, 1 965,
grad). O A. Beliu pisao je P. Ivi u asopisu Orbis
1 39
str. 272-277 (pretampano u Portraits of Linguists II , str.

393-399) .
Marrizam
204. U prvim godinama posle revolucije nastavljene su
u Sovjetskom Savezu tradicije klasine Fortunatovljeve
kole. Meutim, ubrzo je sovjetskom lingvistikom zavla
dao poseban ideoloki i metodoloki pravac, tzv. " mani
zam", iji je tvorac Nikolaj jakovljevi Marr (1864-1934) .
205. Marr je zapoeo svoju naunu karijeru u tradicija
ma mladogramatiarske kole. Isticao se kao izvrstan po
znavalac kavkaskih jezika. Dao je dosta zapaenih radova
Iz te oblasti. Istovremeno se bavio, sa daleko manje sre
nim rezultatima, i lingvistikom teorijom.
206. Neposredni kontakt sa jezikom gradom neindo
e vropskog tipa podstakao je Marra na razmiljanje o me
usobnim odnosima jezika, pre svega genetikim.
N jegove ideje o poreklu jezika odgovaraju tzv. teoriji
monogeneze (koju su zastupali pojedini idealistiki ori
jentisani teoretiari jezika na Zapadu, u prvom redu
Trombetti - v. 1 91 n. ): smatrao je da su svi dananji je
ziki tipovi proizali iz jednog, osnovnog. Po njemu, ljudi
su se u poetku sporazumevali pomou gestova, dok su
prve rei izgovarane samo u s lubi magije, u mistikim ri
tualima. Marr je ak "utvrdio" da su glasovni s kupovi sal,
ber, jon i ro oni osnovni glasovni elementi od kojih su
kasnije, ukrtanjem, postali svi jezici sveta. On je, uosta
lom, bio ubeen ak i u to da se kroz jeziku stvarnost da
nanj ice moe nazreti najstariji razvojni sloj - prvi, svima
osnovni jezik primitivnog oveka. Tragajui za tim s lojem,
M arr se izdano uputao u fantastika etimologisanja.
140
207. Uz ovakvu monogenetiku koncepciju sazrevala je

stadija/nosti, tj. o tome da jezici prolaze
i Marrova ideja o
u svojoj evoluciji kroz odreene razvojne stadijume, od
nieg razvojnog stepena ka viem. 28 Tipoloke razlike u je

zikoj strukturi koje se danas tako jasno ispoljavaju
vezi
su sa injenicom da su neki jezici ve dostigli najvii raz

vojni stadijum, dok drugi nisu. Postoji, dakle, jasan hije
rarhijski red meu jezicima: s obzirom na dostignuti raz
vojni stepen neki su vieg, a neki nieg ranga. Marr poku
ava da identifikuje ovakav hijerarhijski poredak. Prema
njegovoj oceni, indoevropskoj i semitskoj jezikoj grupi
pripada najvie mesto.
208. Marr je jo 1908. zapoeo izgraivanje svoje teori

je o stadijalnosti izdvajanjem tzv. 11jafetske11 grupe jezika
koja se, po Marrovom miljenju, nalazi na niem razvoj
nom stupnju od indoevropske i semitske. Poto svi jezici
prolaze kroz iste razvojne stadijume, prouavanje jafetske
grupe dae nauci, tvrdio je Marr, dragocene podatke o da
lekim, preistorijskim periodima indoevropskih jezika.
209. Marr je mnoge detalje menjao tokom vremena u

svojoj teoriji a posebno je bio nedosledan u svojim pogle
dima na to koje bi sve jezike trebalo proglasiti 11jafetskim11
Dok se u poetku ograniavao uglavnom na kavkaske jezi
ke, godine
1920. ovamo ubraja i baskijski, ctrurski, pelaz
gijski, hetitski, urartiki, elamitski itd.
2 10. Godine 1924 . Marr se deklarie kao pobornik

(1926. god.) odrie svojih
marksizma u lingvistici. Iako se
ranijih radova, njegova nova idejna orijentacija ne znai

naputanje teorije o monogenezi, stadijalnosti i 11jafetskof'
jezikoj grupi. Naprotiv, sve te svoje ranije ideje on samo
28
Ovo odgovara nekim shvatanjima nemake l ingvistike XIX
veka, u prvom redu Schleicherovoj teoriji - v. 63.
141
dopunjuje novom teorijskom koncepcijom o tome da je

jezik drutveno-ekonomska nadgradnja sa jasno ispolje
nim klasnim karakterom. Odreeni stadijumi jezikog raz
voja uslovljeni su odreenom drutveno-ekonomskom si
tuacijom: struktura jezika se menja sa strukturom drutva
i njegovom ekonomskom osnovicom. Prema tome, kao i
svi ostali oblici nadgradnje, i jezike kategorije moraju ne
posredno odraavati odreene socijalne odnose, a jeziki
razvoj mora tei u revolucionarnim skokovima, od jednog
razvojnog stadijuma do drugog. Nove ideologije koje su u
vezi sa promenom kulture i civilizacije dovode neposred
no do stvaranja novog jezikog sistema.
2 1 1 . U tom poslednjem "marksistikom" periodu Mar
rovog rada iskristalisana je do kraja njegova teorija o ukr
tanju jezika. Po Marru, ono to se u klasinoj gramatici na
ziva "prajezikom" samo je nepotrebna fikcija; stoga termin
"prajezik" i sve to on implicira treba definitivno odbaciti
(ovim je automatski u SSSR stavljeno na indeks istorijsko i
komparativno prouavanje jezika u duhu klasine gramati
ke) . Jezici nastaju ukrtanjem, spajanjem. Pojavljuju se u
korak sa s tvaranjem drava. Univerzalni princip jezikog
razvoja ispoljava se u stalnom ukrtanju razliitih jezika.
2 1 2 . Marr smatra da ne postoje jezici nacija, ve samo
jezici drutvenih klasa. Po njegovom uenju, svaki jezik,
stvoren ukrtanjem, sadri dva koegzistentna jezika upra
vo onako kao to i svaka kultura podrazumeva dve kultu
re: eksploatatora i eksploatisanih. Jezik eksploatisanih
odreen je, po zakonima drutvenog razvitka, da pobedi
jezik eksploatatora.
2 1 3 . Posle Marrove smrti (1934) rad na produbljivanju
njegovih ideja preuzeli su saradnici "Instituta jezika i mi
ljenja", medu kojima je vodeu re imao l. l. Meaninov
(1883-1967) . Definitivno izgraivanje teorije marrizma pa-
142
da upravo u razdoblje od
1930-1940,
dakle najveim de
lom u vreme posle Marra. Tada je, izmeu ostalog, prime

na marrizma zahvatila ira lingvistika podruja. Tako se
npr. uenje o stadijalnosti poelo primenjivati i na sintak
su, kojom se inae sam Marr nije posebno bavio.
2 14 .
Od svih heterogenih ideja koje teorija marrizma
obuhvata svakako se najvie istiu: tvrenje da je jezik mo

nogenetian sa uvek istim, stupnjevitim razvojnim putem i
tvrenje da je jezik fenomen drutveno-ekonomske nad
gradnje sa jasno ispaljenim klasnim karakterom .
215.
Odavno je ve ozbiljna nauna kritika bila istakla
nasuprot monogenetikoj teoriji daleko prihvatljiviju teo

riju poligeneze: jezik je nastajao meu ljudima u procesu
rada, na razliitim mestima zemljine kugle, ofonnljujui
se na razliite naine, ali uvek s istom osnovnom funkci
jom sredstva kojim se omoguuje meusobno sporazume
vanje. Prva Marrova teza se, u stvari, protivila ba marksi
stikom objanjenju porekla jezika. Uviaj ui i sami njenu
potpunu neprihvatljivost, " marristi" su otvoreno priznavali
mogunost kritikog stava u tome pravcu .
2 16.
Mada su uglavnom utke prelazili preko neobine
Marrove ideje o "etiri elementa"
(sal, ro, jon, ber),
mar
cisti su ipak doputali primedbu o tome da bi objanjenje

o jezikoj stadijalnosti trebalo u celini revidirati.
2 17.
Tvrenje o drutveno-ekonomskoj uslovljenosti
jezika bilo je, meutim, aksiom u koji se nije smelo po

sumnjati.
Zbog uverenja u maksimalno marksistiki stav u ovo
me pravcu nije se u
SSSR dugi
niz godina ula nijedna od
sudna kritika koja bi dokazala koliko je Marrovo uenje u

veini sluajeva bilo irealno . Van
SSSR, meutim, mani
zam je odbaen kao nenauna teorija. Kritika je bila kon

kretna, dokumentovana. Izmedu ostalog, uzimani su pri-
143
meri koji dokazuju da jedna od osnovnih ideja - ideja o

dva koegzistentna jezika od kojih jezik eksploatisanih po
beuje - ne odgovara stvarnosti.
2 18. Marrizam je poeo da biva javno kritikovan u
SSSR tek onda kada se vrhovno politiko lice (Staljin) za
interesovalo za nezdravo stanje u sovjetskoj lingvistici. 29
Marrova teorija je oborena ve samom konstatacijom o
tome da jezik, kao sasvim specifinu pojavu, ne moemo
direktno vezivati ni za bazu ni za nadgradnju. U sledea
etiri stava, koja proistiu iz ove konstatacije, opovrgnute
su sve idejne postavke marrizma.
l . Poznato je da svaka baza ima svoju nadgradnju koja
je za nju tako neraskidivo vezana da likvidacijom baze od
lazi i sama nadgradnja. U Rusiji je, od revolucije naovamo,
uniten kapitalizam i stvoren socijalizam, a jezik ipak nije
uao u novi stadijum .
Il. Svaka nadgradnja aktivno slui svojoj bazi, to znai,
u ovom konkretnom sluaju, da bi svaka drutvena klasa
trebalo da ima svoj jezik. Meutim, u modernim evrop
skim dravama istim jezikom govori kapitalista i proleter.
III . Nadgradnja je vremenski vezana za svoju bazu, to
znai da ne moe biti dugog veka. Ruski jezik kojim je
Pukin pisao je, meutim, preiveo i feudalizam i kapitali
zam i jo uvek je uzor-jezik i u socijalizmu .
IV. Nadgradnja nije neposredno vezana sa proizvod
nom delatnou oveka, dok jezik, meutim, jeste. Nove
tekovine civilizacije donose u ivot drutva nove termine,
tako baza ostaje neizmenjena.
29 Smatra se da je do ovoga dolo na taj nain to su izvesni
istaknuti lingvisti, ne slaui se sa Marrovim idejama, a svesni da
sami ne mogu svojim autoritetom da poboljaju situaciju , potra
ili pomo na najviem nivou.
144
Ovim osnovnim kritikim stavovima, koj ima se najzad

izvrila marksistika diskvalifikacija Marrove teorije, doda
vani su, u eri kritikovanja marrizma, i drugi opravdani argumenti. 30
2 19. Marrizam je znaio za due vremena prekid sa tra
dicijom u razvoju klasine lingvistike na teritoriji SSSR, a
takoe i prekid svakog kontakta sa razvojem lingvistike
misli u ostalom svetu . To je bila svakako najvea teta ko
ju je od marrizma pretrpela sovjetska lingvistika, vea i od
injenice da se godinama radilo predano na produbljiva
nju naune teorije koja je u samoj svojoj osnovici bila po
grena.
U zaista malobrojne pozitivne rezultate epohe marrizma
moe se ubrojati aktiviziranje panje sovjetskih lingvista na
problem semantike rei u vezi s drutvenim ivotom kao i
buenje veeg interesovanja za posao oko prikupljanja i
opisivanja materijala razliitih neindoevropskih jezika.
220. Marrova sabrana dela (u pet knjiga) objavljena su
(1933-1937) pod naslovom "Izabrannye raboty" u Lenjin
gradu (izdanje: AN SSSR, Gosud. akademija istorii mate
rial'noj kul'tury) .
Radi blieg upoznavanja sa shvatanjima nastavljaa
marrizm a v. : l . l. Meaninov, "Novoe uenie o jazyke Stadial'naja tipologija" (Gosudarstvennoe social'no-eko
nomieskoe izdatel'stvo, Leningradskoe otdelenie 1936) i
"Obee jazykoznanie" (Len ingrad 1936) .
30
Naglaavana je tek tada, recimo, davno poznata injenica
da je jo Engels ukazivao na nemogunost objanjenja fonetskih
promena ekonomskim uslovima.
145
V. i: Herbert Rubenstein, "The Recent Conflict in Soviet

Linguistics", Lg 27, N 3, 195 1 , 28 1 -287; Lawrence L. Tho
mas , "The Linguistic Theories of N. J. Marr", Berkeley and
Lo Angeles, 1957.
Diskusija koja je opovrgla naunu vrednost marrizma
voena je na stranicama moskovskog lista "Pravda", godi
ne 1950, u brojevima od maja, juna i jula (Staljinovi lan
ci: 20. VI i 4. VII) .
Eksperimentalna fonetika
22 1 . Fonetika je prva lingvistika disciplina koja je us
postavila egzaktan metod analize, zahvaljujui pomoi
tehnikih instrumenata. Njen je razvoj bio uslovljen razvo
jem fizike; kad je fizika obezbedila tehnika sredstva za
eksperimente, fonetika je koraknula ozbiljno unapred.
222. Jo se od antikih vremena radilo na ispitivanju
glasova H . Meutim, fonetske studije dobijaju ozbiljan zna
aj tek poetkom XIX veka, posle radova slavnog francu
skog matematiare! B. J. Fouriera (1768-1830) koji je prvi
izmerio zvuni talas i izneo teoriju o fonnantima (tj. o
specifinim rezonancama zvunog talasa koje zavise od
njegove lokalizacije u govornom aparatu) .
31 Dok su se Grci interesovali prvenstveno za alrustiku stra

nu glasova (v. 1 4) , dotle nam je od indijskih gramatiara ostala
izvrsna klasiftk.acija glasova po artikulacionim karakteristikama.
Od podviga na polju fonetike pre XIX veka istiu se posebno po
kuaji izrade "muzikih maina" ( maina koje "govore") . j o je
u XVII veku ( 1681) engleski fiZiar Robert Hooke napravio jednu
takvu mainu koja isputa glasove. Slinih je pokuaja bilo (u
francuskoj i nemakoj naunoj sredini) i tokom XVIII veka.
=
146
223. Nauka o glasovima sc deli na akustiku fonetiku

artikulacionu (ili
motoriku) fonetiku (ispituje izgovome procese od kojih
zavisi obrazovanje glasova) . Iz oblasti akustike fonetike
(koja ispituje prirodu zvunih talasa) i
piVi znaajniji rad (opis konsonanata) dao je autor jedne

od "muzikih maina" WoUgang de Kempelen2 PIVi siste
matski rad o artikulacionoj fonetici napisao je tek H . von
Helmholtz33, mada je i u ranijim periodima bilo nekih za
nimljivih priloga u toj oblasti prouavanja34 .
224 . Francuz P. J. Rousselot (1846-1924) je piVi ekspe
rimentalni ( ili instrumentalni - oba se termina upotreblja

vaju, mada ee piVi) fonetiar medu ispitivaima jezika.
Uvodi u fonetske studije
kimograf (slui za merenje arti
kulacione energije, mada na nedovoljno usavren nain) i

palatogram (pokazuje otisak artikulacije jezika na ve ta
kom nepcu umetnutom specijalno radi toga u usta poje
dincu koji izgovara naroito odabrane glasove odnosno
rei) . Njegovi opisi rada sa instrumentima35 mnogo su uti
cali na formiranje tradicija u fonetskom ispitivanju .
225. U XIX veku s e fonetskim studijama poklanja dosta

panje . U nizu naunika koji su ostavili zapaenije radove
iz ove oblasti (Briicke, G rammont, Meyer i dr.) posebno
32 W. de Kempelen, "Mechanismus der menschlichen Stimme
nebst der Beschreibung einer sprechender Maschine", Wien 1 79 1 .
3 3 God. 1862: "Die Lehre von den Tonempfindu ngen".
34 Ovde se u prvom redu misli na studiju koju je objavio, jo
1 668. u Parizu, vatreni sledbenik Descartesa, G . de Cordemoy,
pod naslovom: "Discours physique de la parole". Studija nije do
ivela popularnost koju zasluuje, u prvom redu zbog toga to je
1670. Moliere, u svojoj komediji Bourgeois Gentilhomme, izvr
gao ruglu eksperimentalno ispitivanje glasova.
35 Objavljenim u "Principes de phonetique cxperimentalc".
Paris 1 897-1905.
147
se istiu po uticaju koji su vrili na savremenike i ozbilj

nou svojih radnih rezultata: Sievers ("Grundzii ge der
Lautphysiologie", 1876) i Sweet ("Handbook of Phone
ties", 1877) . Sweet i Sievers su u stvari postavili temelje
motorikoj fonetici.
226. Svi se pomenuti fonetiari XIX veka nisu podjed
nako sluili instrumentima pri analizi; neki su ak bili
skeptini u oceni vrednosti ovakve pomoi (npr. Sievers) ,
to se moe razumeti ako se uzme u obzir da su instru
menti u to vreme jo bili prilino primitivni. Tek posle Pr
vog svetskog rata, u korak sa razvojem fizike, poinju pri
stizati sve bolja i bolja tehnika sredstva u pomo fonetia
rima da najzad obezbede pravilan odgovor na mnoga
osnovna pitanja fonetike6 dajui njenim interesovanjima i
mogunostima neslueni raspon.
227. Dvadesetih godina ovog veka Nemaka prednjai
u Evropi na polju eksperimentalne fonetike7 Meutim,
ve se u to vreme rad na fonetskom ispitivanju s instru
me ntima intenzivno razvija i u SAD, odakle e uskoro sa
izrastanjem elektronike da potekne najbitnija modemiza
c:ija egzaktnog metoda u fonetici.
228. Pred 1930. poinje se u SAD s ispitivanjem oblika
/.vunoga talasa pomou novog tehnikog sredstva, vaku
umskih cevi ('vacuum tubes") . Ovo sredstvo je u eksperi
mentalnu fonetsku analizu uveo ameriki ininjer Harvey
.\t>
Tek su npr. instrumenti pokazali da je za prirodu svakog

a odluujua koncentracija energije u odreenim frekvenci
j a m;' vibracije.
P Zapaene uspehe u reavanju fonetskih problema pomou
lnslrumenata zabeleio je npr. Nemac Carl Stumpf. Njegova ne
k;ul veoma cenjena studija ''Die Sprachlaute", objavlje na u Berli
" ' ' 1 926. danas je ve dezaktualizovana, zahvaljujui pri meni
' '"avrcnijih tehnikih metoda.
vt , k a l
148
Fletcher"; svoj metod rada on je popula.rizovao objavljiva

njem
(1929. u New Yorku) studije "Speech and Hearing".

229. Revoluciju u fonetici izazvala je, meutim, tek
upotreba spektrografa. To je sprava koja omoguava da se
zvuk vidi: vide se karakteristini formanti u obliku linije.
Prvi lingvista koji se u svojim fonetskim ispitivanjima po
sluio detaljnom spektrogcafskom analizom bio je Ameri
kanac Martin joos. Knjiga "Acoustic Phonetics", u kojoj on
(1948) izlae svoje rezultate, ostaje klasino delo moder

ne fonetike.
230. Fonetika je u drugoj polovini XX veka doivela u

svakom pogledu neobian kvalitativan uspon. Sva oslonje
na na tehniku analize s instrumentima, nalazei se stoga na
granici lingvistike i fizike (pa ak i fiZiologije - ukoliko se rel
di o prouavanju motorikih procesa) , ona je izrasla u zna
ajnu naunu disciplinu3'\ ija je pomo u ostvarivanju veli
kih lingvistikih poduhvata dananjice sve neophodnija.
23 1 . Fonetska ispitivanja se, pre svega, danas tako ne
posredno ukljuuju u fonoloka da se neka o tra granica

izmeu jedne i druge discipline ne bi mogla povui.
U tra
ganju za distinktivnim obelejima fonema presudnu ulogu

su odigrale fonetske analize glasova vrene najmodernijim
tehnikim sredstvima.
232. Od kada je u jeku interesovanje za teoriju infor

498) razvila su se u fonetici tzv. perceptualna
macije (v.
ispitivanja sa ciljem da sc utvrdi koje su osobine glasa zai

sta bitne za njegovu razumljivost
(inteligibilitet). O rgani-
38 Pravilno naglaavajui znaaj modernih fonetskih ispitiva

nja za lingvistiku , nemaki naunik E. Zwirner je modernu fonc
tiku koju zastupa nazvao fonometrijom da bi izbegao uobiajeni
profanisani termin koji podsea na epohu kada je fonetika bila
disciplina sasvim drukijeg naunog ranga.
149
zuju se testovi tako da se npr. glas snimljen na magneto

fonskoj traci oteti na jedan ili na drugi nain, u manjoj ili
veoj meri, pa se trai od slualaca da kau koliko su raza
brali. U vezi sa tim pokazali su se korisni i spektrografski
snimci: prebacivanjem akustikog fenomena u vizuelni
obezbeene su ire mogunosti za sagledanje ta je za in
teligibilitet bitno, a ta se moe ispustiti bez tete po spa
razumevanje.
Danas se na ovoj strani trai i pomo u objanjavanju
komplikovanog fenomena individualnih varijacija u per
cepciji govora.
233. U poslednje vreme je u Americi usavren i metod
automatskog prebacivanja "vidljivog jezika" (visible speech)
ponovo u jezik zvukova. Iznaen je i nain automatskog
elektrinog pravljenja vetakog (sintetikog) govora. Sve
lo ima za cilj da obogati fond znanja perceptualnc fonetike,
ija bi primena u praksi mogla biti od neocenjive koristi.
234. Od starijih, klasinih radova iz fonetike istiu se
pamenu ta dela Rousselota ( 224) , Sweeta ( 225) i Sie
versa ( 225) kojima treba dodati knjigu francuskog fone
tiara M. Grammonta: "Trait de phontique" (v. 1 7 1) .
Do Drugog svetskog rata bile su vrlo popularne i knji
ge : R. H. Stetson, "Motor Phonetics" (Archives Nerlandai
ses de phontique exprimentale III, 1928, 1-2 1 6) ; A. So
tavalta, "Die Phonetic und ihre Beziehung zu den Gren
zwissenschaften" (Helsinki 1936) .
U prva fundamentalna dela amerike fonetike spada
knjiga K. L. Pikea: "Phonetics, A Critical Analysis of Phone
lie Theory and a Technique for the Practical Description
of Sounds" (Ann Arbor 1943) .
1 50
Veliki ugled u krugovima fonctiara doivela je knjiga

engleskog naunika D. Jonesa: "The Phoneme, Ist Nature
and Use", Cambridge 1950.
U znaajnoj studiji M. joosa: "Acoustic Phonetics"
(Suppl. to Lg vol. 24, N2, 1 948) ne izlau se samo mogu
nosti koje prua primena spektografa u fonetici, ve se
uopte ukazuje na prednosti upotrebe instrumenata u lin
gvistikim poslovima. Iznesene su i izvesne (tada aktuel
ne) teorije o apercepiranju zvukova u vezi s problemom
inteligibiliteta.
God. 1958. objavljena je knjiga ruskog naunika N. I .
inkina: "Mehanizmy rei" (Moskva) koja j e uinila veliki
utisak. U njoj je prvi put ukazano na ulogu dijafragme u
formiranju glasova.
U ugledne udbenike fonetike spadaju R.-M. S. Hef
fner, "General Phonetics", Madison 1949; E. D ieth, 'Vade
mekum der Phonetik", Bern 1 950; W. Brandenstein, "Ein
fuhrung in die Phonetik und Phonologie", Wien 1950; L.
R. Zinder, "Obaja fonetika", Lenjingrad 1960; Peter La
defoged, "Preliminarics to Linguistic Phonetics", Chicago
and London 1 97 1 .
Studija G. Tragera: "Phonetics, Glossary and Tables"
(SIL Occasional Papers 6, University of Buffalo, New York
1958, 1-27) informie, pored ostalog, o osnovnoj termino
logiji novije fonetike.
Radi uvoenja u moderan eksperimentalni metod pre
poruuje se: K. Potter, G. A. Kopp, H. C. Green, 'Visible
Speech", New York 1947; E. Pulgram, "Introduction to the
Spectrography of Speech" Oanua Linguarum 7) , The Ha
gue 1959 (znaajno za lingvistiku : ne ulazei u detalje
praktinih postupaka sa spektrografom, daje ipak dovolj
no jasno principe spektrografije) ; C. G. M. Fant, "On the
151
Predictability o f Fonnant Levels and Spectrum Envelopes

from Fonnant Frequences", For Roman jakobson 109- 1 2 1 .
Zbornik "Manual o f Phonetics" (ed . L . Kaiser, Amster
dam 1957) sadri razliite radove eminentnih autora Oa
kobson, Halle, P anconcelli-Calzia, itd.) koji daju najvani
je pojmove o istoriji fonetike, o njenom mestu u okviru
lingvistikih disciplina, o njenom odnosu prema psiholo
giji i fiZiologiji, o najvanijim dostignuima na polju anali
ze pomou instrumenata.
Izvrstan pregled istorije fonetike, naroito eksperimen
talne, daje Morris Halle u svojoj knjizi: "The Sound Pat
tern of Russian" ('s-Gravenhage 1959; naroito Chapter
IV: "Critical Survey of Acoustical Investigations of Speech
Sounds", 9 1 - 1 09) .
Pregled razvoja eksperimentalne fonetike u SAD daje
P. Delattre u "Les indices acoustiques de la parole: Pre
mier Rapport", Phonetica 2, 1958, 108-1 18 i 226-25 1 .
Pregled dostignua na polju eksperimentalne fonetike
ne samo u SAD ve uopte u svetu daju sledee dve studi
je objavljene u
8th Proceedings : C. G . Fant, "Modem In
struments and Methods for Acoustic Studies of Speech"

(2 8 2 -358) i E. Fischer }0rgensen, "What Can the New
Techniques of Acoustic Phonetics Contribute to Lingui
stics" (433-499) .
Lepo reprezentuje poslednje rezultate akustike foneti
ke do ezdesetih godina knjiga Gunnara Fanta, objavljena
1960 ('s-Gravenhage) : "Acoustic Theocy of Speech Pro
duction-With Calculations on X-Ray Studies of Russian Ar
ticulations" (sa priloenom selektivnom bibliografijom) . V.
takoe : D . Abercrombie, "Elements of General Phonetics"
(Edinburgh 1967) i "Headings in Acoustic Phonetics", izd .
Ilse Lehiste (Cambridge Mass. - MIT Press 1967; u ovom
152
se zborniku nalaze najznaajnije studije iz oblasti akustike

fonetike koje su publikovane u periodu od 1946. do 1962) .
Prozodijskim fenomenima se bave knjige Ilse Lehiste
"Suprasegmentals", Cambridge, Mass. and London, 1970,
gde su sumirana dosadanja znanja iz ove oblasti, i Paula
Gacdea "L'accent", Paris 1968, s originalnim pogledima na
sutinu akcenatskih fenomena. Najvanije instrumentalno
fonetsko istraivanje o srpskohrvatskom prozodijskom si
stemu, koje je veoma interesantno s optelingvistikog
gledita, predstavlja rad Ilse Lehiste i Pavla Ivia: "Accent
in Serbocroatian . An Experimental Study", Ann Arbor 1963 .
STRUKTURALNA LINGVISTIKA
Pregled osnovnih
karakteristika
razvojnih
235. Epoha strukturalne lingvistike nastaje pred 1 930,

paralelno u Evropi i Americi.
Kao i drugde u nauci (v. 1 20) , lingvistici strukturali1.am, donosi, pre svega, nove poglede na znana fakta. Ti
su novi pogledi zasnovani na ispitivanju jezikih fakata u
sistemu, na naglaavanju drutvene funkcije jezika, na iz
dvajanju istorijske od aktuelne jezike problematike .
236. Vesnici ove velike epohe javljali su se tu i tamo
ve poodavno, neki jo u XIX veku 1 Ali sve su to bili poje
d inani, usamljeni glasovi, neprihvaeni od savremenika.
Prvi iji se glas zaista uo bio je Ferdinand de Saussure (v.
249) . Zato to je prvi novim tako duboko uticao na sa1 Predstavnik "psiholoke lingvistike" M arty (v. 89) jo 1884 .
tvrdi da opisivanje savremenog jezikog stanja treba da bude
Mlavni predmet lingvistike panje, ali poto je njegov ugao po
rmatranja u celini vie bio filozofski nego lingvistiki, njegova
misao je prola nedovoljno zapaena. Bilo je i drugih naunika
sa (za svoje doba) progresivnim idejama u prvom redu nordijski
Rramatiari (kao Rask, Noreen ili Wiwel) , ali i engleski (Sweet i
njegovi uenici) . O injenici da je jezik sistem sa "relativno zatvo
renom strukturom" govorio je jo 189 1 . Nemac H. G. von der
< i ahclentz (u svom delu "Die Sprachwissenschaft . . . " - v. 88) .
loscbno su znaajne bile ideje slaviste Baudouina de Courtenay
(v. 195 i 196) .
1 54
vremenike i zato to i oni na koje nije neposredno uticao

polaze upravo od iste teorijske baze koja lei i u osnovica
ma njegovih lingvistikih misli - Saussureu danas pripada
slava zaetnika strukturalne lingvistike.
237.
Teorijsku (Saussureovu) osnovicu, takorei azbu
ku strukturalne lingvistike sainjavaju sledei aksiomi.

jezik je sistem, i tako ga i treba prouavati; ne uzimati
pojedina fakta izolovana, ve uvek u nj ihovoj ukupnosti,
tj . vodei rauna o tome da je svaka pojedinost takoe od
redena svojim mestom u okviru celine (sistema) .
jezik je prvenstveno drutveni fenomen (slui sporazu
mevanju) pa ga tako treba i prouavati: ne ispitivati izolo
vana glasovnu ili znaenjsku stranu jezika, ve uvek voditi
rauna o njihovom meusobnom odnosu, poto je taj od
nos bitan u procesu sporazumevanja.
jezika evolucija i aktuelno jezika stanje - dve su bit
no razliite pojave; metodoloki je nedopustivo meati
istorijske kriterije u interpretaciji aktuelnog jezikog sta
nja .
238.
Strukturalizam se i u lingvistici manifestuje trae
njem invarijanata (v. 1 1 6) , izdvajanjem

nog) od nebitnog
relevantnog
(bit
(redundantnog).
Zajednika tenja svih predstavnika strukturalne lingvi

stike jeste iznalaenje objektivnih merila u analizi (to
ujedno znai iskljuenje subjektivnih,
menta/istikih
kri
terija) .
239.
Razvojni put strukturalizma u lingvistici karakteri
e : u poetku - izrazita suprotnost meu pojedinim kola

ma u pitanjima izbora kriterija za odreivanje vrednosti
jezikih jedinica; kas nije - uklanjanje bitnih
razlika, pribli
avanje i na linij i metoda i, naroito, u pogledu pravca i i

rine naunog interesovanja.
155
240. Strukturalizam j e nastao paralelno u Evropi i
Americi, ali bez blieg meusobnog kontakta2 Osnovna

rc!Ziika je od poetka leala u tome to je evropski struktu
ralizam zasnovao svoje glavne tokove na poznavanju Saus
sureovih ideja, dok je Americi Saussure bio gotovo nepo
znat3.
24 1 . Postoje tri osnovna tipa evropskog strukturalizma.
Prvi je -
enevska kola (v. 269) . To je klasini, Saussu-
Iako su prvi konkretni oblici interesovanja bili zajedniki:
gotovo istovremeno kad i Trubeckoj u Evropi, i Sapir i Bloom

field u SAD poinju govoriti o fonemi. Tada je i poznati kineski
naunik Yuen Ren Chao (sada u SAD) izneo svoja iroko zapae
na gledita u studiji: "The Non-uniqueness of Phonemic Solu
tions of Phonetic Systems" (Bulletin of the Institute of History
and Philology, Academia Sinica, Vol. IV, Part
4, - 1934, 363-397;
pretampano u zborniku "Readings in Linguistics. The Develop

ment of Descriptive Linguistics in America since
tin joos, Washington
192 5", izd. Mar
1957, 38-54).
' Osniva amerikog strukturalizma - Bloomfield (v.

slagao
se
345) sa Saussureom samo u onim osnovnim idejama koje
smo naveli kao aksiome strukturalne lingvistike. Inae, ne samo

to na polju lingvistikog metoda meu njima nema mnogo za
jednikog, ve se u pojedinim detaljima iskazuju upravo oprena
miljenja. Jezik je, recimo, za Saussurea
psihololki
fenomen
jeziki znak postoji u nama kao apstraktna koliina ( = kao pred

stava o odreenom akustikom utisku kojim se evocira odrede
no znaenje) . Prema tome, jezika ispitivanje bi trebalo, u duhu
ovakve koncepcije, svoditi u prvom redu na promatranje naina
na koji se manifestuje jezika struktura u svesti predstavnika
konkretnog govornog kolektiva. Za Bloomfielda naprotiv - jezik
postoji pre svega kao konkretni, empirini fakat, pa, prema to
me, lingvistiko ispitivanje treba prvenstveno svesti na tu nepo
srednu injeninu konkretnost
optenja) .
na analizu konkretnog sa
156
reov strukturalizam, koji se kasnije, pod okriljem Ballyje

vog uenja, razvio u specifinom pravcu. Sada on, medu
tim, ve uglavnom pripada istoriji; u dananjim smerovi
ma razvoja strukturalne lingvistike njegov je znaaj margi
nalan. Drugi je tip reprezentovan radovima pripadnika
prakog serkla odnosno njihovih uenika (v. 315). Poje
dinci su, naroito u poetku, nazivali ovu kolu i kolom
funkcionalne lingvistike (ona se prvenstveno interesuje
za to kako jedna glasovna jedinica funkcionie kao znak za
spor.azumevanje) . Kasnije se esto pojavljuje, iz opravda
nih razloga, termin - kola fono/oga (predstavnici ove
kole su od poetka bili prvenstveno zainteresovani za fo
noloku problematiku) . Danas je, meutim, najraireniji
naziv praka kola (njeni predstavnici - praani). Njeno
mesto je izvanredno znaajno u razvojnim tokovima lin
gvistike . Reprezentujui svojim koncepcijama i metodom
sve ono to je najtipinije za struktur.tlizam u celini, nasta
la neposredno, u prirodnom prerastanju, iz korena tradi
cionalne lingvistike, ona je danas ve klasini oblik struk
turalne lingvistike po mnogo emu : po najizrazitije lingvi
stikom tipu naunog interesovanja za jezik, po neodlae
nju u ekstrem dematerijalizacije jezika (to ine glosemati
ari - v. 393) odnosno puke deskripcije uz iskljuenje
znaenja (to ine bloomfieldovci - v. 349) , po mirnoj,
uvek uzlaznoj putanji razvoja kojim je pola, bez potresa,
sa isturenih pozicija tradicionalne lingvistike stiui, istim
sigurnim tempom, u poslednje metodoloke novitete da
nanjice. Trei tip je reprezentovan kolom glosematiara
(v. 396) koju neki nazivaju i neososirijanstvom (zbog iz
razite orijentisanosti ka apstrakcijama, to je najvie u
skladu sa Saussureovom koncepcijom jezikog znaka) .
kola je zaista primila dosta od Saussureovog uenja, ali
bar isto toliko i od logistike (v. 393) . Ona se, u stvari, vi-
1 57
e svodi na izgraivanje opte teorije o jezikom znaku

nego na lingvistiko prouavanje.
242. Strukturalna epoha amerike lingvistike zapoeta
je na Jelskom univerzitetu (Yale University) . Originalnu
strukturalistiku kolu, s originalnim, distribucionalisti
kim metodom analize osnovao je Bloomfield (v. 3 50) .
Stoga je kola i poznata pod nekoliko termina: }elska ko
la, bloomfieldovci, distribucionalisti.
Kada su se Amerikanci konano blie zaintercsovali za
tekovine evropskog strukturalizma, njima se uinilo da bi
(s tim da se ukloni raskorak u terminima) najvie dodirnih
taaka bilo izmeu njihove distribucionalistike kole i
glosematiara4
Za razliku od praana, koji su svoju panju prvenstve
no poklanjali istraivanju glasovnih jedinica i njihovih di
stinktivnih obeleja (v. 300) , ameriki distribucionalisti,
kao i glosematiarf, ne smatraju da u tome pravcu treba
usmeriti nauno interesovanje. Amerikance i glosematia
re interesuje pre svega raspored jezikih jedinica (distri
bucija); Amerikance zato to smatraju da je utvrivanje
rasporeda jezikih jedinica najobjektivniji metod opisiva
nja funkcije jezikog znaka u sistemu, glosematiare - za
to to se za materijalnu stranu jezika uopte ne interesuju,
ve samo za odreivanje karaktera apstraktnog odnosa je
zikih jedinica. Obe kole zastupaju, dakle, izrazito forma
listiki5 metod: pristupaju jezikoj analizi bez neposred
nog voenja rauna o kategoriji znaenja. Medutim, u su4 U tome smislu govori ameriki lingvista Einar Haugen u
svojoj studiji "Directions in Modern Linguistics", Lg 27, N 3,
195 1 , 2 1 1-222 .
5 Termini: fonna, fonnalni, fomzalistiki upotrebljavaju sc
ovde u onoj vrednosti koju im daje moderna logika.
jezika ispitivanja
158
u XX veku
tini se ameriki distribucionalisti i glosematiari razmimoi

laze bitno u jednoj, ali osnovnoj koncepciji: prvi vode ra
una, i to prvenstveno, o konkretnom jezikom fenome
nu, dok drugi, naprotiv, svesno zapostavljaju konkretnu
(glasovnu) jeziku stranu.
243 . jedan od najznaajnijih dogaaja u prolosti lin

gvistikog strukturalizma bio je dolazak najeminentnijeg
praanina, Romana jakobsona, u
SAD, za vreme
II svet
skog rata. Harvardski centar je postao najreprezentativnije

uporite praana, u kojem su se vaspitavale nove generaci
je amerikih slavista.
U poetku, protivurenosti izmeu
jelske i harvardske kole bile su izrazito zaotrene. Dok su

praani,
pored
insistiranja
na prvorazrednoj vrednosti
prouavanja distinktivnih obeleja, priznavali i primenjiva

li distribucionalne kriterije u jezikoj analizi, dotle su
''amerikanci" ostajali iskljuivo pri kriteriju distribucije,
pokuavajui da postave ak i fonoloka prouavanja sa
mo na tu bazu . Pobeda je, na terenu fonologije, ostala u
rukama praana: danas se fonoloke studije najee za
snivaju na ispitivanju distinktivnih obeleja (v. 300) .
druge strane, primena "amerikog" metoda u oblasti mor

folokih i sintaksikih studija pokazala se nesumnjivo plo
dotvornom time to je doprinela sagledanju niza proble
ma od ireg teorijskog znaaja obezbedivi, pored ostalog,
potrebnu bazu iskustva za transfonnacionalistiki pristup
jeziku. Razvijanje teorije informacije i prodiranje matema
tikih kriterija u lingvistiku pripomoglo je da se izrazite
protivnosti meu ovim dvema kolama konano uklone.
Poslednjih godina vodeu re u svetskoj lingvistici preuzi
maju lingvisti "meanog tipa" : tvorac generativne gramati
ke Noam Chomsky je, npr. uenik distribucionalista, vian
proccdurama matematike lingvistike, upoznat sa tekovi
nama
barvardske kole ( = praki strukturalizam u moder-
1 59
nizovanoj interpretaciji Romana jakobsona) ; slavista i naj

istaknutiji fonolog meu predstavnicima generativne gra
matike Morris Halle je haiVardski ak, upoznat s distribu
donalizmom, s matematikom lingvistikom, s teorijom in
l(>nnacije; jedan od najaktivnijih dijalektologa i semantia
ra ezdesetih godina, Uriel Weinreich (1926-1967) bio je
takoe orijentisan u svim pomenutim pravcima itd.
244. Meu najvee dogaaje u istoriji modeme lingvi
stike spada svakako prodor strukturalizma u SSSR. Ovo se
dogodilo tek posle osloboenja od marrizma6 (v. 2042 1 9) . U poetku je sovjetski strukturalizam bio izrazito
cklcktikog tipa. Uskoro se, meutim, pojavila naglaena
orijentacija ka psiholingvistikoj (v. 377) problematici
(u vezi s teorijom informacije i mainskim prevoenjem) .
6 Iako je Sergej Karcevski izlagao Saussureove ideje na Mo

skovskom u n iverzitetu u periodu od 19 17-1919, zbog specifinih
prilika ovo nije imalo nikakvog uticaja na razvoj sovjetske lingvi
stike. Marrizam je i tradicionalnu lingvistiku gotovo unitio, a
svaki novi pravac, pogotovu sa Zapada, bio je doekivan s ogor
enim negodovanjem (za klasinog amerikog lingvistu E. Sapira
n pr. sovjetska lingvistika publika je znala uglavnom samo po
neopravdanim pogrdama koje su mu marristi upuivali - nazi
van je ak i rasistom; punu rehabilitaciju doiveo je Sapir u SSSR
rck 1956. na stranicama asopisa Voprosy jazykoznanija) . Od XX
kongresa KPSS poinje se govoriti u SSSR o potrebi izgraivanja
maine za prevoenje. U vezi s lim se sovjetskim lingvistima u ka
z;alo na potrebu : da se upoznaju sa strukturalnim metodom i sa
tekovinama matematike logike; da pristupe radu na fonologiji i
eksperimentalnoj fonetici (koja je dotle u SSSR bila zanemare
na) ; da se naue sluiti statistikim kriterijima u jezikom ispiti
vanju. Godine 1956. asopis Voprosy jazykoznanija pokree di
skusiju o vrednosti strukturalnog metoda u lingvistici. Diskusija
sc zavrila konanom pobedom strukturalizma.
160
Treba ovim povodom napomenuti da pojedini sovjet

ski lingvisti termin strukturalna lingvistika upotrebljavaju
veoma iroko, tako da njime obuhvataju i izvesne svoje,
originalne pristupe jeziku koji nemaju direktne veze sa
lingvistikim strukturalizmom tipinim za sredinu ovog
K. aumjana - v. 549-557).
veka (sluaj, recimo, S.
245 . Osnovni program strukturalnog prilaenja jezi

kim faktima koji je imao avangardni znaaj u lingvistici
sredinom ovog veka sastoji se u sledeem:
A) Predmet deskriptivne (= opisne) lingvistike je pro

uavanje jezike strukture koje se vri primenom objektiv
nih kriterija. Ti kriteriji poivaju na razlikovanju relevant
nog od redundalnog i na iznalaenju opozicija usposta
binarnosti (= dvojnosti) .
B) Lingvistiki opisi vre se postupno, sa voenjem ra
una o hijerarhiji (tj . o redosledu u znaaju jezikih poja
vljenih po principu
va) . Pri definisanju pojava redovno se ima u vidu konkre

tan jeziki
nivo (engleski termin: level) na kojem se data
pojava manifestuje: da li je on leksikog, fonolokog, mor

folokog, semantikog ili sintaksikog karaktera ( = koji se
tip jezike organizacije ima u vidu pri odreivanju slube
date jedinice u okviru sistema) .
C) Sluba jezikog znaka proverava se supstitucijom

(= zamenjivanjem datoga znaka drugim jezikim formama
ija je funkcija poznata i koje, ukoliko umesno stoje na
mestu znaka podvrgnutog ispitivanju, otkrivaju tip njego
ve slube u datoj prilici) .
D) Definicije pojava tee maksimalnoj jednostavnosti,
tanosti i konsekventnosti (da bi se ovo postiglo rado se
uzimaju u pomo i razliiti simboli, formule, crtei, she
me) .
246. Strukturalna lingvistika je donela nove pojmove

koji su iziskivali nove termine. Nedovoljan kontakt meu
1 61
pojedinim kolama olakao je nekontrolisani porast broja

termina i njihov necelishodan raspored (ponekad dva ili
vie termina slue za istu pojavu) . Ovo je davalo argumen
te kritikim osvrtima, a takoe i nesporazumima meu
pojedincima.
U novije vreme napori su orijentisani ka sre
ivanju terminologije .
247. Zahvaljujui studiozno; razradi strukturalistikog

metoda korisnost lingvistikih studija tokom poslednjih
decenija sve se neospomije potvrivala. Efikasnim grama
tikim udbenicima unaprcena je praksa uenja stranih
jezika.
U saradnji inenjera i lingvista napravljena je mai
na za prevoenje. Ista saradnja omoguila je usavravanje

ureaja za komunikaciju (kao to je telefon, radio, gramo
fon, mikrofon i sl.) . Medicina je sve radije saraivala s lin
gvistikom (u ispitivanjima mentalnih poremeaja, u obla
sti defektologije govora i sluha) , a psihologija se, pored
ostalog, zainteresovala za lingvistike tekovine zbog razra
ivanja teorije o uenju (kako se pamti, kako sc najlake
ui i sl.) .
248. Jedan od prvih radova u kojima se utvruje pojam
strukturalizma u lingvistici jeste lanak H. J. Pasa: "Per
spectives du structuralisme" (TCLP VIII,
1939, 7 1-79) . O
istoj tem i govore i studije: V. Br0ndal "Linguistique struc

turale" (Acta linguistica I, l,
1939, 2-10, Copenhague) i E.
Cassi.rer, "Structuralism in Modem Linguistics" (Word, I,
2, 1945, 99-1 20) .

Znaajna je studija glosematiara L. Hjelmsleva u kojoj
se izlau osnovne koncepcije strukturalnog metoda: L.
Hel'mslev, "Metod strukturnogo analiza v lingvistike" (Acta
linguistica, VI,
2-3 , Copenhague 1950-195 1 , 57-67) . V. i C .
162
E. Bazell, .. The Choice of Criteria in Structural Linguistics.. ,

Word X, 1954, 1 26-135.
E. Haugen u 11Directions in Modem Linguistics" (Lg 27,
3, 195 1 , 2 1 1-222) izlae strukturalne principe u paraleli
izmeu jelske i glosematiarske kole. Osvrt na obe ove
kole nalazi se i u radu T. Bolellija, .,Considerazioni su al
cune correnti linguistiche attuali., (Pisa 1953) . Ocene po
sebnosti pojedinih strukturalistikih kola koje daju so
vjetski lingvisti sadri zbornik "Osnovnye napravlenija
strukturalizma", MoskVa 1964.
Ameriki strukturalizam prikazan je kompetentno i u
radovima: R. A. Hall, Jr. , "American Linguistics 1925-195011
(Archivum Linguisticum 3, 195 1 , 101-125 i 4, 1952, 1-16) ;
C . F . and F . M . Voegelin, "On the History o f Structurali
zing in 20'h Century America" (Anthropological Linguistics
vol. 5, N l, 1963, 1 2-37) ; Rulon Wells, "Some Neglected
Opportunities in Descriptive Linguistics., (Anthropological
Linguistics vol. 5, N l , 1963, 38-49) .
A. Martinet u "Structural Linguistics" (Anthropology To
day, Chicago 1953, 574-586) ocenjuje i poredi praki, jelski
i glosematiarski strukturalizam, a u "The Unity of Lingui
stics" (Linguistics Today, New York 1954, 1-5) osvetljava u
glavnim linijama odnos tradicionalne lingvistike prema
strukturalnoj. V. i ocenu strukturalizma koju daje E. Benve
niste u "Tendances recentes en linguistique generale"
Ooumal de Psychologie, 1954, 1 30-145) . V. i rad A, A. Refor
matskog: " to takoe strukturalizm?" VJa 1957, VI , 25-37.
O stru kturalizmu, s insistiranjem na onim momentima
koji su meu predstavnicima sovjetskih strukturalista naj
popularniji, govori S. K. aumjan u "O sunosti struktur
noj lingvistiki" (VJa, V. 5, 1956, 38-54) i u "Struktumaja
lingvistika kak immanentnaja teorija jazyka" (izd. AN SSSR,
I nstitut slavjanovedenija, Moskva 1958) . V. i zbornik
1 63
"Transformacionnyj metod v strukturnoj lingvistike", Mo

skva 1964, kao i zbornike koji su publikovani 1967. i
1968. u Moskvi pod naslovom Problemy strukturnoj lin
gvistiki. Originalna shvatanja sovjetskih lingvista mlae ge
neracije koji su se izjasnili za strukturalizam dolaze naju
peatljivije do izraaja u knjizi Ju. D. Apresjana: "Idei i me
lody strukturnoj lingvistiki" (Moskva 1966) . V. i zapaeno
c.lclo: B. A. Uspenskij, "Strukturnaja tipologija jazykov",
Moskva 1965 (u njemu se autor zalae za uspostavljanje
jednog invarijantnog metajezika prema kojem bi se ocenji
vali konkretni jezici: zatim bi se na osnovu takve ocene
odreivale tipoloke srodnosti i razlike) .
Blii uvid u primenu strukturalnih pogleda na jezik u
romanskim delovima sveta dae radovi: E. Alarcos Llorach,
"Gramatica estructural" (Madrid 195 1) j E. Coseriu, "Sin
lTonia, diacronia e historia" (Montevideo 1958) j A. Rosse
t i , "Linguistics" ( = janua Linguarum, Series Maior XVI ,
The Hague 1965) . Rosseti je nedavno objavio lanak, tako
dc vredan panje, pod naslovom "Lingvistica moderna
( Limba Romana 16, 1967, 284-295) .
Objanjenje termina i pojmova enevske kole daje R.
Engler u "Lexique de la terminologie saussurienne",
U t recht 1968, a prake kole daje J. Vachek u "Dictionnai
re de linguistique de l'cole de Prague" (Utrecht-Anvers
l l)60) . Termini odomaeni u amerikoj lingvistici obja
njeni su u E. P. Hamp "A. Glossary of American Technical
Li nguistics Usage 1925-1950" (Utrecht-Antwerp 1957) i
George L. Trager, "Phonetics: Glossary and Tables" (SIL,
Occasional Papers 6, University of Buffalo 1958, New
York) . Bogata, novija, kako amerika tako i evropska lin
gvistika terminologija nai e se u knjigama: M. Pei, Glos
sary of Linguistic Terminology (New York-London 1966) j
O . S. Ahmanova, Slovar' lingvistieskih terminov (Moskva
164
jezika ispitivanja
XX veku
1966) . Rikard Simeon objavio je "Enciklopedijski rjenik

lingvistikih naziva na 8 jezika: hnratsko-srpski, latinski,
ruski, njemaki, engleski, francuski, talijanski, panjolski",
Zagreb 1969.
Uvoenje u strukturalni metod obezbeuju i klasini
udbenici amerike lingvistike: H. A. Gleason, "An Intro
duction to Descriptive Linguistics" (New York 1955; I I
preraeno izdanje 1961) ; John B . Carroll, "The Study of
Language", Cambridge Mass. 1953 (lepo informie o od
nosu strukturalne lingvistike prema drugim disciplinama,
posebno prema modernoj psihologiji) ; Chacles F.
Hackett, "A Course in Modem Linguistics", New York
1958 (daje tumaenje amerikih dostignua na polju lin
gvistikih metoda) . V. i rad vedskog lingviste B. Malmber
ga: "Structural Linguistics and Human Communication.
An Introduction into the Mechanism of Language and the
Methodology of Linguistics" (Il revidirano izdanje, Beclin
1967) .
Presek interesovanja istaknutih predstavnika lingvistike
prua zbornik radova objavljen 1954. u New Yorku (izd.
A. Martinet i U. Weinreich) pod naslovom "Linguistics To
day". Reprezentativan izbor radova koji su bili odluujui
za lingvistiki razvoj Amecike daje M. joos u zborniku
"Headings in Linguistics - The Development of Descriptivc
Linguistics in America since 1 925" (Washington 1957) . U
etvrtom izdanju od 1966 (The University of Chicago
Press, Chicago and London) ova ista knjiga nosi naslov
"Headings in Linguistics I . The Development of Descripti
ve Linguistics in America, 1925-56" . Eric P. Hamp, Fred W.
Householder i Robert Austeditz izdali su "Headings in Lin
guistics" II (The University of Chicago Press, Chicago and
London 1966) , u kojoj se nalaze radovi (ukupno 39) emi
nentnih evropskih lingvista iz perioda od 1929. do 196 1 .
165
Pregled strukturalne epohe u lingvistici dat j e u knjizi
C. Lepschy, "A Survey of Structural Linguistics",

1970. V. i: T. A. Degtereva, "Puti razvitija sovre
mennoj lingvistiki III; Strukturalizm i principi marksistko
o jazykoznanija" (Moskva 1964) ; Manfred B ie iWisch,
Guilio
London
"S tructuralismus. Geschichte, Probleme und Methoden",
5, izd. H. M . Enzensberg, Frankfurt 1966, 771 52 (novija, engleska verzija objavljena je pod naslovom
"Modem Linguistics. Its Development, Methods and Pro
hlems" u ediciji janua Linguarum, Series Minor, 1 10, The
H ague 1971) ; Oswald Szemernyi, "Richtungen der mo
dcmen Sprachwissenschaft. Teil I. Von Saussure bis
Bloomfield, 1916-1950", Heidelberg 197 1 .
Kursbuch
O strukturalizmu u lingvistici govore sledei radovi ob

javljeni na naem jeziku : M. Ivi, "Dananji pravci rada u
l i ngvistici", Knjievnost i jezik,
4, 196 1 , 418-424; M. I vi
"O strukturalnom metodu jezike analize", Filoloki pre
1963, 105-1 17 i "Strukturalizam i lingvistika", Fi

4, 1972, 33-40; Ranko Bugarski, " ta
je strukturalizam?", Filoloki pregled 1-1 1 , 1965, 1 3 3- 1 5 1 .
led 1-11,
losofija, god. XVI , br.
Ferdinand de Sa ussure
249. Jedan od najveih lingvista svih vremena bio je
nesumnjivo vajcarac Ferdinand de Saussure (1857-19 13) .
Njegova snana individualnost, veliki, originalni lingvisti
ki talenat, izrazit smisao za naunu teoriju i lini uticaj ko

ji je vrio na svoje uenike uinili su ga ne samo tvorcem
znaajne kole (tzv.
enevske kole) nego i cele jedne epo
he u nauci o jeziku : u idejama koje je on prvi glasno i su
cstivno zastupao nala je svoje korene strukturalna lin

J,'Vistika.
166
250. Saussure je bio profesor lingvistike u Parizu (od

188 1 . do 1889. i od 1890. do 1891) i enevi (od 189 1 ; pe
riod enevske profesure je naroito znaajan u njegovom
radu) . Predavao je sanskrit, germanske jezike, grki, latin
ski, litvanski. Tek od 1894. poeo se baviti optelingvisti
kim idejama. Malo je publikovao . Osim svog prvog i naj
znaajnijeg rada "Memoire sur le systeme primitif des
voyelles dans les langues indo-europeennes" (v. 2 5 1)
Saussure je objavio svega oko dvadesetak lanaka koji se
tiu indoevropskih jezika (o baltijskim jezicima, o german
skim, o grkom, o frigijskim zapisima) . Postoje i nekoliko
njegovih beleaka i kratkih lanaka s etimolokom proble
matikom, kao i pojedini prikazi.
25 1 . Svoje lingvistiko obrazovanje dobio je Saussure
od najeminentnijih predstavnika mladogramatiara (Brug
manna, Osthoffa, Leskiena - v. 95) . Poznavao je dobro,
pored toga, gledita lingvistikog naturaliste Schleichera
(v. 60-63) i lingvistikog geogr.tfa Gillierona (v. 1 55157) . Cenio je mnogo i amerikog lingvistu W. D. Whit
neya, osobito njegovo delo "The Life and Growth of Lan
guage" (v. 337n.) . Posebno se, meutim, oduevljavao
kazanjskom kolom (193-197) . Postoje podaci da je svo
jim uenicima govorio o originalnosti i znaaju ideja Bau
douina de Courtenay i Kruszewskog, istiui da je teta za
lingvistiku Zapada to slabo prati njihov rad 7. Saussure je
inae bio zainteresovan i za razvoj drugih, nelingvistikih
disciplina, naroito sociologije: Durkheimovc teorije osta7 Saussureova pisma upuena Baudouinu de Courtenay uva
ju se danas u I.enjingradu (v. referat N. A. Sljusareve: "Mesto F.
de Sossjura v razvitii sovremennoj lingvistiki", X'h International
Congress of Linguists: Abstracts of Papers, Bucharest, August 28
- September 2, 1967, na str. 342) .
167
vile su na njega dubok utisak H. Oekivalo bi se da je Saus

sure, kao uenik mladogramatiara, apoeo svoju nau
nu karijeru idui u osnovnoj konce p ciji jezika i metodo

loki za stopama svojih uitelja. To se, meutim, nije do
godilo. Ve prvi njegov rad 9 po kazu je izvanrednu samo
stalnost naunog postupka : jezike pojave sc posmatraju
u ukupnosti svojoj, tj. u sistemu, to j e imalo znaaj revo

lucionarnog podviga na polju lingvi5tike metodologije .
Godina
1878 . kada je iza la ova studija mladog studenta

("Memoire sur le systeme primitif des voyelles dans les
langues indoeu ropeennes") ostaje nezaboravan datum u
istoriji nuke o jeziku10

252. Saussure-s tudent imao je neobinu hrabrost da
se uhvati u kotac sa komplikovanoU starog indoevrop
skog vo kalizma. Do njega, za nauku ; e odnos dugih indo
evropskih vokala prema kratkima izgledao nereiv pro
blem. Polazei od toga da je sve u je:tiku meusobno po-
11 Emile Durkhe im (1858-1917), pozn ati francuski sociolog,

naglaavao je, pored ostalog, da kolektino miljenje , koje je
bezlino, i stoga nesubjektivno, ima dalekO vei znaaj u izgrai
vanju opteljudskog saz nanja od individu lnog miljenja. Kolek
tivno miljenje ne samo da je po vrednos li iznad individualnog,
ve individualno od njega zavisi - razvija &e direktno pod njego
vim impulsima. Odjeci ovog shvatanja pris Utni su u Saussureovoj
teoriji o odnosu jezika kolektiva ("langue") prema individualnom
jezikom ostvaren ju ("parole'') - v. 266.
9 Pisan kad je Saussure imao dvadese t i jednu godinu i bio
jo studen t lajpcikog univerzit eta.
10
Mada je sam rad objavljen s podatkom od 1879. godine, godi
na 1878, kada su Saussureovi rezultati ve stekli odgovarajui pu
blicitet u lingvistikoj javnosti, rauna se kao znaajan datum u
istoriji lingvistike (v. ta o tome kae A. MeilJet u Portraits of Lingu
stics U , na str. 93) .
168
jezika ispitivanja
u XX veku
vezano, da postoji neka osnovna struktura koja objedinju

je gramatike forme istoga sistema u celinu, Saussure je
izneo svoje originalno objanjenje ove lingvistike zago
netke koje bi se, ukratko, sastojalo u sledeem .
Kao to j e dokazano, indoevropski jezici s u imali pose
ban odnos alternacije kratkih vokala: e l o l 0 1 1 (u slogovima
kao; derk l dork l drk, isp. grko : derkomai l dedorka l
edrakon). Treba pretpostaviti, tvrdio je Saussure, da je in
doevropski glasovni sistem, pored nama poznatih glasova,
sadravao i jedan kasnije izgubljeni glas nepoznate vred
nosti (Saussure ga belei sa A) koji je svojim prisustvom,
u slinim fonetskim kontekstima, uslovljavao slian niz al
ternacija: dheA l dhoA l dtA kao derk l dork l drk. Ie
zavanje tog tajanstvenoga A dovelo je, prema zakonima in
doevropske fonetike, do karakteristinog duljenja odgova
rajuih kratkih vokala, odnosno do pojave vokalskog ele
menta tamo gde je vokal dotle nedostajao: izmedu konso
nanata namesto 0 (u grkom je recimo, dolo do odnosa:
dhe 1 dh6 1 dhe; isp . : tithemi 1 thomos 1 thet6s).
Ubedljiv nain na koji je Saussure izneo i obrazloio svo
ju teoriju ostavio je na savremenike dubok utisak. Ne manje
je uzbudila lingvistiku javnost injenica da je, prilikom is
traivanja hetitskog jezika12, otkriveno prisustvo specifi
nog grlenog glasa upravo u onim pozicijama za koje je
Saussure vezivao pojavu tajanstvenog "'A. Tako je nauka
imala prilike da se uveri u ispravnost Saussureove teorije 13.
11 0
odsustvo vokala.
Jedan od najarhainijih indoevropskih jezika, nepoznat u
Saussureovo) vreme.
n Ve je 1927. godine (u studiji "a indoeuropeen et J:t hittite",
Symbolae Grammaticae in honorem joannis Rozwadowski l ,
Krak6w 1927, 95-104) poljski naunik). Kurylowicz ukazao n a ne12
169
253. Saussureovi osnovni pogledi na jezik izloeni su u

knjizi "Cours de lingustique generale" objavljenoj 1916.
god. pod njegovim imenom. Sam Saussure, meutim, ovu
knjigu nije napisao. Ona je izraena posle njegove smrti, po
bclekama njegovih uenika, duboko odanih uspomeni i
idejama velikog uitelja 14 Kao to je kasnije R. Gode l doka
zao (v. 268) , knjiga sadri jednu verziju Saussureovih shva
tanja koja ne odgovara apsolutno onome to je on izlagao o
jeziku tokom svojih univerzitetskih predavanja i u r..t.Zgovo
rima sa uenicima. On npr. nije onoliko insistirao na stro
J-tOm razlikovanju govora pojedinaca ("parole") od jezika ko
ji je svojina cele zajednice i koji, nalazei se u govornoj sve
sti svakog pojedinca, regulie konkretnu strukturu indivi
dualnog govor.t ("langue") . Mada je zaista ukazivao na po
trebu da se ta dva pojma u jezikom fenomenu teorijski pre
dzno razgranie, Saussure je istovremeno bio svestan toga
da je u praksi ovakvo precizno razgraniavanje neizvodljivo .
S druge strane, u knjizi su blee izloena neka shvatanja na
kojima je Saussure ivlje insistirao. Naroito je (po kompe
tentnoj oceni Godela) nedovoljno prikazano Saussureovo
oduevljenje za matematiko prilaenje jeziku: govorei o
organizovano; strukturi jezika Saussure je (i ovde opet prvi)
naglaavao da se adekvatni opis ovakve strukture moe po
stii tek uvoenjem matematikih formula u analizu. Izlaga
nje u knjizi trpi od toga to se, bez neophodnih uputstava
posrednu vezu izmeu indoevropskog a i hetitskog h. Najveu po
pularnost, meutim, Saussureovom doprinosu dao je u ovom slu
aju tek rad Danca H. Hendriksena koji je objavljen u Kopenhage
nu 194 1 : "Untcrsuchungcn uber die Bedeutung des Hethitischen
fur die Laryngal-Theorie" (Dct kgl. Danske Vidensk. Selskab. Hist.
- filolog. Medd . , 28, 2) .
14 Knjigu su redigovali Ch. Bally i A. Sechehaye.
170
samog autora, nisu mogla ukloniti izvesna ponavljanja, ne

sigurna izlaganja, ponekad i protivurena tvrenja.
Bez obzira na sve neravnine teksta i na pojedina (pod da
tim uslovima neizbena) odstupanja od autentinosti (sve
dena, uostalom, na promaaj u nijansi, u jaini naglaska, ali
ne i u sutini ideje) , knjiga "Cours de lingustique generale"
je, odigravajui misionarsku ulogu u lingvistici, donela
Saussureu dragocenu slavu onoga od koga je zapoelo novo
doba. Na onome to je ona kazala (bez obzira koliko ba zai
sta Saussureovim glasom) izrastale su nove generacije, nove
teorije, nova dela. O njoj se disku tovalo, sa njome saglaava
lo, od nje razilazilo u miljenju . Saussureova teorija za lin
gvistiku to je - ova knjiga.
254. Saussure se pre svega interesovao za to ta je jezik
kao predmet naunog prouavanja: kako ga razumeti i ka
ko mu prilaziti. Da bi svoje ideje o tome to ivlje i nepo
srednije ilustrovao, Saussure se posluio duhovitim pare
enjem s igrom aha.
255. Za igru aha uzimaju se figure koje mogu bili izra
ene od vrlo razliitog materijala. Izbor materijala je pro
izvoljan. Obavezna je jedino vrednost koja se figurama u
igri pridaje. Tako i u jeziku : hoe li re voda predstavljati
imenicu, ili predlog, ili glagol, ili bilo drugo ta, zavisi od
znaenja koje je vezano u datome jeziku za glasovni sklop
voda. Znaenje ne biva uslovljeno samim sazvu jem rei,
ve poloajem koji ona, u svojstvu jezikog znaka, zauzi
ma u okviru celokupnog jezikog sistema.
ahovskim figurama rukujemo po odredenim pravili
ma igre koja treba potovati. Nedoputeno je menjati u to
ku igre jednom utvrenu vrednost figura. Slino stoji sa
jezikom. Konkretan spoj glasovne sa znaenjskom stra
nom jezikog znaka varira od jezika do jezika, to znai da
je nastao u igri sluajnosti, proizvoljno. Ali jednom utvr-
171
den - taj se spoj ne moe menjati, obavezan je. U tom je

smislu, dakle, svaki jeziki znak s jedne strane proizvoljan,
s druge - obavezan.
Pojave kao to je jeziki supletivizam ( = povezivanje
dveju po s azvu ju neodgovarajuih formi u jedinstven si
stem oblika - npr. u srpskohrvatskom : ovek jd. (ljudi mn.)
imaju takoe svoju paralelu u ahovskoj igri. Izgubi se, reci
mo, jedna figura. Moemo mesto izgubljenog piona u potre
biti naprstak, gumu, bilo ta - glavno je zapamtiti da e taj
novi predmet, specifian po obliku, imati u igri vrednost
izgubljene figure.
256. Svaki potez u igri stvara novu situaciju na ahov
skoj tabli. Ali svaka "nova situacija" ostaje dosledno u skla
du sa pravilima igre. Vremenom sc dogaaju i razliite je
zike promene. A realizacija tih promena ostaje dosledno
u okviru onoga to odgovara uvek istim principima po ko
jima se uspostavlja fenomen jezikog znaka.
257. Svaki potez ahovskog igraa kree samo jednu fi
guru. Posledice meutim, koje nastaju mogu biti od spo
rednog znaaja za glavni tok igre, ali mogu biti i odluuju
e. Tako i u jeziku: pone jedna jezika promena, razvija
se, okonava se; u krajnjem rezultatu ona moe doneti ili
samo prekrajanje detalja, ili bitnu promenu u sistemu .
258. Svaki potez stvara novo stanje na ahovskoj tabli.
Svako novo stanje ima svoje zakone. Preanji raspored,
pre uinjenog poteza, nema vie znaaja; bitno je ono to
je sad, to treba posmatrati i ocenjivati. Nije u sutini druk
ije ni s jezikom : pogled na jeziku stvarnost u preseku
jednog razvojnog trenutka pokazuje uvek jedinstvenu
ukupnost meusobno povezanih fakata; ovo posmatrano
(aktuelno) stanje ispoljava se nezavisno od ranijih stanja
istoga jezika, sagledanih iz evolutivne perspektive.
172
259. Svaka ahovska figura ima svoju vrednost prema

pravilima igre, ali u igri figure dolaze u razliite poloaje
jedne prema drugima. Ti im poloaji daju nove vrednosti
(nije svejedno npr. da li je jedan pion u takvom poloaju
da moe napasti protivniku figuru ili je van borbenih lini
ja) . I konkretna vrednost jezikih jedinica biva odreena
njihovom aktuelnom upotrebom (jedna je komunikativna
vrednost srpskohrvatskog a u ulozi veznika, druga u obe
leavanju genitiva jednine: zida).
260. Najvei znaaj za razvoj modeme lingvistike imale
su Saussureove konstatacije o jeziku kao organizovanom
sistemu, o drutvenoj funkciji jezika, o potrebi da se, i
teorijski i praktino, razlikuju dva osnovna pravca jezikog
ispitivanja (v. 23 7) . Razvijajui svoje poglede o ovome,
Saussure je, pored ostalog, ukazao na sledee.
261 . Jezik je sistem znakova meusobno povezanih ta
ko da vrednost jednog znaka biva uslovljena prisustvom
ostalih. Jeziki sistem je, u stvari, zasnovan na opozicija
ma, tj . na meusobnom suprotstavljanju jezikih znakova.
262. Jeziki znak je kompleksne prirode. To je spoj
glasovnog fenomena kojim se neto oznaava (signifiant)
sa znaenjskim, tj . sa oznaenim pojmom (signifie). Iz raz
rade odnosa signifiant l signifie izrasla je nova lingvistika
grana - semiologija ( = nauka o jezikom znaku, v. 422) .
U vezi s tim se mnogo diskutovalo, i jo se diskutuje, o p i
tanjima (koja je Saussure pokrenuo, v. 436) proizvoljno
sti odnosno obaveznosti jezikog znaka.
263 . Upotreba jezikog znaka nije obavezno implicirana
njegovim znaenjem. Francuska re redouter npr. nee se
upotrebiti u svim situacijama kojima odgovara njeno znae
nje "bojati se" : pored nje postoje u jeziku i izrazi craindre i
avoir peur koji su, znaei isto, odomaeni u odreenim
sluajevima; samim tim polje upotrebe rei redouter ne po-
173
kriva te sluajeve. Upotrebna mo rei naziva se njenom
vrednou (va/eur). Radi upoznavanja prirode jezikog

znaka neophodno je, pored znaenja, prouiti i njegovu
vrednost.
264. Ljudski govor je fenomen linearnog tipa u tome

smislu to se svaki element od kojeg je sazdan izgovara
pojedinano u vremenu: sainjavaju ga jedinice sukcesiv
no upredene u govornu nit. Lingvistiko ispitivanje treba
da ima u vidu ovu injenicu pre svega u odnosu na jezi
ku jedinicu: njena vrednost biva obavezno stilizovana u
kontaktu sa neposrednim okruenjem (prema kontekstu).
265. Psiholoke kategorije kao to su analogija i (naro

ito) asocijacija intenzivno utiu na jeziki razvoj. Lingvi
stika treba da ukljui u krug svojih neposrednih intereso
vanja problem dometa i oblika takvih uticaja.
266. jezik (langue) je svojina kolektiva, a pojedinac ga

neposredno ostvaruje govorom (parole). Govorne realiza
cije odgovaraju u principu normama koje namee jezik svojina kolektiva. Pa ipak, sam in govora daje mogunost
za naruavanje aktuelne jezike norme: pojedinac zapo
ne neku promenu, ona se dalje uoptava podraavanjem,
dok se konano ne uvrsti u inventar standardnih jezikih
karakteristika.
267. Jezik sc moe prouavati u dva pravca: sinhroni

no i dijahronino. Sinhronija obuhvata jezika stanje u
nekom datom trenutku, dijabronija jednu fazu jezike
evolucije. Jezik posmatran u sinhroninom preseku mani
festuje se kao organizovani sistem koji ivi u jezikoj svesti
datog kolektiva. Dijahronino se ispitivanje, naprotiv, tie
sukcesivnih jezikih pojava, nesadranih u istoj jezikoj
svesti istih govornih predstavnika, koje se samo smenjuju
ne obrazujui izmeu sebe sistem. Pri jezikoj analizi tre
ba uvek strogo voditi rauna o razlici izmeu dijahroni-
174
nog i sinhroninog fenomena. Dijahronina (ili dinami

na) lingvistika tie se istorije jezika; opis jezikog stanja
pripada sinhroninoj (ili statiko}) lingvistici.
268. Knjiga "Cours de linguistique gem!rale" (Geneve
1916) doivela je nekoliko izdanja i prevoena je na razli
ite jezike. Poslednje izdanje na francuskom jeziku obja
vljeno je 1973. u Parizu, kritiki priredio Tullio de Mauro.
Pod naslovom "Ferdinand de Sosir. Opta lingvistika.. ob
javljena je ova knjiga i na srpskohrvatskom (Beograd
1969. izd. Nolit) u prevodu Sretena Maria (koji je dao i
predgovor: 11Sosirova lingvistika i misao o oveku", str. 941) . Ocenu autentinosti njenih saoptenja o Saussurea
vim naunim stavovima daje Robert Godel u 11Les sources
manuserites du Cours de linguistique generale de F. de
Saussure" (Societe de publications romanes et franaises
LXI, Geneve - Paris 1957) . Sedamdesetih godina ugledni
istoriar lingvistike E. F. K. Koerner izdao je dve znaajne
knjige: "Ferdinand de Saussure. Origin and Development
of his Linguistic Thought in Western Studies of Language .
A Contribution to the H istory and Theory of Linguistics..
( = Schriften zur Linguistik, herausgegeben von Prof. Dr. Pe
ter Hartmann, Konstanz, Band 7), Braunschweig 1973 ; "Bi
bliographia Saussureana. 1870-1970: an Annotated, Classi
fied Bibliography on the Background, Development and Ac
tual Revelance of Ferdinand de Saussure's General Theory
of Language", Metuchen, N. J. Scarecrow Press, 1972.
Za istoriju razvoja Saussureovih pogleda na jezik intere
santna je studija R. Godela ''Cours de linguistique generale
(1908-1 909) . Introduction" (CFS 1 5 , 1957, 3-103) . koja iz
lae materiju jednog Saussureovog optelingvistikog kur-
Pravci
175
lingvistici I
sa (po belekama triju Saussureovih studenata, najvie A.

Riedlingera). R. Jakobson je izneo neke dosada nepoznate
podatke o Saussureovoj koncepciji foneme u studiji: "Saus
sure's unpublished reflections on phonemes", Cahiers Fer
dinand de Saussure
26, 1969, 5-14.
O vanoj teorijskoj distinkciji pojmova "langue": "paro

le", ne samo kod Saussurea nego i kod nekih drugih lingvi
sta, kompetentno govori sovjetski autor T. S. aradzenidze
u knjizi "Problemy vzairnootnoenija jazyka i rei", Tbilisi
1971. Terminologiju Saussureove kole prikazuje R.
Engler:
"Lexique de la terminologie saussurienne", Utrecht 1968.
Kritiku analizu teorije izloene u "Cours de lingusti

que gm!rale" daje R. Wells u "Saussure's System of Lin
guistics" (Word, t.
3,
1-2, 1947, 1-31).
V. i studiju Ranka
Bugarskog: "Lingvistika Ferdinanda de Sosira", Izraz VII

(novembar),
1966, 467-480.
U Portraits of Linguists II v. biografske podatke koje
87-91),
100-110).
daju: R. Gauthiot (str.

Streitberg (str.
A. Meillet (str.
enevska
269.
92-100)
i W.
kola
enevskom kolom naziva se lingvistika izrasla iz
Saussureovog uenja, a definitivno stilizovana studijama

njegovih uenika, posebno Charlesa Ballyja
(1865-1947),
takoe enevskog profesora opte lingvistike i Saussureo

vog neposrednog naslednika. Osim Ballyja isticao se svo
jim radom na optelingvistikim problemima i Albert Se
chehaye
(1870-1946),
zainteresovan u prvom redu za od
nos psiholokog i jezikog (u oblasti reenikog fenome

na). Danas je najreprezentativnija linost kole Henry Frei
(ro.
1899),
iji se radovi tiu teorije sintaksikih odnosa.
176
270. kolu u celini odlikuje izrazita orijentacija prema

studijama emocionalnog (afektivnog) u jeziku, dosledno
opredelfenje za sinhroninu lingvistiku (v. 267) , poto
vanje teorijskog aksioma o drutvenoj funkciji jezika i o
tome da se jezik manifestuje u vidu organizovane celine '
s is tema. U prouavanju emocionalnog (stilistikog) kola/
je postigla lepe rezultate. Njen razvojni tok ostao je, me
utim, za poslednje tri decenije, uglavnom po strani od
glavnih dogaaja na polju lingvistike metodologije.
Klasian oblik enevske kole sadran je u lingvistiko;
teoriji Ch. Ballyja.
27 1 . Bally je poznat, pre svega, _kao osniva racionalne
stilistike, ispitivanja onih jezikih izraza koji otkrivaju emo
cionalnost uopte, bez udubljivanja u problem estetskog i
individualnog. Materijal za ovakva ispitivanja uzimao je
Bally iz francuskog i nemakog (vladao je izvrsno ovim je
zicima) gradei na sistematskom poreenju svoje najzna
ajnije opservacije iz oblasti ovako shvaene stilistike .
272. Mnogi Ballyjevu lingvistiku nazivaju afektivnom:
ona polazi od uverenja da je svaki iskaz impregniran ne
im linim, emocionalnim (tako i ne postoji, u stvari, ree
nica koja ne bi bila modalna) . Bally je u ovome jednomi
ljenik pojedinih predstavnika francuske kole (kao to je
npr. Vendryes, v. 168) .
273 . Usvajajui Saussureov princip razlikovanja pojma
jezik (langue) od govornog fenomena Bally je razradio
svoju poznatu teoriju o aktualizaciji.
Rei same po sebi odreuju sasvim uoptene, nekonkre
tizovane (virtuelne) pojmove. Govor se, meutim, odnosi
na konkretne pojave. Pretvaranje jezika u govor obeleeno
je prebacivanjem virtuelnih (apstraktnih) pojmova u poj
move o konkretnim pojavama (npr. sestra znai uopte po
jam o linosti u odreenom srodstvu s nekim, ali dok ne
177
pone pravi govor ta re ostaje nevezana za realno bie ; tek

se u govoru razabira, iz same situacije ili stoga to govorno
lice upotrebi odreeni atribut - moja, tvoja i sl. - o kojoj se
osobi radi) . Proces aktualizacije tie se prelaska jezika u go
vor, tj. prebacivanja apstraktnog (virtuelnog) u realno (ak
tuelno) . Sva sredstva koja u jeziku slue za prebacivanje poj
mova iz sfere virtuelnog u oblast aktuelnog nazivaju se ak
tualizatorima. Aktualizatori su npr. prisvojne zamenice
(isp. razliku u odreenosti pojma kosa u spojevima moja
kosa i plava kosa) . Produbljujui svoja ispitivanja na ovoj
strani, Bally je zapoeo interesantne studije o oblicima de
terminacije u sintaksi, ija je tradicija i kasnije nastavljena
(najvie u radovima H. Freia) .
274 . U vezi sa pojavama koje prate realizaciju govora
Bally je ispitivao i funkciju rei (teorija o transpoziciji od
nosi se na uoavanje principa po kojima rei u reenici
dobijaju okazionalne slube koje mogu, tokom vremena,
biti definitivno stabilizovane - isp. srpskohrvatskog mlada
u znaenju nevesta) .
275 . Interesovanje za funkciju odvelo je Ballyja u prou
avanje sintagmi (spojeva rei u reenici) . Tu je on zastu
pao teoriju binarizma: shvatanja o tome da su odnosi u
sintagmama binarni - poivaju obavezno na vezama izme
u dva reenina lana (Bally je poimao kao sintagmu sva
ku dvojnu vezu rei pa i samu reenicu; ovo poslednje
izazvalo je mnoge naune diskusije) .
276. Najvanija Ballyjeva dela: "Prcis de stylistique",
Geneve 1905; "Traite de stylistique franc;aise" (Heidelberg
1909; I I I izd. Geneve-Paris 195 1) ; "Le langage et la vie"
(1913; III dopunjeno izd. 1935) ; "Linguistique generale et
178
linguistique fram;aise" (I izd. 1932; IV dopunjeno i revidi

rano izd. 1965, Bern) . Bibliografske podatke o Ballyju da
je J. Vendryes u Portraits of Linguists II (str. 188-20 l) .
V. : J. Vendryes "L'oeuvre linguistique dc Charles Bally",
CFS 6, 1946/47, 48-62.
V. i: A. Sechehaye, "Programme el melhodes de la lin
guistique theorique", Paris 1908, i "Essai sur la structure
logique de la phrase", Paris 1926; H. Frei, "Criteres dc
delimitation", Word 10, 1954, 1 36- 145, i "Caracterisation,
indication, specification", For Roman jakobson, 161-168 .
Fono loka epoha
lingvistici
Pretee fonologa
277. Fonologija 15 je nauka o fonemama l(', lj . o glasovi
ma u funkciji jezikih znakova koji omoguavaju sporazu15 Termin Jono/ogija upotrebljava se ovde u znaenju koje
mu daje praka kola (v. 3 1 5) . Sa tim znaenjem javlja sc ovaj
termin danas manje vie u svim evropskim jezicima sem u engle
skom i kod predstavnika francuske lingvistike kole (v. 281) .
Odgovarajui ameriki termin je fonem ika (phonemics).
16 Termin je adaptacija grke reiphon em a ( = zvuk) . Predloio
ga je francuskom Lingvistikom drutvu (Socit de Linguistique)
fonetiar A. Dufriche-Desgeneues (s tim da novi termin zameni do
tadanji francuski izraz "son du langage") . Poznati latinista L Havet
je prihvatio Dufriche-Desgenettcsov prcdlog i poeo se sluiti no
vim terminom. Od njega je rcfonema (francuski phonimw) prela
Saussureu, to joj je osiguralo irok publicitet u lingvistikim
krugovima. U slovenski svet je izraz fonema uveo prvi put pred
stavnik kazanjske kole - Kmszewski (v. 1 93) . Nijedan od pome-
179
mevanje. Uloga foneme je distinktivna: slui obeleava

nju razlike u znaenjima (razlika npr. spcskohrvatskih rei
rob i bob obeleena je fonemskom opozicijom r l b).
278. Ideja o neemu to priblino odgovara dananjem
pojmu foneme bila se pojavila jo vrlo davno, u indijskoj
gcamatiacskoj sredini (v. 19) . Meutim, ona je ostala
bez uticaja na razvoj lingvistike misli drugde u svetu .
279. Englez Henry Sweet (1845-1912) i Francuz Paul
Passy (1859-1939) ukazivali su na potrebu da se pri analizi
uoavaju one izgovome karakteristike glasova koje direkt
no doprinose raspoznavanju znaenja rei. Iako su radovi
ovih fonetiaca zapaeni od savremenika (posebno je
Sweet uticao na modernizaciju lingvistikih ideja u Engle
skoj i Americi) , epoha fonologije je u njima samo nagove
tena, ne i zapoeta.
280. Izuzetnu figuru u lingvistikom svetu predstavlja
vajcacski dijalektolog jost Winteler (1846-1929) koji je
praktino, u opisivanju dijalekatskog glasovnog inventara,
jo 1876. god. , primenio fonoloke kriterije 17 Ali njegov
pionirski cad savremenici nisu dovoljno primetili; tek mu
je mnogo kasnije odato zaslueno priznanje .
28 1 . God. 1878. F. de Saussure (v. 251) je objavio cad
"Memoire sur le systeme primitif des voyelles dans les lan
gues indoeuropeennes" u kojem upotrebljava tenn in fone
ma (phoneme). Njime Saussure odreuje element fooolo
kog sistema koji se, ma kakva bila njegova konkretna artiku
lacija, jasno izdvaja od ostalih elemenata. Kasnije je, meu
tim, Saussure uveo i psiholoke kriterije u definiciju fonen utih lingvista nije terminu davao onu vrednost koju on ima danas
u strukturalnoj lingvistici.
17 U studiji: "Die Kerenzer Mundart des Kantons Glarus in ihren
Grundziigen dargelegt", Leipzig 1876.
180
me. Francuska kola (v. 165) je iz tih njegovih kasnijih in

terpretacija prihvatila ideju o fonemi - lingvistikoj jedinici
u smislu auditivno-fiZiolokog, psiholokog i funkcionalnog
kompleksa koji moe biti realizovao kao zvuk, ali ne mora
(glavno je da uvek postoji u svesti govornih predstavnika) .
Ovakva koncepcija razlikuje se od dananjeg shvatanja poj
ma foneme.
282. Najznaajniju ulogu u pripremanju terena fonolo
giji odigrali su predstavnici kazanjske kole (v. 193196) , Baudouin de Courtenay i njegov uenik M. Krus
zewski, ija su gledita o jeziku dobro poznavali i posebno
cenili osnivai fonologije - praani (v. 3 1 5) .
Baudouin de Courtenay se jo sedamdesetih godina ja
sno izjanjavao o tome da glasovne vrednosti bivaju isko
riavane za diferenciranje znaenja 1". Kruszewski (oko
osamdesete) 1 9 , razraujui njegovu ideju, insistira na to
me da su foneme fonetske jedinice sa posebnom funkci
jom u sporazumevanju. Meutim, ve 189420, Baudouin
de Courtenay naputa svoj dotadanji fonetski princip u
identiftkovanju pojma foneme. Pod uticajem psihologizma
u lingvistici svoga doba (v. 79-9 1), on se postepeno od
luuje za psiholoku definiciju foneme s tim da je do kraja
vrsto zastupa. U definitivnoj stilizaciji njegove ideje fonc
ma je mentalna slika glasa koja se, kao invarijantna kate-
1" V. : Wechsel des s (.s) mit ch in der polnischen Sprache",

Beitriige zur vergleichenden Sprachforschung VI, 1869,22 1-222.
19 U uvodu svoje teze o vokalskim alternacijama u Rig-Veda
ma, koji je posebno tampan 188 1 . pod naslovom: "Ober die La
utabwechslung".
20 U "Proba teorii altemacji fonetycznych" (Rozprawy Wydzia
lu Filologicznego Polskiej Akademii Umiejtnosci w Krakowie,
xx, 2 1 9-364) .
181
gorija, suprotstavlja varijabilnoj - konkretnoj ftziofoninoj

realizaciji mentalne slike, tj. konkretnome glasu21 Ovakvo
gledite je uglavnom saobrazno sa onim to je u nemakoj
nauci XIX veka formulisana kao odnos Sprachgebilde l
Sprechakt. Ono niukoliko ne odgovara savremenoj kon
cepciji foneme.
283 . Svi ovi pionirski napori, mada nisu direktno ozna
ili udaranje temelja fonologiji, ipak su uravnati puteve
razmiljanja o fonemi, tako da je, ve dvadesetih godina,
sazreo trenutak za rascvetavanje nove, znaajne lingvisti
ke discipline od koje je i lingvistika teorija i praksa imala
ozbiljnih koristi.
284. Izvrstan pregled prvih znaajnijih ideja o foncmi
pre praana, sa posebnim akcentom na kazanjskoj koli, da
je R. jakobson u "Kazanska szkola polskiej lingwistyki i jej
miejsce w wiatowym rozwoju fonologii" (v. 198) . V. i D.
jones, "The History and Meaning of the Term 'Phoneme' ",
London 1957.
Fonoloki principi Trubeckog
285. Zasluga za osnivanje fonologije pripada predstav

niku praana, velikom ruskom lingvisti Nikolaju Sergejevi
u Trubeckom (1890-1938) 22
21
U vezi s tim Baudouin de Counenay deli fonetiku na/izio

fonetiku nauka koja se bavi ispitivanjem konkretnih glasova, i
psibofonetiku, iji je predmet prouavanja mentalna slika glasa.
-
22 Trubeckoj je imao iroku lingvistiku kulturu. Svoj nauni

rad otpoeo je kao etnolog, ali se ubrzo zainteresovao za lingvisti-
182
Na uobliavanje fonolokih ideja Trubeckog presudno

je uticao, pre svega, njegov kontakt (kroz literaturu) sa shva
tanjima Saussurea (v. 195 i 282) o drutvenoj funkciji jezi
ka, o jeziku kao organizovanoj celini-sistemu, o glasu kao
specifinoj jedinici jezikog sistema. Uticala je zatim i njego
va aktivnost u Prakom lingvistikom serklu gde je, u estim
meusobnim naunim razgovorima predstavnika jedne zai-
ke probleme (od 1907. ispituje usamljene lingvistike grupe: pa

leosibirske i kavkaske jezike; jo kao gimnazist, pre mature, napi
sao je gramatiku i renik danas ve izumrlog kamadalskog jezika).
Lingvistiku je studirao kod istaknutog ruskog naunika Porezin
skog. Od 1913. je na studijama u Leipzigu kod mladogramatiara:
Brugmanna, Leskiena, Windischa. Kad je 191 5 . ahmatov objavio
rad "Oerk drevnejago perioda istoriji russkogo jazyka" u kome
osvetljava problem glasovnih promena u praslovenskom u duhu
uenja Fonunatovljeve kole, Trubeckoj je ovu studiju podvrgao
ozbiljnoj kritici (praslovenski, istie Trubeckoj, nije jedna jedin
stvena epoha jezikog razvoja; to je period koji je trajao najvero
vatnije oko 2500 god., to znai da je obuhvatao razliite slojeve je
zike evolucije; prema tome, svi jeziki fenomeni koji se pripisuju
praslovenskoj eposi ne pripadaju istom vremenskom periodu, o
emu se prilikom rekonstrukcije mora strogo povesti rauna). Kri
tika je imala velikog odjeka u ruskoj lingvistici; Trubeckoj se ve
tom prilikom afinnisao kao nauni autoritet. Od 1922. vodi slavi
stiku katedru u Beu. Neposredan kontakt sa slavistikom nije niu
koliko oslabio njegov interes za optelingvistike probleme, na
protiv. On sreuje i ispituje i dalje svoj materijal kavkaskih jezika, a
istovremeno sa panjom i oduevljenjem prouava teorije Bau
douina de Courtenay i Saussurea. Njegova aktivnost u prakom
serklu je od odluujueg znaaja i za sazrevanje njegovih original
nih fonolokih ideja i za razvoj prake kole u celini.- Opirniji po
daci o ivotu i radu Trubeckog nai e se u "Principes de phonolo
gie"- odeljak o autobiografskim belekama (redigovao Roman Ja
kobson, str. XV-XXIX, v. 298) .
183
sta izuzetno obdarene generacije, sazrela mnoga velika po

etna misao moderne lingvistike teorije.
286. Godine 1929. ve u doba svog saraivanja u Pra
kom serklu, Trubeckoj se prihvatio rada na istorijskoj fo
netici izumrlo g polabskog jezika. Njegovo iroko poznava
nje veoma razliitih (i neindoevropskih) jezika navelo ga
je tom prilikom na prva znaajna zapaanja o fonetskim si
stemima: u svima se jezicima glasovi odnose jedni prema
drugima kao da su lanovi jedne jedinstvene, organizova
ne celine - sistema; odnosi u tim sistemima mogu se pri
kazivati u vidu simetrinih shema. Ova njegova zapaanja,
ilustrovana konkretnim primerima, obeleavaju poetak
fonolokih studija u lingvistici. Time je ujedno teorijski
pojam jezikog sistema (za koji lingvistika zna jo od Saus
surea) dobio prvi put svoju metodoloku razradu.
287. Zasnivajui svoju teoriju o fonemi Trubeckoj je
poao od toga da je fonema jeziki znak: slui za raspo
znavanje znaenja rei i ne moe se, prema tome, zame
njivati drugim jezikim znacima bez posledica po znaenje
(p i b su u srpskohrvatskom dve razliite foneme; isp. po
sledicu zamene p sa b u sluaju pora l bora).
Glasovi se sastoje iz kompleksa akustiko-artikulacio
nih (v. 2 16) karakteristika. Sve te karakteristike nisu, me
utim, relevantne (= odluujue) za sporazumevanje, ve
samo neke od njih. Fonema je upravo onaj minimum aku
stiko-artikulacionih karakteristika koji biva iskorien u
procesu sporazumevanja23 (nadzubno n11 npr. u rei Ana
23 U vreme kada je Trubeckoj izgraivao ovakvu koncepciju fa
neme, o fonemi je govorio i ugledni engleski fonetiar Daniel Jo
nes (1887-1955) . Zajonesa je to "familija glasova": poredei sve iz
govorne varijante jednog glasa u datom jeziku, on izdvaja bitne i
nebitne izgovome karakteristike, gledajui u sumi bitnih karak-
184
je jedan fonetski fenomen zadnjonepano n2 u Anka dru

gi; u fonolokom smislu to je, meutim, ista fonema n, sa
konkretnim realizacijama koje uslovljava neposredna fo
netska okolina: fonema n reprezentuje samo one akusti
ko-artikulacione osobine koje su podjednako zastupljene
i u n 1 i u n2) . ta je u kojem sluaju relevantno a ta nije,
utvruje se poreenjem konkretnih fonetskih kontrasta.
U govornoj praksi fonemske se vrednosti raspoznaju
automatskom selekcijom relevantnih akustinih efekata
od irelevantnih prema poznatim kriterijima (automatski
ovde znai podsvesno: kriteriji po kojima se vri selekcija
bitnog od nebitnog lee u oveku, naueni zajedno s jezi
kom) . ta je u kojem sluaju relevantno, a ta nije - to varira
od jezika do jezika. Poto su selekcioni kriteriji naueni po
normama poznatog jezika, to u iznenadnom kontaktu sa
novim jezikom, kojem ovek jo nije priuen, identifikacija
fonemskih vrednosti stranog jezika nije uvek pouzdana (Sr
bin teko u poetku pogodi izgovor engleskog th jer u svo
me jeziku nikad ne izdvaja kao bitne one artikulaciono
akustike momente koji ovde imaju relevantan znaaj; ne
ki Nemci nisu u stanju da u izgovoru razlikuju zvune od
bezvunih glasova, pa Be ispada Pe, dobro - topro i sl. , i
to sve zato to u svom maternjem jeziku ne pridaju rele
vantan znaaj razlikovanju zvunosti konsonanata; itd.) .
288. Sva ovakva i slina zapaanja, koja neposredno pro
istiu iz fonoloke teorije Trubeckog, dobila su tokom vre
mena iru razradu koja je omoguila, pored ostalog, razvija-
teristika specifinost fonemske jedinice. Njegova ispitivanja nisu

daleko od onoga to ulazi u fonoloki program prake kole, ali su
vrena bez potrebne metodoloke rigoroznosti. Ostajui i dalje
dosledan ovakvim gleditima, jones ih je najpotpunije izloio u
svojoj knjizi "The Phoneme: it's Nature and Use", London 1950.
185
nje naunih saznanja (s izvanredno korisnom primenom u

ivotnoj praksi) o tome kako se jezici ue, kako se najbo
lje i najbre ui, ta su sve govorne mane i s koje im stra
ne treba prii u naporima da ih odstranimo, i slino.
289. Trubeckoj je prvi odredio i odnos invarijantne je

zike jedinice - fonema prema njenim konkretnim (i vari
jabilnim) glasovnim realizacijama.
A) Ako se dva glasa istoga jezika ne mogu meusobno

zamenjivati u istovetnom fonetskom kontekstu bez tete
po znaenje rei, onda su u pitanju realizacije dveju po
sebnih fonema (npr. opozicija p l
b u reima pop l bob);

B) Ako se dva glasa mogu zamenjivati u svim poloaji
ma bez tete po znaenje rei, onda nisu u pitanju dve

r-.lZliite foneme ve fakultativne varijante iste foneme
(npr. pojava individualnog vrskanja, pa nazalni izgovor
pojedinih glasova u kijavici, pa izgovaranje grlenog
sto standardnog srpskohrvatskog, apikalnog
r me
r i sl.);
C) Ako u datom jeziku dva glasa, srodna po artikulacio

no-akustikim osobinama, ne mogu nikada stojali u istom
fonetskom kontekstu, onda ih treba smatrati kombinato
rinim varijantama24 iste foneme (odnos pomenutih n1 i
n1 u reima Ana i Anka).
290. Kao to se iz izloenog moe zakljuiti, odrediva
nje pojma varijante u odnosu na fonemu zahteva uoava
nje znaaja
distribucionog momenta: kakve sve poloaje
fonema moe zauzimati u govornom lancu i kakve to di

rektne veze ima sa konkretnim karakteristikama datog fo
nolokog sistema.
291 . Foneme jednoga jezika suprostavljaju se medu so

bom po odreenim glasovnim kontr-.tStima; one, dakle,
24 Kombinatorine varijante se danas ee nazivaju, po ame
rikoj terminologiji, alofonama.
186
jezika ispitivanja
XX veku
stupaju u opozicije obeleene prisustvom odnosno odsu

stvom odreenih artikulaciono-akustikih momenata.
292. Velike su zasluge Trubeckog i na polju teorije
opozicija. U svome kapitalnom delu "Grundziige der Pho
nologie" Trubeckoj je pokazao kako sc klasifikacija fonem
skih opozicija moe izvoditi s obzirom na cco sistem i s
obzirom na odnos koji postoji izmeu lanova date opozi
cije. Mnoge su njegove opservacije kasnije korigovane,
dopunjene ili prevazienc, ali je neosporno da se osnovi
ca njegove teorije vrsto dri i da e i u oceni budunosti
ostati kao dragocen temelj moderne lingvistike.
293. Trubcckoj je na primer, pored ostalog, uoio da
su u jezicima najvanije tzv. binarne opozicije. Binarne
opozicije se manifestuju u nizu paralelnih obr.J.Zovanja
uslovljenih istim fonolokim kriterijima; identifikacija tih
kriterija objanjava strukturu samog fonolokog sistema o
kojem je re (u srpskohrvatskom, recimo, odnos zvunog
prema bezvunom izgovoru konsonanata ispoljava sc kao
distinktivni faktor u mnogo sluajeva: d l t, b l p, g l k,
l .. . ; iroka primena kriterija za ovakvo ra7Jikovanje isto
vremeno potvruje njegov znaaj u srpskohrvatskom kon
sonantskom sistemu). Brojnost paralelnih ( = po istom
kriteriju) obrazovanja binarnih opozicija objanjava se da
nas optom jezikom tenjom za ekonomijom distinktiv
nih faktor.t ( = jednom uspostavljena distinkcija tei da se
rasprostre na to vei broj sluajeva). Naroito se lako re
produkuju u jeziku jednom uspostavljeni ovako prosti bi
narni odnosi kao to je r.tZlikovanjc konsonanata po zvu
nosti (u nekim srpskohrvatskim dijalektima npr. opozicija
zvunost l bezvunost protee se kao distinktivni faktor na
jo jedan deo konsonantskog sistema: bezvuno e, prvo
bitno bez parnjaka, dobija prema sebi zvuni korelat dz
shodno ve postojeim odnosima u sistemu).
187
294. Povodom ovih prostih binarnih odnosa Trubeckoj

obeleenog (markiranog)
prema neobeleenom (nemarkiranom) : u sluaju kao to je
npr. suprotstavljanje po zvunosti (b l p) oba lana imaju
iste fonetske karakteristike, a obeleeni (b) jo i jedno speci
je govorio i o principu opozicije
fino obeleje vie (zvunost) , koje nedostaje neobelee

nom.
295. Ova ideja Trubeckog o odnosu obeleeno l neobe

leeno bila je od izuzetnog znaaja kao teorijski princip na
kojem je izgraena mnoga plodonosna ideja u modernoj
lingvistikoj metodologiji. Drugi znameniti praanin, Ro
man Jakobson (v. 299) , posebno je razradio kriterij
obeleenost l neobe/eenost demonstrirajui njegovu pri
menu i na drugim jezikim nivoima, viim od fonolokog
(prvi put u svojoj poznatoj studiji "Zur Struktur des rus
305n.) 25
sischen Verbums", v.
296. Trubeckoj je utvrdio da jezike opozicije ne mora

neutra
lizuju.
Neutralizacija nastupa kad u nekom poloaju ne mogu
ju biti konstantne; pod izvesnim uslovima one se
stajati oba lana opozicije ve se mesto njih pojavljuje samo

jedna fonetska vrednost (frubeckoj je naziva arbifonemom)
kojom je predstavljen zajedniki fonetski koeficijent datih
vrapca
vrabac): zbog zakona o jednaenju po
dveju fonema. Do neutralizacije dolazi npr. u obliku

(prema osnovnom
2s
Radi ilustracije Jakobson je upotrebio materijal ruskog jezi
ukazujui na razliku u upotrebi rei te/ka (= ensko tele)
prema rei telenok (= tele uopte) : te/ka je obeleena forma, jer
se odnosi iskljuivo na enski rod, telenok je neobeleena - od
nosi se, dodue, u prvom redu na tele mukog roda, ali se moe
primeniti i na sluajeve kad je stvarno enski rod u pitanju, sa
mo ako se na identifikaciji toga roda ne insistira.
ka
188
zvunosti opozicija b lp je ovde neutralisana tako da su obe

foneme reprezentovane istom glasovnom vrcdnoup.
297. Fonolokc opozicije izraene su vokalskim, konso
nantskim i prozodijskim elementima (prozodijski elemen
ti = pojave koje se odnose na intonaciju, akcenat, duinu
i kratkou izgovora). Distinktivnu vrednost za uspostavlja
nje ovakvih opozicija ima, po miljenju Trubeckog, prven
stveno akustiki momenat. Trubeckoj u fonoloka ispitiva
nja polazi, dakle, pre svega kao fonetiar trudei se da od
redi fonetsku strukturu datih fonema. Mada je kasnije iz
vrena adekvatnija selekcija fonoloki relevantnih akusti
ko-artikulacionih kriterija, ostaje neosporna njegova
osnovna koncepcija o znaaju ispitivanja fonetske struktu
re glasova, kao to ostaju i njegove osnovne sheme opozi
cionih odnosa u okviru fonolokih sistema (poznate trou
gaone i etvorougaone vokalske sheme; Trubeckoj se na
roito proslavio svojim ispitivanjima vokalskih sistema).
298. Fonoloka teorija Trubeckog izloena je najpot
punije u njegovom delu "Grundztige der Phonologie"
(TCLP 7, 1939) . U francuskoj verziji ovog dela ("Principes
de phonologie"), koju je priredio (1949 - Paris) J. Canti
neau nalaze se, pored drugih korisnih dopuna, i potrebni
biografski i bibliografski podaci (selektivna bibliografija
fonolokih radova Trubeckog sastavljena je tamo uglav
nom prema podacima koje daje B. Havranek u lanku "Bi
bliogl""dphie des travaux de N. S. Trubetzkoy", TCLP VIII,
335-342) . Stranice asopisa TCLP najbolje e upoznati za
interesovane sa epohom uspostavljanja fonolokih studija.
Originalni pogledi jednog od istaknutih saradnika praa
na na razvijanju fonoloke teorije, Maara G. Laziciusza (v.
189
315n.), izloeni su u njegovoj knjizi "Fonetika" (Budim

peta 1994; nemaki prevod objavljen je u Berlinu 1961).
Kasniju, ameriku epohu razvoja prake fonologije
obeleili su radovi R. Jakobsona - v. 308. Njen razvo jni
nivo krajem pedesetih godina adekvatno je ilustrovan
knjigom predstavnika generativnog pristupa jeziku (inae
Jakobsonovog uenika i saradnika) Morrisa Hallea: "The
Sound Pattern of Russian" ('s- Gravenhage 1959).
Tipino amerika teorija o fonemi izloena je u 3 5 3;
bibliografski podaci u 366.
Novije poglede kopenhake kole na fonoloku proble
matiku (s osvetljavanjem odnosa prema "amerikancima" i
"praanima") daje Eli Fischer -Jrgensen u: "On the Defi
nition of Phoneme Categories on a Oistributional Basis",
Acta Linguistica VII, Copenhague 1952, 8-39; "The Phone
tic Basis for Identification of Phonemic Elements", Journal
of the Acoustical Society of America 24, 1952, 611-617;
"The Commutation Test and Its Application to Phonemic
Analysis", For RomanJakobson, 140-151.
Antologiju najvanijih radova o fonolokoj problemati
ci objavio je Erik C Fudge pod naslovom "Phonology. Se
lected Readings", Harmondsworth, Middlesex, 1973.
Razvoj fonolokih studija u SSSR prikazuje izvrsna knji
ga A. A. Reformatskij, "Iz istorii oteestvennoj fonologiji.
Oerk. Hrestomatija", Moskva 1970. U prvom delu (9-120)
Reformatskij daje istorijat ovih studija u SSSR, dok je dru
gi deo (121-523) ono to kazuje njegov naslov: "Hresto
matija rabot storonnikov Moskovskoj koly".
O generativnom pristupu fonolokoj problematici v.
465 (bibliografski podaci su navedeni u 479).
190

Binarizam Romana jakobsona
299. Slavista Romanjakobson (roen 1896) , u ovom tre

nutku jedan od najveih lingvista sveta, praanin po osnov
nom lingvistikom uverenju, bio je, jo u prako vreme, uz
Trubeckog, jedan od pionira fonologije (v. 3 1 5) . Posle
smrti Trubeckog razvoj fonologije poveden je najsigurnije
njegovom rukom.
300. jakobson je veliki teoretiar distinktivnih obeleja
(pojam danas u svetskoj lingvistici iroko poznat pod engle
skim terminom distinctivefeatures). Pod distinktivnim ob
lejem treba razumeti ono svojstvo jednog glasa na osnovu
kojeg taj glas stoji u fonolokoj opoziciji prema drugom gla
su (npr. odnos prisustva l odsustva zvunosti pri izgovoru
srpsko hrvatskih eksplozivnih konsonanata) . Fonema je, po
Jakobsonovoj definiciji, skup ovakvih distinktivnih obele
ja. Njih pravilno sagledati znai pravilno odrediti samu pri
rodu foneme.
Distinktivna obeleja izviru iz konkretnih artikulaciono
akustikih svojstava glasova. Za njih saznajemo, dakle, na
osnovu odreenih tonetskih ispitivanja uz pomo specijal
nih instrumenata. Jedna od velikih zaslugajakobsonovih je
svakako njegova uloga u najefikasnijem ukljuivanju eks
perimentalne fonetike u poslove fonolokih prouavanja.
301. Osnovicu jakobsonove fonolokc teorije sainjava
uoavanje posebnog znaaja koji ima princip binarnosti
za uspostavljanje distinktivnih opozicija.
Princip binarnosti (dihotomije) ispoljav.t se u svrstava
nju jezikih jedinica u parove od po dva lana izmeu kojih
postoji opozicija po prisustvu l odsustvu karakteristinog
obeleja (jedan lan ima to obeleje, drugi ga nema; tako
npr. d ima zvunost za razliku od svog parnjaka t koji je ne
ma) .
191
302 . U znaajna nauna ostvarenja spadaju jakobsona

vi opisi distinktivnih obeleja od kojih zavisi uspostavlja
nje fonolokih opozicija po principu binarnosti. jakobson
ove opozicije definie najee po akustikom kriteriju;
govori npr. o opozicijama izmeu visokog i niskog tonali
teta, izmeu kompaktnosti i difuznosti zvuka itd. Ova su
fakta u korelaciji sa relevantnim artikulacionim momenti
ma u koje spadaju razlike po mestu i nainu izgovora (ta
ko se npr. glasovi visokog tonaliteta svi izgovaraju u pred
njem delu usne duplje). Psiholoki testovi izvreni nad ve
im brojem lica pokazuju da distinktivna obeleja nisu fik
tivne naune konstrukcije, ve da zbilja postoje kao rele
vantne kategorije u konkretnom procesu sporazumeva
nja26.
303. Teorija informacije (v. 503) je dokazala vrednost
Jakobsonovog binarnog metoda: prihvatajui ovaj isti me
tod, ona je nauno osvetlila niz problema koji se tiu odai
ljanja i primanja saoptenja. S pravom se ukazuje na injeni
cu da saradnja lingvistike na polju teorije informacije ne bi
mogla biti efikasno ostvarena bez jakobsonove razrade "di
stinktivnih obeleja".
304. Isti binarni metod pokuavaju naunici da primene
i u studijama drugih sistema ljudske kulture- npr. na prou
avanje folklora, umetnosti igre, jezika gestova ( = kinemi
kih pojava - v. 3 75) .
305 . jakobsonove lingvistike zasluge nisu iskljuivo na
polju fonologije; i morfoloke studije su obogaene njego
vim radom. Naroito su znaajna njegova ispitivanja (ru-
26 O ovome je referisao januara 1961 , na jednom od redovnih

lingvistikih sastanaka koje organizuje Katedra za optu lingvistiku
Columbia Univerziteta, poznati ameriki lingvista}. Greenberg.
192
skog) glagolskog i padenog sistema27 Tu je Jakobson dao

danas ve klasinu razradu metoda odreivanja odnosa u
okviru morfolokih sistema. Morfoloke kategorije se, u
stvari, izmeu sebe takoe suprotstavljaju po principu bi
narnosti: obeleena (markirana) kategorija ( = koja se
odlikuje prisustvom odreenog znaenjskog obeleja ko
jim je precizirana granica njene upotrebe) ima prema sebi
neobeleenu (nemarkiranu) kategoriju ( = koja se odliku
je odsustvom tog istog znaenjskog obeleja). Perfekat je
npr. obeleena glagolska kategorija u odnosu na prezent:
dok se prezent, iako u prvome redu slui odreivanju sa
danjosti, moe upotrebiti i za prolost, dotle se perfek
tom ne moe odrediti i sadanjost, ve samo prolost.
306. Mnogostruka nauna delatnost R. Jakobsona je
inae bila, od poetka do danas, sprovoena u duhu pro
grama pcaana (v. 3 1 7): on je prvi pristupio istoriji jezi
ka sa tenjom da otkrije unutranju (lingvistiku) logiku
jezike evolucije; bavio se problemima jezike tipologije;
razraivao problem konkretnih stilova jezike manifestaci
je (u toku su njegova znaajna ispitivanja poetskog jezi
ka). Da bi utvrdio hijerarhiju fonolokih pojava (pre svega
distinktivnih obeleja), Jakobson je niz svojih radova po
svetio i nepotpunim jezikim sistemima traei ta je u nji
ma uvek ili najee prisutno, a ta moe i izostati. Tako
su nastali njegovi radovi o dejem jeziku i afaziji ( = razna
organska oteenja koja onemoguuju potpuno vladanje
govornim aparatom kod obolelog pojedinca).
27 Istorijsku ulogu u fundiranju modernog lingvistikog me
toda odigrale su njegove studije: "Zur Struktur des russischen
Verbums" (Charisteria Guilelmo Mathesio oblata, Prague 1 932 ,
74-84) i "Beitrag zur allg emeinen Kasuslehre" (TCLP Vl, 1 936,
240-288) .
193
307. Harvardska slavistika kola, koju je, Jakobson

oformio (v. 243), danas je, pre svega njegovom zaslu
gom, jedna od najreprezentativnijih u svetu.
308. Jakobsonova teorija o distinktivnim obelejima i
principu binariteta razraivana je u studijama:
R. Jakobson, "On the Identification of Phonemic Enti
ties", TCLC V, 1949, 205-213 (sa primenom na srpskohr
vatski jeziki materijal);
R. Jakobson, C. G. Fant, and M. Halle, "Preliminaries to
Speech Analysis", Cambridge, Mass., 1952;
R. Jakobson and M. Halle: "Fundamentals of Langua
ge", 's- Gravenhage 1956;
E. C. Cherry, M. Halle, R. Jakobson, "Toward the Logi
cal Description of Languages in their Phonemic Aspect",
Lg 1953, 29, 34-46;
M. Halle, "The Strategy of Phonemics", Word 10, 1954,
197-209;
M. Halle, "In Defense of the Number Two", Studies
presented toJ. Whatmough, 1957, 65-72.
Svi najvaniji Jakobsonovi radovi iz oblasti fonologije
prikupljeni su i objavljeni 1962. godine ('s-Gravenhage,
izdanje Mouton) u zborniku "Selected Writings I (Phono
logical Studies)". Drugo, proireno izdanje ove knjige ob
javljeno je (u istoj ediciji) 1971. godine.
Kao to je ve napomenuto (v. 298), noviji stepen
razraenosti Jakobsonove binarne teorije najbolje ilustru
jc knjiga njegovog uenika i saradnika M. Hallea: "The So
und Pattern of Russian... "
Osim ve pomenutih, klasinih Jakobsonovih radova
koji se tiu glagolskog i padenog sistema u ruskom ("Zur
.
194
jezika ispitivanja
u XX veku
Struktur des russischen Verbums", "Beitrag zur allgemei

nen K.asuslehre", - v. 305n.) v. i: "Morfologieskie na
bljudenija nad slavjanskim skloneniem" (American Contri
butions to the Fourth International Congress of Slavicists,
The Hague 1958, 127-1 56) ; "Russian Conjugation" (Word
IV, 1948, 1 5 5-167) . Ovi radovi, i druge znaajne studije,
pretampani su u zborniku "Selected Writtings II. Word
and Language", The Hague 1971.
Nova, strukturalna istorija jezika zapoeta je Jakobso
novom studijom: "Remarques sur !'evolution phonologi
que du russe comparee a celle des autres langues slaves",
TCLP II, 1929, l - 109. V. i njegovo "Prinzipien der histo
rischcn Phonologie", TCLP IV, 193 1, 247-267 (isto u fran
cuskom prevodu objavljeno kao dodatak (odeljak: "Ap
pendices", 3 1 5-336) uz klasinu knjigu Trubeckog "Princi
pes de phonologie" - v. 298) .
V. i sledee jakobsonove radove: "K.indersprache, Apha
sie und allgemeine Lautgesetze", Uppsala 194 1 ; "Typologi
cal Studies and Their Contribution to Historical Compara
tive Linguistics", 81h Proceedings, 17-25; "Linguistics and
Poetics", Style in Language, ed. by Thomas Sebeok, 1960,
350-377.
U knjizi "Essais de linguistique generale" (Paris 1963)
sakupljeno je jedanaest studija R. jakobsona (najstarija
potie iz 1949) u kojima se tretiraju razliiti problemi od
optelingvistikog interesa (studije su objavljene u francu
skom prevodu N. Ruweta) . S tim glavnim naslovom, a s
podnaslovom "Rapports Internes et Externes du Langage"
izaao je 1973 . u Parizu, u istoj ediciji, novi zbornik Jakob
sonovih studija optelingvistikog karaktera od kojih su
neke recentno pisane. Jugoslovenskom itaocu bie svaka
ko najpristupanija knjiga: Roman Jakobson, "Lingvistika i
poetika" (izd. M. Ivi i S. Mari, Beograd 1966; predgovor
195
M. Ivi) . U njoj se nalazi, pored ostalog, u prevodu na na

jezik, Jakobsonov najvaniji rad o distinktivnim obeleji
ma foneme.
Fonoloke studije R. Jakobsona prikazuje R. Filipovi, a
aktuelne probleme binarizma u fonologiji . Muljai u
Suvremena lingvistika (skripta) III, 1963, str. 2-18 i str. 3547 (o ovoj publikaciji v. 138n.) .
Bibliografija Jakobsonovih radova do 1956. objavljena
je u zborniku "For Roman Jakobson" (The Hague 1956) .
Dopunjenu bibliografiju v. u zborniku "To Honor Roman
jakobson" ( = Janua Linguarum Series Maior 3 1 , The Ha
gue 1967) na str. XI-XXXI . Godine 1971 (The Hague, edi
cija Mouton) posebno je publikovana knjiga: "Roman Ja
kobson, A Bibliography of His Writings" ( = }anua Lingua
rum, Series Minor, 134) . U njoj se daju bibliografski poda
d zakljuno sa 197 1 . Navedeni su i radovi koji se nalaze
tek u pripremi za tampu.
Strukturalno tumaenje glasovnih promena

309. Strukturalna lingvistika istorijskim i komparativno
- istorijskim studijama nije donela toliko novog materijala
koliko novih, revolucionarnih ideja. Tradicionalno opisi
vanje glasovnih promena dopunjeno je sagledanjem zna
aja promene za sistem. Retko je kad bilo plodonosnijeg
podstreka za razvoj jedne discipline nego to je bio ovaj
za istoriju jezika.
310. Lingvistika danas raspolae razraenom teorijom
o tome da se u jezicima dogaaju i promene od sporedni
jcg znaaja za sistem i promene koje su bitne (u prvu gru
pu ile bi, recimo, pojave kao to je bio prelaz -/ u -o u
jednoj eposi razvoja srpskohrvatskog jezika: poto je do
ove promene dolazilo samo u pojedinim poloajima u re-
196
jezika ispitivanja
u XX
veku
i, l nije nestalo iz jezikog sistema niti se ta bilo drugo

dogodilo to bi stvarno izmenilo broj i karakter fonema u
jeziku; ali kada je nekadanje e zamenjena drugim glasov
nirn vrednostima, broj fonema u srpskohrvatskom vokal
skom sistemu smanjio se za jedan - to znai da se feno
men promenc ticao ovog puta sastava vokalskog sistema).
U temelj istorijskih jezikih studija postavlja se danas teo
rijski aksiom: istorije jezika se ne tie toliko evolucija sva
ke pojedinosti uzete posebno, koliko smcna sistema.
Strukturalna lingvistika stoji na stanovitu da se jezika
evolucija ne moe shvatiti kao stalno i postepeno prelae
nje jednog definitivno uoblienog jczikog stanja u drugo.
Centralnu vanost imaju one faze u razvoju u kojima dola
zi do izmene strukture, npr. kad se dve foneme, ije su se
fonetske realizacije do tad postupno pribliavalc, stope u
jednu. Promene u jeziku, dakle, nisu graduelne (= ne vr
e se postupno). S druge strane, periodu potpune pobede
novih jezikih pojava neposredno prethodi period kad su
one bile fakultativne u jeziku - javljale se naporedo sa sta
rijim pojavama, nekad kod istog pojedinca (u slobodnoj
varijaciji ili u zavisnosti od govornog stila}, nekad u okviru
specifinih oblika dveju generacija (stariji uvaju arhaini
je oblike, mlai usvajaju nove).
3 1 1 . Prvi meu predstavnicima strukturalne lingvistike
koji su se prihvatili modernizacije istorije jezika bili su
praani. R. jakobson npr. u svojoj uvenoj studiji "Remar
ques sur !'evolution phonologique du rosse compa.ree a
celle des autres langues slaves" (v. 308) iznosi niz opser
vacija koje su ostale klasine u istoriji modeme dijahro
nine lingvistike. Da pomenemo ovde samo neke od njih.
A) Za razvoj jezika odluujuu ulogu irna ishod kolizije
izmeu inkompatibilnih (= meusobno nesaglasnih, ta
kvih koje se meusobno iskljuuju) tendencija u jezicima.
197
U jednom razvojnom trenutku slovenskih jezika, recimo,

inkompatibilne su postale tenja da se razvije princip opo
zicije izmeu palatalnih i nepalatalnih glasova (kao u ru
skom) i tenja ka razvijanju intonacionih suprotnosti (=
razlika u intonaciji, kao u srpskohrvatskom). Ni u jednom
jeziku kasnije nisu ostvarena oba principa, ve samo jedan
ili drugi.
B) Sistemi trae paralelne ili simetrine serije tonema;
ukoliko, tokom razvoja, neka fonema ispadne iz sistema,
pa njeno mesto ostaje prazno (ime se naruava princip
simetrinosti}, jezik tei k tome da se praznina u fonolo
kom sistemu ukloni.
C) Dogaa se i to da se fonoloki sistem prenatrpa:
ima suvie fonema, koje nisu dovoljno daleko po izgovoru
jedne od drugih, pa ih stoga nedovoljno precizno razabi
r.lmo sluanjem. U tom sluaju jezik tei ka uproava
nju: ili se pojedine foneme izbacuju, ili se dve foneme sta
paju u jednu.
D) Svaki jezik ima prelazne razvojne periode gde se ja
vljaju zvuci koji su upravo prestali biti posebne foneme ili
koji e upravo to tek postati.
3 1 2 . Slavistika je uznapredovala u oblasti istorije jezika
otkada se poeo primenjivati strukturalni metod2". Ne sa-
28 O fonolokom sistemu praslovenske zajednice dali su ve

svoje opservacije mnogi eminentni naunici (N. S. Trubeckoj, R .
.Jakobson, N. van Wijk, F. Mare i dr.) . Istorijska fonologija poje
dinih slovenskih jezika je takoe prilino obraena (fonoloke
probleme staroslovenskog najuspenije su razraivati N. S. Tru
heckoj i H . G. Lunt; fundamentalni rad o razvoju ruskog glasov
n og sistema dao je R. Jakobson; polonistiku su u ovom pogledu
najvie zaduili Z. Stieber i S. K. aumjan; pojave srpskohrvatske
istorijske fonologije osvetljavao je P. Ivi; divergentne razvojne
198
mo da su iznaena dotle nesluena objanjenja pojedinih

pojava, ve su i mnoga pre toga opteprihvaena objanje
nja podvrgnuta reviziji29
3 1 3 . Na polju fonoloke teorije istorijskih promena
najvie se istakao u novije vreme francuski strukturalista
(najblii praanima po metodu rada) Andre Martinet (v.
329) . Njemu danas s pravom pripada renome najeminent
nijeg teoretiara dijahronine lingvistike. Njegove osnov
ne ideje mogle bi se najkrae rezimirati u sledeih nekoli
ko konstatacija.
A) U oveku postoje dve meusobno suprotne tenden
cije ije paralelno dejstvo regulie u principu razvoj jezi
ka: tenja da se potpuno zadovolje sve potrebe komunika
cije; tenja da sc ekonomie sa fiZikom i mentalnom ak
tivnou pri govornom procesu, tj. inercija30. Odnos jedne
prema drugoj tendenciji dobija konkretne stilizacije na
razliite naine, ali uvek sa potovanjem jednog bitnog
principa: sporazumevanje mora biti obezbccno.
tendencije u fonolokim sistemima raznih slovenskih jezika naj
jasnije su podvukli A. V. Jsacnko i E. Stankiewicz).
29 Proceni izreenih hipoteza o slovenskoj (i indoevropskoj)
akcentologiji pristupio je s uspehom jerzy Kurylowicz (ro.
1895) , znameniti poljski lingvista koji je, inae, zaduio struktu
ralnu lingvistiku teoriju mnogim znaajnim doprinosima (po
sebno razradivanjem pojma izomorfnosti
"istooblinosti", Lj.
paralelnosti po manifestaciji karakteristinih sistemskih odnosa
na raznim nivoima jezike organizacije - npr. kriterij obelce
nost l ncobeleenost podjednako razvruje u parove gramatike
kategorije kao i fonoloke jedinice) .
30 Inercija sc npr. manifcstuje u estoj pojavi redukcije zvu
nosti konsonanata na kraju rei ili u optoj tenji da se zvuci u
govornom lancu ulanavaju to potpunije, da se prosto meu
sobno integriraju.
=
199
B) Glasovne promene ne nastaju sluajno. One su

uvek neim uslovljene. Tradicionalna lingvistika je nalazila
t ,snovna objanjenja p rome ne u meusobnom uticaju gla
sova - neposrednih suseda u govornom lancu. Iako je sin
tagmatski (tj. u spojevima nametnutim govornim tokom)
p ritisak na fonetski integritet zaista znaajan momenat, jo
je mnogo znaajniji uticaj .,suseda" koji se vri u drukijim,
1.a jeziku strukturu bitnijim okvirima: u sistemu.
C) Svaka jedinica fonolokog sistema zauzillla prema
t )S taJim jedinicama odreene poloaje - neke SU joj blie
po svojim relevantnim artikulaciono-akustikim osobp
rna, neke dalje. Svaka fonema ima svoje polje disperzije (tj.
polje koje zahvataju mogue realizacije te foneme) . Pone
kad se granice polja disperzije jedne foneme pribliavaju
ranicama polja disperzije najblieg suseda u sistemu. Ne
ka su npr. fonema A i fonema B neposredni susedi. U go
V< ,ru fonema A po mera svoje polje disperzije teei da se
izjednai sa fonemom B. Ali to izjednaenje treba izbei
da bi se obezbedila komunikacija. Stoga disperziono polje
J( me me B uzmie na drugu stranu. Tako se dogaaju lan
l'ane promene u sistemu koje u krajnjem rezultatu dovo
dc do smenjivanja jednog fonolokog sistema drugim.
3 14. Pored pomenute jakobsonove studije "Remarques
!'evolution phonologique du russe . . . (v. 308 i 3 1 1)
posebno se preporuuje i znaajna knjiga A Martineta:
"Economic des changements phonetiques11 (Berne 1955) .
V. jo i studije: A Martinet, .,Function, Structure and So
und Change", Word 8, 1958, 1-32; A W. de G root, "Structural
Linguistics and Phonetic Law", Lingua I, 2, 1948, 175 -208.
sur
11
Jezika ispitivanja
200
u XX veku
U knjizi A Martincta "La linguistique synchroniquc.

Etudes et recherchcs" (Paris 1965) nai e se ne samo izlo
eni optelingvistiki pogle d i ovog naunika ve i biblio
grafski podaci o njegovim radovima. V. i 336.
Praka kola
Praki lingvistiki serkl i
razvijanje prake kole
3 1 5 . Godine 1926. osnovano je u Pragu lingvistiko dru

tvo pod nazivom "Praki lingvistiki serkl". Osnovali su ga
uglavnom mladi ljudi, poneseni tada najmodernijim struja
njima u lingvistici: idejama Saussurea (v. 255-267) , Bau
douina de Courtcnay (v. 1 93-196) i Foctunatovljeve slavi
stike kole. Uspeh takvog p oduhvata obezbedila je ve po
stojea izvrsna tradicija lin gvistikog rada u samome Pra
gu 3 1 . Drutvo je imalo od samog poetka internacionalni ka
rakte2 . Meu centralnim figurama bila su, pre svega, tri
31
Na praku sredinu je delovao u znatnoj meri svojim kriti
kim duhom istoriar jezika josef Zubacy (1856-1931) ukazujui

revnosno na sve nedostatke dotada vladajueg mladogramatiar
skog metoda. Zubacy je bio uopte vrlo progresivnih shvatanja;
razumeo je npr. da je jezik sistem i da stoga jezike pojave ne bi
trebalo izolovana posmatrat i ve u vek s pogledom na njihov od
nos prema drugim srodnim pojavama.
32 U vrlo tesnom kontaktu s a praanima bio je i znameniti
teoretiar jezika iz Bea Karl B uhler (v. 435) . N jegovi radovi su
izvrili osetan uticaj na praan e. On je, uostalom, takoe sarai
vao u TCLP (v. npr. njegov rad "Das Strukturmodcl der Sprache",
TCLP 6, 1936, 3-11). U aktivn ost Prakog serkla bio se, tridesetih
20 1
znamenita Rusa: R. Jakobson, S. Karcevski (1884- 1955) i N.

Trubeckoj (1890-1938; lan drutva od 1928) . Od eha se
naroito isticao V. Mathesius (1882-1945; anglista po struci,
e ,riginalan i retko aktivan, koji je u bitnoj meri doprineo lin
).tvistikom razvoju svoje sredine)33. Uz njega su bili B. Trn
ka, B. Havranek i istaknuti teoretiar knjievnosti J. Muka
rovslcy. Njima su se uskoro pridruili i predstavnici mlade
cneracije jezikih strunjaka (kao J. Vachek, V. Skalika i A.
lsaenko).
3 16. Drutvo je svoju retko plodnu aktivnost razvijalo
svega desetak godina (do nemake okupacije ehoslova
ke). Smru Trubeckog i odlaskom Jakobsona iz ehoslo
vake "pcaani" gube svoje najeminentnije vostvo. Za vie
od jedne decenije sjajni polet lingvistikog Praga bio je
priguen, utoliko pre to ni prilike u doba Hitlerove oku
pacije, kao ni one u vreme marrizma i Staljinove interven
dje u lingvistici, nisu pruale povoljne uslove. Tek je, u
stvari, krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina
Prag ponovo dobio reputaciju snanog lingvistikog cen
tra. Tu su se okupili, oko nekadanjih lanova "serkla" llavr.ineka, Vacheka, lsaenka i Skalike - brojni uenici i
saradnici ija je aktivnost uopte impozantna, a posebno
na polju produbljivanja lingvistike teorije.
godina, ukljuio i zasluni maarski pobornik novih, strukturali
tikih pogleda na jezik Gyula Laziciusz (1896-1957) . N jegovi
originalni pogledi na fonoloku problematiku, posebno na eks
presivnu funkciju glasovnih jedinica (oko ega je imao s Trubec
ki m vrlo zapaene diskusije) uivaju i danas lep ugled (za biblio
rafske podatke v. 298) .
33 Njegov rad "O potencijalnosli jevll jazykorych" koji je obja
vljen jo 1911. godine (u publikaciji ''Vestni k Kral. csk spole
nosti nauk" II. na str. 1-24) smatra sc danas znaajnim doprino
som micanju novih puteva u teorijskom osvetljavanju jezika.
s
202
jezika ispitivanja
u XX veku
Kontinuitet u uzlaznoj liniji doivcle su ideje Prakog

serkla i na sasvim drugom terenu: u SAD, na Harvardu, ta
mo gde se, sticajem okolnosti, naao najvei ivi praanin,
Roman jakobson.
Treba istai da se termin praka kola, bez obzira na
geografsku stvarnost, primenjuje na sve lingviste koji za
stupaju koncepcije srodne lingvistikom programu Pra
kog serkla.
3 1 7. Taj su program praani objavili jo 1929. u prvo
me broju svoje publikacije "Travaux du Cercle Linguisti
que de Prague" (TCLP). Njega se oni, u osnovnim linija
ma, pridravaju i danas. Program specifikuje tematiku ko
ju treba obraditi na nain koji nedvosmisleno ukazuje na
odreene teorijske stavove. Ti bi se stavovi sastojali uglav
nom u sledeem.
jezik je sistem izraajnih sredstava koji slui sporazu
mevanju. Prema tome, treba prouavati konkretnu funkci
ju konkretnih iskaza: ta se saoptava, kako, kome, u kojoj
prilici.
jezik je realnost (= konkretan, fiziki fenomen) iji je tip
umnogome uslovljen spoljanjim (nelingvistikim) mo
mentima: socijalnom sredinom, auditorijumom kojem se
saoptava, tematikom koja se iznosi. Stoga je neophodno
razlikovati, i teorijski i praktino: jezik kulture uopte od je
zika lepe knjievnosti, jezik nauke od jezika novina, jezik
ulice od jezika kancelarije, itd.
jezikom se iznose i intelektualne i emocionalne manife
stacije ovekove linosti. Lingvistiko prouavanje treba da
obuhvati i odnos jezikih formi kojima su reprezentovani s
jedne strane intelektualni, a s druge emocionalni momenti.
Govorni i pisani jezik nisu apsolutno identine pojave.
Svaki od njih ima svojih specifinosti. Odnos izmeu govor
nog i pisanog jezika treba podvri naunom ispitivanju.
203
Za lingvistiku sinhronino (v. 267) ispitivanje treba

da bude od prvenstvenog interesa, poto se ono odnosi
na neposrednu jeziku realnost. Ali to ne znai da iz kruga
lingvistikog interesovanja treba iskljuiti istoriju jezika.
Istorija jezika dobija pravi smisao ako se jezika evolucija
osvctli kao evolucija sistema u celini, tj. ako se ne svodi is
kljuivo na opisivanje pojedinanog razvoja odreenih je
zikih osobina. U dijahroniji treba redovno sagledavati si
stem, a u sinhroniji - dijahroniju ( = u svakoj sinhroniji
postoje poluzavreni procesi i pokrenute tendencije ka
novom procesu koje treba uoiti). Negiranjem dijahronije
iskljuila bi se objanjenja takvih pojava kao to su, reci
mo, arhaizmi u jeziku.
Komparativni metod u lingvistici ima svojeg opravda
nja samo ukoliko se ne svodi na izolovana posmatranje
pojedinih pojava i na traganje za njihovom genezom bez
cclovitijeg pogleda na korelaciju izmeu svih postojeih
jezikih fakata. Komparativni metod treba da omoguuje
md na jezikoj tipologiji = na opisivanju konkretnih tipo
va jezikih struktura.
Fonoloka ispitivanja treba da se tiu u prvom redu odre
divanja tipova fonemskih opozicija u konkretnim jezicima.
Morfoloke pojave ne treba izolovati od fonolokih. Fonem
ske opozicije esto imaju znaaj na morfolokom nivou (mi
sli se na sluajeve kao to je alternacija k l u srpskohrvat
skim oblicimajezike ljezie gde odnos k l obeleava razli
ku u padeu: akuzativ mnoine l vokativ jednine).
Iz osnovnih stavova izloenih u programu izrasle su
nove, dalekosene ideje i dragocena nauna ostvarenja.
3 18. Razvijanje gledita o tome, na primer, da treba razli
kovati konkretne vidove jezike manifestacije omoguilo
je otvaranje novih puteva u prouavanje razliitih jezikih
stilova, posebno u prouavanju jezika poezije. U sferu lin-
204
gvistike panje ule su najzad i kategorije razgovornog je

zika: intonacija, gestovi i sl.
Praani su vrlo rano stekli visok renome i kao odlini
teoretiari problematike knjievnog jezika:H.
3 19. Pravilan stav u odnosu na probleme istorije jezika
oznaio je nastajanje nove znaajne epohe u razvoju ove
discipline (v. 309-3 1 3) .
320. Usmeravanje naunog rada na prouavanje jezi
ke tipologije bitno je obogatilo lingvistiku teoriju. Praa
ni su prvi razraivati problem jezikih saveza
pojavu
udruenosti (inae nesrodnih) susednih jezika po pozna
vanju istih osobina ("balkanski jeziki savez", recimo, od
nosi se na balkanske jezike koji se odlikuju istim, karakte
ristinim tipom preteno analitike deklinacije, mada su
poreklom iz razliitih indoevropskih jezikih grupa:
rumunski, bugarski, makedonski, grki, albanski).
3 2 1 . Prouavanje uloge fonema u okviru morfolokih
pojava razvilo se u posebnu granu jezikih studija: morfo
fonologiju. Njeni rezultati nisu samo znaajni za optelin
gvistiku teoriju, ve i za praksu razraivanja konkretnih
gramatikih problema.
322. Celokupan ovaj radni program praana predviao
je primenu novih lingvistikih pogleda na slovenski jeziki
materijal35 Kao to su ostali verni i svim svojim teorijskim
-
34 Velikih zasluga ima u ovom pogledu istaknuti slavista B .

Havranek. Danas su u ovoj oblasti istraivanja aktivni mnogi nje
govi uenici i saradnici (pre svega A. jedlika).
3s U programu od 1929. eksplicitno se istie, u posebnim taka
ma, da je potrebno prouili: aktuelne probleme crkvenosloven
skog jezika; problem fonetske i fonoloke transkripcije slovenskih
jezika; principe lingvistike geografije; odnos lingvistike geogra
fije prema etnografskoj geografiji na slovenskoj teritoriji; proble
me koji se odnose na stvaranje slovenskih jezikih atlasa, posebno
205
r.tavovima, tako su praani ostali verni i ovom; zahvaljujui

njihovim naporima izgraeni su solidni temelji moderne
"lavistike.
Praka kola danas

323. Lingvistiki centri irom ehoslovake vrili su to
kom poslednje decenije ulogu rasadnika novih progresiv
nih pogleda na jezik doprinosei pri tom, pre svega, pro
dubljivanju naih znanja o gramatikoj strukturi sloven8kih jezika. Slavisti iz Brna, na primer, ve poodavna razvi
jaju vrlo zapaenu naunu aktivnost, i to preteno na po
lju prouavanja sintaktike problematike. Bratislava se ta
koe istie renomeom uglednog slavistikog centra gde se
s uspehom obrauju morfoloke i sintaksike teme (naro
itu panju privlae slovaki radovi iz oblasti "sintaksike
valencije" - v. 453). Sam Prag predvodi i dalje na polju
produbljivanja optelingvistike teorije, afinniui se svo
jim rezultatima svakim danom sve odlunije u svetskoj lin
gvistikoj javnosti.
U periodu do sedamdesetih godina praani su, pored
ostalog, ispitivali funkcionisanje pojedinih morfolokih si
stema, uz poseban osvrt na razlikovanje markiranih i ne
markiranih gramatikih kategorija (o distinkciji markira
no : nemarkirano v. 29Sn.). Sam pojam gramatike kate
gorije pojavljivao se dugo kao stalna tema teorijskih disku
sija. Istovremeno je i koncept reenice dobijao svoju teo
rijsku razradu.
atlasa leksike; metod slovenske leksikografije; znaaj funkcional

ne (= prake) lingvistike za kulturu slovenskih jezika.
206
U ovom trenutku (sedamdesete godine) praka kola

najvei uspeh doivljava upravo u razraivanju sintaksike
teorije.
324. Jo je u Mathesiusovo doba, i pod njegovim im
pulsom, otvoreno jedno originalno, plodonosna poglavlje
jezikih ispitivanja koje se obuhvata nazivom funkcional
ne reenine perspektive (eki termin: aktualni leneni
vety). Tu sc radi, pre svega, o odnosima izmeu reeni
nih delova sa gledita reenice kao saoptenja. Pokazuje
se, naime, da ono to funkcionie kao subjekat nije uvek i
polazna taka (tema) saoptenja, niti je predikat obavezno
ono novo (rema) to se o poznatoj temi saoptava. Up. na
primer sledee reenice: (l) Mira peva i (2) Peva Mira; u
sluaju (2) subjekat - Mira predstavlja, u stvari, ono no
vo to sc reenicom saoptava (karakteristino je da se re
enica (2) moe proiriti ubacivanjem kontrastivnog poda
tka koji se tie subjekta - Peva Mira, a ne Olga, dok se u
sluaju (l) odgovarajui kontrastivni podatak tie predika
ta: Mira peva, a ne plae). Rezultati prake kole na ovoj
strani teorijskih studija veoma su zapaeni u svetu, naroi
to poslednjih godina (imena kao J. Firbas, P. Adamec, E.
Bene, F. Dane i dr. dobijaju danas iri publicitet i van
Evrope zbog svojih radova u ovoj oblasti).
325. Tokom ezdesetih godina najvie se raspravljalo o
definisanju iskaza na razliitim nivoima apstrakcije. Uoe
ne teorijske distinkcije omoguile su da se na pragu se
damdesetih godina pristupi ispitivanju "semantike konfi
guracije reenice", tj. principa po kojem se organizuje
smisaona strana reenice. Radovi praana iz ove oblasti
privlae danas veliku panju u krugovima jezikih teoreti
ara (tu su najzapaenije studije F. Oanea koji je, po ne
posrednom naunom interesovanju i usvojenim teorij
skim okvirima, dosta blizak Ch. Fillmoreu - v. 473, ali
-
ipak pri tom i sasvim svoj, originalan, najneposrednije po
vezan sa svojom domaom, tipino prakom klimom lin
gvistikog razmiljanja).
326. Praka kola je prva sistematski poela izlagati
shvatanje da se sintaksika ispitivanja ne smeju zavravati
na nivou reenice, ve da moraju zahvatati i nivo celokup
nog kazivanja, tj. diskursa (engl. tennin discourse). Dis
kurs se, naime, na svoj nain takoe manifestuje kao sin
taksika jedinica sa posebnim strukturalnim odlikama. Da
nas se sve vie uvruje uverenje u umesnost ovakve kon
cepcije (podrka ovom uverenju dolazi najenerginije iz
krugova sociolingvista - v. 590) . Istraivanja praana u
' wo rn pravcu utrla su, pored ostalog, put onim sintaksi
ki m studijama koje se danas obuhvataju terminom "tek
stualna lingvistika" (v. 594) a koje u ovom trenutku po
buuju ivo interesovanje jezikih strunjaka na raznim
stranama sveta.
327. Treba naglasiti i to da se danas u ehoslovakoj
uveliko neguje i matematika lingvistika (u tome je naroi
lo aktivan P. Sgall i grupa njegovih saradnika - v. 545) .
Ali, bez obzira n a svoja "algebarska" opredeljenja, p o ne
kim temama koje obrauju (meu kojima je na prvom
mestu problematika reda rei), kao i po mnogim osnov
nim koncepcijama o jeziku i njegovoj nameni, predstavni
d ovog lingvistikog pravca ostaju duboko vezani za pra
ke lingvistike tradicije. Stoga se oni i ne oseaju kao neko
strano telo u dananjoj prakoj lingvistikoj sredini. U
slvari, uprkos svim specifinostima, njihov se pristup jezi
ku javlja kao jedan od najnovijih razvojnih vidova prake
kole. Istina je da su inovacije, pa i importi sa strane broj
n i ; ali je injenica i to da su fundamentalne tekovine pra
iana ostale ipak neokmjene u njihovoj teorijskoj viziji je
l.ika.
208
328. Upoznati se sa radovima objavljenim na stranicama
TCLP (posebno sa programom kole objavljenim u prvom
broju ovog asopisa), a takoe i sa prilozima koje donosi
Travaux linguistiques de Prague (upravo se tu moe italac
najbolje informisati o sadanjim interesovanjima i rezultati
ma prake kole). V. i pomenuti Martinetov lanak "Structu
ral Linguistics" ( 248) i Vachekov renik terminologije pra
ana ( 248) . O prakoj koli govore kompetentno njeni
predstavnici B. Trnka, J. Vachek i dr. u studiji "Prague Struc
tural Linguistics", Philologica Pragensia I, Prag 1958, 3 3-40.
U redakciji i sa predgovorom N. A. Kondraova izdat je u
Moskvi 1967. godine zbornik "Praskij lingvistieskij kru
ok" u kojem su sakupljeni neki od najvanijih radova poje
dinih lanova Prakog serkla (zastupljeni su preteno eki
autori; Jakobsonovi radovi, na primer, nisu ovom prilikom
uopte uzeti u obzir). V. i sledee zbornike: "A Prague
School Reader on Esthetics, Literary Structures, and Style",
izd. Paul Garvin, Washington 1955; "A Prague School Rea
der in Linguistics", izd. Josef Vachek, Bloomington 1964 ;
"The Linguistic School of Prague", izd. Josef Vachek, Bloo
mington 1966. "Praska szkola strukturalna w latach 19261948", izd. W. G6rny, Warszawa 1966. V. i Garvinov prikaz
prake kole u zborniku "Soviet and East European Lingui
stics" ( = Current Trends in Linguistics, izd. T. Sebeok, The
Hague 1963, na str. 499-522) . Na italac, meutim, treba
pre svega da se upozna sa studijom Bohuslava Havci.neka:
"Principi Prake lingvistike kole", Zbornik za filologiju i
lingvistiku XIII/l, Novi Sad 1970, 7-18.
O Vilemu Mathesiusu u njegovim shvatanjima, kao i o
prakom serklu, govori B. Trnka u nekrologu Mathesiusu
- v. Portraits of Linguists l l , 474-489. Godine 1961 . obja-
209
v ljena je u Pragu (izd. J. Vachek) knjiga: Vilem Mathesius,

"Obsahov}' rozbor souasne anglitiny na zaklade obecne
li ngvistickem". U njoj se nalaze sistematski izloeni Mathe
siusovi lingvistiki pogledi (definitivno uobliavani tokom
1 rldesetih godina).
Vrlo obaveten pregled dostignua praana na polju
prouavanja funkcionalne reenine perspektive zaklju
no s poetkom ezdesetih godina daje O. A. Lapteva u
lanku " ehoslovackie raboty poslednih let po voprosam
aktual'nogo lenenija predloenija", V}a 1963, No 4, 1201 27. Za slaviste moe biti od naroitog interesa knjiga P.
Adameca: "Porjadok slov v sovremennom russkom jazykc"
(Prag 1966) gde je na materijalu ruskog jezika prikazan
metod praana u tretiranju ove problematike.
Od novijih Daneovih radova posebno se preporuuju
sledei: "Some Thoughts on the Semantic Structure of the
Sentence", Lingua 2 1 , 1968, 55-68 ; "Zur linguistischen
Analyse der Textstruktur", Folia Linguistica. Acta Societatis
Linguisticae Europaeae, N, 1/2, 1970, 72-78; V. i: Fran tie k
Dane, Zdenek Hlavsa, Jan Kofensky, "Postaveni slovesa v
struktufe eske vety", eskoslovenske prednakf pro VJ I .
mezimirodni sjezd slavistii (Varava 1973), Prag 1973, 1291 39. v. i 457.
Sgallov nain tretiranja problema funkcionalne per
spektive reenice prikazuju sledea dva rada: P. Sgall, "To
pic, Focus and Ordering of Elements of Semantic Repre
sentations", Philologica Pragensia 15, 1972, 1-14; E. Bene
ova, P. Sgall, "Remarks on the Topic l Comment Articula
tion", The Prague Bulletin of Mathematical Linguistics 19,
1973, 29-58 i 20, 1973, 3-43. Inae, opirniji bibliografski
podaci o njegovim radovima dati su u 548.
2 10
Funkcionalna lingvistika A. Martineta

329. Tokom ezdesetih godina ugledni francuski lingvi
sta Andre Martinet (ro. 1 908) upoznao je lingvistiku jav
nost sa svojom teorijom o jeziku koju je nazvaofunkcional
nom lingvistikom. Njegovo je ubeenje da se jezika ispiti
vanja moraju sprovoditi sa doslednim voenjem rauna o
sva tri aspekta kojim se odlikuje jeziki fenomen: o funkcio
nalnom, o znaenjskom i o oblikom aspektu. Ovim stavom
Martinet nastavlja najbolje tradicije tipino evropskog
optelingvistikog razmiljanja iz prve polovine ovog veka
(jugoslovenski lingvista A. Beli, na primer, koji inae nije
usvajao strukturalizam, imao je isto ubeenje - v. 202).
S druge strane, takav stav je u otroj disonanci sa onim to
u celini karakterie teorijsku misao ezdesetih godina, po
sebno u Americi (svoje neslaganje sa tipino amerikim vi
enjem jezike problematike Martinet, uostalom, nije pro
putao da jasno naglasi).
330. Martinet je izgradio svoj pogled na jezik polazei
od fundamentalnih postavki Ferdinanda de Saussurea (v.
25 5-267) i praana (v. 3 1 7): jezik je pre svega orue
komunkacije, pa ga u tom svetlu treba i nauno interpreti
rati; on se ispoljava kao sistem znakova; ti znakovi su iz
graeni na principu sjedinjenosti izmeu "onoga to
oznaava" (signifiant) i "onoga to je oznaeno" (signifie),
to takoe treba dosledno uzimati u obzir prilikom nau
ne analize. Martinet se pedesetih godina aflCillisao kao za
sluni fonolog (v. 3 1 3). Znaaj uoavanja fonema kao di
stinktivnih jezikih jedinica stalno je prisutan u njegovim
lingvistikim razmiljanjima. Njegov teorijski program
obavezno ukljuuje i fonoloki pristup jeziku.
33 1 . jezik se, po Martine tu, odlikuje dvostrukom artiku
lacijom (fr. double articu/ation). Artikulacija je termin ko-
211
j i se primenjuje na svojstvo jezika da se ralani i ofonni u

svojoj komunkativnoj funkciji. Pod
prvom artikulacijom
treba razumeti osnovni princip po kojem se ljudsko isku

stvo pretae u jezike kategorije:: iskustvo se razlae na poje
dinane semantike jedinice za l<oje su predodredeni odgo
varajui minimalni jeziki znaci,
moneme (fr. moneme). M
neme se ispoljavaju u vidu odredenih formi (koje uglavnom

odgovaraju onome to se podrazumeva pod morfemom - v.
354, mada kriteriji primenjen.i radi njihovog raspoznava
nja vode doslednije rauna o komplikovanosti jezikih poja
va) . Princip po kojem se te fonnee konstituiu, a koji se svodi

na organizovanje odreenih zvunih pojava u niz distinktiv
nih jedinica - fonema, naziva se drugom artikulacijom.
Sledei jedna drugu na osi vremena, moneme ostvaru
enonce).
332. Dogaa se da se izvesn.e minimalne jedinice udru
ju iskaz (fr.
uju u komplekse koji, meutim, ispoljavaju ponaanje ko
je odgovara prostim (tj . nekombinovanim u kompleks) mi

nimalnim jedinicama (sluaj, na primer, naeg izraza nau
ka o jeziku koji se moe zame:niti izrazom lingvistika). U
takvom se sluaju radi o sintemama (fr. syntheme) . Sinte
matika (fr. synthematique) je grana funkcionalne lingvi
stike koja ispituje kombinacione mogunosti sintema.
333. Na planu obeleavanja sintaksikih odnosa uoava

sc pojava formalnih varijacija (:srpskohrvatski glagol slui
ti, na primer, moe da se kombinuje i sa dativnom i s aku
zativnom formom objekatske dopune: sluiti nekome i

sluiti nekoga). Ukazujui na potrebu detaljnijeg istraiva
nja ove pojave, Martinet naglava da "morfologija sintak
sikih jedinica" uopte zasluuje veu panju savremene

jezike nauke.
334. Sintaksike odnose (tipa padenog znaenja) Mar

tinel naz ivafunkcijama
212
Postoje u principu tri naina na osnovu kojih se razabira

kakva je funkcija u pitanju: (l) uoavanje posebnog sred
stva iskorienog za oznaavanje date funkcije (predlog de,
na primer, upotrebljava se u francuskom jeziku radi oznaa
vanja posesivnog odnosa); (2) uoavanje karakteristinog
reda rei (francuski jezik, budui da ne raspolae posebnim
morfolokim elementima. za razlikovanje subjekta reenice
od objekta, signalizuje traenu distinkciju redom rei: su
bjekat obavezno stoji ispred predikata, a objekat iza); (3)
pravilna interpretacija leksikog znaenja rei o kojoj se ra
di (francuski glagol ecrire (= pisati) tranzitivnog je karakte
ra i dobija iza sebe objekat; ali ako iza glagola stavimo, reci
mo, imenicu mardi (= utorak), onda, iako nema nikakvog
morfolokog elementa koji bi na to upuivao, ve na osno
vu samog znaenja date imenice postaje jasno da ona ne
stoji u funkciji objekta, ve kao priloka oznaka za vreme).
335. Svakako je potrebno uoavati ovakVe naelne
principe. Ali, naglaava Martinet, ne bi trebalo glavni zada
tak lingvistike svoditi na traganje za nekim optim katego
rijama u jeziku. Nauka o jeziku treba, pre svega, da se po
sveti onome to sainjava realnost jezika. Ne treba zabora
viti da je raznovrsnost glavna odlika jezike manifestacije.
Prema tome, pravi posao lingvistike treba da bude opisiva
nje i tumaenje ove raznovrsnosti.
Mnogima koji se oseaju zasieni prenaglaenim uni
verzalizmom lingvistike ezdesetih godina ovakva shvata
nja izgledaju veoma privlana.
336. Godine 1973 . publikovana je u Sarajevu Martineto
va knjiga ')ezik i funkcija. Funkcionalna teorija jezika" (pre
vod, predgovor i komentari dr Nikole Kovaa). Prevod na
213
:o.rpskohrvatsk.i izvren je prema francuskom tekstu "Langue

ct function. Une theorie fonctionnelle du langage" (Pa.ris
1 969) koji je, opet, novija verzija .ranije objavljenog teksta
nt engleskom jeziku: "A Functionnal View of Language"
(Oxfo.rd 1962) . Teorijski okviri funkcionalne linb7Vistike za
ena ni su, meutim, jo u Martinetovoj knjizi "Elments dc
Unguistique generale" (Paris 1960; novo .revidirano i dopu
nje no izdanje 1967) . Svoje poglede na jezik on je izloio sa
f.cto u studiji "Pou.r une linguistique des langues", Foundati
ons of Language Vol. 10, N 3, 1973 , 339-364. Tu su, po .red
ostalog, dati v.rlo korisni podaci o radovima u kojima sc raz
vijaju, odnosno primenjuju na pojedine lingvistike teme,
Ma.rtinetovi pogledi na jezik. Poev od 1965. godine neki od
ovakvih radova objavljuju se i na stranicama internacional
nog asopisa posveenog optoj lingvistici "La linbJU isti
que". U tom je asopisu, na prime.r, Ma.rtinet objavio 1973 .
Ilivoja tek od skora definitivnije uobliena shvatanja o tome
ktko se mogu najprikladnije shematski prikazivati sintaksi
ki odnosi: "Conventions pour une visualisation des rap
parts syntaxiques", La Linguistique 9, l, 1973 , 5-16. V. i 3 14 .
kole amerike lingvistike

Poeci - Boas, Sapir, Bloomfield
337. tradicija lingvistikog prouavanja u Americi poi
nje se stvarati u drugoj polovini XIX veka, zaslugom Willia
ma Dwighta Whitneyja (1827 do 1894) 3(i, p.rofeso.ra sansk.ri
ta na Yale univerzitetu (tada u stvari jo Yale College). Whit36 Naj vaniji radovi: "Language and the Study of Language",
1 867: "The Life an Growth of Language", 1874.
2 14
neyjevi radovi, mada veoma cenjeni od suvremenika, nisu

mnogo odudarali po optem duhu od onoga to je u to vre
me odlikovalo evropsku lingvistiku, niti su neposredno uti
cali na formiranje onih ideja iz kojih e se, poetkom XX ve
ka, izroditi tipino amerika lingvistika.
338. Specifino amerika lingvistika poinje sa radovi
ma Franza Boasa ( 1858-1942) , profesora Columbia uni
verziteta, koji se bavio proavanjem indijanskih jezika.
I pre Boasa su ispitivani indijanski jezici 3 7 , ali po ablo
nu klasine indoevropske gramatike, to nije davalo elje
ne rezultate. Boas, mada vaspitan u duhu tradicionalnih
gramatikih principa, nije pustio da ga oni sputavaju u prak
si. Shvativi vrlo brzo da ima posla sa sasvim posebnim gra
matikim strukturama kojima ne odgovaraju kalupi klasine
gramatike, on je istakao smelu misao: jezici imaju svoju
unutranju logiku koja iskljuuje primenu nekog general
nog metodolokog principa; sam materijal po sebi name
e odgovarajui metod analiza. Pridravajui se toga, on je
uspeo da da odline opise dotle nepoznatih jezikih tipo
va. Ovi opisi ni do danas nisu izgubili svoju vrednost38
339. Odvajanju od klasinog gramatikog metoda pogo
dovale su konkretne prilike : indijanski jezici nemaju tradici
ju pismenosti, pa prema tome ni prave istorije. Ovim je isto
ricizam, na koji se opire klasina gramatika, ve u naelu
iskljuen iz metoda. Celokupna panja ispitivaa morala je
37 Jo je 1 788. jonathan E dwards dao opis jezika Indijanaca iz

drave Massachusetts u klasinom duhu.
3" U novije vreme pojedini ameriki lingvisti (u prvom redu
Paul Postal) naglaavaju da je Boas u nekim od svojih radova pristu
pio analizi fonolokih pojava na nain koji kao da nagovetava epo
hu generativne fonologije (olienu u odgovarajuim studijama
Hallea i Chomskog - v. 464) .
Pravci
lingvistici I
215
biti koncentrisana na pravilnom opisivanju aktuelnih je

zikih fenomena tj. -moralo se ostajati iskljuivo na tere
nu sinhronije (v.
267).
340. Pristupajui ozbiljno, sistematski prouavanju in
dijanskih jezika Boas je otpoeo veliku, do danas nepreki

nutu tradiciju rada amerike lingvistike u tome pravcu.
On je prvi postavio u centar lingvistike panje sinhroni
nu deskripciju koja i danas ostaje glavni predmet intereso
vanja amerike lingvistike.
U najvee Boasove zasluge ubraja se objavljivanje monu
mentalnog dela "Handbook of American Indian Languages".

To nije samo zbirka odlino sakupljenog i klasiftkovanog
materijala (iz devetnaest jezika severnoamerikih Indijana
ca), to je i bitan prilog teorijskom problemu izgraivanja de
skriptivnog metoda. U uvodnom delu Boas je, pored osta
log, izneo i svoje opaske o mogunostima da se na osnovu
rezultata lingvistikog ispitivanja obogate znanja psihologi
je, to je kasnije postajalo sve omiljenija tema amerike lin
gvistike. Gotovo sve to e prvih decenija XX veka oznaava
ti specifino ameriki tip lingvistike orijentacije i kulture
nalazi se nagoveteno u "Handbook of American Indian Lan
guages".
341. Istaknut predstavnik amerike lingvistike, pionir

strukturalizma u Americi, uitelj mnogih generacija lingvi
sta, bio je Boasov uenik: Edvard Sapir
(1884-1939)39. Neo
bino irok po optoj kulturi i naunom interesovanju4'\
39
Sapir je izaao iz klasine kole (studirao je germanistiku)
ali je, kao Boasov ak, doktorirao iz antropologije. U Chicagu se

nalazi kao profesor lingvistike i antropologije od 1925. God.
1931. prelazi na Yale University.

40
Poznavao je i obraivao ne samo lingvistike probleme, ve
je sa uspehom zalazio i u oblast psihologije i etnologije.
216
Sapir je, nezavisno od Saussurea, poeo propagirati plo

dotvome ideje o jeziku kao organizovanom sistemu, zala
ui se za deskriptivnu lingvistiku iji bi piVi zadatak bio
da ispituje tipove jezikih struktura.
Sapir je mnogo unapredio praksu prouavanja indijan
skih jezika, uobliavajui na praktinom poslu svoje osnov
ne teorijske poglede. Njegov rad na klasifLkaciji ovih jezika
bio je od velikog znaaja za dalji razvoj tipolokih studijau .
41 Nauka XIX veka je bila podelila jezike po morfolokom kri
teriju na tri grupe: na korenske, aglutinativne i fleksivne jezike
(v. 63) . Ovome je kasnije dodata i e[VCU, polisintetika jezi
ka grupa ( rei se obliki spajaju jedne s drugima tako da se
cela reenica obrazuje u vidu jedinstvene morfoloke celine; ta
kav je npr. jezik Eskima). Sapir je pokazao da takva modoloka
klasiftkacija nije adekvatna - zasniva se na uproavanju postoje
ih fakata. Njegov je predlog da se usvoji kompleksniji, koncep
tualni kriterij: obrazovanje morfolokih struktura uslovljeno je
tenjom da do izraaja doe odreeni pojam o pojavama, a koji
- to varira od jezika do jezika dajui specifinost njegovoj struk
turi (npr. u indoevropskim i semitskim jezicima pri gramatikoj
manifestaciji kategorije imenica bitno je voenje rauna o razli
kama u rodu, to za mnoge druge jezike nema znaaja); klasifi
kacija jezika, dakle treba da poiva prvenstveno na uoavanju
onih pojmovnih faktora koji odluuju o konkretnoj organizaciji
jezikih struktura. U vezi s tim Sapir (u svom klasinom delu
Language), ukazuje na etiri osnovna pojma ije obelcavanje
neposredno utie na strukturalni tip: l. pojam konkretnosti (o
predmetima, akcijama, osobinama); 2. pojam odnosa (meu
glavnim lanovima reenice, tj. pojam o organizaciji reenice); 3 .
derivacioni pojam (pojam o onome to s e ukljuuje u datu kon
kremost specifa.kujui je poblie - ono npr. to se ima u vidu ka
da se srpskohrvatskoj rei glup doda preflks pri-) 4. pojam kon
kretno-odnoajnog tipa (ona npr. ideja o odnosu zavisnosti pre
ma imenici i istovremeno o odreenom rodu, koja se uobliava
=
Pravci
lingvistici I
217
342. Sapir je zasnovao teoriju o jezikim uzorcima

(engleski: pattern): svaki ovek nosi u sebi osnovne she
me organizacije svoga jezika tj. modele svih realnih mo
gunosti koje mu njegov jezik prua za obezbeenje ko
munikacije; po tim psiholokim jezikim uzorcima on on
da izraava svoju ideju mobiliui konkretno jezika sred
stvo.
343. Da bi se razumela organizacija "uzoraka" koja re
gulie govornu praksu, treba upoznati temeljito kulturnu
atmosferu sredine iji se jezik ispituje, poto je tip jezi
kog optenja u jednome drutvu uoblien po pravilu kul
turnom atmosferom. Ovo mesto u Sapirovom uenju bilo
je od bitne vanosti za dalji razvoj amerike lingvistike: da
lo je podstreka za ukljuivanje "antropolokih" ispitivanja
jezika (v. 367) u program lingvistikih studija.
344. Pridravajui se dosledno teorije o "uzorcima", Sa
pir je fonemu odredio kao kompleks psiholokih asocija-
dodavanjem srpskohrvatskom pridevu /ep sufiksa -a u nominati

vu jednine . r.). Prva dva pojma se obavezno obeleavaju u svim
jezicima, druga dva ne. Utvrujui naine na koje se ovo kon
kretno obeleavanje vri i vodei rauna o tome da li se, u kojem
jeziku i do koje mere sprovodi i sistem obeleavanja pomenutih
"neobaveznih" pojmova, Sapir daje primere nove tipoloke po
dele. Nju su razraivati njegovi uenici. Posebno je u ovom prav
cu zasluan Joseph Greenberg koji je, uzimajui u pomo eg
zaktni metod statistike, dao pregled jezikih srodnosti i diver
gencija procenjujui najkompleksnije njihovu morfoloku struk
turu (stepen sintetinosti jednog jezika npr. Greenberg odredu
je uzimajui u obzir statistiki odnos izmeu autonomnih rei i
morfema
v. termin
334). V. Greenbergovu poznatu studiju:
"A Quantitative Approach to the Morphological Typology of Lan

guage" (Method and Perspective in Anthropology, Papers in Ho
nor of Wilson D. Wallis, Minneapolis 1954,192-220).
2 18
cija koje se slivaju u "idealni glas", tj. u odreenu predstavu

uvreenu u podsvesti kao uzorak prema kojem se onda
ostvaruju konkretni prirnerci izgovorenog glasa'u. Njegova
psiholoka (mentalistika) koncepcija foneme ostala je od
sasvim marginalnog znaaja u istoriji fonolokih studija. Ali
je u vezi s definisanjem foneme Sapir pokrenuo jedan veo
ma vaan kriterij - distribucion i. Po njegovom uverenju, za
odreivanje prirode foneme odluujui znaaj imaju i kon
kretne kombinatorine mogunosti u govornom lancu: u
koje sve poloaje moe ili ne moe da stupi data fonema u
odnosu na druge foneme, lanove istog jezikog sistema.
Primcnjivanje distribucionog kriterija postalo je uskoro
osnovica amerike lingvistike metodologije (v. 350) .
345. Istaknut predstavnik amerike lingvistike je i Leo
nard Bloomfield (1887-1949) , takoe profesor jclskog
univerzitcta43 (termin jelska kola odnosi se danas upravo
na one amerike lingvistc koji su dalje razvijali njegov me
tod jezike analize).
346. I Bloomfield je dobio klasino gramatiko obrazo
vanje, ali mu je ostao vie veran od Sapira. I on se intereso
vao za indijanske jezike i obraivao ih, ali mnogo manje ne
go Sapir. Uopte, Bloomfield je ostajao uvek ui po nau
nom interesovanju, pre svega i dosledno - lingvista. Moda
bi sc razlika u istorijskoj ulozi velike amerike dvojice mogla
najkrae ovako formulisati: Sapir je odredio irinu intereso
vanja i oblik kulture tipino amerikom lingvisti, ali je
Bloomfield izradio temelje tipino amerikoj lingvistici.
42 Svoje poglede o ovome izloio je Sapir prvi put 1925. u
"Sound Panerns in Language" i ponovo 1933. u "La Rea1ite Psycho
logique des Phonemes" - pretampano u "Selected Writings of
Edward Sapir", Berkeley and Los Angeles 1949, 33-45 i 46-60.
43 Od 1940- 1947; pre toga je i on predavao u Chicagu.
2 19
347. Bloomfield je od poetka dobro poznavao i nada

lje redovno pratio probleme evropske lingvistike, ali, od
luujui se konano i sam za strukturalizam, nije usvojio
direktno evropske jezike teorije ve je potraio svoje sop
stvene puteve.
Njegovo nauno osamostaljenje je teklo postepeno44
l lt icaji Evropljana jo uvek su sasvim vidljivi u njegovom
prvom znaajnijem delu, popularnom kod tadanjih gene
racija - "Introduction to the Study of Language" (New
York 1914) gde on npr. izlae pojedine probleme na bazi
Wundtove (v. 84) koncepcije jezika.
Na njegovu optu kulturu delovati su jako ne samo
evropski lingvisti i psiholozi ve i sociolozi45 Najvie, me
dutim, u najodlunijem momentu njegovog naunog for
mi ranja, uticao je kontakt sa idejama amerikog "bihevio
rizma" (od engl. rei behavior = ponaanje).
348. Biheviorizam46 se odnosi na shvatanje o tome da
"u sve razlike meu ljudima uslovljene sredinom u kojoj
.... On uostalom, nikada nije potpuno prekinuo s tradicijom
" l asine gramatike; ak mu ni istoricizam nije bio stran. Pokua
\',lo je npr. da rekonstruie neke prajezike ( koje potiu od
n;ljstarijeg jezikog "pretka') oblike iz kojih bi trebalo da su se
nll.\'ilc aktuelne fonne indijanskih algonkvijskih jezika - v. o to
nu l anak Charlesa Hocketta: "Implications of Bloomfield's Al
w mqu ian studies", Lg 24, 1948, 1 17-1 3 1 .
'\ Oevidno m u ni M arx nije bio nepoznat; v. seanje na
U l oomfielda koje iznosi njegov uenik Zelling Harris u lanku
nu pisanom povodom Sapira : Lg 27, N 3,1951, na str. 297.
"6 Psiholog John Broadus Watson osniva je amerikog bihevi
11'l1.1na. On je definitivno uobliio ideje koje su , poetkom ovog ve
ku, os\'ojile evropske i amerike psihologe pod uticajem upoznava
n jot rcfleksologije slavnog ruskog naunika Pavlova (re fleksologija
- notu ka o uslovnim refleksima koji se stiu navikom kao mehani=
220
oni ive i da je svako njihovo ponaanje reaktivna: dolazi

kao odgovor na odreeni stimulus spolja. Ponaanje otkri
va psihologiju oveka koju je izvajala njegova sredina. Psi
holoka ispitivanja treba, dakle, da se odnose na ispitiva
nja ponaanja, jer je ono upravo dostupno egzaktnom,
eksperimentalnom prouavanju, dok bi sva druga, direkt
na prilaenja intelektualnom fenomenu automatski povla
ila za sobom primenu subjektivnih kriterija. U ispaljeno
ponaanje linosti spada njegovo komuniciranje sa sredi
nom, tj. jezik. I jezika ispitivanje mora biti strogo objek
tivno, egzaktno, da bi donela adekvatne podatke o oveku
i njegovoj psihologiji.
349. Prihvatajui osnovne bihevioristike ideje, Bloom
field zauzima odgovarajui stav u lingvistici. Za objektivna,
egzaktna ispitivanja najpodesnija je fiZika (zvukovna)
strana jezika - Bloomfield, prema tome, iskljuivo na tu,
fiZiku stranu usredsreuje svoju naunu panju. Rei da
je Bloomfield potcenjivao znaenjsku stranu jezika ne bi
odgovaralo injenicama. Bloomfield je, naprotiv, u duhu
biheviorizma, bio jako zainteresovan za raiavanje na
unih puteva koji vode visokom cilju - otkrivanju zakona
ljudske psihe. Ali je smatrao da se do toga dolazi postepe
no, preko ovako objektivnih deskripcija realnih pojava,
dostupnih egzaktnom opitu. On je, dakle, svesno, zbog
svojih optih teorijskih pozicija, omeio zahvat lingvisti
ko; analizi. Jer - dotai se znaenjske strane jezika znailo
ka reakcija na odreeni nadraaj) . Watsonovi radovi uticali su bit

no na osnovno formiranje amerike kulturne misli, program bihe
viorizma izneo je Watson prvi put 1913. u "Psychology as the Beha
viorists View It" (Psychological Review XX) . V. i njegovu knjigu
"Psychology from the Standpoint of a Behaviorist", Philadelphia
1 9 19.
221
bi dospeti u opasnost da se u analizi potkrade subjektivni

kriterij. Znaenje se nuno moralo zaobilaziti pri usposta
vljanju adekvatnog lingvistikog metoda. Tako je Bloom
field postao apostol antimentalizma
( = protivnitva uvo
enju mentalnih kriterija) u lingvistici47
350. Tradicionalna gramatika je poivala na mentalisti

kirn defmicijama koje nisu mogle zadovoljiti48 Njih je treba
lo smeniti maksimalno objektivnim preciznim definicijama
koje baziraju na najpotpunijem opisu "ponaanja" jezikih
jedinica. Ovo ponaanje se ispoljava u konkretnim mogu
nostima meusobnih kombinacija u govornom lancu. Novi
lingvistiki metod zasnovan je, dakle, na popisivanju i opisi
vanju svih poloaja u koje mogu dospeti jedinice jednog je
zikog sistema- tj. na odreivanju distribucije49 jezikih je
dinica.
Pod distribucionalizmom podrazumeva se lingvistiki
pravac zasnovan na razraivanju ovakvog Bloomfieldovog
metodolokog naela. Lingvisti koji ga zastupaju nazivaju
se distribucionalistima.
47 Mada se eksplicitno izjanjavao protiv mentalizma, Bloom

field sam (za razliku od svojih uenika) nije svaki put u praksi
striktno zastupao svoje teorijsko geslo - to mu je kasnije zame
rano (v. E. Buyssens, "Conception fonctionnelle des faits lingui
stiques", Grammaire et psychologie, Paris 1950, na str. 37).
48
Bloomfield je imao na umu sluajeve kao to bi bila, reci
mo, tradicionalna definicija glagola: to je re koja znai radnju.

Ovom definicijom su automatski iskljueni iz glagosle kategorije
oblici kao to su srpskohrvatsko sam (si je.. .) ili izgleda.
49 Temiin je popularizovao Morris Swadesh (1909-1967), Sa
pirov uenik, izlaui metodoloki princip prouavanja fonema

u duhu Sapirove distribucionalistike koncepcije (v. 344). V.:
Morris Swadesh, "The Phonemic Principle", Lg 10, 1934, str. 124.
222
3 5 1 . V. pomenuto klasino Boasovo delo "Handbook
of American Indian Languages", Bulletin 40, Bureau of
American Ethnology, Parts l and 2, Washington 19 1 1 ; Part
3, New York 1938 (ed. ). ). Augustin). V. takoe: R. Jakob
son, "Franz Boas' Approach to Language" (I)AL 10, 1944,
188- 195; pretampano u Portraits of Linguists II, 127139) ; R. Jakobson, "Boas' View of Grammatical Meaning"
(American Anthropologist, vol. 6 1 , N 5, Part 2, 1959, 1 39145) ; Murray B. Emeneau, "Franz Boas as a Linguist" (Por
traits of Linguists II, 122-1 27) ; Paul M. Postal, "Boas and
the Development of Phonology. Comments Based on Iro
quoian" (IJAL 30, 1964, 197-206) .
Od Sapirovih radova najvie se istie knjiga "Language,
An Introduction to the Study of Speech", New York 192 1 .
Njegova izabrana dela objavio je O . G. Mandelbaum 1949
(Berkeley and Los Angeles) pod naslovom "Selected Wri
tings of Edward Sapir in Language, Culture and Persona
lity". V. i studije: M. R. Haas, "Sapir and the Training of
Anthropological Linguists", American Anthropologist 55,
1954, 447-449; Ranko Bugarski, "Edward Sapir, istraiva
jezika i kulture", ivi jezici, knj. VI, 1-4, 1964, 47-53.
Biografski podaci o Sapiru dati su u Portraits of Lin
guists II, 489-492 (autor C. F. Voegelin).
Knjiga "Language", objavljena 1933, u New Yorku, kla
sino je delo Leonarda Bloomfielda (ona i danas slui kao
izvrstan uvodni udbenik u modernu lingvistiku proble
matiku). Neki od najvanijih Bloomfieldovih radova obja
vljeni su u zborniku koji je za tampu priredio Charles
Hockett: "A Leonard Bloomfield Anthology", Charles F.
Hockett ed., Bloomington, Indiana University Press, 1970
(tu se, pored ostalog, nalazi uvena studija o morfolokim
223
problemima jezika Menomini- na str. 351-362, a takoe i

rad iz 1926. u kojem Bloomfield iznosi svoje shvatanje
glasa u funkciji jezike jedinice: "A set of postulates for the
Science of Language"- na str. 128-138). V. svakako i studi
ju: Charles C. Fries, "The Bloomfield School'', Trends,
196-224.
V. i E. A. Esper, "Mentalism and Objectivism in
Linguistics: The Sources of Leonard Bloomfield's Psycho

logy of Language", New York 1968.
Biografski podaci o Bloomfieldu dati su u Portraits of
Linguists II, 508-518 (autor E. A. Sturtevant).
O radu na prouavanju indijanskih jezika i nekim dru
gim tipino amerikim lingvistikim temama obavetava
zbornik "Linguistics in North America" ( = X knjiga edicije
"Trends in Linguistics", izd. T. A. Sebeok, The Hague 1973.
Epoha distribucionalizma
352. Bloomfieldov metod poeli su razraivati njegovi
uenici striktno se drei principa: znaenje se iskljuuje u
analizi; primenjivani kriteriji moraju biti rigorozno objektiv
ni - mehaniki. Analiza se striktno dri korpusa ( = zbirke
prikupljenog materijala). Distribucija jezikih jedinica je u
centru panje. Ona se utvruje eksperimentom supstituci
je- pokuajem zamenjivanja jedinice podvrgnute ispitivanju drugom poznatom jedinicom u istom kontekstu, pa
ukoliko je zamena mogua bez bitne promene konteksta,
onda obe jedinice pripadaju istoj klasi, tj. imaju ista
osnovna gramatika svojstva (rei program i ovek npr.
pripadaju istoj, imenikoj, klasi jer podjednako mogu sta
jati na istom mestu u kontekstu, taj me je... razoarao).
353. Od kasnih tridesetih do pedesetih godina distribu

cionalisti poklanjaju veliku panju ispitivanju fonema. Ne
prihvatajui se utvrivanja distinktivnih glasovnih obeleja
224
(v. termin 300), poto bi to znailo zadirati u oblast psiho

fiZiologije, to se kosilo s programom njihove kole, oni su
razvili ceo princip analize na bazi distribucije i primene sup
stitucionih opita. Ovakva jednostranost uinila je da rezulta
ti budu ogranienog domaaja. Ipak, ova su ispitivanja une
la u krug lingvistikog interesovanja izvesne fenomene na
koje dotle nije obraana potrebna panja (ukazala su npr.
na ulogu junkture = pauze iskoriene u svrhe obezbeiva
nja komunikacije) .
354. Mnogo su vei uspeh Bloomfieldovci imali na po
lju morfolokog prouavanja. Ve je Bloomfield (u knjizi
"Language") , dao najosnovnije distinkcije na planu morfo
lokih odnosa i uveo odgovarajuu terminologiju . Jedinica
morfologije je morfema = najmanja jezika jedinica koja
je u stanju da prenese neko znaenje (po ovoj defmiciji
morfema je cela re - npr. cvet, i deo rei, npr. - i u cve
ti). Zahvatajui u problematiku jezikih jedinica viega
reda, koja je veoma kompleksna, Bloomfield je poeo
skretati panju na to koliko je neophodno da se, pri dava
nju definicija, uvek maksimalno povede rauna o tome sa
kojeg se lingvistikog nivoa (engl. termin level) posmatra
jeziki fakat (a u srpskohrvatskom je npr. fonema, ukoliko
se govori o a iz rei mati; ve je morfema, ako se ima na
umu -a u namin, sing. prideva lepa, jer je tu znak en
skog roda; veznik a je posebna vrsta rei, sa posebnim,
adverzativnim znaenjem i ulazi u krug leksikih pojava) .
Ovo razlikovanje nivoa distribucionalisti su striktno spro
vodili50, teei ka punoj preciznosti gramatikog - opisa
so
U vezi s tim je i itava poplava novih termina na -erna (engl. eme) za jeziku jedin:ct. t r.:-d fonoJokog nivoa: tagmema, grame
ma, semantema, episemema itd. Svi ne upotrebljavaju sve termine
u istom znaenju (od terminoloke zbrke spasava, meutim, inje-
225
(to je bilo zaista od velikog znaaja za unapreenje gra

matike prakse) .
Na bazi novog metoda sazdane su gramatike definicije
potpuno razliite, prostije a neuporedivo praktinije od
onih kojima je raspolagala tradicionalna (klasina) evrop
ska gramatika (definicija kategorije prideva u engleskom
glasi npr. : re koja moe stajati izmeu lana the i imeni
<.:e, a koja nikada ne dobija obeleje mnoine -s) . Time ni
je samo bitno pomoeno praksi uenja stranih jezika, ve
je obezbeeno pravilno "prepariranje" jezikog materijala
za ciljeve mainskog prevoenja (v. 526) .
355. Moderne sintaksike studije upravo su neposred
no izrasle iz morfolokih: utvrditi distribuciju morfema jed
noga jezika znailo je, pored ostalog, opisati i sve kombina
torine mogunosti u govornom lancu, a time d irektno za
gaziti i u oblast sintaksikih fenomena. Izgraivanje mono
loke teorije distribucionalizma doprinelo je, dakle, ujed
no i postavljanju temelja modernoj sintaksikoj analizi.
Najznaajniji doprinos teoriji sintakse je r.tZraivanje
metoda u iznalaenju neposrednih konstituenata ( im
mediate constituents) - onih delova u iskazu koji su smi
saono, a. time i gramatiki, neposredno vezani jedni s dru
gima (tj. razmrsiti konkretan princip po kojem se, kroz
' ,d ree nu strukturu iskaza, obavilo ulanavanje smisaonih
karika) . U vezi s tim su izraena posebna tehnika reenja
u vidu crtanja raznih shema i dijagrama.
Sama definicija reenice je dobila novu, adekvatnu sti
l izaciju : to je ona gramatika kategorija koja ne ulazi u sa
stav nijedne druge gramatike kategorije.
=
n ica da svaki autor po pravilu skree panju na to kako ta u kojem

sl u aju treba razumeti).
226
3 56. Distribucionalistiki metod iz najortodoksnije fa

ze, oko 1950, dobio je svoju klasinu ilustraciju u delu
jednog od najistaknutijih amerikih lingvista - Zelliga Har
risa: "Methods in Structural Linguistics" (Chicago 195 1) 5 1
U to vreme amerika lingvistika se jo uvek razvijala bez
dovoljno kontakta sa evropskom, ostajui iskljuiva i pre
uska u metodolokim koncepcijama52
357. Posle 1950. nastaje preokret od bitnog znaaja:
Amerikanci poinju upoznavati strukturalizam prakog ti
pa. Najvaniju je ulogu u ovome odigrao dolazak Romana
Jakobsona u SAD i stvaranje harvardske kole (v. 243) .
Tada se, uostalom, u Americi poeo sluati i glas A. Marti
neta (v. 3 1 3) koji je takoe zastupao principe prake fo
nologije i doprineo njihovoj popularizaciji. Teorija o fonc
mi koja poiva na utvrivanju distinktivnih obeleja (v.
300) bila je uspenija od tradicionalno amerike, koja se,
postavljena na jednostranu metodologiju, kretala iskljui
vo u okvirima distribucionih kriterija. Distribucionalisti su
poeli i sami ovo manje vie eksplicitno priznavati53
358. Na polju morfolokih i sintaksikih studija, meu
tim, distribucionalisti su imali daleko vie uspeha. Razra
enost njihove mehanike procedure u jezikoj analizi
pogodovala je tehnici mainskog prevoenja. U razdoblju
od 1950. do 1960. njihove glavne snage su koncentrisane
5 1 Knjiga (o kojoj se mnogo diskutovalo na razliite naine) izla

e metod i daje njegovu praktinu demonstraciju u analizi fonem
skih i morfemskih jedinica afrikog jezika svahili i dananjeg he
brejskog.
52 O "provincijalizmu" amerike lingvistike govori 195 1 . sa a
ljenjem njen eminentni predstavnik E inar Haugen: "Directions in
Modern Linguistics", Lg 27, 2 1 1-222 .
5 3 V . npr. ta kae Charles Hackett u svome prikazu Martinelo
ve "Phonology as Functional Phonetics" (Lg 27, 195 1 , 333-342 ) .
227
na daljem produbljivanju kompleksne gramatike teorije

sa ciljem da se iznau to celishodnija reenja koja bi una
predila praksu rada s mainom.
359. Najvaniji radovi iz fonoloke problematike : W. F.
Twaddell, "On Defining the Phoneme", Sopplement to Lg
ll}, Baltimore 1935; M. Swadesh, "Phonemic Contrast", Lg
l l , 1936, 298-30 1 ; E. Haugen and W. F. Twaddell, "Facts
and Phonemics", Lg 18, 1942, 1-22; B. Bloch, "A Set of Po
stulates for Phonemic Analysis", Lg 24, 1948, 3-46; C. .
l lockeu, "Two Fundamental Problems in Phonemics" SIL
7, 1949, 29-5 1 ; Ch. F. Hockett, "A Manual of Phonology",
I.JAL vol. 2 1 , N 4, 1955 (Indiana. University Publication in

Anthropology and Linguistics, Memoir l l , 1-246) .
Najvaniji radovi iz morfoloke problematike : Z. S . Har
ris, "Morpheme Alternants in Linguistic Analysis", Lg 18,
1 942, 169-180; Z. S. Harris, "Discontinous morphemes", Lg
1. 1 , 1945, 1 2 1-1 27; Ch. F. Hockett, "Problems of Morphemic
Analysis", Lg 23, 1947, 32 1-343; Dwight L. Bolinger, "On
l >cfining the Morpheme", Word 4, 1948, 18-23; E. A. N ida,
"The Identification of Morphemes", Lg 24, 1948, 4-4 1 ; R. S.
Wells, "Automatic Alternation", Lg 25, 1949, 99-1 16; E A. Ni
da, "Morphology", Ann Arbor 1949 (Il preraeno izdanje; I
izdanje 1946) ; Ch. F. Hockett, "Peiping Morphophonemics",
l .g 26, 1950, 63-85; C. F. Hockett, "Two Models of Gram
matical Description", Word 10, 1954, 2 1 0-234; Z. S. Harris,
" From Phoneme to Morpheme", Lg 3 1 , 1 955, 190-222.
Najvaniji radovi o "neposrednim konstituentima": R. S .
Wells, "Immediate Constituents", Lg 23, 1947, 81-1 17; Ch.
1:. Hockett, "Translation via Immediate Constituents"; I]AL
1.0, 1954, 3 13-3 15 ; S . Chatman, "Immediate Constituents
..
228
and Expansion Analysis", Word l l , 1955, 377-385 . Biblio

grafija radova posebno znaajnih za razvoj sintakse v. 457.
Pored ve pomenute Harrisove knjige "Methods in Struc
tural Linguistics" ( 356) pitanja metodologije posebno tre
tiraju radovi: B. Bloch and G. Trager, "Outline of Linguistic
Analysis", Baltimore 1942; Z. S. Harris, "Distributional Struc
ture", Word 10, 1954, 146-162. Egzemplifikacija metoda da
ta je jasno u: G. L. Trager and H. L. Smith jr. , "An Outline of
English Structure", SIL Occasional Papers N3, Norman
Okla, 195 1 .
V. i 248 - navedena dela koja daju uvid u tipino ame
rika lingvistika gledita. V. svakako studiju: Eric P. Hamp,
"General Linguistics - the United States in the Fifties",
Trends, 165-195 (konsultovati tamo navedenu bibliografiju).
V. radove u kojima se osvetljava odnos kole distribucio
nalista prema drugim lingvistikim kolama - 248.
Prikaz amerike kole distribucionalista daje R. Filipo
vi u Suvremena lingvistika II, 1963, 83-108 (o ovoj publi
kaciji v. 1 38n.) .
PUkeova tae
360. Poetkom pedesetih godina ameriki lingvista K. L.
Pike (ro. 1912) zasnovao je novu gramatiku teoriju, po
znatu pod imenom tagmemike, koja je kod mnogih lingvi
sta irom sveta, ponajvie u SAD, naila na pozitivan prijem.
361 . Teorija pre svega osvetljava korelaciju koja postoji
izmeu pozicije u kojoj se ostvaruju jezike jedinice (u Pi
keovoj terminologiji: slot 'otvor') 54 i klase u koju se takve
54 Imajui u vidu injenicu da se pod terminom slot podrazu

meva, u stvari, funkcija jezike jedinice, Pikeov jednomiljenik
229
jt,l l nicc svrstavaju (po Pikeu: filler 'ono to ispunjava', ' is

punjiva') . Na svakom nivou jezike strukture spoj izme
du ovakve pozicije i odgovarajue klase dovodi do obrazo
wnja nove jedinice, nazvane tagmemom. Konstrukcija ko
juj je tagmema konstituent55 naziva se hipertagmemom (u
novije vreme i sintagmemom)56 Sve jedinice treba posma
kati u kompleksnosti njihovih meusobnih odnosa. Da bi
ukazao na ove odnose, Pike uvodi u analizu pojam lingvi
IUke matrice koja je u okviru Pikeovog sistema takoe
ocenjena kao "emska" jedinica (engl. "ernie" unit; "emske"
lU o ne jedinice, koje se, shodno takvima iji se nazivi zavr
laV".lju na -ema, kao fonema ili morfema, posmatraju pr
\'tnstveno s obzirom na njihovu slubu u procesu spora
IUmcvanja) . Matrica je, u stvari, organizovana po modelu
prostora sa n dimenzija. Tagmeme i hipertagmeme svrsta
vaju sc u matricu po odreenom sistemu koordinata. Ti
mc, kako to Pike naglaava, dolazi mnogo direktnije do
1vcsti onoga koji vri lingvistiku analizu princip po kojem
liU uspostavljeni odnosi meu jezikim pojedinostima
Jlodvrgnutim ispitivanju. Inae, pobornici tagmemike po
pmvilu pribegavaju onim grafikim prikazivanjima pri ana
lizi koja su takoe tipina za predstavnike generativne gra
matike (v. 463) i predstavnike stratiflkacione gramatike
(v. 558) .
362 . Dok je za pristalice jakobsonovih pogleda na jezik
princip binarnosti od fundamentalnog znaaja (v. 30 1) ,
ltohcn E. Longacre zamenjuje izraz slot izrazom function ( =

flmkcija) .
Konstituent je termin savremene lingvistike koji se upotre
bljava za oznaku svake one jezike jedinice koja uestvuje u
o brazovanju ( konstituisanju) bilo kakve druge jedinice.
Sti Terminoloka zame na je u ovom sluaju Longacreovo delo.
=
230
dotle Pike insistira na principu trojnosti dajui mu central

no mesto u svojoj teoriji. Po njemu, u okviru jezika kao celo
vitog sistema izdvajaju se specifinou svojeg strukturira
nja sledea tri domena: (I) leksika, (II) gramatika i (III) fono
logija. Domen (l) organizovan je pre svega s voenjem rau
na o kontrastivnim semantikim osobenostima (tu vrstu or
ganizovanja Pike naziva nainom uspostavljanja osobeno
sti; engl. termin: the feature mode). Organizacija domena
(II) zavisi piVenstveno od vrste primenjenog distribucionog
kriterija (po Pikeu, ovde odgovara naziv: nain distribucije;
engl. termin : the distribution mode). Za domen (III) rele
vantan znaaj ima princip po kojem dolazi do konkretnog
(materijalizovanog) ispoljavanja jezikog fenomena (po Pi
keu: nain manifestacije; engl. termin: the manifestation
mode) . Sutina jezikog funkcionisanja zasnovana je na pri
sutnosti sledeih triju pojava: konkretnog jezikog fakta (Pi
ke upotrebljava termin partie/e 'estica'), procesa koji do
vodi do meusobnog kombinovanja jezikih jedinica (Pike
ov termin: wave 'talas') i odnosa uspostavljenih u jeziku (Pi
keov termin field 'polje') . U bilo kojoj od pomenutih triju
oblasti jezikog sistema treba obavezno voditi rauna o bit
nosti tih triju pojava.
363. Funkcija jezikih jedinica je u ii interesovanja tag
memike. Karakteristino je da, suprotno predstavnicima ge
nerativne gramatike Chomskog (v. 462) i uprkos njihovim
kritikim primedbama povodom toga57, Pike i njegovi sled
benici redovno oznaavaju odgovarajuim simbolom funk
ciju glavnih reeninih konstituenata (npr. sintaksiku kon
strukciju u kojoj imenicu kao centar neke date sintaksike
57 V. npr. ta o tome kae P. Posta! u "Constiruent Structure.
A Study of Contemporary Models of Syntactic Description" (Indi

ana University, Bloomington 1964) na str. 36-38.
231
" fcaze"58 postavljamo u poziciju subjekta i p ri tom kombinu

jcmo sa odgovarajuom glagolskom "frazom" u funkciji pre
dikata prikazali bismo, primenjujui Pikeovu simbo liku , na
sledei nain : S / NP + p /VP) 59 .
364. Tagmemika analiza iskoriava kako supstitucioni
test (v. 3 52) tako i transfonnacioni60 Trans formacije ovde,
meutim, niukoliko ne impliciraju neku generativn u po
stupnost po sreenim pravilima (to bi inae b io sluaj da se
aJ.di o primeni transfonnacionog postupka u okviru jezike
teorije Noama Chomskog - v. 462) . Sledbe nici Pikea ne ve
ruju u celishodnost strogog izdvajanja nivoa "dubinske
strukture" od nivoa "povrinske strukture" (V 462) . Oni,
naprotiv, veruju da su svi nivoi jezikog funkc ionisanja naj
tcnje meusobno povezani. U ovom pogledu on i najblie
stoje shvatanjima britanskog lingviste M . H allidaya ispolje
nim u njegovoj "gramatici skala i kategorija" (V 568)
365 . Interesovanje za tagmemiku bilo je poetkom ez
desetih godina u SAD oslabilo zbog senzacionalnog uspe.
uzoru na
511 Frazom se u mnogim lingvistikim sredinaJTl a, po
a m eriku terminoloku tradiciju, naziva sintaks ika jedinica Hntpa rei povezana semantiki ili funkcionalno (u naoj doma
(, ,j lingvistikoj tradiciji odgovarajui je term i n sirt- tagma).
predikat, N
imenica, V = glagol, P (uz
59 S
subjekat, P
N osnovno V)
simbol sa znaenjem "fraza" (upotre bljeno po
=
t'(tno slovo od engleskog termina phrase).

istici oznaa
ton Transformacioni test u klasinoj amerikoj l i ngv
da se priro
'';l pretvaranje jedne jezike realnosti u drugu sa c i lj em
da te prvobitne realnosti dublje osvetli (pomenu emo, radi ilu
.. tracije, da se subjekatski karakter genitiva u srpsko hrvatskom pri
gunou :
mc.ru pevanje ptica osvetljava t.ransformacionoll"J mo
genitiva
iroda
r
f'c't 'anje ptica -ptice pevaju, dok je objekatska p
b
je ptica
11 primeru ubijanje ptica evidentna iz injenice: u iJan
l l/udi ] ubijaju ptice).
232
ha generativne gramatike Chomskog kod mlaih generaci

ja. Potom se pojavila i Lambova stratiftkaciona gramatika
koja j e takoe privukla znatnu panju amerike javnosti,
dodue za relativno krae vreme (v. 564) . U ovom raz
vojnom trenutku (poetak sedamdesetih) jo uvek u ame
rikoj lingvistici caruje generativna gramatika. Meutim,
tagmemika i dalje ima svojih odanih pristalica koji vredno
rade, ne samo negujui teoriju, ve i donosei mnoge dra
gocene opise razliitih, ranije nepoznatih jezika vrenih u
skladu s osnovnim postavkama tagmemike teorije.
Bibliografski podaci
366. Pikeova teorija izloena je najpotpunije prvi put u
delu .. Language in Relation to a Unified Theory of the
Structure of Human Behavior", Part I (Glendale, Calif. ,
1954) , Part II (1955) , Part III (1960) ; drugo, revidirano iz
danje ovoga dela objavljeno je pod istim naslovom 1967 .
u Mouto novoj ediciji Oanua Linguarum, Series Maior 24,
The Hague) .
U zborniku "Current Trends in Linguistics: Theoritical
Foundations" Vol. III (izd. T. Sebeok, The Hague 1966)
nalazi se Pikeov lanak pod naslovom "A Guide to Publica
tions Related to Tagmemic Theory" (str. 365-394) u kojem
je dat osvrt na najvanije radove pristalica tagmemikog
pristupa jeziku.
Meu tagmemiarima svakako se najvie istakao svojim
nastojanjima oko produbljivanja teorije R. E. Longacre.
Od njegovih dosadanjih dela sledea dva su svakako naj
vanija: "Grammar Discovery Procedures: A Field Manual"
( = Janua Languarum, Series Minor 33, the Hague 1964) ;
"Some Fundamental Insights of Tagmemics", Lg Vol. 4 1 , N
l ( 19 65 ) , 65-76.
233
Antropoloka lingvistika
61
367 . Antropoloka lingvistika prouava odnos izmeu
kojoj
meri
postoji uslovljenost iz
jezika i .kulture: da li i u
m eu datog kulturnog i odgovarajueg jezikog tipa.
368. U nauci XX veka rclZVi.lo se naglaeno intercsova
njc za fenom ene kulture: od ega sve zavise njeni konkretni
oblici, kakav je njen odnos prema individualnoj psihologi
Ji, moe li se sazdati jedna opta teorija o kulturi, itd. Po
hazc i sa bihevioristikih pozicija (v. 348) , ameriki nau61 Te rf1lin antropoloki upotrebljava se u ovom poglavlju u
z nae nju koje mu pridaju i sami autori o kojima je rc: obuhv.ua
pro uavanje svega to se tie oveka, a prvenstveno njegove kultu
rt. Pored izraza antropoloka lingvistika, koji je danas najei,
upo treblj avaju se i drugi termini, kao etnolingvistika, metalingvi
!illka makrolingvistika, ali im svi naunici ne daju jednaku vred
,
n ost . Za veinu, nasuprot lingvistici u uem smislu ( mikrolin
tJistict) koja se neposredno interesuje za jeziki fenomen, ma
krolingvis ti.ka obuhvata sva ona ispitivanja u vezi s jezikom koja
lue u poznavanju i drugih pojava, van okvira isto jezikih faka
l a , ali ip ak u direktnoj vezi s procesom komunikacije (dijalekta
l , ko prouavanje, recimo, po sebi je mikrolingvistiko; ali ako
1u dijalekto log pone interesovati i za individualne govorne ma
n ifestacije informatora koje su uslovljene kulturnim nivoom n pr. ako pone voditi rauna o karakteristinim uzreicama in
li , rrn a to ra - o nda je samo ispitivanje pramenilo kvalitet: postalo
m ;1 krolingvistiko . Izvesni naunici makrolingvistikom nazivaju
j tz i ko is p i tivanje zasnovano na primeni metoda iz drugih, ne
l i n gvistikih nauka (za Mandelbrota je statistiko ispitivanje j ezi
ka - makro lingvistika, v. 487) . Pojedinci (kao poznati lingvista
< i . Trager) prave sledeu terminoloku razliku : makroli ngvistika
,,. nauka o jez iku u najirem smislu - obuhvata i mikcolingvistiku
(
lingvis tiku u uem s mislu) i metalingvistiku ( "antropolo
k. ," osvetlj avanje fakata) .
=
234
nici su stavili jezike pojave u centar panje: "jezika po

naanje" (tj . konkretna forma komunikacije) razotkriva di
rektno linost - nosioca odreenog kulturnog tipa, a pri
tom je najdostupnije objektivnom naunom opitu. Tako
su se jezikim fenomenom poeli baviti i predstavnici dru
gih, nelingvistikih disciplina - u prvom redu etnografa i
psiholozi. Tridesetih godina u SAD su dole intenzivno do
izraaja ideje filozofskih semantiara (v. 426) . I ftlozofski
semantiari su bili zainteresovani za ovaj nauni problem,
to je samo dalo jo vie maha "antropolokim" ispitivanji
ma jezika u meudisciplinarnoj saradnji.
369. Ve sami oblici rada amerike lingvistike pogodo
vali su njenom orijentisanju u pravcu antropolokih studi
ja. Problem heterogenog stanovnitva sa razliitim jezici
ma budio je zainteresovanost za unapreenje tehnike pre
voenja. Poetkom ovog veka tome se posveuju veliki na
pori. Na praktinom poslu prouavaoci jezika su doli u
kontakt sa problemima ireg, optelingvistikog znaaja:
ta su idiomi, kako ih objasniti, zbog ega su poreenja
jednog etnikuma drukija od metaforinih reenja koja se
nalaze u drugoj sredini, itd. Poela se neminovno nameta
ti potreba za upoznavanjem kulturne tradicije radi razu
mevanja jezikih kategorija. Meutim, glavni podstrek ka
usmeravanju naunog interesovanja na antropoloke fe
nomene dao je amerikoj lingvistici kontakt sa indijan
skim jezicima.
3 70. Otpoelo se sa prikupljanjem leksike, a leksika je
otkrivala tip kulture (bogatstvo rei koje se tiu, recimo,
pojmova iz lova ili ribolova najverodostojnije kazuje o pri
vredi stanovnitva) . Da bi se prikupljanje i objanjavanje
renikog fonda moglo zaista efikasno obaviti, bilo je po
trebno imati izvesna prethodna znanja o ivotu i obiaji
ma date etnike sredine. Ameriki lingvisti su st9ga spon-
235
tano, od samog poetka, ispoljili veliko antropoloko inte

rcsovanje. Meutim, tek je udubljivanje u strukture indi
janskih jezika dalo zaista povoda intenzivnom usmerava
nju lingvistike panje na antropoloku problematiku.
3 7 1 . Ove se strukture bitno razlikuju od indoevrop
skih. Iz njih progovara sasvim specifina psihologija. Jezik
plemena Hopi npr. ne razlikuje vreme radnje u naem
smislu, ali zato poseduje sredstva za kategorisanje pojava
po trajanju: korak, talas, akcija, ii - prolazni su fenomeni;
kamen, drvo, ovek - trajni; a oblak je na sredini - polu
prolazan. Idaho Indijanci, opet, razvili su u svome jeziku
sistem razlikovanja neposrednosti u posedovanju osobi
ne : ljiva je, recimo, slatka po sebi, kafa nije, prima slast
od eera; kolai sa sirupom su "posrednije" slatki: slast
im daje sirup koji je i sam sladak "iz druge ruke" - od e
era. Strunjaci zaposleni oko prevoenja s engleskog na
indijanske jezike poeli su se aliti na neoekivane teko
e u poslu. Novi zavet npr. nije mogao biti preveden kako
valja na zapoteki jezik (Indijanaca iz junog Meksika) . Taj
jezik ne sprovodi razlikovanje glagolske radnje po vre
menskom momentu ve po tome da li je u datom sluaju
akcija izvrena po prvi put ili nije. Kad se stiglo do
l' pizode sa Hristovim dolaskom u Kapernaum, moralo se
prevoenje obustaviti iz bojazni da se ne povredi autenti
nost teksta: ne postoji podatak o tome da li je Hristos po
civao Kapernaum pre datog dogaaja ili nije. Svi takvi i
s lini sluajevi dali su maha raspirivanju antropolokih in
ll-rcsovanja u amerikoj lingvistici.
3 72 . Antropoloka lingvistika poinje od radova Boasa
(v. 338) i Sapira (v. 341) . Naroito je Sapir zasluan za
Mvaranje tradicije u nainu i oblicima rada kao i u formira
nju opteg lika jezikog strunjaka (ispituju se revnosno
indijanski jezici, s insistiranjem na tipolokim studijama;
236
uz jezike podatke prikupljaju se i podaci o folkloru, narod

noj psihologiji, i sl.; od jezikog strunjaka se zahteva im
ko obrazovanje s akcentom na poznavanju etnografskih
problema i na vladanju pojmovima iz oblasti psihologije) .
373 . Velikog je uticaja imao na

ideja
tAZVoj antropolokih
lingvistici Sapirov uenik Benjamin Lee Whorf
(1897-194 1 ) . Whorf je s uspehom prouavao indijanske

jezike (doprineo je mnogo poznavanju jezika Acteka iz
Meksika i plemena Hopi iz Arizone) . Meutim, obraujui
ovaj dotle nepoznat jeziki materijal, on je poeo sugestiv
no zastupati gledite o tome da je idejni svet oveka naj
tenje povezan sa jezikom strukturom62 Primitivnih jezi
ka nema, naglaavao je Whorf, svi su jezici podjednako sa
vreni u svom pravcu i sve se u naelu moe izraziti sva
kim jeziko m . Ali ipak - jedan odreeni jezik po sebi favo

rizuje jedan odreen nain poimanja sveta, zanemarujui
druge mogue poglede na iste pojave. Psiholoki okviri
oveka u koje se smetaju utisci spoljnog sveta oblikovani
su u stvari njegovim jezikom . Ti su okviri na nekim taka
ma obuhvatniji ili manje obuhvatni, sve u zavisnosti od je62
Whorf zastupa, u stvari, teoriju "Weltanschauu nga", koja je

evropskoj lin gvistici poznata jo od Humboldtovih vre mena (v.
72) . Meutim, amerika lingvistika ne nastavlja u ovom pogledu
evropske tradicije : "humboldtizam" nije i nspirisao Who rfova shva
tanja. I u ovom sluaju, kao i u mnogim d rugim, amerika lingvi
stika javnost n ije bila dovoljno obavetena o tekovinama evrop
ske lingvistike. Srodne ideje danas u Evropi zastupaju, pored
"neohumboldtovaca" (v. 77) najvie predstavnici e ngleske ko
le "etnografs ki h lingvista" koju su osnovali Malinowski i Finh
(Firth je pored ostalog, teoretiar fonoestetike shvatanja o to
mc da u svim j ezicima postoje sklonosti ka izboru odreenog ti
pa glasova za obrazovanje odreenih rei , a taj je izbo r uslovljen
mentaliteto m ; vie obavetenja o Finhu potrai u 566) .
-
Pravci
lingvistici I
237
zike strukture, koja doputa najpreciznije odreivanje od

nosa meu pojavama u jednom sluaju, dok u drugom
ostavlja ideju nedovoljno oformljenom.
O tome da kultura utie na jezik nije moglo biti spora.
Ali Whorfova teorija ukazuje i na obratno: da jeziki tip
uslovljava tip kulture, utiui neposredno na saznajni pro
ces. Ovo drugo nije moglo biti dokazano.
374. Jednom stvorena tradicija meu lingvistima da se

u sferu naunog interesovanja ukljuuju i problemi koji se
ne tiu iskljuivo prirode jezikog fenomena znatno je
obogatila repertoar tema koje se obrauju u lingvistici.
Amerikanci su npr. uveli termin i pojam pre lingvistikih i
paralingvistikih ispitivanja: prva ispitivanja bi se odnosi
la na sakupljanje podataka o svim biolokim momentima
koji su predigra govornom inu, a druga se tiu uoavanja
znaaja onih fenomena koji nisu jezik u pravom smislu, ali
prate govorni akt dajui mu odreenu boju (aputanje, vi
kanje, smejanje i sl.)63
375. Pod okriljem ovakvog irokog interesovanja lin

kinemika, ko
gvistike izrasla je i jedna njena nova grana
ja ispituje pokrete, poloaje tela i izraz lica u funkciji sred

stva za sporazumevanje64 Glavni zadatak ove discipline je
reenje problema: koliko je gest po sebi dovoljan instru63
Paralingvistika ispitivanja su se u poslednje vreme jako
razvila zbog znaaja koji ima analiza celokupnog, "jezikog pona

anja" pacijenta u modernim psihijatrijskim studijama.
64
Za pokrete u ovoj funkciji prvo su se zainteresovali psiholozi
(o tome govori npr. jo
1938. psiholog Woodworth u "Experimen
tal Psychology'). Ali zasnivanje kinemike dolazi tek kasnije, kada

je Ray L. Birdwhistell zapoeo sistematske studije pokreta prime
njujui uhodani metod fonologije (razlikuje
kineme koje su jedi
nice kinemike kao to su foneme jedinice fonologije, tj. razlikuje

relevantno od irelevantnog u procesu sporazumevanja).
238
menat komunikacije, a koliko je samo pomono, pratila

ko sredstvo glavnog instrumenta - jezika.
Podaci koji se dobijaju na ovoj strani, a i druge tekovi
ne antropoloke lingvistike, ukljuuju se danas po pravilu
u domen sociolingvistikih studija (v. 580) .
3 76. O smislu i zadacima antropolokih studija u lingvi
stici govore npr. : A. L. Kroeber, "Some Relations of Lingui
stics and Ethnology", Lg 1 7, 194 1 , 287-29 1 ; E. Nida, "Lin
guistics and Ethnology in Translation Problems", Word l ,
1945, 194-208 ; C . F . Voegelin and Z . S . Harris, "The Scope
of Linguistics", American Anthropologist 49, 1947, 588-600;
G. L. Trager, "The Field of Linguistics", SIL Occasional Pa
pers N l, Norma Okla, 1949; D. L. Olmsted, "Ethnolingui
stics so far", SIL, Occasional Papers N2, Norman Okla.
1950; Dell Hymes, "Notes Towards a History of Linguistics
and Anthropology", Anthropological Linguistics 5, l ,
1963, 59-103 ; N . C. W . Spence, "The Basic Problems o f Et
hnolinguistics", Archivum linguisticum, Vol. 1 6, 2, 149- 1 56.
Vrednost lingvistikih studija za produbljivanje studija
kulture naglaavaju : E. T. Hall i G. L. Trager u "The Analysis
of Culture" (Washington 1953) .
V. zbornike : "Language in Culture", ed. H . Hoijer, Arne
rican Anthropological Association, Memoir 79, Chicago
1954; "Results of the Conference of Anthropologists and
Linguists" (autori: Claude Levi-Strauss, Roman Jakobson,
C. F. Voegelin, Thomas A. Sebeok) , Memoir 8, Suppl. to
IJAL vol. 19, N2, Indiana Univ. Public, in Anthr. and Ling. ,
1953; "Language in Culture and Society: A Reader in Lin
guistics and Anthropology" (izd. D. Hymes. New York
1964) ; "Sociolinguistics: Proceedings of the UCLA Socia-
239
linguistics Conference, 1964" (izd. William Bright, The Ha,

gue 1966) ; "Approach to Semiotics" (izd. Thomas A. Sebe,
ok, Alfred S. Hayes, Mary Catherine Bateson; Londo n The Hague - Paris 1964) ; "Communication and Culture;
Readings in the Codes of Human Culture" (izd. A. G .
Smith, New York 1 966; ovaj s e zbornik posebno preporu
uje zainteresovanima budui da su u njemu sakupljeni
radovi mnogih eminentnih amerikih lingvista - C hom
skog, Pikea, Greenberga, Gleasona, E. Pulgrama i dr.) .
Ovom spisku treba prikljuiti i knjigu: A. Capell, "Studies
in Socia-Linguistics" ( = Janua Linguarum, Series Minor
46, The Hague 1966) , kao i ostale zbornike posveene so
ciolingvistici koje izdaju Amerikanci - v. 593 .
V. i s metodoloke take gledita zanimljivo postavljen
rad : Madeleine Mathiot, "An Approach to the Cognitive
Study of Language" ( = IJAL, Vol. 34, N l , 1968) .
U okvire antropoloke lingvistike ire shvaene spada i
problematika jezikog planir.anja koja je adekvatno
osvetljena u sledeim radovima: E. Haugen, " Language
Conflict and Language Planning", Cambridge, Mass. 1 966;
V. Tauli, "Introduction to a Theory of Language Planning",
Uppsala 1968. Danas se po pravilu ova problematika pri
kljuuje sociolingvistikim studijama (v. 580) .
O razvoju antropolokih studija u SAD govori Harry
Hoijer u "Anthropological Linguistics", Trends, 1 10- 127. V.
i izlaganje Paula Friedricha pod naslovom "Anthropologi
cal Linguistics: Recent Research and Immediate Prospects "
u zborniku "Linguistics: Developments of the Sixties View-points for the Seventies", izd. Richard J . O. Brien , S .
J . , Washington, 197 1 .
Bibliografske podatke o antropoloko; lingvistici d aje
D. H. Hymes: "Bibliography of Field Work in Linbruistics
and Anthropology", SIL 14, 1959, 82-9 1 .
240
Najvanije studije B . L. Whorfa izdao je J . B . Carroll:

"Language, Thought and Reality. Selected Writings of Be
njamin L. Whorf', Cambridge and New York, 1956. V. A.
Zvegincev je objavio u zborniku "Novoe v lingvistike" I
(Moskva 1960) u ruskom prevodu tri od najvanijih Whor
fovih lanaka (1 35-199) . U istom zborniku je i Zvegincev
ljeva studija: "Teoretiko-lingvistieskie predposylki gipo
tezy Sepira - Uorfa" (1 1 1-134) . V. i sledee dve studije: G .
L . Trager, "The Systematization o f the Whorf Hypothesis",
Anthropological Linguistics, Vol. l, N 1 , 1959, 3 1-35 ; J. A.
Fishman, "A Systematization of the Whorfian Hypothesis",
Behavioral Science Vol. S, N 4, 1960, 323-339. Posebno se,
meutim, preporuuje knjiga Helmut Gipper, "Gibt es ein
sprachliches Relativitiitsprinzip? Untersuchungen zur Sapir
- Whorf Hypothese", Frankfurt am Main, 197 1 . To je vrlo
ozbiljna, iscrpna monografija o Whorfovoj hipotezi i srod
nim shvatanjima, preteno zastupljenim u nemakoj
lingvistici, uz kritiki osvrt na postojee odzive o ovoj temi u
strunoj literaturi. Tu se, pored ostalog, dublje osvetljavaju
i neki teorijski koncepti (kao, na primer, "sadrina rei" u
odnosu na "oznaeni pojam") , a skrenuta je panja i na po
trebu adekvatnije upotrebe izvesnih termina (posebno ter
mina We/tansicht, Weltbi/d i We/tanscbauung).
O paralingvistikim pojavama: G. L. Trager, "Paralangua
ge : A First Approximation", SIL 13, 1958, 1-12 i "Taos III ; Pa
ralanguage", Anthropological Linguistics 2, 1960, 24-30; H.
L. Smith jr. , "An Outline of Metalinguistic Analysis", Report
of the Third Annual Round Table Meeting of Linguistics and
Language Teaching, Washington 1952, 59-66. O vrednosti
ispitivanja paralingvistikih pojava za psihijatriju v. : R. E. Pit
tenger and H. L. Smith jr. , "A Basis for Some Contribution of
Linguistics to Psychiatry" Psychiatry 20, 1957, 61-78 .
24 1
V. i vrlo informativnu studiju T. M. Nikolaeve i B. A.

Uspenskog: ''Jazykoznanie i paralingvistika", Lingvistie
skie issledovanija po obej i slavjanskoj ftlologii, Moskva
1966, 63-74 .
Klasino delo kinemike je Birdwhistellova knjiga: "In
troduction to Kinesics. An Annotation System for Analysis
of Body Motion and Gesture", Washington 1952. V. i nje
govu knjigu: "Kinesics and Context, Essays on Body Mo
tion Communication", University of Pennsylvania Press,
Philadelphia 1970, V. i: G. H. Hewes, "World Distribution
of Certain Postural Habits", American Anthropologist 57,
1955, 231-244 .
Psiholingvistika
377. Psiholingvistika je jedna od najmlaih lingvisti
kih disciplina u SAD. 1953. se smatra godinom njenog
osnivanja65 Posveena je oveku u procesu komunikacije :
ispituje psiholoke i fiZioloke pojave koje prate njegovo
uestvovanje u tome procesu. U neposredan krug intere
sovanja ove nauke ulaze, dakle: psihofazioloki fenomeni
odailjanja i primanja govora; intelektualno-emocionalni
odnos prema datom (ili primljenom) saoptenju s osve
tljavanjem kulturno-socijalne pozadine na kojoj se uobli
ava individualna psihologija.
3 78. Za psiholingvistiku su zainteresovani, bar koliko i
lingvisti, a moda ak i vie - psiholozi. Psiholozi odavna
65 Tada je odran sastanak grupe lingvista, psihologa i etno

grafa u Bloomingtonu, na kojem su postavljeni okviri psiholin
gvistikim studijama. Objavljivanje poznatog zbornika "Psycho
li nguistics" (v. 385) obele ilo je taj dogaaj.
242
poklanjaju panju jezikim pojavama66 smatrajui da se

preko njih moe najpouzdanije doznati ono to je nepo
sredan predmet psiholokih studija: individualne razlike u
sposobnostima, proces uenja, percepcije i sl. U doba bi
heviorizma to uverenje je toliko ojaalo da su pojedinci
poeli naglaavati da bl upravo u centar psiholokih proua
vanja trebalo postaviti problem "jezikog ponaanja". Osni
vanjem psiholingvistike zdruena su interesovanja i isku
stva lingvista i psihologa, s tim da vostvo u metodolokim
procedurama sa testovima pripada ipak psiholozima.
379. Psiholingvistu interesuje organizacija nervnog si
stema kod oveka: koji splet nerava odgovara odreenom
nivou jezike organizacije (tj. kako se vri ukljuivanje je
zikih jedinica u signale odreenih znaenja preko koor
dinirane psihofJZioloke akcije u integriranju odnosa na
razliitim jezikim nivoima: fonolokom, morfolokom,
sintaksikom, semantikom) . To zahteva, pored znanja iz
psihologije, i neposredan kontakt sa fiZiolokim i neuro
lokim problemima. U centru panje su i asocijativni pro
cesi koji se ispituju odabranim testovima. Daje se npr. in
fonnatoru neka re (esto iskonstruisana, bez smisla, ali
66 Naglrleno interesovanje psihologa za jezik poinje poet
kom XIX veka, od radova predstavnika britanske empirijske ko
le Oames M ill i njegov sin John Stuart Mill). W. Wundt je prvi
psiholog koji je napisao znaajne studije o jeziku s psiholoke
take gledita (v. 83) . Dvadesetih godina naeg veka prodiru u
svet ideje nemake kole psihologa (M. Weilheimer, K. Koffka,
W. Kohler) postavljene na strukturalni princip uoavanja psiho
lokih pojava: sve to ulazi u sastav vee celine kao njen deo
uobliava svoju prirodu prema celini ("Gestalt Psychologie").
Ovo je imalo posebno velikih odjeka u Americi gde su razvijane
srodne ideje biheviorizma (v. 348) . U toj eposi psihologija sc
najaktivnije poinje baviti jezikim problemom.
PratJci u lingvistici l
243
koja podsea gramatikom strukturom na postojeu leksi

ku datog jezika) pa se od njega trai da na nju odgovori
brzo, prvom reju koja mu tog trenutka padne napamet
(pri tom se vodi strogo rauna o socijalnom i kulturnom
nivou informatora, jer to umnogome uslovljava asocijativ
ne reflekse) . Primenom statistike rezultati ovakvih testova
se briljivo klasiftkuju, pa se na osnovu njih pokuava pro
dreti u zakone asocijativnih puteva.
380. Slinim testovima se proveravaju i razliiti rezulta
ti Lingvistikog ispitivanja u uem smislu, naroito fono
lakog. Tako su npr. testovi pokazali da je fonoloka teori
ja bila u pravu postavljajui fonemu i blie fonemi u nego
fonemi a: spontana reakcija informatora je svedoila u ko
rist veeg znaaja opozicije i l a nego li opozicije i l u u
procesu komunikacije. Ovim metodom je sastavljena i ta
heta konsonanata po srodnosti. Ovakvi opiti treba da do
prinesu utvrivanju hijerarhije meu distinktivnim obe
lcjima (v. 300) fonema.
38 1 . Psiholingvista mora voditi rauna i o problemima
koji interesuju antropoloku lingvistiku (v. 367) , tj . o fe
nomenima kulture u vezi s komunikacijom. Komunikativ
ni akt se ostvaruje po izvesnom kodeksu. Taj je kodeks u
e >snovici svojoj odreen kulturnim navikama date sredine
iako, naravno, svaki put doivljava i specifinu stilizaciju u
zavisnosti od psihikih svojstava linosti koja komunicira.
Potrebno je, dakle, pre svega proniknuti u osnovni tip
d rutvenog kodeksa da bi se mogao pravilno pratiti pro
ns sporazumevanja (po ovom svom interesovanju psiho
linh'Vistika se pribliava sociolingvistici - v. 58 1) .
382 . Ljudi se u mnogim prilikama nee potpuno spora
lu mcti ako su svoju psiholoku linost izgradili na sasvim
razliitim oblicima kulture (izrazi koji u nekim jezicima ili
d rutvenim sredinama znae stvarno odobravanje na dru-
244
gim su stranama samo puka fonnula utivosti koja ne ka

zuje nita; ono to u primitivnom seoskom ambijentu slu
i kao izliv simpatija moe urbanizovanom oveku pone
kad izgledati kao grubost; itd.)67 Do spo razu mevanja ne
dolazi, uostalom, ni onda kada je, u trenutku komunika

tivnog akta, idejni svet oveka zaposednut neim bitno
rnzliitim od onoga o emu se saoptava, tako da saopte
nje ne prodire dovoljno duboko u o:veju svest68 Iznai
u emu su sve psiholoke prepreke sporazumevanju i u
kojoj su meri uklonjive, to je jedan od najvanijih zadata
ka psiholingvistike.
383 . Psiholingvistika tei da pronikne i u individualne

karakteristike linosti koje daju specifinu boju saopte
nju. S tim u vezi ona poklanja dosta panje paralingvisti
kim studijama (v. 374) . Prikljuuje se i psihijatrijskim
promatranjima "jczikog ponaanja" individua prilaui

fond lingvistikih znanja psihijatrijskom poslu.
384.
Znaajnu
delatnost
rnzvija
psiholingvistika
oblasti ispitivanja mehanizma pamenja i uopte procesa
67 O relativnosti sporazumcvanja govorio je jo Humboldt (v.

74) , ali i ova, kao i mnoge druge njegove ideje, ostala je nedo
voljno poznata amerikoj lingvistici.
611 Psiholingvisti ilustruju to primerima kao to je poznata istori
ja sa aplauzom. Neki mladi ameriki svetenik prisustvovao je pre
davanju biskupa. Predavanje mu se ni najmanje nije svidelo. ita
jui ga sledeeg dana i u mesnim novinama, primetio je na kraju
primedbu novinara, koju je nekoliko puta na isti nain proitao:
applesauce, tj. 'pirc od jabuka', to ovde znai omalovaavanje.
Primedba je, meutim, glasila applause "aplauz', ali do svesti o
veka, zaokupljenog negativnim utiskom, to pozitivno saoptenje
nikako nije moglo prodreti i on je po dunosti optuio novinara.
za uvredu biskupa, mada se Intimno slagao sa utiskom - "apple
sauce".
245
uenja. U ovome prednjai tenja za uspostavljanjem teo

rije uenja stranih jezika: kako se ue jezici, najlake, naj
bre, najeftkasnije (uvek aktuelan problem imigranata na
goni Amerikance da posveuju ovoj problematici najveu
panju) . I u ovome poslu zakljuci lingvista proveravaju se
psiholokim testovima, to obezbeuje sigurniji uspeh
uloenim naporima.
385 . Program psiholingvistike je utvren u pamenu
tom zbomiku: "Psycholinguistics. A Survey of Theory and
Research Problems", ed. Charles E. Osgood i Thomas A.
Sebeok, Indiana University Publications in Anthropology
and Linguistics, Memoir 10 of IJAL, 1954 (II rev. izd . 1965 ;
u njemu, pored ostalog, R. A. Diebold daje pregled razvo
ja psiholingvistikih studija u periodu od 1954. do 1964) .
V. i sledee radove: "New D irections in the Study of
Language", ed. Eric H . Lenneberg, Cambridge Mass . ,
1964; "Psycholinguistics. A Book of Readings", ed . Sol Sa
porta, New York 1965 (sadri i studije od ireg, opte
lingvistikog znaaja uz reprezentativan izbor autora) ; "Di
rections in Psycholinguistics", ed. S. Rosenberg, New York
1965; "Psycholinguistics Papers: The Proceedings of the
1966 Edinburgh Conference", ed. ) . Lyons and R . ) . Wales,
Edinburgh 1966; "The Genesis of Language", ed. F. Smith
and G. Miller, Cambridge Mass . , 1966; Ragnar Rommet
veit, "Words, Meanings and Messages. Theory and Experi
ments in Psycholinguistics", New York 1968; J . - M. Peter
falvi, "Introduction a la psycholinguistique", Paris 1970;
Joseph de Vito, "The Psychology of Speech and Language.
An Introduction to Psycholinguistics", New York 1970; Pe
ter Herriot, "An Introduction to the Psychology of Langua-

J.W ", Lo ndon 1970; Arthur L. Blumenthal, "Language and
flsyd1olohry: Historical Aspects of Psycholinguistics", New
York 1970; G. B. Flores D 'Arcais and W. J. M. Levelt, eds.,
"Advances in Psycholinguistics", Amsterdam 1970 (ovde su
publikovani materijali sa sirnpozijuma posveenog psiho
lingvistici koji je odran jula 1969. u Italiji) ; "Psycholingui
stics", R. Brown, ed . , New York 1972; S. H. Houston, "A
Survey of Psycholinguistics" (=Janua Linguarum, Series
Minor 98) ; The Hague 1972 (uvodi vrlo uspeno u temati
ku ne samo psiholingvistike ve i sociolingvistike) ; H. Leu
ninger, M. H. Miller, F. Muller, "Psycholinguistik. Ein For
schungsbericht", Frankfurt am Main 1972; G. List, "Psycho
linguistik. Eine Einfiihrung", Stuttgart 1972 (preporuljivo
naroito za prvo upoznavanje sa psiholingvistikom pro
blematikom) .
Godine 1972. cela jedna sveska asopisa Linguistics
(Linguistics 89) posveena je psiholingvistikim temama.
U SSSR se poklanja znatna panja domenu psiholingvi
stikih studija. V. npr. sledee radove : O. S. Ahmanova, "O
psiholingvistike, Materialy k kursam jazykoznanija", izd .
Moskovskog univ. , 1957; A. A. Leont'ev, "Psiholingvistika i
problema funkcional'nyh edinic rei", zbornik Voprosy te
orii jazyka v sovremennoj zarubenoj lingvistike, izd. AN
SSSR, Moskva 1961, 163-190 ; A. A Leont'ev, "Psiholingvi
stika", Lenjingrad 1967; "Materialy vtorogo simpoziuma
po psiholingvistike", izd . A. A. Leont'ev i R. M. Frumkina,
Moskva 1968; ''Voprosy porodenija rei i obuenija
jazyku", red A. A. Leont'ev i T. V. Rjabova, Moskva 1967; "Te
orija reevoj dejatel'nosti (Problemy psiholingvistiki) ", izd.
A. A. Leont'ev, Moskva 1968; "Psihologieskie i psiholin
gvieskie problemy vladenija i ovladenija jazykom", izd. A.
A. Leont'ev i T. V. Rjabova, Moskva 1969.
247
V. i radove koji se objavljuju na stranicama internacio

nalnog asopisa posveenog psiholingvistikim temama:
'Journal of Psycholinguistic Research" (New York; prvi
broj 1971) .
O zajednikim temama lingvistike i psihologije pedese
tih godina naeg veka informie knjiga Johna Carrolla :
"The Study of Language", Cambridge Mass . , 1953 . Knjiga
Georga Millera: "Language and Communication" (New
York-Toronto-London 195 1) moe posluiti kao dobar
uvod u moderne psiholoke studije jezika.
V. i dela iz novije epohe navedena u 92.
Kopenhaka kola
Poeci kole - Viggo Br0ndal
386. Kopenhaka kola je termin koji se u prvom redu
odnosi na strukturalnu lingvistiku izgraenu na idejama
danskih naunika Hjelmsleva i Br0ndala, krajem tridesetih
godina ovoga veka u Kopenhagenu . Mnogi misle da ter
min, ukoliko se odnosi na tu poetnu fazu danskog struk
turalizma, ima samo geografsku vrednost: Hjelmslcv i
Br0ndal slau se po osnovnoj strukturalnoj koncepciji, ali
ne i po daljoj razradi teorije i metoda. Meutim, svi pred
stavnici ove kole, ukljuujui Hjelmsleva i Br0ndala, odli
kuju se od poetka (to je sasvim izuzetno) izrazitim inte
resovanjem za mogunost primene logistikih (v. 4 1 5)
procedura u osvedjavanju jezikih fakata. Stoga i zasluu
ju posebno mesto, pod zajednikim terminom, u istoriji
moderne lingvistike .
248
387. Kopenhaka kola ima svoje korene u "Kopenha

kom serklu lingvista", osnovanom 1934. god. , pod nepo
srednim naunim vodstvom Br0ndala i Hjelmsleva. kola
je dobila svetski znaaj u razvoju modeme lingvistike kada
je 1939. pokrenut asopis Acta linguistica sa jasnim pod
naslovom: "Internacionalna revija strukturalne lingvistike"
("Revue internationale de linguistique structurale") . Tu su
za protekle dve decenije objavljeni mnogi interesantni ra
dovi koji nisu doprineli samo ugledu kopenhake lingvi
stike ve i razvoju strukturalne lingvistike uopte.
U poetku je izrazita figura kole bio originalni i sugestiv
ni Viggo Brcztndal (1887-1942) . Ali njegov rad na struktural
noj teoriji nije jo dobio definitivne oblike kada ga je pre
sekla smrt. Vostvo kole je ostalo na Hjelmslevu. Ugled
danske modeme lingvistike je najvie njegova zasluga.
388. Pionirski rad Vigga Br0ndala69 na uvoenju struk
turalnog metoda u lingvistiku zapoet je programsko propagandnim lankom "Linguistique structurale" u pr69 B r0ndal je bio naunik velike kulture (poznavao je mnoge
jezike; bio je specijalista za romansku lingvistiku, za istoriju nor
dijskih jezika i za s.kandinavsku toponimiju) . Njegova lingvistika
orijentacija odreena je neposrednim uticajem danskih lingvista
(Thomsena, jespersena, Pedersena i dr.) i francuske kole (MeH
leta i G rammonta) . Veoma je cenio Saussureove ideje. I poznan
stvo sa Trubeckim (1928. god.) bilo je za njega od presudnog
znaaja: poeo se interesovati za fonologiju. Najmiliji Br0ndalovi
uitelji nisu, meutim, bili lingvisti ve filozofi (Aristotel, Spino
za, Leibniz, Kant, Bergson i dr.) . Najvie je uticaja na njega imao
danski filozof Harald H0ffding koji mu je otvorio volju za prou
avanjem teorije rclativiteta i uopte za orijemisanjem u pravcu
filozofi je, teorije fizike i matematike. Tako se Br0ndal formirao
kao izrazit predstavnik strukturalne, logiko-filozofske lingvisti
ke. Njegovi su radovi pisani u tome duhu.
249
vom broju Acta lingu istica (1939) . Dalji njegovi radovi

doprineli su prvenstveno produbljivanju teorije o opozici
jama; on se veoma zalagao za to da se kriteriji opozicija,
izgraeni u fonolokom prouavanju ponu primenjivati i
pri analizi modolokih i semantikih fenomena.
389. Glavna Bn?Sndalova nauna interesovanja bila su,
meutim, usmerena ka sagledanju naina na koje se, kroz
jezika fakta, manifestuju osnovne kategorije logike . Za
njega su jeziki prob lemi bili u sutini filozo fski, i on ih je
kao takve i reavao. Njegovo ispitivanje predloga npr. (iz
loeno u knjizi "Theo rie des prpositions", v. 39 1) izvr
eno je sa ciljem "da se odrede osnovna nuna saznanja i
da se uspostavi princip njihove primene na svaki mogui
sistem predloga i uopte rei" .
390. Nalazei se po svojim naunim koncepcijama
negde na sredini izmedu filozofa i lingviste, Bn?Sndal nije
uspeo da potpuno zakorai ni u jednu ni u drugu discipli
nu . Filozofi mu zameraju da je idealista koji bezuspeno
miri modernu logiku sa Aristotelovom. Za dananje glose
matiare on je nedovoljno izrazit strukturalista, suvie po
mirljiv prema tradicionalnoj lingvistici. Ali ga svi priznaju
za jednog od prvih pionira strukturalizma u lingvistici,
osobito zaslunog za modernizovanje danske kole.
Ocenjujui njegov rad iz perspektive sadanjeg razvojnog
trenutka lingvistike u svetu treba istai kao veliku zaslugu
i to to je bio jedan od prvih koji su pokuali da jezikoj
problematici priu metodom simbolike logike (o prodoru
metoda simbolike lo gike u dananju lingvistiku v. 420) .
39 1 . Osim pomenute Br0ndalove knjige "Thorie des
prpositions" (franc uski prevod prvobitnog danskog tek-
250
jezika ispitivanja
u XX veku
sta koji je bio objavljen 1940 ; Copenhagen 1950) v. i knji

gu "Essais d e linguistique generale" (Copenhague 1943) u
kojoj su sakupljene najznaajnije Br0ndalove studije i gde
je priloena i iscrpna bibliografija njegovih radova.
Bibliografski podaci o Br0ndalu dati su u Portraits e ,,
Linguists I l , str. 504-507 (autor j. Holt) .
Hjelmslevljeva glosematika
392. Louis Hjelmslev (1899-1965) svakako spada u naj

interesantnije figure lingvistike sredinom XX veka70 T;a j
oduevljeni teoretiar zadivljuje svojim postojanim nap u
rom u traenju novih puteva lingvistikoj misli. Nije, nu.
utim, uvek bio srene ruke - udarao je esto i stranpu ll
com, ali se nije ustruavao da prizna poraz i odmah poh rli
za novom stazom. Ovo je imalo i posledica negativnih pc ,
njega: ee mu je zamerano da nije konsekventan, da t
odrie danas onoga u ta je jue verovao, i da se stog" u
njegovoj teoriji mogu nai suprotna tvrenja i nedoret
nosti'1 Njime su se ljudi lako oduevljavali i lako ga se od
ricali. jedno je, meutim, neosporno: on je bio uvek svoj,
uvek iskreno spreman da krene u potragu za novim oblid
ma naunog rada. Ne moe se npr. porei injenica :
70 Hjelmslev je bio uenik danskih profesora "Hogera Peder
sena ( 1867-1 953) i Kristiana Sanfelda (1873-1942) . Proveo je go
dinu dana u ehoslovakoj (1923. do 1924) sluajui predavanju
poznatog lingviste Josefa Zubatog (v. 3 1 5 n) i godinu dana u
Parizu gde se blie upoznao sa shvaanjima A. Meilleta (v. 1 69)
i j . Vendryesa (v 168) .
7 1 Faktografsku kritiku sa pedantnim lovom na HjelmslevljeVI'
nedoslednosti dala je Berta Siertsema u svojoj disertaciji: "A
Study of Glossematics. Critical Survey of Its Fundamental Con
cepts" - (v. 4 1 1) .
.
251
l l jclmslev je prvi lingvista koji j e uvideo i naglasio da u vc

I t ke lingvistike poslove budunosti spada i izgraivanje
"metajezika" (v. 4 1 3), tj . na logikim principima zasnova
tu 1g sredstva naune definicije ljudskoga jezika.
Radei na mainskom prevoenju predstavnici jezikih
cl isciplina danas sve vie uviaju koliko je, u stvari, pro
t't 1ki zvualo Hjelmslevljevo oduevljenje matematikom
"a pstrakcijom" u godinama oko Drugog svetskog rata. ak
1 k ad ne bi ostalo nita konkretno od njegovog teoretisa
nja, ostae ipak u sutranjici lingvistike asno mesto nje
mu kao vizionaru novih, do njega nesluenih horizonta
k1 l je bi trebalo osvojiti.
393 . Nijedna kola nije toliko uporno insistirala na svo
jim neposrednim korenima u Saussureu kao Hjelmslevlje
va . Hjelmslev je uopte od najzaslunijih za definisanje Sa
ussurea kao utemeljaa lingvistikog strukturalizma. Mno
J.CI, zbog takvog insistiranja, Hjelrnslevljevu lingvistiku tc
' 1riju nazivaju neososirjanstvom.
Hjelmslevljeva lingvistika se na Saussureovu izrazito
naslanja samo u dva pravca. Saussure je upozoravao na
psiholoku vrednost glasova u procesu spo razu mevanja:
l l jclmslev ispituje glas samo kao apstraktnu jedinicu, us
k r.tujui svaku panju materijalnoj (fiZikoj, glasovnoj)
"tr.mi jezika. Saussure je pm skrenuo panju na to da su
t-tlasovne jedinice znaci za sporazu mevanje i da ih u toj
"vctlosti treba prouavati; Hjelrnslev je celu svoju lingvisti
ku sveo upravo na teoriju o znaku za sporazumevanjc (ko
ji a k ne mora biti jezike prirode; moe bili isto tako sao
hr.tajni signal ili to drugo ime se prenose informacije) .
I nae, Hjelrnslevljeve naune ideje su mnogo srodnije
' ptim idejama logikog empirizma XX veka nego to su
ne posredno razvijanje Saussureovog lingvistikog uenja.
252
394 . Hjelmslev je od poetka teio ka "loginoj grama

tici", tj . ka takvoj naunoj obradi jezika koja bi bila maksi
malno precizna i nauna, jasna i logina "kao algebra" . To ga
je povelo prc.vo u susret matematikom metodu analize.
395. Polazei od shvatanja da za sporazumevanje nije
bitno upotrebiti ljudski jezik (gluvonemi se spord.ZUmeva
ju gcstovima i mimikom; svetlosni signal "govori": zeleni
put je slobodan; crveni - stoj, ne srne se napred; itd.) .
Hjelmslev je naao neposrednu idejnu sabrau u predstav
nicima logikog empirizma: oni su se upravo interesovali
za izgraivanje opte teorije znakova komunikacije - semi
otike (ili semiologije, izvedeno od grkog izraza semeion =
znak) . Naroito su na Hjelmsleva snano uticali Camapovi
radovi - i oni u kojima sc (tridesetih godina) jeziki feno
men posmatra naporedo sa ostalim komunikativnim sred
stvima (kao to su : vojni, elezniki i saobraajni signali,
Morzeovi znaci, azbuka gluvonemih i sl.), dakle u sklopu
opte semiotike, i kasnije studije u kojima se razrauje pri
mena matematikih metoda u jezikoj analizi (v, 42 1 ) .
396. Svoju jeziku teoriju Hjelmslev j e nazvao glosema
tikom (gr. glossa = jezik) . Danas je njegova kola pozna
ta najvie pod tim nazivom.
Predmet glosematike je sistematsko poreenje struktu
ra postojeih jezika sa osnovnim strukturama svih semio
tikih sistema, tj . svih (i jezikih) sredstava pomou kojih
se ostvaruje komunikacija. Te osnovne strukture su utvr
ene logikom analizom koja se sprovodi matematikim
metodom. Hjelmslevljeva lingvistika, dakle, ima izrazito
pragmatian karakter: da pomogne izgraivanju opte teo
rije znakova za sporazumevanje - semiologije. Rezultati
ovako zamiljenog lingvistikog ispitivanja postaju i u dru
gom smislu takoe praktini: pomau izgraivanju "meta
jezika" za mainsko prevoenje, tj . onog sistema formula
253
u koji se prebacuje ljudski jezik pri prevoenju u maini

(v. 5 17) .
397. Jedna od najznaajnijih Hjelmslevljevih tekovina
jeste uvoenje sledeih novih distinkcija u jeziku nauku :
.razlikovanje izraza od sadrine ifonne od supstance.
Izraz i sadrina su dve osnovne kategorije bez kojih ne
ma sporazumevanja. Sadrina - to je sama ivotna real
nost o kojoj se saoptava. Izraz - to je svako sredstvo po
mou kojeg se saoptava o sadrini, tj . o realnosti. Za lin
gvistu je izraz, u stvari, jezik.
U procesu sporazumevanja kod sadrine treba razliko
vati dve posebne pojave : supstancu i formu. I kod izraza
treba takoe razlikovati iste pojave : supstancu i fonnu.
Supstanca sadrine podrazumeva ivotnu realnost po
sebi (predmet, ljude - sav svet koji nas okruuje) .
Fonna sadrine oznaava nau psihiku predstavu
supstance sadrine, tj . kako mi primamo, poimamo ivot
nu realnost oko nas.
Supstanca izraza - to je fiZika, glasovna strana jezika.
Fonna izraza - to je psihika predstava supstance izra
za, tj . kako mi primamo, poimamo jeziki znak u procesu
sporazumevanja.
Forme se mogu izdvojiti od supstance i posebno studi
rati. Posao lingviste-glosematiara upravo i jeste - studira
nje forme izraza u odnosu na formu sadrine. Uzimajui u
ovom smislu termin fonn.a, glosematiari sebe nazivaju
esto i formalistima.
398. Po Hjelmslevljevom miljenju najbitnije je uvek is
traivati odnose .
Sadrinu po sebi, recimo, glosematiar treba da uzima
u obzir zbog toga to odnos izmedu supstance sadrine i
forme sadrine uslovljava konkretan izraz . Poznato je da u
nekim afrikim jezicima postoje dve posebne rei - jedna
254
za belu, druga za crnu kravu, ali re za opteg predstavni

ka odreene ivotinjske vrste (koja bi odgovarala naem
krava) ne postoji. Ovo treba objanjavati specifinim od
nosom forme sadrine prema supstanci kod govornih
predstavnika odgovarajueg afrikog jezika (tj. injenicom
da oni, za razliku od veine drugih naroda, u ovom slua
ju pridaju posebnu vanost razlikovanju bele od crne kra
ve, nemajui pri tom potrebu za apstrahovanjem opte
predstavnika ove ivotinjske vrste.
399. Odnos sadr.line i izraza je mnogo kompleksniji
nego to na prvi pogled izgleda, istie H jelrnslev. Kako ob
jasniti, recimo, injenicu da jednoj nemakoj rei blau od
govaraju dve ruske rei golubo} i sinij? Zar Rusi u ovom
sluaju, gledajui isto to i Nemci, zapaaju vie od N ema
ca? U srpskohrvatskom jeziku npr. za razlikovanje dvaju
gramatikih pojmova - znaenja instrumentala i znaenja
jednine, odgovaraju, kad se radi o imenicama mukog nl
da tipa jelen dva jezika znaka - o i m (nastavak -om) , alt
nijedan od njih, samostalno uzet, ne odgovara posebno n i
jednom od gramatikih pojmova o kojima je re (niti j e o
znak instrumentalnog znaenja, niti m znai jedninu, niti
obratno, ve samo kao celina om- ova dva znaka odreuju
ove dve gramatike kategorije) .
400. N iko nije osporavao teorijsku opravdanost Hjelm
slevljevog izdvajanja sadrine od izraza, fonne od supstan
ce u naunoj analizi. Ali su mnogi sumnjali u to da li jl
odgovarati na pitanja slina gomjima uopte posao lingvi
stike. Rad na mainskom prevoenju, meutim, pokazujl
danas da lingvista, angaovan oko toga rada, ne moe ni u
kom sluaju da mimoie u celini ovu komplikovanu p n >
blema tiku.
40 1 . Hjelmslevljeve distinkcije imaju neospornu vre( l
nost u teoriji leksikografije.
,
255
Ve se odavno nauka trudi da precizno definie razliku

izmeu pojava homonimije i polisemije. Hjelmslevljcva
analiza je najzad omoguila ovakvu preciznost: ako jedna
ista re obuhvata dve sadrine meu kojima nema nika
kvog odnosa, onda je u pitanju homonimija, tj. u toj jed
noj rei treba videti dve (isp. u srpskohrvatskom: sud
l.
posuda; 2 . ustanova za suenje); ako jedna ista re obu
hvata dve sadrine meu kojima ima odnosa, onda je u pi
tanju polisemija, tj. u pitanju je jedna re sa dva znaenja
( isp. pridev pun sa znaenjima: l . ispunjen; 2. debeo).
402 . Pri ispitivanjima na podruju samoga izraza H jelm
slcv, iz ubeenja, zapostavlja supstancu.
Supstanca je po njegovom miljenju varijabilna pojava
- glasovna strana jezika zbilja se konstantno menja, iz ge
neracije u generaciju - a Hjelmslev traga za "ultimnim in
va rijantama", tj. za onim to je krajnje stabilno, neizmen
lfivo, dokle god postoji konkretna jezika struktura. Eto,
rc.dmo, napominje on - koliko se francuski jezik u glasov
IH Hn pogledu izme nio tokom vekova; pa opet, to je po
!'iVojoj osnovnoj strukturi jo uvek isti, francuski jezik.
l t.menjene su konkretne glasovne vrednosti, ali odnosi
medu njima ostali su i dalje u istom smislu tipini za ono
\lo podrazumevamo pod pojmom francuskog jezika. Mi
m pte poimarno ulogu jednog jezikog znaka prvenstve
ne , na osnovu njegovog odnosa prema drugim jezikim
t.nadma, tj . na osnovu njegovog mesta u sistemu. Pa i ina
..,. , van jezike problematike, pojave za nas imaju pravu
Vl'l'dnost tek kad odredimo njihov odnos prema drugim,
"rodnim fenomenima. Dogodi se npr. da poznatu nam
ulina u rodnome gradu godine sasvim promene. Bombar
dt va nje uniti sve kue; na mestu starih, znanih zgr.ada iz
u l k n u nama nepoznate, nove. ak se i prvobitno imc ulice
1 11 mc. ni novim. Ali i pored svega toga, ona je jo uvek za
=
256
nas ista ulica koju u svako doba lako pronalazimo. Njeno

mesto u spletu drugih ulica u gradu ostalo je isto, a to je
uvek odluujue za nae prepoznavanje pojava.
403 .
Ovakva osnovna teorijska koncepcija je uslovila
vrlo specifian smer lingvistikog interesovanja svih pred

stavnika glosematike. O ni su potpuno ravnoduni prema
klasinoj dilemi ostalih lingvista : da li se opredelili za sin
hronino ili dijahronino prouavanje jezika. Za njih je
ovakvo opredeljivanje bespredmetno. Oni trae ono to je
osnovno u jezikoj strukturi, ono bez ega nikad ne moe
biti sporazumevanja, a to su odnosi meu jezikim znaci
ma, p risutni u sadanjosti kao to su bili u prolosti i kao
to e biti u budunosti. Njihova lingvistika, dakle, nije ni
sinhronina ni dijahronina (v.
267) ;
ona je nezaintere
sovana za faktor vreme.
404.
Glosematiari ne obrauju posebno ni fonologiju,
ni morfologij u, ni sintaksu, ni semantiku. Baviti se time

znailo bi neminovno imati posla i sa supstancom (tj . sa
konkretnim glasovima, reima, reenicama) . Jezik je za
njih (kako je to najkrae definisao njihov sabrat po ovoj
sovjetski lingvist aumjan) "imanentna ( =
koncepc iji,
unutranja, sutinska) pojava nedostupna ulnom isku

stvu " .
405 . U
svojoj naunoj obradi jezika oni se slue ap
strakcijama, tj . svaku konkretnu jeziku jedinicu identifi

kuju uslovnim simbolima (svaki se vokal moe npr. uslov
no obcleiti sa
A,
svaki konsonant sa C, svaki odnos sa R,
svaka reenica sa F i sl.) . Celu strukturu konkretnog jezika

oni opisuju tako sluei se simbolima. Time se postie
maksimalna jasnost u pogledu onoga to je bitno za jezi
ku strukturu. Primena ovakvih apstrakcija u metodolokoj
proceduri pri tom ne znai ograivanje od problematike
koja se
tie vrlo konkretnih lingvistikih pojava (sam
257
Hjelmslev je obraivao, izmeu ostalog, probleme kao to

su sintaksika determinacija ili kongruencija).
406. Jedinice svog apstraktnog jezikog sistema glose
matiari nazivaju fonnama. Forma je takoe apstraktna
koliina. Ona oznaava totalni zbir mogunosti kombina
cija datog jezikog znaka sa drugim jezikim znacima. Ka
kve su konkretne mogunosti kombinacije doznaje se ko
mutacijom: sistematskim postavljanjem svakog jezikog
znaka u neki kontekst s tim da se pokae koji znak moe u
njemu stojali a koji ne, pri emu se dobija obavetenje o
tome koji su sve znaci meusobno srodni a koji nisu. Ka
kav je, recimo, odnos izmeu srpskohrvatskih glagolskih
oblika vidi, gleda, voli, ivi pokazae poreenje njihove
uloge u odreivanju smisla istoga konteksta: ovek vidi
psa l ovek gleda psa l ovek voli psa l ovek ivi psa (pr
ve tri kombinacije su mogue, dok etvrta nije).
407. Primenom komutacije glosematiari nuno pristu
paju posmatranju supstance (tj. konkretnih jezikih faka
ta). Ovo je u oprenosti sa njihovom osnovnom teorij
skom proklamacijom o iskljuivom zadravanju na formi.
Neizbena praktina primena komutacije je, stoga, po
optoj oceni", najslabija taka glosematiarske teorije.
408. Ispitujui strukturu jezikih odnosa Hjelmslev je
doao do razliitih teorijskih opservacija vrednih panje.
One koje se tiu njegovog razlikovanja paradigmatike od
sintagmatike spadaju danas u naroito zapaene i iroko
prihvaene tekovine lingvistike teorije.
Paradigmatika se odnosi na ispitivanje meusobnog
odnosa jezikih jedinica u celom jezikom sistemu, sintag
matika na njihov neposredan odnos u govornom lancu72
-
sa
72 Up. ovo sa Saussureovim izdvajanjem sintagmatskih odno

('rapports syntagmatiques") od asocijativnih ("rapports associ-
258
Paradigmatski i sintagmatski odnosi su meusobno poveza
ni, to se utvruje primenom komutacije. Otkriti tu njihovu

vezu komutacijom jeste upravo glavni posao lingvistike
analize. jer - ta bi drugo smeo biti zadatak lingvistike nego
obraivati lingvistiki fenomen?
A lingvistiki fenomen ne
podrazumeva n i glasovnu ni znaenjsku stranu jezika, ve

odnos izmeu njih. Taj se odnos u svakom konkretnom jezi
ku individualno ostvaruje. Utvrivanjem odnosa paradig
matsko-sintagmatskih primenom komutacije doznae se
ono najbitnije o lingvistikom fenomenu : ta je u njemu
opte, a ta, u konkretnom sluaju, individualna realizacija.
409. jedna od optih karakteristika
XX veka je poplava
novih termina. Novi pojmovi su ekali na svoje nazive (v.
246) . Hjelmslevljeva glosematika samo je veran otklik
optih prilika u tome pogledu: novajlija u glosematiar

skoj teoriji mora na svakom koraku da zastane zbog termi
nologije. Oduevljeni sadrug modernih logiara, Hjelm
epistemoloki ( = sa pozicija epistemolo

gije, teorije saznanja) prilazio definisanju pojava, to im
slev je pre svega
plicira napor ka ostvarenju maksimalne preciznosti u izra

zu. Neophodno je bilo uzeti u pomo adekvatnu termino
logiju ; nju je meutim, u mnogo sluajeva trebalo tek za
snivati. Najvie se u ovom pogledu moe Hjelmslevu za
menti nedovoljno obaziranje na ve postojeu terminolo-
at ifs') : prvi su za Saussurea neposredni odnosi jezikih znakova

u kontekstu , a drugi se tiu povezivanja asocijacijom jednog je
zikog znaka sa drugima koji su izgraeni po istome kalupu (po

vezivati npr. u svesti oblik izvui sa izvlaiti ili izvaditi i sl.) :
Hjelmslev objanjava da je izvrio terminoloku korekciju zame
njujui Saussureov izraz asocijativni odnosi izrazom paradig
matski odnosi u nameri "da izbegne psihologiziranje" (v. Actes
du Quatrieme Congres International des Linguistes (1936) , Co
penhague 1938, str. 140,n. 3) .
259
giju koja nije uvek bila nepodesna, naprotiv. I jo jedan

krupan nedostatak, i njegove kao i drugih strukturalnih
kola; nedostaje, i naroito, nedostajalo je u prvim godi
nama strukturalizma u lingvistici, potrebnog kontakta me
u glavnim kolama (v. 239) . Ovo je donela nezgodan
raskorak u stvaranju terminologije za opte teorijske teko
vine modeme lingvistike. Dosta vremena treba poetniku
u lingvistikim studijama da pronikne u to, recimo, da
Hjelmslevljeva distinkcija intenzivne od ekstenzivne kate
gorije odgovara pojavi koja se u jakobsonovoj terminolo
giji oznaava kao opozicija obeleenog prema neobelee
nom (v. 295) ; da ono to Hjelmslev podrazumeva pod
deduktivnim metodom u gramatici odgovara onome to
pripadnici jelske kole nazivaju traenje neposrednih kon
stituenata (v. 356) ; da ista, jelska kola naziva tehnikom
supstitucije ono to odgovara, po terminologiji glosemati
ara, komutaciji itd . Ali kad se strpljivom studijom savla
da poetna terminoloka azbuka modeme lingvistike, vrtt
ta u nove vidike se lako sama otkljuavaju.
4 10. Teorijske koncepcije glosematiara, od poetka iz
razito logistike, izdvajale su njihov rad od rada ostalih
strukturalnih kola, naroito u prvim fazama razvoja struk
turalne lingvistike. Izvikani zbog apstrakcije i formali
zma73, ne uvek srene ruke u primeni svojih logikih kom
binacija sa podruja teorije na konkretni jeziki materijal
(to je odmah od kritike doekivano sa ogorenim povika
ma) , glosematiari su tek pedesetih godina, u doba pro
cvata rada na mainskom prevoenju, prestali biti neka vr
sta egzotike na polju lingvistikog strukturalizma.
73 Ovaj termin, pogreno u poetku protumaen od strane
neobavetenih o njegovoj konkretnoj vrednosti u ovom sluaju,
odbijao je mnoge od glosematikih studija.
260
Opte priznavanje i prihvatanje vrednosti matemati

kog metoda u lingvistici naih dana donela je zblienje
sviju strukturalistikih kola (v. 239 i 243) . Predstavnici
jelske kole su meu prvima uoili da nerazumevanje sa
glosematiarima proistie vie iz nedostatka uzajamnog
kontakta u razmenjivanju ideja i iskustava nego zbog razli
ka u osnovnim teorijskim koncepcijama (v. 242) .
G lose matika je krajem pedesetih godina bila naroito
popularna kod sovjetskih strukturalista74
4 1 1 . Iscrpan spisak Hjelmslevljevih radova zakljuno sa
1954. godinom daje B. Siertsema u pomenutoj knjizi "A
Study of Glossematics. Critical Survey of Its Fundamental
Concepts", The Hague 1955 (Il izdanje 1965) .
Glosematika teorija je prvi put objavljena u celini
1943. na danskom (L. Hjelmslev, "Omkring sprogteoriens
grundlaeggelse") a na engleskom 1953 : L. Hjelmslev, "Pro
legomena to a Theory of Language" (Suppl. to IJAL vol.
19, Memoir 7, Indiana Univ. Publ. in Anthropology and
Linguistics) . Engleska verzija je naroito doprinela popu
larizaciji Hjelmslevljevih ideja (na kraju knjige je, pored
ostalog, priloen spisak glosematikih termina sa obja
njenjima) . Ruski prevod "Prolegomena . . . " objavljen je u
zborniku Novae v lingvistike (Moskva 1960, 264-389) . O
glosematikoj teoriji govori vrlo kompetentno i H. I. Ul
dali u "Outline of Glossematics" (Copenhagen 1957; ruski
prevod istog u zborniku Novae v lingvistike, 390-436) .
7'1 Taj uticaj ilustruje npr. lingvistiki stav S. K. aumjana izlo
en u "Strukmrnaja lingvistika kak immanentnaja teorija jazyka"
(izd. AN SSSR, Institut slavjanovedenija, Moskva 1958) .
261
Hjelrnslevljevi opti pogledi na strukturalizam izloeni

su u studiji "Metod struktu mogo analiza v lingvistike", Ac
ta linguistica VI, fasc. 2-3, Copenhagen 1950/5 1 , 5 7-67. Pr
va praktina demonstracija njegovog metoda data je u de
lu : L. Hjelmslev, "La categorie des eas. Etude de gramrnai
re generale" (1: Acta Jutlandica VII, l, 193 5 ; II; Ada Ju tian
dica IX, 2, 1937) .
Rad kole j e najbolje ilustcovan prilozima objavljenim u
jubilarnom zborniku (TCLC vol. V) povodom Hjelmsle
vljeve pedesetogodinjice (1949) pod naslovom "Recher
ches structurales" . V. i poznatu studiju Knuda Togebyja:
"Structure immanente de la langue fram;aise", TCLC VI, 7282.
V. jo i : Andre Martinet, "Au sujet des Fondements de
la theorie linguistique de LouL Hjelmslev", Bulletin de la
Societe de Linguistique de Paris 42, 1946, 19-43 (ruski pre
vod u zborniku Novoe v lingvistike, 437-462) ; Carl Hj .
Borgst.rOm, "The Technique of Linguistic Description", Ac
ta lingu istica 5, 1945/49, 1-14; Eli Fischer-j0rgensen, "Da
nish Linguistic Activity 1940 to 1948, Lingua II, l , 1 949,
95-109; L. L. Hammerich, "Les glossematistes danois et le
urs mthodes", Acta Philologica Scandinavica 2 1 , l , 1 9 50,
l - 2 1 ; Svend Johansen, "Glossematics and Logistics" , Acta
linguistica VI, l , 1950, 17-30; G . Ungeheuer, "Logischer
Positivismus und modeme Linguistik (Glossematik)", Up
psala 1959; V. A. Zvegincev, "Glossematika i lingvistika"
zbornik Novoe v lingvistike, Moskva 1960, 2 1 5-24 3 ; Hen
ning Spang - Hanssen, "Glossematics", Trends, 1 28- 1 64 .
Godine 1967. u Parizu, u ediciji Langages 6 , objavljen je
zbornik radova (priredio Knud Togeby) pod naslovom "La
glossmatique . L'heritage de Hjelrnslev au Danemark" u ko
jem su objavljeni odabrani lanci Hjelmslevljevih uenika i
privdcnika (pored ostalog i veoma informativan lanak
262
Hansa Christiana S0rensena, "Fondements epistemolo

giques de la glossematique", str. 5-11) .
U pominjanoj publikaciji (v. 138n.) Suvremena lin
gvistika (skripta) II, 1963, nalazi se prikaz glosematike R.
Katiia (str. 64-82) ; isti autor prikazao je i shvatanje glo
sematiara Uldalla u Suvr. lingvistika III, 1964 (str. 48-71) .
LOGIKI SIMBOLIZAM U LINGVISTICI
Logistika
4 12. Od revolucionarnog znaaja za razvoj nauke XX
veka bilo je uvoenje apstraktnog metoda (simbolikog
prikazivanja) u naunu analizu . Prihvatanjem ovakvog me
toda matematika i fizika su doivele nezapamen uspon.
Usavravanju metodoloke procedure doprineli su, pored
predstavnika egzaktnih nauka, i predstavnici moderne fi
lozofije - logiari.
4 1 3 . Matematiko-logika saradnja svela se u prvom re
du na iznalaenje metajezika\ apstraktnog, maksimalno
loginog jezika naune definicije. Ljudski jezik ne moe
biti jezik nauke poto je lien apsolutne loginosti . Mate
matika i logika su se saglasile u tome da bi naunim ope
racijama najbolje odgovarao komunikativni sistem sazdan
od apstraktnih jedinica (simbola) u organizaciji koja obez
beuje maksimalnu egzaktnost saoptenja.
4 14 . Simbol je uslovan znak pomou kojeg se identifi
kuju realne pojave zato da bi se, u logikom razmi.i ljanju,
olakao proces analize (matematika ve u deje zadatke
uvodi simbole: sa x se identift.kuje nepoznata cifra, sa a, b
ili e
poznata) . U simbolikom prikazivanju moderne lo-
Metajezik pojedinci nazivaju i algebrom logike.
264
gike gramatika analiza metodom supstitucije (v. 35 2)

izgledala bi npr. ovako2
l . Neka je L jezik koji ispitujemo; neka su A i B dva
konkretna znaka iji nas odnos interesuje; neka su X i Y
dva bilo kakva znaka istoga jezika L;
2. A i B e pripadali istoj gramatiko; kategoriji ako su
meusobno zamenljivi u istom gramatikom kontekstu, a
zamenljivost se logiki dokazuje bilo kojom od sledeih
dveju formulacija:
a) A i B su u L meusobno zamenljivi ako su XAY i XBY
reenice u L;
b) A i B su u L meusobno zarnenljivi ako gde god XAY
funkcionie kao reenica L, onda funkcionie i XBY, i
obratno.
Primena simbola u naunoj analizi uopte je toliko
uzela maha da sadanju fazu razvoja nauke mnogi naziva
ju erom algoritama3
415. U samom poetku rad matematiara i logiara u
traenju metajezika nije bio sasvim koordiniran: i jedni i
drugi radili su nezavisno na primeni apstraktnog metoda
u okvirima svoje discipline. Tako je nastala, s jedne stra
ne, tnetamatematika (prvenstveno u razradi nemakog
matematiara Hilberta) a s druge metalogika (u razradi
poljske kole logiara - najvie Ajdukiewicza, Lesniew
skog, Lukasiewicza i Tarskog). Konana fuzija interesova
nja i napora izvrena je priznavanjem zajednikog cilja iznalaenja metajezika. To je ujedno oznailo osnivanje
nove discipline - logistike.
2 Ovo je u duhu Camapovog izlaganja: R. Carnap, "The Logi
cal Syntax of Language", New York 1937, na str. 169.
3 Matematiki termin, oznaava model izraen pomou sim
bola po kome se vre izraunavanja.
265
416. Logtstiari zastupaju tezu da se matematika svodi

u stvari na logiku i da stoga sva dosadanja metodoloka
iskustva obeju disciplina treba spojiti4 Poelo se isticati da
su pojedini matematiari u svojim radovima dali sjajne
obrasce modernog logikog metoda (Fregc, Hilbert, Pea
no i dr.) .
Ubrzo se interesovanje logistiara poelo neposredno
usmeravati na problem ljudskog jezika.
4 17. Odavno ftlozofiju zanimaju pitanja: ta je sutina
jezika; kako tu sutinu precizno definisati; kako se ostva
ruje fenomen sporazumevanja; kakva bi bila ptiroda u lo
gikom pogledu savrenog jezika; i sl. Rad na iznalaenju
metajezika samo je jae stimulirao ovo vajkadanje intere
sovanje : radi eftkasnog organizovanja maksimalno logine
strukture jezika nauke, bilo je neminovno zagledati pobli
e u strukturu do sada najsavrenijeg komunikativnog
sredstva - ljudskog jezika. Postoje, sem toga, i drugi sti
mulativni motivi. Pre svega sama injenica da se po uvere
nju mnogih moderna ftlozofija svodi prvenstveno na nau
nu logiku koja se oslanja na studiranje komunikativnog fe
nomena. Zatim dosta rasprostranjeno miljenje (zastupa
ga, pored njih, i sam Rusell) o tome da su razlike u osnov
nim oblicima ftlozofije neposredno uslovljene bitnim raz
likama u organizaciji datih jezika koji saoptavaju filozof
sku ideju5 Najzad, u XX veku poklanjana je uopte inte n4 Tu je tezu vrsto zastupao, pored ostalih, i Benrand Rus
sell, jedan od najveih logiara naih dana (u klasinom delu ko
je je Russell objavio u koautorstvu sa Whiteheadom: "Principia
Mathematica", Cambridge 1925) .
s Na toj se strani npr. trai objanjenje upadljivoj razlici izme
u filozofije koja se razvijala u Kini i one koju zastupaju pred
slavnici kulture sazdane na bazi indoevropskih jez i ka.
266
zivna nauna panja problemu odnosa oveka i kulture (v.

368) , a forma kroz koju se taj odnos najneposrednije is
poljava jeste - ljudski jezik.
4 18. Za usmeravanje logistike na prouavanje lingvi
stikih pojava zasluni su u prvom redu predstavnici be
kog serkla logiara6 (poznati i pod nazivom logikih pozi
tivista, ili, danas najee, logikih empirista), najvie R.
Carnap (ro. 1891), koji je udario temelje primeni ap
straktnog metoda u sintaksi, i H. Reichenbach (189 11953)7. Logiki empiristi su, uostalom, zaduili nauku u
celini svojim radovima na uspostavljanju metoda simboli
kog prikazivanja. Razradi i popularizovanju novog metoda
doprineo je dosta i filozof E. Cassirer (1874-1945} , blizak
logikim empiristima prvenstveno po svojim interesova
njima za jezik. Najjai centri logistike su danas u SAD.
4 19. Ispitivanje ljudskog jezika metajezikom naziva se
radom na logistikoj gramatici. Logistika gramatika se
danas shvata kao posebna nauna disciplina.
6 Filozofska kola osnovana u Beu 1924. zastupala, pored
ostalog, shvatanje da u centar panje modeme filozofije treba
staviti logika ispitivanja.
7 Ovom krugu pripadao je L. Wittgenstein (1889-1954) , autor
poznatog dela "Tractatus Logic Philosophicus" (London 1922: s
predgovorom B. Russella) u kojem se, pored ostalog, govorio i o
logikim strukturama jezika uzetog in abstracto. Njegovo drugo
delo "Philosophical Investigations" (Oxford 1953; u srpskohrvat
skom prevodu Ksenije Maricki-Gaanski i s predgovorom jelene
Berberovi objavljeno u Beogradu 1969, Nolit), koje je tek post
humno doprlo do javnosti i steklo iri publicitet, tretira i neke
probleme interesantne za prouavanje konkretnih jezika, pa je
stoga imalo odjeka i u lingvistikim krugovima. Zainteresovani
e nai korisne podatke u studiji dr Mihaila uria: "Vitgentajnova
logika analiza jezika". Delo IV, sv. l , Beograd, 1958, 274-291).
267
420. Logistiari iz redova filozofa pristupili su jezikom

ispitivanju pre svega polazei od svojih ftlozofskih intere
sovanja (njihova pnra vanija teorijska otkria vezana za
primenu novog, logikog metoda na ljudski jezik tiu se
njihovih napora da se rei jedan od osnovnih, gotovo vei
tih problema filozofije: ta je istina?) . Tek se u daljoj fazi
svoga rada logian poinju zanimati pojavama kao to su
jeziki znaci, princip njihovog organizovanja, sinonimi,
polisemija (v. 40 1) i sl. Time su zali u ona nauna pod
ruja (semiotike, semantike i sintakse) za koja je i lingvis Li
ka neposredno zainteresovana. U toj fazi razvoja logistike
poinje lingvistika da aktivno prati njena ostvarenja presa
ujui pozitivna iskustva u svoju metodoloku praksu. Za
lingvistiku je novi metod dobio pravu vrednost tek onda
kada su njime ovladali jeziki strunjaci8.
42 1 . Za prvi kontakt sa metodom simbolike logike
preporuuje se studija Ernesta Cassirera: "Philosophie der
Symbolischen Formen" I (podnaslov "Die Sprache") Berlin
1923, II izd. 1954 (engleski prevod objavljen 1953) . V.
inae Camapove radove: "Die logische Syntax der Spra
che", Wien 1934 (ire je poznato izdanje na engleskom :
"The Logical Syntax of Language", New York 1937} ; "Foun8 Ostajui uvek preteno u svojim specifinim kolosecima
razmiljanja, filozofi ne postavljaju redovno za cilj svog naunog
istraivanja poslove koji bi bili prihvatljivi i za prvenstveno lin
gvistiki orijentisanog naunika. Dok je npr. za lingviste sasvim
utopistiki program sastavljanje gramatike - udbenika na prin
cipima iste logike dotle se pojedini logistiari ozbiljno bave ta
kvom idejom (v. recimo H. Reichenbach, "Elements of Symbolic
Logic". New York 1948, str. 255 et passim) .
268
dations of Logic and Mathematics", International Encyclo

pedia of Unified Science, vol. I, N3, Univ. of Chicago Press
1939;
1942;
" I ntroduction
to
Semantics",
Cambridge
"Meaning and Necessity", Chicago
izdanje
1956.
1947
M ass.,
(proireno
god.) .
H . Reichenbach u svojoj knjizi "Elements of Symbolic Lo

gic", (VI izdanje New York
1960)
daje razliite teorijske
napomene o jeziku uopte, pozivajui se i na konkretna fak

ta iz nekoliko, veinom indoevropskih jezika. Tu e se nai
i pregled rezu ltata rada na logikoj gramatici (posebno na
str.
25 1-354) .
Medu lingvistima je dosta popularna i nje
gova knjiga "Essentials of Symbolic Logic", New York 1952.

Knjiga P . Ziffa: "Semantic Analysis" (Ithaca
1960)
jedan
je od novijih a veoma zapaenih radova u kojima se izlae

princip primene logike anal ize na jezik.
Jezikim strunjacima se naroito preporuuju radovi
Noama Chomskog, pisani prvenstveno za lingvistiku pu
bliku : "The Logical Stucture of Linguistic Theory", Cam
bridge Mass .
1957;
1956;
"Syntactic Structures", 's-Gravenhage
"On Certain Formal Properties of G rammars", I nfor
mation and Control
2, 1959, 1 37- 167
(ruski prevod ovog
rada objavljen u Kibcrncticskij sbornik
3 1 1) ;
dology and Philosophy of Science (
1960
5, 1962 ,
str.
279-
"Explanatory Models in Linguistics", Logic, Metho

=
Proceedings of the
International Congress, Stanford
1962, 528-5 50;
ru
ski prevod objavljen u Matematieskaja logika i ce prime

nenija, Moskva
1965, 245-272) . U
zborniku pod naslovom
2 (izd. F. Bush, F.
D . Luce, New York 1963) objavljeni su sledei
znaajni radovi : N. Chomsky, "Formal Properties of G ram
mars" (str. 323-4 18) ; N . Chomsky and G . A. Miller, "Intro
Handbook of Mathematical Psychology
Galanter,
duction to the Formal Analysis of Natural Languages" (str.
229-290) ;
N. Chomsky and G. A. Miller, "Finitary Models
269
of Language Users" (str. 419-49 1 ) . V. i L. NebeskY, "On a

Fonnal Grammar", The Pragu e Bulletin of Mathematical
Linguistics l, 1964, 24-28.
Semiotika (semiologija)
422. Semiotika ili semiologija9 je nauka o znacima za
sporazumevanje10 Za lingvistiku je komunikativni znak
pre svega - jeziki znak. Filozofi semiotikim studijama
obuhvataju sve komunikativne signale. U tom (filozof
skom) smislu semiotika se razvila tokom XX veka kao no
va nauna grana ije okvire priznaju i mnogi lingvisti (pre
svega glosematiari - v. 395) .
423 . Prvi veliki semiotiar meu lingvistima bio je F. de
Saussure 1 1 Njegova jezika teorija velikim je delom zasno
vana na ispitivanju prirode jezikog znaka. Ova nova pro-
Termin je grkog porekla: semiotike.

S ovim ne treba meati semologiju (engl. semology) , koja
se ee pominje meu pojedinim amerikim lingvistima kao
nova lingvistika disciplina nastala u duhu principa antropoloke
lingvistike (v. 367) . Termin i ideju o novoj disciplini izneo je
Martin joos u svojoj studiji: "Semology: a Linguistic Theory of
Meaning, SIL 13, 1958, 53-70. Semologija bi se odnosila na ispi
tivanja problema polisemije (v. 401) sa metodolokim reenji
ma koja se oslanjaju - na supstituciju (v. 352) u kontekstu .
11
I pre Saussurea se razmiljalo o komunikativnoj funkciji je
zikih elemenata, ali nesistematski, bez produbljivanja. Najvie je
vredan pomena originalni pokuaj Nemca Wegcnera (jo 1885)
da na osnovu nemakog, grkog i latinskog izvede semiotiku
stratifikaciju ( raslojavanje) ljudskog jezika (tj. da izdvoji zad
nju , bazinu, loginu organizaciju jezikog fenomena).
10
270
blematika, koju je on stavio na dnevni red lingvistikih in

teresovanja, i danas je aktuelna u nauci o jeziku.
424. Semiotiki fenomen je dospeo u centar panje fi
lozofa jo mnogo ranije12 Ali fundiranje modernih semio
tikih studija izvreno je tek u prvoj polovini XX veka, po
evi od radova amerikog logiara Ch. S. Peircea (183919 14) 13. Konane okvire novoj nauci dao je Ch. W. Morris
(ro. 190 1) , takoe Amerikanac.
425 . Po Morrisu, semiotika je ne samo osnovna disci
plina filozofije, nego zauzima centralno mesto u nauci
uopte, poto njoj pripada posao oko iznalaenja opteg
jezika naune teorije (mnogi smatraju da je ovo precenji
vanje znaaja semiotike, ali se svi slau u tome da je njena
uloga zbilja vana za razvoj nauke u celini) . Semiotiku je
Morris podclio na tri oblasti: na pragmatiku, semantiku i
sintaksu. Ta je podela postala klasina u nauci dananjice.
Pragmatika obuhvata prouavanje komunikativnih
sredstava u odnosu na oveka: ta se dogaa s ovekom
kad daje i prima saoptenja; od ega zavisi oblik komuni
ciranja naelno i konkretno (u datoj prilici) ; u kojoj meri
tip kulture uslovljava komunikativnu formu .
Semantika i sintaksika ispitivanja tiu se striktno ko
munikativnog fenomena, bez voenja rauna o njegovom
12
Jo 1690. John Locke, klasifikujui naune oblasti, istie da

je logika samo ogranak ire discipline, semiotike, koja obuhvata
ispitivanje znakova "za razumevanje i sporazumevanje".
1 3 Peirce je poao od uverenja da logika ispitivanja treba pre
svega usmeriti na prouavanje komunikativnog znaka jer je to
sredstvo pomou kojeg se postie ono najvanije: saoptavanje
ideja o spoljnjem svetu. Njegova teorija izloena je u zborniku :
"Collected Papers of Charles Sanders Peirce", Cambridge Mass . ,
1932. V . i.: "Peirce's Essays i n the Philosophy of Science" (izd. V.
Tomas, New York 1957) .
Pravci
lingvistici I
271
odnosu prema oveku. Semantika obuhvata osvetljavanje

odnosa komunikativnih znakova prema pojmovima o koji
ma referiu. Sintaksa prouava meusobni odnos znako
va u jednom (datom) komunikativnom sistemu ostajui
striktno na terenu formalne analize (tj. ne vodei rauna o
znaenjima o kojima ti komunikativni znaci referiu).
426. Oni koji se bave semiotikom problematikom na

zivaju se (u ftlozofiji) semantiarima14 Po orijentaciji svog
neposrednog naunog interesovanja i po obliku rada oni
se dele na dve struje: opti semantiari i akademski se
mantiari (logistiari).
Opti semantiari priznaju vrednost metoda logikog
simbolizma, ali se ne bave njegovim razraivanjem. Posta
vili su sebi u zadatak iznalaenje opte teorije o oveka
vom intelektu koja bi doprinela produbljivanju teorije sa
znanja. Stoga je njihova "lingvistika" panja koncentrisana
na osvetljavanje odnosa izmeu jezika i kulture (na prag
matina ispitivanja)15 Opta semantika je, dakle, prven
stveno filozofska doktrina koja, na prvi pogled, moe lingvi
stiku malo interesovati. Meutim, antropoloka lingvistika
14
Termin
semantika javlja se odavno u filozofiji, jo od Ari

semantika filozofija pojavljuje se
stotelovih vremena. Termin
od XVII veka (prvi put u delu johna Spencera: "A Discourse Con
cerning Prodigies", 1665, II izd.).
15
Oni su ukazivali, pored ostalog, na to da jezik uva tragove
primitivne psihologije (u mnogim se jezicima npr. kae: sunce

zalazi, sunce se raa: to je stoga to je vekovima oveanstvo i
velo u uverenju da sunce zbilja nestane sa neba da bi se ujutru
ponovo odnekud pojavilo); da otkriva subjektivizam u ocenjiva
nju realnosti (govorimo:
voda je hladna ili voda je topla; a ona
nije po sebi ni hladna ni topla nego je ocenjena kao jedno ili

drugo prema trenutnoj toploti naeg tela).
272
(v. 368) je u radovima optih semantiara nala dosta in

spiracije za svoje stavove u odnosu na jeziki problem.
Akademski semantiari se bave logistikom gramatikom
(v. 4 19) , tj . semantikim i sintaksikim studijama. U ovoj
oblasti naunog rada naroito se istie Rudolf Camap .
427. Po Camapovom miljenju semantiko ispitivanje
moe imati dva osnovna oblika. Deskriptivna semantika
tie se opisa pojava koje uslovljavaju prirodu realnih (po
stojeih) komunikativnih znakova. To je stoga disciplina
kojom se prvenstveno bave lingvisti, ali koja je i za filozofe
interesantna jer im daje sugestije za njihove apstraktne,
logike konstrukcije komunikativnih sistema. Teorijska se
mantika obuhvata razraivanje metoda logikih operacija
pomou simbola konstruisanje apstraktnih semantikih si
stema. Njome se bave prvenstveno logian . Teorijsku se
mantiku prema deskriptivnoj Carnap, dakle, postavlja u
odnos slian onome koji postoji izmeu apstraktne i pri
me-njene matematike, odnosno teorijske i empirijske ftzi
ke.
Sintaksu Camap svodi na izgraivanje teorije formal
nih odnosa primenom logike analize (u duhu Morrisove
koncepcije - v. 425) . Pri takvoj analizi jezik je shvaen
kao kalkulus = sistem konvencija ili pravila izraenih sim
bolima. Sintaksiko ispitivanje odnosilo bi se dakle, na
ovako deftnisane komunikativne sisteme.
Carnapovi pogledi na semantiku i sintaksu imali su
mnogo odjeka u modernoj lingvistici utiui bitno na raz
voj metodologije.
428. V. Morrisove radove . "Foundations of the Theory of
Signs" (International Encyclopedia of U ni ted Science, izd.
273
O. Neurath. R. Carnap, e. W. Morris, Chicago 1938, 77137) i "Signs, Language and Behavior" (New York 1946).
Pored Camapovih radova (navedeno - 421) v. i W.
Quine, ''Word and Object" (New York 1960) a takoe i
zbornik "Semantics and the Philosophy of Language" (ed.
L. Linsky, Urbana 1952) koji objavljuje odabrane stranice
iz radova sledeih autora: L. Linskog, A. Tarskog, C. l.
Lewisa, Nelsona Goodmana, Willarda V. Quinea, Bertran
da Russella, Bensona Matesa, Paula Marhenkea, Carla G.
Hempela, Rudolfa Camapa, Arnea Neassa i Martona G.
Whitea. V. i knjigu: W. Stegmiiller, "Das Wahrheitspro
blem und die Idee der Semantik. Eine Einiuhrung in die
Theorien von A. Tarski und R. Camap", Wien 1972.
O filozofskim shvatanjima optih semantiara i o tipu
njihovog interesovanja za jezik informie detaljno knjiga
poljskog matematiara Alfreda Korzybskog (ije je objavlji
vanje oznailo osnivanje same ftlozofske kole): "Science
and Sanity, An Introduction to Non-Aristotelian Systems
and General Semantics" (Lancaster: Science Press XX,
1933).
Meu lingvistima
("antropoloki" orijentisanim)
dosta je popularna knjiga S. J. Hayakawe, takoe predstav

nika "opte semantike": "Language in Thought and Action"
(New York 1949; II izd. London 1965).
Raznovrsnost semiotske problematike dobro prikazuju
sledee knjige, koje se posebno preporuuju jezikim
strunjacima: e. K. Ogden and l. A. Richards, "The Mea
ning of Meaning, A Study of the Influence of Language
upon Thought and of the Science of Symbolism" (1. izd.
1923; X izd. 1949, London); H. Spang-Hanssen, "Recent
Theories on the Nature of the Language Sign" (Copenha
gue 1954); Georges Mounin, "Introduction a la semiolo
gie", Paris 1970; Pierre Guiraud, "La semiologie", Paris
1971; Ju. S. Stepanov, "Semiotika", Moskva 1971; Kurt Bal-
274
dinger, "Die Semasiologie. Vecsuch eines U berblicks", Ber

lin 1972) ; Th. Schippan, "Einfii hrung in die Semasiologie",
Leipzig 1972. U stvari, po vrednosti informacija koje daju,
ove bi se knjige mogle navesti u 449.
Slavistima skreemo panju na poznato delo poljskog
autora Adama Schaffa: "Wstep do semantyki" (Warszawa
1960) , koje je doivelo i srpskohrvatski prevod ("Uvod u se
mantiku11, Beograd 1965) . jugoslovenskoj lingvistikoj pu
blici posluie kao izvor informacija i odlina knjiga Mihaila
Markovia: "Dijalektika teorija znaenjan (Beograd 196 1) .
Semantika (lingvistika)
429. Semantika, nauka o znaenjima rei (odnosno
gramatikih oblika) zasnovana je krajem XIX veka, najvie
zaslugom francuskog lingviste Michela Breala (18321915) 16 . Tek se, meutim, u dvadesetom veku ona ozbi
ljno razvija kao posebna lingvistika grana. N aroito je
poslednjih godina tempo njenog razvoja znatno aktivizi
ran, zahvaljujui irem krugu zainteresovanih za njene
probleme, bogatstvu teorijskih vidika i usavrenijoj meto
dologiji.
16
I sam termin (semantique) Breal je prvi popularizovao me
u lingvistima (uveo ga je prvi pUl u svojoj studiji: "Les lois in
tellectuelles du language, fragments de semantique", Annuaire
de ['Association pour l'encouragement des etudes grecques en
France, vol. XVII, 1883) . Iz engleske lingvistike je potekao drugi
termin: semaziologija (semasiology). Danas se oba izraza napo
reda upotrebljavaju. Postoje, dodue, neki pokuaji za uvoenje
i drugih termina (kao: sematologija, glosologija, rematika, re
matologija), ali su oni bez optijeg znaaja.
275
430. Bral i njegovi savremenici17 postavili su znaenj

ske studije u okvire koji su odgovarali optoj lingvistikoj
orijentaciji pred kraj XIX veka: ukoliko je poldanjana panja
aktuelnim znaenjima rei, to je bilo pre svega zato da se
osvetli psiholoka pozadina jezikog fenomena; inae se
ostajalo uglavnom na terenu istorije jezika - ispitivane su
semantike promene nastale tokom jezike evolucije.
43 1 . Poetkom XX veka bitno je unapreena metodo
logija istorijske semantike, zahvaljujui pre svega napori
ma francuske lingvistike: klasine tekovine lingvistike ge
ografije tiu se, pored ostalog, teorije o "homonimijskim
konfliktima" (v. 156) i ulozi socijalno-istorijskih faktora
za razvoj leksike. Na razraivanju ovog poslednjeg gledi
ta mnogo su i uspeno radili predstavnici socioloke lin
gvistike (v. 169) , a svojih zasluga u ovome pravcu imaju
i italijanski neolingvisti (v. 187) .
432 . Ve prvih decenija naeg veka stavlja se na dnevni
red lingvistikih interesovanja velika, do danas aktuelna
tema: koji su opti principi semantikih promena i kako ih
utvrditi18 U ovoj oblasti naunog ispitivanja istiu se rado
vi predstavnika strukturalne semantike.
433. Poodavno je ve bilo primeeno da su pojedine
rei po svome znaenju grupisane tako da obrazuju koor
diniranu celinu - sistem. Termin znaenjski (semantiki)
sistem upotrebljava eksplicitno, govorei o ovoj pojavi, R .
17 Z a znaenjsku problematiku aktivno s u s e interesovali npr. :

francuski lingvista A. Darmesteter, H. Paul (v. 98) , W. Wu ndt
(v. 83) , H. Schuchardt (i ostali saradnici asopisa "Worter und
Sachen", v. 1 1 1) , i drugi.
18
Panju lingvistike skrenula je u ovom pravcu naroito knji
ga (G. Sterna. "Meaning and Change of Meaning, With Special
Reference to English Language", Goteborg 193 1 .
276
M. Meyer, jo 19 10. godine: 19 npr. - nazivi vojnih inova

dobijaju pravi smisao i znaaj tek u celokupnosti termino
logije o inovima kojom se vojska slui; stoga u datom
sluaju ta celokupnost terminologije sainjava "znaenjski
sistem" ("Bedeutungssystem") . U vie mahova je zatim
ukazivano i na to da su se semantiki sistemi menjali to
kom vremena naporedo sa evolucijom u poimanju stvar
nosti (drukiji je bio, recimo, sistem naziva za boje u an
likom svetu nego to je danas, a i danas postojei nazivi
ne pokrivaju sve nijanse koje sadri sunani spektar) 20
Pravo produbljivanje teorije o semantikim sistemima na
stalo je, meutim, tek sa uvenom studijom J. Triera: "Der
deutsche Wortschatz im Sinnbezirk der Verstandes" (Hei
delberg 193 1), u kojoj je prvi put ubedljivo istaknuto da
se sve rei ponaaju kao jedinice celokupnog leksikog si
stema datog jezika u datom istorijskom trenutku.
434. Prilazei semantikom problemu sa strukturalnih
pozicija, Trier je najveu panju obratio razraivanju teo
rije o semantikim poljima: rei koje znae srodne poj
move odnose se na odreene sektore ovekove svesti
obrazujui sistem (semantiko polje) povezanih semanti
kih jedinica; ako se jedan od pojmova tokom vremena iz
meni, modiftkuju se i ostali iz istog sektora, to automat
ski znai promenu u znaenjima odgovarajuih rei21
19 U studiji "Bedeulungssysteme" Kuhn's Zeitschrift XLIII,

19 10, 352-368.
20
Na ovome problemu je (jo pre 1930) najvie radio L.
Weisgerber, predstavnik neohumboldtovaca - v. 77.
21
Svoje je shvatanje Trier ilustrovao primerima iz istorije ne
make leksike, Pokazao je kako se tokom vekova, u zavisnosti od
promena u shvatanjima odreenih pojava iz oblasti drutvenog po
retka, znanja i kulture, menjalo znaenje a s njime i medusobni od-
277
435. I poznati teoretiar jezika, inae psiholog po stru
ci, Karl Buhler (1879-1963; v 9 1) izjasnio se (1934. u
svojoj knjizi "Sprachtheorie") za strukturalno prilaenje

semantikom problemu. Njegov veliki autoritet kod savre
menika u odreivanju optelingvistikog interesovanja22
bitno je doprineo skretanju panje na teoriju o semanti
kim sistemima uopte, pa i na Trierovo izlaganje o "zna
enjskim poljima". Teoriju su produbili kasnije radovi
predstavnika francuske socioloke lingvistike (v.
1 70) u
pravcu naglaavanja uloge socijalnih faktora za sudbinu
rei (najvie je na tome radio G. Matore) . Tema o znaenj
skim poljima nije samo lingvistika: nju obrauju i pred

stavnici modeme psihologije.
nos rei za obeleavanje optih pojmova o mudrosti i ve tini (isto

rijski je osvetlio odnos izraza: Wisheit, Wi.zzen, Kunst i List).
22
U toj knjizi, sem toga, najsistematinije je izraena Bu hlerova
teorija o jeziku. Ona se svodi na to da jezik, shvaen kao instrume
nat saoptavanja, treba posmatrati u tri dimenzije: (A) s pogledom
na odnos prema govornom licu; (B) s pogledom na odnos pre
ma onome kome se saoptenje upuuje; (C) s pogledom na sa
mo saoptenje kao takvo. Shodno ovoj distinkciji, jezik ispoljava:
(A) ekspresivni karakter (za funkciju o kojoj je re Buhler je upo
trebio prvo termin Kundgabe, kasnije Ausdruck) (B) apelativni ka
rakter (Btihlerov termin: prvo Auslosung, kasnije Appel); (C) re
prezentativni karakter (Btihlerov termin: Darstellung). Jedan od
najnovijih radova posveenih procenjivanju Btihlerove teorije iz
novog ugla gledanja jeste studija Gerolda Ungeheuera: "Die
kybernetische Grundlage der Sprachtheorie von Karl Buhler", To
Honor Romanjakobson. Essays on the Occasion of His Seventieth
B inhday Vol. III ()anua Linguarum, Series Maior 31 , The Hague
1967, 2067-2086) . Biografske podatke o Btihleru daje Paul Gar
vin u Lg Vol. 40, N 4, 1964, 633-634 (s priloenim s piskom onih
Btihlerovih radova koji mogu biti od interesa za jezikog stru
njaka) .
jezika ispitivanja
278
XX veku
436. Semantike studije obuhvataju i semiotiki pro

blem: ispitivanje prirode jezikog znaka. Kao to je ve
pomenuto (v.
262) , jo uvek se raspravlja o proizvoljno
sti odnosno obaveznosti veze datoga sazvuja sa datim

znaenjem (o tome su se izjanjavali, posle Saussurea,
eminentni autori kao: Buhler, Buyssens, Ullrnann, Zvegin
cev, Regnell, i mnogi drugi) . U centru panje je i fenomen
nominacije ( = davanje naziva pojavama) : koliko je naziv

dat prosto iz komunikativnih potreba - da se o pojavi mo
e razgovarati, a koliko je u njega uloeno od subjektiv
nog ocenjivanja pojave o kojoj se nazivom referie (o ovo
me poslednjem su raspravljali mnogobrojni autori, poje
dini i ne pripadajui ak neposredno krugovima semanti
ara, ali zainteresovani za problem psiholokog u jeziku -
83, ili Bally, v. 272) .

437. U velike, uvek prisutne teme za diskusiju spada i
npr. Wundt, v.
pitanje ta je re i kako je definisati. Zatim - kako odvojiti

polisemiju (v.
401) od homonimije. Ovaj drugi problem
namee po sebi potrebu za teorijskim razlikovanjem ono
ga to bi se potencijalno moglo obuhvatiti jednim znae
njem od onoga to je stvarno njime obuhvaeno (srpsko
hrvatska re
meso obuhvata istovremeno pojam o mesu
koje slui za ishranu i o mesu ivog tela; u francuskom je

piVi pojam izraen reju
viande, drugi reju chair). Radi
efikasne analize znaenja bilo je potrebno razgraniiti i

oblast logikog i psiholokog u jeziku: kako i do koje me
re dolaze do izraaja logike i psiholoke kategorije kroz
jeziki fenomen23
2j Danas se u lingvistici sve vie usvajaju u ovom pogledu di

stinkcije koje su uneli logiari (prema njihovom shvatanju npr.
zamenica to ili veznik ili bili bi znaci - formatori - izraavaju
pojmove prvenstveno iz oblasti loginog miljenja, dok rei kao
Pravci u lirzgvistici I
279
438. M nogo se raspravljalo u lingvistici (naroito u vezi

s potrebama mainskog prevoenja)24 o tome u kojem od
nosu stoji "leksiko znaenje" prema "gramatikom" (su
fiks - ;e; npr. oznaavajui deminuciju, ima leksiko znae
nje : - cveti = mali cvet; oblik se, meutim, upotrebljen
kao znak neprelaznosti uz glagol pei - pee se - ima, na
protiv, gramatiko znaenje) .
439. Znaajan doprinos unapredenju praktine seman
tike analize bilo je ukazivanje na vrednost konteksta za
osvedjavanje konkretnih nijansi znaenja25 Medutim, to
ipak nije bitno izmenilo nedovoljnu razraenost metodo
logije na ovom polju jezikih studija. Poznata neza
vrenost jednojezikih renika odnosi se na neefikasnost
njihovih sredstava definicije: nedostaju mogunosti zame
ne sinonima drugim nainima deskripcije, a nije dovoljno
razgraniena ni homonimija od polisemije.
440. Godine 1957. jedna grupa amerikih psihologa16
pokuala je da pobolja metod u leksikografiji primenom
naroitih testova kojima se trai "semantiki profil" rei .
Napravljena je skala: sedam polja s a dva suprotna pola
na jednom jedan pridev, na drugom drugi, njegov nepo
sredni semantiki opazit (lep - ruan, pametan - glup, ko
ristan - tetan, itd.) , izmeu polova sedam praznih polja u
koja treba rasporediti znakove ( +) ili (-) . Odabrane rei
davane su raznim ljudima s tim da ti ljudi, stavljanjem od- kua ili trati pripadaju kategoriji dezignatora: odnose se na
konkretne pojave) .
24 v. 524.
z s U ovome su pravcu najvie insistirali predstavnici engleske
etnografske lingvistike (poznate, uostalom, i pod terminom
kole kontekstualista): Malinowski i Firth (v. 566) .
26
Ch. E. Osgood, G. J. Souci, P. H. Tannenbaum : "The Mea
surement of Meaning". Urbana 1957.
280
govarajuih znakova u prazna polja, opiu ka kome se po

lu kreu karakteristike date rei: da li se re majka odliku
je osobinom "lep" ili "ruan", "glup" ili "pametan" i sl. Pri
menom statistikog metoda dobija se posle izvrenih te
stova "semantiki proftl" rei podvrgnutih ispitivanju, tj.
numeriki indeks njihovih karakteristika. Tako postaje,
pored ostalog, izmerljiva i udaljenost jedne rei od druge
po znaenju . Sa lingvistike strane ovakav je metod pri
mljen vrlo kritiki27.
44 1 . Pred poetak ezdesetih godina Amerikanci Floyd
G. Lounsbury i W. H. Goodenough zapoeli su sa jednom
novom vrstom semantike analize koja je vrlo lepo pri
mljena, posebno u antropoloki orijentisanim krugovima
jezikih strunjaka. Ta je analiza dobila naroito uspenu
razradu polovinom ezdesetih godina, pre svega zaslugom
E. H. Bendixa, ostajui ire poznata pod terminom kom
ponentne analize znaenja.
Polo se od toga da se jedno osnovno znaenje moe
na razliite naine obogaivati smisaonim nijansama obra
zujui time posebne semantike jedinice koje se izraava
ju odgovarajuim jezikim znakom. Sve takve jedinice in
terpretiraju se kao lanovi jedne semantike paradigme.
Zajednike komponente znaenja javljaju se ovde kao ko
hezioni faktor na osnovu kojeg semantika paradigma bi
va uspostavljena. Tako su, na primer, glagoli dati, poklo
niti, ustupiti lanovi jedne paradigme. Iako meu njima
ima i znaenjskih razlika, osnovne komponente znaenja
su im zajednike - pored ostalog znaenje namene i zna
enje "kauzacije" (tj. znaenje "uiniti da . . . "; "dati"
"ui=
27 V. kritiku semantiara U. Weinreicha u asopisu Word XIV,

2-3, 1958; 346-366, odgovor Osgoodov i ponovnu re Weinrei
cha u br. XV, l , 1959, 192-200 i 200-29 1 .
2H l
niti da neko ima") . Kauzacija je inae veoma prod u kt ivna

semantika komponenta u tom smislu to se iroko
isko
riava za obrazovanje leksikog znaenja glagola (po kri

teriju kauzacije svrstavaju sc u opozicione parove mnogi
glagoli, na primer,
videti
prema
ukazati,
pasti
prema
baciti).
Komponentna analiza ima i danas svojih pristalica, ne
samo u SAD nego i ire (na prilian odziv naila je, pored
ostalog, u SSSR . ) .
442. Od pedesetih godina naovamo diskusije medu

lingvistima - semantiarima (poglavito u SAD) tiu sc izna
laenja objektivnog metoda analize semantikih kategori
ja. Sve vie sc uvruje uverenje da taj objektivni metod
lei u primeni metajczikih kriterija koje razrauju pred
stavnici simbolike logike (v.
4 1 3) . Prihvatanjem takvog
metoda lingvistika bi se najzad direktno uputila do sada
l . egzaktno; leksika
2. pronalaenju univerzalnih semantikih kategori
nedostignutim, a velikim ciljevima:

grafiji;
ja, tj . u tvrivanju onih semantikih stru ktura i njihovih za

konitosti koje su uvek prisutne u jeziku, bez obzira na nje
govu konkretnu realizaciju . Osvajanje ovih ciljeva bi bitno
pripomoglo, pored ostalog, unapreenju mainskog pre
voenja .
443 . Krajem ezdesetih godina ameriku lingvistiku

458) . Novi
javnost osvojila je generativna gramatika (v.
pristup jeziku uveden je prvo u domen sintakse (o os niva
459) .
1963 . godine pojavljuje se generativna teo
u generativne gramatike Noamu Chomskom v.

Meutim, ve
rija semantike, iji su osnivai sledbenici Chomskog J. J .

Katz i J . A. Fodor (v. bibliografske podatke u
449) . Gene
rativni pristup lcksici sastoji se u razlaganju znaenja rei

na konstitutivne semantike pojedinosti u onom smislu u
kojem Chomsky razlae reenicu na sastavne elemente po
282
shemi "drveta" (v. 463} , s tim to se pri tom daju pravila

za njihovo uklapanje u celokupna znaenje reenice. Teo
rija je gotovo senzacionalno odjeknula u lingvistikim kru
govima izazivajui kontroverzne komentare . Najodsudniju
kritiku doivela je od strane uglednog amerikog lingviste
U. Weinreicha, koji se i sam op redelio za gene rativni pri
stup, ali uz mnoge stavove koji bitno odstupaju od shvata
nja dvojice autora (v. bibliografske podatke u 449) . Vre
menom je originalna teorija Katza i Fodora doivela oset
ne izmene u detaljima. Katz je preuzeo na sebe njeno da
lje produbljivanje (v. 449) .
444. Oblast leksike semantike unapreuju danas mnogi
istaknuti predstavnici generativne gramatike koj i svoja sin
taksika ispitivanja kombinuju s analizom znaenja rei od
kojih je reenica sastavljena. Tokom poslednje decenije
preovladalo je uverenje da se, s jedne strane, znaenje rei
ne moe adekvatno ispitivati bez primene odreenih sintak
sikih kriterija, a, s druge strane, da se radi pravilnog osve
tljavanja postojeih sintaksikih struktura obavezno mora
voditi rauna o leksikom materijalu koji ih ostvaruje. Sa
danj i razvojni trenutak lingvistike, dakle, odlikuje, pored
ostalog, i tesna povezanost semantike sa sintaksom.
445. Jedna od najnovijih tekovina iz oblasti leksike se
mantike tie se razlikovanja pravog znaenja rei od ono
ga to je tu samo presupozicija, tj . informacija koja se uz
dato glavno znaenje nuno podrazumeva (v. 474) . Prva
znaajna istraivanja u ovoj oblasti semantikih studija iz
vrio je ameriki generativista Charles Fillmore (v. 473) .
Fillmore je, na primer, podvrgao reviziji analizu znae
nja engleske rei bachelor ( = neenja) , koju su izvrili
Katz i Fodor, zalaui se za doslednije voenje rauna o
komunikativnoj funkciji jezika. Ta se re razlae na slede
a distinktivna semantika obeleja: odlika "ljudsko bie",
283
odlika "muki rod", odlika "odrastao" i odlika "pre toga ni

jednom oenjen" . Ova su distinktivna semantika obeleja
Katz i Fodor hijerarhijski sredili primenjujui logiki prin
cip: na prvo mesto stavljena je odlika "ljudsko bie", na
poslednje "pre toga nijednom oenjen" . Fillmore je, me
utim, upozorio na to da ovakva hijerarhija protivrei zna
aju koji data obeleja imaju na planu informativnosti . Re
dosled bi trebalo obrnuti tako da odlika "pre toga nijed
nom oenjen" bude stavljena na prvo mesto zato to je
upravo ona najvanija s komunikativne take gledita. Ona,
u stvari, sainjava pravo znaenje date rei, dok inform aci
je kao "muki rod" ili "odrastao" imaju karakter presupozi
cije. Da je to zaista tako, potvruje primena testa s negaci
jom : kad kaemo be is not a bacbelor (= on nije neenja)
mi negiramo samo znaenje "pre toga nijednom oenjen" ,
ali ne i njegove presupozicije (tj. ne i informaciju o tome
da se radi o odraslom mukarcu) . Presupozicije uopte po
pravilu ostaju netaknute negacijom.
Fillrnore je skrenuo panju i na injenicu da se dve lek
sike jedinice mogu meusobno semantiki razlikovati sa
mo po tome to imaju obrnut raspored semantikih poje
dinosti koje konstituiu znaenje i presupoziciju . Takav je
sluaj, recimo, s reima kritikovali i optuivati. Kad kae
mo, recimo, (a) Pera kritikuje Doku to je to uinio i (b)
Pera optuuje oku da je to uinio, onda u (a) informaci
ja "pretpostavlja se da je Doka taj koji je to uinio" funk
cionie kao presupozicija, a ulogu znaenja nosi informa
cija "iznosi se tvrdnja da je to negativno", dok u {b) , na
protiv, "pretpostavlja se da je Doka taj koji je to uinio"
funkcionie kao znaenje, a "iznosi se tvrdnja da je to ne
gativno" kao presupozicija. Detaljnija istraivanja u ovom
pravcu tek predstoje i od njih se dosta oekuj.
284
446. Tokom ezdesetih godina oformljen je jedan ori

ginalan pravac rada na prouavanju znaenja rei iji pro
tagonisti, pripadnici mlade generacije sovjetskih strunja
ka, u prvom redu Ju . D. Apresjan, l. A. Mei' uk i A. K. ol
kovskij, uivaju danas u svetu veliki ugled . Oni su sebi sta
vili u zadatak da izrade specifian semantiki metajezik
koji bi sc zatim primenjivao u jezikoj analizi.
U tu su svr
hu oni sastavili renik "osnovnih semantikih rei", tj . ta

kvih jedinica znaenja koje se ne mogu podvrgavati da
ljem razlaganju na sastavne delove te u tom smislu istupa
ju kao minimalne jedinice. Njihov broj je ogranien (tu
uiniti, imati, znati, prestati,

vreme, stvar, neko, ne, itd.) . Ostale rei se smatraju u zna
spadaju, na primer, rei kao
enjskom pogledu izvedenim ; njihovo znaenje se ostva

ruje odredenim kombinacijama "osnovnih semantikih re
i"
(dati, recimo, oznaava derivirani pojam: "uiniti da

zaboraviti takoe : "prestati znati") . Na princi
neko ima" ;
pu ovakvog prilaza znaenju trebalo bi izgraditi poseban

semantiki jezik, a zatim utvrditi pravila po kojima bi se
vrilo prevoenje sa prirodnog jezika na semantiki i obr
nuto.
Prilikom izgraivanja semantikog jezika naroitu pa
nju
treba posveivati
leksikim funkcijama. Leksika
funkcija je znaenjski odnos koji se uspostavlja izmeu

jedne rei, ili jednog kompleksa rei, i drugih rei, odno
sno drugih kompleksa rei. Na primer, znaenje "veoma"
spada u kategoriju leksikih funkcija. Ono uslovljava po
stojanje sledeih i njima slinih parova:
crven - dreee crven
utisak - dubok utisak
poraz - teak poraz
spavati - vrsto spavati
285
U istom smislu leksika funkcija i odnos konverzivnosti

koji karakterie pojedine predikate. Taj se odnos manife
stuje u mogunosti prekrajanja reenice i ak zamene jed
ne leksike jedinice drugom u poziciji predikata, a sve bez
tete po osnovnu informaciju koja se prenosi reenicom.
Konverzivan odnos dolazi do izraaja, recimo, u sledeim
prime rima:
Glava mi bruji = Bruji mi u glavi
Pera je prodao oki = Doka je kupio od Pere
Izvinjenju prethodi dug uvod = Za dugim uvodom sledi izvinjenje
Ispitivanja na ovoj strani i do sada su ve ukazala na ta
kve pojedinosti koje ne obogauju samo semantiku teori
ju ve doprinose i sagledavanju pojedinih sintaksikih po
java iz sasvim novog ugla. Upravo takve studije u najveoj
meri doprinose onom sve tenjem proimanju semanti
kog i sintaksikog pristupa jeziku koje sc javlja kao jedna
od karakteristinih odlika lingvistike sedamdesetih godina
(v. 1 27) .
447. Treba se posebno osvrnuti na semantika ispitiva
nja Ju. D . Apresjana koja idu za tim da se primenom sin
taksikih kriterija osigura to objektivnije definisanje zna
enja rei.
Apresjan je ezdesetih godina radio vrlo studiozno na
analizi ruskog glagola. Ispitivao je ponaanje pojedinih
glagolskih leksema sa funkcijom predikata u odreenim
tipovima reenice. Ova njegova istraivanja, mada u suti
ni postavljena sa ciljem da se unaprede semantika teorija
i praksa rada na monolingvalnim reenicama, iznela su na
videlo niz pojedinosti koje u velikoj meri proiruju naa
znanja o ruskoj sintaksi.
286
Cenjeni i van SSSR, ovi Apresjanovi radovi su takoe do

prineli onome to je i inae donosio razvoj lingvistike nae
ga vremena: sve tenjem proimanju semantike i sintakse.
448. U slovenskim sredinama, posebno u SSSR i eho
slovakoj, ve se due vremena posveuje dosta panje
prouavanju "gramatikih znaenja", tj. znaenja koja se
izraavaju naroitim gramatikim oblicima (kao npr. vre
me glagolske radnje ili njena aspektualnost) . Naroito po
slednjih godina javljaju se znaajni pokuaji da se, uz pri
menu strukturalnih kriterija, utvrde principi po kojima se
takva znaenja konstituiu i manifestuju u vidu odreenih
sistema jezikih formi. Tako je 197 1 . sovjetski lingvista A.
V. Bondarko vrlo uspeno, istovremeno u najboljim tradi
cijama i tipino ruske kole i prakog strukturalizma, izlo
io svoje poglede na odreena "gramatika znaenja" ru
skoga glagola (v. bibliografske informacije u 449) .
449. U najstarija, klasina dela semantikih studija spa
daju : M. Breal, "Essai de semantique" (Paris 1897) . A. Dar
mesteter, "La vie des mots" (Paris 1893) i H . Sperber, "Ein
fii h rung in die Bedeutungslehre" (Bonn und Leipzig 1923) .
Izbor najvanijih Trierovih studija o semantikim polji
ma izvrili su Antony van der Lee i Oskar Reichmann: Jost
Trier, "Aufsatze und Vonage zur Wortfeldtheorie" ( = Ja
nua Linguarum, Series Minor, 1 74) , The Hague 1973. V.
takoe i: Rudolf Hoberg, "Die Lehre vom sprachlichen
Feld. Ein Beitrag zu ihrer Geschichte, Methodik und An
vendung" (Sprache der Gegenwart. Schriften des l nstituts
fur deutsche Sprache in Mannheim, 1970) ; 'Wortfeldfor
schung. Zur Geschichte und Theorie des sprachlichcn Fcl
des", izd. L. Schmidt, Darmstadt 1973 .
287
Kritiku tradicionalne semantike s objanjenjem leksike

terminologije daje Leo Weisgerber u "Die Bedeutungslehre
- ein lnweg der Sprachwissenschaft" (Germanisch-roma
nische Monatsschrift XV, 1927, 161-183) .
Teorija o semantikom sistemu prikazana je u knjizi: R.
Hallig - W. von Wartburg, "Begriffssystem als Grundlage
fii r die Lexikographie. Versuch eines Ordnungschemas",
Berlin 1952; II izd. 1963.
Leksikoloki metod predstavnika estetskog idealizma
ilustruje poznata knjiga Lea Spitzera: "Essays in H istorical
Semantics" (New York 1948) .
Fundamentalni izvori za upoznavanje lingvistike se
mantike: S. Ullmann, "Principlcs of Semantics", Glasgow
1957 (ovo je II izd. , znaajnije od prvog - 195 1 . god. zbog dodatog poglavlja: "Supplements to the Second Edi
tion: Recent Developments in Semantics", 300-32 1) ; A. V.
Zvegincev, "Semasiologija", Moskva 1957; H. Regnll, "Se
mantik", Stockholm 1958; E. Leisi, "Der Wortinhalt, seine
Struktur im Deutschen und Englischen", Heidelberg 1961
(II proireno izd . ; III izd. 1967) . Treba istai da je krajem
ezdesetih godina A. V. Zvegincev objavio svoju drugu
znaajnu knjigu o semantikim problemima pod naslo
vom "Teoretieskaja i prikladnaja lingvistika" (Moskva
1968) u kojoj se, uz kompetentan prikaz nekih od aktuel
nih postavki savremene semantike teorije, nude i pojedi
na originalna teorijska reenja.
Danas se u ugledne prirunike ove vrste moe ubrojati
i knjiga L. Zguste: "Manual of Lexicography'' ( = janua Lin
guarum, Series Maior, 39) , The Hague 197 1 .
Znaajni s u i sledei Ullmannovi radovi: knjiga "Precis
de semantique franc,;aise" (Berne 1952) kao izvrsna peak
tina demonstracija novijeg semantikog metoda; studija
"Descriptive Semantics and Linguistic Typology" (Word 9,
jezika ispitivanja
288
u XX
veku
1953, 225-240) zato to pokree pitanje uoavanja univer

zalnih semantikih kategorija u jezicima.
Vrlo pristupano pisan, opti pogled na razvoj semanti
kih studija i osnovnu semantiku problematiku daje P. Gui
raud u "La semantique" (Paris 1955 - edicija: "Que sais-je?") .
V. i knjigu E. Buyssensa, "Linguistique historique: Homo
nymie - Stylistique - Semantique - Changements phoneti
ques" ( Travaux de la Faculte de philosophie et lettres
XXVIII, Bruxelles; Bruxelles-Paris 1965; posebno v. pogla
vlje "La semantique et la mesure du vocabulaire", str. 1 2 11 30) .
Noviju metodoloku orijentaciju francuskih semantia
ra lepo ilustruje knjiga G. Matore : "La methode en lexico
logie. Domaine Fran;ais" (Paris 1953) . Od radova francu
skih autora koji su poslednjih godina najvie panje privu
kli u iroj lingvistikoj javnosti treba posebno istai slede
e : B. Pottier, 'Vers une semantique modeme", Travaux
de linguistique et de litterature I I , l, 1964 (Centre de phi
lologie et de litteratures romanes de l'Universite de Stras
sbourg) ; A. J. Greimas, "Semantique structurale. Recherche
de methode", Paris 1966. V. i zbornik radova koji prikazu
ju razvojni trenutak semantikih studija krajem pedesetih
godina: "Lexicologie et lexicographie fram;aises et roma
nes. Orientations et exigences actuelles" (Colloques lnter
nationaux du Centre National de la Recherche Scienti
fique, Sciences Humaines, Paris 1960) .
Godine 1973 . objavljen je na francuskom jeziku u izda
nju Univerziteta u Quebecu (Montreal) interesantan zbor
nik: "Problemes de semantique" (odg. redaktor A. Dugas) .
U zborniku "O tonyh metodah issledovanija jazyka"
(autori: O. S. Ahmanova, l. A. Mel'uk, E. V. Padueva, R.
M. Frumkina; izd. Moskovskog univ., 196 1) u glavi II ("Ne
kotorye voprosy semantiki v sovremennom jazykoznanii",
=
Pravci
lingvistici I
289
20-32) izloeni su, ukratko a znalaki, neki od centralnih

semantikih problema. V. i zbornik 'Voprosy teorii jazyka
v sovremennoj zarubenoj lingvistike" (izd. AN SSSR, Mo
skva 1961) gde su, pored ostalog, objavljeni i sledei ra
dovi: R. A. Budagov, "K kritike reljativistieskih teorij slo
va" (5-29); A. A. Ufunceva, "Teorii 'semantieskogo polja' i
vozmonosti ih primenenija pri izuenii slovarnogo sosta
va jazyka" (30-63); K. A. Levkovskaja, "Nekotorye zaru
benye jazykovedeskie teorii i ponjatie slova" (64-89). V. i
K. A. Levkovskaja, "Teorija slova. Principy ee postroenija i
aspekti izuenija leksieskogo materiala" (Moskva 1962).

Metod kole sovjetskih leksikologa ilustruju, pored po
menutih dela Zveginceva, knjige: O. S. Ahmanova; "Oerki
po obej i russkoj leksikologii" (Moskva 1957), M. D. Ste
panova, "Metody sinhronnogo analiza leksiki",
Moskva
1968, kao i studije objavljene u asopisu "Leksikografie

skij sbornik" koji izlazi od 1957 (sarauju autori kao Oe
gov, Vinogradov, Ahmanova, Avrorin, Zvegincev, Kotelova
i dr.). Od naroitog znaaja za razvoj modernih shvatanja
o semantikim problemima u SSSR bila je knjiga A. I.
Smirnickog:
"Leksikologija anglijskogo jazyka"
(Moskva
1956). Zainteresovanima za leksikografiju ona i danas mo

e posluiti kao dobar uvodni udbenik. V. i D. N. melev,
"Oerki po semasiologii russkogo jazyka", Moskva 1964.
Isti je autor objavio 1973. u Moskvi knjigu "Problemy se
mantieskogo analiza leksiki" u kojoj je delimino iskori
stio i materijal iz prethodno pomenutog dela iznosei stu
diozno, produbljeno neke od najvanijih problemskih te
ma iz oblasti leksikih prouavanja. Godine 1972. u Mo
skvi su publikovane dve korisne knjige: N. M. anskij,
"Leksikologia sovremennogo russkogo jazyka" i "Lexico
logy. Theory and Method", izd. O. S. Ahmanova.
290
ezdesetih godina stekao je svetski ugled svojim rado

vima sovjetski lingvista Ju. D. Apresjan. Njegov originalni
pristup semantici izloen je pristupano u knjizi "Eksperi
mental'noe issledovanie semantiki russkogo glagola" (Mo
skva 1967) . Svoje koncepcije o semantikim ispitivanjima
na osnovu sintaksikih kriterija Apresjan je izloio ukrat
ko, a vrlo jasno u lanku "Ob opisanii semantiki erez sin
taks is", zbornik "Sign, Language, Culture", izd. A. J. Grei
mas, R. Jakobson, M. R. Mayenowa, S. K. aumjan, W. Stei
nitz, S. 6lkiewski, The Hague 1970, 195-2 1 5 (engleska
verzija ovog teksta: "Description of SemanLics by means of
Syntax", Linguistics 96, 1973, 5-32) . Apresjan je uostalom,
ranijih godina vrlo budno pratio razvoj rada na semanti
kim problemima u svetu i dao nekoliko zapaenih prikaza
vladajuih koncepcija na tome polju lingvistikih studija
(v. npr. " K voprosu o strukturnoj leksikologii", V)a 3, 1962,
38-46; "Sovremennye metody izuenija znaenij i neko
torye problemy strukturnoj lingvistiki", Problemy struktur
noj lingvistiki, Moskva 1963, 102- 1 50) .
Osim Apresjana i I . A. Mel'uk se afirmisao kao sovjet
ski semantiar od svetskog znaaja. Vrlo je bio zapaen nje
gov prvi rad objavljen u ire pristupano; lingvislikoj pu
blikaciji u inostranstvu : "K voprosu o 'vnenih' razliitel' nyh
elementah: semantieskie parametry i opisanie leksieskoj
soetaemosti", To Honor Roman Jakobson. Essays on the
Occasion of His Seventieth Birthday, The Hague 1967, 340361_. Inae su njegove najvanije semantike studije, rae
ne u koautorstvu sa A. K. Olkovskim, pre toga objavljene
u sovjetskoj publikaciji Nauno-tehnieskaja informacija:
"O vozmonom metode i instrumentah semantieskogo
sinteza" (N 6, 1965, str. 23-28) ; "O sisteme semantiesko
go sinteza. l. Stroenie slovarja" (N l l , 1966, str. 48-55) ;
"O sisteme semantieskogo sinteza. II. Pravila perifraziro-
29 1
vanija" (N 2, 2-aja serija, 1967, str. 1 7-27) . U istom koa

utorstvu objavljen je i rad "O semantieskom sinteze", Pro
blemy kibernetiki 19, 1967, str. 177-238. Godine 1 970.
objavljen je u zborniku "Progress in Lingustics" (izd. Man
fred BieiWisch i Karl Erich Heidolph, Hag, str. 198-207)
Mel'ukov lanak pod naslovom "Towards a Functioning
Model of Language". U koautorstvu s Aprcsjanom i ol
kovskim publikovana je 1969 (Dordrecht) studija "Seman
tics and Lexicography: Towards a New Type of U nilingual
Dictionary" (zbornik "Studies in Syntax and Semantics",
izd. F. Kiefer) . Ta studija je naroito privukla panju ire
lingvistike javnosti.
U Parizu je 197 1 . objavljen zbornik radova sovjetskih
semantiara u francuskom prevodu : "La semantique en
U.R.S.S." (prevod i komentar dali A. Ambrosi, D. Paillard i
P. Pognao) .
Bondarkov rad koji se pominje u 448 nosi naslov
"Grammatieskaja kategorija i kontekst" i objavljen je u Le
njingradu 1 97 1 .
E . A. N ida u "A System for the Description o f Semantic
Elements" (Word 7, 195 1 , 1-14) demonstrira primenu kla
sino amerikog naina analize na semantiku problemati
ku . Leksikografima moe biti naroito interesantna njego
va studija: "Analysis of Meaning and Dictionary Making
(IJAL 24, 1958, 279-292) .
Pristupanje problemu znaenja u duhu koncepcije an
tropoloke lingvistike sprovedeno je za poslednjih dvade
setak godina u razliitim radovima, od kojih bismo parne
nuli ovde sledee: D. L. Olmsted, "Towards a Cultural Theo
ry of Lexical Innovation" (Report of the Fifth Annual Ro
und Table Meeting on Linguistics and Language Studies,
1954, 105-1 1 7) ; U. Weinreich, "Travels in Semantic Space"
(Word 14, 1958, 346-366) ; D. H. Hymcs, "On Typology of
292
Cognitive Styles in Language" (Anthrop. Lingustics 3 , N l ,

1961 , 22-54) . V . i sledea dva zbornika: "Sign, Language,
Culture" ( Janua Linguarum, Series Maior, l), izd. A. J.
Greimas, R. Jakobson, M. R. Maycnowa, S . K. aumjan, W.
Steinitz, S. 61kiewski, The Hague I970; "Approaches to
Semiotics", izd. Th. A. Sebeok, A. S. Hayes, M. C . Bateson,
The Hague I972.
Za razvijanje "komponentne analize znaenja" najzna
ajnije su bile sledee studije: W. H . Goodenough, "Com
poncntial Analysis and the Study of Meaning", Lg. Vol. 32,
N l , 1956, 195-2 I6 i Floyd G. Lounsbury, "A Semantic
Analysis of the Pawnee Kinship Usage", Lg, Vol. 32, NI
1956, 1 58-I94; E. H . Bendix, "Componental Analysis of
General Vocabulary. The Semantic Structure of a Set of
Verbs in English, Hindi and Japanese", Indiana University,
Bloomington and the Hague, 1966.
O pokuaju primene psiholokih testova radi objektiv
ne analize znaenja v. pomenutu studiju "The Measure
ment of Meaning" i Weinreichovu kritiku - 440n.
O tome ta daje teorija informacije za usavravanje se
mantike analize govori D . M . Mackay u "The Place of 'Mea
ning' in the Theory of Information" (Information Theory,
cd . by C. Cherry, Basic Books, New York 1956) , a na to
kako pomou prevoenja na druge jezike, a i parafrazira
njem, dobijamo indirektno uvid u znaenje ukazuje Paul
Garvin u "A Descriptive Technique for the Treatment of
Meaning", Lg, Vol. 34, No i , 1958, 1-32.
Od studija koje tretiraju problem analize miljenja
kroz analizu jezika pomenuemo: R. Wells, "Meaning and
Use" (Word 10, 1954, 235-2 50) , "Is a Structural Treatment
of Meaning Possible?" (81h Proceedings, 654-666) i "A Ma
thematical Approach to Meaning" (CFS XV, I957, 1 I7136) ; Charles C Fries, "Meaning and Linguistic Analysis"
=
293
(Lg 30, N o l, 1954, 57-68) ; Shim Hattori, "The Analysis of

Meaning" (For Roman Jakobson, 20 1-2 1 2) i "The Sense of
Sentence and the Meaning of Utterance" (To Honor Ro
man Jakobson : Essays on the Occasion of His Seventieth
Birthday: Essays on the Occasion of His Seventieth Birth
day, Vol. II = Janua Linguarum, Series Maior 3 1 , The Ha
gue 1967, 850-854) .
Britanski lingvista J. Lyons zapaen je jo poetkom
ezdesetih godina svojim radom "Structural Semantics"
( = Publications of the Philological Society 20; Blackwell,
Oxford 1963) . Novije poglede ovog autora na jezik
uopte, ukljuujui tu i domen semantike, najbolje Hu
struje knjiga objavljena 1968 (Cambridge) : "Introduction
to Theoretical Linguistics" .
O d drugih radova koji s u publikovani tokom ezdese
tih godina na raznim stranama pobuujui veu panju i
re lingvistike javnosti modernim pristupom semantikoj
problematici pomenuemo ovde: Laszlo Antal, "Questions
of Meaning" ( = Janua Linguarum, Series Minor 27, The
Hague 1 963) ; S. Abraham and F. Kiefer, "A Theory of Struc
tural Semantics" Oanua Linguarum,- Series Minor 49, The
Hague 1 966) ; L. Tondl, "Problemy semantiky", Praha 1 966;
K. Gabka, "Theorien zur Darstellung eines Wortschatzes",
Hallc/Saalc 1967; J. F. Staal, "Meaning, Regular and Irregu
lar", Foundations of Language 4, 1968, 182- 184.
Primenu metoda algebarske lingvistike u oblasti seman
tikih ispitivanja ilustruje studija: K. ulik, "Ispol'zovanie
abstraktnoj semantiki i teorii grafov v mnogoznanyh pere
vodnyh slovarjah", Problemy kibemetiki 1 3, 1965 , 22 1-232.
Las7J6 Antal je objavio jednu vrstu antologije studija po
sveenih semantikim temama: "Aspekte der Semantik. Zu
ihrer Theorie und Geschichte 1662- 1970", Frankfurt am
Main, 1972 . Tu nisu zastuplje ni amo tekstovi eminentih se-
294
mantiara (kao to su, recimo, M. BraJ, J . Trier, St. Ul

lmann , l. A. Mei' uk, ). Katz ili U. Weinreich) ve i pojedinih
autora od naunog autoriteta koji se inae nisu posebno ba
vili semantikim pitanjima (kao na primer Bloomfield) .
Sledei zbornici upoznae na prikladan nain zaintere
sovane sa najvanijim problemima novijih semantikih
studija: ..Zeichen und System der Sprache .. I-IV ( 19611968, Berlin) ; .. Probleme der Semantik.. (= Zeitschrift fii r
franzosische Sprache und Literatur, Beiheft l, Wiesbaden
1968, izd. W. T. Elwert. Od novijih radova objavljenih na
nemakom jeziku preporuuju se : G. Wotjak, .. Unter
suchungen zur Struktur der Bedeutung. Beitriige zu Ge
genstand und Methode der modemen Bedeutungsfor
schung unter besonderer Berii cksichtigung der seman
tischen Konstituentenanalyse .. , Berlin 197 1 ; H. Henne,
"Semantik und Lexikographie. Untersuchungen zur le
xischen Kodifikation der deutschen Sprache .. , Berlin 1972;
H. E. Brekle, ..Semantik. Eine Einfiihrung in die sprach
wissenschaftliche Bedeutungslehre.. , Miinchen 1972 ; Ga
bor O. Nagy, "Abriss einer funktionellen Semantik11 (= Ja
nua Linguarum, Series Minor, 137) , The Hague 1973 .
Privlae panju semantika razmatranja poljskog lingvi
ste Anne Wierzbicke objavljena u njenoj knjizi 11Docieka
nia semantyczne", Wroclaw-Warszawa-Krakow, 1969.
Ideje Chomskog (v. 461) prirnenili su najdoslednije
u semantikoj analizi prvi put 1963 . godine j . ) . Katz i ). A.
Fodor u danas ve klasinoj studiji "The Structure of a Se
mantic Theory", Lg 39, str. 140-2 10 (pretampano u zbor
niku The Structure of Language : Readings in the Philo
sophy of Language, izd. J. A. Fodor i J. J. Katz, Englewood
Cliffs, New jersey 1964, 479-5 18) . Ista osnovna shvatanja,
ali u novijoj verziji, izloio je J. J. Katz u studiji "Recent Is
sues in Semantic Theory", Foundations of Language Vol.
295
3, N 2, 1967, 1 24-194. Godine 1972 (New York) objavlje

na je i njegova knjiga "Semantic Theory".
Originalni generativni pristup semantikoj problemati
ci uz kritiki osvrt na semantiku teoriju Katza i Fodora
dao je U. Weinreich u radu "Explorations in Semantic The
ory", Current Trends in Linguistics III (izd. Thomas A. Se
beok, The Hague 1966, 395-477) .
Neke teorijske koncepte Katza i Fodora primenio je
dosta uspeno pri analizi semantikih pojava nemakog
jezika Franz Hundsnurscher i objavio u knjizi " Neuere
Methoden der Semantik, Eine Einfuhrung anhand deut
scher Beispiele" (Tiibingen 197 1 , II revidirano izdanje) .
Dalju razradu semantikih problema u okviru genera
tivne gramatike preuzimaju u najnovije vreme i drugi lin
gvisti, mahom mladi, vaspitani na idejama Chomskog, ali
sa sopstvenim pogledima na pojedina pitanja. Njihovi ra
dovi doprinose, pre svega, razumevanju uloge leksikog
znaenja u konstituisanju semantike sadriine reenice .
U periodu od 1968. bile su, na primer, zapaene studi
je kao: jeffrey Gruber, "Look and See", Lg 43, 1967, 937947; jeffrey Gruber, "Functions of the Lexicon in Formal
Descriptive Grammars", System Development Corp . , TM3770/000/00, Santa Monica 1967; J. D. McCawley, "Mea
ning an the Description of Languages", Kotoba no uchu 2,
1 967, 10-18, 38-48, 5 1-57; J. D. McCawley, "The Role of Se
mantles in a Grammar", Universal in Linguistic Theory (izd.
E. Bach i R. T. Harms, Holt, Rinehart and Winston, 1968,
1 24-169) ; M. Bierwisch, "Some Semantic Universals of Ger
man Adjectivals", Foundations of Language 3, 1 967, 1-36;
Ch. Fillmore, "Lcxical Entries for Verbs", Foundations of
Language Vol. 4, N 4, 1968, 373-393; M. Bierwisch, "On
.Certain Problems of Semantic Representation", Foundati
ons of Language 5, 1969, 153- 184; Paul Teller, "Some Discus-
296
sion and Extension of Manfred Bierwisch's work on German

Adjectivals", Foundations of Language, 5, 1969, 185-2 17.
Najvanije studije nastale u periodu od 1 969. pa nada
lje danas su uglavnom zastupljene u reprezentativnim
zbornicima koji se pominju u 144. Ovde bih jo poseb
no skrenula panju na sledee zbornike : "Studies in Lin
guistic Semantics", izd . Charles ). Fillmore and D. Ter
renee Langendoen, New York 197 1 , koji je preteno po
sveen temi "presupozicije" ; "Semantik und genel"".ative
Grammatik", I , II, izd . F. Kiefer, Frankfurt am Main 1972,
u kojem su objavljeni neki od najboljih radova (pisani na
engleskom, a ovde u nemakom prevodu) u periodu od
1969. do 1972 . ; "Syntax and Semantics" Vol. I, izd . john P.
Kimball, New York - London 1972, u kojem su takoe za
stupljeni neki od najboljih radova predstavnika generativ
ne semantike; "Generative Semantik", izd. Werner Abra
ham i Robert ). Binnick (u ediciji Linguistische Forschun
gen l l) , Frankfurt am Main 1972, gde je, pored ostalog, u
uvodnom delu (str. VII do XVI) dat odlian, saet pregled
razvoja generativne gramatike u celini, s posebnim akcen
tom na njenoj semantikoj orijentaciji, i gde su priloeni
bibliografski podaci o radovima koji su presudno uticali
na recentno posveivanje panje semantikim temama. V.
svakako i bibliografske informacije koje se daju u 479 .
Ne propustiti upoznavanje sa knjigom R. S. jackendoffa:
"Semantic Interpretation in Generative Grammar", The M.
l. T. Press, Cambridge Mass., 1972 .
Lingvistika sintaksa
450. Kao to je tridesetih godina ovog veka fonologija
bila ona oblast lingvistikih studija u kojoj su se najinten-
297
zivnije razvijale avangardne misli lingvistike teorije, tako

je to u proteklim ezdesetim godinama bio sluaj sa sin
taksom . I u ovom razvojnom trenutku (prag sedamdese
tih) sintaksa je u centru panje.
Ovakav znaaj sintaksa je dobila relativno vrlo kasno.
Sve do XX veka ona je bila dosta zapostavljena u poree
nju sa naukom o glasovima i morfolokim prouavanjima.
Slabo napredovanje sintaksikih studija bilo je uslovljeno

metodolokim nedostacima. Sintaksikim pojavama prila
zilo se po pravilu iskljuivo sa znaenjske strane, uz pri
menu subjektivnih kriterija (po "jezikom oseanju") u
analizi, to je a priori liavalo sintaksiku definiciju po
trebne naune preciznosti28
45 1 . Prve ozbiljne novine u sintaksi nailaze tek tridese

tih godina. Tada su se, na primer, u iroj lingvistikoj jav
nosti proule ideje jednog ingenioznog Danca, angliste
po struci, po imenu Otta jespersena (1 860- 1943) . Mada
nije stvorio nikakvu svoju posebnu kolu, ovaj daroviti lin
gvista je o mnogim jezikim pojavama, posebno o sintak
sikim konstrukcijama, izneo niz originalnih zapaanja ko
ja su stimulativno delovala na razvoj sintaksikog metoda
ne samo u Evropi ve i u Americi29 Tada se, uostalom, i
oblast sintaksikih studija proiruje: sazrelo je npr. uvere
nje da je za razumevanje reenice i odnosa u njoj potreb
no ispitati i konkretan odnos govornika i sagovomika u
trenutku komunikacije (na ovo su poglavito skrenuli pa-
28 Karakteristino je npr. da je poetkom tridesetih godina ovog

veka i lingvistika raspolagala sa preko 160 definicija reenice.
29 U prevodu Zdenka Leia objavljena je 1970. (u Sarajevu)
jespcrsenova knjiga "ovjeanstvo, narod i pojedinac sa lingvi
stikog stanovita". Knjiga je posveena temama koje bi se danas
okarakterisale kao sociolingvistike.
298
nju K. Buhler - 435, i A. Gardincr, 1879-1963) . Javljaju

se i pokuaji da se fenomen reenice osvetli iz jednog sa
svim novog ugla. "Fizika" definicija zamenjuje "mentali
stiku": reenica se odreuje kao jezika jedinica iji su sa
stavni elementi - rei - objedinjeni intonacijom u jedin
stvenu izgovornu celinu (ovakvo shvatanje zastupa npr.
poznati holandski sintaksiar A. W. dc Groot, 1892- 1963) .
452. Odsudni korak u napred u razvoju s intakse postig
nut je tek onda kada je primenjen strukturalni metod. U
SAD on je najplodotvornije razraen na principima jelske
kole (v. 3 55) .
Predstavnici tradicionalne lingvistike nisu uopte uzima
li u obzir sintaksiku problematiku ukoliko su se bavili mor
fologijom, niti obratno. Njihovo je uverenje bilo da morfo
loku od sintaksike problematike treba otro odvojiti, i teo
rijski i praktino, s tim da se ispitivanje upotrebe oblika pri
kljui sintaksi. Strukturalna lingvistika se odlikuje upravo
obrnutim stavom. Ona ne postavlja otre granice izmeu
dveju disciplina, a naglaava da je problem upotrebe oblika
prvenstveno morfolokog karaktera. Istaknuti morfolozi
jelske kole su istovremeno i veliki pioniri moderne sin
takse (v. 3 55) . Njihovo studiranje reeninih tipova i re
enine strukture poiva na primeni metoda distribucije,
izdvajanjem "neposrednih konstituenata" (v. 356) .
453. Strukturalizam j e u Evropi delovao pozitivno na
razvoj sintaksikih ispitivanja. Tridesetih godina, na pri
mer, ne samo to se poela ozbiljno obraivati sintagmati
ka (prvenstveno u okviru enevske kole - v. 269; obja
njenje termina v. u 202) ve se javilo kod mnogih i uve
renje da treba dunu panju poklanjati pitanjima sintak
sike valentnosti, tj . konstrukcionim mogunostima rei
(e ovome se prvi glasnije izjanjavao francuski slavista,
stnukturalista po ubeenju, L. Tesniere; za ista shvatanja
299
se zalae u principu i francuski german ista J. Fourquet, za

snivajui ak na njima i poseban sintaksiki metod poznat
pod terminom
poziciona sintaksa;
srodna interesovanja
dele i drugi neki istaknuti sintaksiari, prvenstveno meu

germanistim a - npr. H . Glinz,
G. Helbig i dr.) . Praka ko
la je poela ukazivati na potrebu da se reenica ispituje na

razliitim nivoima apstrakcije, to je dovelo do irenja teo
rijskih horizonata (v.
325) . Iznalaze se novi naini po
smatranja sintaksikih konstrukcija. Sovjetski sintaksiar
A. M. M uhin, na primer, ukazao je na postojanje sintaksi

kih opozicija vezanih za upotrebu pojedinih rei u r.ulii
kapetan Milan nije sta

reina l kapetan Milanu nije stareina i sl.) . Ideja o inva
tim paradigmatskim oblicima (up .
rijantnim kategorijama, takoe jedan od korisnih plodova

strukturalistike epohe, navela je sovjetske sintaksiare da
razviju teoriju o sintaksikiln paradigmama (N . j u .
vedova j e posebno zasluna za njeno popularisanje van
SSSR) . Analogno, naime, srodnim morfolokim jedinicama
koje obrazuju paradigmatski sistem oblika, i srodne ree
nice sc posmatraju, po ovoj koncepciji, u odgovarajuim
sistemskim odnosima:
ja spavam
npr. funkcionie kao
osnovna jedinica sistema "sintaksike paradigme" u kojem
ja ne spavam, meni se spava itd . ,

ena osnovni lan paradigmatskog si
pripadaju i oblici enu, enama itd . Ispitiva
se javljaju i reenice
kao to j e imenica
stema kome
nja na toj strani izneta su na videlo mnoge interesantne

pojedinosti (npr. injenicu da pojedine reenice, ba kao i
pojedine imenice, nisu u stanju da r.t.ZViju sve oekivane
naspramne paradigmatske forme ; reenica, recimo ; zgra
de su nove ima prema sebi normalno singularsko obrazo
vanje zgrada je nova, dok ga, meutim, reenica zgrade
su identine nema: bez dodatnog objanjenja sa ime je
ostvarena identinost, reenica zgrada je identina bi bila
300
besmislena) . Istraivanja se sve intenzivnije kreu u prav

cu utvrivanja relevantnosti leksikih znaenja rei na ni
vou sintakse, to oprcdeljuje pojedine strunjake za stav
A. l . Smimickog (koji je iznet u njegovoj knjizi "Sintaksis
anglijskogo jazyka", Moskva 1957) o tome da bi, nasuprot
strukturalnoj sintaksi koja se bavi prostim opisom kon
strukcionih pojava, trebalo izdvojiti ovu leksiku sintaksu
kao posebnu lingvistiku disciplinu .
454. Jedan od najveih dogaaja u razvoju lingvistike no
vijeg vremena jeste zasnivanje generativne gramatike kra
jem pedesetih godina (v. 458) . Genera tivni metod je prvo
uveden u domen sintakse i tokom ezdesetih godina sintak
sa je bila obraivana intenzivnije nego ikoja druga jezika
oblast zahvaljujui u prvom redu aktivnosti generativista.
455. Poetkom sedamdesetih godina sintaksike se stu
dije po pravilu udruuju sa semantikim (v. 475) . Ovome
je naroito pogodovao najnoviji razvojni pravac generativne
sintakse (v. 469) . Najvea panja poklanja se, pre svega,
onim semantikim osobenostima predikata koje imaju od
luujuu ulogu pri konstituisanju odreenih tipova s in
taksikih struktura. Na ovom problemskom podruju raz
vijaju intenzivnu naunu aktivnost lingvisti razliitih teo
rijskih polazita (na primer predstavnik generativista Char
les J. F illmore i predstavnik praana Frantiek Dane) .
456. Pada u oi da su u poslednje vreme sve prisutni ji lo
gian u oblasti semantiko-sintaksikih studija prirodnih je
zika (na stranicama asopisa Linguistic Inquiry pojavljuju
se, na primer, imena logiara Richmonda Thomasona i Ro
berta Stalnakera koji daju svoj doprinos semantiko-sin
taksikoj analizi engleskog jezika) . Ovo je neposredna po
sledica toga to je, poetkom sedamdesetih godina, u nau
nim krugovima preovladalo uverenje, suprotno ranijim
shvatanjima, da bi bilo umesno prirodne jezike podvrgavati
30 1
ispitivanju sa stanovita formalne logike . Prvi koji je pristu

pio dokazivanju umesnosti ovakvog poduhvata bio je logi
ar R. Montague. Njegovi su radovi danas veoma cenjeni,
naroit<;> meu predstavnicima generativne gramatike.
457. Tradicionalna sintaksa je najbolje reprezentovana
u radovima J. T. Riesa: ''Was ist Syntax?" (Marburg 1894 l
Prag 1927) i ''Was ist ein Satz?" (Prag 193 1) .
Uvoenje u iri repertoar sintaksike problematike da
je W. Havers u "Handbuch der erk.larenden Syntax" (Hei
delberg 193 1) .
U klasina dela sintakse spadaju: O . jespersen, "The
Philosophy of Grammar" (London 1924 i novije izdanje
1948) i "Analytic Syntax" (Copenhagen 1937) ; K. Buhler,
"Sprachtheorie, Die Darstellungsfunktion der Sprache"
(Jena 1934)
Optu klimu sintaksikog interesovanja u razdoblju od
tridesetih do pedesetih godina lepo ilustruju knjige : A.
Gardiner, "The Theory of Speech and Language" (Oxford
1932; l l izd. 1951) i J. R. Firth, "General Linguistics and
Descriptive G rammar" (London 195 1) .
U strukturalnu koncepciju sintaksike problematike
uvodi L. Tesniere svojom knjigom "Elements de syntaxe
structurale" (Paris 1959, II izd. 1969) . V. i njegove ranije
radove u kojima dolazi do izra7..aja koncepcija o sintaksi
koj valcntnosti: "Comment construire une syntaxe?", Bul
letin de la Faculte des lettres de Strassbourg 7, 1934;
"Esquisse d'une syntaxe structurale", Paris 1953.
Meu radovima koji su bitno doprineli skretanju pa
nje ire lingvistike javnosti na problematiku sintaksike
valentnosti istie se : J. Fourquet, "L'ordre des elements de
302
la phrase en germanique ancien. Etudes de syntaxe de po

sition", Paris 1938. Pristup srodan Fourquetovom sintak
sikom metodu vidljiv je i u radovima drugih germanista,
v. npr. : H. Glinz, "Der deutsche Satz", Diisseldorf 1957; W.
Schmidt, "Grundfragen der deutschen Grammatik. Eine
Einfii hrung in die funktionale Sprachlehre", Berlin 1965.
Meutim, radi upoznavanja teorije valentnosti i njene pri
mene najvie se preporuuju sledee dve knjige: "Beitriige
zur Valenztheorie", izd. Gerhard Helbig, Halle 1971 (tu su
objavljeni prilozi takvih autora kao to je npr. J. Fourquet,
G. Helbig, W. FHimig, M. D. Stepanova i dr.) ; Gerhard Hel
big und Wolfgang Schenkel, "Worterbuch zur Valenz und
Distribution deutsche Verben", Leipzig 1973 (tu se nalazi
izvrstan uvodni deo koji osvetljava razvoj teorije valencije:
"Einfii h rung in die Valenztheorie", 1 1-92) .
Pogledi eminentnog sintaksiara - strukturaliste A. W.
de Groota izloeni su najbolje u veoma instruktivnoj knji
ici, pisanoj na holandskom i stoga mnogima nedovoljno
pristupanoj: "Structurele Syntaxis" (The Hague 1949) . O
strukturalnom prilaenju sintaksi govori de Groot i u stu
diji "Structural Linguistics and Syntactic Laws" (Word 5, I,
1949, 1-12) .
Hockettov "A Course in Modem Linguistics" (New York
1958) daje osnovnu orijentaciju o tipu sintaksike analize
koji odgovara metodolokim principima dananje ameri
ke lingvistike. Klasinim udbenikom amerike sintakse
smatra se delo sintaksiara E. Nide: "Outline of Descripti
ve Syntax" (Glendale - California 195 1) . E. Nida je i autor
u svoje vreme veoma popularne sintakse engleskog jezika
"A Synopsis of Englisch Syntax" (1943; novo preraeno iz
danje u Janua Linguarum, Series Practice 19, Hag 1966) .
Pickettova knjiga "An Introduction to the Study of
Grammatical Structure" (Glendale - California 1956) za-
303
hvata analitiki i naporedo morfoloko-sintaksiku proble

matiku i mnogi je stoga smatraju naroito pogodnim ud
benikom za poetnike u sintaksikim studijama.
Velikog odjeka imale su u svoje vreme u amerikoj lin
gvistikoj javnosti studija Georgea L. Tragera i Henry Lee
Smitha Jr. : "An Outline of English Structure" (SIL, Occasio
nal Papers 3 , 195 1 , 1-9 1) i studija Charlesa C. Friesa: "The
Structure of English" (New York 1952) . Primena fonolo
kih kriterija pri sintaksikoj analizi sprovedena je u radu
A. A. Hilla: "Introduction to Linguistic Structures: From
Sound to Sentence in English" (New York 1958) .
U zborniku Report of the Seventh Annual Round Table
Meeting on Linguistics and Language Study (Georgetown
University Monograph Series on Languages and Lingui
stics N 9, Washington 1957) istiu se dve studije po tema
tici koju obrauju : P. L. Garvin u "Operations in Syntactic
Analysis" (str. 59-72) daje smotru modernih metodolokih
prosedea u sintaksi, H. L. Smith Jr. u "Superftxes and
Syntactic Markers" (str. 7-24) govori o supra-segmental
nim pojavama ( = o pojavama intonaciono-akcenatskog
kar.tktera ukljuujui i pauze) koje bivaju iskoriene kao
sredstva za organizaciju reenine strukture.
Garvinovo prilaenje sintaksi vrlo je jasno izloeno u
radu: Paul Garvin, "Syntactic Units and Operations", 8lh
Proceedings, 626-632. Treba istai da su inae svi najva
niji radovi ovog zanimljivog autora publikovani 1964 (u
Hagu) u zborniku pod naslovom "On Linguistic Method .
Selected Papers" (Il revidirano izdanje 1972 /= .Janua Lin
guarum, Series Minor, 301) .
Od sintaksikih studija istaknutog britanskog lingviste
C . E. Bazella preporuuju se sledee: "Syntactic Relations
and Linguistic Typology", CFS 8 , 1949, 5-20; "On the Neu
tralization of Oppositions", TCLC V, 1949, 77-86.
304
Antologiju odabranih studija u kojima se sintaksikoj

problematici prilazi sa strukturalistikih pozicija priredio je
Fred
W. Householder: "Syntactic Theory l . Structuralist",

1972 .
Penguin Books Ltd . , H armondsworth . Middlesex,
V. u zborniku 'Voprosy teorii jazyka v sovremennoj zaru

benoj lingvistike" (izd. AN SSSR, Moskva
1961)
lanak V. N .
jarceve : "Problema fanny i soderianija sintaksieskih edi

nie v traktirovke deskriptivistov i mentalistov"
(90-105) .
Noviji teorijski pogledi na sintaksu osvetljeni su pristu

pano u knjizi: O. S. Ahmanova i
G. B. Mikaeljan, "So
1963 . Ovo delo
vremennye sintaksieskie teorii", Moskva
(u revidiranoj verziji) doivelo je i izdanje na engleskom

jeziku ("The Theory of Syntax in Modern Linguistics"
nua Linguarum, Series Minor
68,
The Hague
1969) .
Ja
Od
istih je autora "Syntax: Theory and Method", objavljeno
1972 .
u Moskvi .
Veoma interesantnu knjigu, posveenu pitanjima teori

je i metoda u sintaksi, s originalnim opservacijama i stavo
vima, napisao je rumunski lingvista Sorin Stati : "Teorie i
metoda in sintaxa", Bucureti
1967.
Panju zasluuje i funkcionalni pristup sintaksi za koji

se zalae A. M. Muhin, " Funkcional' nyj analiz sintaksie
skih elementov (na materiale drevneanglijskogo jazyka",
Moskva - Lenjingrad
1964 .
V. i drugo takoe interesantno
Muhinovo delo: "Struktura predlocnij i ih modeli" (Le

njingrad
1968.)
O prouavanju sintaksikih paradigmi govori program

ski gennanista V. O. Admoni u svojoj knjizi "Osnovy teorii
grammatiki", Moskva-Lenjingrad 1964 (posebno na strani
77) . V. i rad N. J . vedove pod naslovom "Paradigmatika
prostoga predloenija v sovremennom russkom jazyke"
koji je objavljen u zborniku Russkij jazyk. Grammatieskie
issledovanija, Moskva
1967, 3-77.
305
Tipino ruska tradicija sintaksikog ispitivanja osvee

na i nekim novijim teorijskim tekovinama ogleda se u ra
du N. N. Prokopovia: "Slovosoetanie v sovremennom
russkom literatumom jazyke", Moskva 1966. Blii uvid u
modernije aspekte koje je u ezdesetim godinama popri
mila klasina ruska sintaksika teorija dae i radovi : L. N .
Iordanskaja, "Dva operatora obrabotki slovosoetanij s
'sil'nym' upravleniem", Moskva 196 1 ; Ju . D. Apresjan, "O
sil'nom i slabom upravlenii", V]a XIII, 3 , 1964, 32-49; N. Z.
Kotelova, "O primenenii objektivnih i tonih kritcriev opi
sanija soctaemosti slov", V]a XIV 4, 1965, 53-64; N. Ju.
vedova, "Aktivnye processy v sovremennom russkom sin
taksise", Moskva 1966.
Reprezentativno ilustruje sadanji razvojni nivo (poet
kom sedamdesetih) sovjetske sintaksike teorije i prakse
knjiga G. A. Zolotove koja je 1973 . objavljena u Moskvi:
"Oerk funkcional'nogo sintaksisa russkogo jazyka".
Teorijske radove prake kole u domenu sintakse upo
znae zainteresovani najpre na stranicama asopisa Tra
vaux Linguistique dc Prague. Meu njima do sada je najvi
e odjeka imala studija F. Danea: "A Three-Level Approach
to Syntax" (Travaux . l, 1964, 225-240) . Znaajne studije o
"semantizaciji" sintakse (tj. o tome da se u okviru sintakse
izdvaja jedan poseban semantiki nivo na kojem se uspo
stavljaju sintaksiki relevantne semantike jedinice, kao
agens, poscsor, benefaktor i sl.) prikazao je poslednjih go
dina lingvistikoj javnosti isti ovaj autor; v. njegov referat,
odran 1967. u Bukuretu na X meunarodnom kongresu
lingvista: "Semantic Considerations in Syntax", Actes du XC
Congres International des Linguistes II, Bucurest 1970,
407-4 13 i rad: "Some Thoughts on the Semantic Structure
of the Sentence", Lingua 2 1 , 1968, 55-69.
. .
306
O problemima sintaksike analize u vezi s mainskim

prevoenjem obavetava knjiga "O tonyh metodah issle
dovanija jazyka" - odeljak pod naslovom "Sintaksieskij
analiz pri mainnom perevode" (kolektiv autora: O. S. Ah
manova, L A. Mel'uk, E. V. Padueva, R. M. Frumkina; izd.
Moskovskog u niverziteta, 1961) . Veoma je informativno i
kompetentno i izlaganje Warrena Platha u lanku "Mathe
matical Linguistics", odeljci: "Models for sentence synthe
sis and syntactic description" i "Models for syntactic analy
sis" (Trends, 4 1-5 1) .
V. i sledee radove : Finngeir H iorth, "Zur formalen
Charakterisierung des Satzes" (= janua Linguarum, Series
Minor 20, The Hague 1962) ; l. A. Mel'uk, "Avtomatieskij
sintaksieskij analiz, Novosibirsk 1964; L. N. Iordanskaja,
"Avtomatieskij sintaksieskij analiz. II Mesegmentnyj sin
taksieskij analiz", Novosibirsk 1967.
Odlian pregled osnovnih sintaksikih pojmova i njiho
vo tumaenje od strane raznih kola XX veka nai e se u
knjizi Stanislawa Karolaka: "Zagadnienia skladni og6lnej",
Warszawa 1972. V. i: L. Theban, "Aspects nouveaux de la
theorie de la syntaxe", Revue roumaine de linguistique, Vol.
16, N2, 1 97 1 , 9 1- 1 13; Milka Ivi, "General Syntax in Europe
- Currently", Sciences of Language, N3, Tokyo, 1972, 94130.
Informacije o radovima predstavnika generativne gra
matike na sintaksi v 479.
SADRAJ PRVE KNJIGE
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prvi deo
JEZIKA ISPITIVANJA DO XIX VEKA

Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
17
Jezika ispitivanja u antikoj Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . .
19
. .
Indijska gramatiarska kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
27
Period od Rimljana do kraja renesanse . . . . . . . . . . . . . . . .
31
Period od renesanse do kraja XVI I I veka . . . . . . . . . . . . . .
38
Drugi deo
JEZIKA ISPITIVANJA U XIX VEKU

Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
47
Epoha prvih komparatista . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
49
Bioloki naturalizam u lingvistici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
55
"Humboldtizam" u lingvistici (teorija "Weltanschauunga") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
59
308
Sadraj prve knjige

Psihologizam u lingvistici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
64
Mladogramatiari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
71
Predstavnik "nezavisnih" : Hugo Schuchardt . . . . . . .
79
Trei deo
JEZIKA ISPITIVANJA U XX VEKU

UVODNO POGLAVLJE . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . .
85
Osnovne karakteristike nauke XX veka . . . . . . . . . . . . . .
85
Razvojni smer lingvistike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
88
NESTRUKTURALNA LINGVISTIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
107
Lingvistika geografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Zasnivanje metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
107
Moderna dijalektologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1 12
Francuska lingvistika kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1 16
Psihofizioloka, psiholoka i socioloka ispitivanja

jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 16
Stilistika prouavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1 20
Estetski idealizam u lingvistici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1 22
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 22
.
Vosslerova kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
123
Neolingvistika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 27
.
Progresivne slavistike kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
132
Kazanjska kola . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . ..
132
..
Fortunatovljcva (moskovska) kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
137
Believi lingvistiki pogledi .. .. .. .. .. .. . . .. .. .. .. .. .. .. .. ..
138
Marrizam
309
.............................................................
139
................ ................ ...
14 5
STRUKTURALNA LINGVISTIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
153
Eksperimentalna fonetika
Pregled osnovnih razvojnih karakteristika . . . .. .. .. 1 5 3

.
Ferdinand de Saussure
enevska kola
.......... ...... ...... . ... .. .. ... . . . . .
165
. . . . . . . . . . .. . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Fonoloka epoha
lingvistici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
l 78
Pretee fonologa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
l 78
Fonoloki principi Trubeckog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
181
Binarizam Romana jakobsona . . . . . . . .. .. .. . . . .. . . . . . .. . .
190
Strukturalno tumaenje glasovnih promena . . . . . . . .
195
Praka kola . . . .. . . .. .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .
200
Praki lingvistiki serkl i razvijanje prdke kole . . .
200
Pralka kola danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
205
Funkcionalna lingvistika A. Martineta . . . . . . . . . . . . . . . . .
2 1O
kole amerike lingvistike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
213
Poeci - Boas, Sapir, Bloomfield . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
213
Epoha distribucionalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
223
Pikeova tagmemika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
228
Antropoloka lingvistika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
233
Psiholingvistika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
24 1
3 10
Sadraj prve knjige

Kopenhaka kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
Poeci kole - Viggo Br(ltndal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
247
Hjelmslevljeva glosematika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
250
LOGIKI SIMBOLIZAM U LINGVISTICI . . . . . . . . . . . . . . . . . .
263
Logisti ka .. . . .. .. . .. . .. .. . . .. . . .. . . .. . . . . .. . .. . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. .. . 263
Semiotika (semiologija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
269
Sema ntika (lingvistika) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
274
L ingviStika sintaksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
lliBLIOTEKE XX VEK, Bulevar Nikole Tesle 6, Zemun,

TAMPE, Studentski trg 13, Beograd i KNJ IAR E
k H l i e l , Makedonska 5, Beograd. Za izdavae: Ivan olovi, ar
" ' ' , IMC ,, .. i ore Stojanovi. Urednik: Ivan olovi. Obrada na
.. r u n .ml : Miroslav N ikanovi. Korektor: Slobodanka Markovi.
'u ,un p;a : igoja tampa. Tira: 1000 primeraka. Beograd 200 1 .
' ' l nje
t iC .e lA
CIP - KaTanorHJauwja y ny6JJHKaUHjH

HapOJlHa 6w6nHoTcKa Cp6wje, lieorpa.n
801 (091)
HBHn, MwnKa
Pravci u lingvistici. l l Milka Ivi. - 9. izd. dopu

njeno poglavljem "Lingvistika u devedesetim go
dinama". - Zemun : Biblioteka XX vek ; Beograd
: igoja tampa, 200 1 (Beograd : igoja tampa) .
- 3 10 str. ; 17 cm. - (Biblioteka XX vek ; 73/1*)
Tira 1000. - Napomene i bibliogrefske reference
uz tekst.
ISBN 86-7562-001-2
a) JlHHrBHCTHKa 6) npaBUH
10 =92669452
.:5K
AA'SK
HJ
kultura obrazovanJe

Milka Ivic Pravci U Lingvistici 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Milka Ivic Pravci U Lingvistici 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BIBLIOTEKA

Dr Milka Ivi redovni je lan Srpske akademije nau

gvistike, opta lingvistika, lingvistika teorija, sin

Izdavaki program Biblioteke XX vek za 2001. godinu uiva

ne samo kod nas ve

uopte u svetu, znai prihvatiti se tekog zadatka. Mada

nepredvidljive rezultate u najrazliitijim

oblastima lingvistike teorije i prakse. Upravo je zbog te

O\'akva znanja bie prvi preduslov za definitivno ukljuiva

kog prouavanja znaie besumnje obogaenje. Nauka o

taoca osposobiti za dalje studije u oblasti o kojoj je re.

jim oblicima, ova knjiga bi trebalo da poslui kao oekiva

Predgovor je pisan za piVo izdanje knjige, jo 1961. go

guistics, The Hague 1965, edicija Mouton; poljskom: Kie

nekim pojedinostima koje su date u brojnim prikazima

ne, o generativnoj fonologiji, o generativnoj semantici, o

I ovo tree izdanje zahtevalo je revizije i dopune u skladu

s intenzivnim razvojnim tempom jezike nauke. Dodata

U meuvremenu su objavljeni i drugi prevodi ove knji

e (estonski: Keeleteaduse p6hisuunad, Tartu 1969; ne

gaku no nagare, Tokio 1974), a i mnogi osvrti na njih (na

Ova verzija Pravaca u lingvistici sadri, osim izlaganja

log) izdanja knjige, jo i dodatno poglavlje Pogovor. U tom

do ijih raspona ne dosee tekst koji prethodi Pogovoru).

l'ogovor izgledale su toliko nesumnjive da je ta okolnost

J.,tk-dnijc, a maksimalno saeto, iznesu vienja jednog izu

(pod)svesti, ali i za onim to je razliito u jezikoj stvarno

U osmom izdanju ove knjige

(1996) moji izvetaji o

zbivanjima u lingvistici zavravaju se sa

Predgovor, str. 10) . Ovog su puta oni usredsreeni na de

normalni dotok inostranih strunih publikaci

ja) u toj je poslednjoj deceniji, za razliku od onih pret

pregledu koji sledi, nisam ba sve tc

"presudne" meu novoosvojenim tekovinama do detalja,

je re, takoe nudile neka sopstvena gledanja na stvari,

devedesetim godinama, imala je, odnosno ima, neka

svoja tehnika reenja u vezi s nainima na koje se sa

lnteresovanje za jezike probleme javlja se od najsta

rijih istorijskih vremena kod mnogih kulturno razvijenih

jezika ispitivanja do XIX veka

neodreena saznajna. kontura nego jasna slika o jezikom

4. Epoha centralizacije vlasti potkraj feudalne ere u

5. Ali sve to je raeno na jeziku do u poetak XIX veka

6. Kad pogledamo paljivo unatrag ta nam je ko od na

7. Antiki Grci su zaorali prve brazde jezikog ispitiva

8. Njihov rad na jezikoj teoriji proizaao je iz njihovog

Poreklo jezika je od vajkada zanimalo ljudsku misao. jo je sta

grki istoriar Herodot

vek pre n. e.) zabeleio npr. priu o

q;ipatskom kralju Psametihu po ijoj su naredbi dva novoroena

la re bekos, to znai hleb na frigijskom. Tako je frigijski progla

"bau-vau" ili onomatopejska

kao odgovor, odjek zvukovima prirode ("ding-dong"

teorija) ili, najzad, u spontanom vrisku ("puh

puh" ili intetjekcionalna teorija). I danas se raspravlja o glotogo

nijskim problemima(= problemima postanka jezika).

jezika ispitivanja do XIX veka

9. Gotovo sve najznaajnije linosti antike filozofije

vljanja koja su se neposredno ticala jezikih problema. Po

izmedu onoga to rei oznaavaju i njihovog konkretnog

Po shvatanju "analogista" jezik je prirodni dar a ne plod

pa rei i znaenja koje se u njemu krije. U tenji da dokau