Arhe IX, 17/2012

UDK 1 Hussel E.
159.956.2
Originalni nauni rad
Original Scientific Article

BRANKICA POPOVI1
Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica

INTUICIJA - KLJU HUSERLOVOG

TRANSCENDENTALNOG POLJA SVESTI
Saetak: Huserlova koncepcija intuicije se sastoji u traenju primarnog fenomena istine kao
vizije krajnjeg izvora svih razumskih konstrukcija, fenomena koji ini moguim posredno i
neposredno znanje, kao i razlike izmeu njih. U ovom radu se rasvetljava upravo ona odredba
Huserlove intuicije koja nije privilegija ulnosti kao ni razuma, intuicija koja je nezavisna, ma
gde da se deava, u ulnom ili kategorijalnom aktu. Huserl nije zainteresovan za asimilaciju
inteligencije i oseajnosti, naprotiv, u pokuaju da ih preciznije odredi, on veoma insistira na
njihovim razlikama. Huserl eli da prospe svetlost na takav aspekt saznanja kojim e aktivnosti
uma biti prijemive istini. To je aspekt intuicije, shvaen kao intencija koja dosee objekat i
suoava se sa njim kao postojeim. Huserlov glavni problem je vratiti se originalnom fenomenu
istine s ciljem da se razume njena sama sutina. Osim toga, ovim radom su obuhvaena pitanja
intuicije istine kao i fenomenologije unutranje vremenske svesti koja se razmatraju s aspekta
Huserlovog poimanja trancendentalog polja svesti.
Kljune rei: intuicija, Edmund Huserl, fenomen, istina, sutina, transcendentalno polje
svesti, um, saznanje, objekat, transcendentalna subjektivnost.

Uvod
Ovakav ambiciozan naslov svakako zahteva veoma obiman posao istraivanja
srazmerno Huserlovom filozofskom opusu, ipak, za svrhu ovog rada, potrebno je
svoenje na onaj deo problema koji se odnosi na Huserlovo pitanje sutine svesti. Pri
tome, najvaniji, principijelni znaaj ima fenomenoloka transcendentalno subjektivna
analiza svesti, koja sa Huserlom dobija specifini karakter, jer se dublje spaja sa
subjektom i objektom saznanja i svesti. Naime, Huserl vri svojevrsnu apriornu analizu
svesti, to znai da su transcendentalnoj subjektivnosti svojstveni a priori. O tome Huserl
1

e-mail adresa autora: brankicapopovic69@gmail.com

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

156

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

pie u Kartezijanskim meditacijama da je transcendentalna fenomenologija nauka o

uroenim a priori transcendentalne subjektivnosti2, pri emu, sutina a priori jeste: stvar
i svet na jednoj strani, a saznanje na drugoj.
Huserl daje vieznanu analizu svesti: pre svih to je univerzalna svest pod kojom
Huserl misli na onu svest zahvaljujui kojoj shvatamo sve to je objedinjeno u univerzalo
jedinstvo vidokruga, sve unutranje i spoljanje iskustvo svesti; dalje, Huserl razlikuje
kartezijansku svest koja je kao ego cogito, kartezijanska izvesnost; a kao najzastupljeniji
oblik svesti kod Huserla se javlja svest kao intencionalno uivljavanje. Sva ova Huserlova
odreenja svesti nastoje da savladaju i uklone razne fiziologizme, psihologizme, jer
svest u fenomenologiji nije svest realnog individuuma u njegovom kontekstu stvarne
aktivnosti. Naprotiv, Huserl ima posla sa istom svesti kao specifinim objektom
transcendentalo fenomenoloke analize koja u sebi koncentrie sutinske strukture
svesti, njene unutranje zakonitosti, dok ga spoljanji tok svesti ne interesuje. Eidos koji
nastaje prilikom uklanjanja sveg faktikog opaanja obuhvata sve idealne mogunosti a
analiza svesti postaje sutinska, ime Huserl istie osobenost predmeta fenomenoloke
transcendentalne metode, dakle svest kao niz istih sutina koja predstavlja korelat
intuitivne i apodiktike svesti. Eidos u feomenolokoj analizi predstavlja irealno
carstvo istih sutina, istih mogunosti i optih struktura kao misaonih konstrukcija.
Uvianjem i shvatanjem sutine Huserl je najpre hteo da pokae objektivnost irealnih
predmeta i nauka (posebno logike i matematike) i da definitivno raskrsti sa njihovom
psihologizovanjem. Upravo je zadatak intencionalne analize taj da pokae da su nam
idealni predmeti, na primer pojmovi mtematike, isto tako objektivno dati u svesti kao i
predmeti ulnog opaanja, to jest, realni predmeti. Na ovom mestu nastaje razlika izmeu
ulnog i kategorijalnog opaanja koju Huserl izlae u Logikim istraivanjima. Naime,
kada kae da je sam eidos ista, neuslovljena sutina, Huserl podrazumeva da sutina nije
uslovljena injenicama ve svojim intuitivnim smislom, i kao takva prethodi stvaranju
istih pojmova.
Kao to vidimo, Huserlova sutina ima apriorni karakter, ali nema otoloko ve pre
gnoseoloko, logiko znaenje. Takoe, na ovom mestu treba podsetiti da Huserl svoju
veoma obuhvatnu fenomenoloku analizu svesti sprovodi u nekoliko svojih dela: Ideji
ka istoj fenomenologiji i fenomenolokoj filozofiji, Ideji fenomenologije, Kartezijanskim
meditacijama, ... u kojim on zahteva da fenomenolog uvek radi sa sveu kao beskonanim
tokom. Ovaj zahtev Huserl reava sa pojmom fenomen, pri emu je svaki fenomen
2

Edmund Huserl Krtezijanske meditacije, Centar za kulturnu djelatnost saveza socijalistike

omladine, Zagreb, 1975.

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

157

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

predstavljen kao element toka svesti, svojevrsna celina sa samostalnom strukturom,

koju je mogue spoznati samo uivljavanjem, u sferi psihikog, gde pojava i bie idu
u identitetu. Time se upravo odreuje fenomenoloki metod kao metod neposrednog
stapanja s tokom svesti: otkrivanje sutine svesti mora tei ulaenjem u tok svesti, dakle
intuitivno uvianje sutine. Dok su realni predmeti (fizike stvari) dati u aktuelnom
opaanju, obinom iskustvu, irealni predmeti imaju, po Huserlu, originarnu datost u
svesti, neposredno iskustvo. Ovu originarnu datost sutine prikazuje nam Huserl u njenom
neposrednom uvianju podvlaei pritom razliku izmeu intuitivnog uivljavanja kada
nam je predmet kao takav oigledan u svesti, i origioarnog opaanja ili originarne datosti
predmeta kao specijalanog sluaja oiglednosti. Zato svaka nauka treba da se trudi da
svoje predrasude svede na najmanju meru a to se postie kada, za osnovu svojih dokaza,
uzima sudove koji neposredno vae, odnosno, koji crpe vaenje iz originarnog opaanja.
Huserl je, svakako, svestan opasnosti izjednaavanja vaenja originarnog opaanja sa
neposredno datim u pozitivizmu, zato istie vanost fenomenomenoloke analize u kojoj
se ne mogu meati svest (iskustvo) o predmetu sa predmetom koji nam je u iskustvu dat;
odnosno svest o sutini ejdetsku svest sa sutinom kao predmetom ejdetske svesti.
Fenomenoloko istraivanje u svom postupku redukcije, pored svega ostalog tumaenja,
iskljuuje i formalnu logiku, zajedno sa ostalim formalnim ejdetskim nukama (to je
jedno od najteih reduciranja, kako i sam Huserl priznaje), zbog ega je i fenomenologija
najee napadana. Meutim, mogue iskljuivanje logike iz fenomenolokih ispitivanja
Huserl opravdava time, to fenomenoloka analiza svesti predstavlja deskriptivnu analizu
koja se izvodi u istoj intuiciji. Na tom polju istraivanja, gde nisu potrebni pojmovi ni
sudovi, gde nema posredne dedukcije, nisu potrebe ni formalne discipline koje omoguuju
ove naune metode. Po Huserlovim reima Fenomenologija je isto deskriptivna
disciplina koja ispituje polje transcendentalne iste svesti u istoj intuiciji3 kao to
ocenjuje Z. Mii. Prema tome, svoju nezavisnost od logike fenomenologija postie
svojom intuitivnom metodom, jer fenomenolog ne stvara teorije nego prua deskripciju
onoga to nam je intuitivno dato, bez naknadnih naunih ili praktinih tumaenja, pri
emu je ta prvobitna deskripcija samo jedan stepen fenomenoloke metode saznanja4.
Posle deskriptivne i intencionalne analize svesti nastaje momenat uvianja sutine, koji
Huserl karakterie kao jedan od najvanijih elemenata fenomenolokog puta istraivanja.
Gore navedene konstatacije i razlikovanja su veoma vane za fenomenoloku filozofiju
3

, , , 1988, .
str. 83.

Isto, str. 83-84

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

158

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

ali i za ostale nauke, koje zahtevaju jasne pojmovne odredbe. Ponekad najtrivijalnije
pojave povlae za sobom ogromne teoretske probleme; na primer, kada se izgubi
neposredna veza sa stvarnim predmetom esto teorija bude u oiglednoj protivrenosti
sa stvarnou, naunici izgube iz vida da teorija nije prvobitna, nego iskustvo predmeta.
Zato je Huserlova analiza o ejdetskom saznanju, formalnim i sadrajnim sutinama,
veoma vana za teoriju nauka. U tom smislu M. Damjanovi veoma precizno izraava
smisao Huserlovog fenomenolokog razvoja kada istie da je on najpre pronaao da se:
sutina stvari moe razumeti u isto intuitivnom vienju, a zatim je jo zaeleo da pronae
i izvor tog intuitivnog vienja i da ga zasnuje u transcedentalnom Ja 5.

Znaaj Huserlovog poimanja transcedentalnog za

intuiciju i nauku

Huserlovo stupanje na fenomenoloko tlo predstavlja korak koji sledi najdublje
Kantove ideje ali takoe i nepotpunost kojima se one odlikuju to ukazuje na nunost
njihovog prekoraenja. Ve u prvom tomu svojih Ideja za istu fenomenologiju
i fenomenoloku filozofiju Huserl je upozorio da se ono najvrednije u Kantovoj
filozofiji moe uvideti promiljanjem saznanja koja su steena bavljenjem centralnim
fenomenolokim problemima. U tom smislu Huserl tvrdi sledee: Kantove najvee
intuicije nam postaju potpuno razumljive tek kada ono svojstveno fenomenolokoj oblasti
steknemo u punoj svesti i jasnoi6.
Dva velika obrta koja su obeleila istoriju novovekovne filozofije Huserl je naao,
na osnovu svog fenomenolokog istraivanja, u Dekartovom meditirajuem zasnivanju
filozofije i u Kantovom kritikom projektu. Prema njegovom nalazu Kantova filozofija
se nije razvila striktno oslanjajui se na Dekartov filozofski sistem ve je istakla potrebu
za jednim novim, korenitijim fundiranjem filozofskih saznanja. Neophodnost Dekartove
metodske sumnje kod Kanta je pretvorena u neophodnost kritikih preispitivanja naih
saznajnih mogunosti. Meutim, uprkos svom produbljivanju kartezijanske namere obrt
koji je Kant nainio sa svojom transcedentalnom filozofijom nije zadovoljio Huserla, ve
ga je naveo na fenomenoloki obrt koji bi po njegovom miljenju trebalo da predstavlja
odluni obrt u istoriji filozofije7.
5

Vidi, M. Damjanovi, Predgovor, knjizi Z.F. Liotar. Fenomenologija. BIGZ, Beograd, 1980. str. 6.

Edmund Husserl: Ideen zu einer reinen Phenomenologie und phenomenologischen Philosophie. Erstes
Buch: Halle, 1913. str. 118.

Dragan Prole: Huserlova fenomenoloka ontologija: Novi Sad: Pokrajinski sekreterijat za kulturu,

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

159

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

Zajednika nit vodilja kada je re o Kantovoj transcedentalnoj filozofiji i Huserlovoj

fenomenologiji skoncentrisana je u predstavi o filozofiji kao nauci za iju izgradnju je
neophodno najpre osigurati vrste temelje. Osnovni zadatak Kantove transcedentalne
filozofije sastojao se u naunoj izgradnji celokupnog sistema istog uma: Kritici istog
uma pripada sve ono to sainjava transcedentalnu filozofiju, ona je potpuna ideja
transcedentalne filozofije, ali jo nije sama ta nauka8. Potpun sistem transcedentalne
filozofije, po Kantovom miljenju predstavlja zadatak ije je ostvarenje mogue tek
u budunosti. Poput Kanta i Huserl nastoji da pokae konkretne moduse u kojima je
mogue ostvariti ideju filozofije kao univerzalne nauke.
Put koji sigurno vodi i Kanta i Huserla ka naunoj filozofiji jeste put eksplikacije
subjektiviteta svesti, to znai da subjektivno kao univerzalno obuhvata sva vaenja
objektivnog u pojedinanim naukama. Naglasak Huserlovih analiza Kantove
transcedentalne filozofije lei u uvidu da je ova voena na dubokim intuicijama, s tim
da im nedostaje poslednje filozofsko utemeljenje. U sreditu Huserlovog istraivanja
nalaze se naini datosti predmetnosti. Upravo takva istraivanja prema Huserlu nedostaju
Kantovoj filozofiji koja se nije radikalno odvojila od celokupne naune i prednaune
tradicije. Kant, prema Huserlovim reima, ne dopire do apsolutne subjektivnosti koja
konstituie smisao i vaenje sveg bia. Upravo je to razlog to Huserl nee doslovno
preuzeti Kantov pojam transcedentalnog, ve putem fenomenoloke metode (epoche)
iznova zadobija pristup ka transcedentalnoj svesti, kojoj Huserlova fenomenologija prilazi
kao jednom ivom strujanju i jedinstvenom procesu svesnih akata i njihovih predmetnih
postignua (dok za Kanta transcedentalna svest ostaje sagledana kao skup logikih uslova
koje treba aktuelizovati da bi se omoguila naunost saznanja).
Prema Huserlovom miljenju nae saznanje stvari ne mora, kao kod Kanta, da povlai
za sobom nesaznatljivost stvari po sebi. Ovaj prelaz Huserl e nainiti svojim pojmom
intencionalnosti koja svest prikazuje kao heterogeno jedinstvo noetskog i noematskog
koje znai traganje za ispunjenim evidencijama i realnom predmetnou istovremeno
(to e Huserlov pojam transcedentalnog odvesti od Kantovog dogmatizma). Kada su u
pitanju saznajne moi kod Kanta je izostalo jedinstvo pojma i intuicije dok kod Huserla
upravo to jedinstvo mora biti proireno na sve pojmove fenomenolokog saznanja.
Funkciju intuicije u fenomenologiji treba sagledati u njenoj utemeljujuoj ulozi, jer se u
intuiciji krije temelj saznanja sutina. Intuciju ne treba shvatiti kao posebnu saznajnu mo,
a jo manje kao mo koja predstavlja direktan antipod pojmovnom miljenju. Intuicija u
obrazovanje i nauku, 2002. str. 102.
8

: , . 28.

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

160

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

Huserlovoj fenomenologiji ne zadobija rang povlaene saznajne moi, ve se odnosi

na sloen metodski postupak kojim se saznaje sutina, to jest na smisao prednaunog
iskustva sveta putem ispunjavajueg samodavanja.
Smisao Huserlovog principa fenomenologije sastoji se u pokazivanju naina na
koji transcedentalna subjektivnost jedino moe biti dovedena do samodavanja. To
samodavanje transcedentalne subjektivnosti mora biti intuitivno opisivo (i moe
postati tema fenomenoloke deskripcije), a to je upravo u fenomenologiji omogueno
intencionalnom strukturom transcedentalne subjektivnosti u aktu intuicije. Suprotnost
intuitivnog i neintuitivnog kod Huserla ne treba shvatiti kao suprotnost iracionalnog
i racionalnog, ve se ona tie razliitih naina datosti. Za Huserla se neposrednost
intuitivne predstave razume na osnovu suprotnosti naspram pukog mnjenja, dalekog od
samih stvari. Huserlova novina u odnosu na Kantov pojam transcedentalnosti sastoji
se u njegovom uvidu da transcedentalna subjektivnost sama iz sebe, iz svog vlastitog
bogatstva9 izvlai predmet i na taj nain omoguava da se ono intuitivno sagleda u punoj
jasnoi i evidenciji.

Intuicija sutine
Fenomenoloko ispitivanje svesti prilazi svesnom toku u punom neposrednom obliku,
zadirui svojim analizama u konkretne domene iskustva, odnosno svesnosti, datosti; ne
uputajui se pritom u apstraktne konstrikcije. U toj konkretnoj datosti predmeta odreuje
fenomenologija sutinu predmeta: ono invarijantno na njemu, i time pristupano saznanju
kao odredbi konstantnih, bitnih osobina predmeta, a to je, istovremeno, principijelna
mogunost toga predmeta. U tom smislu Huserl na sledei nain odreuje ovaj pojam:
Sutina nikada nije sama stvar, nego saznanje stvari u konstantnosti njene bitne
strukture10. Ali i sama sutina je predmet, i to idealan predmet, u fenomenolokom
smislu. Huserl je sasvim decidentan: Sutina - eidos je predmet nove vrste. Onako
kao to je dat u iskustvenom opaanju individualni predmet, tako je data u ejdetskom
opaanju jedna ista sutina11. Huserl smatra da postoji jedna vrsta istog opaanja u
9

Emanuel Levinas: Vrijeme i drugo, Podgorica, 1997. str 47.

10 Edmund Huserl, Ideja fenomenologije, BIGZ, Beograd, 1975. . 71 72. Is tako jasno shvatanje
sutine moemo imati na osnovu fantazije, kao i pri opaanju. Ali ma kakva jasna bila sutina na
predmetu fantazije, sam predmet ostaje dat samo u fantaziji. Dok shvatanje sutine znai jasno fiksiranje
bitnih momenata i njihovo odvajanje od podloge na kojoj se ta sutina shvata.
11 Isto.

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

161

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

kome su nam originalno date sutine kao predmeti opaanja, isto tako kao to nam je u
ulnom opaanju dat spoljnji predmet. Zato uvianje sutine jeste opaanje, navodi Huserl
u Idejama, i to nije samo spoljna slinost, nego neto to je u osnovi zajedniko. Uvianje
sutine dogaa se u neposrednom intuitivnom vienju na individualnom predmetu, a
originalnu datost sutine pri njenom uvianju Wesensschau gledanje sutina, poredi
Huserl, po njenoj izvesnosti, sa ulnim opaanjem. Zato, po njemu: Uvianje sutine
jeste originalna svest sutine ili intuicija12 koja predstavlja mnogostruki akt, jer predmet
ne moe biti potpuno jasno odjednom dat u svesti. Jasno polje je uvek odreeno nejasnom
okolinom koja je neposredno pristupana naem opaanju a koju Huserl naziva Hof
okruenje kod opaanja spoljnih predmeta ili potencijalnim horizontima pri naem
tzv. unutarnjem opaanju, tj. toku doivljaja. Prema tome da li je predmet, iju sutinu
shvatamo, dat sa manje ili vie jasnosti, tako i samo gledanje sutine ima svoje stepene
jasnosti, koji se kreu od potpunog mraka do apsolutne jasnosti, koja se naziva isto
samodavanje predmeta. Uvianje sutine po Huserlu jeste svest o predmetu koji nam je
neposredno dat, na koji je pogled upravljen, ali on posle toga moe biti predmet tanih ili
netanih predikata, kao svaki logiki predmet u smislu formalne logike13. U tom smislu
Emanuel Levinas naglaava Huserlov stav protiv psihologizacije sutina koja ne samo
da iskrivljuje smisao sutine, ve i smisao psihologije14.
U uvodu drugog dela Logikih istraivanja Huserl objavljuje da ukoliko neko eli da
razotkrije logike notacije, treba da ide izvan znaenja rei, koje su uvek dvosmislene;
mora da ovaj fenomen razmatra u svetlu njegovog porekla u svesnom ivotu, ija je
aktivnost teorijska. Ova tvrdnja sadri zrno dubokog filozofskog principa, prvog principa
fenomenologije, koji se pojavljuje u teoriji o biu u Idejama; pojam bia je tako blisko
povezan sa pojmom iskustva da donosi poslednje opravdanje za logiki metod. Naime,
mi se pravdamo dajui sudove koji imaju ontoloku vrednost; i samo tada moemo biti
sigurni da u refleksiji imamo, ne samo prezentaciju bia, ve i samo bie. I samo tada
moemo govoriti o postojanju idealnih objekata, kao to je bie na primer nesvodljivo
na individualne objekte. Tok Huserlovih Logikih istraivanja je uspinjanje od
individualnih ka idealnim objektima svesti (tzv. evolucija Logikih istraivanja prema
Idejama, sa akcentom na prevazilaenje naturalistikog psihologizma), u kome svako
otkrie postaje deo celine u velikom horizontu apsolutne egzistencije svesti. To znai
12 Isto.
13 Levinas, Emanuel: The teory of intuition in Husserls Phenomenology, Northwestern University
Press Evanston, Illinois, 1995. str. 101
14 Isto

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

162

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

da Huserl moe da prevazie psihologizam i prizna objektivnost logike jedino ako

uzme u obzir unutranje znaenje ivota okrenuto idealnim objektima. Na ovom mestu
se postavlja pitanje naina datosti i samodatosti sutina? Kao to smo rekli, sutine su
date svesti drugaije od individualnih objekata: one nisu ni prostorne, niti vremenske,
pa se ne mogu ni pojaviti ni nestati. U tome lei njihova idealnost koja, po Huserlovom
miljenju, nije predikat (svojstvo) niti odreenje sutine i optih objekata, ve pre svega,
razliit, idealan oblik datosti, koji otkriva novu dimenziju bia. Idealnost objekta ne
znai da on prvo postoji, pa se onda odlikuje nezavisou od prostora i vremena, ve
je to vid njihovog prenoenja u svest i stvaranja u njoj, kako bi to Huserl rekao. Ova
idealnost sutina i optih objekata nije uvek neodreena, ve ona pre priznaje podvrste i
deskriptivne razlike, i moe biti, na svoj spostveni nain, vrlo odreena. Reflektovanjem
na idejni ivot, obraanjem panje na njegovo unutranje znaenje, ovek moe da
dodirne ne samo idealnost sutina, ve i razliite oblike njihove idealnosti: optost forme
pojedinanog A je razliita od svih drugih A, ali i od A u optem smislu.
U tome se sastoji osnovni princip kritike, koju Huserl, u drugom delu Logikih
istraivanja, upuuje na pokuaj britanskih empirista da svedu idealnost sutina na
svojstvo idealnih objekata. Genus crveno se ne odnosi na crveno kao osobinu individualnih
oiglednih objekata, sama vrsta je idealna. Idealnost nije neodreenost objekta; idealnost
karakterie vid postojanja objekta. Poto smo donekle dotakli specifian vid postojanja
idealnih objekata, sada moemo razumeti ta se podrazumeva pod intuicijom idealnih
objekata, intuicijom sutina ili Eidos, to jest, ta znai ejdetska intuicija.
U oblasti sutina, po Huserlu, moramo razlikovati puka naznaenja misli od akata koja
su direktno uperena ka sutinama, koje originalno poseduju. Ovaj in originalne intuicije,
kako u smislu sutina, tako i u smislu formi, predstavljen je u Logikim istraivanjima
u paraleli sa imaginacijom, budui da pripada sutini perceptivne aktivnosti. Paralela
izmeu percepcije i imaginacije postoji zbog vremenske odreenosti nekih objekata,
dok je pojam intuicije optiji i ne pretpostavlja ovaj paralelizam. Ono to vai za ulnu
(opaajnu) intuiciju, ne moe se odnositi i na ejdetsku intuiciju koja predstavlja vid ivota
u kome dati objekat nije samo misaoni, ve postoji u svesti. ak nije obavezno da znanje
o idealnim objektima, poput svesnog opaanja, bude jedna duhovna aktivnost, da bi bila
okarakterisana kao intuicija; dovoljno je da ono ima svoje objekte ispred sebe.
Dakle intuicija za Huserla predstavlja akt svesti kroz koji mi dolazimo u kontakt
sa postojanjem; intuitivni akt dotie objekat, te stoga, treba ga razlikovati od prazne
intencije, koja samo cilja ka njemu. Huserl razlikuje praznu intenciju od intuicije jer
punoa, Fulle, odgovara intuiciji; dok intencija samo pokazuje objekat, intuicija nam

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

163

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

daje neto od samog objekta, oivljava objekat u svesti.

Osim ulne intuicije, Huserl doputa postojanje intelektualne intuicije idealnih
objekata, u formi kategorijalne intuicije. Kategorije kao isti formalni objekti se moraju
razlikovati od materijalnih sutina, koje ine drugi vid idealnog objekta, na primer,
crveno, trougao, ovek i tako dalje. Dakle, intuicija formalnih kategorija obogaena je
intuicijom stvarnih (ulno opipljivih) objekata, premda, in ideacije koji vodi ka intuiciji
materijlnih sutina, ima drugaiju strukturu. Naravno, mora se uzeti individualni objekat
kao poetna taka, na primer ova bela bluza ispred sebe; ono to ja posmatram nije
individualni objekat, ve belo u optem smislu, gde je individualno belo samo primer.
Ovde potpuno odustajem od intencije uperene ka stvarnom objektu, kako bih zamislila
idelni objekat. Ovakva misao moe itekako biti intuicija, poto idealni objekat (belina)
moe biti u mojoj svesti. Svakako da se ovakvom opaanju i poimanju ne pridaje neki
veliki znaaj, zato je pria o intuiciji, o optem, u ovom sluaju, dobro opravdana.
Pojam intuicije, shvaen kao direktna vizija objekta, je definisan injenicom da
intuicija realizuje miljenje svojim dosezanjem objekata i suoavanjem sa njim kao
postojeim, ma gde da se on deava, u ulnom ili intelektualnom aktu. Ova dva akta se
preklapaju u intuitivnome jer prazne intencije misli bivaju ispunjene objektima do kojih
intuicije dopiru.
Individualni objekti ne ulaze u sastav idealnih objekata, ipak neke veze sa individualnim
objektom su neophodne kao vana baza ejdetske intuicije, to jest, intuicije sutina.
Vid postojanja idealnih objekata, na neki nain nas vraa individualnim objektima, ali
je ejdetsko znanje nezavisno od faktikog postojanja individualnih objekata, koje nije
premisa ejdetskog znanja.
Problem znanja a priori, takoe se, direktno tie pitanja postojanja idealnih objekata
i intuicije sutina. A priori ima mesta u ejdetsoj intuiciji, kojoj Huserl daje poseban
status, obuhvatajui intuiciju idealnih objekata i sudova zasnovanim na ovim objektima.
Dakle, carstvo optih objekata ukljuuje objekte koji imaju razliite nivoe optosti; na
primer, opta intencija je prisutna u svim reima, prema tome i kada se rei odnose na
individualne objekte. Ova posebna forma optosti koja pripada svim izrazima, pripisuje
im osobinu pojmova koju moramo razlikovati od forme optosti optih objekata, kakvi su
belo, ovek u optem smislu, itd. Jednom iskazani, takvi objekti imaju dve osobine
optosti: svoju sopstvenu i osobinu izraza. U Logikim istraivanjima ova distinkcija
nije napravljena; u njima Huserl poistoveuje a priori znanje sa intuicijom istih sutina.
U Idejama, ova distinkcija izmeu optih objekata i istih sutina je implicitno iskazana,
jer sve dok nema te distinkcije, moe se staviti primedba da intuicija istih sutina nije

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

164

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

nita drugo do hipoteza empirijskog iskustva. (Ovo potvruje postojanje optih objekata
koji imaju isto induktivno poreklo, na primer, pojam labuda u optem smislu). Ono to
Huserl podrazumeva pod sutinom, kao osnov za a priori zakon, nije bilo koja opta ideja.
Na poetku svojih Ideja, gde pokuava da okarakterie sutinu, on kae:
Individualni objekat nije samo individualni, (Dies da!) to se deava jednom
(einmaliger). On poseduje, ma kako u sebi bio konstituisan, na ovaj ili onaj nain, svoju
sopstvenu prirodu, kao i set predikata koji mu moraju pripadati, kako bi mu se pripisala
druga relativna, sekundarna odreenja15. Da okarakterie sutinu objekta, Huserl se ne
ograniava na diskusiju njegove sutine, ve prilikom odreenja objekta predlae izvesnu
hijerarhiju, jer neki objekti zahtevaju postojanje drugih kako bi bili mogui. Sutina
jednog objekta jeste njegova osnovna struktura: ono to jeste, po emu on jeste i to
ini moguom i shvatljivom ma koju od njegovih karakterizacija. Ukratko, to je njegov
princip jer, sutina objekta izraava uslove koji moraju biti realizovani kako bi on bio
mogu. Predikati objekta mogu varirati bez uslovljavanja njegove mogunosti postojanja.
Samo sutinski predikati ne mogu varirati. tavie, jedino stabilnost sutinskih predikata
je ta koja dozvoljava ostalim predikatima da variraju. Ova odreenja sutine ukazuju
na injenicu da sutina nije rezultat generalizacije svih osobina individualnog objekta,
ve da samo neke od njih imaju privilegovanu ulogu: one ine prvi uslov mogunosti
postojanja jednog objekta.
Sledee pitanje koje se postavlja a koje je usko povezano sa ulogom intuicije je: ta
je znaenje nunog svjstva strukture objekta? Zaista, ako uzmemo da je in intuicije
uvek in uzroka, ta je onda znaenje nunosti zakona naenih u sutinama? Odgovor
na ovo pitanje treba traiti u pojmu ejdetske nunosti gde se kae da sutinska nunost
ne duguje nita dedukciji; sama dedukcija nije nita drugo do poseban sluaj sutinske
nunosti. Logika nunost je zasnovana na zakonima logike, ali upravo zato ona nema
mo nad materijalnim sadrajem objekata. Ovde smo suoeni sa formom nunosti koja
je nezavisna od logike i od bilo kakve dedukcije, i koja ima svoju osnovu u specifinoj
sutini sadraja, njihvoj osobenoj prirodi. Genus i vrsta koje mogu posluiti kao ovakve
osnove, ine svet sutina, ijim intuitivnim oseanjem spoznajemo znaenje nunosti koje
one pruaju samom svojom prirodom i nema potrebe za deduktivnim opravdanjem16. Za
Huserla, direktna vizija nune strukture sutina predstavlja primarni fenomen intelekta.
tavie, kada poistoveujemo intuitivne inove i inove uzroka na ovaj nain, tvrdei
15 Edmund Huserl, Ideen, Buch 1. cit. Delo str. 29.
16 Emanuel Levinas, The theory of intuition in Husserls Phenomenologu. Northwestern University
Press Evanston, Illinois, 1995. str. 106.

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

165

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

da su oni neutralni s obzirom na logiku i dedukciju, mi ne odreujemo mogunost

nunog prvobitnog znanja; naprotiv, mi obezbeujemo sredstvo proirenja saznanja na
beskonanu oblast predmeta.
Takoe je i nunost zakona same dedukcije, kako istie Levinas zasnovana na intuiciji
sutina: nunost zakljuka silogizma je zasnovana na formalnoj sutini njegovih premisa,
u kojima je ova nunost neposredno shvaena. Svaka veza u dedukciji je intuicija
sutina, mada u ovom sluaju, intuicija formalnih sutina. Uloga dedukcije se sastoji u
obezbeenju intuicije za istinu koja nije sama po sebi oigledna; dakle, intuicija, a ne
dedukcija, jeste racionalni element saznanja, dok dedukcija predstavlja in - pomou
koga se izvesne istine svode na oiglednost prvih principa.
Znanje o sutinama nije samo znanje o idealnom svetu uporeeno sa empirijskim
svetom. Ejdetske nauke kojima Huserl daje poseban status, istrauju novu dimenziju bia:
osnovne uslove njegovog postojanja, strukturu objekata bez koje oni ne mogu da postoje.
U ovom smislu, znanje ovih nauka je a priori, jer one otkrivaju ta se podrazumeva pod
ostalim formama znanja. Nunost zakona sutina jeste nunost uslova postojanja bia, i
iz tog razloga Huserl ove nauke naziva ontologijama17. A priori znanje se ne razlikuje od
a posteriori znanja samo u injenici nunosti, ve ono ima poseban ontoloki status. Sada
moemo razumeti znaenje, mesto i funkciju a priori nauka s obzirom na prirodne i uopte
injenike nauke. Iako je Kant racionalno deducirao kauzalnost uopte, on nije deducirao
svaki poseban sluaj kauzalnosti. Prirodni zakon je ipak rezultat intuicije individualnih
objekata; dakle, on je sutinski induktivan. Huserlova filozofija, stoga, odbija da svede
induktivne zakone na a priorne zakone. Kada kae da su sutine principi objekata, pod
principom ne treba podrazumevati superiorne premise iz kojih se logiki izvode mogua
svojstva objekata. Princip kod Huserla oznaava ono to vraa objektu sutinu, strukturu
bez koje bi objekat bio neshvatljiv.
Problem je vratiti se originalnom fenomenu istine, razumeti njenu samu sutinu, vratiti
se fenomenu koji sam ini moguim ove razlike izmeu posrednog i neposrednog znanja.

Huserlova intuicija istine

Svoju teoriju istine Huserl je odreenije razvio u svojoj kasnijoj fazi stvaralatva,
naroito u prvoj knjizi Logikih istraivanja u kojoj je posebnu panju poklonio kritici
psihologizma18. Naime, Huserl ovde istie ideju iste logike nasuprot psihologije, ime
17 Isto, str. 103.
18 U knjizi 1 Logikih istraivanja Huserl trostruko pobija psihologizam: apsurdnou njegovih

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

166

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

je istakao da istina nije neto to se dobija analizom empirijske psihologije. U ovoj fazi
stvaranja Huserl se vie poziva na jednog drugog svog prethodnika, na Bolcana, od kojeg
usvaja koncepciju istine po sebi. Logiki principi pripadaju sasvim drugoj sferi nego to
je psiholoka; predstava, sud i zakljuak nisu realni psihiki doivljji ve idealne logike
tvorevine na osnovu kojih je mogue govoriti o istini i lanosti. Jedino to Huserla moe
pribliiti psihologistima jeste njegova veza sa Bergsonovim intuicionizmom, premda i
tu ima znaajne razlike, kao to smo videli u drugom poglavnju, jer je Huserl u svom
intuicionizmu vie racionalist.
Istina nije neka injenica u vremenu i ne moe biti svojstvo psihikih fenomena; ona
je iznad privremenog i pripada bitku po sebi. Na taj nain Huserl stavlja logike istine
u sferu idealnog, kao neto to nema ljudsku dimenziju. To je svet istih sutina. Istina
je apsolutna i postoji bez obzira da li je ljudi usvajaju ili ne (dok pod idealnim Huserl
podrazumeva neto to nije faktika korelacija stvari). Upravo zato se istina ne moe
shvatiti kao neki empirijski sadraj. Svojom kritikom pozitivizma i relativizma Huserl
eli da pojmu istine da apsolutno i objektivno znaenje koje je nezavisno ni od kakvog
subjekta. Naime, spoznaja istine zavisi od inteligentnih bia, individualnih subjekata
saznanja, ali time ona nije u njima. Istina je u znanju kao objekat tanog suda, premda
svaki taan sud nije znanje. Taan sud plus evidencija jednako znanje, to je Huserlova
jednaina istine.
Senzibilnost i razumevanje u procesu otkrivanja istine Huserl podrazumeva pod
jedinstvenim pojmom intuitivnog akta. Postoji temeljna slinost izmeu ulne i
kategorijalne intuicije: u oba akta svest se sree direktno sa bivstvom koje je dato samo
po sebi. To je primarni fenomen istine za kojim Huserl traga i pronalazi ga upravo u toj
ispunjenoj intenciji koja dosee bivstvo.
Kada je re o samoj evidenciji, Huserl je odreuje kao neposredno opaanje istine,
reju, evidencija je doivljeno iskustvo istine, to je intuicija trenutak svesti u kojem se
sama stvar daje svesti. O problemu evidencije Huserl pie kako u svojim ranim, gore
navedenim radovima tako i u Idejama gde pokazuje da se o evidenciji moe govoriti u
vie smislova. Najee se pominju neposredna i posredna evidencija, a ovaj posredni
smisao evidencije je upravo intuicija. Ovde treba razlikovati kod Huserla, da, pored
evidencije suda, postoji i evidencija vienja; drgim reima, neto da bi bilo istinito mora
biti i pojmovno i ulno evidentno, jasno, ime je intuicija ispunjena. Kao to vidimo,
Huserl je, nasuprot empiristikom pukom ulnom neposrednom posmatranju i krutom
racionalizmu koji odbacuje intuiciju, razvio optu bitnu nauku o evidenciji koja je
konskvenci, njegovom radikalnom skepsom i psihologistikim predrasudama.

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

167

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

odreuje kao noein - duhovno gledanje bia.

Noetski sloj svesti

Fenomenoloka svest uvia da svest nije samo predmetna ili opredmeena svest i da
pored nuno objektivirajueg ponaanja svesti u nauci, i u prednaunom dranju postoji u
ljudskom iskustvu sveta jedan dublji nepredmetan sloj, nepojmovan, nerefleksivan, kojim
se upravo filozofija bavi, dovodei razum do uma, prevazilazei ratio ka svojevrsnoj
intuitio19. Takva fenomenoloka svest se pojavljuje kod Huserlovog uitelja Brentana
u njegovom razlikovanju izmeu opaanja i unutranjeg posmatranja, ali se ono kod
njega svodi na izvornu Aristotelovu ideju o noesis noeseos, to jest na shvatanje da osim
predmetnog saznanja i miljenja postoji i miljenje miljenja i da se bie ne sme misliti
kao predmet.
Meutim, osnovna tradicionalna linija za koju se Huserl vezuje u istorijskom pogledu
je linija transcendentalizma ijem razvju prethodi Augustin a zapoinje sa Dekartom,
koji uz Kanta predstavlja najvaniji metodiki i stvarni uzor Huserlov. Da se vratimo,
na trenutak Plotinu, preciznije njegovoj Petoj Eneadi, odeljku koji govori O umu, o
idejama, o biu u kome se kae sledee: Od nauka koje se nalaze u razumnoj dui neke
se tiu opaajnih stvari ...; njima vie prilii naziv mnjenja i one su docnije od svojih
predmeta, te su njihove slike; a nauke o umstvenim predmetima, koje su upravo zbiljske
nauke, iz uma dolaze u razumnu duu i ne misle ni o emu opaajnom; a utoliko ukoliko
su nauke one su sve to to misle, i iznutra poseduju to umstveno /to noeton/ i miljenje,
jer um je unutra...20.Ako je to to on misli neto u njemu, to unutar njega jest vrsta /to
eidos , i to je ideja. ta je to? I umno bivstvo je um, pojedinana ideja koja se ne razlikuje
od uma, ve je svaka um. Um u celini jeste svi oblici zajedno, a svaki pojedini oblik je
pojedinani um, kao to je nauka u celini svi njeni predmeti posmatranja /theormata/ a
svaki pojedini (predmet posmatranja) jest deo celine... Dakle, ovaj um je u samom sebi, i
veno je um, zato to u miru poseduje samog sebe21.
Veza izmeu eidosa i uma /nus/ koju je ostvario Plotin, izraena u /to noeton/ umstveni predmet, oznaava njihovu identifikaciju22. Meutim, bilo bi pogreno misliti
19 Damnjanovi, dr Milan: Racionalnost protiv racionalizma Aspekti i problemi filozofije novog doba
.- Sarajevo: Svjetlost, 1984, str.232.
20 Plotin, Eneada V, NIRO, Knjievne novine, Beograd, 1984. paragrafi: 7, 5.
21 Isto, paragrafi: 8, 9.
22 Plotin, Eneada I, cit. Delo, str. 25 (napomene).

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

168

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

da tim svoenjem na neke tradiconalne motive moemo potpuno razjasniti jednu novu
filozofsku ideju, ija novost je upravo u odvajanju od tih motiva i u njihovoj novoj
duhovnoj vezi. Suprotno Kantu, koji striktno razdvaja konceptualnost od oseajnosti, u
Idejama Huserl raspravlja o tome da naunik mora intuitivno osetiti, mora intelektualno
videti idealne strukture predmeta. Neposredno intelektualno, duhovno gledanje bia
Huserl odreuje kao noen i noezis. Naime, Huserl govori o netskoj i noematskoj evidenciji
iju razliku izvodi s obzirom na to da li se evidencija odnosi na noetske intencionalne
akte, ili noematske intencionlne objekte. U prvom sluaju je re o noetskom suenju
evidenciji suenja, a u drugom o noematskom suenju evidenciji logikog suda. To je
korelacja noeze i noeme. Svaki doivljaj svesti, po Huserlu, ima neto to doivljuje a to
je njegov intencionalni korelat, predmet u najirem fenomenolokom smislu intencija
kao osnovni karakter doivljaja generalna tema fenomenologije.
Pri naem razlikovanju raznih slojeva svesti znamo obino za svest i predmete
koji se naoj svesti prikazuju i koji su u svojoj egzistenciji nezavisni od nae svesti.
U prirodnom stavu predmeti su uvek transcedentni i tu ini izuzetak samo unutranje
opaanje. U fenomenolokom posmatranju gde smo na stav izmenili iz osnova i gde
posmatramo svesnost predmeta kao njihovu prvobitnu datost, stvar se iz osnova menja.
Pri fenomenolokoj analizi svesti, posle redukcije ne znamo vie za odnos izmeu svestii
transcendentnog sveta stvarnosti, nego samo za svest i ono ega je ona svesna. Pri toj
istoj sveti, pri tom direktnom iskustvu, ostao nam je odnos izmeu opaanja i opaenog,
dok sva druga tumaenja bilo nauna ili praktino ivotna moraju biti iskljuena. Sa
fenomenolokom redukcijom ustvari, predmeti nisu izgubljeni, niti se oni mogu potpuno
iskljuiti naroito prilikom prouavanja formi u kojima su nam dati u svesti; u svesti
ostaje neogranieno polje istog ivota svesti koje Huserl naziva noetskim, i sa druge
strane njegov noematski korelat, svet fenomen kao njegov intencionalni predmet 23.
Da bi jasno razlikovao noetski od noematskog sloja svesti Huserl u Idejama24, analizira
doivljaj opaanja u kojem imamo, kako navodi, s jedne strane opaanje kao funkciju
nae svesti, zatim sam opaaj predmeta i predmet koji se u tom opaanju prikazuje. Na
primer, pri opaanju jednog spoljnog predmeta, kao to je drvo u polju, predmet ostaje
uvek isti iako se tok opaanja menja; uglavnom imamo dve bitno razliite vrste promena
pri opaanju, jedne pripisujemo samom trancendentnom predmetu, a druge smatramo
za subjektivne uslove samog opaanja. Taj niz opaaja koji se odnosi na jedan identian
23 Husserl, Edmund: Kartezijanske meditacije II. Prilog fenomenologiji intersubjektivnosti. Zagreb,
1976. Str. 29-33.
24 Husserl, Edmund, Ideen, 183-184.

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

169

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

predmet koga opaamo nije sam predmet nego je svest o tom predmetu. Sam predmet, u
naem primeru drvo, moe izgoreti, ali ne i njegov opaaj odnosno noema pri opaanju.
Dakle, vidimo da predmet opaanja za fenomenologa nije vie transcendentni
predmet, nego je intencionalni korelat nae svesti, fenomen, tok doivljja kome pripada
i njegova transcendentalna noema koja nije nita drugo do svet onako kako nam se
prikazuje neposredno u svesti. U tom smislu Huserl je veoma decidentan Svuda odgovara
mnogostrukim datostima realnog noetskog sadraja jedna mnogostrukost u korelativnom
noematskom sadraju koja se moe u stvarno istoj intuiciji pokazati, ili ukratko u
noemi, termin koji emo od sada stalno upotrebljavati25. Noema je intencionalni korelat
doivljaja, a noetski deo sa noezama jeste njegov direktan realni deo, isto sadrajni
deo doivljaja, njegova materija, dok je noetski sloj formalni funkcionalni deo doivljaja
svesti. Ako bi se smelo u ovim stvarima izvoditi zakljuak, onda bi se moglo rei:
svojevrsne protivrenosti u Huserlovom uenju o slojevima svesti se mogu prevazii, jer
su svi pojmovi kod Huserla povezani sa intuitivno-opaajnim procedurama svesti.

LITERATURA
Dragan Prole: Huserlova fenomenoloka ontologija: Novi Sad: Pokrajinski sekreterijat
za kulturu, obrazovanje i nauku, 2002.
Emanuel Levinas: The teory of intuition in Husserls Phenomenology, Northwestern
University Press Evanston, Illinois, 1995
Emanuel Levinas: Vrijeme i drugo, Podgorica, 1997.
Edmund Husserl: Ideen zu einer reinen Phenomenologie und phenomenologischen
Philosophie. Erstes Buch: Halle, 1913.
Edmund Huserl, Ideja fenomenologije, BIGZ, Beograd, 1975.
Edmund Huserl Krtezijanske meditacije, Zagreb, 1975.
Edmund Husserl: Kartezijanske meditacije II. Prilog fenomenologiji intersubjektivnosti,
Zagreb, 1976.
Edmund Husserl: ,
: , 2003.
Ernst Kasirer, Filozofija simbolikih oblika, Dnevnik-Knjievna zajednica, Novi Sad,
1985.
: , Beograd, BIGZ, 1990
Milan Damnjanovi: Racionalnost protiv racionalizma. Aspekti i problemi filozofije
25

Isto, str.181-182.

ARHE
god. IX, 17/2012 (155 170)

170

Brankica Popovi, Intuicija

klju Huserlovog transcendentalnog...

novog doba, Sarajevo: Svjetlost, 1984.

Milan Damjanovi, Predgovor u knjizi .F. Liotar. Fenomenologija. BIGZ, Beograd,
1980.
Plotin, Eneada V, NIRO, Knjievne novine, Beograd, 1984.
: ,
,
1988.

BRANKICA POPOVI
Faculty of Philosophy, Kosovska Mitrovica
INTUITION - HUSSERL`S TRANSCENDENTALS KEY FIELDS OF CONSCIOUSNESS
Abstract: Husserl`s conception of intuition consists of seeking both the truth as the primary
phenomenon of the vision as the ultimate source of all rational structures, and the differences
between them. This paper illuminates exactly that Husserls determination of intuition, that it is
not the privilege of reason or senses. The intuition, no matter where it happens, is an independent
act. Husserl is not interested in assimilation of intelligence and sensitivity, on the contrary, in an
attempt to determine them even more precisely, he very much insists on their differences. Husserl
wants to shed light on this aspect of cognition through which the minds cognitive activities would
be receptive to the truth. This is the aspect of intuition, understood as a return to the original
phenomenon of truth in order to grasp its very essence. In addition, this work encompasses issues
of intuition of truth and phenomenology of internal time consciousness, that are discussed in terms
of understanding Husserl`s transcendental fields of consciousness.
Keywords: intuition, Edmund Husserl, phenomenon, truth, essence, transcendental field of
consciousness, mind, cognition, object, transcendental subjectivity

Primljeno: 26. 2. 2012.

Prihvaeno: 2. 4. 2012.