Kragujevac, 2003.

SETNINGER OG SETNINGSLEDD
REENICE I DELOVI REENICE
1. Helsetninger - samostalne (nezavisne) reenice
Jens sover.

Jens spava.

Samostalna reenica je nezavisna reenica koja ima smisao.

2. Subject og verbal - subjekat i glagol
Reenica sadri, obino, vie rei, ali subjekat i glagol su dovoljni za pravljenje reenice.
Jens
subjekat

sover.
glagol

Jens spava.

Za naeni glagol mi pitamo:"ta se dogaa u reenici?" Neko spava. Spavanje je glagol.

Za naeni subjekat mi pitamo:"ta ili ko spava?" Jens spava. Jens je subjekat.
Glagol govori TA se dogaa. Subjekat govori KO to radi.
Vano! Glagol stoji na drugom mestu u reenici kada govorimo neto.
Fortelende setning - potvrdna reenica
Subjekat

Glagol

Anna
Jeg
Han
Huset

grt.
kommer.
spiser.
brenner.

Anna je plakala.
Ja dolazim.
On jede.
Kua gori.

Sprresetning - upitna reenica

Kada postavljamo pitanje, prvo dolazi glagol, a reenica se zavrava sa znakom pitanja (?):
Grt Anna?
Kommer du?
Spiser han?

Da li je Anna plakala?
Da li dolazi?
Da li on jede?

Mi moemo, takoe, imati upitnu re ispred glagola:

Upitna re

Glagol

Subjekt

(mi pitamo o)

Nr
Hvorfor
Hvor
Hvordan
Hvem
Hva
Hva

kommer
grt
bor
gikk
er
spiser
gjrde

du?
Anna?
dere?
det?
det?
han?
dere?

(vreme)
(razlog)
(mesto)
(nain)
(lice)
(stvar)
(radnja)

Kada dolazi?
Zato je Anna plakala?
Gde vi ivite?
Kako je ilo?
Ko je to?
ta on jede?
ta ste radili?

Mi moemo pitati, a da ne napravimo upitnu reenicu, uz pomo upitne intonacije:

Du kommer?

Ti dolazi?

esto koristimo "zaista" (vel), ili "zar ne" (ikke sant) u ovakvim reenicama:
Du kommer vel?
Det er vel sant?
Du kommer, ikke sant?

Ti dolazi, zaista?
To je, zaista, istina?
Ti dolazi, zar ne?

Sammensatt verbal - sloeni glagol

I subjekat i glagol se sastoje, esto, vie od jedne rei:
Subjekat

Glagol

Alle barna
har spist.
Gutten nabohuset
skal flytte.
Hele familien til Lizi m reise.

Sva deca su jela.

Deak iz susedne kue e se seliti.
Cela Lizina porodica mora putovati.

Kod subjekta jedna od rei je glavna (barna, gutten, familien).

Uz glavnu re vezujemo razliite opise i odluke.
Poslednji deo glagola zovemo glavni glagol: on sadri znaenje (smisao).
Prvi deo glagola zovemo pomoni glagol. U upitnoj reenici pomoni glagol dolazi ispred
subjekta kada glagol ima dva dela. Glavni glagol dolazi iza subjekta.
pomoni
glagol
Har
Skal
Hvor skal
Hvorfor har

subjekat

glavni
glagol

alle barna
gutten i nabohuset
de
Anna

spist?
flytte?
flytte?
grt?

Da li su sva deca jela?

Da li e se deak iz susedne kue seliti?

Gde e se oni seliti?

Zato je Anna plakala?

DET som subjekt - det kao subjekat

Kada nemamo neki drugi subjekat za radnju, koristimo DET:
Det
Det
Det
Det

regner.
snr.
lysner.
banker p dra.

Pada kia.
Pada sneg.
Svie.
Neko kuca na vrata.

Setning uten subjekt - reenica bez subjekta

Ponekad moe reenica biti bez subjekta. To je kada viknete neto:
Stopp!
Hjelp meg!
Vent litt!
Flytt bilen!
Ikke mas!

Stani!
Pomozite mi!
ekaj malo!
Pomeri auto!
Ne gnjavi!

Iza ovakve reenice koristimo uzvinik(!).

3. Objekt - objekat
esto se govori u reenici da se sa nekim ili sa neim neto radi:
Subjekat

Glagol

Objekat

Jeg
Lreren
Elevene i klassen
En indisk elev

hjalp
leste
har laget
skal danse

Per.
avisen.
kinesisk mat.
en tradisjonell dans.

Ja sam pomagao Peru.

Uitelj je itao novine.
Uenici u razredu su pravili kinesku hranu.
Indijski uenik e igrati tradicionalnu igru.

Objekat stoji, obino, iza glavnog glagola.

Objekat moe stajati prvi u reenici, kada mi elimo da istaknemo to specijalno:
Bilen har jeg mistet.
Maten kan du lage.

Automobil sam izgubio.

Hranu moe ti napraviti.

Analyse: Hva er hva?

Analiza: ta je ta?

U norvekom mi ne moemo videti po formi rei ta je subjekat, a ta je objekat u reenici.

Kada trebamo da naemo koji reenini deo imamo, moemo da pitamo na odreeni nain:
Jens treffer ballen.

Jens udara loptu.

ta se dogaa?
Ko ili ta udara neto?
ta udara Jens?

Neko udara neto.

Jens udara neto.
On udara loptu.

Ballen treffer Jens.

Lopta udara Jensa.

ta se dogaa u reenici?
Ko ili ta udara?
Koga ili ta udara lopta?

Neto udara nekoga.

Lopta udara.
Lopta udara Jensa.

GLAGOL: udara (treffer)

SUBJEKAT: Jens
OBJEKAT: lopta (ballen)

GLAGOL: udara (treffer)

SUBJEKAT: lopta (ballen)
OBJEKAT: Jens

Kada je objekat zamenica, moemo videti razliku izmeu subjekta i objekta:

Subjekat

Glagol

Objekat

Jeg
Hun

liker
liker

henne.
meg.

Ja se sviam njoj.
Ona se svia meni.

To objekter - dva objekta

Ponekad moemo imati dva objekta u reenici. Ko dobije ili primi objekat o kome govorimo
zove se indirektni objekat (IO). Indirektni objekat stoji ispred obinog (direktnog) objekta (O).
IO
O
Hun sendte meg ei pakke.

Ona je poslala meni paket.

IO
O
De gav elevene nye boker.

Oni su dali uenicima nove knjige.

Da bismo pronali indirektni objekat moemo npr. pitati: "Kome je ona poslala paket?"
esto se izraavamo drugaije:
Hun sendte ei pakke til meg.
De gav nye boker til elevene.

Ona je poslala paket meni.

Oni su dali nove knjige uenicima.
4. Predikativ - predikat

Ponekad reenica ne govori ta subjekat radi, ali TA je neko ili KAKO je neto govori nam
predikat pomou ER i BLIR:
Subjekat

Glagol

Predikat

Hun
Gutten i nabohuset
Sindy
Marek
Selskapet
Lisa
Eva
Maten

er
er
vil bli
er
var
ble
er
var

flyktning.
mekaniker.
lege.
polakk.
hyggelig.
syk.
polsk.
god.

Ona je izbeglica.
Deak iz susedne kue je mehaniar.
Sindy e biti lekar.
Marek je Poljak.
Drutvo je bilo prijatno.
Lisa je bila bolesna.
Eva je Poljakinja.
Hrana je bila dobra.

Mi moemo pitati:
HVA (ta) ili HVORDAN (kako) je subjekat = predikat
Dakle, na pitanje TA je subjekat, ili KAKO je subjekat dobijamo predikat.
Predikat moe govoriti o subjektovom poslu, nacionalnosti i slino ili moe opisati subjekta.
Mi moramo uvek imati glagol u reenici i glagol je skoro uvek u formi VRE (biti) ili BLI (biti):
VRE (biti) govori o neemu to traje jedno krae vreme:
Han var sint da jeg kom.
Han var sint fra fr.
Hun var syk i mange uker.

On je bio ljut kada sam ja doao.

On je bio ljut od ranije.
Ona je bila bolesna vie nedelja.

BLI govori o promeni, o prelazu:

Han ble sint da jeg kom.
Hun ble syk i ferien.

On je bio ljut kada sam doao.

Ona je bila bolesna na odmoru.

BLIR koristimo vie za budunost:

Jeg hper du blir frisk til i morgen.
Snart blir vret varmere.

Nadam se da e biti zdrav sutra.

Uskoro e biti toplije vreme.

Predikat stoji, obino, iza glagola.

HETE (zvati) i KALLES/BLI (zove se) se takoe javljaju kao predikat:
Hovedstaden i Italia heter Roma.
Den kalles Den evige stad.
Ghandi blir kalt Indias far.

Glavni grad Italije zove se Rim.

Zove se veni grad.
Otac Indije se zvao Gandi.

Mi koristimo, uglavnom, HETE ispred zvaninog imena, a KALLES ispred manje zvaninog.
U reenicama sa DET kao subjektom moemo, takoe, imati predikat:
Det er kaldt.
Det er regnvr.
Ute var det en fryktelig vind.

Hladno je.
Kiovito je vreme.
Napolju je bio straan vetar.
5. Adverbial - prilog

Prilozi govore, na primer, KADA, GDE, KAKO ili ZATO se neto dogaa ili su poput ostatka
reenice o kojoj se govori.
Subjekat

Glagol

Objekat/Predikat

Alle elevene
De
Hun
De
Lreren
De

har lest
norsk
ble
er
bor
snakket
skal flytte

syke

Prilog
i dag.
i ferien.
ute.
hjemme.
tidelig.

Svi uenici su itali norveki danas.

Oni su bili bolesni na odmoru.

Ona je napolju.
Oni ive u kui.
Nastavnik je govorio jasno.
p grunn av jobben. Oni e se seliti zbog posla.

Prilozi stoje, esto, poslednji u reenici, ali oni mogu biti i prvi. Tada glagol dolazi na drugo
mesto.
Prilog

Glagol

Subjekat

Prilog

Klokka fem
I dag
P grunn av snen

drar
reiser
ble

de.
Juan
de

til Spania.
hjemme.

U pet kreu oni.

Danas putuje Huan u paniju.
Zbog snega su oni bili kod kue.

Ako glagol ima dva dela, pomoni glagol dolazi pre subjekta, a glavni glagol iza:
Prilog

Glagol 1

Subjekat

Glagol 2

Prilog

N
I Chile

har
skal

de
hun

flyttet.
jobbe

p en skole.

Sada su se oni odselili.

U ileu e ona raditi u koli.

Setningsadverbialer - reenini prilozi

Neki prilozi stoje u sredini reenice. Oni se zovu reenini prilozi. To su najee: ikke (ne),
aldri (nikad), alltid (uvek), nok (dovoljno), vel (zaista), visst (sigurno). Oni stoje iza (prvog
dela) glagola.

Hun
Jeg
Naboen
Hun
Han

Glagol 1

Prilog

er
liker
har
kan
er

alltid
ikke
aldri
nok
nok ikke

Glagol 2

vrt
komme

i godt humr.
vinteren.
i utlandet.
senere.
frisk.

Ona je uvek dobro raspoloena.

Ja ne volim zimu.
Komija nije bio nikad u inostranstvu.

Ona moe doi kasnije.

On nije potpuno zdrav.

Kada reenica ne poinje subjektom, subjekat dolazi ispred ovih priloga.

Prilog

Glagol 1

Subjekat

Prilog

nok
komme.
visst ikke vrt.

I kveld
P Vestlandet

kan
har

hun
de

P grunn av uvr

har

han

Glagol 2

ikke

dradd.

Veeras moe ona doi.

Na zap. delu J.Norveke oni nisu sigurno bili.

Zbog nevremena on nije krenuo.

Sprresetning - upitna reenica

I kod pitanja subjekat dolazi, najee, ispred priloga.
Har du alltid bodd i byen?
Har dere aldri vrt p ski?

Da li si uvek iveo u gradu?

Da li ste vi ikad bili na skijanju?

Negative sprsml - negativna pitanja

U norvekom se esto postavljaju negativna pitanja:
Kommer du ikke p festen i kveld? Jo.
Liker du deg ikke her? Nei, ikke noe srlig.
Skjnner du ikke dette? Jo, jeg tror det.

Ne ide li na urku veeras? Da.

Ne svia li se tebi ovde? Ne, nije nita posebno.
Ne shvata li ti ovo? Da, mislim.

Pitanja znae, otprilike, to isto kao pitanje bez ikke (Dolazi li na urku veeras?, Da li ti se
svia ovde?, Razume li ti ovo?).
Mi odgovaramo sa Jo (da) kada dolazimo na urku, Nei (ne) kada ne dolazimo.
Mi postavljamo negativna pitanja za dobijanje potvrde neega za ta smo prilino sigurni. IKKE
moe stajati odmah iza glagola.
Gr ikke du i samme klasse som Kalim?
Har ikke vi mtt hverandre fr?

Ne ide li ti u isti razred kao Kalim?

Nismo li se mi sreli ranije?

Mi moemo imati negaciju na kraju izjavne reenice, u izrazu "zar ne".

Dette er riktig, ikke sant?
Du gr i parellelleklassen, ikke sant?

Ovo je tano, zar ne?

Ti ide u paralelan razred, zar ne?

Na ova pitanja oekujemo odgovor sa Jo (da).

6. Oppsummering - saetak
Videli smo da delovi reenice imaju dosta vrsto mesto u reenici. Oni omoguavaju da se
napravi obrazac za pokaz kako su delovi reenice postavljeni:
Subjekat
Prilog
Upitna re

Glagol 1

Subjekat
Prilog
ako nije prvi ikke, nok
u reenici

Glagol 2

Objekat
Predikat

Prilog

I dag
Alle elevene

har
var
Skal
vil

jeg

ikke

gjort

dere
du

ikke
aldri

selge
smake

noe
trtte
bilen?

p skolen
i dag.

Hvorfor

den norske maten?

Danas nisam radio nita u koli.

Svi uenici su bili umorni danas.
Neete li vi prodavati auto?
Zato nee nikad probati norveku hranu?
7. Leddsetninger - zavisne reenice
Adverbial - prilog
I gr

Jue

laget han pizza.

napravio je picu.

Da jeg kom p besk}

Kada sam doao u posetu}

U jednoj reenici moe biti jedan ili vie reeninih delova, a reenica moe imati i subjekat, i
glagol i druge delove reenice. Ovakva reenica kod koje prvi deo dobija smisao tek sa drugim
delom reenice naziva se zavisna reenica.
Najee su objekat ili prilog posebni delovi reenice.
Reenica koja je deo druge reenice vezuje se, obino, za drugu reenicu veznicima: at (da),
om (za), fordi (zato to), hvis (ako) itd.
Prilog
Hun gikk
De gikk
Hun tok trikken
Hun tok vitaminer

da vi kom.
etter at vi hadde kommet.
fordi vret var drlig.

Ona je otila kada smo mi doli.

Oni su otili poto smo mi doli.
Ona je uzela tramvaj jer je vreme bilo loe.

s hun ikke skulle bli forkjlet. Ona je uzimala vitamine jer nije elela biti prehlaena.

Objekat
Hun sier
Kan du fortelle
Jeg vet ikke

at hun vil g.
hvordan vi skal kjre?
om de kommer i dag.

Ona kae da e ii.

Moe li rei kako emo voziti?
Ne znam da li oni dolaze danas.

Zavisne reenice stoje, esto, na kraju reenice, ali one mogu stajati prve. Kada je zavisna
reenica prva onda odmah iza nje dolazi glagol:

Glagol
Da hun kom
gikk
Siden det var s kaldt, tok
Nr det blir bedre vr kan
Om de kommer i dag, vet

Subjekat

jeg.
vi
vi
jeg

Kada je ona dola ja sam otiao.

bussen.
Obzirom da je bilo hladno uzeli smo bus.
ta en bttur. Kada bude bolje vreme moemo ploviti amcem.
ikke.
Da li dolaze danas, ja ne znam.

Ordstillingen i leddsetninger - red rei u zavisnoj reenici

Redosled delova je potpuno vrst u zavisnoj reenici. Subjekat dolazi odmah iza veznika.
Reenini prilozi kao to su: ikke (ne), alltid (uvek), aldri (nikad) stoje ispred glagola u
zavisnoj reenici:
Elevene ble irritert fordi de aldri fikk nok tid.
Uenici su bili nervozni zato to nikad nisu imali dovoljno vremena.
Selv om det ikke var sant, trodde p henne.
Iako to nije bila istina, verovali su njoj.
Jeg skjnner ikke hvorfor du alltid skal vre s sur p meg.
Ne razumem zato si uvek tako kiseo prema meni.
Veznik

Subjekat

Prilog Glagol Glagol Objekat

Predikat

Prilog

Fordi
Selv om
Hvorfor

de
det
du

aldri
ikke
alltid

sant.
s sur

p meg.

fikk
var
skal

nok tid.
vre

Zato to oni nikad nemaju dovoljno vremena.

Iako to nije bila istina.
Zato si ti uvek tako kiseo prema meni?
Red rei u zavisnoj reenici je uvek isti, s tim to zavisna reenica moe biti prva ili poslednja.
Razlike izmeu nezavisnih i zavisnih reenica:
nezavisna: Hun vil ikke si noe n.
N vil hun ikke si noe.

Ona nee rei nita sada.

Sada ona nee rei nita.

zavisna:

Zato to ona nee rei nita sada.

Fordi hun ikke vil si noe n.

Adverbiale leddsetninger - priloke zavisne reenice

Priloka zavisna reenica je ona koja ima prilog u prvoj ili zadnjoj reenici. Najuobiajenije
priloke zavisne reenice govore o vremenu ili uzroku.
Vreme:
Da jeg var liten. bodde jeg i Kina.
De gikk da de var ferdige med oppgaven.
Nr det blir varmere. kan vi flytte p hytta.

Kada sam bio mali iveo sam u Kini.

Oni su otili kada su zavrili zadatak.
Kada bude toplije moemo otii u vikendicu.

Uzrok:
Hun gikk hjem fordi hun var trtt.
Siden det var blitt sent. gikk alle hjem.

Ona je otila kui zato to je bila umorna.

Poto je bilo kasno, svi su otili kui.

Mnoge priloke zavisne reenice govore o suprotnostima ili uslovu:

Suprotnost:
Selv om hun var syk. gikk hun p skolen.
De drog p ferie selv om de hadde lite penger.

Iako je bila bolesna, otila je u kolu.

Oni su otili na odmor iako su imali malo para.

Uslov:
Du kan bli med. hvis du har tid.
Hvis det blir sol. skal vi dra p stranda.
Dersom du reiser. blir det trist her.

Moe biti sa nama, ako ima vremena.

Ako bude sunca, otii emo na plau.
Ako otputuje bie nam ao.

esto izraavamo uslov uslove uz pomo zavisne reenice koja nema veznik, ali poinje
glagolom:
Blir det regn, (s) blir vi hjemme.
Kommer du i morgen, (s) er det greit.
Gr det, s gr det.
Vil du ikke komme, s kan jeg ikke tvinge deg.

Bie kie, (pa) ostaemo kod kue.

Dolazi sutra, (pa) to je dobro.
Kad ide, (pa) ide.
Ako nee doi, (pa) ne mogu te prisiliti.

Ovakve reenice imaju isto znaenje kao reenice sa HVIS (ako) ili DERSOM (ako):
Hvis det blir regn, (s) blir vi hjemme.

Ako bude padala kia, (pa) mi emo ostati kod kue.

Naroito kada govorimo, mi rado stavljamo S iza ovakvih zavisnih reenica.

Mnogi razliiti veznici mogu poinjati priloku zavisnu reenicu i dati razliito znaenje. Iza
zavisne reenice koja stoji prva u reenici stavlja se zarez.
At - setninger - at reenice
AT - reenice mogu stajati kao objekat u reenici. One sadre izvetaj o tome ta neko govori
ili misli:
Laban sier:

Laban kae:

Det er kaldt ute.

Anne er grei.
Lreren kommer senere.

Hladno je napolju.
Ane je dobra.
Uitelj dolazi kasnije.

Laban sier at det er kaldt ute.

Laban synes at Anne er grei.
Laban sier at lreren kommer senere.

Laban kae da je hladno napolju.

Laban kae da je Ane dobra.
Laban kae da uitelj dolazi kasnije.

AT se izostavlja esto, naroito iza miljenja i uverenja:

Jeg vet (at) det er vanskelig.
Hun synes (at) det var hyggelig.
Jeg tror (at) vi kommer for sent.

Znam (da) to je teko.

Ona misli (da) bilo je prijatno.
Mislim (da) dolazimo prekasno.

Om - setninger - om reenice
Kada je upitna reenica bez upitne rei onda je to zavisna reenica i tada koristimo veznik OM:
Regner det?
Kommer Anna og Piotr?
Har de flyttet?
Er det slutt?

Da
Da
Da
Da

li
li
li
li

pada kia?
dolaze Ana i Piotr?
su se oni odselili?
je to gotovo?

Hun lurer p om det regner.

Hun spr om Anna og Piotr kommer.
Jeg vet ikke om de har flyttet.
Jeg er ikke sikker p om det er slutt.

Ona se pita da li pada kia?

Ona pita da li Ana i Piotr dolaze.
Ne znam da li su se oni odselili.
Nisam siguran da li je to gotovo.

Nema inverzije u pitanjima sa OM!

Leddsetninger med sprreord - zavisne reenice sa upitnom rei
Kada je upitna reenica sa upitnom rei zavisna reenica, upitna re se javlja kao veznik:
Direktan govor:
Nr begynner det?
Hvor bor Igor?
Hvorfor er Indra sint?
Hva betyr dette ordet?
Hvordan kommer vi ditt?
Hvilken dag er det?
Hvem snakket Linn med?
Hva sa lreren?

Kada to poinje?
Gde ivi Igor?
Zato je Indra ljuta?
ta znai ova re?
Kako odlazimo tamo?
Koji je dan?
S kim je Lin razgovarala?
ta je rekao uitelj?

Indirektan govor:
Hun lurer p nr det begynner.
Vet du hvor Igor bor?
Han lurer p hvorfor Indra er sint.
Vet du hva dette ordet betyr?
Jeg aner ikke hvordan vi kommer dit.
Jeg lurer p hvilken dag det er.
Han spr hvem Linn snakket med.
Ingen husker hva lreren sa.

Ona se pita kada to poinje.

Da li zna gde Igor ivi?
On se pita zato je Indra ljuta.
Da li zna ta ova re znai?
Ne slutim kako odlazimo tamo.
Pitam se koji je dan.
On pita s kim je Lin razgovarala.
Niko se ne sea ta je uitelj rekao.

Iza upitne rei ide prvo subjekat pa glagol!

Kada je upitna re subjekat u zavisnoj reenici, moramo imati SOM:
Hva hendte?
Jeg vet ikke hva som hendte.

ta se dogodilo?
Ne znam ta se dogodilo.

Hvem kommer?
Jeg aner ikke hvem som kommer.

Ko dolazi?
Ne slutim ko dolazi.

Hvem bor her?

Jeg vet ikke hvem som bor her.

Ko ivi ovde?
Ne znam ko ivi ovde.

10

Direkte og indirekte tale - direktan i inderektan govor

Kada opisujemo ta neko govori (citiramo), tada piemo navodnike ili crtu:
Kari sa: "N kommer jeg."
"N kommer jeg", sa Kari.
Jeg kommer, sa Kari.

Kari je rekla:"Sada ja dolazim."

"Sada ja dolazim", rekla je Kari.
Dolazim, rekla je Kari.

Primeuje se da koristimo dve take ispred govora u prvoj reenici, a zarez iza govora u
drugim primerima.
Kada govorimo ta je neko rekao, mi to moemo rei u zavisnoj reenici, kao da smo videli.
Tada moramo upotrebiti pravilan veznik i pravilan red rei (red rei u zavisnoj reenici).
Osim toga, moe biti potrebno promeniti neke od rei u reenici u odnosu na one u direktnom
govoru.
Ordstillingen - vrsta rei
Direktan govor:
Jeg sier:
Jeg kan ikke komme.
Jeg har alltid drlig tid.

Ja kaem:
Ne mogu da doem.
Uvek sam lo sa vremenom.

Indirektan govor:
Jeg sier at jeg ikke kan komme.
Jeg sier at jeg alltid har drlig tid.

Kaem da ne mogu da doem.

Kaem da sam uvek lo sa vremenom.

U direktnom govoru dolazi prvo glagol pa prilog, a u indirektnom prvo prilog pa glagol!
Forandring av pronomen - promena zamenica
esto moramo upotrebiti neku drugu zamenicu u zavisnoj reenici:
Direktan govor:
Kalim forteller: - Jeg er syk.
Lisa sier: - Jeg skal flytte.
Kim og Ali sier: - Vi spiser.
Ola spr: - Kommer dere?
Ana spr: - Kan du tysk?

Kalim kae: - Ja sam bolestan.

Lisa kae: - Ja u se odseliti.
Kim i Ali kau: - Mi jedemo.
Ula pita: - Da li vi dolazite?
Ana pita: - Da li zna nemaki?

Kim spr: - Hvor er boka mi?

Liz sier: - Bilen min er borte.

Kim pita: - Gde je moja knjiga?

Liz kae: - Moj auto je tamo.

Indirektan govor:
Kalim forteller at han er syk.
Lisa sier at hun skal flytte.
Kim og Ali sier at de spiser.
Ola spr om vi kommer.
Ana spr om jeg kan tysk.

Kalim kae da je bolestan.

Lisa kae da e se odseliti.
Kim i Ali kau da oni jedu.
Ula pita kada dolazimo.
Ana pita da li ja znam nemaki.

11

Kim spr hvor boka hans er.

Liz sier at bilen hennes er borte.

Kim pita gde je njegova knjiga.

Liz kae da je njen auto tamo.

Forandring av verbalet - promena glagola

Kada govorimo o nekom ko je neto rekao u prolosti, esto, moramo da zamenimo glagol:
Direktan govor:
Rosa:
Jeg er syk.
Jeg har veber.
Jeg skal flytte.
Jeg har spist.

Ja sam bolesna.
Imam temperaturu.
Ja u se odseliti.
Ja sam jeo.
8. Indirektan govor: (slaganje vremena):

Rosa
Rosa
Rosa
Rosa

fortalte
fortalte
fortalte
fortalte

at
at
at
at

hun
hun
hun
hun

var syk.
hadde feber.
skulle flytte.
hadde spist.

Rosa je rekla da je bolesna.

Rosa je rekla da ima temperaturu.
Rosa je rekla da e se odseliti.
Rosa je rekla da jede.

Kod slaganja vremena i glagol fortalte i pomoni glagoli var, hadde i skulle se piu u preteritu,
ali kada se prevodi na srpski fortalte se prevodi u prolom vremenu (preteritu), a pomoni
glagoli se prevode u sadanjem vremenu (prezentu).
Dakle, neemo prevesti kao:
Rosa je rekla da je bila bolesna,
kako nas navodi pomoni glagol var (jer je napisan u prolom vremenu)
ve emo prevesti kao:
Rosa je rekla da je bolesna,
jer je to slaganje vremena.
Iako direktan govor koristi prezent (sadanje vreme) za budue vreme, mi ,esto, koristimo
pomoni glagol u indirektnom govoru.
Direktan govor:
Jeg kommer snart.

Dolazim brzo.

Indirektan govor:
Rosa fortalte at hun snart skulle komme.

Rosa je rekla da e doi brzo.

12

Forandring av adverbial - promena priloga

Ponekad moe biti potrebno promeniti priloge ako govorimo neto to je bilo reeno davno pre
ili na nekom drugom mestu.
Direktan govor:
Jeg kommer i morgen.
Jeg liker meg her.

Dolazim sutra.
Svia mi se ovde.

Indirektan govor:
Han sa at han skulle komme dagen etter.
Han sa at han likte seg der.

On je rekao da e doi sutradan.

On je rekao da mu se svia tamo.

Mi moemo da kaemo reenicu bez subjekta. esto koristimo SKULLE ili MTE u AT-reenici:
Direktan govor:
Kjr forsiktig!
Vozi oprezno!
Sitt stille!
Sedi na mesto!
Ta en kake til! Uzmi kola!
Stopp!
Stani!
Indirektan govor:
Hun
Hun
Hun
Hun

sier at du m kjre forsiktig.

sa at de skulle sitte stille.
sa at jeg mtte ta en kake til.
ropte at de skulle stoppe.

Ona
Ona
Ona
Ona

je
je
je
je

rekla da vozi oprezno.

rekla da sedne na mesto.
rekla da uzmem kola.
vikala da oni stanu.

Posle zapovesti obino ne koristimo at:

Direktan govor:
Vent litt!
Vr stille!

ekaj malo!
Budi na mestu!

Indirektan govor:
Hun bad meg (om ) vente.
Hun bad oss (om ) vre stille.

Ona me je zamolila da ekam.

Ona nas je zamolila da budemo na mestu.

Som setninger - som reenice

Jeg beskte en venn. Vennen min/han var syk.
Jeg beskte en venn som var syk.
Posetio sam jednog prijatelja. Moj prijatelj/on je bio bolestan.
Posetio sam prijatelja koji je bio bolestan.

13

SOM moemo koristiti umesto da ponavljamo jednu re dva puta:

Kan jeg lne pengene som ligger i skuffen.

Mogu li pozajmiti novac koji stoji u fijoci.

(Pengene ligger i skuffen.)

Vi bodde p et hotell som l ved havet.

(Novac stoji u fijoci.)

ivimo u hotelu koji se nalazi pored mora.

(Hotellet l ved havet.)

(Hotel se nalazi pored mora.)

U reenicama iznad SOM je subjekat u zavisnoj reenici. Moemo imati SOM-reenice u kojima
SOM nije subjekat. Kada SOM nije subjekat moemo ga izostaviti:
Jeg har kjpt ei bok. Du kan lne boka/den.
Jeg har kjpt ei bok (som) du kan lne.
Kupio sam knjigu. Ti moe pozajmiti knjigu/nju.
Kupio sam knjigu (koju) moe je pozajmiti.
Du kan f den billetten (som) jeg har kjpt.
(Jeg har kjpt billetten.)
Moe dobiti ovu kartu (koju) sam kupio.
(Ja sam kupio kartu.)
Der kommer det noen elever (som) jeg kjenner.
(Jeg kjenner elevene.)
Tamo dolaze neki uenici (koje) ja poznajem.
(Ja poznajem uenike.)
Imenice koje se ponavljaju u obe reenice, mogu stajati iza predloga. Predlog moe stajati na
kraju u zavisnoj reenici, kada mi radimo sa SOM-reenicom:
Vi skal se en film. Alle snakker om filmen/den.
Vi skal se en film (som) alle snakker om.
Mi emo gledati film. Svi priaju o filmu/njemu.
Mi emo gledati film (o kome) svi priaju.
Vi mtte en lrer (som) vi snakket med.

Sreli smo uitelja (s kojim) smo priali.

(Vi snakket med lreren.)

(Priali smo sa uiteljem.)

14

De beskte den byen (som) de kommer fra.

Oni su posetili grad (iz kog) oni dolaze.

(De kommer fra den byen.)

(Oni dolaze iz tog grada.)

Kada imenice stoje u odreenoj formi, esto dobijaju ispred sebe pokazne zamenice kada iza
dolazi SOM-reenica.
Skjner du den forklaringen som lreren gav?

Razume li ti objanjenje koje je uitelj dao?

Sted og tid - mesto i vreme

Pored mesta odredita mi moemo dobiti kao veznik DER (tamo) ili HVOR (gde):
Vi beskte byen der familen din bor.
Vi beskte byen hvor familien din bor.
Vi beskte byen (som) familien din bor i.

Posetili smo grad tamo gde tvoja porodica ivi.

Posetili smo grad gde ivi tvoja porodica.

Posetili smo grad (u kome) tvoja porodica ivi.

Pored vremena odredita, moemo imati i DA (tada, kada) kao veznik:

Jeg husker godt den dagen da dere kom hit.

Pamtim dobro dan kada ste vi doli ovamo.

9. Det setninger - det reenice

Predoavanje
Det sitter ei flue p nesa!

Muva ti je na nosu!

Ponekad moemo dobiti dva subjekta u reenici. Logian subjekat - koji obavlja radnju glagola
o kome govorimo - je pozadi u reenici, dok je gramatiki subjekat DET na poetku reenice.
Ovu konstrukciju esto koristimo kada je subjekat u neodreenoj formi. Kada subjekat stoji u
neodreenoj formi, govori se o nekim novostima. Uobiajeno je da ne stavljamo nove
informacije prve u reenici, ali se stavlja DET umesto subjekta.
Naroito je uobiajen ovaj tip reenice sa glagolom VRE ili FINNES:
Det er mer mat til deg i kjleskapet.
Det er mye krydder i sausen.
Det finnes fremdeles ulv i Norge.
Finnes det isbjrn i Alaska?

Ima
Ima
Ima
Ima

jo hrane za tebe u friideru.

vie zaina u sosu.
jo vukova u Norvekoj.
li polarnih medveda na Aljasci?

Pored nekoliko drugih glagola uobiajeno je imati DET kao subjekat, kada je logian subjekat u
neodreenoj formi, iako reenice i bez DET mogu biti ispravne.
Det sitter noen elever i kafetariaen.
Det kom noen soldater bortover veien.
Det str litt mat til deg p bordet.

Neki uenici sede u kafiu.

Neki vojnici dolaze putem.
Na stolu je malo hrane za tebe.

Iako poinjemo reenicu prilogom, stavljamo DET na mesto subjekta:

I kafetariaen sitter det noen elever.
P bordet str det litt mat til deg.

U kafiu sede neki uenici.

Na stolu stoji malo hrane za tebe.

15

Vano! Predoavanje moemo koristiti kada je subjekat neodreen. Naroito se koriste glagoli
vre (biti), finnes (imati, postojati), komme (doi), sitte (sedeti), st (stajati) i ligge
(leati).
Glagol koji dolazi iza objekta, ne moe se koristiti za predoavanje.
U posebnom izrazu sa dva glagola, logian subjekat dolazi iza prvog glagola u predstavljanju:
Det sitter noen elever og skriver stil p biblioteket.
Neki uenici sede i piu u biblioteci.
Det kom noen gutter og spurte etter deg.
Dolo je nekoliko deaka i pitali su za tebe.
Utbryting - naglaavanje
Det var Kari som gjorde det!

To je Kari uradila!

Znamo da se ponekad slomi prozor. U ovakoj reenici naglaavamo ko je to uradio.

Kada naglaavamo, konstrukcija reenice ima obrazac: DET ER + SOM:
(Per grter.)
(Per plae.)

Det er Per som grter.

Per plae.

(Bare elevene har fri.)

(Samo uenici imaju slobodu.)

Det er bare elevene som har fri.

Samo uenici imaju slobodne dane.

(Lreren sa det.)
(Uitelj je rekao to.)

Det var lreren som sa det.

Uitelj je rekao to.

Kada glagol ili pomoni glagol u reenici stoji u prezentu, kaemo DET ER. Kada imamo
preterit, kaemo DET VAR!
(Kari har knust vasen.)
(Kari je slomila vazu.)

Det er Kari som har knust vasen.

Kari je slomila vazu.

(Tor skal flytte.)

(Tor e se seliti.)

Det er Tor som skal flytte.

Tor e se seliti.

(Per hadde rett.)

(Per je bio u pravu.)

Det var Per som hadde rett.

Per je bio u pravu.

(Elevene skulle synge.)

(Uenici bi trebali da pevaju.)

Det var elevene som skulle synge.

Uenici bi trebali da pevaju.

Kada imamo subjekat iz dva dela, izostavljamo SOM:

(De synger polske sanger.)
(Oni pevaju poljske pesme.)

Det er polske sanger de synger.

Poljske pesme oni pevaju.

(De kommer i morgen.)

(Oni dolaze sutra.)

Det er i morgen de kommer.

Sutra oni dolaze.

(De bor i Bergen.)

(Oni ive u Bergenu.)

Det er i Bergen de bor.

U Bergenu oni ive.

16

Kada je subjekat zamenica i naglaavamo je, esto koristimo objektivnu formu. Dakle, za
naglaavanje koristimo obrazac: DET ER + SOM:
Jeg kommer.
Ja dolazim.
Du ville flytte.
Ti bi trebao da se seli.

Det er jeg/meg som kommer.

Ja dolazim.
Det var du/deg som ville flytte.
Ti bi trebao da se seli.

Hun har lrt mest.

Ona je najvie uila.

Det er hun/henne som har lrt mest.

Ona je najvie uila.

Naglaavanje moemo koristiti sa svim tipovima glagola, a subjekat ili drugi deo subjekta koji
se naglaava mogu stajati u svim formama.
Utbryting i sprsml - naglaavanje u pitanju
Ovu konstrukciju koristimo vrlo esto kada pitamo:
Hva skjedde?
ta se dogodilo?

Hva var det som skjedde?

ta se dogodilo?

Hvem kommer i selskapet? Hvem er det som kommer i selskapet?

Ko dolazi na zabavu?
Ko dolazi na zabavu?
Hvem bor her?
Ko ivi ovde?

Hvem er det som bor her?

Ko ivi ovde?

Kada upitna re nije subjekat, izostavljamo SOM:

Hva gjorde dere der?
ta ste radili tamo?

Hva var det dere gjorde der?

ta ste radili tamo?

Hvem bor du hos?

Kod koga ivi?

Hvem er det du bor hos?

Kod koga ivi?

Hva sier han?

ta on gleda?

Hva er det han sier?

ta on gleda?

I u pitanju bez upitne rei esto imamo naglaavanje. Onda stavljamo akcenat na naglaeni
deo:
Bor du her?
ivi ovde?

Er det her du bor?

Da li ovde ti ivi?

Bor du her?
ivi li ti ovde?

Er det du som bor her?

Da li ti ivi ovde?

17

10.Setningsledd og ordklasser - delovi reenice i

vrste rei
Jedan deo reenice pokazuje koju funkciju imaju rei u odreenoj vezi.
Moe biti podosta razliitih rei u istom tipu reeninog dela i moe biti mnogo rei, ukljuivi
celu reenicu, u jednom delu reenice.
Delovi reenice:
Subjekat:

Vi kommer.
Mi dolazimo.

I gr var den nye lreren p besk.

Jue je bio novi uitelj u poseti.

Glagol:

Vi skal flytte.
Mi emo se seliti.

Lreren er grei.
Uitelj je dobar.

Objekat:

Vi skal kjpe hus.

Mi emo kupiti kuu.

Vi m hjelpe dem.
Treba da im pognemo.

Predikat:

Vi ble trtte.
Bili smo umorni.

Ibrahim er flyktning.
Ibrahim je izbeglica.

Prilog:

Vi er trtte i dag.
Mi smo umorni danas.

Da de kom. ble det brk.

Kada su oni doli bila je galama.

Rei delimo i na vrste rei. Niko ne zna na koliko razliitih vrsta delimo rei. Mogu biti razliite,
na razliitim jezicima i razliite gramatike. U ovoj knjizi vrste rei delimo na:
Imenice:

en skole, ei jente, en tanke, Asia

kola, devojica, misao, Azija

Glagole:

lese, snakke, lpe, tenke, vre, ha, bo

itati, govoriti, trati, misliti, biti, imati, iveti

Prideve:

stor, gammel, nydelig, grnn, mange

veliki, star, divan, zelen, mnogo

Zamenice:

jeg, dere, vi, oss, vre, denne

ja, vi, mi, nas, nai, ovaj

Priloge:

tidlig, sent, ute, inne, likevel, etterp, veldig

rano, sporo, napolju, unutra, ipak, posle, veoma

Upitne rei:

hvem, hva, hvorfor, nr, hvordan

ko, ta, zato, kada, kako

Predloge:

i, p, av, under, over, ved siden av

u, na, od, ispod, iznad, pored

Veznike:

og, at, fordi, selv om, hvis, dersom

i, da, zato to, iako, ako, ukoliko

U jednu vrstu rei stavljamo rei koje imaju mnogo zajednikih osobina. One se mogu menjati
na isti nain, ako se menjaju. One mogu imati sasvim slino znaenje, ili moe biti da ih
koristimo na isti nain u reenici.

18

Forskjell p setningsledd og ordklasse - razlika izmeu dela reenice i vrste rei

Jedan reenini deo moe sadravati rei iz razliitih vrsta rei.
Subjekat moe, na primer, biti sainjen od:
imenice:
zamenice:
prideva:
glagola:
upitne rei:
zavisne
reenice:
vie tipova:

Lreren kommer for sent.

Vi kommer for sent. Det er irriterende.
De gamle fr pensjon.
jobbe er viktig.
Hvem kommer?

Uitelj kasni.
Mi kasnimo. To je iritirajue.
Stari dobijaju penziju.
Raditi je vano.
Ko dolazi?

At dere kommer for sent , er iriterende.

Vi kasnite i to je iritirajue.
Den nye lreren som jeg fortalte deg om, er grei.
Novi uitelj o kome sam ti priao je dobar.

Na isti nain moe biti prilog sainjen od rei iz razliitih vrsta, npr.:
priloga:
predloga i imenice:
imenice:
zavisne reenice:

De
De
De
De

er ute.
er i skolegrden.
kommer sndag.
kommer nr de fr tid.

Oni su napolju.
Oni su u kolskom dvoritu.
Oni dolaze nedeljom.
Oni dolaze kada dobiju malo vremena.

Re koja pripada glagolima je najee glagol u reenici, ali moe biti i drugi deo reenice:
glagol:
objekat:
subjekat:
deo priloga:

Jeg jobber hardt.

Jeg liker jobbe.
jogge er kjedelig.
Etter ha jogget tok de seg en l.

Ja naporno radim.
Ja volim da radim.
Trati je dosadno.
Posle tranja oni su uzeli pivo.

Re koja pripada imenicama je esto subjekat ili objekat u reenici, ali moe imati i druge
funkcije:
subjekat:
Objekat:
indirektni objekat:
predikat:
(deo) priloga:

Lreren kom for sent.

Vi spurte lreren.
Vi sendte lreren et julekort.
Hun er lrer.
Jeg snakket med lreren.

19

Uitelj je zakasnio.
Pitali smo uitelja.
Poslali smo uitelju Boinu estitku.
Ona je uitelj.
Razgovarao sam sa uiteljom.

SUBSTANTIV - IMENICE
1. Ordklasen - vrsta rei
Norge ligger i Nord-Europa.
Landet har litt over 4 millioner innbyggere.

Norveka se nalazi u severnoj Evropi.

Zemlja ima malo vie od 4 miliona stanovnika.

Imenice su imena za lica, mesta, stvari itd. Mi pravimo razliku izmeu vlastitih imenica i
zajednikih imenica.
Egennavn - vlastite imenice
Lica:
Mesta:

Fatima, Aziz, Robert, Hansen

Kina, Sr Amerika, Polen, Rim, Bergen

Vlastite imenice se piu velikim slovom na poetku!

Fellesnavn - zajednike imenice
jente, gull, amerikaner, familie, by, land, sted, penn, bok, stol, bord osv.
devojica, zlato, Amerikanci, porodica, grad, zemlja, mesto, pero, knjiga, stolica, sto itd.
Zajednike imenice se piu malim slovom (ako ne stoje na poetku reenice). To vai i za
imenice koje govore o nacionalnosti:
iraner, kineser, nordmann - Iranac, Kinez, Norveanin
2. Kjnn og artikkel - rod i lan
Zajednike imenice su ili enskog roda, ili mukog, ili srednjeg roda. Koji je rod, moemo videti
po lanu koji moemo upotrebiti zajedno sa zajednikim imenicama.
Ne moemo videti po jednoj rei koji je rod. Moramo uiti lanove zajedno sa reima.
Neodreeni lanovi su EI za enski rod, EN za muki i ET za srednji rod.
Hunkjnn - enski rod
ei jente, ei klokke, ei bok, ei dr, ei lampe, ei hylle
devojica, sat, knjiga, vrata, lampa, polica
Hankjnn - muki rod
en gutt, en mann, en situasjon, en avdeling, en lrer
deak, ovek, situacija, odeljenje, uitelj

20

Intetkjnn - srednji rod

et barn, et dyr, et problem, et land, et sprsml
dete, ivotinja, problem, zemlja, pitanje
Rei enskog roda mogu imati EN umesto EI.
Bruk av ubestemt artikkel - upotreba neodreenog lana
Med artikkel - sa lanom
Mi moramo da kaemo: en lrer (uitelj), Mogu li pozajmiti en penn (penkalo)? Moe li ispei
ei kake (kola)? Treba ti ei lue (kapa) kada je hladno.
Koristimo lan ispred imenice u jednini kada govorimo o specijalnom primeru, o neemu to je
nova informacija u reenici:
Jeg kjenner en amerikaner.
Vi har kjpt ei bok til. deg.
De har kjpt et gammelt hus p landet.

Ja poznajem jednog Amerikanca.

Mi smo kupili jednu knjigu za tebe.
Kupili su staru kuu na selu.

Uten artikkel - bez artikla

Utellige mengder - mase bez teine
Imenice koje opisuju neto to nema teinu, nemaju lan ispred.
Vi trenger smr og kaffe.
De fant olje utenfor kysten.
Jeg liker ikke sn.
De dyrker ris i Vietnam.
Ghana eksporterte gull og kakao.

Nama treba maslac i kafa.

Nali su naftu izvan obale.
Ne volim sneg.
Oni gaje pirina u Vijetnamu.
Gana je izvozila zlato i kakao.

Kada kaemo jednu kafu, to znai jednu oljicu kafe.

Kada glagol i objekat stoje u tesnoj vezi i izgledaju kao jedna radnja, izostavljamo lan (pisati
sastav, ii autobusom). U tom sluaju ne mislimo na specijalan primer:
I dag m jeg skrive stil.
Vi kan ta buss dit.
Kjrer du bil?
Skal dere kjpe leilighet?
Har du bakt kake?

Danas moram pisati sastav.

Moemo uzeti autobus tamo.
Da li vozi auto?
Hoete li kupiti stan?
Da li si pekao kolae?

Mi moemo napraviti pravilne reenice sa i bez lana:

Jeg har kjpt (en) sykkel.

Kupio sam biciklu.

21

De har kjpt (et) hus.

Jeg har bakt (ei) kake.
Jeh har ftt (ei) pakke.

Oni su kupili kuu.

Ispekao sam kola.
Dobio sam paket.

I predikativet - u predikatu
Uten artikkel - bez lana
Kada imenica govori kojoj grupi subjekat pripada (npr. koje zanimanje, koja nacionalnost) ne
koristimo lan:
Hun
Hun
Han
Han
Han
Han
Hun
Han

er
er
er
er
er
er
er
er

politiker.
lrer.
muslim.
inder.
profesjonell fotballspiller.
enebarn.
fjellklatrer.
blitt bestefar.

Ona je politiar.
Ona je uitelj.
On je musliman.
On je Indijac.
On je profesionalni fudbaler.
On je jedinac.
Ona je alpinist.
On je postao deda.

Med artikkel - sa lanom

Kada predikat govori ta vidi ili misli o nekom licu, koristimo lan:
Han er en engel.
Du er en kjeltring.
Han er et geni.
Hun er en flink fotballspiller.
Han er et bortskjemt enebarn.

On je aneo.
Ti si varalica.
On je genije.
Ona je vet futbaler.
On je razmaeni jedinac.
11.Byning av substantivet - promena imenica

Imenice menjamo u mnoini u odreenoj formi sa dodavanjem razliitih nastavaka.

Flertal - mnoina
Kada govorimo o vie neega, menjamo zajednike imenice u mnoini. Mi koristimo mnoinu
posle svih brojeva, posle mange (mnogo), f (malo), begge (oba), alle (svi), a najee iza
noen (nekoliko) i ingen (niko).
to biler, ti kroner, mange elever, noen guter, f steder, ingen venner
dva auta, deset kruna, mnogo uenika, nekoliko deaka, malo mesta, neki prijatelji

22

Er i flertall - er u mnoini
Veina imenica dobija nastavak ER u mnoini. Er se dodaje na jedninu. Ako se imenica
zavrava na E u jednini, dodaje se R.
entall

flertall

ei dr (vrata)
en student
et system
en kafe
ei krone
en klasse
et bilde (slika)

tre drer
to studenter
to systemer
noen kafeer
to kroner
ni klasser
ti bilder

Ingen endelse i flertall - bez nastavka u mnoini

Neke imenice su iste u mnoini kao u jednini.
To vai za imenice srednjeg roda od jednog sloga:
entall
et
et
et
et
et
et

glass
ord
hus
bord
smil
r

flertall
(aa)
(re)
(kua)
(sto)
(smeak)
(godina)

fem glass
ti ord
mange hus
noen bord
to smil
tre r

Unntak - izuzetak
et sted (mesto)

mange steder

To vai i za neke rei enskog i mukog roda sa jednim slogom:

en ting
en feil
ei mus

(stvar)
(greka)
(mi)

mange ting
seks feil
noen mus

Mnoge rei za meru, a veinom one koje oznaavaju stranu valutu iste su u mnoini i jednini:
en liter
en meter
en kilo
en dollar
et pund (funta)
en mark

ti liter
to meter
tre kilo
ti dollar
ti pund
ti mark

23

E i flertall - e u mnoini
Imenice koje govore o zanimanjima, nacionalnosti itd, a koje se zavravaju na ER u jednini,
dobijaju samo E u mnoini:

en
en
en
en
en
en
en
en

lrer
baker
mekaniker
fisker
tyrker
amerikaner
marokkaner
inder

(uitelj)
(pekar)
(mehaniar)
(ribar)
(Turin)
(Amerikanac)
(Marokanac)
(Indijac)

to
to
to
to
to
to
to
to

lrere
bakere
mekanikere
fiskere
tyrkere
amerikanere
marokkanere
indere

Spesiel byning - specijalne promene

Neke imenice dobijaju drugi samoglasnik u mnoini:
en far (otac)
en bror (brat)
ei mor (majka)
ei datter (erka)
et tre (drvo)
et kne (koleno)
en mann (ovek)

to
to
to
to
to
to
to

fedre
brdre
mdre
dtre
trr
knr
menn

en bonde (seljak)
ei bok (knjiga)
en fot (noga)
ei hnd (ruka)
ei strand (plaa)
ei natt (no)
ei tann (zub)

to
to
to
to
to
to
to

bnder
bker
ftter
hender
strender
netter
tenner

Ord uten flertall - rei bez mnoine

Nekim reima ne moe da stoji broj ispred, jer nemaju mnoinu ili koliinu i one nemaju formu
mnoine.
To vai za rei za grau (materijal) i masu:
Det er kommet sn.
Alle drakk kaffe.
Vil dere ha is?
Hun liker best ris.

Pao je sneg.
Svi su pili kafu.
Hoete li sladoled?
Ona najvie voli pirina.

Ispred ovih rei moemo staviti mange (mnogo) ili noen (nekoliko), litt (malo) itd.
mye mat, noe ris, litt sn
mnogo hrane, neto pirina, malo snega
Mnoge rei sa apstraktnim znaenjem ne mogu se upotrebiti u mnoini:
takknemlighe. tvil. lykke. hell. tro. trbbel
zahvalnost, sumnja, srea, srea, poverenje, briga

24

Bestemt form - odreena forma

Kada imenica govori o neemu poznatom, mi koristimo odreenu formu u jednini i mnoini.
Odreenu formu dobijamo tako to dodamo nastavak.

Entall - jednina
Boka er veldig god.
Bussen har kjrt.
Jeg har mistet sertifikatet.

Knjiga je veoma dobra.

Autobus je iao.
Izgubio sam sertifikat.

neodreena
forma

nastavak u
odreenoj formi

odreena
forma

rod

ei bok (knjiga)
en lrer (uitelj)
et vindu (prozor)
en ide (ideja)

+
+
+
+

boka
lreren
vinduet
ideen

enski
muki
srednji
muki

veska
kongen
bildet

enski
muki
srednji

a
en
et
en

Kada se imenica zavrava na E:

ei veske
en konge
et bilde

-e (tana)
-e (kralj)
-e (slika)

+a
+ en
+ et

Nastavak u odreenoj formi je A za enski rod, EN za muki rod i ET za srednji rod. Ako se
imenica zavrava na E bez akcenta u neodreenoj formi ono se gubi u nastavku.
U enskom rodu moemo imati EN umesto A.
Flertall - mnoina
Nastavak ENE
Nastavak u odreenoj formi mnoine najee je ENE.
Nastavci u neodreenoj formi mnoine se gube i dodaje se ENE za odreenu formu.

25

neodreena
forma

nastavak u
odreenoj formi

odreena
forma

rod

jenter (devojice)
busser (autobusi)
epler (jabuke)

+ ene
+ ene
+ ene

jentene
bussene
eplene

enski
muki
srednji

+ ene
+ ene
+ ene

hendene
sstrene
mennene

enski
enski
muki

Specijalne promene:
hender
sstre
menn
Nastavak A
Imenice srednjeg roda nekada imaju nastavak A u odreenoj formi mnoine.
barn (dete)
bein (noga)

+a
+a

barna
beina

Hvor gamle er barna dine?

Du m ikke ha beina p bordet!

Koliko imaju godina tvoja deca?

Nemoj drati noge na stolu!

Veina imenica srednjeg roda moe dobiti nastavak A umesto ENE u odreenoj formi mnoine.
To je naroiti uobiajeno sa kratkim reima:
r (godina)
fjell (planina)

+ ene/a
+ ene/a

rene/ra
fjellene/fjella

Nastavak NE
Imenice koje se zavravaju na ER i govore o nacionalnosti, ili o zanimanju dobijaju samo
nastavak NE u odreenoj formi mnoine.
neodreena
forma
lrere
tyrkere

- e (uitelji)
- e (Turci)

nastavak

odreena
forma

+ ne
+ ne

lrerne
tyrkerne

26

Substantivets forme - imenine forme

Veina imenica ima etiri forme:
jednina

mnoina

neodreena
forma

odreena
forma

neodreena
forma

odreena
forma

ei dr (vrata)
en sjef (ef)
et vindu (prozor)

dra
sjefen
vinduet

drer
sjefer
vinduer

drene
sjefene
vinduene/vindua

ei veske (tana)
en konge (kralj)
et bilde (slika)
et fjell (planina)
en feil (greka)

veska
kongen
bildet
fjellet
feilen

vesker
konger
bilder
fjell
feil

veskene
kongene
bildene
fjellene/fjella
feilene

en lrer (uitelj)
en kineser (Kinez)

lreren
kineseren

lrere
kinesere

lrerne
kineserne

en far (otac)
ei datter (erka)

faren
dattera

fedre
dtre

fedrene
dtrene

Utellelige - bezteinske stvari

Imenice koje oznaavaju bezteinske stvari, imaju samo dve forme, neodreenu i odreenu
formu jednine:
neodreena
forma

odreena
forma

et mel (brano)
et gull (zlato)
en sn (sneg)
en mais (kukuruz)
en te
(aj)
ei ull
(vuna)

melet
gullet
snen
maisen
teen
ulla

Odreenu formu koristimo kada govorimo o odreenoj koliini neega, ili neeg poznatog:
Takk for maten!
Kafeen er ferdig!
Teen blir kaldt!
Snen har smeltet!

Hvala na hrani!
Kafa je gotova!
aj je hladan!
Sneg se otopio!

27

Ordliste - lista rei

U listi rei se vidi promena imenica. To je nastavak u odreenoj formi mnoine koji je naveden:
bil, - en: - er, - ene (= bilen: biler, bilene)
Neke liste rei navode samo odreenu formu jednine:
bil, - en
Imenice srednjeg roda sa jednim slogom mogu stajati ovako:
hus, - et, -, - a el. - ene (= huset; hus, husa eller husene)
Kada nema nastavka stoji crtica (-) u listi rei.
Kada moemo birati izmeu dva nastavka, piemo oba sa el. (= eller) izmeu.
Rei sa specijalnom promenom stoje napisane cele:
faktum, - et; fl. fakta, faktaene
Mnoina od et faktum je uvek fakta!
Upotreba odreene forme
Mi koristimo odreenu odreenu formu kada govorimo o neemu to nam je poznato.
Jeg skal i butikken.
Ja u ii u prodavnicu.

(den vi pleier handle i)

(kada uobiajavamo da idemo u kupovinu)

Lreren er syk i dag.

Uitelj je bolestan danas.

(Vi vet hvilken lrer der er snakk om)

(Mi znamo o kom uitelju se govori)

Jeg er ferdig med oppgaven.

Ja sam zavrio domai zadatak.

(den vi skulle gjre)

(onaj koji smo radili)

Veska ligger i bilen.

Tana je u autu.

(Vi vet hvilken veske og hvilken bil)

(Mi znamo koja tana i koji auto)

Jeg har vondt i hodet.

Boli me glava.

(Det er selvflgelig mitt hode)

(To je naravno moja glava)

Han brakk beinet.

On je polomio nogu.

(sitt eget bein)

(svoju sopstvenu nogu)

Mi ne moramo tano da znamo koje je to lice ili stvar o kome govorimo, ali oni su poznati:
Jeg skal til tannlegen.
Statsministeren er leder for regjeringen.
Kari er p jobben.
Liker du g tur i skogen?

Ja u kod zubara.
Dravni ministar je ef vlade.
Kari je na poslu.
Da li voli da se eta po umi?

28

esto govorimo o neem novom u neodreenoj formi kada prvi put to sretnemo. Posle, onaj ko
slua zna ta je to o emu se govori i koristimo odreenu formu kada dalje govorimo o tome:
Eva har ei datter og to snner. Dattera gr p skolen, og snnene er i barnehage.
Eva ima erku i dva sina. erka ide u kolu, a sinovi su u vrtiu.
To vai ne samo kada je ista re koju ponavljamo, nego kada znamo koja je stvar o kojoj se
govori.
Vi har ftt ny leilighet.
Kjkkenet er stort, men badet er noks lite.

Dobili smo novi stan.

Kuhinja je velika, ali je kupatilo prilino malo.

Jasno je da su kuhinja i kupatilo prostorije u novom stanu, pa e ove rei stajati u odreenoj
formi.
esto moemo videti da rei koje stoje zajedno sa imenicama su u neodreenoj ili odreenoj
formi:

jednina
neodreena

odreena

en leilighet
min leilighet
Annas leilighet

den nye leiligheten

leiligheten min
denne leiligheten

neodreena

mnoina

to leiligheter
noen leiligheter
mange leiligheter

odreena
to av leilighetene
noen av leilighetene
mange av leilighetene
disse leilighetene

Mnoga geografska imena stoje u odreenoj formi, naroito ako se zavravaju jednom
norvekom rei (havet (puina), sjen (more), fjellene (planine), bukta (zalivi) itd.)
Ali, takoe jedan deo moe biti u neodreenoj, a drugi u odreenoj formi:
Atlanterhavet, Stillehavet, Rdehavet, Andesfjellene, Persiabukta, stersjen, Nordpolen
Atlantski okean, Tihi okean, Crveno more, Andi, Persijski zaliv, Baltiko more, Severni pol
Alpene, Themsen, Nilen, Karpatene
Alpi, Temza, Nil, Karpati

29

12.Genitiv
I vlastite imenice i zajednike imenice mogu dobiti svoju prisvojnu formu, genitiv. Genitiv
izraava neko vlasnitvo ili neko posedovanje. Mi pravimo genitiv sa nastavkom -S na kraju
imenice.
Egenavn - vlastite imenice
Petersvenner, Mariasbil, Indias hovedstad, Polens historie, USAs politikk
Peterovi prijatelji, Marijin auto, indijski glavni grad, poljska istorija, politika USA
Ako se imenica zavrava na -S, stavljamo samo apostrof do zadnjeg S:
Sveits' hovedstad
Johannes' familie

vajcarski glavni grad

Johanesova porodica

Fellesnavn - zajednike imenice

S moe stajati u svim formama imenica, ali obino je genitiv u odreenoj formi.
jentas ide, skolens elever, byens innbyggere, landets politikk, elevenes stiler, barnas lrer
devojicina ideja, kolski aci, gradski stanovnici, dravna politika, aki stilovi, deji uitelj
Vano! Imenice imaju odreenu formu ispred genitiva!

Alternativer til genitiv - zamene za genitiv

esto izraavamo to isto na drugi nain:
Petters venner
Indias hovedstad
USAs politikk
Skolens elever

vennene til Peter

hovedstaden i India
den politikken som USA frer
elevene p skolen eller skoleelevene

Ko ima u vlasnitvu neto ili poseduje neto, stoji iza imenice u takvom izraavanju u
odreenoj formi.
Genitiv i uttrykk for ml - genitiv u izraavanju
Mi koristimo genitiv u izraavanju vremena ispred druge imenice:
fem minuters pause, sju timers arbeidsdag, to ukers ferie, tolv rs utdannelse
pet minuta pauze, sedmosatni radni dan, dve nedelje odmora, dvanaestogodinje obrazovanje

30

Drugo izraavanje sa genitivom za veliinu je esto sloena re:

en treroms leilighet, et tomotors fly
trosoban stan, dvomotorni avion
Genitiv etter til - genitiv iza til
Imamo izraavanje sa genitivom iza til:
Vi gr til fots.
Hun gikk til topps i konkurransen.
Han var syk og gikk til sengs.
De ville komme til bunns i saken.
Vi satte oss til bords.
De drar til fjells i ferien.

Idemo peice.
Ona je pobedila na takmienju.
On je bio bolestan i otiao je u krevet.
Oni e istresati stvar do kraja.
Mi smo seli za sto.
Oni su otili na planinu na odmor.
13.Sammensatte substantiv - sloene imenice

Imenica je esto sastavljena od dve (ili vie) rei.

Poslednja re je glavna re. Prva re vie govori o tipu poslednje rei: od ega je napravljena,
ta joj odgovara, kada e se upotrebiti, itd. Prva re je najee imenica ili glagol:
ei
ei
ei
ei
ei

bok
bok
bok
bok
bok

for barn
til skrive i
av skinn
om gramatikk
med ord

barnebok
skrivebok
skinnbok
gramatikkbok
ordbok

(deja knjiga)
(sveska)
(kona knjiga)
(gramatika)
(renik)

et bord av mahogni
et bord til skrive ved
et bord til ha p kjkkenet

et mahognibord
et skrivebord
et kjkkenbord

(mahoni sto)
(pisai sto)
(kuhinjski sto)

klr
klr
klr
klr
klr

sommerklr
dameklr
ullklr
sportsklr
arbeidsklr

(letnja odea)
(enska odea)
(vunena odea)
(sportska odea)
(radna odea)

til sommeren
for damer
av ull
til drive sport i
til arbeide i

ei
ei
ei
ei
ei

Zadnja re odreuje kog je roda sloena re i lan koji e imati.

E og S - e i s
Ponekad moramo imati E ili S izmeu sloenih rei kada je prvi deo imenica:
barnehage, gutteklasse, fiskesuppe
vrti, odeljenje deaka, riblja supa
sportsutstyr, selskapsklr, informasjonssjef, kjrligshistorie
sportski bik, veernje odelo, ef informacija, ljubavna istorija

31

Sve rei koje se zavravaju na SJON, ELSE, HET, TET, SKAP, DOM i neke druge rei, dobijaju
nastavak S kada stoje prve u sloenici.
Kada re koja dobije S u sloenici stoji ispred rei koja poinje sa S, dobijamo dva S:
selskapssko (veernja obua), sportssko (sportska obua)
Kada se sudare isti suglasnici, dobijamo:
fotball
ull
topp
ballet

+
+
+
+

lag
lue
politeker
trening

=
=
=
=

fotballag
ullue
toppolitiker
ballettrening

(fudbalski tim)
(vunena kapa)
(vrhunski politiar)
(baletska proba)

Byning av sammensatte substantiv - promena sloenih imenica

U sloenim imenicama samo se poslednja re menja. Prva re se ne menja. Ako je prva re
imenica, ona stoji u neodreenoj formi jednine. Glagol stoji u infinitivu.
en varebil
(kombi)
et sommerhus (vikendica)
en barnehage (vrti)
ei lesebok
(itanka)

varebilen
sommerhuset
barnehagen
leseboka

varebiler
sommerhus
barnehager
lesebker

varebilene
sommerhusene
barnehagene
lesebkene

14.Substantiv som mlsledd - imenica kao mera

Mere kao kilogram, metar, litar, gram postavljaju se ispred imenice u neodreenoj formi:
tre kilo kjtt, fire liter melk, fem meter stoff
tri kilograma mesa, etiri litra mleka, pet metara tofa
Imena predmeta i ambalae mogu biti mera i postavljaju se ispred imenica u neodreenoj
formi:
en teskje salt, en spisekje mel, en kopp sukker, to flasker mineralvann, en sekk ris, fem bter vann

kaiica soli, kaika brana, olja eera, dve flae kisele vode, dak pirina, pet kofa vode
Ako se pridaje vanost sadraju, moemo upotrebiti MED:
en pose med epler, en sekk med ris, ei btte med vann
kesa sa jabukama, dak sa pirinom, kofa sa vodom
Kada dajemo opis veliine, moemo dobiti izraz sa genitivom ili predlogom:
ei trekilos pakke, ei toliters flaske, en hundregrams pakning
trokilogramski paket, dvolitarska flaa, stogramska ambalaa
ei pakke p tre kilo, en pakning p hundre gram
paket od tri kilograma, ambalaa od sto grama

32

Andre substantiv som sier noe om mengden - druge imenice koje govore o masi
en del (noen)
deo (neega)

Jeg har ftt en del svar p sknaden.

Dobio sam delimian odgovor na molbu.

en rekke (ganske mange)

niz (prilino mnogo)

Det er en rekke problemer som m lses.

Ima niz problema koje moram reiti.

en mengde (formelt - mange)

mnotvo (formalno - mnogo)

Det har vrt en mengde henvendelser.

Bilo je mnotvo molbi.

en haug (uformelt - veldig mange)

gomila (neformalno - veoma mnogo)

Det var en haug med svar.

Bila je gomila odgovora.

en masse
masa

Det var (en) masse mennesker ute.

Bila je masa ljudi napolju.

33

VERB - GLAGOLI
1. Ordklassen - vrsta rei
En krabbemor og en krabbesn gikk langs havbunnen. "Du gr s skjevt, gutten min." sa
krabbemora. "G foran. du." sa snnen. "s skal jeg g slik som du gr."
Majka morski rai i sin morski rai ili su po morskom dnu. "Ide tako nakrivo, deae moj,"
rekla je majka morski rai. "Idi ti napred," rekao je sin. "Ja u ii za tobom."
Glagol govori ta neko radi.
Infinitiv glagola se zavrava uvek jednim samoglasnikom, najee E bez akcenta.
lese, kjpe, lpe, komme, skrive
itati, kupiti, trati, doi, pisati
Neki glagoli imaju samo jedan slog u infinitivu. Oni se mogu zavravati na bilo koji od
samoglasnika:
g, se, dra, gi, bo, snu, sy, bl
ii, videti, krenuti, dati, iveti, okrenuti, iti, krvariti
Kada koristimo glagol u reenici, moramo ga menjati. U tekstu, na kraju, glagol ide u
drugaijiim, promenjenim formama. Kada menjamo glagol, dobijamo jedan nastavak ili
pomoni glagol.
Najee forme su:
prezent:
preterit:
perfekat:
futur:
pluskvamperfekat:
proli futur:

Vi spiser hjemme.
I gr spiste vi p restaurant.
Jeg har spist frokost allerede.
Vi skal spise snart.
Da hun hadde spist frokost, gikk hun.

De skulle spise da vi kom.

Mi jedemo kod kue.

Jue smo jeli u restoranu.
Ja sam ve dorukovao.
Mi emo jesti brzo.
Kada je dorukovala, ona je otila.
Oni su trebali da jedu kad mi doemo.

Prezent i preterit gradimo tako to stavljamo nastavak na infinitiv. Za druge forme treba nam
pomoni glagol.
Presens - prezent
Prezent se gradi tako to se na infinitiv glagola doda nastavak R:
infinitiv:
prezent:

g
gr

spise
spiser

reise
reiser

kjpe
kjper

Prezent govori o neemu to se dogaa sada.

Vi leser.
Danny spiser.
I dag arbeider hun ikke.
Regner det?

Mi itamo.
Dani jede.
Danas ona ne radi.
Da li pada kia?

34

Hun studerer matematikk.

Neto to se dogaa obino:

Ona studira matematiku.

Vi kjper mat i en pakistansk butikk.

Om sndagen spiser de p restaurant.

Mi kupujemo hranu u jednoj pakistanskoj prodavnici.

Nedeljom oni jedu u restoranu.

Neto to e se desiti u budunosti:

Vi kommer snart.
De reiser i morgen.
Ferien begynner i neste mned.
Om to r kommer jeg tilbake.
Nr drar du?

Dolazimo brzo.
Oni putuju sutra.
Odmor poinje sledeeg meseca.
Za dve godine dolazim nazad.
Kada kree?

Izuzetno glagol govori o promeni ili kretanju i stoji u prezentu kada govorimo u buduem
vremenu. Mi najee imamo prilog koji govori u buduem vremenu u reenici.
Nekada glagol ima specijalnu formu u prezentu:
infinitiv

vite
gjre
vre
sprre

(znati)
(raditi)
(biti)
(pitati)

prezent

infinitiv

prezent

vet
gjr
er
spr

kan
vil
m
skal
br

Hva gjr Dina n?

Jeg vet ikke.
Kan hun noe norsk?

kunne (moi)
ville (hteti)
mtte (morati)
skulle (trebati+bih)
burde (trebati)

ta radi Dina sada?

Ne znam.
Da li zna ona norveki?

Noen verb som kan vre vanskelige - neki glagoli koji mogu biti teki
Vre og Ha - biti i imati
ER vezuje predikat za subjekat:
Hun er tekniker.
Han er sulten.
Huset er nytt.

Ona je tehniar.
On je gladan.
Kua je nova.

Har vezuje objekat za glagol:

Han har tannverk.
Hun har en god jobb.

Ona ima zubobolju.

Ona ima dobar posao.

Vite, kjenne og kunne - znati, poznavati i moi

Jeg
Jeg
Jeg
Jeg

kjenner ikke mange her. (personer)

vet ikke noe om politikk.
kan ikke lage mat. (hjelpeverb)
kan ikke arabisk. (har ikke lrt)

Ja ne poznajem mnoge ovde.

Ja ne znam nita o politici.
Ne znam da spremam hranu.
Ne znam arapski.

35

Legge, ligge - staviti, leati

Jeg legger bkene dine p bordet. (legge med objekt)
Nr legger du deg om kvelden?
Bkene ligger p bordet. (ligge uten objekt)

Stavljam tvoje knjige na sto.

Kada lee uvee?
Knjige lee na stolu.

Sette, sitte og st - staviti, sedeti i stajati

N setter jeg bilen i garasjen. (sette med objekt)
Bilen str utenfor huset. (st uten objekt)
Lreren sitter p lrerromet. (sitte uten objekt)

Sada stavljam auto u garau.

Auto stoji izvan kue.
Uitelj sedi u nastavnikoj kancelariji.

Legge znai postaviti neto u horizontalan poloaj.

Sette znai postaviti neto u vertikalan poloaj.
Ligge znai biti u horizontalnom poloaju.
St znai biti u vertikalnom poloaju.
2. Preteritum - preterit
Fr omtrent 3000 r siden var fnikerne et mektig folkeslag. De hadde gode bter og drev
handel over hele Middelhavet. De laget vakre tyer. Helt til England kom de, og noen sier at de
ogs seilte rundt Afrika.
Pre otprilike 3000 godina Feniani su bili moan narod. Oni su imali dobre amce i bavili su se
trgovinom preko celog Sredozemnog mora. Oni su pravili dobre materijale. Skroz do Engleske
su ili, a neki kau da su oni plovili, takoe i oko Afrike.
Neki glagoli dobijaju nastavak u preteritu: hadde, laget, seilte.
Ove glagole zovemo pravilni glagoli.
Drugi glagoli imaju kratku formu bez nastavka u preteritu: var, drev, kom. Oni esto menjaju
samoglasnike. Ove glagole zovemo nepravilni glagoli.
Regelmessige verb - pravilni glagoli
Preterit od veine glagola pravimo sa nastavkom. Nastavak moe biti: ET, TE, DE ili DDE.
infinitiv:
preterit:

snakke
snakket

spise
spiste

leve
levde

bo
bodde

Kada se infinitiv glagola zavrava na E, to E se gubi, a dodaje se nastavak:

Nastavak ET:
infinitiv:
preterit:

vaske
vasket

snakke
snakket

vente
ventet

angre
angret

bade
badet

hate
hatet

Veoma mnogo glagola sa dva ili vie suglasnika (sk, kk, nt, ngr itd.) menjaju se ispred E.
Svi ti glagoli mogu imati A umesto ET (vaska, snakka, venta itd.)

36

Nastavak TE:
infinitiv:
preterit:

kjpe
kjpte

lese
leste

kjre
kjrte

like
likte

drmme
drmte

spile
spilte

Tako se menjaju mnogi glagoli sa samo jednim suglasnikom ispred E (p, s, r, k itd.)
Osim ovih i glagoli sa dva ista suglasnika: mm, ll itd.
Nastavak DE:
infinitiv:
preterit:

leve
levde

klage
klagde

greie
greide

leie
leide

bygge
bygde

Neki glagoli dobijaju nastavak DE umesto TE. To vai za glagole sa g, v i ei ispred E.

Nastavak DDE:
infinitiv:
preterit:

bo
bodde

bety
betydde

sy
sydde

tro
trodde

ha
sn
hadde sndde

s
sdde

Neki glagoli dobijaju nastavak nastavak DDE. To vai za one glagole koji se zavravaju na
druge samoglasnike kada nema nastavka E.
Uregelmessige verb - nepravilni glagoli
Neki glagoli ne dobijaju nastavak u preteritu. Oni moraju da se ue svaki zasebno.
infinitiv:
preterit:

synge
sang

skrive
skrev

g
gikk

se
s

ta
tok

ligge
l

vre
var

lpe
lp

Neki glagoli dobijaju nastavak u preteritu, ali je on izmenjen:

infinitiv:
preterit:

velge
valgte

selge
solgte

fortelle
fortalte

gjre
gjorde

sprre
spurte

vite
visste

Pomoni glagoli ville, skulle, mtte, kunne, burde su isti u infinitivu i u preteritu.
De ville ikke g.
I gr mtte de arbeide overtid.

Oni nisu hteli da idu.

Jue su oni morali da rade prekovremeno.

Bruk av preteritum - upotreba preterita

Preterit najee govori o radnji ili stanju u prolosti:
Kineserne oppfant papiret.
Det ringte!
Inkaene hadde et stort rike.

Kinezi su pronali papir.

Zvonio je telefon!
Inke su imali veliku dravu.

Moe biti da je prolo due ili krae vreme od kada se dogodila radnja o kojoj govorimo, koja je
trajala due ili krae vreme.

37

Tidsbestemmelser - odreeno vreme

esto tekst sadri priloge koji nam govore kada se radnja deava. Prilozi koji se koriste
zajedno sa preteritom izraavaju odreeno vreme u prolosti: godina, dan itd. To mogu biti i
opti vremenski izrazi: ranije, pre, u staro doba.
I 1990 bodde de i Troms.
De reiste i forrige uke.
Det ringte nettop inn.
Fr likte jeg ikke fisk.

1990 oni su iveli u Trumsu.

Oni su putovali prole nedelje.
Upravo je zvonio telefon.
Ranije nisam voleo ribu.

For...siden (pre ...) koristimo zajedno sa preteritom. Ovaj izraz govori koliko je vremena
prolo od kada se neto dogodilo.
Grakerne hadde en form for demokrati for over to tusen r siden.
Grci su imali demokratski poredak pre vie od dve hiljade godina.
Filmen begynte for to minutter siden.
Film je poeo pre dva minuta.
De kom hit for lenge siden.
Oni su doli ovamo odavno.
Zavisne reenice sa DA i ETTER AT + pluskvamperfekat imaju, takoe, priloge u nezavisnoj
reenici sa glagolom u preteritu.
Da jeg kom hit, var det vinter.
De drog herfra etter at de hadde spist.

Kada sam ja doao ovamo, bila je zima.

Oni otili odavde kada su jeli.

Vano! Preterit se koristi za radnju koja je zavrena u prolosti!

3. Perfektum - perfekat
Perfekat pravimo pomou pomonog glagola HAR i glavnog glagola u prolom participu.
Proli particip je identian preteritu kada se preterit zavrava na ET.
Kada se preterit zavrava na E, ovo E se gubi u prolom participu:
infinitiv:
preterit:
perfekat:

vaske
vasket
har vasket

kjpe
kjpte
har kjpt

leve
levde
har levd

bo
bodde
har bodd

Perfekat od razliitih glagola je razliit i mora se uiti svaki posebno:

infinitiv:
preterit:
perfekat:

skrive
skrev
har skrevet

g
gikk
har gtt

ligge
l
har ligget

38

si
sa
har sagt

se
s
har sett

ta
tok
har tatt

Bruk av perfektum - upotreba perfekta

Perfekat esto izraava kombinaciju prolog i sadanjeg.
Mi moemo govoriti o stanju koje je poelo u prolosti i traje jo uvek u sadanjosti. Dakle,
radi se o prolom nesvrenom vremenu.
Vi har bodd her i fire r.
N har hun vrt borte i tre uker.
Vi har kjent familien Lopez i mange r.
Jeg har alltid likt g p ski.

Mi smo stanovali ovde etiri godine.

Sada je ona bila odsutna tri nedelje.
Mi smo poznavali porodicu Lopez mnogo godina.
Ja sam oduvek voleo da idem na skijanje.

Reenice daju odgovor na pitanje "Koliko dugo ovo traje?".

Mi koristimo perfekat i kada govorimo o radnji ili stanju koja je zavrena u prolosti, ali koja
ima vanost i u sadanjosti:
De har flyttet.
Oni su se odselili.

(De bor ikke her lenger.)

(Oni nisu dugo ovde iveli.)

Hun har tatt eksamen.

Ona je poloila ispit.

(s n kan hun prve finne en jobb.)

(sada ona moe probati da nae posao.)

Jeg har vrt i London mange ganger.

Bio sam u Londonu vie puta.

(Jeg kjenner byen godt.)

(Poznajem dobro grad.)

Vi har spist middag.

Mi smo ruali.

(s vi er mette n)
(pa smo sada siti)

Har du sett den nye filmen?

Da li si gledao novi film?

(eller skal vi g sammen?)

(ili emo ii zajedno?)

Mi koristimo perfekat i kada govorimo o konkretnim rezultatima neega to se dogodilo u

prolosti:
Hvem har malt dette bildet?
Det er Shakespeare som har skrevet "Romeo og Julie".
Har dere pusset opp leiligheten selv?

Ko je slikao ovu sliku?

ekspir je napisao "Romeo i Julija"

Jeste li renovirali va stan?

Ali kada govorimo o samoj radnji u prolosti koristimo preterit:

Gauguin malte mange bilder p Tahiti.
Shakespeare skrev "Romeo og Julia" i 1595.
Vi pusset opp i fjor.

Gauguin je slikao mnogo slika na Tahitiju.

ekspir je napisao "Romeo i Julija" 1595.
Mi smo renovirali stan prole godine.

Tidsbestemmelser - odreeno vreme

Zajedno sa alltid (uvek), aldri (nikad), mange ganger (mnogo puta) mi koristimo perfekat:
Jeg har aldri vrt der.
Hun har alltid jobbet hardt.
De har flyttet mange ganger.
Hvor mange ganger har dere flyttet?

Nikad nisam bio tamo.

Ona je uvek naporno radila.
Oni su se selili mnogo puta.
Koliko puta ste se vi selili?

39

Zajedno sa perfektom esto koristimo priloge za vreme koji se odnose na sadanjost:

I dag har vi gjort lite.
Jeg har vrt syk hele denne uka.
I det siste har det kommet mange nye elever.
De har arbeidet hardt i dette semesteret.
Landet har forandret seg mye i dette rhundret.

Danas smo malo radili.

Bio sam bolestan cele ove nedelje.
Na kraju je dolo mnogo novih uenika.
Oni su naporno radili u ovom semestru.
Zemlja se puno promenila u ovom veku.

Takoe, u reenicama sa SIDEN kao prilogom, koristimo perfekat:

Jeg har ventet siden klokka ni.
De har bodd her siden 1989.

ekao sam od devet sati.

iveo sam ovde od 1989.

Preteritum eller perfektum om fortid - preterit ili perfekat za prolost

Mi koristimo preterit kada je neto zavreno i kada ga vie neemo uzimati iz prolosti.
Den andre verdenskrigen sluttet i 1945.
Romerne erobret store landomrder.

Drugi svetski rat je zavren 1945.

Rimljani su osvojili veliki deo zemlje.

Perfekat koristimo kada se neto jo nije zavrilo ili kada e se posledica pojaviti u sadanjosti.
Vi har bodd her i noen r n.
Aziz har sluttet p skolen.

Mi smo iveli ovde nekoliko godina.

Aziz je zavrio kolu.

Neke dogaaje moemo izraziti i sa perfektom i sa preteritom:

Hun lrte norsk.
(for mange r siden)
Hun har lrt norsk. (hun kan det n)

Ona je uila norveki. (pre mnogo godina)

Ona je uila norveki. (moe da ui i sada)

Romerne bygde mange imponerende byggverk.

Rimljani su sagradili mnoga zadivljujua zdanja.

(p den tida)
(u to vreme)

Romerne har bygd mange imponerende byggverk.

Rimljani su sagradili mnoga zadivljujua zdanja.

(Vi kan se dem n)

(Moemo ih videti i sada)

Perfektum - perfekat
U perfekt pasivu moemo imati razliite forme:
passiv

aktiv

Brevet har blitt sendt.

Brevet er blitt sendt.
Brevet er sendt.

(Noen har sendt brevet.)

Pismo je poslato.

(Neko je poslao pismo.)

Pomoni glagol je u prezentu.

40

Pluskvamperfektum - pluskvamperfekat
U pluskvamperfektu dobijamo isto, samo to nam je pomoni glagol u preteritu:
passiv

aktiv

Brevet hadd blitt sendt.

Brevet var blitt sendt.
Bravet var sendt.

(Noen hadde sendt brevet.)

Pismo je poslato.

(Neko je poslao pismo.)

Futurum - futur
U knjievnom jeziku je uobiajeno koristiti VIL BLI + proli particip:
Skolen vil bli stengt til neste r.
Oppgavene vil bli gjennomgtt senere.

kola e biti zatvorena do idue godine.

Zadaci e biti uraeni kasnije.

Uobiajeno je, takoe upotrebiti KOMMER TIL u pasivu:

Skolen kommer til bli stengt til neste r.
kola e biti zatvorena do idue godine.
Oppgavene kommer til bli gjennomgtt senere. Zadaci e biti uraeni kasnije.
Takoe, u pasivu je vrlo uobiajeno koristiti prezent za izraavanje budunosti:
Skolen blir stengt til neste r.
Oppgavene blir gjennomgtt senere.

kola je zatvorena do idue godine.

Zadaci su uraeni kasnije.

Fortidsfuturum - proli futur

Proli futur ima pomoni glagol u preteritu:
De trodde saken ville bli avgjort p neste mte.
Oni su mislili da e sluaj biti reen na sledeem susretu.
De sa at bilen skulle bli reparert straks.
Oni su rekli da e auto biti popravljen odmah.
Mi imamo iste forme u pasivu kao i u aktivu:
prezent:

Bilen blir reparert.

Auto je popravljen.

preterit:

Bilen ble reperert i forrige uke.

Auto je popravljen prole nedelje.

perfekat:

Bilen har blitt reparert.

Auto je popravljen.

futur:

Bilen vil bli reparert senere.

Auto e biti popravljen kasnije.

41

pluskvamperfekat:

Bilen hadde blitt reparert.

Auto je popravljen.

proli futur:

Bilen ville bli reparert i lpet av uka.

Auto bi trebalo biti popravljen u toku nedelje.

Pomoni glagol BLI se menja u svim formama, ali glavni glagol u prolom participu se ne
menja.
S - passiv
Mi imamo jo jednu formu pasiva koja se gradi dodavanjem nastavka S u infinitivu aktiva.
Infinitiv sa S je obino iza glagola SKAL, KAN, M i BR:
Dette m gjres.
Bilen kan ikke repareres.
N skal huset males.
Denne teksten br leses godt.

Ovo mora da se uradi.

Auto se ne moe popraviti.
Sada e se okreiti kua.
Ovaj tekst se treba proitati dobro.

S pasiv nalazimo i u receptima i u uputstvima:

Drene stenges klokka 20.00.
Frokost serveres fra klokka 7.00.
Grnnsakene kokes i ca. 12 minutter.

Vrata se zatvaraju u 20 asova.

Doruak se servira od 7 sati.
Povre se kuva otprilike 12 minuta.

S pasiv koristimo samo u infinitivu i prezentu i te dve forme su iste:

prezent

pomoni glagol + infinitiv

Ski selges billig.

Skije se jeftino prodaju.

Huset skal selges.

Kua na prodaju.

Feilparkerte biler flyttes.

Pogreno parkirana auta se odnose.

Bilen mtte flyttes.

Auto se mora odneti.

Kjtet kokes lenge.

Meso se kuva dugo.

Vannet br kokes.
Voda treba da se kuva.

Sko repareres her.

Cipele se popravljaju ovde.

Den kunne ikke repareres.

Nije se moglo popraviti.

Det - setninger med passiv - det reenice sa pasivom

Ako aktivna reenica nema neki objekat ili radnju, moemo dobiti reenice sa DET kao
subjektom u pasivu. Mi koristimo oba pasiva sa BLI i S pasiv:
Det snakkes mye om dette, men det blir gjort lite.
Govori se mnogo o tome, ali se malo radi.
Det eksporteres mye kakao fra Ghana.
Izvozi se mnogo kakaa iz Gane.

42

Det blir produsert mer enn landet trenger.

Proizvedeno je vie nego to zemlji treba.
Andre S-verb - drugi S-glagoli
Neki glagoli se zavravaju na S, a nemaju znaenje pasiva:
synes:

Jeg synes det er kaldt.

Mislim da je hladno.

(mener)
(mislim)

lykkes:

Jeg hper vi lykkes.

Nadam se da smo sreni.

(klarer det)
(dovoljno)

finnes:

Det finnes ikke tigre i Afrika.

Ne postoje tigrovi u Africi.

(eksisterer)
(postoje)

skyldes:

Ulikken skyldes det glatte fret.

Uzrok nesree je klizav sneg.

(er p grunn av)

(je razlog)

trives:

Vi trives godt her.

Oseamo se dobro ovde.

(liker oss)
(svia nam se)

skilles:

Hun skal visst skilles.

Ona e se, svakako razvesti.

samles:

Demonstrantene samles ved ambassaden. (samler seg)

Demonstranti se okupljaju oko ambasade. (okupljaju se)

undres:

Jeg undres p hva som skal skje.

Pitam se ta e se desiti.

(undrer meg)
(pitam se)

mtes:

Vi kan mtes senere.

Moemo se sresti kasnije.

(mte hverandre)
(sresti jedan drugog)

treffes:

De treffes i morgen.
Oni se sreu sutra.

(treffer hverandre)
(susreu jedan drugog)

sees:

Nr kan vi sees?
Kada se moemo videti?

(se hverandre)
(videti jedan drugog)

snakkes:

Vi snakkes.
Mi razgovaramo.

(snakker med hverandre)

(govorimo jedan sa drugim)

(skille seg)
(razvesti se)

U ovoj poslednjoj grupi subjekat mora biti re u mnoini.

Infinitiv i prezent od S glagola su isti, a najvie se ove dve forme koriste. Neki od glagola se
koriste, meutim, u preteritu - ree u perfektu:

43

infinitiv/prezent

preterit

perfekat

synes
lykkes
hres
trives
finnes
skyldes
mtes
treffes
sees

syntes
lyktes
hrtes
trivdes
fantes
skyldes
mttes
traf(fe)s
ses

har synes
har lykkes
har trives

SYNES koristimo da izrazimo linu misao o neemu. To mora biti neto to smo, npr. oseali, ili
probali:
Jeg synes (ikke) fiskeboller er godt.
(Jeg har smakt det.)
Mislim (ne mislim) da je okruglica od ribe dobra. (Ja sam probao to.)
Jeg tror (ikke) fiskeboller er godt.
(Jeg bare gjetter.)
Mislim (ne mislim) da je okruglica od ribe dobra. (Ja samo nagaam.)
4. Hjelpeverber - pomoni glagoli
Videli smo da glagol ima dve forme koje se koriste same u reenicama:
prezent i preterit. Kada treba da izrazimo neto drugo u odnosu na ove dve forme moramo da
koristimo kombinacije pomonog glagola i prezenta ili preterit + proli particip ili infinitiv
glavnog glagola.
Pomoni glagoli se koriste u razliitim kombinacijama.
Modale verb - modelni glagoli
SKAL, VIL, M, KAN i BR zovu se modelni glagoli. Modelni glagoli govore najee o buduem
vremenu. Oni, takoe govore o tome kako je neko bio spreman na to o emu se pria.
Modelni glagoli stoje ispred glagola u infinitivu:
Hun skal slutte i jobben.
Ona e zavriti posao.

(Hun har planlagt slutte.)

(Ona je planirala da zavri.)

Hun
Ona
Hun
Ona

(Hun
(Ona
(Hun
(Ona

vil slutte i jobben.

e zavriti posao.
m slutte i jobben.
mora da zavri posao.

nsker slutte.)
eli da zavri.)
er ndt til slutte.)
je prinuena da zavri.)

Hun kan slutte i jobben.

Ona moe da zavri posao.

(Det er mulig for henne slutte.)

(Mogue je da ona zavri.)

Hun br slutte i jobben.

Ona treba da zavri posao.

(Det er best for henne slutte.)

(Najbolje za nju je da zavri.)

44

Modelni glagoli se koriste mnogo kada hoemo da zamolimo nekog da uradi neto ili nudimo
neto sami sebi:
Kan du hjelpe meg litt?
Vil du komme hit et yeblikk?
Skal vi ta flge p kino?
Skal jeg hjelpe deg med oppgavene?

Moe li mi pomoi malo?

Hoe li doi ovamo na trenutak?
Hoemo li ii u bioskop?
Hoe li da ti pomognem oko zadataka?

Najee dolazi glavni glagol iza modelnih glagola, ali mogu oni sami da sagrade glagol. Tada
oni najee stoje zajedno sa prilogom za mesto:
Jeg skal hjem. Vi skal ut.
Ja u kui. Mi emo napolje.

(har planlagt g)
(isplanirano je da se ide)

Jeg m hjem. Jeg m til byen.

Ja moram kui. Moram do grada.

(er ndt til g)

(prinudno se ide)

Jeg vil hjem. Alle vil ut.

Ja u kui. Svi e napolje.

(har lyst til dra)

(imaju elju da odu)

KAN moe stajati zajedno sa imenicom i sa imenom jezika:

Hun kan ikke leksa.
Han kan engelsk og norsk.

Ona ne zna da pie.

On zna engleski i norveki.

Modelni glagoli imaju specijalnu promenu:

infinitiv

prezent

preterit

skal
vil
kan
m
br

skulle
ville
kunne
mtte
burde

skulle
ville
kunne
mtte
burde

Preterit se koristi za prolo vreme:

Da jeg var liten, kunne jeg snakke arabisk.
Kad sam bio mali znao sam da govorim arapski.
I gr mtte vi vaske hele huset.
Jue smo morali da peremo celu kuu.
Hun kunne leksa si veldig godt.
Ona je znala da zavri svoje zadatke veoma dobro.

Preterit za sadanje vreme moe da funkcionie utivije i skromnije od prezenta:

Du burde/skulle ikke ryke s mye.
Jeg ville/skulle gjerne snakke med Hansen.

Ne bi trebao da pui tako mnogo.

Rado u razgovarati sa Hansenom.

45

Ha - imati
HA se koristi kao pomoni glagol u perfektu i pluskvamperfektu:
Jeg har vrt her lenge.
Vi hadde spist opp alle kakene. da de kom.

Bio sam ovde dugo.

Pojeli smo sve kolae, kada su oni doli.

HA moe biti jedini glagol u reenici i vezati subjekat i objekat.

Bli - biti
BLI se koristi kao pomoni glagol u pasivu:
Maten ble delagt.
Alt har blitt forandret.

Hrana se pokvarila.
Sve se izmenilo.

BLI moe biti jedini glagol. Najee vezuje subjekat i predikat.

Vre - biti
VRE se moe upotrebiti kao pomoni glagol u perfekt pasivu sa glagolom koji govori o
kretanju ili promeni:
Hun er reist.
Alle er kommet.

Ona je otputovala.
Svi su doli.

Naroito ispred BLIT se koristi ER:

Hun er blitt syk.

Ona je bila bolesna.

ER moe biti pomoni glagol u perfekt pasivu:

Hun er (blitt) oppsagt.

Ona je (bila) otputena.

Sa glagolom koji govori o neemu to traje dugo, moe se upotrebiti kao pomoni glagol u
pasiv prezentu:
Hun er godt likt av alle.

Ona je najbolja od svih.

VRE moe biti jedini glagol i vezati subjekat i predikat.

VRE govori, takoe, gde subjekat boravi:
Hun var hjemme.
De andre er p skolen.

Ona je bila kod kue.

Drugi su u koli.

46

F - dobiti
F se moe koristiti ispred infinitiva, esto sa znaenjem "smem li da", "morati", "imati
mogunost za":
Jeg fr lne ski av naboen.
Moram pozajmiti skije od komije.

(det er i orden)
(to je u redu)

Hun fikk ikke dra p ferie alene.

(fikk ikke lov)
Ona nije smela da krene na odmor sama. (nije dobila dozvolu)
Jeg fr dra n.
Moram da krenem sada.

(m/br)
(morati/trebati)

Vi fr se hva som skjer.

Moramo da vidimo ta se dogaa.

(framtida vil vise...)

(budunost e pokazati...)

F se hva du har kjpt!

Smem li da vidim ta si kupio!

(f lov)
(smeti)

F se moe upotrebiti kao pomoni glagol ispred prolog participa. Tada znai "moi da",
"uspeti da", "imati priliku da":
Fikk du bestilt billetter?
N har vi ftt solgt bilen.
I dag fikk jeg levert stilen.

Da li si mogao da rezervie karte?

Sada smo mogli da prodamo auto.
Danas sam uspeo da predam sastav.

F moe da bude jedini glagol. Tada on znai "primiti, dobiti":

Har du ftt brev?
Han fikk hjelp.

Da li si dobio pismo?
On je dobio pomo.
5. Partisipper - participi

Glagoli imaju dva participa:

a) Proli particip (perfektum partisipp) se zavrava na ET ili T (-D, -DD):
et:
t (-d, -dd):

laget, sovet, drukket, hjulpet

lest, lopt, ftt, levd, bodd

Zajedno sa pomonim glagolom obrazuje particip glagola u perfektu, pluskvamperfektu i

pasivu. Particip moe biti jedini glagol kada skratimo SOM reenicu:
De bodde i ei hytte. (som var) laget av gamle kasser.
Oni su iveli u kolibi (koja je) napravljena od starih sanduka.
Jeg bruker vanlig kjtdeig. (som er) blandet med mye krydder.
Ja koristim, obino, mleveno meso (koje je) pomeano sa mnogo zaina.
Proli particip se koristi i kao pridev:
Hun mistet den nymalte sykkelen.
Elevene var deprimert.

Ona je izgubila tek obojenu biciklu.

Uenici su bili depresivni.

47

Kada je proli particip deo glagolske forme tada ga ne menjamo. Kao pridev moe da se
menja.
b) Sadanji particip (presens partisipp) se gradi dodavanjem nastavka ENDE na infinitiv:
smilende (nasmejan), leende (nasmejan).
Sadanji particip se najvie koristi kao pridev:
Det er en fascinerende film.
Forsinkelsen var irriterende.

To je oaravajui film.
Kanjenje je bilo iritirajue.

Sadanji particip se ne moe menjati.

6. Infinitiv
Etter verb - iza glagola
Infinitiv se koristi iza modelnih glagola:
Vi skal flytte.
N m dere g.
Kan du stoppe her?

Mi emo se seliti.
Sada vi morate ii.
Moe li stati ovde?

Iza nekih drugih glagola (pleie - negovati, like - voleti, nske - eleti, orke - podnositi,
behove - morati) koristimo, takoe, infinitiv. Tada su ovi glagoli ispred infinitiva:
Jeg liker svomme.
Vi pleier lage mat selv.
Jeg orker ikke gjre mer.
Du behover ikke svare.

Ja volim da plivam.
Mi obiavamo da napravimo hranu sami.
Ja ne podnosim da radim vie.
Ne mora odgovoriti.

Iza glagola BE (zamoliti) moemo imati objekat + infinitiv:

De bad oss (om ) vente.
Jeg bad dem (om ) kjpe mat.

Oni su nas zamolili da saekamo.

Ja sam ih zamolio da kupe hranu.

Od nekog drugog glagola moemo, takoe, dobiti objekat + infinitiv:

Vi sa dem kjre av grde.
Vi hrte henne komme.

Rekli smo im da voze iz dvorita.

uli smo da ona dolazi.

Etter preposisjoner - iza predloga

Mi imamo infinitiv iza mnogih predloga. Uten izraava da neko nije neto uradio:
De gikk videre uten stoppe.
Oni su ili dalje bez zaustavljanja.

(og de stoppet ikke)

(oni se nisu zaustavljali)

I dag gikk han p ski uten falle.

(og han falt ikke)
Danas je on otiao na skijanje bez objave. (nije objavio)

48

Infinitiv ha + proli particip imamo iza ETTER i UTEN:

Etter ha sittet inne hele dagen trengte de en tur.
Posle celodnevnog odmora oni su trebali na put.
De gikk uten ha sett halve filmen.
Oni su otili na pola filma.
De gikk uten ha sett hele filmen ferdig.
Oni su otili, a da nisu odgledali film do kraja.
Ovom izrazu odgovara ETTER AT DE HADDE SITTET, UTEN AT DE HADDE SETT itd.
Izraz sa infinitivom moemo koristiti kada je isti subjekat za oba glagola.
Nameru izraavamo sa FOR + infinitiv:
De drog hjem for beske besteforeldrene.
Oni su otili kui da posete babu i dedu.
Hva skal jeg gjre for forst dette?
ta da radim da razumem ovo?
For snakke om noe annet...
Govoriti o neemu drugom...
Mnogi izrazi sa predlogom mogu se razumeti iz infinitiva:
Har du lyst til komme?
Jeg har ikke tid til g til byen i dag.
Hun hadde behov for reise bort.

Da li si eleo da doe?
Nemam vremena da idem do grada danas.
Ona je morala da putuje dalje.

7. Imperativ - zapovedni nain

Imperativ moemo napraviti od infinitiva bez nastavka E. Ako se infinitiv ne zavrava na E,
imperativ je isti kao infinitiv:
infinitiv

imperativ

lese

les

itaj

Les dette strykket hjemme.

itaj ovo kod kue.

snakke

snakk

govori

Snakk litt hyere, er du snill.

Govori malo glasnije, budi ljubazan.

kjre

kjr

vozi

Kjr forsiktig!
Vozi oprezno!

sitte

sitt

sedi

Sitt her hos meg, du!

Sedi ovde kod mene!

hilse

hils

pozdravi

Hils Olivia fra meg.

Pozdravi Oliviju od mene.

49

se

se

vidi

Se deg godt for!

Dobro se pazi!

idi

G forsiktig p isen!
Hodaj paljivo po ledu!

gi

gi

daj

Ikke gi deg!
Ne dam ti!

ta

ta

uzmi

Bare ta mer kake!

Uzmi jo kolaa!

Imperativ koristimo kada govorimo nekom direktno i kaemo da uradi neto. Kada elimo da
se neto ne uradi, obino stavimo ikke ispred imperativa, kada govorimo. U pisanju je ikke iza
imperativa:
Ikke g enn!
Nemoj jo da ide!
Kast ikke billetten fr De har passert utgangen.
Ne bacajte kartu dok ne izaete.
infinitiv
imperativ
sadanji particip
proli particip

() smile (smeiti se)

smil!
smilende
smilt

() g (ii)
g!
gende
gtt

8. Sammensatte verb - sloeni glagoli

Glagoli mogu biti sloeni. Prva re moe da pripada razliitim vrstama rei, na primer:
imenica:
pridev:

delta (uestvovati), maskinskrive (pisaa maina)

muliggjre (omoguiti), sykmelde (bolovati), dypfryse (duboko zamrznuti)

Ali, uobiajeno je glagol kombinovan sa predlogom i prilogom:

oversette, avgjre, undervise, utdanne, inneholde
prevesti, odluiti, predavati, obrazovati, sadrati
Postoji izraz koji ne vezuje sloenicu, to e rei da predlog/prilog stoji kao prikladna re iza
glagola:
ta over, sette i gang, gjre om, henge sammen, si opp
preuzeti, organizovati, raditi se o, zalepiti se, dati otkaz
Neki glagoli mogu biti nepovezani ili uvreni u sloenici sa istim znaenjem. vrsta sloena
forma je vie formalna i pismena nego nepovezana forma:
De gav ut boka.
De la ned skolen.
Hun satte fram et forslag.

De utgav boka.
De nedla skolen.
Hun framssate et forslag.

50

Izdali su knjigu.
Napustili su kolu.
Ona je iznela predlog.

U drugom sluaju znaenje moe biti izmenjeno:

De satte over maten.
Stavili su hranu gore.

De oversatte boka.
Preveli su knjigu.

Vi drog opp plantene.

Poupali smo sadnice.

De oppdrog barna strengt.

Oni vaspitavaju decu strogo.

Hun slo av radioen.

Ona je ugasila radio.

Hun avslo forslaget.

Ona je odbila predlog.

Iako se glagol nalazi u nevezanoj sloenoj reenici, particip u pasivu moe biti vrsto povezan:
De sa opp arbeiderne.
Oni su dali otkaz radnicima.

Arbeiderne ble sagt opp.

Arbeiderne ble oppsagt.

Bilen kjrte p en hund.

Auto je zgazio psa.

Hunden ble pkjrt.

Pas je zgaen.

Radnici su dobili otkaz.

Radnici su otputeni.

9. Varige og avsluttede handlinger - trajno svrene

radnje
Glagol moe u nekom sluaju izraavati radnju koja traje due ili je kratkotrajna. Bo
(stanovati), leve (iveti), vre (biti), ha (imati) su glagoli koji govore o trajanju radnje ili
stanja. Flytte (seliti), begynne (poeti), d (umirati), f (dobiti) meutim, govore o
kratkotrajnoj radnji, koja se menja iz stanja u stanje.
Ovu razliku vidimo u reenicama kao to su ove:
Hun var syk. (tilstand)
Hun ble syk. (overgang)

Ona je bila bolesna. (stanje)

Ona je bila bolesna. (prelazni period)

Hun hadde feber.

Hun fikk feber.

Ona je imala temperaturu. (stanje)

Ona je dobila temperaturu. (prelazni period)

(tilstand)
(overgang)

Ovakav glagol moe se izvesti razliito u razliitim odnosima.

Prezent glagola koji govore o kratkotrajnim radnjama koristimo esto za budue vreme:
Vi flytter i neste uke.
Jeg blir sikkert frisk i morgen.

Mi se selimo sledee nedelje.

Ja u sigurno biti zdrav sutra.

Perfekat glagola za kratkotrajne radnje govori o neemu to je zavreno u prolosti, dok oni
koji govore o stanjima koja traju jedan trenutak, takoe mogu govoriti o neemu to traje jo
uvek.
De har flyttet.
De har bodd i utlandet lenge.

Oni su se odselili.
Oni su iveli u inostranstvu dugo.

Glagoli koji govore o prelaznom periodu, mogu imati VRE kao pomoni glagol u perfekat
aktivu:

51

De er reist.
Han er flyttet.
Hun er blitt syk.

Oni su otputovali.
On se odselio.
Ona je bila bolesna.

Neki glagoli sa N govore o kratkotrajnom prelaznom periodu do novog stanja:

Helene sover.
Helene spava.

(varig)
(stalno)

Hun sovnet klokka sju.

Ona je spavala do sedam sati.

(overgang)
(prelazni period)

Drugi ovakvi glagoli su: vkne, (bli vken) - buditi se (biti budan), blekne (bli blek) pobledeti (biti bled), visne (bli vissen) - uvenuti (biti uveo), gulne (bli gul) - pouteti (biti
ut), stivne (bli stiv) - ukoiti se (biti ukoen).
Neki prilozi pokazuju da je radnja zavrena:
Han spiste opp et eple.
Hun leste ut en zykk roman.
Huset brant ned.
Jeg skal brenne opp papirene.

On je pojeo jabuku.
Ona je proitala debeo roman.
Kua je izgorela.
Ja u zapaliti papire.

Neki predlozi govore o nesvrenoj radnji:

Han spiste p et eple.
Hun leste i en tykk roman.

On je jeo jabuku.
Ona je itala debeo roman.

Zajedno sa reima za periode govori predlog P o svrenoj radnji, dok I govori o radnji koja
traje.
Hun pusset opp hybelen i ei uke.
(Hun jobbet s lenge - vi vet ikke noe om resultatet )
Ona je renovirala iznajmljenu sobu ove nedelje. (Radila je tako dugo - ne znamo nita o rezultatu)
Hun pusset opp hybelen p ei uke.
Ona je renovirala iznajmljenu sobu ove nedelje.

(Hun klarte bli ferdig i lpet av den tida.)

(Ona je uspela da bude slobodna u toku tog vremena)

Neki izrazi specijalno govore da radnje traju jedan trenutak:

De satt og smilte.
De l og leste.
Han gikk og ventet.

Oni su sedeli i smeili se.

Oni su leali i itali.
On je hodao i ekao.

De holder p pusse opp leiligheten.

Huset er i ferd med falle samen.

Oni su upravo renovirali stan.

Kua se taman ruila.

Sadanji particip glagola koji govore o stanju moe se koristiti iza glagola BLI (biti). Ovakav
izraz govori o neemu to traje:
De ble stende utenfor.
Vi nsker bli boende her.
Hun ble liggende p sykehuset i en mned.

Oni su stajali napolju.

eleli smo da ivimo ovde.
Ona je leala u bolnici mesec dana.

52

ADJEKTIV - PRIDEVI
1. Ordklassen - vrsta rei
Jeg er ikke syk, jeg er bare trtt!
Nisam bolestan, samo sam umoran!
Pridevi govore kako je neto ili neko.
Pridevi govore izmeu ostalog o:
veliini:Hun er liten.
Ona je mala.

Skolen er stor.
kola je velika.

Bten er lang.
amac je dug.

dobu: Han blir gammel.

On je star.

Er skolen ny?
Da li je kola nova?

Frukten er frisk.
Klrne hans er moderne.
Voe je svee.Njegova odea je moderna.

boji:

Han er tynn.
On je tanak.

Jakka er lyss/ mrk/ rd/ grnn/ hvit osv.

Jakna je svetla/ tamna/ crvena/ zelena/ bela itd.

kvalitetu:

Maten var god.

Boka er drlig.
Hrana je bila dobra. Knjiga je loa.

Byen er pen.
Grad je lep.

nacionalnosti: Hun er tyrkisk.

Ona je Turkinja.

Maten var norsk.

Hrana je bila norveka.

Er filmen utenlandsk?
Da li je film strani?

stanju:

Ble hun sint?

Da li je ona bila ljuta?

Han ble trtt.

On je bio umoran.

Lreren er syk.
Uitelj je bolestan.

Kada govorimo neto novo o subjektu, vezujemo pridev za subjekat uz pomo glagola
VRE(biti) ili BLI (biti). Tada je pridev predikat.
Kada pitamo, obino je glagol na prvom mestu:
Er du trtt?
Var lreren syk?
Ble hun glad?

Da li si ti umoran?
Da li je uitelj bio bolestan?
Da li je ona bila srena?

Pridevi mogu stajati ispred imenice koju opisuju. U jednini imamo, obino, neodreeni lan
ispred:
De har ei stor stue.
Det var en fin dag.
Vi kjpte et bilig bord.

Oni imaju veliku dnevnu sobu.

Bio je lep dan.
Kupili smo jeftin sto.

Moemo imati izraz bez lana:

De har kjpt ny bil.
Vi fikk god middag.
Det er pent vr.
Han er katolsk prest.

Oni su kupili novi auto.

Dobili smo dobar ruak.
Lepo je vreme.
On je katoliki pop.

53

2. Byning av adjektiv - promena prideva

Pridev se menja iza imenice koju opisuje. Forma koju nalazimo u reenicama i listama se
koristi za opisivanje rei koje su mukog i enskog roda u jednini. Kada pridev opisuje re
srednjeg roda ili mnoinu menjamo pridev.
Intetkjn - srednji rod
Kada pridev opisuje imenicu srednjeg roda, dobija, esto, nastavak T:
Huset er stort.
Stedet var fint.
Bildet er pent.
Dette er et fint sted.
Kan du kjpe et ferskt brd?

Kua je velika.
Mesto je bilo lepo.
Slika je lepa.
Ovo je fino mesto.
Moe li kupiti sve hleb?

Dupli suglasnik se svodi na na jedan ispred T:

(grnn)
(tykk)

et grnt teppe
et tykt teppe

zelen tepih
debeo tepih

Neki pridevi koji se zavravaju samoglasnikom dobijaju dva T:

(ny)
(fri)
(bl)
(gr)

et
et
et
et

nytt system
fritt land
bltt lys
grtt liv

novi sistem
slobodna zemlja
svetlo plavo
siv ivot

Uten T i intetkjnn - bez T u srednjem rodu

Pridevi koji se zavravaju na IG i E (nekad jo neki samoglasnici) ne dobijaju T u srednjem
rodu:
Huset var bilig.
Dette stedet er hyggelig.
Hun har et rotete rom.
De traff et grtende barn.
Huset er moderne.
Slipset var rosa.

Kua je bila jeftina.

Ovo mesto je prijatno.
Ona ima neurednu sobu.
Oni su sreli uplakano dete.
Kua je moderna.
Kravata je bila roza.

Mnogi pridevi koji se zavravaju na na SK ne dobijaju T u srednjem rodu. To vai za strane

rei i rei za nacionalnost:
Dette er konomisk sprsml.
Vi har et praktisk problem.
Vi s et tysk teaterstykke.
Dette flagget er tyrkisk.

Ovo je ekonomsko pitanje.

Imamo praktian problem.
Gledali smo nemaki pozorini komad.
Ova zastava je turska.

Pridevi koji se zavravaju na suglasnik T u enskom i mukom rodu ne dobijaju posebno T u

srednjem rodu. To vai, takoe, za neke prideve koji se zavravaju na D:

54

enski/muki rod

srednji rod

en kort tur
kratka tura

et kort brev
kratko pismo

ei svart jakke
crna jakna

et svart skjerf
crna marama

en interessant film
interesantan film

et interessant sted
interesantno mesto

ei fremmed dame
strankinja

et fremmed sted
strano mesto

en solid bygning
vrsta zgrada

et solid fundament
vrsta osnova

Flertal - mnoina
Pridev koji opisuje re u mnoini dobija, obino, nastavak E:
jednina:

Jeg er trtt.
Ja sam umoran.

Hun ble glad.

Ona je bila srena.

Vi har en stor hage.

Mi imamo veliki vrt.

mnoina:

Vi er trtte.
Mi smo umorni.

De ble glade.
Oni su bili zadovoljni.

De har store hager.

Oni imaju velike vrtove.

Nastavak u srednjem rodu jednine moramo staviti do nastavka u mnoini:

jednina:

Huset var hvitt.

Kua je bila bela.

Hun kjpte nytt gardin.

Ona je kupila novu zavesu.

mnoina:

Husene var hvite.

Kue su bile bele.

Hun kjpte nye gardiner.

Ona je kupila nove zavese.

Pridevi koji se zavravaju na ER, EL i EN dobijaju izmenjenu formu u mnoini:

jednina:

en diger ost, ei sulten jente, et gammelt hus

ogroman sir, gladna devojica, stara kua

mnoina:

digre oster, sultne jenter, gamle hus

ogromni sirevi, gladne devojice, stare kue

Uten forandring i flertal - bez promene u mnoini

Pridev koji se zavrava na E, ne dobija neko novo E u mnoini:
jednina:

et moderne hus, et stille barn, et de sted

moderna kua, mirno dete, pusto mesto

mnoina:

mange moderne hus, noen stille barn, noen de steder

mnogo modernih kua, nekoliko mirne dece, nekoliko pustih mesta

55

Neki pridevi koji se zavravaju na druge samoglasnike, obino ne dobijaju E u mnoini:

jednina:

en rosa panter, et bltt ye, en gr dress

roze panter, plavo oko, sivo odelo

mnoina:

noen rosa pantere, to bl yne, mange gr dresser

nekoliko roze pantera, dva plava oka, mnogo sivih odela

Ordliste - lista rei

U listi rei nalazi kako se pridevi menjaju iza nabrajanja ili kod specijalne promene:
stor adj..n.-t

stor pridev.srednji rod.nastavak -t

(n.=nytrum=intetkjnn)
To znai da je pridev pravilan, sa T u srednjem rodu i E u mnoini.
Kada je neka specijalna promena forme su sledee:
sulten adj..n.-ent.fl.-tne
(intetkjnn: sultent. flertall: sultne)
Bestemt form - odreena forma
Lreren forklarte mattestykket.
Uitelj je objanjavao zadatak iz matematike.
Den trtte lreren forklarte det vanskelige mattestykket.
Umorni uitelj je objanjavao teak zadatak iz matematike.
Uporedi ove dve reenice iznad.
Kada pridev stoji ispred imenice u odreenoj formi dobija nastavak E (forma kao u mnoini trtte).Ali nije dovoljno staviti pridev u odreenu formu. Pridev dobija i odreeni lan ispred
sebe.
Klokka er god.
Sat je dobar.

Den nye klokka er god.

Novi sat je dobar.

Lreren er grei.
Uitelj je dobar.

Den nye lreren er grei.

Novi uitelj je dobar.

Systemet er godt.
Sistem je dobar.

Det nye systemet er godt.

Novi sistem je dobar.

Kollegene er hyggelige.
Kolege su prijatne.

Den nye kollegene er hyggelige.

Nove kolege su prijatne.

Pridev koji stoji kao predikat do imenice u odreenoj formi ne dobija odreenu formu:
Huset er nytt.
Det nye huset var dyrt.

Kua je nova.
Nova kua je bila skupa.

56

Pridevi koji imaju izmenjenu formu u mnoini, imaju tu formu i u odreenoj formi:
en sulten student
gladan student

den sultne studenten

gladan student

et vakkert sted
lepo mesto

det vakre stedet

lepo mesto

Pridev ima odreenu formu iza genitiva i drugih rei za posedovanje, dok imenica stoji u
odreenoj formi:
Karims nye motorsykkel, landets konomiske situasjon, min gamle far, min kjre venn
Karimov novi motor, dravna ekonomska situacija, moj stari otac, moj dragi prijatelj
Nekada koristimo odreenu formu imenice kada imamo pridevski odreen lan ispred. To vai
za neke imenice:
Det hvite hus, Den rde plass, Den siste mohikaner
bela kua, crveno sedite, poslednji Mohikanac
Nekada se razlikuju forme. Forma sa imenicom u neodreenoj formi je vie formalna:
den norske regjering(en)
norveka vlada

den franske revolusjon(en)

francuska revolucija

U nekom sluaju koristimo forme u malo drugaijim odnosima:

det moderne maleri
moderna umetnika slika
den lille mann
mali ovek

(fenomenet)
(pojava)

(vanlige mennesker)
(obini ljudi)

det moderne maleriet

moderna umetnika slika

(konkret)
(konkretna)

den lille mannen

mali ovek

(en bestemt)
(odreeni)

Liten og annen - mali i drugi

Liten (mali) i annen (drugi) imaju specijalnu promenu i imaju jednu sopstvenu formu u
enskom rodu, kada koristimo neodreeni lan ei:
enski rod

muki rod

srednji rod

mnoina

ei lita jente
mala devojica

en liten by
mali grad

et lite land
mala zemlja

sm land
male zemlje

ei anna jente
druga devojica

en annen dag
drugi dan

et annet sted
drugo mesto

andre steder
druga mesta

den lille jenta

mala devojica

den lille byen

mali grad

den lille landet

mala zemlja

de sm landene
male zemlje

den andre jenta

druga devojica

den andre dagen

drugi dan

det andre stedet

drugo mesto

de andre stedene
druga mesta

57

NEODREENA
FORMA

ODREENA
FORMA

Mer om intetkjnnsformen - vie o formi srednjeg roda

Nekada koristimo formu srednjeg roda prideva kada on stoji kao predikat, iako subjekat nije
re srednjeg roda. To vai za opte izjave sa subjektom u neodreenoj formi:
Kaffe er godt.
Vin er dyrt.
Grnnsakker er sunt.

Kafa je dobra.
Vino je skupo.
Povre je zdravo.

To vai i kada je subjekat u infinitivu:

jogge er populrt.

Dogirati je popularno.

Ovakve reenice se mogu uvek transformisati u reenice sa DET kao subjektom:

Det er godt med kaffe.
Det er populrt jogge.

Dobra je kafa.
Popularno je dogirati.

Partisipper - participi
Proli particip koristimo esto kao pridev. Kada particip stoji iza glagola obino se ne menja:
Kyllingene var stekt. og potetene var kokt.
Pilii su bili peeni, a krompiri su bili kuvani.
Brevene var hndskrevet.
Pisma su bila napisana rukom.
Ali kada proli particip stoji ispred imenice dobija E ako je imenica u mnoini ili odreenoj
formi:
Vi fikk stekte kyllinger og kokte poteter.
Dobili smo peene pilie i kuvane krompire.
Den stekte kyllingen var veldig god.
Peeno pile je bilo veoma dobro.
Particip je esto sloen:
nyskrevet, ustekt, hndlaget
novonapisano, nepeen, runoizraen
Partisipper som ender p ET - participi koji se zavravaju na ET
Participi pravilnih glagola koji se zavravaju na ET dobijaju EDE, ETE ili A u mnoini i u
odreenoj formi:
Det var to bortkastede/bortkastete/bortkasta timer.
Bilo je duplo traenje vremena.

58

(kastet)
(izgubljeno)

Hun hengte opp det nyvaskede/nyvaskete/nyvaska gardinet.

On je okaio novoopranu zavesu.

(vasket)
(oprano)

Nepravilni glagoli na ET dobijaju promenu sa N:

De hndskrevne brevene var uleselige.
Runo napisana pisma su bila neitljiva.

(skrevet)
(napisana)

Sadanji particip se koristi kao pridev, ali se ne menja:

ei smilende jente, et smilende barn, de smilende barna
nasmejana devojica, nasmejano dete, nasmejana deca
3. Sammenlikning - poreenje
Det er like kaldt i dag som i gr.
Danas je slino hladno kao jue.
Kada pridev opisuje neto ili nekog, to moemo izraziti sa LIKE SOM:
Det er like kaldt i Canada som i Norge.
Det er like pent i Spania som i Italia.
Fransk er like vanskelig som norsk.
Anne er like flink som Martin.
Vi ble like trtte som de andre elevene.

U Kanadi je hladno kao u Norvekoj.

U paniji je lepo kao u Italiji.
Francuski je teak kao norveki.
Anne je sposobna kao Martin.
Bili smo umorni kao drugi uenici.

Onaj koji se poredi moe, takoe, biti subjekat. Tada pridev stoji u mnoini:
Anne og Martin er like flinke.
Bestemor og bestefar er like gamle.
Alle elevene var like trtte.

Anne i Martin su slino sposobni.

Baba i deda su slino stari.
Svi uenici su bili slino umorni.

Kada je neto razliito, moemo rei:

Det er ikke s kaldt i dag som i gr.
Nije tako hladno danas kao jue.
Bestemor er ikke s gammel som bestefar.Baba nije tako stara kao deda.
Per var ikke s trtt som Eva.
Per nije tako umoran kao Eva.
Pridev ima specijalne forme koje se koriste za poreenje:
Komparativ
Det var kaldere i gr enn i dag.
Det er varmere i dag enn i gr.

Bilo je hladnije jue nego danas.

Toplije je danas nego jue.

Iza komparativa imamo skoro uvek ENN (od, nego):

De har billigere mat p torget enn i butikken.
Det er varmere i Tunisia enn i Norge.
Maten er dyrere i Norge enn i India og Pakistan.

Oni imaju jeftiniju hranu na pijaci nego u prodavnici.

Er matematikk morsommere enn norsk?

Synes du norsk er lettere enn tyrkisk?

Da li je matematika zanimljivija od norvekog?

Toplije je u Tunisu nego u Norvekoj .

Hrana je skuplja u Norvekoj nego u Indiji i Pakistanu.

Misli li da je norveki laki od turskog?

59

Najvie prideva dobija nastavak ERE u komparativu, ali neki obini pridevi imaju drugu
promenu:
(god)
(dobar)

Er norsk mat bedre enn engelsk?

Da li je norveka hrana bolja od engleske?

(stor)
(veliki)

Islamabad er mye storre enn Oslo.

Islamabad je mnogo vei od Osla.

(liten)
(mali)

Norge er mindre enn Tyrkia.

Norveka je manja od Turske.

(ung)
(mlad)

Elevene er yngre enn lreren.

Uenici su mlai od uitelja.

(gammel)
(star)

Damaskus er en mye eldre by enn Bergen.

Damask je mnogo stariji grad nego Bergen.

Mi moemo graditi komparativ sa postavljanjem drugaijeg priloga ispred:

Hun er litt eldre enn meg.
Hun er mye eldre enn meg.
Hun er enda eldre enn meg.

Ona je malo starija od mene.

Ona je mnogo starija od mene.
Ona je daleko starija od mene.

Superlativ
Maten er billigst p torget.
Hrana je najjeftinija na pijaci.

(billigere enn andre steder)

(jeftinija nego na drugim mestima)

Hvilket fag er morsomst?

Koji predmet je najinteresantniji?

(morsommere enn andre fag)

(interesantniji od drugih predmeta)

Denne genseren er finest.

Ovaj demper je najfiniji.

(finere enn de andre genserne)

(finiji od drugih dempera)

Hvilke fag er vanskeligst?

Koji predmet je najtei?

(vanskeligere enn andre fag)

(tei od drugih predmeta)

Mi koristimo superlativ za najvii stepen kada ne spominjemo druge stvari koje poredimo. Mi
ne moemo staviti ENN (od, nego) iza superlativa.
Moemo pominjati to to poredimo u pitanju, kao:
Hva slags mat er best, indisk eller pakistansk?
Koja vrsta hrane je najbolja, indijska ili pakistanska?
Hvilken by er strst. Ankara eller Istanbul?
Koji grad je najvei, Ankara ili Istanbul?
Er Anna eller Anis flinkest i norsk?
Da li je Ana ili je Anis najbolji iz norvekog?
Najvie prideva dobija EST u superlativu: penest (najlepi), greiest (najbolji). Oni koji se
zavravaju na IG i SOM dobijaju samo ST: hyggeligst (najprijatniji), morsomst
(najinteresantniji).

60

Neki pridevi imaju specijalne forme:

(god)
(dobar)

Hvor er maten best?

Koja je hrana najbolja?

(ung)
(mlad)

Hvem er yngst i familien?

Ko je najmlai u porodici?

(gammel)
(star)

Hvem er eldst i familien?

Ko je najstariji u porodici?

Specijalne forme u komparativu i superlativu:

liten
(mali)
stor
(veliki)
gammel (star)
ung
(mlad)
lang
(dug)
god
(dobar)
tung
(teak)

komparativ

superlativ

mindre
strre
eldre
yngre
lengre
bedre
tyngre

minst
strst
eldst
yngst
lengst
best
tyngst

Komparativ se ne menja.
Superlativ se menja samo u odreenoj formi:
Den yngste dattera skal begynne p skolen.
Najmlaa erka e poi u kolu.
Det minste romet er mitt.
Najmanja soba je moja.
De eldste barna er tvillinger.
Najstarija deca su blizanci.
Hun bor i den strste byen i verden.
Ona ivi u najveem gradu na svetu.
De bor i det eldste huset i gata.
Oni ive u najstarijoj kui u ulici.
Han er den flinkeste gutten i klassen.
On je najbolji deak u razredu.
U neodreenoj formi je superlativ nepromenjen:
Hun er yngst.
De er yngst.

Ona je najmlaa.
Oni su najmlai.

Kod predikata moemo da biramo hoemo li da koristimo neodreenu ili odreenu formu:
Dette bildet er finest/det fineste.
Hvem er yngst/de yngste i klassen?
Eva og Peter er minst/de minste i klassen?

Ova slika je najlepa.

Ko je najmlai u razredu?
Eva i Peter su najmanji u razredu?

Nekada moe biti malih razlika u znaenju:

De er best i matematikk.
Oni su najbolji iz matematike.

(=bedre enn i de andre fagene)

(=bolji nego iz drugih predmeta)

De er de beste i matematikk.
Oni su najbolji iz matematike.

(=bedre enn de andre elevene)

(=bolji od drugih uenika)

61

Gradbyning med mer og mest - gradacija sa vie i najvie

Umesto promene uz pomo nastavaka ERE i EST moemo imati gradaciju korienjem MER
(vie) i MEST (najvie) ispred prideva. Svi participi i neki drugi pridevi imaju ovakvu gradaciju:
Denne oppgaven er mer komplisert enn de andre.
Ovaj zadatak je vie komplikovan od drugih.
Shakespeare er mer kjent enn Dickens.
ekspir je vie poznat od Dikensa.
Det er mer rotete enn det pleier vre.
Vie je prljav nego da se igrao.
Det er mest praktisk sykle p skolen.
Najpraktinije je voziti se biciklom u kolu.
Hvilken musiker er mest populr blant ungdommen?
Koja je muzika najpopularnija meu mladima?
Superlativ ima, takoe, odreenu formu:
Ibsen er den mest bermte norske forfatteren.
Dette er det mest idiotiske forslaget jeg har hrt.
De liker den mest brkete musikken.

Ibsen je najuveniji norveki knjievnik.

Ovo je najidiotskiji predlog koji sam uo.

Oni vole najbuniju muziku.

Gradbyning med mindre og minst - gradacija sa manji i najmanji

Moemo,takoe, imati gradaciju sa manji i najmanji:
Det er mindre interessant n enn fr.
Dette er den minst populre boka hans.

To je mnogo manje interesantno sada nego pre.

Ovo je njegova najmanje popularna knjiga.

4. Adjektiv brukt som substantiv - pridev u upotrebi imenice

U norvekom koristimo, esto, pridev na isti nain kao imenicu, ali iako se rei koriste kao
imenice, menjaju se kao pridevi sa E u mnoini i u odreenoj formi:
Det er mange gamle her i landet.
Mnogo je starih ovde u zemlji.

(=mange gamle mennesker)

(=mnogo starih ljudi)

Mange unge nsker fortsette p skolen.

Det er stor forskjell p rike og fatigge.
De fikk hjelp av noen arbeidslse.

Mnogi mladi ele nastaviti kolovanje.

Velika je razlika izmeu bogatih i siromanih.
Oni su dobili pomo od nekih nezaposlenih.

U odreenoj formi moramo upotrebiti pridev sa odreenim lanom:

De unge hadde store problemer.
Mladi su imali velike probleme.

(de unge meneskene)

(mladi ljudi)

62

De fatigge gjorde opprr.

Siromani su se bunili.
Hun syntes at de rike kunne betale mer skatt.
Ona misli da su bogati mogli da plate vei porez.
Participi se mogu koristiti na isti nain:
De oppsagte ble rasende.
Otputeni su bili besni.

(de som var blitt oppsagt)

(oni koji su bili otputeni)

Ingen adgang for gende p motorveien. (de som gr)

Niko nema pravo da ide po autoputu.
(oni koji idu)
5. Oversikt over adjektivbyningen - pregled promene prideva
Pridev menjamo u rodu, broju odluci i gradaciji:

rod

broj

enski

muki

srednji

mnoina

ei pen veske
lepa tana
ei tynn jente
tanka devojica
ei ny klokke
nov sat
ei tysk jente
Nemica
ei diger dr
velika vrata
ei de gate
pusta ulica
ei lita jente
mala devojica

en pen by
lep grad
en tynn gutt
tanak deak
en ny sko
nove cipele
en tysk film
nemaki film
en digre bil
veliki auto
en de vei
pust put
en liten sti
mala staza

et pent sted
lepo mesto
et tynt barn
tanko dete
et nytt hus
nova kua
et tysk flagg
nemaka zastava
et digert fjell
velika planina
et de sted
pusto mesto
et lite hus
mala kua

pene steder
lepa mesta
tynne barn
tanka deca
nye hus
nove kue
tyske filmer
nemaki filmovi
digre biler
veliki automobili
de steder
pusta mesta
sm barn
mala deca

Odluka
den
det
de

pene

jenta
stedet
guttene

lepa devojica
lepo mesto
lepi deaci

Komparativ i superlativ:
Den nye leiligheten er penere enn den gamle.
Den nye leiligheten er penest.
Den nye leiligheten er den peneste jeg har hatt.

63

Novi stan je lepi od starog.

Novi stan je najlepi.
Novi stan je najlepi od onih koje sam imao.

6. Ord for mengder - rei za masu

Mi koristimo drugaije rei kada govorimo koliko je neega to se moe meriti i kada govorimo
o neemu to se ne moe meriti.
brojive

nebrojive

Vi har mange venner.

Vi har mye mat.
Mi imamo mnogo prijatelja.
Mi imamo mnogo hrane.
Vi har noen venner.
Mi imamo nekoliko prijatelja.

Vi har noe mat.

Mi imamo neto hrane.

Vi har noen f venner.

Mi imamo neto malo prijatelja.

Vi har litt mat.

Mi imamo neto malo hrane.

Vi har f venner.
Mi imamo malo prijatelja.

Vi har lite mat.

Mi imamo malo hrane.

Vi har ikke noen venner.

Mi nemamo nijednog prijatelja.

Vi har ikke noe mat.

Mi nemamo hranu.

Kada govorimo o masi imenica koje se zovu brojive stvari (stolica, devojica, knjige) moemo
upotrebiti:
mange - noen - noen f - f - ikke noen
mnogo - nekoliko - neto malo - malo - nijedan
Kada govorimo o masi nekog materijala, mase apstraktnih materijala ne mogu imati mnoinu
(hrana, kafa, ljubav), tada moemo upotrebiti:
mye - noe - litt - lite - ikke noe
mnogo - neto - neto malo - malo - nita
Vano! Imenice stoje u neodreenoj formi:
mnoina:

noen/mange/f
nekoliko/mnogo/malo

venner
prijatelja

nebrojive:

noe/mye/lite
neto/mnogo/malo

lje
ulja

Noen - nekoliko, neki

NOEN stoji obino do imenice u mnoini kao na primerima iznad. Ali, u odrinim i upitnim
reenicama moe, takoe, stajati ispred rei u ensko/mukom rodu u jednini.
Noe - neto, nekakav
NOE stoji, obino, do neega to se ne moe brojati, kao u primerima iznad. Ali, u odrinim i
upitnim reenicama moe stajati ispred rei srednjeg roda u jednini - iako je to re koja moe
imati mnoinu:

64

noen

noe

odrine reenice:

Vi har ikke noen bil.

Nemamo nijedan auto.

Det er ikke noe problem.

To nije neki problem.

upitne reenice:

Er det noen kiosk her?

Da li je neki kiosk ovde?

Er det noe turistkontor her?

Da li je neka turistika agencija ovde?

NOEN F (neto malo) i LITT (neto malo) znai deo, a to je vie od F (malo) i LITE (malo).
Tellelig eller ikke tellelig? - brojivo ili nebrojivo?
Neke imenice moemo uzeti kao brojive i kao nebrojive:
Vi trenger mange/mye penger.
Det er mange/mye mennesker utenfor.

Nama treba mnogo para.

Mnogo je ljudi napolju.

U nekim odnosima je samo jedna varijanta prirodna:

Vi dyrker mye grnnsaker.
Mi gajimo mnogo povra.

(stre mengder)
(iroke mase)

Vi dyrker mange grnnsaker.

Mi gajimo mnogo povra.

(mange arter)
(mnogo vrsta)

Alle - svi, svaki

ALLE (svi, svaki) je mnoina i obuhvata vie od dva neega. Imenice iza ALLE mogu stajati u
neodreenoj formi kada je znaenje uopteno, a u odreenoj formi kada slualac zna o emu
govorimo:
Alle mennesker br ha samme rettigheter.
Alle bilettene er utsolgt.

Svi ljudi trebaju imati ista prava.

Sve karte su rasprodate.

ALLE se koristi mnogo bez imenice iza:

Alle var enige.
Alle hadde det gy.
Jeg kjenner alle her.

Svi su bili saglasni.

Sve je bilo zabavno.
Ja poznajem sve ovde.

Begge - oba
BEGGE koristimo kada govorimo o dve odreene linosti ili stvari:
Begge barna vre er syke.
De har solgt begge bilene sine.

Oboje nae dece je bolesno.

Oni su prodali oba svoja auta.

65

Begge to/ begge deler - oba/obadva

Kada BEGGE stoji samo, bez imenice iza, dodajemo esto drugu re. Kada govorimo o dve
odreene linosti ili stvari, koristimo BEGGE TO:
Kommer Kim eller Leo?
Dolazi li Kim ili Leo?

De kommer begge to.

Dolaze oboje.

Kjpte du den lille eller den stre lampa?

Da li si kupio onu malu ili onu veliku lampu?

Jeg kjpte begge (to).

Kupio sam obe.

Kada je znaenje vie uopteno koristimo BEGGE DELER:

Vil du ha melk eller kaffe til frokost?
Da li eli mleko ili kafu za doruak?

Jeg vil gjerne ha begge deler.

Ja bih, rado, oba.

Snakker Kim thai eller engelsk?

Da li govori Kim tajlandski ili engleski?

Begge deler, tror jeg.

Oba, mislim.

Ingen - niko, nikakav

Umesto IKKE NOEN moemo, esto, upotrebiti INGEN.
Kada IKKE i NOEN stoje zajedno u reenici mogu "sklopiti" INGEN. To je naroito uobiajeno sa
subjektom:
Ingen problemer er for sm for oss.
Nikakvi problemi nisu veliki za nas.
Moemo, takoe, dobiti INGEN kao objekat kada je glagol jedna re:
Vi har ingen problemer.
Mi nemamo nikakvih problema.

(eller ikke noen)

Hun kjenner ingen nordmenn.

Ona ne poznaje nijednog Norveanina.

(eller ikke noen)

Kada dolazi neto izmeu IKKE i NOEN, ne moemo upotrebiti INGEN:

Vi skal ikke ha noen gjester i denne uka.
Jeg snakket ikke med noen.

Mi neemo imati nijednog gosta ove nedelje.

Nisam govorio nisakim.

U zavisnim reenicama moemo imati INGEN samo kao subjekat:

Siden ingen av elevene var ferdige, fikk de ekstra tid.
Poto niko od uenika nije zavrio, dobili su dodatno vreme.
Siden de ikke kjente noen av elevene, var de litt usikre.
Poto nisu poznavali nijednog uenika, bili su malo nesigurni.

66

Imenica stoji esto u mnoini iza INGEN:

Mtte du ingen mennesker?
De har ingen venner.

Da nisi sreo neke ljude?

Oni nemaju nijednog prijatelja.

To isto vai za prideve:

Ingen ble sure.
Ingen var syke.

Niko nije bio ljut.

Niko nije bio bolestan.

Ingenting - nita
IKKE i NOE mogu sklopiti INGENTING kada stoje zajedno u reenicama:
Ingenting virker som det skal.
Nita ne izgleda kao to treba.

(eller ikke noe)

Jeg tjente ingenting.

Nisam zaradio nita.

(eller ikke noe)

Hun skjnte ingenting.

Ona nije razumela nita.

(eller ikke noe)

Kada dolaze druge rei izmeu IKKE i NOE mi ne moemo koristiti INGENTING. INGENTING ne
moe stajati ispred imenice:
Jeg har ikke tjent noe.
Hun tenker ikke p noe.
Hun sier at hun ikke tjener noe.
Vi trenger ikke noe mat.

Nisam zaradio nita.

Ona ne misli ninata.
Ona kae da ne zarauje nita.
Nama ne treba hrana.

Vano! Obino se izostavljaju rei kao mennesker (ljudi), folk (narod), ting (stvar) i slino iza
alle (svi), mange (mnogo), noen f (neto malo) i ingen (nita):
Mange synes jogging er kjedelig.
Er det noen her?
Jeg kan ikke se noe.
Jeg kjenner ingen her.

Mnogi misle da je doging dosadan.

Da li je neko ovde?
Ne mogu da vidim nita.
Ne poznajem nikoga ovde.

Mi, esto, imamo DET reenicu kada ove rei stoje same kao subjekat:
Det er mange som synes jogging er kjedelig.
Mnogi misle da je doging dosadan.
Det var noen som gikk hjem fr forestillingen var slutt.
Neki su ili kui pre nego to je predstava bila zavrena.
Det var ingenting som virket som det skulle.
Nita nije izgledalo kao to treba.
Vano! Kada govorimo o delu odreene mase koristimo AV. Iza AV dobijamo odreenu formu:
Jeg kjenner noen av elevene.
Jeg har lest mange av bkene.
De spiste litt av maten.

Ja poznajem neke uenike.

itao sam mnoge knjige.
Oni su jeli malo hrane.

67

Vi skjnte ikke mye av forklaringen.

Ingen av lreren kunne svare.

Mi nismo razumeli mnoga objanjenja.

Niko od uitelja nije mogao da odgovori.

Iza ALLE nemamo AV, samo odreenu formu:

Alle studentene klarte seg bra.
Vi har gjort alle oppgavene.

Svi studenti su se dobro snali.

Mi smo radili sve zadatke.

Sammenlikning - poreenje
Neke rei iznad mogu da se menjaju u komparativu i superlativu kao drugi pridevi:

mange (mnogo)
mye (mnogo)
lite
(malo)
f
(malo)

komparativ

superlativ

flere
mer
mindre
frre

flest
mest
minst
frest

Nordmenn spiser mindre ris enn japanere.

De spiser mer poteter enn italianerne.

Norveani jedu manje riu od Japanaca.

Oni jedu vie krompira od Italijana.

Det burde vre fre elever i klassen.

Trebalo je da bude manje uenika u razredu.

(enn det er n)
(nego to je sada)

Vi burde vre f flere oppgaver hjemme.

Trebali smo dobiti vie domaih zadataka.

(enn vi fr n)
(nego to dobijamo sada)

Moemo, takoe, dobiti odreenu formu:

De fleste elevene liker seg godt.
Najvie uenika izgleda dobro.
Det meste av undervisningen er bra.
Najvei deo nastave je dobar.
Er elevene i klassen greie?
Da li su uenici u razredu dobri?

Ja, jeg liker de fleste.

Da, najvei broj.

Kan du snakke arabisk n?

Zna li govoriti arapski sada?

Nei, jeg har glemt det meste.

Ne, zaboravio sam najvei deo.

All, hver, hel - ceo, svaki, itav (ceo)

ALL koristimo za nebrojive, a HVER i HEL za brojive stvari.
Ove rei se menjaju u srednjem rodu sve, a takoe se menjaju i u odreenoj formi (bez
odreenog lana!):

68

enski rod, muki rod

srednji rod

all/alt
De spiste opp all maten.
Oni su pojeli svu hranu.

De har gjort alt arbeidet.

Oni su radili sve poslove.

Drakk de opp all vinen?

Da li su oni popili svo vino?

Vi har spist opp alt kjtet.

Mi smo pojeli svo meso.

hver/hvert
Det regnet hver dag.
Pada kia svaki dan.

Vi har flyttet hvert r.

Mi smo se selili svake godine.

hel/helt/hele
Vi ventet en hel dag.
ekali smo celi dan.

Vi ventet et helt r.
ekali smo cele godine.

Vi ventet hele dagen.

ekali smo celi dan.

Vi ventet hele ret.

ekali smo cele godine.

HVER u jednini specijalno koristimo zajedno sa reima za vreme: hver uke (svake nedelje),
hvert semester (svakog semestra).
Dok za mnoinu koristimo najvie ALLE: alle steder (sva mesta), alle menesker (svi ljudi).
7. Tall - broj
Gruntallene - osnovni brojevi
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9

null
en/ei/ett
to
tre
fire
fem
seks
sju
tte
ni

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19

ti
elleve
tolv
tretten
fjorten
femten
seksten
sytten
atten
nitten

20
21
22
30
40
50
60
70
80
90

tjue
tjueen
tjueto
tretti
frti
femti
seksti
sytti
tti
nitti

100 hundre
101 hundre og en
102 hundre og to
200 to hundre
221 to hundre og tjueen
1000 tusen
5000 fem tusen
5200 fem tusen to hundre
1000 000 en million
1000 000 000 en milliard

Tallene mellom 20 og 100 - brojevi izmeu 20 i 100

Jedinice se zovu od prve prema kraju:
55 femtifem, 68 sekstitte
Imenice stoje u mnoini iza brojeva preko jedan: fem elever (pet uenika), tjue plasser
(dvadeset mesta), femti kroner (pedeset kruna).

69

Gammel tellemte - stari nain brojanja

Ranije se brojalo od pozadi prema napred: 55 femogfemti, 68 tteogseksti
Kada se od zadnjeg ilo prema prvom imali smo OG izmeu.
Neki brojevi su imali drugu formu: 7 syv, 20 tyve, 30 tredve, 40 frr.
Mnogi koriste jo uvek stari nain, pa je vano razumeti te brojeve, takoe.
Tallene over hundre - brojevi preko sto
Sto nema zavretak u mnoini: 500 fem hundre, 800 tte hundre.
Kada imamo desetice i jedinice iza sto, koristimo OG: 550 fem hundre og femti,
805 tte hundre og fem.
Hiljadu se ne menja u mnoini, ali milion i milijarda dobijaju ER u mnoini:
5000 fem tusen
5000 000 fem millioner
5000 000 000 fem milliarder
Bruk av tall - upotreba brojeva
Cene kaemo kao: 7,50 sju femti (sedam pedeset), 19,90 nitten nitti (devetnaest devedeset).
Ili moemo da kaemo "sju kroner og femti re" (sedam kruna i pedeset ra), nitten kroner og
nitti re (devetnaest kruna i devedeset ra).
Brojeve za godine kaemo, obino, kao: 1789 sytten ttini (sedamnaest osamdesetdevet),
1995 nitten nittifem (devetnaest devedesetpet), 1066 tusen og sekstiseks (hiljadu i
ezdesetest), 2003 to tusen og tre (dve hiljade i tri).
U adresama stoji broj iza imena ulice: Storgata 21, Elvegata 30.
Ordenstallene - redni brojevi
0.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

nulte
frste
andre
tredje
fjerde
femte
sjette
sjuende
ttende
niende

10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.

tiende
ellevte
tolvte
trettende
fjortende
femtende
sekstende
syttende
attende
nittende

20. tjuende
21. tjuefrste
22. tjueandre
27. tjuesjuende
30. trettiende
31. trettifrste
39. trettiniende
100. hundrede
100. tusende

Najvie rednih brojeva je slino osnovnim brojevima sa nastavkom ENDE. Oni su graeni malo
drugaije kao to je istaknuto iznad.

70

Mi koristimo redne brojeve da kaemo brojeve u nizu: datume, razred, sprat itd:
De bor i fjerde etasje.
Dattera gr i frste klasse.
Det er femte gang jeg gr p ski.
Hun er fdt sjette juli.

Oni ive na etvrtom spratu.

erka ide u prvi razred.
Peti put idem na skijanje.
Ona je roena estog jula.

Redne brojeve piemo sa takom iza kada koristimo cifre:

De feiret 17. mai.
Oni su slavili 17. maj.
Hun har begynt i 9. klasse. Ona je krenula u 9. razred.
Datume moemo pisati kao:
17.05.1814 syttende i femte..., 21.12.1992 tjuefrste i tolvte...
Brk - razlomak
Razlomak koristimo za osnovne brojeve, za brojilac i imenilac:
1/4 = en firedel
1/5 = en femdel
3/4 = tre firedeler
9/10 = ni tideler

(etvrtina)
(petina)
(tri etvrtine)
(devet desetina)

Moemo, takoe, upotrebiti redni broj u imeniocu:

1/4
1/5
3/4
9/10

=
=
=
=

en fjerdedel
en femtedel
tre fjerdedeler
ni tiendedeler

(etvrti deo)
(peti deo)
(tri etvrta dela)
(devet desetih delova)

Postoji i specijalan nain da se vidi razlomak:

1/1
1/2
1/4

= en hel.
= en halv, et halv
= en kvart

(jedan ceo)
(jedna polovina)
(jedna etvrtina)

71

PRONOMEN - ZAMENICE
1. Ordklassen - vrsta rei
Han liker henne!

On se njoj svia!

Zamenica znai "umesto imenice" i zamenice stoje umesto vlastitih ili zajednikih imenica, da
ne bismo morali ponavljati imenice svaki put kada govorimo o nekome ili neemu.

Personer - lica

1. lice
2. lice
3. lice

jednina

mnoina

jeg
du
hun
han

vi
dere
de

(ja)
(ti)
(ona)
(on)

(mi)
(vi)
(oni)

HUN (ona) koristimo za lica enskog roda:

Den beste vennina mi heter Maria.
Moja najbolja prijateljica se zove Marija.

Hun bor i nabohuset.

Ona ivi u susednoj kui.

HAN (on) koristimo za lica mukog roda:

Broren min heter Ahmet.
Moj brat se zove Ahmet.

Han jobber i postverket.

On radi u potanskoj slubi.

De (oni) koristimo za mnoinu:

Hvor er elevene?
Gde su uenici?

De er i klasserommet.
Oni su u uionici.

VI (mi) koristimo za ja+ona/on/oni:

Vi (familien min og jeg) kommer fra Latin-Amerika.
Mi (moja porodica i ja) smo iz Latinske Amerike.
VI (mi) koristimo i za ja+ti/vi:
Skal vi (du/dere+jeg) sitte her?
Hoemo li mi (ti/vi+ja) sesti ovde?

72

Ting, steder og dyr - stvari, mesta i ivotinje

jednina

mnoina

den (onaj)
det (to)

de (oni)

DEN (onaj, taj) koristimo za imenice koje su enskog ili mukog roda (ali nisu rei za ljude):
Hvor er veska mi?
Gde mi je tana?

Den er her.
Ona je ovde.

Hvor er katten din?

Gde je tvoja maka?

Den er ute.
Ona je napolju.

Hvordan er byen?
Kakav je grad?

Den er ganske koselig.

On je ba prijatan.

Nr gr trikken?
Kada ide tramvaj?

Den gr hvert kvarter.

On ide svakih 15 minuta.

Det (to) koristimo za imenice srednjeg roda:

Hvordan er huset?
Kakva je kua?

Det er gammelt.
Ona je stara.

Hvor ligger Danmark? (et land)

Gde se nalazi Danska? (drava)

Det ligger sr for Norge.

Ona se nalazi juno od Norveke.

Liker du stedet du bor p?

Da li ti se svia mesto gde ivi?

Det er ikke s verst.

Nije tako loe.

DE (oni) koristimo uvek kada je vie neega ili nekoga:

Hvor er bkene?
Gde su knjige?

De er her.
One su ovde.

Vano! Pravi se razlika izmeu izgovora i pisanja.

DET se izgovara "DE".
DE se izgovara "DI".
I druge zamenice se izgovaraju i piu drugaije i one se mogu razlikovati veoma mnogo u
razliitim dijalektima.
DET se koristi i za dete i za oveka. Zato, takoe, moemo upotrebiti DET kada govorimo o
licima. Ali, kada znamo da je ovek mukog ili enskog roda koristimo HAN (on)/HUN (ona)
umesto DET:
Hvor gammelt er barnet?
Koliko je staro dete?

Hun/han/det er fem r.
Ona/on/ono ima pet godina.

Nekada koristimo HUN i HAN za ivotinje kada imamo lini odnos sa njima:
Har du sett hunden min?
Da li si video mog psa?

Er den/hun/han ikke pen?

Nije li onaj/ona/on lepi?

73

Zamenice koje su subjekat, ponavljamo specijalno u usmenom govoru:

Naboen min, han er grei, han!
Den var fin, den!

Moj komija, on je dobar!

To je bilo fino!

Mer om DET - vie o DET

DET moe odbiti re u neodreenoj formi i (deo) reenice:
Kan jeg lne en varm genser?
Mogu li da pozajmim topao demper?

Det har jeg dessverre ikke.

Ja ga, naalost, nemam.

Jeg trenger noen kasseter.

Trebaju mi neke kasete.

Det kan du lne av meg.

Moe ih pozajmiti od mene.

Jeg kan ikke lage vafler.

Ne mogu da napravim vafel kolae.

Det kan jeg lre deg.

To te ja mogu nauiti.

Mi koristimo DET i kada DET ne upuuje na druge rei:

Det kommer noen gjester om en time.

Dolazi nekoliko gostiju za sat.

2. Objektsform - objektivna forma

Zamenice se najee menjaju i imaju drugu formu kada nisu subjekat u reenici. Ovu formu
zovemo objektivna forma:
Jeg liker henne.
Har du snakket med henne?
Jeg gav henne ei bok.
Skal jeg hjelpe deg?
Lreren snakket om deg.
Hvem har sendt deg disse pakkene?

Ja se sviam njoj.
Da li si razgovarao sa njom?
Ja sam joj dao knjigu.
Trebam li da ti pomognem?
Uitelj je govorio o tebi.
Ko ti je poslao ove pakete?

jednina

mnoina

subjektivna forma

objektivna forma

subjektivna forma

objektivna forma

jeg
du
hun
han
den
det

meg
deg
henne
ham
den
det

vi
dere
de

oss
dere
dem

(ja)
(ti)
(ona)
(on)
(onaj,taj)
(to)

(mene,meni)
(tebe,tebi)
(nju,njoj)
(njega,njemu)
(onome,tome)
(tome)

(mi)
(vi)
(oni)

(nas,nama)
(vas,vama)
(njih,njima)

Vidimo da je objektivna forma ista za DEN, DET i DERE.

Kada objekat stoji do pojedinanog glagola, onda on dolazi ispred reeninih priloga:
Vi s dem ikke.
Jeg kjenner ham ikke.

Nismo ih videli.
Ja ga ne poznajem.

74

3. Refleksivt pronomen - povratna zamenica

Kada je i subjekat i objekat isto lice, kaemo da je objekat povratni, odbija subjekat.
U treem licu jednine i mnoine imamo povratnu zamenicu SEG.
Hun pynter henne.
Hun pynter seg.

Ona doteruje nju.

Ona doteruje sebe.

obian objekat

povratni objekat

Hun har pyntet meg.

Ona me je doterala.

Jeg har pyntet meg.

Ja sam se doterao.

Har hun pyntet deg?

Da li te je ona doterala?

Har du pyntet deg?

Da li si se doterao?

Hun har pyntet henne.

Ona je doterala nju.

Jenta har pyntet seg.

Devojica se doterala.

Hun har pyntet ham.

Ona ga je doterala.

Gutten har pyntet seg.

Deak se doterao.

Hun har pyntet oss.

Ona nas je doterala.

Vi har pyntet oss.

Mi smo se doterali.

Har hun pyntet dere?

Da li vas je ona doterala?

Har dere pyntet dere?

Da li ste se doterali?

Hun har pyntet dem.

Ona ih je doterala.

De har pyntet seg.

Oni su se doterali.

(jedna doteruje drugu)

(jedna doteruje samu sebe)

SEG koristimo i kada subjekat nisu ljudi:

Det ordner seg nok.
Det fr klare seg.

Ove rei su dovoljne same sebi.

Dovoljno je.

Refleksive verb - povratni glagoli

Imamo mnogo glagola sa povratnom zamenicom koji obrazuju obrazuju izraze.
U infinitivu se navode povratni glagoli u treem licu - uvek sa SEG kao objektom:
like seg (sviati se), glede seg (radovati se), grue seg (plaiti se), kjede seg (dosaivati
se), skynde seg (uriti se), forte seg (uriti se), konsentrere seg (skoncentrisati se),
foreta seg noe (raditi se neto), oppfre seg (ponaati se).
Jeg kjeder meg.
Kjeder du deg?
Hun kjeder seg.
Han kjeder seg.
Vi kjeder oss.
Kjeder dere dere?

Dosaujem se.
Da li se dosauje?
Ona se dosauje.
On se dosauje.
Mi se dosaujemo.
Da li se dosaujete?

75

De kjeder seg.

Oni se dosauju.

Jeg liker meg p landet.

Liker du deg her?
Liker hun seg der?
Liker han seg i Paris?
Vi liker oss p skolen.
Liker dere dere her?
Liker de seg i det nye huset?

Svia mi se na selu.
Da li ti se svia ovde?
Da li joj se svia tamo?
Da li mu se svia u Parizu?
Svia nam se u koli.
Da li vam se svia ovde?
Da li im se svia u novoj kui?

4. Eiendomspronomen - prisvojna zamenica

Zamenica ima posebne forme koje pokazuju da se neto poseduje ili neko neto ima:
Hennes, hans, deres - njen, njegov, va-njihov
Er det Don og Lilly som eier denne bagasjen?
Da li Donu i Lili pripada ovaj prtljag?

Ja, den er deres.

Da, on je njihov.

Ryggsekken er hans (=Dons) og kofferten er hennes (Lillys).

Ranac je njegov (=Donov), a kofer je njen (Lilin).
Kada
Kada
Kada
Kada

ona ima neto, to je njeno.

on ima neto, to je njegovo.
vi imate neto, to je vae.
oni imaju neto, to je njihovo.

HENNES
HANS
DERES
DERES

(njeno)
(njegovo)
(vae)
(njihovo)

Prisvojne zamenice mogu stajati do imenice na isti nain kao pridev. One stoje iza imenice koja
je odreena.
Skal du beske Anne og familien hennes?
Hoe li posetiti Anu i njenu porodicu?
Jeg mtte Robert og barna hans.
Sreo sam Roberta i njegovu decu.
Kan jeg f hre svarene deres?
Mogu li uti vae odgovore?
Vi m snakke med Kim og Linn eller lreren deres.
Moramo govoriti sa Kimom i Lin ili sa njihovim uiteljom.
Min, din, vr - moj, tvoj, na
Neke prisvojne zamenice se menjaju u odnosu na imenicu:
Ko prisvaja:

(ja) (ti) (mi)

Denne boka er
Ova knjiga je

mi/di/vr
moja/tvoja/naa

enski rod

76

Denne bilen er ikke

Ovaj auto nije

min/din/vr
moj/tvoj/na

muki rod

Dette skjemaet er
Ova ema je

mitt/ditt/vrt
moja/tvoja/naa

srednji rod

Er disse bkene
Da li su ove knjige

mine/dine/vre?
moje/tvoje/nae?

mnoina

Promena je ista kada rei stoje zajedno sa imenicom:

Hvor er
Gde je

klokka mi?
moj sat?

kona di?
tvoja ena?

boka vr?
naa knjiga?

enski rod

Der str
Tamo stoji

bilen min
moj auto

koppen din
tvoja oljica

bilen vr
na auto

muki rod

Der er
Tamo je

huset mitt
moja kua

glasset ditt
tvoja aa

huset vrt
naa kua

srednji rod

Hvor er
Gde su

skoene mine bkene dine

moje cipele tvoje knjige

pengene vre
naa pare

mnoina

Hunkjnn - enski rod

Ako izaberemo odreenu formu sa A, koristimo MI i DI:
Den boka er mi!
Nr skal du beske tanta di?

Ova knjiga je moja!

Kada e posetiti tvoju tetku?

Ako izaberemo odreenu formu sa EN, koristimo MIN i DIN:

Den boken er min!
Nr skal du beske tanten din?

Ova knjiga je moja!

Kada e posetiti tvoju tetku?

Refleksiv eieform - povratna prisvojna forma

Mi imamo posebnu povratnu formu u treem licu:
Jeg har mistet boka mi.
Hvor har du boka di?
Hun har mistet boka si.
Han finner ikke boka si.
Vi har glemt boka vr.
Har dere ikke boka deres?
De har ikke boka si.

Izgubio sam moju knjigu.

Gde ti je knjiga?
Ona je izgubila svoju knjigu.
On nije naao svoju knjigu.
Mi smo zaboravili nau knjigu.
Da nemate knjigu?
Oni nemaju svoju knjigu.

Povratna forma se menja iza imenice do koje stoji:

Hun/han/de har solgt

hytta si
bilen sin
huset sitt
smykkene sine

77

Ona/on/oni su prodali

svoju vikendicu
svoj auto
svoju kuu
svoje nakite

Vano! SI, SIN, SITT i SINE se koristi kada je subjekat u treem licu (ona, on, oni) i ima ili
prisvaja ono o emu se govori u drugom delu reenice.
Maria savner familien sin.
Hun snakker mye om familien sin.

Marija ezne za svojom porodicom.

Ona mnogo govori o svojoj porodici.

Vidi razliku:
Maria fikk brev fra vennen sin.
Marija je dobila pismo od svog prijatelja.

(Marias venn)
(Marijin prijatelj)

Maria fikk brev fra vennen hennes.

Marija je dobila pismo od njenog prijatelja.

(en annen jentes venn)

(prijatelja druge devojke)

SI, SIN, SITT i SINE ne mogu da budu subjekat:

Maria og familien hennes bor langt borte.
Marija i njena porodica stanuju dugo tamo.
Hun og mannen hennes har flyttet.
Ona i njen mu su se odselili.
Subjekat i SI, SIN, SITT i SINE moraju biti u istoj reenici. Zavisna reenica ga ima u svojoj
reenici:
Hun fortalte meg at hun savner familien sin.
Ona mi je rekla da se uelela svoje porodice.
Jeg hrte at hun hadde ftt brev fra familien sin.
uo sam da je ona dobila pismo od svoje porodice.
Hun sa at jeg mtte beske familien hennes.
Ona je rekla da ja moram da posetim njenu porodicu.
Hun fortalte at familien hennes kanskje kommer hit p ferie.
Ona je rekla da njena porodica, moda, dolazi ovamo na odmor.
Vano! Pazi da imenica koja stoji ispred prisvojnih zamenica uvek stoji u odreenoj formi:
vennene mine (moji prijatelji), boka di (tvoja knjiga), huset sitt (tvoja kua) itd.
Foranstilt pronomen - prisvojna zamenica smetena ispred
Moemo staviti zamenicu ispred imenice kojoj pripada. To je naroito uobiajeno kada
stavljamo teite na zamenicu:
Det var hennes forslag. ikke mitt.
Er dette din avis?

To je bio njen predlog, nije moj.

Da li su ovo tvoje novine?

78

U manje formalnom, pisanom jeziku je sasvim normalno da je prisvojna zamenica ispred:

Vre ressurser kan utnyttes bedre.
Hans forslag er alltid interessante.

Vai resursi se mogu iskoristiti bolje.

Njegov predlog je uvek interesantan.

Sa imenima lanova porodice je uobiajenije da prisvojne zamenice budu ispred, nego to je to

sa drugim imenicama:
Mine foreldre bor i Nord-Afrika.
Min mann har ftt ny jobb.

Moji roditelji ive u Severnoj Africi.

Moj mu je dobio novi posao.

Zajedno sa EGEN (sopstven, vlastit) mora da stoji zamenica ispred. Pazi, EGEN se menja iza
imenice:
Jeg lager min egen mat p rommet.
Du fr fjerne ditt eget rot!
Hun ville bruke sine egne penger.

Ja pravim svoju sopstvenu hranu u sobi.

To odstranjuje svoj vlastiti koren!
Ona je trebala upotrebiti svoj sopstveni novac.

EGEN pojaava prisvojnu zamenicu i podvlai da neto samo pripada ili se tie subjekta.
Vano! Kada zamenica stoji ispred, re koja dolazi iza je u neodreenoj formi.
Oversikt over eiendomspronomen - pregled prisvojnih zamenica
Prisvojne zamenice stoje same iza imenice ili ispred zamenice:

klokka
bilen
huset
vennene

ja

ti

mi
min
mitt
mine

di
din
ditt
dine

ona
hennes
hennes
hennes
hennes

on

mi

vi

oni

hans
hans
hans
hans

vr
vr
vrt
vre

deres
deres
deres
deres

deres
deres
deres
deres

(ona, on, oni povratna)

si
sin
sitt
sine

Hflig form - utiva forma

Kada govorimo sa nekim koga ne poznajemo tako dobro ili sa starijom osobom moemo
upotrebiti utivu formu umesto du, deg, di, din, ditt, dine.
Kan De hjelpe meg litt?
Skal jeg hjelpe Dem?
Her er varene Deres.

Moete li mi pomoi malo?

Mogu li Vam pomoi?
Ovde su Vae namirnice.

5. Ppekende pronomen - pokazna zamenica

Kada pokazujemo neto, moemo da koristimo zamenicu sa naglaskom:
Se p den!
Vidi ono!

(for eksempel bilen)

(npr. auto)

79

Svuda je
III lice mnoine!

Det skulle jeg gjerne ha!

To bi mi trebalo!

(for eksempel huset)

(npr. kua)

De var nydelige!
Bilo je divno!

(for eksempel blomstene)

(npr. cvee)

Kada govorimo o neemu to je blizu nas, koristimo posebne forme: DENNE (ovaj), DETTE
(ovo) i DISSE (ovi).

enski/muki rod
srednji rod
mnoina

blizu

daleko

denne
dette
disse

den
det
de

Pokazne zamenice mogu stajati ispred imenice:

Denne boka ser spennende ut.
Jeg klarer ikke dette sprsmlet.
Har du smakt p disse kakene?

Ova knjiga izgleda uzbudljivo.

Ne razumem ovo pitanje.
Da li ti se sviaju ovi kolai?

Jeg liker best den jakka!

Hvem eier det huset?
Se p de galningene!

Najvie mi se svia ona jakna!

ija je ova kua?
Pogledaj one budale!

Mi ne moramo pokazati, konkretno, o kome govorimo:

I denne uka har jeg mye gjre.
Dette ret blir vanskelig.

Ove nedelje imam dosta da radim.

Ova godina e biti teka.

Obino imamo odreenu formu imenica koje dolaze iza pokazne zamenice, kao na primerima
iznad:
Pokaznu zamenicu moemo koristiti zajedno sa SOM-reenicom:
Det som str i avisa er ikke riktig.
Jeg skjnner ikke det som str i grammatikken!

To to pie u novinama nije tano.

Ne razumem ono to pie u gramatici!

Kada SOM nije subjekat, esto se izostavlja:

Det hun sa, var viktig.
Jeg skjnte ikke det hun forklarte.

To to je ona rekla bilo je vano.

Nisam razumeo to to je ona objanjavala.

SELV moe da znai "sam", "lino", "bez pomoi".

Dette m du klare selv.
Jeg kan gjre det selv.
Hun ville betale for seg selv.
De ville heller bo for seg selv.

Ovo mora da pita sam.

Ovo mogu lino da uradim.
Ona je trebala platiti za sebe sama.
Oni su hteli radije iveti sami za sebe.

Umesto SELV moemo upotrebiti SJL. To je posebno uobiajeno u usmenom govoru.

SAMME znai "identian", "jednak" i koristi se, najvie, ispred imenice. Razliiti je za razliite
imenice i stoji u neodreenoj ili odreenoj formi, eventualno sa lanom ispred.
De kom hit samme dag.
Vi snakker samme sprk.

Oni dolaze ovamo istog dana.

Mi govorimo istim jezikom.

80

De har de samme problemene som vi har.

Vi har lest (den) samme boka tre ganger.

Oni imaju iste probleme kao mi.

Proitali smo istu knjigu tri puta.

6. Ubestemt pronomen - neodreena zamenica

Man, en - jedan, neki
Nekada iznosimo miljenje o ljudima uopteno, bez pokazivanja odreenih lica:
Man trenger ha litt ferie av og til.
Man kan ikke bare jobbe hele tida.
En kan ikke stole p avisene.
En sier at....

Nekad treba imati malo odmora.

Ne moe se samo raditi sve vreme.
Ne moe se uzdati u novine.
Kae se da....

I MAN i EN se mogu koristiti kao subjekat.

U drugim delovima reenice moemo upotrebiti samo EN:
Man skal ikke tro alt folk sier til en.

Nee misliti svi, ono to kae jedan.

Prisvojna forma je ENS:

Slike opplevelser kan delegge ens selvtillit.
Ovakvi dogaaji mogu pokvariti samo poverenje.
Moemo, takoe, dobiti povratnu zamenicu:
Man m kunne stole p sine venner.
Man fr gjre sin plikt.

Treba se uzdati u svoje prijatelje.

Mora se izvriti svoja obaveza.

Umesto MAN i EN koristimo, takoe, DU ili FOLK:

Du kan aldri vite hva politikerne finner p!
Ne moe se nikad znati ta politiari smiljaju!
Folk sier at det er sant.
Kau da je to istina.
Moemo imati neodreen izraz sa pasivom:
Elevene bes om vre p plass i god tid fr eksamen begynner.
Uenici su zamoljeni da budu na mestu i na vreme pred poetak ispita.
Publikum anmodes om vre tidlig ute.
Gledaoci se mole da ranije izau.
esto imamo DET kao subjekat u pasivu:
Det sies mye dumt.
Det selges frukt p torget.
Det sies at det er sant.

Govore se mnoge gluposti.

Prodaje se voe na pijaci.
Pria se da je to istina.

81

ADVERB - PRILOG
1. Ordklassen - vrsta rei
Hun sover godt.

Ona spava dobro.

Prilog govori neto vie o jednoj radnji.

Prilog znai "do glagola". Najvie priloga govori vie o radnji ili o stanju reenice o kojoj se
govori.
Prilozi mogu, npr., govoriti kako, kada ili gde se neto dogaa.
2. Mtesadverb - prilog za nain
Prilozi mogu govoriti kako se neto dogaa:
Lreren snakker fort, langsomt, hyt, lavt, rolig.
Uitelj govori brzo, sporo, glasno, tiho, smireno.
Jenta svarte hflig, uhflig, pent, sint, raskt.
Devojica je odgovorila utivo, neutivo, lepo, ljutito, ustro.
De synger pent, godt, drlig, bra, nydelig, fint.
Oni pevaju lepo, dobro, loe, dobro, divno, fino.
Mnogi od ovih priloga su isti kao pridevi i imaju istu formu kao pridevi u srednjem rodu.
Pridevi govore o licima i stvarima, prilozi govore o radnjama:
pridev

prilog

Han ble sint.

On je bio ljut.

Han svarte sint.

Odgovorio je ljutito.

Hun er uhflig.
Ona je neutiva.

Hun svarte uhflig.

Odgovorila je neutivo.

De er pene.
Oni su lepi.

De synger pent.
Oni pevaju lepo.

Maten er god.
Hrana je dobra.

Maten smaker godt.

Hrana ima dobar ukus.

Prilozi imaju uvek istu formu. Oni se ne menjaju.

Prilozi za nain stoje, obino, iza glagola u reenici.

82

3. Tidsadverb - prilog za vreme

Prilozi mogu govoriti kada se neto dogaa:
Hun synger alltid, aldri, ofte, sjelden, fremdeles, enn.
Ona peva uvek, nikad, esto, retko, uvek, jo.
Prilozi mogu da pokau kojim se redosledom neto dogaa:
N m vi g. Men vi kommer tilbake etterp.
Frst m jeg til byen.
S skal jeg hjem.

Sada moramo da idemo, ali dolazimo ponovo.

Prvo moram do grada.

Pa, ja u kui.

Neki prilozi za vreme su reenini prilozi i stoje iza (prvog dela) glagola u nezavisnoj reenici.
To, naroito, vai za ALLTID (uvek) i ALDRI (nikad).
Hun kommer alltid for sent.
Jeg har aldri vrt i Tyrkia.
De m ofte arbeide overtid.

Ona uvek kasni.

Nisam nikad bio u turskoj.
Oni moraju, esto, da rade prekovremeno.

Drugi prilozi za vreme stoje, obino, na poetku ili na kraju reenice:

Frst skal vi lese. Etterp kan vi snakke.
Prvo emo itati, posle moemo govoriti.
Jeg kommer snart.
Jeg kan hjelpe dere n.

Dolazim brzo.
mogu da vam pomognem sada.

4. Stedsadverb - prilog za mesto

Prilozi mogu govoriti gde se neto dogaa:
Det er kaldt ute.
Nr kommer du tilbake?
G vekk!

Hladno je napolju.
Kada se vraa nazad?
Skloni se odatle!

Mnogi prilozi za mesto imaju dve forme - jedna, kada se govori o nekom dogaaju u mirovanju
i druga, kada se govori o kretanju.
P et sted - uz glagol mirovanja
De er ute, inne, hjemme, borte, oppe, nede.
Oni su napolju, unutra, kod kue, odsutni, gore, dole.
De bor her.
Oni ive ovde.

(p dette stedet.)
(na ovom mestu.)

De bor der.
Oni ive tamo.

(p et annet sted.)
(na nekom drugom mestu.)

83

Sa nastavkom E

Til et sted - uz glagol kretanja

De gikk ut, inn, hjem, bort, opp, ned.
Oni su otili napolje, unutra, kui, odavde, gore, dole.
De drog hit.
Oni su krenuli ovamo.

(til dette stedet.)

(do ovog mesta.)

De drog dit.
Oni su krenuli tamo.

(til annet sted.)

(do drugog mesta.)

Bez nastavka E

Neki prilozi za kretanje mogu se koristiti zajedno sa glagolom koji govore o svrenoj radnji:
Ungene har spist opp all maten.
Mladi su pojeli svu hranu.
Sammensatte uttrykk - sloeni izrazi
Neki sloeni izrazi govore o mestu deavanja radnje ili o pravcima kretanja deavanja:
P et sted - uz glagol mirovanja
Nedenfor, ovenfor, stafor, vestafor
ispod, iznad, istono od, zapadno od
Stoppestedet ligger nedenfor butikken.
Stanica se nalazi ispod prodavnice.

(lenger nede en)

(jo dole)

Finland ligger stafor Sverige.

Finska se nalazi istono od vedske.
Kada se odnosi na geografske pojmove, koristimo, esto: Nord for (severno od), sr for (juno
od), st for (istono od), vest for (zapadno od).
Spania ligger sr for Frankrike.
panija se nalazi juno od Francuske.

(el. lenger sr enn Frankrike)

(ili junije od Francuske)

Mot et sted - prema mestu

De kommer nordover, srover, stover, vestover, hjemover, oppover, nedover.
Oni su otili na sever, na jug, na istok, na zapad, prema kui, prema gore, prema dole.
Fra et sted - od mesta
De kommer nordfra, vestfra, hjemmefra, nedenfra, ovenfra.
Oni su doli sa severe, sa zapada, od kue, odozdo, odozgo.

84

5. Nektelse og usikkerhet - negacija i nesigurnost

Lreren kommer ikke i dag.
Per kommer kanskje senere.

Uitelj ne dolazi danas.

Per, moda, dolazi kasnije.

Prilozi mogu da govore da se neto ne deava, ili da nije sigurno da se neto desilo ili e se
desiti. Moemo da koristimo prilog koji pokazuje da mi nismo sigurni.
Lreren kommer.
Uitelj dolazi.

(Jeg vet at hun/han kommer.)

(Znam da on/ona dolazi.)

Lreren kommer
Uitelj dolazi

sikkert
sigurno

(Jag tror det er slik)

(Mislim da je to tako)

antakelig
verovatno

(Jag tror det er slik)

(Mislim da je to tako)

nok
(Jag tror det er slik)
po svoj prilici (Mislim da je to tako)
kanskje
moda

(Det er mulig)
(Mogue je)

visst
sigurno

(Noen har sagt det)

(Neko je to rekao)

neppe
teko

(antakelig ikke)
(nee verovatno)

sikkert ikke (Jeg tror ikke det)

nee sigurno (Mislim da nee)
ikke
nee

(Jeg vet at hun/han ikke kommer)

(Znam da ona/on ne dolazi)

Ovi prilozi stoje, obino, iza (prvog dela) glagola u nezavisnoj reenici:
Vi skal nok greie det.
De har ikke sagt noe.

Neemo, po svoj prilici, uspeti to.

Oni nisu rekli nita.

ANTAKELIG (verovatno) moe stajati prvi u reenici, a glagol dolazi iza:

Antakelig kommer hun senere.

Verovatno ona dolazi kasnije.

KANSKJE (moda) moe, takoe, stajati prvi sa glagolom iza:

Kanskje kommer de senere.

Moda oni dolaze kasnije.

Prilog moe govoriti ta neko misli o neemu o emu se govorilo:

Hun kan gjerne bo hos oss.
Ona moe, rado, iveti kod nas.

(Jeg er positivt til det.)

(Ja sam za to.)

Hun vil heller bo p hotell.

Ona e, radije, iveti u hotelu.

(Hun foretrekker det.)

(Ona pretpostavlja to.)

85

Hun kommer heldigvis snart.

Ona, sreom, dolazi brzo.

(Jeg er glad for det.)

(Ja sam srean zbog toga.)

Det er dessverre for sent.

To je, naalost, kasno.

(Jeg er lei for det.)

(Ja sam tuan zbog toga.)

6. Adverb som knytter sammen setninger - prilozi koji povezuju reenice

Mnogi prilozi predstavljaju vezu izmeu reenica.
DERFOR (zato) povezuje dve reenice i objanjava zbog ega je jedna reenica poslednja:
Hun er nesten 80 r. Derfor har hun sluttet arbeide.
Ona ima skoro 80 godina. Zato ona ide u penziju.
Han var veldig trtt. Derfor la han seg til sove.
On je bio veoma umoran. Zato je on otiao da spava.
LIKEVEL (ipak) povezuje dve reenice, gde poslednja reenica govori da je neto
suprotstavljeno onome to oekujemo:
Hun var veldig trtt. Likevel jobbet han videre.
On je bio vrlo umoran. Ipak, radio je dalje.
7. Gradsadverb - stepenovani prilozi
Prilog moe govoriti o manje ili vie neke radnje:
Hun leser mye.
Ona ita mnogo.
Hun leser litt.
Ona ita malo.
Hun leser lite.
Ona ita malo.
LITT znai neto, deo neega. LITE je, esto, negativno i moe znaiti "manje od onoga to je
potrebno" za malo ili veoma malo.
Stepenovani prilozi stoje ispred prideva i drugog glagola:
Hun er
Det er
Vi er
Dette er
Han er
De er
Det er
Det er

ikke s
litt
noks
ganske
temmelig
veldig
meget
svrt

gammel.
vanskelig.
trtte.
kjedelig.
masete.
pene.
pent (formelt).
vanskelig.

Ona nije tako stara.

To je malo teko.
Mi smo dosta umorni.
Ovo je sasvim dosadno.
On je prilino naporan.
Oni su veoma lepi.
To je vrlo lepo (formalno).
To je veoma teko.

Hun snakker litt

vanskelig.
De snakker
noks bedre.
Hun snakker veldig fort.

Ona govori malo teko.

Oni govore dosta bolje.
Ona govori veoma brzo.

Neki prilog moe stajati ispred komparativa:

86

Hun er
Dette er
Matte er

litt
mye
enda

flinkere enn broren.

bedre.
morsommere enn fysikk.

Ona je malo sposobnija od brata.

Ovo je mnogo bolje.
Matematika je daleko zabavnija od fizike.

8. Sammenlikning - poreenje
Neki prilozi se mogu menjati u komparativu i superlativu i izraze poreenje. To, naroito, vai
za priloge za nain, ali takoe i za neke druge.
Komparativ
Ana lper fortere enn meg.
Jeg liker bedre spille squash enn jogge.
De ville heller g hjem (enn vre her.)
Jeg forstr mer enn fr.

Ana tri bre od mene.

Vie volim da igram squash nego da dogiram.

Oni e radije ii kui (nego da budu ovde).

Ja razumem vie nego ranije.

Komparativ koristimo, obino, zajedno sa ENN (nego, od).

Superlativ
Monir lper fortest av alle i klassen.
Jeg liker best vre hjemme om kvelden.
De ville helst g hjem.
Hva slags mat liker du best?
Hva vil du helst ha til middag?

Munir tri najbre od svih u razredu.

Najvie volim da budem kod kue uvee.
Oni e, najradije, ii kui.
Kakvu hranu voli najvie?
ta, najradije, eli za ruak?

Najvie priloga dobija ERE u komparativu i EST u superlativu, ali neki imaju specijalnu
promenu:
godt
mye
lite

bedre
mer
mindre

best
mest
minst

dobar, bolji, najbolji

mnogo, vie, najvie
malo, manje, najmanje

gjerne
langt
lenge

heller
lenger
lenger

helst
lengst (distance)
lengst (tid)

rado, radije, najradije

dugo, due, najdue (rastojanje)
dugo, due, najdue (vreme)

87

SPRREORD OG SVARORD - UPITNE REI I ODGOVORI

1. Sprreord - upitne rei
Norveki jezik ima razliite upitne rei - u zavisnosti o emu pitamo. Upitna re stoji prva u
reenici.
Tidspunkt - vreme
Nr kom du hit?
Kada si dolazio ovamo?

For to ren siden.

Pre dve godine.

Nr blir du ferdig p skolen?

Kada e zavriti kolu?

Om et r.
Za godinu dana.

Nr str du opp?
Kada ustaje?

Som oftest kloka sju.

Najee u 7h.

Sted - mesto
Hvor bor dere?
Gde vi ivite?

Litt utenfor byen.

Malo izvan grada.

Hvor skal dere?

Gde ete vi?

Til byen.
Do grada.

Hvor kommer du fra?

Odakle si ti?

Fra Tunisia.
Iz Tunisa.

Grunn - razlog
Hvorfor skal du g hjem?
Zato hoe da ide kui?

Jeg er trtt.
Umoran sam.

Hvorfor kommer hun ikke?

Zato ona ne dolazi?

Fordi hun er syk.

Zato to je bolesna.

Mte - nain
Hvordan kommer vi dit?
Kako idemo tamo?

Med bus.
Busom.

Hvordan gr det?
Kako ide?

Ganske bra, takk.

Dosta dobro, hvala.

88

Strrelser - veliine
Mi moemo staviti HVOR ispred prideva. Pridevi se menjaju na uobiajen nain, u srednjem
rodu i mnoini.
Hvor lang vei har du?
Koliko dug put ima?

To kilometer hver vei.

Dva kilometra svaki put.

Hvor stor er Hong Kong?

Koliki je Hong Kong?

Jeg vet ikke.

Ne znam.

Hvor gammel er han?

Koliko on ima godina?

33, tror jeg.

33, mislim.

Hvor gamle er barna hans?

Koliko njegova deca imaju godina?

Tre og fem r.
Tri i pet godina.

Hvor gamelt er huset?

Koliko je stara kua?

Over hundre r.
Preko sto godina.

Hvor tung er bagasjen?

Koliko je teak prtljag?

Den veier nesten 20 kilo.

Teak je skoro 20 kilograma.

Hvor tunge er koffertene?

Koliko su teki koferi?

De veier ca. ti kilo hver.

Teki su, cirka, po deset kilograma svaki.

Hvor mange oppgaver skal vi gjre?

Koliko zadataka emo uraditi?

Fem stykker.
Pet zadataka.

Hvor mye mat trenger vi?

Koliko nam hrane treba?

Ikke s mye.
Ne tako mnogo.

Moemo, takoe, pitati sa HVOR ispred priloga:

Hvor langt har dere gtt?
Koliko dugo ste vi ili.

20 kilometer.
20 kilometara.

(distanse)
(rastojanje)

Hvor lenge har du vrt her?

Koliko dugo si bio ovde?

I to r.
Dve godine.

(periode)
(period)

Hvor ofte trener du?

Koliko esto trenira?

To ganger i uka.
Dva puta nedeljno.

Hvor sent kom du hjem i gr?

Koliko kasno si doao jue?

Etter midnatt.
Iza ponoi.

Hvor mye koster det?

Koliko to kota?

150 kroner.
150 kruna.

Med det setning - sa det reenicom

Hvor lenge er det til ferien?
Hvor lenge er det til maten er ferdig?

Koliko ima do odmora?

Za koliko e hrana biti gotova?

89

Ting - handling - stvari - radnje

Hva er dette?
ta je ovo?

Det kalles eggfrukt.

To se zove jajasto voe.

Hva sa hun?
ta je ona rekla?

Ingenting.
Nita.

Hva driver dere med?

ta radite?

Vi trener.
Treniramo.

Hvilken avis leser du?

Koje novine ita?

Dagbladet.
Dagbladet.

Hvilket rom er ditt?

Koja soba je tvoja?

Det minste.
Najmanja.

Hvilke oppgaver skal vi gjre?

Koje zadatke emo raditi?

Nummer 12 og nummer 13.

Broj 12 i broj 13.

HVILKEN stoji ispred imenice i u srednjem rodu je HVILKET, a u mnoini HVILKE.

Umesto HVILKEN moemo posebno u usmenom govoru koristiti HVA FOR EN (koji):
Hva for en avis leser du?
Hva for et rom er ditt?
Hva for noen oppgaver skal vi gjre?

Koje novine ita?

Koja soba je tvoja?
Koje zadatke emo raditi?

Person - lica
Hvem er det?
Ko je to?

Foreldrene mine.
Moji roditelji.

Hvem snakket du med?

Sa kim si razgovarao?

Lreren og rektor.
Sa uiteljom i rektorom.

Hvem skal du gi blomstene til?

Kome e dati cvee?

Mannen min, han har fdselsdag.

Muu, roendan mu je.

Hvilken lrer har du ftt?

Kog uitelja si dobio?

Anne Hansen.
Anne Hansen.

Hvilke elever skal fortsette med norsk?

Koji uenici e nastaviti sa norvekim?

Alle sammen, tror jeg.

Svi, mislim.

Kada znamo ko poseduje neto, rado kaemo:

Hvem eier denne boka?

Ko poseduje ovu knjigu? (ija je ovo knjiga?)

esto koristimo reenice sa DET:

Hvem er det som eier denne boka?

Ko je to to poseduje ovu knjigu? (ija je ovo knjiga?)

90

U usmenom i dejem govoru koriste se razliite varijante:

Hvem sin pung er dette?
Hvem sit rom kan vi vre p?
Hvem er dette sin pung?

ija je ovo kesica?

U kojoj sobi moemo da budemo?
Ko je to ija je kesica?

Moe se koristiti i HVEMS (koja):

Hvems bok er dette?

Koja je ovo knjiga?

2. Svarord - odgovori
Na pitanja sa upitnim reima (iznad) moemo dati mnogo razliitih odgovora. To moemo,
takoe, i na pitanja bez upitne rei, ali ovde koristimo specijalne odgovore.
Ja - da
Kada mislimo da je neto tano o emu se pita odgovaramo sa JA (da):
Er det broren din?
Da li je ovo tvoj brat?

Ja.
Da.

Kommer du p festen i kveld?

Da li dolazi na urku veeras?

Ja, jeg tror det.

Da, mislim.

Liker du deg her?

Da li ti se svia ovde?

Ja, ganske bra.

Da, sasvim dobro.

Nei - ne
Kada neto nije tano, odgovaramo NEI (ne).
Er det broren din?
Da li je ovo tvoj brat?

Nei.
Ne.

Najee koristimo vie rei u odgovoru i tada koristimo IKKE:

Kommer du p festen i kveld?
Da li dolazi na urku veeras?

Nei, jeg tror ikke det.

Ne, mislim da neu.

Liker du deg her?

Da li ti se svia ovde?

Nei, ikke noe srlig.

Ne, nije nita naroito.

Er det gy med sn?

Da li je zabavno na snegu?

Nei, det synes jeg ikke.

Ne, mislim da nije.

Snakker han godt norsk?

Govori li on dobro norveki?

Nei, det gjr han visst ikke.

Ne, ne radi to ba sigurno.

IKKE ne moe biti samostalan odgovor.

91

Jo - da (za negativna pitanja)

Mi moemo odgovoriti sa JO (da) na negativno pitanje.
Kommer du ikke p festen?
Ne dolazi li na urku?

Jo, det regner jeg med.

Da, moe se raunati na mene.

Liker du deg ikke her?

Ne svia li se tebi ovde?

Jo, for det meste.

Da, najvie.

Du kjenner Victoria. ikke sant?

Ti poznaje Viktoriju, zar ne?

Jo, ganske godt.

Da, sasvim dobro.

Ako neemo na urku, ne svia nam se ovde itd... odgovaramo sa NEI (ne).
Kommer du ikke p festen?
Ne dolazi li na urku?

Nei, jeg har ikke tid.

Ne, nemam vremena.

Liker du deg ikke her?

Ne svia li se tebi ovde?

Nei, ikke noe srlig.

Ne, nita naroito.

Jo da, Ja da, Nei da

esto dodajemo DA (tada, onda) uz odgovor. Naroito kada dajemo odgovor, a oekuje se, ili
se nadamo drugaijem odgovoru. Takav odgovor moe izraziti nestrpljenje ili iritiranost:
Er ikke dette riktig?
Da li je ovo tano?

Jo da.
Da.

Er du syk?
Da li si bolestan?

Nei da, jeg er bare litt trtt.

Ne, samo sam malo umoran.

Ble du ikke glad?

Nisi li bio zadovoljan?

Jo da, selvflgelig.
Da, razumljivo.

Kommer du snart?
Dolazi li brzo?

Ja da.
Da.

Du er vel ikke sint?

Ti si dobro, zar ne?

Nei da.
Ne.

Kommer du ikke snart?

Ne dolazi li brzo?

Jo da.
Da.

Ja vel, Nei vel

Ovi odgovori se ne koriste kao odgovori na pitanja, nego kao odgovor na obavetenja i poruke:
Bussen gr om ti minutter.
Bus dolazi za 10 minuta.

Ja vel.
Da, verovatno.

92

Lreren kommer litt for sent i dag.

Uitelj dolazi malo kasnije danas.

Ja vel.
Da, verovatno.

Anita kan ikke komme i dag.

Anita ne moe doi danas.

Nei vel.
Ne, verovatno.

Det blir ikke noe av turen.

Nema nita od puta.

Nei vel.
Ne, verovatno.

Sa NEI (ne) odgovaramo kada je IKKE u reenici ispred.

93

PREPOSISJONER - PREDLOZI
1. Ordklassen - vrsta rei
Hunden ligger i senga.
Hassan ligger p gulvet.
Skilpadda ligger under senga.

Pas lei u krevetu.

Hasan lei na zemlji.
Kornjaa lei ispod kreveta.

Predlozi I, P i UNDER govore gde su Hasan i njegove ivotinje.

Predlozi stoje ispred imenice i pokazuju koji je odnos izmeu rei iza predloga i drugih delova u
reenici:
Vi snakket med lreren.
Vi snakket til lreren.
Vi snakket om lreren.

Mi smo razgovarali sa uiteljom.

Mi smo razgovarali do uitelja.
Mi smo razgovarali o uitelju.

Predlog moe stajati ispred zamenice. Zamenica stoji uvek u objektivnoj formi iza predloga:
Denne pekken er til deg fra meg.
Ovaj paket je tebi od mene.
Predlozi mogu stajati sami na kraju reenice, posebno u upitnim i SOM reenicama:
Hvem fikk du brev fra?
Hve skrev hun om?
Her er ei kake som du m smake p.

Od koga si dobio pismo?

O emu je ona pisala?
Ovde je kola koji ti mora da proba.

Predlozi mogu stajati ispred infinitiva glagola i ispred zavisne reenice:

Vi ser fra til treffe dere.
Hun reddet en gut fra drukne.
Vi ser fram til at dere kommer.

Mi se unapred radujemo to emo se sresti sa vama.

Ona je spasila jednog deaka od davljenja.

Unapred se radujemo to vi dolazite.

2. Sted - mesto
P et sted - na jednom mestu
Mnogi predlozi govore kako neko ili neto stoji na nekom mestu:
Aslam sitter bak Peggy.
Peggy sitter ved dra, like foran Aslam.
Bkene ligger p bordet.
Bildene henger p veggen over ovnen.
Rotta sitter i Aslams lomme.

Aslam sedi iza Pegi.

Pegi sedi do vrata, tano ispred Aslama.
Knjige lee na stolu.
Slike vise na zidu iznad pei.
Pacov sedi u Aslamovom depu.

94

I eller p? - u ili na?

Uobiajeno je znati da li emo upotrebiti I (u) ili P (na) za neto to stoji na nekom mestu.
Ispred geografskih imena koristimo najvie I (u). Ali, za veinu mesta u Norvekoj se koristi P
(na). To, naroito, vai za mesta koja nisu grad ili srez. Do gradova u Norvekoj koji se nalaze
do mora sasvim je uobiajeno da se koristi P.
P koristimo i do imena ostrva. Ako je ostrvo vezano za zemlju (poluostrvo), za takve
sluajeve moemo koristiti i I i P.
Geografska imena:

De er
Oni su

gradovi i
kontinenti

ostrva i
poluostrva

gradovi na
obali mora

i
i
i
i
i
i
i
i

i/p Filippinene
i/p Sri Lanka
i/p Island

p
p
p
p
p
p
p
p

London
Marokko
Afrika
Brum
Oppland
Rogaland
Bergen
Griruddalen

Mallorca
Tyen
Majorstua
Geilo
Tromya
Karmy
Nes
Hamar

Kada to vai za rei koje nisu vlastite imenice, onda je nekad ispravno sa I, a nekad sa P. Sa
nekim reima se prihvataju oba predloga.
Vano!

i byen
i et land (f.eks. Norge)
p et sted
p landet (utenfor byen)

u gradu
u zemlji (npr. u Norvekoj)
na nekom mestu
na selu (izvan grada)

I
i
i
i
i
i
i
i

et rom
huset
leiligheten
sentrum
banken
kjelleren
kantina

P
(u
(u
(u
(u
(u
(u
(u

sobi)
kui)
stanu)
centru)
banci)
podrumu)
kantini)

I/P
i/p
i/p
i/p
i/p
i/p

butikken
teateret
soverommet
kjkkenet
badet

(u
(u
(u
(u
(u

prodavnici)
pozoritu)
spavaoj sobi)
kuhinji)
kupatilu)

p
p
p
p
p
p
p
p
p
p
p
p
p

hybel
bus-stoppet
stasjonen
biblioteket
universitetet
fabrikken
skolen
kontoret
kafe
restaurant
jobben
loftet
kurs

(u iznajmljenoj sobi)
(na buskoj stanici)
(na stanici)
(u biblioteci)
(na univerzitetu)
(u fabrici)
(u koli)
(u kancelariji)
(u kafiu)
(u restoranu)
(na poslu)
(na tavanu)
(na kursu)

Imenica iza predloga je u odreenoj formi kada govorimo o poznatom mestu, ali u neodreenoj
formi sa lanom kada je znaenje "jedan ili drugi" i kada govorimo neto novo:

95

Hun jobber p et kontor/p en fabrikk/i en bank.

Ona radi u kancelariji/u fabrici/u banci.
Han bor p en liten hybel.
On ivi u malom, iznajmljenoj sobi.
Imenica moe stajati u neodreenoj formi, bez lana kada su glagol i izraz povezani
predlogom:
Han bor p hybel.
Hun jobber i bank.

On ivi u iznajmljenoj sobi.

Ona radi u banci.

I i P se mogu promeniti ispred iste rei u razliite veze.

Mi koristimo I kada je neto unutra, a P kada je neto napolju:
Hun har penger i veska.
Det er egg i kaka.
Hun har vondt i hodet.
Maten ligger i kjleskapet.

Ona ima novac u tani.

Jaje je u kolau.
Nju boli glava.
Hrana stoji u friideru.

Hun fikk en flekk p veska.

Det er marsipan p kaka.
Hun har lue p hodet.
Radioen str p skapet.

Ona je isflekala tanu.

Marcipan je u kolau.
Ona ima kapu na glavi.
Radio stoji na ormaru.

Hos - kod
HOS koristimo ispred imena lica:
Jeg bodde hos Raimond.
Hvem bor du hos?
I dag har jeg vrt hos legen og hos frisren.
Barna er hos naboen.
Har du vrt hos politiet?

Ja sam iveo kod Raimonda.

Kod koga ti ivi?
Danas sam bio kod lekara i kod frizera.
Deca su kod komije.
Da li si bio u policiji?

Samo kada smo, ili ivimo na jednom mestu koristimo HOS. Kada hoemo da idemo kod
nekoga moramo upotrebiti TIL.
Til et sted - do nekog mesta
Kada govorimo da emo se seliti na neko mesto, moemo to da kaemo bez predloga. Mi
koristimo TIL uz geografska imena, imena lica i uz deo drugih izraza. Inae, koristimo iste
predloge kada govorimo da je neto na jednom mestu:

96

til
til
til
til
til
til
til
til
til
til

Vi skal
Mi emo

Vi skal
Mi emo

Australia
New York
India
Sri Lanka
byen
tannlegen
legen
rektor
Anna Marie
politiet

til/i/p
til/i/p
til/i/p
til/i/p

Vi skal
Mi emo

butikken
postkontoret (pota)
universitetet
biblioteket

Vi skal
Mi emo

p
p
p
p
p
p
p
p
p
p

i
i
i
i

skolen
fjellet
jobben
ferie
loftet
kino
restaurant
konsert
trening
fest

banken
kjelleren
selskap
skogen

(u kolu)
(na planinu)
(na posao)
(na odmor)
(na tavan)
(u bioskop)
(u restoran)
(na koncert)
(na trening)
(na urku)

(u banku)
(u podrum)
(na zabavu)
(u umu)

Fra et sted - iz nekog mesta

Fra - iz
De kommer fra Indonesia.

Oni su iz Indonezije.

3. Tid - vreme
Mi koristimo, esto, izraz sa predlogom kada govorimo KADA se neto deava i KOLIKO dugo
neto traje:
broj nedelja
1.
2.
3.
4.
5.

Hun
Hun
Hun
Hun
Hun

har vrt her i to uker.

bodde her i forrige uke.
skal vre her i to uker.
kom for to uker siden.
skal flytte om to uker.

Ona
Ona
Ona
Ona
Ona

je bila ovde dve nedelje.

je stanovala ovde prole nedelje.
e biti ovde dve nedelje.
je dola pre dve nedelje.
e se seliti za dve nedelje.

I - om periode - i za periode
Kada govorimo koliko dugo neto traje, moemo upotrebiti I za sadanjost, prolost i
budunost.
U reenicama koje govore koliko je dugo neto trajalo, koristimo perfekat glagola:
Vi har bodd her i tre r.
Jeg har ventet i ti minuter.

Mi smo stanovali ovde tri godine.

ekao sam deset minuta.

97

Kada govorimo o periodu koji se zavrio, koristimo preterit:

Jeg bodde der i to uker i fjor.

Stanovao sam tamo dve nedelje prole godine.

Ispred rei za godine i mesece i druge periode, koristimo I:

Vi kjpte bilen i 1989.
Vi skal flytte i april.
I neste uke er det eksamen.
I psken er det mange fridager.
Hva gjr dere vanligvis i jula.
Han jobber i helgene.
Elevene jobber i feriene.

Mi smo kupili auto 1989. g.

Mi emo se seliti u aprilu.
Sledee nedelje je ispit.
Za Vaskrs je mnogo slobodnih dana.
ta radite, obino, za Boi.
On radi preko vikenda.
Uenici rade preko raspusta.

Kada to vai i za godinja doba, koristimo I + neodreena forma tog godinjeg doba u kome
smo ili koje se zavrava:
I vinter har jeg gtt p ski tre ganger.

Zimus sam iao na skijanje tri puta.

For siden - om tidspunkt i fortida - pre... - za prolo vreme

Kada govorimo pre koliko se neto dogodilo, koristimo FOR SIDEN (pre...):
De kom for ei uke siden.
Hun gikk for to minutter siden.
For lenge siden bodde det en konge der.

Oni su doli pre nedelju dana.

Ona je otila pre dva minuta.
Mnogo pre je tamo iveo kralj.

Zajedno sa FOR SIDEN koristimo preterit i izraz se koristi samo za prolo vreme.
Om - om tidspunkt i framtida - za - za budue vreme
Kada govorimo za koliko e se neto dogoditi, koristimo OM:
De drar om en uke.
Vi skal flytte om ca. ett r.
Jeg kommer om fem minutter.

Oni kreu za jednu nedelju.

Odseliemo se za, otprilike, godinu dana.
Dolazim za pet minuta.

P - om tid - p - za vreme
Zajedno sa reima za dane koristimo i P:
Perez kom p tirsdag.
De andre kommer p lrdag.
Jeg trener p mandager og onsdager.

Perez je doao u utorak.

Oni drugi dolaze u subotu.
Ja treniram ponedeljkom i sredom.

Kada govorimo o buduem vremenu moemo, takoe, upotrebiti TIL:

De andre kommer til lrdag.

Ostali dolaze u subotu.

98

Mi koristimo P kada govorimo koliko je vremena prolo, a da se nita nije dogodilo:

Jeg har ikke sett henne p mange uker.
Hun har ikke vrt i Kina p mange r.

Nisam je video vie nedelja.

Ona nije bila u Kini mnogo godina.

P koristimo za vreme koje smo koristili ili emo ga koristiti da zavrimo neto:
Hun har lrt norsk p ett r.
Hun leste ut boka p to timer.
Det skal jeg greie p noen dager!

Ona je uila norveki godinu dana.

Ona je proitala knjigu dva puta.
To u srediti za nekoliko dana!

Til - om framtid - til - za budue vreme

Zajedno sa reima za godinja doba koristimo TIL kada govorimo o buduem vremenu:
Til vinteren skal jeg dra til Egypt.
Hun skal begynne p ny skole til hsten.

Na zimu u ii u Egipat.
Ona e poi u novu kolu na jesen.

Nr noe gjentar seg - kada neto ponavljamo

Kada neto radimo vie puta koristimo OM zajedno sa reima za dane, vreme u toku jednog
dana i godinja doba. Primeujemo da imenice iza predloga stoje u odreenoj formi:
De bor p landet om sommeren.
Hun liker seg best om vren.
Vi gikk alltid mye p ski om vinteren.
Han jobber om lrdagen.
Om kvelden er de for det meste hjemme.
Nr str du opp om morgenen?

Oni ive na selu leti.

Njoj se najvie svia prolee.
Mi smo uvek ili mnogo na skijanje zimi.
On radi subotom.
Uvee su oni najee kod kue.
Kada ustaje ujutru?

Zajedno sa reima za periode koristimo I.

Moemo, takoe, koristiti HVER (svaki):
Han jobber hver helg.
Vi reiser til familien hver jul.

On radi svaki vikend.

Mi putujemo kod familije za svaki Boi.

4. Tilknytning - povezanost
Kada lica imaju ili poseduju neto, koristimo TIL:
(Ali har ei sster.)
(Ali ima sestru.)

Sstera til Ali skal gifte seg.

Alijeva sestra e se udati.

(Lena har skrevet en stil.)

(Lena je napisala sastav.)

Lreren leste opp stilen til Lena.

Uitelj je proitao Lenin sastav.

(Lreren hadde en bil.)

(Uitelj je imao auto.)

Bilen til lreren er stjlet.

Uiteljev auto su ukrali.

99

Kada pominjemo osobine stvari koristimo P:

(Bilen har en farge.)
(Auto ima boju.)

Liker du fargen p bilen?

Da li ti se svia boja auta?

(Hus har en pris.)

(Kua ima cenu.)

Prisen p hus har kt.

Cena kue je porasla.

(Butikken har et navn.)

(Prodavnica ima ime.)

Hva er navnet p butikken?

Kako se zove prodavnica?

5. Annen bruk av preposisjonene - druga upotreba predloga

Imamo mnogo predloga u norvekom jeziku i oni se koriste u mnogo izraza. To moe biti
potrebno za uenje izraza. Ali, predlozi se koriste i za neke glavne (gramatike) oblasti i ovde
su neki takvi predlozi.
Med - sa
MED moe znaiti zajedno sa:
Jeg skal p kino med Kamal.
Vil du vre med meg til byen?

Ii u u bioskop sa Kamalom.
Hoe li sa mnom do grada?

MED govori ta neko radi uz pomo - koje sredstvo ili instrument koristi:
Hun vil helst skrive med blyant.
Jeg kom med bussen.

Ona e najradije pisati olovkom.

Ja sam doao busom.

MED pokazuje ta neko ima:

Du m g med lue om vinteren.
Hun drikker te med melk og sukker.
De fikk en leilighet med tre soverom.

Mora ii sa kapom zimi.

Ona pije aj sa mlekom i eerom.
Ona je dobila stan sa tri spavae sobe.

Uten - bez
UTEN govori o neemu to neko nema:
De gikk uten lue i snvret.
De har en leilighet uten bad.

Oni su ili bez kape po snegu.

Oni imaju stan bez kupatila.

Moe se dobiti infinitiv i AT reenica iza UTEN:

De gikk uten si noe.
Oni su ili i nita nisu govorili.
Skolen ble nedlagt uten at elevene kunne gjre noe.
kola je bila zatvorena tako da uenici nisu mogli nita da rade.

100

Til - do
TIL koristimo ispred nekog ko je primio neto:
Hva har du sagt til henne?
De gav blomster til lreren.

ta si joj rekao?
Oni su dali cvee uitelju.

TIL imamo zajedno sa pridevom u izrazima kao to su ovi:

Du er flink nok til klare denne jobben.
Hun er for ung til klare dette alene.

Ti si dovoljno sposoban da se snae sa ovim poslom.

Ona je premlada da se snae sa ovim sama.

For - za
FOR govori za koga je neto vano i aktuelno:
For meg er dette veldig interessant.
Za mene je ovo vrlo interesantno.
Det er vanskelig for utlendinger lre preposisjoner.
Teko je za strance da ue predloge.
Det er ikke s morsomt for oss nr alle drar p ferie.
Nije nam tako zabavno kad svi odlaze na odmor.
Av - od
AV koristimo kada govorimo od ega je neto napravljeno ili od ega se sastoji:
Oljen er laget av oliven.
Hun nsket seg en kjole av silke.

Zejtin je napravljen od masline.

Ona je elela haljinu od svile.

6. Sammensatte preposisjonsuttrykk - sloeni izrazi sa predlozima

Mi moemo staviti zajedno vie rei koje funkcioniu kao predlozi:
Skolen ligger ved siden av biblioteket.
Vi bor i nrheten av skolen.
Aslam sitter til hyre for dra.
Lreren str til venstre for dra.

kola se nalazi pored biblioteke.

Mi ivimo u blizini kole.
Aslam sedi sa desne strane vrata.
Uitelj stoji sa leve strane vrata.

Drugi sloeni predlozi su:

ved hjelp av (uz pomo), i stedet for (umesto), i tilleg til (sem toga jo), til tross for (iako),
p bunnen av (u sutini), p grunn av (zbog)
Ovakvi izrazi moraju se uiti pojedinano.

101

esto, graenje glagola i predloga uvruje izraz:

ha lyst/rd/tid til gjre noe
eleti/savet/vreme da se uradi neto

Jeg har lyst til dra.

eleo sam da odem.

glede/grue seg til noe

radovati se/plaiti se za neto

Jeg gleder meg til dra.

Radujem se da odem.

vre ndt til gjre noe

biti prisiljen da radi neto

De var ndt til dra.

Oni su bili prisiljeni da odu.

ha grunn til noe

imati razlog za neto

De hadde grunn til bli.

Oni su imali razlog da ostanu.

vre vant til noe

biti naviknut na neto

De er vant til arbeide.

Oni su navikli da rade.

vre flink til gjre noe

biti sposoban da radi neto

Hun er flink til sy.

Ona je sposobna da ije.

f lov til noe

dobiti dozvolu za neto

Hun fikk lov til dra.

Ona je dobila dozvolu da ode.

ha lyst p noe
eleti neto

Jeg har lyst p te.

Ja elim aj.

vre sikker p noe

biti siguran u neto

Det er sikker p.
To je sigurno.

vre oppmerksom p
biti svestan neega

Jeg er oppmerksom p dette.

Ja sam svestan toga.

passe p noe (n)

paziti na nekog (neto)

Kan du passe p lillebror?

Moe li pripaziti malog brata?

lure p noe
pitati se neto

Jeg lurer p hva er det.

Pitam se ta je to.

vre glad i noe (n)

voleti nekog (neto)

Jeg er glad i naturen

Ja volim prirodu.

vre interessert i noe (n)

interesovati se za nekog (neto)

Jeg er interessert i sjakk.

Interesujem se za ah.

bestemme seg for noe

odluiti se za neto

De bestemte seg for dra.

Oni su se odluili da odu.

vre redd for noe (n)

plaiti se nekoga (neega)

Han er redd for edderkopper.

On se plai paukova.

vre glad for noe

radovati se neemu

Hun ble glad for gaven.

Ona se radovala poklonu.

vre lei for noe

aliti zbog neega

Hun var lei for at det var slutt.

Ona je bila alosna to je to bilo zavreno.

102

 ha behov for noe

oseati potrebu za neim

De hadde behov for ferie.

Oni su oseali potrebu za odmorom.

vre trtt av noe (n)

biti umoran od nekoga (neega)

De var trtte av se p tv.

Oni su bili umorni od gledanja TV-a.

vre lei av noe (n)

dosta je vie nekoga (neega)

Hun var lei av vinteren.

Dosta joj je bilo zime.

ta seg av noen
preduzeti neto, pobrinuti se

Hun mtte ta seg av barna.

Ona se mora pobrinuti za decu.

ta av seg
skinuti se

Han tok av seg lua.

On je skinuo kapu.

lengte etter noe (n)

eznuti za nekim (neim)

Jeg lengter etter familien.

Ja eznem za porodicom.

ringte etter noe (n)

pozvati nekoga

Vi m ringe etter drosje.

Moramo pozvati taksi.

vre klar over noe

biti svestan neega

Jeg er klar over det.

Svestan sam toga.

Neki pridevi u takvim izrazima moraju se menjati na razliite naine:

Jeg er siker p...
De er sikre p...

Siguran sam u...

Oni su sigurni u...

Ali, neki izrazi se esto ne menjaju:

De
De
De
De
De
De

er
er
er
er
er
er

lei av varmen.
glad i god maten.
klar over problemet.
vant til varmen.
interessert(e) i jazz.
oppmerksom(me) p dette problemet.

Dosta im je vie vruine.

Oni vole dobru hranu.
Oni su svesni problema.
Oni su se navikli na vruinu.
Njih interesuje dez.
Oni su svesni ovog problema.

Oni izrazi koji imaju VRE kao glagol, mogu da se izraze sa BLI. Oni koji su izvedeni od HA
mogu imati F. VRE i HA govore o situaciji, o stanju, dok BLI i F govore o izmeni, o novoj
situaciji.
Hun var lei av maset.
Bilo joj je dosta guve.

Hun ble lai av maset.

Bilo joj je dosta guve.

Han hadde lyst p mat.

On je eleo da jede.

Han fikk lyst p mat.

On je eleo da jede.

Preposisjoner som konjuksjoner - predlozi kao veznici

Mnogi predlozi mogu stajati ispred celih reenica:
De kom fr jeg gikk.
Jeg har ikke sett dem siden de flyttet.

Oni su doli pre nego to sam ja otiao.

Nisam ih video otkada su se odselili.

103

KONJUKSJONER - VEZNICI
1. Sideordnende konjuksjoner - naporedni veznici
Ovi veznici povezuju rei i reenice istog tipa:
Og - i
Per og Kari kommer snart.
Vi m ta tog og fly.
Hun er flink og interessert.
Vi m frst ta tog, og s m vi ta fly.

Per i Kari dolaze brzo.

Mi moramo uzeti voz i avion.
Ona je dobra i interesantna.
Mi moramo prvo uzeti voz, a posle moramo uzeti avion.

Kada OG povezuje dve reenice imamo zarez (,) izmeu.

Bde - og - i...i
BDE - OG povezuje dva neega ili sve alternative:
Vi skal gjre bde oppgave 2 og oppgave 3.
Bde unge og gamle trives der.
Hun snakker bde norsk, arabisk og fransk.

Mi emo raditi i drugi i tree zadatak.

I mladi i stari se dobro oseaju tamo.
Ona govori i norveki i arapski i francuski.

BDE stoji uvek zajedno sa OG.

Kada nabrajamo stavljamo OG ispred poslednje rei u nabrajanju, a zarez izmeu ostalih rei u
nabrajanju.
Men - ali, nego
MEN izraava suprotnost izmeu dva dela reenice. Mi stavljamo zarez (.) ispred MEN:
Vi tar ikke fly. men tog.
Mi ne uzimamo avion, nego voz.
Per kommer ikke. men Kari kommer.
Per ne dolazi, nego dolazi Kari.
Jeg vil gjerne ha litt kaffe. men ikke noe spise.
Ja u rado malo kafe, ali ne mogu da jedem.

104

Eller - ili
ELLER povezuje dva dela reenice, izmeu kojih mi biramo jedan deo koji nama odgovara:
Det er n eller aldri!
Vil du ha kaffe eller te?
Skal dere ta tog, eller drar dere med fly?

Sad ili nikad!

Hoe li kafu ili aj?
Uzimate li voz, ili idete avionom?

Enten - eller - ili - ili

ENTEN - ELLER pokazuje da jedna alternativa iskljuuje drugu ili druge:
Vi skal gjre enten oppgave 2 eller oppgave 3.
Det var enten lreren eller du som sa det.
Vi skal enten til Italia, Spania eller Hellas.

Radiemo ili drugi, ili tree zadatak.

Ili je uitelj, ili si ti to rekao.
Mi emo ili u Italiju, ili u paniju, ili u Grku.

Verken - eller - ni - ni
Mi koristimo VERKEN - ELLER da izrazimo da ni jedna od dve (ili vie) alternativa nisu
mogue:
Vi har verken kaffe eller te i huset.
Nemamo ni kafu ni aj u kui.
Jeg kommer verken i dag eller i morgen.
Ne dolazim ni danas ni sutra.
Hun snakker verken engelsk, fransk eller spansk.
Ona ne govori ni engleski, ni francuski, ni panski.
For - jer
FOR povezuje dve nezavisne reenice, gde poslednja reenica objanjava razlog prve reenice:
Hun gikk hjem. for hun flte seg ikke bra.
De skal flytte snart. for de har ikke s plass n.

Ona je otila kui, jer se ne osea dobro.

Oni e se ubrzo seliti jer nemaju mesto sada.

S - pa
S moe povezati dve nezavisne reenice gde druga reenica predstavlja posledicu prve
reenice:
Hun flte seg ikke bra. s hun gikk hjem.
Ona se nije oseala dobro, pa je otila kui.
De har ikke s god plass, s de vil gjerne flytte.
Oni nemaju dobar plac, pa e se rado preseliti.

105

2. Underordende konjuksjoner - zavisni veznici

Zavisni veznici povezuju zavisne reenice sa ostatkom nezavisne reenice.
a) Tid - vreme
Najuobiajeniji veznici u vremenskim reenicama su:
Nr - kada
Vi gr nr det blir varmere.
Idemo kada bude toplije.

(framtid)
(budue vreme)

Nr vi har betalt. har vi ikke mer penger.

Kada smo platili nismo imali vie para.

(framtid)
(budue vreme)

Nr det regner. tar hun bussen.

Kada pada kia ona uzima bus.

(vanligvis)
(obino)

Nr de hadde fri mtte de arbeide.

Kada su oni bili slobodni, morali su da rade.

(vanligvis, fortid)
(obino, budue vreme)

Da - onda, kada
Hun gikk da vi kom.
Ona je otila kada smo mi doli.

(fortid)
(prolo vreme)

Da han hadde fortalt alt, gikk han.

Kada je on ispriao sve, otiao je.

(fortid)
(prolo vreme)

Etter at - poto, kad

Vi drog etter at vi hadde spist.
Otili smo poto smo jeli.

(fortid)
(prolo vreme)

Etter at vi har spist, kan vi kjre.

Poto smo jeli, moemo voziti.

(framtid)
(prolo vreme)

NR se koristi za budue vreme i kada se neto ponavlja. Glagol u NR - reenici stoji u

prezentu ili perfektu. Kada se neto ponavlja u prolosti, koristimo preterit.
DA - reenice govore o prolosti, a glagol stoji u preteritu ili u pluskvamperfektu.
ETTER AT + PLUSKVAMPERFEKAT se koristi za neto to se dogodilo pre neeg drugog u
prolosti.
ETTER AT + PERFEKAT koristimo za neto to e se desiti pre neeg drugog u budunosti.

106

Siden - jo od, otkako, od tada

Hun har bodd her siden hun var fem r.
Ona je ivela ovde jo od svoje pete godine.
Fr - pre
De drog fr vi kom.
Oni su otili pre nego to smo mi doli.
Fr det blir mrkt. m vi vre ferdige.
Pre mraka moramo biti gotovi.
S lenge - tako dugo
S lenge det er sommer her. er det veldig pent.
Tako dugo je leto ovde i veoma je lepo.
Innen - pre, do
Innen vi er ferdige med dette. er det kveld.
Zavriemo sa ovim pre mraka.
Mens - dok
Hun vasket huset mens han laget mat.
Ona je istila kuu dok je on spremao hranu.
Idet - ba, kad, im
Idet han la seg p sofaen. ringte telefonen.
Ba kad se spustio na sofu zazvonio je telefon.

(i samme yeblik)
(u istom trenutku)

Straks - odmah, smesta

Straks hun hadde sagt det. angret hun.
im je to rekla, naljutila se.

(med det samme)

(odmah)

b) rsak - uzrok
Kada zavisna reenica objanjava razlog zato se neto deava, mi moemo upotrebiti ove
veznike:

107

Fordi - zato to, zbog toga, jer

Hun drog hjem fordi han flte seg syk.
Ona je otila kui zato to se oseala bolesno.
Siden - s obzirom da, poto
Siden det var s kaldt, tok hun bussen.
Poto je bilo tako hladno, uzela je bus.
Ettersom - poto, budui da
Ettersom hun kommer fra Chile, snakker hun spansk.
Budui da je ona iz ilea, govori panski.
c) Motsetning - suprotnost
Zavisna reenica moe izraziti da se neto deava u nezavisnoj reenici to je malo
neoekivano. Mi smo oekivali neto drugo.
Selv om - iako
Selv om han er gammel. har han jobb.
Iako je star, on radi.
Til tross for at - iako
Hun er arbeidsledig. til tross for at hun har god utdannelse.
Ona je nezaposlena, iako ima dobro obrazovanje.
Enda - iako, premda, jo
De gikk til stranda. enda vret var noks drlig.
Oni su otili na plau, iako je vreme bilo dosta loe.
d) Betingelse - uslov
Zavisna reenica sadri uslov, uslov da bi ostatak reenice bio ostvaren.

108

Hvis - ako
Jeg kommer hvis jeg blir bedre.
Dolazim ako budem bio bolje.
Dersom - ako, ukoliko
Vi skal reise p ferie dersom vi fr rd.
Putovaemo na odmor ako dobijemo novac.
Med mindre - ako
Vi kan ikke reise p ferie, med mindre jeg kan tjene noe ekstra.
Neemo putovati na odmor, ako mogu da zaradim neto dodatno.
Bare - samo
Bare du hadde sagt det fr, s kunne jeg ha hjulpet deg.
Samo da si to rekao pre, mogao sam ja da ti pomognem.
Jeg skal lage maten. bare jeg blir ferdig med hjemmeleksa.
Ja u napraviti hranu, samo da zavrim sa domaim zadatkom.
IKKE moe nekada da stoji ispred subjekta u uslovnim reenicama:
Hvis ikke du kommer, kommer ikke jeg heller.
Ako ti ne doe, ne dolazim ni ja.
Jeg kommer i morgen dersom ikke vret blir drlig.
Dolazim sutra ako ne bude loe vreme.
e) Hensikt - namera, cilj
Ciljna reenica govori ZATO radimo to to stoji u nezavisnoj reenici, ta je cilj i ta je
namera.
For at - da bi
De flyttet for at barna skulle f det bedre.
Oni su se preselili da bi deci bilo bolje.

109

Slik at - tako da
De pusset opp leiligheten slik at det skulle bli hyggeligere der.
Oni su renovirali stan tako da bi im bilo ugodnije u njemu.
S - pa
Ta p deg mer ty. s du ikke blir syk!
Obuci se bolje, pa nee biti bolestan!
Glagol u ciljnoj reenici ima pomoni glagol SKULLE.
f) Flge - posledica
Posledina reenica govori koji je rezultat prethodne reenice.
Slik at - tako da
Det sndde kraftig slik at de holdt seg inne.
Sneg je padao jako tako da je trajao.
S - at - tako - da
Det sndde s kraftig at de ikke ville g ut.
Sneg je padao tako jako da oni nisu hteli da idu napolje.
Hun ble s sint at hun skrek.
Ona je bila tako ljuta da je vritala.
S mora da stoji ispred prideva ili glagola u reenici.
g) Sammenlikning - poreenje
Enn - nego, od
De er mye flinkere enn jeg er.
Oni su sposobniji od mene.
Dette var mye vanskeligere enn jeg hadde trodd.
Ovo je bilo mnogo tee nego to sam ja mislio.

110

(slik) som - kao, poput

Vi skal dra til Bergen i ferien, slik som vi alltid gjr.
Mi emo otii u Bergen na odmor, kao to uvek radimo.
S - som - tako - kao
Det var ikke s vanskelig som jeg trodde.
Nije bilo tako teko kao to sam ja mislio.
Som om - tako - kao
Han s ut som om han hadde vrt veldig syk.
On je izgledao kao da je bio vrlo bolestan.
esto imamo uporedni deo koji nije reenica:
De er flinkere enn meg.
Det gr bedre n enn fr.
De har lrt like mye som oss.
Det er ikke s vanskelig som fr.

Oni su sposobniji od mene.

Sada ide bolje nego pre.
Oni su uili mnogo kao mi.
Nije tako teko kao pre.

Zamenica je u objektivnoj formi kao na primerima iznad.

h) Fortellende leddsetninger - potvrdne zavisne reenice
U zavisnoj reenici koja govori ta neko govori ili misli, koristimo AT:
At - da
Hun fortalte at de skulle ha gjester.
De regner med at det blir bryllup i hst.
Vi trodde (at) du ikke ville komme.
Er det sant at det har skjedd en ulykke?

Ona je rekla da e imati goste.

Oni raunaju da e svadba biti jesenas.
Mislili smo da ti nee doi.
Da li je istina da se dogodila nesrea?

i) Sprrende leddsetninger - upitne zavisne reenice

Kada zavisna reenica govori ta neko pita o neemu ili je nesiguran povodom neega,
koristimo OM ili upitnu re:
Om - o, za
Jeg lurer p om det er sant.
Jeg vet ikke om jeg tar jobben eller ikke.

Pitam se da li je to istina?
Ne znam da li da prihvatim posao ili ne.

111

De var ikke sikre p om de kunne komme.

Nisu bili sigurni da li mogu da dou.

Hvor - gde
Du m sprre dem hvor de bor.
Ti mora pitati njih gde ive.
Hvordan - kako
Jeg lurer p hvordan det gr.
Pitam se kako ide.
Hvorfor - zato
Vet du hvorfor hun ble sint?
Da li zna zato je ona bila ljuta?
Nr - kada
Jeg vet ikke nr de kommer.
Ne znam kada oni dolaze.
Hvem - ko
Vet du hvem hun bor sammen med?
Da li zna sa kim ona ivi?
Hva - ta
Jeg vet ikke hva jeg skal gjre.
Ne znam ta u da radim.
Hvilken - koji
De spr hvilken trikk de skal ta.
Oni pitaju koji tramvaj e uzeti.
Kada su ove upitne rei subjekat u zavisnoj reenici moramo ih upotrebiti sa SOM.

112

Hvem som - ko
Vet du hvem som kommer?
Da li zna ko dolazi?
Hva som - ta
Jeg vet ikke hva som skjedde.
Ne znam ta se dogodilo.
Hvilken - som - koji
De spr hvilken trikk som gr dit.
Oni pitaju koji tramvaj ide tamo.

113

TEKST
1. Ord som knytter sammen setninger - rei koje povezuju reenice
a) Jeg gikk til byen.
Jeg kjpte julegaver.
Jeg gikk p kino.

Iao sam u grad.

Kupio sam boine poklone.
Iao sam u bioskop.

b) Per hadde lite penger.

Han reiste p ferie.

Per je imao malo para.

On je otputovao na odmor.

Vie slinih nezavisnih reenica koje su jedna iza druge mogu raditi neto jednolino i dosadno.
Nikad ne stoji napred kakav je odnos izmeu sadraja u reenicama.
Mi koristimo razliite rei da dobijemo bolje povezane reenice:
-

prilog moe povezati reenice i rei neto o vezi izmeu vie radnji:

a) I r gikk jeg til byen. Der kjpte jeg julegaver. Etterp gikk jeg p kino.
Jue sam bio u gradu. Tamo sam kupio boine poklone. Posle sam iao u bioskop.
b) Per hadde lite penger. Likevel reiste han p ferie.
Per je imao malo para. Ipak, otputovao je na odmor.
-

jednu radnju moemo nekoliko puta izraziti infinitivom iza predloga:

I gr gikk jeg til byen for kjpe julegaver.
Jue sam iao u grad da kupim boine poklone.
Per drog p ferie uten ha mye penger.
Per je otiao na odmor, a nije imao mnogo para.

Veznici povezuju reenice na razliite naine:

Jeg gikk til byen. for jeg skulle kjpe julegaver.
Iao sam u grad, poto sam trebao kupiti boine poklone.
Per drog p ferie, men han hadde lite penger.
Per je otiao na odmor, ali je imao malo para.

radnja se moe izraziti u zavisnoj reenici:

Da jeg hadde kjpt julepresanger. gikk jeg p kino.
Kada sam kupio boine poklone, otiao sam u bioskop.
Selv om Per hadde lite penger. drog han p ferie.
Iako je Per imao malo para otiao je na odmor.

Sve veznike, predloge, glagole itd. koje koristimo predstavljaju vezu izmeu sadraja u
reenicama. Mi koristimo, npr. druge rei i izraze kada je u pitanju vremensko povezivanje u
odnosu na uzrono povezivanje.

114

Tidsforhold - vremensko povezivanje

Handlinger som flger etter hverandre - radnje koje idu jedna iza druge
Kada hoemo da kaemo da radnje idu jedna iza druge vremenski, to moemo da uradimo na
razliite naine:
Vie tipova priloga moe istai redosled, npr. kao:
Frst spiste vi.

S
Etterp
Etter det
Etter mltidet
Deretter

sang
sang
sang
sang
sang

vi
vi
vi
vi
vi

populre
populre
populre
populre
populre

Prvo smo jeli,

pa
kasnije
posle toga
posle jela
zatim

smo
smo
smo
smo
smo

pevali
pevali
pevali
pevali
pevali

sanger.
sanger.
sanger.
sanger.
sanger.

popularne
popularne
popularne
popularne
popularne

pesme.
pesme.
pesme.
pesme.
pesme.

Frst skal vi spise.

S skal vi synge.
Prvo emo da jedemo, pa emo da pevamo.
Mi moemo upotrebiti ETTER HA + PROLI PARTICIP kada je subjekat do obe radnje:
Etter ha spist. sang vi populre sanger.
Posle jela pevali smo popularne pesme.
Etter ha spist. skal vi singe populre sanger.
Posle jela pevaemo popularne pesme.
Zavisne reenice mogu govoriti o redosledu radnji:
Vi drog fr gjestene kom.
Mi smo otili pre nego to su gosti doli.
Vi drar fr gjestene kommer.
Mi odlazimo pre nego to gosti dolaze.
Hun skal bo her til hun har tatt eksamen. Ona e stanovati ovde dok ne poloi ispit.
Za budue vreme koristimo, esto, ETTER AT i DA:
Da Harald kom. begynte festen.

Kada je Harald doao poela je urka.

Vano! Kada hoemo da istaknemo da je jedna radnja bila zavrena pre druge, koristimo
pluskvamperfekat za glagol.
Etter at vi hadde spist, sang vi nasjonale sanger.
Poto smo jeli, pevali smo narodne pesme.
Da vi hadde badet, solte vi oss.
Kad smo se okupali, sunali smo se.
Za budue vreme moemo upotrebiti ETTER AT i NR. Kada e jedna radnja biti gotova pre
druge, tada glagol stoji u perfektu.

115

Nr Harald kommer, kan festen begynne.

Kada Harold doe, urka moe da pone.
Etter at vi har spist, skal vi synge nasjonale sanger.
Kada jedemo, pevaemo narodne pesme.
Nr vi har badet, kan vi sole oss.
Kad se okupamo, moemo da se sunamo.
Iste veze mogu se izraziti na razliite naine:
Hun spiste middag. Etterp gikk hun.
Ona je ruala. Kasnije je otila.

(adverb)
(prilog)

Hun gikk etter middag.

Ona je otila posle ruka.

(preposisjon)
(predlog)

Hun gikk etter ha spist.

Ona je otila posle jela.

(preposisjon)
(predlog)

Hun gikk etter at hun hadde spist.

Ona je otila poto je jela.

(konjuksjon)
(veznik)

Pazi, mi moramo imati ETTER AT kada koristimo zavisnu reenicu.

Hun gikk da hun hadde spist.
Ona je otila kada je jela.

(konjuksjon i leddsetning)
(veznik u zavisnoj reenici)

Hun gikk klokka fem. Da hadde hun spist. (adverb=p det tidspunktet)
Ona je otila u 5 sati. Tada je ona jela.
(prilog za vreme)
Handlingene er samtidige - istovremene radnje
Moemo pokazati da se radnje deavaju u isto vreme:
Prilozi kao to su i samme yeblikk (u istom trenutku), samtidig (istovremeno), plutselig
(iznenada), p samme tid (u isto vreme) vezuju stanja ili radnje za isto vreme.
Det var stor nd blant folk. Samtidig levde kongen i luksus.
Bila je velika nematina meu ljudima. Istovremeno, kralj je iveo luksuzno.
Familien satt i hagen og drakk kaffe. Plutselig smalt det.
Porodica je sedela u bati i pili su kafu. Iznenada se ula eksplozija.
Det er vanskelig gjre lekser samtidig som man hrer p nyhetene.
Teko je raditi zadatke dok istovremeno neko slua novosti.
Zavisne reenice koje naglaavaju da se neto dogaa istovremeno, mogu imati veznike mens
(dok), idet (ba, kad, im) ili samtidig som (istovremeno kad):
Mens regnet hljet ned. fortsatte de plukke br.
Dok je pljutala kia, oni su nastavili da beru jagode.
Jeg kan vaske opp mens du leser avisa.
Ja mogu da perem posue dok ti ita novine.

116

Idet de pnet dra. kom det er kraftig lyn.

im su oni otvorili vrata, sevnula je jaka munja.
Det er vanskelig gjre lekser samtidig som man hrer p nyhetene.
Teko je raditi zadatke istovremeno kad neko slua novosti.
rsaksforhold - uzrona veza
esto povezujemo radnje o kojima govorimo na takav nain da jedna radnja objanjava drugu.
Flge - posledica
Moemo da kaemo da je jedna radnja posledica, konsekvenca druge radnje:
Derfor - zato
Det var krig. Derfor var det mange som flyktet.
Bio je rat. Zato je bilo mnogo onih koji su izbegli.
Det var trikkestans. Derfor kom hun for sent p skolen.
Bio je zastoj tramvaja. Zato je ona zakasnila u kolu.
Av den grunn - iz tog razloga
Forholdene i landet er vanskelige. Av den grunn er det mange som har flyktet.
Prilike u zemlji su oteane. Iz tog razloga mnogi su izbegli.
S - pa
S povezuje dve nezavisne reenice:
Det var trikkestans, s hun kom sent p skolen.
Bio je zastoj tramvaja, pa je ona dola kasno u kolu.
Det var vanskelige forhold, s det var mange som flyktet.
Bile su oteane prilike, pa je bilo mnogo onih koji su izbegli.
Slik at, s - at - tako da, tako - da
Veznici u zavisnoj reenici koji govore neto o posledici radnje su SLIK AT i S-AT:
Det var trikkestans, slik at hun kom sent p skolen.
Bio je zastoj tramvaja, tako da je ona kasno dola u kolu.

117

Forholdene var s vanskelige at mange mtte flykte.

Prilike su bile tako oteane da su mnogi morali otii.
Moemo, dakle, izraziti iste tipove veza pomou priloga, veznika u nezavisnim reenicama i
pomou veznika u zavisnim reenicama. Red rei je razliit, zavisi kako se izraavamo:
Det var trkkestans. Derfor rakk hun ikke skolen.
Bio je zastoj tramvaja. Zato ona nije stigla u kolu.

(helsetning)
(nezavisna reenica)

Det var trikkestans. s hun rakk ikke skolen.

Bio je zastoj tramvaja, pa ona nije stigla u kolu.

(s - helsetning)
(s - nezavisna reenica)

Det var trikkestans, slik at hun ikke rakk skolen.

Bio je zastoj tramvaja, tako da ona nije stigla u kolu.

(slik at - ledsetning)
(slik at - zavisna reenica)

rsak - uzrok
Jedna reenica moe rei razlog ili uzrok koji stoji u drugoj.
For - jer
FOR povezuje dve nezavisne reenice:
Hun kom for sent p skolen, for det var trikkestans.
Ona je zakasnila u kolu, jer je bio zastoj tramvaja.
Mange mtte flykte, for forholdene var vanskelige.
Mnogi su morali otii, jer su prilike bile oteane.
Fordi, siden, ettersom - zato to, s obzirom da, poto
Veznici u zavisnim reenicama koji govore neto u uzroku radnje su fordi, siden i ettersom.
Hun kom for sent, fordi det var trikkestans.
Ona je zakasnila zato to je bio zastoj tramvaja.
Ettersom der er streik i England, kom brevet for sent.
Poto je bio trajk u engleskoj, kasnila su pisma.
Siden det var vr, ville han gjerne kjpe noen ny klr.
S obzirom da je bilo prolee, on je eleo, rado, kupiti novu odeu.
SIDEN koristimo kada ono to stoji u zavisnoj reenici je poznato.

118

P grunn av - zbog
P GRUNN AV + IMENICA govori o uzroku radnje ili stanja:
P grunn av forholdene er det mange som har flyktet.
Zbog prilika mnogi su izbegli.
Det holdt seg hjemme p grunn av det drlige vret.
Oni su ostali kod kue zbog loeg vremena.
Neki prilozi stoje u reenici koja govori razlog zbog ega neto stoji u reenici napred. Oni
mogu da kau neto vie, da objasne - npr. neto to je iznenaujue, neto dopadljivo ili
neto drugo koje je trebalo objasniti.
Jeg m skynde meg. Jeg skal nemlig ha gjester.
Moram da pourim. Ja u, naime, imati goste.
Jeg m skynde meg. Jeg skal faktisk ha gjester.
Moram da pourim. Ja u, zapravo, imati goste.
Jeg m skynde meg. Jeg skal dessverre ha gjester.
Moram da pourim. Ja u, naalost, imati goste.
Jeg m skynde meg. Jeg skal jo ha gjester.
Moram da pourim. Ja u, ve, imati goste.
Isti odnos moe se izraziti na razliite naine:
Hun kom sent. for trikken var ikke i rute.
Ona je zakasnila, jer tramvaj nije iao po redu vonje.

(for - leddsetning)
(for - nezavisna reenica)

Hun kom sent. fordi trikken ikke var i rute.

Ona je zakasnila zato to tramvaj nije iao po redu vonje.

(leddsetning)
(zavisna reenica)

Hun kom sent. Trikken var nemlig ikke i rute.

Ona je zakasnila. Tramvaj, naime, nije iao po redu vonje.
Hun kom sent p grunn av trikkestans.
Ona je zakasnila zbog zastoja tramvaja.
Vano! FOR sadri nezavisna reenica, FORDI zavisna.
Hensikt - namera
Reenica moe govoriti ta neko eli postii pomou radnje koju namerava da uradi. To
moemo izraziti u zavisnoj reenici sa veznicima FOR AT ili S:
De ville flytte for at barna skulle f bedre forhold.
Oni e se odseliti da bi deca dobila bolju priliku.
Hun gjemte skjokoladen s barna ikke skulle finne den.
Ona je sakrila okoladu tako da je deca ne mogu nai.

119

FOR + INFINITIV moe izraziti isto, kada je subjekat za obe radnje isti:
De ville flykte for f bedre forhold.
Oni su eleli otii da dobiju bolju priliku.
Hun gjemte skjokoladen for ha den senere.
Ona je sakrila okoladu da je imaju za kasnije.
Razliiti naini da se izrazimo:
De begynte trimme for bli friskere.
Poeli su da vebaju poto su eleli biti zdraviji.
De begynte trimme for at de skulle bli friskere.
Poeli su da vebaju da bi bili zdraviji.
De begynte trimme s de skulle bli friskere.
Poeli su da vebaju pa bi trebali biti zdraviji.
Motsetning - suprotnost
Moemo izraziti da je jedna radnja drugaija od one koju oekujemo.
Men - ali
MEN povezuje nezavisne reenice:
Per hadde lite penger. men reiste p ferie likevel.
Per je imao malo para, ali je, ipak, otputovao na odmor.
Forholdene i landet var vanskelige. men de ville ikke flytte.
Prilike u zemlji su bile teke, ali oni nisu eleli da izbegnu.
Selv om, enda, til tross for at - iako
Zavisne reenice koje izraavaju suprotnost mogu imati veznike kao to su selv om, enda, til
tross for at:
Selv om forholdene var vanskelige. ville de ikke flytte.
Iako su prilike bile teke oni nisu eleli da izbegnu.
Per drog p ferie til tross for at han hadde drlig rd.
Per je otiao na odmor iako je bio lo sa novcem.
Enda de var veldig uenige. var de gode venner.
Iako su bili veoma nesaglasni, bili su dobri prijatelji.

120

Neki prilozi govore o suprotnosti izmeu sadraja dve reenice:

Likevel - ipak
Hun er nesten 80 r. Likevel gr hun tur hver dag.
Ona ima skoro 80 godina. Ipak, ona ide u etnju svaki dan.
De er uenige om det meste. Likevel er de gode venner.
Oni nisu saglasni u mnogome. Ipak, oni su dobri prijatelji.
Forholdene var vanskelige. men likevel ville de ikke flytte.
Prilike su bile teke, ali ipak, oni nisu eleli da se odsele.
Imidlertid - meutim
Det var ikke plass p flyet. Hun fikk imidlertid plass p et ekstrafly.
Nije bilo mesta u avionu. Ona je dobila, meutim, mesto u posebnom avionu.
Ikke desto mindre - pored toga, pa ipak
Statsministeren har ferie. Ikke desto mindre vil hun holde pressekonferanse i morgen.
Dravni ministar je na odmoru. Pa ipak, on e odrati konferenciju za tampu sutra.
IMIDLERTID i IKKE DESTO MINDRE su uobiajeniji u pisanju nego u govoru.
Ellers - inae
ELLERS povezuje dve reenice gde poslednja reenica govori ta se deava ako neko ne radi
ono to stoji u prvoj reenici:
Du m kle deg bedre. Ellers kan du bli syk.
Mora se obui bolje. Inae, moe biti bolestan.
ELLERS moe da znai "osim toga" (onoga to stoji u prvoj reenici):
Jeg er litt trtt. men ellers str det bra til.
Malo sam umoran, ali, osim toga, sve drugo je dobro.
Isti odnos moe se izraziti na razliite naine:
Forholdene var vanskelige. men de ville ikke flytte.
Prilike su bile teke, ali oni nisu hteli da se odsele.
Forholdene var vanskelige. Likevel ville de ikke flytte.
Prilike su bile teke. Ipak, oni nisu hteli da se odsele.
Selv om forholdene var vanskelige, ville de ikke flytte.
Iako su prilike bile teke, oni nisu hteli da se odsele.

121

2. Sammenheng mellom setninger - veze izmeu reenica

I dag fikk jeg brev fra Kina. Brevet var fra en onkel som bor i Beijing. Der har han bodd i flere r n.
Danas sam dobio pismo iz Kine. Pismo je bilo od ujaka koji ivi u Bejingu. Tamo sada on ivi vie godina.

Tekst je mnogo vie od pojedinanih reenica koje stoje jedne iza drugih. Mnogo rei i formi
odluujemo se da koristimo u reenici koje zavise od sadraja u reenicama ispred, kao to se
vidi u primerima.
Bestemt form - odreena forma
Na primeru iznad videli smo da sam ja dobio pismo. To je nova informacija i zove se
neodreena forma. Posle toga, slualac zna o kom pismu govorim, i ja govorim dalje o tome u
odreenoj formi.
Nemamo odreenu formu samo kad ponavljamo imenice. Takoe, u drugim sluajevima moe
slualac znati da postoji veza izmeu onoga to smo poeli da priamo i onoga to emo
nastaviti da priamo:
I gr s jeg en spennende film. Handlingen var fra Vietnamkrigen. Bildene var skremmende,
men skuespillerne var veldig gode.
Jue sam gledao uzbudljiv film. Radnja je bila iz vijetnamskog rata. Slike su bile zastraujue,
ali glumci su bili veoma dobri.
Veza pokazuje da handlingen, bildene i skuespillerne su iz filma koji sam gledao. Slualac zato
zna o emu govorim, a imenice imaju odreenu formu.
Vano! Imenice stoje u odreenoj formi kada govorimo o neemu to je poznato.
Neka re dobija svoj sadraj iz rei koja je spominjana ranije u tekstu:
Pronomen - zamenica
I dag fikk jeg brev fra Kina. Det var fra onkelen min. Han bor i Beijing.
Danas sam dobio pismo iz Kine. Ono je bilo od mog ujaka. On ivi u Beijingu.
Zamenica upuuje na imenicu ispred. Koju zamenicu koristimo zavisi od roda i broja imenice.
Vi har ikke bil for tida. Den er i stykker.
Privremeno nemamo auto. On je slupan.
Hvordan er oppgavene? De er lette.
Kakvi su zadaci? Oni su laki.
Jeg fikk brev fra onkelen min. Han bor i Kina.
Dobio sam pismo od mog ujaka. On ivi u Kini.
Umesto den (taj), det (to) i de (oni) moemo upotrebiti denne (ovaj), dette (ovo) i disse (ovi)
za neto to je blizu nas.

122

Jeg har ftt mange bker. Denne ser spennende ut. men disse har jeg lest fr.
Dobio sam mnogo knjiga. One izgledaju uzbudljivije nego one koje sam itao pre.
Zamenica DET ne upuuje samo unazad na re u srednjem rodu. Osim toga, upuuje unazad
do druge imenice u neodreenoj formi do dela reenice i do celih reenica.
Vi trenger en ny tv. Det har vi ikke rd til.
Treba nam novi TV. Za to nemamo para.
Jeg m ha noen penger. Det har jeg ikke.
Moram imati neto para. Ja ih nemam.
Mario liker g p skyter. Det liker ungene mine ogs.
Mario voli da ide na klizanje. To vole i moja deca, takoe.
Jeg har lyst til reise til Maldivene. Det har jeg ogs.
elim da putujem u Maldivene. To elim i ja, takoe.
Jeg kan ikke komme i morgen. Det var synd!
Ne mogu da doem sutra. Bilo bi teta!
Takoe, DETTE moe da uputi na ceo sadraj reenice ispred:
Bedriften m redusere forurensningen, og dette vil koste mange millioner.
Preduzee mora smanjiti zagaivanje, a to e kotati mnogo miliona.
Kada iste rei pripadaju u dve reenice, moemo ih zameniti sa SOM:
Jeg har ftt brev fra onkelen min. Onkelen min bor i Beijing.
Jeg har ftt brev fra onkelen min som bor i Beijing.
Dobio sam pismo od ujaka. Moj ujak ivi u Beijingu.
Dobio sam pismo od ujaka koji ivi u Beijingu.
Adverb - prilog
Prilog moe dobiti sadraj od rei koje su spominjane u tekstu:
Onkel bor i Beijing. Der har han bodd i flere r.
Ujak ivi u Beijingu. Tamo on ivi vie godina.
Jeg liker meg godt i denne kommunen, og her har jeg tenkt bli boende. Jeg kom hit for fem r siden.

Meni se svia ova optina i ja sam mislio ovde da ivim. Ovde sam doao pre pet godina.
De kom hit for fem r siden.

Da var det ingen utlendinger her.

Den gang var det ingen utlendinger her.
P den tida var det ingen utlendinger her.

Oni su doli ovamo pre pet godina.

Onda nije bilo stranaca ovde.

U ono vreme nije bilo stranaca ovde.
U to doba nije bilo stranaca ovde.

Hun har farget hret rdt. Snn vil jeg ogs ha det!
Obojila je kosu u crveno. Ba u i ja, takoe, to da uradim!

123

Verbet gjre - glagol radni

Glagol radni dobija sadraj iz glagola (+ eventualno drugih delova) iz reenice ispred. Umesto
ponavljanja istih rei vie puta, moemo upotrebiti GJRE, esto zajedno sa DET:
De gr p kino hver uke. Gjr de virkelig!?
Oni idu u bioskop svake nedelje. Idu li stvarno!?
Jeg fikk brev fra onkelen min i dag. Gjorde du det?
Dobio sam pismo od mog ujaka danas. Jesi li?
Savner du slektningene dine? Ja, det gjr jeg.
Da li ti nedostaju roaci? Da, nedostaju mi.
Glagoli vre, ha, skulle, kunne, ville, burde, mtte se ne mogu nadoknaditi sa gjre, pa se
moraju ponavljati. Eventualni glavni glagol se, obino, izostavlja:
Er hun frisk igjen? Ja, det er hun.
Da li je ona ozdravila? Da, jeste.
Han har ikke lest boka enn. Det har ikke jeg heller (gjort).
On nije jo proitao knjigu. To nisam ni ja uradio.
Kan jeg lne boka di? Det kan du gjerne.
Mogu li da pozajmim tvoju knjigu? Moe.
Passiv - pasiv
I dag fikk jeg brev.

Det ble sendt for to uker siden.

(Onkel sendte det for to uker siden)

Danas sam dobio pismo.

Ono je bilo poslato pre dve nedelje.

(Ujak ga je poslao pre dve nedelje.)

Linn er skadet.

Hun ble truffet av en tung stein.

(En tung stein traff henne.)

Lin se povredila.

Ona je udarena tekim kamenom.

(Teak kamen je udario.)

Ono o emu govorimo moe biti objekat za glagol.

Ono o emu govorimo stavljamo napred u reenici. Kada koristimo pasivnu formu glagola,
objekat moe biti subjekat i moemo ga staviti na neko prirodnije mesto.
Det setninger - det reenice
Nova informacija nee doi prva u reenici. Na to mesto moemo doi sa informacijama koje
predstavljamo.
(Et brev kom fra Kina i dag.)

Det kom et brev fra Kina i dag.

I dag kom det et brev fra Kina.

124

(Pismo je dolo iz Kine danas.)

Dolo je pismo iz Kine danas.

Danas je dolo pismo iz Kine.

Predstavljanje moemo koristiti kada je logino subjekat nova informacija i stoji u neodreenoj
formi. Glagol mora biti glagol koji ne zahteva objekat, esto je to komme, sitte, st, vre,
finnes:
Det gr en spennende film p kino n.
Daje se uzbudljiv film u bioskopu sada.
I avisa str det mye om den politiske situasjonen i Syria.
Novine piu mnogo o politikoj situaciji u Siriji.
Novu informaciju moemo da uzviknemo:
Det var en elev som mtte p legevakta i dag.
Jedan uenik je morao u hitnu danas.
I dag var det en elev som mtte p legevakta.
Danas je jedan uenik morao u hitnu.
Det + passiv
U pasivnim reenicama sa novom informacijom DET moe da bude subjekat:
Det selges frukt p markedet.
Prodavalo se voe na vaaru.
I Sr Korea produseres det mange hyteknologiprodukter.
U Junoj Koreji se proizvodi mnogo visoka tehnologija.
I avisa ble det skrevet flere sider om konflikten.
U novinama je pisalo vie strana o konfliktu.
3. Stryking av ledd - izostavljanje delova
Kada imamo isti deo u vie reenica, moemo u nekim sluajevima da ih izostavimo.
Moramo imati uvek subjekat u potvrdnoj reenici u norvekom, ali ne moramo ponavljati isti
subjekat u istoj reenici:
I gr gikk jeg til byen og (jeg) kjpte julegaver.
Jue sam (ja) iao u grad i kupio sam (ja) boine poklone.
Per dropet leksene og (han) drog til byen.
Per je uradio zadatke i (on) otiao je u grad.
I glagol se moe izostaviti, umesto da se ponavlja:
Sasja studerer norsk og Walter (studerer) matematikk.
Saa studira norveki, a Walter (studira) matematiku.

125

Anne bor i London og Peter (bor) i New York.

Ana ivi u Londonu, a Peter (ivi) u New Yorku.
esto izostavljamo pomoni glagol, tako da infinitiv i proli particip stoje bez pomonog glagola
iza OG:
Han m slutte ryke og (har) begynt trimme.
On mora da prestane da pui i poeti da trenira.
De skal reise til hjembygda og (skal) overta familiens bedrift.
Oni e otputovati u zaviaj i preuzeti porodino preduzee.
Per har sluttet ryke og (har) begynt trimme.
Per je prestao da pui i poeo je da trenira.
Saleem ble pkjrt av en bil og (ble) brakt til sykehus.
Salema je udario auto i prebaen je u bolnicu.
Kada govorimo isto o vie subjekata oni se mogu spojiti. Predikat tada mora da stoji u
mnoini:
Norge er kongedmme.
Sverige er kongedmme.
Danmark er kongedmme.

Norge. Sverige og Danmark er kongedmmer.

Norveka je kraljevina.
vedska je kraljevina.
Danska je kraljevina.

Norveka, vedska i Danska su kraljevine.

Tom er sur. Liza er sur.

Tom je ljut. Liza je ljuta.

Tom og Liza er sure.

Tom i Liza su ljuti.

Bde - og - i - i
esto povezujemo delove reenice sa BDE - OG:
Bde Norge. Sverige og Danmark er kongedmmer.
I Norveka, i vedska i Danska su kraljevine.
Bde Tom og Liza er sur.
I Tom i Liza su ljuti.
Verken - eller - ni - ni
Ako je reenica sa negacijom dobijamo VERKEN - ELLER:
Verken Tom eller Liza er i godt humr.
Ni Tom ni Liza nisu dobro raspoloeni.
Verken Norge. Sverige eller Danmark er republikker.
Ni Norveka, ni vedska, ni Danska nisu republike.

126

Isti pridev se moe izostaviti ako su imenice istog roda i broja:

Hun har hyggelige slektninger og (hyggelige) venner.
Ona ima prijatne roake i (prijatne) prijatelje.
Ali, s obzirom da se pridevi menjaju iza rei do kojih stoje, moraju se, esto, ponavljati:
Hun har hyggelige venner og en hyggelig mann.
Ona ima prijatne prijatelje i prijatnog mua.
De har ei pen stue og et pent kjkken.
Oni imaju lepu dnevnu sobu i lepu kuhinju.

127

NOEN GENERELLE REGLER - NEKA OPTA PRAVILA

Stor bokstav - veliko slovo
Mi koristimo veliko slovo u sledeim situacijama:
-

prvo slovo u nezavisnoj reenici:

Det var varmt. Hun gledet seg til et bad.

Bilo je toplo. Ona se radovala kupanju.
-

prvo slovo imena:

lica:

Vi beskte Karim og Elise.

Posetili smo Karima i Elisu.

mesta:

De kommer fra Somalia. Hun er fra Nord-Norge.

Oni su iz Somalije. Ona je iz Severne Norveke.

knjiga, novina,
filmova

De leser bde Koranen og Bibelen.

Oni itaju i Kuran i Bibliju.

mnogih institucija,
organizacija i
preduzea

Norges bank, Stortinget

Norveka banka, Norveki parlament

Kada se ime sastoji iz vie rei, esto se samo prva re pie velikim slovom.
De britiske yer, De forente nasjoner
Britanska ostrva, Ujedinjene nacije
Neke skraenice se piu velikim slovima: USA, NRK, FN, NATO, EF
Vokaler og konsonanter - samoglasnici i suglasnici
Mi koristimo ove samoglasnike
duge
a
e
i
o
u
y

ape
ren
slik
to
ut
by
fl
st
bl

Mi koristimo ove suglasnike

kratke
(majmun)
(ist)
(takav)
(dva)
(napolje)
(grad)
(uasan)
(sladak)
(plav)

salt
renne
slikke
tomme
slutt
bytte
frre
stt
bltt

(so)
(oluk)
(lizati)
(prazan)
(zavretak)
(zamena)
(manje)
(slatko)
(plavo)

b
d
f
g
h
j
k
l
m
n
p
r
s
t
v

128

ball
(lopta)
dag
(dan)
far
(otac)
gr
(jue)
han
(on)
jente (devojica)
katt
(maka)
like
(isti)
mamma(mama)
n
(sada)
pappa (tata)
rar
(udan)
sot
(a)
ta
(uzeti)
varm (toplo)

U stranim imenima i drugim reima moemo nai i ove suglasnike: c, q, w, x, z.

g - se izgovara /j/ ispred I,Y i EI: gyselig, gi, geit, (ali /g/ u gir, gitar)
g - se izgovara /j/ u giro
k - se izgovara /h/ ispred I i Y (kirke, kyst)
Samoglasnici mogu biti dugi ili kratki. Samo jako akcentovani samoglasnici mogu biti dugi (o glas je kratak, a - glas je dug). Iza drugog vokala imamo kao pravilo jedan suglasnik ili
nijedan. Iza kratkog samoglasnika imamo kao pravilo dva suglasnika:
Hvit - hvitt, bl - bltt - beo, plav
Ne piu se sve rei sa dva suglasnika iako im je samoglasnik kratak: den, kan, vil, skal, som,
hos, han, hun, nok.
Mi nikad ne piemo dva M na kraju rei, iako je samoglasnik kratak: dum, morsom, fram. Ali,
kada je samoglasnik iza, piemo MM: dumme (glup), morsommere (zabavan), framme
(napred).
- glas piemo nekad , ali esto kao E:
: hr (vojska), svr (veliki), klr (odelo), vre (biti), vr (vreme), nr (blizu), fl
(uasan).
e: herr (gospodin), hjerte (srce), merke (znak), verre (gori), vers (stih), her (ovde), der
(tamo), er (je), hver (svaki).
Najvie rei koje se piu sa imaju dug samoglasnik. One koje se piu sa E imaju kratak
samoglasnik. (Ali neke rei imaju dug samoglasnik, vidi 4 poslednje rei sa E).
- glas se pie nekada sa O: sove (spavati), lov (dozvola), doven (lenj), psykolog (psiholog),
morgen (jutro), orke (podnositi).
o - glas se pie nekada sa U: bukser (pantalone), skuff (fijoka), dum (glup), lukte (mirisati),
nummer (broj), tung (teak).
Diftonger - dvoglasi
Dva samoglasnika koji se izgovaraju kao jedan glas, zovemo dvoglas:
EI
AI
I
AU
EU

vei (put), grei (dobar), eie (svojina), nei (ne)

kai (kej), vaie (leprati se)
ya (ostrvo), gy (zabavno), ryke (puiti)
sau (ovca), hauk (jastreb), flaut (osramoen), maur (mrav), Australia
Europa, europeisk (evropski)

Konsonantforbindelser - suglasniki spojevi

Neki suglasniki spojevi mogu se izgovarati kao jedan glas.
U nekim sluajevima je izgovor razliit na razliitim mestima u zemlji.

129

NG
KJ
TJ
SJ
SKJ
SK

//
//
//
//
//
//

(ispred I,Y,Y)

sang (pesma), mange (mnogo)

kjole (haljina), kjre (voziti)
tjue (20)
sj (more), sjal (al), sjokolade (okolada)
skjre (sei), skjr (lomljiv)
ski (skija), sky (oblak), skyte (klizaljka, ribarski brod)

Stumme konsonanter - neujni suglasnici

Neka slova se piu, ali se ne izgovaraju:
H
G
D
T

hva (ta), hvem (ko), hvilken (koji), hvor (gde), hjerne (mozak), hjerte (srce)
gjerne (rado), gjest (gost)
land (zemlja), kveld (vee), god (dobar), glad (zadovoljan)
huset (kua), problemet (problem)

Forenkling av dobbeltkonsonant - uproavanje duplog suglasnika

Rei koje se zavravaju na dva suglasnika, gube jedno slovo koje je udvojeno:
sann-sant (istinit), tykk-tykt (debeo), drmme-drmte (sanjati), spille-spilte (igrati)
Ali, mi zadravamo oba suglasnika ispred drugih tipova zavretaka:
venn-vennlig (prijatelj-ljubazan), sann-sannhet (istinit-istina)
Sammendragning - rezime
Pridevi koji se zavravaju na ER, EL i EN u mnoini gube pretposlednje E, a dobijaju nastavak
za mnoinu:
super-supre (odlian), nobel-noble (plemenit), pen-pnere (otvoren)
Kada re ima dva ista suglasnika ispred zavretka, gubi jedan suglasnik i E pre nego to dobije
nastavak za mnoinu:
vakker-vakre (lep), sikker-sikre (siguran), skummel-skumle (buan), gammel-gamle (star)
Imenica koja se zavrava na EL menja nastavak u mnoini:
en konstabel-konstabler (policajac), et middel-midler (sredstvo)
To vai i za neke imenice koje se zavravaju na ER:
en sommer-somrer (leto), en vinter-vintrer (zima)

130

Tegnsetting - stavljanje znakova

Pisani jezik ima drugaije znakove koji e nam omoguiti da bude lako razumljivo ono to
mislimo da napiemo. Znakovi odvajaju tekst tako da moemo videti ta ide zajedno. Neki
znak pokazuje koju intonaciju koristimo ako izgovaramo iste reenice:
Punktum - taka
Tekst delimo takom. Mora biti najmanje jedna nezavisna reenica da bi iza stavili taku. esto
imamo jednu ili vie zavisnih reenica uz dodatak jedne ili dve nezavisne reenice.
Kada zavravamo misao, stavljamo taku.
Komma - zarez

zarez se stavlja kada se dve reenice povezuju sa OG ili MEN:

Hun skriver bra norsk. men hun glemmer sette komma.
Ona dobro pie norveki, ali zaboravlja da stavi zarez.

kada zavisna reenica stoji prva

Ako reenicu poinje zavisnom reenicom, stavlja zarez iza nje.

iza reenice koja poinje sa SOM, takoe stavljamo zarez.

iza direktnog govora, ispred SA, MENTE i sl., stavljamo zarez:

"Ikke glem komma." sa hun.
"Ne zaboravljaj zarez", rekla je ona.

Sprsmlstegn - znak pitanja

Znak pitanja koristimo iza direktnog pitanja:
"Skal vi ha sprsmlstegn her?"
"Hoemo li staviti znak pitanja ovde?"
Ali, ne koristimo znak pitanja iza indirektnog pitanja:
Hun spurte om det skulle vre sprsmlstegn.
Ona je pitala da li je trebalo staviti znak pitanja.
Utropstegn - znak uzvika
Mi koristimo znak uzvika kada izraavamo iznenaenje, poruku i sl. esto zajedno sa
imperativom glagola:

131

Husk utropstegn! Ikke glem det!

Stavi znak uzvika! Ne zaboravljaj ga!
Kolon - dve take
Dve take koristimo ispred direktnog govora, iza SA (rekao) i sl.
Elevene spurte:"Hvor bruker vi kolon?"
Uenici su pitali:"Gde stavljamo dve take?"
Moemo upotrebiti dve take ispred primera i nabrajanja:
Ta med: ski, solbriller, solkrem og niste.
Ponesi sa sobom: skije, naoare za sunce, kremu za sunanje i suvu hranu.
Anfrselstegn - navodnici
Mi pokazujemo da je neto citat tako to na poetku i na kraju stavljamo navodnike:
Lreren sa: "Husk dette!"
Uitelj je rekao:"Zapamtite ovo!"
Ali ne koristimo navodnike u izvetaju neijeg govora:
Lreren sa at vi mtte huske dette.
Uitelj je rekao da moramo zapamtiti ovo.
Mi stavljamo navodnike i da pokaemo da koristimo re malo drugaije nego obino, ili je ta
re "nadimak".
Hun skal ta "lappen".
Ona e uzeti "papir".

(=sertifikat)
(=svedoanstvo)

Hele bygda kalte henne "bestemor".

Celo selo je nju zvalo "baba".
Navodnici mogu da izraze i ironiju. U primeru ispod htelo je da se kae da nije bilo nikoga na
recepciji:
"Resepsjonen" var i frste etasje.
"Recepcija" je bila na prvom spratu.

132

Noen vanlige forkortelser - neke uobiajene skraenice

dvs.
osv.
etc.
jf.
bl.a.
m.m.
o.a.
o.l.
o.fl.

=det vil si=det betyr

=og s videre
=et cetera= og s videre
=jamfr=sammenlikne
=blant annet
=med mer
=og annet. og andre
=og liknende
=og flere

to e rei, to znai
i tako dalje
i tako dalje
u poreenju
izmeu ostalog
jo vie
i drugi
i slino
i vie

Moemo, takoe, izostaviti taku u skraenicama: dvs, osv. m m, o a.

133

Liste over vanlige uregelmessige verb - lista najuobiajenijih nepravilnih glagola

infinitiv

preterit

perfekat

bad
bandt
ble(i)
brakk
brt
bar
drog
drakk
falt
fant
fly
forlot
forstod
forsvant
fortalte
fros
fikk
gav
gadd
gjaldt
gjorde
grt
gikk
hjalp
holdt
kom
lot
lo
la
l
loy
lp
rakk
s
solgte
sa
satt
skar
skre(i)k
skre(i)v
skjot
slapp
slr
sov
stjal
stod
sang
sank
tok
traff
trakk
tvang
vant
visste
valgte
var

har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har
har

be
binde
bli
brekke
bryte
bre
dra
drikke
falle
finne
fly
forlate
forst
forsvinne
fortelle
fryse
f
gi
gidde
gjelde
gjre
grte
g
hjelpe
holde
komme
la
le
legge
ligge
lyve
lpe
rekke
se
selge
si
sitte
skjre
skrike
skrive
skyte
slippe
sl
sove
stjele
st
synge
synke
ta
treffe
trekke
tvinge
vinne
vite
velge
vre

bedt
bundet
blitt
brukket
brutt
bret
dratt
drukket
falt
funnet
flyet
forlatt
forsttt
forsvunnet
fortalt
frosset
ftt
gitt
giddet
gjeldt
gjort
grtt
gtt
hjulpet
holdt
kommet
latt
ledd
lagt
ligget
lyet
lpt
rukket
sett
solgt
sagt
sittet
skret
skreket
skrevet
skutt
sluppet
sltt
sovet
stjlet
sttt
sunget
sunket
tatt
truffet
trukket
tvunget
vunnet
visst
valgt
vrt

134

traiti, moliti
povezati, vezati
biti
polomiti
polomiti, prekinuti
nositi
krenuti
piti
pasti
nai
leteti
napustiti, ostaviti
razumeti
nestati, izgubiti se
priati, govoriti, rei
smrznuti se, ozepsti
dobiti
dati
imati volju
vaiti, ticati se
raditi
plakati
ii
pomoi
drati
doi, dolaziti
pustiti, dati, naterati
smejati se
staviti, postavljati
leati
lagati, slagati
trati
stizati
videti, gledati
prodavati
rei
sedeti
sei, rezati
vritati
pisati
pucati, streljati
izbei
tui, udarati
spavati
krasti
stajati
pevati
tonuti
uzeti
pogoditi, sresti
vui, presvui
prisiliti
pobediti, dobiti
znati
izabrati
biti

SADRAJ:
SETNINGER OG SETNINGSLEDD...............................................................................................................................1
REENICE I DELOVI REENICE................................................................................................................................1
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

HELSETNINGER - SAMOSTALNE (NEZAVISNE) REENICE...............................................................................................1

SUBJECT OG VERBAL - SUBJEKAT I GLAGOL.................................................................................................................1
OBJEKT - OBJEKAT........................................................................................................................................................3
PREDIKATIV - PREDIKAT................................................................................................................................................4
ADVERBIAL - PRILOG....................................................................................................................................................5
OPPSUMMERING - SAETAK..........................................................................................................................................7
LEDDSETNINGER - ZAVISNE REENICE..........................................................................................................................7
Adverbial - prilog.........................................................................................................................................................7
Prilog............................................................................................................................................................................7
8. INDIREKTAN GOVOR: (SLAGANJE VREMENA):.............................................................................................................12
9. DET SETNINGER - DET REENICE................................................................................................................................15
10.SETNINGSLEDD OG ORDKLASSER - DELOVI REENICE I VRSTE REI..........................................................................17
SUBSTANTIV - IMENICE..............................................................................................................................................20
1.
2.
3.
4.
5.
6.

ORDKLASEN - VRSTA REI..........................................................................................................................................20

KJNN OG ARTIKKEL - ROD I LAN...........................................................................................................................20
BYNING AV SUBSTANTIVET - PROMENA IMENICA.....................................................................................................22
GENITIV......................................................................................................................................................................29
SAMMENSATTE SUBSTANTIV - SLOENE IMENICE.......................................................................................................30
SUBSTANTIV SOM MLSLEDD - IMENICA KAO MERA..................................................................................................32

VERB - GLAGOLI...........................................................................................................................................................33
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

ORDKLASSEN - VRSTA REI........................................................................................................................................33

PRETERITUM - PRETERIT.............................................................................................................................................35
PERFEKTUM - PERFEKAT.............................................................................................................................................37
HJELPEVERBER - POMONI GLAGOLI..........................................................................................................................43
PARTISIPPER - PARTICIPI.............................................................................................................................................46
INFINITIV....................................................................................................................................................................47
IMPERATIV - ZAPOVEDNI NAIN.................................................................................................................................48
SAMMENSATTE VERB - SLOENI GLAGOLI..................................................................................................................49
VARIGE OG AVSLUTTEDE HANDLINGER - TRAJNO SVRENE RADNJE..........................................................................50

ADJEKTIV - PRIDEVI...................................................................................................................................................52
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

ORDKLASSEN - VRSTA REI........................................................................................................................................52

BYNING AV ADJEKTIV - PROMENA PRIDEVA.............................................................................................................53
SAMMENLIKNING - POREENJE..................................................................................................................................58
ADJEKTIV BRUKT SOM SUBSTANTIV - PRIDEV U UPOTREBI IMENICE..........................................................................61
OVERSIKT OVER ADJEKTIVBYNINGEN - PREGLED PROMENE PRIDEVA......................................................................62
ORD FOR MENGDER - REI ZA MASU..........................................................................................................................63
TALL - BROJ................................................................................................................................................................68

PRONOMEN - ZAMENICE...........................................................................................................................................71
1. ORDKLASSEN - VRSTA REI.........................................................................................................................................71
2. OBJEKTSFORM - OBJEKTIVNA FORMA.........................................................................................................................73
3. REFLEKSIVT PRONOMEN - POVRATNA ZAMENICA.......................................................................................................74
4. EIENDOMSPRONOMEN - PRISVOJNA ZAMENICA...........................................................................................................75
5. PPEKENDE PRONOMEN - POKAZNA ZAMENICA..........................................................................................................78
6. UBESTEMT PRONOMEN - NEODREENA ZAMENICA.....................................................................................................80
ADVERB - PRILOG........................................................................................................................................................81
1.
2.
3.
4.

ORDKLASSEN - VRSTA REI........................................................................................................................................81

MTESADVERB - PRILOG ZA NAIN............................................................................................................................81
TIDSADVERB - PRILOG ZA VREME..............................................................................................................................82
STEDSADVERB - PRILOG ZA MESTO............................................................................................................................82

5.
6.
7.
8.

NEKTELSE OG USIKKERHET - NEGACIJA I NESIGURNOST............................................................................................84

ADVERB SOM KNYTTER SAMMEN SETNINGER - PRILOZI KOJI POVEZUJU REENICE...................................................85
GRADSADVERB - STEPENOVANI PRILOZI.....................................................................................................................85
SAMMENLIKNING - POREENJE..................................................................................................................................86

SPRREORD OG SVARORD - UPITNE REI I ODGOVORI................................................................................87

1. SPRREORD - UPITNE REI..........................................................................................................................................87
2. SVARORD - ODGOVORI................................................................................................................................................90
PREPOSISJONER - PREDLOZI...................................................................................................................................93
1. ORDKLASSEN - VRSTA REI.........................................................................................................................................93
2. STED - MESTO..............................................................................................................................................................93
3. TID - VREME................................................................................................................................................................96
4. TILKNYTNING - POVEZANOST......................................................................................................................................98
5. ANNEN BRUK AV PREPOSISJONENE - DRUGA UPOTREBA PREDLOGA...........................................................................99
6. SAMMENSATTE PREPOSISJONSUTTRYKK - SLOENI IZRAZI SA PREDLOZIMA.............................................................100
KONJUKSJONER - VEZNICI.....................................................................................................................................103
1. SIDEORDNENDE KONJUKSJONER - NAPOREDNI VEZNICI............................................................................................103
2. UNDERORDENDE KONJUKSJONER - ZAVISNI VEZNICI................................................................................................105
TEKST.............................................................................................................................................................................113
1. ORD SOM KNYTTER SAMMEN SETNINGER - REI KOJE POVEZUJU REENICE............................................................113
2. SAMMENHENG MELLOM SETNINGER - VEZE IZMEU REENICA...............................................................................121
3. STRYKING AV LEDD - IZOSTAVLJANJE DELOVA..........................................................................................................124
NOEN GENERELLE REGLER - NEKA OPTA PRAVILA....................................................................................127

II