Praktikum Diversifikovani

DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI
PREDKOLSKOG VASPITANJA
I OBRAZOVANJA
ZA DECU RANOG UZRASTA
PRAKTIKUM
Praktikum priredili
Olga Lakievi
programska koordinatorka, CIP Centar za interaktivnu pedagogiju
Dragana Koruga
programska koordinatorka, CIP Centar za interaktivnu pedagogiju
Jovanka Bogdanov
samostalni savetnik, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
Ljiljana Marolt
savetnik, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
Jelena Markovi
koordinatorka za obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala,
Tim za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva
Milo Zorica
vaspita, PU ukarica, Beograd
Lidija Mikeljin
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Zorica Triki
Meunarodna organizacija Korak po korak (ISSA)
Za izdavaa
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije
Recenzenti
Mr Milica ebi
Uiteljski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Biljana Lipovek
pedagog
Dizajn
Rastko Toholj
Implementacija projekata
Projekat Vrtii bez granica: vie mogunosti za uenje i razvoj dece ranog uzrasta
implementira CIP Centar za interaktivnu pedagogiju.
Projekat Unapreivanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji
IMPRES implementiraju SOFRECO, Early Years i IB.
Finansijska podrka
Projekat Vrtii bez granica vie mogunosti za uenje i razvoj dece ranog uzrasta
finansiraju UNICEF i kompanija IKEA.
Projekat IMPRES finansira Evropska unija.
Ova publikacija nastala je uz finansijsku pomo UNICEF-a i kompanije IKEA,

a u okviru saradnje projekata Vrtii bez granica i IMPRES. Sadraj publikacije
apsolutno izraava stanovita, miljenja i stavove prireivaa.
Sadraj
UVOD
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
PRAVNI OKVIR ZA REALIZACIJU DIVERSIFIKOVANIH PROGRAMA

ZA DECU UZRASTA 35,5 GODINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . .
{ P1 } Prikupljanje podataka .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12
{ P2 } Podrka i osnaivanje .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
20
{ P3 } Povezanost i umreavanje .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
{ P4 } Preduzimanje aktivnosti/akcija .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
{ P5 } Praenje, promiljanje, vrednovanje

Prikaz programa.
47
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
61
Posebni programi .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
68
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
68
Specijalizovani programi .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Inspirativni primeri prakse iz zemalja EU
PRILOZI .
32
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
PRIKAZ RAZLIITIH PROGRAMA IZ PRAKSE PU .
Literatura .
26
84
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
88
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
97
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
101
Prilog 1. Primeri instrumenata korienih za prikupljanje podataka

u okviru projekata IMPRES i Vrtii bez granica . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . .
103
Prilog 2. Instrumenti i obrasci korieni u pripremi i osmiljavanju

diversifikovanih programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . .
112
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
118
Prilog 3. Plan vaspitno-obrazovnog rada .
DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA
UVOD
Ovaj praktikum sadri sabrana iskustva eksperata i praktiara steena tokom

realizacije dva projekta: Vrtii bez granica vie mogunosti za uenje
i razvoj dece ranog uzrasta (koji su finansirali UNICEF i kompanija IKEA) i
Unapreivanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji IMPRES
(koji je finansirala Evropska unija). Oba projekta realizovana su u saradnji sa
Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolokog razvoja. Ovi projekti doprinose
realizaciji stratekih dokumenata Milenijumski ciljevi Republike Srbije do
2015. godine i Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine
(SROS 2020+), u kojim se sugerie da treba pronai naine da se predkolsko
vaspitanje i obrazovanje uini dostupnim to veem broju dece uzrasta 35,5
godina i njihovih porodica.
U tom smislu Milenijumski ciljevi nalau poveanje obuhvata do 75% za decu
uzrasta do 5,5 godina, dok Strategija nalae poveanje obuhvata po uzrastima:
do 3 godine poveanje obuhvata sa 14% na 30%, od 5,5 do 6,5 godina potpuni
obuhvat kroz celodnevne i poludnevne oblike PPP, a za svako dete uzrasta 4 do 5,5
godina besplatni skraeni program u toku jedne kolske godine pre obaveznog
PPP. Osnovne strateke mere za ostvarivanje tih ciljeva su: 1) izgradnja novih
vrtia budetskim sredstvima, kreditima, donacijama, mobilizacijom sredstava
lokalnih samouprava i drugih lokalnih partnera, naroito u nerazvijenim
regionima i selima; 2) adaptacija raspoloivih prostora u lokalnoj samoupravi;
3) diversifikacija predkolskih ustanova, programa i usluga uz to vei obuhvat
prema potrebama neobuhvaene dece i porodica; 4) proirivanje ponude za
decu van sistema; 5) promena upisne politike davanje prednosti deci iz
defavorizovanih drutvenih grupa i finansiranje njihovog besplatnog boravka
iz sredstava lokalne samouprave.
5 | PRAKTIKUM
Zakonska regulativa, ustanovljena neposredno pre poetka realizacije projekata1

i tokom same realizacije2, definisala je zakonski okvir za ostvarivanje stratekih
ciljeva i politika uspostavljanjem razliitih programa za decu (koji se u
Pravilniku nazivaju Posebni i specijalizovani programi PSP) i za pronalaenje
najefikasnijih naina za njihovo uspostavljanje i funkcionisanje na dobrobit
dece i porodica. Definisanje zakonskog okvira dalo je poetni podsticaj
roditeljima, praktiarima i donosiocima odluka u lokalnim samoupravama
da u postojeim uslovima zaponu sa promenama u sistemu PVO, pre svega
u domenu obuhvata dece uzrasta 35,5 godina, posebno iz defavorizovanih
grupa (deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, deca iz romske i drugih
manjinskih zajednica, iz seoskih i ekonomski nerazvijenih sredina, iz porodica
sa niskom ekonomskim statusom), kao i u domenu kvaliteta rada predkolskih
ustanova (PU). Drugim reima, napravljeni su prvi koraci da sistem PVO
postane dostupniji i da se svojom ponudom programa i usluga bolje uskladi sa
potrebama dece i porodica u konkretnim lokalnim zajednicama, a samim tim da
postane i kompetentniji.
Kompetentni sistem zahteva i razvija kompetentne praktiare, to podrazumeva
konstantno preispitivanje sopstvene prakse i delovanje u skladu sa najboljim
interesima i na dobrobit dece ranog uzrasta. Kako bi se olakalo razumevanje
procesa u kome se s jedne strane unapreuju kompetencije sistema PVO, a sa
druge strane praktiara u njemu, Praktikum prati Model 5P3 koji se odnosi na
pet najvanijih faza u procesu izrade i primene razliitih predkolskih programa,
odnosno posebnih i specijalizovanih programa. To su sledee faze:
{ P1 } Prikupljanje podataka o deci van sistema PVO i njihovim porodicama,
{ P2 } Podrka i osnaivanje za razvoj i primenu razliitih programa za decu
(PSP),
{ P3 } Povezivanje svih zainteresovanih strana na lokalnom nivou oko
unapreivanja sistema PVO uvoenjem kvalitetnih PSP i usluga,
{ P4 } Preduzimanje akcije u zajednici za uvoenje novih programa i usluga
PVO i ukljuivanje dece iz defavorizovanih sredina,
{ P5 } Praenje i vrednovanje kvaliteta novih programa uz samorefleksiju
praktiara i kontinuirano unapreivanje prakse.
1
2
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju.

Standardi uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja,
Pravilnik o vrstama, nainu ostvarivanja i finansiranja posebnih, specijalizovanih programa i drugih
oblika rada i usluga koje ostvaruje predkolska ustanova, Pravilnik o bliim uslovima za utvrivanje
prioriteta za upis dece u predkolsku ustanovu, Standardi kvaliteta rada vaspitno-obrazovnih ustanova.
Detaljnije prikazan u Priruniku za razvijanje razliitih programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja,
IMPRES, UNICEF i MPNTR, 2014.
6 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA
Mada su faze oznaene brojevima, to ne znai da je ovaj redosled nuan i

neopoziv. Naprotiv, faze se meusobno prepliu u realizaciji i veoma ih je teko
striktno razdvojiti u stvarnom ivotu. Skoro sve ove faze poinju istovremeno,
ali se njihovi domeni aktivnosti posmatraju odvojeno. Na primer, od samog
poetka pokretanja promena u predkolskoj ustanovi treba ukljuiti roditelje i
organizovati lokalne akcije za podizanje svesti o vanosti ranog razvoja i uenja.
Roditelji su glavni izvor za prikupljanje podataka o deci, njihovim potrebama
i interesovanjima, a ponekad i najsigurniji izvor informacija o deci koja nisu
ukljuena u sistem PVO. Oni su, zbog sutinske zainteresovanosti za svoje
dete i injenice da su odgovorni za ostvarivanje prava deteta, esto i najvaniji
nosioci promena u sistemu PVO.
Praktikum je koncipiran tako da za svaku fazu prua kritiki pogled iz dve
perspektive: perspektive eksperata i donosilaca odluka koji su uticali na
stvaranje okvira za promenu postojee prakse u sistemu PVO te iz perspektive
praktiara koji su tokom realizacije projekata razvili svoje profesionalne
kompetencije do nivoa koji im je omoguio da promene sopstvenu praksu, ali
i praksu predkolske ustanove. Takoe, Praktikum daje niz konkretnih saveta
za uspostavljanje posebnih i specijalizovanih programa, koji mogu biti korisni i
predkolskoj ustanovi i lokalnoj samoupravi.
Nadamo se da e vam ove iskustva i ideje koristiti u koncipiranju/osmiljavanju
novih programa i usluga, u razvijanju strategija kojima ete PVO u svojim
lokalnim sredinama uiniti dostupnim to veem broju dece i porodica,
kao i u planiranju vaeg linog profesionalnog razvoja. Praktikum itajte
kritiki, preispitujui vlastitu praksu i tragajui za mogunostima sopstvenog
profesionalnog razvoja i unapreivanja.
7 | PRAKTIKUM
PRAVNI OKVIR ZA REALIZACIJU

DIVERSIFIKOVANIH PROGRAMA
ZA DECU UZRASTA 35,5 GODINA
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja je u prethodnom periodu,
oslanjajui se na vaei Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju,
obezbedilo iri pravni okvir za proirenje programske ponude predkolskog
vaspitanja i obrazovanja kako bi se u veoj meri zadovoljile potrebe dece i
njihovih porodica, posebno dece iz osetljivih drutvenih grupa i defavorizovanih
sredina koja, prema zvaninoj statistici, nisu u dovoljnoj meri obuhvaena
predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem.
Ciljevi posebnih i specijalizovanih programa u potpunosti su usklaeni sa
principima predkolskog vaspitanja i obrazovanja definisanim u Zakonu. Dete se
uvaava kao nosilac prava i kao osoba sa posebnim interesovanjima i iskustvima,
podrava se razvijanje partnerskih odnosa sa porodicom uz uvaavanje njenih
razliitosti i specifinosti, kao i partnerstvo sa lokalnom samoupravom i irom
drutvenom zajednicom. Igra se posmatra kao autentini nain izraavanja i
uenja deteta predkolskog uzrasta koji se ostvaruje u kontekstu otvorenosti
za interkulturalnost i kroz interakcije sa decom razliitih uzrasta i sa osobama
koje nude razliite obrasce ponaanja i donose razliita znanja, vetine, talente
i interesovanja, ime se obogauje opti vaspitni i obrazovni ambijent u kome
dete odrasta.
Osnovni dokument koji regulie ovu oblast je Pravilnik o vrstama, nainu
ostvarivanja i finansiranja posebnih, specijalizovanih programa i drugih oblika rada
i usluga koje ostvaruje predkolska ustanova. Pravilnik je donet u cilju zatite
najboljeg interesa deteta i pruanja podrke ustanovama u obezbeivanju
pravedne, dostupne i kvalitetne ponude razliitih programa i usluga u delatnosti
predkolskog vaspitanja i obrazovanja.
Dobre strane Pravilnika (snage) ogledaju se u tome to on predstavlja glavni
oslonac i za pokretae ovih programa i za finansijere, ustanove i predkolske
radnike. Osniva i pokreta posebnih i specijalizovanih ili razliitih programa
PVO kroz Pravilnik dobija polazne instrukcije, tj. principe, kriterijume i
regulativu koji u velikoj meri odreuju namenu, strukturu, trajanje te nain

organizovanja i ostvarivanja programa.
Slabosti Pravilnika se ogledaju u tome to on ne nudi znaajniji iskorak u pravcu
transformacije ustanove kroz programsku ponudu. Takoe, pravilnik nije ni
dovoljno precizan, to ostavlja prostora za razliito razumevanje i tumaenje
pojedinih odredbi (npr. u vezi sa nainom uvoenja, vremenom ostvarivanja,
praenjem i vrednovanjem), ni dovoljno fleksibilan, jer ne predvia mogunosti
za razliito trajanje istog programa (npr. specijalizovani programi bi mogli da
budu i svakodnevni u trajanju od etiri sata), niti ostavlja dovoljno prostora za
dodatnu programsku ponudu deci koja su ve u sistemu (npr. kola engleskog,
kola sporta, plesa i sl.).
Mogunosti koje Pravilnik prua ogledaju se pre svega u tome to on
stvara prostor da se ponuda predkolskih ustanova proiri kroz inovativne,
specifikovane programe i usluge za decu i porodice. On podstie ustanove,
profesionalce, roditelje i decu da istrauju drugaije oblike organizacije rada
i adekvatnije naine korienja resursa kako bi se izalo u susret razliitim
potrebama dece i porodica. Zahvaljujui tome, Pravilnik otvara prostor za
razvijanje zajednice koja ui razmenjujui svoju praksu s drugima i reflektujui
praksu drugih, za stvaranje partnerstava u okruenju, za unapreivanje
profesionalnih kompetencija vaspitaa, strunih saradnika, direktora, za
afirmaciju delatnosti te za stvaranje uslova za kvalitetno ivljenje i odrastanje
dece. Jednu od najveih prepreka predstavlja uverenje da se obuhvat dece
moe poveati samo velikim ulaganjima u nove objekte za celodnevni program.
U tom smislu Pravilnik je otvorio mogunosti lokalnim samoupravama i
predkolskim ustanovama da tragaju za dodatnim izvorima finansiranja
kroz povezivanje sa privrednim sektorom, sa izvorima iz pretpristupnih i
pristupnih fondova EU i sl.
Iz iskustva mentora
Svakako je znaajno istai to to je u meuvremenu usvojena i
zakonska regulativa koja prati i omoguava razvoj ovakvih programa.
Time su ustanove dobile realne osnove da, ukoliko to ele, izau
iz okvira tradicionalnog i zatvorenog, na neki nain definisanog i
odreenog, i da prate potrebe sredine i konteksta u kojem ive i rade.
Bogatstvo mogunosti i razliitosti doprinee da svako pronae ono
to mu je po meri, ime e PU dobiti kvalitativno novu dimenziju i
ime e omoguiti realno, a ne deklarativno, vaspitanje i obrazovanje
SVE dece predkolskog uzrasta.
9 | PRAKTIKUM
Pravilnik u primeni nailazi na razliite prepreke (npr. razlike u spremnosti i

zainteresovanosti profesionalaca, roditelja, predstavnika lokalne samouprave
i realizatora programa da razvijaju posebne programe prilagoene potrebama
dece i porodica na odreenom lokalitetu). Profesionalci i predkolske
ustanove teko prihvataju i razvijaju nove prakse, odnosno teko naputaju
postojeu praksu da se ponuda gotovo iskljuivo ograniava na celodnevne
programe. U takvim okolnostima porodice su prinuene da svoje potrebe
prilagoavaju ponudi ustanove, a sistem je u velikoj meri zatvoren za uticaje
drugih sistema i interesnih grupa (pedagokih asistenata gotovo da nema u
predkolskim ustanovama, a civilni sektor teko realizuje projekte i programe
koji su interesantni za decu i porodice, posebno u domenu inkluzije). Ustanove
tako demonstriraju manje-vie pasivan odnos prema deci i porodicama iz
defavorizovanih sredina i osetljivih grupa, koje se retko same pojavljuju na
vratima PU, jer unapred odustaju od toga, to zbog linih predrasuda, strahova
i otpora, to zbog svesti o tome da ne mogu da priute detetu vrti (skup je,
udaljen, bez organizovanog prevoza itd.). S druge strane, vaspitai strahuju da
e skraivanjem trajanja predkolskih programa ostati bez posla, a lokalne
samouprave nisu spremne da podre razvoj novih, kraih, kvalitetnih programa
i usluga (finansiranjem kadrova, prostora, opreme itd.).
Poetna primena Pravilnika i ostvarivanje programa u praksi pokazuju da je
situacija na terenu malo drugaija: kada dobiju prilike za svoju decu, roditelji
su veoma motivisani ne samo da ukljue decu u programe ve i da svojim
direktnim angaovanjem doprinesu da se stvore bolji uslovi za decu i da u
posebno opremljenim i obogaenim prostorima borave, drue se i igraju zajedno
sa decom i drugim roditeljima. Roditelji rado iznose svoja shvatanja o tome ta
interesuje njihovu decu, koje su igre deci omiljene, u emu uivaju, ta posebno
vole, ali i o tome kako oni sami, kao roditelji, mogu da doprinesu razvijanju
programa i kreiranju podsticajnog okruenja za decu, odnosno da postanu deo
procesa i sredine u kojoj odrasta njihovo dete.
PU Prva radost, Gadin Han

U poetku je postojao strah i javljale su se nedoumice kod vaspitaa,
to svaka novina moe da izazove, ali im je podrka bila edukacija
kroz seminare. Roditelji su bili uplaeni, jer su se nali pred novim
zahtevima vezanim za saradnju i aktivno ukljuivanje u planiranje rada i
rad vrtia. Nisu znali ta se od njih oekuje, da li e uspeno odgovoriti
zahtevima, pitali su se da li to mogu. Ispostavilo se da svi uesnici
pruaju podrku jedni drugima. Naili smo na dobar odziv roditelja koji
su spremni na saradnju i ele da se ukljue i pomognu.
PU Poletarac, Ruma
IGRAONICA POSTAJE IGROVNICA
Boravei tokom prvih susreta zajedno sa decom, uestvujui u svim
aktivnostima sa njima i vaspitaima, roditelji su se opredelili za stalni
zajedniki boravak u Igraonici sa decom, uz obrazloenje da su to
dva aktivna i kvalitetna sata koje posveuju samo svom detetu. Tako
je, na inicijativu roditelja, naa Igraonica postala Igrovnica, a
roditelji su postali stalni partneri vaspitaima i deci u vaspitnoj grupi.
Rad u Igrovnici je analiziran sa roditeljima i oni su posebno izrazili
zadovoljstvo profesionalnim odnosom vaspitaa i pedagokog
asistenta prema deci (potovanjem svakog deteta, umenim
prepoznavanjem dejih potreba i adekvatnim reagovanjem,
tolerancijom) i motivisanou dece da uestvuju u aktivnostima.
Roditeljima je prijalo kada su videli zadovoljstvo svoje dece, odgovarao
im je dvosatni program, predlagali su
vie susreta tokom nedelje (to nismo mogli ostvariti zbog drugih
obaveza realizatora). Inae, roditelji su bili aktivni u kreiranju otvorenog
programa: predlagali su vrste aktivnosti, sadraje, mesta odvijanja
aktivnosti, donosili su potrebne materijale za realizaciju. U gotovo svim
aktivnostima su uestvovali zajedno sa decom. Ostvaren je interaktivni
nain kreiranja programa otvoren za potrebe i ideje dece i cele porodice.
Budui da se oformila stalna grupa, kojoj su se pridruivali novi lanovi,
program grupe se oblikovao stvarajui smislenu celinu u kojoj su deca
razvijala odnose sa decom i odraslima i uila od svih drugih u zajednici.
11 | PRAKTIKUM
{ P1 } Prikupljanje podataka
Kome su potrebni podaci i zato?
Podaci koji govore o obuhvatu, pravednosti, efikasnosti i kvalitetu sistema
predkolskog vaspitanja i obrazovanja vani su svim relevantnim institucijama
na nacionalnom nivou, lokalnim samoupravama, samim predkolskim
ustanovama, ali i roditeljima i graanima.
Iako je sistem PVO najveim delom u nadlenosti lokalnih samouprava,
nacionalne institucije, pre svega Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
razvoja i Republiki zavod za statistiku, imaju obavezu da prate stanje i
napredak u ovom sistemu obrazovanja i da podnose izvetaje o tome u skladu
sa relevantnim nacionalnim pokazateljima i pokazateljima na nivou Evropske
unije. Unapreenje obrazovne statistike lokalnim samoupravama treba da
omogui stvaranje mera za unapreenje pravednosti, kvaliteta i efikasnosti
sistema, za poveanje obuhvata dece te za unapreenje meuresorske saradnje
i povezivanje na lokalnom nivou, pre svega sektora obrazovanja, socijalne
zatite i zdravstvene zatite.
Predkolskim ustanovama podaci treba
da poslue kao osnova za unapreenje
rada, razvoj diversifikovanih, posebnih
i specijalizovanih programa te za
unapreenje kvaliteta rada.
Za roditelje i javnost podaci su bitni
jer omoguavaju transparentnost rada i
uspostavljanje poverenja u odnosu na
institucije sistema.
Praenje i procena stanja u

sistemu PVO daju osnovu
donoenje odgovarajuih
zakonskih i podzakonskih
regulativa i stratekih mera
i za njihovo unapreenje.
Kako se podaci prikupljaju i upotrebljavaju u ovom trenutku?

Prikupljanje podataka najee se shvata kao administrativni posao bez svrhe
i namene, jer nije vidljiva i jasna upotrebna vrednost podataka za unapreenje
svih aspekata sistema.
U ovom trenutku podaci se prikupljaju fragmentisano i u zavisnosti od
trenutne namene/svrhe: predkolske ustanove izvetavaju Republiki zavod za
statistiku i kolske uprave MPNTR o broju dece koja su u sistemu i o drugim
parametrima, ali uglavnom ne koriste podatke koje prikupljaju za dodatne
analize i unapreenje obuhvata, kvaliteta, inkluzivnosti; lokalne samouprave se
ne izvetavaju sistematski, ve u skladu sa povremenim zahtevima, uglavnom
zbog potreba finansiranja. Nedostatak koordinacije izmeu relevantnih

institucija na lokalnom nivou u ovom trenutku onemoguava jasno sagledavanje
broja dece razliitih uzrasta.
Uvianje znaaja i namene prikupljanja podataka i izvetavanja predstavlja prvi
korak ka unapreenju obrazovne statistike i uspostavljanju sistema donoenja
odluka koje se zasnivaju na podacima na svim nivoima.
Zato je vano donositi odluke zasnovane na podacima
i istraivanjima?
Da bi prikupljanje podataka i
izvetavanje imalo smisla, vano je
Koliko ste puta do sada uli,
znati pre svega ta je svrha podataka
pomislili ili rekli: Opet se trae
koji se trae, emu oni slue i na koji
neki podaci, popunjavamo
nain se upotrebljavaju. Podaci do
razne formulare umesto da
kojih se u predkolskom vaspitanju
radimo svoj posao.
i obrazovanju dolazi istraivanjima
slue pre svega da se jasno sagleda
trenutno stanje u sistemu.
Bez pouzdanih, relevantnih i validnih podataka nije mogue ni planiranje
ni formulisanje prikladnih politika za unapreenje sistema predkolskog
vaspitanja i obrazovanja. Relevantni i pouzdani podaci omoguavaju: da se
odgovorno koriste postojei resursi te da se unapreuju i razvijaju novi; da
se unapreuje kvalitet programa i programske ponude PVO, da se planiraju
naredni koraci, prati njihov kontinuitet u realizovanju te da se prate efekti
odreenih mera i politika; da se sistem razvija transparentno i u skladu sa
potrebama roditelja, ali i lokalne zajednice.
Situacija u predkolskom vaspitanju

i obrazovanju u Srbiji4
Razliite studije5 pokazuju da je obuhvat dece predkolskim
vaspitanjem i obrazovanjem u Srbiji jo uvek veoma nizak u poreenju
sa zemljama Evropske unije.6 Prema podacima Situacione analize o
4
5
6
Izvor: Situaciona analiza o stanju dece u Srbiji (radna verzija), UNICEF 2012.
Izvor: UNICEF, The Statistical Office of the Republic of Serbia, Multiple Indicator Cluster Survey
2010, Belgrade, December 2011; Situation Analysis of Children in Serbia 2013.
Obuhvat dece predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem (4 do 5,5 godina) bio je 85% u EU 2010.
godine (Vlada Republike Srbije, Prvi nacionalni izvetaj o socijalnoj inkluziji i smanjenju siromatva u
Republici Srbiji, 2011.
13 | PRAKTIKUM
stanju dece u Srbiji i ostvarenosti prava dece u domenu obrazovanja,

zdravstvene i socijalne zatite, koju UNICEF obavlja svake pete
godine, obuhvat dece sistemom PVO, prema uzrastu, izgleda ovako:
od 14% u jaslicama (do 3 godine starosti) do 42% na uzrastu 35,5
godina, 47% na uzrastu 46,5 godina i 93% u obaveznom pripremnom
predkolskom programu (obuhvat dece iz romskih naselja je 78%). To
znai da jo uvek oko 50% dece uzrasta 35,5 godina nije obuhvaeno
predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem.
Iz perspektive pravednosti, moe se konstatovati da sistem nije
pravedan, jer obuhvat dece iz drutveno osetljivih grupa nije dovoljan i
znatno je manji u odnosu na decu iz opte populacije: samo 29% dece
iz seoskih sredina, 25% dece sa smetnjama u razvoju, 22% dece iz
siromanih porodica i tek 8% dece iz romskih zajednica. Predkolsko
vaspitanje i obrazovanje pohaa 22% dece iz porodica koje se nalaze
u prvom kvintilu7 (najsiromaniji deo stanovnitva) u odnosu na 75%
dece iz petog kvintila (najbogatiji deo stanovnitva), to je prilino
zabrinjavajue ako se uzme u obzir da rano uenje ima najvei uticaj na
decu iz najsiromanijih porodica. Prema tome, predkolsko vaspitanje
i obrazovanje ostavlja van sistema decu kojoj je ova vrsta uticaja
najpotrebnija.
Ovi podaci o obuhvatu dece sistemom PVO jasno ukazuju na to da je

dosadanji nain planiranja razvoja sistema PVO uinio sistem neefikasnim.
Mrea predkolskih ustanova nije
dovoljno razvijena, a njeni kapaciteti
Budite otvoreni za promene i
su neravnomerno i neadekvatno
spremni da date svoj doprinos
rasporeeni. S jedne strane, mrea je
kako bismo zajedno stvarali
koncentrisana u urbanim sredinama,
bolje uslove za svu decu!
gde obuhvata najvie decu zaposlenih
roditelja, mada ne pokriva ak ni
njihove potrebe. S druge strane, deca
nezaposlenih roditelja, deca iz seoskih sredina i deca iz drugih osetljivih grupa
gotovo su iskljuena iz sistema, jer ustanove svojim kapacitetima ne doseu
UNICEF, Investing in Early Childhood Education in Serbia, Belgrade, September, 2012: pristup
predkoslkom vaspitanju I obrazovanju u petom kvintilu (20% najbogatijih) je tri puta vei nego u
prvom kvintilu (20% najsiromanijih).
do ovih grupa dece i porodica niti su proaktivne u nameri da ih motiviu da se

ukljue u PVO.
Na taj nain sistem favorizuje svoju socijalnu funkciju nautrb pedagoke i
ekonomske, to ga dodatno ini neefikasnim. Lokalne samouprave nisu svesne
ovih nedostataka i ne rade dovoljno na obogaivanju ponude programima
i uslugama u skladu sa potrebama i specifinostima dece i porodica. Stoga je
vano uspostaviti planiranje razvoja na bazi validnih i pouzdanih podataka o
deci i porodicama, odnosno o njihovim aktuelnim i specifinim potrebama.
Meutim, statistiki pristup nije usklaen na lokalnom i nacionalnom nivou,
razliiti izvori operiu razliitim podacima koji se prikupljaju razliitim
metodama, pa je teko odrediti njihovu validnost i planirati razvojne obrazovne
politike i strategije.
Zato je vano unapreenje statistike predkolskog vaspitanja
i obrazovanja?
Strategija razvoja obrazovanja kae da je funkcija sistema PVO stvaranje uslova
za kvalitetno ivljenje i za celovit i harmonian razvoj, vaspitanje i socijalizaciju
dece u skladu sa potrebama svakog deteta i u duhu shvatanja prava deteta.
Osnovna strateka politika do 2020. godine jeste izgradnja diversifikovanog
sistema sa irokom paletom programa i usluga, koji daje mogunost da se
zadovolje potrebe razliitih porodica i razliitih kategorija dece.
Preduslov za ostvarivanje ovako
postavljenih ciljeva jeste kreiranje seta
pokazatelja koji e dati osnovu za praenje
i procenu da li mere koje se realizuju na
nacionalnom i lokalnom nivou doprinose
njihovom ostvarivanju. Drugi preduslov
je unapreenje obrazovne statistike, pre
svega unapreenje podataka o ukupnom
broju dece, o broju dece koja su obuhvaena
sistemom PVO, o efikasnosti i delotvornosti
postojeeg sistema, o resursima kojima
sistem raspolae i koji mu nedostaju, o
kvalitetu sistema. U tom smislu,
U tom smislu i Strategija

razvoja obrazovanja
(SROS 2020) preporuuje
unapreenje obrazovne
statistike na nacionalnom
i lokalnom nivou i
planiranje razvoja sistema
na osnovu jedinstvene
baze podataka o deci.
za praenje obuhvata dece treba znati ukupan broj dece razliitih uzrasta
na nacionalnom i na lokalnom nivou te koliko je dece obuhvaeno,
odnosno koliko dece nije obuhvaeno sistemom PVO,
za unapreenje efikasnosti sistema treba imati pouzdane podatke o tome
koliko se ulae u predkolsko vaspitanje i obrazovanje, kojim fizikim i
15 | PRAKTIKUM
ljudskim kapacitetima raspolae sistem i ta je potrebno da bi se vie

dece obuhvatilo razliitim programima,
za planiranje i optimizaciju mree predkolskih ustanova treba znati
demografske trendove i u skladu sa tim predvideti potrebe u resursima i
kapacitetima za naredni period,
za razvijanje diversifikovanih programa treba znati kakve su potrebe
porodica i dece te koji kapaciteti stoje na raspolaganju, odnosno koji
nedostaju u sistemu PVO kako bi se ovakvi programi i usluge razvijali i
kvalitetno sprovodili,
za razvoj pravednijeg sistema treba znati koliki je broj porodica i dece
iz ranjivih i socijalno iskljuenih kategorija, ali i koji je sistem podrke
najprikladniji i koje su najefikasnije strategije za njihovo ukljuivanje u
sistem.
Tokom uspostavljanja programa u okviru projekata Vrtii bez granica i
IMPRES, prikupljanju podataka prethodilo je konstituisanje timova koji e
biti nosioci aktivnosti na irem polju transformacije ustanove. U timove su,
pored predstavnika predkolske ustanove, bili ukljueni i predstavnici lokalne
zajednice i roditelji. U okviru projekata razvijen je set instrumenata (Prilog 1)
koji je timovima PU pomogao u prikupljanju podataka o deci i porodicama.
Prikupljanje podataka se odvijalo u nekoliko koraka:
{ I korak }:
analiza obuhvata unutar PU i definisanje ciljne grupe /
buduih uesnika PSP (dece koja nisu obuhvaena programima PVO),
{ II korak }:
definisanje postupaka/procedura za obezbeivanje validnih
podataka o potencijalnim uesnicima PSP (upitnici za predkolske ustanove i
upitnici za lokalne samouprave, baze podataka sa potrebama dece i porodica,
polustrukturirani intervjui sa relevantnim sagovornicima, pitanja za fokus
grupe, liste za proveru podataka tokom poseta porodicama i sl.),
{ III korak }: ukljuivanje roditelja iz targetiranih naselja, vaspitaa iz
izdvojenih odeljenja PPP, prikupljanje podataka iz drugih izvora (patronana
sluba doma zdravlja, centar za socijalni rad, NVO, podrune kole i sl.),
anketiranje roditelja na odabranom lokalitetu (potrebe, mogunosti,
interesovanja),
{ IV korak }: analiza prikupljenih podataka (razdvajanje podataka po
kategorijama), kreiranje inkluzivne upisne politike (ponekad je potrebna i
desegregaciona politika kako bi se izbeglo segregiranje dece iz iste manjinske ili
marginalizovane populacije), definisanje jasnih kriterijuma i prioriteta, izbor i
upis dece u PSP,
{ V korak }: mapiranje resursa za uspostavljanje PSP (prostornih,
materijalnih, kadrovskih),
{ VI korak }: analiza obuhvata dece na odreenom lokalitetu nakon

uspostavljanja PSP.
Ova procedura je primenjena u gotovo svim sredinama u okviru projekata
Vrtii bez granica i IMPRES i pokazala se kao veoma korisna i primenljiva.
Slede primeri PU iz Loznice i apca koji ilustruju situaciju na poetku projekta,
kada su se timovi suoili sa injenicom da nedostatak podataka oteava
planiranje razvoja programa i usluga za decu i roditelje, posebno za one iz
osetljivih drutvenih grupa.
PU Bambi, Loznica
Pre uspostavljanja posebnih i specijalizovanih programa, naa
ustanova bila je uglavnom usmerena na decu u celodnevnom boravku
i na realizaciju obaveznog pripremnog predkolskog programa.
Bilo je pokuaja da se prui podrka za razvoj posebnih sklonosti i
interesovanja dece kroz rad plesnih, dramskih i likovnih radionica
i igraonica, uenje engleskog jezika, ali su se sve te aktivnosti
organizovale za decu koja ve pohaaju programe predkolskog
vaspitanja i obrazovanja.
Obuhvat dece uzrasta do 5,5 godina bio je manji od 20%. Ako
se izuzme obavezni PPP, ostale usluge predkolske ustanove bile
su dostupne uglavnom deci sa gradskog podruja, iji su roditelji
ispunjavali odreene kriterijume (da su zaposleni, da mogu da
izvravaju finansijske obaveze i sl.). Broj dece nezaposlenih roditelja,
dece sa seoskog podruja, iz perifernih naselja, sa smetnjama u
razvoju i invaliditetom, iz romskih naselja i drugih manjinskih grupa
bio je skoro zanemarljiv. Podaci o ovim kategorijama dece nisu
prikupljani sistematski, pa smo se na samom poetku projekta suoili
sa problemima u planiranju programa i odabira lokaliteta na kome su
potrebe dece i porodica najizraenije.
Pored formalnih izvora podataka, pouzdane podatke smo dobijali i
od vaspitaa koji su ve radili u pripremnom predkolskom programu
u selima, od roditelja, od socijalnih radnika, od zaposlenih u mesnim
zajednicama i od zaposlenih u domu zdravlja. Saznali smo da roditelji
sa tih podruja i nisu posebno zainteresovani za celodnevni boravak,
jer mnogi nisu bili u stanju da plate njegovu cenu. Nijedno dete
17 | PRAKTIKUM
iz romske populacije uzrasta 35,5 godina nije bilo obuhvaeno

postojeim oblicima rada, a utvrdili smo da romske dece ovog uzrasta
ima na podruju Loznice. Za poetak smo odabrali naselja koja imaju
vei broj dece, koja imaju
romska domainstva i
Sebi smo, kao najvanija,
u kojima ima dece na
postavili sledea pitanja: Gde
porodinom smetaju.
ive deca koja nisu obuhvaena
sistemom PVO i njihove
Paralelno smo radili na
porodice? Kakvi su njihovi
mapiranju postojeih i
problemi? ta su njihove
potencijalnih resursa
potrebe? Kakva su njihova
(materijalnih i prostornih).
interesovanja i oekivanja?
Na kraju procesa, odabrano
Zato do sada nisu bili ukljueni
i kako da dopremo do njih?
je naselje Lenica u kome je
evidentirano sto desetoro
dece uzrasta 35,5 godina.
Celodnevnim boravkom obuhvaeno je dvadeset petoro dece, a za
etvoroasovni boravak u Igraonici Ispod lipa prijavilo se pedesetoro
dece. Ovom intervencijom je procenat obuhvata dece u Lenici
povean na 70%.
PU Nae dete, abac

Na samom poetku formiranja PSP prepoznali smo priliku da
napravimo iskorak ka onim sredinama u kojima je pohaanje vrtia
oteano iz razliitih razloga, pre svega deci uzrasta 35,5 godina
iz seoskih sredina. Tada smo se suoili sa injenicom da ne znamo
koliko dece ima u naseljima koja smo prepoznali kao svoj cilj, jer u
njima nema nikakvih programa za decu predkolskog uzrasta, niti u
kakvim uslovima ive, odnosno kakve su potrebe, elje i interesovanja
ove dece i njihovih roditelja. Shvatili smo da moramo prvo doi do
podataka o deci i porodicama, do podataka o tome gde ima najvie
dece, odnosno kakvim su sve rizicima i nepovoljnim uticajima ta
deca izloena. Tek kada dobijemo podatke moi emo da sagledamo
mogunosti i da pristupimo planiranju.
Proces smo zapoeli tako to smo informisali sve zaposlene u

predkolskoj ustanovi o namerama i obezbedili njihovu saglasnost
da izradimo plan akcije. U akciju smo ukljuili vaspitae koji rade u
pripremnim predkolskim grupama na seoskom podruju (koji lake
mogu da dou do roditelja i dece u selima i da neposredno komuniciraju
sa njima) te iskusne i kreativne vaspitae sa razliitim vetinama koje
mogu biti korisne u razvijanju novih programa. Oslonac nam je bila
postojea baza podataka o zaposlenima u kojoj se podaci redovno
auriraju. Zapoeli smo prikupljanje podataka na terenu, a podatke
smo unosili u bazu koju smo polako formirali i pratili razvoj situacije.
Zahvaljujui angaovanju
vaspitaa na seoskom
Jedna mentorka istie:
podruju, slubenika u mesnim
Vano je izai iz
kancelarijama i predsednika
tradicionalnog, uskog i
saveta mesnih zajednica
zatvorenog sistema i u
prikupili smo podatke o deci
sredini bez predkolskih
uzrasta 35,5 godina za sva 52
programa razvijati vrti bez
sela na teritoriji grada apca.
granica i ogranienja.
Roditelje smo na razliite naine
informisali o mogunostima
i nainima ukljuivanja dece u programe (obavetenja smo stavljali
u izloge seoskih prodavnica, na oglasne table u kolama, u lokalnim
ambulantama, delili smo flajere, nastupali u lokalnim medijima,
razgovarali sa roditeljima).
Kada smo zavrili prikupljanje podataka, usledili su njihova analiza,
odabir lokaliteta, potom dogovor sa roditeljima o izboru programa za
njihovu decu (neke porodice su se opredelile za celodnevni program,
a neke za igraonicu u poludnevnom trajanju) i, najzad, formiranje
spiskova dece.
Na osnovu prikupljenih informacija sagledali smo interesovanja
porodica i zapoeli osmiljavanje posebnog programa.
19 | PRAKTIKUM
{ P2 } Podrka i osnaivanje
Da bi se razvili novi programi predkolskog vaspitanja i obrazovanja kao podrka
razliitim i specifinim potrebama dece i porodica te da bi se deca ranog uzrasta
to vie ukljuila u programe predkolskog vaspitanja i obrazovanja, neophodna
je kontinuirana edukacija svih zainteresovanih strana (profesionalaca, direktora,
predstavnika lokalne samouprave) o znaaju ranog razvoja i uenja za decu,
za njihov sveukupni razvoj i obrazovanje. Pokazalo se (na osnovu iskustava
iz projekata IMPRES i Vrtii bez granica) da su jednokratni treninzi za
profesionalce u predkolskim ustanovama i predstavnike lokalnih samouprava
veoma znaajni i da su u velikoj meri doprineli promeni stava prema vanosti
PVO, ali da nisu dovoljni za sveukupnu promenu u razvijanju novih programskih
ponuda. Takoe, iskustvo nas je nauilo da su novouspostavljeni programi i
novouspostavljena partnerstva u lokalnoj zajednici esto na ispitu izdrljivosti
(pred otporima, finansijskim problemima, ogranienim mogunostima).
Vaspitaima, predkolskim ustanovama i lokalnim samoupravama tada treba
snana podrka, bilo spolja od nezavisnih strunjaka i/ili praktiara (treninzi,
strune posete i sl.) bilo iznutra (kroz zajednice uenja, rad timova na strunim
temama, razmenu sa drugim ustanovama i strunim udruenjima), kako bi
istrajali u formiranju i uspostavljanju PSP.
Poetna iskustva ukazuju na to da je za promenu politika i prakse predkolskih
ustanova (u smislu otvaranja za nove programe i usluge, odnosno za inkluziju)
veoma vaan struni pogled sa strane. On pomae praktiarima da se suoe
sa svojim unutranjim ogranienjima, da se distanciraju od ustaljene prakse i
politika koje nedovoljno afirmiu razliitost i vrednosti inkluzije, odnosno koje
ne uvaavaju u punoj meri specifinosti dece i razliite porodine i kulturne
kontekste njihovog odrastanja. Pogled sa strane, takoe, pomae praktiarima
da strpljivo, uz ohrabrivanje, zakorae u promene, razviju nove vizije te da
definiu strategije i partnerstva koja e im pomoi da ih ostvare.
U okviru projekata IMPRES i Vrtii bez granica praktiari su kontinuirano
dobijali strunu podrku kroz mentorski rad. Kao mentori za PSP bili su
angaovani iskusni praktiari izvan ustanova koje su uestvovale u projektu.
Rad mentora se zasniva na stalnom ohrabrivanju praktiara da, kroz
promiljanje i kritiko sagledavanje sopstvene prakse, unapreuju kvalitet rada
i razvijaju nove inkluzivne politike. Sastanci i susreti za razmenu dobre prakse
te konsultativni razgovori sa kreatorima obrazovnih politika (na lokalnom
i nacionalnom nivou) pokazali su se kao odlina prilika za otrenje stavova
i razumevanje PSP. Svojim lateralnim i decentriranim pristupom, mentori su
pruali snanu podrku profesionalcima i ustanovama da razviju pozitivne
stavova prema inkluziji dece iz osetljivih grupa. Uz podrku mentora, roditelji i

praktiari su zajedno, u razliitim situacijama, na razliitim iskustvima, reavali
konkretne lokalne probleme i otkrivali njihov direktni uticaj na diversifikaciju
predkolske delatnosti u svom mestu.
Iz iskustva mentora
Meni se ini da je od svega najvie uticaja i znaaja imao moj
boravak u vaspitnim grupama, odnosno neposredan rad i razgovor sa
vaspitaima i timovima. Nekako se najbolje razumemo u direktnom
kontaktu i moemo vie da postignemo za krae vreme. Tada se
lake razreavaju stvari i reenja se odmah probaju u praksi. Sa druge
strane, ja odmah imam povratnu informaciju o tome da li se razumemo,
da li vidimo ista znaenja i smisao. I ostali vidovi komunikacije
(telefonom, onlajn, preko sajta, Fejsbuka i Skajpa) jesu veoma korisna,
mada je razmena mnogo
sporija, jer zahteva da
Cilj mentorskog rada bilo je
se donese odluka i da se
uspostavljanje zajednikog
proba u grupi, pa posle
znaenja pojmova diversifikacija
toga da se opet zakae
PVO, razliiti programi i usluge
razmena To nosi sa
za decu i porodice (PSP), inkluzija
sobom vie potencijalnog
ili jednaka dostupnost PVO za
svu decu, a posebno za decu iz
nerazumevanja, zbog
osetljivih grupa i defavorizovanih
izostajanja kljunih
uslova odrastanja.
vizuelnih, direktnih
iskustvenih informacija.
Za mene lino, najvei izazov je bio sam istraivaki proces.
Nepostojanje modela PSP, stalno istraivanje. Traganje za idejama
kako bi se to bolje osmislili programi stvaralo je povremeno utisak
da ne znam ta se od mene oekuje, pa sam neke stvari radila
po oseaju, na osnovu viegodinjeg iskustva, poznavanja dece i
vaspitno-obrazovnog procesa, intuicije. Najvei izazov je bila akcija sa
roditeljima, jer sam imala najmanje mogunosti da utiem, da reagujem
na vreme. ini mi se da je najtee bilo motivisati roditelje da neto
uine, da preuzmu inicijativu i da se organizuju. Stalno su oekivali da
neko umesto njih to sve osmisli i organizuje.
21 | PRAKTIKUM
Iz iskustva mentora
U poetku je bilo veoma vano podii svest kod svih uesnika da su
podaci izuzetno vaan deo ovog procesa, jer ako elimo da postignemo
to vie, moramo znati sa ime se susreemo i na koji nain emo
odgovarati na razliite izazove. Povratne informacije koje sam dobijao
od lanova tima su mi pomogle da shvatim da razumevanje lokalnih
prilika i nain dolaenja do podataka treba prepustiti ljudima koji
zajednicu dobro poznaju. Bitno je i da se ovo razmeni sa timom kako
bi se napravila atmosfera uvaavanja, odnosno smislena podela
odgovornosti i zaduenja.
Mentori su pomagali i timovima PU da otkriju ta je sve mogue u njihovim
zajednicama, kako da animiraju i motiviu roditelje da se vie ukljue u
stvaranje podsticajnih uslova odrastanja za svoju decu (vie o samom procesu i
o ulozi mentora moete nai u Priruniku, str. 7680). Takoe, iskustva govore
o tome koliko je vana i podrka unutar ustanove podrka edukovanih te
profesionalno i drutveno osveenih strunih saradnika (pedagoga, psihologa)
i drugih saradnika (socijalnih radnika), pedagokih i personalnih asistenata,
direktora i koleginica sa iskustvom u PSP i inkluziji, kao i izbor vaspitaa koji
e realizovati PSP.
PU Lane, Aleksinac
Nema sumnje da je mentorka tokom projekta predstavljala znaajnu
podrku, pogotovo u trenucima kada nismo mogli sami da odgovorimo
na izazov. Ipak, najveu pomo od mentorke dobili smo na temu
saradnje sa roditeljima. Svojim posetama i putem mejlova detaljno
nam je prenosila sva svoja iskustva, predloge i ideje. Tako smo, uz
njenu pomo, osmislili kako e izgledati kutak za roditelje, ta e
se nai na panoima, organizovali smo mnogo radionica, roditeljskih
sastanaka i seminara. Pomogla nam je i u pokretanju akcija koje su
predvodili roditelji. Nauila nas je kako da izgradimo partnerski odnos
sa roditeljima, a da pritom i nama i roditeljima bude prijatno dok
radimo zajedno, da nam se odnos zasniva na poverenju i meusobnom
uvaavanju.
Primer 1: Roditelji sve razumeju, deklarativno prihvataju, ali i dalje

nedovoljno uestvuju Dolazi mentor, dri roditeljski sastanak,
vlada situacijom, samouverena i uverena u to to radi, pristupana
i dobronamerna i poinje buenje naih roditelja oseaju da
mogu, da znaju i da hoe da sarauju.
Primer 2: Dogovor oko mini-projekta. Mentorka preuzima ulogu
medijatora, jer svi imaju svoje potrebe i oekivanja. Mentorka pomae
da se kroz konstruktivnu diskusiju izvede zajedniki imenitelj i,
zapravo, daje svima nama prototip komunikacije kakva bi trebala da
postoji.
Razvijanje profesionalnih kompetencija zaposlenih kroz obuke i razmene sa

drugim strunjacima predstavlja podrku razvoju unutranjih resursa ustanove.
Poseban izazov za veinu vaspitaa, naviknutih da rade u tzv. homogenoj
uzrasnoj grupi, jeste upravo rad u meovitoj grupi. Ali to je i prilika za vaspitaa
da istrauje, isprobava, oslukuje, da iskustvenim putem doe do onog to je
sutina otvorenog sistema vaspitanja i polazita za planiranje i osmiljavanje
aktivnosti praenje interesovanja i potreba dece, usaglaavanje vaspitnog
postupka sa podsticajima koji dolaze od same dece. Prilika da izae iz ablona.8
Iz iskustva mentora
Sastanci sa timovima, pored stalne komunikacije putem interneta i
telefona, bili su mi velika podrka u radu, jer u situaciji kada paralelno
pokuavate da menjate koncepcije, naine rada i funkcionisanja
i odnose, ak i male i naizgled nebitne promene mogu da imaju
velikog uticaja. Potencijal stalne komunikacije i razmene se naroito
oseao u situacijama kada su vaspitai eleli da menjaju sredinu za
uenje ili da pokrenu neke inicijative ili kada sam dolazio do nekih
znaajnih informacija koje su umnogome menjale postojeu situaciju
(objavljivanje Pravilnika, znanja sa obuka, razmene iskustava izmeu
mentora). Pored osoblja ustanove, bila mi je znaajna i komunikacija
sa decom, roditeljima i drugima koji su bili ukljueni u rad na razvijanju
programa. Ove informacije su bile ivi svedok koliko se proces
8
Izvor: Najznaajniji efekti posebnih i specijalizovanih programa u okviru projekta Vrtii bez granica:
kvalitativni aspekt (samoevaluacija projekta Vrtii bez granica), CIP Centar za interaktivnu
pedagogiju, 2013.
23 | PRAKTIKUM
odvija po planu i u kojoj meri postiemo eljeni kvalitet. Deji iskazi

su ponekad govorili vie od svih izvetaja, a prisustvo i zadovoljstvo
roditelja nam je ukazivalo da postoje poverenje, otvorenost i
uvaavanje, pa smo tako mogli da se oslonimo na prepoznate snage
i da svoje planove i oekivanja prilagodimo trenutnoj situaciji na
terenu.
Najvie sam zadovoljna to smo zajedno, timski, uspeli da kreiramo
programe fokusirane na decu iz osetljivih grupa i seoskih podruja,
van PVO, a koji su vrednosno usmereni na uvaavanje razliitosti.
Mentorski rad su prihvatili
oberuke, kao vid
podrke, pomoi i iskustva,
Deija interesovanja,
specifinosti i potrebe
a takav odnos i dalje ivi,
su okosnica svih uenja
iako se program zvanino
i kritikog sagledavanja
zavrio. Razmena ideja,
PSP. Perspektiva deteta je
dilema, krae evaluacije i
glavni kriterijum za dalje
instruktivno-savetodavni
izmene i prilagoavanja
dijalozi prisutni su i dalje.
kako bi programi i usluge
PU Bambi,
Loznica
bili atraktivni i autentini.

U skladu sa ostvarenim
uvidima, programi se
menjaju, dograuju,
inoviraju i prilagoavaju
specifinostima dece i
zajednice, uvaavajui
njihova interesovanja,
potrebe, kulturoloke i druge
specifinosti, kao i kontekst
odrastanja.
Podrka mentora bila nam

je naroito znaajna u prvoj
fazi razvoja programa, kada
je trebalo da se odlepimo od
tradicionalnog i ustaljenog
naina rada. Kroz primere
dobre prakse stekli smo svest
o tome koliki je znaaj ranog razvoja dece i znaaj ukljuivanja svih
u proces kreiranja programa po meri deteta (strunjaka, roditelja,
lokalne uprave, lokalne sredine).
Podrka mentora je bila znaajna pri usklaivanju sadraja u uzrasno
meovitim grupama, kao i u osmiljavanju tehnika i instrumenata
za kontinuirano i sistematsko praenje interesovanja, razvoja i

napredovanja dece.
Mentor je bio inicijator da se podstiu i razvijaju nove uloge roditelja i
porodice, a njegove sugestije, predlozi i uee u realizaciji aktivnosti
postali su svakodnevna praksa i kvalitet.
Dokumentovanje, osmiljavanje evaluativnih tehnika, pisanje narativa i
prezentacija je, takoe, rezultat zajednikog rada mentora i zaduenog
tima u ustanovi.
Podrka mentora je bila znaajan inilac u oslobaanju vaspitaa,
strunih saradnika i rukovodstva ustanove od poetnih strahova
i otpora. Predstavljenim primerima i modelima rada sa decom,
roditeljima i lokalnom sredinom osnaen je tim u ustanovi, koji je sada
znaajan resurs za pokretanje novih oblika diversifikacije i nastavak
zapoetog procesa razvoja ustanove u pravcu prilagoavanja razliitim
potrebama i interesovanjima dece i roditelja.
Poseban segment u PSP predstavlja prihvatanje inkluzije kao vrednosti i

razvojne politike na nivou cele PU, odnosno promocija interkulturalnosti kao
potpornog okvira za inkluziju. Poto u trenutnoj fazi razvoja sistem PVO u
Srbiji nije dovoljno inkluzivan niti je po obuhvatu dovoljno pravedan (kako je
konstatovano u stratekim dokumentima Republike Srbije i ve pomenuto u
ovom praktikumu), uenje u ovoj oblasti te prevazilaenje otpora i predrasuda,
strahova i frustracija predstavljaju neophodne stepenice na putu promene
ustanove i diversifikovanja programske ponude. Razvijanje i negovanje
kvalitetnih inkluzivnih programa, politika i praksi moe se ostvariti jedino ako
inkluzija postane zajednika vrednost svih aktera vaspitno-obrazovnog procesa
i ako svi udrue snage da ostvare ovu vrstu promene i unapreenja.
Podrka lokalnih samouprava u tom smislu mora biti dosledna, kontinuirana
i dugorona. Ona mora garantovati odrivost ovako koncipiranih programa,
usluga i politika kako se ne bi dogodilo da se ovako vana podrka nakon nekog
vremena ugasi. U tom smislu, veoma je vano da porodice ostvare partnerstvo
i izgrade saveznitvo sa predkolskom ustanovom i lokalnom samoupravom te
da sopstvenim angaovanjem podre napore da ova vrsta ponude (u vidu PSP i
usluga porodici) opstane na dobrobit dece i porodica.
25 | PRAKTIKUM
Iz iskustva mentora
Posebno smo uili i osmiljavali kako da proces uinimo vidljivim
i dostupnim svima i u svakom trenutku. Kontinuirano smo radili
evaluacije i refleksije, jaajui timski rad, razvijajui u isto vreme
sigurnost i kompetencije, kako nas praktiara, tako i sistema PVO.
Poto rad sa mentorom (nezavisnim ekspertom izvan PU) nee uvek biti
mogu, treba istraiti i druge mogunosti osnaivanja i predkolskih ustanova
i lokalnih samouprava i profesionalaca. Jedan od vidova podrke moe biti
iskustveno uenje od roditelja i dece ukljuene u PSP, kao i kolega/praktiara
koji primenjuju PSP. U tom smislu predkolskim ustanovama i praktiarima
se preporuuje da, paralelno sa planiranjem i uvoenjem novina, razvijaju i
razliite forme podrke unutar ustanove i van nje, pre svega kroz razmenu i
horizontalno uenje. U tome im mogu pomoi razliite onlajn forme (sajtovi,
Fejsbuk stranice, blogovi, elektronske platforme kao to su Dropbox, Google
prostor, Wikispace i sl.), istraivanje literature, uzajamne posete i uenje kroz
terenski rad.
{ P3 } Povezanost i umreavanje
Umreavanje profesionalaca, PU i lokalnih samouprava, razmena znanja,
strategija, ideja i primera dobre prakse igraju znaajnu ulogu u procesu realizacije
i implementacije posebnih i specijalizovanih programa. Takoe, ovakva vrsta
umreavanja donosiocima odluka i kreatorima politika na nacionalnom i
lokalnom nivou prua dovoljno informacija za kvalitetno strateko planiranje
i unapreivanje PVO. Roditeljima dece ukljuene u PVO ovo prua oseaj
sigurnosti, jer kroz druenje i saradnju sa drugim roditeljima potvruje da se
ne radi o eksperimentima i usamljenim sluajevima, ve o rairenoj praksi
u kojoj, zajedno sa roditeljima i lokalnim samoupravama, uestvuju i razliiti
profesionalci. U Priruniku su, na str. 8083, opisani razlozi, znaaj te razliiti
vidovi i naini umreavanja na lokalnom nivou izmeu razliitih aktera,
roditelja, ali i samih praktiara.
PU Dragica Lalovi, Bela Palanka

Uee u projektu, povezivanje sa drugim lokalnim ustanovama
(centrom za socijalni rad, kulturno-informativnim centrom) i
profesionalcima rezultiralo je veim otvaranjem ustanove i nas
praktiara za saradnju. Zahvaljujui umreavanju, kompletirali smo
podatke o deci i porodicama na terenu, naroito u ruralnom podruju
nae optine, a znaajno smo unapredili programsku ponudu i obuhvat
dece. Aktiviranjem minibusa, iz seoskog podruja u vrti smo poeli da
dovozimo i decu uzrasta 35,5 godina (a ne samo decu iz PPP), to je
za dva procenta povealo ukupni obuhvat na ovom uzrastu.
Evo koraka kroz koje smo proli.
Na inicijativu lokalne samouprave odran je INICIJALNI SASTANAK
sa predstavnicima zainteresovanih strana 12 ustanova kao
moguih lanica Mree (lokalna samouprava, PU, dom zdravlja,
centar za socijalni rad, kulturno-informativni centar, Odred izviaa
Remizijana, NVO urevdan, O Ljupe panac, O Jovan
Aranelovi, Dnevni boravak za decu i mlade sa razvojnim smetnjama,
kablovski kanal Bele Palanke). Na sastanku je dogovoreno:
- da ustanove odnosno zainteresovane strane potpiu PROTOKOL O
SARADNJI koji e blie definisati prava, obaveze i uloge;
- da se formira KOORDINACIONA KOMISIJA (radna grupa) za
unapreenje i razvoj sistema PVO; komisija je dobila mandat da se
bavi uspostavljanjem baze podataka o deci uzrasta 35,5 godina te
poveanjem obuhvata i unapreenjem PVO;
- da se kreira elektronska pota za komunikaciju unutar Mree (e-mail
grupa);
- da se saradnja, umreavanje i rezultati rada Mree redovno
promoviu na lokalnoj TV.
Tako smo poeli, a Mrea i danas, posle dve godine, uspeno
funkcionie.
Povezivanje praktiara, roditelja, vaspitaa, predstavnika lokalne samouprave,

predstavnika manjinskih i marginalizovanih zajednica, osoba zainteresovanih
27 | PRAKTIKUM
za pruanje podrke i drugih strunjaka u zajednice uenja (umreavanje)

veoma je znaajno za menjanje postojee vaspitno-obrazovne prakse i
stvaranje okruenja u kome se promena podrava. Zajednice uenja zapravo
predstavljaju zajednice strunjaka koje uspostavljaju zajedniko razumevanje
(zajedniki konstruiu znanja) o tome ta je diversifikacija PVO, ta su PSP, kako
se oni mogu razvijati, kojim potrebama dece i porodica na odreenom lokalitetu
programi i usluge mogu da izau u susret itd. Ova razmena podrazumeva
horizontalno/vrnjako prenoenje znanja izmeu strunjaka i omoguava da
se na bazi dobre prakse i nauenih lekcija konstruie novo znanje, da se ono
stalno uveava i da dobija na kvalitetu, ime se trajno menjaju i prakse i politike.
PU Bambi, Loznica
Iako je lokalna Mrea ustanova i subjekata relevantnih za PVO
neformalnog karaktera, ona dobro funkcionie. ine je predstavnici
svih vanijih ustanova i institucija u gradu (lokalne samouprave, doma
zdravlja, centra za socijalni
rad i dr.). Razmena
U zajednici koja ui slobodno
iskustava i zajedniko
se razmenjuju ideje i iskustva,
uenje nas praktiara i
isprobavaju i kritiki sagledavaju
relevantnih strunjaka
razliita reenja problemskih i
(mentora, edukatora,
izazovnih situacija, a praktiari
predstavnika kolskih
kroz promiljanje programa i
uprava, predstavnika
prakse prate svoj profesionalni
tima projekata Vrtii
napredak, razvoj programa i
napredovanje dece.
bez granica i IMPRES)
podstakli su razvoj
kompetencija za inovativne
i PSP programe i na nivou pojedinaca i na nivou sistema u celini. Mrea
nam je pomogla da u veoj meri i nekako lake motiviemo roditelje
da uestvuju u naem radu na podizanju svesti zajednice o znaaju
ranog razvoja i ukljuivanja dece u sistem PVO (okrugli stolovi za
roditelje, tribine i radionice). lanovi Mree su organizovali kampanju
za ukljuivanje dece u PSP (akcijom od vrata do vrata), povezali nas
sa partnerima iz nevladinog sektora, sa meuresorskom komisijom itd.
Posle ovog iskustva, u narednom periodu elimo da formalizujemo
lokalnu Mreu praktiara za razvoj PSP i da je vie i bolje promoviemo
kroz medije kako bi se ira javnost bolje upoznala sa naim radom.
Kako su PSP namenjeni pre svega deci van sistema PVO i deci iz najosetljivijih
drutvenih grupa, a s obzirom na jo uvek siromano iskustvo diversifikacije
i inkluzije na nivou PVO (svega 25 PU / lokalnih samouprava od postojeih
160 uestvuje u projektima IMPRES i Vrtii bez granica), zajednice uenja
imaju najvaniju ulogu za dalje unapreivanje sistema i razvoj kompetencija
praktiara u njemu. Razvijanje kratkotrajnih, kvalitetnih inkluzivnih programa
i usluga koji obuhvataju i decu i porodice iz osetljivih grupa (u skladu sa
politikama desegregacije) podrazumeva stalni istraivaki proces, stalno uenje
i otkrivanje, dokumentovanje procesa te sistematizovanje steenih znanja i
iskustava. Veoma je vano da mree praktiara, kao zajednice uenja, dobiju
odgovarajui struni prostor u javnosti, uvaavanje i podrku za funkcionisanje i
razvoj. U tom smislu je korisno povremeno organizovati razmenu ili prenoenje
znanja i iskustava drugim profesionalcima (kroz seminare, tribine, predavanja,
prezentacije, promocije itd.). Prilika da se poduavanjem drugih sistematizuje
iskustvo i prenese znanje osnauje i motivie uitelja, a istovremeno pomae
da on iskorai iz uloge uenika.
PU Prva radost (Gadin Han), PU

Leptirii (Raanj), PU Lane (Aleksinac)
SARADNJA I RAZMENA U PROCESU RAZVOJA PROGRAMA
Kako bi postigla kvalitet i koristila svoje potencijale i potencijale drugih
na delotvoran nain, naa tri vrtia su odluila da jedni od drugih
ue koristei tradicionalno dobru komunikaciju koja postoji izmeu
njih. Problemi i situacije koji su se javljali tokom procesa razvoja i
sprovoenja posebnih programa bili su tema diskusija i motivacija za
uenje.
Tim iz Ranja nam je preneo svoje iskustvo o promotivnim
aktivnostima kojima su ciljali sve zainteresovane lanove zajednice, a
Gadin Han nam je preneo kako je sebi osigurao podrku kroz stalnu
komunikaciju sa lokalnom samoupravom i ukljuivanje uticajnih ljudi
(umetnika) u projekat.
U cilju razmene iskustava i dobre prakse sa drugim ustanovama,
napravili smo neformalnu mreu saradnje sa ustanovom Prva radost
iz Gadinog Hana. Pored svakodnevnih kontakata naih direktora, i
vaspitai su bili otvoreni za razmenu iskustava, to je naroito
29 | PRAKTIKUM
bilo vano za obe ustanove koje rade pod priblino istim uslovima.
Sredinom januara ostvarili smo saradnju i sa PU Lane iz Aleksinca,
iji su nam zaposleni u okviru saradnje izmeu projekata IMPRES
i Vrtii bez granica odrali seminar na temu Poni od poetka,
poetak je vaan.
PU Vukica Mitrovi, Leskovac

ZAJEDNICA KOJA UI OTVORENA VRATA ZA PROMENE
Znaenja gradimo kroz prianje pria. Pria je ta koja daje znaenja.
Ova pria treba da osnai sve one koji su se na poetku nekog procesa
oseali kao mi: zbunjeno,
nesigurno, ali sa mnogo
Na poetku smo bile
entuzijazma i vere u uspeh.
samo nas tri. Znale smo
da informacije daju
Prvi i osnovni cilj bio nam je
sigurnost,
mogunost za
razvijanje i implementacija
planiranje
daljih koraka.
posebnih programa u vrtiu. Cilj
smo dobile, trebalo ga je slediti.
Poele smo da ga posmatramo
iz razliitih perspektiva, sa razliitih aspekata. Prve smernice dobile
smo na seminaru, ali smo shvatile da je put do postavljenog cilja
trnovit, neizvesan, da treba koristiti sporedne ulice, pridobiti ljude
iz kolektiva, roditelje, lokalnu zajednicu i stvoriti od njih saradnike,
partnere koji e raditi na ostvarenju istog cilja, koji e ponuditi nove
ideje. Naravno, prvi korak je bio: Osmisliti dobru strategiju i
napraviti akcioni plan.
Bilo je dilema oko strukture akcionog plana: Kako i od ega poeti?

ta treba da bude sledei korak? Da li emo uspeti da na pravi
nain animiramo ljude oko nas? Razmenjivale smo ideje, preispitivale
mogunosti, razmiljale glasno
Na prvi zadatak je bio da prikupimo to vie informacija o tome
ta bi mogli biti posebni i specijalizovani programi.
Otkrile smo da je i ranije bilo nekih pokuaja, ali oni nisu urodili plodom
jer nije bilo adekvatne podrke, promocije, saradnje i razmene. Taj
program je, meutim, okupljao decu koja su u sistemu predkolskog
vaspitanja i obrazovanja, a ne decu koja su van njega.
Reile smo da istraimo kakva je klima u okruenju po pitanju uvoenja
novih programa: u kolektivu, lokalnoj zajednici, meu roditeljima.
Shvatile smo da prave informacije ne moemo dobiti tako jednostavno.
Postavile smo cilj: ispitati potrebe roditelja i dece. Za to je bilo potrebno
aktivirati celu lokalnu zajednicu, motivisati lanove kolektiva da se
ukljue, promovisati u medijima ideju o socijalnom ukljuivanju i uticati
na podizanje svesti o znaaju ranog detinjstva za dalji razvoj i uenje.
Reile smo da pokrenemo inicijativu kroz Dan otvorenih vrata u
vrtiima kako bismo dole do eljenih informacija. Da bismo bile
operativnije, trebao nam je tim na nivou ustanove. Zamislile smo to kao
mreu koleginica i kolega koja bi se dopunjavala, proimala, saraivala.
Bilo nam je vano da dobijemo saradnike koji ele da se ukljue i koji e
biti odgovorni za proces uenja, koji e kroz preispitivanje i promiljanje
negovati kritiko miljenje, individualno i timski. Tako smo dobili TIM
za ostvarivanje zajednikih ciljeva!
lanovima tima se dopala naa zamisao o akciji Otvorena vrata,
tako da je usledila podela obaveza, zadataka, odgovornosti, raale su
se nove ideje, predlozi, sugestije. Akcija je trebalo da se sprovede na
etiri lokaliteta, pa je usledila podela na etiri podtima. Svaki podtim
je dobio zadatak da izradi svoj poster i flajer za reklamiranje akcija.
Bilo je izuzetno dobrih reenja. Zatim je svaki tim napravio svoj plan
promocije akcije: u kolama, domovima zdravlja, mesnim zajednicama,
preko roditelja dece koje idu u vrti, u marketima, u romskim naseljima,
pa ak i lino na kunu adresu. Jedni drugima smo bili velika podrka.
Imali smo zajedniki cilj privui to vei broj roditelja i dece iz
osetljivih grupa u okruenju.
Otvorena vrata su realizovana u etiri vrtia (1001 radost, Kolibri
i Cvrak u Leskovcu i Majski cvetovi u Vuju) kroz prikazivanje
predstave u uvodnom delu, radionice sa decom i roditeljima i, na kraju,
animiranje dece dok roditelji popunjavaju upitnike i piu evaluacione
listie.
31 | PRAKTIKUM
Dobili smo informacije o potrebama roditelja i dece uzrasta 35,5

godina koja nisu u sistemu predkolskog vaspitanja i obrazovanja;
takoe smo ostvarili kontakt sa lokalnom zajednicom i pokazali
spremnost na saradnju.
Pojavljivanjem u lokalnim medijima skrenuli smo panju na mogunosti
razvijanja posebnih programa na nivou ustanove u samom kolektivu.
Svi smo se osnaili i unapredili smo svoje kompetencije, ojaali smo
timski rad.
{ P4 } Preduzimanje aktivnosti
/akcija
Lokalna zajednica i predkolska ustanova koja eli da proiri programsku
ponudu za decu predkolskog uzrasta i porodice razvijanjem razliitih
(posebnih i specijalizovanih) programa treba da angauje sve zainteresovane
strane, da paljivo isplanira korake te da uspostavi mreu podrke koju
e initi predstavnici svih zainteresovanih strana (profesionalci u svim
ustanovama koje se na neki nain bave decom i porodicama, roditelji, kreatori
politika, donosioci odluka, razni pomagai). Do sada su prikazane tri faze
ovog procesa: prikupljanje podataka o deci i porodicama, raspoloivim
resursima i interesovanjima, organizovanje strune i profesionalne podrke
praktiarima i njihovo povezivanje (na nivou ustanove, izmeu ustanova i na
irem planu) kroz mree eksperata i praktiara, uspostavljanjem zajednica
uenja posveenih unapreivanju i razvoju predkolskog vaspitanja i uslova za
kvalitetan i bezbedan rani razvoj i uenje. Iz dosadanjeg pregleda iskustava
praktiara jasno je da ove faze treba shvatiti sasvim uslovno, jer se mnoge
aktivnosti deavaju paralelno (na primer, edukacija praktiara i razmena
iskustava), kontinuirano (kao to je revizija podataka o aktuelnim potrebama
dece i porodica) i ciklino (na primer, revizija programskih aktivnosti, upisne
politike i sl.).
Iz iskustva mentora
Dinamika rada na razvijanju i implementaciji programa u nekim
situacijama nije bila uslovljena samo radom mentora i tima u okviru
PU/LZ. U kompleksnoj promeni kakva je razvijanje i implementacija
razliitih programa uestvuju ljudi i institucije na svim nivoima u
sistemu. Uloga mentora je bila da ostvaruje kontakte sa njima, da
razmenjuje informacije i utiske i da prepoznaje mogue naine na koje
e pomoi svom timu/timovima da reavaju izazove na koje nailaze.
Podrku koju sam kao mentor dobijao od institucija i ljudi koji su bili
ukljueni u ovaj proces pokuavao sam da prenesem i u konkretnu
sredinu. Timovima je mnogo znailo saznanje da nisu sami i da se
promena ne oekuje samo u zajednici, vrtiu ili vaspitnoj grupi, ve da
se promene koje oni ive prepoznaju i da se dogaaju i na nivou cele
Ustanove, kao i u teoriji koja stoji iza njihovog angaovanja u praksi.
Vano je stvoriti svest da promena nije stvar pojedinca, da su odgovori
na neke izazove van naih ovlaenja i kompetencija, ali je isto
tako vano znati ta su nam oslonci u ovakvim situacijama i ko ima
mogunosti i kompetencije da odgovori adekvatno i pravovremeno.
U ovoj fazi, koja podrazumeva razliite nivoe i vrste aktivnosti, treba udruiti
sve snage radi uspostavljanja programa, odnosno ukljuivanja dece i roditelja u
programe. I ovde se mogu izdvojiti koraci ili grupe aktivnosti, kao to su:
{ 1 } mobilisanje roditelja i profesionalaca da aktivno uestvuju u procesu,
{ 2 } zajedniko zastupanje i promocija vanosti ranog razvoja i uenja,
{ 3 } organizovanje obuka i prilika za horizontalno uenje i razmenu,
{ 4 } formiranje vaspitnih grupa (adaptacija i opremanje razliitih prostora i
upis dece u programe) i u objektima PU i izvan nje, u mesnim zajednicama,
poslovnim prostorima, pri drugim ustanovama kao to su kole, biblioteke,
kulturni i sportski centri, muzeji, domovi kulture, zdravstvene, socijalne i
naune ustanove i sl.,
{ 5 } definisanje osnovnih principa, ciljeva, ishoda i poetne strukture programa,
{ 6 } uspostavljanje programa i obezbeivanje dugoronih uslova za njegovo
nesmetano funkcionisanje (kroz lokalne politike i mehanizme primene,
kontinuirano finansiranje), obezbeivanje kvaliteta programa, praenje,
promiljanje i dokumentovanje programa (detaljnije u narednom poglavlju, 5P
Praenje, promiljanje, vrednovanje).
33 | PRAKTIKUM
Ukljuenost porodice
Proirenje ponude programa
i usluga u delatnosti
predkolskog vaspitanja
postavlja izazove i otvara
nove mogunosti u domenu
saradnje sa porodicom. Na putu
istraivanja razliitih oblika
saradnje i partnerstva vano
je poeti sa analizom kvaliteta
dosadanje prakse: ta se ve
ostvaruje uspeno i kako? ta
u saradnji ide dobro, a ta se
moe unaprediti? Ka emu se
tei? Ko je u tome uestvuje?
ta su mogue nove dobiti
za decu, porodice, ustanovu?
O partnerstvu sa porodicom
treba razmiljati kao o dodatoj
vrednosti.
Pitanja za promiljanje:
Da li stvaramo uslove i prilike za
ukljuivanje sve dece i porodica u
sistem predkolskog vaspitanja i
obrazovanja i na koji nain?
Kako promoviemo vanost
institucionalnog predkolskog
vaspitanja i obrazovanja u saradnji sa
roditeljima i lokalnom zajednicom?
Da li i koliko uvaavamo specifine
porodine kontekste dece u svom
neposrednom radu?
Kako motiviemo roditelje na
ukljuivanje i kako podravamo
njihove predloge i inicijative?
U naim uslovima odomaena je predrasuda da su roditelji nezainteresovani

za ukljuivanje dece u predkolsko vaspitanje, posebno roditelji iz osetljivih
grupa (nezaposleni roditelji, roditelji koji su u looj socio-ekonomskoj situaciji,
roditelji iz devastiranih sredina, roditelji iz romskih porodica, roditelji dece sa
smetnjama u razvoju i invaliditetom). Meutim, u praksi je drugaije. Kada se
ukae prilika, roditelji rado sarauju i preuzimaju odgovornost da uestvuju u
kreiranju i ostvarivanju programa.
Iz dnevnika Vrtia bez granica

Moram priznati da sam bila prijatno iznenaena kada se u ovoj naoj
maloj sredini otvorila ova igraonica. Ovo je kua sree i radosti, kako
za mog Veljka, tako i za mene kao roditelja, jer sva divna oseanja
koja se u meni probude kada zakoraim u ovo Deje carstvo teko
se mogu opisati reima. Dovoljno je rei da svi nai problemi ostaju
ispred ulaza u vrti, a to je svakako neto to se na drugom mestu
ne doivljava. Iskreni osmesi vaspitaa, uvek spremni za saradnju,
saradnja, uenje, sve postignuto sa puno ljubavi i razumevanja
Ponosna sam to je moje dete deo neeg ovako lepog Hvala puno.
(jedna od majki u programu)
Zastupanje i promocija
Da bi se izradili i uspostavili diversifikovani predkolski programi, odnosno
posebni i specijalizovani programi, vano je da profesionalci u predkolskim
ustanovama, roditelji i kreatori lokalnih politika iskorae iz uobiajenih
obrazaca funkcionisanja te da izvan zone komfora kritiki i kreativno razmisle
o ponudi njihove zajednice za decu koja nisu obuhvaena sistemom PVO,
posebno za decu iz osetljivih grupa i defavorizovanih sredina. Izuzetno je vano
da se shvati koliko su za razvoj svakog deteta na ranom uzrastu relevantni
organizovan vaspitni rad, zajedniko uenje i igra sa drugom decom. Svi treba
da razumeju vanost ovog uzrasta za sveukupnu dobrobit deteta i razvoj
njegovih potencijala i da sagledaju mogue posledice nedovoljne ili neadekvatne
stimulacije na ranom uzrastu,
odnosno izloenosti raznim
rizicima (kao to su siromatvo,
Vano je imati na umu da porodice
socijalna izolacija i nedostupnost
koje su izloene rizicima i koje
obrazovnih i kulturnih sadraja,
trpe njihove posledice obino
bolest deteta ili porodice,
nemaju dovoljno snage da se
naroito
depresija
majke,
bore za socijalni status, jer se
izloenost nasilju, zlostavljanju i
iscrpljuju u borbi za preivljavanje.
zanemarivanju i dr.).
Te porodice su esto izloene
socijalnoj izolaciji (stigmatizaciji),
Profesionalci i roditelji veoma
optereene krivicom i stidom,
dobro znaju da su socijalizacija
uplaene
za svoj opstanak, pa i
i socijalna interakcija glavni
malodune,
sklone odustajanju
faktori razvoja svakog deteta,
i povlaenju od zajednice, to
bez obzira na razna ogranienja
dodatno
pojaava stigmatizaciju.
kojima je izloen njihov razvoj.
Druenje, zajednika igra i
suivot dece iz razliitih kultura
i konteksta u kojem odrastaju
takoe su izuzetno vani kako bi
ta deca prihvatala jednu drugu od
najranijeg uzrasta bez predrasuda
i stereotipa, kako bi prihvatala
razliitosti kao vrednosti. Za
razvijanje inkluzivne kulture u
zajednici veoma je znaajno da
se u PVO od najranijeg uzrasta
ukljuuju sva deca, da se PVO kroz
programe, aktivnosti, usluge, uini dostupnim svakom pojedinanom detetu u
zajednici, uz maksimalno uvaavanje njegovih individualnih specifinosti. U
tom smislu od roditelja, profesionalaca i donosilaca odluka na lokalnom nivou
35 | PRAKTIKUM
oekuje se da ovo razumevanje i ova saznanja unesu u procese kreiranja lokalnih

politika iz oblasti PVO, ali i da postanu promoteri i zagovarai ovih vrednosti
i politika. Ovo naroito vai za roditelje, jer oni mogu da budu podrka deci i
porodicama kojima je potrebna podrka za integrisanje u zajednicu.
Zastupanje najboljeg interesa dece, pogotovu dece i ovako oslabljenih porodica,
delotvornije je ako roditelji i profesionalci grade odnos poverenja, ako se
meusobno uvaavaju i razumeju elje i snove koje svi roditelji imaju za svoju
decu. Zastupanje podrazumeva kompleksnu ulogu govoriti u neije ime
ili podravati drugu osobu da izrazi svoje misli, ideje i oseanja; zastupanje
podrazumeva sluanje drugih, sposobnost da se pregovara i efikasno
komunicira, prue i prime informacije, sposobnost da se drugi osnae kako bi
sami sebe zastupali, da se informacije pretvore u argumente i zahteve te da se
sa zahtevima ue u pregovore i kreiranje novih politika.
Ovo su glavni principi zastupanja:
roditelji/staraoci su najbolji zastupnici svog deteta i treba im pruiti

podrku u ostvarivanju prava deteta i porodice u razliitim sistemima
kao to su obrazovanje, zdravstvo, socijalna zatita, kultura, umetnost,
sport itd.;
roditeljima treba pruati

podrku da prave sopstvene
izbore, a ne birati za njih ili
umesto njih;
treba obezbeivati
pravovremene i tane
informacije te njihovu
razmenu i povezivanje u
argumentaciju, u zavisnosti
od ciljeva zastupanja;
kao to je vano aktivno sluati drugoga, vano je znati i kako na pravi

nain artikulisati svoje ideje i zahteve; dobre komunikacijske vetine
pomau u procesu pregovaranja i reavanja problema, u pruanju
informacija i tanijem identifikovanju onoga to drugi ljudi ele,
dokumentovanje procesa je posebno vano; svi sastanci, telefonski

razgovori i komunikacija treba da budu dokumentovani i dostupni
roditeljima na adekvatan nain;
izuzetno vaan faktor predstavlja uspostavljanje odnosa poverenja; to

trai vreme i dobro poznavanje tematike ili potreba dece i porodica ija
se prava i interesi zastupaju.
Zastupati znai sluati,

podravati i potovati odluke
roditelja i podsticati ih da izraze
svoje miljenje o onome to im je
vano. Time se stvara kvalitetna
osnova da profesionalci postanu
pravi partneri roditelja u
zastupanju interesa dece.
PU Bambi, Loznica
Svake druge sedmice sa roditeljima smo organizovali poluasovne
sastanke kako bismo zajedniki analizirali realizovane aktivnosti i dali
predloge za nove oblike rada. Aktivnosti roditelja i njihovo druenje u
naem vrtiu bez granica Pod lipom znaajno su doprinele da roditelji
i porodica osete svoj doprinos programu. Ohrabrili su se i postali
slobodniji u donoenju zajednikih odluka. Postali su aktivni uesnici
u kreiranju vizije i politike daljeg planiranja istih i slinih aktivnosti u
lokalnoj zajednici. Njihovi predstavnici su posle odranog sastanka
radionice i fokus grupe na nivou projekta razmenili iskustva sa
roditeljima iz drugih gradova i shvatili da je pravi trenutak da svoja
iskustva prenesu roditeljima iz susednog mesta, Jadranske Lenice.
Reili su da organizuju promociju porodinog uea u kreiranju boljih
uslova za razvoj njihove dece.
Organizovali su sastanak u Jadranskoj Lenici na kome su se
dogovorili da deo sredstava dobijenih u okviru projekta Vrtii
bez granica, u iznosu od 120.000 dinara, ponude roditeljima iz
Jadranske Lenice kako bi i oni zapoeli svoju priu i napravili vrti
bez granica za svoju decu. Iskustva etvoroasovnog programa u
Lenici i materijalna podrka predstavljali su veliki podstrek za roditelje
i predstavnike Mesne zajednice Jadranska Lenica da preuzmu
odgovornost za svoju decu i zaponu akciju na obezbeenju i adaptaciji
prostora za realizaciju programa. Dom zdravlja je ustupio zaputenu
stambenu zgradu svojih nekadanjih radnika. Stanje objekta zahtevalo
je da se roditelji i razne zanatlije radno angauju kako bi se taj prostor
osposobio i od njega stvorilo prijatno mesto za igru i uenje njihove
dece i mesto za njihovo novo roditeljsko iskustvo.
37 | PRAKTIKUM
Inicijative i akcije roditelja

Uvoenje promene kroz
samostalne inicijative i akcije
roditelja kako bi se deca
ukljuila u razliite programe
nije mogue bez dogovora
zainteresovanih roditelja,
plana akcije i definisanja
strategije za postizanje cilja.
To podrazumeva mapiranje
saveznika za zastupanje
najboljeg interesa deteta
(ko treba da bude ukljuen,
na koga se rauna, ko sve
moe pomoi), definisanje
ciljeva i ishoda zastupanja i
pregovaranja, artikulisanje
jasnih oekivanja od razliitih
aktera (kako pridobiti
najvanije osobe u zajednici
koje e podrati akciju)
i izradu plana akcije koji
obuhvata dinamiku, rokove,
nain realizacije, nosioce
akcije i odgovornosti.
Zastupati znai sluati, podravati i

potovati odluke roditelja i podstic
Kroz anketu koju su roditelji
popunjavali prilikom upisa prikupljeni
su podaci o potrebama roditelja, ali
i ideje za razvijanje programa. Na
pitanje koja iskustva, znanja i vetine
ele da dete stekne u vrtiu, veliki broj
roditelja je kao prvo izdvojio druenje
sa drugom decom, da naue da dele, da
budu samostalna, stiu radne navike.
Roditelji oekuju da vreme provedeno
u vrtiu bude ispunjeno igrom i
razonodom, da budu zastupljene
raznovrsne igre, da se organizuju
grupne igre i priredbe ati ih da
izraze svoje miljenje o onome to im
je vano. Time se stvara kvalitetna
osnova da profesionalci postanu
pravi partneri roditelja u zastupanju
interesa dece.
ta kau roditelji koji su uestvovali u projektu:
zadovoljni smo to nas pitaju i to imamo priliku da iznesemo svoja

miljenja, predloge, nedoumice,
bolje razumemo potrebe

svoje dece i pratimo njihovo
napredovanje,
vano nam je da u vrtiu vlada

prijatna atmosfera i raduje nas
kad nam dete prihvata nasmejani
vaspita,
oseamo se smirenije, oputenije

kada dete ostavljamo u vrtiu u
kome nas uvaavaju,
Stvaranje okruenja u
kojem roditelji, uz ostale
uesnike vaspitnog
procesa, mogu da
diskutuju, promiljaju,
preuzimaju na sebe deo
obaveza i odgovornosti
predstavljalo je krunu
partnerstva sa PU.
i mi imamo puno ideja i elimo da se ukljuimo u stvaranje boljih uslova

za svu nau decu,
zajedno sa vaspitaima moemo da utiemo na razliite aktere u lokalnoj

zajednici: otkrivamo nove prostore za decu, pokreemo inicijative, uimo
da traimo
PU Lane, Aleksinac
KAKO SMO RAZVIJALI PARTNERSTVO IZMEU PORODICE I
PREDKOLSKE USTANOVE
Poetak saradnje sa roditeljima datira jo iz faze organizacije, priprema
i osmiljavanja koncepta rada u igraonici. Prva aktivnost sa roditeljima
bila je anketiranje o potrebama i oekivanjima dece i porodica od
programa. Rezultati anketa su usmerili nae planiranje na svakodnevni
program, u trajanju od 4 asa dnevno, sa organizacijom aktivnosti
koje su radioniarskog tipa, a akcenat je stavljen na uenje kroz deju
aktivnost i igru.
Prvi korak u daljem razvijanju saradnje bio je uglavnom informativni,
a podrazumevao je neposredno ukljuivanje u vaspitni rad, odnosno
boravak u grupi. To je imalo pozitivne efekte jer su roditelji sve bolje
razumevali posao vaspitaa, znaaj i smisao podsticajne sredine,
znaaj boravka dece u vrnjakoj grupi, interakcije i saradnje meu
decom
Meutim, da bi roditelji dolazili, ukljuivali se u igru i druge aktivnosti
sa decom i oseali se kao partneri, bilo je potrebno stvoriti klimu i
ambijent koji poziva na zajednitvo i upuuje dobrodolicu. U tu svrhu
organizovan je niz aktivnosti:
- akcija Dan za dete, ali bar par minuta i za roditelja koja je
podrazumevala organizovanje prijema i odlaska deteta bez urbe,
- osmiljavanje i realizovanje Porodinog zida u vrtiu kroz zajedniku
aktivnost sa decom,
- roditelji i deca biraju ime igraonice,
- opremanje Kutka za roditelje,
- uspostavljanje pravila ponaanja u grupi.
39 | PRAKTIKUM
Kada smo razmatrali mogunost ukljuivanja roditelja u neposredni

rad igraonice, imali smo na umu da je potrebno da se svi roditelji na
neki nain ukljue u rad, ali i da nain ukljuivanja bude u skladu
sa njihovim interesovanjima, potrebama i kompetencijama. Ovakvo
ukljuivanje i zajedniko delanje doprineli su tome da roditelji razvijaju
razliite aspekte sopstvenog identiteta, da steknu vee poverenje u
PU i bolje razumeju kompleksnost vaspitnog rada, da pokau svoje
potencijale.
Kvalitet saradnje sa roditeljima dostigao je vii nivo onog trenutka
kada su roditelji poeli da iniciraju deavanja na nivou grupe, a ne
samo da prihvataju predloge i ukljuuju se u ivot i rad grupe na
inicijativu vaspitaa. Najzad, donoenje zajednikih odluka na nivou
grupe predstavljalo je participaciju u pravom smislu rei, kod roditelja
je razvilo vei stepen odgovornosti i osnailo oseaj pripadanja
zajednici. To se definitivno prenelo i na decu u grupi.
Dobiti od ukljuivanja dece u PSP, iz ugla roditelja:
mogunost besplatnog pohaanja programa,
lake ukljuivanje dece sa smetnjama u razvoju (vea mogunost

individualizacije programa zbog manjeg broja dece u grupi),
laka adaptacija dece koja su imala tekoe u pohaanju redovnih,

celodnevnih programa,
fleksibilnost u pogledu organizacije i trajanja programa, to vie odgovara

potrebama dece i porodica (lake mi je da uklopim svoje porodine i
radne obaveze),
kvalitetna razmena informacija o detetu izmeu roditelja i vaspitaa,
olakano kontinuirano praenje dejeg razvoja i napredovanja,
vie prilika za saradnju,
bolji uvid u sopstvene mogunosti ukljuivanja u proces uvoenja

promena i delovanja (moj glas je vaan i ja mogu svi zajedno
moemo mnogo).
PU Maslaak, Sjenica
Skupa sa roditeljima smo osmiljavali planove, akcije, radionice
Jednostavno, zajedno smo iveli.
- Prvo smo svi zajedno pravili nanulice od papira, a roditelji su svojim
idejama i alama ubrzavali kazaljke na satu.
- Potom smo amcem oplovili prelepe meandre Uvca. Roditelji su bili
oduevljeni injenicom da su i oni deo toga, da ne ostavljaju decu samo
na uvanje.
- Svake sedmice smo pravili rezime onoga to smo nauili u okviru
mini-priredbe koju su sa velikom panjom pratili roditelji. Neki su i
uestvovali skupa sa decom.
- Pravili smo skupa sa roditeljima ginjol lutke koje su nam koristile za
nae pozoritance, kada smo glumili Sneanu, Pepeljugu, Lepoticu i
zver
- Na inicijativu roditelja smo ukrasili sobu cvetovima.
- Dva drugara priala su nam o ribnjaku blizu koga ive, pa smo poeleli
da ga obiemo, to smo uz pomo roditelja i ostvarili. Zatim smo obili
i bazen, plivali smo, brkali se, skakali na trambulini, a sve to skupa sa
jo dve majke.
- Dolo je vreme preseljenja u novi prostor. I opet su se tu nale mame
da pomognu u ienju i ureenju. Predloge smo usvajali, dopunjavali i
na kraju stvorili na prostor za igru i uivanje.
- Deca su izrazila elju da vide kako se pravi sir, pa smo posetili jedno
poljoprivredno gazdinstvo, gde smo hranili koke, krave, gledali konje
koji pasu, jurili pilie
- Uili smo sa naim nanama kako da tkamo na razboju, kako da
pletemo arape, vezemo, ijemo, a sa mamama kako da mesimo pitu ili
kolae koje najvie volimo Mmmm
- Za Novu godinu smo imali prelepu priredbu na kojoj smo se pokazali
kao pravi profesionalci. Bili smo recitatori, glumci, a mame su sa
nama napravile arobnu kuicu. Sve to nam je zainio dolazak Deda
Mraza
- Roditelji su nam pomagali da napravimo arobne kutije, pa sad imamo
pravo mesto gde moemo da odlaemo sitnice, crtee Pravimo deiji
portfolio koji na kraju godine svaka porodica nosi kui kao dokument o
razvoju deteta.
41 | PRAKTIKUM
Uspostavljanje vaspitne grupe i programa

Za uspostavljanje posebnih i specijalizovanih programa, za diversifikaciju
ponude predkolske ustanove i lokalne zajednice deci ranog uzrasta i porodicama
neophodna je vrsta opredeljenost predstavnika lokalne zajednice, njihova
zainteresovanost da se upoznaju sa problemima dece i porodica kojima su objekti
PU na razne naine nedostupni (nedostatak kapaciteta, nerazvijenost mree
objekata u zajednici, nemogunost plaanja zbog nezaposlenosti i siromatva,
nesavladive fizike barijere za decu sa invaliditetom, fizika udaljenost uz
odsustvo saobraajne infrastrukture i dr.) ili u kojima se iz razliitih razloga
ne oseaju prihvaenim (diskriminacija, netolerancija prema razliitostima,
prebukiranost grupa, neprihvatanje i dr.). Da bi se sve ove barijere prevazile,
potrebni su pre svega osveivanje i suoavanje sa njima, a potom reenost
i dobar plan za prevazilaenje problema. Lokalne zajednice i predkolske
ustanove koje ele da se uhvate ukotac sa ovim izazovima imaju mogunost i
snagu da to ostvare ako uspostave saveznitvo i zajedniki delaju u tom pravcu.
Inicijativa najee kree od profesionalaca u predkolskim ustanovama, koji na
profesionalan nain pristupaju potrebama dece i porodica i lake sagledavaju
vanost njihovih potreba ne samo pojedinano ve i za celu zajednicu.
Ako su ve savladali vetine zastupanja i argumentovanja, pregovaranja i
promocije, ostaje jo samo da se udrueno upuste u izazov pred sobom.
PU Leptirii, Raanj
U planiranju koraka i akcija za uspostavljanje programa u naoj
zajednici postalo je jasno da nam je neophodna podrka lokalne
samouprave, pa smo ubrzo zakazali sastanak sa predsednikom
optine. Naim izlaganjem i isticanjem znaaja poveanja obuhvata
dece i znaaja ranog vaspitanja i obrazovanja zapoet je sastanak koji
je imao izuzetno povoljan ishod. inilo se da su svi bili zadovoljni...,
naa ustanova jer je dobila vetar u lea da hrabro nastavi proces
razvijanja programa, ali i predstavnici lokalne samouprave, koji su
prepoznali entuzijazam i volju lanova tima da urade neto novo za
decu, za ustanovu, a samim tim i za optinu u celini. Osim podrke
u finansijskom smislu, saradnja sa lokalnom samoupravom bila je od
presudnog znaaja za dobijanje podataka koji su nam u samom startu,
a i kasnije, bili neophodni.
Nakon toga usledilo je razvijanje programa kroz aktivan rad. Deca su
privukla veliku panju ueem na priredbi povodom Dana Ustanove
pod nazivom Porodica

moja fina. Tom prilikom
su ira lokalna zajednica
i predstavnici lokalne
samouprave imali priliku da
uvide koliko je ovaj program
pozitivno uticao na roditelje
i decu i koliko je usmeren
na pruanje podrke celoj
porodici.
U Velikom Izvoru kod

Zajeara i Lenici kod
Loznice u promovisanju
programa uestvovali su i
lanovi mesne zajednice,
a roditelji dece koja
pohaaju igraonicu su o
aktivnostima i deavanjima
obavetavali prijatelje i
komije. Ovakve akcije
doprinele su da obuhvat
dece u ovim mestima bude
izmeu 80 i 90%.
Ovaj proces za nas je bio

divno iskustvo, a u isto
vreme i veliki izazov, koji
smo udruenim snagama,
timskim radom i saradnjom uspeli da savladamo. Posebno nas raduje
i hrabri realna odrivost programa koji emo vrlo rado nadograivati.
Najvanije je to to smo dobili zadovoljnu decu, zadovoljne roditelje,
zadovoljnu ustanovu i lokalnu zajednicu. Nauili smo da jo bolje
sluamo ideje i razmiljanja drugih i, to je najvanije, osnaili se za
samostalno razvijanje i irenje posebnih i specijalizovanih programa!
Vrtii, predkolske ustanove i druga mesta gde se organizuju vaspitno-obrazovni

programi ne postoje sami za sebe. Oni su utkani u lokalnu zajednicu i u
svakodnevnom su kontaktu i sa decom i sa roditeljima i sa ljudima u komiluku.
Mnogo toga moe da se dobije kada su u zajednici dobro razvijeni kontakti
sa svim zainteresovanim stranama (to je detaljno opisano u Priruniku za
razvijanje diversifikovanih programa, str. 85).
PU Maslaak, Sjenica
Naa Radosnica aktivno radi ve due od godinu i po dana.
Interesovanja i potrebe dece i roditelja bila su polazite za
osmiljavanje aktivnosti i raznovrstan rad u samoj grupi. Svojim
otvorenim vratima naa igraonica poruuje da su svi dobrodoli.
43 | PRAKTIKUM
S obzirom na to da je naa pria otpoela u leto, najlepe godinje

doba za decu, iskoristili smo ga na najbolji mogui nain da postanemo
vidljivi i interesantni naoj lokalnoj zajednici. Izlazili smo, etali,
poseivali razne ustanove, mame i tate na poslu, kod kue, a i nas su
obilazili.
- Prvom sastanku sa roditeljima i decom prisustvovao je predsednik
optine koji je skupa sa decom crtao aku i pisao elje i oekivanja.
Deca su sa uivanjem priala, zapitkivala, a on je sa osmehom
odgovarao na sva njihova pitanja, malo se i igrao sa njima. Za nae
roditelje ovo nije bio samo susret upoznavanja, ve i saznanja da e
predstavnici optine biti nai
partneri u svemu. Tako smo
Naa Radosnica je
poeli da stvaramo nau
dokaz da svi mogu dati
zajednicu koja ui.
doprinos i ostvariti samo
- Posle raznih promocija i
najbolje ukoliko im je
poseta, ve smo se prouli
dete u fokusu.
u gradu Poeli su da nam
dolaze i gosti. Jednog dana,
eto nam u poseti gitariste koji je sa decom svirao i pevao najlepe
deije pesme. Deca su dodirivala gitaru, neka su ak odsvirala po dva
tona , a nama je sve to dalo novu ideju da napravimo svoje muzike
instrumente (gitaru, violinu, zveke, bubanj).
- O sportu i o zdravoj hrani priao nam je na slavni Asmir Kolainac,
koji je sa decom zaista uivao i umesto planiranih sat vremena ostao
ceo dan. Deca su ga zapitkivala: Kako ti moe da baca onu kuglu
kad je tako teka? ili ta jede pa si tako veliki i jak?, a onda su
poelela da bacaju sa njim kuglu i on im je elju ispunio.
- Takoe su nas posetili i bokser Sanel Papi i karatistkinja Fahira
Fazli, priali deci o svojim sportskim vetinama i poklonili nam vreu
za udaranje i rukavice.
- Posetila nas je naa zubarka Amra, koja je deci priala o zdravoj
ishrani i pravilnom pranju zuba; sa sobom je donela model zuba, to je
deci bilo veoma zanimljivo i uivala su gledajui kako se peru zubi.
- Nau Radosnicu su posetili gosti iz Loznice sa kojima smo obili
Ledenu peinu, upoznali peinski nakit, a svoje oduevljenje smo, po
povratku, preneli na papir.
Kako bi se obezbedilo da informacija stigne do svih zainteresovanih, posebnu

panju treba posvetiti promovisanju programa. U tu svrhu mogue je iskoristiti
programe lokalnih televizijskih i radio stanica, ali i preko plakata koji bi bili
istaknuti na svim vanijim mestima u gradu (vrti, kole, dom zdravlja, optina,
veliki marketi i sl.), kao i preko sajta ustanove. Zainteresovani roditelji prilikom
upisa popunjavaju anketu u kojoj iskazuju svoja oekivanja od programa, svoje
potrebe po pitanju duine trajanja programa, naina rada sa decom i sl.
Vaan aspekt primene programa predstavlja senzibilisanje lanova zajednice
da shvate znaaj ranog razvoja i uenja, kao i vanost aktivnog pouavanja
koje uvaava potrebe i interesovanja svakog deteta i roditelja. Program se
realizuje na nain koji osnauje lokalne zajednice, bez obzira na stepen njihove
devastiranosti, sa porukom da biti siromaan ne znai biti nemoan i nemati
mogunosti da se uradi neto za dobrobit dece i zajednice.
Zato je za program vano da se ukljue
roditelji i lanovi cele zajednice, da se stvore
prilike da oni uestvuju u osmiljavanju i
realizaciji programa te u aktivnostima
sa decom iji je cilj ukljuivanje dece u
zajednicu kao ravnopravnih lanova. Ovo
je posebno vano za decu iz manjinskih
i marginalizovanih drutvenih grupa (iz
porodica sa niskim socio-ekonomskim
statusom, iz romske zajednice i dece sa
smetnjama u razvoju i invaliditetom).
Roditelji se ukljuuju u kreiranje sredine,
Razmiljajui kako da informacija o
otvaranju igraonice stigne do to veeg
razvijanje projekata, izradu materijala za
broja metana, vaspitai i roditelji su to
aktivnosti dece (npr. pravljenje knjiica sa
uradili ovako.
temama koje su usmerene na afirmaciju
porodine kulture: omiljene prie koje priaju deci, praznici koje slave, obiaje
koje potuju i sl.). U samom vrtiu posebni prostori treba da budu namenjeni
razmeni informacija sa roditeljima, kao i direktnoj razmeni izmeu roditelja.
PU Naa radost, Smederevo

Kako smo senzibilisali porodice i kojim smo akcijama motivisali upis
dece u posebne programe:
- Organizovali smo kune posete od vrata do vrata (deca, roditelji,
romski asistent, vaspitai, socijalni radnik, saradnici).
45 | PRAKTIKUM
- Organizovali smo zajednike aktivnosti dece i roditelja, ve upisane

dece i dece koja tek treba da se upiu (maskenbal, Komijanje, Dan
za novog druga itd.).
- Organizovali smo individualne i grupne razgovore sa roditeljima
zato je vano i neophodno da se deca to ranije ukljue u predkolske
programe.
- Upis dece iz marginalizovanih grupa omoguili smo obezbeujui
neophodnu dokumentaciju te organizujui prevoz i izlete (sredstva su
obezbedili lokalna samouprava i NVO).
- Roditelji se upoznaju sa moguim nainima ukljuivanja u realizaciju
vaspitno-obrazovnog rada, uestvuju u radionicama, na tribinama i u
brojnim aktivnostima koje se organizuju na nivou ustanove (jednom ili
dva puta meseno), deca i roditelji uestvuju u radu Saveta roditelja,
aktivno se ukljuuju tokom adaptacije dece itd.
Najvei izazovi za nas su bili:
- uklanjanje barijera koje su spreavale ukljuivanje dece iz osetljivih i
marginalizovanih grupa (npr. nepoverenje),
- redovno dolaenje dece iz osetljivih grupa i njihovo ostajanje u
programu (odnosno sistemu),
- predrasude zaposlenih prema kulturolokim razlikama, navikama i
stilovima ivota.
Kako smo prevazili ove barijere:
- Odlazili smo u romske mahale bez posredovanja NVO, razgovarali sa
decom i roditeljima. oni su nas prepoznavali jer smo ranije u njihovoj
zajednici organizovali vaspitno-obrazovni rad uz uee romskog
asistenta; stalno smo radili na edukaciji zaposlenih i ukljuivali roditelje
u razne aktivnosti prema njihovim afinitetima i interesovanjima i sl.
ta bismo preporuili drugima:
- Vano je prepoznati DOBROBIT UKLJUIVANJA SVAKOG DETETA
(za dete, za ustanovu, za zajednicu).
- Direktor je taj koji pokree akciju, povezuje sve uesnike i preuzima
odgovornost.
- Vano je napraviti plan ukljuivanja dece iz osetljivih i

marginalizovanih grupa i prilagoditi ga svojoj zajednici.
- Neophodna je stalna edukacija zaposlenih, roditelja i predstavnika LS,
kao i struna podrka za prevazilaenje ustaljenih obrazaca i naina
funkcionisanja.
- Za sve to potrebna je ISTRAJNOST stalno treba pronalaziti nove
naine za reavanje i prevazilaenje problema.
Veoma vaan segment posebnih i specijalizovanih programa predstavlja

njihova odrivost, koja se pre svega moe posmatrati kroz njihovo finansiranje
od strane lokalnih samouprava. Programi uspostavljeni u okviru projekata
IMPRES i Vrtii bez granica bili su u poetku uneti u Godinji plan i
predkolski program PU, a kada su odobreni, lokalna samouprava je preuzela
finansiranje plata vaspitaa i obavezne materijalne trokove. U sredinama
u kojima su grupe za posebne programe otvorene u postojeim prostorima
u kojima se organizuje PPP, predkolske ustanove su problem finansiranja
prevazile reorganizovanjem radnog vremena vaspitaa. Veoma je znaajno bilo
i donoenje akta o formiranju mree predkolskih ustanova, jer su na taj nain
dobijeni jedinstveni podaci o deci i porodicama, a istovremeno su sagledane i
mogunosti lokalne samouprave i predkolske ustanove u pogledu raznovrsnije
ponude programa.
{ P5 } Praenje, promiljanje,
vrednovanje
Sve to se uradi u procesu razvijanja i primene razliitih programa predkolskog
vaspitanja i obrazovanja mora biti zabeleeno i dokumentovano. Ne samo kao
dokaz o ostvarenom, ve kao pedagoki dokument o procesu kroz koji se prolazi,
kao materijal za uenje i napredovanje svih uesnika u procesu.
Istraivanje i razvijanje publikacije Razliitost i socijalna inkluzija: istraivanje
kompetencija potrebnih za profesionalnu praksu u oblasti vaspitanja i
obrazovanja u ranom uzrastu realizovala je zajednika radna grupa za
profesionalizam DECET/ISSA. Teorijska polazita izneta u pomenutoj
publikaciji u sadejstvu sa procesom samovrednovanja ine okosnicu ovog
47 | PRAKTIKUM
praktikuma. U publikaciji se konstatuje: Na nivou pojedinanog praktiara,

biti i ostati kompetentan je kontinuirani proces koji obuhvata sposobnost
da se doprinosi stvaranju i nadgradnji korpusa strunog znanja, da se stiu
praktine i refleksivne vetine i razvija profesionalan stav.
Kauvi i Kar (Cowie and Carr, 2003)9 u lanku Posledice socio-kulturnog
pristupa proceni ustanova za rano vaspitanje i obrazovanje istiu da
samovrednovanje:
doprinosi stvaranju zajednice

koja ui (povezivanje onih koji ue
Jednom reju, shvatili smo
i promoviu interakcije o uenju),
da se kvalitetan praktiar
moe da pomogne da se razvije
razvija kroz promene u
kompetentnost i kompetentni
kojima eli da uestvuje,
uenici (termin uenici se
zajedno sa drugima.
odnosi na sve koji ue decu,
vaspitae, strune saradnike,
rukovodioce itd.);
ilustruje i podrava kontinuiranost u uenju, tj. gledite da je uenje
neprekidan proces.
Sve to doivimo ili

razmenimo sa drugima
u vrtiu deo je naeg
profesionalnog i linog
iskustva. Ono nas izgrauje
kao osobe i kao profesionalce
koji rade sa decom. Da bismo
ovo iskustvo namerno stavili
u fokus naeg razmiljanja i
radili na njemu ili ga u nekom
momentu podelili sa onima
koji moda ne dele isto vreme
i prostor sa nama koji ivimo
u vrtiu, moramo ga na neki
nain zabeleiti. Zato je
dokumentovanje vaan deo
svakog procesa. Ono nam
pomae da zapamtimo sam
proces i lekcije nauene u tom
procesu, da se na njih vraamo
9
Na poetku su svi vaspitai bili

zbunjeni i oseali su se nesigurno.
Prema svim ljudima/roditeljima
odnosili su se na isti nain. Pokazali
su otvorenost i potrebu za posebnim
znanjima i vetinama, koje su
relevantne za njihov kontekst,
a koje i nisu obavezno dobili od
strunjaka. Naelno profesionalni
stav su obogatili specijalizovanim
znanjima, izraavajui empatiju,
iskrenu zainteresovanost i uvaavanje.
Povratak entuzijazma vaspitaa na
velika vrata je evidentan i ohrabrujui.
Potvrda i dalji razvoj kreativnosti
vaspitaa, kao bitne komponente u
iniciranju i stvaranju promena.
Za vie informacija posetite veb sajtove DECET i ISSA, www.decet.org i www.issa.nl.
i iznova uimo. Pomae nam da evociramo lepa oseanja vezana za neke dogaaje
ili aktivnosti, da njihovim oivljavanjem pojaavamo proces emocionalnog
uenja i povezivanja sa svima koji su bili ukljueni, da ojaamo i uvrstimo
pripadnost i posveenost samom procesu i njegovim ishodima. Kada je proces
promene u pitanju, dokumentovanje pomae da postanemo svesni promene
(esto je nismo svesni jer nam se spontano dogaa), da je kritiki sagledamo i
da na tom promiljanju zasnujemo dalji njen tok.
Da bi se proces vezan za dokumentovanje uspeno sprovodio u ustanovi, on
mora da bude sistematian i mora da obuhvati sve zaposlene, decu, roditelje i
lokalnu zajednicu.
PU Duga, Aranelovac
KVALITETAN PRAKTIAR SE RAZVIJA KROZ PROMENU
Kada je u okviru projekta IMPRES krenula pria o razvijanju i
implementaciji posebnih i specijalizovanih programa, znali smo da
se moemo osloniti na ve postojeu dobru saradnju sa seoskim
mesnim zajednicama i roditeljima dece ranog uzrasta, ali i na iskustvo
u realizaciji vaspitno-obrazovnih programa, tada zvanih zabavite.
Shvatili smo da je dolo do promene na relaciji roditelj vaspita
predkolska ustanova kroz kreiranje programa koji potuju
specifinost konteksta u kome nastaje.
Praenjem i dokumentovanjem programa te razmenjivanjem
steenih iskustva izmeu samih aktera, kao i sa lanovima tima za
razvijanje programa, menjali smo se i mi sami. Osnaeni uspehom u
implementaciji posebnih i specijalizovanih programa u seoskoj sredini,
pozitivnim iskustvima i porukama roditelja, vaspitai su dokumentovali
sve aktivnosti fotografijama, video zapisima, voenjem dnevnih
beleki, a onda smo u dokumentovanje ukljuili i roditelje koji su
podelili sa nama svoja iskustva. To nam je pomoglo u daljem planiranju
inicijative za ukljuivanje dece iz romske zajednice u Igraonicu. Za
ovu akciju imali smo podrku lokalne samouprave u vidu promovisanja
programa za rani razvoj u lokalnoj zajednici (zvanini sajt SO
Aranelovac, Kancelarija za mlade, Kancelarija za Rome, Kancelarija
za rodnu ravnopravnost). Roditelji su bili najvea podrka u kreiranju
programa, realizaciji, dokumentovanju i vrednovanju.
49 | PRAKTIKUM
Jo jednom smo doli do saznanja da zajedniko uee (dece,

roditelja, vaspitaa i ostalih zainteresovanih), razmena znanja i
primena nauenog u praksi dovode do pozitivnih promena.
Praktiari su postali svesni
da su roditelji najvaniji
S druge strane
partneri u vaspitanju i
strepnja Kako okupiti
obrazovanju deteta, da
tim koji e sve ovo raditi u
kvalitetna praksa treba da
naoj PU? Kako pokrenuti
vaspitae na promene?
bude vidljiva i za druge koji
Uspevamo da okupimo tim.
se bave vaspitno-obrazovnim
radom, da otvorenost za
uenje i razvijanje zajedno sa
porodicama i decom sa kojima rade vodi ka profesionalnom razvoju,
odnosno ka fleksibilnosti i kreativnosti u radu.
Pedagoka dokumentacija se formira na osnovu mnotva diferenciranih znaenja

i znanja generisanih iz odreenog dogaaja, koja se integriu u diskurzivnom
procesu razvijanja programa. Na primer, fotografiju u dokumentovanju ne
treba shvatiti samo kao materijalni dokaz onoga to se fotografie, nego kao
podruje interakcije izmeu dokumentatora, uesnika i dokumenta koji se
stvara.
Beleenje u ovom smislu nije samo pisanje, to je ostavljanje tragova o onome
to proivljavamo primenom razliitih alata i metoda. Razgovor, na primer,
moemo snimiti (audio i video snimak), moemo ga zapisati (u celini ili delove
koje odaberemo), moemo ga nacrtati ili na neki drugi nain predstaviti tako da
on postane trajno svedoenje o nekoj pojavi ili doivljaju.
PU Galeb, Petrovac na Mlavi

SVI U VRTI VRTI ZA SVE
Nakon poetnog seminara za obuku mentora usmerenog na
razvijanje i implementaciju posebnih i specijalizovanih programa
ODUEVLJENJE!
A doekalo nas je nerazumevanje

sa svih strana od vaspitaa
do spremaica! Polazimo od
postojeih resursa (namenski
objekti na terenu u kojima ve
postoje formirane grupe za
PPP, kao i grupe koje rade u
prostorijama O). Tamo su, po
naoj proceni, vaspitai koji
su spremni za promene i imaju
potrebu za uvoenjem novina u
vaspitno-obrazovni rad
Beleke, fotografije,
video snimci i drugi
dokumenti nisu u
funkciji dokumentacije,
ve predstavljaju veze,
interakcije i razmiljanja
uesnika, njihovo
preispitivanje sopstvenih
oekivanja i postupaka,
bolje razumevanje i
unapreivanje prakse.
Put promene bio je trnovit, tekao je teko i sporo. Na samom

poetku vaspitai su bili nepoverljivi, bojaljivi i nespremni da menjaju
sopstvenu praksu. Tokom odvijanja programa, kroz razne edukacije i
kroz sopstveno iskustvo, shvataju koliki je znaaj ranog vaspitanja i
obrazovanja, postaju otvoreniji za nove oblike rada, za veu saradnju
sa roditeljima i lokalnom zajednicom.
Na program sada obuhvata decu ranog uzrasta u seoskim podrujima
zajedno sa grupom u centralnom objektu. Deca dolaze 2 puta nedeljno
po 2 sata, program se realizuje uglavnom u prostorijama O u kojima
se inae odvija PPP i u centralnom objektu u popodnevnim satima,
u prostoriji grupe Cvetii. Posebni programi proiruju ponudu PU i
stvaraju mogunosti da sva deca (bez obzira na obrazovni, ekonomski
i socio-kulturni status njihove porodice) razviju svoje potencijale u
drutvu vrnjaka i vaspitaa.
ivot u vrtiu podrazumeva veliki broj uesnika, situacija i interakcija koje
se esto odvijaju i smenjuju veoma brzo. Svaki pojedinac u vrtiu doivljava
stvarnost na drugaiji nain, svako joj pripisuje sopstvena znaenja i ui iz njih
na specifian nain (svojstven samo tom pojedincu). Kako bi pojedinac, bio
on dete ili odrasla osoba, uspeo da u tom bogatstvu izdvoji neki njemu bitan
segment, da o njemu razmisli i da deluje u skladu sa svojim interesovanjima
i potrebama, neophodno je da ga proivi na razliite naine, u razliitim
situacijama i sa razliitim akterima. Ono to ini ovaj proces moguim jeste
dokumentovanje u radu sa svim uesnicima ivota u vrtiu.
51 | PRAKTIKUM
Dokumentovanje nije samo sebi svrha i ne dolazi na poetku ili na kraju nekog
procesa. Ono moe biti i uzrok i proces i posledica neke aktivnosti ili neke
situacije u vrtiu. Vaspita je sklon da iz svog profesionalnog interesa formulie
predvianja i projekcije za budue uenje dece, bez detaljne analize onoga na ta
podaci dokumentovanja ukazuju i bez preispitivanja koliko su njegovi planovi
usklaeni sa razmiljanjima dece, da li e uenje biti izazov za njih. Takav plan ne
proistie iz tumaenja i uvida u uenje dece, nego se vie oslanja na pretpostavke
i prethodno iskustvo vaspitaa o tome ta je dobro za decu, ime se normira
obrazovna praksa u dejem vrtiu. Dokumentacija koja se kritiki analizira
i preispituje doprinosi uvianju razloga i osnovanosti konkretnih predloga i
reenja vaspitaa, a samim tim i dovodi u pitanje znaenja koja se uzimaju zdravo
za gotovo, kao prirodna i istinita. Svrha dokumentovanja nije u proceni dece u
odnosu na spoljanje norme, nego u stvaranju osnove za zajedniko razmiljanje
strunjaka, dece i roditelja o praksi u dejem vrtiu i dobrobiti dece.
ivot u vrtiu se odvija u odreenom prostoru koji dele deca i odrasli u nekom
odreenom vremenu. Poto svako od nas svaku od ove tri komponente (prostor,
dete, odrasli) doivljava razliito, postavlja se pitanje funkcionisanja grupe.
Kako je mogue da smo svi razliiti, a da pritom zajedno uimo, igramo se,
ivimo i radimo. Vaspitai koriste posmatranje kao prikupljanje informacija u
cilju izgraivanja to potpunije slike o deci. Na taj nain fokus dokumentovanja
postaje dete, a ne vaspitna praksa u celini.
Postoji opasnost da se dete posmatra kroz objektiv razvojne psihologije, u
odnosu na optu emu razvojnih nivoa, a ne kao autentino, realno dete. Ako
radimo u otvorenom sistemu u kome postoji dijalog izmeu svih uesnika
i ne postavljamo pravila a priori, ve razumemo i prihvatamo druge, njihova
znaenja i ono to ih pokree, onda uspostavljamo zajednika znaenja o onome
to nam je vano kako bismo iveli i uili zajedno.
Dokumentovanje je ono to omoguava da nae misli, ideje i akcije budu
vidljive i da utiu na svet oko nas. Kroz dokumentovanje, sluanje postaje
vidljivo (Rinaldi, 2001). Poto deca predstavljaju svoje ideje na razliite naine,
odrasli treba da osiguraju razliite naine sluanja deteta. Dokumentovanje
predstavlja stvaranje kulturnih artefakata koje slui kao kolektivno pamenje
(Kreschevsky, 2001), pri emu podaci dokumentovanja predstavljaju neku vrstu
traga (Rinaldi, 2001) koji ostaje i uvek nudi mogunost za razmiljanje i uvid
u potencijale dece. Dokument ini vidljivim prirodu procesa uenja i strategije
uenja koje koristi dete (Rinaldi, 2001), ali i interakcije izmeu razliitih
uesnika u programu. Dokumentovanjem se proces interakcija ini vidljivim
kroz beleke, slike, audio i video zapise, mape, eme, produkte dece, roditelja
i vaspitaa. Istovremeno, svako dete, svaki vaspita i svaka institucija dobija
vidljiv identitet (Dahlberg, Moss, 2004) u drutvenoj zajednici. Vidljivost
rada dejeg vrtia u odnosu na druge obezbeuje polaznu taku za dijalog i
za otvaranje prema drugima, stvaranje poverenja i zajedniko angaovanje u

zajednici. Kada neto dokumentujemo, pruamo priliku i drugima da ue sa
nama i od nas. Predstavljanjem svog vienja sveta oko sebe mi sami postajemo
svesni onoga to nam je vano i zato elimo da se neto dogaa ili predstavlja
na nain koji nama odgovara, a zatim tu svest prenosimo i na druge.
Proces dokumentovanja ini ivljenje i uenje sa drugima smislenijim i
kvalitetnijim. Ono nam prua priliku da razumemo druge, da pronalazimo sebi
sline i da se udruujemo kako bismo kvalitet onoga to nam se u vrtiu dogaa
podigli na vii nivo. Dokumentovanje perspektive dece doprinosi razvijanju
programa zato to:
deca svoje uenje mogu predstaviti onakvim kakvo jeste i kako ga ona
vide, a ne kako se oekuje ili kakvo bi trebalo da bude iz perspektive
odraslog,
obezbeuje celovitu sliku kao osnovu za podrku odraslih, koja ima

smisla i za decu i za odrasle,
deca razvijaju sposobnost da razmiljaju o onome to ue,
omoguava, ako je kontinuirano, da se uoe promene u njihovom nainu

razmiljanja i nainima izraavanja (Pramling, Samuelsson, 2010).
Deci dokumentovanje prua priliku da doive sredinu u kojoj se nalaze i

proces u kome uestvuju kao svoje, da na osnovu njega prikau sebe drugima,
da razmisle o svojim akcijama i da planiraju njihove budue pravce. Poseban
kvalitet predstavlja to to deca kao aktivni uesnici mogu na osnovu neega
zabeleenog da pregovaraju te da zagovaraju i promoviu svoja prava u sredini u
kojoj su najee odrasli organizuju rad i ivljenje. Vetine, znanja i sposobnosti
koje deca stiu u ovom procesu ine najvei deo ishoda predvienih optim
ciljevima i stoga na ovaj proces moemo gledati kao na neto najblie opisu
celovitog i smisaonog razvoja deteta.
Perspektive porodica u dokumentovanju omoguavaju:
da roditelji sagledaju iskustva svoje dece iz vrtia,
dostupnost komentara roditelja o iskustvu dece, koji mogu da doprinesu

novim idejama za dalja iskustva,
pomo u osmiljavanju razliitih naina sluanja dece,
zajedniko uenje roditelja i dece,
dijalog o konceptualnom razumevanju dokumentovanja.
53 | PRAKTIKUM
Roditelji u dokumentovanju mogu uestvovati na vie naina; oni, na primer,

mogu biti neposredni realizatori ili posmatrai, ali bi njihovu ulogu u ovom
procesu uvek trebalo da doivljavamo kao aktivnu. Kada neku od ovih uloga
posmatramo kao aktivnu, dajemo priliku roditeljima da uestvuju na nain koji
im je blizak, u kojem se oseaju sigurno i obezbeujemo to da roditelj ui i ivi
sa drugima tempom koji mu odgovara. Roditelj moe i samo posmatrajui deje
radove da naui mnogo o svom detetu i drugoj deci, ali i o vaspitau koji radi sa
decom i o svojim roditeljskim kompetencijama. Roditelj koji je svestan procesa
koji se odvija u grupi u kojoj dete boravi spremniji je da uestvuje u njenom
radu i da bude stvarni partner i saveznik deci i vaspitaima u ivljenju i uenju.
Dokumentovanje je takoe prilika da ujemo i glas roditelja: njihova oekivanja,
strahove, ideje i stavove. Time pruamo priliku roditeljima da postanu svesni
znaaja svog aktivnog uea u ivotu grupe i mogunost da izgrade zajednika
znaenja sa decom i vaspitaima stvarajui tako zajednicu koja predstavlja
stvarni kontekst u kojem deca rastu i razvijaju se zajedno sa odraslima.
Drugi odrasli koji se nalaze u vrtiu mogu biti vidljivi ili nevidljivi deci,
vaspitaima i roditeljima, a moe se dogoditi i da deca i odrasli budu nevidljivi ili
vidljivi drugima u vrtiu. Oni su ti koji omoguavaju da se ivot u vrtiu odvija
u sigurnom i podsticajnom okruenju i ine vaan faktor u ivotu grupe. Kada
postoji smanjena vidljivost pojedinih inilaca ivota u vrtiu, dokumentovanje
moemo koristiti kao nain da se jedni drugima pribliimo, da vidimo jedni
druge, da razgovaramo i da stvaramo zajedniku sliku o onome to se u vrtiu
stvarno dogaa. Dokumentovanje u kome su zastupljeni svi uesnici ivota u
vrtiu moe nam pomoi da na smisleniji i primereniji nain razgovaramo jedni
s drugima o problemima i prilikama koje nas okruuju. Dijalogom u procesu
dokumentovanja pojedinih aktivnosti moemo, na primer, deci pruiti priliku
da kau da im treba vie vremena za pojedine aktivnosti, spremaicama da
ukau na znaaj pomoi koju im deca i vaspitai pruaju u odravanju higijene,
a domaru da stvarno doivi da deca razumeju i potuju pojedina pravila u
dvoritu i da ele da zajedno sa njim uine da dvorite bude njihovo zajedniko
i da se zajedno brinu o njemu.
PU Nae dete, Vranje

UPOTREBA FILMA U RADU SA DECOM I RODITELJIMA
Deji klub je poeo sa radom u julu 2012. godine u adaptiranom
prostoru u dvoritu vrtia u centru grada. Namenjen je deci uzrasta
od 3 do 5,5 godina koja nisu obuhvaena predkolskim vaspitanjem
i obrazovanjem, a treinu ine deca sa smetnjama u razvoju i deca iz
marginalizovanih grupa.
U toku rada u deijem klubu, koleginica i ja smo svaku interesantnu,

neobinu, smenu situaciju dece, roditelja i nas vaspitaa fotografisale
ili snimale kamerom. Ukoliko se deavalo da u toku aktivnosti sa
decom nismo bile u mogunosti da to same uradimo, onda su to
radili roditelji nai saradnici i partneri. Uoile smo mogunost da
uz pomo fotografije i video materijala pratimo i dokumentujemo
aktivnosti i ponaanje dece u vrtiu. Ove fotografije su odmah
odlagane u deje portfolije. Na ovaj nain su i roditelji imali uvid u
ponaanje i razvijanje socijalnih vetina svoje dece.
Fotografije i video snimke koristile smo i za praenje i razvoj grafomotorike kod dece na ranom uzrastu. Zabeleile smo sve naine
ostvarivanja saradnje sa roditeljima. Dole smo na ideju da od
materijala koji imamo montiramo filmove na razliite teme. Tako su
nastali sledei filmovi: Film o Dejem klubu Vranje, Roditelj partner u
grupi, Razvoj grafo-motorike bez crtanja i pisanja, iveti sa prirodom.
Ovi filmovi su, osim praenja razvoja i napredovanja dece i stvaranja
partnerskih odnosa sa roditeljima, posluili i kao svojevrstan nain
evaluacije vaspitno-obrazovnog rada sa decom i porodicama.
U toku stvaranja filmova i nakon toga uoile smo da filmovi imaju
veliku mogunost primene u praksi.
Vaspitai mogu koristiti ove filmove u svim oblicima rada sa decom, a
ideje i naine rada mogu prilagoavati i menjati u skladu sa ciljevima i
zadacima programa.
Deca i roditelji su dobili delove snimljenih materijala i veoma su
zadovoljni mogunou da kod kui gledaju ono ta se dogaalo
i stvaralo u vrtiu i da razgovaraju o tome. Roditelji su svesno,
savesno i vrlo raspoloeno uestvovali u svakom trenutku prikupljanja
materijala. Prilikom gledanja filmova, roditeljski komentari su bili vrlo
konstruktivni, jasno se uoavalo i njihovo zadovoljstvo i poveano
samopouzdanje, jer su i oni akteri filmova.
Za ustanovu filmovi predstavljaju, osim naina dokumentovanja, i
nain promocije strunosti, istraivanja prakse i rada vaspitaa na
posebnim i specijalizovanim programima.
55 | PRAKTIKUM
Vaspitai u ovom procesu dobijaju priliku da sagledaju svoj rad iz drugog ugla,
da provere svoje hipoteze i da svoje angaovanje u grupi uine efikasnijim
i kvalitetnijim. Poput ogledala, dokumentovanje nam prua priliku da se u
svakom momentu vidimo, da procenimo kakvi smo i kakvi bismo mogli da
budemo. Ono nam, takoe, daje uvid u to da li posmatramo stvari na pravi nain
i iz pravog ugla. Ono nas tera da promiljamo sebe i svoju praksu, da stalno
pronalazimo nove naine kako da neto dokumentujemo i upotrebimo u radu sa
decom i odraslima. Dokumentacija odraava nain na koji politika obrazovanja
uspostavlja nadzor nad predkolskim obrazovanjem i stepen (ne)usklaenosti
politika sa koncepcijom predkolskog
programa. Vaspitai kao kreatori programa
i uesnici u procesu dokumentovanja
Konano neto novo,
imaju priliku da proces ivljenja u vrtiu
neto to se moe
uine vidljivim za politike koje utiu
primeniti i promeniti
na njega. Vidljivost ovog procesa moe
praksu! Izai iz ablona
pomoi da se fleksibilnost koja ini jedan
celodnevnog boravka, dati
od osnovnih kvaliteta sprege kurikulum
slobodu deci, roditeljima
dokumentovanje prenese na koncepcijski
i vaspitaima u kreiranju
i sistemski nivo i da tako uspostavljanje
programa i njegovoj
zajednikih znaenja i razumevanje
realizaciji.
razliitih konteksta postanu merilo
kvaliteta prakse.
PU ulii, Zajear
DOKUMENTOVANJE PROCESA UENJA
Jedan od vanih segmenata svakog predkolskog programa je
dokumentovanje.
Evo nekoliko naina kako smo to radili u Izvoriu:
- Interaktivni posteri pruaju detetu mogunost aktivnog ukljuivanja
u proces obrade sadraja i dokumentovanja sopstvenog pogleda na
aktuelnu temu; motiviu dete na angaovanje, jer dete ima mogunost
da bira, da odluuje i tumai stvari na sopstveni nain; takoe, pruaju
priliku za razmenu meu decom i odraslima i predstavljaju autentian
dokument o aktuelnim deavanjima u grupi;
- Putujui posteri iz vrtia ka porodici i natrag daju poseban
kvalitet saradnji vrtia i porodice; obezbeuju aktivno ukljuivanje
roditelja u vaspitno-obrazovni proces i istovremeno informiu roditelje

o sadraju rada; upuuju decu i roditelje na igru i rad u porodici;
usklauju vaspitne sadraje i postupke u vrtiu i u porodinoj sredini;
daju ideje roditeljima i vaspitaima ta/kako dalje raditi sa decom;
- Deje knjige povezuju razliite aktivnosti u okviru jednog projekta;
to su kolekcije dejih radova, sliica, komentara i iskaza na odreene
teme i predstavljaju priliku da se projekat sagleda u celini i da se o
njemu razgovara;
- Tematske mape nastaju kao produkt zajednikog rada dece i
odraslih i daju obilje informacija o temama koje su u fokusu dejeg
interesovanja; slikovite su i razvijaju simboliko miljenje;
- Liste Znam o, Nauio/la sam o pokazuju prethodno znanje i
ono to je naueno nakon tematskog projekta; to su individualne liste
u koju vaspita/roditelj belei odgovore dece, odnosno u kojima deca
mogu crtati ili lepiti sliice (npr. lista podeljena u dve kolone obeleene
dogovorenim simbolom: veliko malo; vetar: koristi opasnost/
teta); tokom rada na projektu na ovaj nain se moe praviti
interaktivni poster;
- Posteri To smo mi omoguavaju deci da sama evidentiraju svoje
dnevno prisustvo tako to upisuju svoj znak; evidentiraju i prate
roendane u grupi; simbolino prikazivanje oseanja, raspoloenja;
portreti dece koje crtaju roditelji, autoportreti, fotografije dece; deca
na posterima ostavljaju line tragove (otisci ake, stopala, svoje
simbole). Funkcija ovih postera je razumevanje i prihvatanje razliitosti,
podsticanje dejeg samopotovanja, pronalaenja svog mesta u dejoj
zajednici koje vodi oseaju pripadanja grupi;
- Deji pravilnik je slikoviti prikaz pravila funkcionisanja u grupi koji
nastaje zajednikim promiljanjem dece i odraslih i vai za sve koji
borave u grupi; ovo je fleksibilni poster koji se menja prema potrebi i
deavanjima u grupi;
- Izvor podseanja predstavlja dokumentovanje kroz fotografije
nastale u svim aktivnostima u grupi sa ciljem da deca putem
fotografija naprave osvrt i razmene iskustva iz prethodnog perioda;
poseban doivljaj i motivaciju za decu predstavlja gledanje fotografija i
razgovor o njima;
57 | PRAKTIKUM
- Tok projekta ine

svakodnevni kratki opisi
Dokumentovanje je put bez
aktivnosti potkrepljen
kraja, iji je cilj da praksa postane
vidljiva i da ima smisla za sve
fotografijama aktivnosti
uesnike.
dece, produkata koji
Tragajte za nainima rada sa
nastaju, ko je bio u poseti,
decom
i roditeljima vae vaspitne
gde smo mi odlazili,
grupe,
razmenjujte iskustva s
zabeleeni interesantni
drugima, diskutujte sa kolegama
komentari i iskazi dece,
i verujte to su bili i to e biti
nauene igre, pesme;
PRIMERI DOBRE PRAKSE!
tako na kraju projekta
nastaje dokument o
realizaciji projekta izvetaj, prikaz (u elektronskoj formi, knjiga)
koji takoe moe sluiti kao izvor podseanja i podsticaj za dalji rad;
- Jo dokumentovanja radne knjige, beleke o deci koje prave
vaspitai i roditelji, deiji produkti, deiji i grupni portfolio, filmovi,
fotografije, izvetaji, evaluacije.
Dobit za decu:
Deca razumeju svrhu i smisao svog delovanja,
Motivisana su jer su neposredno ukljuena,
Uivaju u vidljivosti svog rada.
Dobit za vaspitae:
Kreativnost i fleksibilnost u
radu,
Povezivanje sa svim partnerima
u vaspitnom procesu,
Istraivanje i primena novih
pristupa,
Unapreivanje profesionalnih
kompetencija,
Vea podrka u radu od strane
roditelja i vii nivo komunikacije
i saradnje.
Dobit za roditelje:
Bolje razumevanje rasta,
razvoja i uenja dece,
Prilike da budu kreatori
podsticajnog okruenja za
svoje dete,
Participacija, demokratinost,
uvaavanje,
Uvid u rad vrtia.
Praenje i promiljanje kroz samoprocenu i samovrednovanje praktiara

obezbeuje odlian uvid u efekte diversifikovanih programa i njihov doprinos
optoj promeni u zajednici profesionalaca i najiroj zajednici. Rezultati
postignuti u primeni posebnih i specijalizovanih programa kroz projekte
IMPRES i Vrtii bez granica poveavaju znaaj angaovanja profesionalaca na
kreiranju drutvene promene u oblasti PVO. Osim toga, ovi rezultati poveavaju
znaaj procesa dokumentovanja, samovrednovanja i promiljanja ovog
procesa i sagledavanja njegovih efekata na praksu. U tom pogledu vaspitai su
unapredili nekoliko svojih kompetencija: spremnost za drutveno angaovanje
na kreiranju drutvene promene, vetine uspostavljanja dijaloga u zajednici o
pravima i potrebama dece i porodica, posebno iz drutveno osetljivih grupa,
spremnost na kritiko promiljanje sopstvene prakse i uputanje u kompleksna
pitanja, njihovo sagledavanje iz razliitih perspektiva, sposobnost uenja kroz
sukobljavanje miljenja, zajedniko konstruisanje nove prakse u saradnji sa
decom, kolegama, roditeljima i predstavnicima lokalne samouprave.
Drutvena angaovanost vaspitaa je vidljiva u zajednicama koje su
uestvovale u projektima. Dolo je do PROMENE PARADIGME, do otvaranja
oiju za decu van sistema; vaspitai komentariu: vidimo ih na svakom
koraku. Nevidljiva deca su konano postala vidljiva. Drutvena angaovanost
doprinela je jaanju samopouzdanja i samopotovanja praktiara, o emu
svedoe nain uea u razmeni iskustava i pokrenute akcije, kao i sam javni
nastup i prezentacije.
Ustaljeni naini rada sa decom se menjaju. Rad nije vie statian. Stepen
osetljivosti za decu i porodice te uvaavanje porodinog i ireg konteksta
doprineli su veoj fleksibilnosti u odnosima i komunikaciji sa decom/roditeljima
i lokalnom zajednicom u neposrednom vaspitno-obrazovnom radu. Praktiari
su pokazali da su dovoljno HRABRI da preispituju sopstvena gledita i praksu,
da bez zadrke i bojazni prihvate roditelje kao partnere i da zajedno sa njima
lobiraju u lokalnoj zajednici zastupajui najbolje interese dece. U potrazi za
smislom drugaijeg angaovanja, njihova kreativnost je u punoj meri dola
do izraaja. Svoje kreativne potencijale oni su stavili u funkciju unapreivanja
poloaja dece i porodica, izlazei u susret njihovim autentinim potrebama i
interesovanjima.
Otvorena komunikacija i dijalog. Roditelji su vetinu aktivnog sluanja,
bez predrasuda, koju su vaspitai razvili u procesu kreiranja i primene PSP,
prepoznali kao iskrenu zainteresovanost za njihovo dete i porodinu situaciju,
kao pruenu ruku za zajedniko delovanje i kao ansu za razvoj njihovog deteta.
U radu sa decom i roditeljima vaspitai vie ne dominiraju dijalogom, ve ga
pokreu, neguju i sluaju sagovornika, o emu svedoe iskazi dece i roditelja,
video snimci, zajednike aktivnosti sa roditeljima itd.
59 | PRAKTIKUM
Roditelji dece sa smetnjama u razvoju i

roditelji dece koja su se teko adaptirala
Vaspitai su, kao istraivai
na celodnevni boravak ili koja su imala
sopstvene prakse, u ovim
druge probleme u ponaanju posebno
aktivnostima na delu
istiu korienje neverbalnog govora u
zaista pokazali i opravdali
komunikaciji i pruanje podrke deci/
ovu vanu ulogu.
roditeljima: Hvala im za osmeh na licu,
za zagrljaj i toplinu. Potujui princip
specijalnog vremena, vaspitai ostavljaju
deci/roditeljima dovoljno vremena da artikuliu svoje miljenje, pitanje,
stav. I o tome svedoe iskazi roditelja, video snimci, zajednike aktivnosti sa
roditeljima itd.
Princip otvorenosti profesionalaca za dete i porodicu, njihove potrebe i
specifinosti, pretoen je sa naelnog plana u praksu, u otvorenost za dijalog;
po reima jedne vaspitaice iz oblinjeg vrtia: I mi bismo mogli da pokuamo
neto slino, da vidimo ta e nai roditelji rei Pokazali su da umeju da
oslukuju, da poseduju sposobnost otkrivanja, da u razmeni sa roditeljima
prevode ideje i predloge i da iz perspektive profesionalca doprinose definisanju
i redefinisanju polazita, ideja, predloga
Spremnost vaspitaa u PSP da uestvuju u diskusijama je sve prisutnija i izraenija.
injenica je da su jedni druge podsticali na diskusiju, iznosei razliita miljenja i
stavove. Takoe, spremnost i otvorenost roditelja da iznose svoje ideje i uestvuju
u diskusijama fascinirala je vaspitae i delovala na njih podsticajno.
Kritiko promiljanje, istraivanje kompleksnih pitanja iz razliitih
perspektiva. Vaspitai ukljueni u PSP pokazali su iskreno interesovanje
za perspektive drugih, potujui istovremeno njihovu privatnost. Iako su u
odreenim situacijama imali tekoa da uu u perspektivu deteta/roditelja i
drugih vanih aktera, nastojanja da to prevaziu i jaanje strategija u ovom
domenu znaajno su doprineli boljem i svrsishodnijem sagledavanju vaspitnoobrazovne prakse.
Uenje kroz proces sukobljavanja miljenja. Vaspitai su shvatili su da se
ne radi o tome ko je u pravu, a ko nije, ve o zajednikom razumevanju pojava
i uspostavljanju zajednikih znaenja. To je dugotrajan proces, a prvi koraci su
ohrabrujui. Humor u radu sa decom/roditeljima je prisutniji, o emu svedoe
iskazi dece i roditelja, video snimci, zajednike aktivnosti sa roditeljima i sl.
Izlaenje iz ablona i funkcionalne fiksiranosti predstavlja veliki iskorak
u odnosu na uobiajenu praksu. Novi pristupi, novi programi u razliitom
trajanju, drugaija organizacija rada, novi resursi i korienje postojeih resursa
na nov nain osvetlili su tue poglede, ideje, miljenja, stavove, posebno kada je
re o pitanjima kvalitetnog inkluzivnog PVO.
Zajedniko konstruisanje nove prakse i znanja sa decom, roditeljima,

kolegama, lokalnim samoupravama. Promena paradigme uloge vaspitaa u
vaspitno-obrazovnom procesu od realizatora zadatog programa ka kreatorima
programa koji se gradi zajedno sa decom, roditeljima i kolegama pokazala je
da vaspitai mogu da budu istraivai sopstvene prakse! Pomeren je fokus
interesovanja i promiljanja sa apstraktnog deteta/porodice na konkretno
dete/porodicu. Vaspitai su uili na sopstvenim grekama. Od poetnog stava
da je teko o tome govoriti, napredovali su do samouvida i slobodne razmene.
Drutvena promena koja se desila
uvoenjem PSP u predkolsko vaspitanje
Kada se profesionalci
i obrazovanje nosi mnogo neizvesnosti,
tretiraju sa uvaavanjem, oni
nedoumica, nepoznatog i nepredvidivog.
ponu da veruju da mogu da
Sa naelnog plana u praksu je pretoeno
pokrenu promenu. Uzajamno
polazite da su nam u fokusu dobrobit
uvaavanje svih aktera
deteta i zastupanje najboljeg interesa
pokree i podrava promenu.
deteta. Na putu od zapitanosti do
realizacije neeg novog ima mnogo
izazova, dilema, istraivanja. Ipak,
vaspitai su pokazali da mogu da se nose sa neizvesnou. Lake su hodali
ovim putem udrueni, zajedno, timski A svaki korak u ovom procesu je bio
dokumentovan (fotografijama, video zapisima, pisanim belekama, iskazima
dece i roditelja i sl.).
Prikaz programa
Razvijanje razliitih, posebnih i specijalizovanih, kao i drugih tzv. otvorenih
programa, predstavlja proces koji nikako ne treba posmatrati kao niz odvojenih
i meusobno nezavisnih koraka. Svi programi su u funkciji dece i porodica i
pokreu celu zajednicu na uenje. Kako e se oni razvijati zavisi od mnogih
faktora i izazova, ali ako je cilj osiguranje kvaliteta, razvojnosti i odrivosti,
mora se voditi rauna o sledeem:
Programi treba da budu namenjeni svima koji ive u odreenoj sredini

(zajednici) uz uvaavanje razliitosti i specifinosti u zajednici (jezici,
navike, stavovi o vaspitanju);
Programi treba da budu vidljivi svim uesnicima od samog poetka, a

namere kreatora programa moraju da budu jasne kako bi se osigurala
klima poverenja i uvaavanja kao osnova za ukljuivanje zainteresovanih;
61 | PRAKTIKUM
Programi nikada nisu do kraja napisani i razvijeni; ono to pomae rad

na programima nije ideja o gotovim proizvodima koji su namenjeni
drugima, ve svojevrsna projekcija profesionalaca, dece i roditelja
onoga to ini oekivane ishode programa, onoga sa ime se raspolae
i onoga to je jo potrebno da bi se ostvarili postavljeni ciljevi uz
uvaavanje objektivnih okolnosti;
Svaki program je svojevrsni dijalog izmeu teorije i stvarnosti; uesnici

programa postoje u obe kategorije i ive u njima. Ono to treba
obezbediti nije prilagoavanje jednom ili drugom, ve istraivanje oba u
realnom vremenu i u datom prostoru;
Zbog razliitosti sa kojima se profesionalci, deca i roditelji susreu,

programi moraju da budu fleksibilni i promenljivi okviri u kojima se
pravila i norme ne nameu, nego stvaraju prema potrebama svakog
pojedinca uz uvaavanje drugih uesnika;
Da bi program bio odriv u nekoj sredini, on za uesnike mora imati

lini znaaj (smisao); drugim reima, vano je da uesnici program
doivljavaju kao svoj da bi mu se maksimalno posvetili;
Uenje je i socijalni proces deava se u toku interakcije sa drugima i

interakcije sa materijalima. Razmena sa drugima je od velike vanosti,
a uenje nije izolovano od kulture u kojoj se realizuje. Ono je vid
socijalizacije, ali i obrnuto.10
U ovom pristupu naglasak je na kvalitetu programa, i to na sledeim njegovim

aspektima:11
a. Interakcija izmeu dece
Odnosi se na interakciju i u procesu socijalizacije (uticaj starije na mlau decu) i
u procesu uenja i pouavanja (bezbrojne mogunosti i prilike za uenje i razvoj
koje nastaju u njihovim meusobnim interakcijama).
b. Saradnja sa porodicom i lokalnom zajednicom
Program odraava specifinosti konteksta i perspektive lokalne zajednice.
Akcenat je stavljen na upoznavanje i prihvatanje kulturolokih i svih drugih
razliitosti koje postoje u lokalnoj zajednici i na njihovu prezentaciju u vrtiu
kroz programske sadraje i nain rada. Ukljuenost cele zajednice u procese
integracije dece i njihovih porodica u zajednicu (posebno onih koji su obino
10 Opte osnove predkolskog programa, Nacionalni prosvetni savet Republike Srbije, 2006, str. 30; vie
u: http://www.erisee.org/downloads/2012/libraries/rs/The%20General%20Fundamentals%20of%20
the%20Pre-School%20Program.pdf.
11 Izvor: Competent Educators of the 21st Century: ISSAs Definition of Quality Pedagogy; vie u: http://
www.issa.nl/docs_pdfs/Pedagogical-Standards-final-WEB.pdf.
iskljueni) kroz drutveno organizovano vaspitanje i obrazovanje, poev od

ranog uzrasta, poveava anse za njihovo ukljuivanje u obrazovanje uopte,
poveava vidljivost problema sa kojima se porodice suoavaju u obezbeivanju
prava njihove dece na obrazovanje, kao i vidljivost specifinih potreba porodica
o kojima zajednica treba da vodi rauna i izlazi im u susret, planirano i na
organizovan nain.
Saradnja sa porodicom zasniva se na ukljuivanju roditelja u sve segmente
vaspitno-obrazovnog rada, od planiranja, realizacije do praenja i evaluacije.
c. Uvaavanje razliitosti i inkluzivnost u pristupu
Uvaavanje razliitosti i razvijanje senzibiliteta za razliitost u
vaspitno-obrazovnom kontekstu neguje se kroz upoznavanje sa obiajima i
tradicijom razliitih kultura i supkultura. Posebna panja se poklanja uvaavanju
pripadnika manjinskih, marginalizovanih i osetljivih grupa (deca iz romskih
zajednica, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom itd.). U svim objektima
u kojima se realizuje program treba obezbediti adekvatan pristup (to se odnosi
i na rampe), jer se tako alje poruka da je vrti otvoren za sve i da su svi
dobrodoli.
d. Strategije pouavanja
U radu sa decom centralno mesto zauzima uenje kroz igru, razvijanje kritikog
miljenja i uvaavanje interesovanja dece. Akcenat se stavlja na naputanje
deficitarnog modela (u kome je fokus na onome to deca ne znaju i ne mogu
da urade) u korist pristupa usmerenog na snage (u kome je fokus na znanjima
i vetinama kojima deca raspolau). U osmiljavanju aktivnosti polazi se od
prethodnog iskustva i kompetencija dece kako bi se
podrao njihov dalji razvoj i uenje.
63 | PRAKTIKUM
e. Okruenje za uenje
Organizacija prostora u ovim programima ima izuzetan znaaj u smislu
psiholoke i fizike sigurnosti. Poto se radi o ukljuivanju sve dece, a posebno
dece i roditelja koji nemaju iskustva sa predkolskim ustanovama, vodi se
rauna o tome da se svako dete i svaki roditelj oseaju sigurno i dobrodolo.
Da bi se podstakli socijalizacija, intelektualni razvoj i uenje kroz igru, prostor
mora biti organizovan tako da deci prui priliku za izbor, za iskazivanje svojih
afiniteta i za isprobavanje razliitih naina kroz koje e ovladavati znanjima i
vetinama. Ovakva organizacija prostora dodatno podstie razvoj samostalnosti,
odgovornosti, istrajnosti te podrava
kohezivnost vrnjake grupe i
inkluziju. Pred vaspitaa se postavlja
zadatak da osmiljava razliite
sadraje nudei ih deci kroz razliite
medije (govor, muziku, likovni izraz,
manipulaciju, konstruisanje, igra
uloga i sl.), ime izlazi u susret ne
samo njihovim interesovanjima nego i
razliitim nainima i stilovima uenja.
U prostorima mogu da se odvijaju i radionice i klubovi za roditelje, a mogu
biti prilagoeni i da ih koriste deca kolskog uzrasta u vreme kada se ne
odvija posebni program. U Sjenici, na primer, PU Maslaak i Udruenje za
decu i mlade sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koriste isti prostor koji
je fleksibilno organizovan i opremljen za potrebe i jedne i druge grupe dece.
Programi se odvijaju u razliito vreme, a povremeno se organizuju zajednike
aktivnosti.
Proces razvijanja programa uvek poinje pitanjima:
Zato elimo da razvijamo posebne i/ili specijalizovane programe?
Koga moemo da ukljuimo i kako?
Od kojih shvatanja polazimo, da li ona odgovaraju situaciji koju imamo

na terenu?
ta nam je cilj, kako ga ostvariti?
Ko e nam pomoi da program zaivi?
Sva pitanja koja se mogu postaviti na poetku ovog procesa imaju odgovore
u realnim ivotnim situacijama. Ono to se namee gotovo kao najvanije jesu
VIDLJIVOST I RAZUMEVANJE posebnih i specijalizovanih ili diversifikovanih
programa i usluga! Vidljivost podrazumeva da onaj ko prima informaciju se
odreene distance moe jasno da razazna o emu informacija govori. Kada se
promoviu posebni i specijalizovani programi, treba povesti rauna o tome da ova
distanca bude manja ili da se vie istaknu autentinost i atraktivnost programa
(informacije) kako bi se privukla panja primalaca informacije (roditelja, dece,
profesionalaca, graana, donosilaca odluka i dr.). Otvaranjem ustanove ka
inicijativama za uspostavljanje razliitih inovativnih PSP, promocijom i isticanjem
znaaja ovih programa za decu, porodice i zajednicu poveavaju se razumevanje i
podrka zajednice. Uvaavanjem potreba i interesovanja dece i porodica, odnosno
njihovim ukljuivanjem u proces kreiranja programa dobija se lateralni, manje
profesionalan, laiki, ali ivotniji pogled na programe, koji umnogome pomae da
se odrede potencijalni sadraji programa, da se postigne razumevanje i prihvatanje
u najiroj zajednici te da program pone da ivi u nekoj sredini.
Kako bi predkolske ustanove poveale obuhvat dece, obogatile i proirile svoju
ponudu, a roditelji i deca dobili priliku da se ukljuuju u programe koji su u
skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima, tokom realizacije projekata
Vrtii bez granica vie mogunosti za uenje i razvoj dece ranog uzrasta i
IMPRES pilotirani su razliiti posebni (igraonice svakodnevni etvoroasovni
programi, igrovnice i putujui vrti) i specijalizovani programi (studio dramskog
izraavanja, likovni atelje).
Pri razvijanju ovih programa u fokusu su bili:
1. Potrebe dece i roditelja;
2. Potrebe, ali i mogunosti lokalne zajednice;
3. Zadovoljavanje kriterijuma strukturalne dostupnosti programa:
pristupanost (koliko je program blizu mestu gde deca ive, da li je

prilagoen pristup deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom),
priutivost (da li e roditelji moi da priute detetu program ukoliko on

bude morao da se plaa),
dostupnost (postojanje ili nepostojanje eksplicitnih i implicitnih

prepreka kao to su liste ekanja, jezika barijera, neodgovarajue radno
vreme i sl.),
korisnost (da li je program smislen i koristan za dete i roditelja),
razumljivost (da li roditelji i vrti jednako razumeju program i da li su

saglasni sa programom).
65 | PRAKTIKUM
Programi koji su razvijani u okviru projekata Vrtii bez granica i IMPRES

realizovani su u razliitom trajanju: kao programi koji se odvijaju dva do tri
puta nedeljno u trajanju od 2 sata ili kao svakodnevni programi u trajanju od 4
sata dnevno.12
Vreme realizacije programa se definie u dogovoru sa roditeljima, kako bi se izalo
u susret njihovim potrebama i potrebama njihove dece. Vaspitno-obrazovni
rad u trajanju do 4 sata realizuje jedan vaspita, a mogue su sledee varijante
preraspodele radnog vremena:
U programu sa dve vaspitne grupe dece uzrasta 35,5 godina, koje

rade u dve smene u istom prostoru, radno vreme vaspitaa moe biti
organizovano sa dva sata preklapanja. Na taj nain vaspitai ispunjavaju
zakonski normativ (6 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa
decom), a deca i roditelji imaju priliku da se upoznaju sa oba vaspitaa, to
olakava rad u situacijama kada je jedan vaspita iz nekog razloga odsutan.
U programu sa jednom vaspitnom grupom (meovita grupa dece uzrasta

35,5 godina i grupa dece iz pripremnog predkolskog programa PPP
sa malim brojem dece) vaspitno-obrazovni rad vaspitaa je organizovan
na sledei nain: 4 sata radi sa svom decom (uzrasta 37 godina), a
preostala dva sata radi samo sa decom iz PPP programa.
U programu sa jednom meovitom grupom dece uzrasta 35,5 godina

vaspitno-obrazovni rad vaspitaa je organizovan na nekoliko naina:
prva varijanta vaspita radi neposredno sa decom 4 sata, a preostala
2 sata dopunjuje radom u drugim vaspitnim grupama u okviru ustanove,
prema potrebama;
druga varijanta vaspita koji je angaovan za rad u PPP (na odreeni
procenat radnog vremena, npr. 75%) ostatak ranog vremena realizuje
kroz specijalizovane programe;
trea varijanta ostatak radnog vremena vaspita dopunjava radnim
obavezama vezanim za ureenje i odravanje prostora u vrtiu,
ukljuivanjem u rad timova koji se bave razliitim segmentima vezanim
za unapreivanje kvaliteta vaspitno-obrazovne prakse (npr. inkluzivni
tim, razvijanje metodologije rada sa decom po pojedinim aspektima) ili
se angauje za realizaciju drugih posebnih ili specijalizovanih programa
u kraem trajanju (npr. klubovi za roditelje, povremeni programi 23
puta nedeljno po 23 sata i sl.).
12 Pravilnik o vrstama i nainu ostvarivanja i finansiranja posebnih i specijalizovanih programa i drugih oblika
rada i usluga koje ostvaruje predkolska ustanova (MPNTR, 2013) nastao je tokom realizacije projekta
IMPRES. Njime su definisane razliite programske strukture, njihovo trajanje, ciljevi i grupe dece i
porodica kojima su namenjene. Pravilnik je dostupan na adresi: http://www.impres.rs/dokumenta.
Sve grupe su po sastavu meovite (uzrast dece je 35,5 godina), a Zakonom o

predkolskom vaspitanju i obrazovanju predvieni broj je dvadesetoro dece po grupi.
Pri upisivanju dece u posebne i specijalizovane programe treba strogo voditi
rauna da ne doe ni do kakve segregacije ili diskriminacije; ovo se obezbeuje
tako to struktura formirane grupe odslikava strukturu stanovnitva u
lokalnoj zajednici (npr. pol, socijalni status, nacionalno i etniko poreklo i sl.).
Preporuuje se da pri upisu prednost dobiju:
deca uzrasta 35,5 godina koja ne pohaaju programe predkolskog

vaspitanja i obrazovanja, niti u okviru predkolske ustanove niti u okviru
privatne predkolske ustanove, bez obzira na poreklo i materijalno
stanje;
deca iji su roditelji motivisani da uestvuju u realizaciji programa i koji

su spremni da decu dovode redovno;
deca iz osetljivih grupa, sve u skladu sa Pravilnikom o bliim uslovima za

utvrivanje prioriteta za upis dece predkolskog uzrasta;13
deca iji roditelji nisu u mogunosti da plaaju celodnevni program

predkolskog vaspitanja i obrazovanja.
13 Slubeni glasnik RS, broj 72/09.
67 | PRAKTIKUM
PRIKAZ RAZLIITIH PROGRAMA

IZ PRAKSE PU
Posebni programi
IGRAONICA MESTO OKUPLJANJA
Stvaranje mogunosti kada nema ponude za decu
Osnovni cilj: stvaranje MOGUNOSTI za obuhvat dece uzrasta 35,5 godina
kvalitetnim predkolskim programima.
Posebni ciljevi programa:
Uiniti decu, njihove porodice i probleme vidljivim u lokalnoj zajednici;
Formirati podsticajne uslove za rani rast, razvoj i uenje sa fokusom na

socijalizaciju dece koja ive izolovano u svojim porodicama i nemaju
mesta na kojima bi se susretala;
Poveati raspoloivost programa prevazii ogranienu mobilnost

roditelja i dece i ponuditi program blizu njihovog mesta boravka;
Obogatiti uslove odrastanja dece u ruralnim i devastiranim sredinama u

kojima nema nikakve vaspitne, obrazovne i/ili kulturne ponude za decu;
Kreirati program oko koga e se okupljati i deca i odrasli vrti/program

kao centar lokalne zajednice.
Program se realizuje u seoskim sredinama ili manjim mestima u kojima ponuda

za decu predkolskog uzrasta ne postoji ili je izuzetno ograniena.
Deca koja ive na selu imaju malo prilika za druenje, zajedniko uenje, te je
prostor igraonice mesto susretanja za celu lokalnu zajednicu mesto sa koga
kreu inicijative za decu, to je posebno bitno za druenje i povezivanje roditelja.
Programi koji se realizuju pruaju deci mnogobrojne prilike za meusobno

druenje, razvoj socijalnih i drugih vetina, u skladu sa uzrastom,
interesovanjima i potrebama, a usmereni su na podsticanje celovitog razvoja
dece. S druge strane, aktivnosti su usmerene i na izlazak iz okvira ustanove,
korienje resursa zajednice i upoznavanje sa irim okolinom (posete gradu,
druenje sa vrnjacima iz drugih vrtia, kulturni i umetniki sadraji).
Roditelji takoe oseaju svoj socijalni okvir kao nedovoljan i trae priliku za
osmiljeno druenje, razmenu iskustava i osnaivanje roditeljskih vetina.
Kroz meusobno druenje i druenje sa decom roditelji unapreuju svoje
kompetencije, a prua im se mogunost da razmenjuju iskustva i dileme vezane
za roditeljstvo sa drugim roditeljima i profesionalcima.
Programi mogu da se realizuju u razliitim prostorima u vlasnitvu lokalne

samouprave ili lokalnih institucija, a koje je mogue uz relativno mala ulaganja
adaptirati i/ili opremiti: zgrade mesne kancelarije, seoske ambulante, domovi
kulture, uionice osnovnih kola.
Veliki Izvor (kod Zajeara)

seoska pota i ambulanta
Lipe (kod Smedereva)

zgrada u dvoritu O
Lenica i Jadranska Lenica (kod Loznice)

zadubina i stara ambulanta
Ovaj program, sa malim varijacijama, pilotiran je kroz projekat Vrtii bez

granica u selima Veliki Izvor (kod Zajeara), Lenici (kod Loznice) i Lipe (kod
Smedereva).
69 | PRAKTIKUM
IGRAONICA IZVORI
Zajear
Posebni programi poput igraonice Izvori u selu Veliki Izvor, nadomak
Zajeara, predstavljaju korak ka svoj deci uzrasta 35,5 godina, posebno ka
deci iz osetljivih grupa koja nisu obuhvaena organizovanim predkolskim
vaspitanjem i obrazovanjem, korak ka njihovim porodicama i iskorak iz
uobiajene vaspitno-obrazovne prakse predkolskih ustanova u Srbiji.
Dobro je ako ovaj posao doivimo kao avanturu u kojoj uestvuju svi subjekti
ije angaovanje vodi dobrobiti sve dece konkretne sredine predkolska
ustanova, lokalna samouprava, mesna zajednica, kola, zainteresovani roditelji,
centar za socijalni rad itd. Deava se da na poetku puta bude tekoa i brojnih
nepoznanica, ali uz strunu podrku (obuka, sastanci i konsultacije) postepeno
se dolazili do reenja. Osnaeni i povezani lake dolazimo do potrebnih
podataka o deci i porodicama i bolje sagledavamo potencijale, resurse i sve ono
to moe da utie na obuhvat dece, koncepciju i razvijanje programa.
Formirani tim, uz podelu uloga, radi na pripremama i na poetku neposrednog
rada sa decom, to obuhvata: informisanje i ukljuivanje svih relevantnih
subjekata, analiziranje identifikovanih potreba roditelja, izradu koncepcije
programa, definisanje vremena rada igraonice, poetno strukturiranje i ureenje
prostora, informisanje o poetku rada igraonice te odravanje roditeljskih
sastanaka i informisanje roditelja o nainu rada, upisu dece, znaaju ranog
rasta, razvoja i uenja, vanosti i planiranju ukljuivanja roditelja/staratelja,
zajednikom planiranju vaspitno-obrazovnog rada i dokumentovanju svih
aktivnosti (vaspita, deca, roditelji).
U koncepciji programa igraonice Izvori veoma vaan segment predstavlja
ukljuivanje roditelja u proces vaspitno-obrazovnog rada sa decom. Partnerstvo
sa roditeljima ostvaruje se ve od upoznavanja deteta, kroz uee u planiranju
i realizaciji pojedinih aktivnosti sa decom, prema interesovanjima i afinitetima
roditelja/staratelja, u stvaranju sredine za uenje i u dokumentovanju
vaspitno-obrazovnog rada. Sve to istovremeno prua prilike roditeljima da
unapreuju roditeljske vetine, a vaspitaima da saznaju neto o porodinim
vrednostima, obiajima i sl.
U igraonici Izvori koriste se razliite metode poduavanja, ukljuujui
projektno uenje opisano u belenici vaspitaa.
Iz belenice vaspitaa
U Izvoriu se vaspitno-obrazovni rad planira po projektima. Rad
dece u projektima tumaimo kao niz aktivnosti u kojima deca detaljnije
prouavaju neki problem ili odreenu temu. U projektnom radu
isprepletan je i povezan niz praktinih i intelektualnih aktivnosti koje
podstiu celovit deji razvoj. Radei na nekom projektu, posmatrajui,
pitajui, istraujui i preduzimajui odreene aktivnosti u vezi sa datom
temom, deca i vaspitai e iriti svoja znanja, aktivirajui pritom sve
svoje potencijale i razvijajui mnoge sposobnosti.
Teme prate interesovanja dece, do kojih se dolazi praenjem igre i
razgovorom uz pitanja
- ta znamo o?
- ta elimo da znamo o? (kako to moemo saznati, ta nam je
potrebno)
Odgovore dece treba ili snimati ili zapisivati, jer oni postaju sadraj
projekta.
Kada se dobiju teme, treba izraditi plan aktivnosti koji e sadrati
teme o kojima emo razgovarati, kako emo doi do odgovora, koje
emo igre igrati, ta emo crtati, modelovati, hoemo li izraditi neku
slikovnicu, priu, kakvi su nam podsticaji potrebni, koga emo ukljuiti
i sl. Ne treba unapred postavljati itav plan aktivnosti, jer deca tokom
sprovoenja projekta stalno dodaju nove ideje koje se naknadno mogu
uvrstiti u plan.
U saradnji sa decom i roditeljima, vaspita sagledava znanja i vetine
koje su deca usvojila kroz realizaciju projekta i analizira aktivnosti koje
mu daju smernice kako da unapredi dalji rad u grupi.
U Izvoriu su deca pokrenula ove projekte koji su kasnije zajedniki
realizovani (vaspita, deca, roditelji): Majstorije, Mame i bebe/
mladunci, Bajke, Biljke, Vetar, Sunce, Saobraaj, Put oko sveta,
Potar, Pekar, Kroja i Frizer.
71 | PRAKTIKUM
I IGROKOLICA I RAZIGRAONICA
Leskovac
U izradi plana kako emo razvijati program u naoj sredini poeli smo od ve
poznatih potreba dece i porodica, a u skladu sa resursima koje smo u tom trenutku
posedovali. Tako je prva zamisao naeg tima bila da u vrtiu Majski cvetovi u
mestu Vuje organizujemo Igraonicu, kako bismo obuhvatili dvadeset i petoro
dece meovitog uzrasta. Poto je Vuje sredina koju karakteriu siromatvo,
udaljenost od Leskovca i velika nezaposlenost, a prirodno okruenje i lokacija
vrtia predstavljaju dobru osnovu za poetak rada, odluili smo da ovoj deci
i njihovim roditeljima pruimo priliku da uestvuju u radu PU sa ciljem da
podrimo porodicu u njenoj primarnoj funkciji i da deci obezbedimo uslove
za druenje i razvoj njihovih sposobnosti i interesovanja. Cilj nam je takoe
bio da posredujemo u povezivanju porodica i sistema javnog vaspitanja, da
intenziviramo saradnju ove dve strane i da je uinimo kvalitetnijom.
Tako smo doli do ideje da organizujemo Dan otvorenih vrata u naoj
ustanovi. U etiri vrtia nae ustanove pruili smo priliku roditeljima i drugim
zainteresovanim da se upoznaju sa radom ustanove, a posebno sa mogunou
da se deca ukljue u ivot vrtia na razliite naine. U toku ove akcije smo,
osim promocije rada ustanove, uspeli da doemo do podataka koji su nam bili
neophodni za nastavak rada na osmiljavanju programa koje emo ponuditi
deci i porodicama.
Detaljnim promiljanjem sa celim timom, koji je pokazao veliku spremnost
za nove izazove, naa zajednika odluka je bila da krenemo sa dva programa
u razliitim sredinama, od kojih je jedna gradska (u vrtiu Cvrak, koji ima
dobru lokaciju, lepo prirodno okruenje, odlino je opremljen, ima prostor za
izvoenje programa), a druga ruralna (u vrtiu Majski cvetovi u Vuju; to je
veoma siromana sredina u kojoj je prole godine dolo do velikog osipanja dece
uglavnom zbog nemogunosti roditelja da plaaju boravak i ovo bi bila idealna
prilika da se deci omogui povratak u vrti).
Usledilo je pregrupisavanje lanova tima, pa smo dobili dva podtima (jedan za
Cvrak, drugi za Majske cvetove). Svaki podtim je imao zadatak da prema
potrebama roditelja i dece, uslovima i raspoloivim resursima na odreenom
podruju napravi svoje vienje, svoj nacrt programa koji e se realizovati.
Tako smo dobili Igrokolicu i Razigraonicu. Dobili smo i dva aktivna
podtima sa mnogo iskustva. Jedan je pratio razvijanje Igrokolice, drugi
Razigraonice. lanovi podtimova su prema dogovorenom rasporedu pratili
realizaciju programa i po potrebi se ukljuivali u rad.
Na taj nain su nastale dve zajednice koje su inili deca, roditelji, vaspitai
realizatori i vaspitai pomagai iz podtima. Upoznali smo nove ljude koji rade
sline stvari, ljude koji imaju slina iskustva i interesovanja. Svaki naredni
kontakt sa ljudima iz drugih gradova nam je potvrivao da isti cilj moe da se
ostvari na razliite naine i da smo mi imali potpuno drugaiji put od ostalih.
Tokom ovog procesa imali smo veliku podrku i u moralnom i u materijalnom
smislu u naoj ustanovi, u kolskoj upravi i u lokalnoj samoupravi. Ipak, najvea
naa podrka bili su deca i roditelji koji poseuju Igrokolicu i Razigraonicu.
Roditelji su sada nai partneri u radu, uesnici spremni za dogovor i saradnju,
za komunikaciju. To nam govori da smo na pravom putu.
A ta dalje? Za irenje programa u nove sredine opet su nam bili potrebni
podaci o broju dece uzrasta 35,5 godina iz okruenja koje nismo obuhvatili ni
posebnim ni specijalizovanim programima, ni redovnim programom.
Na osnovu prikupljenih podataka i ve steenog iskustva planiramo irenje i
otvaranje novih prostora sa posebnim programima u okolini Leskovca u sedam
prigradskih naselja. Postojeim programom obuhvatili smo pedesetoro dece,
stvorili program koji je odriv i koji moe da se razvija, a deci pruili mogunost
da ostvare svoje pravo na vaspitanje i obrazovanje u uslovima koji svima pruaju
podjednake anse.
IGRAONICA HAJDE DA SE DRUIMO
Mali Zvornik
Da bi se predkolsko vaspitanje i obrazovanje uinilo dostupnim svoj deci, bez
obzira na to gde i kako ive, moramo da nainimo iskorak prema zajednici. Da
bi se kroz partnerstvo sa roditeljima i lokalnom zajednicom nastavile zapoete
ideje i projekti te da bi se u tom procesu primenjivala sva struna znanja i
vetine koje e se i dalje usavravati, ponudili smo deci i roditeljima iz seoskih
sredina igraonicu Hajde da se druimo. Naa namera je bila da strunim
i materijalnim potencijalima obezbedimo radosno detinjstvo za svu decu, da
se deca oseaju dobro, da osete da su bezbedna, sigurna i prihvaena, da se
igraju i ue. Da bismo ostvarili ove namere, bilo je potrebno da budemo spremni
na promene, najpre u vezi sa ulogom vaspitaa, a potom i u pristupu radu sa
decom. Trudili smo se da budemo otvoreni
za saradnju i komunikaciju sa roditeljima,
kolegama, lokalnom zajednicom i drugim
ljudima koji mogu pomoi u unapreivanju
kvaliteta prakse. Kvalitetna praksa je za nas
znaila stalno iznalaenje naina da se na
najbolji nain odgovori stvarnim potrebama
dece i porodica.
73 | PRAKTIKUM
Igraonica, kao poseban program za decu uzrasta 35,5 godina, razvijena je

zahvaljujui tome to smo stvorili mogunost da kombi vozilom prevozimo decu
iz udaljenih podruja do najblieg mesta gde se organizuje vaspitno-obrazovni
rad. Lokalna samouprava je imala sluha za znaaj sprovoenja ovakvih
aktivnosti, to je moda bilo od najvee vanosti za odrivost programa.
Programi su zapoeli sa probnim radom u aprilu 2012. godine, kada su deca
dolazila dva puta nedeljno. Od oktobra 2012. godine deca svakodnevno
borave dva sata u opremljenim prostorijama u kojima su i deca koja pohaaju
pripremni predkolski program. Prostori su organizovani tako da odslikavaju
grupe dece koje u njima borave. Materijali i oprema za rad dostupni su deci
u svakom trenutku. Deca ive u udaljenim seoskim sredinama i nisu ranije
bila u mogunosti da borave u vrtiu u centru Malog Zvornika. Zahvaljujui
kombi vozilu koje je predkolska ustanova Crvenkapa dobila u okviru projekta
IMPRES i dobroj organizaciji predkolske ustanove i lokalnih osnovnih kola,
deca se svakodnevno prevoze u prostorije ovih kola u selima Brasina i Donja
Borina, gde sa vaspitaicama provode dva sata, a potom se vozilom vraaju
kuama.
http://www.impres.rs/vesti/razvijeni-posebni-programi-u-predskolskojustanovi-u-malom-zvorniku/
Postoji mnogo razliitih naina na koje emo ispitivati i oslukivati potrebe
dece koju ve imamo u grupama, ali ne moemo a da se ne zapitamo imaju li i
ona deca koju mi ne vidimo ista prava i sline potrebe? Odgovor je jasan i ta
deca moraju dobiti mogunost da kao deo svog odrastanja dobiju predkolsko
vaspitanje i obrazovanje.
Nai planovi su da u narednom periodu osmislimo nove posebne programe koji
e odgovarati potrebama dece i porodica; u tome emo se oslanjati prvenstveno
na sopstvene resurse i trudiemo se da stalno poboljavamo kompetencije
vaspitaa kroz razliite oblike strunog usavravanja.
IGRAONICA MOJ IZBOR, PROIRENJE PONUDE
kada su postojei programi za decu nedovoljni
Osnovni cilj: proirenje/poveanje IZBORA/PONUDE programa za decu
uzrasta 35,5 godina
Program se realizuje u gradovima ili manjim mestima u kojima postoje objekti
predkolske ustanove, ali su kapaciteti ogranieni, a ponuda se uglavnom svodi
na celodnevne oblike rada.
Pruajui mogunost roditeljima da se opredele izmeu celodnevnog i
poludnevnog programa, predkolska ustanova alje poruku da je spremna da

izae u susret potrebama porodice i da posebnu panju pridaje kvalitetu uslova
i programa koji su namenjeni najmlaoj populaciji i njihovim roditeljima.
Posebni ciljevi:
Poveanje dostupnosti kvalitetnih vaspitno-obrazovnih programa deci i

roditeljima koji se suoavaju sa razliitim barijerama pri pokuaju upisa
u redovne celodnevne programe (zaposlenost roditelja, socijalni status,
poznavanje jezika i sl.);
Stvaranje mogunosti za ukljuivanje dece koja nemaju potrebu za

celodnevnim programima;
Formiranje podsticajnih uslova za rani rast, razvoj i uenje sa fokusom

na razvoj znanja i vetina (intelektualni razvoj, razvoj kritikog miljenja
i sl.);
Organizovanje programa u skladu sa posebnim interesovanjima roditelja

i dece;
Jaanje drutvene kohezije kroz formiranje meovitih grupa (razliito

poreklo, socijalni status i sl.).
Prostori u kojima se realizuju ovi programi mogu biti prostori u vrtiu koji
nisu u funkciji ili prostori u lokalnoj zajednici koji imaju drugu namenu (npr.
poslovni prostori, lokali u centru grada, zajedniki prostori u zgradama,
prostori u domovima kulture, u mesnim zajednicama, u naputenim fabrikama
i sl.). Prostori u centru grada su pogodni jer su dostupni velikom broju dece i
roditelja, vidljivi su, lako ih je urediti i obeleiti tako da privuku panju.
Aleksinac, lokal u centru grada
Vranje, nastojniki stan u dvoritu

vrtia PU Nae dete
Sjenica, objekat u dvoritu

vrtia PU Maslaak
Ovaj program je, uz male varijacije, razvijan i pilotiran kroz projekat Vrtii bez
granica u Aleksincu, Vranju i Sjenici.
75 | PRAKTIKUM
PU Lane, Aleksinac
ZELENA DRUINA
Naa Zelena druina sastaje se u dve grupe, u veoma prijatnom
prostoru u samom centru grada. Kuda god da krenete morate da
proete pored njegovog ivopisnog ulaza i bacite pogled na njega.
Nekada je na ovom mestu bila pekara, pa prodavnica, a zatim vas je
dugo pozdravljao zaputen, sivi izlog kroz koji ste mogli da vidite
ruiniran prostor. A onda se uselila Zelena druina i u potpunosti
promenila izgled glavne ulice. Sada izlog, nekada pun pauine, zamenjuje
prostor koji pleni panju. Stalno menja izgled izazivajui radoznalost i
simpatije, jer nikad ne znate kako e vas pozdraviti ve sledeeg jutra
da li pun dejih radova i poruka ili prilepljenih dejih nosia i osmeha.
Na mestu koje je odslikavalo ivot u nerazvijenoj optini sada cakli
radostan i topli kutak koji budi nadu i optimizam da e moda ba
maliani iz Zelene druine budunost naeg grada uiniti lepom.
Pristup osmiljavanju programa zasniva se na tematskom planiranju i
realizaciji vaspitno-obrazovnog rada. Poetne aktivnosti usmerene su na
socijalizaciju, upoznavanje sa decom i roditeljima, aktivnosti u kojima se
podstie osamostaljivanje dece, prihvatanje naina ivljenja i pravila u
kolektivu, a sve u cilju podsticanja razvoja i saznavanja kod dece.
Poloaj vrtia doprinosi tome da su deca mobilnija, a prostor otvoren
za one koji ele da se drue sa decom. Kontakti sa irom drutvenom
zajednicom su bolji i pruaju mnotvo ideja i sadraja za rad, kao i
ukljuivanje strunjaka koji na razliite naine mogu da odgovore
potrebama porodice i dece (logoped, pedijatar, fizijatar).
Pored toga, poloaj vrtia utie na izbor tema i aktivnosti. Poto je
deci dostupan ivot ire drutvene zajednice (bilo da su u centru grada
ili u neposrednoj blizini postojeeg vrtia), deca ostvaruju svakodnevne
kontakte sa ljudima, stalno saznaju i otkrivaju neto novo i razvijaju
svoja interesovanja. U vrtiu su gostovali policajac, potar, pekar,
umar, doktor, medicinska sestra, stolar, veterinar, komunalni radnik
Deca su mogla da se upoznaju i drue sa poznatim sportistima i drugim
javnim linostima.
Blizina drugih vrtia prua mnotvo mogunosti za meusobnu

saradnju: planiranje i realizacija zajednikih aktivnosti dece i roditelja,
razmena iskustava izmeu vaspitaa i sl.
Urbano okruenje je samo po sebi izvor najrazliitijih ideja kako da
se variranjem sadraja podstakne razvoj znanja i vetina kod dece
razliitog uzrasta.
Kada se upustimo u stvaranje programa koji izlazi u susret potrebama razliitih

zajednica, moemo da oekujemo da e se programi menjati sa promenljivim
potrebama zajednica i sve veim znanjem onih koji nude ovakve programe.
Kroz implementaciju i promiljanje tokom i posle implementacije, ustanove
koje su uestvovale u ovom procesu su otkrivale nove mogunosti: saznavale su,
istraivale su, isprobavale Tako dolazimo do programa koji se menjaju tokom
procesa i koji se razlikuju od prvobitno zamiljenih programa.
IGRAONICA POSTAJE IGROVNICA
Ruma
Posle prvog treninga za razvijanje i sprovoenje posebnih i specijalizovanih
programa, mentori su sproveli sveobuhvatno informisanje zaposlenih, roditelja,
organa upravljanja i predstavnika lokalne samouprave i inicirali su razmiljanje
o razvoju diversifikovanog programa u vrtiu. Nosioci ovog projektnog zadatka
postali su, uz mentore, i lanovi novoformiranog Tima za diversifikovane
programe.
U Timu su obavljane konsultacije i odreivani nosioci realizacije pojedinanih
zadataka na obezbeivanju potrebnih materijalnih uslova, kadrova,
osmiljavanju programa i njegovoj promociji u zajednici kako bi se realizovali
svi neophodni koraci. Pedagoki
kolegijum prihvatio je predlog Tima
da u montanom objektu zapone
sprovoenje posebnog programa,
Igraonice, smatrajui da je ova vrsta
programa najprikladnija, najoptija,
dovoljno fleksibilna da prihvati decu
razliitih uzrasta, iskustava i porekla.
Odlueno je da realizatori programa u
Igraonici budu vaspita i pedagoki
77 | PRAKTIKUM
asistent koji, zbog prirode svog posla, ima dovoljno iskustva sa ukljuivanjem
dece iz osetljivih grupa u ivot i rad vrtia.
Nekoliko dana pre poetka rada Igraonice roditelji su pozvani na dogovor. Oni
su iznosili svoje motive za upis deteta u Igraonicu, koji su se najvie odnosili
na potrebu da se deca susreu i drue sa vrnjacima, sa drugom decom, poto
su u porodici okruena samo odraslim osobama, pa su njihova oekivanja bila
uglavnom usmerena ka tome da se deci omogui da proire i unaprede socijalna
iskustva i da razviju socijalne vetine. Za rad Igraonice odreena su dva radna
dana u nedelji, po dva sata. Prethodna zamisao da Igraonica radi u dane
vikenda nije mogla da se realizuje zbog organizacije rada u vrtiu.
Meovitu grupu su inili uglavnom trogodinjaci i petogodinjaci, uz neto
manje dece od 4 i 6 godina. Od marta do septembra kroz Igraonicu je prolo
i u njoj boravilo sedamnaestoro dece. Igraonica je okupila decu iz osetljivih
grupa: romsku decu, decu koja su smetena u hraniteljske porodice, decu ije
majke nisu zaposlene i koja primaju deji dodatak, kao i decu iz sela rumske
optine.
Vaspitai su se kroz spontane i organizovane igre upoznavali sa decom, a od
roditelja su kroz neformalne razgovore i upitnike prikupljani podaci o dejim
navikama i dotadanjem iskustvu.
Boravei u prvim susretima zajedno sa decom, uestvujui u svim aktivnostima
sa njima i vaspitaima, roditelji su se opredelili za stalni zajedniki boravak u
Igraonici sa decom, uz obrazloenje da su to dva aktivna i kvalitetna sata koje
posveuju samo svom detetu. Tako je, na inicijativu roditelja, naa Igraonica
postala Igrovnica, a roditelji su postali stalni partneri vaspitaima i deci u
vaspitnoj grupi.
Rad u Igrovnici je analiziran sa roditeljima i oni su posebno izrazili
zadovoljstvo profesionalnim odnosom vaspitaa i pedagokog asistenta prema
deci (potovanjem svakog deteta, umenim prepoznavanjem dejih potreba i
adekvatnim reagovanjem, tolerancijom) i motivisanou dece da uestvuju
u aktivnostima. Roditeljima je prijalo kada su videli zadovoljstvo svoje dece,
odgovarao im je dvosatni program, predlagali su vie susreta tokom nedelje
(to nismo mogli ostvariti zbog drugih obaveza realizatora). Inae, roditelji
su bili aktivni u kreiranju otvorenog programa: predlagali su vrste aktivnosti,
sadraje, mesta odvijanja aktivnosti, donosili su potrebne materijale za
realizaciju. U gotovo svim aktivnostima su uestvovali zajedno sa decom.
Ostvaren je interaktivni nain kreiranja programa otvoren za potrebe i ideje
dece i cele porodice. Budui da se oformila stalna grupa, kojoj su se pridruivali
novi lanovi, program grupe se oblikovao stvarajui smislenu celinu, u kojoj su
deca razvijala odnose sa decom i odraslima i uila u zajednici.
Tokom planiranja i realizacije svih vrsta aktivnosti primenjivane su aktivne

metode uenja, a polazilo se od prethodnog znanja i ve postojeeg iskustva.
Dominirali su rad u malim grupama, rad u paru, praktine aktivnosti i reavanje
problema u svim vrstama aktivnosti. Stvarana je takva atmosfera i postavljani
su takvi zadaci kojima se podsticao kreativni pristup i traenje razliitih
moguih reenja, bez insistiranja na jednom ispravnom odgovoru i nainu rada.
Kako se montani objekat nalazi u dvoritu postojeeg velikog objekta
Prvomajska, i ta zgrada se povremeno koristila za realizaciju programa,
posebno sala za fiziko za rekreaciju i planirane fizike aktivnosti. Takoe, pri
kraju svakog druenja, gotovo redovno smo koristili dvorite vrtia, prostrano
i opremljeno spravama za razliite motorike aktivnosti.
Uz vaspitaa i pedagokog asistenta, kao stalni saradnici i konsultanti u radu
realizatora bili su prisutni socijalni radnik i pedagog, koji su pruali pomo u
planiranju i realizaciji ili su neposredno uestvovali u radu sa decom i roditeljima
i koji su organizovali i podsticali razmenu miljenja sa roditeljima i edukaciju
roditelja.
Roditelji su sa radou primili vest da Igrovnica nastavlja sa radom i u letnjem
periodu. Bilo je zamiljeno da se tokom leta ostvari mini-projekat dramskih
aktivnosti koji bi kao ishod imao zajedniku priredbu dece, vaspitaa i roditelja
za decu koja polaze u vrti. Tokom leta su u Igrovnicu dolazila nova deca,
pa i ona koja idu u grupe celodnevnog boravka. Roditelji dece koja pohaaju
redovne grupe celodnevnog boravka bili su u prilici da steknu uvid i uporede
dve vrste programa koje ustanova nudi, izdvajajui mnoge prednosti koje za
decu imaju posebni (krai) programi. Tokom leta u rad Igrovnice ukljuila su
se dva nova vaspitaa, kao pomonik i vaspita pripravnik, kojima je ovakav
nain rada pruio novo, vredno iskustvo.
U Igrovnici sada boravi vie dece, a roditelji ovaj program vide kao prikladan
i za njih i za njihovu decu i procenjuju da je intenzivan i struno utemeljen
(u kojima deca uvek neto ue). U grupi ima i dece koju su roditelji ispisali iz
celodnevnog boravka zbog tee adaptacije, jer su smatrali da e im boravak u
Igrovnici biti dobra priprema za redovan PPP.
Rad Igrovnice budi i sve veu zainteresovanost roditelja dece mlae od 3
godine, to je za ustanovu znak da treba da razmilja o novoj vrsti programa i
usluga. Takoe, roditelji esto pitaju da li ovakvi programi postoje i u drugim
objektima nae ustanove, to opet govori o interesovanju roditelja, ali i o
mogunostima i potrebama daljeg razvijanja posebnih i specijalizovanih
programa u vrtiu.
Poetak razvoja i sprovoenja diversifikovanih programa u naoj PU
predstavlja znaajan iskorak ka podizanju kvaliteta programa i usluga
79 | PRAKTIKUM
koji se nude kao podrka porodici i

deci. Lokalna samouprava je takoe
ukljuena u ove procese i obavezala se
na to Memorandumom o saradnji na
unapreivanju predkolskog vaspitanja i
obrazovanja u optini Ruma.
Deca su u Igrovnici dobila prijatno
mesto za druenje i uenje, roditelji
priliku da se razvijaju sa svojom decom,
priliku za uspostavljanje kvalitetne
interakcije sa svojom decom i sa drugom decom i njihovim roditeljima, a
vaspitai znaajno novo iskustvo u drugaijem, fleksibilnijem organizovanju
interaktivnog programa, koji umnogome moe da bude podsticaj za
preispitivanje uobiajene prakse.
PUTUJUI VRTI MALO SE POKRENI I U VRTI KRENI
Poarevac
Mnogi izazovi na koje smo nailazili u okviru realizacije projekta IMPRES, a
posebno kroz razvijanje posebnih i specijalizovanih programa, pruili su nam
priliku da razvijemo dva programa. Kako je tim funkcionisao u tekim uslovima,
prvobitna zamisao da obuhvatimo decu uzrasta 35,5 godina iz osetljivih grupa
kroz rad dve meovite grupe jedne koja bi radila u samom autobusu i druge
koja bi samo koristila prevoz, a program bi se odvijao u koli nije mogao da
bude realizovan. Zato smo promenili plan i u tri poarevaka sela organizovali
rad u okviru Igraonice, dok smo autobus koristili za rad sa decom pripremnog
predkolskog programa koja su dolazila iz izuzetno nestimulativnog okruenja.
Kako smo bili fokusirani na razvijanje Putujueg vrtia kao posebnog
programa, znali smo da je ovo samo privremeno reenje, dok se ne steknu
uslovi za njegovu realizaciju u ovom smislu. Beleili smo iskustva i primere
dobre prakse u radu sa decom, a neto od toga smo koristili i kasnije u radu.
Deci je bilo interesantno sve to je vezano za autobus i uivala su u boravku u

njemu. Posebno su bila ponosna to imaju svoje mesto u autobusu koje je bilo
oznaeno nekim linim simbolom i fotografijom. Sama vonja do mesta realizacije
PPP nudila je mnoge mogunosti za posmatranje i uenje; deca su sama i uz pomo
vaspitaa izmiljala i igrala razliite igre i druila se. Veoma je vano naglasiti
da ova deca u svojoj okolini nisu imala vrnjake i da im je ovaj vid druenja bio
retka prilika da se susretnu sa drugom decom. Kako smo decu prihvatali na
nekoliko lokacija, bilo je prirodno da uspostavimo dobru saradnju i razumevanje
sa njihovim roditeljima. Roditelji koji su imali potrebu da ostanu sa svojom
decom i u toku programa bili su dobrodoli. Posmatranjem smo doli i do prvih
ohrabrujuih povratnih informacija: devojica koja je svakodnevno uestvovala u
radu nije ni sa kim kontaktirala i bila je stalno uz majku, ali je uz podrku vrnjaka
i vaspitaa postepeno poela da putuje sa nama bez majke. Ovo je bio neobino lep
primer deje solidarnosti koji smo imali elju da negujemo i u daljem radu. Tokom
jula i avgusta 2013. godine autobus je bio centar deavanja na nekoliko lokacija.
Moto za druenje je bio Malo se pokreni i u vrti kreni. Pet dana u nedelji, na
pet razliitih punktova koje smo odabrali na osnovu analize podataka i iskustva
u radu sa osetljivim grupama, dolazak autobusa u popodnevnim asovima znaio
je da poinju igra i druenje sa vrnjacima i vaspitaima. Igraonicu su zapoeli
vaspitai pripremnog predkolskog programa u saradnji sa saradnicima ustanove.
Vaspitai su sami izradili plakate za obavetavanje roditelja koji su postavljeni na
vie punktova u gradu.
Uz pomo lokalnih TV i radio stanica uspeli smo u tome da obavetenja o
programu i mestu organizacije stignu do svih zainteresovanih. Planove smo
pravili nedeljno, s tim da su se neke aktivnosti za koje su postojali interesovanje i
potreba ponavljale (ali na razliitim lokacijama). Organizovali smo igre i aktivnosti
za jaanje dejeg samopouzdanja i promociju linih sposobnosti i vetina, likovne
i kreativne radionice, a deca su naroito uivala u takmiarskim igrama poto
im je takva vrsta igre sa rekvizitima i pravilima bila potpuno nova. Aktivnosti
su se zavravale pesmom Kad si srean koja je postala deja letnja himna. U
okviru programa iskoristili smo priliku da proverimo i upotpunimo podatke o
deci i potrebama porodica. Na kraju svakog dana tim je analizirao efekte i pravio
evaluaciju rada sa decom, koja bi potom bila osnova za naredni dan.
Svaka lokacija je po neemu bila specifina, a u radu su nam se vremenom sve
vie pridruivale mlade majke sa malom decom i bebama; ak su i osnovci i
srednjokolci posmatrali naa druenja. Svi su bili pozvani da uestvuju u
aktivnostima, a mnogi su to i uinili. Podrka koju smo dobili u lokalnoj zajednici
mnogo nam je znaila, jer sopstvenim resursima ove aktivnosti nismo mogli da
realizujemo. Kada je proao avgust, mi smo se vratili redovnom radu u svojim
vrtiima. Mislimo da smo organizacijom ovog programa pokrenuli zajednicu,
da smo povezali mnoge karike u drutvu i da smo bar nakratko svi uili zajedno.
Bilo je zadovoljstvo i privilegija raditi na ovom programu i u ovim zajednicama.
81 | PRAKTIKUM
Meutim, smatramo da smo tek zagrebali povrinu i da je potrebna mnogo

jaa podrka lokalne zajednice, da je potrebno jo vie raditi na poveanju
osetljivosti za ulaganje u rani razvoj. Ostaje nam da jo uimo i isprobavamo i
da pokuamo da ostvarimo poetnu zamisao da Putujui vrti stvarno zaivi
i postane kvalitetniji i dostupniji deci Poarevca.
PUTUJUI VRTI
Beoin
Nakon inicijalnih sastanaka u okviru projekta IMPRES formirali smo Tim
za posebne i specijalizovane programe koji je, uzimajui u obzir trenutne
mogunosti ustanove i to to je u okviru projekta dobijeno kombi vozilo,
pokrenuo ideju o osnivanju Putujueg vrtia.
Trebalo je osmisliti program koji emo ponuditi roditeljima, a pre svega je
trebalo na terenu pronai decu koja e u njemu uestvovati. Na medijima,
tanije na RTV Beoin, objavljeno je da upisujemo decu u Putujui vrti,
ali iz nekog razloga odziva nije bilo. Da bismo bili efikasni, pretraili smo
optinske baze podataka i sa spiskovima dece krenuli na teren. Baza podataka
je ukazivala na to da evidentirana deca (uglavnom) nisu vie na tim adresama,
ali smo pronali decu koja nisu u zvaninim evidencijama. Nailazili smo na
oduevljenje, nepoverenje, zainteresovanost i sumnjiavost. U svakom sluaju,
imali smo utisak da je novi program izazvao interesovanje. Napravili smo spisak
dece i odluili da prvi put sa decom povedemo i roditelje te da organizujemo
roditeljski sastanak na kojem emo im predstaviti svoju zamisao. Roditelji i
deca su bili zbunjeni, ali se primeivalo i veliko oduevljenje, jer im se nudilo
neto razliito i uzbudljivo.
Putujui vrti je zamiljen kao specijalizovani program namenjen deci koja
nisu ukljuena u sistem PVO i kojoj su usluge predkolske ustanove manje
dostupne. Program je zamiljen tako da, osim dostupnosti vrtia, ponudi deci i
priliku da ue u razliitim situacijama i da se drue. Poseban kvalitet programa
inile su dve komponente za koje je resurse obezbedila Ustanova (uz podrku
LS) pravilan fiziki razvoj i rad sa decom na razvoju govora i komunikacije. U
ove svrhe Tim je u rad sa decom ukljuio saradnika za fiziko i logopeda, koji su
zajedno sa vaspitaima postali i realizatori programa. Kako smo imali ograniene
prostorne resurse, grupa nije boravila u jednom prostoru, nego u svim naim
vrtiima, u Sportskom centru Beoin, na razliitim atraktivnim mestima u
lokalnoj zajednici, ali i u prirodi kada su to doputale vremenske prilike.
I tako je Putujui vrti krenuo. Bilo nam je vano da se u ovoj promeni svi
oseamo sigurno, pa su roditelji dobili brojeve telefone uesnika, detaljnu rutu
kojom e deca putovati i mesta na kojima e boraviti. Roditelji su bili zadovoljni,
zainteresovani i saradniki raspoloeni. Radili smo tri sata dnevno svih pet
dana u nedelji.
Putovanje je predstavljalo za decu sve veu radost, pa se vest proirila. U poetku
smo imali dvanaestoro upisane dece, a onda se prijavilo jo troje U radu smo
imali i potekoa; planirali smo, na primer, da program uinimo kvalitetnijim
angaovanjem lutkara koji bi radio sa decom, eleli smo i da decu ukljuimo u
rad Eko etno-centra koji je u tim trenucima nastajao, ali se ove nae elje nisu
ostvarile. Loe vreme je ponekad ometalo rad u prirodi i kretanje vozila, a stalne
finansijske probleme prevazilazili smo korienjem sopstvenih resursa PU i
razumevanjem i podrkom lokalne zajednice i donatora. U ovakvim situacijama
nailazili smo na razumevanje i podrku roditelja.
I pored tekoa, ne odustajemo. Ispitivali smo efekte svog rada na razliite
naine: traili smo i dobijali povratne informacije o svom radu od roditelja i
drugih zainteresovanih u lokalnoj zajednici. Analizirali smo dokumentaciju na
sastancima i pitali decu kakvi su njihovi utisci. Pitali smo za miljenje i iru
javnost, tako da su na rad pratili i predstavnici lokalne samouprave, a bili smo
i gosti u lokalnim medijima.
Upisae se u na Putujui vrti poetkom godine i druga deca. Tim e stalno
obilaziti teren i anketirati roditelje o programima koje bi eleli za svoju
decu. Planiramo da u svakom mestu nae optine i u svakom od naih vrtia
organizujemo jednom nedeljno neki posebni ili specijalizovani program koji
e obuhvatiti decu iz ovih sredina koja nisu ukljuena u rad vrtia. Naravno,
oivee i Eko etno-centar, koji e nam pruiti jo vie mogunosti za rad sa
decom. Planiramo da u budunosti, na osnovu steenih iskustava i znanja,
privuemo u veoj meri roditelje i lokalnu zajednicu i da sa njima izgradimo
jake partnerske odnose.
Ostaje nam da poelimo deci, roditeljima i uesnicima Putujueg vrtia srean
put i sreno detinjstvo uz mnogo lepih trenutaka za uenje i saznavanje.
83 | PRAKTIKUM
Specijalizovani programi
STUDIO DRAMSKOG IZRAAVANJA NAE MALO POZORITE
Gadin Han
Uvidom u stanje na terenu doli smo do podataka da ima sve manje dece zbog
migracije stanovnitva iz sela u grad. Promociju vrtia vrili smo u Gadinom
Hanu i Donjem Duniku (flajeri, novogodinje radionice za decu i roditelje,
novogodinja predstava i podela paketia).
Zato smo se opredelili za selo Donji Dunik?
Selo Donji Dunik ima dugu tradiciju obrazovanja. U osnovnoj koli koristimo
jednu prostoriju za izvoenje pripremnog predkolskog programa i ona je
opremljena u skladu sa potrebama psiho-fizikog razvoja deteta. U selu jo
postoje park sa spravama za decu, Dom kulture, sportski tereni, ambulanta.
U blizini je selo sa najveim brojem romskog stanovnitva. Dobri putevi i est
prevoz omoguavaju dobru povezanost sa Gadinim Hanom i Niom. U selu se
tradicionalno organizuju likovne kolonije.
Vaspitaica koja je iz Donjeg Dunika individualno je razgovarala sa roditeljima,
proverila njihovo interesovanje i anketirala ih.
Programski smo odredili da se pored prvog informativnog roditeljskog sastanka
odri i jedan vid druenja sa roditeljima.
Na osnovu prikupljenih podataka (anketni listii i individualni razgovori sa
roditeljima) odluili smo da vaspitno-obrazovni rad ponudi mogunost za
socijalizaciju, podsticanje psiho-fizikog rasta i razvoja i poboljanje sposobnosti
za komunikaciju.
Prilikom upoznavanja roditelja sa
vrstama posebnih i specijalizovanih
programa, zajedno smo se
opredelili za radionicu dramskog
izraavanja u Donjem Duniku, jer
je novogodinja predstava pobudila
kod dece interesovanje za lutke,
scenu i glumce. Radionici smo dali
naziv Nae malo pozorite i ona je
imala za cilj razvijanje i podsticanje
stvaralakog izraavanja.
Na samom poetku deca su se upoznala sa tehnikom pantomime. Prvobitne

igre su realizovane tako to su deca neke obine situacije, npr. sanjivost,
duvanje vetra, situacije u kojima preovlauju oseanja radosti, tuge ili sree,
izraavala gestom, mimikom i pokretom. To su bile jednostavne radnje koje
su deca rado prihvatala i igrala. Sledea faza bila je imitiranje svakodnevnih
ivotnih situacija i pojava (npr. ponaanje na ulici, u autobusu, kod lekara i sl.).
U ovim igrama uestvovali su i roditelji koji su zdravstveni radnici. Tokom rada
mnoga deca su prevazila poetnu stidljivost. Deca su nauila da prepoznaju i
razumeju oseanja drugih.
Postepeno smo uvodili rekvizite i kostime da bi se olakalo predstavljanje
date situacije, odnosno da bi se situacija uinila uverljivijom, a deca dodatno
opustila. Dramatizovali smo poznate tekstove (bajke Crvenkapa i Vuk i tri
praseta, prie Deda i repa i Hana kod lekara).
LIKOVNI ATELJE KROZ IGRU STVARAMO
Gadin Han
Kao jedan od podsticaja za odabir specijalizovanog programa posluila nam
je neposredna blizina Narodne biblioteke Branko Miljkovi, u ijim se
prostorijama nalazi galerija slika. Zato smo se opredelili za specijalizovani
program likovni atelje i dali mu naziv Kroz igru stvaramo.
Svega ovoga ne bi bilo da nismo imali finansijsku pomo lokalne samouprave
i strunu pomo psihologa kole. U cilju efikasnijeg i kvalitetnijeg rada na
posebnim i specijalizovanim programima bili smo u stalnom kontaktu sa
mentorom koji nam je upuivao sugestije, komentare i predloge.
Poeli smo tako to su nam deca kroz crte izraavala svoja oseanja, misli,
kreativnost, ali i strahove, potrebe i elje. Pustili smo decu da spontano uzmu
olovke u ruke i podravali ih i bodrili na putu ka pravim malim remek-delima.
Svaki deji crte priao je svoju priu. Strunu pomo dobijali smo od Ivice
Aranelovia, lana likovne kolonije, koji je zaposlen u Narodnoj biblioteci.
Umetnik je bio spreman da se, kad god je bilo potrebno, susretne sa decom,
bilo u ustanovi bilo u svom ateljeu. Deca su razgovarala sa umetnikom i slikala
uljanim bojama na platnu. Posetili smo i likovnu koloniju 17 vodenica u
Donjem Duniku gde su se deca druila sa umetnicima i uivala u arima
prirode. Boravak u prirodi nam je omoguio da prikupimo obilje materijala
za likovne igre u vrtiu (plodovi, lie, cvee). Potrudili smo se da sa decom
i roditeljima prikupimo vrlo raznovrsnu i bogatu zbirku prirodnih i otpadnih
materijala. Sav materijal i sredstva za likovni rad bio je dostupan deci za
oblikovanje. Organizovali smo i kreativne radionice za roditelje na kojima su
oni imali priliku da isprobaju naine na koje mogu da se igraju sa svojom decom,
85 | PRAKTIKUM
da im proire interesovanja. Uz pomo ovih radionica uspostavljena je pozitivna

klima na relaciji roditeljdetevaspita.
Iznoenjem dejih likovnih radova van okvira ustanove (izloba u Domu kulture)
eleli smo da privuemo panju ire drutvene sredine i da je podsetimo da smo
i mi deo nje.
ta smo dobili
Adaptacija i rekonstrukcija prostora, kombi vozila, autobus, montani objekat
i mogunost besplatnog boravka su, naravno, obezbedili vei obuhvat dece i
dostupnost onima koji te usluge do sada nisu mogli da koriste, posebno deci iz
osetljivih grupa. Tokom procesa razvijanja posebnih i specijalizovanih programa
za decu uzrasta 35,5 godina u okviru projekata IMPRES i Vrtii bez granica,
kroz proces samoevaluacije i praenja, uoeni su sledei efekti.
Prvo, promene u percepciji znaaja predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Na
osnovu dosadanje prakse, kod roditelja preovlauje miljenje da su primarne
funkcije vrtia socijalizacija ili obezbeivanje celodnevnog boravka za njihovu
decu. Na ovaj nain se pogreno percipira da je primarna svrha predkolskih
ustanova da pruaju usluge zaposlenim roditeljima. Proirenjem ponude
predkolske ustanove pokazuju potovanje i uvaavaju razliite potrebe
porodica i zajednica, ali takoe alju jasnu poruku da je njihova primarna uloga
vaspitanje i obrazovanje, a ne staranje o detetu.
Drugo, adaptacija i rekonstrukcija prostora je obezbedila slobodnu sobu, to
je omoguilo ne samo da predkolski programi obuhvate vie dece nego i da
se povea dostupnost, posebno za decu iz osetljivih drutvenih grupa i decu iz
seoskih sredina.
Tree, pored veeg broja dece koja su obuhvaena predkolskim vaspitanjem
i obrazovanjem, znaajan efekat programa predstavlja to to predkolske
ustanove poinju da razmiljaju o racionalnijoj upotrebi postojeih kapaciteta
i prostornih (npr. tokom popodneva, vikendima itd.) i ljudskih (npr. vaspitai
koji rade u PPP). Takoe, razmiljaju i o tome kako da krenu ka ciljnoj grupi i
stignu do dece i porodica iz najosetljivijih drutvenih grupa (upotreba prostora
u osnovnim kolama u selima gde je broj uenika u poslednje vreme manji,
lokalna zajednica i sl.).
etvrto, roditelji i vaspitai istiu da je adaptacija dece prola mnogo bre i
lake nego obino tokom prvog susreta dece sa ustanovom. Tome su svakako
doprineli duina boravka dece (poludnevni, etvoroasovni programi) i
injenica da ne postoji uobiajena rutina kao kada se ostaje ceo dan (spavanje,
ruak itd.), ali i mnogo vee uee i prisustvo roditelja u vaspitno-obrazovnom
procesu i uvaavanje njihovih potreba. Roditelji su priali o duini boravka dece,

interesovanjima dece, njihovoj omiljenoj igri, kako uivaju u onome to rade,
kao i o tome kako oni mogu da doprinesu razvoju programa da bi se stvorila
sredina pogodna za decu i da bi oni sami mogli da postanu deo procesa i sredine
u kojoj njihovo dete raste.
Peto, ovaj proces je rezultirao uspostavljanjem partnerstva kroz koje su
vaspitai i roditelji zajedno stvarali prilike za uenje, obogaenu sredinu u kojoj
se deca oseaju dobrodolo i kao da tu pripadaju, i to ne samo u sredinama
u kojima obitavaju deca, ve i mnogo ire stvarajui uslove da programi,
posebno formalni i neformalni, budu dostupni za to vie dece u zajednici.
Zajednike aktivnosti roditelja i vrtia alju poruku deci da se na njih misli i da
su tu dobrodola.
esto, razvoj profesionalnih vetina zaposlenih kroz obuku i razmenu sa drugim
profesionalcima omoguio je razvoj internih resursa ustanove. Poseban izazov
za veinu vaspitaa koji su navikli na tzv. homogene uzrasne grupe predstavljao
je rad u meovitim uzrasnim grupama. To je bila prilika da se istrauje,
eksperimentie, slua i to iskustvo je sutina otvorenog obrazovnog sistema
otkrivanje i praenje interesovanja i potreba dece, a zatim prilagoavanje
aktivnosti u skladu sa podsticajima koji dolaze od same dece i koji predstavljaju
poetnu taku za planiranje i kreiranje aktivnosti. Tokom procesa se koriste
mnoge prilike i mogunosti za uenje i razvoj, koje za rezultat imaju zajednike
interakcije dece razliitog uzrasta, postepeno razvijanje razumevanja i
samopouzdanja da se uvaavaju potrebe i interesovanja i stvaranje sredine koja
prua podrku uenju i razvoju. Vaspitai kau da je ovo bila njihova prilika da
izau iz kutije.
Sedmo, kod roditelja i dece se razvija pozitivan stav prema vrtiima. Roditelji
uviaju najveu korist od boravka u grupi deca se socijalizuju sa vrnjacima,
imaju priliku da steknu socijalne vetine i znanja u prirodnoj sredini; pored
toga, deca su zatiena i srena i vole da idu u vrti. Kontinuirano praenje,
opaanje i dokumentovanje/beleenje deijeg razvoja od strane vaspitaa
omoguava roditeljima uvid u razvoj njihove dece. Roditelji istiu potovanje
i podrku koju dobijaju od vaspitaa u smislu dilema koje imaju u vezi sa
vaspitanjem i obrazovanjem svoje dece, ali i brojne prilike da prate ta se deava
u vrtiu, to to su i oni sami deo procesa i to mogu da podele svoja iskustva sa
drugim roditeljima. Neki roditelji su rekli da im se pruila prilika da odvoje vie
vremena za sebe i svoje obaveze (nastavak obrazovanja, posao itd.).
Konano, programi su nesumnjivo poboljali vidljivost i reputaciju predkolske
ustanove, delimino zbog izvetavanja medija (lokalni mediji su pratili sve
velike dogaaje), delimino zbog veeg uea roditelja, posebno u sredinama
gde ranije nije bilo programa i usluga za decu ranog uzrasta. Naroito je
87 | PRAKTIKUM
vana otvorenost, iskazana kroz integrisanje sadraja iz porodice i zajednice

u vaspitno-obrazovni proces i stvaranje prilike za samu zajednicu da postane
mesto uenja, resurs za istraivanje i otkrivanje, pri emu se istovremeno
zadovoljava prirodna radoznalost dece.
Ono to bi trebalo da oekujete u budunosti jeste postepena promena stava o
znaaju programa koji su usmereni na decu ranog uzrasta, ne samo u zajednici
ve i u okviru procesa donoenja odluka. Za ovo drugo, meutim, trenutno
nema adekvatnih dokaza. Ohrabruje to to su lokalne samouprave pokazale
razumevanje za znaaj projekata kroz obezbeivanje prostora, dokumentacije i
dela finansijskih sredstava za njegovu adaptaciju i legalizaciju, kroz preuzimanje
obaveze da finansiraju plate vaspitaa i pokrivaju materijalne trokove vezane za
kombi vozila i autobus, kao i kroz omoguavanje da se posebni i specijalizovani
programi uopte sprovode (to nije malo u vreme krize). Ostaje da se istrai
da li e i kako budeti lokalnih samouprava obezbeivati sredstva za podrku
nastavku irenja slinih programa koji ciljaju decu ranog uzrasta.
Inspirativni primeri prakse

iz zemalja EU
Deiji centri i centri za decu i porodicu: specijalizovani programi za
porodice iz osetljivih drutvenih grupa14
Sektor vaspitanja i obrazovanja na ranom uzrastu u Velikoj Britaniji do
1997. godine karakterisali su izdvojeni mali centri, koji su bili pristupani
samo zaposlenim roditeljima iz srednje klase. Od 1997. do 1999. godine
zapoeli su pilot-projekti za kreiranje specijalizovanih programa sa tenjom
da se vaspitanje i obrazovanje u ranom uzrastu uini pristupanim za decu i
porodice iz osetljivih drutvenih grupa.15 Spajanje ovih izdvojenih usluga/
centara bilo je od sutinske vanosti za ovu inovaciju, te su vaspitno-obrazovne
usluge, predkolske ustanove, centri za podrku roditeljima, centri za obuku
nezaposlenih, zdravstvene slube i centri za prekvalifikaciju tutora poeli da
rade objedinjeno kao deiji centri.
Britanska vlada je, motivisana uspehom pilot-projekata, odluila da finansira
razvoj iroke mree deijih centara koji nude irok spektar usluga za decu i
14 Jedan od ovih centara, The St. Thomas Childrens Centre u Birmingemu, prikazan je na DVD snimku
Uspavanka za Hamzu, a predstavljene su uspene svakodnevne metode koje se tamo primenjuju.
15 Pascal, Bertram, 2005:174.
porodice, a koji su uspostavljeni u siromanijim okruzima.16 Investicija u deije

centre je uspeno ostvarena i danas ih u Engleskoj ima oko 3500.17
Jedan primer je Centar Gilmerton Child and Family u Edinburgu, koji prua
individualnu podrku roditeljima (klubovi za roditelje i poseban klub za tate)
kroz visokokvalitetni program dostupan i roditeljima beba od 6 nedelja starosti.
Na globalnom nivou postoji veoma malo modela koji pruaju ciljane usluge
tako visokog kvaliteta kakve nude ovi deiji centri. Roditelji koji poseuju
ove centre spadaju, zbog linih problema, u grupu veoma osetljive populacije
(npr. problemi sa drogom, alkoholom, deca data na staranje, postporoajna
depresija, mentalne bolesti) ili imaju decu kojoj je potrebna dodatna podrka na
razvojnom, socijalnom i emocionalnom nivou. Deiji porodini centri pruaju
individualnu podrku posebno u situacijama izmetanja dece iz porodica,
to neretko dovodi do raskola u iroj porodici i zahteva dodatni angaman
strunjaka.
Da bismo ilustrovali razliite funkcije deijih centara, pomenuemo Klub
za tate (za razvedene ili samohrane oeve) u okviru Centra Gilmerton
Child and Family.18 Ovaj klub preko deset godina prua podrku oevima u
okviru partnerstva sa organizacijom One-parent Families Scotland (OPFS).
Oevima imaju mogunost da provode kvalitetno vreme sa svojom decom bez
nadgledanja, a mogu da dobiju i odgovore na pitanja i dileme, kao i pomo u
prevazilaenju tekoa. Oevima i njihovoj deci prua se prilika da, ako to ele,
uestvuju u aktivnostima i izletima (odlazak u muzeje, mesto za prianje pria,
centri za igru). Tokom nedelje oevi uestvuju u aktivnostima kuvanja zdrave
hrane, kursevima fotografije itd. Klub za tate je pomogao nekim oevima da
nastave sa obrazovanjem ili obukom, da pohaaju asove roditeljstva ili da
volontiraju. Klub ih pre svega podrava u tome da ponovo postanu roditelji.
Prednost ovih centara je to se u njima ostvaruju sve tri funkcije vaspitanja i
obrazovanja na ranom uzrastu:
ekonomska pomaganje roditeljima da nau posao; vreme rada vrtia

je prilagoeno ivotnom tempu roditelja (posao, obuka, intervjui za
posao),
pedagoka pruanje podsticajne sredine za uenje i razvoj dece,
socijalna dosezanje porodica iz osetljivih grupa i pruanje pomoi za

teke situacije u kojima su se te porodice nale.
16 Pascal, Bertram, 2005:174.

17 Owens, Haynes, 2007.
18 http://www.dadsclub.eu.
89 | PRAKTIKUM
Slabost moe da bude to to je usluga centara ciljana, namenjena pre svega

porodicama iz osetljivih drutvenih grupa, te postoji dodatni rizik od
stigmatizacije, ali su same usluge osmiljene tako mogu da budu veoma korisne
za sve porodice.
Mesto sastajanja za decu i roditelje, prvi korak za roditelje koji
(jo uvek) ne upisuju svoju decu u predkolske ustanove
U Italiji, Francuskoj i Belgiji za decu najranijeg uzrasta (04 godine) prilino su
popularna takozvana mesta sastajanja za roditelje i decu. Mesta sastajanja
su neformalna to su prostori gde deca mogu da provedu nekoliko sati
zajedno sa svojim roditeljima ili starateljima i da upoznaju drugu decu. Odrasli
i deca mogu da se sastaju i drue u drugaijem okruenju nego to je kua,
a to je posebno korisno za roditelje koji ne rade i ostaju kod kue sa decom.
Istraivanje je pokazalo19 da mesta sastajanja zapravo predstavljaju odgovor
na potrebe mnogih roditelja: mesto gde njihovo dete moe da se sretne i igra sa
drugom decom i gde oni sami mogu da proire drutvene kontakte upoznajui
druge roditelje. Cilj je da se stvore prilike za slobodnu razmenu i dijalog ljudi
mogu da se vide i da popriaju s drugima o irokom spektru interesovanja i
ideja vezanih za roditeljstvo. Ne postoji unapred uspostavljen ishod ili cilj:
samo sastajanje je cilj, pa ovi kontakti mogu da prue dodatnu vrednost u vidu
podrke i umanje oseaj izolacije kod roditelja.
Interakcije su slobodne i ne pretpostavljaju strunost u pogledu onoga to bi
trebalo da bude dobro vaspitanje / roditeljstvo / briga o detetu. Na pojedincu
je da odlui ta e dalje initi kada uoeni razlike u vaspitanju. Pored toga to
nema usmeravanja ili procene, a to stvara neophodan oseaj sigurnosti, ovi
susreti mogu da budu prilika za sueljavanje miljenja i da pojaaju razmiljanje
o pitanjima odgajanja, vaspitanja i obrazovanja dece.
Najvanije je to to ova mesta, u postojeim formalnim i neformalnim
objektima, mogu znaajno da doprinesu smanjenju oseaja drutvene izolacije
i da pruaju priliku da se i deca i roditelji suoe sa razliitou.
To je i razlog zato mesta sastajanja nisu usmerena na odreenu ciljnu grupu
ili odreena pitanja. Nekoliko takvih mesta u ovim zemljama upravo svojom
razliitou prua nove odgovore na osnovnu ljudsku potrebu za socijalnim
kontaktom i povezanou.
Ova mesta su usmerena na sve roditelje ili druge staratelje (dede i babe, dadilje,
19 U Briselu 23% majki provodi vie od sedam sati svakog dana samo kod kue sa detetom, tako da
se mogu oseati prilino izolovano. Istraivanje je pokazalo i da je potreba za eom socijalnom
interakcijom izraena u praktino svim delovima populacije (Vandenbroeck, 2010).
stariju brau ili sestre koji preuzimaju na sebe deo roditeljskih odgovornosti
i sl.) i nisu proglaena kao mesta koja postoje za roditelje sa problemima.
Naprotiv, ona poivaju na verovanju da je potreba za socijalnom interakcijom
univerzalna i da takva mesta mogu da stvore oseaj zajednitva. Iskustva iz
ovih zemalja, kao i drugih usluga takve vrste, takoe jasno pokazuju kako deca
mogu da izgrade most za stvaranje interakcija koje prevazilaze kulturne i druge
barijere. Zbog toga ova mesta odraavaju razliitosti u sredinama u kojima se
organizuju (drutveno-ekonomske, kulturne i rodne).
Rad na tri glavna naela zajednika roditeljska odgovornost, slobodno
suoavanje sa nepoznatim stavovima i ponaanjima, nepostojanje fokusa na
jednu ciljnu grupu ili problem stvara razliite mogunosti koje se, na mestima
sastajanja, meusobno preklapaju: roditeljska podrka, podrka razvoju ili
postavljanje izazova za razvoj i stvaranje zajednitva.
Dakle, kao glavne take izdvajaju se:
laka dostupnost za roditelje koji ostaju kod kue i ele sami da vaspitavaju
i obrazuju svoju decu u ranom uzrastu (ili za roditelje koji moda ne
znaju kakve su im sve usluge dostupne);
to moe da bude podsticaj, prvi korak za roditelje da ipak upiu decu u

predkolsku ustanovu onda kada izau iz situacije u kojoj su izolovani
(pogotovo ako se mesta sastajanja organizuju u predkolskim objektima
ili su povezana sa njima),
razliiti socijalni konteksti iz kojih porodice dolaze.
Ekonomska funkcija nije u fokusu, a evidentno je da se ovom uslugom mnogo

manje razvija pedagoka funkcija.
Porodini centri (Nemaka): snaan fokus na socijalnoj
i ekonomskoj funkciji20
Porodini centri (Familienzentren) u Nemakoj, koje je pokrenula federalna
drava Severna RajnaVestfalija, od 2006. godine nude razliite programe i
usluge deci i porodicama. Osnovni cilj ovih centara je uspostavljanje integrisane
mree lako dostupnih usluga za porodicu kako bi se poveao obuhvat dece u
vaspitno-obrazovnom sistemu (Zapadna Nemaka ima tradicionalno nizak
nivo obuhvat dece), promovisao razvoj jezika i pismenosti u ranoj fazi (posebno
za decu emigrantskog porekla) i olakala tranzicija u osnovne kole. Centri su
vrlo osetljivi na potrebe i probleme roditelja: oni pruaju usluge savetovanja za
20 Na DVD snimku Childcare Stories predstavljena su dva razliita porodina centra kao ilustracija kako se
ovi specijalizovani programi sprovode.
91 | PRAKTIKUM
porodice, a fleksibilan sistem zadovoljava potrebe roditelja ak i tokom veernjih

sati ili vikendom. U centrima se takoe osmiljavaju obrazovne aktivnosti za
roditelje, organizuju kursevi koji im pomau da poboljaju svakodnevni ivot i
unaprede roditeljske vetine.
Centar Kinderhaus Rasselbande u Kastrop-Raukselu je interesantan primer
sa jasnim fokusom na ekonomsku funkciju vaspitanja i obrazovanja u ranom
uzrastu. Rasselbande organizuje programe za decu predkolskog i kolskog
uzrasta do 17 asova, a roditelji mogu da dovedu decu u vreme kada im to
odgovara. Za decu mlau od 3 godine postoje odvojene grupe: petoro dece od
6 meseci do 3 godine provodi vreme sa vaspitaem od 8.30 do 12.30. Ustanova
smatra da je ovo razumna alternativa staranju o deci kod kue, jer deca mogu
da se socijalizuju sa svojim vrnjacima, a kasnije se spontano ukljuuju u grupe
u vrtiu. Kao osnova je, iz pedagokih razloga, uzeta nedeljna briga u trajanju
od barem 10 sati. Posle redovnog radnog vremena, drugi profesionalci brinu o
deci u svom ili njihovom domu. Porodine usluge su otvorene za decu od 0 do 12
godina, roditelji mogu da koriste ove usluge povremeno (npr. u hitnom sluaju)
ili redovno, a deca mogu da se dovoze do Centra i nazad. Takoe, mogue je
kombinovati i razliite vidove brige/staranja, pa starija deca, na primer, mogu
da dou na slobodne aktivnosti. Pored toga, postoje posebne aktivnosti tokom
odmora, koje povezuju slobodne aktivnosti sa celodnevnim vaspitanjem i
obrazovanjem.
Dobre strane ovih centara su:
integrisane visokokvalitetne usluge za roditelje i decu,
fleksibilno radno vreme i oblici rada (ostvarena ekonomska funkcija),
jasna pedagoka vizija,
otvoreni su i dostupni za sve porodice, iz kulturoloki i socijalno razliitih

sredina.
Neki od ovih centara su u privatnom vlasnitvu, to ih ini preskupim za decu

i roditelje iz osetljivih drutvenih grupa. Pored toga, oni se previe fokusiraju
na ekonomsku funkciju (imaju veoma dugo radno vreme), ime se stvara
neravnoteu izmeu tri osnovne funkcije vaspitanja i obrazovanja na ranom
uzrastu.
Tinkelbel, inicijativa u Gentu
Gent ima dugu istoriju u oblasti visokokvalitetnih vaspitno-obrazovnih politika
i pruanja usluga deci ranog uzrasta i njihovim porodicama. Glavne vrednosti
ovih politika su dostupnost i pristupanost, potovanje razliitosti, pedagoki
kvalitet, uee roditelja i lokalne zajednice. I ovde se smatra da ravnotea

izmeu tri funkcije ima sutinski znaaj za pruanje kvalitetnih usluga.
Tinkelbel ima veoma specifian sistem upisa u vaspitno-obrazovne programe
koji se finansiraju na lokalnom nivou: centralni kompjuterizovani registar prati
ponudu programa vaspitno-obrazovnog rada sa decom od 0 do 2,53 godine
(godite kada veina dece poinje da ide u vrti u Flandriji) i potranju za njima,
a garantuje objektivan i poten metod ponude programa svim porodicama.
Naalost, usled nedostatka kapaciteta, nije mogue izai u susret potrebama
svih porodica. Kako bi se izbegao princip da prvi bude usluen onaj ko prvi
doe (a koji esto iskljuuje roditelje iz osetljivijih grupa i one koji su slabije
informisani) i kako bi se omoguilo da se ukljue porodice razliitog socijalnog
i kulturnog porekla, uspostavljen je Tinkelbel.
U okviru specifinog kompjuterskog sistema roditelji mogu da zatrae mesto,
a raspoloiva mesta se, na osnovu temeljno objanjenih kriterijuma, uparuju
sa zahtevima; na primer, 50% svih mesta je rezervisano za decu koja ive u
susedstvu, a 3050% za decu iz osetljivih drutvenih grupa.21 Pored toga,
svaki centar rezervie nekoliko mesta za decu imigranata koji uzimaju asove
integracije i holandskog jezika, za one koji su nezaposleni, za one koji pohaaju
kurseve za prekvalifikaciju ili za porodice u krizi.
Na ovaj nain se uspostavljaju objektivni kriterijumi koji vae za sve, ime se
istovremeno obezbeuje zastupljenost porodica razliitog socijalnog i kulturnog
porekla. Fokusiranjem na uee roditelja i ukljuivanjem lokalne zajednice
stvaraju se prilike da se i deca i roditelji u vaspitno-obrazovnom centru oseaju
kao kod kue.
Glavne snage ovog sistema u Gentu su:
ravnotea izmeu tri funkcije vaspitanja i obrazovanja,
svaka porodica dobija jednaku ansu da uestvuje u programu,
javno finansiranje je jednako dostupno svom stanovnitvu.
to se tie slabosti, injenica je da i dalje nema dovoljno mesta za svu decu i da

roditelji ponekad oseaju da nemaju pravo na izbor centra i programa koji e
njihovo dete pohaati.
21 Kriterijumi koji se koriste su veoma razliiti: niski prihodi ili prihodi od socijalne pomoi, nezaposleni
roditelji, roditelji koji ne govore holandski, majke bez diplome srednje kole, samohrani roditelji,
roditelji tinejderi i sl.
93 | PRAKTIKUM
Zakon u flamanskoj zajednici

Iako je nedavno promenjen, flamanski dekret o vaspitanju i obrazovanju vredan
je pomena. On pokazuje kako zakonodavstvo moe da podri i stimulie praksu.
Pre ovog dekreta, vaspitno-obrazovni centri su sami uspostavljali kriterijume
za upis. Zbog nedostatka kapaciteta, uglavnom su upisivana deca zaposlenih
roditelja iz flamanske srednje klase. Na taj nain centri su bili uglavnom
popunjeni i prilino jednostavni za upravljanje. Porodice iz najosetljivijih
grupa (porodice sa niskim prihodima, emigrantske porodice, neobavetene
porodice, porodice koje nisu upoznate sa administrativnim procedurama i sl.)
esto su bile iskljuene, iako postoje jasni dokazi da su ovi programi i usluge
neophodni ba toj deci i njihovim porodicama.
Neki centri su se ponaali proaktivnije i investirali su u rad i sa manje uticajnim
porodicama, jaajui veze u okviru zajednice i primajui decu sa smetnjama u
razvoju ili decu iz osetljivih drutvenih grupa.
Postojala je elja da se povea dostupnost vaspitno-obrazovnog sistema za svu
decu i donet je zakon koji se bavi uspostavljanjem prioriteta, a koji je zatim
trebalo sprovesti u svim subvencionisanim centrima.
Svaki subvencionisani vaspitno-obrazovni centar, po ovom zakonu, treba da
rezervie 20% mesta za decu iz odreenih porodinih kategorija: porodice sa
niskim prihodom, roditelji koji su sami (bez obzira na prihode) i roditelji koji su
na obuci radi sticanja zaposlenja.
I pored toga to izaziva polemike u javnosti, jer nema dovoljno mesta za sve,
ovo je svakako jedan od naina da se intervenie i uspostavi pravinija upisna
politika. (Novi zakon iz 2012. godine uveo je pravo na pristup vaspitnoobrazovnim uslugama, ali se jo uvek ne sprovodi. Slino pravo je uvedeno i u
Danskoj, a omoguava roditeljima pravo na sudsku zatitu ukoliko ne mogu da
nau mesto za svoje dete.)
Komunikacija sa roditeljima: premoavanje jaza
U Gentu postoji i projekat Gradimo mostovekoji je usmeren na unapreivanje
komunikacije i saradnje izmeu roditelja (iz osetljivih grupa) i kola.
Jaz izmeu jednakih (obrazovnih) ansi koje postoje u zakonu i realnosti i dalje
je veoma veliki: i pored sveg truda, vrtii nisu uspeli da umanje jaz izmeu onih
koji imaju i onih koji nemaju. Roditelji nisu uvek ukljueni u ivot ustanove,
pogotovo kada su u pitanju roditelji iz osetljivih drutvenih grupa ili porodice
drugaijeg kulturnog porekla. Meutim, ukljuenost roditelja i utiv dijalog
izmeu roditelja i vaspitaa pokazao se kao koristan za decu, za njihovu dobrobit.
Kako bi se poboljala situacija, u Gentu je 1997. godine zapoeo projekat sa

kolskim medijatorima u nekim osnovnim kolama. Ova lica su zaposlena u
koli (tj. nisu autsajderi iz slube za socijalnu zatitu) kako bi se unapredio
odnos izmeu roditelja i kole, posebno u kolama sa velikim procentom
uenika uz najosetljivijih drutvenih grupa (preko 50%). Medijatori unapreuju
zajedniko razumevanje i dijalog o (kulturnim) razlikama na obe strane (kod
roditelja i kolskih timova) i vezu izmeu kole i porodinog ivota.
U ovom trenutku, zahvaljujui finansiranju od strane grada, u 39 kola
organizovana je podrka 31 medijatora i 2 koordinatora. U poetku je bilo
predvieno da medijatori budu privremeno zaposleni i da njihovo radno mesto
vremenom postane suvino, nepotrebno. Oni su, meutim, sada deo kolskog
kadra i nastavljaju da ostvaruju dodatnu vrednost.
Medijatori rade na razliitim nivoima u okviru kola: oni podravaju uitelje,
roditelje i uenike, rade na kolskim aktivnostima (npr. zajedniko itanje na
jezicima koje deca govore kod kue), obezbeuju ire razumevanje stavova
kole, oslukuju potrebe roditelja i informiu ih, pokreu dijalog i savetovanje
izmeu roditelja i uitelja, upuuju porodice u specijalizovane slube kada god
je to potrebno itd. Na taj nain ukljuuju roditelje i upoznaju ih sa njihovom
partnerskom ulogom u obrazovnom procesu. Mostovi se ne grade samo izmeu
roditelja i uitelja, ve i izmeu lokalne zajednice i kole.
Jasno je da medijatori moraju stalno da nadograuju odnose zasnovane na
poverenju svih ukljuenih partnera. Oni nemaju hijerarhijski odnos sa kolom,
ali prenose relevantne informacije o detetu koli i informacije o koli roditeljima
kako bi pomogli da obe strane steknu bolje razumevanje i otvore umove za
uvaavanje i potovanje razliitosti. Svakodnevno su dostupni za neformalan
razgovor na poetku kolske godine, na pauzama za kafu i u svakom drugom
trenutku koji odgovara roditeljima. Oni takoe poseuju porodice kako bi ih
bolje upoznali i obavetavaju ih o ivotu u zajednici.
Evidentno je da sve ukljuene strane imaju koristi od ovih aktivnosti. Roditelji
imaju vie poverenja i razumevanja za kolu, lake i bre iskazuju svoje
potrebe, prisutniji su u kolskim aktivnostima. Uitelji su razvili jasniju viziju
uea roditelja, posebno u pogledu deprivacije i nejednakih ansi, situacije
u porodicama svojih uenika i ivotnih uslova roditelja. Oni su stekli uvid u
to kako da vie ukljue roditelje i razvili su jasnu komunikaciju o kolskom
ivotu. Uspostavljene su mree izmeu kola i drugih organizacija (socijalnih,
kulturnih); organizacije su se bolje upoznale izmeu sebe i poele vie da rade
zajedno, to je takoe zanimljivo za porodice. Na ovaj nain kola otvara vrata
mnogim drugim slubama i uslugama.
95 | PRAKTIKUM
Snage ovog projekta su postale toliko jasne da kole sada ne mogu da zamisle
kako je bilo pre nego to su medijatori doli da ojaaju kolski tim:
unapreeni su kvalitet i kvantitet odnosa izmeu roditelja i kole,

poboljana je komunikacija i saradnja,
vrata kole su otvorena ka susedstvu i lokalnoj sredini,
roditelji se posmatraju kao partneri u deijem obrazovanju i mogu da

daju savete o kolskim pitanjima.
Ukratko, svi su na dobitku.

Slabost ovog pristupa ogleda se u injenici da se realizuje i finansira u lokalnim
okvirima, pa programi nisu dugorono odrivi.
Literatura
1. Bennett, John, Roma Early Childhood Inclusion, Overview Report, OSF,
REF, UNICEF, 2012, vidi: http://www.romachildren.com/wp-content/
uploads/2010/12/RECI-Overview-final-WEB.pdf.
2. Cameron, C. and Moss, P. (2007) Care work in Europe: current
understandings and future directions, Abingdon, Routledge.
3. Competent Educators of the 21st Century: ISSAs Definition of Quality
Pedagogy, vidi http://www.issa.nl/docs_pdfs/Pedagogical-Standardsfinal-WEB.pdf.
4. DECET, & ISSA (2011) Diversity and social inclusion. Exploring
Competences for Professional Practice in ECEC. Brussels.
5. Doherty-Derkowski (1995) In: Frameworks for the Early Years (Birth to
Age 8), April 2008, Victorian Curriculum and Assessment Authority
2008, Published by the Victorian Curriculum and Assessment Authority, St
Andrews Place, East Melbourne, Victoria 3002.
6. EACEA report; Eurydice (2009) Early Childhood Education and Care in
Europe: Tackling Social and Cultural Inequalities, Brussels: Eurydice, vidi:
http://www.eurydice.org.
7. European Commission (2006) Communication on efficiency and equity in
European education and training systems. Vidi: http://eurlex.europa.eu/
LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2006:0481:FIN:EN:PDF.
8. European Commission (2011) Early childhood education and care:
providing all our children with the best start for the world of tomorrow.
Brussels: European Commission.
9. European Parliament (2002) Presidency conclusions. Barcelona European
Council., 16 March 2002, Brussels: European Parliament and Council.
10. Europe 2020, vidi: http://ec.europa.eu/europe2020/index_en.htm.
11. Eurydice (2009) Key Data on Education in Europe 2009, vidi: http://eacea.
ec.europa.eu/education/eurydice/documents/key_data_series/105en.
pdf.
12. Vlada Republike Srbije (2010) Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom
ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji, Pregled i stanje
socijalne iskljuenosti i siromatva za period 20082010. godine sa
prioritetima za naredni period.
13. Hansen K. A., Kaufman R. K., Vol K. B. (2001) Kreiranje vaspitnoobrazovnog procesa u kome dete ima centralnu ulogu uzrast od 3 do 6
godina, Centar za interaktivnu pedagogiju, Beograd.
97 | PRAKTIKUM
14. Houndoumadi, Anastasia; Dalvir Gill; Franoise Moussy; and others

(2007), Making sense of good practice, na veb sajtu www.decet.org (onlajn
dokument), vidi: http://www.decet.org/brochure/DECETenglishWEB.
pdf.
15. Istraivanje viestrukih pokazatelja 2011. (MICS 4) Zavrni izvetaj,
Beograd, Republika Srbija: Republiki zavod za statistiku.
16. Krnjaja, . (2009) Dokumentovanje sa decom u razvijanju kurikuluma,
Beograd: Pedagogija 3, str. 385395.
17. Krnjaja, ., Pavlovi Breneselovi, D. (2011) Vaspitai kao istraivai
sopstvene prakse, Beograd: Nastava i vaspitanje, br. 2, str. 296309.
18. Krnjaja, . (2011) Shvatanje razvoja kao orijentacija predkolskog
kurikuluma, Beograd: Pedagogija br. 4, str. 541551.
19. Krnjaja, . (2012) Igra na ranim uzrastima, u: Standardi za razvoj i uenje
dece ranih uzrasta u Srbiji, Beograd: UNICEF i Institut za psihologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu, str. 113132.
20. Krnjaja, ., Pavlovi Breneselovi, D. (2013) Gde stanuje kvalitet, Knjiga 1,
Politika graenja kvaliteta u predkolskom vaspitanju, Beograd: Institut za
pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
21. Klemenovi, J. (2009) Savremeni predkolski programi, Novi Sad: Savez
pedagokih drutava Vojvodine.
22. Melhuish, Edward (2012) Early Childhood Education & Care: International
evidence and policy strategies, Birkbeck, University of London & University
of Oxford.
23. Moss, P. (2009) There are alternatives. Markets and democratic
experimentalism in early childhood education and care. (Vol. 53). The
Hague: Bernard Van Leer Foundation.
24. OECD Research Brief, Qualifications, education and professional
development matter.
25. Organisation for Economic Cooperation and Development (2006) Starting
Strong II. Early Childhood Education and Care, Paris: O.E.C.D.
26. Organisation for Economic Cooperation and Development (2012) Starting
Strong III. A quality toolbox for early childhood education and care, Paris:
O.E.C.D.
27. Opte osnove predkolskog programa, str. 30, Nacionalni prosvetni
savet Republike Srbije, 2006, vie u dokumentu: http://www.erisee.org/
downloads/2012/libraries/rs/The%20General%20Fundamentals%20
of%20the%20Pre-School%20Program.pdf.
28. Pavlovi Breneselovi, D. (2010) Od tima do zajednice uenja, Pedagogija, 2,
str. 236246.
29. Pavlovi, D. (2010) Dobrobit deteta u programu naspram programa za

dobrobit, Beograd: Nastava i vaspitanje, god. 59, br. 2, str. 251263.
30. Pavlovi, D. (2012) Odnosi na ranim uzrastima, U: Standardi za razvoj i
uenje dece ranih uzrasta u Srbiji, Beograd: UNICEF i Institut za psihologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu, str. 133150.
31. Pavlovi Breneselovi, D. (2012) Od prirodnih neprijatelja do partnera,
Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
32. Peeters, Jan (2008) De warme professional, Academia Press.
33. Peeters, J. (2010) The role of ECEC services and professionals in addressing
poverty and promoting social inclusion in Early Childhood education
and care services in the European Union Countries, Proceedings of the
ChildONE Europe Seminar and Review. Vidi: http://www.childoneurope.
org/issues/publications/ECEC_Report_rev.pdf.
34. Penn, Helen (2009) Early childhood education and care, Key lessons
from research for policy makers, An independent report submitted to
the European Commission by the NESSE networks of experts, European
Commission, dostupno na adresi: http://www.nesse.fr/nesse/nesse_top/
tasks.
35. Pravilnik o vrstama, nainu ostvarivanja i finansiranja posebnih,
specijalizovanih programa i drugih oblika rada i usluga koje ostvaruje PU
(Slubeni glasnik RS, br. 26/13).
36. Riches, Richenda (2007) Early years Outreach Practice, guidebook (2007),
Save the Children UK, www.savethechildren.org.uk/.../early-yearsoutreach-practice.
37. Pravilnik o bliim uslovima za utvrivanje prioriteta za upis dece u
predkolsku ustanovu, usvojen od strane MPNTR-a, 2011.
38. Sarane Spence Boocock: Early Childhood Programs in Other Nations: Goals
and Outcomes, vidi: http://futureofchildren.org/futureofchildren/
publications/docs/05_03_04.pdf
http://www2.ohchr.org/english/
bodies/crc/comments.htm
39. Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2020. (SROS 2020+):
MPNTR 2012.
40. Sylva, K., Stein, A., Leach, P., Barnes, J., & Malmberg, L. E. (2007) Family
and child factors related to the use of non maternal infant care: An English
study. Early Childhood Research Quarterly, 26 (1), 118 136.
41. Triki, Z, Ed: Poni od poetka poetak je vaan roditelji, profesionalci
i lokalna zajednica zajednike aktivnosti za dobrobiti dece ranog uzrasta,
(2010) CIP Centar za interaktivnu pedagogiju, Beograd.
42. UN Human rights, http://www.ohchr.org/en/hrbodies/upr/pages/
uprmain.aspx.
99 | PRAKTIKUM
43. UN Millennium Goals, http://www.un.org/millenniumgoals.

44. UNESCO (1998) Education for the twenty-first century: issues and
prospects, Paris.
45. UNESCO (2012) Global Education First Initiative, http://www.unesco.
org/new/en/education/global-education-first-initiative-gefi/.
46. UNESCO (2000) Education for All Movement, http://www.unesco.
org/new/en/education/themes/leading-the-international-agenda/
education-for-all.
47. UNICEF, Investing in Early Childhood Education (2012).
48. Unicef Innocenti Research Centre (2008) Report Card 8. The child care
transition, Florence: Unicef.
49. Urban et al. (2011) CORE report Competence Requirements in Early
Childhood Education and Care Public open tender EAC 14/2009 issued by the
European Commission, Directorate-General for Education and Culture Final
Report University of East London, Cass School of Education and University
of Ghent, Department for Social Welfare Studies, London and Ghent.
50. Vandenbroeck, Michel (2007) De-culturalising social inclusion and reculturalising outcomes, from Early Childhood Matters Promoting Social
Inclusion and Respect for Diversity in the Early Years, June 2007, no 108,
Bernard van Leer Foundation.
51. Vandenbroeck, M, Lazarri, A (2012) Accessibility of ECEC for children from
ethnic minorities and low-income families. Background paper for TFIEY,
jan. 2013 (sa referencom na a.o. Unicef-Innocenti 2008, Leseman 2002,
Ghysels & Van Lancker 2011), vidi: http://www.calameo.com/read/0017
74295780e9c56e158?authid=lunFhaVetzQ6.
52. Vandenbroeck, M. (2011) Diversity in early childhood services. In R.
Tremblay, M. Boivin, R. Peters & R. Barr (Eds.), Encyclopedia on Early
Childhood Development online (Vol. 16). Montreal: Centre of Excellence
for Early Childhood Development.
53. Vandenbroeck, M., De Visscher, S., Van Nuffel, K., & Ferla, J. (2008)
Mothers search for infant child care: the dynamic relationship between
availability and desirability in a continental European welfare state. Early
Childhood Research Quarterly, 23 (2), 245, 258.
54. Woodhead, M., Changing perspectives on early childhood: theory, research
and policy, UNESCO, Education for All, 2006 (2007/ED/EFA/MRT/PI/33/
REV).
55. Zylicz, P. O. (2010) Where There Are No Preschools (WTANP): an
educational program fostering selfefficacy in Polish rural areas. In Tuna, A.
& Hayden J. Early Childhood programs as the doorway to social cohesion.
Cambridge Scholars Publishing.
PRILOZI
Prilog 1. Primeri instrumenata korienih

za prikupljanje podataka u okviru projekata
IMPRES i Vrtii bez granica
UPITNIK ZA PREDSTAVNIKE LOKALNE SAMOUPRAVE
1.
Da li vaa optina/grad ima lokalni plan akcije za decu (LPA)

DA
a.
NE
Ako je odgovor DA, na ta ste stavili akcenat u planu?

a. _____________________________________
b. _____________________________________
c. _____________________________________
b.
Da li su u budetu optine predviena finansijska sredstava za njegovu

realizaciju?
2.
Na nivou lokalne samouprave, ta za vas znai ulaganje u programe

namenjene deci ranog uzrasta? Koliko vam je to vano i zato?
3.
Koliki deo budeta namenjenog obrazovanju odvajate za realizaciju

predkolskog vaspitanja i obrazovanja?
4.
Molimo vas da specifikujete kategorije budetskih izdvajanja u okviru

budeta koji odvajate za realizaciju predkolskog vaspitanja i obrazovanja
Vrsta trokova
Plate zaposlenih
Tekue odravanje
Investicije
Struno usavravanje
Subvencije
Posebna podrka deci
po reenju IRK
Podrka deci i porodici
Neto drugo
103 | PRAKTIKUM
Iznos
Procenat
5.
Po vaem miljenju, ta su osnovni problemi vezani za predkolsko

vaspitanje i obrazovanje?
6.
Da li imate plan za razvoj predkolskog vaspitanja i obrazovanja kako

biste izali u susret potrebama roditelja i dece koja nisu uspela da se
upiu u predkolsku ustanovu?
Ako je odgovor DA, ta sadri plan, ta su osnovne smernice?

a. _____________________________________
b. _____________________________________
c. _____________________________________
Ako je odgovor NE, navedite razloge?
a. _____________________________________
b. _____________________________________
c. _____________________________________
7.
Koje grupe dece su po vaem miljenju najosetljivije kada se radi o

ukljuivanju u predkolsko obrazovanje?
a. _____________________________________
b. _____________________________________
c. _____________________________________
8.
ta se, po vaem miljenju, moe uraditi da se u predkolskim ustanovama

broj dece iz tih grupa povea?
a. _____________________________________
b. _____________________________________
c. _____________________________________
9.
Molimo vas da za sva sela u okviru vae optine/grada navedete broj dece
uzrasta 35 godina koja su obuhvaena, odnosno koja nisu obuhvaena
programima predkolskog vaspitanja i obrazovanja:
broj dece uzrasta
35 godina koja su
obuhvaena nekim
oblikom predkolskog
vaspitanja i obrazovanja
Naselje
10.
broj dece uzrasta

35 godina koja nisu
obuhvaena nekim
oblikom predkolskog
vaspitanja i obrazovanja
Da li finansirate programe za decu koja nisu obuhvaena predkolskim

vaspitanjem i obrazovanjem?
DA
NE
Ako je odgovor DA, navedite programe koje finansirate?

a. _____________________________________
b. _____________________________________
c. _____________________________________
Ako je odgovor NE, navedite zato?
11.
Da li u vaoj sredini postoji neko udruenje roditelja sa kojim saraujete?

DA
NE
Ako je odgovor DA, navedite koje je to udruenje (koja su to udruenja) i kako

saraujete sa njim (njima)?
a. _____________________________________
b. _____________________________________
c. _____________________________________
105 | PRAKTIKUM
12.
Da li u vaoj sredini postoje programi namenjeni porodicama/roditeljima

dece predkolskog uzrasta?
Ako je odgovor DA, navedite koji su to programi?

a. _____________________________________
b. _____________________________________
c. _____________________________________
12.
Da li u vaoj lokalnoj samoupravi roditelji uestvuju u kreiranju planova

i donoenju odluka koje se odnose na decu ranog uzrasta?
DA
NE
Ako je odgovor DA, navedite kako uestvuju, na koji nain se ukljuuju?

a. _____________________________________
b. _____________________________________
c. _____________________________________
Ako je odgovor NE, objasnite zato ne uestvuju ?
a. _____________________________________
b. _____________________________________
c. _____________________________________
Upitnik popunio/la: ________________________________

Datum: __________________________________________
Mesto: ___________________________________________
HVALA VAM NA STRPLJENJU I ULOENOM TRUDU!
UPITNIK ZA PREDKOLSKE USTANOVE

Molimo vas da to tanije popunite sledee podatke u tabelama i odgovorite na
postavljena pitanja.
1.
DOSTUPNOST PREDKOLSKE USTANOVE
Opti podaci
1.
Broj objekata
Samo
vrti
Jasle
i vrti
PPP u O
Podrune
vaspitne
grupe
Ukupno
2.
Broj grupa
Do 3 god.
35,5 god. PPP
Meovite Ukupno
(35 god.)
1. Broj dece upisane Do 3 god.

u vrti
34 god.
45 god.
Meovite Ukupno
(35 god.)
2. Broj dece na listi

ekanja
Do 3 god.
34 god.
45 god.
Ukupno
3. Broj dece upisane Do 3 god.

preko normativa
34 god.
45 god.
Meovite Ukupno
(35 god.)
4. Koliko dece ne
plaa vrti
Do 3 god.
34 god.
45 god.
Meovite Ukupno
(35 god.)
5. Koliko dece plaa Do 3 god.

punu cenu
34 god.
45 god.
Meovite Ukupno
(35 god.)
6. Koliko dece nije

obuhvaeno PU
34 god.
45 god.
Ukupno
Podaci o deci
107 | PRAKTIKUM
Do 3 god.
Ukupno
2.
UPISANA/NEUPISANA DECA U VAOJ OPTINI
1.
Procenat dece
upisane u
PU u odnosu
na ukupnu
populaciju dece
tog uzrasta
Do 34 45 god.
3
god.
god.
Ukupno
2.
Procenat dece iz
osetljivih grupa
u odnosu na
upisanu decu
Romska
deca
Deca iz
drugih
manjinskih
grupa
3.
Broj dece iz
Do 34 45 god.
osetljivih grupa
3
god.
koja su na listama god.
ekanja
Ukupno
4.
Broj dece iz
osetljivih grupa
upisane preko
normativa
Meovite
(35 god.)
3.
Deca sa
smetnjama
u razvoju i
invaliditetom
Do 34 45 god.
3
god.
god.
Neto drugo
Ukupno
FAKTORI KOJI UTIU NA OBUHVAT DECE
U tabeli koja sledi opiite najvee probleme u vaoj zajednici kada se radi o
obuhvatu dece predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem:
Generalno
(za svu decu
i njihove porodice)
a. udaljenost
b. kvalitet
c. cena
d. neto drugo
Navedite konkretne primere
Za decu i porodice
iz osetljivih grupa*
Navedite konkretne primere
a. udaljenost
b kvalitet
c. cena
d. neto drugo
4.
ZAPOSLENI U PU
Bro
zaposlenih
i struna
sprema
a. Vaspitaice/
vaspitai
b. Struni
saradnici:
Pedagozi
Psiholozi
Socijalni radnici
c. Pedagoki
asistent
1.
SSS
VSS
VS
Magistra- Doktorat Specijali- Ukupno

tura
stike
studije
Da li ustanova ima dovoljan broj zaposlenih?

Ako je odgovor NE, navedite koji profili nedostaju?
2.
Navedite nazive programa strunog usavravanja koji su organizovani za

vae zaposlene u poslednje dve godine?
3.
Koliko zaposlenih je bilo ukljueno u akreditovane programe strunog

usavravanja u poslednje dve godine?
Vaspitaica/vaspitaa: _____
Strunih saradnica/saradnika: _____
U osetljive grupe se ubrajaju deca iz romskih zajednica/naselja, deca sa smetnjama u razvoju i sa

invaliditetom, deca iz siromanih porodica i devastiranih zajednica (prema zvaninoj kategorizaciji lokalnih
samouprava u Srbiji na osnovu bruto linog dohotka), deca iz seoskih sredina, deca sa drugim vrstama
rizika i problema (kao to su hronine i retke bolesti u porodici), deca bez roditeljskog staranja i deca iz
hraniteljskih porodica.
109 | PRAKTIKUM
5.
VRSTE PROGRAMA ZA DECU UZRASTA OD 3 DO 5,5 GODINA
U odnosu na duinu trajanja
1.
2.
3.
4.
5.
Duina
Celodnevni (912 sati dnevno x 5 dana nedeljno)
Poludnevni (46 sati dnevno x 5 dana nedeljno)
Poludnevni (6 sati dnevno x 3 dana nedeljno)
Petodnevni
Neto drugo
Broj grupa
U odnosu na specifine/posebne/specijalizovane programe

Posebni programi
Duina trajanja
Broj grupa
U odnosu na program koji primenjujete (Model A / Model B)

Broj grupa
Model A
Model B
4.
Da li je vaa ustanova do sada uestvovala u projektima?

Ako je odgovor DA, navedite projekte, vreme implementacije, osnovnu
temu, ciljeve, donatore, partnere:
Projekat/naziv Vreme
Ciljevi
implementacije
Donator
Partneri
6.
SARADNJA SA RODITELJIMA
5.
Kako vaa ustanova sarauje sa roditeljima? Koji su oblici saradnje

najzastupljeniji?
6.
Da li u vaoj sredini postoje udruenja roditelja?

Ako je odgovor DA koja, molimo vas da navedete podatke:
a. _____________________________________
b. _____________________________________
Ako je odgovor NE, ta mislite ta su razlozi njihovog nepostojanja:
c. _____________________________________
d. _____________________________________
7.
Kakav je sastav vaeg Upravnog odbora, da li u njemu ima predstavnika

roditelja iz osetljivih grupa?
DA
NE
Ako je odgovor NE, ta mislite zato ih nema?

8.
Da li u Savetu roditelja ima predstavnika roditelja iz osetljivih grupa?

DA
NE
Ako je odgovor NE, ta mislite zato ih nema?

9.
Da li u vaem mestu postoje programi podrke porodicama/roditeljima?

Navedite koji.
Upitnik popunio/la: ________________________________

Datum: __________________________________________
Mesto: ___________________________________________
111 | PRAKTIKUM
Prilog 2. Instrumenti i obrasci korieni u pripremi i

osmiljavanju diversifikovanih programa
UPITNIK ZA RODITELJE
Dragi roditelji,
Molimo vas da nam, popunjavajui ovaj upitnik, pomognete da programi
i aktivnosti koji e se realizovati u naem i vaem vrtiu budu u skladu sa
oekivanjima, interesovanjima i potrebama vaeg deteta i vas.
Opti podaci o detetu

Uzrast _____
Pol:
deak
devojica
d
Vae dete i vi
1.
ta je to zbog ega ste najvie ponosni na svoje dete/decu?
2.
Gde se vae dete najradije igra?
3.
Koje su omiljene igre i aktivnosti vaeg deteta?
4.
U kojim aktivnostima najradije uivate sa svojim detetom?
Predkolski program po meri vaeg deteta i vas

5.
Koja iskustva, znanja i vetine biste eleli da vae dete stekne tokom
boravka u vrtiu?
6.
Kako biste voleli da bude organizovan rad sa decom? Koje biste aktivnosti
voleli da se deavaju u vrtiu?
7.
Koliko biste vremena dnevno ili nedeljno voleli da vae dete provodi u
vrtiu:
34 sata svakog dana
12 sata jednom nedeljno
23 sata dva puta nedeljno

34 sata tri puta nedeljno
Neto drugo: _______________________________
Molimo vas da obrazloite svoj izbor: _____________________
8.
Na koji nain biste vi eleli da se ukljuite:

Planiranje i osmiljavanje programa i aktivnosti za rad sa decom,
zajedno sa vaspitaima.
Promocija posebnih i specijalizovanih programa, prikupljanje
sredstava za njihovo odvijanje.
Neposredan rad sa decom, volontersko ukljuivanje u aktivnosti sa
decom u okviru kojih je potrebna dodatna pomo odraslih.
Pomo oko popravki, doterivanja prostora u vrtiu ili ureenja
dvorita.
Pomo oko priprema proslave roendana ili nekog drugog slavlja u
vrtiu.
Pomo vezana za informisanje, razmenu vanih podataka i
uspostavljanje kontakta sa drugim roditeljima.
Neto drugo: _______________________________
113 | PRAKTIKUM
PREPORUKE PROJEKTA O MOGUIM PROCEDURAMA ZA UPIS DECE

U ETVOROASOVNE I KRAE PREDKOLSKE PROGRAME
Potovani direktore / potovana direktorka,

Molimo vas da pri upisu dece potujete sledeu proceduru za upis dece u posebne
i specijalizovane programe, koja je u skladu sa osnovnim ciljevima projekta:
poveanje kapaciteta u sistemu predkolskog vaspitanja i obrazovanja za

obuhvat dece uzrasta 35,5 godina koja nisu obuhvaena sistemom,
adaptacija i opremanje prostornih kapaciteta za pruanje podrke

razvoju dece ranog uzrasta,
pilotiranje etvoroasovnih i kraih predkolskih programa namenjenih

deci uzrasta 35,5 godina,
osnaivanje roditelja da uzmu aktivno uee u programima koje

pohaaju njihova deca,
osnaivanje profesionalaca da razvijaju programe koji izlaze u susret

potrebama dece i porodica.
Da biste ispunili navedene ciljeve projekta, preporuuje se da primenite sledeu

proceduru.
Korak 1
U lokalnim sredstvima javnog informisanja treba objaviti oglas sledee sadrine:
Potovani roditelji i sugraani,
Predkolska ustanova u saradnji sa lokalnom samoupravom ______________
organizuje besplatan etvoroasovni (ili krai, navedite koliko traje va program)
predkolski program ________________________ (navedite naziv programa, npr.
Igraonica, Mataonica i sl.) za decu uzrasta 35,5 godina koja nisu upisana ni u jedan
drugi vrti predkolske ustanove, u objektu _________________________, ulica
___________, br. ___. Program je usmeren na pruanje podrke razvoju dece ovog
uzrasta, a osnovni cilj je da se to veem broju dece u naoj optini obezbede uslovi da
se drue, igraju i ue sa svojim vrnjacima.
Zainteresovani roditelji mogu da podnesu zahtev za upis dece u prostorijama vrtia
___________________ (navesti adresu i kontakt osobu), svakog radnog dana
od ___ do___ asova.
Korak 2
Tekst iste sadrine treba postaviti i na mestima za koja se pretpostavlja da e
biti dostupna roditeljima dece ovog uzrasta (u domovima zdravlja, na panoima
za informisanje roditelja u vrtiima, u parkovima, u poti i sl.). Na tim mestima
roditeljima treba da budu dostupni i zahtevi za upis koje treba da popune
prilikom prijavljivanja.
Korak 3
Istovremeno anketirajte roditelje dece koja su na listi ekanja za prijem u
predkolsku ustanovu o njihovim potrebama u odnosu na trajanje programa.
Ukoliko organizujete besplatan etvoroasovni ili krai program, ponudite
roditeljima i tu mogunost.
Korak 4
Komisija za prijem dece mora objaviti rezultate konkursa na isti nain na koji je
objavljen i konkurs u lokalnim medijima i sredstvima informisanja. Eventualne
albe na rezultate konkursa komisija e reavati u skladu sa Zakonom i pravnim
aktima ustanove.
Napomene:
Navedeni koraci ne moraju da se odvijaju sukcesivno, ve se mogu

realizovati i paralelno. Bitno je samo da se ne zaboravi nita od navedenog.
Ukoliko se prijavi vie od dvadeset petoro dece, sa predstavnicima

lokalne samouprave pregovarajte o otvaranju jo jedne grupe.
U procesu informisanja zajednice treba angaovati pedagoke asistente,

zdravstvene medijatorke ili predstavnike lokalnih udruenja graana
koja se bave obrazovanjem i vaspitanjem ili podrkom roditeljima, kao
i udruenja roditelja, kako bi se obezbedilo da informacija stigne do
roditelja i dece iz osetljivih grupa.
VANO: Iako su u fokusu deca iz osetljivih grupa, nikako ne treba dozvoliti

da u formiranim grupama budu samo deca iz jedne ili vie osetljivih grupa.
Grupe se moraju paljivo formirati tako da u njima budu ravnomerno
zastupljena deca razliitog etnikog i nacionalnog porekla, imovinskog stanja,
sposobnosti, pola i sl.
115 | PRAKTIKUM
KRITERIJUMI ZA PRIJEM DECE U ETVOROASOVNE

I KRAE PREDKOLSKE PROGRAME
Pri upisu u etvoroasovne (i krae) programe prednost imaju:
deca uzrasta 35,5 godina koja ne pohaaju programe predkolskog

vaspitanja i obrazovanja, ni u okviru predkolske ustanove ni u okviru
privatne predkolske ustanove, bez obzira na poreklo i materijalno
stanje;
deca iji su roditelji motivisani da uestvuju u realizaciji programa i koji

su spremni da decu dovode redovno;
deca iz osetljivih grupa, a sve u skladu sa Pravilnikom o bliim uslovima

za utvrivanje prioriteta za upis dece predkolskog uzrasta;
deca iji roditelji nisu u mogunosti da plaaju predkolsko vaspitanje i

obrazovanje.
NAPOMENA: Ovi kriterijumi ne iskljuuju mogunost da deca koja su trenutno

upisana u redovne, celodnevne programe preu u krae programe ukoliko im to
odgovara. Na taj nain obezbedie se vie mesta u celodnevnim programima za
decu kojoj je to stvarno potrebno, a u okviru grupa u kojima se sprovode posebni
i specijalni programi obezbedie se meovite grupe po svim kriterijumima, tj.
predupredie se segregacija.
Pri formiranju grupa neophodno je voditi rauna o sledeem:
da struktura formirane vaspitne grupe odslikava strukturu stanovnitva

u lokalnoj zajednici (proporcionalna zastupljenost veinske populacije i
manjinskih populacija);
da vaspitna grupa bude meovita po svim kriterijumima, kako ne bi

dolo do segregacije;
da u priblino podjednakom procentu budu zastupljena deca iz porodica

u kojima su oba roditelja zaposlena, u kojima je zaposlen jedan roditelj i
u kojima su oba roditelja nezaposlena;
da bude priblino isti broj deaka i devojica.
NAPOMENA: Obratite panju na to gde funkcionie vrti / vaspitna grupa

u kojoj se realizuje posebni i specijalizovani program. Ukoliko je to sredina u
kojoj nema drugih organizacionih oblika rada sa decom, a zainteresovane dece
ima vie od broja mesta u vaspitnoj grupi, tada upis treba planirati zajedno sa
roditeljima i predstavnicima konkretne lokalne zajednice, uz mnogo panje i
senzibiliteta kako bi se proporcionalno ukljuile sve grupacije dece i porodica,
kako bi program bio dostupan onoj deci i porodicama kojima je najpotrebniji i
kako bi se isplanirali novi programi, dogaaji i manifestacije kojima se mogu
obuhvatiti sva deca iz zajednice. Ukoliko vaspitna grupa funkcionie u sredini u
kojoj postoje i drugi organizacioni oblici i programi rada sa decom, neophodno
je paljivo planiranje upisne politike na nivou cele ustanove. Prvo se proverava
da li ima dece iz celodnevnog programa koja bi prela u posebni i specijalizovani
program, a potom se definie mogui raspored dece, koji e biti ponuen
roditeljima na razmatranje i usvajanje.
117 | PRAKTIKUM
Prilog 3. Plan vaspitno-obrazovnog rada

MESTO
lanovi tima
Vrsta/tip programa
Naziv programa
1. TEORIJSKA OSNOVA
PROGRAMA
PRETPOSTAVKE
o prirodi deteta, razvoja
i uenja
o prirodi vaspitanja i
obrazovanja
2. KONCEPCIJA
naela programa
poloaja deteta
uloge vaspitaa
(drugog osoblja, roditelja)
3. CILJNA GRUPA
4. NAMENA PROGRAMA
I CILJEVI
opti cilj
specifini ciljevi
5. PROSTOR
organizacija prostora na
nain koji deci omoguava da
budu sigurna i da se oseaju
dobrodolom i prihvaenom
materijali i oprema potrebni
za rad
6. VREME TRAJANJA
PROGRAMA I DINAMIKA
REALIZACIJE
7. GRUPISANJE DECE (uzrast,

meovite grupe, potrebe
za posebnom podrkom,
interesovanja itd.)
10. PLANIRANJE (sadraja
i strategija/stilova uenja i
poduavanja)
11. PRAENJE
NAPREDOVANJA DECE
(portfolio, individualizovano
praenje napretka u razvoju i
uenju)
12. PRAENJE I EVALUACIJA
VASPITNO-OBRAZOVNE
PRAKSE
(liste za proveru, upitnici za
roditelje i zaposlene)
13. SARADNJA SA
PORODICOM I LOKALNOM
ZAJEDNICOM
14. PROFESIONALNI RAZVOJ
ZAPOSLENIH
(podrka ustanove, tima,
profesionalni portfolio)
15. DOKUMENTOVANJE
PROCESA KREIRANJA I
OSTVARIVANJA PROGRAMA
(video i audio zapisi, promocije,
veb prezentacije, evaluaciona
istraivanja)
119 | PRAKTIKUM
Vaspitai i struni saradnici koji su svojim prilozima kvalitetnu

praksu diversifikovanih programa pribliili itaocima:
Dejana
Cvetkovi
PU Nae dete
Vranje
Svetlana
Radosavljevi
PU Nae dete
Vranje
Vesna
Nui
PU Nae dete
Vranje
Stania
abarkapa
PU Bambi
Loznica
Koviljka
Radi
PU Bambi
Loznica
Duica
Miliji
PU ulii
Zajear
Anica
Pavlovi
PU Lane
Aleksinac
Valentina
Petrovi
PU Lane
Aleksinac
Samra
Izberovi
PU Maslaak
Sjenica
Danica
Sikimi
PU Naa radost
Smederevo
Marina
Stanojevi
PU Naa radost
Smederevo
Mirjana
osi
PU Naa radost
Smederevo
Vesna
Stanaev
PU Dobra vila
Novi Sad
Vesna
Radoevi
PU Ljuba
Beoin
Stankovi
Slaana
Mirkovi
PU Ljuba
Beoin
Stankovi
Jolanda
Ili
PU Vukica
Leskovac
Mitrovi
Ana
Mitrovi
PU Vukica
Leskovac
Mitrovi
Marina
Arizanovi
PU Vukica
Leskovac
Mitrovi
Sneana
Nikoli
PU Crvenkapa
Mali Zvornik
Dragica
Gruji
PU Crvenkapa
Mali Zvornik
Tatjana
Koli
PU Duga
Aranelovac
Aleksandra
Todorovi
PU Duga
Aranelovac
Mirjana
Coli
PU Prva radost
Gadin Han
Jelena
orevi
PU Prva radost
Gadin Han
Biljana
Milojkovi
PU Prva radost
Gadin Han
Dragana
Stani
PU Prva radost
Gadin Han
Slaana
Boi
PU Galeb
Petrovac na Mlavi
Tatjana
Mirkovi
PU Galeb
Petrovac na Mlavi
Milena
Markovi
PU Leptirii
Raanj
Maja
Slavica
Jovanovi
Gnjatovi
Jasna
Risti
Slavica
Milanovi
Gordana
Ljubica
Zorica
Olivera
Jasmina
Jovovi
Ivi
Dinovi
Pavlovi
Vuleti
121 | PRAKTIKUM
PU Leptirii
PU Ljubica
Vrebalov
PU Ljubica
Vrebalov
PU Ljubica
Vrebalov
PU Poletarac
PU Poletarac
PU Nae dete
PU Nae dete
PU Nae dete
Raanj
Poarevac
Poarevac
Poarevac
Ruma
Ruma
abac
abac
abac

Praktikum Diversifikovani

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Praktikum Diversifikovani

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI

Ova publikacija nastala je uz finansijsku pomo UNICEF-a i kompanije IKEA,

PRAVNI OKVIR ZA REALIZACIJU DIVERSIFIKOVANIH PROGRAMA

{ P5 } Praenje, promiljanje, vrednovanje

Inspirativni primeri prakse iz zemalja EU

PRIKAZ RAZLIITIH PROGRAMA IZ PRAKSE PU .

Prilog 1. Primeri instrumenata korienih za prikupljanje podataka

Prilog 2. Instrumenti i obrasci korieni u pripremi i osmiljavanju

Prilog 3. Plan vaspitno-obrazovnog rada .

DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

Ovaj praktikum sadri sabrana iskustva eksperata i praktiara steena tokom

Zakonska regulativa, ustanovljena neposredno pre poetka realizacije projekata1

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju.

6 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

Mada su faze oznaene brojevima, to ne znai da je ovaj redosled nuan i

DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

PRAVNI OKVIR ZA REALIZACIJU

8 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

regulativu koji u velikoj meri odreuju namenu, strukturu, trajanje te nain

Pravilnik u primeni nailazi na razliite prepreke (npr. razlike u spremnosti i

PU Prva radost, Gadin Han

10 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

Praenje i procena stanja u

Kako se podaci prikupljaju i upotrebljavaju u ovom trenutku?

zbog potreba finansiranja. Nedostatak koordinacije izmeu relevantnih

Situacija u predkolskom vaspitanju

stanju dece u Srbiji i ostvarenosti prava dece u domenu obrazovanja,

Ovi podaci o obuhvatu dece sistemom PVO jasno ukazuju na to da je

14 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

do ovih grupa dece i porodica niti su proaktivne u nameri da ih motiviu da se

U tom smislu i Strategija

ljudskim kapacitetima raspolae sistem i ta je potrebno da bi se vie

{ VI korak }: analiza obuhvata dece na odreenom lokalitetu nakon

iz romske populacije uzrasta 35,5 godina nije bilo obuhvaeno

PU Nae dete, abac

18 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

Proces smo zapoeli tako to smo informisali sve zaposlene u

20 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

stavova prema inkluziji dece iz osetljivih grupa. Uz podrku mentora, roditelji i

22 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

Primer 1: Roditelji sve razumeju, deklarativno prihvataju, ali i dalje

Razvijanje profesionalnih kompetencija zaposlenih kroz obuke i razmene sa

odvija po planu i u kojoj meri postiemo eljeni kvalitet. Deji iskazi

bili atraktivni i autentini.

Podrka mentora bila nam

24 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

za kontinuirano i sistematsko praenje interesovanja, razvoja i

Poseban segment u PSP predstavlja prihvatanje inkluzije kao vrednosti i

26 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

PU Dragica Lalovi, Bela Palanka

Povezivanje praktiara, roditelja, vaspitaa, predstavnika lokalne samouprave,

za pruanje podrke i drugih strunjaka u zajednice uenja (umreavanje)

28 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

PU Prva radost (Gadin Han), PU

PU Vukica Mitrovi, Leskovac

Bilo je dilema oko strukture akcionog plana: Kako i od ega poeti?

30 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

Dobili smo informacije o potrebama roditelja i dece uzrasta 35,5

32 | DIVERSIFIKOVANI PROGRAMI PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA DECU RANOG UZRASTA

U naim uslovima odomaena je predrasuda da su roditelji nezainteresovani

Iz dnevnika Vrtia bez granica

oekuje se da ovo razumevanje i ova saznanja unesu u procese kreiranja lokalnih

roditelji/staraoci su najbolji zastupnici svog deteta i treba im pruiti