Univerzitet u Beogradu

Fakultet organizacionih nauka

MOBILNE FINANSIJSKE APLIKACIJE

Seminarski rad iz Elektronskog poslovanja

Profesor: prof. dr Boidar Radenkovi

Mentor: Nataa Miloradovi
Student: Darko Stojkovi 433/04

Beograd, 2007

SADRAJ

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

UVOD................................................................................................................................3
ELEKTRONSKE TRANSAKCIJE...............................................................................3
m-Commerce ...................................................................................................................5
m-Banking........................................................................................................................9
PRIMER 1 >>Aplikacija: SMS Portal<<....................................................................13
PRIMER 2 >>Aplikacija: NOMAD<<........................................................................16
PRIMER 3 >>m-Parking i SMS4Parking<<...............................................................20
Zakljuak........................................................................................................................23
KORIENA I REFERENTNA LITERATURA....................................................... 24

1. UVOD
Tema ovog seminarskog rada su mobilne finasijske aplikacije. U uvodnom delu e biti
opisan nastanak koncepta mobilnog poslovanja, definicija mobilnog poslovanja kao i
okruenje i uslovi u kojima se ono obavlja. U nastavku rada e biti predstavljeni
primeri nekih konkretnih mobilnih finansijskih aplikacija, kako iz strane tako i domae
prakse.
Pre koncepta mobilnog poslovanja i mobilne trgovine trebali bi neto rei o nekim
malo starijim konceptima: elektronskom poslovanju, elektronskom bankarstvu i
elektronskim transakcijama. Najpre e biti predstavljene elektronske transakcije jer
su one vrlo bitna karika, kao i njihova istorijska evolucija, primena i znaaj.

2. ELEKTRONSKE TRANSAKCIJE
Nasuprot optem uverenju, elektronske transakcije nisu nikakva novost. Prvi
elektronski transfer novca izvren je jo davne 1860. godine. Transfer je izvrila firma
Western Union iz SAD-a, uz pomo telegrafa. Kasnije je telegrafski transfer novca
postao uobiajen. Jedan od najveih platnih i obraunskih sistema dananjice,
ameriki Fedvajer (Fedwire), zapoeo je sa radom 1918. godine, kao servis za
telegrafski transfer novca pri Sistemu federalnih rezervi SAD-a.
Elektronske transakcije mogu se podeliti na analogne i digitalne. Transfer novca
putem telegrafa je elektronska transakcija, ali elektronska transakcija analognog tipa.
Digitalne elektronske transakcije vezane su, meutim, za pojavu elektronskih
digitalnih raunara. Primena savremenih elektronskih digitalnih raunara u oblasti
bankarstva omoguila je pojavu elektronskih transakcija digitalnog tipa. Razvoj
elektronskog bankarstva u dananjem smislu rei zapoeo je krajem ezdesetih i
poetkom sedamdesetih godina dvadesetog veka.
Sredinom ezdesetih godina dvadesetog veka u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim
Dravama broj transakcija u bankarstvu narastao je do nesluenih razmera. Primena
tradicionalnih metoda obrade transakcija, jednostavno, vie nije bila mogua, a
problem je narastao do te mere da je pretio ugroavanjem stabilnosti itavog
finansijskog sistema. Vlade Velike Britanije i Sjedinjenih Drava su, krajem
ezdesetih godina, preduzele mere za automatizaciju sitnijih transakcija u
bankarstvu, pogotovo onih koje su repetitivnog karaktera. Na bazi ideje, do koje su
vodee britanske banke dole nekoliko godina ranije, u Sjedinjenim Dravama je
1968. godine formirana radna grupa za unapreenje razmene bez papira" (SCOPE
Special Committee on Paperless Entries), koja je funkcionisala pri Banci
federalnih rezervi u San Francisku. elja je bila da se stvori jeftin, pouzdan
elektronski platni sistem, kao alternativa ekovima. Plan je bio jednostavan:
pretvaranje periodinih sitnih plaanja ekovima (kao to su zarade i premije
osiguranja) u posebno oblikovanu platnu evidenciju koja e moi da se ita" uz
pomo raunara. Rezultat ovih napora bila je prva automatska klirinka banka (ACH
Automated Clearing House), koja je poela sa radom 1972. godine.
Prema podacima UNCTADa, trokovi papira i ostalih sloenih formalnosti u vezi s
tokovima trgovine izvan granica zemalja dostiu i do 10 procenata od konane
vrednosti proizvoda. Jedna tipina trgovinska transakcija moe obuhvatiti nekoliko
3

razliitih strana i razliitih dokumenata, a svi oni moraju da se provere, prenesu,

ponovo unesu u razliite informacione sisteme, obrade i uskladite. Prema
procenama UNCTADa, nepotrebni transakcioni trokovi iznose preko 400 milijardi
dolara godinje, a oni se mogu smanjiti za 25 i vie procenata putem skraivanja
procedura i razvoja trgovine bez papira". U centru ovakvih promena nalazie se
automatizacija obrauna plaanja na malo.
to se tie elektronskog novca, koji je takoe bitan inilac, ideja je sasvim
jednostavna: umesto da smetamo vrednost na papir, moemo da je upakujemo" u
jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i (to je jo znaajnije) mnogo inteligentniji"
od papirnog novca.
Sedamdesetih godina prolog veka banke su poele da postavljaju svoje mree
bankomata. Meutim, shvatili su da je neracionalno da svaka banka za sebe razvija
raunarsku mreu. U tom trenutku dolazi do standardizacije i povezivanja
raznorodnih bankarskih mrea na jednom projektu, a to je mrea bankomata. To je
omoguilo da bez obzira na koji bankomat korisnik doe moe biti usluen a banke
naknadno u pozadini rasiavaju raune. Ovaj nivo automatizacije pokazao se kao
veoma uspean ali su investicije u infrastrukturu bankomata i dalje bile velike.

Slika 1. Bankomat
Poetkom osamdesetih godina prolog veka pojavljuju se prvi telefonski servisi.
Masovno se primenjuju ali im je osnovni nedostatak sigurnost. Javne mree kojima
se komunicira podlone su prislukivanju. Ovakav nain poslovanja banaka sa
svojim klijentima zadrao se do danas samo u izmenjenim uslovima.
Pojava PC raunara omoguila je da se deo bankarskih poslova dislocira u kuu
korisnika ili na njegovo radno mesto. PC raunar sa dodatnim softverom i
telefonskom mreom za komunikaciju, omoguava po prvi put bankama da deo
poslova direktno stave na raspolaganje korisnicima. Prednosti ovakvog naina rada
4

su se odmah pokazale. Prvo investicije u opremu i softver prelaze na korisnika. Zatim

za ovakav nain poslovanja nije potreban alter niti alterski radnik i nije potrebna
ekspozitura. Sve to je potrebno je dobro osmiljen softver i pouzdani sistemi zatite.
Ipak ovakav nain rada imao je svojih ogranienja. Korisnik je imao softver na svom
raunaru, na poslu ili kod kue i uvek je bio lokacijski zavistan odakle e posao da
obavi.Internet se tu pokazao kao neprevazien medijum. Korisnik moe da obavi bilo
kakvu bankarsku transakciju od kue, sa posla ili iz bilo kog internet kafea.
Pojava mobilnih telefona otvorila je nove perspektive. Finansijske institucije sada
imaju mogunost da ponude bankarske, brokerske i usluge osiguranja preko
mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdera. Proirenje
bankarskih i brokerskih institucija na kanale mobilnih finansijskih servisa izvreno je
agresivno. Veina Evropskih finansijskih institucija ponudila je komplentno mobilno
poslovanje svojim korisnicima. 1999. godine oko 90% banaka u Evropi ve je u svojoj
ponudi imalo neku od formi mobilnog bankarstva. Jedan od pionira u nuenju
finansijskih usluga na polju mobilne tehnologije MeritaNorthBanken. Ona je ve
1992. godine nudila neku od formi mobilnog bankarstva. Vodei na ovom polju u
SAD su brokerske firme kao to su DLJ Direct, Fidelity, E-Trade, MSDW Online i
Ameritrade. One nude mogunost za trgovinu akcijama putem mobilne mree.

3. m-Commerce
Po definiciji, m-Commerce (eng. mobile commerce) predstavlja svaku transakciju
novane vrednosti koja je realizovana preko mobilne telekomunikacione mree. U
skladu sa ovom definicijom, m-Commerce predstavlja podskup svih e-Commerce
transakcija, kako u B2C (business-to-customer), tako i u B2B (business-to-business)
segmentu.
Ideja prema kojoj je m-Commerce nastao je veoma jednostavna i oekivana:
irenjem i usavravanjem mobilnih telekomunikacionih mrea druge generacije,
mobilni telefon postao je masovno dostupan ureaj preko kojeg se najlake i najbre
moe pristupiti Internetu, uz pomo njegovog internog modema i WAP protokola,
ugraenog u praktino sve GSM aparate napravljene od 2000. godine naovamo.
Upotreba mobilnog ureaja za elektronsku trgovinu ukida ogranienja nametnuta
klijentu koja su se sastojala od njegove obaveze da mrei pristupa sa desktop
raunara kod kue ili na poslu, konektujui se korienjem nekog od tradicionalnih
tipova pristupa Internetu.

Slika 2. Mobilni telefon

Bitna tehnika karakteristika od znaaja za razlikovanje m- od e-Commerce-a jeste

mogunost korisnika da Internetu pristupa s bilo koje lokacije koja je u dometu
standardne mobilne telekomunikacione mree GSM, GPRS ili 3G generacije.
Protokol pristupa Internetu preko mobilnog ureaja druge (GSM) generacije je WAP
(Wireless Application Protocol), dok se GPRS i 3G pristup obavljaju paketskom
komutacijom podataka, ime se mree druge i po i tree generacije maksimalno
pribliavaju klasinom Internetu.
Za mnoge ljude irom sveta mobilni telefoni predstavljaju prvu taku pristupa
Internetu, samim tim i e-Commerce sistemima. Danas, veina istraivanja mCommerce sistemima predvia uspenu budunost, sa perspektivom da ovaj model
elektronske trgovine postane i dominantan na pojedinim nacionalnim i regionalnim
tritima.
M-Commerce aplikacije omoguavaju primenu beinih mobilnih ureaja za kupovinu
razliitih roba i usluga, pozorinih i prevoznih karata, knjiga, realizaciju bankovnih
transakcija, pristup plaenim sadrajima i informacijama (reportoar bioskopa, red
vonje, vremenska prognoza, kursna lista, izvetaji sa berzi...). Sve ove opcije su
prisutne i u e-Commerce aplikacijama i sistemima. Prednosti m-Commerce sistema u
odnosi na klasine e-Commerce sisteme su viestruke, ali one ne mogu biti u
potpunosti iskoriene dok se ne otkloni niz nedostataka i nesavrenosti ovakvih
sistema. Kao najvaniji nedostaci m-Commerce aplikacija izdvajaju se pitanje
autentikacije, sigurnosti i privatnosti.

Dinamika razvoja
Predvianja u vezi s razvojem i implementacijom novih m-Commerce modela bila su
veoma optimistika na prelazu iz starog u novi vek. Njegovu dinamiku donekle je
usporila recesija, a potom i otvorena kriza razvijenih trinih privreda, ali je eCommerce (i m-Commerce kao njegov deo) ostao relativno vitalan segment
ekonomije, sa stalnim rastom. Mobilni operateri su veoma dobro odgovorili na
marketinke izazove, to je otvorilo prostor da njihovu bazinu infrastrukturu ponu
da ekonomski isplativo koriste razliiti dobavljai usluga i ponuai uopte. irenje
mobilnih mrea i dovoljno obimno omasovljenje savremenih ureaja za pristup tim
mreama oznaio je momenat kada je tehniko-tehnoloka strana mobilne trgovine
prestala da bude primarno pitanje, ustupivi to mesto dobroj poslovnoj ideji, olienoj
u primamljivoj ponudi robe ili usluga i pogodnim uslovima za realizaciju kupoprodaje.
Razliite m-Commerce aplikacije omoguavaju upotrebu beinih mobilnih ureaja
za plaanje praktino bilo koje robe ili usluge: mesta za parking, pozorine karte,
realizaciju bankovne transakcije, pristup plaenim sadrajima i informacijama
(reportoar bioskopa, red vonje, vremenska prognoza, kursna lista, izvetaji s
berze...). Dok su sve ove mogunosti dostupne i putem klasinih e-Commerce
modela, postoje i odreene razlike koje se odnose na pitanja autentikacije, sigurnosti
i privatnosti podataka, odnosno klijenata.
Segmentacija m-Commerce servisa moe se izvriti spram vremena nastanka,
kriterijuma tehnologije i kroz prizmu krajnjeg korisnika. Prvu generaciju ine osnovni
servisi, zasnovani na glasovnoj komunikaciji, koja je bila osnovna karakteristika GSM
sistema do 1999. godine. Drugu grupu predstavljaju informacioni servisi, kao to su
e-mail, vremenska prognoza, turistike informacije i druge. Treu generaciju servisa
ine transakcioni servisi turistike rezervacije, bankarske transakcije, online
6

aukcije, dok u etvrtu generaciju spadaju savremene mobilne mree druge i po i

tree generacije (GPRS, 3G), gde je akcenat ponude na multimedijalnim sadrajima,
video konferencijama i online igrama.
Iz korisnikog ugla, sve m-Commerce servise moemo podeliti na:

Bankarske usluge,
Berzanske usluge,
Online kupovinu (oping), i
Servise sadraja (novosti, vremenska prognoza, horoskop).

Moe se rei da su m-Commerce servisi u osnovi short-time servisi, i to iz vie

razloga.

Prvo, mobilni telefoni i ureaji za mobilnu komunikaciju imaju vie tehnolokih

ogranienja u odnosu na osnovno sredstvo e-Commerce servisa, personalni
raunar (ogranienja u manipulaciji, autorizacija, sigurnost i privatnost).
Drugo, mobilni telefoni su uvek kod svojih vlasnika, bez obzira gde se oni
nalaze. Zbog toga se nameu kao najbolji izbor u sluaju potrebe trenutne
akcije, koja je uslovljena dinamikom i promenama u dnevnom rasporedu i
aktivnostima vlasnika telefona. Sve, uslovno reeno, ozbiljnije online kupovine
e se i dalje ostvarivati uz komfor personalnog raunara, na poslu ili kui.
Tree, brojni online finansijski servisi su po svojoj prirodi, znatno blii mCommerce tehnologijama.

m-Commerce u poslovnim sistemima

Razliiti poslovni procesi mogu biti unapreeni i realizovani integracijom mobilnih
tehnologija. Uvoenjem mobilnih ureaja kao izbora interfejsa, omoguen je laki
online pristup informacijama i operacijama unosa podataka, poveana je dostupnost
zaposlenih u skoro svakom trenutku, u sluajevima donoenja odluka i slino.
Poslovni procesi postaju dinaminiji i praktino, real-time.
Danas, postoji vie oblasti e-Business-a, gde beine tehnologije imaju znaajan
uticaj i stvaraju novu vrednost:

Integracija lanca snabdevanja,

Telemetrija,
Upravljanje transportnom flotom,
Upravljanje odnosima sa korisnicima,
Automatizacija prodaje,
WASP (Wireless Application Service Provider) i druge.

Od posebnog znaaja je uvoenje mobilnih telekomunikacija u zadatke i procese

upravljanja odnosima sa korisnicima. Mnogi proizvoai e-Business softverskih
reenja razvijaju mobile CRM module. Danas, praktina reenja su ve ponudili
najznaajnije softverske kompanije u ovoj oblasti (SAP, Siebel, Oracle, Baan, Onyx,
Remedy).

SMS trgovina
Bitan trenutak u evoluciji m-Commerce reenja desio se paralelno s neverovatno
snanom ekspanzijom servisa kratkih poruka (SMS). Na poecima eksploatacije
GSM sistema, kratke poruke bile su slabo korien metod komunikacije. Poslovni
korisnici, koji su (usled visoke cene) bili prvi korisnici mobilnih telefona, na njih su
gledali kao na fiksne telefone koji se mogu nositi i koji slue iskljuivo za razgovor
glasom. Tek poveanjem broja korisnika, padom cena pristupa mrei i pojavom prepaid modela plaanja mobilnih usluga namenjenog osobama srazmerno slabije
platene moi, SMS je postao popularan servis, jer je nudio jednostavnu i jeftinu
supstituciju glasovne komunikacije kratkim kucanim porukama. SMS su najpre
prihvatili mladi, kojima je kucanje SMS poruka postao osoben zatitni znak. Njegova
vrtoglava ekspanzija u doba sunovrata ostatka IT trita navela je preduzimljive
dobavljae usluga (mahom tzv. kontent provajdere) da munjevito reaguju, iznalazivi
nove moduse primene poruka kao indirektnog sredstva plaanja. Danas se SMS-om
moe platiti sve i svata od igle do lokomotive, od seksi logoa na displeju mobilnog
telefona, do sloene analize stanja.

MMS poruke
Inovativni naini korienja SMS servisa izvrili su snaan pritisak na najmanje tri
strane: na proizvoae ureaja da bre osmiljavaju, unapreuju i po povoljnim
cenama plasiraju nove modele, prilagoene slanju i primanju multimedijalnih (MMS)
poruka; na operatere da investiraju u kupovinu licenci i instaliraju GPRS i 3G mree i,
najzad, na kompanije da to pre razviju koncepte novih usluga i ponude ih
korisnicima koji su se ve privikli na manir este upotrebe porukica u raznorazne
svrhe, od kojih se mnoge nisu mogle ni pojmiti kada su prvi put bile uvedene u
upotrebu.
GPRS i 3G zasnovani su na paketskoj komutaciji podataka, to je princip identian
Internetu. To znai da je ovek s prikljukom na njih uvek na mrei (Internetu).
Korienje Interneta nezamislivo je bez multimedijalnih podataka (muzike, animacija,
slika, fajlova druge vrste) i njihove razmene meu korisnicima. Mogunost njihovog
slanja i primanja automatski oznaavaju opciju komercijalnim organizacijama da
obogate svoju ponudu, prodajui preko (mobilne) mree muziku, fotografije, video
sekvence, filmove, TV programe... U takvom sluaju, korisnik bira sadraj koji ga
interesuje, preuzima ga s mree uz pomo svog mobilnog ureaja i plaa ga tako to
mu se iznos odbija (pre-paid), odnosno dodaje na raun (post-paid).

4. m-Banking
Konvergencija mobilnih komunikacija i Interneta
finansijske servise. Finansijske institucije sada
bankarske, brokerske, usluge osiguranja preko
digitalnih asistenata (PDA) ili pejdera. Pri tom
klijenata kao i produktivnost svojih zaposlenih.

otvara nove kanale za razliite

imaju mogunost da ponude
mobilnih telefona, personalnih
one poveavaju lojalnost svojih

Kada se donese konana odluka o prelasku na mobilno poslovanje, veliki izazov

predstavlja definisanje uspene strategije za rad u mobilnom okruenju. Uspeno
poslovanje u mobilnom svetu zahteva od kompanija upravo da razumeju razlike
izmeu mobilnog Interneta i Interneta i da prihvate izazove koje pred njih stavljaju
mobilne tehnologije. Tek tada se moe govoriti o uspehu u svetu mobilnog
poslovanja.

MOBILNI FINANSIJSKI SERVISI

Broj finansijskih servisa u velikoj meri zavisi od raspoloive mobilne platforme na
kojoj e se izvravati. Danas imamo razliite vrste finansijskih servisa i moemo ih
podeliti na:

bankarske,
brokerske,
servise investicionog bankarstva
i druge finansijske servise

Bankarski servisi
Skoro sve vee banke su uvele ili planiraju da lansiraju servise mobilnog bankarstva.
Dok je veina starijih aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni
protokol, veina dananjih aplikacija bazirana je na WAP standardu (Wireless
Aplications Protocol). WAP omoguava mobilnim ureajima da komuniciraju preko
Interneta jednostavnim unoenjem adrese kojoj ele da pristupe. Raniji servisi bili su
tipino informaciono-bazirani, korisnici su mogli da putem svog mobilnog ureaja
proveravaju stanje na raunu, proveravaju stanje svoje kreditne kartice ili da dobiju
neke osnovne finansijske informacije. U novijem vremenu banke su poele da
objedinjuju mogunosti transakcija u svojim servisima. Od ovih servisa najee se
koriste plaanje rauna, prenos sredstava ili aplikacije kreditiranja.

Brokeri
Brokerske kue su hitno neke od svojih servisa prebacile na mobilni Internet.
Nezavisnost od vremena i lokacije pristupa mobilnih brokerskih servisa su veoma
atraktivni za one korisnike koji esto trguju. Kao dopunu, mobilni brokerski servisi
nude svojim korisnicima da hitro reaguju na promene u uslovima trita. Inicijalno
brokerske kue nisu u mogunosti da ponude sigurne aplikacije, oni su se zato
fokusirali na informaciono-bazirane aplikacije kao to su praenje vesti, pregled
vrednosti akcija u realnom vremenu i proveru rauna.

Investiciono Bankarstvo
Investicione banke su uvidele potencijal koji donosi m-commerc kako za poveanje
produktivnosti njihovih zaposlenih tako i za dodavanje novih servisa za institucije i
privatne klijente. Sa strane prodaje i trgovine, investicione banke nude svojim
klijentima Just in case mobilne aplikacije koje e u svako doba biti povezane sa
tritem. Vane vesti, promene cena, razliite analize mogu biti isporuene
korisnicima odmah po njihovom nastajanju bez obzira na kojoj se oni lokaciji nalazili.
Sa strane akcionarskog investiranja i iz oblasti konsaltinga, aplikacije mobilnog
poslovanja obezbeuju komplentnu finansijsku pomo. Iz oblasti konsaltinga one
omoguuju alate za podrku u odluivanju pomou kojih donosioci odluka mogu da
dele svoje miljenje sa klijentima.

Drugi finansijski servisi

Dok su banke i brokerske kue bile prve koje su svoje servise ponudile u beinom
svetu, druge finansijske ustanove, kao to su osiguravajue kompanije, zajmodavci i
hipotekarske ustanove, savetodavne institucije, kao i kreditne ustanove bi trebalo da
u to skorije vreme razviju aplikacije mobilnog poslovanja. Na primer putnik na
aerodromu moe da primi poruku koja ga obavetava o paketima osiguranja koje
moe da dobije. Expert za pozajmice moe takoe preko mobinog ureaja da prikae
razliite opcije pozajmica svojim klijentima.

MOBILNO PLAANJE
Servisi mobilnih plaanja su jo uvek u fazi razvoja. Za sada jo uvek nema najboljeg
reenja koje bi zadovoljilo kritinu masu korisnika i koje bi se nametnulo kao
standard na tritu. Razvoj mobilnog plaanja e se nastaviti sve dok se ne
iskristalie jedno ili dva reenja koja e se nametnuti kao standard na tritu. Za sada
imamo nekoliko obeavajuih eksperimenta u ovoj oblasti.

Kartiarstvo
Prvi pokuaji mobilnog plaanja obuhvatali su standardne bankarske kreditne i
debitne kartice u integraciji sa mobilnim telefonom. Postupak plaanja bio je sledei.
Korisnici su pomou telefona ili Interneta naruivali proizvode, preko svog mobilnog
telefona primali su SMS poruku o uspenoj narudbini a zatim su kompletirali
transakciju tako to su ubacivali karticu u ita i unosili ifru. Ovakva vrsta plaanja
nas dovodi do uverenja da su ovi ureaji korisniji od obinih mobilnih telefona.
Meutim kompanije bi morale da ponude integrisano reenje mobilnih ureaja i
itaa kartica. Prednost je naravno stepen sigurnosti koji je u ovom sluaju izuzetno
visok i vezan za itaa kartica.

Reenja koja ne koriste kartice

Kompanije takoe nude usluge mobilnog plaanja za koje nije potrebna upotreba
smart kartica. Korisnici obavljaju transakcije tako to unose poseban broj koji se
odnosi na recimo parking servis ili bilo kojeg drugog pruaoca usluga. Operater
mobilne telefonije u ovom sluaju igra ulogu klirinke kue, on kreditira korisnikov
unapred odreeni raun. Ovakvo reenje je veoma dobro za mikro plaanja kao to
je plaanje razliitim trgovcima. Ovakve aplikacije plaanja bez upotrebe kreditnih
kartica su veoma privlane za korisnike poto omoguavaju klijentima i trgovcima da
10

obavljaju transakcije upotrebom postojee infrastrukture. Nema nikakve potrebe da

pojedinac kupuje posebne ureaje ili da kompanije ulau dodatne investicije u svoju
opremu. Najvaniji nedostatak ovakvog oblika plaanja je sigurnost. Postojee
reenje se oslanja na sigurnost GSM mree koja sama po sebi nije dovoljna da
sprei zloupotrebe prilikom transakcija.

Bluetooth reenje plaanja

Bluetooth tehnologija koja omoguava ureajima da na malim razdaljinama
komunicira pomou brzih radio signala takoe moe da odigra vanu ulogu u
sistemima mobilnog plaanja. Pomou bluetooth tehnologije korisnici mogu da
obavljaju razliite vrste mikro plaanja tako to e svoj mobilni telefon prineti ureaju
za plaanje i tako obaviti transakciju.

Mobilni ke
Mobilni ke predstavlja nain punjenja mobilnih telefona keom najee pomou
smart kartica. Koncept je jo uvek u eksperimentalnoj fazi i jo uvek nema
jedinstvenog procesa koji bi se nametnuo kao standard u ovoj oblasti. oblasti. Postoji
nekoliko inicijativa ukljuujui Visu i Barclays iz Velike Britanije. Obe kompanije su
pustile u probni rad sistem zasnovan na debitnim smart karticama koji omoguavaju
plaanje i primanje kea putem beine mree.

TEHNIKA INFRASTRUKTURA M-BANKARSTVA

1. Mobilni ureaji
Svaki od mobilnih ureaja zahteva odreeni nain komunikacije, oni zahtevaju
sopstveni gateway za komunikaciju sa aplikativnim serverom. Svaki ima razliitu
veliinu ekrana prilagoenu razliitim vrstama prikaza podataka. Razliite tastature
generiu i razliite sisteme navigacije sa aplikacijom. Izazov za aplikativni server je
da razvrstava ove ureaje i da svakom alje podatke u formatu koji e biti u skladu
sa njihovim dizajnom.

2. Povezivanje, Gateway
Polazei od krajnjeg korisnika, mobilni ureaj moe biti bilo koji ureaj kojim on
prustupa lokalnom cell centru. Cell centar odgovara za pokrivenost odreenog
geografskog regiona. Kada primi podatke on ih alje baznoj stanici. Mobilna mrea
snima i identifikuje sve potrebne informacije u lokalnom registru, ukoliko je korisnik
na lokalnoj geografskoj pokrivenosti. Ako nije tada stanica prati poziv, tada se
odreuje roaming poziva.

3. Beini srednji sloj (aplikativni sloj)

Aplikativni sloj je centralni deo mobilnog sistema. To je mesto gde se tok podataka
kontrolie, postavljaju pravila, i izvravaju fajlovi. Aplikativni softver bi trebalo da bude
otvoren sistem koji lako moe da uspostavi komunikaciju sa drugim sistemima.
Jedan od najeih metoda komunikacije sa back-end sistemima je XML-API alat za
rad sa podacima.

11

SIGURNOST
Pravilna zatita zahteva pravilno planiranje - Poto se rad finasijskih institucija
uglavnom odnosi na novana i druga vrednosna sredstva i servisi mobilnih finansija
vremenom rade sa sve veim i veim vrednosnim kapitalom. Upravo zbog toga
mobilne aplikacije moraju pruiti odgovarajui stepen zatite. Ciljevi sigurnosti
mobilnih aplikacija slini su kao i kod Weba. Na primer finansijske institucije moraju
da rade iako postoji odredjeni rizik za njihovo poslovanje, pri razvoju aplikacije
potrebno je definisati koji stepen zatite je potreban.
Kreiranje zatite u mobilnim apliakacijama predstavlja veliki izazov. Napraviti sigurnu,
Internet mobilnu aplikaciju, nije nemogue, ali, zahteva paljivo planiranje,
odogavarajua sredstva i brz razvoj proizvoda. Sigurnost je komplikovan zahtev u
mobilnom okruenju ako kompanija eli da njen prozivod bude dostupan na vie
trita. Ukoliko bi eleli da dostignu maksimalan stepen sigurnosti kompanija bi
morala da hostuje svoju aplikaciju unutar same kue. Meutim, ukoliko bi elela da
njen prozivod bude rasprotranjen na tritu razliitih kontinenata morale bi da snose
visoke trokove odravanja svojih servera i gateway po razliitim kompanijama. U
ovakvim sluajevima pristupa se outsorsingu odnosno sigurnost se radi u saradnji sa
drugim kompanijama, recimo mobilnim operaterima.
Razvoj sigurne aplikacije mora poeti intezivnim planiranjem. Odluka o stepenu
sigurnosti ne bi trebalo da bude doneta dok kompanija ne napravi jasnu regionalnu
strategiju, odredi koliko e investirati u razvoj mobilnog poslovanja i odredi kakvi sve
mogu biti udari na sigurnost. Zapravo, ne postoje finansijske aplikacije koje mogu
ponuditi potpunu sigurnost bez uea neke tree strane. Softvera koji bi stajao
izmedju finansijske institucije i korisnika. ak i WAP koji je superioran po pitanju
sigurnosti u odnosu na neke popularne servise kao sto je recimo SMS ne prua
potpunu garanciju za bezbednost WAP gateway servera. Razliita reenja tree
strane omoguavaju da se ovaj problem prevazie, ali ona mogu da stvore
nepotrebne trokove za firmu i kasnije probleme prilikom putanja softvera u rad koji
se tiu prilagodjavanja sa njihovom aplikacijom. Sa druge strane finansijske institucije
koje misle da su u mogunosti da dostignu potreban stepen sigurnosti, a da izbegnu
probleme koje donosi sistem outsorsinga moraju da sagledaju sve relevante
injenice u vezi zatite softvera.
Sigurnost je jedan od najvanijih zahteva mobilnog bankarstva, ako ne i najvaniji.
Istraivanja pokazuju da kod mobilnog bankarstva kao i kod on-line bankarstva
korisnici imaju malo poverenja u bezbednost aplikacija. Efikasan, za sada standardni
nain zatite podataka na internetu je primena tehnike javnih kljueva (Public Key
Criptography) PKI, u osnovi obuhvata privatni i javni klu koji izmeu sebe dele
uesnici u komunikaciji. Trei element, digitalni sertifikat, je potpisan od tree strane
koja je autorizovana za izdavanje sertifikata.
Prikazan je postupak rada sa transakcijama baziranim na PKI tehnologiji :

Poiljalac kriptuje svoje poverljive podatke pomou javnog kljua primalaca,

bitna napomena je da se tajni klju nikad ne prenosi putem Interneta za vreme
transakcije.
Primalac poruke koristi svoj tajni klju koji mu omoguuje da proita kriptovanu
poruku. Poruka moe sadrati finansijska uputstva ili druge poverljive
informacije.
12

Ukoliko neko presretne poruku on nee moi da je proita poto se ona moe
dekriptovati samo pomou tajnog kljua koji se nalazi kod primalaca.
Da bi se osigurali da poruka nee biti menjana u toku prenosa ona moe da
se digitalno potpie. Digitalan potpis osigurava da podaci nisu menjani u toku
prenosa poto je on vezan za podatke i svaka promena na njima bi se otkrila.

Slika 3. Infrastruktura

Ovakav metod zatite drastino smanjuje mogunosti za hakerske upade i povredu

sigurnosti transakcije. Enkripcija zapravo predstavlja trgovinu izmeu bezbednosti i
brzine izvravanja transakcija. Brzina kriptovanja zavisi od mobilnog ureaja,
uobiajeno je da se vri sa 32-bitnim procesorima.

5. PRIMER 1 >>Aplikacija: SMS portal<<

Mobilno bankarstvo nalazi se na samom poetku i ono to danas predstvalja realnost
to su SMS finansijske aplikacije. SMS Short Massage Servis predstavlja
predstavlja isporuku tekstualnih poruka na mobilne ureaje. Generalno SMS
tehnologija je iroko rasprostanjena kod korisnika mobilnih telefona ali jo uvek nema
iru poslovnu upotrebu. Banke bi trebalo da uvide na mogunosti koje im prua
integracija svog poslovanja sa ovom tehnologijom. Prednosti SMS tehnologije su
upravo njena jednostavnost i ve iroka upotreba. Korisnici nee morati da se
obuavaju za rad sa novim servisom jer je tehnologija ve due vreme u upotrebi.
SMS servis omoguava korisnicima da preko svog mobilnog telefona provere stanje
na iro ili tekuem raunu u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Informacija se dobija
na jednostavan nain putem SMS poruke i ne zahteva dodatno angaovanje
korisnika. Za koricenje servisa potreban je samo mobilni telefon, koji je danas
nezaobilazan inilac poslovanja. Korisnik vie ne mora da odlazi na alter banke da
bi proverio svoje stanje ili da sedi ispred svog raunara kao u sluaju e-Bankinga.
Naravno SMS tehnologija ima i neke negativne osobine, kao to su ogranien broj
karaktera koji se mogu poslati, mogunost slanja samo nestruktuiranih poruka,
zavisnost od optereenja GSM mree i slino. Meutim SMS servis funkcionie tako
da minimizuje nedostatke SMS tehnologije i bez obzira na njih omoguava
korisnicima udoban rad.

SOFTVER
SMS portal je softver koji korisnicima omoguava upotrebu ovog servisa. Korisnici
eljenu informaciju mogu dobiti u odreeno vreme ili na zahtev, tako da su podrani i
push i pull modeli poslovanja.
13

Pull tehnologija je tehnologiju u kojoj klijent inicira komunikaciju koristei svoj telefon
za poziv gatewaya i zahtevajui podatke. Tada se podaci dovlae sa aplikacionog
servera na mobilni ureaj.U push tehnolgiji aplikacioni server ima veu kontrolu nad
mobilnim ureajima. Aplikacioni server donosi odluku kada e poslati podatke
mobilnom ureaju, za push tehnologiju nije potreban prethodni zahtev klijenta. Bilo
koja tehnologija da se koristi metod autentikacije mora biti na prvom mestu.
Pri izradi aplikacije koriena je troslojna arhitektura. Razdvojeni su prezentacioni
sloj aplikacije, funkcije za rad sa modemom koje su deo ActiveX kontrola i baza
podataka. Na ovaj nain omoguena je potpuna fleksibilnost aplikacije tako da se
dodavanje novih reenja u sistem i potrebne ispravke izvode bez potrebe za
naruavanjem integriteta sistema i redudansom. Aplikativni sloj treba da poseduje
sledee osobine :

Lak za instaliranje, konfigurisanje i dodavanje novih servisa.

Lak za integraciju sa drugim serverima i back-end sistemima.
Mora biti zatien od razliitih vrsta upada.

Slika 4. Izgled SMS portala

Ukoliko eli da informaciju o stanju na svom raunu dobije na zahtev, (u vreme kada
on eli, sa bilo kog mesta) korisnik na odreeni broj telefona alje unapred definisanu
SMS poruku. Poruka predstavlja ifru upita, na ovaj nain rad korisnika sa tastaturom
svog ureaja sveden je na najmanju moguu meru. Portal prihvata poruku i vri
autorizaciju korisnika (svi korisnici servisa prethodno moraju biti registrovani u bazi
podataka). Portal je povezan sa integralnim IS banke. Koristei vie logikih procesa
aplikacija procesira podatke u formatu pogodnom za komunikaciju sa back-end
sistemom odnosno data serverom banke. Ukoliko je autorizacija uspeno izvrena
sistem preko ODBC konekcije uspostavlja vezu sa data serverom podataka i
pronalazi eljene podatke. Nakon toga podaci se smetaju u lokalnu bazu podataka
gde se kasnije arhiviraju. Ukoliko je proces izvren bez problema korisniku se vraa
odgovor na upit koji je postavio. Korisnik e poruku dobiti kroz nekoliko trenutaka u
zavisnosti od optereenja GSM mree.
Vano je napomenuti da je omoguena potpuna distributivnost sistema. Informacija
se dobija u najkraem moguem roku bez obzira na velik broj slojeva aplikacije kroz
koji prolazi. Naravno korisnik moe da odlui da eljenu informaciju dobija u neko
odreeno vreme (recimo na kraju radnog dana banke ili posle odreenog klirinkog
14

kruga). U tom sluaju nee biti potrebe da sam inicira postupak dobijanja informacije
slanjem SMS poruke. Korisnik samo obavetava administratora da eli da mu se
odreena informacija isporuuje i dobijae je u odreenim vremenskim intervalima.
Poruke se ne isporuuju nedeljom kada su banke zatvorene i kada nema promene
na raunu uesnika. Naravno korisnik u svakom trenutku moe otkazati ovaj servis a
paralerno sa njegovim korienjem i dalje moe da dobija informacije na svoj zahtev.
SMS portal je napravljen potpuno fleksibilno tako da se broj servisa koje on nudi
mogu poveavati, bez uticaja na sistem, po zahtevu banke odnosno korisnika.

HARDVER
Za realizaciju sistema koricen je GSM modem. Modem prihvata poruke od
korisnika i alje sistemu i obrnuto. Odnosno preuzima poruke od SMS Portala i alje
na mobilni telefon korisnika. Osim modema za rad sistema potrebni su jo :

PC raunar sa operativnim sistemom WIN XP povezan u mreu sa data

serverom
Specijalni kabl koji povezuje COM port PC-ija i GSM modem
Kabal preko koga GSM modem dobija napajanje i adapter za njegove
prikljuenje
Antena

Modem funkcionie tako to se tekst SMS poruke i destinacioni broj telefona

transformiu u sekvencu modemskih AT komandi koje prosleuju COM portu, a zatim
modemu koji, iniciran AT komandama, alje standardnu SMS poruku. Da bi mogao
da salje poruke u modem se mora staviti SIM (Subscriber Identification Module)
kartica.

KORISTI
Promene ivotnog stila korisnika, potreba za sve veom brzinom i boljim
perfomansama dovode do pogoranja odnosa izmeu korisnika i standardnih
baninih kanala usluivanja. Nove tehnologije omoguuju da banka zadovolji sve
sofisticiranije potrebe korisnika i da ostvari bolju saradnju sa njima. Koristei nove
tehnologije banka treba da razume specifine potrebe korisnika i da im isporui
komplentna finansijska reenja koja im daju sve potrebne informacije i mogunosti za
komotan rad. Pristup korisniku preko njegovog mobilnog ureaja omoguava banci
da ispita njegove individualne potrebe i da iskoristi najmonije sredstvo mobilnih
ureaja personalizaciju Na primer ako je korisnik srednje klase nee mu slati
reklamu za kupovinu najnovijeg BMW. Dok sa druge strane visoko platenom
baninom klijentu moe poslati reklamu za najnovijeg BMW, mogunosti osuguranja,
informacije o povoljnom kreditiranju kupovine i posebne pogodnosti za plaanje. Na
ovaj nain banka menja svoju tradicionalnu ulogu obavljanja bankarskih i finansijskih
usluga i postaje provajder personalizovanih i lokalnih informacija, ona poveava svoj
dijapazon usluga koje nudi korisnicima. Ukoliko uspeno primeni mogunosti mcommerca banka moe da:

Povea lojalnost korisnika nudei mu usluge koje zadovoljavaju njegove

specifine potrebe.
Ostvari dodatni prihod poev od prijavljivanja za mobilne usluge pa do
procenta po obavljenoj transakciji.
15

Iskoristi servis kao marketinki adut prema klijentima.

Uradi portfolie za svoje profitabilne korisnike i na osnovu njih izvi
segmentaciju trita.

Od ovog sistema koristi imaju i banka i njeni komitenti. Korisnik najzad eljenu
informaciju bukvalno nosi u svom depu jer mu je dostupna u svakom trenutku.
Banka na ovaj nain dobija na svom imidu jer koristi savremene tehnologije i prati
savremene trendove poslovanja a lojalnost korisnika e se svakako poveati.
Mobilno reenje sistema isporuuje prave informacije pravim ljudima. Kao posledicu
imamo poveanje vrednosti informacije.

lokacijska-vrednost informacije vrednost informacije se poveava kada je ona

isporuena na pravu lokaciju- lokaciju gde akcija treba da se preduzme.
personalizacijska-vrednost informacije vrednost informacije se poveava kada je
ona skrojena prema meri primalaca i kada primalac moe efikasno da je
upotrebi.
vremenska-vrednost informacije Vrednost informacije se poveava kada je ona
isporuena u pravo vreme- vreme kada akcija treba da se preduzme

6. PRIMER 2 >>Aplikacija: Nomad<<

Nomad je proizvod kompanije Zviz Software iz Beograda, ije su delatnosti
raunarski inenjering, promet i usluge.
Nomad predstavlja napredno reenje za mobilno poslovanje koje radi sa iroko
dostupnim (off-the-shelf) hardverom. Radi se o klijent-server softverskoj aplikaciji
koja omoguava zaposlenima da korienjem mobilnog ureaja obave veliku veinu
poslovnih zadataka koje su do sada mogli da urade samo na kancelarijskom PC-ju.
Nomad radi na svim ureajima koji podravaju Java MIDP (Mobile Information
Device Profile) 2.0 okruenje, to ukljuuje veinu mobilnih telefona koji su danas u
prodaji, PocketPC i PalmOS PDA ureaje, Blackberry ureaje, itd.

Funkcionalnost, nain korienja i primena

Nomad se moe koristiti svuda gde postoji potreba za pristup podacima ili unos
podataka na terenu. Poto se radi o veoma prilagodljivom reenju, lako se moe
primeniti u irokom spektru poslovnih procesa i trita.
Nomad je klijent-server aplikacija, to znai da se deo ili sav obim obrade moe
izvriti na klijentskom ureaju. Ovo je razlika u odnosu na serverske aplikacije (npr.
web aplikacije), gde se sva obrada radi na serveru. Prednosti Nomadove arhitekture
su viestruke: vea brzina odziva zbog lokalne obrade podataka, vea dostupnost
podataka zbog lokalnog keiranja, bolji i prilagodljiviji korisniki interfejs, podrka
radu i bez povezanosti na mreu, manja koliina prenesenih podataka, podrka
slanju podataka bez intervencije klijenta (push).
Jedina ogranienja u upotrebljivosti Nomada mogu nastati zbog ogranienja u
upotrebljivosti ureaja na kom se izvrava. Na primer, ureaji koji nemaju QWERTY
16

tastaturu nisu pogodni u primenama gde je potreban vei unos teksta na terenu. Ova
ogranienja se lako mogu izbei izborom odgovarajuih ureaja (posebno zato to je
veliki broj podran od strane sistema).

Slika 5. Nomad u radu HP iPAQ 6340

Nomad se moe koristiti u velikom broju poslovnih procesa u raznim oblastima
poslovanja. Na primer:

Prodavci na terenu mogu pretraivati i listati informacije o klijenatima,

izvravati upite o stanju klijenta po bilo kom kriterijumu, unositi i odobravati
nove narudbine, pregledati status prethodnih narudbina, itd.
Serviseri na terenu mogu dobijati elektronske radne naloge bez potrebe za
vraanje u firmu. Radni nalozi u sebi mogu da sadre sve unapred definisane
kljune podatke, ukljuujui i mapu sa tanom lokacijom klijenta. Serviser
moe pretraivati sve podatke koji se nalaze na centralnom serveru u
preduzeu inventar rezervnih delova, prethodnih popravki, uputstva za rad,
itd.
Kuriri automatski mogu da prijavljuju svoju poziciju, trenutni status isporuke i
slino, kao i da dobijaju nove radne naloge
Radnici na terenu lako mogu da pristupe svim ostalim informacijama
potrebnim za uspeno obavljanje posla

U paru sa ugraenim ili dodatnim GPS prijemnikom, ili geolokacijskim servisima

mobilne mree, Nomad se moe proiriti sledeim funkcijama:

praenje tane lokacije vaeg radnika ili njegovog slubenog vozila na terenu
(sa izvedenim podacima vreme startovanja vozila, dnevna preenja
kilometraa, maksimalna brzina, itd.)
GPS navigacija sa trenutnim prikazom pozicije na grafikoj mapi (na ekranu
mobilnog telefona)
17

Takoe, Nomad se moe lako integrisati sa bar-kod itaima i drugim Bluetooth

periferijama potrebnim za specifinu primenu. On predstavlja automaziovani sistem i
stoga ne zahteva angaovanje zaposlenih u toku normalne ekploatacije.

Hardversko/softverski zahtevi
Nomad je dizjaniran sa idejom da radi na to veem broju hardverskih platformi i da
se lako povezuje sa bilo kojim informacionim sistemom. Ove karakteristike ine
Nomada jedinstvenim na dananjem tritu.
Sastoji se iz dve softverske komponente od kojih se jedna instalira na novi ili ve
postojei server u preduzeu, a druga na mobilni ureaj svakoga ko treba da pristupa
sistemu. Svi zahtevi i podaci se prenose putem GPRS servisa. Softver je posebno
prilagoen informacionom sistemu i zahtevima (dostupni izvetaji i akcije).
Autorizacija pristupa i bezbednost podataka se obezbeuju putem sistema ifara i
SSL enkripcije svih komunikacija.
Sa klijentske strane, Nomad podrava sve Java MIDP 2.0 ureaje. Java MIDP je
daleko najrairenija platforma u svetu mobilnih ureaja. U stvari, broj mobilnih
ureaja sa Java podrkom je prevaziao broj PC-ja sa Java podrkom. Broj ureaja
koji podravaju 2.0 verziju MIDP-a je neto manji, ali praktino svi novi ureaji imaju
ovu podrku.
Primeri podranih ureaja su mobilni telefoni svih proizvoaa (Nokia, Samsung,
Motorola, SonyEricsson, LG, Siemens i dr.), PDA ureaji zasnovani na PocketPC
(WindowsCE) ili PalmOS operativnom sistemu, Blackberry ureaji, itd. Nomad radi
na svim mobilnim mreama, bez obizra na mreni protokol i provajdera.
Kako su i serverske komponente pisane u Javi, podrani su svi moderni operativni
sistemi (Windows, Linux, Solaris). Komunikacija sa poslovnim informacionim
sistemom se obavlja standardnim JDBC i SOAP protokolima. Nomad se stoga moe
povezati sa informacionim sistemima baziranim na Oracle, Microsoft SQL Server,
IBM DB/2, Sybase, Informix, PostgreSQL i ostalim bazama podataka (npr. SAP,
Oracle, Axapta, Siebel, PeopleSoft, Baan...)

Slika 6. Arhitektura sistema Nomad

(plavim su predstavljene komponente Nomada)

18

Prednosti Nomada i USP (unique selling point)

Za razliku od svih ostalih sistema na tritu, Nomad je dizajniran da radi na bilo kom
ureaju, bez obzira na proizvoaa, model, operativni sistem i mreni standard
(GSM/CDMA), sve dok taj ureaj podrava Java MIDP 2.0 programsko okruenje.
Prednosti ovakvog reenja su viestruke: kupci moga da biraju iz vrlo velikog spektra
podranih ureaja, to dovodi do niih cena (zbog velike konkurencije meu
proizvoaima ureaja); kupci lake mogu da nau ureaj prilagoen njihovim
potrebama. Kako se obino radi o ureajima koji su u masovnoj proizvodnji, rizik
prestanka podrke/nestanka sa trita je mnogo manji, nego za specijalivane ureaje
koji se proizvode u malim serijama.

Primeri upotrebe
Nakon tri meseca probnog rada, sistem Nomad je od septembra 2005. godine u
operativnoj upotrebi u preduzeu Wurth d.o.o. Beograd. Kao svetski lider u oblasti
trgovine montanom opremom i tehnikom u svetu, multinacionalni koncern Wurth ima
306 predstavnitva u 80 zemalja.
Preko sto terenskih komercijalista Wurtha Beograd je opremljeno iPAQ 6340 ureajima kompanije HP. Ovi ureaji rade pod Windows Mobile operativnim sistemom
(varijanta PocketPC operativnog sistema kompanije Microsoft) i koriste GPRS
protokol mobilne mree.
Svaki terenski komercijalista korienjem Nomada moe u bilo kom trenutku i sa bilo
kog mesta (pokrivenog mobilnom mreom) pristupiti poslovnim procesima od
vanosti za posao koji obavlja. To su:

pregled stanja magacina i prodajne cene za svaki od 100.000 artikala u

ponudi
pregled podataka o kupcu, ukljuujui i sva dokumenata vezana za datog
kupca (rauni i knjina odobrenja, narudbine, plaanja i dugovanja)
unos/odobravanje novih i pregled prethodno unetih narudbenica, ak i kada
ureaj nije u dometu mobilne mree
pregled plana dnevnih obilazaka i unos podataka o obilascima kupaca (vreme,
preena kilometraa, rezultati prodajnih razgovora)

Korienjem sitema Nomad, Wurth Beograd je znaajno poveao efikasnost svojih

radnika uz istovremeno postizanje vanih uteda:

broj problematinih i narudbina sa grekom je smanjen za preko 90%

vreme od zahteva kupca do slanja robe je smanjeno za 50%
broj zaposlenih u unutranjoj slubi za unos podataka je znaajno smanjen
osloboeno je 8 telefonskih linija koje su sluile za prijem narudbenica i
podataka o obilasku terena faksom

19

7. Primer 3 >>Aplikacije: m-Parking i SMS4Parking<<

m-Parking
Aplikacija "m-parking" jedan je od modula informacionog sistema naplate i kontrole
parkiranja koju je Parking servis Beograd kupio od zagrebake firme RAO
Informatiki inenjering. Ova aplikacija u primeni je od novembra 2005. Sistem
naplate i kontrole parkiranja (NKP) postavljen je na centralnom serveru, ureaju
fiziki smetenom u Parking servisu. Server mobilnog operatera prosleuje zahteve
za plaanje parkiranja u vidu SMS poruka ovom centralnom serveru, koji ih obrauje
i vraa odobrenje za naplatu.
U roku od 2 minuta, server mobilnog operatera korisniku alje potvrdu plaanja, a
nakon to je korisnik primi u sistemu se realizuje transkacija plaanja. Plaanje se
obavlja direktnim skidanjem iznosa za pri pejd rauna, odnosno njegovim
uspisivanjem na meseni raun mobilnog pretplatnika

m kontrola
Kontrola se u sklopu istog sistema naplate parkinga sprovodi takoe oslanjanjem na
tehnologije mobilnih mrea. Kontrolori Parking servisa su zato opremljeni prenosnim
raunarima i tampaima koji su beino povezani. Tehnologijom GPRS prenosa
podataka, u roku od par sekundi nakon ukucavanja broja registarske tablice vozila,
kontrolori iz baze podataka dobijaja sve informacije o tome da li je za dotini
automobil plaeno parkiranje, i do kog vremena. U sluaju krenja pravila, tampa se
doplatna karta koja se uruuje vozau ili ostavlja na vozilu.

Procedura
Voza treba da napie kratku SMS poruku koja sadri broj registarske tablice vozila
za koje eli da plati parkiranje i poalje je na broj m-parking zone u kojoj se vozilo
nalazi. Poruka bi, primera radi, trebalo da izgleda ovako: BG123456 - znai, bez
razmaka ili specijalnih karaktera. M-parking broj za crvenu zonu je 9111, utu 9112 i
za zelenu 9113. U roku od najvie dva minuta, vozau stie potvrda plaenog
parkiranja na mobilni telefon u vidu SMS poruke koja sadri sve potrebne podatke o
uplati: parking zonu, broj transakcije, registarski broj, vreme do koga je parking
plaen i cenu. Plaanje je, pri tome, izvreno direktnim skidanjem iznosa sa pri pejd
rauna, odnosno beleenjem na meseni post pejd raun korisnika mobilnog
telefona. Konano, 5-10 minuta pre isteka vremena parkiranja, vozau stie poruka
koja ga podsea na neophodnost pomeranja vozila ili uplate novog sata parkiranja.

SMS4Parking
SMS4Parking - SMS sistem naplate i kontrole parkiranja je novi proizvod kompanije
PSC d.o.o. iz Beograda, koji je nastao kao rezultat procene potreba trita i koji
obuhvata vie softverskih sistema integrisanih u celinu, sa ciljem da pokrije sve
zahtevane funkcionalnosti naplate usluga parkiranja u urbanim sredinama.

20

Slika 7. SMS4Parking arhitektura

Glavni cilj uvoenja naplate i kontrole parkiranja sistemom SMS4Parking u okviru
definisanih parking zona je smanjenje negativnog uticaja stacionarnog saobraaja na
dinamiki i peaki saobraaj, to za posledicu ima podizanje kvaliteta mirujueg
saobraaja na povrinama za parkiranje.
SMS4Parking - SMS sistem naplate parkiranja je jedino domae funkcionalno
reenje za sistem naplate parkiranja, zasnovano u potpunosti na najsavremenijim
softverskim tehnologijama, koje omoguuju brzu, efikasnu i jeftinu implementaciju,
bez dodatnih trokova.
Na nivou aplikativnih sistema, SMS4Parking sistem obuhvata sledee celine:

SMS Centar (Premium);

Aplikacija za Pocket PC raunare, za pokrivanje rada kontrolora na terenu
(GPRS);
Administrativna aplikacija za obradu uplata i kazni pre ulaska u finansijski deo
sistema, za potrebe call centra itd.
Microsoft Business Solution Navision, kao osnovni deo sistema za finansijsko
knjigovodstvo sistema, blagajnu itd.
Web servisi za potrebe licenciranja sistema;
Windows servisi za prebacivanje podataka iz baze podataka SMS4Parking u
Navisin baze podataka u JKP Parking;
Baze podataka;

Pored navedenih aplikativnih celina, SMS4Parking sistemu takoe mogu opciono biti
dodate i aplikativne celine kao servisi korisnicima, a u cilju to boljeg pruanja
informacija korisnicima o radu Parking servisa i njihovim uplatama i nalozima za
doplatne karte (kazne):

Korisniki web sajt;

Korisniki govorni automat.

21

SMS Centar (Premium Eastern Europe)

SMS Centar Premium je ve formiran i operativan SMS centar u okviru grupacije
Pakom, koji ve ima veliki broj korisnika svojih usluga. Funkcionalno, SMS Centar
Premium preuzima na sebe prijem i slanje SMS poruka koje su definisane potrebama
SMS4Parking sistema.

Aplikacija za Pocket PC raunare

Aplikacija za Pocket PC raunare je Web orijentisana aplikacija koja svojom
funkcionalnou pokriva sve procese rada i aktivnosti kontrolora na terenu. Aplikacija
je razvijena kroz Microsoft C# .NET Studio 2005. Za komunikaciju se koristi GPRS
protokol. Prednost Web orijentisana aplikacije u odnosu na klasine aplikacije tj.
aplikacije koje se instaliraju na Pocket PC sisteme, je to to web orijentisani sistemi
ne zahtevaju dodatno angaovanje resursa od strane JKP Parking da bi se postigla
aurnost podataka ifarnika koja se kod aplikacija koje nisu Web orijentisane postie
obaveznom dnevnom sinhronizacijom baza podataka na svakom Pocket PC uredjaju
sa Centralnom bazom podataka SMS4Parking sistema.

Administrativna aplikacija
Administrativna aplikacija je Web orijentisana aplikacija koja svojom funkcionalnou
pokriva procese i aktivnosti koji su definisani u radu poslovoe kontrolora,
administratora podataka, blagajne i slube optih poslova. Aplikacija se izvrava kroz
Internet Explorer 6.0 i novije verzije. Aplikacija je razvijena kroz MS C# .NET Studio
2005.

Baze podataka
Baze podataka SMS4Parking sistema nisu samo skladita podataka, ve sa
definisanim stored procedurama predstavljaju i vrlo robustan sistem za rad sa
podacima i njihovu obradu. Kao sistem za upravljanje bazama podataka koristi se
Microsoft SQL Server 2005, koji za svoj rad zahteva MS Windows 2003 operativni
sistem.

22

U srcu sistema
Srce sistema SMS4parking predstavlja Microsoft SQL Server 2005, a za potrebe
implementacije je kupljen i instaliran Fujitsu-Siemens klaster server. SMS4parking
predvia potpuno centralizovanu administraciju baza svih transakcija u svim
gradovima koji budu koristili ovaj servis, na ta su se u PSC-u odluili najpre zbog
brzine i sigurnosti podataka koju obezbezbeuje pomenuti klaster server. Visoka
redundantnost obezbeuje sigurnost podataka, a skalabilnost obezbeuje
mogunost proirenja servera u trenutku kada se zakljui da je njegov kapacitet mali
za broj transakcija koje se obavljaju.
Sistemom upravljaju superadministratori koji mogu da dodaju ceo grad i prenesu
dalje upravljanje na administratore. Inicijalna konfiguracija podrazumeva podelu na
gradske zone sa razliitim tarifama i reimom parkiranja. Naravno, administratori
sistema imaju apsolutnu kontrolu nad svim tim parametrima i mogu kasnije da
preureuju gradsku zonu prebacujui ulice iz jedne u drugu tarifnu zonu ili menjajui
pravila u zonama.
Posebno je vano istai da je celokupna troslojna aplikacija napravljena u .NET
tehnologiji i da na klijentskoj strani nije potreban nikakav klijentski softver - sve se
obavlja iz Web browser-a. Tako kontrolori nisu ogranieni na korienje PocketPC
ureaja, ve mogu upotrebljavati bilo koji ureaj sa Web browser-om ukljuujui i
SmartPhone. I ostali slojevi su modularni, pa nas nita ne spreava da u odreenom
trenutku iskoristimo pokrivenost dela grada WiFi ili WiMax mreom i tako sa GPRS-a
preemo na standardnu beinu mreu.
Sve je obezbeeno strogim sigurnosnim mehanizmima koji podrazumevaju poseban
VPN za GPRS ureaje, razmenu klijentskih sertifikata sa PocketPC ureajima i
Windows autentifikaciju, a komunikacija se odvija kroz dobro izolovane tunele. U
svakom trenutku moe se koristiti i bilo koja kombinacija komunikacionih metoda.
Ovaj sistem je danas u upotrebi mnogim veim gradovima u Srbiji.

8. ZAKLJUAK
Vreme i tehnologije nikoga ne ekaju. Kad uzmemo u obzir injenicu da je broj
mobilnih telefona nekoliko puta vei nego broj raunara u upotrebi danas u svetu, i
da svi ti telefoni podravaju GPRS, UMTS i druge standarde, lako je zakljuiti da je
vizija budunosti u mobilnosti. Ovo je jedno veliko neosvojeno trite, na ijim se
prostorima u atmosferi brojne konkurencije svakog dana javljaju sve sloenija i
modernija reenja. Takoe je bitno naglasiti da je mobilni Internet u jednoj od
poetnih faza razvoja i da se njegov ekslpsozija oekuje u ne tako dalekoj (mobilnoj)
budunosti.

23

9. KORIENA I REFERENTNA LITERATURA

[1]

http://www.e-trgovina.co.yu/m-commerce/m-commerce.html
02.02.2007)

(last

visited

[2]

http://www.psc.co.yu/sitegenius/article.php?aid=596 (last visited 02.02.2007)

[3]

http://www.zviz.biz/sr/nomad_detail.html (last visited 02.02.2007)

[4]

http://www.emagazin.co.yu/ (last visited 02.02.2007)

[5]

http://www.24x7.co.yu/ (last visited 02.02.2007)

24