Knjievnost za decu

Prvo predavanje
Od svog nastanka vezana za sudbinu deteta. Stari Grci bili prvi, mislioci hteli da stvore
pedagoki sistem koji e biti normativan. Ostvariti ideal. Prvi je zastupao Platon, sve kao i samu
igru, treba napraviti da bude korisno za dete. Aristotel pedagogija da se podredi koristi budueg
oveka. Podraavanje delatnosti kojom se dete bavi mimezis.
Pingilijan (Rimsko doba) iz celokupna knjievnosti izdvojiti knjievne vrste deija
lektira. Najpodesnije dve vrste bajke i basne. Biti ambiciozan i postepenouvoditi sloenije
vrste. Ciceron se bavio pitanjem obrazovanja. to ranije stei znanja,
Srednji vek velika panja obrazovanju u funkciji stvaranja dobrog hrianina.
Dominantna je negativna antropologija ovek je skoniji daini zlo nego dobro. ovek se ne
vaspitava sa prirodom, no suprotno. Vaspitanje protiv ljudske prirode. Osnovno obrazovno
sredstvo su propovedi i nadzor (kontrola privatnog ivota). Askeza nastaje preko odricanja
hrianskih normi, odricanje od ulnog ivota i fiziko kanjavanje.
17./18. Vek javlja se eki svetenik Jan Amos Homenski. Nasuprot srednjovekovnoj
negativnoj antropologiji, pozitivna.Stvar se moe okrenuti na dobro.Niega nema tako zlog da
dobrog dalo nebi.
Autor je prve knjige koja je u celini posveena deci Slika sveta. Ovo je poetak knjige za
decu. Deca su po Bibliji dostojna boijeg carstva.Verovalo se da deca poseduju neto to niko ne
poseduje aneosku ednost. Dete treba da bude ideal. Tome se vraali avangardisti (Rastko
Petrovi).
an ak Ruso je veoma vaan. Prvi je podstakao razvoj deije psihologije Emil ili o
vaspitanju. Ne poznajemo detinjstvo, pozitivna antropologija, sve to izlazi iz tvorevih ruku je
dobro, ali se sve izobliuje u rukama oveka! Dete dolazina svet isto i neiskvareno, pa se
izobliuje. Prirodna linost je odvojena, a sloboda je kljuna za to. Naelo slobode, mora se
razvijati potreba za igrom. Prvi ukazao na znaaj sredine u kojoj se dete formira. Gradska i
seoska sredi a razliite, sve to okruuje dte je bitno, u prednost je gradska sredina, u seoskoj
vea sklonostka moralnim iskuenjima.
Knjiga za decu nastala u 19. veku iz deije lektire. Vano je za decu da se uvek oslanja na
praizvor folklor, bajkovita slika sveta.
I kod nas kraj 18. poetak 19. Veka. Prva bila publikacija Pouitelni magazin Avrama
Mrazovia. Izale su samo 4 sveske.
Prvi pisac je bio Dositej Obradovi. Pisao basne, ispovesti, poune prie. Tihomir
orevi, Na narodni ivot. Dete i obiaji iz naeg naroda. Dete je kao ugroeno bie od
roenja. Funkcija zatite od zlih sila. Odgajanje dece je spadalo pod narodnu pedagogiju(u
porodici).
Kod nas je znaajan romantizam ne samo kao okretanje nacionalnom, porodici, nego i
stvaranjem KULTA MATE. Spoj prosvetiteljskih i romantiarskih ideja. Dositej u predgovoru
Basnama navodi da nita nije vanije od obrazovanja, a da je basna najpodesnija kao alat. Bitno
je nauiti mlado ljudsko bie da rasuuje i razmilja.
Kod nas knjievnost za decu puni razvoj doivljava u 19.veku, a u dvadesetom doivljava
pun uspon. Retki su pisci koji piu iskljuivo za decu.

VEBE
Branko opi
Branko opi ima sloen knjievni opus- pesnik,pripoveda,romansijer, pie za decu, ali
i pedesetih godina je bio kljuna politika uloga.
1940. je diplomirao pedagogiju. Porodica obrazovanih ljudi, ime mu dali po Branku
Radieviu, te je opi bio prvi Branko u Bosanskoj krajni.
Stilski ima slinosti sa Gogoljem i ehovim. opi jebio tragina figura. Poeo je kao
angaovani pisac, lanpartizanskog pokreta. Pedesetih je objavio Jeretiku priu i Odumiranje
meeda, a Milovan ilas i Josip Broz su mu bili kritiari. Posle toga je bio ozbiljno psihiki
poljuljan.
Ima sklonosti ka lirskom u prozi i bitna je uloga humora. Od bezazlenog Nikoletina
Bursa, do nesnalaenja brana u urbanoj sredini Ne tuguj bronzana strao, kao i satira Osma
ofanziva. On je uz Desanku Maksimovi veliki pisac svog doba za decu. uvenonjegovo delo je
pionirska trilogija.
1970. godine su objavljeni Rani jadi Danila Kia i Bata sljezove boje Branka opia.
opi je opredeljen za sasvim kratku prii, pre njega su zaetnici tog anra bili Bora Stankovi i
Milutin Uskokovi.
Bata sljezove boje tradicijska podloga. Poinje pismom Ziji Dizdareviu koji je 1942. Streljan
u Jasenovcu. Melanholini elementi nestanka i rpolaznosti. Knjievnost kao nagovetaj
apokalipese. Lirsko i apokaliptino, poloaj pisca u vremenu. Dolazak sutinskog, u priu uvodi i
Otkrovenje Jovanovo,pominje se i Lorka. Lirska prdstava o lepom koje nestaje.
Jutra plavoga sljeza je deija lektira. Isti, stalni junaci. Deak Branko uvodi
autobiografsku perspektivu, kao kod Kia.
-Djed Rade stoer porodinog sveta;
-Petar Samardija lutalica;
-Stric Nido i njegova ena Sava;
-Sava Damjanovi kradljivac.
Poinje se evokacijom da se obnovi prolo, nestalo, u uvodnoj prii pripoveda govori kako je
Djed Radu tvrdio neto emu su se ljudi suprostavljali. Kad je sljez plav, vuk je zelen!
Problem slobode, stvari da vidimo kako elimo, a ne kako nam se namee.
Na kraju ciklusa je pria Slijepi konj. Deak Branko i Djed Rade imali slijepog konja sa
kojim se Rade identifikuje. Stric Nido preti da e prodati konja kasapima. Deak se kasnije
vraa na sahranu dede.
Pohod na mjesec Djed Rade, Petar Samardija i deak.Motiv nezemaljskih vidika.
Deak kae kako se menja predstava o svetu. Problem slobode. ovek dolazi na granicu izmeu
svetova. Javlja se dvostrukost pripovedake perspektive. Humor ambijenta oko rakijskog kazana.
Svet detinjstva najee iz perspektive deaka.
U knjievnosti za decu vana jednostavnost,razlike u temama, posebni tok fascinantne
intigre, specifian izbor likova. U poeziji je specifina upotreba jezika. Dugo je bila
marginalizovana, roman postaje dominantna vrsta vremenom.

Detinjstvo traje do 15 godine u uem smislu te rei. Koristi se tehnika oneobiavanja.

Ima pragmatine ciljeve, od koristi detetu, ali i institucijama koje se decom bave. Dete mora da
se suoi sa sloenou sveta. Od klasinih do savremenih dela. Rauna se na sloenu
emocionalnu reakciju. Ona je oblik raslojavanja knjievnosti, stvara se sve vei broj knjievnih
dla za decu.

Usmena knjievnost
Usmena knjievnost esto ima dete kao junaka,kao i u epici. Neke od formi, zagonetke,
pitalice, uspavanke,direktno su posveene deci. U naoj usmenoj kulturi itav sloj vezan za decu.
Tihomir orevi koristi izraz partenogeneza deviansko roenje. Tragove nalazi u pesmi Smrt
Grozdane keri Duanove.
Zbog slike sveta vane usmene tvorevine za decu. Uspavanke su simbol izobilja.
Meletinski definie poetiku mita. Mit u savremenoj kulturi ne samo to nije iezaonego se i
implementirao Dojs, Tomas Man. Mit je organizujue naelo, to se direktno primenjuje kod
knjievnosti za decu.
Sledei problem je problem separacije odvajanje, sazrevanje,ulazak u svet odraslih.
Drugi problem je solonjen na mitologiju, predstavlja opasnosti za dete. Trei problem je
upoznavanje sa etikim kategorijama. Pojedini pisci ukazivali da je usmenost veoma vana.
Srpska usmenost za decu se sastoji od 28 knjievnih vrsta(po Nikoli Vujiiu). Vani
ritminost i jezik.
orevi opisujui obiaje opisao i ritualne elemente (prohodalice). Posebna panja
posveena mestu, vremenu kao i onima koji izvode ritual. Mlada nedelja, mlada sreda i mlad
petak. Centralna knjievna vrsta kod nas je basma ona slui da se detetu olaka da prohoda.
Veliki broj tekstova je o demonskim biima, dete je anjugroenije. Prie oveticama,
morije, bauci, adaje. Pitalice i zagonetke slue da osposobe jezik, razviju dosetljivost. Postoji
vie slojeva kulture kultura knjige i narodna kultura.
Vana uloga jezika Basma za vedro nebo. Istoriari kulture prave dve podele speru
profanu i speru sakralno. Nema vee razlike, EmilDirekme razvijao ovuteoriju. Sakralno je dolo
kod nasm preko mita o SvetomSavi. Sakralno stimulie umnu delatnost. Poseban, simbolian
jezik i zbog toga je taj jezik nastao. Da bi moglo da se predstavi udesno, poseban jezik i
posebna bia (ajkanovi srpski demoni).
Najsloenija je usmenabajka. Razlikuje se jer je uvek mogue naii na sveznajueg
pripovedaa. On je posrednik izmeu dva sveta. Bajke pripovedaju o svetu u kome je anruena
ravnotea i kako se ta ravnotea ponovo uspostavlja.
U svim bajkama vaan zavretak, finalna formula u bajci. Izlazak iz jednog sveta i ulazak
u drugi. Svi junaci su ili dobri ili loi. Nema menja etikih kategorija. U dve sfere- realistiki
korpus (onda junaci mogu imati i lina imena) ijunaci fantastikog kompleksa (mitska bia).
Maks Liti navodi da su junaci u bajci jednodimenzionalni. Najvei broj junaka samo u
jednoj epoizodi, osim glavnih junaka koji se mogu nai u vie ili svim. Bajka je vrsto vezana za
obrede prelaza, usresreuje se na venanje, ljudsko bie izloeno opasnostima. Svaka bajka se
zasnivana metamorfozama,bez toga ne bi bilo u bajci fantastike. Bruno Betlhem Znaenje
bajke.Treba razviti unutranja bogatstva. Treba pronai za sebe smisao ivota.To je prvi dokaz
nae psiholoke zrelosti.

Posebno vaan znaaj deije knjievnosti. Mora da vee panju, razvija matu, ali i
intelekt i oseanja. I on vidi bajku kao vanu knjievnu vrstu. Ima elemente fantastike i razvija
intelekt.
Trostepeni zadaci (Adaja i carev sin). U bajkama po pravilu uloga pomagaa (babau
vodenici. Broj tri ka simbol celine, potpunosti. U bajkamase pojavljuje element prelaska iz
carstva u carstvo. Veliku ulogu igra motiv pomagaa. Sve usmene vrste pomalo sinkretine
(bajka i epika...).
Meutim, nisu sve zasnovane na fantastici. U prvom planu junaci, ali i socijalni elementi.
Motiv transformacije.Za razliku od svih drugih vrsta, bajka uvek ima srean zavretak.Bajka
treba da pokae detetu da se svet menja. Bajka treba da ima funkcijusuoavanja deteta sa vanim
situacijama, kao to su smrt voljenog bia. Vanoje it o to dete gubi poverenje u okruenje.
Nosioci vrlina su rei od nosioca zla. U bajkama zlo moe biti prikazano tako da ima
veliku privlanost. Nosilac zla je vrlo moan. Junaci nisu ambivalentni i nemaju karakterizaciju.
Bajka govori i o fenomenu iz razvojne psihologije, dete eli da bude voljeno.
Junak u bajci nikad nije apsolutno moralno bezvredan . Dete je u procesu segregacije.
Niz biblijskih pria je pretoen u bajke i neke imaju dubok religiozan smisao. Celokupna
usmena knjievnost ima i pounu funkciju.

arl Pero
Krajem 19. Veka ve imamo antibajku, kao bajka u ogledalu (kod nas kod Ilije
Vukievia). Poetkom dvadesetog vek tokom razvitka autorske bajke, javlja se novi anr
roman bajka. aobnjak iz Oza.Vezano kasnije za epsku fantastiku.
Prouavan uticaj bajke na naunu fantastiku.
Kod nas tek u dvadesetom veku nastaju kod nas bajke za decu (Grozdana Oluiji, Stevan
Raikovi, Desanka Maksimovi).
arl Pero klasicista. Bajke Povesti o vremenima prolim (Prie moje majke guske)
1697. Pored rada na bajkama, njegovo ime vezano za spor izmeu starih i modernih, rasprava sa
Nikolom Boalom. Peroova teza je da svaki narataj ima vie znanja od prethodne. Boalo
vetina se ne moe uveavati generacijama, tek vreme moe da potvrdi vrednost dela.
Na prvoj zbirci bajki nije potpisao sebe, nego sina. Smatrao ih u svom opusu kao neto
drugorazredno.
Crvenkapa didaktinost i pounost u prvi plan. Vuk jede crvenkapu na kraju, za razliku
od drugih varijanti. Pero insistira i temu seksualnosti. Ona se skida i odlazi u krevet kod vuka.
Pero se pomera u odnos na sublimirane bajke. Nije skriveno, ve je naglaeno, zbog morala,
didaktinosti. Kod brae Grim lovac ubija vuka, blie udesnom, nego kod Peroa. Obraa panju
na spoljanjo opisivanje, modu. Uticaj salonske epohe.
Pepeljuga spoj realistikog i magijskog dubi se bundeva.
U to vreme se pojavljivalo vreme gladi, mnogi ratovi Luja XIV osiromaili narod. Neki
smatrali da Pero to kritikuje u svojim bajkama.
Meaju se govorni idiomi, mea se govor naroda i govor dvora.

Braa Grim
Jakob i Volhem Grim. Jakob zasluan za popularizaciji srpske usmenosti. I vie od
stilskog doterivanja, ali su oni samo stilsko doterivanje priznali kao svoju zaslugu. Za razliku od
Vuka, varijante brae Grim su imale vee prerade. Preko rukopisa koji je pronaen, a koji je
ostavio Klemens Brentano, koji je u isto vreme sakupljao kad i braa Grim, pronaen u 20. Veku,
iz kogsu braa Grim radili prerade. Prerada dovoljno velika da bi se nazvala autorska bajak.
Mnogi prouavaoci i danas smatraju da su b Grim bili na sredini po pitanju prerade, ali to je
dovedeno u pitanje.
Na prvom mestu su mnogi prouavaoci polazili od toga da su braa Grim hteli da
poplarizuju prie, da bi to uradili nuno su morali da prilagode sam jeziki izraz ovih knjievnih
dela. Kada su se opredeljivali na koji nain da stignu do pripovetke, koristili si izreke, poslovica,
frazeologizama koji su ivi u jeziku, arhaian jezik doterivali. Hteli da uine priu tov ive
dostupno za publiku, najiroj i najmlaoj publici. Siejni tok ostaje. Odstranivanje svih
neugodnih epoizoda iz siejnog toka.
1812. objavili prvu zbirku bajki, nosila naslov Bajke za decu i dom. Vilhem bio zasluan
za neka uobliavanja. Unosi hrianske elemente, izbacuje skaredna mesta, proiava sve
preterane grubosti. I kod brae Grim se zadravaju neke surove kazne, ali se predoava da su ih
zlikovci i zasluili.
Peroove bajke se stalno pretampavaju, tek sa ilustracijama Gistava Dorea postaju
kanonske. Nisu sve pripovetke i prie brae Grim bajke, ve u njihovom opusu moemo videti
etiri grupe pria. Prvo bajke, drugu grupu ine prie sa realistikim elementom, trea grupa
prie u kojima su glavni junaci ivotinje i u etvrtoj grupi se nalaze legende (prie sa
religioznimmotivima).
I u bajkama se pokazuje tenja ka realistikommotivu. Crvenkapa-zavretak se razlikuje
od peroovog, kod brae Grim se pojavljuje lovac koji spaava junake. Uklanjaju sva mesta koja
supreterano gruba. Fantastko pripovedanje sa realistikim prikazivanjem. Vuk progutao kod
brae Grim, za razliku od Peroa. Moraju da promene leksiku, izrazda bi prilagodili. Lovac dere
vuku kou, dodato. to se tie didaktinosti podvueno na kraju kad Crvenkapa pokazuje da je
nauila lekciju. Nema erotskom momenta koje je posebnonaglaeno kod Peroa.
I na primeru Uspavane lepotice ima i slinosti i razlike. Zaplet je isti. Razliito kod
brae Grim nema drugog toka bajke sa ljudoderkom koje trai da pojede svoje unuke. Nema u
sceni buenja uspavane lepotice nema detaljnih opisa enterijera, to ne zanima najiru publiku (za
razliku od Peroa koji pie samo za viskoki salonski stale). Sputa se pogledom na kuhinju,
sluavku, smiljeno. Nema raskoi u centru panje, za razliku od Peroa.
Pepeljuga mnogo jaa veza pepeljuge i njene majke kod brae Grim. Varijanta brae
Grim blia srpskoj narodnoj bajci. Blia narodnim varijantama, nego Peroova. Nema vile za
pomonika, ima ptice i majke na drugom svetu. Majka na poetku bajke, na samrti, kazuje
poruku sa hrianskim motivima. Ovde postoji u prikazivanju pomoi vile ni nemamo magijsko,
kult predaka je znaajniji. Kada posestre pokuavaju da uglave noge u cipele ostavili surova
mesta. Na kraju Pepeljuga oprosti posestrima kod Peroa, kod brae Grim nemamo uvid u to ta je
bilo posle. Golubice im ikljucae oi, kanjeneslepoom za ceo ivot. Ostavljaju teke kazne za
one koji su zasluili, nema srenog kraja za sve. Didktinost se podvlai na taj nain

Pukin

Pukinova veza sa Srbima. U napomeni za bajku 18a srpska pesma. 1820. Godine
prognan na junu granicu, na prostorima Moldavije. Uticaj se ne moe svesti na jedan izvor.
Zlatnu ribicu vezivali prouavaoci najee z afolklor Junih Slovena. Isticanje epiteta isto. Uzeo
obilje motiva razliitog porekla i ukomponovao u svoju verziju bajke. Ni u jednoj varijanti nema
ovaj broj elja (5, 4 su ispunjene). Pukin dodaje prvu i poslednju.
Promena forme bajka je u stihovima. Odvija se lirizacija, dobijamo hibridne anrove.
Radikalna autorska intervencija, stih je deseterac. Gradacijski niz pet elja babe. Pukin pokazuje
rast elje i pohlepu, i u isto vreme nam pokazuje da baba kada joj se elja ispuni nije zadovoljna.
Didaktiki sloj, praktinost bajke.
Opis mora raste sa eljama, more postaje sve tamnije. Pukin ubacuje i socijalnu notu. Ponavlja
istu epizodu kroz pet razliitih varijanti.
Da li ti je sad zadovoljna dua? Odnos prema materijalnom, veno nezadovoljstvo koje je
posledica takvog postavljena prema elji. Zato ne moe da bude carica mora baba? Onda bi put
elje bio beskonaan. Granica je insistiranje na beskonanosti elje. Vano i zbog postavljanja
kontrasta korito-more. Pukin opisao ljudsku prirodu, nikad nismo zadovoljni sa neim to
imamo. Psiholoka verzija u odnosu na bajku karakteri se razvijaju, nisu crno-beli. Karakter
koji se menja. Postavio priu o dui i zadovoljstvu.
Bajka o zlatnom petliu u kojoj Pukin postavlja temelje za antibajku. Svi junaci propadaju i
umiru. Osnova za tu bajku iz pisane knjievnosti, uzeo priu iz zbirke pria amerikog pria
Vaingtona Irvinga, njegovog savremenika. Roman Jakobson skrenuo panju da Pukin u
naslove svojih dela stavlja svoje junake, a esto i vrste kojima pripadaju. Samo tri puta postavio
u naslov kipove koji su bili junaci Kameni gost, bronzani konjanik, zlatni petli.
Andersen
Postavljanje hrianskog podteksta za autorsku bajku. Vano pomenuti ukljuivanje socijalne
tematike koja je povezana sa hrianskom (Devojicasa ibicama). Prikazivanje velike razlike
kod drutvenih slojeva. Tehniki pripovedaki postupci karakteristine za njega funkcija koja
daje za komentare (arobno kresivo). Andersen ne opisuje samo svog junaka nego e u
jednomtrenutku poeti da komentarie.
Devojica sa ibicama. Kod Andersena imamo prie imamo bajke koji nije povezan iskljuivo sa
narodnom. Fantastika data u religijskom kljuu.
Ima i bajke i prie za decu. Socijalna tematike koja poinje, primoravanje dece da rade. Unoenje
hrianske fantastike, odlaenje nakon smrti na drugi svet. Najpre kao i Pukin u bajci zlatnom
petliu, pribliava se modelu antibajke glavni junak strada, ona se smrzava, umire. On svoje
likove posmatra kao boije izabranike. Ranohrianski elementi, bog bira i odvodi u nebesko
carstvo. Kompenzacija junaci stradaju na ovom svetu, ali dobijaju nagradu na onom. Smrt nije
kraj, nego samo prelazak u novu vrstu egzistencije. Vrlo esto e to koristiti. esto uvodio
posrednike baka u Devojici sa ibicama.
Ova povezanost sa hrianstvom se pojavljuje i u osnovi male sirene(1837.). Mora da ima
duu da bi bila ljudsko bie, morska bia nemaju duu, pretvaraju se u penu. Zadobijanje ljubavi
smrtnog oveka je uslov za zadobijanje due. Oslanjanje na obred inicijacije. Na nekoliko mesta
na kojima se pojavljuje na povrini, veza sa hrianstvom vidi zvonike crkava koje vidi. Mora
da ih svetenik vena, da bi dobila duu. Seenje jezika realistino opisano, mala sirena ne
moe vie da pria. Nema srenog kraja. Junak propada, govorimo o antibajci. Uvodi prelazni
oblik, kao istilite, ponovno postavljanje prepreka.

Didaktino povezuje sudbinu male sirene sa ponaanjem male dece. Direktna funkcija
pounosti. Obraa se najmlaim itaocima.
Carevo novo odelo interesantna, nema udesnog. Jedino udesno varalice kau da je
tkanina ne vide je glupi i oni koji rade na mestu koje ne zasluuju. U sredite je postavqena
pria o iluziji. Nema elemente narodne bajke. Sama pria postoji iz 14og veka i veoma jestara.
Udara pravo u sujetu. Samo dete razotkriva prevaru. Sujeta- univerzalna ljudska osobina. Ova
Andersenova bajka praktino jedna satira usmerena prema svima. Ismejava ljudsku prirodu,
usmerena prema oveku, ovekovoj prirodi. Niko se ne pojavljuje da ospori prevaru dok se dete
ne pojavi. Licemerje glavni poredak u ljudskom drutvu. Svi se pretvaraju. Andersen zavrava
paradom. Zbog straha svi prihvataju licemerni poredak. Mit u ranijim epohama da dece uvek
govore istinu.

Oskar Vajld
Opti karakter Vajdovog stvaranja ispostavljane hrianskog protesta. esto sreemo junaka
koji je izgubio veru, posle samospoznaja posle kog ide kajanje, rad na ispravljanju.
Na podtekstu stvara sve, prisutni hrianski motivi kao neka vrsta dekora.
Pored hrianske tematike prisutna i tema ljubavi, opsesivno pisao o ljubavi. Stalno mesto e biti
i velianje moi ljubavi. I romantina i prijateljska ljubav.
esta tema rtbovanja Slavuj i rua, Odani prijatelj. Odani prijatelj - i o prijateljskoj
ljubavi kao socijalna satira. esto unosi socijanu satiru u svoja dela, kritikuje drutvo. U bajci
Sebini din kritika drutva, karakteristino za Englesku. Engleska nikada nije imala feudalnu
reformu. I u Srenom kraljeviu dve panorame drutva i kritike drutva.
Opta osobina Vajldovog pravljenja bajki je funkcija komentara. Spcifina, i kod Andersena
komentar kao karaktizacija junaka, a kod Vajlda vrlo esto za pokretanje drugih tema koje nisu
vezane za pru. Rasprava o estetici, umetnosti. Usmerenost ka estetici i umetnosti dugo se
izdravao kao profesor estetka po Americi. Njegovo shvatanje funkcije umetnosti samo da
bude lepa.
Sreni princ iz dva dela. Na kraju jo eksplicitnije e pisati o funkciji umetnosti. Uvodna pria
o samoj lasti. Tema o ljubavi lasta u trsku. Stalno traenja materijalizma u ljubavi. Slino
shvatanje ljubavi kao i shvatanja umetnosti. Kip u prethodnom ivotu proiveo nesreno, sada
gleda tugu svojih podanika. Imamo junaka u kojem se deava preobraaj i koji se trudi da ispravi
svoja prethodno nedelovanje. Meanje materijalistikog i idealistikog vezana za hvatanje
ljubavi.
Letovi laste daju panoramu drutvo sjaj bogatih i sirutinju. Trea drutvena grupa onih
koji veruju u ideale.
Zlatni listi po listi prenosila lasta, gubi svoj ivot dabi pomogla kipu. Ljubi pred smrt kip.
Zavrni okvir-ponovo uvodi gradske odbornike. Kritika politiara i vlasti. Besmislenost odluka
koje vlastodrci donose. Ukljuuje se tema vezana za estetiku, istopljena statua u livnici, ali
olovno sr ce nije moglo da se istopi. Bog alje anela da donese najvrednije neto iz grada
donosi olovno srce i mrtvu pticu.
U bajci sebini din ista osnova. Din nee dozvoljavati da se deca igraju u njegovoj bati.
Prisustvo Hrista manifestuje se kroz deaia.

Branko opi (bajke)

Ivana Brli Maurani Pria iz davnine., hrvatska autorka.
Umetniki vredne bajke Branka opia i Desanke Maksimovi. Desanka tek posle rata
objavljuje bajke, a opi 1940. U carstvu leptira i medveda.
Transpozicija usmenog naslea prvi pol srpske autorske bajke, kao i epske tradicije u celini
(opi i Desanka). Sa druge strane, drugi tok u razvoju autorske bajke se pojavljuje od
ezdesetih godina vie e oslanjati na oblike autorske bajke, prie kao parabole, kao Andersen i
Oskar Vajld, antromorfizmna bia i predmeti. Male bajke Stevana Raikovia, bajke Grozdane
Oluji, Branka V. Radievia, delom i Desanke Maksimovi...Inverzirane, antibajke. Na taj nain
pria o sudbini junaka parabola o prii u savremenom svetu. Razvoj autorske bajke preeni put
folklornogmitskog do satirinog...
Opus Branka opia, prva zbirka U carstvu leptira i medveda. Neposredno pre i posle
drugog svetskog rata. Kod opia odnos prema usmenom nasleu, oslanjaju se na tradicionalnu i
narodnu knjievnost i epski svet e biti osnova njegovih bajki. Sve opieve bajke se zbivaju u
svetu prirode i po nekim slika sela. Kada pogledamo same bajke videemo likove iz bajki i
predanja. I odabir pozornice na isti nain oslanjanje. Potom bez obzira na veliko ugledanje na
narodno, pronaiemo motive uzete iz autorskih bajki. Iz bajke brae Grim, pronalazimo
Crvenkapu, fabulu Sneane i sedam patuljaka, u bajci ribar i maak, trag Pukinove bajke o
ribaru i ribici...Karakteristina lirizaci unosi poeziju u prozu. est upliv humora, dobija satirini
oblik. Zatim odnos tradicionalnog i modernog vaan, na primerima za bajke Branka opia.
Prisutna vrsta ideolokog pritiska.
Bajka arov u zemlji bajci parodira se strani sud. Sukob tradicionalnog i savremenog
vidi se na broju tema koje su blie knjievnosti, dalje od politike. Pokazivae da natprirodna bia
poput zmajeva su viak, pokazuje zmaja preoblikovanog u savremeno doba. I kod Desanke se
javlja tenja ka didaktinosti.
Bajke Desanke Maksimovi 1954. Ako je verovati mojoj baki, 1963. Patuljkova tajna.
Iako pesnik, ogledala se u mnogim anrovima. Tenja ka ciklizaciji, tenja ka veoj i obimnijoj
formi.
Njene autorske bajke Uvek vezana za prirodu, nema slike grada. Antromorfizovanje
junaka. Moemo da razdvojimo dva kruga. Jedan krug njenih bajki vezan za podvodni svet u
svim oblicima Pria o raku i krojau...Fantastini svet bajke jednodimenzionalan, stim to kod
nje imamo na neki nain izmenu tog poretka. Pripoveda kao posrednik u fantastinom svetu
bajki. Sam pripoveda neko ko nas prebacuje u fantastini svet. Razaranje bajkovitog sveta Mali
bauk obranje perspektive da natprirodna bia nisu nita drugaija od ljudi. U velikom delu
opusa imamo strukturu koji odgovara narodnim bajkama Maca prelja, Ukleta ptica, Pria o
razmaenoj carici...
Didaktinost vana osobina njenih bajki. Tie se pitanjem poloaja natprirodnog.
Potom praktinih radnji koji se tiu dece razmaenost, neumerenost, elja za prekoraenjem
granica...Praktina funkcija na prvom mestu u tim bajkama. Za njen pristup karakteristino
oslanjanje na etioloko predanje kao osnovu. Predanje o postanku stvari, predmeta Patuljkova
tajna, Bajka o labudu, Ako je verovati mojoj baki... vrlo esto prisutno u opusu Desanke
Maksimovi. Takve bajke se oblikuju esto kao alegorijske prie.
Vaan deo pripovedake tehnike lirizacija. Praktino imamo bajke ispresecane pesama,
a u nekima dijalog oblikovan stihovima. Nema mnogo savremenih motiva i tematike, ali postoje

bajke koje se pojavljuju aktualne tme. Bajka o Lordu Fordu o sutomobilu. Bajka sa antiratnom
tematikom.

1979.

, 2000. . 21.
. , .
. ,
. .
.
Za prvu fazu stvaralatva karakteristian panteizam, a u novijim zbirkama vie prisutna
slovenska mitologija. Kod nje se u drugoj fazi su bajke vie mrane. Vano pomenuti da se
bavljenjem bajkom, na neki nain je sveobuhvatniji autor. Najpre kao pisac bajke, pa kao
teoretiar 1981. Objavila esej Poetika bajke, izlae svoju eksplicitnu poetiku kao bajkopisca.
Trei nain bavljenja bajkom antologiar. Sveobuhvatniji pogled na bajku.
Esej Poetika bajke u ovom tekstu opisujui autorsku bajku, ukazivala na posebnost autorske
bajke i odnosu na narodnu bajku i fantastine prieiona se, za razliku od Todorova, opredelila da
kljunu razliku kod autorske bajke vidi u njenoj funkciji. Shvatanje funkcije bajke deli sa
Brunom Betelhajm. Vana uloga u vaspitnom i psiholokom razvoju deteta, ta vrsta
pragmatinog shvatanja bajke, vano za shvatanje specifinosti autorske bajke. Praktini zadatak
bajke vidi u pruanju pomoi detetu da sazna probleme u odrastanju i traenju smisla ivota.
Navodi da pomae detetu da odraste, sastavni deo obreda inicijacije, ali ne samo to, nego i da
uspostavi ravnoteu sa sobom, svetom oko sebe i na tajnain dostigne zrelost i unutranji mir.
Pomae detetu da lini identitet povee sa kolektivnim. Arhetipski pristup. Daje konkretne
zadatke bajci. Na taj nain naznaila mogunost odbrane bajke. Sastavni deo te funkcije na
konkretnim primerima pokazuje ta je dobro, a ta loe.
Pokazivala mogunosti za inovaciju bajke, pola od pogleda na bajku kao trodelnu strukturu.
udesno se nalazi uvek u sredinjem delu bajke. Primeuje da se najpre sredinji deo menja.
Primeuje da e se promeniti junaci u autorskoj bajci. Zalae se za unoenje promena i u okvirne
delove bajke, da bi se ustaljena predstava izmenila. Trai uvanje fukcija bajke. U fantastinoj
prii natprirodno ugroava sveta,a u bajci jednodimenzionalnost, natprirodno postoji u stvarnom
svetu. Tanka granica svetlosti i mraka. Promena funkciji bajke, ona e je razlikovati od
fantastine prie.
Uvodi sliku velikog grada, izvesna paralela sa narodnom. Soliteri zamene za kule i zamkove.
Deca u tim soliterima se oseaju kao zarobljene princeze u kuli, akcenat prebaen na psihiko
stanje. Knjiga Usamljena gomila. Nekadanji prinevi i princeze, u odnosu prema roditeljima i
odnosa u svom domu. Druge teme u kojima odnosi na savremenu tematiku Zemlja vetrova.
Zebnja i strepnja o moguoj apokalipsi. Staljno primiljala vezu sa Novim svetskim ratom, uas
koji preti oveanstvu i savremeni ovek nasuprot takvoj mogunosti.

Bajka Zvono koje je opominjalo pitanje ivotne sredine. Postoji i veliki broj bajki kojima se
dri tema koje tradicionalno postoji. Meseev cvet i Varalica i smrt kompoziciono ostvarene
kao tradicionalne bajke. Imamo i krug bajki nebeska reka i Zlatokosa, po svojoj kompoziciji
nalik na etioloko predanje.trea grupa one bajke koje su alegorine pripovetke bajka
Sedefna rua.
Pounost i didaktinost. Stalno isticanje potrebe razliitosti meu ljudima. Imamo i moderne
junake, novi tip junaka u samoj bajci Princ oblaka. Najinteresantnije jeste da moemo tano
videti da je prva faza vezana za panteistiki pogled na svet, a posle 2000. Mranije. Smrt kao
prelazak u novi oblik.

Srpska drama za decu

Drama za decu se pojavljuje tek poetkom19og veka. Joakim Vuji Dobrodeteljni dervi prva
srpska drama za decu. 1983. pronaena u rukopisu. Nastala izmeu 1813. i 1825.
Branislav Kravljanac Antologija drame za decu. Kravljanac imao periodizaciju urazvoju koji
traje dva veka, prvi period je od pojave Dobrodeteljnog dervia, pa sve do 1903. U toku ove
etape, pored Vujievog komada imamo Sterijinu jednoinku Volebni magarac 1842. Izvedena
i objavljena i interesantani znaajan komad JJ Zmaj, luktarska igra Nesrena Kafina 1881.
Specifinosti ove etape Joakimova se nije izvodila, Sterijina se dosta dugo izvodila. Posebno
pitanje se otvara kada su u pitanju dela iz 19. Veka nisu originalna dela, nego su prevodi. Ali
nisu samo to prevodi, ve je karakteristini pristup prevoennja karakteristian za 19. Vek, te su
preraivali. Moemo govoriti o posrbljavanju, te su posrbe neka vrsta prelaznog oblika. Ni Vuji
ni Sterija nisu svoja dela zamiljala kao dela za decu. Sterijino bilo namenjeno najiroj publici,
vremenom postalo lektira za najmlau publiku. Uktarske igre sama struktura je ograniena.
Svaka ideja zapleta od radnje mora se prilagoditi. Pozorite od krompira lutke se pravile od
krompira.
Drugi period 1903. Pojava Nuieve jednoinke Naa deca. Drugi period postoji sve do
izbijanja drugog svetskog rata. Prvi put se pojavljuje pozorite za decu. 1905. Nui otvara
pozorite za decu sa Mihajlom Sretenoviem, trajalo je smo dve godine. Drama neraskidivo
vezana za kuu drmae, mnoge predstave su naruivane.izmeu dva svetska rata ogromna
ekspanzija amaterskih lutkarskih pozorita, koji su osnivani prema Sokolskom savezu. Samo
Nuieve drame za decu imale kvalitet. Pred izbijanje WW2 pojavljuje se jo jedno pozorite iji
je osniva bio Nui. Karakteristini komediografski postupak. Deca su glavni likovi njegovih
jednoinki. Savremena tematika, Naa deca savremena zbivanja vezana za srpsko graansko
drutvo s poetka XX veka.
Trei period od 1944. pa sve do 1994. U tom treem periodu kristaliu se tri etape prva
vezana za posleratno vreme 44-54. Ta prva etapa vreme drutvenog pritiska na umetnost,
vreme kada se slavi pobeda u WW2. 1954. pojavile se drame za decu koje nisu bile pritisnute
ideologijom. Prvo stalno lutkarsko pozorite 1949. I drugo dramsko pozorito Boko Buha
1950. 1954 dva dramska teksta Ljubie okia, pojava moderne drame za decu scenska
bajka predloak za osnov drame za decu. Prvo je objavio kominu bajku U cara Trojana kozije
ui, potom romantina Bibere. Kod Aleksandra Popovia, ironina scenska bajka. 1966.
Objavljuje Pepeljugu. Iste godine se otvara trea etapa ovog perioda pojava moderne lutkarske
drame za decu. Dragan Luki objavljuje Zvezdu Fifi. Najznaajniji pristup modernizaciji obavlja
Duan Radovi -1969. Na slovo na slovo. Niz dramaturkih manjih celina. Vaan i Stevan
Pei, kojim se zavrava etapa. Od 1994. novi period koji jo traje. 1994. pojavljuje se drama

Maor u izmama Igora Bojia. Za najoevidniju promenu uzima ironiju kao mono sredstvo
dramskog postupka.
eir profesora Vujia najpre nastalo kao drama.

Sterija (Volebni magarac)

Tematska osnova Sterijine jednoinke je akaala. Teatar na umruku. Sterija u nekoliko slika
pokazuje, nekiliko tematskih osnova. Osnovna fabula da aci varaju zaspalog seljaka, pa trae da
tog magarca otkupi. Kroz razgovor ovih aka nekoliko tematskih osnova. Nekoliko
suprostavljenosti koje daje u parovima. Daje filozofsku osnovu nudei kompoziciju izmeu
idealizma i realizma u vienju stvarnosti. Realizam u potpunosti karikiran. Suprostavljenost
mudrosti i ludosti kao varijacije koje odreuju poredak u svetu i koje na neki nain za njih
predstavljaju izvesno opravdanje dolaenja do novca. Svet vide kao opsenu, time Sterija zida
priu o opravdanosti takvog ina i o materijalizmu na kojima svet poiva. Novac je sve, car nad
carevima i materijalistiki pristup jedini koji postoji na svetu. U vianju takvog poretka sveta oni
se odluuju da naprave prevaru i ukradu magarca. Tui seljaka da preti da e ga tuiti sudu.
Razliiti tipovi komedije od drutvene komedije, prebacuje interes i na same karaktere.
Pohlepa kao nosioc rdnje. Uveavaju prevaru i prekorauju mogunosti da tu prevaru izvedu.
Zbog pohlepe ne samo da mu uzimaju pare, no hoe i da ga tue sudu. Starac ih motkom na kraju
komedije rastera i prihvata da je prevaren.
Druga jednoinka Nuieva Naa deca. Postavljena periodizacijska granica pojavom te
komedije 1903. godine. To je drugi period razvoja srpske drame za decu. Osavremenivljanje
srpske drame za decu. Glavni likovi su dva deteta Pera i Zorica, est i sedam godina. Nakon ove
dve, napisao jo dve pod istim naslovom. Jedino promenio uzrast dece, u drugoj humoreski 10 i
11 godina, a u treoj 15 godina. Menja se i tematika. Osnova u prvoj je imitiranje roditelja, u
drugoj imitacija odraslih isto, ali sa asocijacijama na ljubavnu tematiku, da bi se u poslednjoj
uvela tematika u punom obliku.
Savremena tematika imitiranjem roditelja prikzuje obiaje i ponaanje jednog dela stalea,
zbiva se u beogradu, u kui nekog inovnika. Time je Nui uveo komediju naravi u kojima se
ismevaju obiaji, naravi jedne drutvene grupe. Uzeodecu koja imitirajui svoje roditelje
prikazuju mane svog stalea. Prvo stereotipna shvatanja odnosa mukarca i ene. Najinteresantije
prikazivanje svae izmeu roditelja, prorunata i istovetna.
U drugim komedijama istog naslova, ista shema, ali tematika razliita.
Nakon WW2u treem perioda srpske drame komad Boka Trifunovia Bajka o caru i pastiru
(1958.) Prvi komad koji donosi komino scensku bajku. Ove godine Radovi objavio slikovnicu
potovana decu. Ima tri ina, ak i predigru koja je postavljena samo kao mogunost. Kada
pratimo radnu po inovima,neka vrsta razvijanja. Tri brata koja se svaaju oko raspodele
imovine. Vila postavlja pred test. Jedan brat ubija drugog. Drugi an vezuje se za sam carev
dvorac u koji najmai brat donosi arobno voe junak. Junak treba da sauva stotinu zeeva.
Konkretan primer kako je bajka uticala na dramu. Ono gde izlazi iz okvira narodne bajke je u
spreavanju prepreka carica ima novu inicijativu, prvo alje svoju erku, na kraju primorava i
samog cara da uzme jednog zeca, ime bi ga praktino i ubio. Sam prikaz karaktera i osobina
ovih likova. Stihovana u osmercu bajka. U izvesnim trenucima se vidi i rezignacija ovog junaka.

Ne poniava princezu, ve pravi kontrauslugu. Nasamario cara, jahao ga. Tim epizodama
Trifunovi priprema nizanje prepreka u treem inu.
Trei in posveen novim zadacima, postavljanju tri velika bureta. Ta burad mora da napravi
priom. Junak se ne spaava maginim sredstvom sad, nego domiljatost. Za svako bure poinje
priu o juncima iz prethodnog ina, svaki put biva prekinut. Time zavrava komad, daje dva
varijante kraja, zbog tehnikih mogunosti. Interesantan primer na kojem poiva omad. Kao
osnova drame za decu bajka, kasnije e to biti est postupak.
Milovan Vitezovi (eir profesora Koste Vujia)
1975 / objavljena drama RTB.
1982. objavljeno kao roman
2000. godine proirio dramu.
Odeljenje Prve beogradske gimnazije. Koriste se ssavremenimediji, radio i televizija utiu na
dramaturki postupak, sa druge strane i ograniavaju. To je mnogo vie sluaj o radio drami.
Radovieva radio igra Kapetan DonPiplfoks predstavlja dramski tekst adaptiran za radio. I radio
drama je zaista novija vrsta dramske knjievnosti, a pogotovu u srpskoj knjievnosti i ta oznaka
se upotrebljava za sva radio dela. Radio oslonjen samo na zvunost, namenjen samo sluanju, a
to kao posledicu ima uslovljenost radio drame i ogranienost izraajnih mogunosti, topred
autore postavlja teizadatak, oni primorani da samo posredstvom zvunih percepcija izazivaju
ivizuelne senzacije. To znai da imamo autora koji mora da prilagodi svoj tekst. Mora da bira
leksiku. Mogunosti rei, zvuni efekti i muzika. Didaskalije moraju biti proitane.
Usmerenost na zvune efekte. Upravo to sr ove knjievne vrste. Svaki autor maksimalno mora
da iskoristi mogunosti svojih rei, mora da izazove humor. Ne moe biti ni jednog trenutka
komika situacije.
Kapetan oslonjenost na bajku. Suprostavljenost sedmoglavnom udovitu. Obesmiljava se
struktura. Sve vreme insistira na igri. itav komad naziva radio igra. Travestija savremenog sveta
koristei na samom poetku novinarski stil. argonski izrazi kolskom uzrastu dece. Kljuna
mesta vezana za dijaloge, nain da saznaju mogunost da pobede udovite. Sam kraj
interesantan zavrava presecanjem tradicionalnih osnova. Radovi postavlja na sam kraj sloj koji
ima drugostepeno znaenje, zatvoreno za decu. Dobija orden za koji se navodi da je dobio puk
jurine konjice. Orden povezan sa Krismskim ratu. Odnos vlasti prema oveku.
Vitezovi komad, sa sloenom genezom, pokazuje mogunosti novog medija. TV drama ima
specifinosti. Uvod u svaku scenu nam pokazuje kamera. vitezovi bira razliite scene. Enterijer
kole, sudnica, onda scena vezana za njegove stambene poglede, potom scene na Savi, koje
pokazuje nedeljni dan, i na kraju selidba Koste Vujia. Javni ivot, pretstavljeno na nekoliko
razliitih mesta.
Vitezovi napravio filmski roman od TV drame. Proirio je TV dramu, a opet samo imajui pred
sobom samo vreme.

Poezija za decu
Vojislav Ili
Vojislav Ili Prvi sneg, Zimska idila, Sveti Sava
(1860-1894) Kratak ivotni vek, hronoloki spada u period realizma. Poezija je tada
zamrla. Njegovo pesnitvo predstavlja jedan prelazni period od romantiarske poezije preko
parnasovstva, sve do zaetaka simbolizma. U poznoj fazi stvaralatva nekoliko pesama koje
pokazuju okretanje ka simbolizmu. Prelazna faza od romantiarske ka modernoj poeziji. Nakon
njegovog preranog odlaska, itav jedan pokret poeo da stvara po uzoru na njega vojislavizam(
Mileta Jaki i Jovan Dui). U predgovoru Novije srpkse lirike Popovia pesnik savren u
svojoj umetnosti, zapoeo unoenje artizma u srpsku poeziju. Ljubomir Nedi prvi o tome
govorio, jer je Nedi kljunu karakteristiku video u njegovoj vetini, pesnik vetine, hvalio
njegovu formu sloaj rei. Oseanje za lepo veoma vano.
Njegovo pesnitvo obogauje metriki registar srpskog pesnitva, donosi nove vrste
stihova u srpsku poeziju, donosi nove teme, pored klasinih i antikih motiva koje unosi
imaemo i motive vezane za daleki istok i slike iz svakodnevice. Novine i stiha i tema okree
se klasicistima, koli objektivne lirike. Deskriptivnost pesama veoma vana. Romantiari se
oslanjali na narodnu poeziju, Ili iako poinje oslanjajui se na romantiare, on to menja. Koristi
dvanaesterac. Uspeo da pravazie ono to klasicisti nisu, prilagodio stih samoj prirodi jezika
dobio Iliev heksametar, ili srpski heksametar. On prilagoava stih razgovornom jeziku, ali ne
uproava previe. Nova poetska leksika, unosi nove rei. Veoma prisutna naracija, stalan
kontrast dinaminog i statinog. Uoenje leksike runog i zla (Zaputeni istonik).
Pesma Zimska idila. Lirko-epska pesma koja prikazuje jednostavan ivot na selu, male scene iz
svakidanjice, idealizuje scene iz sela. Poinje kao deskriptivna, na taj nain se i zavrava, dok
izmeu se pojavljuje narator. Sadraj dedine prie vezano za nestanak deaka Pavla. Majka se
moli Bogu, Bog ne zna ta se desilo. Imalamo sliku raja. Bog pita zato Pavle krade rajske
jabuke. Pronau ga kiridije i on se vrati u ivot.
Pesma Sveti Sava nije se bavio hrianskom tematikom. Predstavio kao vezano za nacionalnu
istoriju, oekuje se neka vrsta odgonetke.

Desanka Maksimovi
Stvarala preko 70 godina. U obilju pesama izuzetno vrednih ima.nakon WW1 prvi put se
pojavljuje, u asopisu Misao koji ureuju Pandurovi 1920 godine, kasnije u Glasniku, Politici,
Letopisu Matice i jedan broj od tih pesama pripada i knj za decu. Pesme za decu u zbirkama i
periodici. Pozdrav reci 1921 sama pesnikinja smestila u knj za decu. Dragia ivkovi
pomenuo kako se susreo sa njom na jednom od skupova MSCa i pitao zato ne pretampava
pesmu Pozdrav reci, ona kae da je to deija pesma, kao da je to neto po strani. Mnogi

kritikovali pesme Desanke Maksimovi da je samo impresionistiki pesnik i da ese pretvoriti

samo u zvuanje. Marko Risti joj zamerao dosta kvantitet bez kvaliteta.
Jovan Dereti e zakljuiti da je ona dobra pesnikinja. Dereti i ivkovi daje primere pesama
koje su kvalitetne. Pesma Zmija. Pesma pokoenalivada 1920e godine ivkovi upozorava da
je ta pesma pisana neposredno posle WW1 za rtve tog rata. Pesma objavljena i posle WW2.
Itekako skriveno zanaenje te pesme, mranije i tamnije. Poslednja strofa unosi potpuno
drugaiju sliku u pesmu. Vraamo se na egzistencijalna pitanja ovekovog trajanja. ivkovi
hvali inverzije iz poslednje strofe.
Nisu sve njene pesme dobre, neke jesu samo imresionistike, koriene zvune stilske figure,
osim toga nema dubljeg smisla. Neke pokazuju preteranu naivnost, direktno se naslanja na
Zmajevu poeziju. Pojavljuje se u isto vreme i kad avangarda. Sa druge strane, koristi i slobodan
stih. Od narodne preuzima odnos prema prirodi. I kada koristi slobodan stih, zadrava rimu.
est naivnost i preterani idealizam, nemogue je pobediti prirodu. Vaan impresionistiki
postupak ka stvaranju. Karakteristino prikazivanje nenih oseanja, sa nijansama raspoloenja.
Obraa mnogo panje na zvuanje same pesme, zadravanje rime i zdravanje u samim
pesmama. U zbirkama za decu esto koristi onomatopeju. Veza sa narodnom poezijom koja je
isto tako vana.
I pored tih tradicionalnih tema, videemo veliki broj savremenih tema. itav jedan tematski krug
vezan za kolu Mae u depu. ako i savremeno doba od kue do kole. Sa jedne strane
poezija vezana za tradicionalno, sa druge strane posle WW2 mnoge stvarane u duhu vremena. U
politiki akteulnu pesmu ubacuje hrianske motive. Rodoljublje.
Pesma Robek Uge o deaku koji dolazi iz Slavonije u Srbiju. To je NA stranac. Majstorstvo
deiji pesnik sa humorom, ali ispod toga neko znaenje mnogo tamnije. U krug pesama o decu
uvodi i baku, ali uz nju dovodi i temu smrti, baka sedi sama i eka smrt. Pesme o Grigoru Vitez.
Ciklus pesama Tatin odlazak u zemlju snova peva o bolesti, halucinacijama i temperaturom.
Neto to je teka i tama tema udene u poeziju za decu. ta deca u svetu sluaju aktuelni
trenutak, hipici. Opte osobine impresionizam. Nemamo vidljiv razvoj u poeziji za decu. Uvek
prisutna potreba za diealom naivnosti. I pored ideala noivnosti vano mesto motiv pratanja.
Osnova hrianske religije.

Grigor Vitez
Grigor Vitez Srbin iz Hrvatske.
I sam iako nije ostavio preciznije uputstvo kao Vladan Desnica, jasno da je imao na umu to iru
publiku za svoje delo. U poeziju uao nakon WW2. Poezija naglaeno bile vzane za dati
trenutak, ideologiju posle rata. U saglasju sa aktuelnim deavanjem.
Poezijom za decu se poeo baviti 1955 godine, objavljuje prvu slikovnicu Vesele zamke. Godinu
dana ranije se pojavljuje slikovnica Potovana deco, Radovia. Okretanje prema modernom
izrazu zbirke koje su kao slikovnice. Vitezova se sastoji od zagonetski, bogato ilustrovane,
odgonetke se nalaze u sadraju. 1956 Prepelice, prava zbirka za decu.
Nije dugo stvarao knj za decu, umro je 1966. Dobar broj zbirki su zapravo izbori pesama. Za nas
reprezentativna Jednog jutra u gaju 1960. Ta zbirka je vaan izbor iz njegove poezije. Na
primeru te zbirke pokazaemoosebonosti njegove poezije za decu. Prouavaoci se slau u tome
daje njegova poezija direktni nastavlja Zmajeve poezije, ali i da se oslanja na poeziju Desanke
Maksimovi. Kod Viteza se pojavljuju naznake modernog pristupa. Za razliku od Radovia, nije

njegova poezija okrenuta potpuno modernosti, mnoge pesme napisane na tradicionalnoj liniji. On
se nalazi na prelazu trdicionalnog i moernog izraza. Tematika nee biti pesnik grada, ve e
detinjstvo biti u selu. Priroda bitno mesto u njegovoj poeziji, blizak nainu na koji Desanka peva
o prirodi. Uticaj usmene poezije Milan Crnkovi kae da njegov nonsensni humor i
ukljuivanja igre koja moe biti razliito oblikovana, dolazi preko narodne knjievnosti.
Vodio brigu da se sve zbirke objave dvoazbuno. Pojavljuju se crte modernosti ali nisu sve
njegove pesme takve. Zbirka izbora Jednog jutra u gaju pesme nanizane hronoloki. Nema
nikakvog sloenog kompozicionog organizovanja. U izboru koji je nainio u Zagrebu,
kompoziciono organizovanije. Jednog jutra u gaju vezano za teme vezane za decu, mali prst
koji se ali na svoj poloaj. Radovi Dete je ovek u odelu deteta. Krupna tema u knj za decu.
Sa prelaskom tradicionalne kulture i pojavom grada nestaje patrijahalni odnos u porodici.
Nastupanje prema deci kao prema odraslima, ni jednog trenutka ne snishodljivo.
Branko Miljkovi vrio prikaz Vitezove zbirke. Poezija za decu je nauk, ne samo zabava. Decu
ne treba zanemarivati. Uvek se voditi rauna na koji nain, sa puno srca i mate.
Neke pesme otvoreno didaktike i poune, koje govore o deijim manama, moemo pronai i
kod Viteza. Pesma Strah direktno se nadovezuje na zmajevu pesmu U mraku.
Pesma Teka bolest pronalazimo oslanjanje na ironiju, kao kod Radovia. Kod Viteza emo
videti da je njegova poezja na putu kao modernom izrazu. Koristi ironiju, ali i tradicijske motive
(vezanost za kolu). U prvom delu zbirke pesme direktno naslonjene na narodnu razbrajalice,
brojalice, alogini obrati.
Ptiija pjevanka samo nizanje glagola, ostavruje igru preko samog jezika. Iza brda plava
izokrenuta slika sveta, make i mievi prijatelji.
Veliki udeo u njegovoj poeziji ima humor. U jednoj grupi pesama povezan sa onim to je rekao
Bergson, da je drutveni regulator. Smeh se postalja na iznevereno iekivanje Krava ita
novine. Kod Viteza postupci blii situaciji koja odgovara datom poretku. Ima i humora koji
poiva na disproporciji.
Nonsesni humor poiva na odbacivanju logike i smisla. Pesma Zar mi nevjerujete. Ima i onih
koje nisu liene smisla, ali imaju fantastike.
Najpoznatija pesma i najuspelija Kako ivi Antun Tun. Dali je pesma rugalica ili promovie
drugaiji pogled na svet? To vidimo na nain na koji je humor aktiviran. Humor iz narodnih
poalica. Uvek ismevano ono to nije praktino. Pesma postavljena tako da podsea e bajkoviti
svet. Nelogini postupci junaka zaista pokazuju da se smeh pojavljuje kao regulator drutvenog
ponaanja. Ima i jezikih frazeologizama ovde utti kao riba, kvoke i zlatna jaja, polje ita
more. Nisu sve slike nonsensne, ali esto je pogreno zakljuivanje dece. Zakljuci do kojih
dolaze deca pogrenim zakljuivanjem.
Zato huke lokomotiva vano samo zvuanje, onomatopeja.

Dragan Luki
Sunce i sneg pionirske novine 1951.
Radovi krajem pedesetih govorei o poeziji upravo pomenuo Lukievo ime kao pesnika
najmlae generacije koji ini kljunu promenu u poeziji. Izbacio make i mieve uveo trolebuse
i trotinete. Naelne promene vane za njegovu poeziju. Modernistike crte u pevanju za decu.
Sveobuhvatna slika njegovog opusa, nisu sve pesme kao moderne, nema u svim pesmama

humora i igre. Kada obratimo panju na itav opus videemo da kod Lukia ima pesmaam i u
tradicionalnom klljuu Pesma proleu, Jutro, pevanje o lepoti.
Bez obzira na to, kod Lukia nema pesama o prirodi, selu, za razliku od Gligora Viteza. On je
pesnik grada. Postavljenjem grada kao glavne pozornice knj zbivanja, napisao je u pozni roman
Tri gusketara.
Jedan krug pesama izrazto tradicionalna linija, ali potpuno sa novom tematikom. U njegovom
opusu vidimo jedan prelaz, za razliku od Radovia koji je ostvario potpuno novo. Kada
govorimo o prethodnica, moramo govoriti o Aleksandru Vuu, koji je uveo grad u deiju poeziju
(Moj otac tramvaj vozi). Luki ima pesmu Moj tata, koja je replika Vuove pesme. Ne zadrava
se samo na Vuovom uzoru, neto se i na tematskom planu se menja. Vuo od avangardiste do
socijalne literature. Kod Lukia, pravei repliku na istu temu,vie nema naglaeno tu socijalnu
tematiku, nema ideologizacije knjievnosti. Toga nema jer je pedeetih ta ideologija pobedila.
Karakteristino je od postupaka pesnikih unoenje humora. Unoenjem odreenih jezikih
izraza, unoenja novih rei, jednostavan onomapotejski izrazi koji izazivaju smeh. Pribliavanje
sveta odraslih sa svetom dece, trai dete u odraslom oveku. Luki nam se ukazuje kao u isto
vreme i tradicionalan i moderan pesnik.
Prva njegova slikovnica Zveri kao fudbaleri 1952 godine. Sa jedne strane pokazuje pesniku
generaciju i odnos prema publici, a interesantno to se bavi populizacijom sporta. I posle te
slikovnice, sredinom pedesetih objavljuje veliki broj pesnikih zbirki Kako se kome ini 1956
godine, Ovde stanuju pesme 1961 (nagrada Neven).
Krug pesama vezane za tradicionalne teme godinja doba, meseci. Izdvaja se porodini krug
pesama - pesma ta je otac. Balada o rumenim veknama i porodini krug i pesma iz gradskog
ciklusa (kupuje se hleb). Tema grada je vrlo kompleksna.
Poseban tematski krug pesme o koli. I kada bira tradicionalnu tematiku, postupak je moderan. U
pesmi Pardon, na kontrastu junaka same pesme slon i stonoga zasniva se komini efekat.
Pesma Neboder grafiki oblikovana kao soliter. Pesma Brojanje zasnoavana na igri jezika.
Pesme vezane za sliku grada najznaajniji krug tematskih izmena koji uvodi Dragan Luki.
Najpoznatija je pesma Fifi. Otuenost u gradu. Pesme o liftu. Sam princip igre unosi u poeziju za
decu, cela ta generacija povezuje pesnitvo sa igrom.

Branislav Petrovi (Da vidi uda)

1990 se pojavila. Slina i nadovezuje se na Ristovievu Lak kao pero. Ukljuuje teke teme i
izvesne politike aluzije. Da probude panu starijih italaca. Pojavljuje se i ono to nikda nije
bilo upleteno u knj za decu politike teme. Okrenutost savremenoj tematici. Ukljuuju se
savremeni predmeti telefon.
Ukljuuje se i tema stvaranja poezije pesma televizor. Druga odlika ukljuivanje socijalne
tematike, ve pomenuta pesma Lupa. Naunofantastini motivi. Od onih koji pevaju zvezdama
do praistorijskih lovaca. Koristei humor nagovetava temu koja e se javiti u drugom delu
zbirke koji je u proznoj formi temu strane babe.
Ukljuivanje citata iz narodne poezije. Bliskost ovekov sa prirodom. Tema alkohola.
Nije samo geobgrafski prostor nego ukljuuje i evropski kontekst. Obrisi ljubavne tematike.
Pevanje o parovima ivotinja.

Peti deo ine prie kojesu vezane za porodini krug. Centralni lik babe kao glavnog harambae.
Koristi naivnu svest.
U prvoj prii Ujak Dojilo. Najstranija baba Ikonija.
Vrhunac u prii Pele ratni kontekst.

PREDAVANJA
Jovan Jovanovi Zmaj
Petar Dadi Prostori sree i Povlaeni prostori Crnjanskog posebno u prozi uvek
postoje dva prostora, u ojem junak ivi i pati, ene da pobegne u prostor, vrstu sna u koji junaci
Crnjanskog najee ne stiu.
Novica Petkovi Lirske epifanije Miloa Crnjanskog posmatra kao pesnika u poeziji i
prozi, znaajan element ulnog, uveo u knjievnost vazduh i razne fenomene.
Oko Crnjanskog dolazi do sukoba interpretacije.
Sukobi se javili ranije oko Zmaja. Ljubomir Nedi Srpski knjievni ivot familarijan, ne moe
se suditi pravino. Zmaj bio pupularan pesnik, na meti. Smetao mu preveliki obim Zmajevog
pesnitva. Ne moe pesnik napisati toliko pesama. Meutim, u pozadini ovog spora, stoje i
politiki razlozi, poto su bili zastupnici razliitih stavova i uverenja, Ljubomir Nedi je bio
konzervativac, a Zmaj blii naprednim pokretima, sklon stavovima Svetozara Markovia
Ljubomir Nedi u svojoj kritici izuzeo jedino pesme za decu, smatrao da su autentine, a
kritikovao da je za ostale pesme bio samo stihotvorac, to je bio neizostavan uticaj prevoenja sa
nemakog i maarskog. Zmaj je po njemu, bio pesnik racionalizma, previe pedagoki ton
pridaje pesmama.
Kasniji kritiar Zmaja je bio Laza Kosti, da na sveanoj akademiji odri jedno
predavanje o Zmaju u Matici srpskoj. Unitio pobaratimstvo sebe i zmaja, zbog polemike gde
treba sahraniti branka Radievi. Zmaj o pesmi gde eli da se Branko sahrani,a Laza odgovorio
polemikom pesmu Prava brankova elja. Razliito su shvatali funkcije knjievnosti. Zmaj bio
pragmatian, u idejama Svetozara Markovia, knjievnost treba da utie na drutvo, mora da
podstie promene u drutvu, nasuprot tome Kosti bio zastupnik druge funkcije knjievnosti,
umetniko stvaralatvo mora biti autonomno, zbog toga i upuivao kritike zmaju, kojem nije
osporavao talenat, ali stavljao u slubu sitnih politikoh ciljeva.
Laza je , za razliku od nedia, priznavao talenat u uliima.
Kada je Skerli poeo da pravi osvrt na romantizam, morao da se osvrne i na Zmaja i da
se sam ukljui u raspravu. Istakao da Zmaj ima veliki znaaj, posebno to se javio u trenutku
kada je srpska poezija prolazila kroz munu krizu, kada je prva generacija romantiara ve
nestajala, a druga generacja nije postojala ili nije imala autoriteta. Skerli traga za genezom
svakog pesnikog dela i otkriva uzore, tipino pozitivistika potreba. Tragajui za Zmajevim
uzorima, krenuo od oiglednog uzor Branko Radievi. Meutim, pedesetih, kada Zmaj
poinje, Branko nije bio ustaljeni pesnik.

Skerli traio uzore u maarskoj knjievnosti andor Petefi. Pesnik Bajronovske

sudbine,bio kultni pesnik naih prostora (Vojvodina). Za sve pesnike bio ideal zbog pogibije na
bojitu.
Trei uzor nemaki pesnici tendec poezija (Hajne). Hajne mnogo uticao na ane pesnike
od Zmaja do antia. Vana tenja da u svakoj pesmi ima poruku, uticalo da Zmaj ima pna
zavretku pesama za decu ima poruku. Skerli shvatio da je dovio u opasnost njegovu
originalnost i zbog toga je rekao da su svi knjievnici imali spoljanju ulogu i potpomogli samo
da doe Zmajeva pesnika snaga. Skerli priznavao kod Zmaja bogat opus i univerzalnost
pesama srpskog romantizma, sreemo sve mogue teme romantiara. Naroito dobro uspeo da
opeva teku klonost posle sloma 1848. Godine. Jaa Prodanovi u 16 knjiga objavio Zamjevo
pesnikodelo preko 4000 Zmajevih pesama. Nisu uli pesniki prevodi i nepesniki tektovi(jedna
drama i nekoliko pripovedaka).
Skerli-Zmaj opevao sve znaajne trenutke u naem narodnom ivotu. Uspeo da opeva
sva oseanja ovekovog ivota. Cela drama ljudskoh oseanja.Kljuna rasprava oko onih koji ga
nisu osporavali kao pesnika vodila se oko toga to su neki samtrali daje bio pesnik obinog
narodnog ivota, meutim Skerli tu vidi pozitivnu osobinu opeoveanski karakter daje
Zmajevoj poeziji.
Zmaj najsavreniji pesnik nae omladinske knjievnosti i on je maksimum srpske
knjievnosti, kae Skerli. Meutim nije bio slep za nedostatke u Zmajevoj poeziji ne moe da
se zanemari da je Zmaj bio veliki rasipnik koji je svoj talenat troio za dnevne potrebe svoga
naroda.Kao najbolje pesme izdvaja ulii i ulii uveoci, ali i pesmu Svetli grobovi i
posebnuvrednost spadaju satirine pesme, ali meu tim ostvarenjima svrstava i zamjevu poeziju
za decu. Mladen Leskovac se nadovezao za Skerlia, pedesetih godina. Slobodan Jovanovi
ubaen zbog Ive Andria! Srpska knjievnosti u sto knjiga. prva oblast Zmajeva Lirske pesme,
druga angaovana poezija, trea pesme za decu i etvrti aspekt koji Leskovac mnogo ceni, su
prepevi stranih pesama. iLeskovac pozitivista i on je nastojao da utvrdi uzore i zato rekao da je
Zmaj Brankov uenik, ali se i tek tad raskrstilo sa klasicistikom lirikom. Leskovac dopunio
vanom komponentom-prvi istakoa da je zmaj nekog vrsta lirskog realiste i da je taj lirski
realizam vrlo slobodan, pristupao svim sferama ivota i pojavama. Meutim, Leskovac je
preterao sa svojim otkriem da je lirski realizam traio tamo i gde ga ne moe biti u uliima i
uliima uveocima. Jer je osnova u njima daleko od lirskog realizma, ali Leskovca posebno
fasciniralo to je Zmaj u njima dao crpnu isoriju njegove ljubavi. Posebno istie Svetle grobove i
poetiku pesmu Pesma o pesmi. Vrhunci srpskog romantizma.
Meu prvima je zavirio u Zmajevu pesniku zaostavtinu veliki ciklus Snohatice.
Podraava usmenu liriku i kad je u pitanju leksika, metrika, izraajna tehnika. Dsikusija o Zmaju
i u moderno doba, kada je Dragia ivkovi napisao Evropske okvire srpske knjievnosti
posvetio Lazi Kostiu najvie. ivkovi i sam Zmaja video u istoj perspektivi kao Leskovac i
Skerli. Zmaj i njegova poezija to je na ivot, od poetka i kraja. Istie da je zmaj bio jedan od
retkih koji je mogao da opeva sva ivotna doba.
I Bogdan Popovi napisao vanu studiju ta je veliki pesnik. etiri elementa misao,
mata, oseanje i ukus. Kod Zmaja sva etiri elementa, ali nijedan u dominantnoj meri. Zmaj
jeste pesnik, ali nije veliki pesnik. I ivkovi se osvrnuo na studiju Bogdana Popovia Zmaj
znaajan to je povezo svakodnevan ivot i poeziju. Put da se objasni kod Zmaja broj tema i
motiva.

Dragia ivkovi rekao da je Zmajeva rodoljubiva poezija najslabija. Nastojao da se

suprostavi nedievo tvrdnji da je samo vet stihotvorac, jer je bio vie aljkav pesnik. Meutim
Zmajevu aljkavost tumai time to je Zmaj lako pisao i nije radio due na delu.
Dragia ivkovi smatra da je Zmaj uz Vojislava Ilia bili najbolji pesnici 19. Veka. Ono
toim zamera je to nemaju pojedinane pesnike domete. Meutim, vano narodsko prirodno
pevanje Zmaja.
Vladan Nedi isticao daje Zmaj sve pesme ispevao u nardonom stihu- osmercu i desetecu
i nije koristio lirski, nego epski deseterac, a voleo da koristi osmerac i peterac koje kombiniju.
I sam Zmaj bio svestan vrednosti usmene knjievnou. Veoma vana za njegovu knjievnost.
Srpski romantiari se za razliku od prethodnika svi odreda pisali programske pesme u kojima su
izlagali svoju poetiku i poglede na knjievnost i njenu funkciju. Kod Zmaja najpoznatija Pesma o
pesmi.Neophodno mu bilo da iskae neku vrstu genze poezije. U tipino romantiarskom maniru
stavlja knjievnost i umetnost visoko.
Zmaj neke od svojih najboljih pesama napisao tipino prigodna. Pesma o pesmi kao
uvodnik za svoj asopis Neven. Ton i struktura ode, to dokazuje da se neprekidno prepliu
romantiarske i klasicistike komponente za vreme srpskog romantizma. O ukazuje na stalnu
potrebu da se povezuju poeziju u ivot.
Zmaj uvek povezuje pojedinca sa kolektivom kojim pripada, poezija i srpski narod.
Poezija osnovni instrument kojim ljudi tumae poloaj u svetu, ali i oblici u kojima se pesme
javljaju.
Svetli grobovi Dragia ivkovi istie kao nadgrobnu besedu. Ne koristi uobiajene
strofe, rima moe biti slobodna i zmaj koristi mogunost povezivanja pomou ponavljanja. Svetli
grobovi puni ponavljanja, paralelizmi, ali mnogov vie koristi kontraste, uvodi dijalog, obino te
pesme nastoji da poentira paradoksom. Kontrast doli iz usmene knjievnosti, mitologije
kontrst svetlost-mrak. Povezivanje stvari sa istorijskom podlogom, sudbina naroda i element
istorije naroda. Vana njegova lirika ulii i ulii uveoci ostvario ih kao neka vrsta
ljubavne hronike, ljubav prema Eufrasiniji (Rua) i petoro dece. Svi umri od posledica
tuberkuloze. Meutim esto sreemo ambivalenciju, nasluivnje onoga to e tek doi. Druga
pesma ulia sreemo neku vrstu simbolikog nagovetaja. Preobraavalaka snaga ljubavi.
21. pesma ulia uveoka vizije, kao kod Blejka. Kao vrsta uvoda u Disovu pesmu
Jutarnja idila, jedna vrsta apokalipese isto prikazana, ali ovde nosilac stranog orkan, prirodna
pojava, ukazuje na neku svoju mistiku snagu i tajnu. Neto strano da seljudskom biu nemoe
ni pordi. Prthodi 22. Pesmi- prisaje se na nunu stvarnost. Iz ova dva primerase vidi da nije samo
pesnik romantizma, romantiarske teme apokaliptinog i stranog, priprema za modernu i Disa.
Zmaju kao pesniku dve injenice vane tematski raznolik pesnik, ali i pesnik koji je
svoje pesme pisao u razliitim intonacijama. Od humoristinih, satirinih do parodinih. Izruguje
se pojavama u politikoj atmosferi. Kao utemeljiva srpske poezije za decu bio u specifinom
poloaju, uzor usmeno stvaralatvo, u celini se oslanja. Ogleda se u preuzimanju tematike ( ne
samo osnovni podsticaj, no i tip slike sveta koji se javlja), ali oigledno da se u gleda i na
morfoloku dimenziju usmene poezije (od jednostavnih oblika do bajke, basne). Da bi mogo to
bolje da ini koristi postupke iz usmene knjievnosti. Na isti nain koristi jezik. Najbolji primer
este igre rei u pesmama za decu, nastojao da imitira etimoloke figure (pesma ta ja vidim).
Pesma ta ja vidim ovde re mala sadrinski subjekt teksta. Potpuno se prilagoava
izboru jedne rei za sadrinski subjekt. Veta upotreba ponavljanja odreene rei. Neto slino i
u pesmi Juca sa velikom jabukom.

Jedna od najvanijih usmenih vrsta namenje deci taunaljke. Verbalna magija, da

prevedu dete iz jednog stanje u drugo, veta upotreba jezika. Zmaj takve pesme ima esto.
Pokuaji da se dete uspava. Ljubomir Simovi smatrao da se pojavljuje zaumni jezik gubi
znaenje, ostaje zvuk i melodija. U usmenoj knjievnosti esto sreemo postupak personifikacije.
Zmaj vrlo esto koristi personifikaciju, cilj da sve to se javlja u svetu oko deteta da se prikae
ivo.
Zmaj vrlo esto pesmu ostvaruje kao igru, Ljubomir Simovi to isticao. Naroito u pesmi
Ko si ti. Kad je re o oblicima iz usmene knjievnosti kod Zmaja zagonetka je vana. I sama
postaje neobjanjiva, udesna, enigmatina. Jeziki rebus. Smatra se da je ima povremeno u
mitovima. Kod nas este usmene koje za odgovnetke imaju dete. Zmaj itavu pesmu ponekad
pretvarao u pokuaj da se izgradi odgonetka. Ciklus Datanja.
Jednu od vrlo vanih oblika u usmenoj knj. izreke. Opisuje se situacija na preveden
nain. Zmaj nastojao da iskoristi takve injenice. Pesmu Deda i unuk napravio tako da vidimo
jednu izreku koja se u ovoj pesmi pojavljuje sve u svoje vreme.
Zmaj esto koristio i poslovice. Na osnovu onog to je poslovica napravio pesme Mali
Jova. Vano je prisustvo humor, koristi u svim situacijama u kojima se moe protumaiti da
neto kritkuje.
Jo jedna od najvanijih usmenih vrsta basna. Ruktre nje i Zmaj koristi i ono to je
strukturni element svake basne pouka. Patak i abe. Hulje lepo zbore, ali nitkovski rade. aba
ita novine. U svim ovim sluajevima, sve je preuzeto iz usmene knjievnosti.
Preuzima i tzv. aljivu priu. Vrlo est oblik u usmenoj knjievnosti. Takoe postupak
personifikacije. Prirodne oblike preuzimaju osobine ljudskih bia. Vetar i Sunce.
U usmenoj knjievnosti iroku primenu imaju razliiti oblici prie o ivotinjama koje
ponekad imaju strukturu basne, a ponekad one koje mogu, a ne moraju biti poune. Ciganin
hvali svoga konja.
Centralna usmena knjievna vrsta bajka. Tip knjievne fantatike, bez toga bajka ne
postoji. Zmaj u dobrom delu koristio u nekim svojim pesmama strukturu bajke izmenjene
elementima basne. Zecovi u oajanju neobina struktura, bajkovna i elementi basne (zeevi
izvlae pouku i odustaju od kolektivnog samoubistva).
esta tema ljudska priroda i kod Zmaja i u usmenoj. Zmaj esto ima kritiki odnos prema
odreenim crtama ljudskog karaktra. esto o manama kod deteta preterana radoznalost. Mali
brata.
Zmaj koristi strukturu rugalice iz usmene knjievnosti. Lenji Gaa...
Ima esto peama u kojima se spajaju razliiti elementi usmene knjievnosti. Mali
Maksim propagira pismenost. Vrsta humora koja se javlja kod Radovia i Rumovia, alogian
humor. Preobraene narodne izreke govori glasno kao riba.
Zmaj voli da pesma saini od samih humornih elemenata. Maak ide miu u svatove.
Nastojanje da seprigui otvorena didaktinost. Zmaj nekad i hvali sam ivot Zimska
pesma. ivotna vitalnost. Ali pisao i neke pesme koje su sa dananjeg aspekta humoristine
(Kupanje).
Milovan Danojli knjiga Naivna pesma nastojao da ukae vrednosti Zmajeve poezije.
Zmaj prvi pie pesme koje imaju impliciranu dijaloginost. Otvorenost Zmajeve pesme,
okrenutost ka drugima. Sredinja crta poezije namenjene deci. Posledica injenice da stvori lini
odnos, jasnost. Da bi pouka morala da deluje, Zmaj morao da rtvuje sloeniji izraz. U najveim
delama pesama za decu ideal apsolutne jasnosti, potpune komunikativnosti. Zmaj uuivao samo
konstruktivne poruke i pouke. Danojli zapazio da je Zmaj u svojoj pesmi bio pesnik koji reaguje

na sve poloaje ljudi najvei novinari srpske poezije. Uvek se trudio da bude aktuelan. Ne
samo prvi pesnik za decu, no i prvi prosvetni pesnik. Da bi o postigao,svoje obraanje nastojao
da prilagodi deci. Proces dveju suprostavljenih namera rob pedagogije, a na drugojstrani osetio
ta je za dete najvanije, nalazio se na nekoj vrsti klackalice izmeu dva suprostavljena pola. Na
drugoj strani, insistira na igri, slobodi dobila znaaj u drugoj polovini dvadesetog veka
(Radovi, Rum, Danojli...).
Zato je posveivao toliko panje deci? Daje ton idealizacije, u detetu video mogui
ideal. Projektuje odreene ideale, on smatra da treba da se okrene detetu koje je simbol
budunosti.
Romantizam se najbolje vidi u Zmajevoj potrebi da idealizuje element nacionanog,
obraa se detetu koje nije samo dete, no i Srpe malo. Pojava pevanja o ivotinjskom svetu,
Zmaj prvi srpski pesnik koji peva o ivotinjskom svetu. Veslea bestijarija. Danojli jo istied a
je Zmaj porodini pesnik. Dete je prikazano u porodinom okruenju, vrednosti kolektiva viena
kao porodica.
Zmaj je u poeziji za decu bio poklonik vedrine, sklada, harmonij, sree. Utopijska slika
sveta, svi nesporazumi deo sitnog, prolaznog inventara.
U zakljuku o Zmajevoj poeziji moemo rei da je Zmaj pesnik jedinstvene tematske
univerzalnosti. U tome neki od kritiari vide i razlog njegove iroke popularnosti, obraa se
najiroj publici. Zbog te irine i mogao da ostvari uticaj na sve poznije pesnike. Radovi, Rum.
Vuo i Dragan Luki dete u urbanoj sredini. Morfoloka strana njegove poezije, sreu se svi
mogui knjievni oblici od jednostavnih do sloenih. Mogao da postigne zbog toga to kao
tipini romantiar mogao da usmenu knjievnost internira u pesniko stvaralatvo.
Nastojao da deluje u duhu romantiarske poetike, a vana komponenta odnos prema
narodu, naciji. Slui svom rodu i odraslima i deci i to je razlog to je toliko didaktian. I to je
razlog njegovog uticaja na poznije pisce za decu.

Branislav Nui
Branislav Nui autor sa velikim stvaralakim opusom, centralno mesto
komedije i humoristika proza, dva specijalno za decu Autobiografija i Hajduci. Ova dela
pribliava dominira humor kaoosnovno obleeje trake gledita.
Problem humora prvi Arsitotel, kada je hteo da ispita specifinosti komedije kao
knjievne vrste, komedija podraava karaktere koji su gori od prosenih. Smeno je neka greka i
rugoba koja ne nanosi bol i nije pogubna. Nesavrenstvo u ljudskoj prirodi, to ne nanosi bol.
Proistie iz onog to je slabije u oveku, prve komedije one koje prikazuju ljudske mane, ono to
je runo, predmet kod prvih komiara- tvrdliuk, pohlepu, pohotljivost, ali je shvatao kao i
podsmeh slabim ljudskim karakterima i opakim po druge ljude.
Vladimir Prop Problemi komike i smeha. On humor odreuje kao knjievni postupak u
kome zapaamo prisistvo niskog, sitnog, isticanje negativnog, ali pre svega ti nedostaci dve
kategorije nedostatke duhovnih vrednosti i mmoralnih svojstava ljudskog bia.
Odstupanje od sistema vrednosti. Anri Bergson O smehu kao izvor humora vidi u
mehaninosti u ljudskom ponaanju. Nefleksibilno ponaanje. Javlja se kao kazna komika.
Kanadski teoretiar Nortrop Fraj, Anatomija kritike, komino razmatrao u irokom aspektu,

komika se ispoljava u tipovima knj likova, izdvaja etiri 1. Alazov, varalica 2. Potcenitelj 3.
Bomolohijes, lakrdija 4.agroikos,neotesan, seljak.
Nedostatak- komino vezuje za likove. Situacije mogu biti komine, kao i zapleti.
Sve koncepcije humora dominira mimetinost. Gotovo sve koncepcije imaju u vidu
dramski tekst.U proznimdelima u uem smislu(pripovetka i roman) osnovni izvor komike sam
pripoveda, tako i kod Nuia. Problemom komike bavio se i Sigmund Frojd, povezivao sa
detinjstvom i deijom igrom. Bavio se humorom bavei se problemom dosetke. Proces
saznavanja. U svim deijim igrama ima dosta ponavljanja. Meutim ponavljanje ima funkciju da
lake zapamte, da lake dou do nekog sznanja. Frojd prvi zapazio da veliku ulogu ima pria.
Naroito po njegovom miljenju zgodno ako se pripoveda ponaa kao glumac. Fenomen
rikoeta smeha. Po Frojdovom miljenju dobar deo komike proistie iz toga to vrlo esto u
postupcima dece prepoznamo postupke odraslih.
Najsloenije se bavio Bahtin, bavei se rableom. itava kultura srednjeg veka bipolarna
ozbiljna i parodijska interpretacija. Pritisak religije, ali ak i kod Nerona postojali dani u godini
kada je Neron dozvoljavao da se podanici sprdaju sa njim doba karnevala. Povorka prvi bio
magarac. Bahtin smeh sniava i materalizuje duhovno. Ovakva koncepcija humora ula u
knjievnost i nastao postupak karneevalizacija knjievnosti, vrhunac karnevalizacije je kod
Dostojevskog.
Humoristino pripovedanje staro osnovni cilja da nas nasmeje, priu organizuje tako,
da elemente koji izazivaju u smeh stavlja u prvi plan. Najstariji oblik kozersko pripovedanje.
ehov pripovetka o tetnosti duvana. Uzvieni tobo stil i trivijalni sadraj. Sam pripoveda
neprekidno komentarie priu, poigrava se elementimai upravlja itaoevim doivljajem. Stevan
Sremac najbolji primer kod nas. Nema klasinih crta pripovetke. Bira sreddstva kojima e
izazvati smeh, karakteeristina silna nabrajanje. Veliku ulogu pripovedaevi komentari, potreba
da se obraa itaocu.
Anegdostski pripoveda naroit znaaj u realizmu. Aneg pripoveda pripoveda u
prvomlicu, prikazuje kao deo svog iskustva. Auktarijalno pripovedanje po Francu tancu.
Pripoveda vidljivo organizuje priu, vrrlo esto podraava svoje junake ili se distancira od
junaka, osuuje postupke. Humoristiko pripovedanje u vezi sa potrebom da se naglasi neki
nesklad. Osnovno nastojanje da ocenjuje ili postupke junaka ili dogaaje u koja uestvuje.
U humoristikom pripovedanju vrlo esto i sam pripoveda predmet podsmeha, naroito
neaktivnost, nespretnost, predrasude,naroito kod Tristrraama endija.
Branislav Nui pisac koji se knjievno formirao osamdesetih godina 19. Veka a
aktivan bio dotridesetih godina 20. Veka, doiveo ozbiljnu starost. Zahvaljujui tome proao kroz
nekoliko etapa, u poetku i kao humorista i kao dramski pisac bio blizak poetici realizma,
meutim neka njegova proozna dela (Pokojnik) pribzna dela (Pokojnik) pribliava se jednoj vrsti
teatra apsurda. Nui je kao pisac poeo posle pesme Pogreb dva raba otiao na robiju. Uvek
imao pra vlastima. Komediju Narodni poslanik napisao sa 19 godina, ali ekao na izvoenje 13
godina. Jo gora situacija bila sa komedijom Sumnjivo lice 35 godinanije igrano.
Bio patriotski nastrojen, slubovao po krajevima koji su bili pod turskom vlau. Robija
ga popravila. Umesto satiriara postao zabavni pisac, glavna vrsta komedija. Uticaji
najznaajniji Molijer i Gogolj. Kad je re o statusu u knj ivotu, kritika tokom celog ivota nije
imala razumevanja, umro duboko nezadovoljan. Poeo kao pripoveda u vreme Srpsko turskog
rata. Pripovetke jednog kaplara, Ramazanske veeri, Listii(novinski tekstovi). Dosta dugo
saraivao u Politici, tu je objavljivao svoje feljtone, stalnu rubriku. Talenat otkrile dve pripovetke
Vinograd i Frak. Vinograd u sreditu prie deaci, jednom uitelj rekao jednom Tikvo nezrela.

U pripoveci Frak mladi na Kalemegdanu iz boljeg sveta, jednoj vetar skine eir sa glave, on
joj vrati pa ga pozove da doe kod nje.
Prvo delo za decu Autobiografija (1924. godine). Filip Leen autor autobiografije
mora da pie istinito. Mi ne prihvatamo da nas onaj kiji pria lae i vara. Nui je rekao da je
uobiajeno da ljudipiu ozbiljna dela, ali da je prevashodni cilj da rekapituliraju svoj ivot.
Prvi kritiar Simo Cuci iz dela autobiografije dobro delo za decu. Napisao je na
podlozi svojih novinskih tekstova. Velika egzistencijalna kriza u zatvoru, ali doao do svog
osnovnog naela SMEJMO SE SVEMU. Sva del koja je kasnije napisao iz te potrebe.
Skerli e rei za Nuieve Listie da je Nui sklon da se bori protiv zala koje su
zahvatile zemlju. Drugo delo podsticajne za Autobiografiju tekstovi za Politiku pod
pseudonimom Ben Akiba. Nuiev Ben Akiba putovao kroz Beograd i pokazivao da se ne udi
niem, jer oekuje najgore. Humor, ala, dosetke.
U komedijama se bavio malograanskim svetom koji eli da ostvari vlast i bogatstvo.
Voleo da opisuje redakcije novina, graanske salone. Komiki stilizuje. Povodovom Nuievih
humoreski Ben Akiba vodila se velika rasprava Skerli branio Nuia, Mato napadao da je
krenuo ka industrijalizaciji talenta. Meutim prvi istakao da u Nuiu vidi roenog novinara, prvi
od pisaca koji nastoji da spoji knjievnost i novinarstvo.
Nuieva Autobiografija koristi sve konvencije autobiografije. Nepouzdani pripoveda se
javlja, igra se sa pojedinim detaljima ivota i biografije. Voleo da se ali i sa stvarima koje su
nekada bili tabui. Obraun sa kritikom u predgovoru. injenica i da nije izabran za akademika.
Svoj ivot opisao od roenja do enidbe.
Sam pripoveda pripoveda i spaja humoreske. On se podsmeva nizu vanih stvari, prva
stvar koja je pala pod udar je razvojna psihologija. Imitira faze u razvoju ljudske linosti.
Dominira hronoloki princip. Goran Maksimovi rekao da je humoristiki roman. Naroito
humorno prikazano roenje pripita babica.
Kritiki element usmeren ka dve vane socijalne institucije porodica i kola. Dete
tiranin. Meutim, glavni predmet kritike je kola. kola je kalup za dete, koje dete treba oblikuje.
Kritika veronauke. Nastoji da pokae raskorak naela od prakse.
Pojedini idelogeme iz urbane mitologije. Oenio se 13om ljubavlju. Brak uporeuje sa
tamnicom i vojskom. Naroito zanimljiv zavrni deo gde se poigrava sa tim akako e biti
objavljena vest o njegovoj smrti. Prikazuje kakav je status humoristee u javnom ivotu. Potreba
da se naali sa smru.
1934. godine roman Hajduci. Simo Cuci rekao da nije toliko zanimljiva jer je predmet o
kojem govori vrlo star. Pobuna mladih ljudi protiv poretka. Cuci posmatrao kao sliku jednog
doba. Ve tada postalo oigledno da je vrlo vaan roman za decu, pun humora. Za osnovu uzeo
anegdotu bekstva deaka u hajduke, koja je deo njegovog linog iskustva. Nekoliko zasebnih
epizoda. Kao i svi humoristiki pripovedai, voleo predgovore. On opisuje kako je poao u
posetu prijatelju i kako je video da njegova deca itaju njegovo delo za odrasle, pa je obeao da
e napisati i delo za decu. Piui roman Hajduci hteo da kae da ne pie pouno delo nego ono
koje e decu da nasmeje. Deiji smeh najvei radost starosti.Smattrao svoje delo kao
nepretenciozno.
Osnova prie u vreme srpsko turskih ratova hteOsnova prie u vreme srpsko turskih
ratova hteo da ode kao dobrovoljac, ali ga je tata uvatio i istukao. Fenomen odvajanja dece od
porodice i kako izgleda i ta moe da izazove. Pisao kao delo kojem su realistiki elementi
potisnuti u drugi plan. Junak je grupa deaka koja se okuplja pored Dunava. Priaju o Mata Muti

i hajduku uriu. Javlja se dinamika u pripovedanju, razliititi prostoori Grad-planina-grad.

Suoavanje sa nepoznatim prostorom.
Humoristini roman za decu, nekoliko odlika. Prvo kolektivni junak i komiko
stilizovana imena junaka. Postoji stalna karakterizacija junaka. Posebno se motivie junakov
nadimak. Zatim u humoristinom romanu negativan odnos prema institucijama,a u romanu
Hajduci kola i porodica. kola dovedena opet do karikature.Meutim nekoliko elemenata da
je cilj sloeniji ismevanje ljudskih mana. Meutim, pokazuje veto baratenje umetnutim
priama, najznaajnije one koje priaju prve noi odmetanje u Hajduke. On uvek po pravilu
prikazuje graanski svet skorojievski mentalitet (ivka iz Ga ministarka). Nui uvodi
veliku galeriju likova neobrazovani, pohlepni, karijeristi. Meutim, Nui, mnogo vie
zasmejava nego to kritikuje. Nije smeo da pretera, jer je njegova publika bila ljudi koje je
karikirao.
Humor gradio na postpku inverzije. Meutim, kao pisac kojije dugo pisao, menjao
dramsku tehniku, posebno u drami Pokojnik. Dominacija onog to je runo. Socijalno politika
satira.

Aleksandar Vuo
U romantiarskoj poemi pripovetke kao u prirodi, meutim i ivkovi i popovi su
isticali da u poemi semoe nai i tematika iz unutarnjeg ivota junaka, protivrenih naela i
vrednosti, dramatike.
Ono to je danas vno- poema kompozitni knjievni oblik, zahvaljujui svojoj duini, moe da
ukljuuje manje knjievne vrste, fragmenti epigrami, ode, lamenti...
Meutim, za razliku od porze napisana u stihu od etvoroslonog do neogranienog, stih se
menja iz epohe u epohu. U novije doba vrlo esto se javlja u slobodnom stihu. Kad je re o
metrikim vezama u stihu, nai pesnici deseterac koristili, mada u dvadeetom veku heterometrija.
Zbog duine, moe biti podeljena na pesme, pevanja. Do tga dolazi jer se u poemi
smenjuju deskripcije i prikazi dogaaja. U romantiarskoj poemi dolazi do poistoveivanja, lirski
subjekat glavni junak. Zato u romantiarskoj poemi dominira kazivanje u prvom licu jednine,
meutim pesnici dvadesetog vek,a kao i Vuo, estose javljaju ironino parodijski motivi.
Aleksandar Vuo kao pesnik za decu tridesetih godina dvadesetog veka 1933. Druina...
Uticala atmosfera oko nekoliko prevedenih dela, prvo Alisa u zemlji uda ( Alisa u udesnoj
zemlji prevedeno), zatim prevedene i popularne izistinskeprie Kiplinga i tree delo uticajno
Emil i dedektivi Kestlera. Promenili tip knjievnog junaka u knj za decu. Novi tip dete koje ima
avanturistiki duh, ulazi u svet, neobine avanture. Druga stvar vana nastojanje da se knj za
decu posveti prikazivanju deteta u drutvenom elementu. U svim ovim delima promenjen nain
nakoji se piu dela, nova epoha knj za decu, moderna, vrlo popularna dela i kod frnacuskih
nadrealista, sve vezano za san.
Promenio se jezik u knjievnosti, poinje da naputa isto knj jezik, mnogo elemenata
koji e voditi ka argonu. Pre Podviga Petr Ilia, velika diskusija izmeu Gligoria i Vinareva
1932. Da li knjievnost moe da ostane u tradicionalnom ili da se odmakne i okrene modernom.
Podloga vana jer su aktuelni da se prui otpor Skerliu i B Popoviu i otvori prostor
slobodnijim aktivnostima Velibor Gligori blizak leviarima, socijalni elementi knjievnosti,
Vinaver zagovornik istog estetizma. Vinaver je govorio da knjievnost ne treba tolikod as e
intreuje za drutvo, nego za samog oveka. U toj polemici izmeu Gligoria i Vinavera, dotaklis
e naeg jedinog pisca za decu. Vinaver reko da je Zmaj uenik nemakog graanskog ideala,

tradicija nemake kulture, hto da uvede etiku radai napor. Vinaver smatra da nau knjievnost
treba rzvenati od poruke, ostvariti to vei integral poezije. Gligori na celu situaciju gleda iz
druge perspektive dete nosilac budunost, trba postvti ciljeve, oekuje konkreta doprinos.
Kada se pojavila Vuova poema aktuelizovala probleme. Prvi kritiar oduevljen Vuom
Marko Risti, predvodinik nadrealista. Prvi knjievnoistorijski odredio. Risti rekao da je
Vuova poema moderna, i on je u tekstu koji je objavio 1934. Pod modernoj deijoj poeziji u
Krleinom Danasu. Osvre se i na Gligoria i Vinavera, naao se u vrsti procepa, i sam bio
pesnik pa mu je u izvsnoj meri bio blii Vinaverov stav, koleba se izmeu dveju mogunosti.
Ipak Risti na kraju osvrta daje rednost poetskom karakter kod Vua, fantaziji, slobodnoj igri
mate pesnikove. Inae Vuova poema ima zanimljivu istoriju nastavka u Politici 1931 prvi put,
a 1933. kao nadrealistika izdanja. Poto pripadaju avangardi teili ka novom ilustrovanom,
fotografski kolakao naslovna, crno bela slika zida na kojem se vidi devojica koja se oslobaa
konopca, a s vrha je gleda grupa deaka. Naglaava se estetika runogi da se prikae poseban
ambijent sivila, pustoi, praznine. Najpre hto da postigne element provokacije i da bi to postigao,
vrsta kompromisa, nije tipino nadrealistiko delo ima dva sloja u fabuli, realistiki deo i
nadrealistike pridodati realistikom.
Posebno vano njegovo nastojanje da poemu prikae kao savremenu, postie slikom
prostora junaka. Vreme se posredno oznaava imenima junaka (Milan Vapa, vlasnik fabrike
hartije). Iako za junake bira grupu deaka, bavi se istraivanjem socijane stvarnosti. Oni
pripadaju marginalnom sloju.
Kad se pogleda nain nakoji je napisao poemu, vidi se da je bliska romanu za decu.
Mnogo lii na Nuieve Hajduke, kolektivni junak. Hijearhija grupa deaka i ore Voa. Iako
se u poemi prikazuju dogaajikoji na prvi pogled imaju karakter deije igre, imaju socijane
momente. Ukljuujelemente fantastike na podlozi folklorne fantastike koja vodi poreklo iz bajke.
Prvi bajkovni elment vezan za devojicu Miru, po uzoru na zaaranu lepoticu. U ovoj Vuovoj
poemi nalazi se u vrsti instituta, namenjnoj vaspitavanju devojica, kao represivno ustojena
ustnova, zahvaljujui tome to ga dre monahinje. Radikalno kritika perspetiva monahinja
Bigamija. Bjkovni motiv princeze suoena sa nizom problema. Glavna monahinja Kala Vestra.
Ono to je nastojao da izmeni, uvodei jedan bajkovni motiv nije hteo da uvodi druge, ne
idealizuje svoje junake, junaci e u prvom pokuaju da spasu devojicu prvi put propasti.
deronja se zadri u pajzu u kojem monahinje uvaju klju. Kada se ita Vuova poema veoma
vanoda se u njoj javlja potpuno nova slika drutva viena oima dece. Svet je nasilan, grub,
nepravde, kroz slike sestara.
Vuo nastojao da uvede novi jezik u knj za decu, prvo delo u kojem sreemo argon.
Lemati, capnuti, zdipiti, keva, pekmez, lova. Elementi kolokvijalnog govora. Elementi iz
trivijalne knjievnosti, iz sveta filma, istorisjke figure Kazanova, madam Popadur.
Parodijom zahvaeni vani elementi, svet religijskog, pa je parodirana najpre molitva Oe na.
Devojica Mira kad za kaznu mora da je ponavlja.
Druga znaajna poema za decu Poema san i java hrabrog Koe. Dugo nastajala i postoji u
dve verzije. Sadraj matenjskog ivota dece. I u ovoj poemi potreba za avanturistikim sieom,
deak Koa voen plemenitim namerama hoe da oslobodi roba. Borba protiv kolonijalizma.
Poema nastala posle drugog svetskog rata. Graanski rat uokviru Svetskog i onda Vuo prikazuje
Graanske ratove u kojima ne uestvuju samo deca i slabe babe. Iako je nastala mnogo kasnije, i
ovojpoemi nadrealista, ukrta san i javu. Elemnti nadrealizma, u injenici da se deak Koa vozi
avionom Moja volja. Leti i prikazuje egzotino svet, kao kod Kiplinga. I u ovoj poemi nastojao
da se bavi vanim problemom deijim strahovima. Svog Kou hoe da prikae kao hrabrog.

Poto poema ima avantursistiki sie, neprekidna drmaatika u prikazivaju ivota, nestalnost u
sudbini.
Ireali Koe da bude spretan. Vrhunac ona spretnost kao kod cirkuskih junaka, eli da bude
spretan kao akrobata, gleda ih u cirkusu Kolorado. Za razliku od Poema podvizi.... gde je
ljubavna tematika podsvesno sugerisana, ovde se otvoreno javlja, zahvaljujui tome to e Koga
srei devojicu Palmolivu. Vaan pozitivni rasplet, ostvari se vaan cilj junaka.
Vuo vaan jer je uveo novi tip knj junaka, kod njega se ne pojavljuju pitoma i posluna
deca, ve deca avanturisti, potreba da se menja socijali element u drutvu. Danojli piui o ovoj
poemi pie da su snalaljivi mali probisveti. Najznaajnije ipak njegov prikaz drutva, socijalno
se raslojilo drutvo, protivrenosti i sukoba, neugodan po mlade ljude, ograniava im slobodu.
Kad god se govori o njegovim poemama, dete prognano iz Zmajevog rajai pojavljuju se
deca koji imaju ideale koji su i socijalni. Meutim u svim knjievnoistorisjkim osrtima kae se
da je preusmerio poeziju za decu i daje prvi moderni pesnik za decu, po tome to je on pribliio
je socijalnoj literaturi. Pokret socijalne literature, najvei deo avangarde se pribliio joj. Podvizi
druine procvat socijalne literature. Novatr na planu knj izraza, novi oblik stiha, pie
heterometrine stihove, zatim u njegovoj poeziji grubi tonovi.
Novi tip knj junaka koji je po pravilu nezadovoljan drutvenim elementom, ali ima socijalne
potrebe. Jedino je Koa samo avanturista.
Momak ipo hou da budem najslabija njegova poema, trea po redu. Hteo da bude didaktian,
tako da je njegova poema htela da bude alegorijska, didaktina, nije uspeo da se domogne
umetnikog rezultata.
U svim poemama elementi iz folklora motiv zaarane lepotice, ili savladavanje prepreka, a
tome pomae ukljuivanje ljubavnog siea.
On dobio granini poloaj u knj za decu do njega Zmajovska tradicija, a od njega srpska
moderna knj za decu, bili su mogui Duan Radovi, Rumovi...

Duko Radovi
Duko Radovic Poletarac imao asopis. Beograde, dobro jutro. Ono to je za njega vano
nastojanje da bude pisac koji se pribliava ivotu i govoroorealnom sadraju. Pisac sasvim
drugaiji izgled. Pisca ne zamilja odvojenog od ivota, za njega pisac neko ko se uvak nalazi u
matici ivota i nijekrio da je zanatlija. esto pie po porudbini,vatreni partizanovac. Primenjeni
pisac. Dobar zanatlija moe da odgovori svakoj porudbini, po Gustavu Krklecu. Uao krajem
etrdesetih godina dvadesetog veka u knjievnost. Tada se ponovo vodila bitka izmeu
tradicionalnog i modernog.
Odmah naao mesto afirmisanja modernog izraza, uz Vaska Popu, Miodraga Pavlovia.
Prvu knjigu objavio slikovnica Potovana deco 1954. Godina. Nije objavljena odmah po
predaji rukopisa, ekao je etiri godine. Samo devet pesama, ali neke od njegovih najboljih.
Pravei svoju knjigu ugledao se na podvige druine pet petlia, Vua. Kao knjievno i likovno
delo, ilustracije slikara ora Milanovia,objavljene u crvenoj i plavoj boji. Nije imao neki
prijem, otpor prema modernom. avoli dolaze Bulatovia Velibor Gligori smatrao da je
pisano tue.
Voja Cari hvalio originalnost prve zbirke, Radovi se ne ugleda na pesnike, odbacuje sve
kliee stvorene u naoj knj za decu, nov pesniki izraz. Istakao da jeRadovi otkrio nova
podruja u knj za decu, obogatio tmatiku knj za decu. Prlo mnogo godina pre nego to su

kritiari poeli njime da se bave. Smatali da nije spontan, previe realan. Kao moguiuzori
Radovia prvi pominjeni Luis Kerol, Aleksandar Mil i Edvard Lir. U ovoj slikovnici objavio
neke od najboljih pesama Straan Lav. Opisao i stvaralaki proces. Dugo mu se vrzmala dva
stiha Bio jednom jedan lav...Kolebajuise napisao u dve verzije, prva imala naslov Lav iz
crtanke 1950 objavio, ali kada je objavio u slikovnici, promenio u Straan lav. Izmenio naslov
da se ne bi videloo emu je re, pohvala deijoj imaginaciji.
Pored te pesme, samo jo jedna u verzija Da li mi verujete. Na Zmajevu Ala je divota
kada se okupa, Duan se podsmehnuo toj tendenciji kupanja. Vano kada je re o slikovnici
nov odnos prema detetu, ne zahvteva saaljenje, ljubav, nego se obraa kao nekome ko zasluuje
potovanje, treba se uzdii na nivo deteta. Slikovnica Potovana deco u potpunosti raskinuo sa
mimetikom tradicijom, afirmie princip mate, koristio postupak knj fantastike. Ve prvi
kritiari zapazili sa pesmom Konj Vaska Pope. Konj obino osam noguima, kako to moe? Od
poetka bio svestan mesta i uloge u srp knj. Kda je pravio antologiju za decu, eleo da napravi
kanonski izraz u stihu. Sainjena slino Popovievom, pesme razvrstane u celine.
Rumovi izabrani pesnik, oliava moderan duh, njime se zavrava vana etapa knj za
decu. Kritiari isticali da nije sebe uvrstio u antologiju, no Ruma.
Stekla se nova knj iskustva, menjanje horizonta, najvie se promenila predstava o detetu. Iskazao
potovanje, kasnije u poglavlju Dete i knjiga, definisao dete kao ovek u odelu deteta. Meutim,
smatrado da je drugi Svetski rat u osnovi izmenio sve nae predstave, kao i o detetu. Do WW2
dete na visok pijadestal, tada ubijeno nekoliko miliona dece. Moderna civilizacija ne posmatra
kao bezazleno stvorenje, surovost i grupost. Moderna psihologija ukinula podelu na dobru i lou
decu. Celokupan sistem se gradi prema najgoroj deci. Radovi kae u modernoj civilizaciji
smo poelid a brinemo o looj deci. Drugi stav umetnost ne treba da bude nagrada za dobru
decu. On smatrada ni u deijem svetu nije sve bezazleno, ne treba idealizovati, otvorenih oiju
gledati na deiji svet. Pravei antologiju, hteo da realizuje stav da se naa knj za decu
izvetoperila, mnogo loih pesnika, mora se boriti protiv lane vrednosti. Nije idilino stanje u
naoj knj za decu, mnogo loih knjiga. Tu borbu vodio na svoj nain.
Meu prvima predst davao estetskim merilima. Smatrao da i on ima odnos koji je
zasnovan na estetikim naelima. Poezija ono podruje na koja se pojavljuju novine u knj.
Poezija lbarotorijska vrsta. Radovi je eksperimentator sa jedne strane, a sa druge knj
konzervativac. Sedamdesetih godina poveo ozbiljnu polemiku neki pesnici suvie hermetini,
takva umetnost ne vodi niemu. Objaviti rat nejasnosti u poeziji. Traio i da pisano za decu bude
razumljivo, logino, konkretno i precizno. Isticao da lepota pojedinih pesama nije u sadraju, no
i u vetini pesnika da neto kae. Nije voleo duge pesme za decu, pravi i veliki pesnikse razlikuje
po tome to je umeo da napie kratku i dobru pesmu. Tokom itavog knj delovanja, stalna meta
loi pesnici za decu. Nedostatak sluha, mislioda dobra pesma za decu uvek moe i da se otpeva.
Istotako bio pesnik koji je smatrao da u knj za decu ima ritmilko melodijska komponenta, loi
pesnicise odaju time da nemaju muziki sluh i nemaju odgovarajuu jeziku i pesniku kulturu.
Isticao kao sutinski poeziju za decu ne mogu da piu ljudi bez duha. Opisujui kako je
pravio antologiju, rekao da je nastojao da u tu antologiju uvrstu svu vrstu pesama za decu. U
poetku jednostavniji oblici, pa sloeniji. Koncepcija razvojne psihologije. Pravio otru razliku
izmeu poezije za decu i deiji lektire, samo pesme koje su iskljuivo pisane za decu.
Prva etapa koju simbolizuje slikovnica Potovana deco. Poetiki stavovi u eseju Dete i
knjiga, napisao za festivalu Deije igre. Sopstveno iskustvo. Nikad nije ludovao za knjigama,
inilo mu se da su sve knjige pisane za drugaiju decu, ne za njega. Idelizovana deca. Tada
mislio da jedni ljudi samo ivi, drugi samo itaju knjige. Radovi napada knj koja idealizuje dete

i svet detinjstva, knj za decu treba da govori o stvarnom svetu. Proglasili ga za pesnika koji
predvodi moderni izraz. On kae za moderno da nije precizan izraz, uvek postji skup
univerzalnih vrednosti koja moe natsati u bilo kojem trenutku, ne samo u tom trenutku.
Relativizovati ono to je ve postojalo. On kae da je moderna knj obogatila jezik, uinila da
samo dete promeni odnos prema jeziku.
Voleo da se izraava pomalo paradoksalno. Svaka generacija da bude novo i
posebno.uvek ukazivao daje kolski sistem represivan. Ko voli dete, ne moe ga podvrgnuti
obrazovnoj torturi. Kritiki odnos prema koli, mislioda su dve najvee rtve deije slobode i
pravo na individualnost. Da se deci obezbedi sloboda i pravo na individualnost svetova.
Opisujui kako treba da izgleda stvaralatvo kad nema velikih stvari, sve stvari su velike. Deca
ive slobodno, bez autoriteta. Insistira na punoi ivota.
Igra za dete vana. Radovi sebe doivljavao kao avangardnog stvaraoca. I kad je re o
njegovoj knj za decu, pisao po porudbini. Knjigu pesama Zooloki vrt, pisao kao vodi. Vukovu
azbuku pisao za akciju opismenjavanja odraslih. Mnogo pisao po porudbini, zanatlijski posao.
Pisac za decu mora, pre svega, da pie kratko. Da realizuje programski cilj, da bude
matovit, izmilja nemogue stvari, mora umeti da se slui humoru. Radovi zabranjivao da budu
pesnici sladunjavi. Ironija, sarkazam, cinizam, parodija.
Ulazei u srpsku knj za decu, uneo onog to pre toga nije bilo. Usmenja knievnost i
poezija Zmaja. Uzimao Zmajeve motive i potpuno drugaije ih pesniki tretirao. Za Radovia
bitna struktura, dijaloginost. Imitira prasituaciju pripovedanja. Uspostavljanje ive koleracije.
Obraanje detetu. Dete je i uensik u stvaranju sveta o kojoj pesma govori. Sloeni pesniki
postupak, uzima bajkovnu osnovu. Koristi postupak oneobiavanja.
esto koristi postupke iz usmene pesme realice. Voli da koristi izvanknjievne forme
vestern poternice. U svojim pesamama esto koristi inicijalnu formule iz bajke. Voli da
zapoinje imperativnim konstrukcijama. Na poetak pesme smeta pitanje ta bi listu, zato li
je pao. Ako je Vuo poeo stidljivo da uvodi argon, Radovi poeo sistematinije. On ima pese
kao to je Mali ivot. Od deminutiva pesma.
Radovi iako je mnogo promenio, nije hteo da izbaci didaktinost iz poezije za decu. U
nekim pesmama, kao u pesmi Zamislite govorio o brodolomu, spaava Razbojnik. U
Radovievoj poeziji mnogo pesama o koli i kolskom ivotu. Neke motive prevodi u potpuno
drugaiji ton. Umeo da u pesme za decu uvodi teme koje se pre nisu pojavljivale Tuna pesma
o gospoi Klari i maaka est.
Voleo da ukljuuje mnogo neobinog humoritinog sadraja. Koristio postupke koje
korsitio usmeni peva, kao i Zmaj personifikacija.
Duan Radovi u srpskoj knjievnosti simbol pesnika koji oliava duh novine, uspeo da
izmeni jezik, ali i tematiku srpske knj za decu. Nastojao da poeziju za decu primakne ritmu
epohe, aktuelno i relevantno. Njegova poezija nemogua bez usmene, Zmaja, ali vano mesto
imaju i nadrealistika iskustva. S jedne strane veliki novator, sa druge nikada nije zanemarivao
tradiciju i naslee, ud idjalugu da bi mogao bolje menja odreene stvari u poeziji za decu.
Otvoreno pristao da bude didaktian, nastojao da menja italaki senzibilite. Otvoreno trai da se
detetu obezbedi sloboda i pravo na individualnost. Poeo da se bavi knj tokom drugog svtskog
rata, ali dugo sazrevao. Imao sam violinu, ali nisam znao ta da sviram. 1949. Godine se
sutinski formirao. Znaajan i po tome to je prihvatio o sebi da govori kao zanatliji, majstoru,
poezija rad na jeziku.
Talenat za parodiju sposobnost da se kroz parodiju kritiki odnosi prema stavrima. U
moderno srpskoj knj za decu ima granani poloaj,u mnogo emu iscrpao neke izraajne

mogunosti, uticao na nekoliko generacija, Ruma, Moe Odalovia. Danas je u dubokoj krizi
poezija za decu.

Ivo Andri
Andri, pre svega pripoveda, prva pripovetka 1920. put Alije erleza. Tri knjige
pripovedaka izmeu dva rata. Pokazuju da je on preao sloen evolutivni put kretanje od
ekspresionistikog knj izraza Ex Ponto i Nemiri ka modernizovanom realizmu.
Od poetka do kraja piao posebnu vrste proze meditativna proza, izrazito lirsko
refleksivni karakter. Natopljeno dubokom melanholijom, filozofska podloga stoike filozofije,
najdrai mislioc mu bio Marko Aurelije. Fragmetarna forma ga pribiava modernim formama,
kao Uskokovi, Isidora Sekuli...
Andri pisac koji pie pripovetke i romane na istorijske teme. Prolost postavljena na
folklorno-mitoloku podlogu. Pisac kojeg iznad svega zanima ovekova sudbina, naroito
ovekova nemo u stvarnom svetu, nastojanje da se prikau razliiti vidovi traginosti ovekove
sudbine.
Stvarao od 1911. Do 1975. Kao i svi drugi veliki pisci, poeo kao pesnik, preao na
pripovetkui tek kao zreo i afirmisani pisac objavio romane koji imaju novelistiki kompoziciju,
niz pripovedaka povezanih okvirnim motivom. Na Drini uprija 17 pripovedaka. Izuzetno
dobro pisao kritike i esejistike tekstove, ali o one koje imju publicistiki karakter. Poevi kao
pesnik koji je prve pesme objavio 1914., posle WW1 preao n lirsko-medatitivnu prozu. Ex
Ponto, Nemiri. One veoma bliske ekspresionistikoj knjievnosti. Prepiska koju je vodio sa
Durbeiem dok je studirao u Pragu, vidimo da je u prvoj fazi bio blizak ekspresionistikoj
ideologiji, treba opaliti amar drutvenom ukusu. Posle rata uz pomo profesora Aleuhovia, on
se ustalio u beogradskim knjievnim krugovima. Ve dvadesetih godina napustio
ekspresionistika uverenja. Odbacio avangardni ekstremizam,realistika komponenta se
ustaljuje. Osnovna obeleja pripovednog opusa tri elementa folklorno mitoloki sloj nae
kulture, vidimo u prvoj fazi, Alija erzelez, ali se to okretanje vidi u nizu elemenata.druga
komponenta je njegovo uverenje da pravi pisac treba da se okrene istorijskoj tematici, jer mu ona
omoguava da doe do proienih oblika iskustva, zato to se na taj nain moe otkriti
univerzalno i u vremenu iu ljudskoj sudbini. Ideja krunog kretanja u istoriji, mnoge stvari se
ponavljaju i variraju. Anikina vremena sreemo priu o Tijani, prethodnici Anike, ono to je
jedanput bilo, ponovo e biti. Trea komponenta koja je znaajna je antropoloka vizija oveka
kao traginog bia.
Postupna evolucija, prlaenje na oblike koji su svojstveni za mlade pisce lirika. ta
sanjam i ta mi se dogaa Andri pesme pisao i do poslednjih trenut
Ka ivota. Lirski sloj i kada je preao na pripovetke i romane. Andri je autor jedine
pesme na zaumnom jeziku srpske knjievnosti.
Gledajui morfoloki apekst Andri pre svega pripoveda, pripovetka sredinji deo
opusa. Tri knjige izmeu dva rata.
Pripovetka Mustafa Madar jedna od najboljih. Dobar deo njegovih pripovedaka o
turskim vremenaima, ali dosta govorio i o savremenom ivota. Razlikuju se i po kompoziciji put
Alije i Anikine vremena, a Mustafa Madar i Most na epi kratke, aliizuzetno sloene.
Mustafa nala se u prvoj knjizi pripovedaka. Ona se moe svrstti u pripovetke portrete.
Junak ratnik, on je junak koji predstavlja ono to je Andria uvek interesovalo on je promenio
veru. Uzet iz muslimanskog epskog prepadanja, jedno u pesmama i priama, a drugo u

stvarnosti. Na poetku pripovetke kada se vraa iz pohoda, a on sitan projae na konju, vie lii
na uena i pobona putnika. Voli da istakne kod svojih junaka epska biografija, ukazuje na
uee u znaajnim poduhvatima. Mustafa ratovao na krimu, oko Banjaluke, kolovao se u
Sarajevu...kree se po prostoru koji nije njegov. Prpipoveda se osvre na duhovnostanje
Mustafe Madara ludilo, tipini ekspresionistiki motiv. Andri voli da pripovetke razvije u
vie perpektiva u prii Mustafa jedna perspektiva u kojoj neto ini silovanje etvorice
deaka, u okrajima kod Banjaluke, silovana ena koja se pojavljuje sa detetom i treitrenutak u
sadanjosti usamljeni ovek u ardaku pored vode koji svira u svoju zurlu, iz tog duevnog
stanja se javlja ludilo. Nemogunost da opravda ono to je inio u tim poduhvatima, silovanja.
Kao i veina njegovih junaka, Mustafa formulie u jednu lozinku Svijet je pun gada.
Ono vezano za pojedinca postaj eilustracija onog u celom svetu. Opte prilike u turskom
carstvu tog doba. Terorisanje ljudi, pa se pojavljuju ljudi koji na surov nain poremeeni poredak
varte u prvo stanje. Najnegativnije u ljudskom biu izlazi na povrinu kada je naruen poredak.
Njegovi junaci esto su putnici, Mustafa putujui dolazi u priliku da ospolji svoje ludilo. Andri
voli masovne scene u kojima se javlja histerija. Mustafa gubi ivot u apsurnom trenutku, ubija ga
anonimni ciganin paretom gvoa. Tehnika prikazivanja iz usmene uzimanje dela za celinu.
Kada pokazuje duevno stanje, prikazuje samo nejgovo lice, on prikazuje proces ludila.
Nastojanje da se u unutarnjem svet u junaka pronae najvanije, kad god zapadne u najdublju
krizu, sa prekornim izrazom lica pojavajuje se deda Avdaga Madar.ono to iz lozinke koju
Mustafa izgovara zlo u oveku antropoloka konstanta, sa zlom ne mogu da izau na kraj ni
pojedinac, niti drutvo, odnos racionalnog i iracionalnog.
Veliki propoveda, ali tokom godina za vreme WW2 on je duboko povuen u prizrenskoj
ulici, tokom ratnih godina napisao tri romana, takvi da pokazuju da je sa pripovetke preao na
roman, Na drini uprija i Travnika hronika. Kua na osami vidi se kako komponuje opsenije
osobine. Znatne razlike Na drini uprija najvei opseg vremena od 1516. Do 1914. Travnika
hronika samo godine napoleonovih ratova, godine posebno bile dramatine u itavoj novijoj
istoriji. Pisao na psoeban nain. Midhmad ami Istorijski izvori Travnike hronike. Koristio
pravu istorijsku grau, koristio konkretne prototipove, voelo daogaje da smeta u male
zatvorene sredine. Najzanimljiviji roman Gospoica, osetio potrebu da preumzme priu o tcrdici.
Vezao motiv za enu, ne govori toliko o tvrdiliku, produbljena psihiloka analiza koja ima
sudbinski znaaj. Nazanimljiviji i umetniki najizazovniji prokleta avlija. Pria iz biblije o
dvojci brae. Bitan zbog kompozicije, niz pripovedaa.
ezdesetih godina knjiga Deca nije anjbolje ostvarenje, ali tipino Andrievo delo. Na
tematskoj ravni posebno zanimljiva. Ako bis e traila jedan od sredinjih tema uukupnom delu
tema o ivotu u versko podeljenjoj sredinu, uticaj ratova i sukoba. To je objanjenje zato je
smestio u pripovedci Deca jednu od svojih najznaajnijih pripovedaka Pismo iz 1920.
Oznaava neposredno vreme o kojem se govori. Samo to se zavrio WW1 strahote ive u
svesti ljudi. Istakao kako te ratne godine utiu na jednog oveka Maksa Leven... pismo
ifrovani nagovetaj onog to e se dogoditi kasnije ww2, tada e se stvri koje Maks samo
nasluuje pojavtiu kataklizminom obliku.
Kada pogledamo kako je ispriana pripovatka simuliranje autobiografske perspektive.
Maks prikazn kao izdanak ugledne jevrejske porodice, odmah se kae da je pokrten. Vano da je
do tog pokrtavanja proizalo iz oblika socijalne mimikrije. Glavni junak jese pojedinac, ali ima i
simboliki status. Tragina sudbina jevrejau itavoj prvoj polovini XX veka. Gine u panskom
ratu.

esto uvodi evokativni ton, zapoinje kao evokacije uspomene iz detinjstva. Pozicija
nekoga ko je na socijalnoj periferiji. uva se Max nepromiljenog govora. Nikad se vie nee
vratiti u Bosnu. Bosanski ovek nee da postane svestan svoje mrnje. Maksposebno sitie ulogu
religije najvie zlih i mranih lica oko bogomolja, manastira. Maksu Lefeldu smeta to mora da
se stane na neku stranu.
Andri voli da se koristi ubrazvanjau i skraivanjem vremena.
Ivo Andri - Deca
U ovoj pripovetci vano to se obraun hrianskih i jevrejskih deaka deava u mekteru.
Religijski postupak i podloga. Mile Palika i pripoveda e uspeti da izdvoje jednog od jevrejskih
deaka i uspevaju da naprave zasedu. Treba da udari tog jevrejskog deaka. Najdelikatniji
trenutak njegovog ivota. Kada opsiuje izgled jevrejskog deaka opisuje njegovo lice. Slui se
tehnikom koja sen koristi u narodnoj izdvaja jedan deo telo i opisuje ga. Lice koje je
samrtniko, bledo, krvava, usta napola otvorena, oi bez pogleda. To lice je trebao pripoveda da
udari i on to nije mogao. Polumrtvo lice nije mogao da udari, pri susretu sa smru deaka je
ustuknuo, ali samim tim postao onaj kome e biti naneto zlo. Neinjenje zla ne donosi nagradu
nego kaznu, on je toga bio svestan ve kad izlazi iz mekteba. Letv koja nije upotrebljena postaje
teret. Drutvo poinje da ga prezire, Mile e ga pljunuti.
Velika panja komentarima,njima ocenjujeono to se deava, a poto ima etiku tematiku
vano kako e italac razumeti. Centralno mesto ima komentar mali ljudi koje zovemo deca
imaju velike bolove i patnje.
Andri uvodi veliku temu, a to je da je ljudsko ponaanje neto nerazumljivo, lieno
svake logike. Vana tema sama ljudska priroda. Na ovu temu se nadovezuje tea sutinske ljudske
usamljenosti. Svako ljudsko bie usamljeno, nikada do kraja prhvaen. Pripoveda neko ko je
postao usamljen, odbaen. U najviim mukama, roditeli nam mogu malo pomoi, malo ili
nimalo. Vaan tematski aspekt ljudske patne.
Patnja koja se javlja u najranijem dobu. Ukinuta svaka etika logika koja bi morala da
funkcionie u jednoj zajednici. Kada se pripoveda sea dogaaja, za njga je jevrejski deak
muenik. Na taj nain Andri tu situaciju postavlja na iru podlogu.
Smrt detinjstva u pripoveci Deca. Smrt detinjstva natupa onog trenutka kada poinje da
slabi oseanje prema ranim patnjama. Deci slina pripovetka Prozor.
Ispripovedana drugaije, pria se u prvom licu, a u sreditu samo dva junka pripoveda
i drug Miko. Periferija Sarajeva i odnos prema neobinom biu Baba Kokotovika. Vetica,
povezuje folklorno mitoloku svest o tome. Mrnja ija je motivacija dola iz folklornomitoloke sfere. Njih ne interesuje prava sudbina ove ene, da ona iz nude ivi sama na
periferiji Sarajeva. Deak dobija ponudu da ode sa Mikom i porazbija prozore kod babe u kui.
On se koleba, pokazuje kako u njemu ivi moralni regulator. Porodina atmosfera u kojoj odrasta
deak, kao u Lazinoj Prvi put s ocem na jutrenje. Andri oca ovog deaka prikazuje kao strogog
oveka, on svojim utanjem kao da kanjava svoje ukuane. eli da se osveti drugu koji uestuje
u takvom poduhvatu, vraa se temi moralnih protivrenosti. Onaj koji odbija da uini zlo,
dvostruko kanjen. Dobio batine od oca i razbijeni mu prozori.
Traumatinost doivaljaja i uspomena.
Knjiga Deca po tematici teko se mogu povezati sa klasinom pripovetkom za decu.
Pripovetka Mila i Prelac. Pria deak koji evocira uspomene iz detinjstva. Jednostavan sistem
likova, postoji samo etiri vana junaka deak, teta Mila i orkan. Odnos deaka i tetke Mile
tema nedozvoljene ljubavi. Priczno mesto zvivanja Viegrad, a izbor grada logian orkan

samo o priama u Viegradu. Ako se neki lik pojavljuje u vie dela, uvek prikazan na isti nain.
orkan varoka luda, kao nekavrsta boijeg oveka, koji obalja poslove koji drugi nee da
rade. U ovoj pripovetci vano kontrasno prikazivanje likova suprostavljen lik Prelca. Prelac
doljak, opsisuje ga kao oveka koji impresivno deluje. Izdvaja njegov pogled. Takav da kao
udi, kopa, trai, jer je uvek eljan svega. U sreditu panje tetka Mila. Devojka koja je zrelih
godina i punih oblika. Andri se bavi temom sudbine lepote. Ovde je lepotu spojio sa socijalnim
poloajem. Ne samo to je lepa, ivi u bogatoj kui, odbija sve prosce iz arije, ali kada bude
videla Prelca, impresionirae je njegova snaga i zdravlje. Veliki rascep u pripovedau. Ona ima
simbol izuztne ene. On ima 9 godina ona 22. orkana uveo ne samo sa namerom da ga prikae
u arijskom ivotu, nego i njegovu smrt. Matenjski ivot i stvrni ivot. U stvarnom ivotu
sluga i inter, ali u ovoj pripoveci umire na uzbrdici, sunaajui se. On sebe vidi u amti kao
veliki i usamljeni ovek, veliki junak i ljubavnik. Odnos stvarnog i nestvarnog. Arkan umire
pevajui, u ambijentu sree koju je stvorio. Snaga matenjskog u ljudskom ivot- matenjska
ljubav deaka i Mile. Posebno se poseuje liku Prelca, u simbolinom trenutku se pojavljuje,
kada je orkanova denaza. Kao neko ko e preuzeti orkanove poslove. Postaje lokalni inter.
Vidi ambivalentnost u ljudskom ponaanju. Nikada prelac nee biti prihvaen i nee biti
prihvaen u drutvu, on sam pije rakiju i tako e pasti i izgubiti ivot. Deak ga se sa jedne strane
plai, ali zna da je Mili drag. Trenutak detronizacije tetke Mile. U trenutku kada deak primeti
koliku naklonost gaji prema Prelcu, on e promeniti miljenje o Mili. Centralni tematski element
deija bol.osvetljava traumatino iskustvo iz neega nemogueg.
Vaan epiloki deo. U tom delu on nas samo u nekoliko reenica obavetava kako se
naglo promenila tetka Mila, morala da se uda za trgovca i udovca, sve ivotne ambicije nestale.
Posle udaje ivela tri godine. i umrla od vodene bolesti. Pripoveda na sahrani indiferentan.
Pria Knjiga deija patnja koja nema pravog opravdanja. U sreditu deak koji ide u
osnovnu kolu, poto voli da ita, jednog dana e jedva da doeka trenutak da uzme knjigu.
Oetetio tu knjigu, plai se bibliotekara. Pokuae da zalepi knjigu i kada mora da vrati knjigu.
On kada je vrati bibliotekar je baca u druge knjige.
Najdua pripovetka je Panorama. Osnovna i umetnute prie.andri se vraa onoj temi
koja ima u njegovim zapisima, pokazuju ta se deava sa detetom koji odrasta u siromatvu,
enja za onim ega nema moe postati podsticaj za neto znaajno. Periferija austrougarske
monarhije, najvee zadovoljstvo nalazi u panorami slike koje se okreu. Postaje zaljubljenik u
imaginarna putovanja. Dve tematske ravni jedna nastoja nje da se pokae kakvu ulogu ima
mata i druga tema vezana za iskustvo deaka koji pria priu sa Lazarom. Lazaru panorama ne
znai nita. Pripoveda vidi da svi ljudi nisu isti. Zbog toga je Lazar ravnoduan prema mrtvim
slikama. Prikazivanje svaki jad nije ono poslednje to je mogue, uvek ima neto to je gore.
Panorama se seli u jo dalju provinciju, jer se niko ne interesuje za takva putovanja. Uloga novca
u ljudskom ivotu, strana re bankrot. Ova pripovetka takoe govori jo o temi Smrt detinjstva.
U novoj svetlosti, iz druge perspektive, gubi iluzije o svetu kome se naao. Izlazak iz ranog
ivotnog doba. Nekoliko tema uloga mate u ljudskom ivotu. Simboliki status osnovna
predstava o svetu.

Danilo Ki (Rani jadi)

Sukob tradicionalnog i jako modernog. Tradicionalniji za svoju publikaciju uzeli asopis
Savremenik, moderniji asopis Delo. U pozadini sukob politikih tendencija.

Ki modernistike tendencije, prozni pisac, prevodilac, vaan i kao esejista. Pored

toga, veliki znaaj je imao Radio-dramski tekst, i Ki, kao i drugi pisci i sam pisao dramske
tekstove i filmske i televizijske scenarije. Spada u pisce erudite, mnogo je znao o knj. Prvi
student koji je diplomirao na katedri za Svetsku, prvi koji je diplomirao. Posebno dobro
poznavao modernu knj teorisjku misao. Sapda u pisce koji su posedovali velika znanja o knj.
Posebno ruski formalisti, posebno ono to je njega zanimalo Enhenbaum i Vinogradov. I drugi
pisci kod nas bili upueni, ali izbegavali da piu i da tumae sopstvena dela, ki suprotan primer.
Pisac mora da se ukljui u tumaenje svojih dela. Piscu zadatak da se ukljui i pomogne, do
izraaja u polemikoj knjizi as anatomije, nastoji da pokae kako izgleda njegov stvaralaki
postupak protumaen iz perspektive svoje.
Napisao nekoliko esejistikih knjiga Po-etika1 i 2. Potreba da se spoje umetnost i
odgovornost umetnikakoja podrazumeva izrazito kritiki stav prema socijalnoj stvarnosti, pisac
ovek i visoke etike. Moglo bi se rei da je on u nastojanju tom bio sledbenik Krlee. Pored te
knjige, veliki znaaj ima i as anatomije, odgovor na veliku knjievnu aferu, ali ki i pisac oji je
vrlo rado davao intervjue,u knjizi Gorki talog iskustva. Kiove esejistike knjige usemerene na to
da seitaocima priblii novi knj postupak, zasnivanje na onome to se naziva teorija citatnosti,
preuzimanje misaonih i znaenjskih potencijala. Ki nastojao da pokae kako se knj hrani knj.
Erudita pomisli se da je pisac kod kog nema nieg izvornog, meutim veliki znaaj
onome to je empirijsko, jer je smatrao da je to vano. Govorei otom gorkom talogu iskustva,
hoe da istakne vezu knj i ivota. Od poetka knj delovanja govorio o knj kao o zanatu koji
iziskuje velike pretenzije i potrebe. Kao i svaki zanat, i pisac mora da se pripremi za svoj zanat,
tako to e itati, spisateljsku vetinu neprekidno da uveava. Njegov opus nije naroito veliki,
veoma strog prema sebi, insistirao na perfekciji. Treba imati na umu Kiovu rigoroznost. U
njegovom opusu dva ciklusa jedan obrazuje njegvoa proza od prvih knjiga pa do Peanika, a
drugi ciklus pozne knjige Grobnica, Enciklopedija mrtvih i Lauta i oiljci. Prvi ciklus neka
vrsta autobiografske podloge. Prve kiove knjige pisane u formi koja podrazumeva
autpbiografsko.
Blizak Krleinim stavovima. Krleijanska fraza,jaa kad ima negativni podsticaj, nego
kad ima pozitivan. Otklon od Krlee posumljao u njegovu etinost. Sedamdesetih u naem knj
ivotu poinje da se pojavljuje tema komunistikih zloina, Goli otok. Krlea jedini imao Titov
direktni telefon, ali nigde nije zabeleeno da je kritikovao Tita. Ki smatrao da je to neoprostivo.
Bavi se traumatinim iskustvom dvadesetog veka. Meutim nije se mnogo proslavio u odnosu na
Krleu, pisao je o logorima u Sovjetskom savezu. Ki pravio ciklus televizijskih razgovora sa
ljudima sa Golog otoka, ali birao uglavnom Jevreje.
Prva faza autobiografski element. U autobiografiji se stapaju autor, pripoveda i junak.
Filip Leen autobiografski sporazum, u okviru tog sporazuma istina. Govori kako u njegovim
delima, koje imaju autobiografsku podlogu, kako je to autob nemogue odvojiti od fikcionalnog.
Uvek govorio da u knj. Tekst ulazi mnogo autobiograf. ali se oblikuje. U prozu unosio
dokumenta iz porodinog ivota, oevo pismo,red vonje, podaci o oevo polest, ukljuivao i tu
dokumentaciju.
U knigama kao Grobnica, memoarski izvori, nastojao da koristi kao i Solenjicin
dokumentarnu podlogu. Zbog udela autobiografskog, kasnije je u svoja dela povezao u trilogiju
Porodini cirkus. Treba posmatrati kao roman o odrastanju. Dve linosti koje se trae i dopunjuju
Andreas Sam i otac Edvard Sam.
Nikada nije skrivao da se ugleda na druge pisce. Najpre sa vrlo velikim otporom govorio
o francuskom Novom romanu, koji je bio uticajan na Pavla Ugrinova i Radomira

Konstantinovia. Ki je zamerio to se ne interesuje za oveka kao bie socijalno. Knjievnost

znaaj da osvetljava bitna ljuska iskustva. Ki je visoko uzdizao Dojsa, on je bio za njega
simbol modernog, nalazi se u temeljima celokupne moderne proze. Kada je pisao Peanik,
odluio da imitira Dojsa u celosti. Dogaaji koji se odvijaju tokom jedne noi, od trenutka kada
Edvard Sam sede za sto, pa do zore narednog dana. Sve se zbiva u svesti Edvarda Sama.
Meutim Ki kao svoje uzore pominjao Borheza, a izostavljao pisca Bruna ulca, koji je na njga
mnogo i neposredno uticao. Ki uvek isticao da moderno knj delo mora biti i morfoloki veoma
sloeno. Peanik i esejistiki pasai i odjeci pesnikih iskustva, voleo da unosi i dramske
sekvence. Zbog toga se moe rei da je nastojao da knjievni tekst postavi kao enciklopedijsku
formu. Opsesija enciklopedijskom formom. Enciklopedinost knj, voleo da insistira i da je knj
uvek neka vrsta dokumenta. Dokument ta je pisac lino video i doiveo. Ki uvek isticao da je
stvaralaki proces, ne ono to donosi radost i veselje, no da je to tekoban i sloe zanat, sledbenik
andrievskog pogleda. Milost uoblienja. Rezimirajui svi mi moderni smo izali iz Dojsovog
injela ili komara.
Oduvek cenjen pisac, ali donelo je to i neprijatnost. Uspostavljen odnos knj ideolatrije
niko nije hteo da dovodi u upitnost.
Rani jadi objavljna 1970. Godine. U prvom izdanju i svim ostalim imala 18
pripovedaka, ali doao i eolski harfu posle. 19 kratkih pria. Povezivao sa romanima Bata, pepeo
i Peanik. Odreujui odnos izmeu te tri knjige, Rani jadi su skice u bloku, ali skice koje su
raene u boji. U ranim jadima sreemo sve reprezentativne odlike knj opusa istariva, onog
ko hoe da rekonstruie doivljaj, vezano za detinjstvo. Usmerenost na intertekstualnost,
citatnost. Trea odlika svih pria, to je tenja ka dokumentarsnosti, etvrta odlika je lirinost u
izrazui poslednje odlika koja povezuje ovu knjigu pria sa opusom je enciklopedinost.
Kad god je govorio o Ranim jadima, nije proputao da kae da su to prie sagledane iz
detinjeg ugla, imitirao pogled deaka na jedno traumatino vreme. Hteo da kae da ih treba
posmatrati kao osobenu rekonstrukciju prizora iz detinjstva. Zbog te potrebe da se naglaava
udeo autobiografskog, dominira pripovedanje u prvom licu. U nekim priama koristi tree lice,
zbog toga to je hteo da narui automatizam. Porodini krug.
Pominjanje rodbine sa Cetinja. Hteo da preko autobiografske podloge dosegne do
dokumentarnog. Dublja istinitost. Smatrao da svi oni pisci, pa i Borhes koji insistiraju na
preterivanjima, artizmu, preteruju. Ali mu se dopalo ono to je Teodor Adorno rekao posle
Auvica. Vana tema Jevrejstva. Da izrazi tragediju jedne porodice, ali tako to e da je vee
jednim narodom kojipripada. Rani jadi i kao knjiga koja sadri katalog iskustava iz detinjstva.
Najvei broj pria obeleva figura odsutnog oca. Knjiga komponovana interensantno.
Sudbina lepote, vezana za vreme. Na kraju knjige pria Eolska harfa, proza vezana za muzike
elemente. Poto su prie oblikovane da prave veliki ciklus. Krug junka isti deak Andreas,
majka, sestra, otac odsutni, uiteljica, pas Dingo. Na poetku knjige lirski intonirana pria Ulica
Divljih kestenova. Jedino nam ostaju uspomene, ali i one blede. Jedna motivacija za potreba za
opisivanjem sopstvenog detinjstva.
Pria Igra deak imitira oca, Maksa. U drugom delu, umetnuta pria, oblikovana kao
bajka, gde se govori o caru koji se eni najepom cigankom iz carstva. Prosi deak, zbog
arhetipskog u oveku. Alegorisjki odnos.
Vana dimenzija trenuci fantazije. O tome je re u prii Pria od koje se crveni. Ki
govori o tipinoj ratnoj situaciji.
Zamak osvetljen Suncem deak uva stoku. Zaboravi zadatak i izgubi najlepa kravu,
koja se zove Naranda. Vano da se pokae kako igleda trauma u deakovom ivotu. Prvo mu

pada na pamet bekstvo u svet. Fantazija pada u vodu kada je krava pronaena. Odnos prema
ivotinjama, dolazi iz usmene knj. I u ranim jadima nekoliko pria koje za teme imaju ivotinje.
Pria Make pripoveda nalazi tek okoene maie i pokuava da ih hrani, ali one ne jedu i ne
piju (slepi su, mali), ali ih ubija jer ne vide. Pokuaj da ih spase patnje.
Pria Pas koji govori. Nema mesta za psa Dinga, on tri za kolima, ali ljudi ga izdali. U
knj za decu, naroito u 19om veku, tema siromatva. Ki tu temu povezao sa temom surovosti
sveta u kome ivi dete Pria o peurkama i Dok mu bitu kosu.
Voli da se slui postupkom oneobiavanja Pas koji govori, da iskoristi vajku Igra, ili
opet da upotrebi neke druge postupke, meutim voli da uvodi poetiku tematiku, vezano za sam
knj. Zanat. Iz barunastog albuma sve

Ljubivoje Rumovi
Rumovi 1957. Uao u knjievnost u lokalnom asopisu i knj novinama.
1965. radio Beograd autor znaajnih emisija- Utorak vee, ma ta mi ree, Veseli
utorak, i Subotom u 2. Preao na televiziju posle 1968 godine na TV Beograd, delovao kao autor
znaajnih serija Dvogled, sa Draganom Vabiem, Hajde da rastmo i najpopularnija Fazoni i
fore. Pored toga kao Tv autor napravio znaajnu seriju Dijagonale, prie o ljudima i naravima.
Retke etnike grupe u Jugoslaviji, pored etnospecifinosti duga kult tradicija. On spada u
neprirodne plodne autore za nae krajeve, prema podacima iz 2009 godine njegova bibliografija
iznosila 73 knjige. Kada je re o knj delovao u tri oblasti pre svega pesnik, ali i prozni pisac
koji je pisao i za decu i za odrasle, a poto je od 1986 do 2002 bio upravnik Boko Buha, postao i
dramski pisac uma koja hoda, Nevidljiva ptica, Babaroga, U cara Trojana kozije ui.
Pored toga na samom poetku objavio vei deo pesama za odrasle, a 2011 objavio svoju
prozu Kua sa okunicom, seanja na detinjstvo, porodino okruenje.
Rumovi delajui kao pisac za decu bavio se obezbeivanja statusa deteta, napisao
zanimljivu knjigu Bukvar deijih prava, poredtoga pokuao da napravi i sopstveni bukvar
Azbukvar. Inae neobina i ivopisna pojava, on osniva, jedan od prvih takmiara i predsednik
karate kluba Crvena zvezda. Danas predsednik Kulturne zajednice Srbije, koja dodeljuje Vukove
nagradeu Predsednitvu Srbije.
Kada je re o piscu, znaajan kao pisac za decu, koji je delovao u onom smeru koji se
naslanja na poetiku Duana Radovia, sa kojim je srodan i podudaran pesnik. Duan Radovi dao
kljuno mesto u Antologiji pesnitva za decu. Veliki ciklus za decu od Zmaja do Ruma.
U knj za decu uao 1970 kada je objavio Ma ta mi ree, prva knj za decu, koja je u ono
vreme tampana u preko 120 000 primeraka. Ne samo to je doivela uspeh kod italaca, nego
mu je kao autoru prve knjige donele znaajne nagrade Neven, Mlado pokoljenje i Brankova
nagrada. I tada se desilo neto to je ostalo izuzetno, za tu svoju knjigu dobio i nagradu piscima
za ivotno delo nagrada Znajevih deijih igara za doprinosu knj za decu.
Kada se pojavila Ma ta mi ree, knj kritika se svodila na dva, tri imena, reko se za nju da
je as punog podneva, svi govorili da na neki nain doprinosi njenoj vanosti. Najpre Radovi se
oduevio. Toliku panju privukao Radovia, jer je i sam bio svestan da knj sama po sebi nije
dovoljna, nego mora da s udrui sa medijima i oni su odigrali ogromnu ulogu u afirmaciji
Rumovog stvaralatva. Rekao da mu je Ma ta mi ree izgledao kao TV ekran.

Ruma sa Radoviem povezuje njihova poetika, poezija za decu mora da ima nekoliko
vanih osobina humor, pesma kao igraka za dete, a da bi postala igraka za dete, mora da ga
priblii sebe, razlog to veliki broj pesama ima dijaloku strukturu. Rumovi otiao korak dalje
od Radovia u ukljuivanju nonsesnog humora (uticaj kerolove Alise u zemlji uda). Rumovi
nastojao da nonsesnim humorom dete ukljui u izmeten svet u kome e ono moi da doivljava
stvari na drugi nain. Meutim ne javlja se nonsens prvo kod Rumovia, ve u nekim Zmajevim
pesmama sreemo neke oblike nonsensnog humora. Zato su kritiari uvaavajuu tu vrstu
humora, tvrdili da se maata uspela da se oslobodi kontrole razuma. Pored nonsesnog humora,
izuzetno vanu ulogu ima igra. Jezgro Rumovieve poezije, ali ne treba gubiti iz vida
paradoksalnu injenicu, retko opisuje deije igre, opisuje jezikom koji je zanjega igraka.
Rumovi jezik postavlja kao podruje koje jezik moe da natera da se ovako ponaa. Veliki
znaaj pesme koje za temu imaju sport, jer je meu prvima osetio da e postati sport religija
modernog doba, za pesnika osnovni sport je ovladavanje jezikom, nastojao da ukljui nove rei
beskrajon, voleo da pojedine rei skrauje dlak , slon slonira, telefon telefonira. Vrhunac
ukljuivanje argona u meri koju je posle ukljuivao samo Momo Kapor samo. Svi ovi elemnti
shvatanje pesme kao igrake, doprineli tome da Rumovievu poeziju doivimo kao trijumf
pesnike mate. Ne znai da je okrenuo vrea stvarnosti, nastojao da odrava vrstu vezu sa
stvarnou u koju su deca dovedena u donos sa odraslima. To se naroito vidi u njegovim
pesmama u kojima slika karakter i naravi, Bio jednom jedan petak, o oveku koji zna mnogo,
strunjaci za sve. Nastojao da natavi Zmajevu trdiciju kritike ljudskih karaktera, mana i
nedostataka. Petak lenuga koja misli da sve zna i sve moe. Rum voli da ukljuuje tematiku
stilskih formacija iz prolost, relaizam. Kada itamo Sremca, esto se susreemod a je osnovna
opsesija mladih majki i devojaka potencijalna udaja. Bila jedna devojka Mara kada je bila
mlada i kad se bude udala za uru slastiara tad postaje sredovena gosloa bez ambicija.
Nastojao da prikae samu ljudsku prirodu, fundamentalni nedostatak.
Veliki znaaj ima moralistika komponenta, nik nije skrivao pretenzija da bude pouan i
zato mnogo panje poklanja toj dimenziji. Za njega se govorilo da je nogo vie pouan nego to
se povrnom analizom ini. On je to inio zbog toga to se gledajuui u svet u kojem ivi da zlo
ne zna za poraz, niti je bio siguran da dobro ima ense da pobedi u ovakvom svetu kakav je.
Nastojao da formulie etiku poziciju. Meutim, ima i pesama u kojima se pokazuje i drugaije
nalije. Nastojai da se spolemiki odnosi prema jednoj Zmajevoj pesmi Ide maak u
svatove,Rumovi ima pesmu Maak doktor nema zavretak kakav ima u humoristikim
pesmama. Voleo da u pesmama kritici podvrgne stereotipe. Bio jednom jedan vuk u toj pesmi
pokazuje kako je Vuku dojadilo da bude zao i pokuao da bude dobar i fin, a ljudi su ga ubili zato
to se dre stereotipa. Hteo da ukae na snagu stereotipa i predrasuda. Ovakve pesme pokazuje
neto vano za razumevanje moderne poezije za decu, ona nita ne idealizuje, nego da dete vidi
svu sloenost i nesavrenost sveta u kome treba da ivi,prikazuje ambivalentnosti. Za njega
vanod a je pesnik, neto pre Mirosalva Antia nastojao da opeva onaj trenutak koji predstavlja
prelaz iz mladosti u ivot. Hteo da pokae koliko je traumatian prelazak iz detinjstva, napisao
nekoliko pesama koje predstavljuju izlazak iz tog sveta pesma Iza prvog ugla. Postoji i
pesimistine take gledita. Natojao da oslukuje teme jednog vremena, osamdesetih poeo da
pie pesme posveene ishrani. Nastojao da napie ironine pesme u kojima se nalazi ovek
modernog doba. Meu naim savremenim pesnicima razlikuje se pot ome to uvek koristi vezani
stih i rimu i to je razlog to su njegove pesme izuzetno melodine. Veliki broj pesama je izvoen.
Retka osobina mogao je da sarauje sa drugim piscima. Zajedno sa grupom pesnika za
decu Moa Odalovi, Dobrica Eri, Pero Zubac i Dragan Radulovi petorica iz srpskog.

Najvaniji pesnikmu je bio Duan Radovi jer mu je uputio najvei komliment Zmaj dvadestog
veka.
Nastojao da u knj uvede nekoliko vanih elemenata diskretna i otvorena didaktinost,
insistira na ulozi i znaaju humora, velika vanost afirmaciji naela igre i slobode, poezija za
decu prostor na kojoj pesnik moe jezik da kosristi potpuno slobodno. U nameri da se priblii
Radoviu ponekad pisao pesme koje su gotovo replike na Radovieve pesme. Vestern poternice
Plavi kaktus i kekinje. Ironija prema svetu nasilja, kritikuje naelo sile. Kao i niz pensika pre
njega nastoji da sauva vezu sa usmenom tradicijom, esto ugrauje bilo itave oblike bilo
elemente bajke ili kosristi zagonetku kao oblik ili realicu, ili kao zmaj i Radovi pesmu kao
aljivu priu. esto je njemu cilj da afirmie princip ivota i zato on u takvim pesamma koristi
zanimljiva stilsko jezia sredstva. Koliko se oslanja na usmenupodlogu vidi se u pesmi Lake
zagonetke. Ima i sloenijih pesama Ima jedan. Ima i pesme koje kritikuje ljudske sklonosti
Mamine maze. Rumovi trai da se u detetu vidi ovek. Voli da se slui inverzijom Molim vas
deco. Vraao teme za koje se mislilo da su potroene rodoljublje. Rumovi mnogo pesama
napisao posvene rodoljublju Domovina se brani lepomot. Napisao i pesme posveene majkama.
Nemajui druog posla o odlasku u inostranstvo. Posebno zanimljiva pesma Taka gledita,
vezana za vremensku perspektivu. Jezik u njgovoj poeziji voli da koristi jeziki klie Bilo je
prolee, mesec maj. Voli da preko jezika stvara poseban tip jezike fantastike Ili smo u Afriku
da sadimo papriku. Kao pesnik kljuan za modernizaciju pesnikog izraza, posle njega nastupa
jedna vrsta krize poezije za decu.

Donaton
. ,
, .
. ,
, ,
.
,
, .
. .
19 , ,
.
, ,
.
,
,
.
, 1
,
.
. , . Za sva ova knj dela vano da se
potpuno menja pogled na oveka. U antiutop knj dominira negativna antropologija, u toj knj
sreemo kritiku i oveka i svih tvorevina, naroito nauke,kritika tehnoloke civilizacije. ovek
postaje objekat socijalnih procesa. Vano da se ona poinje baviti ideologijama, naroito

usreiteljskih ideologija. Ideja komunistikog drutva kritikovana. Jako vano injenica bilo da
se javlja kao utopijska ili anti, podrazumeva isticanje vrednosti ideje, stavlja se iznad oveka,
pojedinca, jednako kao to antiutopijka zajednici. Pojava posebnog hronotopa, poseban nain
prikazivanja vremnea i prostora, prostor kao idelaizovan ilikao prostori koji su vieni kao
negativno, mrano. Ono to razlikuje utopijsku od antiutopijske osnovni ton koji sreemo. U
utopijskoj sreemo idealizaciju, dok u anti dominira apokaliptini ton nema budunosti, ili je
mrana. Zbog toga u anti veliki znaaj ima groteska, ironija i satira koja vrlo esto obuhvata
domen ideoloke sfere.
Svift neobina biografija, imao zanimljiv ivotni put, najveid eo ivota proveo kao
neko ko je bio u slubi uglednog oveka kao sekretar, kad mu je to dojadilo, prihvatio da bude
svetenik u Irskoj, ali se razoarao u ckvenu organizaciju, pa se vratio slubi. Ser Vilijam Templ
znaajan, smatrase da je vanbrani otac. Tamo upoznao Stelu, razvila se neobina ljubav, oni su
uvek iveli odvojeno, kad god bi se sreli, neko je morao da prisustvuje, pa su na kraju istraivai
utvrdili da je ona vanbrana erka Templa. Svift je sferu emotivnog ivot aprikazivao sa nekom
vrstu gaenja i odbojnosti. Svift i njegovo delo ne mogu se razumeti ako se ne uzmu politike
prilike u Engleskoj tog doba. U to doba politiki ivot je bio u dominaciji politikoh partija
Vigovci i Torijevci. I sam Templ bio vigovac, ali u jednom trenutku, Svift nita nije doio od njih,
pa je poeo da ih ismeva i da pie satirine tekstove. Pred kraj ivota utoite potraio u crkvi, u
Dablinu, tu ostao do kraja ivota. Suptilno progonstvo zabranjeno da dolazi u London.
Bio je vrlo plodan pisac, istoriari engleske knj sva delamogu da se svrstaju u kraa i
dua. Jedan deo ostvarenja objavio pod pseudonimom,jerje bio otar satiriar.
Prvo znaajnije delo Bitka knjiga. Kominog karaktera hteo da pokae kako se u
Engleskoj, pod uticajem francuskih knj sporova, pojavio spor starih i modernih, klasicista i
antiklasicista. Moderni pisci verovali da postoji ideja progresa, besmisleno da se nove generacije
vraaju u proslost, progres mora da postoji uljudskoj istoriji.
U doba kada Svift pie, postojala moda pisanja mistifikacija. Imitiranje antikih pisaca,
ali ne pod svojim imenom. Cilj da uzdrmaju klasine uzore, a da istoriarima knj daju posao da
odrede ta je pravo delo, a ta mistifikacije. Svift piui ovo delo, jer je Ser bio kalsicista po
opredeljenju, morao je da vodi rauna.
Sledee znaajno delo Prie o buretu (1704) smtra se najbolje i najpoznatije delo uz
Gulivera. Ima neobian oblik, naime u osamnaestom cveku pisci voleli da piu predgovore,
komentare svojih dela. Na poetku svog dela napisao nekoliko predgovora koji izruguju
preerano. Pria o bureto delo humoristiko satirikog karaktera. Samo delo govori o tome kako
su se predstavnici vlasti sastali da se dogovore ta da uine protiv pisaca koji su poeli da
kritikuje nedostatke u vlasti i srkvi. Traei reenje, setilis e neega to rade mornari u opasnosti.
Bure koje e baciti piscima da bi prestali da napadaju dravu i crkvu. Svift je u svoje delo
ukljuio trojcu brae, tri grane hrianstvo. Petar, Martin i Dek. eli da kritikuje crkvu i
ustrojstvu, renome nekog ko nije potovalac vere i srkvene organizacije. Vrlo otra kritika crkve i
drtva.
Najveu slavu mu donela Guliverova putovanja. Ima etiri dela, a samo dva su knj za
decu. Svifr nastojao da psotinge spoj satire i putopisa. Ovo delo podrazumeva anrovsku
hibridnost,ima putopisne elemente i prikazuje ovekov pokuaj da sebi priblii i shvati druge
drutvene zajednice. Vano i to da je injenica da je Svift razvio alegorijski karakter knjievnog
dela. Aludira se na onu zajednicu kojoj pripada. Piui Guliverova putovanja koristio razliite
izvore, jedan od izvora je bajka, jer je iz bajke preuzeo niz elemenata. I bajka se zasniva na

motivu odlaska u nepoznatu zemlju i na motivu koji se esto sree u bajsci uveavanje i
umanjivanje, preobraaj junaka.
Piui ovo delo, nastojao da pokae kako satirini pisac mora da napusti realistiku knj
tehniku,jer bez toga ne moe itaoca da uvede na pravi nain u udesni svet. Da bi mogao da se
odrekne relistike tehnike, morao bi na drugaiji nain da prikae bia i da je otuda priseljen da
se slui postupkom deformacije. Da bi se izvrila ta deformacija, postoje dva osnovna postupke
bia se ili umanjuju ili se ljudks i druga bia uveavaju.
Da bi mogao da prikae na pravi nain Guliverov povratak koristi konvencije usmene knj
bia ispod ovekove snage ili po snaziprevazilaze oveka, koristio pripovednu tehniku usmene
knj, bajke. Folklorna imaginacija. Budui da je bio satiriar, morao da se poslui neobinom
pripovednom tehnikom tradicije utopisjek knj. Kraj 17og, poetak 18og veka, t vreme znaajno
kao trenutak prosvetiteljskih ideja. Sviftu stalo do ideje preuzete iz vizantijske kulture
shvatanje sveta kao specifine kole. U trdiciji prosvetiteljstva veliki znaaj imaju putovanja, ona
vrsta radoznalosti koja e oveka dovesti do tajanstvenih krajeva. Zbog tiga je hteo da se poslui
konvencijama putopisa kao anra lik putopisca se stavlja u prvi plan i zato je u svoju priu
uveo svog putnika i putopisca Gulivera, on govori u prvom licu. Posledica prosvetiteljske
organizacije. Lino ima nezamenjivu vrednost, konvencija svedoka. Meutim, koristi jo jednu
konvenciju veliki znaaj roman koji prikzuje odrastanje, sazrevanje, uveavanje junakovih
saznanja. U knj 18og veka motivacija osnovnog impulsa u nekoj prii. Guliverova elja da
putuje u nepoznate krajeve, Guliver kao mlad ovek poeo da troi zaostavtinu svog oca, poeo
da stie matematika znanja za plovidbu. Hoe da pokae svog junaka kao oveka koji se od
detinjstva priprema da bude avanturista. Nije sluajno to se ponaa kao tipini prosvetiteljski
pisac. Ponaaju se kao pisci postmoderne, zatim neprekidno, svog pripovedaa dovodi u poziciju
nekog ko vodi dijalog. Gogolj i Sremac esto itaoca ukljuuju kao figuru nekog ko vodi
dijalog. Ponitavanje realistike iluzije, reditelj sveta koji gradi delo. Konvencija usmenog
pripovedanja.
Iznenadni obrti u avanturistikoj knjievnosti brodolom. Svift brodolom ne koristi
relistiki, nije strano. Guliver tokom prodoloma zaspi, nema relistike dimenzije. Tehnika
deformacije guliverove percepcije. Posebno zanimjliva sfera telesnog. Najvabiji postupak kojim
se slui je oneobiavanje opsisali najbolje fomalisti.kanonizovanje stvari i pojava. Pravi cilj
onoga to eli da pokae je satirino podruje, posebno sfere politikog ivota. Intezivna borba
izmeu politikih partija.

Danijel Defo
Defo je najznaajniji engleski romanopisac s poetka 18. Veka, tada u evropskoj knj
dominantno mesto imaju avanturistiki siei. Za njegov roman je vano njegovo nastojanje da
ukljui prosvetiteljske ideje u njega. Nastojanje pisaca da naglase istinitost u knjievnom
stvaralatvu mornar Aleksandar Selkler je proveo 4 godine na pustom ostrvu. Defo je plodan
pisac objavio je preko 250 dela. Dnevnik iz godine kuge, Pukovnik Dek, Roksana, Kapetan
Singlton najpoznatija dela.
Ideja da se obnovi ovekova veza sa prirodom, na to su uticale ideje ana aka Rusoa,
koji je verovao da se ovek toliko iskvario da je neophodno da se vrati onom autentinom. Defo
pie roman prinudnog povratka prirodi Robinson u prirodu dospeva posle brodoloma. Kod nas
je ovaj roman objavljivan u cenzurisanom izdanju u vreme komunizma izbacivalo se sve to se

ticalo Robinsonove vere, koga Bog spasava u najteim situacijama. Uverenje da deca treba da
budu apsolutno posluna prema roditeljima Defo nastoji da pokae ta se deava kada
Robinson ne poslua preporuke i savete svoga oca. Preko ovih injenica Defo eli da islustruje
ideju 18. Veka da ovek nije samo razumsko bie, ve da u oveku ima neto skriveno, ud
prema kojoj delamo iako to nije razumski. Vera u Boga i Boiju promisao ima znaaj u 18. Veku
Robinson misli da je zbog Boije pomoi preiveo. Kritika ljudske prirode koja nije savrena Robinson Kruso kritikuje sopstvenu prirodu: Ali kako mi je priroda da uvek izaberem najgore,
tako sam i uinio. Nesvesno, iracionalno bira najgore. Verovalo se u 18. Veku da ovek ne moe
da propadne u ivotu, ako ima pomo dobrih ljudi put u Afriku, kapetan, ljudi sa plantae kafe.
Veliki prostor ima vana ideja epohe prosvetiteljstva susret sa drugim kulturama i pokuaj da ih
razume.U 18. Veku evropski pisci otkrivaju Afriku veliki znaaj ima Robinsonovo putovanje u
Afriku strahovi su razliiti od leoparda i oruja. Antropoloki pesimizam tenja ka
unitenju. ovekova gramzivost, potreba da se bespotrebno zatrpava novim stvarima, koje mu i
ne znae. Robinson to shvata na pustom ostrvu.
U romanu Robinson Kruso pratimo promene pripovedne tehnike. Danijel Defo uvodi
pripovedanje u prvom licu, koje podrazumeva da su pripoveda i junak jedno isto odluuje kad
e da govori, o emu e da govori. Sugerie se kako razumeti priu, insistira na njenoj
neobinosti. Pripoveda se postavlja kao gospodar prie, ocenjuje njen ton. v se koristi formom
dnevnika dokumentuje se ono to ini njegov ivot iz dana u dan, da pravi hroniku svog ivota.
Priroda je velika tema 18. Veka priroda je u ambivalentnom savezu sa Robinsonom, as
mu je saveznik, potom protivnik. Zemljotres Robinson shvata ljudsku nitavnost.
Tema odnosa duha i tela ljudska priroda se doivljava kao bipolarna. Duh tei veim
sferama, dok nas telo vezuje za ono to je nisko, materijalno. ovekova potreba da shvati
sopstveni ivot, a ne da ga samo proivi, zato Robinson ocenjuje dva dela svog ivota, pre
dolaska na pusto ostrvo i boravka na njemu. ivot se odvija kao borba za opstanak na pustom
ostrvu, a komforan je u Engleskoj.
Komentar kao knjievni oblik dobija na znaaju. Ne svesti tekst na naraciju i deskripciju,
ve izrei vrednosni sud u komentaru. Odjedanput se saoptava junakovo iskustvo. Zastupa se
stanovite pragmatzma samo ono osnovno nam je potrebno. Najvee ovekove nesree potiu
iz okolnosti u koje su ih Bog i priroda poslali. Lik plemenitog divljaka je est u knjievnosti 18.
Veka Petko. Uvodei lik Petka, Defo je hteo da prikae drugi vid odnosa oveka i prirode, tj.
Prikazuje odnos kretanja oveka ka civilizaciji, za razliku od Robinsona koji kree od civilizacije
ka prirodi. Religija monoteistika i politeistika. Tema ovekove prirode kao mesto na kome
caruje zlo hanibali prikaz ljudske prirode koja je okrenuta zlu. Defo sam vrednuje svoju priu
kroz svog glavnog junaka roman oznaava kao zbirku udesa, zato to ima mnogo toga to je
neverovatno.
Avanturistiki sie pobuna mornara protiv kapetana. Nijedna situacija nije u ivotu
definitvna, ona se uvek moe poboljati. Robinson Kruso ima tipian kraj za knjievnost 18.
Veka happy end. Ovaj roman je bio toliko popularan da su ga drugi autori imitirali. Ova dela se
nazivaju robinzonijade.

Luis Kerol
LUIS KEROL je pseudonim pisca koji se zvao ARLS DONSON. Bio je profesor
matematike na Oksfordu. Pisac je postao sluajno, kad ga je dekan zamolio da priuva njegove
kerke. Provozao ih je amcem po jezeru, a Alisa je traila da joj pria priu, potm i da joj napie
da bi mogla da slua. Alisa u zemlji uda i Alisa sa one strane ogledala su dva najznaajnija dela.
Postala su izuzetno popularna poetkom XX veka, nadrealisti su ga smatrali svojim
prethodnicima. Luis Kerol je, kao pisac koji pripada engleskoj knjievnosti, morao se osloniti na
dva vida engleske knjievnosti usmenu tradiciju (bajku) i na avanturistiku dimenziju koja se u
engleskoj knjievnosti uvek ukrta sa satirinom dimenzijom. Ovi romani, iako su namenjeni
deci, obiluju aluzijama na englesku zajednicu. Kerol koristi poseban tip humora, stvara alogine
konstukcije kao kod nas Radovi i Rumnovi nonsensni humor. Kerol je napravio poseban
jezik u svojim romanima nonsensni jezik, a trudio se da njegovi romani budu morfoloki
sloeni. Bahtin roman je zbog svog obima pogodan za inkorporirnje drugih knjievnih vrsta,
npr. Kerol je u svoje romane inkorporirao pesme. (LSD JEFFERSON AIRPLANE WHITE
RABBIT)
Piui svoje romane, Kerol je eleo da iskoristi konvencije u knjievnosti, naroito
fantastiku koja je ula iz bajke. Znaaj ima onirika fantastika, koja se zasniva na neemu to
ovek vidi, uje ili doivi u snu. Kerol je iskoristio mogunost da iskoristi konvenciju putovanja
Alisa putuje u Zemlju uda i sa one strane ogledala. U bajci junaci esto putuju. Okretanje
onirikoj fantastici je znaajno zbog toga to Kerol time pomera stvari u napred, pomera se od
romantiarske knjievnosti koja potuje usmene konvencije u knjievosti za decu. Kerol koristi
sferu nesvesnog. Nesvesno je vano zato to ve u realizmu dolazi do otkrivanja junakove
unutarnje svesti. Kerol se bavi unutarnjem svetu svoje junakinje, otkriva sferupodsvesnog kod
devojisce Alise. Sfera podsvesnog mu je bila potebna da bi promenio perspektivu, prikazuje
svet koji je neobian na drugi nain junaci su uzeti iz sfere igara koje su deci poznata ah i
karte. Upravo zbog sfere podsvesnog je bio zanimljiv nadrealistima i psihoanalitiarima.
Osnovna karakteristka moderne knjievnosti je hibridna, teko je odrediti kom anru delo
pripada. Hibridnost neposredno ukljuivanje pesama, elementi putopisa (Alisa putuje). Svoje
delo Kerol svrstava u delo fantastike. Zbog ukrtanja anrova, Kerolove romane je teko
anrovski odrediti bajka, rman koji nastaje od ciklinih pria koje objedinjavaju ista putovanja
i likovi ista junakinja, isti prostor, likovi koji se ponavljaju. Isto reenje Alisa zaspi na obali
reke i u fotelji. Verina kompozicija iz usmene knjievnosti motiv sa kraja jedne prie je
poetak druge. Personifikacija ivotinje i predmeti govore. Da bi stvorio fantastiku atmosferu
i iskoristio ono to je donela usmena knjievnost. Kerol je hteo prema jeziku da uspostavi
specifian odnos, da etiomoloki motivie naziv za pojedine stvari, npr. Jaji ovali.
Konkretizuje trope, tj. Bukvalizacija tropa npr. Kupa se u suzama, a Alisa se vozi u amcu po
jezeru svojih suza. Elementi koji upuuju na satirinu tradiciju socijalno- politike aluzije
kraljica koja ima naziv Kraljica Srce koja odrubljuje glave ljudima ne postoji oblik poverenja u
ljude. Smatra se da je kroz Kraljicu Srce prikazao englesku kraljicu Viktoriju, viktorijanski moral
koji je licemeran jer vai samo za podanike.
Pripovedna morfologija u Kerolovim romanima koristi naraciju, deskripciju i komentar.
Komentar u njegovim romanima ima veliki zaaj, koristi ga da bi itaocu ukazao na drugi, dublji

sloj prie. Zato je Kerol utemeljiva celokupne moderne knjievnosti za decu? Zato to je svoje
romane gradio kao vid fantastike i zato to je dobar deo svog romana pretvorio u pripovedanje o
knjievnosti i jezikom knjievnost poinje da se bavi samom sobom autotematizacija.
Spajanje vizualne komponente sa tekstualnim elementima pretvaranje tekstau miiji rep
spajaju se oblik i sadraj kao u knjievnosti baroka. Nastoji da srui ono to je iluzija odnosa
knjievnosti i ivota. Alisa od pisca trai da postane knjievni junak. Moderna knjievnost
mora da bude sinteza tradicije i onoga to je novo. Postupak telesne transformacije junaka,
savlaavanje prepreka arobnim sredstvom. Neroendanski poklon pokazuje kako je jezik
vezan od itavog niza konvencija. Kerol nastoji da logiku za ovozemaljske prilike preokrene
obrtanje smisla stvarima i razliitim pojavama. Kerol uvodi antropoloku tematiku i bavi se
ljudskim karakterima, senka kao kod Junga, vitez, autoidealizacija. U svoja dela ukljuio je
elemente humora i nastoji prema okolnostima koje koristi da i humor u njegovim delima ima
veliki znaaj.

Kipling
Kipling neko vreme ive u Indiji. Postkolonijalna knjievnost. Pisao pesme, romane, prie.
Pogrbno ga nazivali pesnikom brintanskog kolonijalizma. Vie znaajnih dela, vane izistinske
prie, najpopularnije delo knjiga o dungli. Bavio se i novinarstvom. Dobio Nobela 1907. Za
njega se uvek kae da je tipian predstavnik kulture Donatana Svifta. Avanturistiki duh, obiao
sve kontinente.konjiga o dungli ine dve knjige od po est pripovedaka. Atmosfera u indijskoj
dungli. Neke prikazuju i pomorske avanture. U njegovom delo spojena dva reprezentativna
obrasca kulture kolonijalistika, ali i olienje avanturistikog duha. Knjiga o dungli
podrazumeva dominaciju knj postupka oneobiavanja. Ostvarivao ga na dva naina govorio o
svetu koji je dalek evropljanima, egzotian svet indijske dungle. U tim svojim pripovetkama
evropskom oveku prikazivao kulturu nepoznatu evropskim kulturima, sve istone kulture u
osnovi amistike, sve to nas okruuje ivo, duh je u svemu i posebno vano, ovek veruje da se
taj duh mora uvaavati. U toj kulturi sauvana snana vera u magiju, arobnjatvo. Knj ima u
osnovi alegorijski karakter.
Odonos izmeu ljudi stalna borba izmeu dve zajednice. Povremeno se pretvara u surove
obraune. Drugi oblil zasnovan na osnovu konvencije iroke primene postupka personifikacije.
Razliite ivotinjske vrste imaju sposobnost govora, ako su nepoverljive prema ljudima, neguju
oblik solidarnosti. Osnovni problem kako da povee svet van dungle sa dunglom. Povezuje
preko lika deaka Moglija. Ovaj lik ostvaren kao neka vrsta bia sa dvostrukom prirodom.
Odrastao meu vukovima (Tomas Hobs ovek oveku vuk). Kipling hoe da pokaekako svaka
zajednica ima neku vrstu ureenosti, pravila, zakon dungle i posebno vano svi koji pripadaju
toj zajednici moraju da se pridravaju tih pravila. Sve zajednice se u osnovi represivnog
karaktera. Osnovni zakon dungle zasniva se na najelementarnijem od iste smo krvi ti i ja.
Apologija krvnog srodstva. Kipling insistira na toj primarnoj vezi.

Imagonologija ali umesto ljudima da poveri da gledaju druge zajednice, ivotinje gledaju ljude.
O Mogliju govore kao o ovekovom mladunetu. To pokazuje duboko nepoverenje i
nerazumevanja, to e rezultirati proterivanjem Moglija iz dungle. Nepoverenje izazvalo to to
on ume da rukuje vatrom, opasnost za ivotinje jer moe da zapali dunglu. S druge strane
ivotinje ipak vide da je odrasto meu njima, ali ivotinje prema ljudima imaju duboko
nepoverenje. Ako postoji taj oblik prikazivanja nepoverenja, u knjizi o dungli postoji nogo
mesta na kojima sreemo apologiju prijateljstva. Jedan stari medvet e uiti Moglija jezikom
dungle, tu je i tigar koji je odrastao u kavezu, koji zna kakav je ovek. Kipling prikriva veto
alegorijski karakter prie, ali se on i esto otkriva. Na vie mesta poredi dunglu i zapadni
poslovni svet i na taj nain neprekidno pokazuje tu pozadinu prie o ivotu u dungli.
Prikazujui razliite zajednice negativno prikazao zajednicu majmune. Kod njiv vei stepen
anarhije, nemaju vou, nemaju jasan cilj, mnogo ta ponu, ali retko kad neto zavre. Naroito
kritici podvrgnuta njihova neracionalost bacaju hranu. Postoji i dublji kritiki aspekt
majmuni napadaju samo kada su jai,a inae u svim drugim sitacijama velike kukavice. Majmuni
na meti svih ostalih ivotinjskih zajednica oni otmu moglija, ali se igraju njime, pokazuju
interesovanje da ih naui nekim vetinama, ali brzo odustanu. Naroito hteo da pokae nain na
koji ilustruje neke od najvanijih ivotnih maksima niko nije bez neprijatelja. Svaka vrsta ima
nekog neprijatelja. Slon na vrhu hijearhije on prvi kae da niko nije bez neprijatelja.
Unoenje dramatinosti u pripovedanje odluio da radikalno menja poziciju svog glavnog
junaka Moglija. Naime, kad primete daMogli barata vatrom, ivotinje ih odbacuju, s druge strane
sama injenica da ivotinje odluuju da ga oteraju, Kipling prikazuje da je svaka zajednica
sklona represiji. Kipling je eleo da prikae i donos primitivne kulture i zapadne civilizacije
nastoji da prikae neke konvencije zato ovek prikriva odreene delove svoga tela. Kada bude
proteran u selo, iznenaen kako ljudi koriste novac zajdenica pala u materijano. Moglija
inenauje to to je ovek sklon da kultivie prirodu. Posebno kritici podvrgnuto ustrostvo
kastinskog drutva u Indiji. Neshvatljivo ako bi pripadnik vieg sloja prikazao samilsot niim
slojevima.
Zajednici u selu posmatra u analogiji sa onim to postoji u dunli. Ljudsku zajednicu posmatra
kao opor. Hteo da iskoristi posban tip siea koju karakterie avanturistiki sie sa neverovatnim
dogaajima. Mogli kada ode u selo, nai e se u kui svojih biolokih roditelja. Posle nekog
vremena ponovo e doi u poziciju enrazumevanja, otpora, posebno kada seoski lovac govori o
svojim poduhvatima. Lovac lae i Mogli to shvata, kae da ne govori ba istin u, zamerie se
seoskom lovcu i lovac e ga prikazati kao zlog duha, zbog ega e Mogli biti proteran i iz te
zajednice. Kipling eli da upozori mladog itaoca da je sklad i harmonija uvek pod opasnou.
Posebna vrednost izvanredni opisi.on je poznavao taj svet prirode, ali takoe moe da se vidi
da je fasciniram svetom prirode, ali ga ljudsko drutvo mnogo manje zanima. Na alegorisjki
karakter ukazuje i toponimija mesto na kome se okupljaju vukovi zove se Skuptinska stena.
Majmuni uvk ive u mestu Hladna jazbina. esto koristi metafore ivotinje metaforu imenuju

kao crveni cvet. Kiplingova knjiga o dungli tipino delo kolonijalne kulture, kada su zaapdni
narodni upravljali kolonijama.

Antoan Egzepiri (Mali princ)

1943 jedno od najpoznatijih dela knj za decu. Njegovoj popularnosti doprinela likovna
komponenta, sam se potrudio da ilostruje tu priu. Za nejga se moe rei da je tipina linost
modernog doba i predstavnik savremene civilizacije. Voleo sve ono to ne pripada sferi
uobiajnog. Od detinjstva ga prtila opsesija avionima i letakom vetinom i ve 1927 postao
profesionalni vojni pilot. Obino je leteo iznad Mediterana i Sahare. Prineuen da esto slee u
Saharu, meu beduine, zavoleli ga i nazvali ocem pustinje. Kasnije je uspeo da stekne novca i
psotao vlasnik avio kompanije u americi. Bio pilot dobrovoljac tokom rata kao rpipadnik
amerike vojske. Leteo do 1944 kada su ga Nemci oborili iznad Mediterana. Pored toga to je
bio pilot bio je i pisac sve vreme svog ivota. Pisao knjige o letenju. Prvo delo je Pota za jug
1929, zatim Noni let 1931 i delo Ratni pilot 1934. 1943 Mali princ odmah psotlao izuzetno
popularno. Niko nije uspeo da rei anrovski prirodu ovog dela. Jedino to je sigurno da se
najee govori da je to roman neki kau i filozofski roman. Ono to je vano to je to
razumevanje ovog dela poinje od posvete koju je napisao.
Posveta kako je video odnos izmeu odraslih i dece. Nekoliko razloga prvi je prijateljstvo.
Mali princ je velika apologija prijateljstva, razumevanja meu ljudima. Postoji posebna vrsta
imaginacije kod knj za decu. Ukazje i na praktinu funkciju prie koje se priaju one treba da
budu velika uteha. Potreba da se u svakom ljudskom biu sauva deija priroda. Leonu Vertu
kad je bio mali deak. Na tja nain sevidi vana tematska dimenzija Mali princa nastojid a iz
posebne perspektive osvetli odnos sveta odraslih i sveta dece. Specifinost tog odnosa vidimo i
nain na koji se zavrava nekoliko poglavlja odrasli su veoma udni. Dete ne moe da razume
ljudsku borbu za vlau nad drugima. Zato su opsednuti materijalnim vrednostima. Mali princ
ne razume zato ljdui gomilaju znanja koja niemu ne slue.
anrovska priroda koristi konvecniju kauno-fantastine proze. Svog junaka dovodi sa druge
planete na zemlju. Sa asteroida B613. Susret razliitih civilizacija, konvencija naunofantastine
proze. Mali princ bie koje jed olos a steroida i to je vano. Na jednom mestu upotrebie
specifian komenar deca mnogo toga mora da oproste starijima.
Kada se kae da je filozofkso delo, podrazumeva se da ima dublji smisao. Na tu dimenziju prie
ukazuje jer ja ne volim da se moja knjiga ita povrno. Sam sie u Malom princu jednostavan
pilot u sahari pokuava da osposobi avion, dolazi Mali princ koji je siao sa druge planete. Spada
u moderne pisce jer se poigrava modernim konvencijama, on na jednom mestu kae voleo bih
da sam ovu priu poeo kao bajku. Mali princ e rei veoma sam tuan dok vam priam ove
uspomene blizak memoarskom delu.

Pria koja nstoji da se bori protiv zaborava. U dubljem, alegorijskom sloju, videemmo da je
Mali princ pria o rpijateljstvu. Mali princ i pria o ovekovoj potrebi da zauvek ostane dete. Ta
potreba vidi se i u jednom pripovedaevom komentaru mora da sam psotao slian odraslima,
mora da sam odrastao! Za njegovo delo moe se rei da spada u nekoliko knj podruja
fantastika, ali naputa kada uvodi tipino realistini oblik u priu. Susret sa biima sa druge
planete vana komponenta. Vaan element avanturistiko-putospinog dela, princ boravio na
nekoliko planeta koji ej tuan jer nema podanika, susreo se sa pijancem koji se stidi to pije, sa
poslovnim ovekom koji ni za to nema vremena, svi su oni nesreni...jedini ovek koji je srean
je fenerdija koji pali i gasi fenjer, drugima daruje svetlost samo zadovoljan onaj koji ini neto
za druge, a ne samo za sebe.
Pripovedajui o tome kako sa posebnom strau govori o svojoj rui koju je ostavio na
asteroidu...Ukljuio elemente basne veliki znaaj imaju ivotinje. Egzoiperi uvodi lisicu u
svoje delo ona ne selui se lukavstvom, nego predlae princu da je pripitomi da stvore vezu
poverenja meu ljudskim biima. Lisiva kae malom princu da upoznajemo samo ona bia koja
pripitomimo, neophodno da ovek pripremi srce.
Lisica govori malom princu kako ritali imaju vano mesto. Ritali ine razliit jedan dan od
drugog dana. Dobar deo prie ima tzv antropoloke kritike. Egziperi kako ovek treba da
pronae smisao svog ivot. Mali princ to naao u ljubavi prema svojoj rui. Na taj nain se
egziperi slui mogunost da iskae priu ovekovog ivota. Mali princ najvie voli svoj asteroid,
svoju ruu i tri vulkana. Neobinost nae ljubavi. Mali princ na planeti zemlji nije naao
prijateljstvo i ljubav.

Astrid Lindgren
Sledbenik tradiciji pojavljuje se nekoliko elemenata, koristi sve elemente pustolovno
avanturistikog romana, a potom o njenoj prozi uvek ima elemenata bajke, poseban tip
fantastike.
Obejktivni tip knj junaka za decu 19og veka je siroe, lieno najueg porodinog kruga.
Pipi Duga arapa siroe, veruje da je njen otac iv i da je postao crnakikralj.rado koristi
tipine siee avanturistike proze. esto prikzuje junake mornare, gusare. To objanjava zato
Pipi raspolae vetinama karakteristinim za pomorce. U emu je odstupanje i zbog ega je njan
junakinja novi tip junaka naime u 19om veku se neguje slika deteta kao o malo slabom i
nezatienom biu i da je uvek neophodno da mu se pomae. Zbog toga se ona suprostavila toj
tendenciji Pipi ima samo 9 godina. Sasvim nova konvencija ugledanja na dete. Njena junakinja
bie apsolutno slobodno. Pipi ne ide u kolu oblai se kako se niko ne oblai, ne ponaa se onako
kako se ponaaju deca, smatra da kada neko govori neistinu mora mu rei da lae. Najvanije
pravo i mogunost da iskae slobodnu volju. U bajkama esto sreemo junake koji bez obzira na
uzrast raspolau velikom snagom ona preuzela i prenela na svoju junakinju. Pobedie u cirkusu
najjaeg oveka na sveto.

Ono to je u knj za decu zastupljeno su junakove avanture Pipi se neprekidno

sukobljava i na taj nain demonstrira svoju snagu. Ona demonstrira i neke vrste hrabrosti retke i
za odrasle ljude spaava dvojicu deaka iz plamena. Posebnu panju posvetila portretu svoju
junakinje ona lii na cirkuskog kovna, na njoj zastupljen ceo dijapazon boja. Humorna
groteskna sfera spoj nespojivog. U knj za decu esta tema nasilja, posebno u novije
vreme.vingren je svoju junakinju prikazala kao protivnika svih oblika nasilja. U roman uvedene
tri vane epizode u kojima pokazuje gnuanje prema nasilju poigravanje sa dvojicom
policajaca koji ele da je odvedu u dom, uspeva da ih fiziki ponizi,kao i njen sukob sa lopovima
koje poniava. Ne samo to zaustavlja nasilje, ve pokazuje da ni sama nije odvie gruba prema
nosiocima zla. Vano i razvijanje istraivakog duha kod deteta, jer je Pipi prikazana kao
istraiva u sferi ivota. Taj svoj istraivaki duh eli da prenese na svoje prijatelje.
Vaanodnosprema koli prikazana kao devojica koja odrasta izvan drutvenih okvira,
primeuje da njeni vrnjaci i prijatelji idu u kolu. Ona dobija elju da ide u kolu doe temo i
kada radi matematiku vidi materijalistiki duh savremene civilizacije. Astri Vingren hoe da kae
da kola i kolovanje poinje da gubi humanistiku osnovu. Ako je kola dobila neku vrstu
kritike, onda ipak ovaj roman donosi veliku pohvalu igri. Ovaj roman apologija igre i naela igre
u ljudskom ivotom. Pipi voli da se igra, ali ne voli pravila. Kada odlazi u cirkus ne eli da
bude samo posmatra, ne potuje pravila, prati cirkuske igrae, dolazi u sukob sa vlasnikom
cirkusa.
Kao to osposrava kolu, ona ne moe da rpihvati ni svakodnevni ivot, jer postoji niz
konvencija. Smeta to postoje roendanski pokloni, nego i neroendanski poklone. Kad ode u
goste kod Tomija i Anike, ona pojede sve kolae, kad slua ogovaranje odraslih ena grdi ih i
pokazuje da je ne interesuju malograanske konvencije.
Roman komponovan kao ciklus pria, velika uloga umetnutih pria, posebno o tome kako
izgleda kola u Argentini koja je potpuno slobodna, u odnosu na vedske. Pria i priu o kinezu i
njegovom sinu Petru koji ocu za ljubav nee da pojede lastino gnezdo i otac ga kanjava.
Vaan tip junaka koji nastoji da prikae sasvim novi oblik detinjstva koji proklamuje
apsulutnu slobodu.

Selinder (Lovac u itu)

Jedan od najuticajnijih pisaca XX veka . roen 1919 u imunoj amerikoj porodici, imao
priliku da putuje poEvropi, upoznao Poljsku i Be. Od detinjstva se pripremao da bude pisac,
pohaao kurseve pisanja na Kolumbiji upoznao neke od najpoznatijih amerikih pisaca, jedno
vreme bio i prijatelj Bukovskog. Poeo da objavljuje uoi WW2 njegova pria Mladi ljudi. Bio
uesnik iskrcavanja u Normandiji, imao priliku da kasnije upozna Hemingveja. U prepisci sa
Hemingvejem 1946 pisao da ei da napie osteetljivi roman, ali da ima strah da ga ljudi nee
prepoznati. Zasitio se gradskog ivota i napustio njujor i otiao da ivi uHepiru. Najznaajnije
delo koje je napisao 1951 godine je Lovac u itu. Taj roman je pisao deset godina. Roman
doekan sa velikim oduevljenjem. Postao je toliko popularan da je ak i na srpski preeden na
vie navrata. 1958 godineje preveden prvi put, veliko interesovanje za delo. Njpoznatiji
prevodioci Nikola Kri, Dragoslav Andri i Flavio Rigonat.
Sledee delo objavio 1961 roman Freni i Zui
1963 objavio delo Visoko podignite krovnu gredu, tesari
1964 godine je rekao da je objavljuvanje atak na njegov privatni ivot. Pie smo za svoje
zadovoljstvo. Seliner jadikuje to je bio slavan i popularan, imao holivudski ivot. Mnogo su ga

privlaile mlade dame. Kada je umro, svi mislili da u njegovoj zaostavtini ima mnogo dela, ali
se razoarali nije bilo niega. Za njega se moe rei da je veliki pisac po jednoj knjizi Lovac u
itu. Postao popularan jer se u pravom trenutku bavio pravom temom. On je u svom romanu
Lovac nastojao da prikae duhovnu pusto moderne civlizacije, da osvetli najugroenije
poloaj senzibilne jedinke, pokazao da je teko imati komunikaciju sa drugim ljudima i osvetlio
problem krize u sistemu vrednosti. Uticao na itav celu generacije Flaker dins proza
Momo Kapor i Milovan Oklopdi. Ovaj roman odlikuje da je tipian izraz duha vremena, ovaj
roman pisan onako kako se pie veliki deo dela, on je dijalog sa knjievnou i Seliner u svom
romanu vodi irki daijalog sa romanom David Koperfild i Hemingvejevom Zbogom oruije.
Takoe treba rei svakako injenicu da je ovaj svoj roman napisao kao roman koji ukazuje na
duboku krizu svega to je humnistiko. U svoj roman ukljuio dijalog sa knj jer je hteo da se
odredi prema savremnoj amerikoj knj, pisao sa namerom da se sav am knj promeni, s druge
strane pokazao da jo uvek postoji knj koja nas se tie. Osetio da je am knj postala izuzetno
sloena id a u njoj imamo orijentaciju u prianju reprezentativne prie.
Amerika knj danas u zanku trivijalne knj na koju mnogo utie film. Odluio da napie
knj koja e biti drugaija pie j u prvom licu, o ivotu jednog mladog oveka. Autobiografsko
kazivanje pristajanje na iskrenost. Oblik pripovedanja koje prikazuje mogunost da se prikaze
unutranji i spoljanji svet. Pripovedanjem u prvom licu se bavili formalisti Ejhenbaum Iluzija
pripovednja. I u srpskoj knj u drugoj polovini dvadesetog veka problem pripvedanja. Petrijin
venac i Kad su cetale tikve pisane u prvom licu. Seliner u sredit eprie postavio mladog
oveka, prikazanog kao 17ogodnjak. On i pria priu i u isto vreme je komentarie i ocenjuje.
Gaenje prema sutobiografskoj prozi David Koperfild. Stavlja do znanja da mu je realistiko
pripovedanje dosadno. Iluzija ivog pripovednja. Jako vano da njegova pria ima neku vrstu
usresreenosti, pripoveda u prvom licu i bavi se kratkim odsekom vremena. Prvi se time bavio
Dojs u Uliksu. Vikend i prvi radni dan posle vikenda uoi vikenda junak izbaen iz kolda,
vraa se u Njujork, ne eli da se vrati kui. Dramatini trenuci u kojima se zgunjava njegova
ivotna drama. I u ovom romanu u prvom palnu postavljena kola. Junak pripoveda pria o
ivotu tako to predoava pojedinosti, ali ih odma i ocenjuje. Posebno izdvaja sestru Febu, koju
potuje,kao i mrtvog brata Elija. Nastoji da prikae hipokriziju odraslih. Nastoji da pojave i ljude
razrsta, od profesora jedino izdvaja starog Spensera, profesora istorije. Shvata zasnovanost na
moralnim pricipima.
Kao i svi deaci njegovih godina, opsednut devojkama i ljubavlju. Posebno ga privlai
devojka Dejn Galager, ali on nju vie saaljeva nego to je voli. Dominantno mesto je njegovo
razumevanja za njenu patnju. Niz sitacija u kojima pokazuje nedoslednost Sali Hejs mu se svia
zato to je lepa, ali nee da pobegne sa njim na zapad Selinder eleo da prikaze
ambivalentnost svog junaka.
Kada Holdeholfil ode u Njujork, odlazi u hotel. Naleti na makroa i dobija prostitutkusa
kojom eli samo da pria. ovek jedino to ima je njegova istota, sve vreme nastoji da traga za
autentinim u ivotu. Veliku panju poklanja asnim sestrama. U ovom romanu govori i o
odnosu prema homoseksualizmu.
Junak prezire melodramu, vrlo otro kritikuje ameriki film. Smatra da Amerika neguje
licemeran odnos hrli u ratove a posle ali vojne invalide. Kritikuje i potroako drutvo.
Neprekidno govori kritiki o potrebi za stalnim sticanjem, ne eli da bude rob novca. Iako je
kitiki raspoloen prema mnogim apektima ivota, pokazuje neku vrstu oseajnosti. U teoriji
proze u dvadestom veku veliki znaaj dijalogu. Govor junaka se provocira govorom drugog
junaka. Selinder koristio mnogo dijaloke sekvence. Vodi vrlo razgranate dijaloge i zato njemu

dijalog sredstvo kojim e da iskae svoj stav. Neprekidno se suoava sa ivotom kao nekom
vrstom haotinog kretanja. Taj haos po miljenju junaka je osnovni izvor stresa, nemira i
depresije. Slui se pripovednom tehnikom neobinih i efektnih poreenja.
Neprekidno i pripoveda i vrednuje, to prati priu od poetka do kraja. Zagonetnost
naslova preuzet iz jednog hita Robert Bernsa u kojoj se govori o Lovcu o ivotu. Dra prie u
digresijama.

KRAJ
SRENO KOLEGE!