Filozofski fakultet u Novom Sadu

ESEJ
Savremena obrazovna tehnologija u funkciji interakcije u nastavi
Apstrakt:

Mentor:

Studentkinja:

prof. dr Olivera Gaji

Julija Milovanovi

310030/2014

Novi Sad, april 2015.

SADRAJ

1.

UVOD

.

,
.
. ,
, ,
, , ,
, ,
.

, .

, , ,
http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%20Eldar%20Metovic.pdf

2.

ODNOS IZMEU TRADICIONALNOG I

SAVREMENOG

Pre nego to se pone sa detaljnijom priom o organizaciji nastave uz pomo

savremenih obrazovnih tehnologija i njhovom ulogom u nastavi i interakciji koja se
ostvaruje, vano je podsetiti se tradicionalne nastave. Takoe, od velikog je znaaja
sagledati odnos izmeu savremene i tradicionalne nastave da bi se stekao uvid u sadanje
stanje u nastavi i nainili konkretni koraci za prevazilaenje nedostataka kako bi se
doprinelo kvalitetnijoj nastavi.
Kao to je ve poznato, tradicionalna organizacija nastave se zasniva na tenji da
se znanja prenesu veem broju ljudi, sa ciljem da se povea broj obrazovanih. Osnovna
metoda nastave je predavanje to dovodi nastavnika u poloaj subjekta a uenika postavlja
u ulogu objekta koji pasivno prima informacije. U tradicionalnoj nastavi,bez obzira na
proklamovane ciljeve, najvie je aktivan nastavnik, dominira frontalni oblik rada, u kojem
uenicima nije ostavljeno puno prostora za angaovanje. Od uenika se oekuje da pamti
veliki broj informacija, najee iz knjiga, koje su preteno sredstvo koje nastavnici
koriste. Uenici su esto spoljanje motivisani, uz pomo ocena, pohvala, kazna i slino,
pa se zbog toga deava da uenik mehaniki neto radi, bez dubljeg angaovanja da to
stvarno zapamti i kasnije u ivotu primeni. Nastava koja se organizuje preteno je
namenjena prosenom ueniku, pa se oni bolji dosauju, a slabi kaskaju, jer nastavnik
nema vremena da se svima posveti.
U tabeli su prikazane razlike izmeu objekatske i subjekatske pozicije linosti.
(Brankovi,Mandi, 2003:106)
Zbog preteno frontalnog oblika rada, interakcija na asu je slabo izraena.
Najea je interakcija izmeu nastavnika i uenika, prilikom usmenog odgovaranja. Tada
se od uenika oekuje ve gotov produkt znanja i interakcija kao takva, jedino se
ostvaruje kada nastavnik ueniku daje ocenu ili mu u manje estim sluajevima ukae na
dobre ili loe strane njegovog odgovaranje-u vidu povratne informacije.
Istina je da je ovakav nain organizovanja nastave jednostavniji, ekonomian,
zahteva malo vremena za pripremanje, ali postavlja se pitanje, kakve koristi imaju uenici
od toga? Da li uenici dobijaju puno nastavom u kojoj samo sluaju, belee gradivo,
odgovore na po neko pitanje, a esto zevaju i priaju sa drugom do sebe ili koriste svoje
mobilne telefone i internet na njima. Uenici tim signalima ve godinama pokazuju da
4

ele da budu angaovani, ude za znanjima i priom sa svojim drugovima na asu.

Meutim, nastavnici najee to ponaanje na asu strogo kazne, jer uenici remete njihov
monolog. Pored toga, zanemaruju se mogunosti uenika da ba u koli razvija sposobnost
da razume principe kojima moe da reava neke probleme, a dolazi do zanemarivanja
kreativnih potencijala uenika. Udbenik, naravno veoma znaajan izvor znanja, ne moe
da bude i samo zastupljen.
Sa razvojem drutva, dolazi i do razvoja u obrazovanju. Obrazovanje je teilo
promenama do kojih je dolazilo zbog neverovatno brzog napredovanja tehnologija.
Dananji uenici ive mnogo brim ivotom, nego oni ranije i zbog toga je nemogue
oekivati da nastava organizovana na taj nain i dalje odgovara na potrebe uenika
roenih sa kompjuterom u rukama.
Savremena nastava stavlja uenika u centar. Tei se da se poe od uenikovih
interesovanja, da se uenje povezuje sa ivotom, iskustvima i znanjima uenika. Metode
rada bi trebalo da budu praktine, laboratorijske vebe, projekti,socijalne aktivnosti,
korienje tehnologije, organizovanje razliitih radionica i sl. sve u cilju angaovanja
uenika i doprinoenju interakciji u nastavi. Savremena nastava treba da podstie razvoj,
miljenje, istraivaki rad, te da se individualizuje i prilagodi potrebama uenika. U
savremenoj nastavi, zahvaljujui napredovanju i sve brem ravoju tehnologija, pruaju se
brojne mogunosti za primenu istih u nastavi.
Poloaj nastavnika u savremenom nastavnom procesu bitno se menja. Pod uticajem
brojnih promena, nastavnik je dobio nekoliko novih funkcija: a) planera i programera, b)
organizatora i realizatora obrazovno-vaspitnog procesa, c) voditelja, savetodavca i
vaspitaa, d) dijagnostiara i istraivaa i e) verifikatora obrazovno-vaspitnog procesa
(Brankovi, Mandi, 2003: 110).
Promene kojima je zahvaeno obrazovanje, zahtevaju od nastavnika da bude
informisan o novim metodama i oblicima rada, da se stalno usavrava, da prati strunu i
metodiku literaturu i da sarauje sa strunim saradnicima u koli.
I ako bi savremena nastava trebalo da izgleda na navedeni nain, u dananje vreme
postoje oni nastavnici koji se malo vode savremenim, a ostaju verni tradicionalnim
oblicima i pokuavaju svim silama da pokau da je njihovo znanje ono to uenici treba da
dobiju. Svojim stavom, onemoguavaju da uenici dobiju mnogo vie, ono korisno za

snalaenje,

uenje

rad

drutvu

koje

se

stalno

menja.

http://pspasojevic.blogspot.com/2011/03/blog-post_23.html
3.

SAVREMENA OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA U

NASTAVI

S razvojem i unapreivanjem nastavnog procesa razvila su se i modernizovala

nastavna sredstva (medijumi) kao i tehniki ureaji i pomagala kojima se slue i nastavnik
i uenik. U poetku svoje primene,u dalekoj prolosti nastavne prakse, nastavna sredstva
kao tehniki ureaji i pomagala su bila i po broju i po nainu primene vrlo oskudna i vrlo
ograniena. Sada se moe rei da se mnoge kole, naroito u inostranim zemljama, trude
da primenjuju obrazovne tehnologije da bi nastavu uinili zanimljivijom i interaktivijom.
Znaaj savremenih obrazovnih tehnologija u nastavi, prepoznali su i EU
zvaninici. U studiji Saveta Evrope (2003), navode se znaajni elementi koji su vani za
formalno obrazovanje. Pored individualizovanog pristupa uenju, biranju predmeta u
skladu sa interesovanjima uenjika, ukljuivanje informacionih tehnologija u strategiju
uenja je takoe bitan segment.(Evropski savet, 2003). Isto tako, meu osam kompetencija
u Preporuci Evropskog parlamenta i Saveta Evrope iz 2005. godine, koje se smatraju
kljunim za celoivotno uenje, izmeu ostalih nalaze se osnovna kompetencija u nauci i
tehnologiji

digitalna

kompetencija.

(http://europa.eu/legislation_summaries/education_training_youth/lifelong_learning/c1109
0_en.htm).
Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, sastavljajui Strategiju
razvoja obrazovanja do 2020 godine, u nekoliko poglavlja spomenuli su da je
korienjenje tehnologija, informatika pismenost uenika, ali i nastavnika jedan od
prioriteta kojima tee. U dokumentu se navodi da je kroz projekat Digitalna kola koje
je zapoelo Ministarstvo nadleno za telekomunikacije i informatiko drutvo
2008.godine, oko 95% kola dobilo raunarski kabinet. Meutim, kako je napisano,
mnoge kole jo uvek nemaju internet konekciju, a raunare i internet konekciju nemaju ni
svi uenici kod kue, posebno na selu.(Strategija razvoja obrazovanja 2020, 2012).
Razumljivo je i zato je jedan od prioriteta uvoenje informacionih tehnologija u kole, ali
je tuno videti da i u ovom segmentu kaskamo za ravijenim zemljama sveta. Informaciona
6

tehnologija se u nastavi i organizaciji nastave na taj nain koristi u malom broju kola, a
najvie u gradskim kolama.
Pored loeg stanja u posedovanju tehnolokih sredstava, mnogi nastavnici i dalje
ne prihvataju tehnologiju. Pre par godina Komisija za obrazovanje Evropske Unije je
napravila anketu o korienju raunara od strane nastavnika. Jedna grupa pitanja se
odnosila na pitanje: Zato nastavnici ne vole raunar? Najei odgovori su: strah od
promena i od novog naina obrazovanja, Ja sam tehniki nepismen! duhovne prepreke
u uenju, Ja sam ovde (moda) nepotreban?! nemogunost prilagoavanja na novu
ulogu nastavnika, znanje o raunaru prednost uenika se ini nedostinim, Ovde je sve
na engleskom?! plae se od dominacija drugog jezika i druge kulture i strah od otuenja
linosti

obrazovanju.

http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%20Eldar

%20Metovic.pdf
Sa druge strane, u jednom tekstu Centra za razvoj karijere, spominje se da ak 73
% nastavnika u Americi, kao i njihovi uenici, koriste mobilne telefone za savladavanje
gradiva. To je pokazalo istraivanje Pew Research centra i American Life Project, koje je
nedavno objavljeno. Anketa je obuhvatila 2.462 nastavnika i profesora osnovnih i srednjih
kola u Americi i dola do zanimljivih rezultata da su digitalne tehnologije uveliko ule
u uionice i zauzele centralno mesto u nastavi. Skoro polovina profesora koristi e-itae i
tablete u redovnoj nastavi, a 52 % uenika koristi mobilne telefone i druge gedete na
asu.Takoe se vidi da u Srbiji tek svaki deseti nastavnik koristi raunar u nastavi.
Ohrabruje podatak da u nekim kolama u Srbiji, kao to je Srednja kola za informacione
tehnologije, internet se ve uveliko koristi, a uvoenje Facebook-a, Twitter, Bloga u
funkciji organizovanja asova, je uveliko u planu. (http://www.razvoj-karijere.com/novetehnologije-prodiru-u-ucionice) Rezultati istraivanja koje su sprovelil Nikoli,M.,
Nikoli,.,Katarina-Mitrovi,V. (2014) ukazuju da nastavnici uglavnom u dovoljnoj meri
primenjuju IKT u pripremi nastave, prikupljanju novih znanja iz oblasti koju predaju i
podsticanju uenika na samostalno uenje, dok je u nastavi orijentisanoj na uenika,
primena IKT-a nedovoljno zastupljena.
Jedan od trendova koji je stigao zajedno sa razvojem tehnologija, predstavlja i
nastava na daljinu. Takva nastava se koristi na mnogim fakultetima u svetu, ali i kod nas.
Takoe, navode se i online kursevi. Moe se rei da postoje prednosti ovakvih vidova
obrazovanja, kao to je dostupnost obrazovanja i onima koji ne mogu fiziki da budu
7

prisutni na asu. Meutim, socijalni momenat, kontakt lice u lice sa profesorom, kao i
interakcija sa drugim uenicima manjka, pa sam slobodna da kaem da nekad tehnologija
ne ide u potpunosti prilog aktivnoj nastavi.
U daljem tekstu, bie rei o oblicima tehnologije koji se najee primenjuju u
nastavi i koji polako postaju popularni i kod nastavnika u Srbiji.

4.

ZNAAJ SAVREMENE OBRAZOVNE

TEHNOLOGIJE ZA INTERAKCIJU U NASTAVI

Nastavni proces je interaktivni socijalni proces, pa su naini uspostavljanja

interakcije i komunikacije veoma vani za uspenu nastavu. Uspenost nastave odreuju
zahtevi socijalnog okruenja i kolskog sistema, razvoj sistema nauka i praktinih
aktivnosti i tehnoloka dostignua koja se u nastavni proces ukljuuju. Da bi postigao
oekivane ishode vaspitno-obrazovnog procesa, nastavnik moe da realizuje nastavu
koristei elemente informacionih tehnologija, razvijenih modela multimedijalne nastave,
dostignua e-uenja itd. Ovi elementi omoguavaju dizajniranje novog nastavnog sistema
koji nazivamo e-nastava (elektronska nastava ili nastava podrana informacionom i
komunikacionom

tehnologijom).

http://www.uf.bg.ac.rs/wp-

content/uploads/2011/04/INOVACIJE_2_08.pdf
Primena informaciono-komuniacionih tehnologija(u daljem tekstu IKT) u nastavi i
korienje procedure e-uenja i sprovoenje e-nastave zahtevaju:
1.
2.
3.
4.

restrukturisanje nastavnog procesa;

aktivno uenje;
novu nastavnu filozofiju;
u naim uslovima i intenzivnu obuku nastavnika da koriste raunar kao svakodnevni i kao profesionalni alat (Bjeki, Krneta, Miloevi, 2008:8).

Korienje IKT u nastavi, e-uenje i e- nastava predstavljaju najaktuelnije i

centralne teme o organizovanju univerzitetskih nastavnih sistema. Istovremeno, na nivou
osnovnog obrazovanja se jo uvek nesistematski koriste i u nastavu ukljuuju uglavnom
samo kao jedno od interaktivnih nastavnih sredstava. Mogui doprinos IKT oblikovanju
nastavnog procesa jo nije dovoljno prouen ni na najviim nivoima obrazovanja, a kamoli

na

osnovnokolskom.

http://www.uf.bg.ac.rs/wp-

content/uploads/2011/04/INOVACIJE_2_08.pdf
http://www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/rad2_.pdf
Razlozi zbog kojih moe da bude oteana primena informacionih tehnologija u
nastavi na osnovnokolskom nivou, moe da bude i to to nastavnici danas rade u
okruenju koje se veoma brzo menja, potrebno je da ostvaruju odreene zahteve koji im se
nameu i da dostiu propisane kompetencije uenika. Sa druge strane, primena IKT u
nastavi, trai od nastavnika dosta znanja i razvijene vetine nastavnika. Nikoli,M.,
Nikoli,.,Katarina-Mitrovi,V. (2014) su u sprovedenom istraivanju doli do zakljuka
da bi trebalo podsticati nastavnike da se struno usavravaju u tom smeru, ali i da se u
ponudu seminara inkorporiraju novi, znaajni za praktinu primenu IKT-a u nastavi.

5. PRIMENA KOMPJUTERA U NASTAVI

Intenzivno korienje kompjutera u svakodnevnom ivotu i u kolama poinje od
1990-te godine. U to vreme poinje i korienje satelit antena, i pored dravnih kanala
pojavljuju se i kanali stranih drava. Deca su pritiskom dugmeta menjali kanale, kulture,
drave i to im bilo jako privlano. U ovakvom okruenju se pojavio kompjuter i odmah
dobio znaajnu poziciju u obrazovanju. http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR
%20Eldar%20Metovic.pdf
Projekat Ministarstva za telekomunikacije, koji je sproveden uz pomo kompanije
Majkrosoft, a o kome je ve bilo rei, doprineo je da se kole opreme kompjuterima.
Raunar se u poetku koristio u nastavi tehnikog vaspitanja i obrazovanja, upotreba se
proirila na predmet Informatika, a njegova primena poslednjih godina sve vie raste. Pa
se njegova primen proirila i na promovisanje aktivnosti kola, komunikaciju sa
roditeljima, uenicima, lokalnom zajednicom, ali takoe u nastavi pripremanjem
interaktivnih

projekata,

prezentaciju

dr.

http://www.microsoft.com/serbia/obrazovanje/pil/materijali/racunar.mspx

Raunar u nastavi ima vie funkcija. Moe da zameni najvei broj nastavnih
sredstava (televizor,video, grafoskop, magnetofon). Primenom raunara mogu se izbei
nedostaci tradicionalne nastave: uenik nije pasivan receptor, objekat nastave, nego ui
aktivno, samostalno prema svom tempu. On je subjekt nastave; uenik tano zna ta je u
njegovom odgovoru tano, a ta je pogreno. Kontinuirano dobija povratne informacije o
tanosti sopstvenih odgovora, na taj nain kontrolie sam sebe. U skladu sa tehnolokim
9

razvojem raunara, ali i u zavisnosti od inventivnosti i kreativnosti onog koji sastavlja

(obrazovni) softver, izdvojila su se sledea tri modela korienja raunara u nastavi:
simulacijapomou raunara, virteulene labaratorije, i on-line nastava.
U obrazovanju u niim razredima, moe se koristiti raunar sa svojim ulaznim i
izlaznim ureajima po sledeim modelima:
Korienje raunara kao pomono sredstvo (za nastavnike): izrada i tampanje testova,
izraunavanje proseka, izrada rasporeda asova, kalendara, itd.
Izvor informacija koje su potrebne za odravanje nastavnog asa (za nastavnike):
korienjeon-line enciklopedija, sajtova za pretragu.
Sredstvo za komunikaciju (za nastavnike): elektronska pota, et, video konferencije,
uenje nadaljinu.
Sredstvo uz koje ostvarujemo programiranu nastavu (za uenike i za nastavnike):
hipermedijalnisoftveri.
Nastavno sredstvo (za uenike i za nastavnike): sa kojim prikazujemo slike, zvuk, video
snimke,multimedije.
Raunar moe se koristiti umesto klasinih nastavni sredstava (diaprojektor,
episkop,grafoskop,

magnetofon,

CD

plejer,

DVD

plejer)

(http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%20Eldar%20Metovic.pdf)
Kao to se vidi, kompjuter ima brojne primene u nastavi. Sa napretkom tehnologije
i pojavljivanjem programa koji su postali neverovatno vani u svakodnevnom ivotu ljudi,
mogunosti se jo poveavaju. Tako moemo uti da se u nastavi koristi Skype, Facebook,
Twitter, blog. O njima i njihovom korienju radi ostvarivanja interakcije izmeu uenika
u istom mestu, sa onima iz drugih mesta ili drugih zemalja, bie vie rei.

5.1. Korienje eta u nastavi (Skajp alat ta etovanje)

Re et je pozajmljena iz engleskog jezika i oznaava prijateljski, neformalan
razgovor. U kontekstu informaciono-komunikacionih tehnologija predstavlja aktivnost
izmeu najmanje dvoje ljudi koji pomou programa i interneta komuniciraju ukucavanjem
teksta, govorom uz pomo mikrofona , zvunika ili slualica ili video snimkom, uz pomo
kamere. etu mogu prisutvovati i vie uesnika i tada je re o video konferenciji. Kao i
drugi alati i et moe da nae primenu u obrazovanju i unapredi ga uslugama koje prua.
Kako navodi nastavnica Nada Purti, programi su jednostavni i mogu se lako primeniti,
neko posebno predznanje nije potrebno. Najbolje je koristiti ga da bi se povezali uenici sa
10

razliitih lokacija prilikom saradnje, ali on moe da se primenjuje i za rad van uionice,
kod kue, ini se pogodnim za primenu prilikom pruanja pomoi ili saradnje nastavnika
sa uenicima ili uenicima meusobno.
Postoje etiri vrste obrazovnog eta (Lazi, prema G. Dudeney, N. Hockly, 2007):
1. et sa slobodnom temom bi bio susret grupe uesnika na internetu bez
definisanih uloga i bez neke odreene teme. On se moe organizovati, na primer, tokom
vikenda da bi korisnici mogli slobodno askati i pri tom razmenjivati informacije.
2. Saradniki et vezan za zadatak je susret kada korisnici treba da zajedniki
urade neki zadatak, a et je sredstvo i medijum dogovaranja i razmenjivanja materijala.
3. Informativni ili akademski et slui za irenje novih ideja i informacija.
Primer za ovo bi bile dranje predavanja ili prezentacije ili kada se na odreena
postavljena pitanja ili teme dolazi do odgovora zajednikim deljenjem i graenjem znanja.
4. et za vebanje je aktivnost sa vrsto definisanom funkcijom i ciljem pomou
kog bi uesnici, u pomalo vetakom kontekstu, vebali i razvijali odreenu vetinu, na
primer, razgovor prilikom konkurisanja za posao ili neka funkcija stranog jezika.
Bilo koja vrsta i funkcije eta moe doprineti nastavi i uiniti je efikasnijom jedino
ako postoji jasno definisan cilj i razlog zato se koristi.
Meu mnogobrojnim alatima za askanje na internetu, Skajp (Skype) je meu
najpoznatijim i najrasprostanjenijima. Omoguava kreiranje profila, razne vrste
podeavanja (statusa na mrei, privatnosti...), kreiranje liste kontakata sa opcijom
odbijanja nepoznatih i neeljenih, organizovanja pojedinanih i grupnih tekstualnih, audio
ili

video

razgovora,

telefonske

razgovore,

razmenjivanje

datoteka

itd.https://onedrive.live.com/view.aspx?resid=F96ED643B0D75754!1026&app=Word
http://www.amazon.co.uk/Teach-English-Technology-Book-CDROM/dp/1405853085
Postoji veoma mnogo naina kako se ovaj alat moe upotrebiti da nastavu uini
efikasnijom, funkcionalnijom i kreativnijom. U projektnoj nastavi i partnerskim
projektima, na kojima pomou Skajpa uenici mogu saraivati ako su geografski udaljeni
ili ako su iz istog mesta, ak i istog odeljenja. Saradnja sa decom iz druge zemlje naroito
moe biti korisna, izmeu ostalog, i zbog razvijanja govornih vetina. Na ovaj nain se
mogu napisati razni radovi, lanane prie ili pesme, napraviti prezentacije, organizovati
11

takmienja ili konkursi, komponovati muzika ili organizovati igre uloga. Upotreba Skajpa
ima svoj doprinos i u komunikaciji kola sa roditeljima, a bibliotekari i struni saradnici
mogu i na ovaj nain da se ukljue u rad sa uenicima. Dopunska i dodatna nastava, kao i
pomo uenicima koji iz bilo kog razloga nisu prisutni na nastavi isto mogu da se na ovaj
nain organizuju, kao i predavanja i prezentacije. Za kraj, pomou ovoga alata, uionica se
moe otvoriti svoja vrata. U tom smislu, mogue je organizovati saradnja sa raznim
strunjacima iz svojih oblasti, poznatim linostima, kustosima muzeja i galerija, sluanje
muzike i poezije, kao i prisustvo italakom klubu ili itanju knjiga mogu obogatiti svet
uenika

uiniti

njihovo

obrazovanje

celovitijim

ivotnijim.

http://www.teachthought.com/technology/50-ideas-for-using-skype-in-your-classroom/
Naravno, interakcija koja se ovim alatom prua, nije samo ona izmeu uenika i
nastavnika, nego kako se moe videti i sa brojnim osobama koje doprinose uenikovom
pozitivnom doivljaju kole.

5.2. Drutvene mree u nastavi

http://www.schooliseasy.com/2014/02/social-media-in-the-classroom/

Drutveni mediji su aktualnost naega drutva i rezultat tehnologija koje utie na naine na
koje delimo i prikupljamo informacije, te naine kako komuniciramo. Pa tako one menjaju
i naine na koje uimo i poduavamo. Kao to je sve vie uenika, roditelja, nastavnika i
administratora ukljueno u drutvene mree kao to su Facebook, MySpace, Tvitter i
YouTube za obrazovne, kolske komunikacije i druge svrhe, granicu izmeu linog i
obrazovnog je sve tee prepoznati. http://www.skolskidnevnik.net/2013/02/drustvenemreze-u-nastavi/comment-page-1/ U nastavku e se spomenuti neke od drutvenih mrea i
naina na koje se one ve jednim delom mogu koristiti za uenje i uvoenje promena na
podruju obrazovanja.
5.2.2. Fejsbuk (Facebook)
Facebook je jedna od najpopularnijih drutvenih mrea, nastala 2004.godine. On
omoguava da se razmenjuju miljenja sa drugim osobama, postavljaju fotografije, video
zapisi, komentari i dopisuje uz pomo eta.
I ako postoje dobre i loe strane korienja Facebook-a, to se tie kortienja u privatne
stvrhe, a naroito u nastavi, on moe postati odlina platforma za e-uenje. Profesori,
nastavnici tako mogu objaviti svoje prezentacije sa asova i druge multimedijske sadraje.
12

Mnogi nastavnici koriste Facebook da bi obavetavali roditelje o aktivnostima koje su

radili na asu, uz otvoren nalog odeljenja u kojem se uenici nalaze.Osim toga nastavnici
ili uenici mogu sastavljati razliite kvizove i tako podstai druge uenike da uestvuju u
kvizu ili raspravljaju o odgovorima.
5.2.3. Twitter
I dok se kod nas mrea korisnika Twittera sve vie poveava, njegovo koritenje u
nastavi jo nije toliko uzelo maha. Istraivanje Kritine Grinhau (Christine Greenhow)
sprovedenog na Univerzitetu u Miigenu na temu korienja Twittera u obrazovne svrhe,
dobili su se zanimljivi podaci pa bi Twitter mogao da bude jo vie zastupljen. Istraivanje
je pokazalo da su studenti koji su koristili Twitter u sklopu svoje nastave aktivnije
obraivali sadraj, komunicirali s profesorom i drugim studentima, a takoer su dobili i
vie ocene. Grinhau navodi do sada koritene mogunosti Twittera u nastavi: deljenje,
kolaboracija, "oluja ideja" i kreiranje zajednikih projekata profesora i studenata. Studenti
kroz Twitter ue kako se koncizno izraavati, a omoguuje im i direktnu komunikaciju s
autorima i istraivaima. Ona je uoila vei angaman studenata u odnosu na klasinu
nastavu uivo. http://e-obrazovanje.carnet.hr/twitter-unapreduje-ucenje-studenata/
Na svom blogu posveenom primeni savremenih obrazovnih tehnologija u nastavi,
Milojevi Zoran pie o dodatnim mogunostima za korienje ovog alata, kao to su
pisanje kratkih pria, predavanje lekcije iz istorije kroz praenje tvitova iz

nekog

istorijskog perioda, predavanje geografije, matematike, kao i komunikacija sa drugim

uenicima,

slavnim

linostima,

za

obavetavanje

roditelja

itd.

http://www.skolskidnevnik.net/2011/10/nekoliko-nacina-koriscenja-twitter-a-u-nastavi/
5.2.4. Ju tjub (You tube)
Kao najvea socijalna Web stranica u svetu namenjena deljenju video snimaka,
moe mnogo pomoi u obrazovanju. Ovaj alat omoguava nastavnicima da snime svoje
obrazovne sadraje, postave ih na YouTube , kako bi ih uenici mogli pregledati koliko
puta to ele, kada to ele ili dok im sadraj ne bude potpuno jasan.
Jedan od primera je i YouTube EDU na kojem mogu da se nau materijali i
predavanja iz podruja matematike, hemije, fizike, knjievnosti, umetnosti i slino.
Takoe, YouTube nudi mogunost pronalaenja brojnih video snimaka o raznim temama
uz pomo kojih nastavnik uenicima moe da prui dodatne informacije, a to isto
omoguava i diskusiju nakon odgledanog videa, to uenicima moe da bude veoma
zanimljivo.
13

U regionu i u Srbiji jo nije toliko popularno da nastavnici stavljaju svoje

materijala i snimljena predavanja na YouTubu, ali u ostalim zemljama to postaje sve
uestalije, posebno u SAD.

5.3. Blog u nastavu

Blog ini niz hronoloki organizovanih unosa teksta, koji se prikazuju na veb-stranicama
(uglavnom su unosi sortirani od najnovijih ka starijim), putem automatizovanog softvera
koji omoguuje veoma jednostavno kreiranje i voenje bloga. Prvi blogovi u Srbiji nastali
su tokom 2003. godine. Prema istraivanju kompanije Fokus iz novembra 2007. godine,
preko 8 odsto stanovnitva u Srbiji prati blogove. a u 2011. godini procena je da postoji
vie od 100.000 blogova. Srbija je drava koja u regionu ima najvie blogova na
samostalnim veb adresama.
Zbog svoje sve uestalilje primene i velikog broja pratilaca, posebno dece i mladih,
blogovi imaju prednost u realizaciji savremene nastave:

bra i laka komunikacija

jednostavniji nain razmena ideja i realizovanih nastavnih sadraja meu

nastavnicima

uenicima se prua prilika da bez dopunske nastave, koristei se blogom

nadoknade proputeno

uenici preko bloga mogu pratiti podsetnike za gradivo koje je obraeno i da

bez suvinog korienja hartije i vrlo esto pogreno zapisanih podataka
obnove ono to su uili na asu ili kod kue I na taj nain jednostavnije usvoje
odgovarajua znanja

I za uenike i za nastavnike na blogu se nalaze interesantne veze koje im

omoguavaju lake pronalaenje traenih odgovarajuih podataka.

Internet i blog u slubi nastave skrauju vreme potrebno za uenje kod uenika, a
nastavnicima

se

prua

prilika

da

postanu

kreatori

modernog

nastavnog

procesa.https://poukeiporukeuistoriji.wordpress.com/about/

14

Blog predstavlja interaktivan alat koji nastavnicima i studentima omoguava razmenu

miljenja i razvoj diskusije na objavljenu temu. Nastavinici ga mogu koristiti sa
studentima kada ele da studenti razviju vetinu pisanja, deljenje miljenja o temi koju su
obradi na nastavi i sl.
Redovno blogovanje podstie razvoj pisanja i istraivake vetine. Blogovanje takoe
omoguava studentima da naue da kritiki procene i vrednuju razne elektronske izvore.
Korinjege bloga, meutim ne ostvara direktnu interakciju u toku asa, ali komentari i
pristup blogu posle asova omoguava veliki nivo internet interakcije. Takoe, prua se
mogunost da nastavnik organizuje nastavu u svrhu kasnijeg postavljanj informacija na
blogu, npr. uenici piu prie sa ekskurzije, nastavnik postavlja na blog zanimljivosti sa
asa ili mu uenici pomau u tome.
Jedino pitanje koje se postavlja, to je da li elimo da nam se veina komunikacija odvija
veinom preko interneta? U tom smislu, nastavnik treba da prihvati one elemente ovog
alata, koji bi doprineli poboljanoj interakciji, komunikaciji meu akterima nastave, a
smanji one koji otuuju.

3.5. mobilni telefoni, tableti

Mobilno uenje definie se ukratko kao uenje pomou mobilnih ureaja:

takozvanih pametnih telefona, PDA ureaja, MP3 i MP4 ureaja i tablet
raunara. Mobilni telefon vie nije samo sprava koja slui za telefoniranje i
slanje SMS poruka. Sada nam prua mnoge pogodnosti, od stvaranja
multimedijalnih sadraja, preko pretraivanja internet stranica, do
pokretanja irokog spektra aplikacija. Upravo iz tog razloga, mobilni telefoni
se sve vie i sve ee koriste u obrazovanju i nadomeuju nedostatke
tradicionalnog obrazovanja, upotpunjuju ga, ili ga potpuno zamenjuju.
Termin M-learning odnosi se na uenje pomou mobilnih telefona, kao
dopuna tradicionalnoj nastavi, ali i na razvoj uenja na daljinu, gde mobilni
telefon u potpunosti zamenjuje uionicu i knjige.
15

Ovakav nain uenja ima za cilj da nastavu oslobodi prostorno-vremenskih

stega, uini je svestranijom i kvalitetnijom. Broj pogodnosti koje nudi
mobilno uenje daleko je vei od onog koji nudi tradicionalni nain
kolovanja u uionici. Pre svega, jedna od prednosti odnosi se na brzinu
protoka informacija; uenik u svakom trenutku i na svakom mestu moe
imati pomo enciklopedije, renika, prirunika u samo nekoliko trenutaka.
Mobilni ureaji se mogu koristiti za pristup razliitim sadrajima, ali to je
jo interesantnije i za kreiranje sopstvenih, koje e uenici potom deliti sa
drugim uenicima i nastavnicima, potpuno nezavisno od trajanja nastave.

Jedan od nedostataka tradicionalne nastave jeste sputavanje individualnih

karakteristika uenika. Nastavnik ne moe u okviru jedne nastavne jedinice
ograniene trajanjem od etrdeset pet minuta, u grupi od na primer
dvadesetak uenika, pokloniti podjednaku panju svakom ueniku
ponaosob. U tom sluaju, aci su primorani da pamte tempom koji moda
ne odgovara njihovim sposobnostima ili eljama, a da onda kod kue
nadoknauju proputeno. Mobilno uenje omoguava uenicima da gradivo
usvajaju svojim tempom, na onakav nain i onoliko puta koliko to njima
odgovara.
Tehnika opremljenost veine kola u Srbiji daleko je ispod evropskih
standarda. Meutim, gotovo da svaki uenik/student ima makar po jedan
mobilni ureaj koji mu moe zameniti knjigu. Ova nova knjiga je
sadrajnija, jednostavnija za pronalaenje informacija i, na kraju, jeftinija, s
obzirom da moe zameniti sve udbenike koji su neophodni tokom
kolovanja i nakon njega.
Audio mogunosti mobilnih telefona mogu biti od velike koristi u nastavi
jezika, pogotovo u uenju stranih jezika. Na telefonu se moe instalirati
jezika igrica, korisna sa usvajanje novih rei i izraza, ili za vebanje, ak i
itav renik, a postoji i mogunost ugradnje softvera za testiranje glasova
odreenog jezika.
16

Kada govorimo o upotrebi novih tehnologija u nastavi i o stvaranju novih

sadraja i njihovom deljenju sa irokom publikom, nikako ne treba zaobii
priu o Podkastingu. Re je o nainu komunikacije koji omoguava
kreiranje audio datoteka i dostupnost, odnosno irenje istih na internetu
tako da ih svako moe sluati uvek i svuda. Uenici/studenti na svojim
telefonima mogu presluavati ve gotove podkaste, a mogu i kreirati
sopstvene. Najee su prisutni u nastavi jezika (maternjeg ili stranog), ali
mogu biti od koristi i u okviru bilo kog drugog nastavnog predmeta.
Posebno vana i korisna predavanja se mogu snimiti putem mobilnih
telefona i postaviti onlajn; obavetenja, vesti i poruke takoe.
Primena novih informaciono-komunikacionih tehnologija u procesu
obrazovanja podrazumeva kontinuirano praenje i usvajanje novih znanja i
iskustava iz navedenih oblasti. Informatika i tehnika pismenost
neophodna je, pre svega, za nastavnike koji ovakav nain nastave treba da
ostvaruju u interakciji sa uenicima/studentima. Tehnologija je danas na
takvom stupnju razvoja da u potpunosti moe odgovoriti na ove zahteve.
Ostaje samo da se obrazovanje prilagodi novinama i iskoristi mogunosti
koje one pruaju.http://www.valentinkuleto.com/2012/12/ucenje-uz-pomocpametnih-telefona/
https://www.linkedin.com/pulse/20140803151053-125074873-pametnitelefoni-u-%C5%A1kolama-class-dojo-za-nastavnike
http://srednjeskole.edukacija.rs/obrazovanje/da-li-su-mobilni-telefonisredstvo-za-ucenje-21-veka

4. primeri dobre prakse (Majkrosoft)

17