Duan Mati

(1898 - 1980)
NOVICA (PREDAVANJA): POETIKA DUANA MATIA
Duan Mati kree osobenim pesnikim putem. Knjievno-istorijski gledano, on
pripada nadrealizmu koji je odigrao posebnu ulogu sredinje knjievne avangarde.
U naoj i francuskoj poeziji nadrealizam je specifian upravo po tome to
su u njemu najvie, najdue i najznaajnije, svesno i programski
razgraivane gotovo sve nasleene knjievne i jezike konvencije. Kod
Rusa to je vreme futurizma, a kod Nemaca i Hrvata vreme ekspresionizma.

FRAGMENTARNOST TEKSTA: Nadrealizam zahteva da se rei ne dovode u vezu po

pravilima jezikog sistema, ve po diktatu savremenosti i sluaja. Kada sluaj odabere
re, onda svaka, ma koliko obina re bila, dobija drugaije znaenje. Tako npr. vokal I u
Matievom stihu iz Lae i paralae noi dobija znaenje samostalnog i celovitog teksta. Mati u
duhu nadrealistike poetike i grafiki istie ovaj vokal piui ga velikim slovom: Ti si I no I sve
ini I svi asi. Grafiko isticanje pojedinih slova utie na fragmentarnost teksta u celini
pa stiemo utisak da je tekst dat u komadima.

RAZBIJANJE JEZIKIH KONVENCIJA: Matieva poezija se ne moe iskljuivo tumaiti iz ugla

nadrealistike poetike, jer on nadilazi jedan od osnovnih stavova nadrealizma, a to je
razbijanje jezikih konvencija samo zato to su konvencije. Matievo kombinovanje
razliitih jezikih nizova i razbijanje ustaljenog govornog poretka slui da se pomou njega
aktivira neto od jezikog pamenja koje taj okamenjeni niz nosi. Re je o stvaralakom,
a ne ruilakom postupku.

MUZIKI PRINCIP: Mati gradi svoje pesme prema muzikom principu koji podrazumeva
ponavljanje i variranje manjih jezikih jedinica koje u tom procesu tvore vee jezike
jedinice koje su, donekle, sa manjom jezikom strukturom izomorfne, a zatim se ovaj postupak
ponavlja na sve viim i viim nivoima. Mati pravi matematiki pravilnu strukturu u kojoj
se jedinice bez znaenja semantizuju naknadno im se pripisuje znaenje. Mati to ini
vrlo vidno da bi mi bili u mogunosti da osetimo samo telo rei, a to telo je artikulacionoakustino. Tako npr. u pesmi koju je Mati ostavio bez imana nailazimo na dve rei, imenice
skoro istog glasovnog sklopa: tEina i tIina. One se razlikuju samo po palatalnim suglasnicima
i koji se, pri tome, razlikuju samo u jednom distinktivnom obeleju zvunost. Zatim
uoavamo razliku izmeu vokala E i I oba vokala prednjeg reda, ali je E srednje, a I visoko. Kao

to je Rembo glasove predstavljao bojama tako ih Mati predstavlja artikulaciono-akustinim

obelejima, samom sutinom jezika koja je iznad pojmovne mree.
U XX veku menja se poimanje jezika kao sistema. U ruskoj poeziji XX veka stvoren je tzv. zaumni
govor. To je pesniki jezik u kome nema nijednog pojma, nijedne predstave ve samo ono to pripada
fizici i fiziologiji, a to je vraanje samoj osnovi jezika. Hlebnjikov je rekao da je tako stvorena pukotina
kroz koju e poeti da duvaju vetrovi nekih drugih bogova rei. Zaumne rei su gramatike forme
ispunjene proizvoljnim fonemskim nizom.

ZAUM: kod Matia prepoznajemo u jezikom kalamburu koji od 6 jezikih fonema u jednom stihu
daje 6 razliitih rei: JA SAN JA SEN JESENI a u drugom 3 razliite rei: JASAN, JASEN I JESENI.
Kroz igru rei Mati ukazuje na ulogu koju u jeziku imaju foneme kao apstraktne
lingvistike jedinice. Ne samo da njihova promena utie na znaenje rei, ve i na zvuanje,
pa se otuda ini da Matiev stih donosi lelujavu muziku iji smisao teko shvatamo.

SIMETRINO/ASIMETRINE IGRE: Mati ne ostaje samo na jezikim kalamburima. U

poslednjoj zbirci Munjeviti mir iz 1977. postoje ovakvi stihovi: Bolnica / Bol-Nica. Deljenje
jezike jedinice na dve ili vie komponenti, odnosno jedinica drugog reda to bi u ovom
sluaju bila zajednika imenica bol i vlastita Nica postaje uobiajen stvaralaki postupak i kod
ranog i kod kasnog Matia. Primenom ovog postupka uvek se na jednoj strani dobija simetrija
koja bi ovde bila izraena u fonemskom paralelizmu B-O-L-N-I-C-A, a u drugom sluaju u
asimetriji BOL-NICA. To je tzv. asimetrina asimetrija.

OGLEDALSKA STRUKTURA UKRTANJE SIMETRIJE: Jo jedan vaan, ako ne i kljuni

postupak, kojim se Mati slui u graenju svoje poezije. Tako u pesmi Gde si imamo stih: U
nedelju niko doi nee / nee doi. U osnovi Matievog ukrtaja simetrije prepoznajemo
Kostiev hijazam. Matieva pesnika novina postaje jasnija ukoliko je iitavamo na fonu
novina koje je uveo M. Crnjanski tj. njegovo glasovito segmentovanje ritmikog niza koje je
dovedeno do krajnjih mogunosti. Mati ide dalje od Crnjanskog. Kod njega pronalazimo
ritmiko-melodijsko i kompoziciono zaokruivanje koje na konkretnom primeru glasi
Preobraenje: Mi brzo tako ludo brzo mi. Isti stih Mati poinje i zavrava istom veliinom,
ali u obrnutom poretku. To je ogledalski odraz ogledalskog odraza. Zato se Matieve
ritmiko-melodijske osobenosti mogu svesti na sledei elementaran obrazac: ABBA u kom
prepoznajemo obgrljenu rimu. Dvostruki ogledalski odraz i momenat uokvirenja ine Matiev
ritam jedinstvenim u naoj poeziji.
--------------------------------------------------------------------------------------

MIODRAG PAVLOVI: DUAN MATI, DANAS

Za stvarno shvatanje Matia potrebno je iskustvo, ivotno i intelektualno; Mati je pisac sa
intelektualnim iskustvom od svoje rane mladosti. On je odmah bio protiv shema. Njegova opaanja o
snovima ne objanjavaju se Frojdovom teorijom. Njegovi tekstovi ispunjeni su znaenjem i sami
sobom znaili su mnogo. Otvoreni u svm pravcima, otvarali su dijalog, postavljali pitanje da li je
otvorenost veliki duhovni princip ili je nuni prelaz u prevazilaenju nekog sistema umne
zatvorenosti, izazov jednom banalnom sveznanju. Nije traio sistem i doslednost, koji, na kraju, u
praksi postaju izvor vidljivih izneveravanja. U otvorenosti je sigurnost. Vera u dinamizam sopstvene
linosti poetak potencija pravog identiteta. Jednaina samog sebe. Individualizam i kolektivnost.

OTVORENOST: Ta otvorenost u Matia je viestruka. Kao mlad ovek Mati je prvo za otvorene
oblike i pragmatizam. Izmeu 1921/22. deava se sudbonosni biografski skok: od otvorene
filozofije on prelazi ka otvaranju filozofije prema drugim oblicima ivota, prema akciji,
ivotu samom, prema poeziji, gde nastaju nove oblasti otvorenosti. Mati mislilac
kulturoloki akt otvaranja, saznavanja, lucidnog svoenja stvari. Mati pesnik misao koja
ostvaruje svoj identitet u ivljenju, u postojanju, u jeziku tog postojanja. Matieva
poezija je zreli izraz individualizma, u najirim rasponima oseanja i samosvesti. I Matieva
poezija i njegov esej puni su treptanja, ivotnih sokova, i puni jeza, mislenih i uvstvenih, za
koje samo ivot zna.

METAFORA: gde je ona u Matievim pesmama? Ton teksta je razovorni, prirodni, skoro dijaloki,
esto: dijalog sa samim sobom. Metafora kod Matia upadljivo ulazi natrag u razgovorni
kontekst. Ona postaje deo verbalne i ritmike igre, i njena slojevitost se elegantno provlai kroz
nau panju, kao zvuk prepun sugestije, koji ne mora odmah da odjekne. Ona se odupire da
postane neto iskonsko.

STIH: brie razliku izmeu prirodne kadence jezika i versifikacije. Kod Matia stih se vraa
u neke govorne jedinice, koje se kreu u rasponu od jedne rei do vie kraih reenica u istom
stihu. Sutinski, intonacija ovde potie iz smisla za sintaksu. Rastresita struktura ima jedan
princip koji sreuje i vodi napred iz stalne neizvesnosti u sledeem koraku. Iz oseanja za
ritam i sklop reenice Mati je stvorio svoju pesniku muziku i uobliio dinamizam svog
oseanja sveta.

PROLOST: doivljaj je viedimenzionalan. Umesto da postaje sadanjost, on postaje simbol. U

obnovi seanja ona ponekad izgleda jo dalja nego to je bila, i onda je lake shvatljivija.
Unutranja prolost aktuelnija je od aktuelnosti, jer dolazi iz oblasti nepominosti simbola.
Kibernetsko i Majka Jugovia u pesmi Al su bila i tea vremena... Neizvesnost: da li e ovek
budunosti uhvatiti korak sa samim sobom? Tu se otvara zebnja pred tupim pretnjama tehnike
koja nam se nadnosi nad glavama.

JOVAN HRISTI: PREDGOVOR BAGDALI i MATI

GIPKOST: Njegovi tekstovi imaju pre svega gipkost koja svaki sud o njima ini na izvestan nain
proizvoljnim; i sve zavisi od toga na koji emo nain odluiti da se snalazimo u tom
mnogostrukom, mnogoznanom i uvek ivom delu. Dre pogled stalno budnim, a misao
lucidnom. Pisac koji od nas trai da neprestano traimo nove pojmove kojim bismo o njemu
mogli uote govoriti. Njegovi tekstovi prelivaju se preko granica oblika koji imaju: pesma, esej,
beleka, lanak, roman to su samo provizorna imena, sluajne odee. Njemu knjievni oblici
nisu cilj, ve instrument otkrivanja.

NEPOVERENJE PREMA KONVENCIJAMA: to je zadrao od nadrealizma, a moda i prema

celokupnoj literaturi kao skupu dela, hrpi napisanog, idovski shvaeno. Radikalni revolt
nadrealizma uinio je Matievu misao istananom, ne suvie poverljivom i uvek spremnom da
revidira svoje istine: u njegovim tekstovima ostala je uvek iva mladost pobune, ali ne i
zrelo doba nadrealistike dogme. On ne veruje suvie u literaturu, jer je svestan lucidnosti koja
shvata da je sve o emu govorimo samo vori na beskonanoj, jedva vidljivoj pauini.
Dodirnemo li ga, itava mra poinje da treperi. Matieva misao ne priznaje razliku izmeu
bitnog i sluajnog, trenutnog i trajnog, sutinskog i pojavnog. Ona zna da se prava sigurnost
nalazi tek u nesigurnosti u sluaju. Sluaj, sluaj nam otvara vrata beskraja. Njega
nije zanimala doktrina. Pravi cilj je ono to se nalazi sa druge strane literature, u nekom
beskraju koji se otvorio, u koji smo baeni. Beskraj i bdenje se esto javljaju u njegovoj
poeziji. Za one koji izaberu bdenje, beskraj je prvo sa ime se susreu licem u lice; beskraj koji
nam se ruga, koji je tiina i utanje... Mati je mislilac koji je imao hrabrosti da se odrekne
konanosti odgovora zarad beskonanosti pitanja.

PROIMANJE NAINA MILJENJA: Mati je uspeo da izbegne zavodljive kontradikcije

savremenog naina miljenja, izaao je iz tih protivurenosti, iz dualzima istine i zablude.
Saznanje treba da ukljuuje i istinu i zabludu: istina je proizvod saznanja, istine ne postoje, ve
postaju... Mati je video da je ono to nam se na jednom nivou ini kao nerazreivo, jeste
mogue razreiti sa drugog. To je osnovna karakteristika njegove misli.

POEZIJA EGZISTENCIJE sve nae apstrakcije on vidi uronjene u ivo tkivo naeg
postojanja, kao problem egzistencije, a tek zatim kao apstraktne ideje. Poezija je shvaena
u egzistencijalnom, a ne samo estetikom smislu. U njoj se nalazi raspon itavog ovekovog
bivanja i itava skala mogunosti izraavanja, od krika do intelektualne formulacije: jedina je
poezija koja se usuuje da reava onaj totalni problem oveka i njegove egzistencije, problem
koji evocira, ne reava: u njenoj biti nije da zamenjuje ivot, ve samo da ga ini prisutnim. Cilj
njegove misli je prisutnost ivota, konkretnog postojanja, munjevito proimanje svih
ravni. Pred pravom poezijom nae suenje neizbeno prestaje zato to nas ona postavlja pred
nesvodljive injenice naeg postojanja; gde tajna poezije postaje i naa tajna...

NAUKA/POEZIJA: susret poezije i nauke odigrao se sluajno na stolu: Desanka Maksimovi i

dostignua nauke poezija i nauka kao kontrapunktne velike oveanske teme. Njegov
zakljuak: smisao, znaaj i znaenje poezije, i njena uloga meu nama, lee u tome da
nas, ma gde bili, oas vrati u sam koren naeg bia, vee prisno za same osnove
ivota. Kasnije u knjizi Na tapet dana Mati je pisao: ovek e sutra na Mesecu moda buiti
izvore nafte... moda e preko radija recitovati ka zemlji sve pesme koje su ispevane Mesecu i
meseini. A meseina e ipak ostati meseina. Problem: svet se menja mnogo bre nego
ovekovo srce (Bodler), danas je cela zemlja svuda ista, civilizacija i pustinja su na istom
mestu... Ipak, problem nije to to nauka neprestano svojom praktinom efikasnou ugroava
kontemplativni svet poezije. Stvar je u neem drugom u ugroavanju najvanije
impoderabilije poezije sutine . Sve dok ima svoju skrivenu sutinu svet je pogodan
da se u njemu stvara velika poezija. Poezija mora da stvori sasvim nove impoderabilije!

PESNIKI PROBLEM: svet se vie ne moe podeliti na dva dela od kojih bi jedan bio stvarniji od
drugog, i iz ivota ne treba cediti neku mrku i utljivu tiinu; on je u tome da se UHVATI
KORAK sa onim to je su svetu na izgled samo pojava, samo privid, samo prolazno.
Pitanje nije da li e svet biti nainjen po eljama naeg srca, ve je u onome na ta nae srce
mora da rauna.

NEDOVRENOST KAO BIT: da bi poezija izrazila svet bez sutina, Mati veruje, da mora da
radikalno izmeni svoje oblike, da izbegne tradicionalnu formu. Treba razbijati oblike
otvarati se ka nedovrenom beskraju FRAGMENTARNOST traiti haos, ne teiti
harmoniju ako je nema, hvatati neposmatrane trenutke, neoekivane pokrete privida
AMORFNOST POEZIJE pokuae da izrazi nesamerljivu vidovitost, naih nepovezanih rei.
AKCIJA KAO DUHOVNI STAV, a ne uobliavanje, beskraj a ne savrena zatvorenost i
ostvarenost... Njegove tekstove najadekvatnije bi bio posmatrati kao duhovne vebe, kao
ostvarivanje tog duhovnog stava, a nikako odreenih oblika. Za njega je ivot beskrajno
mnogostruk, raznolik, protivrean, ali nikakao nije apsurdan, i tamo gde su mnogi videli
besmislenost ivota, on je uspeo da vidi njegovu lepotu, u haosu raznolikost, iz koje, ako iz

celine tek moe da zazvui ceo ovek. BITI I NE BITI, NIJE PITANJE. Biti i ne biti u isti
mah, moj je odgovor.

JEZIK, STIH, STIL polo mu je za rukom da stvori pesniki izraz ija je vrlina u vitalnoj vezi
pesnikog i savremenog jezika, ne ustee se od obine, govorne fraze. Ponovo je nae
pesnitvo pribliio ivotu, okretnom i brzom modernom govoru, u kojem je uspeo da
otkrije neke drevne melodije to mu daju iskonsku ar i dubinu, i da tim melodijama da novu
vitalnost, u sasvim novom jezikom ambijentu. U rasponu njegovo jezikog izraza ogledaju se i
rasponi naega postojanja. ujemo apat naeg jezika, muziku njegove sintakse. Kod
njega jezik nas dovodi do saznanja itavom svojom strukturom.
Kao i Isidora Sekuli, on moda stoji po strani; ali je, kao i Isidora, neizbean.

BITKA OKO ZIDA

moto: TRI ETVRTI STVARNOSTI VE NE POSTOJI - zbirka/kola lirskih pesama, pesama u
prozi, poetskih proza, kratkih eseja, kritike, citata (E.A.Po Ako kakav ambiciozan
ovek) i pisama, Otvoreno pismo Gligoriu, reima bez mere.
UMI PONONO LIE podvlai moto zbirke; 5 strofa - od kojih 4 donose nepostojanje: trava i ruke
skrtene smrt; voli i neu znati da kaem nemo; u neprekidnom toku ivota koji je
prolaznost u umu pononog lia.
NEKA BUDE VOLJA TVOJA zadovoljstvo u imenovanju predmeta, proces nastajanja pesme iz
ekanja, neoekivanost prvog stiha: propustiemo dane; Razumem tek danas da je ivot
sveanj tvrenja, a ne roj pitanja, apstrakne razneenosti i neprestane uzbuenosti.
GODINJA DOBA antipesma o prolaznosti; igra asonance i aliteracije u ponavljanju istih rei, imena
godinjih doba. Smisao uvek neto ostaje obesmiljeno neizgovoreno, to se od sebe
nasluuje prostim ponavljanjem zvukova prolaznost. Zimi neto zimi.
DOMAI ZADATAK takoe antipesma. Konjugacija glagola voleti u 1. licu jed; subjektivizacija i
relativizacija odnosa, vremena i prostora, sve je sadanje vreme sve sam JA.
MAPA SVETA poetska proza oblikom monologa/citata govorio je J.U. okrenut prozoru; svaka re,
svaki pokret u sebi nosi vie znaenja nego to to mogu ja da im pruim... Povlaim liniju. Dok
je bila samo pomisao, nieg jo nije bilo u njoj; postavi pokret, prela je u odnose, u
preplete, i moe da odvede do nedostinih tea, nesnevanih otkria... Dostojanstvo nije u
predmetu. Najvanije i prvobitno nije u meni i u svetu, nego u brzini, u igri njihovih dodira,
neizbenih susreta.
CELA DRAMA kratka poetska proza, refleksija cela drama je u razmaku, na prvoj liniji izmeu nas
i ivota. Jedno je reenje nemogue. Sve je u nameri i subjektivnom vienju. Pogled na
predmet je relativan, zavisi od namere, citra Spinozu i priu o satu.

DOAO U SVET interval, sve je samo razmak. elja je projekcija moi i htenja na jedan slobodniji i
nestvarniji plan... Mladi koji je nosio Hristov krst on je najistije usamljen.
POSLEDNJA SMRT nadrealistika automatska pesma... Pesnik otvara uvek samo vrata smrti.
POSLEDNJI PRIZOR nadrealistika prozno-poetska slika Marku Ristiu; magla neka udna magla
danas je pala na Matom; vide se automobili koji iz magle izlaze na mahove i opet odmah
nestaju u njoj. Prolaznici izbezumljeni, pijani kao senke...
SVETLOST BEZ POGLEDA opet pria; dvojnik izlazi iz zida ulice da mu neto kae, odgovori na
nepostavljeno pitanje. Drugi put video ga je skitnica pod lampom nije ga pogledao jer nije
imao oi. Neodgonetani odgovor je ostao kao prazan prostor koji odvlai. Na osnovni oseaj ne
moe da odgovoriti, niti postoji odgovor.
TAJ AS JEDAN JEDINI dodirivanje, oseanje beskraja i sukcesiji vremena; proetost venim
trenutkom u istovremenoj malenkosti Ali ja ja sam jo nie no pesak ove noi.
IZ UTOG BELENIKA J.U: Ni kue ni kuita... Na izmaku mladosti... Sam... Nee se ubiti.
Prihvatiti uzalud ivljenja. Ne radi se o kuenju...
M O R E poema; ton uspavanke poziv pesmi, poeziji da spava, pred morem kao beskrajom
prirode u svesti o ubogosti vetine, orua, pred priodom.
Spavaj izaziva zvuk talasa, ritam udaranja talasa o obalu, smirivanje, bonacu, uspavljivanje, poziv u
nadstvarno gde e se ostvariti svet...
prva strofa: obraanje moru, Spava danas, gusta lepoto leta, i poistoveivanje sa enom koja je
shvatila da je ljubav neunitiv princip, da je sve raanje iz ara i pepela zrelost;
druga strofa: more zaslepljujui nedogled, sjaj u sjaju, ambis u ambisu neprobuene materije
ispunjene glasovima brodolomnika more:ivot.
trea strofa: apostrofiranje poezije, pesme, pozivom da i ona spava pred nedogledom; u seanju na
nesavrenstvo, uspomene, promaene trenutke...
etvrta strofa: susretanje razuma s neizmerljivou sveta; promiljanje kao uzalud smene gajde
smisla tatina traenja radi posta venosti; sve su to elavi vrhunci
peta strofa: univerzalna spojenost, usaglaenost i istovetnost sveta, u maini i u prirodi na prvom
krevetu rasklopie mapu sveta.
esta strofa: motiv ljubavi izraen usnama: neusliene usne i gorke usne, one cepaju svet na uas
radosti i na uas patnje.
sedma strofa: poezija kao rua slatkog uasa, nesvarene odsutnosti, trenutak potpunog smirivanja,
gotovo dodir smrti dan, a nema dana; no, a nema noi, zvezde i krvotok ugaeni...

osma strofa: detalji spoljanjeg sveta koji je potpljen mirom bonace i veeri: tegli se maka, groe
zri na okotima... ulazi se sve dublje u krajnju odsutnost u smirenosti, sve vie se ulazi u
more-beskraj; ovo je samo osvrt...
deveta strofa: spavaj, kad drugo ne preostaje ti // spavaj, ljubav eka sutra i na tebe i na
omamljena krila prostora gde gore boje venosti... tamo eka svet, ne u porazi za
izgubljenim praumama smrtne istine...
deseta strofa: venost je taj sjaj, taj nedogled more-beskraj-nedogled-uzaludni sklad... i san preko
svih morala stvarnosti, ogroman talas i ciklon i posluan pas pred ljubljenom nogom tvojom
venost i poezija pomireni i spojeni u ljubavi , u eni.

***