(1876-1938)

(, 30. 1876 , 30. 1938)

.
30. (18. ) 1876. .
, 1888. ,
. . .
, .
, .
, 1904.
. ,
, [1] [2].
1915. 1917. , . 1921.
, 1927. .[3]
. 30. 1938. .
18. 1922,
12. 1934.

.
[]
1902.
(1903. 1912.),
. ,
.
[]

.
, .
, , .
, : ,
(), , ( ) .
; 279
,
, .
. ,
, , , ,
. , ,
, . , ,
.

 , ,
, . ,
.
, ; ,
.
. ,
,
, . ,
, ,
. , .

. ,
.
,
. 1
, .
, ,
, .
,
.
. 2
, , .
.
. ''
''.3
, .
,
. .
, ,
280
.
, , , , ,
, , ,

1 , , , , ,1971,.68, .
2 , , , , ,1971,
3

 .4 ,
.
, ,
:

'', , !
,
,
!
, , .''

, , ,
. , , ,
, , :

'', !
.
?
?
, !

,
,
.

'' , , ,
281

, ,
, ,
, , '
,
4 , , , , ,1971,.68

 .''

,
. ,
- , .
.
. , ,
, .
?
, .
'' - ,
, , .'' 5

. , ,
, .
:

'' , ,
,
,
.

, , ,
,
,
, ...

, , 282

,
...'''
5 , , , , 11, , , 1970


, ?
. ,
. ? . ,
.
, ,
, . ,
.
,
. , ,

. , , .
,
, , , .

, :

''
, ''

()

'' ? !
, ;
, , ;
- '! ''

283

()

''
...''

( )

 , - -
, , ; , ,
, , ,
, . 6
,
.
. , ,
, .

''
,

.''

()
''
,
,
.''
( )
'',
, '',
.7

''
,
, ,
.''

6
7

284

( )

, , , ,
,
.
, , . '', '',
, '' ''. ,
, , ''
'' 8,
'' , , ,
'' 9,
, reductioadabsurdum, .
.
; ;
. , ,
. ,
. ,
.
, ,
.
,
, -
: ,
. .
. ,
.
. . ,

. ,
, .
.
?
.
285 ''''.
, ,

,
. :
8, .8
9

'' ,
, ''

, , .
, ,
, .
'''',
. '''' .
''''
, .10
, , , ,

. , ,
, ,
.
,
, .
, ,
( ) .
.
. ,
, ,
.
:

'' ,
,
,
, .''

286

( )

10 , - , 123, , 1985

 , ,
:

'' ,
,

.''

( )

. . ,
, ,
. , , ,
, , .
,
.
. ,
, .
:

''
.
,
.''

( )
287

. .
''''. , ,
. , .
.
. ,
, .
'' '' . .

 , ,
, ,
.
:

'' , ,
;
,
.''

.
''''.
. , , , ,
, . ,
. .
,
. ,
:

''
.''

( )

, ,
. ,
,
. , ,
288
, : ,

.

'', ,
,

, , ? !


, .

( )

''
.
:
, .''

()

. .
.
,
. .
,
. 11
. (
11 12).
289
.
(--; -; -)
.
, , ,
17. .

11 , .53, ,1975

 , , ,
. , , , ,
, ,
'''' , ,
. , ,
, .
.
,
, , ,
, ,
, , , , ,
. , ,
.
.
, .
. ,
, , , .

, .
.
, .
, , ,
. , ,
, ,
,

.

290


.
, .
:
1. , - ;
2. , ;
3. , , .
,
. ,
, .

, ,

,
,
.
, , ,
,
, , , , .
, , ,
,
, , ,
.
, ,
, . ,
. ,
, .
, , : , , , .
, ,
, .
. ,
, .
291


Milan Raki - Pesme - Kosovski ciklus
MilanRaki
usvojojrodoljubivojpoezijiizraavapotpunonovodnospremaotadbini.
Njegovepesmepredstavljajusintezukosovskogstradanjaivelikihzadatakakojioekujunjegainjegovuge
neraciju.
MilanRaki jebiosrpskikonzuluPritinipredkrajprvedecenijeXXveka, iuneposrednomdodirusaKosovom, kojejejo
bilopodTurcima. TadajenastaopoznaticikluspesamaNaKosovu. Ovajciklussadrisamosedampesama. Prva pesma
tog ciklusa Minare napisana je 1905. godine, a poslednja Naslee 1911. godine.
Iz ciklusa pesama Na Kosovu posebno se istie pesma Na Gazimestanu u kojoj Milan Raki iskazuje smireno
svoja patriotska oseanja. U nekoliko impresivnih slika prikazuje bitku na Kosovu i propast srpskog carstva. Za
njom sledi jedan zavet. On je vrsto uveren da ni u junatvu, ni u spremnosti za rtvovanje on i njegova generacija
nee zaostati za slavnim precima. To je oseanje ispunjeno sveu o veliini, vrednosti i spremnosti rtvovanja za
otadbinu.
I u pesmi Naslee Milan Raki opeva duboke korene koji ga vezuju za srpsku istoriju. On osea da u njegovim
venama tee krv slavnih predaka, koje ne mogu unititi tui kalemovi. Pred mukama predaka, muenika koji su
"umirali utke na stranome kolju", iezle su sve line slabosti i boljke.
Pesme Jefimija i Simonida nose u sebi boju srednjeg veka. U njima je pesniki oivljena njihova tragina sudbina.
Stanje na Kosovu prikazano je bolom Jefimije, skromne monahinje. Jefimija, ena despota Ugljee, posle
kosovskog poraza doivela je nesrenu i usamljeniku sudbinu. Pesma Simonida je nastala u jednom pesnikom
susretu sa freskom manastira Graanice, sa ijeg je lica neprijateljski vojnik u godinama robovanja i ratova noem
iskopao njene divno obojene i usaene oi. Stihovi ovih pesama su puni tananih rodoljubivih oseanja i vezanosti
pesnika za svetlu istoriju predaka.
Rodoljublje Milana Rakia je otmeno i plemenito, proeto diskretnou i smerovima modernog mislioca. U
njegovim rodoljubivim pesmama se reaju istorijske slike, pejzai, manastiri, portreti, duh istorije. Pred njih izlazi
pesnik, kao predstavnik svoje generacije, da izrekne svoj zavet i svoju veru. Iako odraz tadanjih politikih prilika,
rodoljubiva poezija Milana Rakia nadrasta svoje vreme i osvetljava put mnogih generacija.

Rakieve pesme s kosovskom tematikom nastale su tano u periodu

292 koji je pesnik - iako s
povremenim kratkim prekidima - proveo u konzulatu u Pritini, dakle od 1905. do 1911. godine.

Osam je Rakievih pesama inspirisano zavetnim kosovskim iskustvom. Po redosledu nastanka, to

su: Minare (1905), Na
GaziMestanu, Simonida i Bour (1907),Jefimija i Kondir (1910), Naputena crkva i Naslee (1911).
Sem Boura i Naslea (koje su prvi put objavljene u zbirci Nove pesme, Beograd 1912), i Jefimije

(koja je, zajedno sa pesmom Kondir, tampana u Srpsko - hrvatskom almanahu) sve druge pesme
objavljene su u Srpskom knjievnom glasniku.

Grupiui, meutim, pesme u ciklus s naslovom "Na Kosovu" Raki se nije drao hronolokog, ve
semantikog kriterijuma rasporeivanja. Po tom merilu, na prvo mesto dola je pesma Bour; iza
nje usledile su: Simonida, Na Gazi-Mestanu, Naslee, Jefimija, Naputena crkva i, u epilokoj
funkciji, Minare.

Nije, prema tome, teko vaspostaviti opte duhovno znaenje i socijalnoistorijski smisao Rakievih
rodoljubivih stihova. Pesniku se najpre pokazuje kosovsko minare, belo iznad crnih kua, simbol
turske vlasti. Tmurno raspoloenje to ga je, tako, zahvatilo pri stupanju na kosovsko tle, produuje
se u tri potonje pesme. Zatim mu se u viziji javlja Arnautin koji bode oi kraljici Simonidi na fresci,
pa monahinja Jefimija kako plae nad srpskim plemenom "koje obuhvata tama, dok svetlosti nema
na vidiku celom". Zapevanje i pla Stare Crne Gore prenosi se, onda, na stranu ikonu u naputenoj
crkvi, na kojoj, "oajan i straan, Hristos ruke iri, / Veno ekajui pastvu, koje nema".

"Umirahu utke na hladnom kolju"

U pesmi Naslee, poslednjoj po nastanku, dogaa se, meutim, preokret - mit i predanje postaju
aktivan inilac istorije i pesnikove sadanjosti: in identifikacije lirskog subjekta ostvaruje se u
dimenziji koja vremenske pojavnosti doivljava svenarodne stradalnike povesti (relacija: nekad sad, u preimenovanoj atribuciji: sjaj - tama, mit - kulatura) brie kao ne - otoloki izraz bia, to
znai da etnika odreenost prerasta u generiku predodreenost, zamrla kolektivna svest u
probuenu nacionalnu samosvest, i u spremnost da se izazov prolosti prihvati kao odgovornost za
budunost. Najbolje se to vidi u zavrnim strofama Naslea:

Ja oseam ipak, ispod sveih grana

I kalema novih, da, ko nekad jaka,
U korenu starom struji snana hrana,
Neiscrpna krepkost starinskih junaka.

Sve iezne tada. Zaboravljam bolju,

A preda me staju redom preci moji,
Muenici stari, i junaci koji
Umirahu utke na stranome kolju.

293

Svesna, razumna ljubav prema svom narodu.

S Rakievim kosovskim pesmama ivelo je i njima se napajalo sve Srpstvo, ne samo Stara Srbija mada ona najvie. Skerli ih je nazvao dubokima, naglasivi pritom da "svesnu, razumnu ljubav
prema svome narodu niko nije bolje izrazio no Raki, u pesmi Na Gazi-Mestanu".

Uopte, nema meu Rakievim rodoljubivim pesmama ostvarenje koje se po svome drutvenom
znaenju i neposrednom uticaju moe uporediti sa gazimestanskim stihovima. Isidora Sekuli
oznauje ih kao signale i peate:
- Kada se navede: Ja u dati ivot, otadbino moja, Znajui ta dajem i zato ga dajem, onda svi
vidimo kamen mea na prelomu istorijskih vremena pijemontske Srbije."

Lozinka pokoljenja, pesma-poruka, Na Gazi-Mestanu mogla je, opet, delovati tako osveujue ne
zato to je to pesma koja parazitski ivi od kosovskog mita, ve stoga to je ona taj mit oivljavala i
preobraavala (Nikola Koljevi) - uzdiui ga istovremeno, posredstvom jedne sugestivne i
slikovite, samo Rakiu svojstvene pesnike retorinosti, na visine proroanstva koje, samim tim to
se javlja kao izraz jedinstva Rakievog drutvenoga i duhovnoga bia, podrazumeva krajnje
dosledno postupanje u ivotu, bezuslovan izbor - lino pregnue, individualni in.

U Rakievom primeru obistinila se i ova druga, nacionalno - patriotska strana ovekove linosti. Na
dva naina. Najpre u njegovim publicistikim tekstovima. U kosovske teme Rakieve valja naime,
pored pesama, ubrojiti i tri njegova lanka o Arnautskoj pobuni 1910. godine, u kojima je autor,
ukazavi najpre na uzroke, podrobno razmotrio moguan "odraz" pobune na poloaj i stanje Srba u
njihovoj drevnoj postojbini.

lanci su objavljeni 1910. godine u Beogradskom Slovenskom jugu, svi pod pseudonimom "Z",
istim onim pseudonimom pod kojim je Raki 1902. tampao prve svoje pesme.
294

Srpska diplomatija ne samo to je pomenute lanke zapazila, ona ih je i svestrano "upotrebljavala".

O tome postoje brojna svedoanstva. Naveu samo jedno: tadanji srpski poslanik u Parizu
Milenko Vesni isticao je u svojim izvetajima i prepisci da su odlini i da ih je on, na poloaju na
kom je, iskoristio do maksimuma.

BOUR

Kako je lepa ova no! Gle, svuda,

S topole, rasta, bagrema, i duda,
U mlazevima zlatokosim pada
Nesutastvena meseina. Sada,

Nad livadama gde trava mirie,

U rascvetanim granama, svrh njiva
Koje su crne posle bujne kie,
Velika dua meseeva sniva.

Sve mirno. Tajac. uti polje ravno

Gde nekad pade za etama eta...
Iz mnoge krvi izniknuo davno,
Crven i plav, Kosovom bour cveta...

U kosovskoj noi pod meseinom "uti polje ravno - gde nekad pade za etama eta", a po njemu
cveta crven i plav bour iznikao iz crvene srpske i plave turske krvi.

JEFIMIJA

Jefimija, erka gospodara Drame,

I ena despota Ugljee, u miru,
Daleko od sveta, puna verske tame,
Veze svilen pokrov za dar manastiru.
295

Pokraj nje se krve narodi i gue,

Propadaju carstva, svet vaskolik cvili.
Ona, veno sama, na zlatu i svili
Veze strane bole otmene joj due.

Vekovi su proli i zaborav pada,

A jo ovaj narod kao nekad grca,
I meni se ini da su naa srca
U grudima tvojim kucala jo tada,

I u mune ase narodnoga sloma,

Kad svetlosti nema na vidiku celom,
Ja se seam tebe i tvojega doma,
Despotice srpska s kaluerskim velom!

I oseam tada da, ko nekad, sama,

Nad nesrenom kobi to stee sve jae,
Nad plemenom koje obuhvata tama,
Stara Crna Gospa zapeva i plae...

Monahinja Jefimija koja "veno sama, na zlatu i svili - veze strane bole otmene joj due", podsea
pesnika da "jo ovaj narod kao nekad grca" a "svetlosti nema na vidiku crnom".

KONDIR

Pouj, draga, rei iskrene i jasne

Jedne bolne due, tvojoj dui prisne,
Pre no oluj stigne i grom strani prasne,
I nemirno srce najedanput svisne,
Pouj ove pesme uzaludno strasne.

Pre odsudnog boja ja ti nisam dao

Koprenu, ni burmu, ni azdiju, kao
Starinski junaci, po emu e mene
Pomenuti kada stigne udes zao
I zapite deca i zaplau ene.

296

Sad na razbojitu lei le do lea.

Plemii i sebri. Lei strana smea.
No se hvata. Samo munja katkad blisne.
Dok poslednje rtve stari krvnik vea
Nepregledna hrpa ranjenika kisne...

Hoe li me nai meu njima tvoje

Bistre oi, draga? Hoe l' iz kondira,
Ko pretea skromna veitoga mira,
Pasti kap na rane to zjape i gnoje?
Hoe l' pasti kaplja to bolove spira?

ekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne.

No prosipa tamu i asove kasne,
Ni zvezde na nebu da za trenut blisne.
- ekam. Nigde nikog. Uz vapaje glasne
Nepregledna hrpa ranjenika kisne...

MINARE

Stri minare iznad crnih kua,

Tanko i belo. No lagano pada,
Kao dan jasna no i kao dan vrua,
I s breuljaka vraaju se stada.

Vonjaci, cvea i pesama puni,

Gde zaikuju kosovi slavuje,
I na ovcama, zaraslim u vuni,
Klepetue to ravnomerno bruje.

Ali e sve to proi, i, u asu,

Nepregledna e no ostati sama,
Obui e se svet u crnu rasu,
Progutae ga neprozrana tama,

297

Samo e, kao znak istrajne moi

I osvajakog starog nadahnua,
Strati mirno u toj optoj noi
Belo minare iznad crnih kua.

Prvi susrst sa Kosovom i prvi doivljaj je tanko i belo minare koje e "kao znak istrajne moi - I
osvajakog starog nadahnua, - Strati mirno u toj optoj noi. Crne kue i otta no su donvljaj
kosovske stvarnosti, koji uznemiruje i vrea pesnikovo srce.

NA GAZI MESTANU

Silni oklopnici, bez mane i straha,

Hladni ko va oklop i pogleda mrka,
Vi jurnuste tada u oblaku praha,
I nastade tresak i krvava trka.

Zaljuljano carstvo survalo se s vama...

kad oluja proe vrh Kosova ravna,
Kosovo postade nepregledna jama,
Kosturnica strana i porazom slavna.

Kosovski junaci, zasluga je vaa

to poslednji beste. U krvavoj stravi,
Kada trulo carstvo oruja se maa,
Svaki le je svesna rtva, junak pravi.
298

Danas nama kau, deci ovog veka,

Da smo nedostojni istorije nae,
Da nas zahvatila zapadnjaka reka,
I da nam se due opasnosti plae.

Dobra zemljo moja, lau! Ko te voli,

Danas, taj te voli, jer zna da si mati,
Jer pre nas ni polja ni krevi goli
Ne mogoe nikom svesnu ljubav dati!

I danas kad doe do poslednjeg boja,

Neozaren starog oreola sjajem,
Ja u dati ivot, otadbino moja,
Znajui ta dajem i zato ga dajem!

Gazi Mestan, mesto gde je po legendi protekla odsudna bitka Kosovskog boja, oivljava u pesniku
spike bitke, silnih oklopnika, nepregledne jame kosturnica, survavanje srpskog carstva i podstie
zavet:

I danas kad doe do poslednjeg boja,

Neozaren starog oreola sjajem,
Ja u dati ivot, otadbino moja,
Znajui ta dajem i zato ga dajem!

Meu njima se svojim iskrenim i zanesenim rodoljubljem naroito istie pesma Na Gazi-Mestanu.
Raki tu duhom savremenog, modernog oveka oivljava kosovsku epopeju i podvige njenih
heroja. U ime itave svoje generacije, koja je sa ponosom negovala u sebi duh slavnih predaka, on
peva o nesebinoj ljubavi prema slobodi domovine i o svesnoj spremnosti na svaku rtvu koju budu
zahtevali njeni interesi:
I danas, kad doe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja u dati ivot, otadbino moja,
Znajui ta dajem i zato ga dajem!

NAPUTENA CRKVA

299

Lei stara slika raspetoga Hrista.

Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra;
Oi mrtve, usne blede, samrt ista;
Nad glavom oreol od kovana srebra.

Dar negdanjet plemstva i pobonog sebra,

erdan od dukata o vratu mu blista.
Po okviru utisnuta srma ista,
A okvir je rez'o umetnik iz Debra.

Takav lei Hristos sred pustoga hrama.

I dok neosetno, svuda pada tama,
I jato se nonih ptica na plen sprema,

Sam u pustoj crkvi, gde krue vampiri,

Oajan i straan, Hristos ruke iri,
Veno ekajui pastvu, koje nema...

Kao poslednja i najmunija slika kosovskog pejzaa ostala je u pesniku naptena crkva, kao
simbol naputene zemlje, zaborava i nestajanja. Viena mesta i evokacija prolosti praeni su
rezignacijom, tugom i nespokojem to i danas "ovaj narod kao nekad grca".

.
;
, , ;
.
,
.
,
' .
.
, ,
,

300

 , ,
, ,
, ...
1911. ,[1]
-- ,
,
, ,
, , .
, ,
? .
, ,
; , .
? , ()
( ) , ,
, .
( , , , .) , ,
,
.
( ),

(
, , , ,
),
( ) :
,
.
, , ,
, , ,
, , .
.
, .
(, . ),
()
301
.
,
, (
) :
, ,
.


, , ,
( ?),
.


, :
( . .)
, ... ,
: , ,
.[2]

-, .
? ,

. , ,
, . ,
, ,
,
( , ,
) , , , ,

. ? , ?
, / , ...
, ?
, XXI ,
, .
(
) ,
, ,
( ) .
!
? ,
, 302

. , XXI ,
!
, , : ,
, , , (
) .

 , , .
( ?) .
?
, . ,
( ) , , ,
, .
, (
), ,
, ,
, , , !
, ,
?

[1] 1928. (.
, 19131;
2002), , :
' ' .
, .
, . ,
. .
. ,
, . , , .
. , :
', . , .' .

NASLEE

Ja oseam danas da u meni tee

Krv predaka mojih, junakih i grubih,
I razumem dobro, u to mutno vee,
Zato
I prezirem tugu, zaboravljam bolju,
Jer u meni tee krv predaka moji',
Muenika strarih i junaka koji
Umirahu utke na sranome kolju.

303

Jest, ja sam se dugo sa prirodom rv'o,

Uspeo sam sve se moe kad se hoe Da na ovo staro i surovo drvo
Nakalemim najzad blagorodno voe.

I sad, ako plaem kad se mesec krene

S oreolom modrim niz nebesne pute,
Il' kad stare ume, arobne sirene,
Jedno tuno vee zlokobno zaute,

Ja oseam ipak, ispod sveih grana

I kalema novih, da, ko nekad jaka,
U korenu starom struji snana hrana,
Neiscrpna krepost starinskih junaka.

Sve iezne tada. Zaboravljam bolju,

A preda me staju redom preci moji,
Muenici stari, i junaci koji
Umirahu utke na stanome kolju...
bojne igre u detinjstvu ljubih.

Pesma Naslee pripada ciklusu Rakievih rodoljubivih pesama Na Kosovu. Ovo istorijsko mesto,
koje u svesti srpskog naroda zrai tugom i divljenjem, nije ostavilo ravnodunim ni pesnika Rakia.
Ipak, tema pesme nije kosovsko stradanje i podvizi pojedinca i naroda, nego duhovno i moralno
naslee, prisutno u svakom ljudskom biu ove zemlje, naslee koje je neodvojivi deo linosti
svakog pripadnika srpskog naroda. Relacije danas - sutra proimaju celu pesmu i svaku poetsku
sliku. Sredinja misao pesme i jeste misao o odnosu izmeu sadanjosti i prolosti, i o prirodi toga
odnosa.
304

Lirski subjekt "Ja" kazuje o svojim oseanjima i mislima sa aspekta sadanjice, trenutka pevanja
("oseagm danas"), ali i sa aspekta apsolutnog saznanja "da u meni tee - krv predaka mojih". To
saznanje je objasnilo i nekadanju deaku ljubav prema bojnim igrama - junako naslee pobuuje
na junaka dela. Preci su ovde sagledani kao junaki i grubi - junatvo je njihova uroena osobina
koja ih odrava u ivotu; grubost je proizvod vremena i uslova ivota. Junatvo je uroeno i

unutranje svojstvo, koje se nasleuje; grubost je spoljanja manifestacija koja je promenljiva i

nestalna. Sa aspekta sadanjice, ovi preci deluju grubo i nekultivisano, ali im to ne umanjuje
vrednost, onu psiholoku i moralnu - nisu grubi zato to im je karakter grub, nego zato to je i
vreme bilo grubo i neprosveeno. Zato se epitet "grubih" vie ne ponavlja, jer ta osobina, uslovljena
vremenom i stepenom razvoja drutvene svesti, nije ono to se nasleuje od predaka - od njih se
nasleuje ljubav prema domovini, junatvo, vitetvo i dostojanstvo.

"Krv predaka mojih'", muenika i junaka koji su utke umirali "na stranome kolju", uliva snagu i
samopouzdanje pa lirski subjekt moe da kae "i prezirem tugu, zaboravljam bolju". Ono to danas
predstavlja bol ili izaziva tugu, ne moe da se poredi sa mukama i bolom nekadanjih junaka. Slika
kolja dovoljno upeatljivo govori o vremenu kada su iveli i delali ti junaci: to je bilo vreme
primitivizma, neznanja i neovetva. Ali i u tome vremenu, preci su umeli utke i bez roptanja da
podnose muke - utanje je izraavalo prkos i pretnju, ali je ono i izraz dostojanstva: ne poniziti sebe
i svoj narod pred krvnikom.

Trea strofa sadri sredinji problem pesme: kako pomiriti prolost i sadanjost, kako "da na ovo
staro i surovo drvo / Nakalemim najzad blagorodno voe". Hrvanje sa prirodom je sukob u linosti
oko toga da li se osloniti na prolost (tradiciju) i uzeti iz nje ivotvorne sokove ili je se potpuno
odrei kao nekorisne i zastarele. To je stalna tema, veiti motiv sukoba starog i novog, roditelja i
dece, prolosti i sadanjosti. Novo, po prirodi stvari i po nunosti razvoja, kontrastira se sa starim i
u stalnom je sukobu: novo obezvreuje tradiciju, odbacuje je i ignorie. Ali istovremeno se javlja
svest da je nemogue novo bez oslanjanja na staro. Pesnik se posluio dobrom slikom da pokae
mogunost plodotvornog i blagotvornog povezivanja starog i novog. Slika kalemljenja blagorodnog
i pitomog voa na staro i surovo drvo dokaz je da se staro stablo moe oblagoroditi i oplemeniti.
Stari sokovi (rodoljublje, junatvo, vitetvo i dostojanstvo predaka) sastavni su deo ivotnih sokova
savremenih generacija. Dok su se ranije ti sokovi manifestovali kroz junaku snagu, danas se oni
manifestuju kroz moralnu i duhovnu snagu.

etvrta i peta strofa ine jednu sintaksiku i sadrinsko - smisaonu celinu, ali je svaka strofa
posebna poetska slika. Najpre je tu slika lirskog subjekta ("plaem") koji se nalazi pred prizorom
meseevog kretanja nebeskim putevima ili pred prizorom starih uma koje "zlokobno zaute".
Smisao ove strofe prilino je nejasan: lirski subjekt plae dok posmatra kretanje meseca (odlazak)
ili se nae pred zanemelim umama. Sintagma "arobne sirene", koja305
u dvostihu - reenici ima
funkciju apozicije, ukazuje na mogui pravac razumevanja cele strofe. Ovde je re o pesnikovom
pevanju: to su pesme o mesecu i meseini, o ljubavi i ljubavnom bolu; uma, poput arobnih sirena,
mami pesnika da opeva njene lepote. I kad presahnu takve pesme.

Ja oseam ipak, ispod sveih grana

I kalema novih, da, ko nekad jaka,

U korenu starom struji snana hrana,

Neiscrpna krepost starinskih junaka.

U sebi osea jaku struju snanih inspiracija u ijem je sreditu krepost starinskih junaka. Ovde je
dakle re o onome to se i dogodilo u stvarnosti pesnikovog stvaranja: presuili su inspirativni
izvori ljubavne i deskriptivne lirike, ili je pesnik osetio stvaralaki zamor usled motivske
jednolinosti, pa se odjednom sav okrenuo rodoljublju kao prirodnom ljudskom oseanju i prolosti
svoje zemlje, koja je ivela u sadanjici kosovskih prostora u kojima se obreo. I zato "Sve iezne
tada. Zaboravljam bolju", jer pred sobom vidi svoje pretke, muenike i junake, koji "umirahu utke
na stranome kolju". U ovim stihovima je poenta pesme: preci i istorija, njihova slava i
dostojanstvo, melem su koji lei i tugu i bol, koje ovek moe da oseti u ivotu. Tako je i pesnik,
posle pevanja o ljubavi, prirodi i ivotu u kome su poeli da preovladavaju pesimistiki tonovi,
naao duhovno osveenje u pevanju o prolosti - u rodoljubivim pesmama.

Sirene - U grkoj mitologiji fantastina bia arobnog glasa; tim glasom su mamile mornare na
opasno stenje o koje su se razbijali njihovi brodovi. Predstavljane su kao ptice sa enskom glavom
ili kao devojke sa krilima i kandama. U mitovima im je broj razliit: od devet pa nanie. Po
imenima im se vidi lepota glasa: Aglajofona - Jasnoglasa, Telksiepija - Zamamna, Pisinoja Umiljata, Molpa - Raspevana. Figurativno: ene zavodnice. U knjievnosti se javljaju u legendi o
Argonautima i u Odiseji; est su motiv u likovnim umetnostima: na grkim vazama Odisej i Sirene:
Sirene i Odisej, Hor Sirena i Sirene Pee Milosavljevia.

SIMONIDA
Freska u Graanici

Iskopae ti oi, lepa sliko!

Veeri jedne, na kamenoj ploi,
Znajui da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je noem izbo oi!
306

Ali dirnuti rukom nije smeo

Ni otmeno ti lice, niti usta,
Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo
Pod kojim lei kosa tvoja gusta.

I sad u crkvi, na kamenom stubu,

U iskienu mozaik-odelu,
Dok mirno snosi sudbu svoju grubu,
Gledam te tunu, sveanu, i belu;

I kao zvezde ugaene, koje

oveku ipak alju svetlost svoju,
I ovek vidi sjaj, oblik, i boju
Dalekih zvezda to ve ne postoje,

Tako na mene sa mranoga zida,

Na poaaloj i starinskoj ploi,
Sijaju sada, tuna Simonida,
Tvoje ve davno iskopane oi.

Freska u Graanici, na kojoj je lik kraljice Simonide, "tune, sveane i bele", a kojoj je arbanaki
no iskopao oi, inspirisala je pesmu Simonida.

Boravei na Kosovu, Raki je upoznao mnoge spomenike nae drevne kulture i knjievnosti.
Godine
1906.
iz
Pitine,
tadanjeg
turskog
carstva,
pisao
je:
- Sa oajanjem mora ovek misliti na budunost naega naroda, ako nam stanje potraje jo koje
vreme. Sa svih strana uju se glasovi oajanja, pa i od onih koji su tu da pomognu stradalnicima.
Jadna pomo... A ja sam uveren da je za ovakvo stanje kriv na zloinaki nerad.

Isto je tako lepa Rakieva pesma Simonida. Mirna i sveana u svom osnovnom tonu, ova pesma je
stvorena u jednom pesnikom susretu sa freskom manastira Graanice sa ijeg je lica neprijateljski
vojnik u godinama robovanja i ratova noem iskopao njene divno obojene i usaene oi. I pesma
Jefimija i pesma Simonida neposredan su izraz Rakievog rodoljubivog interesovanja za slavu nae
nacionalne prolosti i kulture. One su isto tako i izraz njegovog dara
307 da umetniki skladno i
sugestivno oivi duh dalekih vremena i dogaaja.

JEFIMIJA. ena despota Ugljee, ki cesara Voihne. Jefimija je bila naa prva pesnikinja. Ovi
stihovi govore o traginim zbivanjima u naoj istorijskoj prolosti. Posle marike pogibije
pokaluerila se i dobila ime Jefimija. Njeno mirsko ime nije poznato. U Hilandaru ima jedna zavesa
koju je Jefimija izvezla i poklonila manastiru.

U njoj je pesnik, prikazujui stanje Kosova, bolom Jefimije, skromne monahinje, vezao
pokosovsko doba s dobom naeg nacionalnog poraza posle aneksije Bosne, kada je izgledalo da
"svetlosti nema na vidiku celom". I u pesmi Naputena crkva onaj "oajni i strani Hristos", u
starom srpskom manastiru, koji s rairenim rukama eka pastvu, koje nema, shvaen je kao potresni
simbol nacionalne tragedije.

JEFIMIJA

Jefimija, erka gospodara Drame,

I ena despota Ugljee, u miru,
Daleko od sveta, puna verske tame,
Veze svilen pokrov za dar manastiru.

Pokraj nje se krve narodi i gue,

Propadaju carstva, svet vaskolik cvili.
Ona, veno sama, na zlatu i svili
Veze strane bole otmene joj due.

Vekovi su proli i zaborav pada,

A jo ovaj narod kao nekad grca,
I meni se ini da su naa srca
U grudima tvojim kucala jo tada,

I u mune ase narodnoga sloma,

Kad svetlosti nema na vidiku celom,
Ja se seam tebe i tvojega doma,

308

Despotice srpska s kaluerskim velom!

I oseam tada da, ko nekad, sama,

Nad nesrenom kobi to stee sve jae,
Nad plemenom koje obuhvata tama,
Stara Crna Gospa zapeva i plae...

Vizantijski car Andronik II prilikom zakljuenja mira sa Srbijom 1299. godine darivao je srpskog
kralja Milutina svojom erkom Simonidom (1289 - 1349), kao garancija trajnog mira i prijateljstva
dve zemlje. Lepoti srpske kraljice divili su se i Latini i Ugri, vojskovoe i velmoe. Simonidina
freska je u manastiru Graanica i predstavlja posebnu dra. Naalost ta freska je oteena i
Simonida je bez oiju. Milan Raki je posvetio Simonidi, istoimenu lirsku pesmu, a Milutin Boji
napisao je psiholoku dramu "Kraljeva jesen".
Simonida je umrla 1340. godine kao monahinja. U predavanju kod Srba, ona je simbol lepote,
ednosti i tragike enske u vremenima oluja i bura kad nestaju vojske, kraljevstva i carstva, a
kamoli i krhko telo lepe ene.

Raki je takoe umeo da se sa vanrednom uivljenou unese u svetle i slavne trenutke istorije
svoga naroda. Pesmi Jefimija je sugestivna umetnika evokacija jedne dramatine ljudske sudbine
iz vremena prvog nadiranja Turaka u nae krajeve. Jefimija, ena despota Ugljee, posle marikog i
kosovskog poraza doivela je nesrenu i usamljeniku sudbinu. U tim godinama gaenja nae
srednjovekovne drave ona je ispoljila veliku rodoljubivu brigu za sudbinu svoga naroda i te svoje
misli utkala u poznatu Pohvalu knezu Lazaru. Taj dostojanstveni i rodoljubivi lik nae
srednjovekovne ene inspirisao je Rakia da pesniki oivi njenu traginu sudbinu.
Isto je tako lepa Rakieva pesma Simonida. Mirna i sveana u svom osnovnom tonu, ova pesma je
stvorena u jednom pesnikom susretu sa freskom manastira Graanice sa ijeg je lica neprijateljski
vojnik u godinama robovanja i ratova noem iskopao njene divno obojene i usaene oi. I pesma
Jefimija i pesma Simonida neposredan su izraz Rakievog rodoljubivog interesovanja za slavu nae
309
nacionalne prolosti i kulture. One su isto tako i izraz njegovog dara da umetniki skladno i
sugestivno oivi duh dalekih vremena i dogaaja.

Milan Raki, pisao

je 1906. godine iz Pritine, tadanjeg turskog carstva:
- Sa oajanjem mora ovek misliti na budunost naega naroda, ako nam stanje potraje jo koje

vreme. Sa svih strana uju se glasovi oajanja, pa i od onih koji su tu da pomognu stradalnicima.
Jadna pomo... A ja sam uveren da je za ovakvo stanje kriv na zloinaki nerad.

Vuk Drakovic, pie: - Da li su ... Metohija i Kosovo svojina onoga duha koji je zidao, zlatom
oblagao i na nebeski nain ukraavao Bogorodicu Ljeviku, Devi, Graanicu, Visoke Deane... ili
onoga, pak, duha koji hoe da ih pretvori u konjunice i koji u njih odlazi sa ekiem i dletom, da
iskopa oi svecima na freskama?!

310


- ,
- . -
: , (1912); ,
(1971) , , (1991) 1. ,
,
.
:
.
1. . .
, - .
, , ,
. - ,
, ,
. -
2, - - .
-
. , -
,
( -
1924, ).
, -
, . - , ,
( ,
,
),

:
, ,
, , ,
, .
-, -
, . /.../
, - ,
; - , ,
.3
(
), -
- - - .
,
- . , - ,
, :
, ,
, -,
- .
. . -
311
, ,
.4
( ) ,

.
- .
- .
,
: (
- ) .

 - 5.
1906. ,
.6
-
- . -
, .
, .
. .
, , . , , . . ,
: , . , .
7

.
, , , ,
- , ,
- . ,
, .
2. . - ,
: (1905), , (1907),
(1910), (1911).
,
- , ()
/ - , , :
/ , , .
- , , -. , , ,
,
. , - :
- , , ,
.
, .
(1912) - ,
- : ,
- : , ,
, , , .
- .
: , - ,
- . , ,
.
,
. , (,
) ( ).
( , , , )
. -
( , )
, ,
, .12
312
, , , .
. , .
- - . ,
. , -
12 , , : , - :
XIX - - . -
. . , . ,
- , . ,
, .
. - , , . 135.

 . , ,
,
. -
. , - ,
(
)9, , -
.
, ( ,
/ , , , / ).
. , /
: , ( , / - , /
, , / ! - - ),
- ( , / , /
, / , //
, , , , /
... - ). , ,
- , ;
.
, , ,
( - : ^ ),
- ( , ^
) - . 10 -
,
- . , -
,
.11
3. . ,
- ( )
.
, :
! , ,
, , , ,
. ,
,
, ,
.
. . ...
- ,
, ...
. , , - , ,
. , - , ,
() . -
,
,
. ( . |
. | ): ,

313
.
, , , .
- , , -
,
.12
, , .
, . -
- , ,
, - .
, , ,

 :
,
. ,
,
.
, ,
,
, ,
.
, , ,
,
,
.
, ,
.
-
- , , ,
: , , , /
. , , ,
? ,
, : ,
- .
, ?
, , ,
, ( - ,
, ).
, , . .
( ) -
- -
? , , : ,
, / ( ).
, .
: . ,
.
, , , ,
, - , (, - ). -
.
- - . ,
, , ,
, , - , ()
- ( , / - ).
, , ,
.
, . ,
- . ,
( ) .
314 -
,
- - .


-

.
.
: , , , , , , ,

, ,
.
, ,
.
(15/28. 1389)
.
, .
,
, ,
. , ,
1389. ".1
.


.2
(1876-1938)
. ,
. ,
(1904). 19081911, ,
.
,
.


20. .3 . .
.
315

,
,
.
, 20.
, .

 ,
, . ,
, .
, .
.
-
, 4.
.
,
, :
: , . ,
, ,
.
,
:
. . ...
... ,
, ...
,
. , ,
( ).
, .
,
, 21. . .

. .
.
, .
, ,
- .
.
, .
.316
,

,
, , .5
:
, ,
...

( )
:
, , , ,
,
.
(")
.

(1402). . :
, , .
; .
, , , , ,
6:
,
,
,
,
,
,
!
:
, , , ,
,
...
,
317
, , :
, ,
, ,
, ...

 , ,
,
. .
, .
, , .
7 (,,).
.
.
, ,
.8
. ,
,
. .
.
.
. ,
.
.
,
, .
-
.
9
- .

318


SILNO ZADOVOLJSTVO

Ja imam asova dugog oajanja,

Beznadene tuge, obmana i jada;
Ja imam asove kad se slatko sanja
I poudno eli i blaeno strada.
Ja imam asove edne, krotke, smerne,
Kad istotom trepte misli moje mlade,
I u mojoj dui, pobone i verne,
Zaumore himne, pohvale, i nade.
Jest, dua je moja ko kutije stare,
to u svetom hramu na dovratku stoje,
Gde prolaznik svaki sputa skromne dare
Za smirene svece i za blinje svoje.
Pokolenje svako, veliku il' malu,
Spustilo je u nju milostinju koju,
Ljubav ili mrnju, pogrdu il' hvalu,
Osmeh ili otrov i aoku svoju.
Sad kroz ile moje struje krvi razne,
Ja ropem i pevam, ja kunem i slavim,
I koraam smelo, bez straha od kazne,
Krivudavom stazom i putima pravim!
Oajanje, tuga, beda? Prazne rei!
Kad na zemlji vie nema moi te
Da u mojoj dui pomuti il' sprei
Silno zadovoljstvo, oseati sve!
Drugi deo Rakievih pesama, svojim temama kao i svojom osnovnom intonacijom, spada u isto
misaonu poeziju. Sve te pesme su snano obeleene linou pesnikovom, ali ipak nisu
individualistike u romantiarskom smislu, nisu izraz jedne u se zatvorene linosti, koja nosi samo
svoj bol i na prvo mesto postavlja samo svoje line elje. Njemu nije 319
dovoljno da peva o velikim
afektima, o tuzi i oajanju, ni o bedi pojedinca; njegovo "silno zadovoljstvo" je "oseati sve", jer on
u sebi ne osea samo krv predaka, on vidi, kada analizira svoja oseanja, raspoloenja i misli, da je
kao pesnik tuma svih naslaga koje su u njegovoj dui ostavile generacije. Tu su se, na jednoj
irokoj skali, nale i strasti i vrline. Ako je istina da miljenje boli, onda je Rakiev bol i njegov
pesimizam misaonog porekla, iako nije izraz jednog odreenog filozofskog pogleda na svet. Jer,
kad pogledamo one Rakieve pesme u kojima prevlada momenat emotivni nad intelektualnim,
videemo da je u njima stvarno sadrana afirmacija ivota; tu pesimistika misao izmie ispred
ivotnog elana, izraena prkosom i pouzdanjem u snagu i zdravu jezgru svoje generacije.


O , , ,

, '
,
.
, , !
, ' ,
'
.
,
3 ,
,
! ,
,
,
, ,
, ,
, ,
,
,
...
, , ,
:
,
.
320
, ,
.
,
,
,
,
,
' !

 ,
,
!
' , , !
: !
, '
,
.
Preuzetosa: :


, -
,
- , , - ,
- , . ,

- , ,
. -
, ,
. , ,
- . , -
, , , ,
. , , ,
, , ,
- , , - ,
, , , , ,
. - ,
13, . , , , ,
-
- /,
, ,
.
, , - -
. ,
- , , . ,
, , ,
, . ,
- , -
- - .
:
, - , , ,
- , , 321

( ).
, - - ,
.
- , -
, , , - .14
13. , , . 30.
14 1903. , ( 1905. ),
.

 -
, , .
, ,
- ,
: , .15 , ,
- . , :
, , ,
?
(...)
, ,
,
:
!
, , ,
. , , ,
, , , .
. :
, , , ,
, , , , . , 1$,
, , - $ , , , :
. -
- , .
- , - , , ,
, : . , . -
- ( )
, - :
,
, ,

.
. , - .
-
, , - , .
, , .
, .
- .
, : , ,
- , , - ,
- , -
- , , ,
- , , .
. 16 :
.
, , , , - .
, 1$. ,
, , ,
, - , . -
. - ,
322
- , 1$ , , , 1,
. 17
- : , , ,
, - - , ,
. , , 15. , , . 15.
16. , , . 469.

 - :
, , , ,
.
, ( I, - - - , - , , , - , !$.
,
, , ?
, . , - , ,
. (...) , -
- , , ,
. -
. , , ,
, 18
, .
, :
, -
.
- ,
, .
, , . - ,
, - :
, , ,
,
.
-
, , , , , , . - .
, ,
, , , ,
. , ,
- .
, $-, !($-.
, , , - , , .
, ,
, - , ,
, - . , - : ,
, -
, - ,
. ,
, . -
. ,
, , ,
- . , ,
, - , . - .
(?) - :
- , , .
323
, , , -
17 : . . ,
- .
: , , , ,
. , ,
. 11..
. [. , , . 465.]
18. , , . 472. .
, .

 . ,
, , ,
.
, , ,
, , ,
, , , .19
- , -

, - - .
, - , :
,
- ,
, , , -
: . -
, . -
- , .
, :


, ,
, , ,
, - . (VI - IX ) ' , -
. , - , ,
, , .
, ,
, , , - , .
- - , , ,
. , ,
, .
, , -
, ,
, - - .20
, , , -
, - , , - 21 -
,
. - ,
, , , , , .
, -
, - : , - ?? ??
- .
, - , ,
, - ,
- , ; -

<.<-

19 , : , : - , - 324
,
? , , ,
, , , , ,
. , - ,
, . ,
, , ,
, . [. , , . 479.]
20 , , . [. ,
, . 456.]
21. 1, 8: / 1 , . 400.

 , ; -
, ,
, , ,
.
, , - , ,
,
, , ,
. , - ,
, , ;
- - - -
- - , ,
, - ,
, ,
. -
. - , , -
. : ,
- , , ? -
.
: 111
, , , . - ,
- . 22
- , ,
- , . :
, , , . - - - ,
, - , ,
, . 23
, - , ,
- , - . 24 ,
, ,
, 25.
, , - ,
- .26
, , , ,
.
, ,
27, , -
,
, - ,
.28
, . ,
, , , , .
- , , ,
, . , ,
- , , - , , -
22. , , , . 405.
23. , , , . 411.
24. , , , . 429.
25. , , , . 442.
26. , , . 19.
27. , , . 5.
28, . 1.

325

 , . , -
(( 1 ), , . ,
, , ,
.29 - , , , , - ,
, , - .
.

,
.30 , , -
' - - .
,
( , ), - (- ).
, ,
, - .
, ,
- . 31 - - 45 -
- . : - ()
(- ) , ( ),
() , ()
((- 75), , ,
(- ()
, - : ^, -
, .
, ,
. , , , .
, - , ( ).
, , . , .
- $, , , ,
1$, . , , - ,
, 1$; , ,
- .
,
- , , ,
, .
, -
, , - , ,
- . , 45. - ,
,
( ) , -
- . , , , , , ,
.
- ,
, . ( ,
.) , - , , -
, :
, !
, .
326

- :
, .
,
[.]
29, . 34-35.
30, . 36.
31 .

 , , ,
, , ,
, ,
;
, , , , .
? $!, .
. , - ,
. . , : , -
,
, .
.
,
,
.
,
, .
. , 1 ,
:
, ? ??20 .

. -
(II ):
, , ,
;
,
- ,
, ,
. ,
- , , - ,
-
, , . ,
, , , -
,
, - , , - ,
,
, - , . ( ,
, - : .)
-
: - ,
, , , () 32,
,
- .

, 327
: -

. . , ,
- - .
- ;
, , . 33
:
32 : , , /
( 18 { ^ ^), 1 ^! 1^ ^ (
). [, , I, 1].

 .
.
, , , :
, - .

. 23
- (
) -
, . : , , , , ,
: - , , , , , - , , ,
. , , - . ,
- , (. ,
). ,
, .
: , ,
(, , ), , , .
- - .
-
, , . ,
- . : , -
,

328

33. , , . 98.

 - , .
.
, - , , -
.
, - , - ,
- - ,
, , .
- , -
, - . ,
- :
, -
, , : ,
[...].24
, - , 1 -
. - - ,
, , .
, , ,
1, , ,
. , , , :
, - , ,

, ,
. - ,
111 , .
- , . (. )
,
,
- -
.34
, - , .
, , . ,
, - . :
- ,
, ,
,
!
,
,
.
, , !
, , -
, -
, , - , , ,
, -
- , .
, , ,
, . , ,

; - ,

. - ,
- , , , .
, , () . -
34 . , , . 218. , ,
, , XIX XX .

 - -
- , ,
, , .
:
1.
2.
3.
4.

, , , , , 1928.
1, , 8$: / 1 , : ^ , 1998.
, , : , , , . - , , ,
2003.
, , , , - , 1995.

. ,
,
.

, ,
!
!

,
!
!

, ! ,
,
!

 ... ( )
, ,
, .
,
.
, , , ,
, , ,

.

, ;
,
.
, ,
,

.
,
, , ,
,
,

,

...

I
,
, .
, ,
.

!
, ,
, !
, , .

, , . ,
,
.

,
,
!

II
,
,
, ,
.

, ?

 , ?
, , ,
?

. ,
, ,
:

,

.

III
.
, ,
, ,
.

, , ,
, ,
,
.

, ,

 ,
.

Milan Raki je pojava od komada u srpskoj poeziji, tvorac nevieno skladnog i visokog lirskog
sveta. On je, kako je ve reeno, i trijezna otmjenost, i forma nagonom i kolom raena, i fini
pesnik ivota, i duhovni aristokrata iji stihovi odjekuju zvukom plemenitog metala, i ima u ritmu
njegove poezije neto od ritma same sudbine.

U zbiru venih tema kojih se, uzgred reeno, uopte nije libio, ve ih je negovao i oblikovao kao
usijano gvoe due, jedan motiv je opsesivne prirode: meseina i mesec! Gotovo svaka druga
pesma ima sliku starinske Lune. Ve prve Rakieve pesme, tri soneta objavljena pod pseudonimom
Z, u Srpskom knjievnom glasniku, 1902. godine, imaju zametak reene opsesije: Nit' treptale
zvezde, nit' je mesec sjao na niskome nebu, i Prostrana polja meseinom plavna. I posle njegove
smrti, opet se ukazuju tri neobjavljene pesme od kojih jedna nosi naslov Taj ogromni mesec
limunove boje, to je i poetni stih katrena koji se nastavlja: ... to ko avet luta nad gorama naim
/Sipajui mirno hladne zrake svoje,/ Zato ga se klonim i to ga se plaim? A izmeu prvenakog
sonetnog triptiha i triju posthumnih pesama, Raki je pravi Sledbenik Mladog Vertera to sanjari na
meseini, himerini pesnik to gradi impozantni lunarni luk: Po mesecu ti aljem uzdah jedan, po
tom u enji bratu; a mesec kunja plaevan, krljav, bez sjaja i boje; to velika meseeva dua sniva i
u mlazevima zlatokosim pada nesutastvena meseina.

Za Rakia mesec je tajna, inspiracija, dua to stalno menja i obnavlja oblik, fascinantni odraz
sunca, hladna svetlost bunila i smrti, ali i sjaj plodnosti i strasti. Otud pesnik jednom kae da
meseina bludi, a drugi put da sija, ili, bezglasno struji hladna meseina, ali i Radosno nebo
meseinu sipa. Pesnik Raki, omamljen mesecom bledim, s oreolom modrim, pod kojim se udi, u
senci starog duda, obitava u sferi gde, u stvari, dominira prvotni detinji doivljaj instinkta, u zoni
gde podsvesni noni princip hrani snove i ula. To nagonsko stanje oblikuje treperavu Rakievu
senzibilnost koja u doivljaju meseine i meseca emituje slike snatree udivljenosti neopipljivim i
mistikim. Tako je njegova poezija, zapravo, amblem duevnog pijanstva i transa ivotnog bila to
zanosi lutalaku, negde diskretno osenenu boemsku i hirovitu, prirodu u velikoj pustolovini jezika
i stiha. Zadivljuju red i disciplina u svakom napisanom retku, kontrola onog to velika veina
pesnika jednostavno nije u stanju.

U KVRGAMA

U kvrge su me bacili, o srama!

Da, to je bilo u prastaro vreme.
Jesam li bio kriv? i zato? Tama
uti, i redom sva stvorenja neme.
U kvrge su me bacili, o srama!

Neko ih stee, a ne vidim ko je,

Al ujem kako kripe kvrge gnusne,
Pod silnom stegom prte kosti moje,
I krv iz rana na mahove pljusne.
Neko ih stee, a ne vidim ko je.

Jauk i piska svuda oko mene.

U redovima crnim kvrge stoje,
U njima pote deca, ljudi, ene.
Neko ih mui, a ne znaju ko je.
Jauk i piska svoda oko mene.

Stei, o stei, nevidljiva silo!

I nemilosno kosti moje mrvi,
Dok najzad moje ne prestane bilo,
I ne iscuri kap poslednja krvi!
Stei, o stei, nevidljiva silo!

O, kako ti se slatko smejem sada,

rtva se ruga delatu to kolje.

Zar to vrhunac muenja i jada?

Zar nita nisi izmislila bolje?
O, kako ti se slatko smejem sada!

Udri, i mui, i pritei jae,

Al' znaj da nee prei moje usne
Nijedna reca to moli il plae,
Ni bapske kletve, ni slabosti gnusne!
Udri, i mui, i pritei jae,

Al' dokle redom deca, ljudi, ene,

Plau i pite, bedni, pokraj mene,
I ropski klee pred skrivenim stvorem,
Vrh piske, kletve, i vapaja njini'
Letee mirno duh moj u visini,
Ko morska lasta nad irokim morem.

U KVRGAMA

U kvrge su me bacili, o srama!

Da, to je bilo u prastaro vreme.
Jesam li bio kriv? i zato? Tama
uti, i redom sva stvorenja neme.
U kvrge su me bacili, o srama!

Neko ih stee, a ne vidim ko je,

Al ujem kako kripe kvrge gnusne,
Pod silnom stegom prte kosti moje,
I krv iz rana na mahove pljusne.
Neko ih stee, a ne vidim ko je.

Jauk i piska svuda oko mene.

U redovima crnim kvrge stoje,
U njima pote deca, ljudi, ene.
Neko ih mui, a ne znaju ko je.
Jauk i piska svoda oko mene.

Stei, o stei, nevidljiva silo!

I nemilosno kosti moje mrvi,
Dok najzad moje ne prestane bilo,
I ne iscuri kap poslednja krvi!
Stei, o stei, nevidljiva silo!

O, kako ti se slatko smejem sada,

rtva se ruga delatu to kolje.

Zar to vrhunac muenja i jada?

Zar nita nisi izmislila bolje?
O, kako ti se slatko smejem sada!

Udri, i mui, i pritei jae,

Al' znaj da nee prei moje usne
Nijedna reca to moli il plae,
Ni bapske kletve, ni slabosti gnusne!
Udri, i mui, i pritei jae,

Al' dokle redom deca, ljudi, ene,

Plau i pite, bedni, pokraj mene,
I ropski klee pred skrivenim stvorem,
Vrh piske, kletve, i vapaja njini'
Letee mirno duh moj u visini,
Ko morska lasta nad irokim morem.
Sav proet oseanjem opte nedovoljnosti, proliva suze bola nad "tuim nesreama i neiscrpnom
naom bedom". Situacija ovekove umalosti i njegovog robovanja na zemlji nala je u njega
osoben izraz u "Dolapu" i "U kvrgama". Jedini izlaz iz te situacije po njemu je smrt. Rakiev
pesimizam obojen je ironijom i samoironijom.
Karakteristina je i Rakieva pesma U kvrgama. U njoj pesnik opet doivljava ivot kao muenje,
kao stradanje u vlasti sila koje se ne mogu odrediti ni sagledati. Ali ova pesma je izraz pesnikovog
otpora, njegove snage i prkosa. On je nemoan pred silama ivota i pred mranim mislima o
ovekovom bitisanju i trajanju. Ali on ima snage da se bori i da prkosi. U tom saznanju on nalazi
snage i da se smiri, da se uzdigne i nad silama koje ga mue i nad bolom koji mu one priinjavaju.
Ali Raki ne pomilja na unitenje ivota; on je samo jednom "u noima stranog iskuenja"
poeleo da odjednom pusti sve svoje dane, kao jato eva, i "da proivi ivot u trenutku jednom", ali
sa svim rekama i planinama u oima. Pesimizam i hedonizam u isti mah! Ljubav prema svetu i
negacija ivota! Zbog toga, kada se govori o Rakievom pesimizmu, treba imati na umu da on nije
samo filozofska ideja nego i ivotno oseanje. Na ivot, odiskona uslovljavan drutvenim
snagama, ili, kako kae Raki, "nevidljivom silom", samo je robovanje i muenje, "u kvrgama", ali
snaga duha, u koju Raki veruje, u stanju je da razbije sve okove, da se oslobodi i vine iznad
svagdanjeg, da oveku svesnom i doraslom za borbu prui individualnu iluziju slobode. Sranost,
ponos, spremnost da se podnesu muke, ta "veliina jada" uzvisuje nas nad bedu ivota, prekaljuje

nas na ognju bola. Tako se pobeuje ivot, i doekuje Zora (Osvit). Ali ta borbenost opet se gasi,
kao plamen koji je naglo buknuo, i izmenjuju se asovi line rezignacije (Pomrina) i kolektivne
vere. Prometejstva je nestalo. Pesnik, da mu Gospod da snagu i mo da stvori novi i bolji svet,
skrueno bi priznao da vidi mane dela bojeg, ali da nije u stanju ni da zamisli boljeg sveta. Prema
tome, tu dolazimo i kod Rakia indirektno do one optimistike Lajbnicove koncepcije: ovaj svet je
ipak najbolji od svih moguih svetova.
Svojim misaonim pesmama Milan Raki izraava neposredno odnos prema ivotu. U tim pesmama
preovlauju oseanja opte nedovoljnosti, bede, skuenosti ivota.
Pesma u kvrgama je neka vrsta alegorije o ovekovoj sudbini. Dolaskom na svet ovek kao da je
baen u okove. Patnje i sputanost su zao udes svih ljudi. Pesnik kao i drugi ljudi podnosi iste muke,
ali ih podnosi gordo. On ima snage da se bori i da prkosi, i da se uzdigne nad silama koje ga mue i
nad bolom koji mu one priinjavaju.


,
, ,
,
.
,

:
, !
,
,

,
,
, ,

,
!
,
,
!
! ,
, ,
,
, , , .
,
,
, ,
!
!
, ...

...

I dok je Dui, naroito do 1914, uivao u imaginarnim lepotama i tiinama, Raki je skoro sav
okrenut stvarnim povodima. Na njegovom ivotnom putu ostalo je neizbrisivo1 u njegovoj poeziji
ono to ga je u stvarnosti dovodilo do pobune protiv zala u svetu, protiv sprave koja u Dolapu
simbolizuje teko ivljenje, neostvarene nade, monu mainu koja tlai i gazi. Sav je svet kao
stegnut u nevidljivim lancima, rope i piti bez pomoi: zajedno su, u njegovoj pesmi U kvrgama,
ljudi, ene i deca, steu delati okove i jedino ljudska misao moe i mora da se izdigne, iznad te
umalosti nakaznosti i bede. Raki je pesnik koji u svemu voli misao, trai je kao opravdanje za
bespue i nedovoljstva, tei se njenim postojanjem i ceni sebe zato to ume i hoe da misli. No,
dubiti misao ne znai nai utehu, ne znai objanjenje koje e zadovoljiti i ublaiti jad. Neto
rezignacije i fatalnog uverenja da e sve na ovome svetu ostati isto nije kod Rakia
pesimistiko opredeljenje koliko svest o sporosti promena koje nikad ne donose uzlet a da ne
izazovu i pad. To je ivotno iskustvo, i Raki ga najbolje saoptava u pesmi Misao:
Ja pojimam dobro neminovnost zala,
Sklop celog ivota, sa tugom i bedom,
Ja znam ta je sudba sviju ideala,
Moje znanje vidi na licu mi bledom.
Ali znam i uzrok zato tako biva,
Jer proao nisam kroz ivota huku
Sklopljenih oiju i skrtenih ruku:
Kad srce zapiti, misao je kriva!


. , , ,
.
.
.
,
.
,
, , .
, ,
.
;
, .
,
, ;
,
.
, ! , ,
,
, ,
.
. . ?
.
... , ,
.
, . ;
,
.
. , !
, ,
,

, .
, , ,
,
, , ,
, .
, ,

 , ,
,
.
! , , ,
, ;
:
, , !

, ,
, ,
(1914), .
, ,
, : ,
, , , , ,
, .

, ,
, .
, , ,
, , .
. , ,
. ,
, .

. ,
, ,
.

,
. ,
. .

, , ,
, . ,
, , , .

 , .
, , ,
. ,
. ,
, , . ,
, ,
.
, .
, . , , .
. , .

, ,
. , ,
. ,
, , ,
. ,
.

, .
. , ,
, .

,
. , , .
. ,
. ,
, .

,
, .
, , ,
. ,
, .

,
, ,
,
,
.

, , ,
,

.
.
. .
, .
,
...

, ? ,
,
?
?
. . .
,
.
. .
...


,


.
,
, .
,
.
, !

,
.



.
, .
,
,
.
, !

,
.
,
,

, .

,

,
,
,
,
...

Naslov Jasika nudi pretpostavku da je re o opisnoj pesmi posveenoj ovom lepom i vitkom drvetu.
Jasika jeste "lirski junak" ove pesme jer se nalazi u ii interesovanja lirskog subjekta koji se s njom
poistoveuje upuujui joj rei podrke da uporno i neprekidno treperi. Ona svojim treperenjem
podstie lirskog subjekta da iskae svoje vienje ivota i da, zahvaen njenim upornim nenim
treperenjem, i sam zatreperi. Pesma, dakle, ima deskriptivnu strukturu, ali je ta struktura obogaena
likovnim, akustikim i misaonim elementima. Deskriptivno je ovde samo osnova na koju se
nadgrauje refleksija o ivotu, o neunitivosti ivota, o trajanju. Po tome je Jasika misaona pesma.
U strukturi pesme uoavamo etiri poetske celine.
1. Uvodna slika - pejza, atmosfera, jasika (1 i 2 sgrofa).
2. Apostrofa jasikinom treperenju - jasika = nagon = ivot (3, 4, 5. strofa).
3. Apostrofa jasiki - lirski subjekt shvata smisao treperenja (6, 7. i 8 strofa).
4. Tamni nagoni oivljavaju u dui lirskog subjekta (9. strofa).
Prva poetska celina (prva i druga strofa) predoava sumornu atmosferu opteg mrtvila. Sivo nebo je
nad krovovima, vlana izmaglica je nad zemljom. Izmaglica je tako gusta ("prozrano meko tkivo")
da pokriva sve puteve lirskog subjekta. A onda sasvim druga atmosfera:
Nad krovovima nebo sivo,
A izmaglica vlana luta
I ko prozrano meko tkivo
Pokriva pravce moga puta.
Dok je u prethodnoj strofi - slici uzrok mrtvila izuzetno gusta izmaglica koja zamrauje "pravce
moga puta", u ovoj slici je omorina uzrok opteg mrtvila. U toj tamnoj i mrtvoj atmosferi jedina
svetla pojava je - jasika: ona je lepa i mlada ("tanka"), iva i dinamina ("treperi"), okrenuta sveini
i vedrini ("u visini"). Jasika simbolizuje ljudsku veitu tenju da se izvue iz umalosti
svakodnevice i malograantine - stremljenje ka visinama je stremljenje ka duhovnom prostranstvu
i slobodi. U ovoj pesmi jasika ima i drugo znaenje. Ono se nasluuje iz druge poetske celine.
Druga poetska celina (trea, etvrta i peta strofa) je apostrofa jasikinom treperenju:
Treperi samo, o jasiko!
Taj tamni nagon to te kree
razumeo jo nije niko,
Razumeti ga niko nee.
Ovo je izraz podrke jasikinom treperenju, ali i izraz divljenja. Nagon je tenja, unutranja
pokretaka energija koja podstie delanje sa odreenim ciljem. "Tamni nagon" oznaava ono to je
uroeno, duboko, skriveno, nejasno, nedokuivo, neshvatljivo. Atribut "tamni" nema negativni
predznak jer ovde nnje u znaenju boje, nego u znaenju "nejasno". Dakle, nejasan je izvor (i
potreba, tenja) stalnog treperenja, kao ni njegov smisao - niko ga jo nije razumeo i nee ga
razumeti. Lirski subjekt, kao bie obdareno senzibilitetom (preosetljivou) ali i intuicijom
(sposobnou otkrivanja sutina), potpuno shvata smisao treperenja jasike:
No on za mene sada znai

Taj neumitni ivot to se

Nikada jote ne pomrai
I koji mutne struje nose.
Treperenje jasike je simbol (ali i manifestacija) "neumitnog ivota" koga nita nije uspelo da
pomrai, koji je veiti pobednik, uvek io, "danas kao jue to je bio / jai od smrti i od boga". Ovo
su jake rei, prkosne rei, one koje ivotu daju prvenstvo - on je veit i neunitiv.
Trea poetska celina (esta, sedma i osma strofa) je nastavak apostrofe jasiki: "Treperi samo, o
jasiko!" Lirski subjekt kae: "Gledam te s enjom i sa tugom". U njemu je dvojstvo: jasika i njeno
treperenje kao simbol postojanja i ivota izaziva u lirskom subjektu oseanje enje za onim to
jasika oliava - za ivotom; istovremeno u njemu je i oseanje tuge zbog saznanja:
Na bolove sam davno sviko,
Sa jadom ivim kao sa drugom.
U ovoj reenici prepoznajemo Rakia iz poslednjih dana ivota - navikao je na bolove i jad, to je
poeo da prima kao sasvim normalno stanje jer ningga ne moe da izmeni. Iako mu takav ivot
navlai na duu crn veo i teku senku, u treperenju jasike vidi sebe i svoj ivot jer, "drhtaji tvoji
mene veu / za veni ivot od iskoni". U tom trenutku se lirski subjekt poistoveuje sa jasikom:
I u dnu tune due moje,
Ko nagovetaj nove vere,
Veselo kao lie tvoje,
Nagoni tamni zatrepere.
U dui je tuga kao trag dotadanjeg tekog ivotnog iskustva, ali je umorenje jasike nagovestilo
nova oseanja ("nove vere"): tu je veselost due ravna veselosti jasikinog lia, tu su i nagoni tamni
koji poinju da trepere. U ovom kontekstu "nagoni tamni" su vera u ivot i u njegovo veno
trajanje.
Ovde js ivot shvaen kao opta a ne kao individualna kategorija. "ivot od iskoni" je dokaz da
ivot nadvladava smrt, treperenje je simbol odupiranja smrti. U tome je poenta i poruka ove pesme
Milana Rakia.