Izdava~:

Francuska 7
11000 Beograd
Telefon: 2631 200
Telefon i faks: 2627 493
email: mostovi011@gmail.com
sajt: www.ukpsalts.org
Glavni urednik:

Du{ko Paunkovi}
Redakcija:

Milo{ Konstantinovi}
Marko ^udi}
Zorislav Paunkovi}
Sekretar redakcije:

Mirna Uzelac
Likovna i grafi~ka oprema:

Darko Novakovi}
Lektura i korektura:

Sne`ana \ukanovi}
[tampa:

Zuhra, Beograd
Tira`:

350

Objavqivawe ovog broja pomoglo je

Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije

BEOGRAD  GODINA XLI  BROJ 155-156  ZIMA/PROLE]E 2013

Tomas Sterns Eliot: PESME / Preveo sa engleskog Nikola @ivanovi}... 05 

Lajo{ Grendel: PONO]NI POSETILAC / Preveo s ma|arskog
Marko ^udi}... 16 
Rejmond Karver: POZOVI AKO TI ZATREBAM /Preveo sa engleskog Borivoj Gerzi}... 27 
Marsel [vob: DE^JI KRSTA[KI POHOD / Preveo s francuskog Dejan Acovi}... 37 
Vilijam de Mil: OBMAWIVA^I / Prevela sa engleskog Ana Stjeqa... 50 
Ernan Kortes: NEOBJAVQENO PISMO / Preveo sa {panskog Vladimir Ninkovi}... 59 
Dilan Tomas: [KOLA ZA VE[TICE / Preveo sa engleskog Zoran
@. Paunovi}... 72 
Hugo fon Hofmanstal: PESME / Preveo s nema~kog Bojan Beli}...
79 
Hose Edvards: DVE PRI^E / Prevela sa {panskog Jovana @ivanovi}... 88 
Natanijel Hotorn: PRORO^ANSKE SLIKE / Prevela sa engleskog
Jovana @ivanovi}... 97 
Vladimir Sorokin: ODMOR / Prevela s ruskog Mirjana Grbi}...
109 
Kalin Niklov Terzijski: ^ITAWE U TROLI / Prevela s bugarskog Jasmina Jovanovi}... 117 
Huan Majorga: JUGOSLOVENI / Prevela sa {panskog Jasna Stojanovi}... 121 
And`ej Stasjuk: KUJA / Prevela s poqskog Sne`ana \ukanovi}...
147 

Xon Saderlend: TRI ESEJA / Prevela sa engleskog Jelena Vitezovi}... 152 

Anri Me{onik: EVROPA PREVO\EWA / Prevela s francuskog

Aleksandra Man~i}... 167 

Olga Tokar~uk: DVA ESEJA / Prevela s poqskog Milica Marki}

... 175 

AKTIVNOSTI UKPS DECEMBAR 2012. APRIL 2013. / V. Stamenkovi}... 184 

Aleksandra Man~i}... 188 Ana Stjeqa... 188 Bojan Beli}... 189 
Borivoj Gerzi}... 189 Vladimir Ninkovi}... 189Dejan Acovi}...
189  Zoran @. Paunovi}... 189 Jasmina Jovanovi}... 190 Jasna
Stojanovi}... 190  Jelena Vitezovi}... 190 Jovana @ivanovi}...
190 Marko ^udi}... 190 Milica Marki}... 191 Mirjana Grbi}
... 191 Nikola @ivanovi}... 191 Sne`ana \ukanovi}... 191 

T. S. Eliot

PESME
Preveo sa engleskog Nikola @ivanovi}

PRUFROKOVO BDEWE
Da li da ka`em, i{ao sam u sumrak uskim ulicama
I video dim {to se di`e iz lula
Usamqenih razgoli}enih mu{karaca, nagnutih kroz prozore.
I kada se ve~e probudilo i zagledalo u svoje slepilo
^uo sam decu kako jecaju po }o{kovima
A `ene su iza{le na vazduh, stajale na ulazima
@ene, koje su se prelivale iz korseta, stajale su na ulazima
Plinsko svetlo podrhtavalo je na promaji
A potklobu~eni linoleum talasao se stepeni{tem.
I kad je ve~e savladalo svoju pospanost
Svet qu{tio pomoranxe i ~itao ve~erwe novine
De~aci pu{ili cigarete, bespomo}no zajedno naneti
Pod lepezu svetla {to se {irila oko apoteke na uglu,
Tada sam krenuo u no} uskim ulicama,
Gde su zle naherene ku}e sve odreda
Upirale uvredqivum prstom u mene u tami
U zajedni~kom {apatu, smejuqile mi se iz mraka.
A kad se pono} okrenula i zgr~ila u groznici
Zbacio sam }ebad, da gledam u tamu
[to puzi me|u novinama na stolu
Sko~ila je na pod, iznenada za{i{tala
I ne~ujno palacala po zidu
Priqubila se uz tavanicu
Ra{irila pipke, spremna da sko~i.
A kad je zora u potpunosti postala svesna sebe
I okrenula se sa ga|ewem, da bi videla {ta je uskome{ala:

05

O~i i stopala qudi

Oteturao sam se do prozora da iskusim svet
I da ~ujem svoje Ludilo kako peva, dok sedi na ivi~waku
Slepog matorog pijanaca {to peva i mumla bez srama,
Sa slomqenim potpeticama ~izama ukaqanih u mnogim kaqugama
I dok je pevalo, svet je po~eo da se raspada...
Trebalo je da sam par iskrzanih kle{ta
[to se zakopava po dnima mirnih mora...
Video sam tamu kako puzi uza zid u uglu
^uo svoje Ludilo kako pred zoru brbqa i trubi
Video sam kako se svet posuvra}uje u kuglu
I onda se najednom rasta~e i gubi.

QUBAVNA PESMA SVETOG SEBASTIJANA

Do{ao bih tebi u kostreti
Do{ao bih s lampom usred no}i
Seo udno tvoga stepeni{ta;
[ibao bih sebe do besvesti,
Posle dugih sati u samo}i
Molitve, muke, i miqa ~ista
Moja krv bi obavila lampu
Dok na wenom svetlu ne zablista;
Digao bih tvoga neofita
Ugasio svetlo da ne blista
Da pratim kud tvoj poziv mami,
Da pratim gde su ti stope bele
Ka tvome krevetu u tami
Gde su ti no}ne haqine bele
Na ogrta~u tvoje pletenice.
Primila bi me sred svoje lo`nice
Jer tvome oku bio sam mrzak
Primila bi me bez srama
Zato {to treba da sam mrtav
A kada svane jutro novog dana
Me|u tvojim grudima bi mi le`ala glava.

06

Do{ao bih s pe{kirom pod {akom

Stisnuo ti glavu kolenima;
Tvoje u{i svijaju se tako

Da na svetu nema sli~nih wima.

Kada svet se istopi i sru{i
Istopi se il ga smrzne zima,
Se}a}u se kako su se savijale tvoje u{i.
Za tren bih oklevao u ti{ini
Pa prstom pre{ao po krivini
A tvoja glava pod mojim kolenima
Mislim da bi najzad razumela.
Nema {ta vi{e da se ka`e i ~ini.
Ti bi me volela jer je trebalo da te zadavim i zgazim
Volela bi moj lik ozlogla{eni;
A ja bih te voleo jo{ vi{e jer sam uspeo da te unakazim
I jer vi{e nisi lepa
Nikome osim meni.

SMRT SVETOG NARCISA

Do|i pod senku ove sive stene
Do|i pod senku ove sive stene,
I pokaza}u ti ne{to druga~ije
Od tvoje senke {to prostire se nad peskom u svitawe, ili
Od tvoje senke koja ska~e iza vatre uz crvenu stenu:
Pokaza}u ti wegovo krvavo sukno i udove
I sivu senku preko wegovih usana.
Nekada je kora~ao izme|u mora i visokih hridi
Kada ga je vetar u~inio svesnim wegovih udova dok mirno
presti`u jedan drugi
I wegovih ruku prekr{tenih na grudima.
Dok je kora~ao livadama,
Bio je obuzdan i umiren sopstvenim ritmom.
Kraj reke
Wegove o~i bile su svesne za{iqenih uglova wegovih o~iju
A wegove {ake svesne za{iqenih vrhova wegovih prstiju.
Savladan takvim znawem
Nije mogao da `ivi kao drugi, ve} je postao plesa~ pred Bogom.
Dok bi kora~ao ulicama grada
^inilo se da gazi po licima, izgr~enim butinama i kolenima.
I tako se na{ao pod stenom.

07

Prvo je bio siguran da je bio drvo,

Uvijaju}i grane jednu oko druge
I mrse}i korenove jedan oko drugog.
Onda je poverovao da je bio riba
Klizavog belog stomaka koji je stezao sopstvenim prstima
Previjaju}i se u sopstvenom stisku, wegova drevna lepota
U trenu uhva}ena ru`i~astim prevojima wegove nove lepote.
Onda je bio mlada devojka
Koju je u {umi uhvatio pijani starac
Znaju}i na kraju ukus sopstvene beline,
U`as sopstvene glatko}e.
I osetio se pijanim i starim.
Tako je postao plesa~ za Boga,
Po{to je wegovo meso bilo zaqubqeno u goru}e strele
Plesao je na vrelom pesku
Dok strele nisu stigle.
Dok ih je grlio, wegova bela ko`a predala se crvenilu krvi i
zadovoqila ga.
Sada je zelen, suv i ukaqan
Sa senkom u ustima.

ODA
Naro~ito tebi, i svim Vol{~anima
Mnoge jade i pakosti.1
Umoran.
Podzemni smeh sinhron
Sa ti{inom svete {ume
I penu{awem nenadahnute
Ku`ne reke.
Neshva}eni
Naglasci sada ve} islu`ene
Ispovesti kalamusa.2
Izmu~en.
Kada je mlado`ewa zagladio kosu
Bilo je krvi na wegovom krevetu.

08

1 Epigraf je iz [ekspirovog Koriolana (4. ~in, 5. scena): Ime mi je Kaj Marcije {to je zadao,/
naro~ito tebi, i svim Vol{~anima,/ mnoge jade i pakosti. Izgovara ga Koriolan u trenutku
kada, okrenuv{i le|a Rimu, odlu~uje da se pridru`i biv{im neprijateqima, Vol{~anima.
(Prim. prev.)
2 Pero za pisawe na~iweno od trske, ali i naslov Vitmenovog ciklusa pesama u Vlatima trave.
Prvi put se pomiwe u Platonovom Fedru. (Prim. prev.)

Jutro je ve} bilo kasno.

Deca pevaju u vo}waku
(Io Hymen, Hymenaee)3
Succuba eviscerate4.
Prepreden.
Zbog dogovora sa Persejem
Nasamarena srxba zmaja
Isplivava pre vetra u zoru
Zlatne apokalipse. Ogor~en
Jeftinim i{~ezavawem svoga povla~ewa
Sad le`i tamo
Od glave do pete okupan pod Velikim kolima.

TETKA HELEN
Gospo|ica Helen Slingsbi, moja tetka usedelica,
@ivela je u maloj ku}i kraj trga u modi
O woj se brinulo do ~etvoro slugu.
Sad po{to je umrla ti{ina je na nebu
I ti{ina na kraju wene ulice.
Roletne su spu{tene i pogrebnik je obrisao noge
Svestan da su se ovakve stvari de{avale ranije,
Psi su bili dobro zbrinuti,
Ali nedugo posle toga i papagaj je uginuo.
Drezdenski sat je nastavio da otkucava na kamenom okviru kamina,
I sluga sede na trpezarijski sto,
Sa drugom sobaricom na kolenima
Koja je uvek bila tako oprezna dok joj je gospodarica bila `iva.

RO\AKA NENSI
Gospo|ica Nensi Elikot
Kora~ala je preko brda i savladala ih,
Jahala je preko brda i savladala ih
Nenaseqenih brda Nove Engleske
3 O Himene, Himeneju (gr~.) pesma koja se peva za vreme prve bra~ne no}i.
4 Sukuba je `enski demon koja ima seksualni odnos s mu{karcem dok spava. Ovde je u pitawu
mlada koja komada, vadi utrobu ili kastrira mlado`ewu, pretvaraju}i ga tako u sterilnog
kraqa ribara iz Puste zemqe. (Prim. prev.)

09

Ja{u}i sa psima
Preko pa{waka punih krava.
Gospo|ica Nensi Elikot pu{ila je
I igrala sve moderne plesove;
A wene tetke nisu bile sigurne {ta da misle povodom toga,
Ali znale su da je to moderno.
Na gle|osanim policama stra`arili su
Metju i Valdo5, ~uvari vere,
Vojska nepromewivog zakona.

GALANTNI RAZGOVOR
POSMATRAM: Na{ sentimentalni prijateq mesec!
Ili mo`da bi to (fantasti~no, priznajem)
Mogao biti balon Jovana Prezvitera
Ili stari razlupani fewer oka~en visoko
Da osvetli nesre}ne putnike na wihovu `alost.
Onda }e ona: Kako se udaqava{ od teme!
A onda ja: Neko na dirkama gradi
Taj izvrsni nokturno, kojim obja{wavamo
No} i mese~inu; muzika koju grabimo
Da otelotvorimo na{u unutra{wu prazninu.
Onda ona: Da li se to odnosi na mene?
O ne, ja sam taj koji je prazan.
Vi ste, madam, ve~iti {aqivxija,
Ve~iti neprijateq apsolutnog,
Dajete na{im nestalnim raspolo`ewima najtananiji
preokret!
Uz va{u pomo} ravnodu{nu i zapovedni~ku
Na{e lude poetike namah se opovrgavaju
I Jesmo li onda tako ozbiqni?

PREDELI
V. KEJP EN
O brzo brzo brzo, brzo ~uj pesmu vrapca peva~a,
Barskog vrapca, lisi~astog vrapca, ve~erweg vrapca,
U osvit i u suton. Prati ples

10

5 Metju Arnold i Ralf Valdo Emerson. (Prim. prev.)

Zlatne zebe u podne. Prepusti slu~aju

Crnu burmansku crvenoglavku, onu stidqivu. Pozdravi
Piskavim zvi`dukom ciku prepelice, pegave prepelice
[to izbegava zalivsko grmqe. Prati stope
[eta~a, vodenog drozda. Prati let
Zaplesale strele, purpurne lastavice. No}nog sokola
Velikog u ti{ini. Svi su slatki. Sla|ani sla|ani sla|ani
Ali povla~e se sa ove zemqe, predaju je
Wenom pravom vlasniku, onom `ilavom, galebu.
Blebetawe je zavr{eno.

GAJEWE BO@I]NIH JELKI

Qudi se na nekoliko na~ina odnose prema Bo`i}u,
Sa nekima se mo`da ne}emo slo`iti:
Dru{tveni, inertni, o~igledno komercijalni,
Neotesani (pabovi su otvoreni do pono}i),
I detiwasti koji nije svojstven detetu
Za koga je sve}a zvezda, a pozla}eni an|eo
Koji {iri krila na vrhu drveta
Nije samo ukras, ve} an|eo.
Dete je za~u|eno pred bo`i}nom jelkom:
Neka ostane u duhu za~u|enosti
Na gozbi kao na doga|aju koji se ne do`ivqava kao maskarada;
Tako da iskri~ava radost, odu{evqewe
Prve zapam}ene bo`i}ne jelke,
Tako da iznena|ewa, u`ivawe u novodobijenim stvarima
(Svaka ima jedinstven i uzbudqiv miris),
I{~ekivawe guske ili }urke
I o~ekivano strahopo{tovawe pri wenom pojavqivawu,
Tako da se qubav i vedrina
Ne zaborave u kasnijem iskustvu,
U praznoj navici, umoru, jednoli~nosti,
Svesti o smrti, poznavawu neuspeha,
Ili u pobo`nosti preobra}enika
Koju lako uprqa gordost
Mrska Bogu i uvredqiva za decu
(A sada sam se setio sa istom zahvalno{}u
Svete Lucije, wene pesme, i wene plamene krune):

11

Tako da pred kraj, osamdesetog Bo`i}a

(Osamdeseti ima zna~ewe svega {to je posledwe)
Nagomilana se}awa godi{wih ose}awa
Mogu se skupiti u veliku radost
Koja }e tako|e biti i veliki strah, po{to je to prilika
Kada strah obuzima svaku du{u:
Zato {to }e nas po~etak podsetiti na kraj
A prvi dolazak na drugi dolazak.

BELE[KA O RATNOJ POEZIJI

Ne izraz kolektivnog ose}awa
Nesavr{eno odra`enog u dnevnim novinama.
Ta~ka u kojoj sasvim individualna
Eksplozija izbija
Na stazi sasvim tipi~ne akcije
Da bi stvorila univerzalno, proizvela simbol
Iz sudara Ovo je susret
Kome prisustvujemo
Sila van kontrole eksperimenta
Prirode i duha. Individuano iskustvo
Uglavnom je preveliko, ili premaleno. Na{a ose}awa
Samo su incidenti
U naporu da sastavimo dan i no}.
Izgleda sasvim mogu}e da se pesma mo`e dogoditi
Vrlo mladom ~oveku: ali pesma nije poezija
To je `ivot.
Rat nije `ivot: to je situacija;
Ona koja ne mo`e biti ni zanemarena ni prihva}ena,
Problem koji se mora sa~ekati u zasedi i sa ratnim
lukavstvom,
Opkoqen ili rasteran.

12

Trajno nije zamena za prolazno,

Nijedno nije zamena za ono drugo. Ali apstraktna koncepcija
Li~nog iskustva koja u svom najve}em intenzitetu
Postaje univerzalna, koju zovemo poezijom,
Mo`e biti potvr|ena u stihu.

INDIJCIMA KOJI SU POGINULI U AFRICI

^ovekovo odredi{te je wegovo selo,
Wegovo ogwi{te, i kuvawe wegove `ene;
Da sedi ispred sopstvenih vrata u smiraj dana
I vidi svog unuka, i unuka svog kom{ije
Kako se zajedno igraju u pra{ini.
Obele`en o`iqcima ali siguran, on ima mnoga se}awa
Koja mu se vra}aju u ~asu razgovora,
(Toplom ili hladnom ~asu, zavisno od podnebqa)
O stranim qudima, koji su se borili na stranim mestima,
Strani jedni drugima.
^ovekovo odredi{te nije wegova sudbina,
Svaka zemqa je dom jednom ~oveku
A izganstvo drugom. Gde ~ovek umire hrabro
Kao jedno sa svojom sudbinom, ta zemqa je wegova.
Neka wegovo selo zapamti.
Ovo nije bila va{a zemqa, niti na{a: ali selo u Midlendu,
I ono u zemqi na Pet reka, mogu imati isto grobqe.
Neka oni koji se vrate ku}i ispri~aju istu pri~u o vama:
O borbi sa zajedni~kim ciqem, borbi
Ne mawe plodonosnoj iako ni mi ni vi
Ne znamo, do su|ewa posle smrti,
Koji je plod te borbe.

VALTERU DE LA MERU
Ta deca koja su uvalu sa peskom
Na{la na ostrvu gde ne `ivi ~ovek
(Skrovi{te, mada i opasno mesto
Jer vodeni bivo ponekad na ove
Obale nai|e, mangabi, kikaxu
@ive u mra~nim {umama mangrove
Lemuri od stabla do stabla tu ska~u
I ~uvaju blago davno izgubqeno)
Za ~ajem u de~joj sobici rasta~u
Tu pri~u, a kad je svetlo upaqeno
Zahtevaju neku poeziju. ^iju,
Rano je za snove?...

13

Il kad po zelenom
Nevi|ene stope pru`e se, kad bdiju
Duhovi, u sumrak do|u, odu s danom,
Tu`ni, nedosti`ni za dodir prstiju,
Kad je iznenada sve poznato strano
Kad se opet u~i znano od davnine
Kada se dva sveta spli}u uzajamno;
Kad ma~ke prople{u ispod mese~ine
Sove se postroje, kad {i{mi{ poludi,
Neudate tetke ve{ti~ji zbor ~ine
Kada no}ni putnik vi~u}i ne budi
Nijednog spava~a ili kada lice
Sa praznog prozora ku}e prazno bludi
Ko je osmislio, kojim finesama?
Zvuk te {aputave ~udne bajalice
[to otvara prolaz umnim utvarama
Ti; tim kadencama koje za~araju
Poznata metrika tim je pro{i{}ena
Ume}em, s prirodnom lako}om na kraju
Nevidqivom mre`om, lakom kao mrena
Istkao si zvuka neshvatqivu tajnu.

14

TOMAS STERNS ELIOT (18881965) jedan je od najve}ih pesnika

XX veka. Ro|en je kao Amerikanac ali je u 25. godini pre{ao u Englesku. Najzna~ajnije zbirke pesama su mu: Prufrok i druga zapa`awa
(1917), Pesme (1920), Pusta zemqa (1922), [upqi qudi (1925), ^ista sreda
(1930) i ^etiri kvarteta (1945).
Osim poezije pisao je eseje i drame. Dobio je Nobelovu nagradu za
kwi`evnost 1948.
Pesme u ovom izboru, Prufrokovo bdewe, Qubavna pesma Svetog Sebastijana, Smrt svetog Narcisa i Oda pripadaju ranoj Eliotovoj poeziji. Tetka Helen, Ro|aka Nensi, Galantni razgovor i
Kejp En su pesme iz glavnih Eliotovih zbirki koje su dosada{wi
prevodioci izostavili. Gajewe bo`i}nih jelki, Bele{ka o ratnoj
poeziji, Indijcima poginulim u Africi i Valteru de la Meru su
prigodne pesme koje sa ranije prevedenom Posvetom mojoj `eni ~ine
sve {to je Eliot napisao od prigodne poezije. Sa izuzetkom nekoliko
mawe zna~ajnih ranih pesama, Eliotovih drama u stihu (od kojih je
najpoeti~niju, Svini borac , ovaj prevodilac ve} objavio u ~asopisu
Pismo, br. 108/109) i pesama o ma~kama (od kojih je neke preveo Drago-

slav Andri}), ove pesme zajedno s Pesmama u izdawu Srpske kwi`evne

zadruge iz 1998, koje je priredio Jovan Hristi}, ~ine celokupno Eliotovo pesni~ko delo, jedno od najzna~ajnijih u dvadesetom veku. Da bi se
stekao potpun uvid u ovog pesnika nedostaje jo{ jedino rukopis Puste
zemqe, te najve}e pesme dvadesetog veka, koji je tri puta du`i od
zvani~ne verzije koju je uobli~io Ezra Paund, a koji }e ovaj prevodilac uskoro prevesti na srpski.
N. @ivanovi}

15

Lajo{ Grendel

PONO]NI POSETILAC
Preveo s ma|arskog Marko ^udi}

16

Misterija je nerazre{iva protivre~nost, ru`na {ala `ivota, zbog ~ega istina, onog trena kada je izreknemo, nestaje ili biva
uni{tena, kao kad se za ukradeni dijamant koji skrivamo u maramici ispostavi da je samo bezvredan kami~ak, kakvi se u stotinama
hiqada talo`e na nestalnom dnu ve~nih reka, pa ih voda izbrusi
tako da na kraju postanu glatki kao nekada{we velike istine koje
su postale op{ta mesta. Nau~io sam da iza izvesne granice spoznaje drugi ~ovek za nas ostaje ve~ita enigma, i ma koliko godine
galopirale, na{a znawa o qudskoj prirodi, o vremenu i smrti jedva
da su ve}a od znawa koje neki aligator mo`e imati o hidroelektranama ili Eskimima. A gotovo ~itav jedan qudski vek deli me od
one godine kad je leto izostalo, bio sam gimnazijalac, otac mi jo{
be{e `iv, i `iveli smo u provinciji. Ne{to se poremetilo u sledu godi{wih doba, jer tek {to je granulo prole}e, a ve} nam se, sa
svojim beskrajno dugim ki{ama i neprestanim pi{tawem severca,
na glavu sru~ila jesen, pa je u julu i avgustu u na{oj kaqevoj pe}i
ponekad tako uporno pucketala vatra, kao da se bli`io Bo`i}.
To mi je ostalo u se}awu kao neka nepomi~na ve~na slika, kao
neko privi|ewe koje nam vatreni `ig svoje poruke ne utiskuje u
pam}ewe, ve} pravo u du{u, i to u weno najosetqivije, najtajanstvenije sredi{te: moj otac i wegov prijateq, izvesni \eze Kri`an, kraj kaqeve pe}i sr~u ~aj, razmi{qaju i raspravqaju o istini,
o smislu `ivota, o istoriji i o nedoku~ivosti `enske prirode o
stvarima koje su tada bile daleko izvan mojih interesovawa, a o
kojima bih i dan-danas tek mucaju}i mogao ne{to izre}i. Ne mogu,
naime, da shvatim {ta neke qude nagoni na to da, ne haju}i za
`ivotne radosti, ostavqaju}i po strani sve probleme koje im
name}e svakodnevna mu~na borba za opstanak, utonu u razglabawa
o stvarima ~iji se koreni, s nebrojeno mnogo `ilica, neraskidivo
vezuju za zamr{eni i nerazre{ivi krug pitawa postojawa ili
nepostojawa Boga koji jedini mo`e da pola`e ra~une o misteriji
postojawa. @ivot i smrt, opredeqenost i sloboda, mu{karac i `e-

na sve sami povodi za nebrojeno mno{tvo metafizi~kih tro{karewa re~i, kako bismo se ute{ili zbog sive svakodnevice i osvetili
svojoj gre{noj prirodi. Ni danas to ne vidim druga~ije iako sam od
tog vremena uglavnom shvatio smisao tih ~ajanki i razglabawa mog
oca i wegovog prijateqa.
Jer obojica su imali dobre razloge da se osvete za svoju sudbinu. Moj otac, a sli~no wemu i \eze Kri`an, bio je nosilac duhovne ba{tine onog sredweg stale`a koji je dru{tvena kataklizma
~etrdesetih godina dovela gotovo na ivicu groba, a kako je jo{
pride bio i Ma|ar, ~ovek bi mogao pomisliti da je bio grani~ar
nekakvog imaginarnog sveta, ne qudsko bi}e, ve} nekakav duh. Ali
ovoga puta sam zacelo preterao, jer danas ve} ni ja ne dopu{tam da
budem prevaren; sada sam ve} u stawu da razlikujem stvarnost od
privida stvarnosti i od imaginarnog; sve to izgleda druga~ije kad
se smrt pribli`i nego kad ~ovek ima dvadeset godina. Samo sam
`eleo da nagovestim da su jednog dana, kao iz kakvog helijumskog
balona {to se ravnomerno podi`e, oni ispali iz vremena, i po~ev
od tog dana wihov svakodnevni kontakt sa svetom u kom su `iveli
ograni~avao se na zara|ivawe za `ivotni minimum potreban za
puko odr`avawe telesne razmene materija, a epoha u kojoj `ive i
wihova li~na karijera nisu ih zanimali ni koliko kom{ijski
pas ili horoskop. Vrhunac o~eve tragedije bio je to {to je, nakon
{to ga je prva `ena ostavila, wegova druga `ena (moja majka)
umrla mlada od tuberkuloze, zbog ~ega je on postao jo{ povu~eniji
i zatvoreniji. Rezonovao je da iza ove serije li~nih katastrofa
radi nekakva zakonitost koja ~eka na razre{ewe, i da jedino
razre{ewe te zakonitosti mo`e da pru`i obja{wewe za wegove
neuspehe i zablude, da ga samo to mo`e za{tititi od novih udaraca
sudbine. Sudbina \ezea Kri`ana nije bila tako neute{na. On je u
starom svetu bio trgovac na veliko, pa je, i nakon {to mu je dr`ava
oduzela radwu, a wega unazadila u pomo}nog prodavca, i daqe
`iveo svojim uhodanim `ivotom ne`ewe, koji bi povremeno, na
nekoliko dana, ukra{avale devojke ne ba{ besprekornog morala.
U svakom slu~aju, moj otac i \eze Kri`an su se dobro razumeli, i
rvali su se s paradoksima istine, ustanoviv{i da znaju veoma mnogo o istoriji, o oblicima qudskog pona{awa, o mehanizmima funkcionisawa du{e i duha, i da jedino Istinu ne poznaju, koja, u
wihovom diskursu, daje krajwi smisao tom zakonu, iako bi, po
zavr{etku svojih iscrpnih rasprava ne jednom osetili da su se
Istini sasvim pribli`ili. Tada bi delovali naelektrisano i
produhovqeno, i ~ak bi sebi dopustili i taj luksuz da posle
velike koli~ine popijenog ~aja gucnu i ~a{icu jeftine industrijske klekova~e, koju je moj otac dr`ao pod kqu~em u jednoj od
pregrada ormara, pored nekoliko albuma s po{tanskim markama i
numizmati~kim retkostima.

17

18

Na~uo sam neke r|ave vesti o Eriki rekao je usred jedne takve ~ajanke \eze Kri`an.
Nisam imao obi~aj da im prislu{kujem razgovore, i da tog julskog popodneva koje je podse}alo na ranu jesen nije lila ki{a, ne
bih ni bio kod ku}e. Na pomen Erikinog imena sam, me|utim, na}ulio u{i u drugoj sobi i, premda su vrata izme|u dve sobe bila zatvorena, svaku wihovu re~ sam jasno razabrao. Moja polusestra Erika
bila je {est godina starija od mene i pre godinu i po dana oti{la
je u Bratislavu da radi kao konobarica. Retko je dolazila ku}i, a
i kad bi do{la, pose}ivala je svoju majku, iako se de{avalo da
nekoliko dana provede i kod nas. Oca je volela ni{ta mawe nego
majku, iako mi se sad iz ove perspektive ~ini da ni prema jednom
od wih dvoje nije gajila neku preteranu qubav, pa bih zato svoju
prethodnu re~enicu morao da preformuli{em i da ka`em da joj
otac nije bio ni{ta antipati~niji od majke. R|ave vesti o kojima
ga je \eze Kri`an obavestio bile su vi{e rekla-kazala, ali su
mog oca ipak uznemiravale. Po tim vestima, Erika je ostavila
slu`bu, i bavi se zanatom o kojem se na ~ajanci mo`e samo spu{tena pogleda razgovarati. Mo`e biti, naravno, da ni re~ od svega
toga nije istina. Ima, me|utim, svedoka koji mogu da potvrde da je
gotovo svake ve~eri vi|aju u okolini kabarea i kafana sumwivog
glasa i da tamo kontaktira s raznim strancima. Moj otac se trudio
da odagna ~ak i senku sumwe oko Erike, ali svog prijateqa nije uspeo
da razuveri.
Ruku bih u vatru stavio za wu rekao je kada je uve~e ispratio \ezea Kri`ana. Me|utim, kad se vratio, videlo se na wemu da
je u te{koj nedoumici, i da bi, pre nego {to stavi ruku u kaqevu
pe}, navukao azbestne rukavice. Nedugo zatim, prvo se odlu~io da
napi{e pismo }erki, a onda mi je, preina~iv{i tu svoju odluku,
saop{tio da }e radije li~no proveriti te r|ave vesti, i odmah je
krenuo da se pakuje. Otputovao je najranijim jutarwim vozom, obe}av{i da }e se do pono}i vratiti.
Kupi neku salamu i sir za ve~eru i nemoj {tedeti rekao je.
Mo`da }u ti i sestru dovesti.
Nisam jo{ bio punoletan, ali me je otac ve} odavno tretirao
kao odraslog ~oveka i suzdr`avao se od onih u`asnih praktika
koje se obi~no nazivaju matodima vaspitawa, ali koji ni najmawe
ne slu`e tome da nas pripreme za `ivot ve} da nas pribli`e jednom, u svakom svom elementu, sterilnom, fantazmagori~nom bi}u,
onoj idealnoj slici koja je ro|ena u glavi na{ih roditeqa, poput
neke (uglavnom deformisane) sume svih iskustava koje su oni u
svom `ivotu nagomilali. Moj otac nije `eleo da me svakog ~asa
vaspitava. Zadovoqio se time {to bi povremeno prodiskutovao sa
mnom o brigama koje ga more i pustio me da radim po svom naho|e-

wu. Ovoj svojoj samostalnosti se i jesam i nisam radovao. Nisam se

radovao onda kada sam morao da osetim svu te`inu odgovornosti
svojih postupaka. Onu vrstu paternalizma koja me upravo osloba|a
te`ine odgovornosti nikada nisam poznavao. Rano sam, me|utim,
spoznao usamqenost, usamqenost odraslog ~oveka, koji je odgovoran za svoje postupke i svoju sudbinu, i tu odgovornost ne mo`e ni
s kim da podeli. Ta usamqenost me je ponekad nepodno{qivo ti{tala. Pa ipak, ne mislim da je moj otac neispravno postupio {to
je meni poverio da se sam staram o svojim brigama, i to ni tada, a ni
danas, ne pripisujem wegovoj ravnodu{nosti ili wegovom nedostatku qubavi. Dostojanstvo usamqenosti i nezavisnosti za mene je
vrednije od mirne neodgovornosti bitisawa u stadu.
Sa Erikom su stvari druga~ije stajale. U svim emotivnim vezama, bilo da je re~ o prijateqstvu, qubavi ili odnosu roditeqa i
deteta, postoji neka luda~ka crta u kojoj bujaju otrovni cvetovi
qubomore, mada iz ove crte poti~u i predanost i po`rtvovawe.
^ovek zdrave pameti jasno mo`e u sebi da razgrani~i qubavno od
prijateqskog ose}awa, i prijateqstvo od puke simpatije. Ali odnos mog oca prema Eriki bio je prili~no zamr{en. Ponekad bi tako
silno pokazivao svoja ose}awa prema mojoj polusestri da se to ve}
grani~ilo s neukusom, i mo`da bi ~ak dalo povoda i za neka pogre{na tuma~ewa. Drugom prilikom bi pak postupao prema svojoj
}erki kao prema nekom detetu u zabavi{tu ili prema nekoj retardiranoj osobi kojoj je potrebno objasniti ~ak i to ~emu slu`i toaletpapir. Jedno je, ipak, sigurno: s budnom pa`wom je pratio razvoj
wene sudbine, a ja napose mogu samo da naga|am {ta se skrivalo iza
tog wegovog mu~no promenqivog pona{awa. Prva `ena se pod nerazja{wenim okolnostima razvela od mog oca. Nije je moj otac prevario, navodno se nikada nisu sva|ali, navodno su bili vrlo sre}an
par. Mo`da se prva `ena mog oca bojala da je pored mog oca, koga su
u bilo kom trenutku mogli proglasiti za zadrtog reakcionara,
~eka odricawe i beda, tako da joj je otac sam predlo`io da se
razi|u. O svom prvom braku on je retko govorio. I jesu ga proglasili za reakcionara, ne upotrebiv{i, dodu{e, pridev zadrt, a
nisu mu uzeli ni diplomu geometra, ali prva `ena mu se tada ve}
bila preudala. Erika je odrastala ~as kod majke, ~as kod nas, i
otac je, nakon {to mu je druga `ena, moja majka, tako mlada umrla,
svu svoju ne`nost i qubav koja se grani~ila sa opsesijom, potro{io na Eriku. Jasno mu je bilo da ne mo`e lancima privezati svoju
}erku uza se, ali su mu glasine koje je ~uo od prijateqa poslu`ile
kao izgovor da je barem na nekoliko dana namami ku}i. Mo`da je
nameravao da joj kod ku}e na|e nekakav posao, ali to bi bio uzaludan napor, jer bi Eriku wena skitni~ka krv oterala iz grada
~ak i da su je kojim slu~ajem smesta proglasili za gradona~elnicu.

19

20

Nisam sa~ekao pono}, pa sam tek sutradan pre podne razmenio

nekoliko re~i sa sestrom. Videlo se da je protiv svoje voqe do{la
ku}i, ali ~ime ju je otac namamio, nije mi otkrila. Videlo se i da
joj se u `ivotu dogodila neka velika promena. U wenom pona{awu
nije bilo ni traga od one detiwe nepromi{qenosti zbog koje je
uzalud je bila {est godina starija od mene nikada nisam shvatao
ozbiqno. Ne bih, me|utim, mogao da tvrdim da se uozbiqila. Pre bi
se reklo da se ulewila.
Da, to je bio moj prvi utisak o woj. Iz wenog pogleda nestale su
ona nekada{wa `ivahnost i koketerija, kao da ih je i ranije
koristila samo kao masku. Sve u svemu, ~inila mi se pomalo tu|a,
a to sam joj i rekao. Delovala mi je kao neka otmena, daleka ro|aka
koja ima puno para, a posla utoliko mawe, i koju su mu`, ro|aci,
ba{ svi, toliko razmazili, da se ona po ceo dan samo dosa|uje. Erika me je uveravala da od svega toga ni jedna jedina re~ nije istina,
i da, na`alost, veoma naporno radi te da joj od umora ponekad klecaju kolena. O~ito je slagala, i ja sam najednom osetio potrebu da je
priupitam o radostima no}nog `ivota, ali nisam `eleo da zadirem u wenu intimu. Bila mi je samo polusestra, {ta me se ti~e da
li je kurva, mislio sam. Nikada se nismo preterano odu{evqavali
jedno drugim, pre bi se reklo da smo se naprosto podnosili, kao
dva brodolomnika koje je voda s razli~itih brodova izbacila na
isto ostrvo, i koji sad na neki na~in moraju da podele iste brige
ako `ele da pre`ive. Celo prepodne smo samo nas dvoje bili u ku}i,
a onda smo oti{li da ru~amo u obli`wu narodnu kuhiwu. Posle
ru~ka Erika me je pozvala na ~a{u limunade u kafanu Orlovo gnezdo, koja je, nedostojna svog imena, ~amila na najlep{em mestu u
centru grada, izme|u tri crkve, i toliko je ve} bila ofucana, da bi
iole ~estiti qudi tek retko u wu kro~ili.
Ostajem samo nekoliko dana rekla je Erika.
Nema veze, otac nam je i ovako vrlo sre}an.
Jesi li jo{ nevin? upita Erika.
Kakvo pitawe...
Nisam `elela da te zbunim.
Otac bi nam se veoma rastu`io kad bi ga razo~arala.
Ne znam da li je shvatila aluziju, u svakom slu~aju, izdr`ala
je moj pogled i rekla:
Neka svako `ivi svoj `ivot.
E, od ovog nisam postao pametniji. Tih obe}anih nekoliko dana
Erika je bila prinu|ena da provede kod nas, jer su ro|aci drugog
mu`a wene majke ba{ letovali kod we, pa u stanu nije bilo vi{e
ni toliko mesta da se na pod stavi jedan xak od slame. Erika ih je
svako popodne pose}ivala, ali nije se dugo zadr`avala kod wih.
Bilo je o~igledno da se strahovito dosa|uje, a iz nekog razloga

izbegavala je i oca i mene. Do podneva bi se izle`avala u krevetu,

a uve~e posle sedam sati zakucala bi se ipred televizora, i svejedno da li ju je emisija interesovala ili ne, do kraja programa ne
bi ustajala sa stolice. Napomenuo sam ocu kako mislim da se Erika veoma promenila, ali mi je otac odgovorio da mi se sve to samo
~ini, i da on misli da je Erika do{la ku}i da se malo odmori, a
mo`da joj je malo i dodijao velegradski `ivot, pa sad razmi{qa da
ovde kod ku}e na|e sebi mu`a. Ne znam kako su ocu padale na pamet
takve budala{tine, ali on je toliko verovao u wih da ga apsolutno
nije zanimalo {ta mu }erka po ceo dan radi. \ezeu Kri`anu je
otkrio da se on, otkako mu se Erika vratila ku}i, potpuno smirio
i da je veoma zadovoqan, jer dobro je kad je porodica zajedno i kad
su svi sre}ni. Prijateq je shvatao wegova o~inska ose}awa, a onda
su po~eli da diskutuju o tome da li je Gergei bio izdajnik ili je,
mo`da, ipak on bio onaj pravi patriota, te o tome da li su Ma|ari
proma{ili put kojim treba da idu posle Nagodbe (1867) ili su se
naprosto na{li na prinudnom koloseku. A budu}i da prohladno
vreme i ki{a nikako nisu hteli da prestanu, ovih nekoliko smrtno dosadnih dana bez ikakvih doga|awa meni su izgledali kao da je
Zemqa odista prestala da se okre}e kako bi do ve~nosti okamenila
jedan turoban, ali u osnovi ipak idili~an trenutak na{eg `ivota,
u kojem niko onako istinski nije sre}an, pa ipak je svako zadovoqan svojom sudbinom. O, kako jo{ od tada umem da mrzim takve
iluzije!...
Zaista sam jo{ bio nevin, premda sam se svake ve~eri sastajao
s jednom drugaricom iz razreda, i obline i doline wenog tela sam
ve} prili~no dobro poznavao. Ina~e, igrao sam fudbal u gradskom
omladinskom klubu, i posle treninga bih svra}ao u ~ardu nedaleko od fudbalskog terena. U toj sam kr~mi uhvatio na delu Eriku
kako se u hodniku qubaka s nekim mladim regrutom. I ona je mene
primetila i blago pocrvenela. Kada sam se s prijateqima udaqio,
pri{la mi je i pozvala me ~askom u stranu.
Ni{ta nisi video, jasno? rekla je.
Pa naravno.
Za sve to vreme otac je verovatno mirno, uz ~aj, divanio sa svojim prijateqem, razglabao o prohujalim vremenima i o smislu `ivota, a mo`da je pomenuo ~ak i polo`aj zvezda, iako nije bio sujeveran.
Jo{ istoga dana u sitne sate neko je pozvonio na vratima. Otac
je bio u kuhiwi, a ja sam oti{ao do vrata da prowu{kam ko bi to
mogao biti.
Strahovito se pla{io nenajavqenih posetilaca. U karatamnoj no}i pred ku}om je stajao jedan karatamni crnac, na licu su mu
beli~asto sijale zvezdane o~i.

21

22

Zovem se Hamilton Ficxerald Mbumbo, dolazim iz zemqe

stepskog sokola, iz Malavija, nekada{we zemqe Wasa izustio je
i upitao mog oca da li razume engleski. Pretpostavqao sam da je Hamilon Ficxerald Mbumbo bio prvi i jo{ zadugo posledwi Afrikanac koga je groznica ubrzane seobe i putovawa narod u modernom
dobu dovela u na{ pospani gradi} koji je zastao u razvoju jo{ negde
u devetnaestom veku, pa je zato moj otac neko vreme bez re~i stajao
pred wim, razmi{qaju}i da li mu se sve ovo privi|a ili je neki
putuju}i cirkus stigao inkognito u na{ grad, ili se, ne dao bog,
radi o nekom crna~kom {pijunu, ili je to ipak samo neki obi~an
Ciganin, ne{to crwi od uobi~ajenog, koji, predstavqaju}i se la`no kao crnac, poku{ava da mu iskam~i pare.
Ne znam engleski rekao je zato odbojno. Mi smo Ma|ari.
Ja ne govorim ma|arski ra`alostio se crnac, poku{avaju}i da na slova~kom razvije komunikaciju koja je te{ko otpo~iwala. Ali, kao {to vidite, gospodine Baraw, slova~ki sam ve}
pomalo i nau~io.
Milo mi je suvo je odbrusio otac. Otkud znate moje ime? I
{ta `elite?
Crnac je uqudno i na nekom potpuno neprevodivom slova~kom
jeziku, pa ipak sasvim jasno, saop{tio mom ocu da bi `eleo da popri~a sa Erikom.
Vi poznajete moju }erku?
O da, odli~no je poznajem rekao je crnac, i kako su mu se
usne razvukle u osmeh, blesnu{e mu beli zubi, tako da je otac skoro
oslepeo.
Svi smo pro`ivqavali dramati~ne trenutke. Na televiziji je
upravo i{la neka italijanska komedija u kojoj se glavni junak,
neki siroma{ni italijanski `dera~ {pageta, upravo spremao da
namagar~i nekog bogatog italijanskog `dera~a {pageta, kada je
otac iznenada kro~io u sobu i ukqu~io svetlo. Stajao je pored
prekida~a za svetlo dostojanstveno poput nekog dr`avnika koga su
upravo obavestili da je dvorskim pu~en zba~en s vlasti. O{trim
pogledom je odmerio Eriku, a onda joj smirenim glasom rekao:
Tra`i te nekakav saracen.
Erika nije ni okom trepnula i, prenema`u}i se, ustala je iz
foteqe koju je privukla televizoru, kao da je sve do tada bila privezana za wu.
Nije vaqda Hamilton? upitala je.
Nekakva ptica rekao je otac ledenim glasom. Neki orao
ili tako ne{to.
Erika se ogrnula onom qubi~astom ku}nom haqinom koja je pripadala mojoj pokojnoj majci, i prohujala pored oca u hodnik. Svog
gosta nije smela da uvede u sobu, nego ga je u kuhiwi ponudila da

sedne. Razgovarali su prili~no glasno, ~inilo mi se da se sva|aju,

ali ni re~i nisam razumeo od wihove diskusije, po{to su urlali
na engleskom. Za to vreme o~eva samokontrola po~ela je opasno da
se kvr~i, i on je sve nervoznije pogldao prema kuhiwi bi}e da je
svrgnutom vladaru doprlo do svesti da pu~isti svakog ~asa mogu
da mu provale vrata. U nekoliko kratkih re~enica obavestio se
{ta se to otprilike doga|a u kuhiwi, a onda je uzeo fla{u i, ostavqaju}i svako lepo pona{awe po strani, onako po{teno povukao iz
we, dva puta. Videlo se da pro`ivqava katarzu. Ko zna {ta bi se
jo{ dogodilo da crnac uskoro nije oti{ao. ^uli smo kako Erika
zakqu~ava vrata za wim, i ~uli smo bat wegovih koraka kako se
udaqava pod prozorima. Otac je bio van sebe, i tako je nasrnuo na
Eriku da sam pomislio da }e je odmah ubiti.
Gde si tako dobro nau~ila engleski? urlao je.
Od jezivog glasa, koji je verno oslikavao buru u o~evoj du{i,
Erika se na trenutak prepla{ila.
Pa, na kursu rekla je. Konobarica sam, moram da ga znam...
Ma, pitam te: gde si ga nau~ila ovako dobro?
Erika mu se nekako izmigoqila i oti{la u pravcu svoje sobe,
ali se kod vrata zaustavila, stavila ruke iza le|a i ramenima se
naslonila na bela dvokrilna vrata.
Hamilton mi je puno pomogao izustila je.
Otac je divqao.
Mogu misliti! Ko ti je taj crnac?
Moj mu` odgovori Erika prigu{enim glasom.
U ovoj ta~ki moja pripovest bi mogla i da se zavr{i, jer je
kona~no stiglo obja{wewe za misteriju kojom je bila obavijena
~udna promena u li~nosti i prirodi moje sestre, obja{wewe koje
na pri~i vi{e nije moglo ostaviti ni najmawu mrqu misterije.
Moja sestra se, dakle, kri{om udala za jednog crnca, i najverovatnije sad ~eka wegovo dete. @eleo bih, me|utim, da naglasim i to da
se stvari, u svetlu obelodawene istine, nasuprot svim konvencionalnim verovawima, ne prolep{aju, ve} samo na trenutak poka`u
sve svoje detaqe i svoje istinske dimenzije. Posle odlaska stepskog sokola Erika je momentalno napustila o~evu ku}u. Otac je,
pepeqastobledog lica, ali }utke, posmatrao weno spremawe, i nije
joj otpozdravio kada je Erika, s koferom i omawom platnenom torbom u rukama, iza{la u no}. Moja prva misao bila je da se otac jo{
uvek u`asno quti. Ali danas ve} stvari vidim druga~ije. Zgranutost mu je tada oduzela mo} govora, kao kad od nekog ja~eg udarca
na neko vreme izgubimo vid.
Slede}eg jutra na{ao sam oca kako le`i u krevetu i pomislio
sam da je mrtav, me|utim, samo je bio u nesvesti. Odmah sam intervenisao, pozvao sam hitnu pomo} da ga odnese u bolnicu. @eleo sam

23

24

da ga posetim po podne, ali bio je sme{ten na intenzivnu negu, pa

me nisu pustili. Jo{ uvek nije bio pri svesti. Kasnije je na ~asak
do mene svratio \eze Kri`an, sav potresen; glasom klonulim od
sau~e{}a rekao mi da je moj otac najverovatnije do`iveo mo`dani
udar i da mu je stawe kriti~no. Bio sam potpuno o~ajan. Da sam se
sm na{ao u blizini smrti, mo`da ne bih ni shvatio u kolikoj sam
opasnosti. Vlastita sudbina me nikad nije toliko zanimala kao
sudbina drugih, meni bliskih qudi.
Te sablasne no}i san me je zaobi{ao u {irokom luku, i bilo je
ve} negde oko pono}i kada me je iz jezovitih ma{tarija prenulo
zvrndawe zvona na kapiji. Pomislio sam da se Erika vratila po{to je saznala kako je otac tragi~no oboleo. Nisam mogao znati da je
Erika tada ve} bila iza sedam gora i sedam mora, ostaviv{i bar
tuce dr`avnih granica za sobom. Na vratima je stajao jedan sredove~ni mu{karac mladala~kih pokreta, ali zrelog pogleda, koji
me je molio da ga pustim unutra, s re~ima da mi donosi vesti o ocu.
Zato sam ga rado pustio, premda se nisam mogao setiti da sam ga
video ikada ranije. Svojim samouverenim nastupom i simpati~nim pona{awem odmah je stekao moje poverewe. Spadao je u onu retku
vrstu qudi o kojima u prvom trenutku ve} znamo da nemaju podle,
zadwe namere. Nevoqno sam samom sebi priznao da sam mu, iako jedva
da je i re~i progovorio, odmah slepo poverovao. Po{to sam ga ponudio da sedne u dnevnoj sobi, ~ovek je odmah pre{ao na stvar.
Do{ao sam da te smirim rekao je. Tvoj otac nije imao mo`dani udar. Lekari nisu ustanovili nikakve promene u wegovom
organizmu. Otac ti je zdrav kao dren. Do`iveo je strahovit {ok, ali
izvu}i }e se on.
Vi ste lekar? upitao sam ga.
Tako ne{to.
I poznajete mog oca?
Da. Odavno i veoma dobro ga poznajem.
Bogami, nas je Gospod ba{ posetio uzdahnuo sam.
^ovek je klimnuo glavom.
Bukvalno tako rekao je.
Pitao sam ga da li mogu ne~im da ga ponudim, ali mi je on uqudno stavio do znawa da niti pu{i, niti pije, a da ne voli ni ~aj, ni
kafu. Uostalom, uskoro }e ionako morati da produ`i daqe.
Tvog oca }e podrobno pregledati na neurolo{kom odeqewu
bolnice rekao je, i ja sam mu bio zahvalan zbog takti~nosti {to
je umesto `iv~anog odeqewa rekao neurolo{ko. Ali posle }e se
sve dovesti u red.
Je li to sigurno?
Apsolutno sigurno. Meni mo`e{ da veruje{.
Ipak, kako mo`ete biti toliko sigurni? pitao sam ga.

^ovek je izbegao direktan odgovor. Ustao je od stola, i, mada je

bez sumwe prvi put bio u na{em stanu, ve} se kretao vrlo opu{teno. Pala mi je na pamet stra{na misao da sve zna o nama, ~ak i
stvari za koje ni mi sami ne znamo. Osmotrio je vazu na sto~i}u
desno od kanabeta, i poput kakvog trgovca antikvitetima prou~avao ju je nekoliko trenutaka, premda je nije ni taknuo. Kada se
okrenuo i ponovo me pogledao, u o~ima mu je zaiskrila neka qubazna ozbiqnost. Rekao je:
Tvoj otac je trebalo da zna da je smisao `ivota nemogu}e objasniti, on se mo`e samo shvatiti. Shvatiti, iako za wega ne postoje
re~i. Postoje trenuci u `ivotu kada se sve tajne pred nama najednom otkriju i nema potrebe za re~ima. Posle toga svoj `ivot mo`e
promeniti samo onaj ko je kadar da voli.
Oma|ijano sam ga slu{ao, i pre sam `ivcima nego razumom
shvatao ono {to govori. A on je ovako nastavio:
Isto to va`i i za istinu. Istinu je nemogu}e izgovoriti. Ono
{to izgovorimo vi{e nije istina. Tvoj otac je do`iveo trenutak
kada se wegovo znawe u deli}u sekunde pro{irilo do beskraja.
Od tog trenutka vi{e nisam mogao da ga gledam u o~i.
Tvoj otac jo{ uvek voli svoju prvu `enu koja ga je kukavi~ki
napustila. I u svojoj }erki voleo je zapravo wu.
Ko ste vi? upitao sam ga.
^ovek uop{te nije obra}ao pa`wu na mene.
Wegova prva `ena uskoro }e postati udovica. rekao je.
Ali ne}e se vratiti tvom ocu.
Rekav{i to, on otide, ne pru`iv{i mi ~ak ni ruku. Otac mi se
zaista uskoro oporavio, i ne mnogo pre svoje smrti, kada je uzeo u
ruke moju diplomu matemati~ara, priznao mi je da jo{ uvek voli
svoju prvu `enu, koja se nakon smrti svog drugog mu`a po tre}i put
udala, ovog puta za jednog policijskog oficira, svog vr{waka. Od
Erike smo jo{ krajem tog jesewe sve`eg leta dobili pismo u kojem
se moja polusestra pohvalila da joj je svekar poglavica, a da ona
ima poseban bazen kod ku}e samo za sebe i da ima jednog pitomog
lava, te da }e se uskoro poroditi. Iz wenog drugog pisma saznali
smo pak da su Hamiltona Ficxeralda Mbumba, stepskog sokola, zarobili partizani Patriotskog Fronta, a da je ona sa svekrom pobegla u Zair. U tre}em pismu nas je obavestila da se udala za jednog
kr{nog pukovnika Patriotskog Fronta. To je bilo i posledwe pismo koje smo dobili od we.

LAJO[ GERNDEL je ma|arski pisac iz Slova~ke i nije sasvim nepoznat srpskoj ~itala~koj publici. Ro|en je 1948. u mestu Leva, a diplomirao je na Filolozofskom fakultetu u Bratislavi, gde i danas `ivi
i radi kao urednik uglednog ma|arskog izdava~kog preduze}a Kali-

25

gram. Mo`e se re}i da je Lajo{ Grendel jedini istinski predstavnik

magi~nog realizma u ma|arskoj kwi`evnosti. Po sopstvenom priznawu,
na wega su najvi{e uticali veliki latinoameri~ki pisci Borhes,
Markes i drugi. Najzna~ajniji romani Lajo{a Grendela su Bojevo ga|awe, Transmisije (kod nas u prevodu Save Babi}a kao Misija Trans),
Galerija i drugi. Grendel je tako|e i jedan od najve}ih majstora savremene ma|arske pripovetke. Najzna~ajnije Grendelove zbirke pripovedaka
su Sadr`ina kofera i Vicevi onirizma. Ova pripovetka preuzeta je iz
zbirke Vicevi onirizma (1988).
Marko ^udi}

26

Rejmond Karver

POZOVI AKO TI ZATREBAM

Preveo sa engleskog Borivoj Gerzi}

Tog prole}a oboje smo se upetqali u veze s drugima, ali kada je

do{ao jun i {kola se zavr{ila, odlu~ili smo da preko leta izdamo ku}u i odemo iz Palo Alta na severnu obalu Kalifornije. Na{
sin Ri~ard oti{ao je kod Nensine bake 1 u Pasko, u Va{ingtonu,
da tamo provede leto i radi da bi u{tedeo novac za kolex na jesen.
Baka je znala kakva je situacija kod ku}e i jo{ ranije je po~ela
sve da priprema za wegov dolazak, ~ak mu je na{la i posao. Razgovarala je s jednim prijateqem, farmerom, i ovaj je obe}ao da }e uposliti Ri~arda da sakupqa seno i pravi ograde. Te`ak posao, ali Ri~ard ga je `eqno i{~ekivao. Krenuo je jutarwim autobusom, sutradan po zavr{etku posledwe godine sredwe {kole. Odvezao sam ga
na stanicu i parkirao auto, pa u{ao unutra da posedim s wim dok
ne objave polazak autobusa. Majka ga je ve} izgrlila, isplakala se
i izqubila ga na rastanku i dala mu duga~ko pismo za baku, koje
treba da joj preda kad stigne. Ona je sada bila kod ku}e i pakovala
posledwe sitnice za selidbu, ~ekaju}i da stigne par koji }e boraviti u na{oj ku}i. Kupio sam Ri~ardu voznu kartu, dao mu je, pa smo
seli na klupu na stanici i ~ekali. Usput smo malo i razgovarali.
Ho}ete li se ti i mama razvesti?, pitao je. Bilo je subotwe jutro i nije bilo mnogo automobila.
Ne}emo ako ne budemo morali, rekao sam. Ne `elimo. Zato
i idemo odavde i nadamo se da ~itavo leto nikoga ne}emo vi|ati.
Zbog toga smo izdali ku}u preko leta, a iznajmili drugu gore u
Arkati. Zato vaqda i ti ide{ kod bake. To je bar jedan od razloga.
Da i ne pomiwem to {to }e{ se vratiti s punim xepovima. Ne `elimo da se razvedemo. @elimo da budemo sami tokom leta i poku{amo da izgladimo stvar.
Voli{ li jo{ mamu?, upitao je. Rekla mi je da ona tebe voli.
Naravno da je volim, kazao sam. To bi dosad trebalo da si
shvatio. Samo smo imali puno problema i mnogo obaveza, poput svih
1 Treba: majke. (Prim. prev.)

27

28

drugih, i sad nam je potrebno da neko vreme provedemo sami i izgladimo stvar. Ali ne brini za nas. Idi tamo gore i lepo provedi leto,
vredno radi i u{tedi novac. Smatraj to i raspustom. Pecaj do mile
voqe. Tamo je dobro za pecawe.
I za skijawe na vodi, rekao je. @elim da nau~im da skijam na
vodi.
Ja se nikad nisam skijao, rekao sam. Skijaj se malo i za mene,
va`i?
Sedeli smo na autobuskoj stanici. On je prelistavao {kolski
godi{wak, ja sam u krilu dr`ao novine. Onda je objavqen polazak
wegovog autobusa, pa smo ustali. Zagrlio sam ga i ponovo rekao:
Ne brini, ne brini. Gde ti je karta?
Potap{ao je xep kaputa, pa podigao kofer. Otpratio sam ga do
reda koji se formirao za autobus, pa sam ga ponovo zagrlio i poqubio u obraz i rekao zdravo.
Zdravo, tata, otpozdravio je i okrenuo se od mene da mu ne bih
video suze.
Odvezao sam se do ku}e, gde su na{e kutije i koferi ~ekali u
dnevnoj sobi. Nensi je u kuhiwi pila kafu s mladi}em i devojkom
koji }e preko leta `iveti u na{oj ku}i. Nekoliko dana ranije
upoznao sam taj par, Xerija i Liz, postdiplomce matematike, ali
ponovo smo se rukovali, a Nensi mi je sipala {oqu kafe. Sedeli
smo za stolom i pili kafu dok im je Nensi govorila o ~emu bi
trebalo da vode ra~una i {ta bi trebalo da urade u odre|eno vreme
tokom meseca, po~etkom i krajem svakog meseca, gde da po{aqu
eventualnu po{tu i sli~no. Nensino lice bilo je napeto. Jutro je
odmicalo, a sun~evi zraci su kroz zavesu osvetlili sto.
Kona~no, ~inilo se da je sve sre|eno, pa sam wih troje ostavio
u kuhiwi i po~eo da unosim stvari u auto. Ku}a u koju smo i{li
bila je potpuno opremqena, imala je i tawire i kuhiwsko posu|e,
tako da nije bilo potrebno da nosimo mnogo stvari, samo ono neophodno.
Tri nedeqe pre toga odvezao sam se do Jurike, na severnoj obali Kalifornije, oko 550 kilometara severno od Palo Alta, i iznajmio name{tenu ku}u. I{ao sam sa Suzan, `enom s kojom sam se
vi|ao. Odseli smo tri dana u jednom motelu na obodu grada da bih
ja imao vremena da pregledam novine i obi|em agencije za iznajmqivawe ku}a. Posmatrala me je dok sam potpisivao ~ek za tromese~nu rentu. Kasnije, kad smo se vratili u motel, u krevetu, dok je
le`ala s rukom preko ~ela, rekla je: Zavidim tvojoj `eni. Zavidim Nensi. Uvek sam slu{ala da qudi govore o drugoj `eni i o
tome kako zakonita `ena ima privilegije i pravu mo}, ali te stvari ranije nisam razumela niti sam na to obra}ala pa`wu. Sad
shvatam. Zavidim joj. Zavidim joj zbog toga {to }e s tobom provesti

leto u toj ku}i. Volela bih da sam to ja. Volela bih da smo to mi.
Oh, kako bih volela da smo to mi. Ose}am se tako jadno, rekla je.
Pomilovao sam je po kosi.
Nensi je bila visoka, dugonoga brineta sme|ih o~iju i plemenite du{e. Ali u posledwe vreme izgleda da nam je ponestajalo i
plemenitosti i du{e. ^ovek s kojim se vi|ala bio je jedan od mojih
kolega, razvedeni kico{ prosede kose, uvek u odelu, koji je mnogo
pio i ~ije su se {ake, rekli su mi neki moji studenti, ponekad tresle na predavawima. On i Nensi uleteli su u vezu na jednoj zabavi
tokom raspusta nedugo po{to je Nensi otkrila da se ja vi|am s
drugom `enom. Sve to sad izgleda dosadno i jeftino i jeste
dosadno i jeftino ali tokom tog prole}a bilo je kako je bilo, i
istro{ilo je svu na{u energiju i koncentraciju i istisnulo sve
ostalo. Negde krajem aprila po~eli smo da planiramo da izdamo
ku}u i odemo nekud preko leta, samo nas dvoje, i poku{amo da stvar
vratimo na staro, ako je to uop{te mogu}e. Oboje smo se slo`ili da
se ne}emo javqati ili pisati onim drugima, ili na bilo koji
na~in biti u kontaktu s wima. Onda smo i za Ri~arda sve organizovali, pa prona{li par koji }e se brinuti o na{oj ku}i, a ja sam
prou~io mapu i odvezao se iz San Franciska na sever i otkrio
Juriku, kao i agenciju koja je bila voqna da uglednom sredove~nom
bra~nom paru tokom leta iznajmi name{tenu ku}u. Mislim da sam
u razgovoru sa agentom ~ak upotrebio frazu drugi medeni mesec,
Bog neka mi oprosti, dok je Suzan napoqu u kolima pu{ila i listala turisti~ke bro{ure.
Smestio sam kofere, torbe i kutije u prtqa`nik i na zadwe
sedi{te i ~ekao dok se Nensi pozdravqala na tremu. Rukovala se
i s mladi}em i s devojkom, pa se okrenula i po{la ka kolima. Mahnuo sam im oboma, a oni su mi odmahnuli. Nensi je u{la i zatvorila vrata. Hajdemo, rekla je. Ubacio sam mewa~ u brzinu, pa smo
krenuli ka auto-putu. Na semaforu ba{ pred izlazak na auto-put,
videli smo kako kola ispred nas skre}u sa auto-puta, dok im je
auspuh landarao a okolo sevale varnice. Vidi ovo, rekla je Nensi. Moglo bi da se zapali. Sa~ekali smo i posmatrali sve dok
auto nije uspeo da skrene i stane pored puta.
Zaustavili smo se pored jedne kafanice na auto-putu u
blizini Sebastopola. Jedi i nalij, pisalo je na tabli. Nasmejali
smo se natpisu. Parkirao sam auto ispred lokala pa smo u{li i
seli za sto uz prozor u dnu prostorije. Po{to smo naru~ili kafu
i sendvi~e, Nensi je ka`iprstom dotakla sto i po~ela da prati
linije drveta. Zapalio sam cigaretu i pogledao napoqe. Primetio
sam jedan brz pokret i shvatio da gledam u kolibrija u grmqu iza
stakla. Krila su mu se pokretala nevidqivim treptajima, a on je
gurao kqun u jedan cvet u grmu.

29

Nensi, vidi, rekao sam. Eno ga kolibri.

Ali kolibri je u tom trenutku odleteo, a Nensi je podigla
pogled i rekla: Gde? Ne vidim ga.
Tu je bio pre samo ~as, rekao sam. Gledaj, evo ga. Drugi, ~ini
mi se. Jo{ jedan kolibri.
Posmatrali smo kolibrija sve dok kelnerica nije donela ono
{to smo naru~ili, a ptica je odletela upla{ena pokretima i nestala iza zgrade.
E pa ~ini mi se da je ovo dobar znak, rekao sam. Kolibri.
Ka`u da kolibriji donose sre}u.
I ja sam to negde ~ula, rekla je ona. Ne znam gde sam ~ula,
ali sam ~ula. Hm, rekla je, bi}e nam potrebna sre}a. [ta misli{?
To je dobar znak, rekao sam. Drago mi je {to smo se ovde zaustavili.
Klimnula je glavom. Sa~ekala je trenutak, a onda zagrizla
sendvi~.

30

U Juriku smo stigli pre mraka. Pro{li smo pored motela na

auto-putu gde smo Suzan i ja odseli i proveli one tri no}i pre
nekoliko nedeqa, pa smo skrenuli sa auto-puta i po{li uzbrdo
preko bre`uqka s kog se video grad. U xepu sam imao kqu~eve od
ku}e. Pre{li smo preko brega, pa nastavili jo{ dva-tri kilometra
dok nismo stigli do male raskrsnice s benzinskom pumpom i prodavnicom. Ispred nas, u dolini, svuda okolo su se prostirali pa{waci i {umovite planine. Stoka je pasla u poqu iza benzinske pumpe. Lepo je ovde, rekla je Nensi. Jedva ~ekam da vidim ku}u.
Jo{ malo i stigli smo, rekao sam. Tu je, odmah niz ovaj put,
dodao sam, pa preko one uzvi{ice. Evo, rekao sam posle minutdva i zaustavio auto na duga~koj prilaznoj stazi sa `ivicom sa
obe strane. Evo je. Kako ti se ~ini? Isto pitawe postavio sam
Suzan kada smo se ona i ja ovde zaustavili.
Lepa je, rekla je Nensi. Ba{ lepo izgleda. Hajde da iza|emo.
Stajali smo malo u predwem dvori{tu i gledali okolo. Onda
smo se popeli stepenicama trema, pa sam otkqu~ao glavna vrata i
upalio svetla. Pro{etali smo kroz ku}u. Imala je dve male spava}e sobe, kupatilo, dnevnu sobu sa starim name{tajem i kaminom,
i veliku kuhiwu s pogledom na dolinu.
Svi|a ti se?, upitao sam je.
Predivna je, rekla je Nensi. [iroko se osmehnula. Drago
mi je da si je prona{ao. Drago mi je {to smo ovde. Otvorila je fri`ider, pa pre{la prstom preko radne plo~e. Bogu hvala, sve je
~isto. Ne}u morati ni{ta da bri{em i perem.
Sve, ~ak i posteqina, rekao sam. Li~no sam proverio. Tako
oni izdaju ku}e. ^ak i jastuci, i jastu~nice.

Mora}emo da kupimo malo drva za kamin, rekla je ona.

Stajali smo u dnevnoj sobi. @ele}emo da zapalimo vatru ako no}i
budu poput ove.
Sutra }u se raspitati za drva, rekao sam. Tada mo`emo i u
nabavku, a i da obi|emo gradi}.
Pogledala me je i rekla: Drago mi je {to smo ovde.
I meni, kazao sam. Ra{irio sam ruke i ona mi je pri{la.
Zagrlio sam je. Osetio sam kako drhti. Podigao sam joj lice i poqubio je u oba obraza. Nensi, rekao sam.
Drago mi je {to smo ovde, rekla je.
Nekoliko slede}ih dana smo se sme{tali, i{li do Jurike, gde
smo {etali i razgledali izloge prodavnica, i pe{a~ili pa{wacima iza ku}e sve do {ume. Kupili smo namirnice, a ja sam u novinama na{ao neki oglas za drva i zvao, i dan-dva kasnije dvojica
dugokosih momaka dovezli su nam pun kamionet jove i istovarili
je, pa slo`ili na gomilu pod nadstre{nicu za auto. Te no}i smo
posle ve~ere sedeli ispred kamina, pili kafu i razgovarali o
tome da nabavimo psa.
Ne}u {tene, rekla je Nensi. Morali bismo da ~istimo za
wim i izgrizlo bi nam sve stvari. [ta }e nam to? Ali volela bih
da imam psa, to da. Dugo nismo imali psa. Mislim da bismo ovde
mogli da dr`imo psa, rekla je.
A {ta kad se vratimo natrag, kad pro|e leto?, rekao sam.
Preformulisao sam pitawe. [ta }emo sa psom u gradu?
Vide}emo. Dotle, hajde da probamo da na|emo psa. Pravog psa.
Ne znam {ta `elim, dok ga ne vidim. I{~ita}emo oglase a, budemo
li morali, oti}i i do kafilerije. Ali iako smo nekoliko narednih dana razgovarali o psima, i jedno drugome pokazivali pse u
tu|im dvori{tima pored kojih smo se vozili, pse za koje smo govorili da bismo voleli da ih imamo, nije bilo ni{ta od toga, psa
nismo nabavili.
Nensi je pozvala majku i dala joj na{u adresu i telefonski
broj. Ri~ard radi i izgleda zadovoqno, kazala je wena majka. Ona
sama je dobro. ^uo sam kad je Nensi rekla: I mi smo dobro. A sve
ovo je lekovito.
Jednog dana sredinom jula, vozili smo se auto-putem pored
okeana i do{li do uzvi{ewa odakle smo videli lagune koje su bile
odvojene od okeana pe{~anim sprudovima. Nekoliko qudi pecalo
je sa obale, a dva ~amca bila su na vodi.
Skrenuo sam u zaustavnu traku i parkirao auto. Da vidimo {ta
pecaju, rekao sam. Mo`da bismo mogli da nabavimo pribor i
sami probamo.
Nismo pecali godinama, rekla je Nensi. Jo{ otkad je Ri~ard
bio mali, kad smo kampovali blizu Maunt [aste. Se}a{ li se?

31

32

Se}am se, kazao sam. A sad shvatam i da mi pecawe nedostaje.

Hajde da se spustimo dole i vidimo {ta pecaju.
Pastrmke, rekao je ~ovek kad sam ga pitao. Glavatice i
kalifornijke. ^ak i poneku srebrnastu, nekad i lososa. Dolaze
ovamo zimi kad se otvore rukavci, a kada se zatvore u prole}e,
zarobqene su. Ovo je pravo doba godine za wih. Danas nisam ulovio
nijednu, ali pro{log vikenda upecao sam ~etiri, oko ~etrdeset
centimetara duga~ke. Najboqa jestiva riba na svetu, ali |avolski
se opire. Oni momci u ~amcima danas su upecali nekoliko, ali ja
nisam jo{ ni{ta.
[ta koristite kao mamac?, pitala je Nensi.
Ma bilo {ta, rekao je ~ovek. Gliste, ikru, zrna kukuruza.
Samo ih zabacite tamo i ostavite da le`e na dnu. Otpustite malo
najlon i dr`ite ga na oku.
Jo{ malo smo tu stajali i posmatrali ~oveka kako peca i
gledali ~am~i}e koji su plovili tamo-amo po laguni.
Hvala, rekao sam ~oveku. Sre}no.
I vama, rekao je on. Sre}no oboma.
Na putu ku}i zaustavili smo se u prodavnici sportske opreme
i kupili dozvole za pecawe, jeftine {tapove s ma{inicom, najlone, udice, `i~ane sajlice, olovo i tr{~anu korpu za ribe. Nameravali smo da izjutra odemo na pecawe.
Ali te no}i, po{to smo ve~erali i oprali sudove i po{to sam
upalio vatru u kaminu, Nensi je odmahnula glavom i rekla da stvar
ne}e funkcionisati.
Za{to to ka`e{?, rekao sam. [ta ho}e{ da ka`e{?
Ho}u da ka`em da ne}e funkcionisati. Suo~imo se s tim.
Ponovo je odmahnula glavom. Mislim da ne `elim da idem ujutru
na pecawe, a ne `elim ni psa. Ne, ne}u psa. Mislim da `elim da odem
i vidim majku i Ri~arda. Sama. @elim da budem sama. Nedostaje
mi Ri~ard, rekla je i zaplakala. Ri~ard je moj sin, moja bebica,
rekla je, a on je skoro odrastao i uskoro }e oti}i. Nedostaje mi.
A Del, nedostaje li ti i Del [rejder?, rekao sam. Tvoj momak. Nedostaje li ti on?
No}as mi svi nedostaju, rekla je. I ti mi nedostaje{. Ve}
dugo mi nedostaje{. Toliko si mi nedostajao da si se nekako izgubio, ne mogu to da objasnim. Izgubila sam te. Vi{e nisi moj.
Nensi, kazao sam.
Ne, ne, rekla je. Odmahnula je glavom. Sedela je na kau~u i odmahivala glavom. @elim da sutra sednem na avion i odem da vidim
majku i Ri~arda. Kad odem, mo`e{ da telefonira{ svojoj devojci.
Ne}u to u~initi, rekao sam. Ne nameravam to da u~inim.
Zva}e{ je, izgovorila je.
Ti }e{ pozvati Dela, kazao sam. Ba{ sam bio |ubre {to sam
to rekao.

Radi kako ho}e{, rekla je ona, bri{u}i rukavom o~i. Zaista to mislim. Ne `elim da zvu~im histeri~no. Ali sutra odlazim u Va{ington. A sad idem pravo u krevet. Iscrpqena sam. Izvini.
@ao mi je zbog nas, Dene. Ne}emo uspeti. Eto, onaj pecaro{ danas.
Po`eleo nam je sre}u. Odmahnula je glavom. I ja nam `elim sre}u. Bi}e nam potrebna.
Oti{la je u kupatilo i ~uo sam kako voda te~e u kadu. Iza{ao
sam, seo na stepenice trema i zapalio cigaretu. Napoqu je bilo
mra~no i tiho. Pogledao sam u pravcu grada i na nebu video slab
odsjaj svetla i ostatke magle sa okeana kako nadolaze u dolinu.
Pomislio sam na Suzan. Malo kasnije Nensi je iza{la iz kupatila i ~uo sam kako se vrata spava}e sobe zatvaraju. U{ao sam i stavio jo{ jednu cepanicu u kamin, pa sa~ekao da plamenovi zahvate
koru drveta. Onda sam oti{ao u drugu spava}u sobu, podigao prekriva~ i zurio u ~ar{av s cvetnim motivima. Istu{irao sam se,
obukao pixamu i ponovo seo pored kamina. Magla se sad gomilala
ispred prozora. Sedeo sam kraj vatre i pu{io. Kad sam ponovo
pogledao kroz prozor, ne{to se pomicalo u magli i spazio sam
kowa kako pase u predwem dvori{tu.
Pri{ao sam prozoru. Kow me je na trenutak pogledao, a onda
nastavio da pase. Jo{ jedan kow je pro{ao pored auta i u{ao u dvori{te da pase. Upalio sam svetlo na tremu, stao pored prozora i
posmatrao ih. Bili su to krupni beli kowi duge grive. Provukli su
se kroz ogradu ili pro{li kroz nezatvorenu kapiju neke od obli`wih farmi. Nekako su zavr{ili u na{em dvori{tu. Lutali
su okolo razdragani, u`ivaju}i u slobodi. Ali pomalo su bili i
nervozni; s mesta na kom sam stajao video sam im beowa~e. U{i su
im se spu{tale i dizale dok su ~upali busene trave. I tre}i kow
u{etao je u dvori{te, a onda i ~etvrti. Bilo je to krdo belih kowa,
i oni su pasli u na{em dvori{tu.
Oti{ao sam do spava}e sobe i probudio Nensi. O~i su joj se
crvenele i bila je sva podbula. Imala je viklere u kosi, a kod uzno`ja kreveta na podu je stajao otvoren kofer.
Nensi, rekao sam. Du{o, do|i da vidi{ ne{to u na{em dvori{tu. Do|i da vidi{ ovo. Mora{ da vidi{. Ne}e{ verovati. Po`uri.
[ta se de{ava?, rekla je. Nemoj da me mu~i{. [ta da vidim?
Du{o, mora{ to da vidi{. Ne `elim da te mu~im. Izvini ako
sam te upla{io. Ali mora{ da do|e{ i vidi{ ne{to.
Oti{ao sam u drugu sobu i stao ispred prozora i posle nekoliko minuta stigla je Nensi vezuju}i ogrta~. Pogledala je kroz
prozor i rekla: Bo`e, predivni su. Odakle su do{li, Dene? Jednostavno su predivni.

33

34

Mora da su se odnekud odavde oslobodili, rekao sam. S neke

od okolnih farmi. Pozva}u kasnije {erifa, pa }e on na}i vlasnika. Ali prvo sam `eleo da ti ovo vidi{.
Ho}e li nas ujesti?, pitala je. Volela bih da pomazim onoga
onde, onoga koji nas je upravo pogledao. Volela bih da ga pomazim
po sapima. Ali ne `elim da me ujede. Idem napoqe.
Mislim da te ne}e ujesti, rekao sam. Ne izgledaju kao kowi
koji ujedaju. Ali ogrni kaput ako izlazi{; hladno je.
Obukao sam kaput preko pixame i sa~ekao Nensi. Onda sam otvorio glavna vrata pa smo iza{li u dvori{te gde su bili kowi.
Svi su nas pogledali. Dva su nastavila da pasu. Jedan od preostala
dva zafrktao je i uzmakao nekoliko koraka, a onda je i on nastavio
da ~upa travu i `va}e, pognute glave. Pogladio sam jednog kowa po
~elu i potap{ao ga po sapima. Nastavio je da `va}e. Nensi je pru`ila ruku i po~ela da gladi grivu drugog kowa. Kowi}u, odakle
si do{ao?, kazala je. Gde `ivi{ i za{to si no}as napoqu, kowi}u?, rekla je i daqe mu glade}i grivu. Kow ju je pogledao i frknuo,
pa ponovo spustio glavu. Potap{ala ga je po sapima.
Mislim da treba pozvati {erifa, rekao sam.
Ne jo{, rekla je ona. Ne, jo{ neko vreme. Ovo vi{e nikada
ne}emo videti. Nikada, nikada vi{e ne}emo imati kowe u svom dvori{tu. Sa~ekaj jo{ malo, Dene.
Malo kasnije, dok se Nensi i daqe tamo {etala od jednog do
drugog kowa, tap{u}i ih po sapima i miluju}i im grivu, jedan kow
iz dvori{ta iza{ao je na prilaznu stazu i obi{ao oko auta, pa se
niz stazu spustio do puta. Znao sam da moram da pozovem {erifa.
Ubrzo su iz magle izronila dva policijska vozila s crvenim
rotacionim svetlima, a nekoliko minuta kasnije pojavio se i kamionet s prikolicom za kowe, koji je vozio neki ~ovek u bundici.
Kowi su se upla{ili i poku{ali da pobegnu, dok je ~ovek iz kamioneta psovao i poku{avao da jednom kowu namakne om~u oko vrata.
Nemojte da ga povredite!, viknula je Nensi.
Vratili smo se u ku}u, stali pored prozora i posmatrali policajce i farmera kako poku{avaju da okupe kowe.
Skuva}u kafu, rekao sam. @eli{ li kafu, Nensi?
Re}i }u ti {ta bih `elela, rekla je ona. Ose}am se eufori~no, Dene. Ose}am se kao da sam opijena. Ose}am se kao... ma ne
znam, ali mi se svi|a kako se ose}am. Ti skuvaj kafu, ja }u na}i
neku muziku na radiju, a onda mo`e{ ponovo da nalo`i{ vatru.
Suvi{e sam uzbu|ena da bih spavala.
I tako smo seli ispred vatre i pili kafu i slu{ali radiostanicu iz Jurike koja radi cele no}i i razgovarali o kowima, a
onda i o Ri~ardu i Nensinoj majci. Plesali smo. Uop{te nismo
pomiwali trenutnu situaciju. Magla se napoqu ispred prozora

nije pomicala, a mi smo razgovarali i bili ne`ni jedno prema

drugom. Kad je po~elo da svi}e, ugasio sam radio, pa smo oti{li u
krevet i vodili qubav.
Slede}eg popodneva, kad je sve sredila u vezi s putem i spakovala kofere, odvezao sam je do malog aerodroma gde je trebalo da uhvati avion za Portland, a onda da odatle drugim letom stigne kasno
uve~e u Pasko.
Pozdravi majku, a Ri~arda zagrli i ka`i mu da mi nedostaje,
rekao sam. Reci mu da ga volim.
I on tebe voli, rekla je ona. Zna{ to. U svakom slu~aju, sigurna sam da }e{ ga videti na jesen.
Klimnuo sam glavom.
Zbogom, rekla je i zagrlila me. Dr`ali smo jedno drugo. Drago mi je zbog pro{le no}i, rekla je. Oni kowi. Na{ razgovor. Sve.
Poma`e. Ne}emo to zaboraviti, rekla je. Zaplakala je.
Pi{i mi. Ho}e{ li?, rekao sam. Nisam ni pomi{qao da }e
se ovo nama dogoditi, rekao sam. Sve te godine. Ni za sekund to
nisam pomislio. Ne nama.
Pisa}u, rekla je. Duga pisma. Najdu`a koja si ikad video, od
onda kad sam ti slala pisma u sredwoj {koli.
^eka}u ih, rekao sam.
Onda me je ponovo pogledala i dodirnula mi lice. Okrenula
se i po{la asfaltnom stazom ka avionu.
Idi, najdra`a, i nek te Bog ~uva.
Ukrcala se u avion, a ja sam stajao u blizini dok motori nisu
po~eli da rade i, minut-dva kasnije, avion je zarulao pistom. Uzleteo je iznad Humboltovog zaliva i uskoro postao samo ta~kica na
horizontu.
Odvezao sam se nazad do ku}e i parkirao na stazi, pa pogledao
tragove kopita kowa od sino}. Trava je bila potpuno ulegla i po~upana, a okolo su bile gomile balege. U{ao sam u ku}u i, ne skidaju}i kaput, oti{ao do telefona, pa pozvao Suzan.

REJMOND KARVER (19381988), ameri~ki pisac i pesnik. U mladosti se dugo bavio raznim te{kim poslovima kako bi prehranio `enu
i dvoje dece, pa je izjavio da je mo`da nedostatak vremena uslovio da
pi{e kratku prozu i pesme (samo tako je mogu}e pisati u jednom dahu).
Jedno vreme je prestao da pi{e jer je, po sopstvenim re~ima, bio
potpuno utonuo u alkohol. Nekoliko puta je zbog toga hospitalizovan,
da bi na kraju uspeo da prestane da pije i zapo~ne drugi `ivot.
Karverov literarni stil neki kriti~ari opisali su kao prqavi
realizam, a wega kao pisca fokusiranog na teme o bezna|u i neuspesima obi~nih qudi, dok su wegove junake okarakterisali kao izolovane i marginalne. Ipak, Karver i daqe zadr`ava mesto jednog od glavnih
ameri~kih pisaca s kraja 20. veka, koji je u tom periodu potpuno o`i-

35

veo kratku pri~u u Americi. Najzna~ajnija dela: zbirke pri~a Will You
Please Be Quiet, Please? (1976), What We Talk About When We Talk About
Love (1981), Cathedral (1983) i kompilacija Where Im Calling From (1988).
Pri~a Call If You Need Me otkrivena je 1999, jedanaest godina
posle Karverove smrti, u jednoj kolekciji ameri~ke proze na Dr`avnom
univerzitetu Ohajo. Po re~ima Tes Galager, Karverove druge supruge,
pri~a je napisana ranih osamdesetih. Karver ju je, preko posrednika,
1984. godine prodao Dr`avnom univerzitetu Ohajo, ne uvrstiv{i je ni
u jednu svoju zbirku pripovedaka. Objavqena je 1999. u ~asopisu Granta, pa 2000. u zbirci Call If You Need Me zajedno sa jo{ nekoliko Karverovih tekstova. Tema i pojedini motivi ve} su se pojavqivali u nekim
wegovim tekstovima (Blackbird Pie, Chefs House), i smatra se da je
to glavni razlog {to ju je Karver zadr`ao u fioci. Ipak, po suptilnom
pripovedawu i svedenom stilu (kasnije je skovan epitet karverovski),
ova pri~a sasvim opravdava Karverovu reputaciju jednog od najcewenijih savremenih ameri~kih pisaca kratke pri~e.
Borivoj Gerzi}

36

Marsel [vob

DE^JI KRSTA[KI POHOD

Preveo s francuskog Dejan Acovi}

GOLIJARDOVA PRIPOVEST
Ja, siroti golijard, slu`benik nesre}ni {to lutam {umama i
drumovima da isprosim, u ime Gospoda na{ega, hleb svagda{wi,
video sam pobo`ni prizor i ~uo sam re~i dece. Znam da moj `ivot
uop{te nije sveta~ki i da podle`em isku{ewima pod lipama pokraj puta. Bra}a {to mi daju vina dobro vide da sam slabo sviknut
da ga pijem. Ali ja ne pristajem uz sektu onih {to ~ine bogaqe. Ima
zlih qudi {to kopaju o~i mali{anima, i seku im udove, i vezuju
im ruke, da bi ih izlo`ili i izazivali samilost. Zbog toga sam se
prestravio kada sam video tu decu. Sumwe nema, Gospod na{ }e ih
za{tititi. Govorim nepovezano jer radost me ispuwava. Osmehujem
se prole}u i onome {to vidim. Moj duh nije naro~ito jak. Postri`en sam u desetoj godini i zaboravio sam latinske re~i. Ja sam
nalik skakavcu, jer skaku}em tamo-amo, i zujim, i ponekad {irim
{arena krila, i moja tanu{na glava prozra~na je i prazna. Ka`u
da se Sveti Jovan hranio skakavcima u pustiwi. Trebalo je mnogo
da ih pojede. Ali Sveti Jovan nije bio ~ovek kao mi {to smo.
Divim se Svetom Jovanu, jer on je lutao i govorio je nepovezano. ^ini mi se da su re~i bile sla|e. Prole}e je tako|e slatko ove
godine. Nikada nije bilo toliko cvetova belih i crvenih. Livade
su sve`e umivene. Svuda se krv Gospoda na{ega iskri po ogradama.
Gospod na{ Isus je boje qiqana, ali wegova krv je purpurna. Za{to? Ne znam. To treba da bude na nekom pergamentu. Kada bih se razumeo u pisawe, uzeo bih pergament i pisao bih po wemu. Tako bih
dobro jeo svake ve~eri. I{ao bih u samostane da se molim za pomrlu bra}u i ispisivao bih wihova imena na svom svitku. Nosio bih
svoj svitak mrtvih iz jedne opatije u drugu. To je ne{to {to godi
na{oj bra}i. Ali ja ne znam imena moje pomrle bra}e. Mo`da se
Gospod na{ ne pa{ti vi{e oko toga da ih poznaje. ^ini mi se da sva
ova deca nemaju imena. Zbog toga ih Gospod na{ Isus vi{e ceni.
Preplavila su put kao roj belih p~ela. Ja ne znam odakle dolaze.
Posve maleni hodo~asnici. Imaju {tapove od leske i od breze.

37

Imaju krst na ramenu; svi ti krstovi su razli~itih boja. Video sam

i zelene, mora da su skrpqeni od li{}a. To su deca divqa~na i neuka. Lutaju pojma nemam kamo. Imaju veru u Jerusalim. Ja mislim da
je Jerusalim daleko, a da Gospod na{ treba da bude bli`e nama. Ne}e sti}i u Jerusalim. Ali Jerusalim }e do}i k wima. Kao i meni.
Svrha svega svetog je u radosti. Gospod na{ je ovde, na ovom rujnom
trnu, i na mojim usnama, i u mojoj sirotoj re~i. Jer ja mislim na
wega i wegov grob je u mojim mislima. Amin. Ispru`i}u se ovde na
suncu. To je sveto mesto. Stopala Gospoda na{ega posvetila su sva
mesta. Zaspa}u. Isus }e u~initi da zaspe uve~e sva ova deca {to nose
krst. Uistinu to wemu ka`em. Mnogo mi se spava. To wemu ka`em,
uistinu, jer mo`da ih nije video, a treba da bdi nad ovom decom.
Pritiska me podnevni ~as. Sve je belo. Neka bude tako. Amin.

PRIPOVEST LEPROZNOG

38

Ako ste voqni da razumete ono {to imam da vam ka`em, znajte
da mi je glava pokrivena belom kukuqicom i da ma{em zve~kom od
tvrdog drveta. Vi{e ne znam kako izgledam, ali pla{im se sopstvenih ruku. One istr~avaju ispred mene kao zveri krqu{tave i
modre. Voleo bih da ih odse~em. Sram me je da ne{to dodirnem. ^ini mi se da sparu{e rumene vo}ke koje berem i da siroto korewe
koje ~upam gubi sve`inu pod wima. Domine ceterorum libera me!
Spasiteq nije iskupio moj bledi greh. Zaboravqen sam za uskrsnu}e. Kao `aba krasta~a pod tamnim kamenom na hladnoj mese~ini
osta}u uzap}en u svojoj gnusnoj qu{turi dok se drugi budu uzdizali u svojim sjajnim telima. Domine ceterorum, fac me liberum:
leprosus sum. Ja sam usamqen i strah me je. Samo su moji zubi sa~uvali svoju prirodnu belinu. @ivotiwe se pla{e, a moja du{a htela
bi da be`i. Dan se sklawa od mene. Ima dvanaest stotina i dvanaest godina kako je wih spasao wihov Spasiteq a na mene se nije
smilovao. Nisam dotaknut krvavim kopqem koje je wega probolo.
Mo`da bi me krv Spasiteqa drugih iscelila. Sawam ~esto krv:
mogao bih da ujedam svojim zubima; blistavi su. Po{to On ne}e da
mi je da, `udim da je uzmem od onih koji su wegovi. Zato sam vrebao
decu {to su silazila iz Vandoma ka ovoj {umi pokraj Loare. Imala su krstove i On ih je sazvao. Wihova tela bejahu Wegovo telo, a
mene On nije u~inio delom svoga tela. Okru`en sam na zemqi
bledim prokletstvom. Vrebao sam priliku da iz vratne `ile
jednog Wegovog deteta pijem nevinu krv. Et caro nova fiet in die irae.
U danu gneva moja put bi}e nova. Iza ostalih stupao je jedan krepki
de~ak ri|e kose. Zapade mi za oko; smesta sko~ih. Zgrabih wegova
usta svojim ogavnim rukama. Nosio je samo prostu ko{uqu; noge su
mu bile bose a o~i zadr`a{e blagost. Gledao me je bez zaprepa{-

}ewa. Videv{i da ne}e vikati, za`eleh da ~ujem qudski glas i

sklonih ruke s wegovih usta i on ih ne obrisa. ^inilo se da su wegove o~i drugde.
Ko si ti? upitah ga.
Johan Tevtonac odgovori on. Wegove re~i bejahu bistre i
lekovite.
Kamo ide{? opet }u ja.
A on odgovori: U Jerusalim, da osvojim Svetu zemqu.
Ja se nasmejah i upitah ga: Gde je Jerusalim?
A on odgovori: Ne znam.
Opet ja rekoh: Kako }e{ dospeti tamo?
A on odgovori: Ne znam.
Opet ja rekoh: [ta je Jerusalim?
A on odgovori: To je Gospod na{.
Nasmejah se ponovo i upitah ga: [ta je tvoj Gospod?
A on odgovori: Ne znam; on je beo.
I ova me re~ razjari i ja iskezih zube pod svojom kukuqicom
i nagnuh se ka wegovom vratu i on ne ustuknu, i ja mu rekoh: Za{to
me se ne pla{i{?
A on re~e: Za{to da te se pla{im, beli ~ove~e? Zatresoh se
od suza, i bacih se na tlo, i dotakoh zemqu svojim u`asnim usnama,
i povikah: Zato {to sam gubavac!
Tevtonski de~ak me osmotri i bistro re~e: Ne znam.
On me se nije pla{io! On me se nije pla{io! Moja u`asna
belina wemu je nalik onoj wegovog Gospoda. Na~upah trave i
obrisah wegova usta i ruke. I rekoh mu: Po|i u miru tvojem belom
Gospodu i reci mu da me je zaboravio.
De~ak me pogleda bez re~i. Ispratih ga izvan pomr~ine ove
{ume. Stupao je bez drhtaja. Video sam kako wegova ri|a kosa
nestaje u daqini na suncu. Domine infantium libera me. Neka zvuk
moje zve~ke od drveta dopre do tebe, kao ~isti zvuk zvona. Gospodaru onih {to ne znaju, oslobodi me!

PRIPOVEST PAPE INOKENTIJA III

Odaqen od tamjana i misnica, mogu lako da govorim Bogu u ovoj
sobi bez pozlate u mojoj palati. Ovde dolazim da razmi{qam o
svojoj starosti a da me ne pridr`avaju pod mi{kom. Za vreme mise
moje srce se uzdi`e a telo ~vrsne; iskre posve}enog vina ispuwavaju moj pogled, a moja misao je podmazana dragocenim uqem; ali
na ovom usamqenom mestu moje bazilike mogu da se povijem pod zemaqskim teretom. Ecce homo! Jer Gospod ne treba istinski da prihvati glas svojih sve{tenika u sjaju poslanica i bula; bez sumwe

39

40

wemu se ne dopadaju ni purpur, ni draguqi, ni slike; ali u ovoj

maloj keliji mo`da }e se smilovati na moje nedovr{eno mucawe.
Gospode, odve} sam star i evo me ovde odevenog u belo pred tobom, i
moje je ime Inokentije, i ti zna{ da ja ni{ta ne znam. Oprosti mi
moje zvawe papom, jer ono je ustanovqeno, a ja sam ga prihvatio.
Nisam ja taj {to je zahtevao po~asti. Vi{e volim da gledam tvoje
sunce kroz ovaj okrugli prozor~i} nego u veli~anstvenim odrazima mojih velikih vitra`a. Pusti me da stewem kao svaki starac i
da tebi okrenem lice bledo i izborano, koje uz veliku muku dr`im
iznad plime ve~ne no}i. Prstewe klizi niz moje omr{avele prste
kao {to mi izmi~u i posledwi dani `ivota.
Bo`e moj! Ja sam tvoj zastupnik ovde i pru`am ti ruku, punu
vina pro~i{}enog tvojom verom. Ima velikih zlo~instava. Ima
veoma velikih zlo~instava. Mo`emo dati oprost. Ima velikih
jeresi. Ima veoma velikih jeresi. Moramo da ih kaznimo bez milosti. U ovom ~asu dok kle~im, beo, u ovoj beloj keliji bez pozlate,
mori me jedna stra{na strepwa, Gospode, jer ne znam da li zlo~instva i jeresi proishode iz sjaja moga pontifikata ili iz malog
kruga dana u kojima je jedan star ~ovek prosto sklopio svoje ruke.
Tako|e, pometen sam i zbog onoga {to dodiruje tvoj grob. Okru`en
je nevernicima. Ne}e se uspeti u ponovnom zauzimawu. Niko ne
upravqa tvoj krst ka Svetoj zemqi; obuzelo nas je mrtvilo. Vitezovi su odlo`ili svoje oru`je a kraqevi ne umeju vi{e da zapovedaju. A ja, Gospode, optu`ujem sebe i bijem se u grudi; odve} sam slab
i odve} star.
Sada, Gospode, po~uj ova treperava {aputawa koja se {ire izvan ove male kelije moje bazilike i posavetuj me. Moji slu`benici
doneli su mi neobi~ne vesti od zemqe Flandrije i Alemanije sve
do gradova Marseqa i \enove. Ra|aju se nepoznate sekte. Mogle su
se videti nage `ene kako jure po gradovima ne pu{taju}i ni glasa.
Ove besramne mutavice rukama su upirale u nebo. Ve}i broj ludaka
propovedao je propast po gradovima. Brojni su glasovi o pustiwacima i lutaju}im sve{tenicima. Ne znam kojom vraxbinom vi{e
od sedam hiqada dece izvedeno je iz svojih ku}a. Sedam hiqada ih
je na putu s krstom i {tapom. Nemaju {ta da jedu; nemaju oru`ja;
nemo}na su i ~ine da ose}amo sram. Ne poznaju istinsku veru. Moji
slu`benici su ih ispitivali. Odgovarala su da idu u Jerusalim,
da osvoje Svetu zemqu. Moji slu`benici su im rekli da ne}e mo}i
da pre|u preko mora. Odgovorila su da }e se more razdvojiti i
isu{iti i tako im na~initi prolaz. Dobri roditeqi, pobo`ni i
mudri, poku{ali su da ih zadr`e. Deca su provaqivala prozore
tokom no}i i preskakala zidove. Mnogo ih je potomaka plemenita{a i kurtizana. To je za `aqewe. Gospode, svi ti nevini nesta}e
u brodolomima i kod obo`avalaca Muhameda. Vidim kako ih sul-

tan Bagdada odvodi u svoju palatu. Strahujem da ih mornari ne

pohvataju i ne prodaju.
Gospode, dozvoli mi da ti govorim prema pravilima vere. Ovaj
krsta{ki pohod dece nikako nije pobo`no delo. On ne mo`e da
povrati Grob u ruke hri{}ana. On uve}ava broj vagabunda {to
lutaju ivicama prihva}ene vere. Mi, sve{tenici, ne mo`emo da ga
podr`imo. Treba da verujemo da je Ne~astivi poseo ta nesre}na
stvorewa. Kre}u se u gomili ka provaliji kao prasi}i u planini.
Ne~astivi se rado dokopava dece, Gospode, kao {to zna{. Negda
sebi da obli~je pacolovca da bi muzikom iz svoje frule privukao
svu decu grada Hamelina. Jedni ka`u da su se nesre}nici podavili
u reci Vezer; drugi da ih je utamni~io na obronku planine. Postoji
bojazan da }e Satana odvesti svu na{u decu na gubili{ta onih koji
nisu na{e vere. Gospode, zna{ da nije dobro da se vera podmla|uje.
^im se pojavila u goru}em grmu, ti si je zatvorio u tabernakl.
Kada je skliznula s tvojih usana na Golgoti, naredio si da se zatvori u kale`e i pri~esne sasude. Ovi mali proroci uzdrmavaju
gra|evinu tvoje Crkve. Treba je braniti. Da li }e{, bez obzira na
tebi posve}ene, koji u tvojoj slu`bi nose sve{teni~ku ode`du i
ode}u, koji se tegobno odupiru isku{ewima da tebe steknu, prihvatiti i one koji ne znaju {ta ~ine. Moramo da dopustimo da tebi
do|u ova deca, ali putem tvoje vere. Gospode, govorim ti prema tvojim pravilima. Ova }e deca izginuti. Ne dopusti da za vreme Inokentija bude novi pokoq Nevinih.
Oprosti mi sada, moj Bo`e, {to od tebe tra`im savet a nosim
tijaru. Obuzima me stara~ka drhtavica. Pogledaj moje sirote ruke.
Odve} sam star. Moja vera nije vi{e kao vera malenih. Pozlata na
zidovima ove kelije s vremenom je izbledela. Beli su. Krug tvog
sunca je beo. Moja je ode`da tako|e bela, a moje sasu{eno srce je ~isto. Govorim prema tvom pravilu. Ima zlo~instava. Ima veoma
velikih zlo~instava. Ima jeresi. Ima veoma velikih jeresi. Glava
mi podrhtava od slabosti; mo`da ne treba ni ka`wavati ni pra{tati. @ivot za nama ~ini da oklevamo pri odlukama. Nisam video
~udo. Prosvetli me. Da li je ovo ~udo? Kakav si im znak dao? Da li
je wihovo vreme do{lo? Da li `eli{ da jedan star ~ovek, kao {to
sam ja, bude podoban u belini tvojoj maloj sjajnoj deci? Sedam hiqada! Mada je wihova vera neznala~ka, da li }e{ kazniti neznawe
sedam hiqada nevinih? Ja tako|e, ja sam Nevin. Gospode, nevin sam
kao oni. Nemoj me kazniti u mojoj dubokoj starosti. Duge godine su
me podu~ile da ova gomila dece ne mo`e da uspe. Ipak, da li je to
~udo? Moja je kelija mirna, kao i u drugim razmi{qawima. Znam
da nema potrebe da te zazivam, jer ti se sam o~ituje{; ali ja, u
dubokoj starosti, na vrhuncu tvog pontifikata, ja te molim. Podu~i me, jer ja ne znam, Gospode, to su tvoji mali nevini. A ja, Inokentije, ja ne znam, ja ne znam.

41

PRIPOVEST TROJE DECE

42

Nas troje, Nikola koji ne zna da govori, Alen i Deni, po{li

smo putevima i krenuli u Jerusalim. Hodamo ve} dugo. Ima belih
glasova koji su nas oslovqavali u no}i. Oni oslovqavaju svu decu.
Oni bejahu kao glasovi ptica uginulih tokom zime. Najpre smo
videli veliki broj sirotih ptica kako le`e na smrznutoj zemqi,
mnogo malih ptica ~ija gu{a beja{e crvena. Potom smo videli prve
cvetove i prve listove i od wih smo ispleli krstove. Pevali smo
nadomak sela kao {to smo imali obi~aj da ~inimo za Novu godinu.
I sva su deca tr~ala k nama. I napredovali smo kao ~eta. Bilo je
qudi {to su nas psovali, ne poznaju}i Gospoda. Bilo je `ena {to su
nas dr`ale za ruke i ispitivale nas i lica nam obasipale poqupcima. Potom je bilo dobrih du{a {to su nam donosile drvene zdele,
s toplim mlekom i vo}em. I ~itav se svet sa`alio na nas. Jer nisu
imali pojma kamo idemo i uop{te nisu ~uli glasove.
Na zemqi ima gustih {uma, reka, planina, i staza punih kupina. A na kraju zemqe nalazi se more koje }emo uskoro pre}i. A na
kraju mora nalazi se Jerusalim. Nemamo ni vo|e ni vodi~a. Ali svi
su nam putevi dobri. Premda uop{te ne zna da govori, Nikola stupa
kao mi, Alen i Deni, i sve su zemqe sli~ne i sli~no opasne za decu.
Svuda ima gustih {uma, i reka, i planina, i trwa. Ali svuda }e
glasovi biti s nama. Ima ovde jedan de~ak koji se zove Esta{ i koji
je ro|en sa zatvorenim o~ima. Dr`i ispru`ene ruke i sme{i se.
Mi ne vidimo ni{ta vi{e od wega. Jedna devoj~ica ga vodi i nosi
wegov krst. Ona se zove Alis. Ona nikada ne govori i nikada ne
pla~e; motri na Esta{ov korak i poma`e mu kada se spotakne. Oboje
ih volimo. Esta{ ne}e mo}i da vidi sveta kandila na grobu. Ali
Alis }e ga uzeti za ruke i pomo}i mu da dotakne plo~u.
O! Kako su zemaqske stvari lepe! Mi ih se ne se}amo jer ni{ta
o wima nismo znali. Za sada smo videli staro drve}e i crvene
stene. Ponekad prolazimo kroz duge senke. Ponekad stupamo sve do
ve~eri preko blistavih livada. Izvikivali smo ime Isusovo
Nikoli u uho i on ga dobro zna. Ali on ne zna da ga izgovori. On se
raduje s nama onome {to vidimo. Jer usta mu se otvaraju od radosti
i miluje nas po ramenima. Tako da oni uop{te nisu nesre}ni; Alis
bdi nad Esta{om, a nas dvojica, Alen i Deni, bdimo nad Nikolom.
Govorili su nam da }emo u {umi sresti qudo`dere i vukodlake. To su izmi{qotine. Niko nas nije upla{io; niko nam nije
u~inio zlo. Usamqenici i bolesni dolazili su da nas vide, a starice su za nas lo`ile vatru u kolibama. Za nas su zvonila zvona na
crkvama. Seqaci se podi`u sa svojih brazda da nas posmatraju.
@ivotiwe nas tako|e posmatraju i ne be`e. Otkako hodamo, sunce
je postalo toplije i ne beremo vi{e isto cve}e. Ali sve se stabqike mogu uplesti u iste oblike i na{i su krstovi uvek sve`i.

Imamo veliku nadu i uskoro }emo ugledati plavo more. A na kraju

plavog mora je Jerusalim. A Gospod }e dopustiti da wegovom grobu
pri|u sva deca. A beli glasovi bi}e radosni u no}i.

PRIPOVEST FRANSOA LON@UA, ^INOVNIKA

Danas, petnaestoga septembra godine Gospodwe hiqadu dvesta i dvanaeste, do|e u ured mog gospara Iga Ferea ve}i broj dece sa
zahtevom da pre|u more jer idu da vide Sveti grob. A po{to
nare~eni Fere nema dovoqno trgova~kih la|a u luci Marseq, on
mi zapovedi da ih zatra`im od gospara Gijoma Porka, da bi se skupio dovoqan broj. Gospari Ig Fere i Gijom Pork posla}e la|e u
Svetu zemqu za qubav Gospoda na{ega I. H. U ovom se trenu u gradu
Marsequ iskupilo vi{e od sedam hiqada dece od kojih neka govore
varvarskim jezicima. A gospoda ve}nici, opravdano se pla{e}i
nedovoqnog broja la|a, okupi{e se u gradskoj ku}i i tu su, nakon
rasprave, zamolili pomenute gospare da otpo{aqu la|e uz veliku
priqe`nost. U ovom trenu more nije gostoqubivo, zbog ravnodnevice, ali treba imati u vidu da ovoliko mno{tvo mo`e da bude
pogubno za na{ lepi grad, utoliko pre {to su deca izgladnela zbog
dugog puta te ne znaju {ta ~ine. Izdao sam naredbu mornarima u
luci i opremio sam la|e. Kad nado|e plima, mo}i }e da ih porinu u
more. Mno{tvo dece nije u gradu nego hrli ka `alima gde sakupqaju
{koqke kao uspomene s puta i ~ude se morskim zvezdama i misle da
su `iva sahrawena pod nebom dok im se ne da znak za put ka Gospodu.
O ovom neobi~nom zbitiju evo {ta ja velim: prvo, treba `eleti
da gospari Ig Fere i Gijom Pork izvedu smesta van na{ega grada
ovu stransku gungulu; drugo, zima beja{e o{tra, otuda je zemqa
siroma{na ove godine, to dobro znaju gospoda trgovci; tre}e, na{a
majka Crkva nikako ne odobrava nameru ove horde {to dolazi sa
Severa i ne}e se upetqavati u ludost detiwe vojske (turba
infantium). Umesno je izre}i hvalu gosparima Igu Fereu i Gijomu
Porku, {to zbog qubavi koju donose u na{ lepi grad, tako i zbog
poslu{nosti Gospodu na{em, jer {aqu svoje la|e i prate ih u ovo
doba ravnodnevice, u velikoj opasnosti da budu napadnuti od
nevernika koji uzburkavaju na{e more na svojim felukama iz Al`ira i Bexaje.

KALANDAROVA PRIPOVEST
Slava Bogu! Hvaqen neka je Prorok {to mi je dozvolio da budem siroma{an i da lutam gradovima zazivaju}i Gospoda! Triput
neka su blagosloveni sveti pratioci Muhamedovi koji su usta-

43

44

novili bo`anski red kojem pripadam! Jer nalikujem Wemu, kada

ga istera{e kamenicama iz prokletog grada koji ne}u da imenujem,
te se sakrio u vinograd gde se jedan sluga hri{}anin sa`alio na
wega i dao mu gro`|a, a potom su ga dotakle re~i vere u smiraj dana.
Bog je veliki! Pro{ao sam gradove Mosul, i Bagdad, i Basru, i
upoznao sam Sala ed Dina (du{a wegova je kod Boga) i sultana,
wegovog brata Seifa ed Dina, i posmatrao sam Zapovednika Vernih. Dobro vidim pregr{t ri`e koju isprosim i vodu koja mi se
izliva u vrg. ^uvam ~istotu tela. Ali ve}a ~istota prebiva u du{i. Zapisano je da je Prorok, pre svog poslawa, duboko zaspao. I
dva bela ~oveka pojavi{e se sa leve i sa desne strane wegovog tela
i tu se zadr`a{e. I beli ~ovek sa leve strane raspara mu grudi
zlatnim no`em, i izvadi srce, odakle iscedi crnu krv. I beli
~ovek sa desne strane raspori mu stomak zlatnim no`em, izvadi
mu drob i pro~isti ga. I oni vrati{e utrobu na svoje mesto, i otada
je Prorok ~ist da objavi veru. To je nadqudska ~istota, koju uglavnom poseduju an|eoska bi}a. Me|utim, deca su tako|e ~ista. Takva
je bila ~istota koju je `elela da rodi proro~ica kada je primetila
sjaj oko glave oca Muhamedovog i poku{ala da se sa wim spari. Ali
otac Prorokov se spario sa svojom `enom Aminom, i sjaj je nestao
s wegovog ~ela, i proro~ica je tako videla da }e Amina za~eti ~isto bi}e. Slava Bogu koji pro~i{}ava! Ovde, pod tremom na ovom
bazaru, mogu da se odmaram i da pozdravqam prolaznike. Tu sede
bogati trgovci tkaninama i draguqima. Evo jednog kaftana {to
vredi dobru hiqadu dinara. Meni uop{te ne treba novac i slobodan sam kao pas. Slava Bogu! Podse}am se, sad kada sam u hladovini, po~etka moje propovedi. Prvo, govorio sam o Bogu, i nema drugog
Boga do wega, i o na{em svetom Proroku, {to je objavio veru, jer
ona je ishodi{te svake misli, bilo da silazi sa usana, bilo da
ostavqa svoj trag perom. Drugo, razmatrao sam ~istotu koju je Bog
podario svetiteqima i an|elima. Tre}e, razmi{qao sam o ~istoti
dece. U stvari, do{ao sam da vidim veliko mno{tvo hri{}anske
dece koju je kupio Zapovednik Vernih. Video sam ih na velikom
putu. Stupala su kao stado ovaca. Pri~a se da dolaze iz egipatske
zemqe, i da su ih tu iskrcale frana~ke la|e. Satana ih je poseo i
poku{ali su da pre|u more i da do|u u Jerusalim. Slava Bogu!
Nikome nije dozvoqeno da bude po~iwena takva svirepost. Jer ta
}e sirota deca poumirati na putu, bez pomo}i, bez `ive`a. Ona su
u potpunosti nevina. Kada sam ih video. bacio sam se na tlo i
udarao ~elom u zemqu zazivaju}i glasno Gospoda. Evo kako su
izgledala ta deca. Bila su odevena u belo i nosila su krstove pri{ivene na haqine. ^inilo se da ne znaju uop{te gde su se na{la,
i nije izgledalo da pate. O~i su im stalno bile uprte u daqinu.
Primetio sam me|u wima slepog de~aka koga je jedna devoj~ica dr-

`ala za ruku. Mnoga imaju ri|u kosu i zelene o~i. To su Franci i

pripadaju caru Rima. La`no obo`avaju proroka Isusa. Zabluda
Franaka je o~igledna. Pre svega kwige pokazuju i ~uda da to nije
druga re~ do Muhamedova. Nadaqe, Bog nam svaki dan dozvoqava da
ga hvalimo i da prosimo svoj `ivot, i zapovedio je vernima da
~uvaju na{ red. Naposletku, on ne smatra bistrom ovu decu {to su
do{la iz daleke zemqe, zavedena Iblisom, i ne}e im se objaviti da
ih prekori. A da, na sre}u, nisu pala u ruke Vernima, dokopali bi
ih se obo`avateqi vatre i bila bi utamni~ena u duboke pe}ine. A
ti prokletnici bi ih prineli na `rtvu svom idolu, pro`drqivom
i ogavnom. Hvaqen neka je na{ Bog, koji ~ini dobro sve {to ~ini
i koji {titi i one koji ga ne ispovedaju. Bog je veliki! Odoh sada
po moje sledovawe ri`e u radwu ovog kujunxije, i da objavim svoj
prezir spram bogatstva. Ako se mili Bogu, sva ova deca bi}e spasena verom.

PRIPOVEST MALE ALIS

Ne mogu vi{e lepo da hodam, jer na{li smo se u spaqenoj zemqi, gde nas dovedo{e dva zla ~oveka iz Marseqa. Najpre smo se
drmusali po moru u crnome danu, usred goru}eg neba. Ali moj mali
Esta{ uop{te se nije pla{io, jer ni{ta nije video, a ja sam ga
dr`ala za obe ruke. Mnogo ga volim i zbog wega sam do{la ovde.
Jer ja ne znam kamo idemo. Pro{lo je dosta vremena otkako smo
po{li. Ostali nam govore o gradu Jerusalimu, koji je na kraju mora, i o Gospodu na{em, koji }e nas tamo primiti. I Esta{ dobro zna
Gospoda na{ega Isusa, ali ne zna {ta je Jerusalim, ni {ta je grad
ni more. Po{ao je da se pokori glasovima i slu{a ih svake no}i.
On ih slu{a tokom no}i zbog ti{ine, jer ne razlikuje no} od dana.
I pitao me je za te glasove, ali ja nisam mogla ni{ta da mu ka`em.
Ja ni{ta ne znam, zlopatim se samo zbog Esta{a. Hodamo pored
Nikole, i Alena, i Denija; ali oni su se ukrcali na drugi brod, i
nisu svi brodovi bili ovde kada se pojavilo sunce. Avaj, {ta }e
biti s wima? Prona}i }emo ih kada dospemo blizu Gospoda na{eg.
To je jo{ daleko. Govori se o velikom kraqu kod koga idemo i koji
u svojoj mo}i dr`i grad Jerusalim. U tom je kraju sve belo, ku}e,
ode}a, a lica `ena su prekrivena velom. Siroti Esta{ ne}e mo}i
da vidi to belilo, ali ja }u mu govoriti, i on }e se radovati. Jer on
ka`e da to ozna~ava kraj. Gospod Isus je beo, u beloj zemqi. Mala
Alis je veoma umorna, ali dr`i Esta{a za ruku, da ne padne, i nema
kad da misli na svoj umor. Ve~eras }emo otpo~inuti, i Alis }e spavati, kao obi~no, pored Esta{a, i ako nas glasovi nisu napustili,
ona }e poku{ati da ih ~uje u sjajnoj no}i. Dr`a}e Esta{a za ruku

45

do belog kraja velikog putovawa, jer ona treba da mu poka`e

Gospoda. Sigurno }e se Gospod sa`aliti na patwu Esta{ovu, i dopusti}e da ga Esta{ vidi. I mo`da }e tako|e Esta{ videti malu Alis.

PRIPOVEST PAPE GRGURA IX

46

Evo pro`drqivog mora, koje se ~ini nevinim i plavim. Wegovi

nabori su ne`ni i operva`eno je belim, kao skupocena odora. To je
te~no nebo, a wegove zvezde su `ive. Razmi{qam o wemu na ovom
tronu od kamena, gde su me doneli u nosiqci. Ono je uistinu usred
hri{}anskih zemaqa. Ono prima posve}enu vodu u kojoj je Navestiteq sprao greh. Na wegovim ivicama tiskaju se svi sveti likovi
i ono wi{e wihove prozra~ne slike. Veliko, mirno, tajnovito, {to
ne doti~e{ i ne oti~e{, plavetna uspavanko, utisnuto u zemaqski
prsten kao te~ni draguq, ispitujem te pogledom. O more Sredozemno,
vrati mi moju decu! Za{to si ih uzelo?
Nisam ih poznavao. Moju starost nije milovao wihov slatki
dah. Nisu dolazili s molbama na svojim ne`nim poluotvorenim
ustima. Sami, nalik malim vagabundima, puni vere besne i slepe,
ustremili su se ka obe}anoj zemqi i uni{teni su. Iz Alemanije i
Flandrije, iz Francuske i Savoje i Lombardije, krenuli su ka
tvojim podmuklim talasima, more sveto, mrmqaju}i nepovezane parole obo`avawa. I{li su do grada Marseqa; i{li su do grada \enove. A ti si ih ponelo u la|ama preko svojih {irokih ple}a s
krestama od pene; i preobrazilo si se, i ispru`ilo si k wima svoje
siwe ruke, i ~uvalo si ih. A drugo, izdalo si ih; ostavilo si ih kod
nevernika; sada stewu u palatama Orijenta, zato~enici poklonika
Muhamedovih.
Nekada davno oholi kraq Azije izbi~evao te je i okovao lancima. O more Sredozemno! Ko }e ti oprostiti? @alosna je tvoja krivica. Tebe optu`ujem, samo tebe, la`no prozirno i bistro, lo{u
opsenu neba; pozivam te na sud pred tronom Preuzvi{enog, od koga
proishodi sve stvoreno. More posve}eno, {ta si u~inilo s na{om
decom? Ka Wemu podigni svoje plavetno lice; ka Wemu ispru`i
svoje prste {to trepere od mehura; zatalasaj svoje nebrojene osmehe
purpurne; neka tvoj `amor postane govor, i Wemu izlo`i sve.
Nema su sva tvoja bela usta koja dolaze da izdahnu pod mojim
nogama na `alu, ne ka`e{ ni{ta. Ima u mojoj palati u Rimu jedna
drevna kelija bez pozlate, koju je vreme u~inilo belom kao zora.
Pontifik Inokentije imao je obi~aj da se tu povla~i. ^ini se da
je tu dugo razmi{qao o deci i o wihovoj veri, i da je zahtevao znak
od Gospoda. Ovde, s visine trona od kamena, na ~istom vazduhu,
izjavqujem da je pontifik Inokentije i sam posedovao detiwu

veru, i da je uzalud odmahivao umornom glavom. Ja sam mnogo stariji od Inokentija; ja sam najstariji od zastupnika koje je Gospod
ovde postavio, i po~iwem da razumevam. Bog se ne o~ituje. Da li je
pomogao svome sinu na Maslinovoj gori? Zar ga nije ostavio u ~asu
najve}e tegobe? O, detiwe ludosti zazivati wegovu pomo}! Sve zlo
i svako isku{ewe prebivaju u nama. On ima savr{eno pouzdawe u
delo koje je na~inio svojom rukom. A ti si izdalo wegovo poverewe.
More bo`ansko, ne ~udi se mom jeziku. Sve stvari su iste pred Gospodom. Najve}a pamet qudi vredi u ve~nosti koliko i malo sjajno
oko jednog od tvojih stvorewa. Bog ~ini isti udeo u zrnu peska i u
caru. Zlato sazreva u rudniku isto tako besprekorno kao {to monah razmi{qa u manastiru. Delovi sveta tako|e su odgovorni kako
jedni tako i drugi, ukoliko ne slede pravce dobra; jer oni proishode od Wega. Nema u wegovim o~ima ni stena, ni biqaka, ni `ivotiwa, ni qudi, nego samo onoga {to je stvoreno. Gledam te beli~aste
glave koje iska~u iz tvojih talasa, i koje se tope u tvojim vodama; na
tren sko~e na svetlost sunca i mogu da budu proklete ili oslobo|ene.
Duboka starost obuzdava oholost i osvetqava veru. Ose}am samilost
spram ove male {koqke od sedefa kao za sebe samoga.
Eto za{to te optu`ujem, more pro`drqivo, {to si pro`dralo
moju decu. Se}a{ se kraqa Azije {to te je kaznio. Ali on nije bio
stoletni kraq. Nije prikupio dovoqno godina. Nikako nije mogao
da razume vaseqenu. Ja te ne}u kazniti. Jer moje }e jecawe i tvoj
`amor umreti u isti mah pod nogama Preuzvi{enog, kao {to hu~awe tvojih kapqica umire pod mojim nogama. O more Sredozemno!
Opra{tam ti i razre{avam te grehova. Dajem ti sveti oprost.
Odlazi, i ne gre{i vi{e. I ja sam odgovoran, kao i ti, za grehe koje
ne znam. Ti se na `alu ispoveda{ neprestano hiqadama usana {to
cvile, a ja se ispovedam tebi, veliko sveto more, mojim uvelim usnama. Ispovedamo se jedno drugom. Daj mi oprost, i ja tebi dajem
oprost. Vratimo se neznawu i bezazlenosti. Neka bude tako.
[ta da u~inim ovde na zemqi? Na~ini}e se pokajni~ki spomenik, spomenik veri koja ne zna. Godine koje dolaze moraju da upoznaju na{u pobo`nost i ne smeju da gube hrabrost. Bog }e sebi odvesti decu {to nose krstove, preko svetog greha mora; nevini }e biti
poklani; le{evi nevinih ima}e svoje uto~i{te. Sedam la|a }e potonuti na grebenu usamqenog ostrva; sagradi}u na tom ostrvu crkvu Novih nevinih i tu }u ustanoviti dvanaest sve{teni~kih
polo`aja. A ti }e{ mi vratiti le{eve moje dece, more nevino i posve}eno; odne}e{ ih ka `alu ostrva; a sve{tenici }e ih polo`iti
u kriptu hrama; i pali}e tu ve~na kandila u kojima }e goreti sveto
uqe, i pokaziva}e pobo`nim putnicima male bele kosti rasute u
no}i.

47

Marsel [vob i De~ji krsta{ki pohod

Te{ko pojmqiv doga|aj iz XIII veka poznat kao De~ji krsta{ki
pohod tretiran je na razli~ite na~ine. Od neverice, koju iskazuju ve}
sredwovekovni hroni~ari, pa do postavqawa krupnih psiholo{kih i
sociolo{kih pitawa, pitawa koja su znala ponekad da do krajnosti
zao{tre stavove u vezi s pojmovima detiwstva i deteta samog. A sve to
u kontekstu vere. Sam Stiven Ransiman, istori~ar krsta{kih pohoda,
koji ina~e suvereno vlada problematikom, ostaje nedore~en i, usu|ujemo se da ka`emo, zblanut, kada govori o ovom pohodu. Doga|aj je bio,
sasvim razumqivo, obra|ivan i u umetnosti: operi, pozori{tu i
filmu, napose u kwi`evnosti 1. Jedna od prvih, ako ne i prva kwi`evna obrada ovog iznimnog doga|aja sredwovekovne istorije poti~e iz
pera Marsela [voba.
Majer Andre Marsel [vob ro|en je 1867. u [avilu u francuskojevrejskoj porodici rabina. Nakon temeqnog obrazovawa i sticawa
doktorata iz klasi~ne filologije i orijentalnih jezika te studija
gotskog jezika kod velikog Ferdinanda de Sosira [vob se bavi francuskim argoom i pi{e Etude sur largot francaise, naro~ito zainteresovan za tajni jezik ~uvene sredwovekovne bande [koqka; prou~ava
i pesni~ki opus Fransoa Vijona. Dele}i s nekolicinom francuskih
kwi`evnika interesovawe za englesku kwi`evnost, prevodi [ekspira, Defoa i Stivensona, s kojim vodi i prepisku. Kratke kwi`evne
forme, novele, ~ine okosnicu wegovog dela: Imaginarne biografije
(Vies imaginaires), Dvostruko srce (Coeur double), Kraq sa zlatnom
maskom (Le Roi au masque dor), Mimi (Mimes), Monelina kwiga (Le
Livre de Monelle), te eseji, kritike i ~lanci. Svojevremeno svrstavan
u prva pera Francuske, zajedno s Malarmeom, Mirboom, @idom, Pegijem, @arijem, i, olako, svrstavan u simbolizam, [vob lagano nestaje
sa obzorja kwi`evnosti Francuske, najliterarnije od svih zemaqa,
po Borhesovim re~ima. Pisac kom Alfred @ari posve}uje Kraqa
Ibija a Oskar Vajld poemu The Sphinx, koga Teodor de Vizeva progla{ava uzorom kwi`evnog ukusa budu}nosti, potonuo je u zaborav, ne
~ita se, ne {tampa i nije deo {kolskog programa. Pojedini kriti~ari,
Tibode na primer, sveli su ~itavo [vobovo pisawe na antikvarski
poduhvat jednog Jevrejina. [iroj publici otkriva ga Borhes, priznaju}i [vobov uticaj na Op{tu istoriju be{}a{}a, a u samoj Francuskoj polako raste interesovawe za wegovo stvarala{tvo, pojavquju
se prevodi na razne jezike. Recimo da [vob tek treba da zauzme mesto
koje mu pripada u Panteonu francuske kwi`evnosti. Ono {to je vidqivo i pri povr{nom ~itawu jeste da wegovo delo nastaje u specifi~nom naponu izme|u erudite i fantaisiste; premda rezultat
produbqenog prou~avawa i prefiwene kwi`evne kulture, ono pleni
svojom ma{tom, uzletima i, recimo to tako, vedrom melanholijom.
[vobov De~ji krsta{ki pohod Le Croisade des Enfants pojavquje se 1896, i pripada, {to treba uzeti s rezervom s obzirom na kratko}u pi{~evog `ivota, wegovom zrelom periodu. Nastalo na bazi
prou~avawa sredwovekovnih hronika, mo`e se naime direktno ukazati na izvore, ono, uz primenu postupka koji nije nepoznat 2, donosi
prevashodno impresiju. Po na{em mi{qewu, [vob je neobi~no uspe-

48

1 Pomenimo dramu Lu~ijana Blage Cruciada copiilor i roman Je`ija And`ejevskog Bramy raju
(srpski prevod: Ide ska~u}i po gorama; Vrata raja, prev. Petar Vuji~i}, Nolit, Beograd, 1966).
(Prim. prev.)
2 Duga poema Roberta Brauninga The Ring and the Book (1868), bazirana na slu~aju ubistva u
Rimu iz 1690. donosi 10 dramatskih monologa koje izla`u razli~iti likovi u skladu sa individualnom perspektivom. (Prim. prev.)

{an u o`ivqavawu senki pro{losti, davawu puti i pulsa onome {to

obi~no smatramo utvarama. Zbiqa se veoma retko u kwi`evnosti
sre}u uspe{no trodimenzijalizovani likovi, sme{teni u konkretni prostorno-vremenski okvir; skoro ih, kao, uostalom, Hadrijana M.
Jursenar, mo`emo dodirnuti i s wima podeliti svoje nedoumice i
svoju zami{qenost, koja je drugi po va`nosti efekat ~itawa ovakve
lektire. U pitawu je sasvim izniman ~itala~ki, i prevodila~ki,
ugo|aj, a belina koja se kao lajtmotiv provla~i kroz ceo tekst jo{
dugo ostaje pred na{im o~ima.
[vob je 1905. godine izgubio bitku koju je vodio s te{kom bole{}u, tako nas li{iv{i mogu}nosti da sagledamo wegov daqi kwi`evni
razvoj; delo koje je iza wega ostalo, opet, tek treba da do`ivi svoju
pravu ocenu. Ne}e se, me|utim, pogre{iti ako se ustvrdi da je u pitawu
jedna od najinteresantnijih kwi`evnih pojava, ne samo u francuskoj
kwi`evnosti. Za sopstveno otkri}e Marsela [voba zahvalnost dugujem Borhesu, Danilu Ki{u i Ivanki Pavlovi}.
Kao izvornik poslu`ilo je izdawe: Le Croisade des Enfants; Marcel
Schwob; Edition de Mercure de France; Paris, 1896.
Dejan Acovi}

49

Vilijam de Mil

OBMAWIVA^I
Prevela sa engleskog Ana Stjeqa

50

AMOS: U redu je draga, ja }u. Zavr{i svoj desert. (Podi`e

slu{alicu, oslawaju}i se na sto.) Halo? Da, ja sam, Amos Litl. O,
to si ti Henri. Ostani na vezi za trenutak. (Spu{ta slu{alicu
na sto, odlazi do vrata dnevne sobe, pa`qivo ih zatvara, vra}a
se do stola i ponovo uzima slu{alicu.) Zdravo Henri... {ta?...
ve~eras? A tako. Obe}ao sam svojoj `eni da }u je izvesti u pozori{te. Koja partija? Da, ali Flora [ta? Mislim da ve} sumwa
u ovaj no}ni rad. Ali dobro, rizikova}u, mada sam joj obe}ao da }u
prestati da igram poker. Jel se partija igra kod Xeka? Ta je uvek
najboqa! U redu. Mo`e{ da ra~una{ na mene. U redu, bi}u tamo za
pola sata. Zdravo! (Dok spu{ta slu{alicu, otvaraju se vrata soba;
Flora ulazi obu~ena u ve~erwu haqinu.)
FLORA: Dragi, po`uri, ima{ vremena samo da se presvu~e{.
(Prolazi kroz dnevnu sobu, kre}e ka spava}oj.) Ko je zvao?
AMOS: S posla.
FLORA: (zastaje u trenutku i ustreli ga pogledom, sarkasti~no) A pa da, pretpostavqam da mora{ da radi{ ve~eras.
AMOS: Da! Ba{ sam maler, a ra~unao sam na to da te izvedem
u pozori{te.
FLORA: (kratko, lakonski) Pa i ja sam.
AMOS: Ali posao uvek ide pre zadovoqstva. (Flora uporno zuri
u wega tako da mu postaje neprijatno.) Za{to me tako gleda{?
FLORA: Ovo je drugi put ove nedeqe da si prekr{io dogovor
oko odlaska u pozori{te.
AMOS: Ti misli{ da ja volim {to robujem u onoj kancelariji?
FLORA: Pro{le subote si bio (pokazuje prstima) u kancelariji do ~etiri sata ujutru. Utorkom uve~e se vra}a{ iz
kancelarije u 3:15. Danas je ~etvrtak.
AMOS: (poku{ava da blefira) Slu{aj Flora, ne dopada mi se
tvoj ton.
FLORA: Ovo nije period kada ima{ puno posla.

AMOS: Ali, rekao sam ti da

FLORA: (prekida ga, pribli`ava mu se) Amose, gde provodi{
no}i?
AMOS: (seda na stolicu) O bo`e! To mi je hvala {to se ubijam
od posla zbog
FLORA: (opet ga prekida) I kako to da ne mogu da te dobijem
no}u kada si u kancelariji?
AMOS: Zato {to nema telefonistkiwe koja prebacuje vezu.
FLORA: Pa gde je ona onda?
AMOS: Kod ku}e, u krevetu.
FLORA: Kako zna{?
AMOS: Ne znam, ja
FLORA: Pa kako onda?
AMOS: Za ime bo`je, ne po~iwi opet! Da bude{ qubomorna na
nesre}nu telefonistkiwu?!
(Flora uznemireno odmahnu glavom.)
AMOS: Da li bi ti bilo lak{e da po|e{ sa mnom? Da li bi
volela da sedi{ u praznoj kancelariji dok ja radim na kwigama.
Ako je tako, po|i sa mnom. (Ustaje sa stolice.)
FLORA: Naravno da }e{ ostati dok sam ja sa tobom.
AMOS: Flora, stvarno si me razo~arala. Vi{e mi ne veruje{.
Qubomorna si.
FLORA: A za{to ne bih bila? I ti si dovoqno qubomoran na
mene. Malo je toga {to mogu da uradim a da ti ne `eli{ da zna{.
AMOS: (s ponosom) A, to je potpuno druga~ije.
FLORA: E pa, od sada }e stvarno biti druga~ije. Dosadilo mi
je da me ostavqa{ samu svake no}i.
AMOS: (gubi `ivce) Pa {ta }e{ da uradi{ povodom toga?
FLORA: Vide}e{!
AMOS: Je li to pretwa?
FLORA: (unosi mu se u lice) Da!
AMOS: (vrlo ponosno) E pa dobro, ja }u sad obu}i kaput i oti}i u kancelariju. Mo`da }e{ se prizvati pameti kad se vratim
ku}i. (Izlazi iz dnevne sobe.)
FLORA: (seda na stolicu; zazvoni telefon; javqa se) Da?
Ovde gospo|a Litl. Ko? Detektiv? Sa~ekajte trenutak, ostanite na
vezi. (Odlazi do vrata, oprezno ih zatvara, zatim se vra}a do
stola, podi`e slu{alicu i ti{im glasom.) Halo, sad mi recite
{ta ste saznali. Ne govorite glasno, ne `elim da moj mu` sazna da
sam unajmila detektiva da ga prati. Ne, nikad mi ne bi oprostio,
ali ja moram da znam. [ta? Ne mo`ete da mi saop{tite preko telefona? Tako zna~i. Ali, ja vas ne poznajem, videla sam samo
va{eg {efa. O da
(Amos otvara vrata dnevne sobe, ulazi tiho i slu{a ceo
razgovor; zaustavqa se, potom se sakriva iza klavira tako da

51

52

ga ona ne vidi a da pritom ima pogled na publiku; Flora ga ne

vidi jer mu je okrenuta le|ima; nastavqa telefonski razgovor.)
Bilo bi dobro da do|ete ve~eras, i potrudite se da vas moj mu` ne
vidi. Da, bi}u sama, on }e biti van ku}e. I bilo bi dobro da dolazite no}u a ne preko dana. Kom{ije vole da pri~aju, a dolazak
stranca bi pokrenuo tra~eve, tako da je boqe da se vi|amo no}u.
(Amosov izraz lica se mewa, od zaprepa{}ewa prelazi u bes.) O da,
ima}emo dosta vremena. Moj mu` se nikad ne vra}a pre dva, tri
sata no}u. Sada me slu{ajte, kada napusti ku}u, ja }u na stra`wi
prozor staviti lampu. Postarajte se da ne ulazite dok napoqu ne
vidite lampu. U redu, o~ekujem vas. Dovi|ewa!
(Amos odlazi tiho, ne saslu{av{i kraj razgovora; Flora
spu{ta slu{alicu, zadovoqno pevu{e}i; Amos ponovo ulazi, ovog
puta prave}i primetnu buku.)
AMOS: (odvezuje kravatu, poku{avaju}i da se obuzda) Zavr{io sam, ko je zvao?
FLORA: Ma niko, gre{ka.
AMOS: [ta si mislila kad si rekla da ti je dosadilo da bude{ sama svake no}i?
FLORA: Nije va`no {ta sam mislila.
AMOS: Ali meni je va`no.
FLORA: U redu, neka ti je va`no. Laku no}! (Izlazi iz dnevne
sobe.)
(Amos zalupiv{i vrata izlazi iz sobe, potom ponovo ulazi
oprezno, skrivaju}i se iza klavira; u svakom trenutku je vidqiv
publici.)
(Flora ulazi u dnevnu sobu, pogleda niz hodnik, uzima lampu
i stavqa je na prozor, svetla na sceni se ne gase; izlazi iz sobe;
Amos odlazi do stra`weg prozora, poku{ava da vidi {ta je
napoqu; vidi ne{to a zatim se odmah brzo sakriva iza klavira;
Fil se pojavquje na prozoru, otvara vrata i ulazi u sobu, mlad,
zgodan ~ovek, obu~en u odelo, prilazi stolu i, kao kod svoje ku}e,
uzima kutiju s cigaretama koja stoji na stolu, pali cigaretu;
Amos ga posmatra iza klavira; Flora ulazi u sobu; Fil se okre}e
ka woj, stavqa ruku u xep i brzo govori.)
FIL: Ne pravite buku.
FLORA: (prilazi) U redu je, moj mu` je oti{ao.
FIL: (iznena|eno) Zaista?
FLORA: Nadam se da vas nije video da ulazite.
FIL: Nadam se da nije.
FLORA: Naravno da sam vas o~ekivala, ali mi ku}na pomo}nica nije rekla da ste do{li. Da li ste telefonirali iz apoteke?
FIL: Da. (Pogledom prati svaki wen pokret.)
FLORA: (prilazi mu i unosi mu se u lice) Dakle?

FIL: Dakle?
FLORA: Bilo bi boqe da ne odugovla~imo. Morate oti}i kad
mi se mu` vrati.
FIL: To mi sasvim odgovara
FLORA: Zar ne}ete da sednete?
FIL: Zahvaqujem. (^eka da prvo ona sedne, ona seda na za~eqe
stola.)
FLORA: Bojim se da mi je prili~no neprijatno. Vidite, nikada ranije nisam radila ni{ta sli~no.
FIL: (prihvata wenu igru) Naravno da niste, ali sada je
pravo vreme da po~nete.
FLORA: Pona{awe mog mu`a me je nateralo na ovo, razumete
me?
FIL: O da, apsolutno.
FLORA: Ose}am da me zasigurno vara, ina~e od vas nikad ne
bih tra`ila da me razumete.
FIL: Nimalo vas ne krivim. Izvinite, da li mogu da vidim
va{u ruku za trenutak? (Udaqava se od stola.)
FLORA: Moju ruku? Za{to, {ta }e vam?
FIL: Samo trenutak, pokaza}u vam. (Uzima wenu ruku i uporno je gleda.) A, pa ovo je izuzetno lepo prstewe.
FLORA: (polako izvla~i ruku) Jeste.
FIL: (jo{ uvek joj dr`e}i ruku) A i ruka je lepa tako|e.
FLORA: Ja... zaista...
FIL: Znate, po va{oj ruci bih rekao da }u ste}i iznenadno
bogatstvo.
FLORA: (povla~i ruku, ali ne uspeva da je izvu~e) Ma na {ta
vi to mislite? Pustite mi ruku!
FIL: Znam, pravo drago kamewe, ali }e me podse}ati na vas.
Nemojte se opirati.
FLORA: Vidim ja da vi niste onaj za kog se izdajete, vi ste...
FIL: Nemojte da vi~ete! (Stavqa svoju ruku na wena usta,
dok je drugom rukom dr`i tako da izgleda kao da je grli; u tom
trenutku se pojavquje Amos s pi{toqem u rukama, uperenim u
wih dvoje.)
AMOS: Dakle, to je ono {to si smislila!
(Fil se okre}e, vidi da je pi{toq uperen u wega, podi`e ruke
iznad glave; Flora tr~i ka Amosu.)
FLORA: O Amose, za{titi me!
AMOS: (gura je od sebe) Da te za{titim?! Ovo je ba{ pravi
trenutak da od mene tra`i{ za{titu. (Fil poku{ava da spusti
ruke.) Ruke gore!
FLORA: Pozva}u policiju.
AMOS: Za{to?

53

54

FLORA: Pa da ga prijavim, on je provalnik.

AMOS: Ha, ha, dobra stara pri~a. Pitam se koliko mu`eva je
tako prevareno.
FLORA: Ali objasni}u ti.
AMOS: Divno glumi{! Da ne znam istinu, mo`da bih ti ~ak i
poverovao. Ali ~uo sam kako preko telefona ugovara{ sastanak s
wim. ^uo sam kad si mu rekla da sa~eka da ti mu` ode, video sam va{
susret, ~uo sam kad si mu rekla da mora da ide kad ti se mu` vrati,
i kona~no, video sam te u wegovom naru~ju. Jel se tako sa~ekuje
provalnik?
FLORA: (ostaje zate~ena) Ali ja...
AMOS: Ako nisi o~ekivala ovog ~oveka, koga si onda o~ekivala?
FLORA: Nikog! Ovo je... Ne `elim da me ispituje{ ovako, to je
besmisleno! (Odlazi.)
AMOS: Stani! (Flora se zaustavqa kraj Fila.) [ta ima{
da ka`e{ u svoju odbranu?
FIL: Ba{ ni{ta, ja sam u rukama sudbine.
AMOS: Pretpostavqam da tvrdi{ da nisi provalnik?
FIL: (opu{teno) Ne, ja ni{ta ne tvrdim. O~igledno je do{lo
do neke gre{ke. Zato, boqe da idem. (Kre}e.)
AMOS: Stoj! (I daqe je u wega uperen pi{toq.)
FIL: Kako vi ka`ete. Da li imate ne{to protiv da spustim
ruke?
AMOS: Nemam, ali nemoj praviti ishitrene poteze.
(Fil spu{ta ruke.)
FLORA: Amose, da li mi veruje{?
AMOS: Ne, zar misli{ da sam budala?
FIL: Ne morate da odgovorite na to ako ne `elite.
AMOS: (Filu) E sada }e{ ti da mi ka`e{ istinu. Koliko dugo si wen qubavnik?
FIL: Slu{aj bre, matori, to nije fer pitawe.
FLORA: Amose, ja... (obra}a se Filu) Za{to mu ne objasnite,
ka`ite da ste provalnik.
AMOS: Da li misli{ da bih mu sada poverovao?
FIL: (Flori indiferentno) Vidite da mi ne bi poverovao.
Naravno, voleo bih da uradim sve {to je u mojoj mo}i, ali...
AMOS: Pretpostavqam da bi sad trebalo da te ubijem.
FIL: (pomirqivim tonom) Pa ne znam za to. Po mom
mi{qewu, napravili biste veliku gre{ku.
AMOS: (kratko) A tako dakle!
FIL: Da, da, siguran sam da to ne bi donelo ni{ta dobro.
AMOS: (kroz zube) O~isti ovu sramotu iz mog doma.
FLORA: Amose, pravi{ budalu od sebe.

FIL: (laskavo) Ma sada je malo uzbu|en, ali pro}i }e ga to za

nekoliko minuta.
AMOS: Ne}e{ se izvu}i sa ovim i ne mo`e{ izblefirati.
Moram da znam koliko ovo traje. Ako prizna{, mo`da ti posle
svega po{tedim `ivot i pustim te da ode{. Ako bih te ubio, to bi
samo napravilo skandal.
FIL: Apsolutno! To bi za sve nas bilo najgore!
FLORA: (Filu) Vidite gospodine, ne znam vam ime, ali iako
ste provalnik, izgledate kao xentlmen,.
AMOS: Da, i ja sam to primetio, Malo ~udno, zar ne?
FLORA: (Filu) Apelujem na vas kao na xentlmena. Zar ne
vidite u kakvu poziciju me stavqate svojim }utawem?
FIL: Da, prili~no je neobi~no.
AMOS: Da, da prili~no.
FLORA: Za{to onda ne priznate da ste provalnik. Vidim da
vam to ne}e naneti nikakvu {tetu.
AMOS: E pa ne}e{, ako se bude{ dr`ao te wene pri~e o provalniku, ide{ u zatvor, jel ti jasno?
FIL: Jel vidite?
AMOS: Do|i, do|i! Izaberi, ili }e{ mi re}i {ta je sve bilo
izme|u vas, ili }u te predati policiji!
FIL: A ako ti ka`em to {to `eli{ da ti ka`em, ti }e{ mi
razneti glavu, zar ne?
AMOS: Ne. Po{tede}u ti `ivot, ali moram da znam istinu.
FLORA: Idiote! Pa kako mo`e da prizna ne{to {to se nije
dogodilo!
AMOS: (Flori) Ne treba mu tvoja pomo}. (Filu) Da li priznaje{ ili ho}e{ da... (Pose`e za telefonom.)
FIL: Bojim se da ne vredi. Voleo bih da sa~uvam va{u reputaciju, ali ipak, video nas je zar ne? Pa, mogli bismo da priznamo.
FLORA: Za{to? Nikad vas ranije nisam videla!
AMOS: (Flori) Samo ti nastavi, kona~no saznajem istinu.
FLORA: Ali ja.... (Seda poti{tena.)
AMOS: (Filu) Nastavi!
FIL: Nema {ta vi{e da se ka`e, jednostavno, mi se volimo.
FLORA: (besno) O ti huqo, ti bedni la`ove...
FIL: Naravno, sada ne deluje kao da me mnogo voli, ali znate
dobro kako su `ene prevrtqive.
AMOS: (poti{teno spu{ta glavu) Da, znam. I ja sam je
nekada voleo.
FIL: (veoma saose}ajno) Okrutno, zar ne? Ni ja nisam izuzetak, samo nemojte biti previ{e strogi prema woj. Znate, mu{karci i `ene ~esto ne mogu da kontroli{u svoje srce.
AMOS: (bes mu se pretvara u `alost) Znam.

55

56

FLORA: O, ti kukavice i lopove! (Amosu) Ovo je oti{lo predaleko, ako ho}e{ da veruje{ u la`i ovog ~oveka, ti mu veruj, ali
ja }u pozvati policiju (Pose`e za telefonom.)
FIL: Zaustavite je, ~ove~e! (Amos to i u~ini.) Ako policiji
ispri~a ovu apsurdnu pri~u kako sam ja provalnik, ja }u celom
svetu otkriti istinu.
AMOS: Da, da, u pravu si. (Flori uzima telefon iz ruke.)
Spusti slu{alicu. Ovo je dovoqno u`asno i bez obelodawivawa.
FLORA: Ali Amose, to {to se predstavqa kao moj qubavnik
samo dokazuje da je provalnik, zar ne vidi{?
AMOS: Ne, ne vidim.
FIL: Polako brate. Gospo|a ima pravo. Vidite, da sam ja
stvarno wen qubavnik, priznao bih da sam provalnik i i{ao u
zatvor samo da je spasem. S druge strane, da sam stvarno provalnik, priznao bih da sam wen qubavnik i tako spasao sebe. Veoma
je komplikovano. Uop{te vas ne krivim {to ste zbuweni.
FLORA: Jel vidi{ Amose, priznaje da je provalnik.
FIL: O ne, nisam! Bili ste isuvi{e voqni da me predate policiji. ^im smo uhva}eni na delu, va{a jedina pomisao je bila
kako da spasete samu sebe. Dopustili biste da trunem u zatvoru
dok ste vi na slobodi. U tom trenutku ste ubili svaku iskru moje
qubavi. Niste podigli ni ruku da me spasete, pa za{to bih ja vas
spasavao?
FLORA: Odustajem! Amose, veruj u {ta ho}e{. Ne}u vi{e
ni{ta da pori~em. (Ponovo seda.)
AMOS: (Filu) Nastavi, pri~aj ostatak.
FIL: Slu{aj stari, za{to me tera{ da ti ispri~am sve bolne
detaqe. Rekao sam ti {ta si `eleo, a sad me pusti da idem a ja }u
poku{ati da je zaboravim. (Odlazi.)
AMOS: (s pi{toqem) Stoj! (Fil zastaje.) Ako po{tedim tvoj
bedni `ivot, mora{ da uradi{ ne{to, nakon razvoda, mora{ da je
o`eni{.
FLORA: [taaaa?
FIL: Bi}e mi drago.
AMOS: Da li imam tvoju re~?
FIL: Ako to ona `eli, onda da.
AMOS: (pokazuje mu vrata) Onda idi! (Stavqa pi{toq u
xep.)
FIL: Hvala! (Kre}e, ali Flora staje izme|u wega i vrata.)
FLORA: Stani! Ne mo`e{ da me ostavi{ ovako, u la`i. Ako
sad ode{ on }e uvek raditi ono {to sada radi. (Amosu) Amose, ne
mogu ovo da podnesem. ^ovek s kojim si ~uo da pri~am je detektiv.
Unajmila sam ga da te prati kako bih saznala istinu. Detektiv je
trebalo da do|e ve~eras, kada sam zatekla ovog ~oveka u sobi pomislila sam da je detektiv. Eto, sad zna{ istinu!

(Filu) Imajte bar malo pristojnosti pa spasite moju reputaciju.

FIL: (izvadi pi{toq iz xepa i uperi ga u Amosa) Svakako,
nikad nisam mogao da odolim lepoti. Ti{ina, brate, i nemoj da
pravi{ nagle pokrete. Gospo|a je savr{eno u pravu. Ja jesam provalnik!
AMOS: (okre}e se ka Flori) A ti si unajmila detektiva!? Pona{a{ se prema svom mu`u kao da je kriminalac!
FLORA: (ide ka Amosu) Oprosti mi Amose, bila sam luda od
qubomore, nisam verovala da no}i provodi{ rade}i u kancelariji.
AMOS: Ti si `ena koja se zaklela da }e me voleti i po{tovati a sumwa{ da te varam i la`em, a ja svake no}i sedim za stolom i radim kako bih tebi omogu}io lagodan `ivot; radim a jedva
dr`im o~i otvorene, umoran sam i sve tako dok ne zaspim u stolici. (^uje se zvuk telefona.)
FIL: Ne pomerajte se, molim vas. (Dr`i uperen pi{toq u
wih, podi`e slu{alicu, sede}i na stolici.) Halo? Da ovo je ku}a
gospodina Litla. Gospodin Litl ne mo`e trenutno da se javi, ja
}u mu preneti poruku. Ne brinite, ja sam wegov blizak prijateq.
A tako, da, da. U redu, re}i }u mu. Dovi|ewa! (Spu{ta slu{alicu i obra}a se Amosu.) Gospodin Xek Evans ka`e da po`urite i
da Bili ima ~etiri asa.
FLORA: Xek Evans? ^etiri asa? Zato se ti ubija{ od posla
kako bi mi omogu}io lagodan `ivot!
AMOS: Ali draga...
FLORA: Ne obra}aj mi se!
FIL: Samo trenutak. (Dr`i ih oboje na oku sa uperenim pi{toqem.)
Savr{eno mi je drago {to sam do{ao ve~eras. Vas dvoje stvarno
volite jedno drugo, ali ste besmisleno qubomorni i svako od vas je
varao onog drugog. (Odlazi do Flore.) Va{e prstewe, molim!
FLORA: Ali...
FIL: Molim vas. (U strahu od pi{toqa daje mu prstewe.)
Dragi moji, qubav nikada ne po~iva na obmani. Verujte jedno drugom i bi}ete sre}ni. A sada, dajte mi ogrlicu. (Uzima je i okre}e
se ka Amosu.) Vidite, iskrenost je najboqa politika. (Dok govori,
pretura po Amosovim xepovima, uzima pi{toq, sat, nalivpero,
xepnu kwigu, no`i} i ne{to sitnine.) Morate imati vere jedno
u drugo. Flora, ti mu dozvoli da s vremena na vreme odigra partiju pokera, jer da je no}as igrao, mawe bi izgubio nego {to gubi
ovako. A ti, Amose, nemoj govoriti svojoj `eni da ide{ u kancelariju da radi{. To nije iskreno a ni po{teno. To je sve {to treba
da zapamtite. Iskrenost je ono {to `ivot ~ini vrednim `ivqe-

57

wa. Iskren ~ovek se ne boji ni~ega, on sme svetu da pogleda u o~i.

(Uzima telefon, podi`e slu{alicu i stavqa je na sto; ~uje se
zvono na vratima.) Evo ga va{ detektiv, ukoliko oboje budete
sa~ekali ovde, pusti}u ga da u|e, ali sam siguran da vam vi{e nije
potreban. (Ovamo, molim vas, zakqu~ava ih u sobu.) Posla}u ga
pravo ovamo. On mo`e da vas pusti napoqe, i ne zaboravite ISKRENOST! (Stavqa kqu~eve na sto, uzima jo{ jednu cigaretu sa
stola, pali je; Amos lupa na vrata, Fil mu se obra}a.) Recite detektivu da su kqu~evi na stolu. Laku no}! (Lupawe se nastavqa;
Fil elegantno izlazi napoqe.)
ZAVESA

VILIJAM DE MIL (18781955) bio je ameri~ki scenarista i rediteq. Pre nego {to je po~eo da se bavi filmom, pisao je pozori{ne
komade; neki od wegovih komada uspe{no su izvedeni na Brodveju. Jedan je od najcewenijih rediteqa iz ere nemog filma. Bio je ~lan Ameri~ke filmske akademije.
A. S.

58

Ernan Kortes

NEOBJAVQENO PISMO
Preveo sa {panskog Vladimir Ninkovi}

Oktobar 15, 1524.

Va{e sveto kraqevsko veli~anstvo 1 Pored izve{taja koji
Va{em veli~anstvu {aqem s detaqnim opisom svega {to se de{avalo u Va{im novim kraqevstvima nakon prethodnog izve{taja, koji Vam je uru~io Huan de Rivera2, postoje pitawa na koja Vam posebno moram skrenuti pa`wu, a smatram da bi najboqe bilo da ona
ne do|u do o~iju javnosti. Pre nego {to po~nem da ih izla`em, dopustite mi da po sto hiqada puta celivam kraqevske stope Va{eg
veli~anstva zbog neizmerne milosti ukazane naredbom da se moji
klevetnici u Va{em kraqevskom prisustvu ispitaju, {to je uti{alo zlobu mojih neprijateqa a dokazalo moju ~istotu i `udwu za
najvaqanijim slu`ewem Va{em kraqevskom Veli~anstvu. Spoznav{i pravu istinu, Va{e veli~anstvo mi je dodelilo uzvi{enu
slu`bu u novim kraqevstvima, a tvrdim da }u, vo|en rukom Gospodwom, opravdati ukazano poverewe.
U jednom poglavqu uputstva koje mi je va{e Presveto katoli~ko veli~anstvo poslalo nare|uje mi se da doseqenim [pancima
dozvolim slobodno op{tewe i trgovinu sa uro|enicima, jer bi se
upoznavawem i poslovawem s wima ovi lak{e preobratili u na{u
svetu veru. Po ovom i sli~nim nare|ewima jasne su bogougodne
namere Va{e preuzvi{enosti. Me|utim, ono {to je posmatrano iz
daqine ne mo`e se do tan~ina razumeti jer mnogi sitni detaqi
1 Karlo Peti (15001558), kraq [panije (15161556) i car Austrije i Nema~ke (15191555).
(Prim. prev.)
2 Sa~uvano je pet Kortesovih izve{taja u kojima je opisivao tok osvajawa i kolonizovawa
Meksika, kao i me|usobne sukobe [panaca. Izve{taji (cartas de relacin) zvani~ni su i javni
dokumenti, dok su uz wih ~esto slata i privatna pisma, poput ovoga, u kojima su se iznosili
razni li~ni zahtevi, `albe i tu`be. Ovo pismo poslato je uz ~etvrti izve{taj. U tre}em
izve{taju, koje je 1522. godine poslato po Huanu de Riveri, opisuje se osvajawe aste~ke prestonice Teno~titlana, kao i intervencija dvorskog izaslanika, Andresa de Tapije protiv
Kortesa, a u korist Dijega Velaskeza, mo}nog guvernera Kube. Kortes je Tapiju podmitio i pridobio na svoju stranu. U ~etvrtom izve{taju Kortes daje detaqan uvid u upravqawe novoosvojenim zemqama, iznose}i svoju odbranu na optu`be o korupciji i nenamenskom tro{ewu
novca koje su iznosili wegovi brojni i uticajni protivnici. (Prim. prev.)

59

60

izmi~u oku. Dakle, u izvr{ewu te naredbe do{lo je do pote{ko}a,

te ona nije ispuwena. Ponizno molim Va{e veli~anstvo da to ne
uzme za moju neposlu{nost, ve} kao odanost i `udwu za {to boqom
i uspe{nijom slu`bom Va{em veli~anstvu. Znajte da }u o svakom
sli~nom postupku davati Va{em veli~anstvu podroban izve{taj o
uzrocima i motivima koji su me na wega primorali, te }e Vam biti
jasna moja pomenuta `udwa za naju~inkovitijom slu`bom. Dakle,
po{to su za svaki postupak neophodni izve{taji i obrazlo`ewa,
radi wihovog lak{eg razumevawa, obavezujem se da }u ih i ubudu}e
revnosno pisati.
[to se ti~e sadr`ine ovog poglavqa, smatram, Premo}ni gospodaru, da bi slobodno op{tewe i trgovawe [panaca sa uro|enicima bilo odve} {tetno jer bi u tom slu~aju uro|enici trpeli
dobro poznata zla poput pqa~ki, silovawa i drugih nepo~instava.
^ak i sada, kada je pod pretwom te{kih kazni svakom [pancu zabraweno da bez posebnog naloga ili dozvole napu{ta selo naseqeno
u ime Va{eg veli~anstva i odlazi Indijancima i drugo gde, ~ini
se toliko zlodela da to ni ja ni ostali zvani~nici ne bismo mogli
spre~iti ~ak ni kada bismo sve snage usmerili iskqu~ivo na taj
zadatak, jer je ova zemqa veoma prostrana. Kada bi svi ovda{wi
[panci i oni koji budu ovamo dolazili bili monasi i fratri, ili
bi pak wihova jedina namera bila pokr{tavawe neznabo`aca, ne
sumwam da bi se preobra}awe odvijalo vrlo uspe{no. Me|utim, kako je stawe potpuno druga~ije, suprotan bi bio i ishod wihovog
op{tewa. Dobro je poznato da je najve}i broj ovda{wih [panaca
niska roda i ogrezao u sve mogu}e grehe i poroke, te ako bi takvi
qudi slobodno i po svom naho|ewu zalazili u indijanska sela, pre
}e se uro|enici iskvariti nego okrenuti vrlini, {to bi, dr`im,
bilo pogubno po wihovo pokr{tavawe. Naime, ~uv{i propovedi
sve{tenika i drugih koji se u takve stvari razumeju, a kojima se
odvra}a od poroka i upu}uje na vrlinu, te videv{i da oni koji to
propovedaju sami ne po{tuju ve} ~ine suprotno, smatrali bi takve
re~i za puko naklapawe i poverovali bi da naprosto poku{avamo
da ih podjarmimo, a ne da to govorimo radi spasewa du{a wihovih.
Daqe, kada vi{e ne budu mogli trpeti zlodela, uro|enici }e se
pobuniti. Znajte da su oni veoma vi~ni ratovawu, a pojedinci su
~ak dobro upoznati s na{im oru`jem i znaju kako se od wega mo`e
odbraniti, pa po{to svojim ogromnom brojno{}u daleko nadma{uju na{e snage, lako bi nas dokraj~ili. To bi jo{ lak{e mogli u~initi zbog pohlepe [panaca, koji se radi pqa~ke znaju u malim
bandama ra{trkati na sve strane, te bi ih jednog po jednog u ti{ini poubijali. Znajte da se to ve} de{avalo onima koji se drznu
da sami po|u u pohode na sela ili da u wih uteknu zbog straha od
kazne koju bismo pojedincima za wihove prekr{aje odredili.
Tako|e, smatram, a mislim da ne gre{im, da bi gresi i nedela tih
odmetnika na sve nas navukli kaznu Gospodwu, ~ime bi se okon~alo

najsvetije i najplemenitije delo koje je svet video od dela Apostolskih. Ono je zaista, blagosloveni Gospodaru na{, takvih razmera da kada bi bilo dovoqno sve{tenika za sve one koji ~ekaju
spasewe, mogla bi se stvoriti nova crkva koja, budu}i osnovana od
strane Va{eg veli~anstva, ne bi ostala uskra}ena za dostojnu
nagradu na nebesima. Dakle, zbog svega navedenog i mnogo toga drugog, a ~ime sada ne bih dosa|ivao Va{em veli~anstvu, smatram da
ne treba dozvoliti slobodno op{tewe i trgovinu sa uro|enicima.
Nepobedivi cezare, u drugom delu pisma, Va{e veli~anstvo mi
nare|uje da ne zave{tavam, niti dodequjem u enkomijendu 3 uro|enike ovih zemaqa [pancima koji u wima `ive, jer se to ne mo`e
savesno u~initi. Radi toga je Va{a preuzvi{enost sazvala naju~enije teologe, koji su zakqu~ili da, po{to je uro|enike Gospod Bog
na{ u~inio slobodnima, ta sloboda im se ne mo`e oduzeti, o ~emu
mi detaqno pi{ete. To nare|ewe Va{eg veli~anstva ne samo da nije
ispuweno ve} ga dr`im u najve}oj tajnosti, pa za wega jo{ ne zna niko
osim zvani~nika Va{eg veli~anstva i namesnika gradova i sela
Nove [panije4, koji su se morali zakleti da o tome ne}e nikome
govoriti jer bi izbile bune i nemiri. Uzroci pobunama bili bi
slede}i: prvo, to {to u ovim zemqama [panci nemaju drugog izvora prihoda, niti imaju od ~ega drugog `iveti osim od pomo}i uro|enika. Ako bi im se ona uskratila, ne bi mogli izdr`ati i napustili bi ovu zemqu, a novi naseqenici ne bi dolazili. Time bi se
pri~inila velika {teta Gospodu na{em, kojem ne bismo mogli preobratiti nove vernike, pored smawewa kraqevskih prihoda. Tako|e, ~itava ova zemqa bi se tako mogla izgubiti, a ona je, znajte, najplodnija i najboqa koja na svetu postoji.
Druga tvrdwa, da se raspodelom i enkomijendom wima oduzima
sloboda, ne stoji, jer se oni zapravo izvode iz ropstva i uvode u slobodu. Znajte da su ih wihovi stari gospodari ne samo dr`ali u
su`awstvu, ve} su ih pri tome tla~ili na neverovatne na~ine.
3 Enkomijenda je dodela indijanskih naseqa [pancima na upravqawe. Kortesova molba za uspostavqewe sistema enkomijende u Meksiku nije nai{la na dobar odziv u [paniji. Prethodno
je Kortes zagovarao ukidawe enkomijendi (Prvi izve{taj 1519), da bi promenio mi{qewe
upravo onda kada je Kraq odlu~io da na to pristane. Kolonisti su se formalno obavezivali
da }e se brinuti o dodeqenim Indijancima, podu~avati ih hri{}anstvu i ~uvati ih od neprijateqa, me|utim, u praksi se to naj~e{}e svodilo na obi~no ropstvo, {to je nailazilo na
osudu u~enih qudi, pa i samog Kortesa. Sela koja nisu bila dodeqena enkomenderu, bila su
pod direktnom vla{}u krune. Treba dodati da je Kortes bio iskreni protivnik ove ustanove,
te je verovatno postupao pod velikim pritiskom svojih vojnika kojima je opsada Teno~titlana donela veoma malo materijalne dobiti. Kao odgovor na ovaj Kortesov zahtev, Karlo
Peti je dvadeset {estog juna 1523. poslao zabranu dodele novih i naredbu ukidawa starih
enkomijendi. Ovaj dokument baca novo svetlo na stav Krune prema svojim podanicima u Novom
svetu, jer je jasna Karlova zabrinutost za obavqawe svoje uloge Katoli~kog princa, kao i
bojazan da se osvaja~i mogu otrgnuti i osnovati nezavisna kraqevstva. Kortes je u ovom pismu
dao odgovor za{to se ne mo`e postupati prema prethodnom dokumentu, {to je bio jedan od povoda da se protiv wega zapo~ne istraga. Kortesova enkomijenda je bila ogromna, obuhvatala je Te{koko, ^alko, Otumbu i Kujoakan. (Prim. prev.)
4 Nova [panija je naziv koji je Kortes dao osvojenim delovima centralnog Meksika. Sever
dana{weg Meksika, osvojen ne{to kasnije, nazvan je Nova Galisija. (Prim. prev.)

61

Osim {to su im oduzimali sve {to su imali, ostavqaju}i im dovoqno da tek ne skapaju od gladi, otimali su im sinove, k}eri,
rodbinu, pa ~ak i wih same radi `rtvovawa svojim idolima. Tih
`rtvovawa je bilo toliko da je to mu~no i pomenuti. Naime, samo
u glavnoj xamiji 5 u ovom gradu, tokom jedne svetkovine, od mnogih
koje svake godine prire|uju svojim idolima, prineli su na `rtvu
osam hiqada du{a. ^inili su i mnoge druge okrutnosti o kojima je
nepodno{qivo i slu{ati, ali one su sada sve okon~ane. Svakodnevno se preti onim selima koja slu`e hri{}anima da }e ih u
slu~aju nevaqalstva vratiti starim gospodarima, ~ega se, verujte,
pla{e vi{e nego ijedne druge pretwe ili kazne.
Daqe, moja nare|ewa o postupawu [panaca prema pomenutim
Indijancima su takva da ne}e doprineti wihovom ugwetavawu
niti umawewu wihovog broja, kao {to je do sada bio slu~aj na
Ostrvima. Kako sam na wima `iveo vi{e od dvadeset godina, dobro
su mi poznate {tete koje su im nanete i wihovi uzroci, pa pomno
pazim da ne po|em istim putem ve} da upravqam na sasvim druga~iji na~in. Dr`im da bi moj najve}i greh bio ako bih, iako su mi
dobro poznate, ponovio gre{ke onih koji su ih prvi po~inili.
Zbog toga ne dozvoqavam da se Indijanci koriste za iskopavawe
zlata, mada je to mnogo puta od mene zahtevano, pa ~ak i od strane
pojedinih zvani~nika Va{eg veli~anstva, jer znam koliko {tete
od toga mo`e do}i i da bi Indijanci brzo pomrli. Ne dopu{tam
ni da ih isteruju iz domova radi kulu~ewa, kao {to se ~ini na
Ostrvima, ve} sam odredio delove wihovih imawa odakle imaju da
letinu daju [pancima kojima su dodeqeni, te se tako izdr`avaju.
Vi{e od toga im ne tra`im. Tako im je data sloboda i mogu}nost da
opstanu i razmno`avaju se umesto da izumru. Kako ka`e izreka
non in solo pan vivit homo 6, da bi [panci mogli pre`iveti i
kopati zlata za svoje potrebe, te da se prihodi Va{eg veli~anstva
ne bi smawivali, ve} uve}avali, izdao sam naredbu da se milo{}u
Va{eg veli~anstva dozvoqava naseqenicima otkup robova uro|enika, kao i onih koji su zadobijeni u ratu. Na taj bi se na~in do{lo do mnogo qudi koji bi se mogli slati u rudnike. Kada budemo
dobili tra`eno oru|e, ako bude Bo`ja voqa, iz ove zemqe }e se
iskopati vi{e zlata nego sa svih Ostrva i drugih zemaqa zajedno,
sude}i po broju otkrivenih rudnika. Time }e se posti}i slede}e:
prvo, ure|ewe pogodno za opstanak uro|enika, drugo, dobrobit i
bogatstvo [panaca, a oba ishoda pogodova}e slu`bi Gospodu Bogu
na{em i uve}awu prihoda Va{eg veli~anstva. ^ini mi se da ne

62

5 Kako bi kraqu i drugim ~itaocima pribli`io veru stanovnika Novog sveta i kako bi istakao potrebu za wihovim pokr{tavawem, Kortes ~esto koristi termine iz Islama, jer su se
u to vreme vodili neprekidni ratovi protiv Osmanskog carstva i wihovih severnoafri~kih
pomaga~a. (Prim. prev.)
6 Non in solo pan vivit homo (lat.) Jevan|eqe po Mateju 4.4. Ne}e ~ovek `iveti o samom hlebu
(nego od svake re~i koja izlazi iz usta Bo`ijih). (Prim. prev.)

gre{im kada ka`em da bi radi ovekove~avawa pomenutih dela, koja

treba da traju sve do Sudweg dana, bilo dobro da Va{e veli~anstvo
izda naredbu da se uro|enici daju [pancima koji su ovde naseqeni
i koji se budu naseqavali, uz uslov da se po{tuju wihova tela i
du{e, pri ~emu bi Va{e veli~anstvo bilo najvi{i sudija. Na taj
na~in bi svako svog uro|enika pazio kao svoju imovinu i ostav{tinu svojim potomcima, a time bi, tako|e, svako, kao i ja sada,
u~inio napor da se Va{em veli~anstvu {to boqe slu`i. Svako bi
od svojih uro|enika marqivo izvla~io {to vi{e mo`e, ne zanemaruju}i pritom wihovu dobrobit i olak{avaju}i im muke, jer }e
biti siguran da ih ne mo`e izgubiti budu}i da su oni wegovo trajno
vlasni{tvo.
Pored ove odredbe, premo}ni gospodaru, Va{e veli~anstvo
daqe nare|uje da se uro|enicima objasni vrhovna vlast Va{e preuzvi{enosti nad wima, te wihove obaveze kao Va{ih podanika i
vazala. Tako|e, Va{e veli~anstvo nare|uje da u znak prihvatawa
te naredbe uro|enici svake godine uru~uju ciertun quid 7. Po{to mi
u istoj odredbi Va{e veli~anstvo zapoveda da o ovom slovu odmah
izvestim Va{e zvani~nike i sve{tena lica koja se nalaze u ovim
zemqama, to i u~inih, i dr`im da su Vam svi zvani~nici i pojedini sve{tenici ve} otpisali o tome. Kako }e oni u pismima izre}i
svoje mi{qewe, ne}u ni ja oklevati da izreknem svoje, a to je da bi od
izvr{ewa i jedne druge zapovesti Va{e veli~anstvo imalo mnogo
vi{e {tete nego koristi. Razlozi tome su slede}i.
Prvo, skoro je nemogu}e naterati ove narode na davawe takvog
danka jer, iako su vrlo ume{ni i vredni, nedostaju im druge umne
sposobnosti da bi se ovo uspe{no izvr{ilo, te je prikupqawe godi{weg danka te{ko ostvarivo.
Drugo, ~ak i kada bismo ih uspeli naterati na davawe godi{weg danka, bilo bi to od neznatne koristi Va{em veli~anstvu. Nemaju ni zlata, ni srebra, ono malo nakita {to su imali ve} su predali, a ono {to mogu dati jeste ono ~ime sada snabdevaju [pance
kojima su dodeqeni: kukuruz `ito kojim se ovde hranimo, pamuk
od kojeg tkaju ode}u koju nose, pulke to jest, vino koje piju.
Zatim, grade ku}e u kojima [panci `ive i gaje ne{to stoke. Va{e
veli~anstvo iz re~enog mo`e shvatiti da ~ak i oni koji porez
li~no prikupqaju imaju tek za puko pre`ivqavawe. Dok jo{ nisam
sasvim razumevao situaciju, i sm sam ovo iskusio u pojedinim
selima. Naime, `ele}i da Va{em veli~anstvu dam ono {to Vam po
pravu pripada, prikupqao sam danak iz ove provincije Teskuko,
zatim iz luka pod Sempualom i Tataktetelkom, provincija Gvahaka i Koatlan i kona~no s Ju`nog mora8 kod Sakatule koje su bile
u nadle`nosti rizni~ara Va{eg veli~anstva Hulijana Alderetea.
7 Certum quid (lat.) = odre|ena suma. (Prim. prev.)
8 Tihi okean. (Prim. prev.)

63

Nisam skupio ni sto kasteqanosa. Kako su bili bez gospodara,

video sam da su sva ta sela osiroma{ena i gotovo opustela, te bejah
primoran da ih dodelim [pancima. Nakon toga ona su se skoro
sasvim oporavila i nanovo izgradila, a va{a petina uve}ana je
trostruko u odnosu na ono {to su ranije davali. Prema tome, ni
ubudu}e ne}u nijedno selo posebno dodeqivati Va{em veli~anstvu, jer sva ona i bez toga pripadaju Vama, a to bi bilo odve} lo{e
za Vas i Va{e prihode.
Provincija Taskaltekal (Tla{kala) direktno je pod upravom
Va{eg veli~anstva, ne radi pove}awa prihoda ili ~ega sli~nog,
ve}, kako je Va{e veli~anstvo u Izve{tajima moglo pro~itati,
zbog wihove svesrdne pomo}i u osvajawu ove zemqe, premda smo ih
prethodno morali pokoriti uz velike napore. Dakle, zbog toga {to
se ~ini da su oni po prirodi slobodniji i nezavisniji od drugih,
nisam ih dodelio [pancima. Tamo sam poslao dva-tri ~oveka da
ih nadziru, ~uvaju i podsti~u na sejawe kukuruza i uzgoj stoke za
Va{e veli~anstvo. U gradu je sagra|ena tvr|ava, a isto je nare|eno
i za druge gradove i sela. Naredio sam da se sagradi i jedan manastir, a ostavio sam i tri fratra koji ih podu~avaju na{oj veri. Za
sve to zadu`io sam poreznika Va{eg veli~anstva.
Daqe, kao {to sam ve} napisao, ukoliko budu davali danak
Va{em veli~anstvu, ne}e ni{ta ostati za [pance bez kojih ne}e
mo}i opstati na imawima. U tom slu~aju mora}e da ih napuste, pa i
sami mo`ete zakqu~iti koliko bi to bilo pogubno za slu`bu Gospodu i Va{em veli~anstvu. Hteo bih da dodam i da je za odr`avawe
zemaqa Va{eg veli~anstva nu`no imati dobro pla}ene qude, a to
ovde nije slu~aj. Da bi se osvojeno zadr`alo, dakle, bez uve}avawa
zemaqa i osvajawa novih kraqevstava, potrebno je najmawe hiqadu
kowanika i ~etiri hiqade pe{aka. Nijednom kowaniku, a oni predstavqaju vi{e od polovine ukupnog qudstva, ne bi bilo dovoqno
ni petsto hiqada maravedija, naro~ito sada kada oni sa Espawole
brane da nam se dopremaju kobile sa Ostrva kako bi nam {to skupqe prodavali kowe. Stoga taj novac ne bi bio dovoqan ~ak ni za opremu i ode}u. Verujte, toliko je sve skupo da }e s takvom naknadom
qudi ~ak gladovati. Pored petsto hiqada maravedija namewenih
kowanicima, pe{acima bi najmawe trebalo dati po dve stotine
zlatnih pezosa, a ~etiri hiqade puta dvesta pezosa iznosi osam stotina hiqada pezosa.9 Prema tome, Va{e veli~anstvo mo`e videti
da ovo sada {to dobijamo nije dovoqno, a nedostatak novca mo`e
biti pogubniji od kuge. Osim ovoga, da nevoqa bude ve}a, bio sam
primoran da obustavim pokr{tavawe uro|enika, jer je svakog
sve{tenika prilikom propovedi u selima morao pratiti ~itav

64

9 Maravedi je bio osnovna mera pla}awa u [paniji u to vreme. 450 zlatnih ili srebrnih maravedija iznosilo je 42,29 grama ~istog srebra, to jest jedan kasteqano ili srebrni pezos. Kasteqano se delio na osam reala, a jedanaest reala ~inilo je jedan dukat. (Prim. prev.)

garnizon, zbog ~ega bi nakon tri dana svako selo opustelo. Dakle,
da to nisam obustavio, ubrzo bi cela zemqa bila napu{tena.
Tako|e, Presveti prin~e, nare|ujete mi da dozvolim gradovima i selima da sami predla`u sudije i ve}nike pa da mi dostave svoje predloge, koje bismo tada, ja i zvani~nici Va{eg veli~anstva,
razmatrali i odabrali one koje nam se u~ine najboqima. Po{to se
od dolaska te Va{e naredbe do dana dana{weg nisu odr`ali nijedni izbori jer se oni odr`avaju prvog januara svake godine, ni{ta nije u~iweno. Kao i povodom ostalih pitawa, kada god imam
neku nedoumicu, ja se ne ustru~avam da se obratim Va{em veli~anstvu kako bih {to boqe svoju voqu uskladio s Va{om i {to
boqe Vam slu`io, pa tako i sada. Tvrdim Vam, Katoli~ko veli~anstvo, da ne bi bilo dobro za upravu i slu`bu Va{em veli~anstvu ako
bi se ovakvi izbori odr`avali, ve} da bi onaj koji odre|uje sudije
i ve}nike morao biti iskqu~ivo guverner Va{eg veli~anstva, jer bi
se u suprotnom de{avale mnoge smutwe i podvale.
Prvo, u slu~aju da se ve} u selima i gradovima biraju ~elnici,
me{tani bi glasali za svoje prijateqe i ro|ake iz li~nog interesa
i koristi, umesto za one koji bi najboqe upravqali za dobro cele
zemqe. Dakle, ako bi se wima dalo prvenstvo, guverner ne bi mogao
da imenuje najvaqanije osobe, a nu`no je da guverner, sudije i
ve}nici delaju u istom ciqu. Po{to guverneru na ~ast ide ako u
zemqama i naseqima kojima upravqa vladaju red i zakon, a ne
bezvla{}e, ne treba dozvoliti da to kvare oni koji se vode iskqu~ivo li~nom kori{}u. Drugo, ~ini mi se da je sasvim neprikladno
da guverner, koji predstavqa Va{u kraqevsku voqu i nadle`nost,
prepu{ta takve odluke seoskim ve}ima i drugim qudima jer se na
taj na~in uru{ava Va{ kraqevski ugled. Znajte, tu se to ne bi
zavr{ilo jer bi se oni zasigurno osilili i uzoholili. Zbog svega
navedenog, a i zbog mnogo toga drugog {to bi se moglo desiti, smatram da je boqe zadr`ati pravila koja su i do sada va`ila, sve dok
mi Va{e veli~anstvo ne po{aqe druge naredbe. Mi{qewa sam da
bi promena postoje}eg na~ina birawa samo {tetila Va{oj kraqevskoj slu`bi, te stoga ponizno molim Va{e kraqevsko veli~anstvo
da uva`i moje zakqu~ke i po{aqe novu naredbu koja }e biti korisnija za slu`bu Va{em veli~anstvu.
Stigli su zvani~nici koje je Va{e veli~anstvo poslalo da
izvr{e uvid u upravqawe Va{im prihodima. Do~ekao sam ih i
primio kako dolikuje slugama Va{eg veli~anstva koji obavqaju
taj uzvi{eni zadatak. Preuzeli su ra~une od qudi do sada
zadu`enih da prikupqaju porez za Va{e veli~anstvo. O wima i o
porezima posla}e Vam podroban izve{taj s detaqnim ra~unom, te
}u se ja samo osvrnuti na wihove re~i. Po pomenutom izve{taju
~ini se da sam na osvajawe i umirivawe ovih zemaqa od prihoda
Va{eg veli~anstva potro{io ne{to preko {ezdeset i dve hiqade

65

66

zlatnih pezosa, pored sve svoje imovine koja je iznosila preko sto
hiqada zlatnih pezosa, ne ra~unaju}i jo{ tri stotine hiqada
zlatnih pezosa koje sam morao pozajmiti radi nabavke potrep{tina u [paniji. Kada su pomenuti zvani~nici konstatovali da su
ra~uni ispravni, nisu uva`ili moj zahtev za isplatu rekav{i da
nemaju ni prava ni ovla{}ewa za to. I pored toga, dao sam im ra~une za sve tro{kove do posledwe pare, jer je svima poznato koliko
sam potro{io i koji su plodovi svega toga, a kako bi se sve lo{e
zavr{ilo da nisam bio {iroke ruke. Kako mi je dobro poznata
pravdoqubivost Va{eg veli~anstva, koje mi je u svemu do sada
pokazivalo naklonost, verujem da ne}e dopustiti da mi se oduzme
ono {to je moje. Toliko je dobra donelo to {to sam potro{io, a ~ak
sam i svoj `ivot stavqao na kocku, pa mi ne}e te{ko pasti ni ovo
odugovla~ewe koje mi name}u ti zvani~nici. Va{e veli~anstvo
ponizno molim da naredi da mi se prizna namensko tro{ewe tih
{ezdeset i dve hiqade zlatnih pezosa, a da mi se vrati ono {to sam
od li~nih sredstava potro{io. Znajte da su moj novac i moj `ivot,
kao i mojih prijateqa i du`nika, uvek spremni na slu`bu Vama i
to je zalog koji }e Va{e veli~anstvo uvek imati na raspolagawu.
Lo{ primer je ostrvo Espawola, gde su se u upravu ume{ali
sudije i drugi ~inovnici, te su i Espawola i sva ostala Ostrva
opusto{ena, a na~isto bi propala da nije bilo pomo}i koju sam im
odavde slao. Ovde su pomenuti zvani~nici Va{eg veli~anstva `eleli i vi{e puta poku{ali da to isto sprovedu, ali im ja nisam
dozvolio. Kako sam ve} pomenuo Va{em veli~anstvu, borave}i dugo
u ovim zemqama i budu}i vrlo dobro obave{ten o svim neda}ama
koje su takvi postupci prouzrokovali, nisam dopustio da se sli~no dogodi jer bi upravo zbog tog iskustva moja krivica bila jo{
ve}a i zaslu`ivala te{ku kaznu i osudu. Nisam dopu{tao, niti
}u dopustiti, da ~ine bilo {ta van wihovih nadle`nosti jer bi to
nanelo veliku {tetu, a {to se, ponavqam, jasno vidi na primeru
Espawole, gde se ona svakodnevno ~ini.
Nije mi poznato da li su zbog toga nezadovoqni, ali, istini
za voqu, nemaju prava da se qute jer ono {to pripada wihovim nadle`nostima ja svim srcem uva`avam. Tako|e, prema wima samima
odnosim se s punim po{tovawem i ukazujem im sve po~asti koje im
pripadaju, budu}i da su u pitawu zvani~nici Va{eg veli~anstva
i da su ovde po Va{em nalogu. Nadam se da }e i Va{e veli~anstvo
postupiti dobro prema wima jer oni svoju du`nost vr{e predano
i pokazuju dobru voqu. Me|utim, kako se ne bi iskvarili, niti me
omrzli misle}i da im kaqam ~ast i onemogu}avam ih da vr{e svoja
zadu`ewa, a ja zaista `elim da s wima budem prijateq i saradnik,
ponizno molim Va{e veli~anstvo da im po{aqe zapovest kako se
moraju vladati i da se ne me{aju u poslove van svojih nadle`nosti. Kako bi mi postupak bio olak{an, molim Va{e veli~anstvo

da mi po{aqe jo{ jedno kraqevsko punomo}je jer iako je dovoqno

ovo koje ve} posedujem, novo bi ih dodatno uverilo da im se nikakvo
pravo ne oduzima. Stoga pokorno molim da mi se to punomo}je
po{aqe {to je pre mogu}e. Znajte da ih pitam za mi{qewe o svim
pitawima o kojima smatram da treba razgovarati s wima, kao osobama od poverewa i koja mi mogu pomo}i u slu`bi Va{em veli~anstvu. A ako Va{e veli~anstvo pak smatra da oni treba da
u~estvuju u vlasti i upravi, ponizno molim da im je prepusti celu,
naimenuje drugog guvernera, a mene razre{i du`nosti. Naime, znaju}i rezultate takve uprave na Ostrvima, siguran sam da se ni ovde
ne mo`e o~ekivati ni{ta boqe. Ali ~vrsto verujem da Gospod ne}e
dozvoliti da onaj koji je u Wegovo ime osvajao ova kraqevstva sada
te zemqe izgubi. Kao naknadu za moju dosada{wu i budu}u slu`bu,
ukoliko Va{em veli~anstvu i daqe bude potrebna, bi}e mi dovoqno da je Va{e veli~anstvo obznani i bilo u ovoj ili nekoj drugoj
zemqi dodeli mi odgovaraju}u nadoknadu za moja dela. Milost,
tako|e, neka ne odgovara mojim zaslugama, ve} namerama i `udwi
kojima sam Va{em veli~anstvu slu`io.
U izve{taju koji {aqem Va{em veli~anstvu postoji jedno
poglavqe u kojem Vas obave{tavam da sam izvesnog Kristobala de
Olida 10, naseqenog u ovom gradu, Teno~titlanu, a koji je u ovu zemqu
do{ao zajedno sa mnom, poslao da naseli rt Igeras 11, nakon vesti
koje sam o toj pokrajini dobio, a koje pomiwem u izve{taju. Za wim
sam na isto mesto poslao i jednog svog ro|aka, po imenu Fransisko
de las Kasas, s ~etiri broda, borcima i topovima. Ovaj mi je pisao
s Kube, na koju je oti{ao radi opskrbe potrep{tinama od jednog
mog posilnog, da se gorepomenuti Olid udru`io sa Dijegom Velaskezom 12 i da }e mi otkazati poslu{nost i wemu predati zemqu, a
zatim }e zajedni~kim snagama udariti na mene. Sam Gospod zna
10 Kristobal de Olid (14881524) u~esnik pohoda na Meksiko i jedan od najpoverqivih
Kortesovih qudi. ^uv{i o ekspediciji Hila Gonzalesa Davile na Honduras, Kortes je tamo
kopnom poslao Pedra de Alvarada, a morem Olida, da bi tu teritoriju zauzeli u wegovo ime.
Me|utim, do{av{i po poja~awa na Kubu, Olid stupa u kontakt sa Dijegom Velaskezom, koji
je u me|uvremenu postao Kortesov veliki neprijateq. Wih dvojica se dogovaraju da Olid
zauzme Honduras u Velaskesovo ime. Tek {to je osnovao luku i naseqe Santa Kruz na karipskoj obali Hondurasa, vesti o izdajstvu su stigle do Kortesa, koji odmah na wega {aqe svog
ro|aka Fransiska de las Kasasa. Olida su istovremeno napali Hil Gonzales Davila i Las
Kasas, ali Olid uspeva da ih obojicu savlada i utamni~i. Me|utim, koriste}i se spletkama
i la`nim obe}awima, ova dvojica uspevaju da pridobiju ve}inu Olidovih qudi na svoju
stranu, tako da je ovaj morao da se skloni u indijansko naseqe Nako. Napu{ten od svih,
Kristobal de Olid je uhap{en, osu|en na smrt i ra{~ere~en. (Prim. prev.)
11 Honduras. (Prim. prev.)
12 Dijego Velaskez de Kueqar (14651527). Jedan od najbogatijih i najmo}nijih qudi u
{panskim kolonijama tog doba. Vicekraq, Dijego Kolumbo (sin Kristifora Kolumba) dao
mu je zadatak da zajedno sa Panfilom de Narvaesom osvoji Kubu, {to je ovaj vrlo brzo i
uspe{no izvr{io. Izuzetno sposoban i beskrupulozan, stekao je ogromne posede i bogatstvo
na Kubi. Godine 1517. zatra`io je dozvolu od Krune za osvajawe i naseqavawe poluostrva
Jukatan, a u me|uvremenu je poslao dve ekspedicije pod vo|stvom Ernandeza de Kordove i
Huana Grihalbe da ispitaju obalu poluostrva. Dozvola je krajem te godine i stigla pa je
opremio veliku flotu, na ~ije ~elo je postavio svog poverqivog ~oveka Ernana Kortesa.

67

koliko me je ta vest rastu`ila jer, osim {to sam potro{io preko

~etrdeset hiqada pezosa na organizovawe pohoda, time se nanosi
ogromna {teta Va{em veli~anstvu. Naseqavawe te pokrajine }e
se odlo`iti, a uro|enici silno stradati usled bezvla{}a, red }e
se te{ko uspostaviti, a lo{ glas proneti u sve delove ovih zemaqa. To }e odvratiti od budu}ih poduhvata i mene i sve qude koji
imaju dobru voqu da svoju imovinu i snage zalo`e u otkrivawe i
osvajawe novih zemaqa za Va{e veli~anstvo. Naime, po{to oni to
te{ko mogu sami u~initi, ve} moraju slati tre}e osobe da to urade
u wihovo ime, verova}e i pla{i}e se da }e i wih isto zadesiti.
Jo{ vi{e me `alosti {to }e oni koji ne poznaju prirodu zavade
izme|u mene i Dijega Velaskeza re}i da je ovo pena pecati 13, a kunem
se Bogom kad bi to bila istina, sada se `alio ne bih. Me|utim,
kako to nije slu~aj, ne mogu }utati jer niti je onaj prvi (Velaskez)
rekao istinu kada me je oklevetao da nisam svoj imetak tro{io pri
dolasku u ovu zemqu, niti }e ovaj drugi (Olid) priznati da sam mu
dao svoje qude i imovinu za pohod. Zbog svega navedenog, odlu~ih
da po|em kopnom do wega, to jest do mesta na kojem o~ekujem da se
nalazi, kako bih saznao pravu istinu i, ako bude potrebno, kaznio
ga po zakonu. Kako sam obave{ten, do tamo postoji dobar kopneni
put, a ta zemqa nije daleko od naseqa koje sam ve} prethodno osnovao Utlatlana ili Gvatemale, kojima sada upravqa Pedro de Alvarado 14, te ra~unam da }u se vrlo brzo suo~iti sa wim. Tu zamisao
sam po~eo da sprovodim u delo, tako da sam zapo~eo s prikupqawem
sredstava u ovom gradu i drugim oblastima i uputio zahteve najvi|enijim uro|eni~kim velika{ima da mi se pridru`e radi bezbednosti.

68

Saznav{i za Kortesove namere, tj. da ne namerava da po{tuje hijerarhiju i da }e osvajawa

vr{iti samovoqno, poku{ava da ga uhapsi, ali je Kortes ve} isplovio s Kube. Odmah
nare|uje svom zameniku, Panfilu de Narvaesu, da spremi kaznenu ekspediciju koja }e
smaknuti Kortesa i nastaviti osvajawe u Velaskezovo ime. U aprilu 1521. hiqadu i dve
stotine Velaskezovih qudi iskrcalo se na Jukatan, ali ih je Kortes potukao do nogu. Ovi
doga|aji detaqno su opisani u drugom Kortesovom izve{taju. Saznav{i za poraz, zapo~eo
je sudski postupak protiv Kortesa pred Savetom Indija (dr`avnim telom koje se bavilo
upravom i trgovinom kolonijama), optu`uju}i ga za tro{ewe kraqevog novca, neposlu{nost
i izdaju, koji je vodio sve do smrti.
13 Pena peccati (lat.) kazna za greh. (Prim. prev.)
14 Pedro de Alvarado (14861541) jedan od najistaknutijih {panskih konkistadora. Nakon
u~e{}a u osvajawu aste~ke prestonice Teno~titlana, Alvarado je dobio zadatak od Kortesa
da istra`i i osvoji teritorije na prostoru dana{weg ju`nog Meksika, Gvatemale i
Salvadora. Sposoban diplomata, ali i izuzetno okrutan, uspeo je da za kratko vreme ovlada
pomenutim teritorijama i osnuje grad Santjago de los Kabaqeros. Me|utim, u avgustu iste
godine, usled u~estalih pobuna naroda Maja, naseqenih u tim oblastima, te zahteva Kortesa
za wegovim povratkom, vra}a se u Meksiko. Godine 1527. putuje u [paniju, gde od kraqa
dobija titulu guvernera Gvatemale, pod ~iju jurisdikciju dospevaju i teritorije dana{weg
Salvadora i ju`ne meksi~ke dr`ave ^ijapas. Nemirnog duha, neprekidno je planirao nove
ekspedicije, ali bez uspeha. Naro~ito je neslavno pro{ao wegov poku{aj da ovlada
severnim Peruom, gde je poslao flotu sa vi{e od {est stotina vojnika, koja je pretrpela
te`ak poraz od strane snaga Fransiska Pisara. Alvarado je dobio dozvolu za osvajawe i
kolonizaciju pacifi~ke obale Meksika kao i ekspediciju na Molu~ka ostrva, ali
iznenadna smrt posle pada s kowa ozna~ila je kraj wegovim ambicijama. (Prim. prev.)

Iz razgovora o ovom pitawu sa zvani~nicima Va{eg veli~anstva zakqu~io sam da je wihov stav da ne treba da idem. Iako su svi
wihovi razlozi, ili barem najve}i wihov deo, pobijeni mojim
prethodnim re~ima, shvatio sam da oni nikako ne}e promeniti
mi{qewe. Po{to nisam bio zadovoqan jemstvom, jer niko ne zna
{ta se sve mo`e desiti na jednom takvom dugom putu, pla{io sam
se da bi i najmawa nevoqa koja me bude zadesila mogla biti povod
da mi prebacuju i `ale se {to nisam poslu{ao wihov savet. Zbog
toga, a i zato {to jo{ nisam sasvim pripremqen, promenih naum,
te }u ovde sa~ekati jo{ dva meseca pa }u onda u~initi ono {to bude
najboqe za slu`bu Va{em veli~anstvu. Va{e veli~anstvo ponizno
molim da, ako Vam od strane Dijega Velaskeza, Kristobala de
Olida ili bilo koga drugog stigne izve{taj, naredi da se sazna
prava istina pre nego {to se ikakva odluka donese. Znajte da sam
uvek Va{em veli~anstvu govorio istinu, a neka me Gospod kazni
ako vam ikada i pod bilo kojim izgovorom budem lagao. Kada budete
saznali istinu, sami }ete odlu~iti {ta je najboqe, a siguran sam
da }u tada zadobiti Va{u milost i naklonost.
U jednoj odredbi Va{eg veli~anstva video sam iznos kojim je
Va{e veli~anstvo blagoizvolelo da me nagradi. Iznos je odre|en
za moju platu kao i za osobe koje moram stalno imati u svojoj pratwi, radi moje li~ne bezbednosti, odbrane zemqe i opstanka [panaca. Po{to bi se raspodelom na sve nas iznos toliko smawio da ne
bismo mogli pre`iveti, ponizno molim Va{e veli~anstvo da
naredi da se odredba pregleda i izmeni u svrhe {to boqeg slu`ewa
Va{em veli~anstvu. Naime, {to se ti~e moje plate, Va{e veli~anstvo ka`e da mi treba dodeliti ne{to preko tri stotine hiqada
maravedija, te da mi se taj iznos uru~i ~im odredba stupi na snagu.
Svaki zvani~nik koji dolazi u ove zemqe prima pet stotina i deset
hiqada maravedija, te ja ne znam ko je prora~unao da meni treba
dati mawe nego wima, iako imam dve stotine puta ve}e tro{kove od
svih wih zajedno. Ne znam ni koji je razlog tome {to nisam dobijao
novac od trenutka kada sam kro~io u ovu zemqu, to jest od kada sam
je naselio u ime Va{eg veli~anstva. Jem~im Va{em veli~anstvu da
od tada do dana dana{weg nisam nijedan trenutak uludo protra}io,
niti verujem da }e se to i u narednih dvadeset godina desiti. Prema
tome, prekliwem Va{e kraqevsko veli~anstvo da naredi da se ta
odluka izmeni i da ne dopusti da mi se pri~ini takva {teta i
uvreda. Moji izaslanici }e Vam sve ovo detaqnije izlo`iti.
Nepobedivi Cezare: Neka Gospod Bog ~uva Va{u Carsku li~nost i neka Vam uve}a Carstvo mnogim prekrasnim kraqevstvima
i provincijama i neka Vam d da uspe{no vr{ite svoju svetu vladavinu dugi niz godina i sve drugo {to bi Va{e veli~anstvo po`eleti moglo.

69

Iz slavnog grada Teno~titlana u Novoj [paniji, petnaestog

dana meseca oktobra MDXXIV (1524) godine. Najponizniji sluga i
podanik Va{eg veli~anstva, koji qubi Va{e kraqevske ruke i stope. Ernando Kortes.15

ERNAN KORTES ro|en je u Medeqinu, u siroma{noj provinciji

Ekstremadura na zapadu [panije 1484. ili 1485. godine. Wegovi roditeqi, Martin Kortes de Monroj i Dowa Katalina Pisaro Altamirano,
pripadali su najni`em plemstvu i `iveli su u ekonomskoj oskudici.
Mogu}nosti za napredak na dru{tvenoj lestvici u tom ruralnom
okru`ewu gotovo da nije ni bilo, pa su mnogi mladi}i svoju priliku
videli u vojnoj slu`bi i odlasku u Italiju, gde su se u to vreme vodili,
za u~esnike, vrlo lukrativni ratovi. Ipak, Ernanov otac budu}nost
svog sina video je u peru pre nego u ma~u, pa ga je, ~im je ovaj napunio
~etrnaest godina, poslao u Salamanku na studije prava. Me|utim, 1501,
posle nepune dve godine, Kortesov bliski ro|ak, Nuwes de Valera,
dolazi na visok polo`aj u kraqevskom savetu Kastiqe, u Vaqadolidu,
pa je ne}aka poveo sa sobom kao svog pisara.
Evropski period Kortesovog `ivota zavr{ava se 1504, kada je
za guvernera ostrva Espawole imenovan Nikolas de Ovando. Ovando je
hteo da uz sebe ima pouzdane qude, pa je odlu~io da objavi proglas za
regrutaciju dobrovoqaca u svojoj rodnoj Ekstremaduri. Nekoliko meseci kasnije Kortes se iskrcava u Santo Domingu i narednih petnaest godina boravi na Karipskim ostrvima, gde, tako|e, radi kao pisar.
Admiral Dijego Kolumbo 1511. zadu`uje svog zamenika Dijega Velaskeza za osvajawe i naseqavawe Kube. Ekspediciji od tri stotine
qudi prikqu~uje se i Kortes. Ratnih dejstava gotovo da nije ni bilo,
jer su uro|enici naroda Taino bili primitivni i miroqubivi. Odmah
posle uspe{nog zakqu~ivawa pohoda, Kortes se naseqava u Barakoi,
gde je dva puta izabran za sudiju, i gde se upoznao sa svim administrativnim i zakonskim osnovama `ivota u kolonijama. Imao je uspeha i
kao zemqoposednik, pa se ubrzo veoma obogatio. Bogatstvo, brojna prijateqstva i dobar glas doprine}e da mu imu}ni qudi Kube pozajme
dovoqno novca i namirnica za ekspediciju na Jukatan 1519.
Dijego Velaskez prvu ekspediciju na Jukatan 8. februara 1517.
organizuje pod vo|stvom kapetana Fransiska Ernandeza de Kordove.
Rezultat je bio pora`avaju}i. Premda je uspostavqen trgova~ki kontakt sa uro|enicima, ovi su na kraju napali i pobili veliki broj
[panaca, me|u kojima i samog Ernandeza de Kordovu. Druga ekspedicija 25. januara 1518, pod komandom Huana de Grihalbe, bila je kudikamo uspe{nija, ispitane su obale Jukatana i ostrva Kosumel, a na
obalama Tabaska saznalo se za postojawe mo}nog i bogatog cara Montezume. Jo{ se nisu vratili ni svi Grihalbini brodovi, kada je Velaskez po~eo sa opremawem tre}eg pohoda. Neo~ekivano, Kortes sve svoje
snage i veze koristi da ubedi guvernera da je on pravi ~ovek za vo|u
ekspedicije. Pritisak je uspeo i 23. oktobra 1518. Velaskez potpisuje
dokument kojim se Kortes progla{ava za kapetana nove ekspedicije, a
desetog februara 1519. flota od deset brodova sa {est stotina [panaca, tri stotine uro|enika sa Antila, dvanaest kowa i deset topova
isplovila je za Jukatan.

70

15 Iako se danas Kortesovo ime navodi kao Ernan (Hernn), on sm je ~e{}e koristio oblike
Fernn, Fernando ili Ernando. (Prim. prev.)

Flota je oplovila ostrvo Kosumel, poluostrvo Jukatan i stigla

na obalu Tabaska. Umesto da se ograni~i na trgovinu sa uro|enicima,
kao {to je bio dogovor sa Velaskezom, Kortes je me{avinom diplomatije i sile odmah zapo~eo sa osvajawem, za {ta nije imao ingerencije. Da bi imao formalnu osnovu za takav poduhvat, morao je raskinuti sve veze sa Velaskezom. Na pamet mu pada briqantna ideja: osnova}e grad Verakruz, ~ije }e ga fiktivno ve}e ovlastiti za daqe
poduhvate i direktno priznavati samo vlast krune.
Sa ovim doga|ajem po~iwu de{avawa opisana u pet izve{taja
dugih zvani~nih dokumenata upu}enih caru Karlu Petom kako bi
ovaj odobrio osvajawe i okrenuo se protiv Velaskeza, koji je i sm u
isto vreme pisao dvoru optu`uju}i Kortesa za izdaju. Pet izve{taja
pokrivaju period od 15191526, sedam godina u kojima je Kortes dostigao najve}u slavu pokoravawem bogatog ali neslo`nog Aste~kog carstva, to jest Trojne alijanse naroda Meksi~ke visoravni, i osnivawem Nove [panije, ~iji }e guverner postati 1522.
Wegove uspehe dvorska klika nije mu mogla oprostiti, pa ve}
1526. zapo~iwe Kortesov pad u nemilost zapo~et je istra`ni postupak i on je suspendovan s mesta guvernera. Zbog toga se 1528, prvi put
nakon dvadeset i ~etiri godine, vra}a u [paniju. Karlo Peti mu prire|uje trijumfalan do~ek i u julu 1529. dodequje mu titulu Markiza
od doline Oa{ake, uz ogromna lena na tlu Meksika i pravo da istra`uje Ju`no more Tihi okean. Dobio je i ceremonijalno zvawe Vrhovnog kapetana Nove [panije, ali bez stvarnih nadle`nosti.
U Meksiko ponovo odlazi 1530. Nenaviknut na pasivan `ivot,
nastavio je sa otkri}ima i istra`ivawem pacifi~ke obale uzimaju}i
aktivnu ulogu u pohodima. Ipak, nijedna ekspedicija nije bila uspe{na, naro~ito jer je svaka wegova inicijativa nailazila na podozrewe
i suprotstavqawe prvog vicekraqa Meksika, Antonija de Mendoze,
kao i korumpiranog guvernera Nove Galisije (severozapadnog Meksika), Nuwa de Gusmana. Ipak, Kortesovi brodovi sti`u do obala Perua,
Kalifornije, Pacifi~kih ostrva i Azije.
Neprestano se bore}i za svoje privilegije i prava koja su mu,
malo-pomalo, oduzimana, 1540. godine odlazi u [paniju. Car je u to
vreme bio odsutan, pa Kortes odlu~uje da se prikqu~i armadi koja je
kretala na Al`ir, ali Karlo ga nije pozvao u ratni savet. Razo~aran,
Kortes se vra}a u [paniju, gde posledwih sedam godina `ivota provodi u anonimnosti brinu}i se za ishod sudskih postupaka koji su
wegovi brojni neprijateqi ~esto pokretali. Posve}uje se ~itawu i
akademskim raspravama s naju~enijim umovima [panije.
U maju 1547, Kortes se nalazio u Seviqi i planirao jo{ jedan
odlazak u Novu [paniju. Ipak, razboleo se i preminuo drugog decembra u selu Kastiqeha de la Kuesta, nadomak Seviqe. Sahrawen je na
grobqu manastira San Isidro del Kampo, na posedu vojvoda od Medine
Sidonije. Kasnije, po `eqi izra`enoj u testamentu, wegovi posmrtni
ostaci su preba~eni u Novu [paniju, prvo u crkvu San Fransiska u
Teskoku, a zatim u crkvu-kapelu bolnice Isusovaca u centru Meksika,
gde i danas po~ivaju.
Prevod Neobjavqenog pisma Ernana Kortesa, ra|en je prema
{panskom tekstu u: Coleccin de documentos para la historia de Mxico,
Joaqun Garca Icazbalceta, Tomo I, Mxico, Librera de J.M. Andrade, 1858.
Edicin facsmil: Mxico, Porra, 1980.
Vladimir Ninkovi}

71

Dilan Tomas

[KOLA ZA VE[TICE
Preveo sa engleskog Zoran @. Paunovi}

72

[kola za ve{tice u kojoj je doktorova }erka sedam seoskih

devojaka pou~avala bezbo`nim znawima i ne~astivoj magiji nalazila se na Kader Piku. Polurazru{ena u neprijateqskom vremenu,
stajala je ta ku}a s pri~om i u woj sedam devojaka, podrum koji je
odjekivao i obrnuti krst iznad ulaza u skrovite odaje. I tamo,
nasred neravnog brda, dok je tonuo u misli o bolesti, doktor je ~uo
krik svoje }erke kako poziva silu koja kqu~a ispod korewa zapada.
Prizivala je posebnog demona, ali gehena se nije otvorila ispod
brda, dan i no} su nastavili da se dva puta rastaju, petlovi su i
daqe kukurikali, a `ito je padalo u selima i `utim poqima dok je
podu~avala sedam devojaka kako da te~nim vraxbinama, ba{ kao i
mrtvog kowa, probude po`udu mu{karca. Bila je niska i debelih
bedara, rumenih obraza, crvenih usana i nedu`nih o~iju, ali weno
telo ~vrsnulo je dok je pozivala crno cve}e ispod plime korewa,
dok je sa drve}a uzimala ugru{ke wihovih sokova da wima probode
vime krave, sedam izabranih netremice je gledalo u `ile koje su
nabrekle u wenim grudima, a kada je zastala naga pozivaju}i |avola, sedam razodevenih devojaka zatvorilo je krug oko we.
Dok ih je pou~avala zakukuqenim vraxbinama, podigla je ruke
da ga pusti da u|e. Tri godine i jedan dan pro{li su otkako se prvi
put poklonila mesecu, otkako se razbesnela pod pono}nim svetlom i sedam puta pokvasila kosu u morskoj vodi i otkako je stavila mi{a u med. Stajala je, jo{ uvek netaknuta, i volela izgubqenog
~oveka. Prsti su joj oko{tali na svetlu poput kqu~wa~e |avola
koji nije dolazio.
Gospo|a Prajs popela se na brdo i sedam devojaka ju je ugledalo. Bilo je prvo ve~e nove godine, vetar se umirio na Kader Piku,
a polucrveni sumrak lebdeo je iznad stena i budio mnoge nade. Iza
babice sunce je potonulo poput kamena u mo~vari, tama je za`uborila iznad wega, a muq ga je usisao u mehur poqa koja su le`ala
na beskrajnom dnu.

U Vitlejemu postoji zatvor za lude `ene, a u Ketmarou, kraj

drve}a `upnog dvora, crna devojka vri{tala je u poro|ajnim bolovima. Pla{ila se da ne umre poput krave u slami i kre{tawa
ga~aka. Vri{tala je dozivaju}i doktora sa Kader Pika dok se neobuzdani zapad gibao u svom grobu. Babica ju je ~ula. Crna devojka
bacakala se po krevetu. O~i su joj bile kamewe. Gospo|a Prajs popela se na brdo i sedam devojaka ju je ugledalo.
Babice, babice sedam devojaka ju je dozivalo. Gospo|a Prajs
se prekrstila. Venac belog luka visio joj je oko vrata. Pa`qivo
ga je dotakla. Sedam devojaka povikalo je glasno i potr~alo od
prozora ka skrovitim odajama gde se doktorova }erka, sklup~ana
na golim kolenima, savetovala s crnom prijateqicom `abom krasta~om i ma~kom proro~icom koja je spavala kraj zida. Prijateqica je pomerila glavu. Sedam devojaka zaigralo je trqaju}i bedra
o bele zidove sve dok po wima krv nije iscrtala tanane simbole
plodnosti. Dr`ale su se za ruke i plesale izme|u simbola i ispod
mapa koje su pokazivale uspone i padove |avolskih doba, a bele
haqine vijorile su se oko wih. Sove su zapevale i wihova pesma
sudarila se sa muzikom iznenada probu|ene zime. Dr`ale su se za
ruke i plesale oko crne krasta~e i doktorove }erke, sedam jelena
je plesalo, a wihovi paro{ci podrhtavali su u kome{awu ne~astive sobe.
Ona je veoma crna `ena rekla je gospo|a Prajs i pozdravila doktora.
Babi~in glas prenuo ga je iz misli o bolesti, a u se}awu su mu
ostali iskidani `ivac, crna zakrpa, odjeci i senke sedmog ~ula
koje su mewale oblik.
Legla je s crnim o{tra~em no`eva.
Duboko ju je ranio rekao je doktor i obrisao lancetu o rukav.
Zajedno su posrtali niz stenovito brdo.
Strah ih je sustigao u podno`ju brda, strah slepih koji kuckaju belim {tapovima i dlanovima tapkaju po gustoj tami, i poput
dva crva u li{}u drve}a, sa stomacima na gumenom soku i lepku
naopake {ume, ~vrsto su pridr`avali svoje kape i torbe i puzili
uz stazu koja je vodila ka crnom ro|ewu. Sa desne strane, sa leve
strane, ispod grana, doletali su poro|ajni krici probijaju}i mrtvo drvo, i iz zemqe u kojoj je krtica kijala, i sa neba, daleko od pogleda crva.
Te no}i nisu bili jedini uhva}eni u bujicu slepila. Dok su
posrtali, mislili su da nigde nema ni `ive du{e, ali proroci
zlog vremena usamqeno su hodali u wihovoj blizini. Iz ti{ine,
kraj zida kapele, pojavilo se troje kotlokrpa. Kapela Kader
rekao je tigawxija. @upnik ne voli kotlokrpe rekao je Xon
Kofa. Kader Pik rekao je o{tra~ no`eva, pa su krenuli ka vrhu

73

74

brda. Pro{li su pored babice, ~ula je klepetawe makaza, a grana

drveta zabubwala je po kofama. Prvi, drugi, tre}i, pro{li su kraj
wih nevidqivim nogama dok je ona skupqala svoje sukwe. Gospo|a
Prajs prekrstila se drugi put tog dana i dodirnula beli luk oko
vrata. Vampir s makazama bio je Pimbro{ki |avo. A crna devojka
ski~ala je poput sviw~eta.
Sestro, podigni desnu ruku. Sedma devojka podigla je desnu
ruku. Sada ka`i rekla je doktorova }erka ustani iz bradatog
je~ma. Ustani iz zelene trave u dolini gospodina Grifitsa. Veliki mu{kar~e, crni mu{kar~e, svevide}i, s jednim zubom, ustani
iz mo~vara Kadera. Ka`i: |avo me qubi. \avo me qubi kazala
je devojka kojoj je bilo hladno nasred kuhiwe. Poqubi me u bradatom je~mu. Poqubi me u bradatom je~mu. Devojke su se kikotale u
krugu. Zavrti me u zelenoj travi. Zavrti me u zelenoj travi.
Mogu li sad da se obu~em? upitala je mlada ve{tica nakon susreta s nevidqivim zlom.
Satima je te rane no}i u dimu sedam sve}a doktorova }erka
govorila o pri~esti tame. U o~ima svoje prijateqice pro~itala
je vest o velikom i ne~astivom dolasku i, obo`avaju}i budu}nost
u zelenim i pospanim o~ima, videla je jasno kao {to kotlokrpa
vidi zavojnicu, dolazak zveri velike poput kule, zveri s ko`om
pu`a gola}a, rogate `ivotiwe ~ije se ime ~ita unazad, i crnog, crnog, crnog putnika koji se pewe brdom do sedam mudrih devojaka Kadera. Probudila je ma~ku. Jadna Bel rekla je glade}i krzno
ma~ke u obrnutom pravcu. I Ding-dong, Bel rekla je i zamahnula ma~kom koja je pquvala.
Sestro, podigni levu ruku. Prva devojka podigla je levu ruku.
Sada desnom rukom stavi iglu u levu ruku. Gde je igla? Evo je
rekla je doktorova }erka igla ti je u kosi. Podigla je ruku iznad
crne kose i izvadila iglu iz pun|e pored devoj~inog uva. Reci:
raspiwem te. Raspiwem te rekla je devojka dr`e}i iglu u ruci
i zarila je u crnu ma~ku ra{~ere~enu u krilu doktorove }erke.
Qubav uzima mnoga obli~ja, obli~je ma~ke, psa, sviwe ili jarca, a qubavnik za~aran u vreme mise sada je u telu ma~ke pojurio
brzo poput strele. Stomak joj je krvario, protr~ala je pored sedam
devojaka, pored ~ekaonice i dispanzera, i izletela u no} i prema
brdu. Vetar je napao wenu ranu pa je poput strele letela niz stene
ka ledenim potocima da je umire.
Proletela je pored troje kotlokrpa poput muwe. Crna ma~ka
donosi sre}u rekao je tigawxija. Krvava ma~ka donosi nesre}u
rekao je Xon Kofa. O{tra~ no`eva nije ni{ta rekao. Pojavili
su se iz ti{ine kraj zidova ku}e Pika i kroz otvorena vrata ~uli
su zvuke paklene muzike. Provirili su kroz prozor prqavog

stakla i sedam devojaka je zaplesalo pred wihovim o~ima. Imaju

kqunove rekao je tigawxija. I stopala od pau~ine rekao je Xon
Kofa. Kotlokrpe su u{le u ku}u.
U pono} je crna devojka rodila bebu, crnu zver sa o~ima ma~eta i s mrqom u uglu usana. Setiv{i se belega, babica je pro{aputala i pitala doktora za ogrozd na ruci wegove }erke. Da li je
sazreo? pitala je gospo|a Prajs. Doktorova ruka je zadrhtala, a
lanceta posekla bebu ispod brade. Vri{ti! rekla je gospo|a
Prajs, koja je volela sve bebe.
Vetar je zavijao iznad Kadera i budio usnule ga~ke, koji su
graktali sa drve}a glasnije od sova i uznemirili babi~ine misli.
Nije bilo dobro {to ga~ci, te pospane ptice iznad cinkanih krovova, grak}u no}u. Ko je bacio ~ini na ga~ke? Sunce bi moglo da
iza|e u jedan i deset no}u.
Vri{ti! rekla je gospo|a Prajs bebi u svom naru~ju. Ovo
je gre{ni svet. Gre{ni svet rekao je glas iz vetra bebi, poluugu{enoj ispod nabora babi~ine kabanice. Gospo|a Prajs nosila
je mu{ku kapu, a wene ogromne grudi podizale su se i spu{tale
ispod crne bluze. Vri{ti rekao je gre{ni svet. Ja sam starac
koji te oslepquje, gre{na mala `ena te golica, a suva smrt te su{i.
Beba je vrisnula kao da joj je na jeziku bila buva.
Kotlokrpe su se izgubile u ku}i i nisu mogle da prona|u
skrovite odaje u kojima su devojke s pti~jim kqunovima i bosim
stopalima od pau~ine plesale na kamenim plo~ama. Tigawxija je
otvorio vrata dispanzera, ali se upla{io boca i poslu`avnika
s no`evima. Prolazi su bili previ{e mra~ni za Xona Kofu, pa
ga je tigawxija upla{io na uglu. Hriste, odbrani me viknuo je.
Devojke su prestale da igraju jer je Hristovo ime odzvawalo u odajama oko wih. U|i! i U|i! vikala je doktorova }erka dobrodo{lom |avolu. O{tra~ no`eva bio je taj koji je prona{ao vrata,
zgrabio kvaku i otvorio ih zakora~iv{i u svetlost sve}e. Stajao je
ispred Gledvis na pragu, div crn poput mastila s trodnevnom bradom. Podigla je lice ka wegovom, a jutano platno je spalo sa we.
Babica je gukala dok se pela uzbrdo, u naru~ju je nosila novoro|enu bebu, a doktor je iza we zveckao svojom crnom torbom. No}ne ptice proletale su pored wih, ali no} je bila prazna, neumorna
krila i glasovi koji su zauvek omeli tu prazninu bili su samo
perje senki i nevidqivi glasovi koji lete. Ciq u obliku Kader
Pika, u {qun~anim grudima brda i kraterima bogiwa u zelenocrnom mesu, nije bio ni{ta vi{e do ciqa vetra koji je hteo ne
hteo duvao iz svih uglova na ~udne ledine i stene nedovr{enog
sveta. Ciq su bile travnate powave i kosti strmog brda, pa je
doktor utonuo u misli dok se peo iza deteta koje se na nepoznatim

75

76

grudima quqalo u se}awu. Se}awe i ciq su u vrtlogu izleteli kroz

poklopce haosa, a zimski vetar ih je nosio daqe. Doktorove misli
nisu daleko oti{le jer je crno dete tako prodorno i glasno vrisnulo da ga je gospodin Grifits ~uo u svom hramu u dolini. Obo`avalac povr}a stajao je ispod svoje svete tikvice zakucane na ~etiri
mesta u zidu i ~uo krik koji se spustio s visova. Mandragora
pla~e na Kaderu. Gospodin Grifits pohitao je u pravcu zvezda.
Xon Kofa i tigawxija zakora~ili su u svetlost sve}a ugledav{i ~udnu dru`inu. Nasred sobe, okru`eni treperavim svetlima, stajali su o{tra~ no`eva i naga devojka. Sme{ila mu se, i
on se woj sme{io, ona se ukrutila pa opustila, on ju je privukao
bli`e k sebi, sme{e}i se ponovo se ukrutila, a on joj je liznuo usne.
Xon Kofa nikada o wemu nije mislio kao o nekakvoj bezbo`noj
sili koja obna`uje grudi i neukaqana bedra otmenih dama, kao o
privla~nom crnom ~oveku s prokletstvom `ena u osmehu koji
silom otvara kapije qubavi. Se}ao se crnog druga na drumovima
koji je o{trio seoske no`eve, senke crne poput ugqa i neme poput
`ivih ograda pored kojih su oni, kotlokrpe, putovali no}u.
Da li je ovaj visoki ~ovek promrqmao je tigawxija ovaj
koji uzima doktorovu }erku bez pomoz bog, da li je to Tom o{tra~
no`eva? Se}am ga se sa drumova u vrelini sunca kao crnog kotlokrpe s tri kaputa.
O{tra~ no`eva nagnuo se preko Gledvis poput nekakvog boga,
izle~io joj je ranu, primila je wegovo pomazawe i wegovu vatru,
gorela je na kuli oltara, i crno `rtvovawe bilo je izvr{eno. Izvukla se iz wegovog zagrqaja, utroba jagweta, wena ponuda bila je
pose~ena i pokidana, nasme{ila se i odva`no povikala: Igrajte, igrajte mojih sedam. I sedam devojaka je igralo, wihovi paro{ci podrhtavali su u kome{awu ne~astive sobe. Ve{ti~ja dru`ina,
ve{ti~ja dru`ina vikalo je sedam devojaka dok su igrale. Rukama su dozivale tigawxiju, koji je stajao na vratima. Primakao
im se i one su ga uhvatile za ruke. Igraj, igraj moj neznani mu{kar~e sedam devojaka je vikalo. Xon Kofa im se pridru`io,
kofe su bubwale, i brzo su ga plesa~i uvukli u sve be{wi kovitlac igre. O{tra~ no`eva je poput kule igrao u krugu. Brzo su se
okretali ukrug, niko nije glasnije vikao od dve kotlokrpe u srcu
kovitlave dru`ine, samo je doktorova }erka vikala gotovo jednako glasno kao i oni. Dovela ih je do br`eg okretawa stopala,
vrtoglavo su igrali poput petla na vetrokazu u stotinu promenqivih vetrova, bili su figure koje su se okretale u vetru svojih
haqina, u muzici makaza i metalnih igli, vrtoglavo se ona okretala kroz vrtloge plesa~a, kovitlace haqina i kosa, pored devet
krvavih ~unova koji su se vrteli ukrug. Sve}e su postale blede i
mr{ave u vetru igre, u kovitlacu je pro{la pored bokova kotlo-

krpa, pored boka o{tra~a no`eva, kraj wegovog vla`nog boka,

wu{e}i wegovu ko`u, wu{e}i sedam furija.
To je bilo u onom trenutku kada su doktor, babica i beba u{li
kroz otvorena vrata najti{e {to su mogli. Lepo spavaj, Pimbro~e, demoni su te napustili. A proklet nek je Kader Pik kad u mojoj
ku}i igra crni ~ovek. Ni~ega nije bilo te okrutne no}i osim kraja zlu. Grob je zevnuo i crni dah se podigao.
Ovde su igrale metamorfoze Katmarovske pra{ine. Le`i
pravo, ~ove~ji pepele, jer feniks se ra|a iz tebe, a prokletstvo nek
padne na Kader, na moju lepu, pravougaonu ku}u. Gospo|a Prajs dodirnula je prstima beli luk, a doktor je stajao u `alosti.
Sedam devojaka ih je ugledalo. Ve{ti~ja dru`ina, ve{ti~ja
dru`ina povikale su. Dok su se okretale oko wih, jedna je zgrabila doktorovu ruku, druga ga je igraju}i uhvatila oko struka, i,
potpuno zbuwen belinom mesa na wihovim rukama, doktor je igrao.
Proklet, proklet nek je Kader vikao je dok se okretao izme|u
devica, a stopala su mu bila sve br`a i br`a. ^uo je svoj glas koji
je postajao sve ja~i i ja~i dok su mu stopala letela preko srebrnih
plo~a. Ve{ti~ja dru`ina, ve{ti~ja dru`ina vikao je doktor,
igrao je i klawao se svim svojim bi}em.
Najednom su opkolili gospo|u Prajs, koja je stajala na ulazu u
sobu i grlila crnu bebu. Dvanaestoro plesa~a opkolilo ju je, i ruke
stranaca vukle su bebu s wenih grudi. Vidite, vidite! Ima krst
na crnom grlu kazala je doktorova }erka. Bilo je krvi ispod
bebine brade gde je o{tar no` skliznuo i posekao je. Ma~ka povikalo je sedam devojaka ma~ka, crna ma~ka. Skinule su ~ini sa
demona u ma~jem telu, s qudskog kostura, s mesa i srca iz gehene korewa doline i obli~ja stvorewa koje je umirilo ranu u dalekim
potocima. Svr{ila se wihova magija. Spustili su bebu na kameni
pod i nastavili da igraju. Pimbro~e, mirno spavaj pro{aputala je babica dok je igrala Le`i mirno, ti pusti okru`e.
I tako je posledwi posetilac te no}i ugledao trinaestoro plesa~a u skrovitim odajama Ku}e Kader crnog ~oveka i zarumenelu
devojku, dvoje drowavih kotlokrpa, doktora, babicu i sedam seoskih devojaka dok su se okretali ukrug dr`e}i se za ruke ispod
mapa koje su pokazivale uspone i padove |avolskih doba, izme|u
simbola mra~nijih znawa, vrtoglavo se okre}u}i, podi`u}i glasove sve do krovova dok su se klawali obrnutom krstu iznad ulaza u
skrovite odaje.
Gospodin Grifits, poluzaslepqen sjajem meseca, provirio je
i ugledao ih. Ugledao je i novoro|enu bebu na hladnim kamenim plo~ama. Nevidqiv u senci pored vrata, dopuzao je do bebe i uspravio ju
je na noge. Beba je pala. Strpqivo je gospodin Grifits podigao bebu
i uspravio je na noge. Ali mala mandragora te no}i nije hodala.

77

DILAN TOMAS (Dylan Thomas, 1914-1953) smatra se jednim od

najboqih vel{kih, odnosno engleskih pesnika dvadesetog veka. Konzervativnu i uspavanu britansku ~itala~ku javnost razbudio je, po
dolasku iz rodnog Svonsija u London, svojim boemskim `ivotom, ali
i svojom prvom zbirkom pesama 18 pesama, 1934 (18 Poems). Potom su
usledile: 25 pesama, 1936 (25 Poems), zbirka pesama i pripovedaka
Mapa qubavi, 1939 (The Map of Love), zbirka pripovedaka Portret
umetnika kao mladog psa, 1940 (Portrait of the Artist as a Young Dog),
zbirka pesama Smrti i ulasci, 1946 (Deaths and Entrances); Dvadeset
i {est pesama, 1950 (Twenty-six Poems); Sabrane pesme, 1952 (Collected
Poems); nerealizovani filmski scenario Doktor i |avoli, 1953 (The
Doctor and the Devils); radio drama Pod mle~nom {umom, 1954 (Under
a Milk Wood); zbirka tekstova izdatih pod zajedni~kim naslovom
Sasvim rano jednog jutra, 1954 (Quite Early One Morning). Posthumno
su objavqene Tomasove zbirke pripovedaka: Avanture pod plo~nikom
i druge pri~e, 1955 (Adventures in the Skin Trade and Other Stories) i
Pogled na more, 1955 (A Prospect of the Sea), kao i zbirka pisama Pisma
Vernonu Votkinsu, 1957 (Letters to Vernon Watkins).
Pripovetka [kola za ve{tice uzeta je iz zbirke Avanture pod
plo~nikom i druge pri~e.
Z. @. Paunovi}

78

Hugo fon Hofmanstal

PESME
Preveo s nema~kog Bojan Beli}

DVOJE
S peharom u ruci ona gazi,
Sigurnim, lakim hodom po stazi,
K wegov rub su brada, usta wena,
Ni kap jedna ne bi prolivena.
Ruka mu be{e laka u snazi:
Jahao je jednog kowa mlada,
Da nemiran pravo stoji sada,
Nemarnim svojim pokretom pazi.
Ipak kad htede iz ruke wene
Taj pehar laki da preuzme tu,
Te{ko se ne{to na wih tad svali:
Oboje su tako zadrhtali,
Ruke wine ne behu slivene
I tamno vino prosu se po tlu.
SRE]NI DOM
Na otvorenom tremu pevao je starac
Sviraju} orguqe nasuprot nebesa,
Dok se na gumnu pod wegovim nogama,
Krhki unuk sa bradatim tu~e,
Da kroz ~isto stablo oleandra
Drhtaj gore jurne, samotna ptica
Jo{ iz krune cvetnoga sjaja
Utekla nije, gledaju} pogledom mudrim.

79

Na stesanom rubu zdenca pak mlada

@ena pru`ala je svom detetu grudi.
Putnik jedan usamqen kome se ulica
Du` debla uz zid jedan savijala,
Bacio je za sobom pogled stranca
I nosio u sebi k ve~erwi oblak,
Lebde}i nad tihom rekom i {umom
Predivnu sliku toga mira daqe.
DE^AK
I
Dugo je znao da {koqke nisu lepe:
Suvi{e je bio iz istog sveta s wima;
Ni{ta mu miris zumbula zna~io nije
Nit odraz svog lica u ogledalima.
Ipak, poput nekog lirskog dola
Svi dani behu otvoreni wemu,
Be{e sli~an slugi, sli~an gospodaru
Mudrog `ivota bez odluke u svemu.
Kao neko {to ~ini {ta mu ne prili~i,
Ali ne zadugo, on putevima krenu:
Ka zavi~aju i ka ve~nom razgovoru
Di`u} mirno du{u uspravqenu.
II
Pre no {to vezan bi za sudbinu svoju,
Pio je mnoge plime, gorke, te{ke tako.
I tad se ~udesno uspravi da stoji
Tu na nekoj obali i prazno i lako.
I uz noge mu se {koqke skotrqa{e,
I zumbule je on imao u kosi,
I spoznade tad wihovu lepotu,
I utehu koju divni `ivot nosi.

80

Ipak, ostavi ih nesigurnim smehom

Bi skoro pao, kad silni pogled vinu
Na tu lepu tamnicu i shvati
Svoju ve~no nepojmqivu sudbinu.

PESMA @IVOTA
Nasledstvo svoje podari
Paunu, orlu, jawcima,
Miro {to u rukama starim
Umrla `ena ima!
Mrtvac svaki koji mine,
I vrhovi sred daqine
K korak se wemu ~ine
Plesa~ice qupke!
Hoda k s le|a da slama
Pretwa {to ho}e satrti.
Smeje se kad u borama
@ivot {ap}e: evo smrti!
Tajno iz svih mesta ovih
Nude mu se svi pragovi;
Svaki val ka wemu plovi
[to nema zavi~aja.
Leti divqih p~ela roj
Du{a mu se uz wih svila;
A delfinske pesme poj
Koraku mu dade krila:
I no{en je svetovima
Svaki mra~ni pokret ima.
Nastajawe mra~nih plima
Ome|i pastirov dan!
Miro {to u rukama starim
Umrla `ena ima
Sa osmehom ti podari
Paunu, orlu, jawcima:
Saputnika smehom mije.
I lako se tada slije
Nad ba{te i provalije
@ivota {to ga nosi.
DOBAR ^AS
Le`im, k da je breg sveta na mestu tom,
Tu vremena nemam, i tu nije moj dom!
Putevi se qudski oko mene stvore,
Gore ka brdima i dole uz more:

81

Nose robu koja dopada se wima,

Ne znaju}i da moj `ivot svako ima.
U ko{ari nose travom i tr{}akom
Plodove {to dugo ja ne probah tako:
Smokve prepoznajem, tra`im mesto drugo,
@iveo je ko bi zaboravqen dugo!
Taj `ivot predivni, k otrgnut da je,
Zastaje kraj mora, i uz zemqu staje!
PESMA U ZELENILU
I
Zar ne ~u u sluhu svom
Da muzika ku}u ovija?
No} bi mra~na sa te`inom,
A taj {to na kamenu tom
Le`i i svira, to bejah ja.
[ta sam mog to izrekoh:
Sve moje si, moja mila!
Na istoku svetlo neko,
Te`ak dan, a dom daleko,
I tu su mi usta bila.
II
Mrak se nebom namako,
Bili smo samotni jako,
Polovine iskidane!
Ali to sad nije tako:
Svuda vazduh te~e zrakom;
^itav svet u wega stane,
Sija k od stakla lakog.

82

Sa zvezdama otvorenim,
Plamti lice tebi, meni,
I one s nama shvati{e:
I ja~i ih rasko{ pleni;
U ~e`wi smo mi bla`eni,
Le`imo k obgrqeni,
Jedno drugom dah svoj di{e.

III
Draga ka`e: Ne dr`im te,
Zakleo se nisi meni.
Ne treba dr`ati qude,
Nisu za vernost ro|eni.
Ulicama kreni dru`e,
I pogledaj sad kraj uz kraj,
U krevete mnoge lezi,
I devojkama ruke daj.
Ako kisi vino tvoje,
Ti se napij malvazije,
Ako slade usne moje,
K meni opet nek se slije{!
PRETPROLE]E
Prole}ni vetar u besu
Kroz gole aleje,
Mnoge stvari jesu
U lahoru {to veje.
Zawihan je bio,
Tu gde suza krenu,
I sebe je privio
Uz kosu raspu{tenu.
Stresao je dole
Cvat kestena samo,
Hladi ~lanke gole
[to odi{u plamom.
Na usnama smeh tada
Dirnu u prolazu,
Kraj budnih livada
Slije se u gazu.
Klizi po svirali
K klik}u}i jecaj,
Ruj zore {to se pali,
U letu preseca.

83

U }utawu se vine
Kroz {ume}u odaju,
I gasi niz padine
Svetiqke u sjaju.
Prole}ni vetar u besu
Kroz gole aleje,
Mnoge stvari jesu
U lahoru {to veje.
I kroz sravwene
I gole aleje,
Bleduwave sene
Vihor wegov veje.
I mirisavost
[to je s wima zbrana,
Tu odakle sti`e
Uz no} pro{log dana.
ISKUSTVO

84

Srebrnosivim mirisom be{e dolina

Sutona ispuwena, k da mesec sada
Kroz oblake prodire. Al to ne be{e no}.
Srebrno sivim mirisom mra~nog dola
Raspliwavale su se moje mra~ne misli,
I mirno sam tonuo u tkaju}e,
Prozirno more, i zaboravih `ivot.
Kako su bili ~udesni cvetovi,
[ibqak, mra~no `arnih ~a{ica!
Kroz koji je `uto rujna svetlost kao od
Topaza, u toplim tokovima navirala.
Sve be{e ispuweno dubokim bujawem
@alosne muzike. I znao sam to,
Premda nisam shvatao, znao sam:
To je smrt. Postala je muzika, silno
~e`wiva, medna i mra~no u`arena,
Poput najdubqe `alosti.
Ali ~udno!
Bezimena ~e`wa nemo je plakala
U mojoj du{i za `ivotom, plakala,

Kao {to pla~e onaj {to na velikom

Brodu, `utih, ogromnih jedara, kroz ve~e,
Tamnoplavim vodama prema gradu
O~evom plovi. I gleda on ka stazama,
Slu{aju}i `ubor izvora, miri{e
Miris jorgovana, vidi samog sebe,
Dete, {to na obali, detiwih o~iju,
Boja`qivih i na pla~ sklonih, gleda
Kroz otvoren prozor svetlost u sobi
Ali veliki brod nosi ga sve daqe,
Niz mra~no tamne vode klize}i nemo,
@utim, ~udnim, ogromnim jedrima.
PESMA PUTOVAWA
Da nas smlavi, voda krete,
Kam se vaqa da nas slama,
Krepkih krila ptice lete,
Da nas nose daqinama.
Al dole je zemqa cela,
Plodovi sred ve~nog sjaja,
S ve~no mladim jezerima.
Zdenac kraj mramornog ~ela
Di`e se iz cvetnog kraja,
I vetrova blagih ima.
BALADA O SPOQA[WEM @IVOTU
I rastu deca uz svoje duboke o~i,
Rastu i umiru, i ba{ ni{ta ne znaju,
I svaki ~ovek svojim putevima kro~i.
I plodovi slatki od oporih postaju,
Svaki se no}u kao mrtva ptica slama,
Poneki dani le`e i umru na kraju.
Uvek vetar duva, uvek je ista nama
Re~ koju zborimo, {to shvatqiva se javi,
Ose}amo `udwu i umor u nogama.

85

I jure ulice kroz mesta i po travi,

Jure svuda uz bakqe i cvet sa ribwakom,
Prete}i ih mrtva~ka sasu{enost mlavi.
Za{to su sazdani? Jer sad nijedno tako
Na drugo ne li~i, nit mo`e da se broji?
[ta promeni suze, smeh i bledilo svakom?
[ta nas to smernim ~ini u igrama svojim,
Nas, ipak velike i ve~no usamqene
Da lutamo ne tra`e}i ciq bilo koji?
[ta smerno, sli~no tome, mnogo qudi zgleda?
Ali ipak to mno{tvo zbori, ve~e zbori,
Re~ iz koje `alost i sav smisao krene
Kao iz praznog sa}a tok te{koga meda.
ARLEKINOVA PESMICA
@ivot, mr`wa, patwa, nada,
I sve `udwe s mukom dugom,
Sve podne}e srce sada
Jednom, toga puta drugog.
Ni `udwa, ni bol ne stoje,
Ne umire ni patwa sva,
To ubija srce tvoje,
Zato ne sme{ biti ja!
Iz tame se sada izdvoj,
Bilo bi to s bolom dugim.
@ivi dragi `ivot svoj,
@ivi sada taj put drugi!
TVOJE LICE
Lice ti je bilo krcato snovima.
]utah i gledah te u nemom drhtaju.
Kako se to popelo! Da se ve} jednom
U no}ima sve`im predadoh na kraju

86

Mesecu i previ{e voqenom dolu,

Gde na praznom bre`ju jedno uz drugo

Tanka stabla stoje, a izme|u se`e

Put malih oblaka {to maglen red ima
I kroz ti{inu tamo ve~ito sve`e
I uvek tu|e, srebrno-bele vode
Reke `ubore kako se to popelo!
Kako se popelo! Jer svim stvarima
I lepoti winoj koja je bez ploda,
U silnoj `udwi {to sveg me osvoji,
K sad se za pogled s tvoje kose podah
I za ovaj sjaj me| kapcima tvojim!

HUGO FON HOFMANSTAL (18741929) jedan od najzna~ajnijih

austrijskih pesnika, pisaca i libretista, rodio se u Be~u, kao sin bankara Huga Avgusta Petera Hofmana fon Hofmanstala i wegove supruge Ane Marije. Wegova kwi`evna karijera po~iwe vrlo rano. Ve}
1891. pod pseudonimom Teofil Moren objavquje dramu Gestern. Dobija
pohvale kwi`evne kritike koja ga naziva ~udom od deteta. Godine
1891. po~iwe da studira prava u Be~u i u tom periodu objavquje lirsku
dramu Der Tod des Tizian, a slede}e godine jedno~inku Der Thor und
der Tod. Posle polo`enih nekoliko ispita prijavquje se za jednogodi{wu vojnu slu`bu. Nakon toga upisuje studije romanistike. Postaje doktor filozofije, a wegova drama Frau im Fenster prvi put se
izvodi u Berlinu. Po~iwe saradwu s kompozitorom Rihardom [trausom, s kojim }e raditi na mnogim operama. Godine 1909. premijera opere
Elektra u Drezdenu do`ivqava uspeh, koji }e ponoviti i premijera
opere Ariadne auf Naxos u [tutgartu, tri godine kasnije. S po~etkom
rata radi kao kulturno-politi~ki izaslanik i pi{e u prilog opravdawa ratnih napora i `rtava. Kraj rata i nestanak austrijske monarhije do`ivqava kao te`ak poraz i razo~arawe, ali aktivno nastavqa
svoj kwi`evni rad. Godine 1921. objavquje dramu Der Schwierige. Godine 1929. zadesila ga je porodi~na tragedija kada je wegov najstariji
sin izvr{io samoubistvo. Dva dana kasnije Hugo fon Hofmanstal
umire.
Bojan Beli}

87

Hose Edvards

DVE PRI^E
Prevela sa {panskog Jovana @ivanovi}

OSLOBA\AWE

88

Li~na sekretarica gospodina X, generalnog direktora Internacionalne konfederacije za univerzalnu produkciju, boja`qivo je u{la u wegovu kancelariju s karticom u ruci. Pru`ila
mu ju je zamuckuju}i.
Jedan gospodin `eli da razgovara s vama.
Neka do|e drugi put! Zauzet sam!
Ali ovaj gospodin, Alsibijades, dolazi svakoga dana ve} osam
meseci.
Je li? Stvarno? A za{to mi to niste rekli ranije? O ~emu se
radi?
Ne `eli da ka`e. Tvrdi da je stvar li~ne prirode.
X se na trenutak zamislio; zatim je, baciv{i karticu u kantu,
odlu~io:
Neka u|e.
Istina, u tom trenutku nije imao {ta da radi.
Gotovo istog ~asa pojavio se pogrbqeni star~i} sa ogromnom
fasciklom ispod mi{ke. Naklonio se i seo preko puta nedodirqivog magnata.
Kako mogu da vam pomognem? zabrundao je X glasom kojim je
jasno davao do znawa da `eli {to pre da zavr{i razgovor.
Nikako.
Kako nikako?
Ja sam taj koji mo`e vama da pomogne; imam jedan dokument
koji bi vas mogao zanimati.
Ne~ujno i najne`nije mogu}e spustio je neobi~nu kwigu na
radni sto.
X je skinuo nao~are; ~esto je koristio taj pokret kako bi omalova`io sagovornika: wegov kratkovidi pogled bio je neumoqiv
i nemilosrdan.
Dakle? frknuo je.

 Na ovim stranicama je ispisana ~itava istorija va{eg dosada{weg `ivota...

Aha! Ucena! Meni ne}ete na taj na~in uzeti novac!
Kao i `ivota koji treba da pro`ivite u budu}nosti.
@ivota koji treba da pro`ivim u budu}nosti? Jeste li vi
ludi?
Umesto da odgovori, star~i} je s naporom okrenuo te{ku kwigu, tako da se vidi naslovna strana.
Prelistajte malo ako `elite sugerisao je.
X je ponovo stavio nao~are i s velikom znati`eqom otvorio
kwigu.
Mo`ete biti sigurni da ne}ete dobiti ni centa od mojih
para promrmqao je dok se pohotno udubqivao u ~itawe.
Brzo je prelistao prve strane: svoje detiwstvo, mladost.
Pih! Uz malo truda, nije te{ko informisati se o ovim stvarima. Pojedini detaqi su ga, ipak, {okirali.
Kako bi neko mogao da sazna detaqe o wegovim igrama i ma{tarijama kad je bio ~etvorogodi{wi de~ak, dok je vr{io nu`du u
svoju staru, blagoslovenu, zaboravqenu no{u.
I wegove sli~ice? Wegovu gumenu `abicu? Wegov prvi bicikl? Opisan do tan~ina!
Me|utim, vi{e su ga zanimale druge stvari. Izvesne indiskretne pojedinosti doga|aja iz mladosti, a posebno onih nakon
mladosti. Sve je bilo zabele`eno, precizno, s mno{tvom detaqa.
Upijao je pogledom napisane ~iwenice koje su govorile o
wegovom poslu: tajnama iz oblasti ra~unovodstva.
Posle deset ili dvadeset minuta ~itawa ve} je ote`ano disao;
oblivao ga je hladan znoj, veoma neprijatno mu je curio niz ~elo,
niz vrat, sve do stomaka. Ova kwiga bila je prava pravcata bomba.
Iznenada ju je zatvorio i mahinalno skinuo nao~are, ali odmah ih je ponovo stavio.
Nisam zainteresovan za va{u kwigu rekao je teatralno,
mirno i{~ekuju}i reakciju svog protivnika.
Ali pogrbqeni star~i} nije ustuknuo. Umesto da odgovori,
izvukao je drugi spis iz svoje fascikle; ovaj dokument bio je znatno tawi.
Ovde mo`ete pro~itati pone{to o svojoj budu}nosti.
O mojoj budu}nosti?
Dobro, nije vi{e budu}nost. Tu je kratak zapis na{eg razgovora, od trenutka kad sam u{ao u kancelariju.
X je otvorio drugu kwigu, ovog puta bez komentara.
Po{to je pro~itao nekoliko pasusa, prestao je da se znoji.
Osetio je kako mu jeza struji kroz telo. Ne mogav{i da se obuzda,
zadrhtao je poput bespomo}nog pileta.
[ta sve ovo zna~i? Da li ste vi poludeli?

89

90

Me|utim, kwiga je bila tu, ~vrsta i opipqiva, slova su se jasno isticala na papiru. Wegove posledwe re~i, re~i koje je upravo
izgovorio, pojavile su se ispisane {tampanim slovima, kao i wegove posledwe misli, sve {to je malo~as ~itao, svi wegovi utisci
i pokreti, sve misli, ~ak i detaqi o tome kako je skidao i stavqao
nao~are.
Ne znaju}i {ta da radi, malo je olabavio kravatu i istog
trenutka sa u`asom pomislio kako se ovaj wegov pokret, nesumwivo, upravo ispisuje na prvim stranama posledweg toma koji
starac ~uva u fascikli.
Tada je pobesneo. Da li je zaista mogu}e da on nije ni{ta vi{e
od jedne lutke, roba, marionete u rukama ovog bednog starca? Da su
svi wegovi pro{li, sada{wi i budu}i postupci unapred odre|eni
i zapisani u ovoj sumanutoj kwi`urini?
Ne razmi{qaju}i {ta ~ini, bacio se na svog vreme{nog posetioca poku{avaju}i da mu na silu otme tre}u kwigu. Starac se jogunasto branio, tako da je izme|u wih do{lo do svojevrsnog pesni~ewa. Ta nimalo prijatna scena potrajala je nekoliko minuta,
tokom kojih, na nesre}u, niti je zazvonio telefon, niti je bilo ko
u{ao u kancelariju.
Uprkos svom krhkom izgledu, starac je bio neo~ekivano `ilav; ali X je bio barem dvadeset godina mla|i, trideset ili ~etrdeset kilograma te`i i, {to je najva`nije, borio se za ono {to mu
pripada: za svoju budu}nost, svoj `ivot, svoju slobodu. Jedan po
jedan, otvarao je starcu prste, dok ga nije primorao da pusti te{ku kwigu.
Kona~no je pobedonosno seo i, kao da se ni{ta nije dogodilo,
po~eo da ~ita tre}i i posledwi tom.
Pri~a je po~iwala, kao {to je i pretpostavqao, pokretom kojim je olabavio kravatu. Sledila je wegova misao da je i to ve}
zapisano. Odmah zatim bili su pribele`eni wegov slepi bes i
nasrtaj na starca.
Potom su bili prikazani, neverovatno verno, sve pojedinosti
wihovog sukoba, wegova kona~na pobeda i po~etak ~itawa.
Slede}a strana, kao i ona posle we, pripoveda o wegovom opsesivnom pra}ewu doga|aja koje se ponavqa iznova i iznova.
I, tako je X nastavio, stranu po stranu, da ~ita precizan opis
svog ~itawa: kravata sumwa bes pesni~ewe pobeda ~itawe
kravata.
Nekakav mra~ni instinkt mu je govorio da }e, ako se i na
trenutak odvoji od kwige, ona po~eti da dela za svoj ra~un, {to
zna~i, potpuno samovoqno. Zavlada}e wim, pokori}e ga. S druge
strane, ako je uni{ti, do`ivotno }e ostati wen rob: nikako nije
mogao da odbaci misao o tome da }e, {ta god ~inio u budu}nosti,

dobro ili lo{e, bezumno ili mudro, sve to unapred biti zapisano
i obelodaweno na nekoj od ovih stranica.
Wegova jedina odbrana, ~inilo se, sastojala se u tome da
ostane prikovan za tekst, da ne propusti nijedno slovo, nijedan
slog ili zarez. Gajio je besmislenu nadu da }e pobediti kwigu na
silu, to jest, da }e uspeti da je ~ita takvom brzinom koja }e mu
omogu}iti da uhvati svaki trenutak iz budu}nosti pre nego {to
ona postane pro{lost. Na taj na~in bi kona~no uspeo da je nadmudri, izvr{avaju}i `eqeni ~in osloba|awa od neizbe`ne sudbine,
unapred odre|ene i zapisane.
Me|utim, izgledalo je da se kwiga prilago|ava ritmu ~itawa,
sa automatskom precizno{}u refleksa ili senke {to bi br`e
~itao, br`e bi bele`ila ~iwenicu da je ~itao i brzinu ~itawa.
Ako bi, poku{avaju}i da prevari kwigu, presko~io jednu ili
nekoliko stranica, i kwiga bi u~inila takav isti preskok, kao
steeplechase, to jest preskakawe prepona. Kad god bi okrenuo posledwu stranicu, jedino {to bi otkrio bila bi ve} poznata ~iwenica o wegovom okretawu posledwe stranice, a ako bi se vratio
unazad, ~itao bi o tome kako se vratio unazad.
Nakon nekog vremena, star~i} se, mogu}e zbog dosade, i{uwao
iz prostorije. Kuda je oti{ao niko ne zna i vi{e ga niko nikada
nije video.
Kad je re~ o X-u, koliko znamo, nastavio je da ~ita, i ~ita, zarobqen u klopci sopstvene slobode ili sopstvenih strahova, ne
usu|uju}i se da trepne, niti da makar na trenutak odvoji o~i od
teksta. I tako do dana dana{weg.

MAZOHISTA
Doga|aj se odigrao davno, kada sam bio veoma mlad i bez prebijene pare.
Zahvaquju}i uticaju jednog ro|aka na polo`aju, uspeo sam da
dobijem posao reportera u zna~ajnim gradskim novinama. Dodu{e, nisam imao redovan prihod: dogovoreno je da budem pla}en kad
uradim reporta`u koju bi list ocenio kao interesantnu.
Uzalud sam poku{avao da intervjui{em znamenite i mawe
znamenite li~nosti: senatore, ministre, zamenike, sekretare,
gradske odbornike. Svi su mi zalupili vrata pred nosom.
Na kraju sam bio potpuno demoralisan, i kad sam, lutaju}i po
gradu, nai{ao na kwi`aru s polovnim kwigama, posledwe pezose
sam potro{io na debelu kwigu pod naslovom Crna magija. Podnaslov je bio: ^arobni napici, biqke afrodizijaci, vra~awa.
Ta kwiga je bila kqu~na zahvaquju}i woj sam uradio najgenijalniju (i jedinu) reporta`u u `ivotu. Na strani 334 pisalo je:

91

Nepogre{iv metod za prizivawe |avola. Formula je bila jednostavna za izvo|ewe i iznena|uju}e ekonomi~na: nekoliko zrna pelina, puna ka{ika bibera, isto toliko {afrana... Tako da sam se,
stigav{i ku}i, bacio na realizaciju ovog recepta, zapravo i ne o~ekuju}i bilo kakav rezultat.
Mo`ete zamisliti moje iznena|ewe kada me je, nakon posledwe ture ka|ewa, posetio gospodin u crvenom, vlasnik dva veoma
negovana i blistava ro{~i}a.
Nije u{ao na vrata, samo se diskretno pojavio u uglu sobe i
istog trenutka seo, ne ~ekaju}i da mu ja to ponudim.
Delovao je kao svetski ~ovek kome je sve {to ga okru`uje dosadno i zamorno. Primetiv{i da sam uznemiren, poku{ao je da mi
pomogne da se opustim tako {to je otpo~eo razgovor.
Da li ste vi Italijan? upitao me je.
Po{to sam ga uverio u suprotno, veoma se oraspolo`io.
Drago mi je rekao je. Nisam neki qubiteq Italijana. Ima
jedan, gospodin Papini 1, koji me posebno iritira. On ima lo{u
naviku da pi{e o meni potpuno neodgovorno i proizvoqno. Pored
ostalog, ne mo`e da se oslobodi neprihvatqive vulgarnosti da me
naziva Palim An|elom. Kad }e ve} jednom shvatiti da ja nikad
nisam niotkuda pao? Ono {to se dogodilo izme|u Boga i mene bilo
je potpuno druga~ije: do{lo je do razila`ewa ili neslagawa, {to
nas je primoralo da se razdvojimo, da se civilizovano i prijateqski rastanemo. Ne `elim da ka`em da smo se posva|ali. S Bogom
to nije mogu}e. On je, naravno, uvek u pravu. Moje razila`ewe s
Bogom se sastojalo i sastoji se u tome {to mu ja jednostavno govorim ne, bez ikakvog razloga. Nesumwivo, gre{nik sam ja, ali taj greh
je osnov za ~itavu seriju postavki i interesantnih pojava. [ta
bi bio Bog da mu niko nikada nije protivre~io? ^asovni~ar, mo`da Motor; u svakom slu~aju, ne{to poput mehanizma koji pokre}e
mehanizme. A Svet ne bi bio ni{ta vi{e do nekakva jedinstvena
industrija ili monopol bez raznolikosti i misterije, ne bi imao
du{u i li~nost.
Re~ dobro ne bi imala smisao: ona ga dobija samo u kontrastu
sa zlom. Uz svu skromnost, smatram da moj doprinos Univerzumu,
ovakvom kakvog ga danas vidimo i poznajemo, nije bez zna~aja. Da
nisam prihvatio tu poziciju, koliko god antipati~na i neshva}ena ona bila, ne bi bilo ni svetaca ni mistike; {tavi{e, ne bi
postojali ni ~ast ni bur`oasko po{tewe. U svakom slu~aju, ako je
Bog tvorac fizi~kog sveta, ja sam, govorim ovo bez ikakve namere
da se hvalim, pravi stvaralac i pokreta~ moralnog sveta.

92

1 \ovani Papini (Giovanni Papini, pseudonim Gian Falco, 18811956), italijanski kwi`evnik i
novinar, odli~an stilista, akademik; u po~etku je bio slobodoumni ateista, kasnije strasni
katolik. Jedno od wegovih najpoznatijih dela je \avo iz 1953. godine. (Prim. prev.)

Moj intervjuisani sagovornik nastavio je da pripoveda na ovaj

na~in, poput zlovoqnog starca koji neumorno ponavqa istoriju
svojih davna{wih, zaboravqenih podviga, ba{ kao \avo si{ao
sa stranica neke Papinijeve kwige.
Na kraju mi je ispri~ao ne{to istinski zanimqivo i, po mom
mi{qewu, zaista dostojno reporta`e. To je pri~a o Mazohisti,
koju bih `eleo ovde da prenesem, bez dorade i komentara, {to je
vernije mogu}e.
Kad je stigao u Pakao, ostavio sam ga, kao {to je obi~aj, da
sa~eka u mom predvorju dok ne prelistam wegov dosije. To je birokratski deo posla koji obavqam preko voqe, {to }e re}i, na brzinu. U periodima epidemija ili katastrofa ~ak ga i potpuno izostavim, i gre{nike {aqem pravo na ispa{tawe, bez ve}e analize.
Obi~no mi je izgovor nedostatak vremena; ali to je jedan ni{tavan izgovor ili, ako dozvolite da se tako izrazim, jedna bezo~na
la`. Vremena imam napretek. Re~ je o tome da su gre{nici i wihovi grehovi strahovito obi~ni, svi isti, bez i najmawih osobenosti
ili nijansi koje bi ih razlikovale. Vi{evekovno iskustvo me je
nau~ilo da se ne osvr}em na finese, moje zadu`ewe je svakim danom
sve standardizovanije: tri ili ~etiri vrste kazne, pet ili {est
nivoa ja~ine, to je sve.
Ponekad jo{ vi{e pojednostavim stvari, ustanovim jedno
mu~ewe ili jedno univerzalno ispa{tawe, i to je sve.
Ipak, s vremena na vreme, stignu zanimqivi slu~ajevi koji
me podstaknu da razmi{qam na druga~iji na~in. Jedan od wih
vezan je za ovu osobu, kako vi to zovete, ma{inista? Frank-masonista?
Mazohista stidqivo sam ga ispravio.
E to! To je to... Ja po prirodi svojoj nisam okrutan ili nasilan, kao {to se primitivno veruje. Svoj posao obavqam hladno
i mehani~ki, bez ikakve posebne osude klijenata. Me|utim, ~itaju}i o `ivotu tog ~oveka, moram priznati, iznervirao sam se: koliko god profesionalan bio, nikad nisam mogao da svarim ovisnike
i {arlatane. Prema onome {to je navedeno u izve{taju, od najranijeg detiwstva on je sebi nabijao ~iode pod nokte, praksa koju je
s vremenom usavr{io, pa je pre{ao na eksere, zatim na {rafove.
Nakon {to se o`enio, imao je obi~aj da tera `enu da ga svaki dan
maltretira; ako bi jadnica, izmorena ku}nim poslovima, nekad
odbila da to ~ini, prisiqavao ju je koriste}i silu, to jest, udarao
bi je sve dok ona ne bi po~ela da udara wega.
Svoju decu, koju je voleo vi{e od svega, poubijao je, jedno po
jedno, sa osmi{qenom namerom da nanese sebi bol.
I po{to mu sve to, izgleda, nije bilo dovoqno, re{io je da
prenese svoj poriv na vi{i nivo. Tako je ubrizgavao sebi svakojake viruse; bi~evao se, sekao no`em i ~eki}em ukucavao sebi eksere u telo.

93

94

Jednoga dana, tokom svojih ma{tovitih orgija, toliko se zaneo

da je preterao i, nadma{iv{i samog sebe, po~inio samoubistvo.
To je bilo slu~ajno uveravao me je minut kasnije, kada me
je obaveza naterala da, mimo svoje voqe, razmenim s wim nekoliko
re~i. Ja sam, zapravo, voleo `ivot i nisam verovao da postoji
naredni; drhtao sam pred mogu}no{}u da bi se moje patwe mogle
nekada okon~ati.
Mogu}e je da sam zbog te re~enice izgubio strpqewe i bez mnogo truda i razmi{qawa osudio ga na najte`e muke.
Sad }e{ videti svoga boga mislio sam. Kakvi ekser~i}i
pod noktima i seckawe stomaka! Tek }e{ da vidi{!
Nikad nikog nisam poslao u pakao s takvim zadovoqstvom.
Me|utim, moje zadovoqstvo nije bilo dugog veka. Kada sam,
posle izvesnog vremena, bio u redovnom obilasku, sa `aqewem sam
ustanovio da je u odli~nom stawu. Zatekao sam ga raspolo`enog,
~ak sre}nog. Kad me je ugledao, pri{ao mi je mrmqaju}i re~i zahvalnosti; i{ao je toliko daleko da me je nazvao Maestro.
Razbesneo sam se. Istog ~asa sam naredio primenu jedne slo`enije i ja~e metode kako bih pove}ao i poja~ao ispa{tawe, koje
mu je, o~igledno, veoma prijalo. Popravio sam mehove i lance, neki od wih su bili prili~no zar|ali; ponovo sam aktivirao bodqe,
kuke i stubove za mu~ewe i potpuno izmenio sistem razre|ivawa
vazduha.
Potom sam sa~ekao nekih trideset ili ~etrdeset godina da
vidim kako }e se stvari razvijati. Mislio sam da }e vreme, to jest
ve~nost, ipak, u~initi svoje.
Kad sam se vratio, odmah mi je bilo jasno da sam bio u zabludi.
Mazohista nije bio samo sre}an, bio je eufori~an; prili~no se
ugojio, a wegov stav i pona{awe odavali su jednog ostvarenog ~oveka, sigurnog u sebe, u potpunoj harmoniji sa sobom i okolinom.
^im sam stigao, zagrlio me je, a zatim se do besvesti klawao i
qubio mi ruke.
Maestro, nikada ne}u uspeti dovoqno da vam zahvalim za sve
muke koje ste mi pru`ili... Kakve zadivquju}e promene... Kona~no! Sve je isuvi{e ~udesno da bi bilo stvarno! Ose}am da to ni~im
nisam zaslu`io.
]utke sam ustuknuo. Preplavio me je bes pome{an s neprihvatqivim ose}awem nemo}i.
Tada sam odlu~io da pribegnem sredstvima kojima retko pribegavam: zatra`io sam prijem kod Gospodina s druge strane, {to
}e re}i, kod Nebeskog Oca. Stari Gospod me je, kao i uvek u takvim
prilikama, primio sa zadivquju}om snishodqivo{}u.
Ukratko sam mu izlo`io svoja razmi{qawa. Ako taj ~ovek
u`iva u patwi, onda }e patiti ako bude osu|en na u`ivawe. Dru-

gim re~ima, iako to deluje skandalozno, apsurdno i van svake pameti, bilo bi korisno prebaciti ga, za kaznu, u Raj.
Bog je obe}ao da }e se pozabaviti slu~ajem i ubrzo mi je poslao
izaslanika s nare|ewem za preme{taj. Mazohista je razdragano
prihvatio situaciju. Kad sam ga video kako se udaqava me|u oblacima, prvi put sam osetio izvesnu naklonost prema wemu.
Jadni~ak pomislio sam. Kona~no }e zaista patiti!
Nije pro{lo ni nekoliko meseci, godina ili vekova, ne se}am
se ta~no, kad se isti izaslanik vratio s na{im junakom u Pakao.
Ovaj je izgledao debqe i sre}nije nego pre: obrazi su mu imali
zdravu ru`i~astu boju, dok je ~ist i sve` pogled izra`avao istinsku radost. Odmah sam shvatio da je eksperiment propao.
Ugledav{i me, teatralno se bacio na kolena i po~eo ponizno
da mi qubi stopala.
Maestro! uzviknuo je. Ponovo vam moram izraziti zahvalnost na va{oj retkoj fino}i: zahvaquju}i vama, do`iveo sam nezaboravno iskustvo. Ne pamtim kad sam bio ovako savr{eno sre}an!
Ali kako? pobunio sam se. Ja sam razumeo da vi u`ivate
samo u patwi...
Ba{ tako! Zar ne mislite da je za nekoga s mojim sklonostima
upravo nemogu}nost patwe najuzvi{eniji ose}aj?
\avolska dijalektika ovog ~oveka toliko me je izbezumila,
razbesnela, izbacila iz takta i poremetila da sam po~eo da mucam.
Onda u redu promucao sam. Vi{e nikad ne}ete na Nebo!
^uv{i to, Mazohista je ustao, posko~io i, pre nego {to sam
to ikako mogao da izbegnem, zalepio mi jedan so~an poqubac posred usta.
Ta slatka zabrana je sve {to sam o~ekivao od vas, voqeni moj
Maestro! Sad nikad vi{e ne}u morati da patim zbog nedostatka
patwe. Na kakve me samo neobi~ne i prefiwene muke stavqate!
O{amario sam ga, a potom ga oborio na pod: wegove plave o~i,
bezazlene poput de~jih, osmehivale su mi se sa izrazom duboke zahvalnosti.
Od tada izbegavam wegov pogled. Ako ga posmatram, to ~inim
kradom. Tako|e, treba priznati da je od tog trenutka na{ poraz
postao kompletan: moj i, usu|ujem se da ka`em, Bo`ji. Mazohista
se {eta izme|u Neba i Pakla, sve je debqi i debqi, i maltretira
ceo svet svojom drsko{}u i opscenom, monstruoznom rado{}u.
Tokom vekova ne samo {to se ugojio nego je i porastao; dostigao je takve dimenzije da je nemogu}e izbe}i ga. A ~im nas zapazi, i mene i Boga, tr~i da nas pozdravi. Ose}a se obaveznim da nam
svakom prilikom izrazi zahvalnost uz slatkore~ive izlive divqewa koji mi se gade. Po mom mi{qewu, i samo wegovo postojawe
predstavqa skandal i lo{ primer drugima.

95

Jedino Bog bi mogao da re{i ovaj problem, ali, iz nekih mawe

ili vi{e zagonetnih razloga, ne odlu~uje se da to uradi. S jedne
strane, to bi bilo u suprotnosti sa svim wegovim principima, a
mo`da bi, u izvesnoj meri, povredilo wegovo samoqubqe. Do sada
nijednom besmrtnom bi}u nije oduzeta besmrtnost, niti je i{ta
{to je Wegovom rukom stvoreno bilo podvrgnuto i najmawem preispitivawu.
Ali ima tu jo{ ne~ega. Kao i svaki veliki umetnik, Bog se ne
obra}a direktno, ve} preko svojih kreacija: sigurno je stvarawem
Mazohiste ne{to `eleo da saop{ti... Ali {ta?
Nekad mi se ~ini da ni On sam nije ba{ siguran; kad ga posmatram, u Wegovom svevide}em pogledu zapa`am ne{to sli~no
senci sumwe i neverice.
Mo`da jo{ uvek nije odlu~io da li je tu re~ o remek-delu ili,
naprotiv, o prvoj gre{ci u ~itavoj karijeri.
Ostatak moje reporta`e nije naro~ito interesantan i svodi
se na neizbe`ne izjave koje prethode rastanku. \avo je iz svog
ogrta~a izvukao ogroman sat koji, koliko sam mogao da vidim, nije
imao ni brojeve ni crtice koje bi ih zamewivale. Umesto dve kazaqke, samo je jedna kru`ila po praznoj, beloj povr{ini. Bez
sumwe, vi{e je slu`io kao sredstvo za okon~avawe razgovora nego
kao koristan instrument.
Oprosti}ete mi rekao je ali ve} malo kasnim i morao bih
da se povu~em. Proveo sam vrlo prijatne trenutke u razgovoru s
vama. Nadam se da }u vas sresti ponovo, nekom drugom prilikom.
Izgovoriv{i to, nije pokazao nikakvu zlo}udnu nameru niti
dvosmislenost. Krenuo je teatralno kao da napu{ta pozornicu i,
pre nego {to je stigao do vrata, diskretno i delikatno je i{~ezao.
Treba spomenuti i to da je list odbio moju reporta`u. Direktor je procenio da se radi o bezobraznoj, nepristojnoj {ali i
iskoristio priliku da me zauvek udaqi od moje potencijalne novinarske karijere. Zbog toga je doti~na pripovest ostala neobjavqena sve do dana dana{weg.

96

HOSE EDVARDS (Jos Edwards, 19101970) ~ileanski je pripoveda~, esejista i dramski pisac. Pripadnik Generacije 1938. i u~esnik
brojnih intelektualnih debata svog vremena, pisawem je po~eo da se bavi
tek 1950. godine. U wegovom stvarala~kom opusu isti~u se pripovetke,
basne, mitolo{ke pri~e, eseji, drame, dok se tematski i stilski prepli}u filozofski i poetski ton, dru{tvene teme i fantastika. ^esto ga
nazivaju ~ileanskim Kafkom. Wegova dela objavqena su u tri toma
(pripovetke, eseji, drame). Pripovetke Mazohista i Osloba|awe
objavqene su u prvom tomu, posve}enom wegovom pripoveda~kom stvarala{tvu.
J. @.

Natanijel Hotorn

PRORO^ANSKE SLIKE
Prevela sa engleskog Jovana @ivanovi}

Ova pri~a je inspirisana Stjuartovom anegdotom koja se spomiwe u Danlapovoj Istoriji umetnosti dizajna, jednoj izuzetno
zabavnoj kwizi za ~itaoce, a mnogo intrigantnijoj, mogli bismo da
pretpostavimo, za umetnika.
Ali taj slikar! uskliknuo je Volter Ludlou uzbu|eno. Ne
samo da se isti~e jedinstvenom umetno{}u ve} i poseduje znawa iz
raznih oblasti i nauka. S doktorom Materom razgovara na hebrejskom, doktoru Bojlstonu dr`i predavawa iz anatomije. Drugim re~ima, mo`e da parira i naju~enijem ~oveku na odre|enom stru~nom
terenu. Povrh toga, ugla|eni je gospodin gra|anin sveta da, pravi kosmopolita; on }e u svakoj klimi i kulturi na planeti govoriti kao da je ro|en tamo, osim u na{im sopstvenim {umama, kuda
sada odlazi. Ali ni to nije ono ~emu se najvi{e divim kod wega.
Zaista? re~e Elinor, koja je sa `enskim interesovawem
slu{ala opis izvrsnog ~oveka. Ali i ovo je ve} dovoqno impresivno.
Svakako jeste, odgovorio je wen verenik, ali ni izbliza koliko wegov uro|eni dar prilago|avawa najrazli~itijim naravima,
koji omogu}ava svakom ~oveku, kao i svakoj `eni, Elinor, da u ovom
~udesnom slikaru otkriju sopstveno ogledalo. Ali najve}e ~udo tek
sledi.
Eh, ako ima jo{ ~udesnijih atributa od ovih re~e Elinor
kroz smeh Boston je rizi~no tlo za tog gospodina, ili je ispravnije re}i ~arobwaka?
Zapravo, odgovori Volter, to pitawe bi se moglo sagledati
znatno ozbiqnije nego {to ti pretpostavqa{. Ka`u da on ne slika
samo fizi~ke odlike ve} i um i srce. Prepoznaje najskrivenija
ose}awa i strasti i prenosi ih na platno, kao sjaj sunca ili,
recimo, kod qudi s mra~nom du{om odblesak zlokobne vatre. To
je u`asan dar dodao je sti{avaju}i svoj poletni ton. Bi}e
pomalo stra{no pozirati mu.
Ne misli{ vaqda ozbiqno? uzviknula je Elinor.

97

98

Zaboga, Elinor, ne smemo dozvoliti da naslika izraz lica

koji sada ima{ rekao je wen dragi sa osmehom, mada prili~no
uznemiren. Evo, sad prolazi, ali kad si govorila, izgledala si
kao da si smrtno prepla{ena, i veoma tu`na tako|e. Na {ta si to
pomislila?
Ni na {ta, ni na {ta brzo odgovori Elinor. Tvoja ma{ta
daje mom licu taj izraz. Dobro, do|i sutra po mene i poseti}emo
tog ~udesnog slikara.
Ali kad je mladi} oti{ao, nije mogla pore}i upe~atqiv izraz
na svom lepom mladom licu. To je bio izraz tuge i straha, kakav bi
se te{ko mogao o~ekivati od devojke koja se uskoro udaje. Pa ipak,
Volter Ludlou je bio izabranik wenog srca.
Pogled! re~e Elinor sebi. Nije ni ~udo {to je bio tako
zate~en, ako je video pogled koji izra`ava ono {to ponekad ose}am. Znam, iz svog iskustva, kako stra{an taj pogled mo`e biti; nisam videla tako ne{to od onda, nisam ni razmi{qala o tome ali
jesam ga sawala.
A zatim se u mislima vratila vezu na okovratniku koji je planirala da nosi na pozirawu za svoj portret.
Slikar o kom su govorili nije bio jedan od onih umetnika okrenutih prirodi koji boje pozajmquju od Indijanaca a ki~ice prave od
krzna divqih zveri. Mo`da bi, kad bi mogao da ponovo pro`ivi svoj
`ivot i promeni svoju sudbinu, izabrao da pripada kasnijoj umetni~koj {koli, bez uzora, u nadi da }e biti, ako ni{ta drugo, barem
originalan, jer tu nema umetni~kih dela koja bi se podra`avala,
niti pravila koja bi se pratila. Ali on je ro|en i {kolovan u Evropi. Pri~a se da je prou~avao koncept veli~anstvenosti lepote i
svaki potez ruku velikana umetnosti na naj~uvenijim slikama, u
kabinetima i galerijama, na zidovima crkava, sve dok vi{e nije bilo
ni~ega {to je ostalo nepoznato wegovom genijalnom umu. Lekcije
ni~im vi{e ne mogu doprineti umetnosti, ali Priroda bi mogla.
Stoga je pose}ivao svet u koji wegovi prethodnici nisu zakora~ili
i napajao o~i stvarnim prizorima, uzvi{enim i `ivopisnim, koji
ipak nikad nisu preneti na platno. Amerika je bila isuvi{e siroma{na da bi mogla ponuditi nove izazove jednom velikom umetniku,
iako su, otkad je do{ao u wu, mnogi pripadnici kolonijalnog visokog dru{tva izra`avali `equ da, posredstvom wegove ve{tine,
ostave potomcima u nasle|e svoje portrete. Kad god bi dobio takvu
ponudu, on bi se svojim prodornim pogledom upiqio u potencijalnog klijenta, kao da istra`uje dubine wegovog bi}a. Ako ne bi osetio i spoznao ni{ta vi{e od doterane, lepo obu~ene pojave, uprkos
tome {to bi ogrta~ od zlatne ~ipke dobro izgledao na slici pla}enoj zlatnim gvinejama, u~tivo bi odbio i zadatak i nagradu. Ali
ako bi lice zra~ilo ne~im neuobi~ajenim, ose}awima ili iskus-

tvom makar to bilo i lice prosjaka s belom bradom i ~upavim

obrvama ili deteta koje bi ga slu~ajno pogledalo i nasme{ilo mu se
iscrpeo bi na wega sve svoje umetni~ke potencijale koje je odbijao da pru`i u zamenu za novac.
Budu}i da je likovno ume}e vrlo retko u kolonijama, postao je
predmet op{te radoznalosti. Po{to skoro niko nije mogao da
shvati vrednost wegovog stvarala{tva, mi{qewe ve}ine postalo
je dragoceno poput mi{qewa rafiniranog amatera. On je posmatrao dejstvo svake slike na nestru~ne posmatra~e i upijao sve {to
mu se ~inilo va`nim u wihovim komentarima, dok i oni ne bi
do{li do ideje o mo}i Prirode, kao i on, koji je nastojao da joj se
pribli`i. Wihovo divqewe, mora se naglasiti, bilo je uslovqeno
predrasudama vremena i podru~ja. Neki su smatrali uvredom za
Toru, ~ak i arogantnim podsmevawem Tvorcu, slikawe tako `ivih
prikaza Wegovih stvorewa. Drugi, upla{eni umetno{}u koja iznosi duhove na svetlost dana i zadr`ava mrtve me|u `ivima, bili su
skloni da slikara do`ivqavaju kao ~arobwaka, ili mo`da ~uvenog
Crnog ^oveka iz starih ve{ti~jih vremena, koji smi{qa pakosti,
ali u novom ruhu. Takve budalaste fantazije bile su vi{e od povr{nog verovawa sveta. ^ak i u vi{im krugovima wegova li~nost je
delimi~no bila obavijena oreolom popularnih sujeverja, mada uglavnom izazvanih wegovim raznolikim znawem i talentima, koje je on,
me|utim, smatrao mawe vrednim od wegove profesije.
Po{to su bili pred ven~awem, Volter Ludlou i Elinor su `udeli da dobiju svoje portrete prve, kako su ~vrsto verovali, u dugom
nizu porodi~nih slika. Dan nakon spomenutog razgovora posetili
su slikarove odaje. Sluga ih je uveo u stan, u kom su ih, iako umetnik
nije bio prisutan, do~ekali takvi portreti raznih li~nosti da su se
jedva oduprli potrebi da ih pozdrave s dubokim po{tovawem. Znali
su, naravno, da ~itavu tu skupinu ~ine samo slike, ali ideja `ivota
i intelekta be{e te{ko odvojiva od tih zadivquju}ih dela. Nekolicina portretisanih bila im je poznata, to su bile ili znamenite
li~nosti ili qudi koje su li~no poznavali. Me|u wima se na{ao i
guverner Barnet, sa izrazom lica kao da je upravo primio ne~uveno
obave{tewe iz Vlade, pa upravo sastavqa najo{triji odgovor. Gospodin Kuk je bio na zidu pored vladara kom se suprotstavqao, istrajno i pomalo puritanski kao {to i dolikuje narodnom vo|i. Stara
gospo|a Vilijama Fipsa, autoritativna stara dama, sa okovratnikom i krinolinom, optu`ena za ve{ti~arewe, posmatrala ih je sa
zida. Xon Vinslou, tada veoma mlad ~ovek, imao je izraz ratobornog
aktiviste, zahvaquju}i kom je, mnogo godina kasnije, postao istaknuti general. Bilo je dovoqno samo da bace pogled pa da prepoznaju
svoje prijateqe. Na ve}ini slika su ~itav um i karakter bili predstavqeni u samo jednom pogledu, tako da su, paradoksalno, portreti
bili karakterniji od originala.

99

100

Me|u ovim savremenim, uglednim qudima, bila su i dva bradata sveca koja su gotovo i{~ezavala na tamnom platnu. Tu je tako|e bila i bleda ali ne i izbledela Madona, mo`da po{tovana u Rimu,
koja ih je sada posmatrala tako blago i sveta~ki da su osetili potrebu da joj se poklone.
Neverovatno! primetio je Volter Ludlou. Ovo predivno
lice je bilo isto i pre dve hiqade godina! Kad bi lepota uvek mogla da tako dobro odoleva vremenu! Elinor, zar joj ne zavidi{?
Da je zemqa nebo, mo`da bih joj i zavidela odgovori ona.
Ali tamo gde sve stvari i{~ezavaju kako je tu`no biti taj koji
ne mo`e da nestane!
Ovaj stari Sveti Petar ima tako stra{an, ru`an i mrk pogled
iako je svetac nastavio je Volter. Uznemirava me. Ali devica nas gleda tako blagonaklono.
Da, ali i tu`no, ~ini mi se, re~e Elinor.
[tafelaj, sme{ten ispod tri stare slike, pridr`avao je jednu nedavno zapo~etu. Posle kra}eg vremena prepoznali su crte
svog sve{tenika, pre~asnog dr Kolmana, koje su poprimale ne samo
oblik ve} i sam `ivot onoga koga su predstavqale.
Fin stari ~ovek! uskliknula je Elinor. Gleda me kao da
}e mi svakog ~asa udeliti neki roditeqski savet.
I mene, rekao je Volter. Kao da }e da odmahne glavom i prekori me zbog nekog mogu}eg greha. Ali takav je i original. Ne}u se
ose}ati sasvim prijatno pod wegovim pogledom dok nas ne ven~a.
^uli su korake i, okrenuv{i se, na{li se pred slikarom, koji
je ve} neko vreme bio u prostoriji i slu{ao wihova zapa`awa. Bio
je to sredove~an ~ovek, dostojan svoje ki~ice. Odista, usled `ivopisnosti bogatog odela, a mo`da i usled du{e koja je ve~ito boravila me|u umetni~kim oblicima, i sm je delovao kao portret. Wegovi
posetioci su osetili kako se umetnik i wegova dela stapaju i imali
su utisak da je jedna od slika upravo si{la s platna da ih pozdravi.
Volter Ludlou, koga je slikar jedva poznavao, objasnio je razlog posete. Dok je govorio, sun~evi zraci su se iskosa spu{tali na
wegovu i Elinorinu figuru, obdaruju}i ih vedrinom. Izgledali su
kao `ive slike mladosti i lepote, blagoslovene blistavom budu}no{}u. Umetnik je bio vidqivo zate~en.
Moj {tafelaj je zauzet narednih nekoliko dana, a moj boravak
u Bostonu mora biti kratak, rekao je zami{qeno; zatim je, pogledav{i ih pronicqivo, dodao: Ali va{e `eqe }e biti uva`ene iako
}u zbog toga razo~arati sudiju i madam Oliver. Ne smem propustiti
ovakvu priliku zarad dva-tri ar{ina svile i brokata.
Slikar je izrazio `equ da wihove portrete predstavi na jednoj slici i prika`e ih, zaru~ene, u nekoj odgovaraju}oj sceni. Taj
plan je obradovao mlade qude, ali je neminovno morao biti odba-

~en, zato {to platno tako velike povr{ine ne bi moglo da bude

uklopqeno u sobu koju je, kako je planirano, trebalo da ukrasi.
Stoga su ugovorena dva portreta mawih dimenzija. Kada su oti{li,
Volter Ludlou je sa osmehom upitao Elinor da li zna kakav }e
uticaj na wihove sudbine uskoro imati taj ~ovek.
Jedna starica iz Bostona tvrdi da on, nastavio je, kad jednom preuzme lice i figuru neke osobe, mo`e da je slika u bilo kom
~inu ili situaciji i slika }e predstavqati proro~anstvo. Veruje{ li u to?
Ne ba{ kazala je Elinor sme{e}i se. Ali ~ak i ako poseduje takve mo}i, ima ne~eg veoma plemenitog u wemu, i sigurna sam
da }e ih upotrebiti na ispravan na~in.
Slikar je odlu~io da radi na oba portreta istovremeno, navode}i kao razlog, na misti~nom jeziku koji je ponekad koristio, da
lica treba da obasjavaju jedno drugo. U skladu s tim, radio je malo
na Volteru, malo na Elinor, a wihove crte su postajale sve `ivotnije, kao da wegova umetnost te`i da se oni potpuno odvoje od
platna. Negde izme|u bogate svetlosti i dubokih senki izrawala
su wihova istinska bi}a. Ali iako je savr{enstvo sli~nosti obe}avalo, oni nisu bili u potpunosti zadovoqni izrazom; delovao je
bla`e nego na ve}ini umetnikovih dela. On je, me|utim, bio zadovoqan svojim uspehom i, budu}i veoma zainteresovan za ove klijente, u slobodno vreme, {to oni nisu znali, olovkom je pravio skice
wihovih figura. Dok su mu pozirali, uvla~io ih je u razgovor i
bogatio wihova lica karakternim crtama. Iako je tu stalno bilo
promena, ovo je bio wegov na~in da kombinuje i dora|uje. Posle nekog vremena objavio je da }e, kad do|u slede}i put, wihovi portreti
biti zavr{eni i spremni za preuzimawe.
Ukoliko ki~ica bude verna mojoj ideji u nekoliko posledwih
poteza o kojima razmi{qam, izjavio je, ove dve slike bi}e vrhunac
mog stvarala{tva. Zaista, slikar retko ima takve modele.
Dok je govorio, wegov prodorni pogled ih je pratio sve do dna
stepeni{ta.
Ni{ta na celoj paleti qudskih ta{tina ne podsti~e ma{tu
ja~e od naru~ivawa sopstvenog portreta. A ipak, za{to je tako?
Ogledala, ispolirane mesingane plo~e, mirna voda i sve druge
refleksivne povr{ine neprekidno nam prikazuju na{ odraz, ili
ta~nije duhove nas samih. Na wih bacimo pogled i istog trenutka
ih zaboravimo. Ali zaboravimo ih zato {to nestaju. Upravo je ideja trajawa zemaqske besmrtnosti ta koja budi misteriozno interesovawe za portrete. Volter i Elinor nisu bili oslobo|eni takvog poriva i hitali su ka slikarovom ateqeu ta~no u zakazani ~as
da se susretnu s naslikanim oblicima koji }e ih predstavqati na-

101

102

rednim pokolewima. Sunce je obasjalo prostoriju kad su u{li, me|utim, nakon {to su zatvorili vrata, postala je nekako mra~na.
O~i su im se istog trenutka prikovale za portrete, koji su visili na najudaqenijem zidu sobe. Kroz bledu svetlost, izdaleka,
prepoznali su sebe u sasvim prirodnom polo`aju. Istovremeno su
ispustili uzvik ushi}ewa.
Eno nas! uzviknuo je Volter odu{evqeno zauvek urezani
sun~evom svetlo{}u! Nikakve mra~ne strasti ne mogu se spustiti
na na{a lica!
Ne, rekla je Elinor, smirenije, nikakvi tu`ni doga|aji ne
mogu nas obeshrabriti.
Ovo je re~eno dok su prilazili i dok su se slike tek nazirale.
Slikar je, po{to ih je pozdravio, nastavio da za stolom dovr{ava
skice olovkom, prepu{taju}i posetioce dono{ewu sopstvenog suda
o wegovim usavr{enim radovima. Na~as bi, dr`e}i olovku iznad
papira, bacio pogled ispod gustih obrva na profile wihovih prilika. Sad su ve} nekoliko trenutaka stajali on ispred wene, ona
ispred wegove slike i s probu|enom pa`wom }utke gledali u portrete. Nakon izvesnog vremena Volter je zakora~io napred pa nazad, posmatraju}i Elinorin portret pod razli~itom svetlo{}u, i
najzad progovorio.
Da li je ne{to promeweno? upitao je sumwi~avim i zami{qenim tonom. Da, utisak je sve ja~i {to vi{e gledam. To svakako
jeste ista slika koju sam video ju~e; haqina, lik sve je istovetno;
ali, ipak, ne{to je izmeweno.
Da li je onda slika druga~ija nego {to je bila ju~e? s neskrivenim interesovawem upitao je slikar pribli`avaju}i se.
Crte su savr{ene, odgovorio je Volter, tako|e, na prvi pogled, i izraz lica deluje kao da je wen. Ali privi|a mi se da se lik
na portretu promenio dok sam ga posmatrao. Gleda me u o~i tako
tu`no i uznemireno. To su bol i u`as! Da li je Elinor takva?
Uporedite `ivo lice s naslikanim, rekao je slikar.
Volter je pre{ao pogledom preko svoje voqene i zaustavio se.
Nepomi~na i zadivqena ona je posmatrala wegov portret. Lice joj
je odista poprimilo izraz na koji se on upravo osvrnuo. Da je satima
ve`bala pred ogledalom, ne bi mogla tako uspe{no da opona{a taj
pogled. Da je sama slika bila ogledalo, ne bi mogla boqe odraziti
wen trenutni izgled, wegovu sna`nu i melanholi~nu stvarnost.
Izgledala je potpuno nesvesna razgovora izme|u umetnika i svog
verenika.
Elinor, uzviknuo je Volter iznena|eno, {ta ti se to desilo?
Nije ga ~ula i nije odvojila pogled sa slike dok je nije uhvatio
za ruku i tako privukao wenu pa`wu; tada je, uz nagli drhtaj, po-

gledala lice originala. Da li vidi{ neku promenu na svom portretu?

Na mom? Nikakvu! odgovorio je Volter prou~avaju}i portret. Ali dozvoli da vidim! Da; postoji blaga izmena poboq{awe, ~ini mi se, na slici, ali ne u sli~nosti. Izraz je `ivqi nego
ju~e, kao da nekakva bistra misao blista u o~ima, i samo {to nije
pre{la preko usana. Zapazio sam da mi pogled deluje vrlo odlu~no.
Dok se on bavio ovim zapa`awima, Elinor se okrenula prema
slikaru. Pogledala ga je s tugom i strahopo{tovawem, u~inilo joj
se da je wen portret ra|en predano i sa saose}awem, mada je to mogla samo da naga|a.
Taj pogled! pro{aputala je stresav{i se. Odakle se stvorio?
Madam, rekao je slikar tu`no i, uzimaju}i je za ruku, poveo
je u stranu, na obe slike sam naslikao ono {to vidim. Umetnik
pravi umetnik mora gledati ispod povr{ine. To je wegov dar
najuzvi{eniji, ali i tako tu`an dar da vidi dubinu du{e i, zahvaquju}i ~ak i wemu nepoznatoj mo}i, da joj omogu}i da zasija ili
potamni na platnu, kroz odsjaj koji izra`ava misao i ose}awe iskustva. Zar bi mi se to moglo zameriti?
Pri{li su stolu na kom su se nalazili crte`i glava, {aka
izra`ajnih poput lica, crkvenih torweva obraslih br{qanom,
slamnatih koliba, starog drve}a smrskanog gromom, orijentalnih
i starinskih kostima... Razne `ivopisne tvorevine nastale u
slobodnim trenucima darovitog umetnika. Dok ih je listao, naizgled nemarno, otkrio je grafiku dve figure.
Ako nisam pogodio, nastavio je, ako va{e srce sebe ne prepoznaje na portretu, ako postoji neki prikriveni razlog zbog kog
nemate poverewa u moje ume}e slikawa drugih, jo{ uvek nije kasno
da ih izmenim. Mogao bih da im promenim i polo`aj. Samo da li
bi to uticalo na sudbinu, na va{ `ivot?
Skrenuo joj je pa`wu na skice. Uzbu|ewe je strujalo Elinorinim telom; vrisak joj se peo do usana, ali ugu{ila ga je samokontrolom karakteristi~nom za one koji u svojim grudima kriju
strahove i agonije. Okre}u}i se od stola, zapazila je da je Volter
sada dovoqno blizu da bi mogao da vidi skice, mada nije mogla da
odredi da li ih je zaista i primetio.
Ne}emo izmene na slikama izgovorila je brzo. Ukoliko
je moja tu`na, moj radosni pogled bi}e joj kontrast.
Neka bude tako, odgovorio je slikar klimnuv{i glavom.
Neka va{e boli budu toliko imaginarne da se jedino na slici
mogu videti! Za va{u sre}u da bude utisnuta na va{em divnom
licu, stvarna i duboka, i neka potpuno opovrgne moju umetnost!

103

104

Posle ven~awa slike su bile najlep{i ukras Elinorinog i Volterovog doma. Bile su oka~ene zajedno i odvojene uskim panelom,
te se ~inilo da wihovi likovi ne skidaju pogled jedno s drugog, dok
istovremeno prate posmatra~a. Jedan gospodin koji je mnogo putovao, a poznavao je umetnost, procenio ih je kao zadivquju}e primerke modernog portreta, dok su ih obi~ni posmatra~i poredili sa
originalima, crtu po crtu, ushi}eno hvale}i sli~nost. Ali na
tre}u vrstu posmatra~a ni svetske poznavaoce, ni obi~ne posmatra~e, ve} qude uro|enog senzibiliteta ostavqale su najja~i
utisak. Takve osobe bi isprva nemarno bacile pogled, ali, zainteresovane, vra}ale bi se iz dana u dan i prou~avale lica na slikama
kao da su ona stranice neke misti~ne kwige. Prvo bi pa`wu privukao portret Voltera Ludloa. Kad on i wegova nevesta nisu bili
prisutni, gosti bi raspravqali o izrazu koji je slikar dodelio
wihovim licima; svi su se slagali da je to izuzetno zna~ajno, ali
sva tuma~ewa su se me|usobno razlikovala. Mawe je bilo razlika
u mi{qewima o Elinorinom portretu. Razlikovala su se, dodu{e,
u poku{ajima procene prirode i dubine melanholije koja je
po~ivala na wenom licu, ali diskutanti su se slagali da je ona
vrlo neuobi~ajena za wihovu mladu prijateqicu. Jedna ma{tovita
osoba je, posle detaqnog promatrawa, izjavila da su dve slike delovi jedne kreacije, da je snaga Elinorinih mra~nih ose}awa na slici
zapravo u ravnote`i s Volterovom mnogo `ivqom emocijom, ili,
kako je on to nazvao, divqom stra{}u. Iako nevi~an umetnosti, ovaj
posmatra~ je ~ak skicirao i crte` na kom pokreti ove dve figure
odgovaraju izrazima oslikanim na wihovim licima.
[aputalo se me|u prijateqima da Elinor, iz dana u dan, postaje sve zami{qenija, {to preti da je pretvori u pravi odraz wenog
tu`nog portreta. Volter pak, umesto da poprimi `ivahan izraz
koji mu je slikar podario na platnu, postajao je rezervisan i poti{ten i nije izra`avao ose}awa koja su mogla tiwati u wemu. Nakon
izvesnog vremena Elinor je ispred slika, pod izgovorom da bi
pra{ina ili svetlost mogle da ih o{tete, oka~ila predivnu zavesu od qubi~aste svile, izvezenu cve}em, s te{kim zlatnim ki}ankama. To je bilo dovoqno. Posetioci su ose}ali da se masivni slojevi
svile ne smeju razmicati, ali i da u doma}i~inom prisustvu ne
treba pomiwati portrete.
Vreme je prolazilo i slikar je ponovo do{ao. Bio je daleko na
severu da bi video srebrne kaskade Kristalnih planina i u`ivao
u pogledu preko gustih oblaka i {uma s vrha najvi{ih planina
Nove Engleske. Ali wegovo umetni~ko stvarala{tvo nije sa~uvalo
taj prizor. Le`ao je u kanuu na jezeru Xorx, ~ija su se lepota i
veli~anstvenost ogledale u wegovoj du{i. Sa indijanskim lovcima posetio je Nijagaru, i tamo je, iznova, prepustio svoju ki~icu

litici, sa ose}ajem da bi uskoro mogao da naslika snagu tih ~udesnih slapova. Zapravo, retko je ose}ao takvu `equ, punu misli, strasti i patwe, da kopira prirodu, koja ne bi bila tek pozadina za qudske
figure i lica. Ovo avanturisti~ko lutawe ga je obogatilo; nepokolebqivo dostojanstvo indijanskih poglavica; tamna qupkost
indijanskih devojaka; svakodnevni `ivot u kolibama; tajanstvene
povorke; bitke pod te{kim borovim drve}em; utvr|ewa; anomalije
starih francuskih doseqenika, vaspitavanih na dvoru ali odraslih u pustiwi; to su bili prizori i portreti koje je naslikao.
Blistavost opasnih trenutaka; odsjaj divqih ose}awa; borbe mo}nih stawa qubavi, mr`we, bola, ludila drugim re~ima, istro{eno srce stare zemqe otkrivalo se pred wim u novom obliku. Portfolio mu je bio ispuwen ilustracijama uspomena, kojima }e genije
podariti besmrtnost. Ose}ao je da je duboka mudrost wegove umetnosti, za kojom je sve vreme tragao, prona|ena.
Ali usred snage predivne prirode, u opasnosti {uma ili u wihovom preplavquju}em miru, lebdele su dve utvare wegovi stalni
saputnici. Kao i drugi qudi koje pro`ima zanos wihovog poziva,
bio je izolovan od qudskog mno{tva. Sve wegove namere, zadovoqstva i sklonosti bile su usmerene iskqu~ivo na umetnost. Uprkos
u~tivosti i lepim manirima, nije posedovao ne`na ose}awa; wegovo srce bilo je hladno; nijedno `ivo stvorewe nije mu se moglo pribli`iti dovoqno da bi ga zagrejalo. Me|utim, za ova dva bi}a ose}ao
je veoma sna`no interesovawe, koje ga je uvek privla~ilo objektima wegove ki~ice. Wegov o{tri um je zavirio u wihove du{e i
svoj bogati do`ivqaj, s vrhunskom ve{tinom, preneo na naslikane
likove onako kako to nijedan genije ranije nije u~inio. Uhvatio
je sumrak wihove budu}nosti barem je on tako mislio zastra{uju}u tajnu, koju je razotkrio na portretima. Toliko je sebe svoje
ma{te i svih drugih mo}i ulo`io u prou~avawe wihovih li~nosti da se bezmalo ose}ao kao wihov tvorac. Kao {to se ose}ao kao
tvorac svih onih koje je ovekove~io u carstvu Slike. Stoga su oni
lelujali u tami drve}a, plutali na izmaglici vodopada, promatrali ga iz ogledala jezerske vode, topili se na podnevnom suncu.
Uhodili su wegovu slikarsku ma{tu ne kao imitacija `ivota ili
blede utvare smrti, ve} preru{eni u portrete, svako s nepromewivim izrazom koji je wegova magija prizvala iz dubina du{e. Nije
mogao ponovo pre}i Atlantik a da jo{ jednom ne vidi originale tih
eteri~nih slika.
O slavna Umetnosti! razmi{qao je nadahnuti slikar kora~aju}i ulicom. Ti koja stvara{ bo`je slike i umetni~ki
oblikuje{ ono {to poti~e od samog Tvorca. Bezbrojni oblici koji
tumaraju u ni{tavilu po~ivaju na tvojim le|ima. Mrtvi o`ivqavaju. Ti ih vra}a{ u staro okriqe i daje{ wihovim sivim senkama

105

106

svetlost boqeg `ivota, nekad zemaqskog, sada besmrtnog. Ti koja

grabi{ prolazne trenutke Istorije. S tobom Pro{lost ne postoji;
jer tvoj dodir ovekove~uje sve {to je veliko; svi mudri qudi `ive
kroz duge vekove, upravo u onim delima koja su od wih na~inila ono
{to oni jesu. O mo}na Umetnosti! Ti koja prenosi{ bledu Pro{lost
u uzani snop svetlosti koji nazivamo Sada{wo{}u, mo`e{ li pozvati misterioznu Budu}nost da u Sada{wosti susretne Pro{lost?
Nisam li ja postigao upravo to? Nisam li ja Prorok?
U zanosu ponosa i sete samo {to nije glasno zajecao dok je prelazio ulice prepune qudi potpuno nesvesnih wegovih misli, qudi
koji nisu ni znali ni marili za wih, koji nisu bili sposobni da
ih shvate. Nije dobro za ~oveka da veli~a usamqenu ambiciju, osim
ako je okru`en onima s kojima bi mogao da se meri. U suprotnom,
wegove misli, te`we i nade postaju ekstravagantne, a on sm pravi odraz, mo`da ~ak i oli~ewe jednog ludaka. ^itaju}i tu|e du{e
s gotovo natprirodnom jasno}om, slikar nije uvi|ao sopstveni unutra{wi, duhovni haos.
Ovo bi trebalo da je ku}a, odmeriv{i pogledom fasadu, rekao
je pre nego {to je pokucao. Nek mi je Bog u pomo}i! Ta slika! Mislim da nikada ne}e nestati. Pogledam li u zid ili u vrata, eto je,
blistava, jasno naslikana u najbogatijim bojama lica na portretima tela i pokreti na crte`u, sve ostalo je samo wen okvir.
Pokucao je.
Portreti! Da li su unutra? upitao je slugu, zatim se pribrao. Va{i gospodar i gospodarica! Da li su kod ku}e?
Jesu, gospodine, rekao je sluga, a zatim, primetiv{i `ivopisan izgled slikara, koji se nikada ne bi mogao promeniti, dodao:
A tu su i portreti!
Gost je uveden u salon, iz kog se kroz dvokrilna vrata ulazilo
u sobu iste veli~ine. Kako je prva prostorija bila prazna, u trenu
se na{ao na pragu slede}e i ugledao Voltera i Elinor, kao i wihove naslikane predstave, koje su ga tako dugo zaokupqale. Nevoqno je zastao.
Nisu ga primetili. Stajali su pred svojim portretima, on je
podigao te{ku, rasko{nu tkaninu svilene zavese i jednom rukom je
dr`ao ki}anku, a drugom ruku svoje neveste. Pokrivene mesecima,
slike su se prikazale u nesmawenoj rasko{i, ali, umesto da blistaju pod sun~evom svetlo{}u kojoj su napokon bile ponovo izlo`ene, odisale su tamom. Elinorina je bila gotovo proro~anska.
Zami{qenost, pra}ena blagom setom koja ju je ispuwavala, s vremenom je prerasla u potmuo ali sna`an bol. Me{avina nemira sada
je potpuno dominirala izrazima na portretima. Volterovo lice
na slici delovalo je poti{teno i malodu{no i bilo je o`ivqeno

jedino kratkim gr~evitim blescima na te{koj tamnoj pozadini.

On je pak stajao obuzet mislima dok mu je pogled lutao sa Elinor na
jedan pa na drugi portret.
Slikaru se ~inilo da mo`e da ~uje korake Sudbine koja se
prikrada svojim `rtvama. ^udna misao mu se u{uwala u um. Nije
li upravo wegova tvorevina ta u kojoj se Sudbina otelovquje, i nije
li on pokreta~ nagove{tenog zla?
Nepomi~an i nem pred slikom, povezan s wom svim svojim
srcem, Volter je bio prepu{ten ~inima kojima je slikar za~arao
wihova bi}a na woj. Iznenada o~i su mu sevnule. Dok je Elinor
gledala kako se wegovo lice na slici izobli~ava, na wenom se pojavio u`as; a kad se on napokon okrenuo ka woj, sli~nost s wihovim
portretima bila je potpuna.
Na{a sudbina je ja~a od nas zaurlao je Volter. Umri!
Izvadiv{i bode`, uhvatio ju je dok je padala i uperio ga u wene grudi. U tom pokretu i u wihovim pogledima slikar je prepoznao
likove sa svog crte`a. Slika, sa svojim izvanrednim nijansama,
bila je savr{eno uobli~ena.
Stani, luda~e! viknuo je.
Pritr~ao je s vrata i ispre~io se izme|u nesre}nih tela sa
istim ose}ajem da poseduje mo} da uti~e na sudbinu, kao i da je
prenese na platno. Stajao je poput ~arobwaka, obuzdavaju}i demone
koje je probudio.
[ta?.. promucao je Volter Ludlou vrativ{i se iz divqeg
uzbu|ewa svojoj tihoj malodu{nosti. Da li to Sudbina ometa
izvr{ewe svoje sopstvene presude?
Jadna `eno! rekao je slikar. Zar te nisam upozorio?
Jesi odgovorila je Elinor mirno, dok je u`as ustupao mesto
tihoj patwi koju je pre toga potisnuo. Ali ja sam ga volela!
Nema li duboke pouke u ovoj pripovesti? Mo`e li rezultat
jednog, ili svih na{ih postupaka, biti unapred odre|en i postavqen pred nas? Neki bi to nazvali Usudom i poku{ali da pobegnu,
dok bi drugi bili zbrisani svojim strasnim `udwama. Ali niko ne
mo`e zaobi}i Sudbinu predstavqenu na PRORO^ANSKIM SLIKAMA.

NATANIJEL HOTORN (Nathaniel Hawthorne, 18041864) severnoameri~ki je romansijer i pripoveda~. Romanti~arski je prikazao
moralno-religioznu puritansku tradiciju i weno opadawe u Novoj
Engleskoj. Glavne teme wegovih pripovedaka i romana su oholost, greh
i prestup, dok je wegov stav pesimisti~an i sklon apstrakciji i alegoriji. Likovi u wegovim delima ~esto su ovaplo}ewa moralnih na~ela.
Znatno je uticao na formirawe ameri~ke kratke pripovetke.
Zna~ajna dela: Dvaput ispri~ane pri~e, @ivotopisne pri~e za
decu, Skerletno slovo, Ku}a sa sedam zabata, Blajdelska romansa,
Mermerni faun.

107

U Proro~anskim slikama Natanijel Hotorn prvi put obra|uje

problem umetnika problem kom }e se vra}ati u svojim kasnijim delima
i koji nikad nije uspeo u potpunosti da re{i. Bavi se dihotomijom ~ina
umetni~kog stvarawa ({to je za Hotorna najvi{e duhovno postignu}e) i
mra~ne potrebe koja nagoni umetnika na neoprostivi greh nasiqa nad
qudskim srcem. Upravo zbog toga pripovetka Proro~anske slike, jedna
od wegovih prvih i najjasnijih studija paradoksa umetnosti, osvetqava
Hotornovu estetsku teoriju o polo`aju umetnika u dru{tvenom poretku.
Jovana @ivanovi}

108

Vladimir Sorokin

ODMOR
Prevela s ruskog Mirjana Grbi}

Gromada aerodroma: svetlucawe usitwenih povr{ina + vertikalna simfonija ~elika + bela ti{ina kupole. Na kupoli: sneg
+ vrane + zalazak.
Zima. Kraj januara 18 S.
Aerodrom: besku}nici napoqu + putnici unutra. Stroga staklena vrata. Vratari u zelenom, sa automatskim pu{kama:
Pa{port?
Moj hologram je u wihovim rukama. Videli su me:
Dobro do{li, Nikolaju Semjonovi~u.
Boqe vas na{ao.
Ulazim u svetlucavu toplotu.
Ona miri{e boqe nego hladno}a napoqu. Tamo su: besku}nici
+ psi + mokra}a i jednih i drugih. Ovde je: sve`ina plastikastaklo~elika + mmm... miri{e nekako... kako da se izrazim... nekako
vikenda{ki... kao kod mame u Krek{inu... miri{e na jabuke u avgustovskom vo}waku.
Atmosferski dizajn.
Prijatno i umiruju}e.
I sve je to za putnika.
I za mene, samca, na}i }e se u ovoj grdosiji udobno mesta{ce.
Ustao sam danas ~im je svanulo. Nije me probudio budilnik, nego
sam se sm probudio: unutra{wi nemir. Kao i obi~no pred let.
Retko letim, priznajem. Posao mi je sede}i, a kurirska slu`ba u
Komori cewena. Ukratko uvek sam uznemiren. Nije mi bilo do
doru~ka: petrolejka + ~ajnik + hlebputerxem? Dugo + optere}uju}e
= nemogu}e.
Rani letovi: poseban nemir + `urba + nervoza. I la`ni strahovi, la`ni strahovi...
Milostiva, gde bih ovde mogao da se istu{iram i obrijem?
Tre}i sprat ispod zemqe, milostivi.
Divno... ^ovek mo`e: da se okupa + obrije + doru~kuje = da se
opusti. Ali vaqalo bi i malo razgledati unaokolo: na novom aero-

109

110

dromu bio sam pre godinu dana, u `urbi: Korovin i ja smo kasnili.
Nisam ga tada kako treba ni video: glupost doti~nog + moja lakovernost + idiotizam departmana.
Zaba~ene glave: zamah + izuzetna umetni~ka snaga.
Impresivno.
Kupola je svetla i ogromna.
Neponovqiv akusti~ki efekat: svaki glas, odbijen od izvora,
vra}a mu se poja~an.
A?
Aaaaaaaa!
Princip dr`avnosti ovaplo}en u `ivot: ima da se ~uje glas
svakog podanika.
Karniza ispod kupole verni sinovi Rusije: carevi, svetiteqi, kosmonauti, boq{evici, velikomu~enici, vizionari, nau~nici, heroji.
Kur~atov + Grozni + Radowe{ki + Buslaj + Kala{wikov +
Muromec + Matrosov + Stolipin + Staqin + Nevski + Kron{tatski + Lewin + Kol~ak + Petar I + Gagarin + etcetera. Blistaju lica
u svim duginim bojama.
Lepo. Ambiciozno. Dr`avni~ki.
Lebde u vazduhu svetlucavi stihovi Himne:
Srasli su sjediweni u slavi
Srp i ~eki} i krst pravoslavni.
Vrti mi se u glavi. Moj vrat, za razliku od mojih le|a, nikad
nije bio naro~ito elasti~an. Ako se klawam, uvek je to naklon u
pojasu. Do naklona glavom tupqima treba jo{ jedno sedam godinica niz dlaku da idem. A posle toga klimnu}u tako da }e: da se zatresu + zadrhte = da me uva`e.
Nema ba{ mnogo putnika. Svi ispu{taju glasove pod kupolom.
Proba gra|anskog glasa. A vra}a im se dr`avni eho...
Sve u svemu, treba priznati, malo sunarodnika ove zime leti
na odmor. Razloga za to je mnogo. Uglavnom su ekonomski. Ali
nema pravila bez izuzetaka. U Komori su mi dali odmor. Na~elnik
je tako odlu~io. A ja se ne dr`im septembra. Ja sam u svakom pogledu elasti~an. Treba znati: `iveti lako + slu`bovati lako.
Iz Egipta }u se vratiti ta~no za uskr{we poklade. Vaqa se:
kod Petrovi~a pojesti pala~inke + popiti votkice + slu{ati
balalajku = do`iveti praznik.
Ali vreme je za kupawe.
Ima vremena, ne moram da `urim: krenuo sam na vreme. Kao
{to voli da ka`e na{ novi na~elnik: ne treba `uriti, ali vaqa
pohitati. Filozof.
Predajem svoj jednostavni prtqag. Kre}em dole.
Tu je sve obi~no i pristupa~no: pedeset kopejki tu{irawe,
kupawe u kadi jedna rubqa. Sauna je tako|e rubqa. Predajem dr-

`avni kupon za kupawe, ulazim u kupatilo s tu{evima. Nisam ja

jedini re{io da se ovde okupam: u kupatilu: para + wu{ke + mu{ka tela. I razumqivo: toplu vodu zimi imaju samo prvaci, prvi
razred. A ja sam ~ovek tre}eg razreda. Za nas je: kupatilo subotom
+ kupawe na javnim mestima na osnovu kupona. [tedwa dr`avna,
zabojebije...
Ni{ta tu ne mo`e{, g-ne tre}aku.
Pa ipak, mater vam va{u, lepo je imatu toplu vodicu ujutru!
Podmetne{ }elu pod wu i sve brige te{ke + strahovi la`ni +
pokroviteqstva ni{tavna u vidu spirale odu u rupu u podu. Mo}
stihije. Aqua vitae Mogao bih ve~no tako da stojim, plot svoju
prepu{taju}i vodenom bockawu + vodostrujawu. Ali treba se oprati. Nu`nost! Mada, priznajem, rado se ne bih prao nego bih samo
stajao pod tu{em, samo bih tako stajao. Decenijama. Ka`u da ~ovek
najpre na svom telu pere ono gde je najja~i. Ja najpre sun|erom trqam lice, zatim }elu, a onda guzicu i, najposle muda. To je moja telesna hijerarhija. A, ina~e, telo mi je mlohavo. Na mamicu. Tatica pokojni bio je `ilav, a mamica: debela + belotela + svadqiva
+ pla~qiva + {krta + temeqna + dobra srca.
Pra-we-ob-li-na mojiiiiiiih vrrrlo slaaaaaaadoooooostraaaaasnoooojeeeee.
Oprav{i se, u ~ar{av uvijam ~isto telo i stupam u berbernicu. A sva mesta zauzeta! Nisam ja jedini pametan. Sedi u sali
pedeset wu{ki ispred pedeset ogledala i brije se s pedeset ~eli~nih brija~a. Slika uistinu dostojna Dantea!
Pa razumqivo. Elektri~na struja je dr`avna stvar. Ne mo`e
svuda da je ima: samo u dr`avnim ustanovama + kod prvaka. Petrolejka u ku}i nije hir. Stajem u red. Po{to odstojim, sedam: namaz
+ sapun + brija~ + ve{te ruke. Dobro je {to posle toplog tu{a
se~ivo uklawa ~ekiwu.
Posle brijawa prskam facu svoju kolowskom vodom iz nepristojno velikog pulverizatora. Moje lice je: zaobqenost + ozbiqnost + qubaznost + odgovornost. Nisam ispao ni {aqivxija, ni jeretik. Ali nisam ni sumorni }utqivac. Kako veli na~elnik:
Ti, Savu{kine, s lako}om ume{ da slu`buje{.
Takva pohvala kod nas u Komori mnogo vredi.
I {ta je zakon tela mojega: ~im se obrijem, odmah imam potrebu za velikom nu`dom. Mada sam, ako }emo pravo, ju~e veoma skromno ve~erao, sama~ki: kuvana cvekla + krompir od ju~e + kiseli
krastavac + par~ence mami~ine {unke + komadi} balti~ke haringe + bombona stratosfera + ~aj~i}-maj~i}.
Neverovatna mo} navike...
Nu`nik je ovde (bez ironije) izvanredan: prostran + svetao +
dizajn + atmosferski dizajn + muzika + plus spirawe vodenim
mlazom.

111

112

Skoro kao u Komori.

Kod ku}e, treba re}i, olak{avawe nije ba{ udobno: suva cev
+ drugi sprat + smrda~ija zlojebiva, koja, naravno, dopire iz septi~ke jame u podrumu. Da svaki put spira{ vodom ne mo`e{ se
nadonositi vode. A da ide{ po vodu na pumpu ne mo`e{ se nahodati. Otuda palijativ~i}: cev krpicom zapu{avam.
Upravo zato se trudim da se brijem u Komori. Dolazim malo
ranije. Toaleti su tu prostrani: plo~ice + ogledala + su{a~ za ruke + izvrstan, najmek{i-najdelikatniji papir za brisawe evropske proizvodwe.
Po{to se olak{am, obla~im se i idem gore.
Divno!
Vozi{ se pokretnim stepenicama ~ist, obrijan, olak{an. Spreman za odmor.
Sada se mo`e i doru~kovati.
Tu su tri restorana brze hrane: kineski + arapski + ruski. Da
tako ka`emo, hrana bliskih svetova. A po{to sam na putu po crkvenom, putnik je izjedna~en sa bolesnikom po svoj prilici mogu
sebi da dozvolim odstupawe od nacionalne kuhiwe. I ne samo to.
Idem u arapski bircuz.
Sedam. I uto se setim: Arapi ne piju.
Do|avola! Ipak mi danas glava ne radi ba{ najboqe.
Hvala Bogu {to sam se na vreme setio.
Ustajem izviwavaju}i se crnookoj curi, koja mi je pri{la s
~a{om ve} poznatog napitka: kefir + zeleni{. Ne! Nije zbog toga
Nikolaj Savu{kin na odmor krenuo da bi kao na livadi pasao.
Rahmatli, muhamedanci!
Izlazim. Kre}em ka Kinezima, a onda se predomislim: kod
Kineza nema smisla doru~kovati. Velika kineska kuhiwa je predvi|ena za kompletan obrok.
Idem u na{ bircuz. Brzo naru~ujem: 150 grama ra`ane + kiseli krastavac + pala~inke p{eni~ne + kavijar od ~avi~e (riba!) +
pavlaka + u{tipci + med + ~aj~i} kineski.
Pijuckam, mezetim, dolazim k sebi.
Hrana je ovde pristojna.
Posle jutarwe votkice uvek mi padaju na pamet filozofske
ideje. Moja stara, smela ideja: za{to je u otaxbini na{oj uva`avawe mu{ke qubavi u tako neumoqivom porastu? ^ak, u neverovatnom porastu! A crkva je glasno osu|uje. Dilema. S jedne strane,
o~igledno: ve}ina na{ih vi|enih qudi u dr`avi ima u woj udela.
To ~ak i ne kriju naro~ito. I niko ih zbog toga sa du`nosti ne goni, naprotiv: ja~aju-ukorewuju se iz godine u godinu. S druge
strane: greh je sodomski. S wim na grba~i se ne}e{ provu}i u
carstvo nebesko. Jedna~ina s dve nepoznate. I ta jedna~ina na pro-

storima na{im za sada nema kona~no re{ewe. Ali vazda je zanimqivo razmisliti o tome. Naro~ito kad popijem i zamezetim. U
toj misli ne{to pritajeno-udobno postoji. Na primer na{ na~elnik. Okupio oko sebe pot~iwene po principu uva`avawa mu{ke
qubavi. A on je ~ovek dr`avni. I niko mu na vrhu nije smetwe
pravio. Svi mi delimo wegovu upornost, neki iznu|eno (kao ja), a
neko sa `eqom od po~etka: Bobrov, Rubin{tejn, Samohin, Samojlenko... Maltene svi u na{oj upravi su ne`ewe. Uh, na~elnik!
Nibelung! Alberih! Voli da se ne~ujno pri{uwa otpozadi, dok
sedi{ usredsre|en za stolom, po malome prstima prelazi{ u odgovornom svome poslu. Pri|e ti, stari ~vor, pa }e na uvo, {apatom:
[ta sad smera{, buntovni~e?
Moj kolega Viktor, drugak, istan~an ~ovek s tri prstena i
novim falusom, sklon je poetskim egzercirima. Na~elnik ga je
zamolio da napi{e odu mu{koj qubavi. Za godi{wicu Komore.
Viktor se potrudi, uradi. Celu odu ne mogu da zapamtim bez maloga, ali ovi stihovi su mi se urezali:
K nebo ~ista, kao odoj~e jednostavna si ti,
Po{tuju te i cene samo oni
Koji u srcu pamte drhtaje prostate
I suze, i jecaje, i uzdahe u tami..
U celini, na~elniku se dopalo: primio je + odobrio = nagradio. Ali je re~ prostate zamenio sa Astarte. Rekao je da je tako
romanti~nije. Drevna bogiwa qubavi. Arhaika. Oda je pro~itana
na banketu na{e Uprave. Svi su: dugo aplaudirali + napili se +
pevaliqubiligrliliplesali = kao i uvek...
^ini mi se, ako se u dr`avnim strukturama ontolo{ki pristupi ukorewivawu fenomena mu{ke qubavi, onda }e na{a vertikala vlasti, koja ve} dugo nije samo dr`avna, odgovorno{}u da se
poja~a. Ali i mu{kom ne`no{}u. I u tome je obnova konstrukcije
stare vertikale. A mo`da }u se usuditi da iznesem pretpostavku
da je to nose}i element ~itave dr`avne piramide. Ruski re~eno:
fundament. Jedan politikolog u nemilosti je ne tako davno na Mre`i izneo svoje mi{qewe u vezi s tim. Navodno je, je li, ruska vertikala vlasti sve vreme bila kolac na kome je bio nasa|en trup
na{e zemqe; najpre je, navodno, taj kolac bio hrastov, onda od
jasike, pa od breze, gvozdeni, ~eli~ni, od armiranog betona, plasti~an. A sada je postao `iv. Sasvim ipravno rezonovawe. Jer boqe
je na toplokrvni da si nataknut nego na plasti~ni. A i ina~e: u
stra{nom u`asu pred strrrra{nom dr`avom sada vi{e ne}e{
daleko sti}i. Vuciguraj pripada pro{losti: proklizava + kvari
se + rezervnih delova je sve mawe. A i goriva je sve mawe. A zemqa

113

114

treba da ide napred. I proces pot~iwavawa pot~iwenih treba da

bude druga~iji. Dr`avna ne`nost je velika snaga. Svi kod nas u
Komori znaju da na{ ministar obo`ava da zapo~ne ministarsko
jutro palpirawem pot~iwenih. I ~ini to: ne`no + dr`avno. Kako
da posle toga ne izvr{i{ wegov nalog? A ako }emo da gledamo {ire: ja bih osnovao Ministarstvo dr`avne ne`nosti za ja~awe vertikale vlasti. Na{a Komora bi onda u celini pre{la tamo...
Posle doru~ka treba da se ~ekiram.
Prilazim, stajem u red. U Egipat nagrnuli: trgovci sredweg
ranga s porodicama + drugacitre}aci + usamqene dame + ~inovnici
u penziji. Prvaci i plemstvo leti u Kinu. Tamo je komfornije.
Predajem prtqag svoj jednostavni, dobijam bording kartu.
Pre nego {to dobijete izlaznu vizu, mo`ete da odete u bescarinsku prodavnicu i kupite ne{to za put. Votku ne}u da kupujem
iz principa. U Egiptu `elim da pijem samo strana pi}a. Ali treba poneti zalihe, jer kod wih va`i suvi zakon. Kupujem dve boce
ruma: crni + beli. Uve~e, posle kupawa, sede}u na terasici, u`ivati u zalasku + potezati rum s ledom. To je odmor...
Da, odmor. On je neophodan. Posledwa dva meseca: uzbuna na
poslu + premetawe papira + premetawe qudi. Na{a Komora, kao
{to je poznato, ve} tri godine je usredsre|ena na kontrolu izgradwe dve fabrike-bliznakiwe na suprotnim obalama Volge. U
Levoj samohodnoj fabrici (LSF) proizvodi}e se samohodi dvoto~ka{i na krompir, a u Desnoj (DSF) ~etvoroto~ka{i. Fabrikeblizanci su dr`avni projekt. Po{to su se na{em Gospodaru rodile bliznakiwe Anastasija i Ksenija, kao {to je poznato, mnogo je
blizana~kih projekata. Na primer: kule-bliznakiwe na Lewinskoj aveniji. Projekt LSF + DSF = krrrrajwe ambiciozan. Plan:
1.000.000 samohoda godi{we. Nov japanski motor: vi{e ne}e biti
potrebna nikakva pulpa od krompira = naspe{ kofu krompira u
kolektor i s tim ide{ 60 vrsta brzinom od 60 vrsta na sat. I dr`avne pumpe, na taj na~in, vi{e ne}e biti potrebne: kod svake babe mo`e{ da se natankuje{. To je nova tehnologija. A ona zahteva novu
kontrolu. Jer sada }e na svim putevima i raskrsnicama da se pojave lica s kofama krompira. Na{ zadatak je: spre~iti lopovluk na
gradili{tu + obezbediti prelazak procesa nezavisnog puwewa na
dr`avni kolosek. Oba zadatka su: slo`na + opasna. Prema tome:
napetost + nervoza = potreba za odmorom.
Ali ve} je: 11.09. Vreme je da se ide po izlaznu.
Stajem na pod koji se kre}e i idem ka crvenim vratima. Iza
wih je dr`avna granica. Stajem u red. Izlazna viza podanicima
na{e dr`ave stavqa se na dva mesta: u pa{port i na lice. Naravno, re~ je o licima koja se slobodno kre}u: slu`bewacima se stavqa samo pe~at u pa{port. Oni koji idu slu`beno, diplomate i

kuriri prolaze kroz zeleni hodnik. Kad bih i{ao poslom Komore, tako|e bih i{ao kroz zeleni. Ali sada sam privatno lice koje
iz hira napu{ta domovinu. Zato idem na crvena vrata. Ispred
wih sede jedna devojka i krupan momak u uniformi grani~ara.
Devojka gleda u pa{port, udara pe~at. A momak udara putnika pesnicom u lice. Pesnica mu je u crvenoj gumenoj rukavici: simbol
dr`avne vlasti + krv se ne vidi. Ali ako }emo po{teno, krvi ima
vrlo retko. Ti momci biju profesionalno i ga|aju ta~no u jagodicu. Diletante tu ne dr`e. Biju ve{to, brzo, kao Brus Li. Pesnice
su im poput maqeva. Modrice }e zasigurno biti, ali krvi ni
kapi. Po modricama se, uzgred budi re~eno, i prepoznaju na{i
turisti i svi koji idu na odmor. Po{teno re~eno: ne volim da u
inostranstvu sre}em svoje sunarodnike. To mi je mana...
Na{a Komora ovde, na izlaznoj vizi, ima svoju stalnu ruku:
ne udara jako.
Pa ipak svaki put... nekako... kao injekcija u detiwstvu.
Ali zakon i red. Vaqa trpeti. Dolazim na red.
Pe~at + osmeh:
Sre}an put, Nikolaju Semjonovi~u!
Hvala.
I...
Zatvaram o~i.
Tras!
Tresnuo me je sasvim blago: ni svetlaci u svim bojama duge, ni
zvowava u u{ima. Profi. Ni modrice ne}e biti. Po{to pro|em
kroz vrata ~ak ne uzimam ni paketi} s ledom iz srebrnaste kantice. Idem u avion po uskom mekom hodniku. Na zidu: `iva ruska
lepotica s naslaganim pala~inkama. I miris pala~inki. Nisu
daleko Poklade. A tu je i prole}e.
Ulazna viza je sasvim druga~ija: po{to vam stave pe~at, qubi
vas devojka sa koko{nikom na glavi. @ene qubi momak u {arenoj
ko{uqi. Qubi ba{ kako treba.
Ulazim u avion. Svi sedaju, stavqaju led na slepoo~nice. Neka baba je~i. Jedna mladica jeca: vidi se da prvi put leti. De~ko
se igra debeqkom:
Tata, a jel to boli? Jel boli, tata?
Ma ne boli, sine.
Da, u Moskvi izlaznu udaraju tako da ne boli. Divqaju grani~ari samo po obodu na{e domovine. U Brjansku, Staqingradu, Ufi,
Jekaterinburgu. Tamo gde prolazi crvena grani~na linija udari}e ti izlaznu tako da se zamisli{: da li, zapravo, uop{te treba
da izlazi{ iz zemqe? Ima i potresa mozga. Bilo je ~ak i dvojetroje umrlih. Kolateralna {teta.
Naravno, treba ~oveka da zaboli kad se s domovinom rastaje,
nema spora...

115

A mene sada ba{ ne boli! Pobuna, moli}u! Ba{ mi je lepo. Istina, prvi put ove zime mi je zaista lepo. Mogu da udahnem punim
plu}ima. Hurgada }e me ugrejati: pesak + talasi + jagwetina na svakom }o{ku + zrikavci + belozubi maser.
Toplota...
Ve} sam se za`eleo prole}a: zima se ove godine ne{to odu`ila. Mrazevi, mrazevi... Kao u onoj romansi:
Prole}e mi je odskora potrebno
Ba{ kao poqubac devoja~ki.
Treba znati i da se odmara{. Punim plu}ima. Da bi skupio
snagu za te`ak i opasan posao. [to bi rekao ^ehov: slu`benik ne
mo`e da `ivi bez odmora.
To je istina.

VLADIMIR SOROKIN (1955), ruski pisac, scenarista, dramski

pisac, jedan je od najizrazitijih predstavnika postmodernizma u ruskoj kwi`evnosti.
[iroj ~itala~koj publici postao je poznat tek po{to je u ~asopisu Iskusstvo kino 1992. godine objavqen wegov roman Red. Zatim su
usledili romani Srca ~etvorice (1994), Norma (1994), Roman (1995),
Trideseta Marinina qubav (1995), Plavo salo (1999), trilogija Led
(2002), Broov put (2004) i 23 000 (2005), ciklus romana Dan opri~nika
(2006), [e}erni Kremq (2008) i Me}ava (2010). Osim romana, Sorokin
je napisao veliki broj drama (Zemunica, Poverewe, Dismorfomanija,
[~i, Peqmeni, Dostoevsky-Trip, Sre}na Nova godina itd.), nekoliko
filmskih scenarija (Kopejka, ^etiri), libreto za operu Rozentalova deca (kompozitor Leonid Desjatnikov), koja je, kao i svojevremeno
roman Plavo salo, izazvala burne polemike u javnosti. Tokom svih
godina svog kwi`evnog stvarala{tva Sorokin je pisao i pri~e, od kojih su mnoge uvr{tene u brojne ruske i svetske antologije (Mesec dana
u Dahauu, Hiro{ima, Kuhiwa, Kowska ~orba, Crni kow s belim okom i
druge).
U sovjetsko vreme pripadao je krugu moskovskih konceptualista i
objavqivao u samizdatu. U ~isto konceptualisti~ka dela mogu se svrstati wegove pri~e, u kojima u po~etku sve te~e kao u najboqoj tradiciji socijalisti~kog realizma, a zatim naglo i sasvim neo~ekivano i
nemotivisano dolazi do prodora ne~eg bizarnog i u`asnog, {to Sorokin smatra pravom stvarno{}u. Takve su, recimo, pri~e Obelisk, Takmi~ewe, Sawkina qubav, Dopunski ~as.
Mirjana Grbi}

116

Kalin Hiklov Terzijski

^ITAWE U TROLI
Prevela s bugarskog Jasmina Jovanovi}

Pro~itao sam stihove Lorensa Ferlingetija i podigao glavu.

Kakvo savr{enstvo! Kakvo savr{enstvo! Poezija, ja i ~itav
svet plesali smo savr{en ples! Bli`io sam se ~etrdeset prvoj
godini, bio sam zdrav i crnokos, prili~no bogat i glave ispuwene
lepim, zlatnim mislima! Kad bih stegao desnu ruku, ona bi se zategla kao brodsko u`e: i to broda koji }e daleko sti}i i preneti pozama{an tovar. Kad bih stegao levu ruku, ona bi se savijala kao xepni
no`i} nekog lukavog titana koji je za vatru znao pre Prometeja,
ali se time nije nepotrebno hvalisao.
Ose}ao sam se jakim i bodrim, sa svojim {irokim ramenima i
dugom kosom: kao veseli gr~ki bog. Znate te bogove, vi|ali ste ih
dok brzo poput sene prole}u kroz {umu. Pan i ostali.
Danas je bio lep dan. Mirno sam sedeo na zadwem sedi{tu u
troli i ~itao kwigu Ameri~ki pesnici. Ba{ sam pro~itao Lorensa Ferlingetija. Veliki baja. Onaj {to je u sopstvenom izdawu
objavio velike majstore Amerike pedesetih godina. Uh, ala sam se
zaneo govorio sam sebi. Treba mi malo sunca, zdravqa i poezije
da bih pao u pijanstvo i samozaborav. Da u magli poletim od uzbu|ewa. Ushi}en svetom i sobom. Evo nekoliko stihova Lorensa Ferlingetija. Pro~itajte ih pre nego {to po~ne radwa ove pri~e:
@ivim povu~eno.
U Majkovoj kafani svakoga dana
Posmatram {ampione u bilijar-sali
I strasne igra~e francuskih flipera
@ivim povu~eno
U dowem delu Isto~nog Brodveja.
Ja sam Amerikanac
Bio sam ameri~ki de~ak.
I tako daqe...
Sedeo sam na ko`nom sedi{tu i radovao se sveobuhvatnoj
sre}i, koju mo`e{ osetiti ~itaju}i dela svog sabrata. Nisam se
ose}ao ni kao Bugarin, niti kao poni`en ~ovek, niti kao siro-

117

118

ma{ak, niti pritisnut problemima! Poezija me je uzdizala kao da

sam olovni cepelin iznad kafene povr{ine glupog `ivota. Umeo
sam da dosegnem sre}u zahvaquju}i re~ima mog sabrata koji je
`iveo ili `ivi negde drugde, koji je veliki kao i ja zahvaquju}i
lepoti koja dolazi iz ne`nog i istinskog vazduha stvaralaca iz
celog sveta.
Ah, kako je lepo! Ose}ao sam da sam spasen ~ovek ni{ta me
nije moglo poniziti ni upla{iti! ^im ima takve ~udesne i velike
bra}e kao Ferlingeti i Keruak, pa i Hemingvej. Nisam sebe zaboravqao znao sam to. Obuzelo me je sasvim spokojno i razumno ose}awe bratstva s pametnim i mudrim qudima. Sada kada sam siguran
da uvek mogu imati wihove re~i, zna~i da sam izbavqen. Napoqu
sunce, tihi zvuk elektromotora trolejbusa sve oko mene ja~alo je
moje ose}awe prevazila`ewa `ivotne trule`i.
Gurnuo sam kwigu u torbu i zagledao se napoqe. Bilo je sivo,
pra{wavo i prqavo, kao i obi~no ali moje vi|ewe stvarnosti
ve} je bilo obojeno tom prekrasnom poezijom. Video sam predmete
kao delove slike blagorodnog umetnika. Ako pogleda{ svet kao
sliku velikog majstora, ~ak }e ti i najsurovija beda izgledati kao
remek-delo. Transnonen od Domijea! Svet je, u stvari, remek-delo,
ukoliko se gleda o~ima tvorca! Svet je sviwac, ukoliko se posmatra o~ima zlog primitivca! Odjednom sam zadrhtao.
Na predwa vrata trole u{lo je nekoliko plavih figura. Ru`nih figura. To su bili kontrolori. Razpoznavao sam ih sa kilometra. Uvek su izgledali isto. Zastra{uju}e. Nekako su mi li~ili na
~oveka koji se sprema da prdne usred pozori{ta da bi se svi zgrozili i da bi se sve usmrdelo. Izgledali su mi kao qudi koji svojom
ru`no}om pla{e svet. Ru`no}a mo`e da ubije i oni su to znali.
Trgao sam se. Pitao sam se da li sam otkucao kartu. Ne, nisam
odgovorio sam sebi. Nikad ne kucam kartu. Do|avola, hiqadu
puta do|avola! Pet miliona puta do|avola! Tako je!
Ja nikada ne kucam kartu u gradskom prevozu!
Pa jel samo treba da kucam karte? U stvari, ovo je trenutak da
ka`em slede}e: Pqujem ja na taj moral bugarski, seqa~ki, patrijarhalan i kakav sve ne koji brani mu{karcima da priznaju da su
siroma{ni. Za bugarski esnaf to je isto kao da priznaje{ da si
mrzovoqan i drowav, da si Tur~in, da nisi uspeo i da si gubitnik
i ni{tarija.
Ja, prijateqi, ja, ni{tavni kontrolori ja sam ponosan {to
sam siroma{an! Radim kao lud! Stvarno ja sam pisac, a to se ne
pla}a dobro. I zbog toga siroma{an sam!
Piscima, moji kontrolori, piscima se u Bugarskoj podsmevaju.
Jednostavno ih niko, ~ak ni oni koji koriste wihov rad, ne prihvata ozbiqno. U Bugarskoj se ozbiqno shvataju banditi. Posebno
oni veliki. Poznate ubice i iznu|iva~i se po{tuju u Bugarskoj.
Na pisce i wihovi izdava~i gledaju kao na qude drugog reda. Jed-

nostavno im ka`u: nema novca. I onda izdava~i odlaze na ru~ak s

bogatim prestupnicima.
I tako. Ja sam, dragi kontrolori, bugarski pisac i ne kucam
kartu u gradskom prevozu zbog toga {to qudi koji Bugarskoj daju
pare sto puta vi{e cene marku svojih cipela nego moje pisawe.^ak
je i ru~ak s jednim prestupnikom za wih sto puta vredniji od mog
pisawa. I zbog toga nemam pare! Putujem gradskim prevozom gratis,
~itam Lorensa Ferlingetija i nadam se da }e moja dr`ava, po{to
mi ne daje pare i ne pru`a uva`avawe, makar da mi da pravo da se
vozim bez para u wenim trolejbusima.
Takve misli su mi se motale po glavi kao tajfun, kao hipertoni~na kriza. Lice mi je pocrvenelo. Ne od srama, ve} od gneva i
mr`we. Ali neki }opavi |avo, nekakva ni{tarija `ivela je u meni, uspravila me na noge i brzo me povela ka aparatu za poni{tavawe karata. Pa, {to sam to morao da radim? Zbog ropskog stida,
eto zbog ~ega! Ja sam Bugarin i dresiran sam da se stidim.
Krenuo sam da poni{tim nesre}nu kartu koju sam, ipak, prona{ao u xepu. Ali, jedna ruka me je zaustavila. Debela, ru`na ruka.
Jedna od kontrolorki, ru`na `ena kao fla{a za bozu, plavooka
povukla me je za ruku, prekinula poku{aj da otkucam kartu i stra{no zare`ala.
Sko~io sam i, smeju}i se, pobegao napoqe. Vrata trole se jo{
nisu zatvorila. I ja sam zaista radostan zbog glupog doga|aja bega
napoqe. Smejao sam se. Bio sam ~etrdesetogodi{wi pesnik i nadahnut ~ovek koga jure zbog toga {to nije otkucao kartu.
Ali ni napoqu me nisu ostavili na miru. Nisu me pustili da
plovim po bezobalnoj poeziji i slobodi svojih misli. Bio sam
prestupnik. Kako da im objasnim sve ono o ~emu sam razmi{qao
jo{ u troli? Mogao sam im odr`ati veliko predavawe o Svom
Veli~anstvu, o Polo`aju Bugarskog Pisca, o Kulturnoj Bedi koja
se zove Bugarska. O tome da nikada ne}u otkucati kartu zbog toga
{to sam bedan. I Svetac sam! Ja sam bedan, sveti pisac koji se ~asno
trudi, ali `ivi u ru`nom i glupom vremenu koje ne ceni wegov rad.
I zbog toga Ne}u Da Otkucam Kartu. To sam hteo da im ka`em.
Me|utim, znao sam da je to izli{no. Jednostavno sam rekao:
[ta, ho}ete da me bijete? I nasmejao sam se. Bilo je puno zlobne
ironije u tom smehu. Ruke su mi jo{ uvek stajale na svom mestu. Bio
sam i ja~i i br`i od makar deset takvih izroda. Kontrolori su me
okru`ili kao palog bika. Bilo ih je {estoro ili sedmoro. Jaki,
osigurani, iske`eni. Re`ali su i kevtali. Bilo mi je `ao da ih
uporedim sa `ivotiwama, ali nisu na drugo li~ili. Najdebqa
kontrolorka ba{ ona plavooka zgrabila me je svom snagom za revere i povukla.
E sad }emo te zgaziti, pederu. Za{to be`i{ od organa reda? Je
li, pederu? Cele no}i se tuca{ otpozadi, a? Peder~ino! [to be`i{,
a? Od koga be`i{?

119

Bio sam zadivqen wenim gnevom. Mrzela me je mr`wom ni{tarije koja se dokopala vlasti nad ~ovekom koji je vlast izgubio.
Nabila mi je pesnicu u grudi, stegla kragnu i povukla me tako jako
da sam posrnuo. Zurio sam u wu. Nisam mogao da poverujem ta debela i gruba `ena, to dvonogo zlo, poku{avalo je da me obori izgleda. Mo`da je mislila da }e me tako jako upla{iti. Verovatno sam
i izgledao preterano krhko u somotskom sakou i s kovrxama iza
u{iju. Obuzeo me je bes. Nisam `eleo zlo, jer glupo i nisko ina~e
pobe|uju. Ispravio sam se sasvim. Od mo}nog pokreta i vazduh je
zazvi`dao. Ona je ustuknula.
Gubite se odavde! prosiktao sam tiho. Ulo`io sam toliko gneva i zlobe u glas da su kontrolori odstupili. Neko je ~ak tiho jauknuo. Promjaukao je. Zakora~io sam napred i jo{ jednom prosiktao:
Nestanite. Mar{. Nesre}nici. Kontrolori su krenuli i postrance
se udaqavali re`e}i i kev}u}i.
Protresao sam ramena i dugu kosu. Duboko sam udisao. Krenuo
sam ku}i, ka slede}oj stanici, ka drugim mestima. Bio sam poni`en. Zbog ~ega? Za{to sam se razbesneo?
Sada bi trebalo da pro~itam makar pet Ferlingetijevih pesama. I mo`da dve-tri Ginzbergove. Ni{ta. Poku{avam da oprostim.

KALIN NIKLOV TERZIJSKI ro|en je 22. marta 1970. u Sofiji.

[kolovao se u rodnom gradu i jo{ kao gimnazijalac po~eo da pi{e prve
stihove u nadrealisti~kom maniru. Godine 1990. upisao je medicinu,
koju je zavr{io 1996. Specijalizirao je psihijatriju 2000. g.
Odmah posle fakulteta zaposlio se kao psihijatar u drugoj psihijatrijskoj bolnici po veli~ini u Bugarskoj (Dr`avna psihijatrijska bolnica Sveti Ivan Rilski). Uporedo je objavqivao tekstove
u ~asopisima SAX, Egoista i dr.
Posle ~etiri godine napustio je posao na klinici i potpuno se posvetio pisawu. Pisao je i radio kao TV scenarista.
Godine 2006. sa Martinom Kabrovskim i Angelom Konstantinovim osnovao je kwi`evni klub Literatura * Diktatura. Tako|e je osniva~ Udru`ewa bugarskih TV scenarista, kao i Asocijacije pisaca
Bugarske. Izdao je nekoliko zbirki pesama i pri~a, kao i dva romana:
Alkohol i Ludost. Roman Alkohol je napisan u saradwi sa koautorkom Dejanom Dragojevom i predstavqa dvojako biografsko {tivo
li~no pre`ivqavawe i iskustvo ste~eno na terapijskom le~ewu od
alkoholizma. Vi{e puta je nominovan i nagra|ivan za svoje kwige. Godine 2011. dobio je Nagradu Evropske unije za kwi`evnost. Napisao je
tri zbirke pesama, pet zbornika kratkih pri~a i dva romana.
Danas se Kalin Terzijski smatra jednim od najaktivnijih bugarskih pisaca. Svojim delom poku{ava da nas podseti na jedno zaboravqeno ose}awe.
Sam ka`e: @eleo bih da se vrati stara slava dobrog patosa. Bilo
ga je u fantastici, u poeti~noj prozi i prozi pisaca-pijanica kao {to
su Bukovski ili Jerofejev. Normalni, savremeniji pisci su vrlo ravnodu{ni, distancirani, sterilni u odnosu na mogu}a ose}awa. Ipak
su daleko od smrti, a jedino kada umire{, ose}a{ strahovite stvari.

120

Jasmina Jovanovi}

Huan Majorga

JUGOSLOVENI
Prevela sa {panskog Jasna Stojanovi}

Martinov bar. Martin, u kelnerskom sakou, bri{e sto. Sa

drugog stola, Herardo mu pokretom ruke tra`i ra~un. Martin
prilazi da napravi ra~un.
MARTIN: Imali ste
HERARDO: Dva kowaka.
MARTIN: Za vas i onog gospodina.
HERARDO: Tako je.
(Ti{ina.)
MARTIN: Oprostite, ali
HERARDO: Da?
MARTIN: Taj ~ovek Kad je u{ao i spustio se na stolicu, taj
~ovek je izgledao kao Kao da nosi u`asan teret. A kad je iza{ao,
bio je potpuno druga~iji.
HERARDO: Mogu}e.
MARTIN: Znam da nije lepo kad konobar prislu{kuje razgovor. I kad ~uje{, treba da se pravi{ kao da nisi ni{ta ~uo. Koliko god bilo zanimqivo to {to ~uje{. Te{ko je, jer u ovom poslu se
na kraju navikne{ i... Na kraju postane{ dobar u zakqu~ivawu
samo na osnovu pola re~enice. Ali treba da se pravi{ kao da nisi
~uo ni{ta. Moj otac, koji je zapo~eo ovaj posao, nikad nije davao
savete, ali mi je ovaj ipak dao. I tako ovog puta nisam mogao da
odolim... Kako ste s wim razgovarali, va{e re~i, prona{li ste
prave re~i. Ton. Ono {to mu je trebalo da ~uje. Bio je slomqen, a
vi vi ste mu dali razloga da nastavi daqe.
HERARDO: Hvala.
MARTIN: To je dar. A ja Niste govorili besmislice. Besmislice kao Mora{ to da prevazi|e{ ili @ivot ide daqe. Slu{aju}i vas, mislio sam {ta bih dao za Sve, dao bih sve. Moja
`ena je poti{tena, a ja ne znam {ta da joj ka`em.
HERARDO: Nije lako, nije. Koliko?
MARTIN: Dok sam vas slu{ao, pomislio sam, pro{lo mi je

121

kroz glavu Kad bi ovaj gospodin hteo da razgovara s wom, mo`da,

ko zna. Nemojte misliti da... Dosad nikada niste bili ovde, a mo`da vi{e nikad i ne do|ete. Ovde dolazi dosta qudi, ali niko... [ta
ako ga ne vi{e ne budem video? Sad je prilika, treba je zgrabiti,
svaku dobru priliku.
HERARDO: Kasnim. Ka`ite, koliko sam du`an?
MARTIN: Izvinite ako sam vas uznemirio.
HERARDO: Ne brinite, nema veze. Ako biste mi dali ra~un
MARTIN: Sramota me je {to vam se ovako obra}am, ne bih se
usudio da Ona Ne znam {ta joj se mota po glavi Kako me gleda Ta wena tuga Gubim je.
(Ti{ina.)
HERARDO: Treba da se obratite stru~waku.
MARTIN: Nije zbog para, nije da ne bih pla}ao le~ewe. Nego
ona ne}e. Kad biste vi s wom popri~ali A da ona ne primeti da
poku{avate da joj pomognete. Ona ne d da joj se pomogne. A vi
Upravo sam video kako ste tom ~oveku pomogli da `ivne.
HERARDO: Taj ~ovek je izgubio posao. Va{oj `eni se doga|a
ne{to drugo.
(Ti{ina.)
MARTIN: Dobio otkaz Jadan Takva qudina, a pla~e. Otpustili ga. Tek tako?
HERARDO: Bilo je o~ekivano. On je bio iznena|en, ali svi ostali su znali.
MARTIN: Kad ti se desi tako ne{to, mora da... Kad bi meni
neko uzeo ovo, ne znam {ta bih radio. Ali vi ste mu pokazali da se
svet nije sru{io.
HERARDO: Malo sam ga oraspolo`io, samo to.
MARTIN: Uverili ste ga Mislite da bi mogao da na|e pristojan posao?
HERARDO: U wegovim godinama? Nema {anse.
MARTIN: Tako sam i mislio. ^ini mi se da je bio Ali vi ste
to tako izveli Sjajno. To je dar promeniti ne~ije raspolo`ewe. Znam da s wom nije isto, da je te`e. Ali samo vas molim da
popri~ate s wom. Nekoliko re~i, samo to.
HERARDO: @ao mi je zbog va{e supruge, zaista mi je `ao. Ali
ja nisam ni psiholog ni sve{tenik.
MARTIN: Ali jeste Vama su qudi va`ni. Vi ste dobar ~ovek.

122

(Ti{ina. Herardo spu{ta nov~anicu na sto i odlazi. Martin uzima novac i rasprema sto. Iznenada primeti ne{to na
podu: kartu. Posmatra je. Stavqa je u xep sakoa i nastavqa da
bri{e. Kada zavr{i, iza {anka vadi svesku i paket samolep-

qivih ceduqica. Na jednoj bele`i broj i lepi je za kartu. U

svesku bele`i broj i jo{ ne{to.)
2
Anhela i Martin, kod ku}e. Martin sti`e ku}i nose}i dve
plasti~ne kese.
MARTIN: Anhela?
(Ne vidi je.)
Anhela?
(Kona~no je ugleda, bosu. Qubi je u obraz. Iz kese vadi hranu.
Podgreva je. Postavqa sto.)
Anhela.
(Sedaju za sto. Jedu.)
Tra`ili su te. Ona iz radwe za `ivotiwe.
(Ti{ina.)
Nai{li su neki qudi s pri~om o jednom novom filmu. Francuskom. Sme{nom. Mnogo su se smejali dok su ga prepri~avali.
Pogledao sam gde se daje. Mo`emo da odemo u subotu. Ili nekog drugog
dana, kad ho}e{, zatvorim ranije i idemo na projekciju u osam.
(Ti{ina. Martin vadi prona|enu kartu. Pokazuje je.)
Na{ao sam je na podu dok sam ~istio. Pogledaj kakav ~udan
ma~. Iza su neka slova. [ta li zna~e? IB? HB?
(Ti{ina.)
U nedequ bismo mogli na izlet u prirodu.
(Ti{ina.)
Bila su dvojica. Jedan je izgledao kao da je o{amu}en. U odelu,
ali s pogledom o{amu}enog boksera. Upravo je dobio otkaz. Izneverio sam svoju porodicu, govorio je. Plakao je, onolika qudina.
Izneverio sam svoju decu. Ali onaj drugi je bio sjajan. Ne}e{
im dozvoliti. Pokaza}e{ im da su pogre{ili u vezi s tobom. Po|i
ku}i i ka`i deci: Narode, re{io sam da promenim posao. Kona~no }u imati posao koji zaslu`ujem. Pa }emo svi da se sredimo i
po}i }emo da proslavimo. Ne ba{ tim re~ima, drugim, ali re~i
nisu uop{te bitne. Nego voqa s kojom ih je izgovorio. Vera.
(Duga ti{ina.)
Neki par je po~eo da se raspravqa gde da tra`e stan. Ona ka`e
u predgra|u ne dolazi u obzir, samo u centru. Na kraju su po~eli

123

da vi~u. Zamolio sam ih da ne galame, a wemu ba{ nije bilo pravo.

Hteli su da odu a da ne plate.
(Ti{ina. Anhela je prestala da jede.)
Razmi{qao sam da preuredim bar. Da pro{irim {ank, pa ~ak
i da izgubimo jedan sto ili dva. Treba da mi pomogne{, ti ima{
boqe oko za te stvari.
(Ti{ina. Martin jede; Anhela ne. Anhela odlazi u spava}u
sobu. Martin i daqe jede. Iz druge kese vadi svoj kelnerski sako
i stavqa ga u ma{inu za ve{. Vra}a se do stola, ali ne da bi jeo.
Odlazi u spava}u sobu. Odmah potom izlazi sa Anhelinim cipelama. ^isti ih.)
3
Martinov bar. On je u sakou i lista novine u ~asu kad ulazi
Herardo, druga~ije obu~en nego u prethodnoj sceni. Pauza. Herardo seda za isti sto kao u prvoj sceni. Martin prilazi.
MARTIN: Gospodine.
HERARDO: Kafu s mlekom, molim vas.
(Martin polazi da donese kafu. Donosi je Herardu i ponovo
kre}e da prelistava novine. Ti{ina.)
Mislite da ne ose}am {ta se doga|a? Ukoliko mislite da mogu
da vam pomognem, ako mislite da mogu da uradim ne{to za vas,
budite sigurni da bih to uradio. Moj stav prema onom prijatequ
ostavio je na vas pogre{an utisak o meni. Ne volim da se igram
psihologa amatera, niti volim one koji to ~ine. Idu mi na `ivce
oni {to u tu|e `ivote ulaze kao slon u staklarsku radwu, s visine.
Kao da je wihov `ivot savr{en. Kad sam ja imao problem a svi
smo nekad imali problem da se neko tako postavio prema meni,
paternalisti~ki i, u su{tini, autoritarno, ose}ao bih se poni`enim. [ta mi znamo jedni o drugima? Ja ne znam ko ste vi, vi i va{a
`ena, ne poznajem vas. Ko sam ja da zabadam nos u va{ `ivot?
(Ti{ina. Martin mu pokazuje novine.)
MARTIN: Znate li ovaj jezik?
HERARDO: Ne.
MARTIN: Neko ih je zaboravio jutros. Nisam obratio pa`wu
ko. Ceo dan razmi{qam ko bi to mogao biti.
HERARDO: Li~i na ruski.
MARTIN: Ruski!

124

(Ti{ina. Martin nestaje iza unutra{wih vrata i vra}a

se da Herardu poka`e kartu koju je prona{ao.)

Jel va{a?
HERARDO: Ne.
MARTIN: Na{ao sam je ispod stola, kad ste iza{li. Pozadi
pi{e ne{to. Da nije od va{eg prijateqa?
HERARDO: HB.
MARTIN: Meni se ~ini da je IB.
HERARDO: Ne verujem da je wegova. Pita}u ga.
MARTIN: Onog dana je tu pre vas sedela jedna gospo|a, mo`da
je wena.
(Vadi svesku iz prve scene. Ne{to precrtava. Pokazuje svesku Herardu.)
MARTIN: Ako se vrate. Datum kad sam {ta na{ao, detaqi kojih se se}am. Ako je za stolom tog dana sedeo gospodin u plavoj jakni,
a posle wega porodica sa bliznakiwama, ja to zapi{em.
HERARDO: ^uvate sve?
MARTIN: Ono {to je vredno ~uvawa. Ali ako neko do|e da
tra`i ne{to, mora da mi doka`e da je to wegovo.
HERARDO: Ali karta, ko }e po to da do|e?
MARTIN: Nikad se ne zna. Ovaj ma~ je neobi~an.
HERARDO: A {ta ako se ne vrate? Koliko dugo ~uvate sve to?
MARTIN: Ponekad ne do|u godinama.
(Herardo u ti{ini ~ita zabele{ke iz sveske.)
HERARDO: Kako neko mo`e da zaboravi?..
MARTIN: Hvala vam {to ste ponovo do{li, niste morali. To
je bilo smelo od mene, odjednom mi je do{lo. S kojim pravom mogu
da vam natovarim?.. Bilo je smelo pomisliti da vi... Pogre{io sam u
vezi s vama.
(Ti{ina.)
HERARDO: Jel posao vodite sami?
MARTIN: Anhela i ja, moja `ena, dosta dobro smo se snalazili, ona u kuhiwi, a ja kao konobar. Dok je otac bio `iv, bilo nas
je ~ak ~etvoro, ra~unaju}i i kuvara. Dvojica za {ankom i jedan da
slu`i goste za stolom. Znali smo da poslu`imo ~ak pedeset i dva
ru~ka. Druga vremena. Tek da steknete predstavu: posledweg dana
kada je tu bila Anhela, poslu`ili smo ih {esnaest. Dr`im je samo
za proste stvari, za poneku {niclu, tortiqu. Kuhiwu, mislim.
Ima oko {est meseci kako ne nudim jelovnik.
HERARDO: @ena vam je takva ve} {est meseci?
MARTIN: Skoro godinu. Prvo sam poku{ao da se sna|em sam,
mislio sam da }u uspeti. Molio sam je da do|e, samo da sedi. Ne
tra`im da radi{, samo da ispuni{ radno vreme. Sad joj vi{e ne
tra`im ni{ta.

125

HERARDO: Niste razmi{qali da zaposlite nekoga u kuhiwi?

Privremeno.
MARTIN: Nije takvo vreme... A nekoga da zaposli{, to je tek
lutrija. Mnogo puta sam se nasankao.
HERARDO: Ako se nasankate, otpustite ga.
MARTIN: Da stavim oglas Tra`i se kuvar? To bi zna~ilo da
prihvatam da se ona ne}e vratiti. Moram da verujem da }e se vratiti.
(Ti{ina.)
HERARDO: [to ne zatvorite? Nemate nijednog gosta. [to ne
zatvorite i ne po|ete ku}i?
MARTIN: U ovo doba je prazno, ali se opet napuni oko {est. Ne
smem da zatvorim pre osam. A onda, dok sredim kasu i spremim sve
za sutra... Ovo je robija.
HERARDO: Ju~e sam pro{ao ovuda malo pre dvanaest. Bilo je
zatvoreno, ali mi se u~inilo da ima svetla.
MARTIN: Ponekad, dosta ~esto, neki prijateqi jedan biv{i
zaposleni, sad je u penziji, i drugi, koji ima svoj biznis, ponekad
svrate kasno da odigramo po jednu. Ni{ta fiksno, samo ponekad.
Zakqu~am i odigramo partiju.
HERARDO: U pare?
MARTIN: U si}u.
HERARDO: A va{a `ena?
MARTIN: Okrenem je. Ona se ne javqa na telefon, ali joj ostavim poruku. Ako ho}e da ve~era, treba samo da otvori fri`ider
i podgreje ne{to. A kako to da ste pro{li ovuda tako kasno? Jel
vam usput?
HERARDO: Ispri~ao sam }erki na{ razgovor.
MARTIN: ]erki.
HERARDO: Piqila je u mene kao da ho}e da ka`e: Dobar ~ovek, ti? Ti, dobar ~ovek?
(Ti{ina.)
MARTIN: Ona izlazi iz ku}e. Prime}ujem po cipelama. Kuda
ide ne znam, ali izlazi.
(Ti{ina.)
HERARDO: Va{a `ena izlazi, to ste primetili po cipelama.
Pa?
MARTIN: Mogu da vam poka`em zgradu. Danas, kad zatvorim,
ako ho}ete. Ili kada budete mogli, ili da vam dam adresu. Mo`da
se uka`e trenutak, nekad, kad bude iza{la, neka prilika, i onda
HERARDO: Onda {ta?
MARTIN: Ne znam.

126

(Ti{ina.)

@elite ne{to? Vince? Kowak? Ku}a ~asti.

HERARDO: Ne, hvala. Cipele. Blato? Pra{ina? Ne{to posebno?
MARTIN: Uobi~ajeno kad se hoda.
HERARDO: Ne znate kuda ide? Nikada je niste pratili?
MARTIN: Ne.
HERARDO: Ba{ ~udno da je niste pratili.
MARTIN: Ne usu|ujem se.
(Ti{ina.)
HERARDO: Kod ku}e je kad vi iza|ete. A kad se vratite, ona je
ve} tu.
MARTIN: Ponekad ne. Prvi put sam se upla{io. Kada je u{la,
oti{la je pravo u sobu, bez re~i.
(Ti{ina. Herardo nestaje iza vrata kupatila. Pauza. Martin posluje za {ankom. Oslowen na {ank, protresa umorne noge.
Herardo se vra}a vla`nog lica.)
HERARDO: Imam posla preko glave. Ne mogu da jurim tamo neku gospo|u i da ~ekam da nai|e prilika. ]erka mi je u nezgodnom
uzrastu. ]erka, posao `ivot mi ne daje za vi{e.
(Ti{ina. Martin uzima bocu kowaka i ~a{u. Naliva pi}e i
stavqa ga pred Herarda. On prvo ne}e da prihvati. Onda pije.)
MARTIN: Mnogo posla.
HERARDO: Sva sre}a.
MARTIN: Advokat?
HERARDO: Za{to advokat?
MARTIN: Re~iti ste.
HERARDO: Nisam advokat.
MARTIN: Prodavac.
HERARDO: Svi mi ne{to prodajemo.
MARTIN: Ne morate mi re}i ako ne `elite.
HERARDO: Da, recimo, prodavac.
MARTIN: Vi biste mogli da prodate bilo {ta. To mora da je
sjajan prizor, videti vas u akciji. Dok ja Kupovao sam kwige,
psihologiju, ali koliko god ih ~itao i i{~itavao Gledaju}i
vas kako razgovarate sa onim, pitao sam se: {ta sad? Kud }e sad
ovaj da pobegne? Niste mu olak{ali, ha? Ali {ta god on govorio,
vi ste uvek nalazili na~in da protiv wega okrenete wegove vlastite re~i. Pretpostavqam da se bilo {ta mo`e prodati, dovoqno
je poznavati drugoga i biti ve{t sa re~ima. Moj `ivot proti~e
ovde, u sedam ve} slu`im doru~ak, a ima dana kad mi ne daju da
zatvorim ni u deset uve~e. I tako od ~etrnaeste godine... Ne mrdajte, va`i? Da poslu`im onog gospodina, pa

127

(Odlazi da poslu`i gosta koji je u{ao. Vra}a se do {anka,

sipa pivo, odnosi ga gostu i vra}a se.)
Od ~etrnaeste. Nisam bio za kwigu, ostavio sam {kolu, majci
nije bilo pravo, ali otac nije hteo da se raspravqa o tome ako
ne}e da u~i nek do|e da mi poma`e. A i pre sam ~esto po podne,
posle {kole, dolazio ovamo. Sa deset godina sam ve} znao da
nato~im pivo. Sa deset godina! Sve {to znam, ovo malo {to znam,
nau~io sam od gostiju. Dolaze, odlaze, ali svi ostave ne{to. Znam ja
qude. Ali znam i sebe, znam svoje granice. Vi }ete to uspeti. Na}i
}ete prave re~i. Vi me ne}ete izneveriti. Ako me vi izneverite
HERARDO: Niste me pitali ni kako se zovem.
Marti: Stvarno. Kako se zovete?
HERARDO: Ne znate ko sam.
MARTIN: Pa kako se zovete?
HERARDO: Herardo.
(Ti{ina.)
Ove nedeqe ne}u mo}i, zavr{avam jedan posao. A za vikend treba ne{to da radim s }erkom. Ne znam {ta, ali ne{to }u morati. Ne
znam kad }u mo}i ovim da se pozabavim.
(Ti{ina. Martin odlazi iza {anka, odakle vadi koverat.)
MARTIN: Ovo sam pripremio za vas. Za slu~aj da bude nekih
tro{kova. Ako treba da uzmete taksi ili ne{to da kupite, ako
treba ne{to da joj kupite. Ako ne bude dovoqno, recite. Ja snosim
sve tro{kove. Stavio sam nekoliko slika. Da ne pobrkate `enu.
4
Devojka ma`e nokte leve ruke i desne noge.
5
U drugom baru. Anhela sedi za stolom i ~eka. Ispred we, na
stolu, stoji obele`ena mapa.
6
Martinov bar, no}u. Herardo je druga~ije odeven.
MARTIN: Jeste li sigurni da niste pobrkali?
HERARDO: To je bila ona. Sigurno.
MARTIN: Nikada to ne bih pomislio. Vrlo sam iznena|en
(Zakqu~ava vrata. Vra}a se prema Herardu.)

128

Vrlo sam iznena|en Ne mogu da je zamislim u drugom baru.

Ona nije, nikada nije Jel bila sama sve vreme? Da ne krijete
ne{to od mene?

HERARDO: Ni sa kim nije razgovarala. Ni u jednom baru u

koji je u{la. Osim sa kelnerima.
MARTIN: Toliko sam iznena|en
HERARDO: U jednom je bila skoro tri sata, dok u drugom nije
stigla ni da sedne: samo je zavirila i oti{la. Pru`ila je korak
kao da `uri, da bi ispalo kako u tim barovima ne tra`i ni{ta.
Mada, nije kora~ala tek da bi kora~ala, znala je kuda ide. Pratila je mapu.
MARTIN: Ma?..
(Zastaje jer mu se ~ini da neko ho}e da u|e. Prilazi vratima
i podi`e ton.)
Zatvoreno je. @ao mi je, zatvorili smo.
(Vra}a se Herardu.)
Mapu?
HERARDO: Obele`enu mapu. Nisam dobro video. Pretpostavqam da su na woj obele`eni barovi. Ne izgleda kao da joj nije
dobro. Ne izgleda bolesno. Ne izgleda napu{teno.
MARTIN: Napu{teno, ne.
Herardo gleda kroz prozor prema ulici.
?
HERARDO: Do}i }e kolima po mene. Nisam je tako zami{qao.
MARTIN: ?
HERARDO: Po slikama sam je zami{qao druga~ije.
(Ti{ina. Martin skida sako i stavqa ga u plasti~nu kesu.)
MARTIN: Meni je lepa. Ne samo meni. Bio je jedan gost kome se
dopadala, primetio sam, sedao bi za onaj sto po{to je odatle mogao
da je gleda kako posluje u kuhiwi. Kad ona ne bi do{la, ne bi ni on.
HERARDO: A vi, kako ste se ose}ali dok je drugi mu{karac
gledao va{u `enu?
MARTIN: A {ta sam mogao? Imao je pravo da naru~i vermut
i da sedne. Bio je diskretan.
HERARDO: A ona? Jel primetila?
MARTIN: Da je ona to tra`ila, ne bi mi bilo pravo.
HERARDO: Ja ne bih dozvolio da neko gleda moju `enu.
(Ti{ina. Martin seda da slo`i escajg. Razmi{qa.)
Da vam pomognem?
(Martin ne ka`e ne. Martin i Herardo, }ute}i, sla`u
escajg.)
MARTIN: Neka strana mapa? Ili ovda{wa mapa, ali s
nazivima mesta na stranom jeziku?

129

HERARDO: Nisam bio dovoqno blizu da bih video.

(Martin nestaje kroz unutra{wa vrata i vra}a se sa otvorenom sveskom, koju pru`a Herardu.)
MARTIN: Nema je.
HERARDO: ?
MARTIN: Setio sam se da su odavno, pre nego {to je ona po~ela da popu{ta sa zdravqem, neki gosti zaboravili mapu. A sad
je nema. Mapa nije sa ostalim stvarima.
(Ti{ina. Seda da sla`e escajg.)
Ovaj sto je najboqi. Ili najgori, zavisi kakav je ko. Odavde
se vide svi ostali stolovi, ali se i sa ostalih stolova vidi ovaj.
Neki qudi ho}e ba{ taj sto, dok drugi ne}e ni da ~uju za wega. S
vremenom sam se izve{tio u naga|awu gde }e ko da sedne. Oni {to
nemaju {ta da rade ne sedaju tamo gde i oni koji imaju posla, niti
sedaju na isti na~in. Oni {to su tu`ni obi~no sednu tamo, a
onamo oni {to vole da posede posle ru~ka. Qudi su razli~iti,
mada su u su{tini svi isti. Neki dolaze sami, a neki nikada ne bi
do{li sami. Neki qudi ne sedaju, iako bi mogli, a neki odlaze ako
nemaju gde da sednu. Ima onih {to dolaze da rade, onih {to dolaze
da se odmore i onih {to ~ekaju da im se desi ne{to lepo. Neki ti
se jave, neki ne, iako te znaju ceo `ivot. Neki daju bak{i{, neki
ne, i to im ne treba zameriti, takvi su. Ve}ina wih vi{e li~i na
sebe ovde nego kod ku}e. A naziv, kako vam se ~ini? Naziv bara.
HERARDO: Privla~i pa`wu. Efektan. Privla~i pa`wu,
iako je diskretan.
(Ti{ina.)

130

To vam se svi|a. Ponosni ste.

MARTIN: Ne znam za drugo osim za ovo ovde. Put do ku}e i od
ku}e dovde. Nedeqom ne otvaram, ali do|em da obi|em, uvek ima
ne{to da se radi, a i ne uznemiravam goste. Ove nedeqe }u da isprobam neke sijalice. Otac je govorio da je osvetqewe najva`nije. Ispred su stavili onu skalameriju, jeste da privla~i goste, ali nam je
pokvarila osvetqewe. Dok je otac bio `iv radili smo i nedeqom.
Nemojte misliti da je sve isto kako ga je ostavio otac. Svako ima
svoj na~in vo|ewa posla. Sklonio sam televizor. Otac ga je doneo
zbog utakmica, da privu~e goste, ali nekima je smetao, ~ak i uti{an.
Razmi{qam, ponekad pomislim ali jo{ se nisam usudio da
donesem bojice. De~je bojice. Kao u picerijama, gde ih daju deci da ne
dosa|uju. Sigurno bi se mnogima dopalo, ali drugima mo`da i ne bi.
Ka`em tek onako, prosto da ~ujem va{e mi{qewe, isto kao za naziv.
Ne mislim na re~i u wemu, ne}u posle toliko vremena da mewam
re~i, to bi zbunilo qude. Mislim na slova, na tip slova.

(Vadi foto-aparat. Pokazuje Herardu neke slike.)

Ja slikam firme, mo`da dobijem neku ideju. Volim da vidim
{ta rade drugi, ne treba biti krut, ne treba se bojati promena.
Primetio sam da tamo gde deci daju bojice i odrasli vole da boje.
To je ovde, a ako im ne da{ materijal...
(Nestaje kroz unutra{wa vrata i vra}a se s nekoliko starih papirnih stolwaka. Pokazuje jedan.)
Pogledajte ovog violinistu. Pa klovna. @ao mi je da ih bacim. Pa ovaj par {to ple{e, kao da }e da i{etaju s papira. Ja se
ne razumem mnogo, ali zar ovo nije umetnost? Ocu se ne bi dopalo,
papirni stolwaci. Ali, eto, nekoj mu{teriji bude dosadno, izvadi
hemijsku i...
(Pokazuje jo{ stolwaka.)
Naravno da sam ponosan, ovaj bar ima ne{to. Dobijao sam ponude. U dobroj je ulici, a ni lokal nije jeste li obratili pa`wu
na plafon? Ovakve gipsane ukrase niko vi{e ne radi. Ima ne{to.
Za{to ste ga izabrali, od toliko drugih, kad ste do{li s prijateqem? Ni{ta nije slu~ajno.
HERARDO: Wegov izbor. Ja ne bih u{ao u `ivotu.
(Ti{ina.)
MARTIN: Vama sigurno izgleda sme{no, sitno, `iveti ovako.
[ank, stolovi, papirni stolwaci. Mora da vam izgleda obi~no,
bez sjaja, nezanimqivo. Kakav to `ivot `ivi ovaj ~ovek, mislite.
Svaki dan isto. Koliko li je kafa poslu`io ovaj ~ovek? Kada bih
brojao, zgrozio bih se. Ali to nije sve. Svakog dana se dogodi ne{to. Sva{ta! Nekom gostu plati pi}e neki neznanac. Za{to? Ko zna.
Male stvari. Sa Anhelom sam tako, uve~e, uz ve~eru, pri~ao o dnevnim doga|ajima. Neko po~ne da se smeje bez razloga. Ili neko namerno razbije ~a{u. Za{to? Ko zna. U|e neki de~ko, kao tra`i
nekoga, na|e ga, a to je u stvari prelepa devojka, reklo bi se da }e
de~ko ne{to da joj ka`e, ali on odlazi bez re~i. Pa o tome pri~amo. Sva{ta! Ono {to ne o~ekuje{. Sve je uvek isto, ali se svakodnevno doga|a ne{to. Samo treba biti budan. Svaka mu{terija ima
tajnu. Ja sam ovde upoznao i svece i kriminalce. Ovde ima bitangi
koje smi{qaju zlo~ine i qudi koji se `rtvuju za druge. Jel biste
vi sklonili akvarijum? @enama se svi|a, ali vi{e dolaze mu{karci nego `ene. Otac je govorio da svi treba lepo da se ose}aju,
i auto-mehani~ar umrqanih dlanova {to naru~uje vermut i gospo|a koja po podne pijucka kafu uz kola~. Nikome ne treba da bude
neprijatno. Ne treba da im prepri~ava{ svoj `ivot, osim ako ne
`ele da im pri~a{ o svom `ivotu, mada je ponekad te{ko doku-

131

~iti {ta `ele, i boqe je biti oprezan. Otac se kretao izme|u stolova kao nevidqivi ~ovek. Treba po{tovati gosta, jednako onog
koji redovno dolazi, kao i onog za koga ne zna{ da li }e ponovo
do}i, onog {to daje bak{i{ i onog {to ne daje. Otac je zabrawivao
da se pred gostima pri~a o politici i ja se toga strogo dr`im.
Kupim dvoje novina i spustim ih na {ank, pa nek svako pro~ita
{ta ga zanima, a ja, ima dana da ih i ne otvorim. Od mene ne}e ~uti
ni re~ o politici. Isto tako, ne dozvoqavam da upadaju prosjaci,
svira~i i podavci, ~ak ni oni {to prodaju cve}e; moram da za{titim svoje goste.
(Ti{ina.)
HERARDO: Smem li da vas pitam gde ste je upoznali?
(Ti{ina. Martin se naslawa na {ank kako bi opustio jednu,
a onda i drugu nogu.)
MARTIN: [to vi{e znate o woj, to boqe.
(Ti{ina.)
Upoznao sam je ovde. Kuvar nam je i{ao u penziju, otac je ba{
ka~io oglas, a ona je odmah rekla: Ja }u. Oglas Potreban kuvar.
Videla ga je iznutra, da tako ka`em. Pila je koka-kolu sa nekim
de~kom, bila je vrlo mlada, nemam pojma {ta je bilo s tim de~kom.
Kako da ka`em, gledao sam je kako raste, a i ona mene. Ovo je weno
koliko i moje. Odluke donosimo zajedno. Donosili smo. Ako je trebalo promeniti cenu doru~ka, odlu~ivali smo zajedno. Ali postoji ne{to {to nas je oduvek razdvajalo, sve vi{e i vi{e. Ja sam
poku{ao da brinem o woj, ali vi{e od ovoga ne mogu da joj pru`im.
Ja ne znam da igram ili da nosim fino odelo. Volim da nosim ovaj
sako, udoban je, ba{ je zgodno nositi sako. Neki misle da rade
mnogo druga~iji posao samo zato {to ne nose sako.
(Vadi fla{u vina. Sipa ga u dve ~a{e. Herardo je neodlu~an,
ali ipak pije.)

132

HERARDO: Dobro je ovo vino.

MARTIN: Slu`im na fla{u ili na ~a{u. Ne mogu svi sebi da
dozvole fla{u. Ako gost naru~i ovo vino, na kraju pogledam {ta
je ostalo u fla{i. Ako popije celu, naplatim celu. Ako popije pola, naplatim pola.
HERARDO: A kad morate da zatvorite zbog odmora, {ta radite? Ako uop{te zatvarate.
MARTIN: Nedequ dana, u avgustu. (Gleda prema ulici.) Jo{
jedan prazan autobus. Drugi {to prolazi prazan. Jeste li pitali
prijateqa za kartu?
HERARDO: ?

MARTIN: Onaj as s ma~evima. Va{eg prijateqa.

HERARDO: Kog to?
MARTIN: Onog visokog.
HERARDO: Nisam.
MARTIN: Kako je?
HERARDO: Ne znam. Nemam novosti od wega.
MARTIN: [to ga ne pozovete, da vidite kako je?
HERARDO: Ne. Ka`ite mi
MARTIN: Martine. (Pomera sto.) Malo se klati, jel da?
Mora}u ne{to da podmetnem.
HERARDO: Ka`ite mi, Martine... Jeste li i drugima pre
nudili isto {to i meni? Jeste li pri~ali nekom o svojoj `eni?
MARTIN: Ne.
HERARDO: Ali pomi{qali ste pre na druge, na druge goste,
iako vam se niko nije ba{ dopao. Sve dok jednog dana nisu u{la dva
tipa, jedan sav smrknut i drugi, koji tra`i re~i da ga razvedri. I
vi ste to primetili, vi uvek sve prime}ujete, ka`ete sebi: ovaj.
Odabrali ste me.
(Martin popravqa klimavi sto.)
MARTIN: Vi ste najboqi od svih koji su pro{li ovuda, to
jeste. (Ponovo puni ~a{e.) Posledwa. Dve su moja mera. To je najgori porok za konobara. Zna~i, sada `ivite sa }erkom.
(Ti{ina.)
HERARDO: A ko ka`e da ranije nisam `iveo sa wom?
MARTIN: Zar niste tako rekli?
HERARDO: Ne.
MARTIN: Onda tako nekako pri~ate o woj. U~inilo mi se da
sada `ivite zajedno.
HERARDO: @ivimo u istom stanu. Nije mi lako, tako odjednom. Kao da `ivim sa zombijem. Poku{ao sam da joj ispri~am {ta
ste tra`ili od mene, ali je izgledalo kao da pri~am zombiju.
MARTIN: ]erki pri~ate o mojoj `eni? O nama?
HERARDO: Rekla mi je: Nema{ pojma u {ta se upu{ta{.
Ka`e: Ko zna kako }e se to zavr{iti.
MARTIN: ]erka se boji za vas?
HERARDO: Da se boji za mene, moja }erka?! Mojoj }erki je sve
stra{no zanimqivo. Ka`e da je ovo kao film u kom neki obi~an
tip upada u gadnu nevoqu. Obi~an ~ovek koji upada u zamku, tako
to ona zami{qa.
MARTIN: Vi niste obi~an ~ovek.
HERARDO: Danas mi se u~inilo da nas neko prati. Ja sam
pratio Anhelu, a neko je pratio mene.

133

MARTIN: Pa? Jeste li uspeli da vidite ko?

HERARDO: Ako otkrijem da me pratite ili ste naru~ili da
me prate
MARTIN: Vi me vre|ate.
(Ti{ina.)
HERARDO: Navikao sam da `ivim sam. Nije lako tek tako,
odjednom, imati klinku u stanu. Ni devoj~ica, ni `ena. Tek se
upoznajemo. Napustila je studije. Majka ne mo`e da iza|e s wom
na kraj i {aqe mi je da je vratim na pravi put. Kako da je vratim
na pravi put kad je ona nije vaspitala kako treba? Izbacili su je
jer je falsifikovala ocene.
MARTIN: Falsifikovala ocene. Hrabro.
HERARDO: Ne mogu stalno da je dr`im na oku. Ju~e sam morao
da iza|em nakratko, par sati, imao sam neki dogovor. Ni{ta nije
ve~erala. Nije bila sposobna ni picu da naru~i. A sve sam joj
ostavio na stolu: pare, telefon, sve. Nesposobna. Ne ume ni jaje da
ispr`i. Al zna da nama`e nokte na sto razli~itih na~ina.
Stalno je umorna. A ne izbija iz ku}e!
MARTIN: Kako to znate, da ne izlazi iz ku}e?
HERARDO: Nisam siguran. Ali mislim da ne izlazi.
MARTIN: Nije vam palo na pamet da malo pripazite? Kao,
odete negde, a u stvari gledate da li }e iza}i ili ne. Ili zamolite
nekog druga
HERARDO: Ne.
(Ti{ina.)
MARTIN: Treba nam samo prva re~. Da vas saslu{a i ne
pobegne. Prva re~. Ostale }e do}i same.
(Ti{ina. Herardo ustaje.)
HERARDO: Hajde da zaboravimo to, u redu? Ho}u da zaboravim. Izgubio sam ceo radni dan, a nisam bio ni s }erkom. Ludilo:
po ceo dan vijam neku `enu po gradu. Ne znam ni koliko sam kafa
danas sasuo u sebe.
(Ti{ina. Martin ustaje, uzima fla{u i vra}a je na mesto.
Skupqa ~a{e i rasprema sto. Gleda kroz prozor prema ulici.)
MARTIN: Da ono nije va{ auto?
(Po~iwe da sla`e stolice naopa~ke na stolove.)

134

HERARDO: Ne mogu da shvatim va{ odnos. Ne znam, izvinite

{to vam to ovako ka`em, ne znam {ta je izme|u vas, a po{to ne
znam, ne mogu ni da vam pomognem. Oprostite {to vam ovako
ka`em. S jedne strane ste bili ste stalno zajedno. A s druge

(Ti{ina. Martin podi`e naopa~ke jo{ jednu stolicu.)

MARTIN: Na{ odnos. U stvari, ovde ne pri~amo mnogo. Kod
ku}e pri~amo vi{e. Pri~ali smo.
HERARDO: A qubav?
(Ti{ina.)
MARTIN: Qubav. Znate, nisam ba{ siguran da se od mene, od
qudi poput mene Nekom mo`e biti prijatno u mom dru{tvu, ali
qubav je ne{to drugo.
(Ti{ina.)
Na{ odnos Nije lako objasniti. Ona i ja... Te{ko je objasniti.
7
Kod Anhele i Martina, mesecima unazad. Anhela kuva, ~uje se
radio. Pesma smewuje pesmu. Martin ulazi da postavi sto. Anhela prestaje sa kuvawem i gasi radio. Anhela i Martin sedaju
da jedu. Jedu sli~no kao u drugoj sceni, ali Anhelino dr`awe je
sasvim druga~ije.
MARTIN: Vodili su ga i na neko mesto koje zovu demilitarizovanom zonom, to je pojas od tri kilometra du`ine i tri {irine, tamo niko ne ide od rata. Miniran teren. Ali ba{ zbog toga
teren se pretvorio u vo}wak. S faunom i florom koja uspeva samo
tamo. Cve}e, ptice, `ivotiwe Jeleni!
ANHELA: Ali mine
MARTIN: To sam i ja rekao. Ka`u da su napravqene tako da
eksplodiraju tek pod te`inom ~oveka. Stane ptica i ne eksplodira.
ANHELA: Ali jelen
MARTIN: To sam i ja rekao. To je zato {to imaju ~etiri noge.
Te`ina se rasporedi. Podeli se na ~etiri.
ANHELA: Bio je na odmoru u Koreji?
MARTIN: Poslom, ka`e. Nije rekao kojim. Nije u redu, qudi
su u su{tini isti. Razdvojene porodice. I `ive s tim strahom,
jedni naspram drugih. Nije u redu.
(Ti{ina. Martin poku{ava da otpevu{i neku melodiju. Ne
uspeva. Ti{ina.)
A sad i onaj momak s Biblijom.
ANHELA: Ko?
MARTIN: Onaj za peticom. Celo popodne na istoj strani.
ANHELA: Nisam primetila. Onaj ~upavi?

135

MARTIN: Na istoj strani celo popodne. O bludnom sinu.

ANHELA: Pop?
MARTIN: Ne verujem, vrlo je mlad.
ANHELA: No}as si lo{e spavao. Jesi li imao gr~eve?
MARTIN: Danas mi je boqe.
(Ti{ina.)
ANHELA: [ta je sa onima za osmicom?
MARTIN: Osmicom?
ANHELA: Oni {to se kockaju. Jesi li morao da ih opomiwe{?
MARTIN: A, oni za osmicom. (Ti{ina.) Po~eo sam da se mr{tim ~im sam video da kre}u ka zamra~enom delu. Odjednom, vidim
kockice na stolu, i pare. Da nije para, jo{ bih i za`murio, ka`em, ali novac ne mogu da dozvolim. Lepo i uqudno ih molim da
ga sklone. Jedan me gleda smrknuto, kao da }e da reaguje, ali drugi
ka`e: Trebalo je da odemo tamo gde idu Jugosloveni. Tamo mo`e{
da igra{ kad god ho}e{. I stvarno se igra. Dok `ene ple{u. Platili su i oti{li. Jedan je ne{to pevu{io. Ne{to kao (Poku{ava ponovo; bez uspeha.) Ne, nije tako. Dok sam ~istio, na{ao sam na
podu neku mapu. Mapu odavde, ali s nazivima na drugom jeziku.
Mada, mo`da nije wihova. (Ti{ina.) Trebalo je da odemo tamo gde
idu Jugosloveni. Tamo mo`e{ da igra{ kad god ho}e{. I stvarno
se igra. Dok `ene ple{u.
ANHELA: Mora da im je bilo neprijatno. Ako si podigao ton
na wih pred ostalim gostima.
MARTIN: Nisam podigao ton. Lepo sam ih zamolio. Ka`u da
se u nedequ mewa vreme. Treba da razmislimo da iznesemo ba{tu.
(Poku{ava da pevu{i melodiju. Ne uspeva. Ti{ina.)
ANHELA: Stane ptica i ne eksplodira. Jelen, i ne eksplodira.
8
Martinov bar, kao na kraju {este scene. Sve stolice su na
stolovima, okrenute naopa~ke.
HERARDO: Gr~evi?
MARTIN: Uobi~ajena pojava kad si dugo na nogama. Sru{im
se u krevet od umora, al ne mogu da spavam od gr~eva. Dolaze u
naletima.
HERARDO: Petica? Osmica?
(Martin pokazuje dva stola.)

136

A ba{ta?

MARTIN: Ba{tu obi~no otvaramo u maju, ali pro{le godine

je lepo vreme krenulo ranije. Pet stolova. Imam dozvolu za
~etiri, za peti rizikujem kaznu. Ove godine sam razmi{qao da
stavim prostirku od ve{ta~ke trave.
HERARDO: Koreja, Jugoslavija Mnogo geografije.
MARTIN: Mo`da sam i pobrkao dane. Samo sam vam dao
primer da vam pribli`im o ~emu smo pri~ali. Na{ odnos.
HERARDO: Ne znam da li sam dobro razumeo ono o Jugoslovenima koje ste izbacili.
MARTIN: Nisam ih izbacio. A nisam rekao ni da su Jugosloveni. Seli su tamo, u pomr~inu. Ne volim kad moram da opomiwem goste. Odjednom primetim kako se kockaju. U pare. Da nije para,
pravio bih se lud, ali s parama, ne mo`e. Zamolio sam ih da prekinu, i jednom nije bilo pravo, ali drugi ga je uhvatio za mi{icu
i rekao: Trebalo je da odemo tamo gde idu Jugosloveni. Tamo mo`e{
da igra{ kad god ho}e{. I stvarno se igra. Dok `ene ple{u.
(Ti{ina.)
HERARDO: A ta mapa sa stranim nazivima?
MARTIN: Na{ao sam je na podu, dok sam ~istio. Pomislio
sam da je mo`da wihova. Iza{ao sam na ulicu, ugledao ih, viknuo
za wima, ali ve} su bili odmakli.
HERARDO: Kako su izgledali?
MARTIN: Ne se}am se ba{.
HERARDO: Kako ih se se}ate?
MARTIN: Jedan, onaj {to se iznervirao, bio je mr{av i mali.
Drugi kao da mu je bio vodi~.
HERARDO: Ta pesma koju su pevali
(Martin poku{ava da je otpevu{i. Ne uspeva.)
Trebalo je da odemo tamo gde idu Jugosloveni. Tamo mo`e{
da igra{ kad ho}e{. I stvarno se igra. Dok `ene ple{u.
Kakva je to mapa?
MARTIN: Turisti~ka. Na stranom jeziku, ali ne na engleskom.
Iscrtana. Mesta na koja su i{li ili na koja }e i}i, pretpostavqam. Mada, stvarno, nisu li~ili na turiste. Ne svi|a mi se {to ju
je Anhela uzela a nije mi rekla.
HERARDO: Jer ako se vrate po wu?..
MARTIN: [to mi nije rekla. Jel mislite da ih tra`i, te
qude?
HERARDO: Za{to? [to bi je oni zanimali?
MARTIN: Mogao sam da se napravim lud, ali
HERARDO: Dobro ste uradili. Smetali su drugim gostima.
MARTIN: Niko se nije `alio. Mogao sam da se napravim lud.

137

HERARDO: Mo`da ho}e samo da se umori. Da kora~a dok se ne

umori. Pomislite: ceo dan je pred wom, mnogo praznih sati pred
wom. Kora~a da se smiri. Da se isprazni.
Ka`ite mi ne{to, Martine. Ovde, ovde u kuhiwi, jel pu{tala
muziku? Onu radio-emisiju.
MARTIN: Pu{tala ju je kod ku}e, dok je kuvala. Voli pesme iz
tog vremena. Volela je.
HERARDO: Vi ovde nikada ne pu{tate muziku, zar ne? Da ne
uznemiravate goste.
MARTIN: Pa da.
HERARDO: Jeste li rekli Anheli da ovde ne pu{ta muziku?
MARTIN: ? (Ti{ina. Gleda kroz prozor.) Onaj u kolima vam je
zaspao. (Ti{ina.) Negde sam pro~itao, u nekoj od onih kwiga, da
deca ne}e da spavaju jer znaju da se, dok spavaju, de{ava ne{to {to
ih se ti~e. Ne razumem, {ta to treba da zna~i? Da deca ne}e da
spavaju da ne bi propustila ne{to ili ne}e da spavaju zato {to im
se ne{to doga|a u snu? Deca ne}e da spavaju jer znaju da se, dok
spavaju, de{ava ne{to {to ih se ti~e. [ta to zna~i?
(Herardo ne slu{a, misli na ne{to drugo. Martin to prime}uje. Herardo odmahuje glavom kao da odbija da prihvati ne{to {to mu je palo na pamet.)
HERARDO: Molili ste me za pomo}, i ja sam u~inio {ta sam
mogao. Sada znate {ta vam radi `ena, kuda ide. Ja ne mogu da u~inim ni{ta vi{e.
(Ho}e da po|e.)
MARTIN: Bio bih spreman da vam platim.
(Herardo zastaje. Ti{ina.)
Oprostite ako sam vas uvredio. Nisam `eleo da vas uvredim.
HERARDO: Da mi platite? Koliko?
MARTIN: Koliko treba.
HERARDO: Koliko god? Va{ stan? Ovaj bar?
MARTIN: [ta god treba.
(Ti{ina.)

138

Kad sam bio klinac, bio mi je tu`an prizor naopako okrenutih stolica. Ja znam {ta je tuga. A to je najve}a tajna za{to se
neko rastu`i. Video sam nasmejane qude kako odjednom nestaju u
toaletu kako bi se isplakali i video sam mu{karce koji razgovaraju sa ogledalom. Sigurno ima i `ena koje razgovaraju sa
ogledalom, same. Pretpostavqam da ti qudi, ti {to razgovaraju sa
ogledalom, imaju potrebu da ka`u istinu, a nemaju kome da je ka`u. Qudima kao Anhela se nekad posre}i da na|u nekoga ko }e im

pomo}i. Ve}ina nema tu sre}u. Te{ko je jer treba biti ba{ jak da
se prepusti{. Da pusti{ da te drugi povu~e. To je isto kao s rado{}u, mo`e da te povu~e tu|a tuga. Anheli treba ne{to jednako
sna`no kao {to je wena tuga. Ja... neke stvari nisu u mojoj mo}i.
Ali mu{karac treba da brine o svojoj `eni. Ako mu{karac ne
mo`e da brine o svojoj `eni, propao je.
(Skida sako i stavqa ga u plasti~nu kesu. U drugu stavqa
hranu. Pre nego {to iza|e, bri{e pod mokrim brisa~em.)
9
Iste ve~eri, kod Martina i Anhele. Anhela, bosa, gleda kroz
prozor. Martin sti`e sa kesama, Qubi je u obraz. Vadi hranu, podgreva je, postavqa sto.
MARTIN: Anhela.
(Sedaju da jedu. Martin posmatra Anhelu.)
Treba da idemo da kupimo garderobu. I za tebe, iako ne izlazi{ iz ku}e. Cipele.
(Ti{ina.)
10
S mapom u ruci, Anhela ulazi u drugi bar. Posmatra lokal,
qude. Odlu~uje se za jedan sto i seda. Posmatra goste koji izlaze
i one koji ulaze. Ulazi Devojka, obu~ena i na{minkana kao odrasla `ena, sa drugom mapom. Posmatra lokal, qude. Anhelin i
Devoj~in pogled se sre}u. Devojka seda pored Anhele. Ona bi da
krene, ali je zaustavqa Devoj~in glas.
DEVOJKA: Toliko dugo dolaziti na pogre{na mesta.
(Pauza.)
Toliko dugo dolaziti na pogre{na mesta. Da govorim glasnije? Mogu, ako treba. Ako se jednog dana na|em na mestu koje
tra`im, re}i }u sebi: Nisam ovo o~ekivala. Ako bi to mesto
ipak bilo onakvo kakvo o~ekujem, to bi zna~ilo da jo{ uvek nisam
stigla do wega. U svakom slu~aju, ni biti tamo ne bi bilo dovoqno.
^ak i da sam stigla tamo, da li sam stigla na vreme? Dospeti tamo
i to u~initi na vreme ni to nije dovoqno. ^ak i da sam stigla
tamo na vreme, da li bih uradila ono {ta treba? Ako do|em tamo
i stignem na vreme, mora}u da ~ekam jo{ malo ili jo{ mnogo, sve
dok ne do|e trenutak da se ka`e istina. Ali mo`e da se desi da ne
prona|em re~i i ne iskoristim trenutak da ka`em istinu. Iako
je uvek boqe }utati nego lagati. Tvoje godi{te, zanimawe, ulica u

139

kojoj `ivi{, ni{ta od toga nije va`no. Mogu da govorim ti{e,

ako `eli{. Ono {to te je odvelo do tamo, to je va`no. Treba da
ka`e{ istinu, mo`da ne}e biti druge prilike. Treba da bude{
spremna kada taj trenutak do|e. Da se seti{ detaqa. Svakoga dana
se prise}am novih detaqa, va`nih detaqa, mislim da }e biti
dovoqni. Mogu da govorim sporije, mogu da govorim onoliko sporo
koliko treba, mogu da govorim onoliko brzo koliko treba, va`no
je da razume{ svaku re~. Toliko dugo dolaziti na pogre{na mesta.
Jo{ jedno pogre{no mesto u nizu. Ali kona~no se desilo ne{to
dobro. Jedna mapa u drugoj mapi.
(Pru`a svoju mapu Anheli. @ene razmewuju mape.)
11
Ve~e u Martinovom baru. On je jo{ uvek u sakou.
MARTIN: @ene {to razmewuju mape. Znao sam da s vama ne}u
pogre{iti. Vi ste fantasti~ni.
HERARDO: To s mapom je bila wena ideja.
MARTIN: Toliko dugo dolaziti na pogre{na mesta. Fantasti~no.
HERARDO: Pa vi ste rekli da prvu re~enicu treba dobro odabrati. Sve smo ulo`ili na tu prvu re~enicu.
MARTIN: Ali sve {to je rekla, je li nau~ila napamet? Ima
tako dobro pam}ewe?
HERARDO: Dobro je izgovorila samo tri prve i dve posledwe
re~enice. Sve ostalo je ispalo skroz suprotno od onoga kako smo
ve`bali. Rekla mi je da nije mogla da se seti, pa je improvizovala.
I pustila da je ponese situacija, trenutak, ka`e.
MARTIN: Ali to {to je izgovorila Jel vam se ~ini besmisleno to {to je izgovorila?
HERARDO: Nemam pojma odakle je izvukla sve te re~i. Ona
ni{ta ne ~ita i polupismena je.
MARTIN: Ali ne razumem Sada }e Anhela i}i na ta nova
mesta. Mesta s nove mape. I? Ne vidim kako smo napredovali.
HERARDO: Nova mesta imaju datume. Pro{le datume i budu}e
datume. Datume davne i datume daleke budu}nosti. Sada znamo kuda
}e Anhela i}i sutra. Jedno mesto je obele`eno sutra{wim datumom. Slede}i datum je kroz tri dana.
MARTIN: Mesta sa datumima! Fantasti~no. [ta sad? [ta
}emo sad?
HERARDO: Ni{ta. Ja ni{ta.
(Vadi koverat koji mu je dao Martin. Spu{ta ga na {ank.)

140

Nedostaje ne{to malo. Ostatak }u vam poslati po nekome slede}e nedeqe.

MARTIN: ?
HERARDO: Gotovo je. Sramota me je {to sam vam pratio `enu
i svega {to se danas dogodilo. S kojim pravom mogu da ~a~kam po
ne~ijoj du{i? Stidim se. To sam osetio ugledav{i ih zajedno: stid.
I vas treba da je stid.
MARTIN: Ne mo`ete da nas napustite.
HERARDO: Da vas napustim? Pa ja sam taj koji je napu{ten.
Ne}u se vra}ati ovamo. Ako se jednog dana sretnemo, bi}e to na drugom mestu. Ako ho}ete da se ponovo vidimo, to }e biti daleko odavde. Ovaj lokal je srawe. Ru`an je, prqav. Vi ~istite po ceo dan, ali
je stalno prqavo.
(Ti{ina. Martin otkqu~ava i poziva Herarda da iza|e. Ali
Herardo ne odlazi.)
Tra`io sam. Ulazio na razna mesta. U barove, diskoteke, radwe... Na mesta za koja bi se moglo pomisliti da se tu sastaju ti qudi. Ali mora da je upravo suprotno. Sasvim druga mesta.
MARTIN: Vi ste fantasti~ni.
HERARDO: To mesto je u wenoj glavi. U Anhelinoj glavi. Moram da znam sve o woj. Sve. Ako ho}ete da joj pomognem, moram da znam
sve o woj.
(Ti{ina. Martin zakqu~ava. Skida sako i stavqa ga u plasti~nu kesu.)
MARTIN: Mo`ete u}i u kuhiwu, ako ho}ete. Obratite pa`wu
kako je sve uredno. Uramqene fotografije na zidu. Keceqa, recepti. Wen rukopis. Vi ste pametni, izvu}i }ete zakqu~ak.
(Pauza. Herardo ulazi u kuhiwu. Martin iza {anka vadi
razne sijalice. Jednu uvr}e u lampu i posmatra wen efekat.
Isprobava druge sijalice dok Herardo ne iza|e iz kuhiwe. Ti{ina.)
HERARDO: Kakva je u krevetu. [to nemate dece. Sve.
(Ti{ina. Martin ponovo u lampu uvr}e sijalicu koju je
ranije isprobao, pa drugu. Posmatra Herarda kao da ga pita koja
mu se ~ini boqom. Herardo pokazuje jednu. Ti{ina. Martin odlazi iza {anka. Vadi dva kqu~a. Pru`a ih Herardu.)
MARTIN: Veliki je od ulaznih vrata zgrade, a `uti od stana.
Vi ste pametni. Iskoristi}ete ono {to ja i ne prime}ujem. Muzika koju slu{a. Fotografije. Wene kwige, ~asopisi. Ormari. Fioke. Na{a soba.
(Pauza.)

141

HERARDO: Dajete mi kqu~ od svog stana. Trebalo bi da razgovarate s mojom biv{om. Pri~ajte s mojom biv{om, ona ne misli da
sam ja ba{ svetac. Ili s mojom }erkom. Dove{}u je jednog dana, da
popri~ate o meni.
MARTIN: Dovedite je kad god `elite.
HERARDO: Trebalo bi da popri~ate s wom pre nego {to mi
date kqu~eve. Ja sam bitanga, po woj.
MARTIN: Vas u stvari qudi ne poznaju.
(Ti{ina. Herardo uzima kqu~ i koverat koji je bio spustio
na {ank.)
12
Kod Anhele i Martina. Oni nisu kod ku}e. Herardo ulazi s
kqu~em koji mu je dao Martin. Posmatra. Ukqu~uje radio i slu{a muziku koju je slu{ala Anhela. Otvara vrata, ormare, fioke.
Gleda kroz prozor kroz koji ona obi~no gleda. Seda u Anhelinu
fotequ. Posmatra sebe u wenom ogledalu. Prelazi rukom preko
wenih ~ar{ava. Wenih cipela.
13
Kod Anhele i Martina. Oni ve~eraju u ti{ini. Anhela kao
da ho}e da ka`e ne{to, ali to ne ~ini. Ti{ina.
MARTIN: Doneo sam ti ne{to.
(Vadi doneseno iz plasti~ne kese: stolwak iz bara. Pa`qivo ga odmotava pred Anhelom.)
Pitao sam gosta da li on to izmi{qa ili stvarno postoji takvo mesto, tako lepo. Rekao mi je gde je. Mo`e se i}i vozom.
(Ti{ina.)
Mislio sam da zatvorim sutra. Ka`u da }e biti lep dan. Pa i
da nije. Uzeo sam vozni red. Mo`emo i da prespavamo, ako ho}e{.
Mogu da zatvorim i vi{e dana, ako ho}e{.
(Anhela ho}e da ka`e ne{to. Ne ka`e ni{ta. Ti{ina.)
Ona karta, as sa ma~evima, do{li su po wu.
(Jedu u ti{ini.)
14

142

Herardo pu{ta neku balkansku muziku; po{to je malo poslu{ala, devojka odri~e. Herardo pu{ta razne pesme, koje Devojka
odbacuje. Dok ne na|e onu koju Devojka prihvata.

15
U drugom baru. Na televizoru se vide slike zlatnog doba jugoslovenske ko{arka{ke reprezentacije. Herardo, sam za jednim
stolom, baca kockice. Sti`e Anhela. Poku{ala je da se dotera.
Promenila je cipele. U ruci dr`i mapu koju joj je dala Devojka. Po
na~inu kretawa vidi se da nikada nije bila u ovom lokalu. Seda
za drugi sto. Ti{ina. Herardo ustaje, odlazi do {anka i vra}a se
s fla{om i ~a{om koje spu{ta na svoj sto.
HERARDO: Ovde ili preuzme{ inicijativu ili si gotov.
(Gucne i baci kocke.) Barmen je morao da iza|e. Mo`da ne}e skoro.
Oti{ao je po sitninu. Ovde se igra u stari novac. Od kada je i zemqa. Nema zvani~nu vrednost, ali za wih ima neku drugu vrednost.
ANHELA: Vi niste jedan od wih?
HERARDO: Zar izgledam tako?
Angela: Ne znam.
HERARDO: Bio sam tamo dok je jo{ postojala. Bio sam sa devojkom, na proputovawu, do Gr~ke. Devojku sam u me|uvremenu zaboravio, a do Gr~ke nikada nisam stigao. (Gleda televiziju.) Pitam
se kome li su ostali svi ti trofeji. Pehari, medaqe, kod koga li
su sad, kad vi{e ne postoji?
(Gleda Anhelu. Ti{ina.)
HERARDO: Nije moglo biti kako ste vi to zamislili. Logi~no.
ANHELA: [ta sam ja zamislila? [ta znate?
HERARDO: Natpis na ulici? Reklama koja sija Jugosloveni? @ene {to ple{u? I ja sam se razo~arao kada sam u{ao. Na
prvi pogled, ovo mesto ne zaslu`uje da se na|e ni na jednoj mapi.
Ali sigurno postoje mape koje vode dovde. Smeta vam svetlo? Sija
vam u o~i?
Angela: Meni je ovde dobro.
(Ti{ina.)
HERARDO: @eli{ da ple{e{?
(Ti{ina. Anhela odvra}a glavom.)
U tebi je buka. Ja je ~ujem, tu veliku buku u tebi. Dugo je tu.
Dugo se pita{ kada da ode{ na spavawe, kada da se probudi{. Pita{ se da li je to buka dana ili buka no}i. @ivot ne mo`e biti samo
da se puni{ bukom. Ona narasta sve vi{e, a ti i ne prime}uje{.
Ulice se pune zvucima koraka onih {to be`e od drugih i onih
{to jure druge, celim gradom odzvawa `ivotiwsko dahtawe. @ivotiwska buka u gradu u tebi. Gde god pogleda{, toliko protra}ene, toliko izgubqene voqe. Onaj {to posmatra poqe koje je li~-

143

no minirao i vidi kako sle}e ptica, pita se: ho}e li se spasti? A

jelen {to se pribli`ava, ho}e li se on spasti? Nikada ne zna{ ko
zaista govori, niti zna{ da li oni to znaju. Ovde, me|utim, nisi
izgubqena, iako ne zna{ gde se nalazi{. Kora~ala si nastoje}i da
zaboravi{ put, kako se ne bi vratila istim putem, ako bi to
po`elela; ali ti ne `eli{ da se vrati{ tim putem. Toliko dugo
~eka{ da se ne{to dogodi. Neka prilika. @ivotiwa {to kora~a
ulicama miniranog grada mo`e da se spase tako {to podeli svoju
te`inu, svoju buku, svoje vreme na svoje ~etiri noge. Ti ima{ nade,
svakog dana vi{e nade. @eli{ da bude stvarno. Da se sve stvarno
doga|a. Da sve bude pravo. Nisi ni tu`na niti se boji{. Svakim danom se sve vi{e nada{.
(Pu{ta muziku koju je odabrala Devojka. Pauza. Anhela po~iwe da ple{e. Ple{e okre}u}i se oko sebe, sve br`e i br`e.)
16
Kod Anhele i Martina. Anhela nije kod ku}e. Martin sti`e sa dve plasti~ne kese. Iz jedne vadi hranu. Podgreva je. Jede
sam. Ali odmah prestaje. Ukqu~uje radio i slu{a muziku koju je
slu{ala Anhela.
17
Martinov bar. Ne vidi se niko, ali se ~uje galama gostiju.
Sti`e Devojka. Bira sto i seda. Posmatra. ^uje zvuke u kuhiwi.
DEVOJKA: Hej!?
(Po{to niko ne odgovara, Devojka ponavqa.)
Hej!?
(Iz kuhiwe izlazi Martin, nose}i poslu`avnik sa hranom.)
MARTIN: Trenutak.
(Odlazi da poslu`i gosta jelom i vra}a se.)
Izvolite.
DEVOJKA: Do{la sam samo da posedim. Da posedim ovde. Ne
moramo da razgovaramo. Nemam novca.
(Ti{ina.)
MARTIN: Morate ne{to da naru~ite.
(Ti{ina.)

144

DEVOJKA: Ne{to {to nije previ{e slatko.

MARTIN: Ne{to {to nije previ{e slatko.

(Odlazi do {anka i vra}a se s pi}em koje nije previ{e slatko za Devojku. Po~iwe da posluje za {ankom. Devojka ne pije. Posmatra svoje namazane nokte; Martin prime}uje kako ih gleda.
Ti{ina.)
DEVOJKA: Nisam vam rekla istinu. Istina je da sam u{la
zbog oglasa.
(Ti{ina.)
MARTIN: Jeste li ve} radili u kuhiwi?
DEVOJKA: Znam sva{ta o kuhiwi.
(Ti{ina. Martin ~eka da ona nastavi. Devojka ho}e da ka`e
ne{to, ali na kraju ne ka`e {ta je nameravala.)
Toalet?
(Martin pokazuje na toalet. Devojka se upu}uje u tom pravcu. Oslowen na {ank, Martin protresa noge ne bi li ih odmorio.
Devojka se ubrzo vra}a vla`nog lica. Seda na isto mesto kao ranije.)
Nije samo da se osve`i{. Nego i da vidi{ svoje lice, dodirne{
svoje lice. Vidi{ svoje lice, dodirne{ lice i vrati{ se.
(Ti{ina.)
MARTIN: Jeste li bili u Koreji?
DEVOJKA: Jo{ ne.
MARTIN: Ka`u da postoji jedno mesto, na granici, jedan pojas, tamo se ne mo`e u}i, minirano je. Zato tamo ima cve}a koje raste samo tu, i `ivotiwa. Jelena. Te`ina se raspore|uje. Kako vam
se ~ini to mesto. Je l vam se dopada?
DEVOJKA: Kao da je iz nekog drugog vremena. I vi kao da ste
iz nekog drugog vremena. Vremena koje jo{ uvek nije do{lo.
(Ti{ina. Ispod {anka Martin vadi prospekt. Otvara ga
pred Devojkom: uzorci ve{ta~ke trave.)
MARTIN: Za ba{tu. Ve} kasnimo. Trebalo bi da je ve} postavqena.
(Devojka rukom gladi uzorke. Pokazuje jedan.)
DEVOJKA: Ovaj.
(Ti{ina.)
MARTIN: Nudimo tri menija. Sastavqamo ih uve~e, a sutradan ujutru nabavqamo namirnice. Treba da mi pomognete i oko
slu`ewa u vreme najve}e gu`ve i kad ne radite ni{ta u kuhiwi.
To je va`no, ali postoje i va`nije stvari, pokaza}u vam. Najva`-

145

nije je da budete pristojni prema gostima; ako ih budete vre|ali

mora}u da vas izbacim. To je najte`e, posmatrati ih, a ne uznemiravati. Iako su svi isti, svako je druga~iji. Svako je tajna za
sebe. Svi imaju neku tajnu, skoro uvek pomalo setnu. Qudi su zanimqivi, samo treba biti budan. I stalno se pitati: {ta je to
va`no u svemu ovome? Najva`nije se gotovo uvek doga|a kada se ne
de{ava ni{ta. Ve} }ete razumeti.
(Ti{ina. Devojka ulazi u kuhiwu i pripasuje kecequ.)

HUAN MAJORGA (Madrid 1965), dramski pisac. Zavr{io je filozofiju i matematiku, a doktor filozofije postao je 1997. Predavao
je matematiku u Madridu i Alkali de Enares, a trenutno je profesor
na Visokoj kraqevskoj {koli dramskih umetnosti u Madridu. Dobitnik je vi{e pozori{nih nagrada, izme|u ostalih i {panske Nacionalne nagrade za pozori{te (2007).
Napisao je preko pedeset dramskih dela i adaptirao tekstove
Kalderona, Lopea de Vege, Vaqe-Inklana, Lesinga, Dostojevskog, Ibzena i drugih autora.
Dela su mu izvo|ena na scenama {irom sveta, a prevedena su na
preko 20 jezika. Jugosloveni je prvi pozori{ni komad Huana Majorge
preveden na srpski.
J. S.

146

And`ej Stasjuk

KUJA
Prevela s poqskog Sne`ana \ukanovi}

Na{a stara kuja lagano umire. Izgleda da je prvo izgubila

sluh, potom vid i na kraju wuh. Ali jo{ uvek se pomalo kre}e i
ima ogroman apetit. Povremeno poku{a da zalaje na ne{to. Jedva
stoji, gleda pred sebe svojim slepim o~ima i laje na svoje pse}e
misli, uobraziqe, ili, mo`da, na svoje pse}e uspomene. Pro`ivela je s nama {esnaest godina. Dobili smo je jo{ kad je bila
{tene. Na{a prijateqica ju je donela jedne godine i ostavila kod
nas na selu. Zaboravili smo da je odnesemo na rutinsku vakcinaciju, onu obaveznu za sve {tence, pa je dobila parvovirozu. Ipak
smo je nekako spasli, tako {to smo je svaki dan vozili kod veterinara da primi infuziju, pa nije uginula od dehidracije. Ostala
joj je samo neznatna uko~enost zadwih nogu. Ali pre petnaest godina tr~ala je u korak s drugim psima. Ponekad je zimi nestajala na
dva-tri dana. Nervirao sam se, ali sam na kraju palio terenac i,
kopaju}i po snegu, pretra`ivao puste doline. I nalazio je. Iscrpqenu, izmr{avelu, jedva `ivu i, reklo bi se, bez ikakve ideje {ta
da radi sa svojom pse}om slobodom i kako da se vrati ku}i. Krotko
je dopu{tala da je unesem u kola i potom se cele nedeqe ne bi ni
pomakla s mesta, osim da jede.
Kuja je bila najstarija. Svi na{i psi su weni potomci. Deca,
unuci i praunuci. Na selu, u uslovima gotovo potpune slobode,
te{ko se mogla sa~uvati. Psi su vrlo pametni, a kada se radi o
o~uvawu vrste, jo{ su triput pametniji. Sterilisali smo je posle
tre}eg okota. Po~elo je da nas optere}uje weno potomstvo, jer smo
tada `iveli u iznajmqenim ku}ama, gde se qudi odmah mr{te kad
vide psa ve}eg od ma~ke, a kamoli vi{e wih. (Da, seqani se pla{e
nepoznatih pasa, jer oni ho}e da ugrizu, i ni{ta ih ne mo`e pokolebati u tim stoletnim verovawima. Verovawa se u ovim selima
kose s razumom...)
Ali na{a kuja je bila blage naravi. Weni unuci i praunuci
ponekad grizu kom{ijske ovce. Tada ih tiho prokliwem, ali pokorno brojim novac i pla}am tu pse}u zabavu. Me|utim, ona nika-

147

148

da nikome nije u~inila ni{ta lo{e. Jedanput je, vo|ena dalekim

ehom instinkta, donela {tencima veliko pile. I nije ni najmawe
povredila pticu. Dr`ala ju je tako pa`qivo u ~equstima, kao da
nosi {tene. ^ak je izgledala kao da joj je neprijatno zbog te nakaze.
^im ju je spustila, ptica je stala na noge i vratila se kod svojih.
Sad je gledam kako le`i na verandi obasjana zimskim suncem.
Ima `utu dlaku, malo tamniju wu{ku i oklembe{ene u{i. Pravi
je ~istokrvni me{anac. Nema na~ina da saznamo kakve su se to rase
srele i spojile u pro{losti, pre nego {to je wena pomalo komi~na,
pomalo nespretna ali dobro}udna pojava stigla u na{ dom pre
{esnaest godina. Ipak weni me{ani geni su bili prili~no sna`ni, jer su unuci i praunuci dolazili na svet, gotovo bez izuzetka,
isto tako kao pesak `uti i sa istim klempavim u{ima. Sada le`i
obasjana zimskim suncem i gotovo neprekidno spava. Kad joj neko
od nas pri|e vrlo blizu, ona podigne glavu. Te{ko je proceniti da
li nas prepoznaje. Ali milovawe i dodir je jo{ uvek raduju. Isto
kao i tokom celog `ivota. Sada podse}a na stari, dotrajali }ilim.
Iako dolazi zima, ona se liwa, opada wena gusta, ~vrsto zbijena
meka dlaka, zahvaquju}i kojoj je mogla zaspati i na snegu, samo bi
pokrila nos repom.
Tako|e je veoma smr{ala. Kada ustane, izgleda kao skelet
oblepqen prqavo`utom vatom. Jedva stoji. Tetura se, posr}e. Uspe
da napravi nekoliko koraka i odmah se vra}a na svoje mesto. Vowa. Naprosto smrdi na starost. Weno telo, koje prestaje da se kre}e. U tom vowu jo{ uvek ose}am wen stari pse}i miris, kada bi
tr~ala po vetru i ki{i, ali sve ga je mawe. Ponekad poku{a da se
po~e{e, ali i to joj predstavqa sve ve}i napor. Ta naj~e{}a pse}a
zanimacija od svih pse}ih zanimacija polako joj postaje nedostupna. [apa ne poga|a ciq ve} klizne uprazno.
Za sada je zima topla i bez snega, pa mo`e da le`i na verandi.
Bi}e gore kad po~nu mrazevi. Kuja naprosto mokri pod sebe. Kad joj
je boqi dan, odmakne se nekoliko metara, ali ~esto to jednostavno
obavi odmah pored le`aja. Te{ko da joj to mo`emo zameriti, jer,
osim qudskog dodira, jo{ joj samo hrana pri~iwava radost. Jede
pohlepno i pro`drqivo pa vodimo ra~una {ta joj dajemo, zbog zuba.
Ali da bi osetila miris, treba joj podmetnuti hranu pod sam nos.
Me|utim, ~ak i tada wu{ka, ispipava, sa svih strana, i na kraju
slu~ajno prona|e zalogaj. Pitam se da li s tako slabim wuhom
uop{te ose}a i ukuse. Ili samo tako trpa u sebe, puni `eludac
vo|ena iskonskim refleksom. I onda, posle par sati, olak{ava se
pored sebe. Zbog toga se pribojavam zime i dolaska mrazeva. Treba
je tada uneti u ku}u i ~istiti svakog jutra i preko dana isto tako,
iako ne pokazuje nikakve znake da ho}e da se pomeri. Prestala je
da daje znake isto kao {to je izgubila sposobnost da iza|e.

Ponekad me ~ak i nervira. Kao da je ostarila i onemo}ala

nama u inat, kao da je to uradila iz pakosti. Obilazim je nekoliko
puta dnevno, prilazim wenom izmu~enom telu i u tim trenucima
ose}am kako me obuzima nestrpqewe. Kao da me, zajedno s wenim
`ivotom, napu{taju i topla ose}awa prema woj. Ima u tome neke
nevoqne okrutnosti. Sagnem se i pomazim je. Ono {to sam nekada
~inio spontano, sada je postala svesna radwa.
Pi{em o svemu tome jer prvi put posmatram laganu, dugu smrt
bi}a s kojim sam godinama delio gotovo svaki trenutak. Razgovaram o tome s qudima, koji ka`u da bi bilo najpametnije uspavati je. (To je, na svoj na~in, zanimqiv eufemizam. Niko ne ka`e
ubiti. Svi govore o uspavqivawu, kao o ne~em blagom i samo
privremenom.) Znam da je to razumno, i da se tako radi, i da su oni
koji su to uradili milostivi, da su olak{ali, skratili muke i
tako se stvarno poneli qudski. I meni povremeno padaju na pamet
takve misli. Pa ipak smo odlu~ili da bude druga~ije.
To {to pi{em o psu nije nekrolog, niti su to se}awa na `ivu
`ivotiwu, ve} mi je prvi put u `ivotu dato da tako dugo, sistemati~no i potpuno gledam kako se `ivo bi}e pretvara u bespomo}no
telo, da bi na kraju postalo le{. Gledam u kuju i mislim o sebi,
ali i o svim tim qudima koji se slobodno kre}u okolo, uvu~eni u
svoje qu{ture. Gledaju}i tako u wu, ne mogu se osloboditi vizije
~ove~anstva na samrti. Na{ `uti, beskorisni pas (niti laje, niti
se umiqava, ne mrda, ne obraduje se kad mu pri|e{, ne veseli se)
pretvara se u stvar koje se treba otarasiti. Neki savetuju da to
treba uraditi {to pre i po{tedeti sebe neprijatnosti a `ivotiwu mu~ewa. Ionako se vi{e ni{ta ne mo`e u~initi, popraviti,
vratiti. Jedan ubod i to je sve. Mogao bih to ~ak i sam uraditi.
Ve} sam davao injekcije ovcama i kozama kad je to bilo potrebno.
Neprestano me progawaju misli o qudima koji le`e na svim tim
pa`qivo zatvorenim mestima koja slu`e za umirawe. Bespomo}ni. Tro{e energiju, novac, rad. Izazivaju netrpeqivost ili odbojnost. Znam kako to ide, video sam mnogo puta: ulaze u sobu tri,
~etiri osobe u bolni~kim uniformama i s gumenim rukavicama.
Dve podi`u telo koje gotovo da i nema te`inu, ostale za dva minuta skidaju pelenu, peru, stavqaju novu. Posle tri minuta nema
tragova da se tu ne{to desilo. Samo se u vazduhu ose}a ~udni qudski-nequdski zadah. A mo`da je to jednostavno ~ove~ji miris, koji
nas pla{i, koji nas odbija i progoni, i zato ga zatvaramo u ta udaqena i nevidqiva mesta. Pla}amo qude u gumenim rukavicama da
umesto nas udi{u taj vow. Pla}amo ih da prate umirawe. I, na kraju,
pla}amo im da bi na neki na~in umirali za nas. Jer u~estvuju}i
u smrti drugih qudi, u smrti bli`wih, i sami pomalo umiremo,

149

150

i sami smo malo bli`i smrti. I zato kupujemo tu|u uslugu, da ne

bismo tro{ili sopstveno vreme. Da ne bismo udisali taj vow.
^udna je ova na{a civilizacija. Spasava, {titi nas, produ`ava nam `ivot. A istovremeno nas ~ini bespomo}nim protiv
smrti. Ne mo`emo je izbe}i. Moju baku su za sahranu kupale i
obla~ile tetke i susetke. Moj kom{ija je umro kod ku}e. ]erka ga
je odvela iz bolnice jer nije mogla da se pomiri s mi{qu da bi
mogao umreti me|u strancima. On je umirao dugo, zbog ~ega je morala da nau~i bolni~ki zanat, pa i davawe injekcija s morfijumom.
I tako je kom{ija umro u svojoj sobi s pogledom na zelene proplanke, koje je posmatrao svakog jutra. Ali moja baka, moj kom{ija,
to su gotovo utopijske smrti.
Povremeno me opsedaju slike grada, velikog grada, u kome svi
umiru u svojim domovima. Na visokim spratovima modernih oblakodera, u ~uvanim naseqima, koja ujutro opuste a `ivnu tek uve~e,
odvojeni tankim zidovima od uli~ne vreve, od u`urbanog, grabqivog `ivota moderne metropole, sred gradske buke koja nikad ne
utihne, s neonskim sjajem u ugaslim zenicama. To je ta vizija. Da
se ne umire u bolnicama, hospicijumima i stara~kim domovima,
nego kod ku}e, u stanovima koji su naj~e{}e pusti. Nevoqa je i kad
nam umire pas, a {ta je tek sa ~ovekom. Kako sneti telo sa osmog
sprata? Spustiti ga uspravqenog liftom? A posle? [ta s pogrebnom povorkom u gradskom saobra}aju? Kroz gu`vu do crkve, do
kapele i onda na grobqe? Treba li trubiti, treptati svetlima
kako se ostali o`alo{}eni ne bi izgubili usput?
^ak se i na selu promenio pogrebni obi~aj. Kada smo sahrawivali moju baku, povorka je i{la po suncu iz crkve do grobqa
udaqenog ~etiri kilometra, a sanduk su na ramenima nosili bli`wi. Kada su u istom selu nedavno sahrawivali mog ujaka, povorka
je pe{ke i{la samo do posledwih ku}a, a potom su svi po`urili
do automobila parkiranih kod crkve i odvezli se u redu iza pogrebnog vozila.
Ima nas sve vi{e i sve vi{e }e nas umirati. Sve ~e{}e u
samo}i. Barem dok se ne prona|e besmrtnost. Ali ~ini se da }e ~ak
i ta, u budu}nosti otkrivena, besmrtnost biti samo u beskraj produ`ena usamqenost. I o ~emu }e, na kraju krajeva, mo}i da razgovara jedan besmrtnik sa smrtnikom koji sebi ne mo`e da priu{ti
besmrtnost?
Eto, o takvim stvarim razmi{qam zahvaquju}i na{oj kuji.
Danas je bilo hladnije i sagradio sam na verandi ne{to poput
ku}ice za pse. Oblo`io sam je }ebadima i u{u{kao. Sklup~ala se
i zaspala. Spava bez prestanka. Zapravo se ni{ta ne bi desilo kad
bismo joj dali tu injekciju. Jednostavno bi i daqe spavala. Prestala bi da mokri pod sebe, prestala bi da se prevr}e, da vu~e zadwe

noge, prestala bi da jede sopstveni izmet. Prestala bi da trpi, a

mi bismo tako|e odahnuli, jer uop{te nije lako gledati kako neko
(ko drugi nego pas?) jede sopstveni izmet.
Ni{ta se ne bi desilo. ^ovek mora da predvidi doga|aje i da
ih u slu~aju potrebe izbegne. Izgleda da smo se zahvaquju}i toj
sposobnosti na{li tu gde smo danas. I ni{ta nas ne zaustavqa.
Mo`emo da se oslobodimo beskorisnog `ivota. Po{to smo nau~ili kako da ga produ`imo, dajemo sebi pravo da ga skratimo, tek od
nekog trenutka ~ini nam se da je sve u na{im rukama. U davna vremena pre epohe humanizma, smrt je bila okrutna, obi~no je stizala
prerano, ali `ivot je trajao do svog kraja. O tome je odlu~ivala
sudbina. Sudbina polako odlazi u pro{lost. Nema vi{e sudbine.
Povremeno je uklawamo iz na{e svakodnevice u bolnice i kona~i{ta. I onda se pozivamo na vreme. Mi }emo odlu~iti kada treba
da do|e.
Pi{em i gledam na verandu. Kuja je jela i ponovo se sklup~ala
u svojoj jazbini s vre}ama za spavawe i }ebetom. Na{ mladi sivi
ma~ak ulazi za wom i privija se uz toplinu wenog umiru}eg tela.

AND@EJ STASJUK je poqski prozaista, pesnik, dramaturg, esejista, publicista i izdava~, ro|en 1960. godine u Var{avi. Jedan je od
najva`nijih i najprevo|enijih evropskih pisaca sredwe generacije.
[kolovawe je prekinuo vrlo rano, po{to je izba~en najpre iz gimnazije, potom iz sredwe tehni~ke {kole. Ranih osamdesetih godina
pro{log veka bio je aktivista pokreta Sloboda i mir. Dezertirao je iz
vojske, zbog ~ega je godinu i po dana proveo u zatvoru. Svoje zatvorsko
iskustvo opisao je u debitantskoj zbirci pri~a Zidovi Hebrona.
Po{to je po izlasku iz zatvora vodio buran `ivot, na pola puta izme|u
rokera i boema, 1986. godine napustio je Var{avu i preselio se u iznajmqenu ku}u u selu ^arne, nedaleko od slova~ke granice. Nekoliko
godina kasnije prelazi u selo Volovjec, na Beskidu Niskom, uz sam
Magurski nacionalni park, gde i danas `ivi i zajedno sa suprugom
Monikom [najderman vodi Izdava~ku ku}u ^arne. Dobitnik je
brojnih poqskih i me|unarodnih priznawa. Najzna~ajnija dela su mu:
Bela vrana (objavio Clio 2004. pod naslovom Beli gavran), roman za
koji je 1995. godine dobio Nagradu Kos}elskih, Pri~e iz Galicije
(1995), Devet (roman iz 1999. koji je 2011. godine kod nas objavila Booka ), Na putu za Babadag (zbirka putopisa po centralnoj i isto~noj
Evropi iz 2004. godine, oven~ana 2005. Nagradom Nike, koja se svake
godine dodequje za najboqu kwigu godine, kod nas objavila Dereta
2009) i Fado (zbirka eseja i kratkih tekstova koji govore o stvarnim
i mentalnim putovawima iz 2006. godine, oven~ana Nagradom ]ilibarski leptir, koja se svake godine dodequje u ~ast pisca i svetskog
putnika Arkadija Fjedlera). Pripovetka Kuja jedna je od ~etiri slike iz `ivota iz zbirke Grohov (2012).
Sne`ana \ukanovi}

151

Xon Saderlend

TRI ESEJA
Prevela sa engleskog Jelena Vitezovi}

KOLIKO JE DUGO ALISA BILA U ZEMQI ^UDA?

Ovo je mala zagonetka u moru drugih u najzagonetnijem viktorijanskom romanu Alisa u Zemqi ~uda. Pri~a po~iwe:
Alisi je ve} bilo dosadilo da sedi na obali kraj svoje
sestre i da nita ne radi. Dvaput-triput gvirnula je u
kwigu koju je sestra ~itala, ali u woj nije bilo ni slika ni
razgovora. Ih, kakva mi je pa to kwiga pomisli Alisa
u kojoj nema ni slika ni razgovora?!
Zato ona po~e da premiqa (ukoliko je mogla, jer je dan
bio tako topao da je bila prosto `iva zaspala) ima li smisla da ubere malo belih rada i splete ven~i}, kad odjednom jedan Beli Zec, crvenkastih o~iju, protr~a pored
Alise. (str. 7)1
Kao to mo`emo primetiti, sredina je leta. Tako topao dan,
bele rade i haqina u kojoj je Tenijel 2 naslikao devoj~icu potvr|uju
nam da smo dobro odredili koje je godiwe doba. Bilo bi logi~no
pretpostaviti da je Kerol zamislio da se pri~a odvija 4. jula 1862;
tog dana je Xarls Lutvix Doxson poveo Alis Lidel, i wene sestre
Lorinu i Edit, na izlet ~amcem u ^ervel. Toga je dana, kako to bele`i istorija kwi`evnosti, Alisa u Zemqi ~uda za~eta kao zabava
koju je profesor matematike osmislio za svoje mlade go}e.
Rastiwe, koje Kerol opisuje a Tenijel slika, potvr|uje nam da
je radwa smetena u leto: veliki lopuh iza kojeg se Alisa krije
od ku~eta, ili plavi zvon~i}i oko pe~urke na kojoj sedi Gusenica.
Sli~no tome, sredinu leta evociraju i luda ~ajanka na otvorenom

152

1 Svi citati su preuzeti iz: Kerol, Luis, Alisa u Zemqi ~uda, 2006, Zavod za uxbenike i
nastavna sredstva, Beograd; prevod Jasminke Ribar. (Prim. prev.)
2 Xon Tenijel bio je poznati britanski ilustrator, satiri~ar i karikaturista, koji je uradio
ilustracije za prvo izdawe Alise u Zemqi ~uda i Alise u svetu s one strane ogledala.
(Prim. prev.)

i procvale ru`e oko kojih se Kraqica Srce toliko tiranski ponaa. Ovo je, ~italac samouvereno zakqu~uje, pri~a koja se odvija
u julu ili avgustu.
Kako, onda, da shvatimo kraj? Alisa u snu po~iwe neugodno da
raste tokom nemilosrdnog su|ewa kojem predsedavaju Kraq i Kraqica Srce. Prkose i zapovesti da sve osobe vie od jedne miqe moraju da napuste sudnicu, ona ostaje da ~uje kakvu }e presudu doneti:
Odrubite joj glavu! povika Kraqica iz sveg glasa.
Niko se ne pomeri s mesta.
Mnogo se ja obazirem na to re~e Alisa. (Ona je ve}
porasla do svoje prave veli~ine.)
Vi ste samo obi~an pil karata!
U tom trenutku pil karata polete pravo na Alisu:
ona vrisnu pola od straha i pola od srxbe, htede da ih udari a onda vide da je na obali, da joj je glava na sestrinom
krilu i da joj ona ne`no sklawa s lica suvo li}e koje je
sletelo s obli`weg stabla.
Probudi se, Alisa, duo! re~e joj sestra. to si
dugo spavala! (str. 9697)
Nakon to Alisa ode ku}i, wena starija sestra ostaje da sedi
na klupi i razmiqa o Zemqi ~uda. Ona tako|e predvi|a kako }e
ta wena mala sestra, kad pro|u godine, rasti i odrasti. Kako }e
odrasla Alisa, u nekom dalekom trenutku u budu}nosti, zabavqati
sopstvenu decu tim svojim snom o Zemqi ~uda i u`ivati u wihovim bezazlenim radostima, se}aju}i se sre}nih letwih dana iz svog
detiwstva. (str. 98)
Tako se kwiga zavrava, tim pomiwawem sre}nih letwih dana, koje deluje toliko prikladno uz celu prethodnu pri~u. To jest,
uz sve osim detaqa koji se ti~e onoga to je probudilo Alisu: suvo
li}e koje je sletelo sa obli`weg stabla. Sme|e li}e koje, kako
pesma ka`e, pada u septembru i na kii.3
Alisa je zaspala sredinom leta i probudila se u jesen, u doba
suvog, po`utelog li}a. Uzvik wene sestre je prikladan: to si
dugo spavala! Alisa je spavala kao Rip van Vinkl, mogli bismo
pomisliti.4 Kako da ovo shvatimo? Najprimamqivija pretpostavka
jeste da Alisa nije samo pri~a o jednom letwem popodnevu. To je
alegorija o promenama koje prate pubertet: o bolovima zbog rasta
koji se javqaju u periodu izme|u detiwstva devoj~ice i trenutka
kada postane mlada `ena. Ovaj prelaz je izuzetno brz sa psiho3 Aluzija na pesmu September in the Rain, koju su, izme|u ostalih, izvodili Bing Krozbi, Doris
Dej i Frenk Sinatra. (Prim. prev.)
4 Glavni lik iz istoimene kratke pri~e Va{ingtona Irvinga, koji je prespavao dvadeset
godina pod uticajem tajanstvenog napitka. (Prim. prev.)

153

loke strane: odvija se u svega nekoliko meseci. Dete poraste, kako

se to ka`e, preko no}i pod time podrazumevaju i svega nekoliko
meseci. Kerol se, izgleda, poigrava istom vrstom metafori~kog
skra}ivawa u svojoj pri~i. Alisa pada niz ze~ju rupu kao devoj~ica, a izlazi iz we ako ne kao odrasla `ena a ono kao devojka
u pubertetu, na korak od toga da postane `ena. Koliko je dugo spavala? Nekoliko minuta i jednu epohu.

MO@E LI XEJN EJR IKADA BITI SRE]NA?

U uvodu za izdawe Xejn Ejr objavqeno u ediciji Klasici sveta Margaret Smit daje kratak prikaz formativnih uticaja kwiga
koje je arlot Bronte ~itala: Biblija, Banijan, ekspir, Skot i
Vordsvort. Smitova veto identifikuje bajronovske i miltonovske elemente koji se stapaju u mo}noj koncepciji Edvarda Ferfaksa Ro~estera. Me|utim, postoji jedan osnovni izvor za Xejn Ejr,
koji Smitova ne pomiwe bajka koju je, mo`emo pretpostaviti,
neko ~itao Bronteovima (ili su je ~itali sami) dok su jo bili deca.
Pri~a o Plavobradom (Barbe Bleue) svoj kona~ni kwi`evni
oblik dobila je u kwizi arla Peroa Vilinske pri~e (1697). Peroove bajke su se u viktorijansko doba ~esto tampale i bivale adaptirane u slikovnice za decu, burleske i pantomime. Do ~etrdesetih
godina XIX veka pri~a o zlom ~oveku koji zakqu~ava suvine
supruge na tavanu verovatno je bila me|u najpoznatijim bajkama. U
dvadesetom veku je pri~a o Plavobradom, zbog surovog `enomrza~kog tona, pala u nemilost.5 Pre`ivela je kao izvor (ponekad
nepriznati) za izvesna dela pisana za odrasle, kao to je Meterlinkov komad Arijana i Plavobradi (1901), Dvorac Plavobradog
Bele Bartoka (1911), Kolekcionar Xona Faulsa (1963) i Proro~ica
Margaret Atvud (1976).6 Xejn Ejr se mo`e pohvaliti, pored ostalog,
i time da je prvo delo u engleskoj kwi`evnosti za odrasle koje se
bavi motivom Plavobradog, a da nije burleska.
Peroov Plavobradi je pri~a o bogatom, sredove~nom xentlmenu, nazvanom tako zbog tamne brade i melanholi~ne naravi, koji
se `eni mladom devojkom. Oni odlaze da `ive u wegovom dvorcu u
unutrawosti. Gospodin Plavobradi kre}e na put, daje supruzi
kqu~eve od ku}e sa strogom naredbom da ne ide u malu sobu u dnu

154

5 O popularnosti pri~e o Plavobradom u XIX veku, vidi: Juliet McMaster, Bluebeard at

Breakfast, Dickens Studies Annual, 8 (1981), 197230. (Prim. aut.)
6 Vidi: Sherrill E. Grace, Courting Bluebeard with Bartok, Atwood, and Fowles: Modern
Treatment of the Bluebeard Theme, The Journal of Modern Literature, 11:2 (July 1984), 24562.
(Prim. aut.)

duga~kog hodnika na dowem spratu. To budi `eninu znati`equ, i

ona kri naredbu. U maloj sobi pronalazi iskasapqena tela prethodnih Plavobradovih `ena. Kqu~ joj, od oka, ispada u lokvu
krvi. Kada se vrati ku}i, Plavobradi vidi mrqu na kqu~u i shvata
ta se desilo. Sada i ona mora umreti, izjavquje on. Mladu `enu u
posledwem trenutku spasavaju bra}a, koja dojahuju u pomo}. Oni
ubijaju Plavobradog, i mlada udovica postaje bogata, poto je
nasledila imovinu pokojnog mu`a.
Tragovi Plavobradog u Xejn Ejr su o~igledni. Ro~ester je crnomawasti, sredove~ni, bogati xentlmen iz provincije, sa suprugom
zakqu~anom u tajnoj odaji u ku}i. On `eli jo jednu suprugu kao
i Plavobradi, on je ~ovek ogromnog seksualnog apetita. Bertu
spase, na izvesni na~in, wen brat. Domiqati mogu na}i i brojne
druge paralele.7 Me|utim, najja~i utisak ostavqa obrt koji Bronteova daje zavretku bajke. U posledwem poglavqu Xejn Ejr podstaknuti smo da osetimo simpatije prema Plavobradom suprugu o
koga su se vie ogreili nego to je on sam greio. Zato~ena supruga je pretvorena u negativca u delu. To je kao kada bi neko napisao
novu verziju Crvenkape, u kojoj se izaziva saose}awe prema vuku,
ili ~arobnog pasuqa, u kojoj se ose}aju simpatije prema xinu koji
meqe kosti Engleza da bi od wih pravio hleb.
A ne tra`i se samo saose}awe. Mi treba da pretpostavimo da }e
nakon izvesnog moralnog prevaspitavawa Xejn biti bla`eno
sre}na s Plavobradim, koji se vratio na pravi put. To je jo smelije, poto je (sve i da ostavimo po strani nameru da po~ini bigamiju) Edvard Ro~ester odgovoran za smrt Berte Ro~ester. Iako on
tvrdi da indirektno ubistvo nije u wegovoj prirodi, on se upravo
na taj na~in otarasio svoje suvine, prve supruge. Zbog ~ega je nije
smestio u jednu od onih institucija gde se pacijenti nisu zatvarali, koje su dovele do reforme na~ina na koji se postupalo sa
umobolnima u Engleskoj krajem tridesetih godina XIX veka?
Uto~ite u Jorku (u kome su nekada radili Grejs Pul i wen sin,
kao to vidimo u romanu) i azil Hanvel Xona Konolija u Midlseksu postizali su izvanredne rezultate tako to nisu utamni~avali pacijente u jazbine |avola, nego su im omogu}avali
normalan `ivot u drutvu, u humano nadgledanim sredinama.8
Berta Mejson, re~eno nam je, ima periode lucidnosti, koji ponekad
traju nedeqama. Zatvorena je u prqavu, osamqenu prostoriju, samo
sa Grejs Pul da je ~uva zar je ~udno to joj se bolest ponovo vra}a?
Mo`emo se zapitati: zato Ro~ester nije obezbedio supruzi negu
7 U sceni kada Xejn obilazi kule Tornfild hola sa gospo|om Ferfaks mo`e se primetiti
aluzija na scenu sestra Ana na vrhu kule iz pri~e o Plavobradom. (Prim. aut.)
8 Vidi: J. A. Sutherland, Victorian Novelists, Publishers and Readers (London, 1995), 5586. (Prim.
aut.)

155

profesionalaca? Kako ne bi razglasila ~ija je supruga u periodima lucidnosti. Kakvu joj on negu obezbe|uje? Matoru babu pijanduru, hrani je kaom i dr`i zatvorenu u potkrovqu.9 A potom, tu je
i pitawe kako je Berta stvarno poginula. Kr~mar iz Ro~esterovog
grba je to ovako prepri~ao: Video sam, i jo nekolicina je videla
gospodina Ro~estera kako se kroz tavanski prozor ispeo na tavan,
pribli`io joj se i doviknuo: Berta! I tada, gospo|o, ona je vrisnula i sko~ila, i idu}eg trenutka le`ala je razmrskana na kaldrmi. (str. 522) 10
Jasno je iz sklopa re~enice (Video sam, i jo nekolicina je
videla) da kr~mar (nekadawi lakej iz Tornfild hola) doslovce
ponavqa svedo~ewe iz istra`nog postupka. Kao nekadawi sluga
Ro~esterovih, on je bez sumwe rekao ono to se tra`ilo od wega.
Nema jasnog dokaza da se Edvard popeo na krov u plamenovima kako
bi spasao Bertu podjednako je verovatno da joj je rekao neto, to
ovi dole nisu mogli ~uti, to ju je nagnalo da sko~i. Mo`da je ono
Berta! izgovorio prete}im tonom. U najmawu ruku, ako i nije
`enoubica, gospodin Ro~ester se mo`e smatrati krivim za ubistvo
iz nehata putem upornog zanemarivawa. I pre ovoga je bilo doga|aja
koji su upozoravali da je Berta opasna i po sebe i po druge, dok je
pod starawem gospo|e Pul, nalivene xinom. Ko je odgovoran za
po`ar u Tornfildu luda `ena, pijana `ena, ili suprug, koji,
uprkos tim znacima opasnosti, nije otpustio pijanu `enu i stavio
ludu `enu pod odgovaraju}i nadzor? Da li je Edvard Ro~ester ~ovek
kome mo`emo poveriti brigu o Xejn Ejr, ako bi se desilo da ona
do`ivi nervni slom?
Glavnu osnovu za obrtawe tradicionalne antipatije prema `enoubici Plavobradom iznosi sam Ro~ester, u objawewu koje daje
Xejn posle zlosre}nog prekida wihovog ven~awa. Edvarda su kao
dete razmazili. Tek je u poznim godinama dosegao moralnu zrelost.
Wegov otac i brat su odlu~ili da se on mora bogato o`eniti, pa su
se potajno dogovorili s porodicom Mejson sa Jamajke da ga o`ene
Bertom. Sakrili su od wega ~iwenicu da ludilo ve} generacijama
divqa u toj porodici. Opijen po`udom, on se o`enio, samo da bi
otkrio da je wegova znatno starija supruga nepopravqivo propala
i bestidna (mo`da mawe bestidna nego Edvard Ro~ester tokom onog
desetogodiweg qubakawa ~itavog niza engleskih dama, francuskih kontesa, italijanskih siwora i nema~kih grofica, str. 376).
Ali pre nego to je unesre}eni suprug mogao iskoristiti wene

156

9 Kao {to to Majkl Mejson isti~e u svom izdawu Xejn Ejr u ediciji Pingvinovi klasici
(Harmondsworth, 1996, str. VIII), nije ba{ sasvim jasno da li je Berta zatvorena na drugom
ili tre}em spratu. Ona nije luda `ena na tavanu, niti je zatvorena u kuli (kao {to je to
prikazano u filmu iz 1944). (Prim. aut.)
10 Svi citati su preuzeti iz: Bronte, [arlot, Xejn Ejr, 1973, Narodna kwiga: Beograd; prevod
Radmile Todorovi}. (Prim. prev.)

u`asne preqube kao osnov za razvod, Berta ga je prevarila postala je `rtva prokletstva Mejsonovih. Ludaci se ne mogu smatrati
odgovornim za svoje postupke. Edvard je ostao vezan za Bertu. Doveo
ju je u Englesku, gde niko nije znao za wegovu `enidbu. I ne}e ni
saznati. Sluge, koje su nu`no morale znati za wu, pretpostavqale
su da je ona moja vanbra~na polusestra; moja odba~ena qubavnica.
On je sada mogao slobodno da luta Evropom u potrazi za seksualnim
ispuwewem kod qubavnica koje jo nije odbacio. Seksualna ispuwenost mu izmi~e. Samo jo jedan brak bi mogao da odgovori wegovim
potrebama. Nema drugog reewa bigamija.
Mo`e li se Plavobradi Ro~ester opravdati zbog pokuaja da
po~ini bigamiju? Postoje li olakavaju}e okolnosti ili su to
samo slabani izgovori sredove~nog pokvarewaka? Kako bismo
odgovorili na ovo pitawe, prvo treba da utvrdimo vreme kada se
odvija radwa: ta~nije, da li se Ro~esterovo osuje}eno ven~awe sa
Xejn odvija pre ili posle Zakona o braku donetog 1835. u Engleskoj.
Ovim zakonom je jasno odre|eno da se brak sa umobolnim supru`nikom ne mo`e ponititi ako je taj supru`nik bio dovoqno razuman
u trenutku sklapawa braka da bi bio u stawu da shvati prirodu
ugovora koji sklapa. Ludilo koje kasnije usledi nije bilo osnov za
razvod ~ak ni kada je bivalo udru`eno sa drugim prestupima (nasiqe, prequba, naputawe, surovost). Ako se ven~awe iz Xejn Ejr
odvija nakon 1835, onda je Edvard nesumwivo odgovoran za teko
krivi~no delo (namera da po~ini bigamiju). Bila bi du`nost svetenika, gospodina Vuda, da prijavi vlastima Ro~estera (i gospodina Kartera, lekara, koji mu je bio sau~esnik u kriminalnom delu).
Jedna je od malih misterija u Xejn Ejr to to izgleda da Ro~ester
nije snosio nikakve posledice, niti su ga predstavnici vlasti
uopte posetili nakon bigamijskog obreda.
Ako je zamiqeno da se radwa odvija pre donoewa tog stro`eg zakona iz 1835, onda Ro~ester mo`da i ima prava to smatra da
je wegov prethodni brak bio neva`e}i ili da se mo`e rastaviti od
Berte zbog prevare pre sklapawa braka, wene potowe nevere ili na
osnovu ~iwenice da brak mo`da nije bio konzumiran. On svoju
suprugu uporno naziva Berta Mejson, ne Berta Ro~ester, to
nam sugerie da se on ne smatra o`ewenim tom u`asnom `enom.
Dobar advokat bi mogao da ispetqa klijenta iz toga ne ba da ga
oslobodi, ali dovoqno da prika`e kako je on iskreno smatrao
opravdanom odluku da sklopi i drugi brak.
U koje vreme je, onda, smetena Xejn Ejr? Film sa Orsonom
Velsom iz 1944. godine eksplicitno smeta glavne doga|aje u 1839.
godinu. Ali, odre|ivawe datuma u samom romanu pravo je minsko
poqe. Urednik koji se time najdetaqnije bavio, Majkl Mejson,
naao je dva kontradiktorna dokaza za datovawe. Adel se prise}a

157

kako je doputovala iz Francuske velikim brodom koji ima dimwak

kako se samo puio! (nekoliko meseci pre nego to je Xejn stigla
u Tornfild, str. 122). Brodovi na paru su redovno saobra}ali du`
isto~ne obale Britanije ve} od 1821. godine. Ser Valter Skot je
doputovao parnim brodom (Edinburg) na krunisawe 1821. Kao i
Adel, i on je naao da se brod preterano dimi, i dao mu je nadimak
Novi Smrdqivko. Izgleda da je parni saobra}aj preko Lamana
po~eo krajem dvadesetih godina XIX veka.
Ako se brod na paru mo`e videti (ili namirisati) bar nakratko u Xejn Ejr, parnih vozova u kwizi uopte nema. Ovo je prepotopsko doba potanskih ko~ija. Dok ~eka da ko~ija do|e po wu u
kr~mu Xorx u Milkotu, Xejn mo`e natenane da razgleda nametaj. Na zidu visi nekoliko slika: me|u kojima je bio portret kraqa Xorxa III i princa od Velsa, i slika koja predstavqa smrt
vuka 11 (str. 112). Ovo je o~igledno neki trenutak malo pre polovine
tridesetih godina XIX veka, kada je kroz Milkot (Lids) po~ela da
ide pruga. Ali bilo bi zanimqivo znati koliko su izbledele te
slike na zidu. Xorx III je umro 1820; wegov sin je prestao da nosi
titulu princa od Velsa i postao princ regent 1811. Gravira Xona
Bojdela prema ~uvenoj Vestovoj slici Smrt generala Vulfa bila
je najpopularnija u periodu izme|u 1790. i 1810. godine.
Najjasniji podatak o vremenu deavawa radwe ujedno i ponajvie zbuwuje, a pojavquje se kasnije u pri~i, kada je Xejn u koli
u Mortonu sa Sent Xonom Riversom. Petog novembra (antipapski
praznik) Sent Xon donosi Xejn jednu kwigu za vau ve~erwu
utehu. To je novo izdawe pesama, jedno od onih istinskih dela kojima je tako ~esto bila podarena javnost tih vremena zlatno doba
savremene kwi`evnosti. Avaj! ~itaoci naeg doba mawe su sre}ni.
(...) Dok sam `urno prelistavala strane Marmiona (jer je to bio
Marmion), St. Xon se nagnuo da zagleda moj crte`. (str. 451)
Skotova duga narativna pesma Marmion bila je objavqena krajem februara 1808, u luksuznom kvart formatu, i to izdawe kotalo je gvineju i po. Mesec ne odgovara, mada bi se za godinu i moglo
zakqu~iti da se uklapa uz prethodno pomiwawe princa od Velsa.
Ali 1808. godina potpuno obesmiqava kqu~ne trenutke iz predistorije likova romana. To bi, na primer, zna~ilo da je Xejn ro|ena
1777. Onda bi Selin ostala u drugom stawu sa Ro~esterom (ako je on
stvarno Adelin otac) oko 1799. Morali bismo da zamislimo wega,
Engleza, kako skita Francuskom u vreme Napoleonovih ratova, i
susre}e se sa Skerletnom Vidov~icom i Sidnijem Kartonom! Ti
ratovi bi jo uvek trajali u pozadini glavne radwe u Xejn Ejr.

158

11 U pitawu je, zapravo, slika Smrt generala Vulfa Benxamina Vesta. (Prim. prev.)

Ostavimo po strani parne brodove to plove morem, ovaj roman

arlote Bronte ne odaje utisak kao da se odvija u prvoj deceniji
XIX veka. Ima brojnih usputnih aluzija koje se odnose na doga|aje
i li~nosti od barem nekoliko decenija kasnije.12 Deluje najverovatnije da je to novo izdawe Marmiona zapravo Magnum Opus
izdawe iz 1834. Ovo jeftino izdawe (koje je izalo u okviru Skotovih izabranih dela) bilo je izuzetno popularno, i kotalo je est
ilinga mnogo primerenija cena za skromni xep Sent Xona Riversa nego luksuzno izdawe iz 1808. Sasvim je mogu}e da se u toj maloj digresiji Bronteova prise}ala uzbu|ewa povodom kupovine tog
istog Magnum Opus izdawa u vikarijatu u Havortu kada joj je bilo
19 godina.
Najpodesniji datumi za koje mo`emo vezati glavnu radwu u
Xejn Ejr bili bi po~etak ili sredina tridesetih godina XIX veka
godinu ili dve pre kriti~nog datuma, 1835. godine. Moglo bi se
smatrati da je u tom periodu bilo nagovetaja, ali ne i jasno definisanih osnova za razvod ili ponitewe braka. Ovakvo datovawe
ne bi razreilo Ro~estera krivice zbog namere da po~ini bigamiju, ali u pravno nejasnom kontekstu perioda pre 1835. to ne bi bio
toliko zlo~ina~ki ~in kao da se to desilo 1839, kao u filmu.
Ro~ester je nedoku~iv ~ovek, za koga nikada ne saznamo kakav
je u biti. Ako `elimo da prognoziramo ho}e li on, u godinama provedenim u braku, usre}iti Xejn Ejr, bitno je da izdvojimo iz kojih se
pobuda on uopte `eni wome a posebno niz doga|aja koji su doveli
do toga da on napusti Blan Ingram i izabere Vas, siromanu i
bez porodice, i malu, jednostavnu.
Kada gospodin Ro~ester dovede Blan Ingram i wenu veliku
svitu u Tornfild hol, svi o~ekuju da }e uskoro uslediti sre}an doga|aj. Videla sam da }e se o`eniti wome, ka`e Xejn (str. 224), kao
i, izgleda, svi ostali. Pregovori su bili u toku ve} izvesno vreme.
Konsultovani su advokati. Opte je poznato da }e imawe Ingramovih biti otu|eno, i da oni zbog toga povoqno gledaju na brak sa
udvara~em koji nije plemi}, ali jeste veoma bogat. Povoqna je
okolnost to to Blan ima fizi~ke atribute koje Ro~ester voli.
Kao i wena prethodnica, Blan Ingram je skrojena kao Dijana, ima
istu jedru lepotu i gar crne pletenice koje su op~inile Edvarda na
Jamajci petnaest godina ranije.
Zbog dolaska Ingramovih i wihovog drutva, u holu se obavqaju dotad nevi|ene pripreme, kao to je Xejn primetila:
Mislila sam da su sve sobe u Tornfildu izvanredno
~iste i dobro ure|ene, ali izgleda da sam se prevarila.
12 Vidi, na primer, aluzije na Bajronovog Gusara, dok Ingramovi borave u Tornfildu. (Prim.
aut.)

159

Uzete su tri pomo}nice za ~i}ewe i takvo ribawe, takvo

pajawe, takvo prawe prozora i lupawe }ilimova, takvo
skidawe i nametawe slika, takvo ~i~ewe ogledala i
lustera, takvo provetravawe posteqnog rubqa i perjanih
pokriva~a, takve vatre u ogwitima, nisam videla ni pre
ni posle. (str. 196197)
Predbra~no slavqe u Tornfildu prekida nenajavqeni dolazak
Ri~arda Mejsona iz Zapadne Indije. Ro~ester nije bio tu da ga do~eka (spremao se za aradu s proro~icom Cigankom), ali wegova reakcija kada mu ka`u da je duh prolih Bo`i}a doao na wegovu
zabavu zaista je dramati~na:
Stranac, ne. Ko bi to mogao da bude? Nikoga nisam
o~ekivao, da li je otiao?
Nije, ka`e da vas odavno poznaje i da sme da dozvoli
sebi tu slobodu da vas sa~eka dok se ne vratite.
Neka ga |avo nosi! Je li rekao svoje ime?
Zove se Mejson, gospodine, i doputovao je sa Antilskih ostrva, iz Speni Tauna, sa Jamajke, mislim.
Gospodin Ro~ester je stajao pored mene; uhvatio me je
za ruku kao da je hteo da me dovede do stolice. Kad je ~uo
moje re~i, o~ajni~ki me je stegao. Osmeh se na wegovim usnama sledio, neka tegoba u grudima presekla mu je dah.
Mejson!... Antili! Govorio je kao automat koji ponavqa re~i.

160

Zatim sledi Mejsonov katastrofalni susret sa dementnom sestrom, pometwa u ku}i, i nova intimna veza koja se uspostavqa
izme|u Ro~estera i Xejn. Malo poto je Mejson otiao (vratio se na
Jamajku, kako Ro~ester misli), Xejn su pozvali da do|e u ku}u
Ridovih, udaqenu osamdesetak kilometara, u Gejtshed. Ona tamo
ostaje meseca dana, dok namiri stare ra~une. Nakon to se vratila,
gospodin Ro~ester pak biva odsutan nekoliko nedeqa. U tom periodu
nije se nita govorilo o `enidbi gospodarevoj, a nisam videla
nikakve pripreme za takav doga|aj. Iz kasnijeg razgovora sa Xejn
vidimo da je Ro~ester, navodno, odjednom odlu~io da stavi gospo|icu
Ingram na probu i otkrio da ona ne gaji sna`na ose}awa prema wemu. Rasturio sam glas oko we da moje imawe nije ni tre}ina onoga
to se zamiqa, i posle toga posetio sam ih da bih video rezultat
te uba~ene vesti, i ona i wena majka ledeno su me do~ekale.
Nakon to je otkrio da ga Blan i wena majka ne do~ekuju vie
onako toplo, Edvard prosi Xejn. On joj ne nudi raskono ven~awe.
Brak }e se sklopiti diskretno, ~ak tajnovito. S wegove strane nema
srodnika (osim daleke ro|ake gospo|e Ferfaks), a kako to Xejn

ka`e (aludiraju i na to kakva je vetica ledi Ingram), ja nemam

nikoga od roda ko bi smetao ili branio. Udvarawe traje mesec dana
dovoqno vremena da se diskretno najavi ven~awe. Samo tri meseca
nakon to je svet pretpostavqao da su Edvard Ro~ester i gospo|ica
Ingram vereni, on pred oltar dovodi Xejn Ejr. Razlika izme|u ta
dva planirana ven~awa ne mo`e biti ve}a. Posle sklapawa braka
sa Xejn trebalo je da mladenci smesta krenu za London. Nije bio predvi|en svadbeni doru~ak. Sama ceremonija se odvija u polupraznoj
crkvi. Nije bilo ni devera, ni deverua, ni ro|aka. Okupqena
pastva sastoji se od samo jedne osobe gospo|e Ferfaks (nije jasno
ta je gospodin Ro~ester planirao da u~ini povodom svedoka).
Ceremoniju tada prekidaju dva stranca koje je Xejn opazila kako
vrebaju na grobqu: Gospodin Ro~ester je ve} o`ewen, i wegova
`ena jo `ivi, saoptavaju oni. Ti stranci su, naravno, Ro~esterov neprijatni zet i advokat iz Londona.
Ovo je ve} drugi put da je Ri~ard Mejson uspeo da osujeti Ro~esterovo predstoje}e ven~awe. U obe prilike se pojavquje iz vedra
neba i neugodno na vreme. U Tornfild holu Ro~ester o~igledno
misli da je wegov zet mrtav, poludeo kao ostali Mejsoni ili bla`eno neupu}en u to ta se deava na pet hiqada kilometara od wega.
Zato se Ri~ard pojavio u ovom kriti~nom trenutku u Ro~esterovom `ivotu, i ta on ima da ka`e svom zetu o zakonu koji ih
povezuje i predstoje}em braku s plemenitom gospo|icom Ingram?
Nakon to ga je otpratio, Ro~ester o~igledno misli da }e se Ri~ard odmah vratiti na Jamajku. On to pomiwe dva puta (str. 261 i
265). Ali Ri~ard Mejson, otkri}emo u Tornfildskoj crkvi, nije na
bezbednoj udaqenosti, u Zapadnoj Indiji. tavie, on je u ta tri
meseca koja su u me|uvremenu protekla, zatra`io da mu se poaqe
kopija ven~anog lista Edvarda i Berte Ro~ester.
Ko je obavestio Mejsona o detaqima predstoje}eg ven~awa sa
Xejn Ejr? To bi morao da bude neko upu}en u doga|aje, neko ko zna
dve povla}ene informacije: 1. datum, ta~no vreme i mesto gde
treba da se sklopi tajno ven~awe a to znaju samo dvoje protagonista, svetenik i troje slugu iz Tornfild hola; 2. da je Ri~ard
Mejson brat Ro~esterove jo uvek `ive supruge Berte.
Kako }e nam Ro~ester kasnije otkriti, samo ~etvoro qudi u
Engleskoj zna ovu drugu informaciju: on sam, Berta u periodima
lucidnosti, lekar Karter i Grejs Pul (str. 375). Me|utim, postoji
jo jedna osoba koja je mogla da razotkrije tu tajnu. Ro~ester podozreva da je wegova daleka ro|aka, gospo|a Ferfaks mo`da... neto
naslutila. Neke wene primedbe nagovetavaju da je to vrlo verovatno. Od celog doma}instva Tornfilda samo gospo|a Ferfaks
direktno odbacuje mogu}nost da }e se wen ro|ak ikada o`eniti
Blanom Ingram (verujem da gospodinu Ro~esteru takva misao ne

161

162

pada na um, str. 192). I gospo|a Ferfaks je jako uznemirena kada

kasnije sazna da Xejn treba da se uda za gospodara i veoma se uporno
trudi da je odvrati od toga (str. 320). Tako|e je bitno to to, odmah
posle debakla s ven~awem, Ro~ester otputa gospo|u Ferfaks iz
slu`be u Tornfildu (str. 521) i ne poziva je da se vrati da ga neguje
nakon to je oslepeo, kada bi weno prisustvo delovalo po`eqno,
budu}i da mu je ona jedini `ivi srodnik i nekadawa ku}epaziteqka.
Najverovatnije objawewe koje se mo`e na}i za ovaj sled doga|aja jeste: Ro~ester je ozbiqno planirao da se o`eni Blanom Ingram, sve do neo~ekivanog dolaska Ri~arda Mejsona u Tornifld hol.
A ko ga je pozvao? Gospo|a Ferfaks (iako je Ro~ester u to vreme verovatno mislio da je u pitawu nesre}na koincidencija). Ne znamo
ta su wih dvojica rekli jedan drugom. Ali teko da bi Ri~ard, ma
koliko boja`qiv bio, dao blagoslov zetu da po~ini bigamiju, i
verovatno je pretwa da }e ga razotkriti bila, ako ne izgovorena, a
ono barem nagovetena. Poto su wegovi planovi u vezi sa Blanom raspreni, Ro~ester je jo uvek ~eznuo za `enom. Neki drugi
brak u visokom drutvu, kao to bi bio wegov brak sa gospo|icom
Ingram, izazvao bi veliku pa`wu javnosti. Ta mogu}nost je sada
bila previe opasna. Poto je spakovao Ri~arda Mejsona nazad na
drugi kraj Zemqine kugle, Ro~ester se odlu~io za suprugu kojom bi
se mogao o`eniti a da niko za to ne sazna. On je `eleo da nita ne
dospe u novine koje bi se potom mogle na}i u Zapadnoj Indiji. Do
ovog trenutka Ro~ester je o Xejn Ejr sigurno razmiqao samo kao
o potencijalnoj budu}oj qubavnici. Sada, kada je Blan Ingram
nestala sa scene, Xejn }e uznapredovati. S Karterom je nekako izaao na kraj. Pulova nije bila problem, kao ni Berta. Ali, na`alost po Ro~estera, Xejn je bila pisala svom stricu u Maderi, koji
je slu~ajno preneo vesti Ri~ardu Mejsonu (a on se zadesio u Maderi
iz zdravstvenih razloga). Mo`emo pretpostaviti da je gospo|a
Ferfaks ponovo ta koja je obavestila Mejsona o ta~nom vremenu i
mestu odvijawa ceremonije (Xejn to nije znala u trenutku kada je
pisala pismo). On je pak zatra`io pomo} advokata i vratio se u
Tornfild sa zakonski formulisanom preprekom. U ovom trenutku, kada su mu nade da }e se o`eniti potpuno sruene, Ro~estar
shvata ko ga je izdao i aqe gospo|u Ferfaks negde kod wene
rodbine (str. 521). Poto je takav ~ovek, odredio je i godiwu
apana`u za wu, verovatno uz dogovor da }e se zauvek dr`ati podaqe
od wega (ona se ne pomiwe u Xejninom epilogu, deset godina kasnije).
Grubo re~eno, Ro~ester je zaprosio Xejn u nedostatku boqe
boqa je, u ovom slu~aju, Blan Ingram. Povremeno pomiwana ideja
da je udvarawe gospo|ici Ingram bila arada osmiqena da bi
iskuao Xejn, nije uverqiva. Nije bilo potrebe da je iskuava,

a sve i da jeste, mogao je da smisli neto znatno mawe komplikovano (u najmawu ruku, neto to ga ne bi dovelo u situaciju da
prekri datu re~). U mnogim Ro~esterovim amoralnim postupcima
(kao to je, na primer, slu~aj sa usvajawem Adele) ima izvesne
nemarne uzvienosti. Wegovo udvarawe Xejn Ejr, nasuprot tome,
odlikuje izvesna tajnovitost. Da li bi zaprosio guvernantu da Mejson nije stigao da mu upropasti brak s lepoticom iz visokog drutva? Verovatno ne bi.
Kao i Samson, Ro~ester naposletku biva poni`en kroz patwu
i fizi~ko saka}ewe. Sada, kada je postao slep stvor, on otkriva
veru i prvi put, od detiwstva, po~eo sam ponekad da se molim (str.
544). Ali, ponovo, deluje da je Xejn tu u nedostatku boqe. Zamislimo
da je Ro~ester izaao iz zapaqenih ruevina Tornfilda s netaknutim udovima i organima, da li bi on dozivao ba Xejn u pola
no}i? Mo`da, a mo`da i ne bi. Sad, kada je slep i obogaqen, nijedna
grofica, nikakva Blan Ingram, nijedna siworina ne bi ga htela.
Ho}e ga samo Xejn Ejr. Nema sumwe, da su bra}a mlade supruge samo
uzeli i oslepeli Plavobradog i odsekli mu ruku (zapretivi da
}e se, ako se ne bude lepo ponaao, vratiti i odse}i mu jo poneto) umesto da ga ubiju, stari lupe` je mogao postati podnoqivo
dobar suprug. Ali ta ako bi mu se, kao Edvardu Ro~esteru, posle
deset godina braka povratio vid Plavobradi bi jo uvek bio
zgodna prilika (ako se izuzme zanemarqivi nedostatak jedne ruke
prili~no ~esta pojava u tim posleratnim godinama, ~ak i poprili~no glamurozna). Da li bismo mogli biti potpuno sigurni da
ga ne}e ponovo spopasti `eqa da ubija supruge?

TRA@I SE: GLUVONEMI ^UVAR PASA

Edmund Vison je zaradio nekoliko lakih poena protiv Baskervilskog psa u svom zabavnom eseju Gospodine Holms, bili su to
tragovi jednog xinovskog psa! Nije teko prona}i rupe u najsablasnijem od svih slu~ajeva velikog detektiva. Zanimqivije je, mo`da, videti kako sam Artur Konan Dojl naiva zakrpe na neke od tih
rupa, kako ih je uo~avao dok je ovu svoju pri~u pisao i objavqivao
u nastavcima u ~asopisu Strand.
Xinovski pas iz naslova uobli~ava se u mati ~italaca na
osnovu stranih legendi vezanih za wega i ~iwenice da sam pogled
na wega o~evidno nosi opasnost smrti od sr~anog udara (kao to se
desilo ser ~arlsu Baskervilu). Prvi fizi~ki susret Holmsa i
Votsona s tom zveri ne}e nas razo~arati:

163

Ja sko~ih; moje drhtave ruke stezale su revolver, ali

nisam mogao da pucam; duh mi je bio prosto oduzet, jer sam
video grozno stvorewe koje je isko~ilo iz magle.
Bio je to pas, ogroman pas, crn kao ugaq, ali pas kakvog
nijedno ~ove~je oko nikada nije videlo. Vatra je lizala iz
wegovih otvorenih ~equsti, o~i su sijale, wuka je bila
sva u`arena. Ni ludak u svojim grozni~avim snovima ne bi
mogao da zamisli neko stranije, jezivije ~udovite; kao
stvorewe pakla jurnu crna zver iz bele pare. (str. 176)13
Prili~an je, onda, antiklimaks kada saznamo u posledwem
poglavqu da je to ~udovite zapravo meanac, ukrteni pas traga~
i mastif, i da je kupqen kod Rosa i Menglsa, trgovaca psima iz
Fulam rouda. Naravno, `ivotiwe iz te firme ne dostavqaju se
okupane vatrom. ^ovek po imenu Stejplton (alias Vandeler, alias
Baskervil) mazao ga je fluorescentnom pastom, koja je upravo u to
viktorijansko doba postala pravi hit za bojewe broj~anika na
satovima.
Bojewe satova deluje kao jednostavnija ideja (mada, kao to je
ubrzo postalo o~igledno kada je izbila epidemija fosforne nekroze vilice, upotreba fluorescentnih materija je nosila opasnosti kakve ni Holms nije mogao naslutiti). Stvorewe pakla
mo`da i nije bilo toliko veliko kako su tristogodiwe legende
prikazivale, ali je bez sumwe opasna zver. Stejplton podjaruje
wegov bes tako to ga dr`i napola izgladnelog. U takvim okolnostima samo bi se veoma hrabar ~ovek usudio da nama`e u`asnu
masku na `ivotiwu pre nego to je pusti u no}ni lov po Dartmuru.
Pritom, stvarno je qubazno od psa to ne poli`e boju sa sebe.
Poto se sugerie da su mu i o~i obojene, iznena|uje to to je
`ivotiwa u stawu da se koncentrie na lov. A tu je i jo jedna
nejasno}a: mogli bismo se zapitati kako je pas za razliku od onih
nesre}nih ponija koji se svaki ~as dave uspevao da izbegne `ivi
pesak Grimpenske mo~vare.
Ozbiqnije pitawe bi pak bilo ta to ta~no Stejplton pokuava da postigne time to je napujdao psa na ser Henrija? Ser
^arls Baskervil, koji je imao slabo srce i patio od sujevernog
straha, o~igledno je lak plen. Ali ser Henri je odrastao na prerijama Severne Amerike. Sigurno se susretao s vukovima i medvedima. On nosi vatreno oru`je sa sobom. Nije verovatno da bi se on
mogao nasmrt uplaiti. Prili~no neuverqivo, Holms pretpostavqa da je Stejpltonov plan bio da paralie ser Henrijevu snagu
voqe. Ako se on namerio da ubije ser Henrija, onda sav taj trud oko

164

13 Svi citati su preuzeti iz: Konan Dojl, Artur, Baskervilski pas, 1987, BIGZ, Beograd;
prevod Zorana J. Kosti}a. (Prim. prev.)

psa (i kra|e jedne ser Henrijeve cipele kako bi pas mogao da uhvati
miris) deluje pomalo nepotrebno. Zato ga jednostavno ne bi upucao i bacio u mo~varu?
Od svih nepovezanih niti koje vise iz raspleta najvie zabriwava objawewe o tome ko se brinuo o psu dok je Stejplton, s la`nom bradom, pratio novog baroneta po Londonu (za to vreme je
wegova izdajni~ki nastrojena supruga bila zakqu~ana u hotelskoj
sobi tih nedequ dana su zaista imali pune ruke posla). Problem
gladnog psa je Dojlu o~evidno pao na pamet tek kad je privodio
pri~u kraju. Improvizovao je reewe. Dok propituje Holmsa,
Votson ka`e: ta je bilo sa psom dok je wegov gospodar boravio u
Londonu? Holms odgovara:
Ja sam se ozbiqno pozabavio i tom svakako va`nom
ta~kom. Uopte ne sumwam da je Stejplton imao jednog
poverenika, mada wega svakako nije posvetio u tajnu toliko da mu mo`e ugroziti sigurnost. U Meripit hausu bio je
jedan stari sluga, po imenu Anton. On je ovamo doao sa Stejpltonovima i bio je, izgleda, kod wih i ranije. Morao je,
prema tome, znati da Stejpltonovi nisu brat i sestra, nego
mu` i `ena. Taj ~ovek je no}as nestao i nije se pojavio vie. Pada u o~i wegovo ime: u Engleskoj se malo qudi zove
Anton, ali je Antonio u paniji i panskom delu Latinske Amerike vrlo obi~no ime. On je, kao i g|a Stejplton,
govorio dobro engleski, ali s neto ukavim akcentom.
Video sam tog starca kako ide kroz Grimpensko blato; kretao se stazom koju je Stejplton ozna~io; verovatno, dakle, da
je u odsustvu svoga gospodara hranio psa, mada je mogu}e da
nije znao ~emu treba da poslu`i ova `ivotiwa. (str. 185)
Holms ga mo`da i jeste video, ali je to prvi put da ~italac ~uje
za Antona. Deluje o~igledno da je Dojl izmislio ~oveka za sve iz
Ju`ne Amerike kako bi pokrio mawu poteko}u koja mu je iznenada
postala o~igledna u posledwem nastavku romana. Ali ubacivawe
ovog novosmiqenog lika u ovako kasnoj fazi pripovedawa oslabquje splet prethodno ispri~anih doga|aja. Iskrsavaju neugodna
pitawa. Da li je verovatno da se Anton ne bi zapitao zato wegov
gazda dr`i ogromnog, napola izglednelog psa usred mo~vare, s poprili~nom koli~inom svetlucave paste, ~iji su tragovi i daqe
vidqivi na `ivotiwi? Zar on ne bi mogao da sabere dva i dva kada
je saznao da je ser ^arls Baskervil umro navodno, nakon to je
ugledao sablasnog psa? Ako je poznavao Stejpltonove u Kostariki,
zar ne bi znao i to da su wegovog gazdu tada zvali po pravom imenu?
Ako se u Engleskoj malo qudi zove Anton, ni Baskervil nije ba
uobi~ajeno prezime u Kostariki. Ako nije znao ~emu treba da pos-

165

lu`i ova `ivotiwa, zato je pobegao iz zemqe? Da li je on u~estvovao u nizu kukavi~kih pqa~ki pomo}u kojih se Stejplton izdr`avao dok je osmiqavao planove protiv slede}ih naslednika
titule Baskervila? Da li je bio na strani Beril, koja se pokajala,
ili nemilosrdnog Stejpltona?
Dojl je o~igledno bio rastrzan izme|u ideje da napravi od Antona varijaciju na lik gluvonemog sluge, koje su negativci iz gotskih
romana tako rado zapoqavali, ili sau~esnika u zlo~inu podjednako krivog kao i gazda. Ili je on mo`da bio kao Beril, nevoqni
pomo}nik. To je tanka nit koja }e sada zauvek ostati da visi iz
ina~e urednog pletiva Dojlove pri~e.

XON SADERLEND je profesor emeritus savremene engleske kwi`evnosti na Univerzitetu u Londonu. Stru~wak je za viktorijansku
prozu, kwi`evnost XX veka i istoriju izdavatva. Jedno od wegovih
najzna~ajnijih dela je Longmanov vodi~ kroz viktorijansku fikciju,
sveobuhvatna enciklopedija sa vie od 900 biografskih odrednica,
sinopsisima za preko 600 romana i opirnim materijalom vezanim za
izdava~e, kriti~are i ~itaoce.
Pored redovne saradwe sa Gardijanom, za koji pie kolumnu,
autor je dvadesetak kwiga i prire|iva~ brojnih dela klasi~nih autora
(Vaar tatine, @ena u belom, itd.). Najve}u popularnost stekao je
zbirkama eseja Da li je Hitklif ubica?, Mo`e li Xejn Ejr ikada biti
sre}na? i Ko je izdao Elizabet Benet?, u kojima razmatra nedoslednosti, anahronizme i previde autora poznatih klasika, i tuma~i jesu li
u pitawu zaista greke, omake ili tragovi doga|aja koji se deavaju
u pozadini glavne radwe, daleko od o~iju ~italaca.
Jelena Vitezovi}

166

Anri Me{onik

EVROPA PREVO\EWA
Prevela s francuskog Aleksandra Man~i}

Evropa je svoju jezi~ku kulturu zasnovala na Gr~koj. Platon je

taj koji nastavqa da oblikuje misao o ritmu u svim evropskim re~nicima: to je metri~ka definicija koja ritam svodi na metar,
nasuprot onome {to je mislio Aristotel, koji je govorio da su
metri delovi ritma.
Gr~koj anti~koj misli dugujemo predstavqawe jezika kroz
znak koji se univerzalizovao, zajedno sa svojim serijskim dualizmom, s promi{qawem samo diskontinuiteta, zvuka i smisla, oblika i sadr`ine, ~ime se stil sme{ta u znak, ba{ kao i hermeneutika. Evropa, to je znak.
A znak nije dat za predstavqawe jezika, nego za prirodu i istinu jezika. Me|utim, drugo stanovi{te, a Sosir je video da o jeziku
samo mo`emo imati stanovi{ta, drugo stanovi{te, stanovi{te kontinuiteta, kontinuiteta telojezik, ritamsintaksaprozodija,
kontinuiteta serijske semantike, pokazuje da znak nije ni{ta drugo
do predstava, i to predstava koja skriva i ne dozvoqava da promi{qamo kontinuitet. Dakle, ne dozvoqava prevo|ewe.
Zato {to prevo|ewe pretpostavqa izvesnu predstavu o jeziku.
Ona koja ve} vekovima preovla|uje, do te mere da je postala jedina
koja nam je kulturno bliska, i koju podupire sve znawe nauka o jeziku, celokupna je upisana u taj znak, po{to je predstava o znaku: prevo|ewe prevodi znak.
Ali ~im postoji invencija mi{qewa, pevawa, kwi`evnog i
filozofskog dela (koje treba razlikovati od diskursa o), delo
name}e stanovi{te kontinuiteta, zato {to je ono preobra`avawe
odre|enog oblika jezika kroz odre|eni oblik `ivota i preobra`avawe odre|enog oblika `ivota kroz odre|eni oblik jezika. Zato
su prevo|ewa prema znaku delimi~no ne-prevo|ewa, bri{u}a prevo|ewa.
Zadatak, i te{ko}a, le`e u tome da se promeni predstava o
jeziku. Da se sprovede kritika znaka kroz poeziju.
Paradoks nastaje u Evropi, koja je tradicionalno data kao
izvorna sprega Atine i Jerusalima. Atina: filozofija i nauka;

167

168

Jerusalim: religiozno, i ono samo udvojeno u gr~ko-hebrejsko. Paradoks je u tome {to ve} samo nagomilavawe akademskih tradicija
skriva da krije potencijal za transformisawe kulturnih kli{ea,
koji je na delu, mada ga niko ne ~uje, u ustrojstvu ritma biblijskog
stiha. To ustrojstvo je ustrojstvo kontinuiteta u jeziku. Slu{awe
tog ritma preobra`ava prevo|eweznak u prevo|ewepoeziju.
To je zadatak koji se postavqa danas, i o kome treba razmi{qati i sprovoditi ga u delo, polaze}i od onoga {to Evropu stvara
a u isto vreme je i razara, kroz istoriju evropske misli o jeziku.
Ista}i }u samo jedan primer, zbog wegove lepote, iako nije bio
analiziran, primer koji je naveo Mihail Bahtin u svojoj kwizi o
Rableu, povodom Qubimovqevog prevoda Rablea iz 1961. Volim da
isti~em taj odlomak: Mo`e se re}i da je ruski ~italac prvi put
~itao Rablea, prvi put shvatio wegov smeh. Mada su na ruski po~eli da ga prevode jo{ u XVIII veku, uvek se radilo samo o izolovanim
odlomcima, i nijedan prevodilac nije uspeo, ni izdaleka, da iznova uspostavi originalnost i bogatstvo Rableovog jezika i stila.
Zadatak se pokazivao kao izuzetno te`ak. ^ak se tvrdilo da je Rable
neprevodiv. ... To je razlog iz kojeg je, me|u svim klasicima svetske kwi`evnosti, Rable bio jedini koji nije bio u{ao u rusku kulturu, koji ona nije asimilovala (poput [eksppira, Servantesa,
itd.). Bila je to zna~ajna praznina, zato {to je Rable otvarao put
ka ogromnom univerzumu narodne komi~ke kulture. Sada, zahvaquju}i veli~anstvenom prevodu Qubimova, izvanredno uskla|enom
sa izvornikom, mo`emo re}i da je Rable progovorio na ruskom, progovorio sa svom svojom neponovqivom familijarno{}u, nesputano{}u, sa svim neiscrpno i duboko komi~kim poletom. Va`nost
tog doga|aja ne mo`e se preceniti.
Upravo zbog vrednosti parabole ovde navodim taj primer, parabole o ratu poezije protiv znaka. Mandeq{tam je govorio da se u
poeziji uvek vodi rat. Tako|e, i pre svega, rat za jezik. Otuda, i rat
za prevo|ewe. Ne polaze}i samo od biblijskog stiha. Uvek, znak i
poezija. Rat izme|u wih.
Elementarna konstatacija, pri sada{wem stawu stvari, u vladavini znaka, podrazumeva probleme koji nisu svi jednako promi{qeni.
Prevo|ewe je dato radi prelaska iz jednog jezika i drugi. Elementarno, dragi moj zdravi razume. Bez wega, od kulture do kulture, vladao bi op{ti autizam. Me|utim, prevo|ewe-iz-jezika zaboravqa na to da je sve {to prevodimo diskurs. Kada mislimo iz jezika, imamo u vidu prelazak iz alteriteta u sopstveni identitet,
identitet i alteritet stavqamo jedno nasuprot drugom. Tamo gde
poezija i umetnost pokazuju da identitet dolazi samo preko alteriteta. I da je zato umesno saslu{ati ga.

Prevo|ewe-iz-znaka bri{e ono {to bi prevo|ewe trebalo da

omogu}i da se ~uje.
Evropa je tu u posebnom polo`aju, zato {to je ona jedini kulturni kontinent koji tekstove koji je utemequju poznaje samo u
prevodu (sa starogr~kog, s biblijskog hebrejskog), ako ostavimo po
strani stru~wake.
A ne treba da zaboravimo ni na nekulturu, programiranu kroz
hri{}ansku kulturu, zbog ~ega ima nebrojeno mnogo qudi koji pitaju na kojem je jeziku napisana Biblija, i onih koji misle da je napisana na aramejskom ili gr~kom. A svega je nekoliko odeqaka na
aramejskom.
Tako prevo|ewe i zaboravqawe {ta je zadatak prevoda zasnivaju Evropu. Polazi{te, i novi podstrek za razmi{qawe, pre svega jeste zaborav, i ono {to taj zaborav skriva.
Taj zaborav skriva poeziju, a ona sa svoje strane skriva misao
o subjektu, o tome da je subjekat eti~ki ulog, da je pesma eti~ki ~in.
Ako je pesma eti~ki ~in u tom smislu da preobra`ava subjekte, bez
~ega i nije pesma, nego samo poetizacija, onda je pesma i politi~ki
~in (kao kad je Majakovski pisao qubavne pesme u sovjetskoj Rusiji, gde se o wima mislilo kao o bur`oaskoj degeneraciji), pesma je
politi~ki ~in zato {to je subjekat radikalno dru{tven, dakle,
potpuno politi~an.
Ulog je cela predstava o jeziku, i to za celo dru{tvo. Zato {to
se unutra{wi diskontinuitet znaka nastavqa u diskontinuitet
predstava o odnosima izme|u pojednica i dru{tva. A teorija jezika,
odnosno interakcije jezikpesmaetikapolitika, pokazuje da celo
dru{tvo zavisi od svoje predstave o jeziku, kao {to i svaka predstava o jeziku sadr`i, bilo da to pokazuje ili skriva, wegovu predstavu o dru{tvu.
Ulog, i to onaj najrizi~niji, jeste subjekat. Primer koji i ovde
opet igra ulogu parabole jeste ono {to je Mandeq{tam rekao 1920.
na po~etku eseja Dr`ava i ritam. Zato {to govori kao pesnik,
polaze}i od svesti o ulogu koji stavqa subjekat time {to je pesnik.
On pi{e: Kada ure|ujemo dru{tvo, kada ga iz haosa di`emo u
gra|evinu organskog bi}a, skloni smo da zaboravimo na to da pre
svega mora biti organizovan pojedinac. Amorfan ~ovek, bez oblika, neorganizovana osoba, najve}i je neprijateq dru{tva. U su{tini, sve na{e obrazovawe, onako kako ga shvata na{a mlada dr`ava,
u obli~ju Narodnog komesarijata za obrazovawe, jeste organizovawe pojedinca. Socijalno vaspitawe priprema sintezu ~oveka i
dru{tva u kolektivitet. Kolektivitet jo{ ne postoji. On tek mora
da se rodi. Kolektivizam je do{ao pre kolektiviteta. I ako mu socijalno vaspitawe ne pritekne u pomo}, preti nam opasnost da ostanemo s kolektivizmom bez kolektiviteta.

169

170

Stalo mi je da navedem ovo pesnikovo upozorewe, zato {to postavqa veliki problem, poeti~ko-eti~ko-politi~ki, iako ne spomiwe prevo|ewe, ali prevo|ewe jeste ukqu~eno kao preduslov. Ba{
kao i Evropa. I mnogo daqe od dvadesetih godina i dr`avnog marksizma.
Zato {to problem koji postavqa Mandeq{tam jeste problem
neprestanog sukoba izme|u realizma su{tina, esencijalizacija,
i nominalizma pojedinaca, dela.
Taj problem pro`ima celu evropsku misao. To je konstitutivna antropolo{ka univerzalija Evrope, kao i predstava jezika.
Taj problem, dakle, ima posledice po misao i praksu u poeziji i
prevo|ewu.
Evropu i prevo|ewe treba predstavqati jedno drugim. U nastavku }emo videti {ta je prevo|ewe napravilo od Evrope.
Prevo|ewe treba uzimati ne vi{e samo kao delatnost koja slu`i za preno{ewe smisla nego i kao razotkrivawe implicitne i neosmi{qene teorije jezika koja postoji u ~inu prevo|ewa. Teorija
jezika shva}ena kao interakcija jezikpoezijaetikapolitika.
Ne{to o ~emu lingvistika (~ak ni preimenovana u nauku o jeziku) nema pojma. Kao ni filozofi. Kwi`evnici jo{ mawe. Teorija
jezika nu`na je da bi se zajedno promi{qale etika i politika,
kroz poeziju. I zato nu`na da bi se razmi{qalo o Evropi. Da bi
se Evropa sagledavala kroz poeziju. Ma koliko to izgledalo ludo
kratkovidoj misli politi~ara.
Da bi se o subjektu mislilo kroz pluralnost, i o pluralnosti
kroz subjekat. Da bi se o Evropi mislilo kao o mestu tog razmi{qawa.
Tako teorija jezika jeste obrana od razarawa pluralnosti jezika, od svo|ewa jezika na komunikaciju, koja je, opet, mesto univerzalizovawa engleskog jezika. Da bi se branili jezici, ne treba
braniti jezike, svaki od jezika, nego pre svega misao o jeziku kao
kriti~ku teoriju.
To name}e mi{qewe radikalne istori~nosti vrednosti,
wihovo radikalno istorizovawe, radikalno istorijski humanizam. Setimo se Benvenistove re~i: Mnogo pre nego {to je po~eo da
slu`i za komunikaciju, jezik je slu`io za `ivqewe radikalna
istori~nost `ivqewa u svom jeziku i kroz svoj jezik, za svakoga.
Treba, dakle, razmi{qati o tome da govoriti jeste eti~ki ~in,
i da jezici nisu najpre sredstvo za komunikaciju, nego su pre svega
sredstvo za `ivqewe i na~ini `ivqewa.
Istorijski gledano, u sredwem veku, Evropa je bila mir nacionalnih jezika, po univerzalnosti latinskog kao jezika obrazovanih, jezika klerika. Ali tu povr{insku univerzalnost prekinuo
je razvoj misli i stvarawe velikih dela na nacionalnim jezicima:

trubaduri u Oksitaniji, minezengeri na nema~kom, Dante u Italiji. Tu je i arapsko-andaluzijska simbioza: Majmonid pi{e na
arapskom, {iri se u latinskom prevodu, Jehuda Halevi pi{e svoje
Hazare ili Apologiju prezrene vere na arapskom (prevedena
poznata i na latinskom), ali poeziju pi{e na hebrejskom. Pa onda
Servantes u [paniji, Rable i Montew na francuskom, i Montew
na jednom mestu `ali {to svoje Eseje nije pisao na latinskom,
govore}i sebi da bi tako mogao du`e potrajati. Kako se ~ovek mo`e
prevariti! A tu je i temeqna uloga biqina u ruskom.
I tako se pokazuje paradoks da svaki put zapravo delo stvara
nacionalni jezik. Dela su ta koja su materwa, a ne jezici.
Prevo|ewe Biblije na nacionalne jezike igra posebnu, u pojedinim slu~ajevima i utemeqiva~ku ulogu. ^ak bih rekao da je prevo|ewe Biblije masovno doprinelo stvarawu Evrope, za razliku
od dela, koja su, sa svoje strane, zasnivala nacionalne jezike. Dva
najzna~ajnija prevoda Biblije su King James Version, iz 1611, i Luterova Biblija, ~ije je izdawe u posledwoj ruci iz 1545.
Prevo|ewe Biblije stvorilo je hri{}ansku Evropu. I to najpre na latinskom, preko Vulgate svetog Jeronima.Od polazi{ta
koje je teolo{ko-politi~ki sukob, zajedno s teolo{ko-filolo{kim i teolo{ko-poeti~kim otklonom: zasnivawe hri{}anstva na
prevodu Sedamdesetorice, gr~kom prevodu iz Aleksandrije, iz III
veka pre na{e ere, protiv hebrejskog teksta, isprva samo konsonantskog, a zatim i vokalizovanog i ritmi~ki notiranog u masoretskim tekstovima izme|u VI i IX veka zato {to su ga ustanovili
masoreti, ~iji naziv zna~i prenosioci, a masora, predawe, zato
da se usmeno znawe ne bi izgubilo otkuda je vekovima na taj hebrejski tekst gledano kao na jevrejsko krivotvorewe (na Jevreje je
kao na krivotvoriteqe biblijskog teksta gledao ~ak i Renan). Ali
sam naziv ritmi~kih naglasaka (teamim, ukusi teksta), koji
ozna~ava melodijsku liniju i pre svega odre|enu hironomiju, kretawe {ake koje vodi ~itawe, protivhri{}anski, autenti~nost i
drevnost naglasaka.
Uzgred, mo`emo ista}i koliko tradicionalni termin judeohri{}anski nosi problema, i to ne samo teolo{kih nego i prevodila~kih. I ovde brzo prelazim preko izvesnog broja slavnih gre{aka u prevodu koje su odigrale svoju ulogu u istoriji hri{}anske
Evrope. Na drugim mestima ve} sam vi{e puta navodio primer Bog
nad vojskama kao prevod umesto Bog nad mno{tvom zvezda, ili
Zakon za Toru, umesto U~ewe. Ali, bilo je neophodno da se to
uradi, ~ak nikad nije dosta hristijanizama, onako kako se ka`e
za solecizme. To je doprinelo zasnivawu ideje o religiji mr`we,
judaizma, nasuprot religiji qubavi, hri{}anstvu, u Hegelovom
Duhu hri{}anstva i wegovoj sudbini.

171

Ali Luterov prevod Biblije ne mo`e se odvojiti od celine

wegovog dela. I mora se dati posebno mesto wegovom slavnom tekstu
ber die Jden und ihre Lgen (O Jevrejima i wihovim la`ima),
gde rima, na nema~kom, dokazuje da je to ta~no. Rima uvek dokazuje
ta~nost. To je pitawe kosmogonije u jeziku. I taj Luterov ~lanak
toliko je nezgodan, zato {to mnogo otkriva, da je izostavqen iz izdawa Luterovih sabranih dela. On je doprinos teolo{ko-politi~koj hri{}anskoj temi Verus Israel.
Utemequju}a kulturna uloga Biblije kraqa Xejmsa i one Luterove o~igledno je vezana za reformaciju, i nema ekvivalent za
Francusku, najstariju k}i Crkve, mada je postojala francuska
protestantska Biblija, Olivetanova, iz 1535. Me|utim, najslavnija francuska verzija je poznija, i delo je Lemetra de Sasija, po~ev{i
od 1682, koja je prevod latinskog prevoda. Blagoglagoqiva, li{ena
lepote koju nalazimo u Bibliji kraqa Xejmsa.
U zasnivawu Evrope na prevodima Biblije ne treba zaboraviti ni prevod ]irila i Metodija, wegovog brata, iz IX veka, na
op{ti slovenski jezik, ili crkvenoslovenski, s gr~kog: Prenev{i sveti tekst s gr~kog na op{teslovenski govor, oni su taj govor
istovremeno preveli u status jezika1. Trebalo je poni{titi
povla{}eno mesto svetih jezika (hebrejskog, gr~kog i latinskog)
da bi se prenelo u jezik na koji oni prevode: to je jezi~ki prenos
onog Verus Israel. Otuda narodna religija, otuda shvatawe ruskog
naroda kao bogonosnog, i kod Dostojevskog, u Zlim dusima. Predgovor ]irila i Metodija, pisan u stihu, obra}a se narodu slovenskom (stih 24) i tvrdi da su goli svi oni narodi koji nemaju
sopstvenih kwiga.
Prevo|ewe Biblije, kao mesijansko delo, pristupawe Svetom
pri~e{}u u jeziku naroda na kojem postoji prevod, bilo je, treba to
priznati, istovremeno, uspostavqawe Evrope i uvo|ewe hri{}anskog antijevrejstva u Evropu, ~ije je logi~ko razre{ewe bilo nacisti~ko kona~no re{ewe.
Ali ~ak i tamo gde se do te krajnosti nije do{lo, prevo|ewe Biblije na nacionalne jezike, Luterovo na nema~ki, Husovo na ~e{ki,
bilo je teolo{ko-jezi~ki projekt. Uz ograni~ewe da se, tamo gde je
vladao papizam, Crkva borila protiv prevo|ewa na narodne
jezike, po{to je Tridentski koncil 1546. proglasio da je latinska
Vulgata jedina autenti~na.
Tako posle prvog paradoksa, da svaki put delo uspostavqa
nacionalni jezik, da je delo to koje je materwe, a ne jezik, dolazi
drugi paradoks, da je prevod Biblije stvorio Evropu: poput Verus
Israel.

172

1 Pierre Caussat, Dariusz Adamski, Marc Crpon, La langue source de la nation. Messianismes
sculiers en Europe Centrale et Orientale (du XVIIIe au XXe sicle), Mardaga, 1966, p. 16.

Svemu ovome pridru`uje se i parabola o modernosti, i prorokovawe poezije kroz biblijske tekstove (na hebrejskom), jer ti
tekstovi nisu ni stihovi ni proza, uostalom, to je sami problem
poetske modernosti, u evropskoj poeziji, ru{ewe jedne formalne
definicije poezije preko stiha, jo{ od [elija i Bodlera. Jo{ od
pesme pevahu (Druga kwiga dnevnika, glava 29, stih 28), pa sve do
pesme proglasnice iz Malarmeove Krize stiha.
Otuda paradoksan efekat: poezija je modernost, modernost je
poetika, poetika je poetika modernosti, a ova je zapravo prisustvo
u sada{wosti, ako je pesma preobra`avawe jezika kroz `ivot, `ivota kroz jezik.
I prevo|ewe se tako pokazuje kao delatnost od velikog zna~aja
za teoriju jezika, zato {to prevo|ewe izvodi na scenu predstavu o
jeziku koja je delatna. Dakle, teorija jezika mora unositi preobra`aje u prevo|ewe kao {to i prevo|ewe mo`e da preobra`ava jezik,
wegove prakse i wegove predstave: to je etika i politika prevo|ewa.
Tako je teorija zapravo refleksija o oblicima nepoznatog koje stvara znawe, gde svaki oblik znawa proizvodi svoj oblik ili
oblike nepoznatog, i ne znaju}i da ih proizvodi, i time onemogu}ava da oni budu prepoznati.
To naro~ito pokazuju egzegeza i prevo|ewe biblijskih tekstova. To su dela qudi punih znawa. Ali ono teolo{ko-filolo{ko,
izvedeno iz teolo{ko-politi~kog, spre~ava ih da razumeju kontinuitet u jeziku, zato {to je kontinuitet ostvarivawe odnosa uzajamnosti izme|u znaka i teolo{kog. Hri{}anskog. ^ak i u prevodu
francuskog Rabinata. Zato {to istina deluje kao smisao, i stvara
nekakav ostatak, a to je oblik.
Veliki problem, poeti~ki, eti~ki i politi~ki, jeste, dakle,
istorijski odnos izme|u Evrope i znaka. To je istovremeno i veliki problem prevo|ewa. Oni su, zapravo, jedan te isti problem.
ANRI ME[ONIK ro|en je u Parizu, 18. septembra 1932. Roditeqi, ruski Jevreji, do{li su u Francusku iz Besarabije 1924. Teoreti~ar jezika i prevo|ewa, esejista, prevodilac i pesnik, lingvista,
Me{onik je najpre predavao na Univerzitetu u Lilu, od 1963. do 1968,
a 1969. u~estvovao je u stvarawu Eksperimentalnog univerzitetskog
centra u Vensanu, zajedno sa Fransoaom [atleom, @ilom Delezom,
@an-Fransoaom Liotarom, Mi{elom Fukoom, Alenom Badjuom, @akom Lakanom... sve do 1997, radio je kao profesor lingvistike i kwi`evnosti na Univerzitetu Vensan Pariz 8. Izbor iz Me{onikovih
eseja, Od lingvistike prevo|ewa do poetike prevo|ewa, u prevodu
Bojane An|elkovi} i Zorane \akovi}, objavqen je u Beogradu (AAOM,
2004). Anri Me{onik je o sebi rekao:
Pi{em pesme, i to me tera da razmi{qam o jeziku. Kao pesnik,
a ne kao lingvista. Ono {to znam i ono {to tra`im, me{a se. I prevodim, naro~ito biblijske tekstove. U kojima nema ni stiha ni proze,
nego se daje op{ta prednost ritmu, po mom sluhu. Sprega ove tri aktiv-

173

nosti u meni je napravila mesto za izvestan oblik kriti~kog mi{qewa, koje polazi od transformisawa tradicionalne misli o ritmu, ka
~emu su me nu`no vodile sve tri moje delatnosti, upravo kroz svoju
spregu. Otuda op{ta kritika predstava o jeziku, i izvesnog nedostatka
mi{qewa o jeziku u savremenoj misli. Va`nost kritike donekle je
zaklonila poeziju, naro~ito u meri u kojoj je ta misao izazivala
otpor. [to je empirijska potvrda da misao ne ~ini dobro, i to pre
svega socijalno, onome ko poku{ava da misli. Ali poezija, onako kako
je ja razumem, preobra`aj oblika `ivota kroz oblik jezika, i oblika
jezika kroz oblik `ivota, s refleksijom deli istu nepoznanicu, isti
rizik i isto zadovoqstvo, isto izrugivawe primqenim idejama o
savremenosti. Zato {to ~ovek ne pi{e ni zato da bi drugome ugodio, ni
da bi mu raspolo`ewe kvario, ve} da bi `iveo i `ivot mewao.
Anri Me{onik umro je u Parizu, 8. aprila 2009.
Aleksandra Man~i}

174

Olga Tokar~uk

DVA ESEJA
Prevela s poqskog Milica Marki}

OPET PO^IWEMO DA LI^IMO NA PLEME

Posle avionske katastrofe dr`avnog rukovodstva, posle ti{ine koja je bila prva reakcija na {ok i nevericu, Poqska je lagano, iz sata u sat po~iwala da se prenosi u neki drugi prostor. Po{to
smo povratili govornu mo}, neprimetno smo po~eli da izgovaramo
re~i kao {to su misti~na koincidencija, `rtva, znak, ukleto
mesto, narod, samopregor. Docnije se posegnulo za nacionalnim
simbolima za Vavelom (sedi{tem i mestom na kom su sahraweni
poqski kraqevi), mar{alom Pilsudskim, Gabrijelom Narutovi~em (prvim ubijenim predsednikom @e~pospolite koja je povratila
nezavisnost), var{avskim ustanicima, tako bliskim pokojnom
predsedniku, papom Jovanom Pavlom Drugim i, naravno, katiwskom
tragedijom od pre sedamdeset godina. Dr`avna televizija je nakon
progla{ewa `alosti potpuno promenila program i po~ela da
prikazuje filmove koji se odavno nisu emitovali; ve}inom filmove s ratnom tematikom, o ustancima, narodnoj martirologiji. Nisu
propu{teni ni filmovi o papi i o primasu Vi{iwskom (poglavaru
poqske katoli~ke crkve za vreme Poqske Narodne Republike).
Gledali smo, dakle, samopregor, beznadnu `rtvu, smrt u ime istine,
naroda i Crkve, a tako|e i grobove i grobqa na kojima se odigrava
misterija na{e kolektivne du{e. Politi~ari koji su diskutovali
na televiziji, koji su jo{ nekoliko dana pre toga upadali jedni
drugima u re~, odjednom su po~eli na sve strane da operi{u izrazima poput: metafizi~ki, duboki smisao, drugi Katiw, ne
uo~avaju}i u tom medijskom lamentu kako to sve groteskno zvu~i u
ustima, na primer, postkomuniste koji drhtavim glasom, na ivici
suza govori o ukletoj zemqi Katiwa i o turobnoj metafizici
tog mesta.
Najva`niju ulogu u raspolagawu narodnom `alo{}u odmah je
preuzela na sebe Katoli~ka crkva. Crkveni velikodostojnici
bili su svuda prisutni. Oni su bili ti koji su do~ekivali sanduke,

175

oni su diskutovali u medijima, oni su dr`ali propovedi u crkvama, ponekad vrlo kuriozne, kao {to je homilija prelata iz P{emisla, koji je dopustio sebi da primeti da je avionska katastrofa
umesto u subotu mogla da se dogodi u sredu, kada je na putu za Katiw
bio premijer Tusk, a ubijene u Katiwu uporedio je sa abortiranim
bebama. Po{to je, na neki na~in, imala patent za takve teatralizovane forme rituala dru{tvene zajednice, Katoli~ka crkva
je smesta prigrabila prostor kolektivnog do`ivqaja, svode}i ga
na religijsku, poqsko-katoli~ku retoriku i zaboravqaju}i pritom da postoje i druge, vanreligijske forme pro`ivqavawa `alosti. Niko nije pomislio na `rtve te katastrofe koje su bile
agnostici ili ateisti. Wih su tako|e |uture ukqu~ili u molitveno bdenije, u mise i molebane. Koncertne sale i pozori{ta gde su
nekatolici Poqaci mogli da izraze svoju tugu ostali su zatvoreni.
Budu}i da je Katoli~ka crkva vlasnik i raspolaga~ nacionalnim simbolima i suvenirima, ona defini{e i principe wihovom pristupu, ona ima tako|e neograni~enu mo} dru{tvene i
politi~ke manipulacije. Gest raspolagawa kapelom na Vavelu,
bio je, poput feudalnog znaka vlasti, gest demonstrativno jednozna~an, u~iwen bez ikakvih dru{tvenih konsultacija i gest koji
svesno ignori{e opasnost od produbqivawa dru{tvenih i politi~kih podela.
U takvim situacijama standard dr`ave neutralnog svetonazora jedako je realisti~an koliko i `ivot na Mesecu. Svi smo se ve}
navikli na prizor vlade koja se moli na kolenima i na crkveno
ritualsku upakovanost svake dr`avne i lokalno-samoupravne
sve~anosti.
Te{ko je u to bilo poverovati, a jo{ te`e se pomiriti s tim da
su kanali javne televizije ve} nekoliko dana posle tragi~nog
doga|aja, u jeku nacionalne `alosti, iskori{}avali snimke s
mesta katastrofe i li~nost poginulog predsednika za politi~ku
propagandu. Pokazan je filmski materijal pripremqen za predstoje}u ponovqenu kandidaturu predsednika Leha Ka~iwskog. U izbornom spotu bio je prikazan tako da su u wegovoj pozadini bile
narodne zastave i zastave PiS-a koje su se slivale u jedno. Muzi~ku pozadinu predstavqala je melodija iz filmske adaptacije
romana Pan Volodijovski Henrika Sjenkjevi~a, jednog od osnovnih dela nacionalisti~ki shva}enog patriotizma, i pesma o Malom vitezu1, wegovom naslovnom junaku.
Televizijski kanal Kultura smesta je pokrenuo adaptaciju
drame Du{ni dan Adama Mickjevi~a, romanti~nog pesnika, barda poqskog mesijanizma, i zapravo je postalo jasno kuda sve to vodi.

176

1 Pesma iz TV serije o Panu Volodijovskom, koji je zbog niskog rasta nazvan malim vitezom,
omiqena pesma poqskih navija~a u odbojci. (Prim. prev.)

Delo Du{ni dan nastajalo je u pauzama izme|u 1820. i 1832.

godine, i ta amorfna drama sastoji se od nekoliko delova. U tre}em
delu, pod nazivom Drezdenski du{ni dan ideja iskupqewa grehova i oslobo|ewa povezuje se s nu`no{}u `rtvovawa i patwe. ^udnovata, uznemiruju}a i za interpretaciju otvorena drama upisivala
se u mra~nu mesijanisti~ku tradiciju koja je nalagala da se politi~ki neuspesi Poqaka shvate kao deo bo`anskog plana izbavqewa
kroz bol. Sam narod trebalo je da ostaje pod naro~itim bo`jim pokroviteqstvom na Mickjevi~ev mesijanizam kasnije su se natalo`ili pojam misije i uverewe o moralnom poslanstvu poqskog
naroda koji treba da preporodi Evropu.
Pa ipak, to nije sve. U drugom delu drame priziva se sam obred
du{nog dana, to jest ceremonija zadu{nica poznata jo{ iz prethri{}anskih slovenskih obi~aja, ceremonija u ~ast mrtvih. Wen
principijelni ciq bio je uspostavqawe kontakta sa du{ama umrlih i pridobijawe wihove naklonosti, {to je pratila obaveza da
se putuju}i duhovi ugoste (hri{}anska adaptacija tog praznika
jesu Zadu{nice). Kontakt s pokojnicima pretvarao se ovde u simboli~no uspostavqawe veze s vlastitim kolektivnim identitetom.
Pokojnici su ti koji su eti~ki orijentisali `ive, koji su odre|ivali svetovni poredak, postavqali pred wih zadatke.
Da bi se razumela zamr{ena simbolika te narodne drame, koja
se danas savesno obra|uje kao {kolska lektira, neophodno je osvrnuti se u pro{lost od pre dvesta godina, kada su se u Evropi oblikovale nacije i nacionalne dr`ave. U Poqskoj je do toga do{lo u
istorijski tragi~nom trenutku. Posle pada novembarskog ustanka,
koji je bio prvi, u ve}im razmerama organizovani poku{aj povratka nezavisnosti nakon podela Poqske pred kraj XVIII veka, poqsko
dru{tvo bilo je podvrgnuto sna`nim represijama od strane carevine. Hiqade ustanika bilo je proterano duboko u rusku imperiju:
u Sibir, Kazahstan, na Ural; tako|e je konfiskovana wihova imovina. Oni koji su imali vi{e sre}e morali su da pobegnu iz zemqe.
Od gra|ana su se pretvorili u izgnanike. Kada su na putu za Francusku prolazili kroz Nema~ku, srda~no su ih do~ekivali i, uop{te, bio je to veliki doga|aj. Dodeqivali su im oreol heroja, zbog
~ega je Nema~ka, pogotovo Saksonija, posle Francuske postala
drugi po veli~ini centar tzv. Velike emigracije. U emigrantima
su videli simbol ugwetenog naroda i o~ekivani nagove{taj nekakve ve}e politi~ke promene u Evropi.
Upravo me|u emigrantima, pre svega u Francuskoj, ja~ala je
ideja Poqske kao Hrista naroda, ideja sna`no ukorewena u judeohri{}anstvu. Ponikla na temequ starozavetne vere u dolazak
spasiteqa, ona je bila vrsta istoriodiceje koja obja{wava uzroke
zla i koja daje smisao patwi. Poqski mesijanizam, isprva individualan, s vremenom evoluira u kolektivni, a sudbina naroda

177

178

poistove}uje se sa sudbinom Hristovom. Otud uverewe o izbaviteqskoj ulozi patwe i nu`nosti da joj se prepusti{. Za Poqaka re~
narod je bezmalo od po~etka povezana sa smr}u, s gubitkom, `rtvom, izgnanstvom i bolom.
Jedna od psiholo{kih teorija ka`e da u situaciji velike traume, one individualne kao i one kolektivne, nastupa abaissement
du neveau mental sni`avawe nivoa svesti. Slabe racionalni
odbrambeni mehanizmi, intelekt ustupa mesto mraku kolektivne
psihe. Ispuzavaju senke, a pokriveni pau~inom stari strahovi i
aveti vra}aju se uporno kao kompulzije i neizle~ene opsesije.
Prestra{eni duh poku{ava da prona|e smisao, dopu{ta da bude
zaveden i pripu{ten. Iskopava stare interpretacije, prepu{ta se
wihovom ropstvu, prepu{ta se primarno utisnutim pogledima, odustaje od razmi{qawa. Slabi wegova sposobnost da se suprotstavi
ube|ivawu i manipulaciji.
To se isto de{avalo u vreme osmodnevne `alosti i zasigurno
}e jo{ trajati. Svet je stao. Mediji su prestali da prenose vesti iz
sveta; o erupciji vulkana na Islandu doznali smo uglavnom iz konteksta oblaka pra{ine koji su prepreka na putu stranim gostima
da do|u na pogreb.
Sve to obna`uje bolni nedostatak alternativnih, svetovnih,
qudskih kolektivnih rituala koji bi omogu}ili da se zajedni~ka
trauma katastrofe do`ivi u umiruju}oj blizini drugih, u puno}i
saose}awa qudske zajednice, a da se pritom ne srqa u neuroti~no
pozori{te katoli~kog nacionalizma. To pokazuje koliko smo sna`no zariveni u vladavinu starog mita. Tog istog mita koji uspeva da
nas spoji samo pored tela `rtava, pored mrtva~kih kov~ega i na
grobqima. Mit koji na krvo`edan i bezobziran na~in name}e narednim nara{tajima da nastave sa beznade`nom borbom, i koji, dok
celebrira polo`aj `rtve, {iri zarazu ukusa poraza jo{ i pre nego
{to je i po~ela borba ili pak igra. Mit koji je izazvao kolebqivu
samoocenu jednom ose}awa zastra{uju}e niske vrednosti, drugi
put megalomanije, jer obe te krajnosti nalaze u wemu svoje obrazlo`ewe. Tom na~inu mi{qewa potrebne su `rtve on se upravo
krvqu hrani. Opet po~iwemo da li~imo na pleme koje igra oko
starih totema; ignori{e `ive, a u stawu je da vrednuje samo mrtve.
Mislim da u situaciji izvesne politi~ke stagnacije, nedostatka novih perspektiva, nere{enih problema i pat pozicije u
kojoj se u posledwe vreme nalazila poqska politika pozicije
hipnoti~ke zagledanosti i uzajamne odbojnosti dveju konzervativnih partija narodne i liberalne Poqskoj je bio potreban
veliki spektakl. I postavila ga je. Uostalom, vrlo dobro nam je
poznat taj entuzijazam, to stawe o{amu}enosti, ose}awe zajednice
koju je te{ko definisati, u kojoj je ipak izrazito o~uvana podela
na Mi i Oni. Prepu{tawe starim paradigmama reakcije donosilo

je olaka{we tim potresenim qudima koji su stajali u redu za

opro{taj od predsednikovih qudi u kov~ezima. Bio je to popkulturni do`ivqaj o`alo{}ene zajednice. U su{tini, do danas nismo postigli druga~iji. Imamo samo tu golemu tu`bala~ku pobu|enost koja }e ne zavaravajmo se za tili ~as biti ravnodu{no,
beskrupulozno politi~ki iskori{}ena. Pokli~ Budimo jedinstveni! ne ozna~ava na kraju ni{ta drugo do Budimo jedinstveni,
ali pod na{im uslovima.
Svedoci smo nastajawa mita i u tom smislu imamo sre}e. Mo`da }e nam budu}i sociolozi pozavideti na tome. Vidimo kako se
dan za danom pomaqaju novi i novi elementi, od kojih se jedan deo
nadovezuje direktno na romantizam, drugi pak na desni~arske, nacionalne tradicije. A sve se odigrava na televizijskim ekranima,
jer je jedini zaista uticajan medij postala televizija, koja je ve}
odavno odbacila svoj medijski ciq informisawe. Ona danas aktivno, na na{e o~i tvori stvarnost.
Mit je isti, zapravo ve} godinama ni{ta se nije promenilo, i
izgleda da su ga svi istorijski doga|aji u pro{losti samo oja~ali.
Nemamo ni{ta da mu suprotstavimo, nismo stvorili ni{ta novo.
Na{a kolektivna svest dre`di na istom mestu nepravde koja se
nikada nije premorila od rada, mestu nezaceqenog `rtvovawa, celebrirawa poraza.
Slu~aj Smolewska pokazuje i to na kako krhkim i anahronim
temeqima je sagra|eno na{e dru{tvo. Slika demokratskog, savremenog dru{tva ~ini se ne samo kao tanak sloj pod kojim grozni~aju
iracionalne plemenske energije koje, svrh svega, po~iwu da bivaju
iskori{}ene u bezobzirnoj politi~koj borbi.
Tu`na sam dok sve ovo pi{em, ni najmawe se ne ose}am delom
te iznu|ene zajednice. A tako|e `ivim u ovoj zemqi i deo sam ovog
dru{tva. Pa ipak znam da ovakvih poput mene ima mnogo.

SME]E, SME]E
Izbacivawe sme}a nikada mi nije pri~iwavalo takvu radost
kao ovde, u jednom od najure|enijih i najbogatijih gradova [vajcarske, u kojem `ivim ve} nekoliko meseci. ^ekam sredu i subotu,
kada pakujem sve to {to mi vi{e ne treba ili {to je upotrebqeno,
i odlazim na drugi kraj grada, gde }u u gotovo prazni~noj atmosferi u~estvovati u svetkovini recikla`e. Skupa sa mnom polaze
i drugi stanovnici grada na biciklima, pe{ice, a tako|e i putevima krcatim skupim automobilima, u kojima uredno razvrstano
|ubre ispuwava prtqa`nike.

179

180

Prizor kao iz bizarne bajke, zar ne?

Pa ipak istinit.
^im sam ovde prispela, dobila sam podrobna uputstva o razvrstavawu sme}a. Prvo sam morala da zapamtim ~emu slu`e raznobojni kontejneri jedan za ~epove, drugi za baterije, tre}i za pet
ambala`u, to jest fla{e za jednokratnu upotrebu od ve{ta~kog
materijala. Zasebno se, isto tako, skupqaju staklo, plastika, aluminijumske konzerve i tacne, kao i papir i restlovi organskog
porekla. Sve to zauzelo je poprili~no mesta u mojoj maloj kuhiwi,
ali razvrstavawe tih materijala polako me je uvodilo u stawe
blisko meditaciji. Pro`imala me je nekakva bistrina, kao da sam
primala prosvetqenost duha, jer odjednom vidi{ {ta je od ~ega
napravqeno i kako sve to radi. Od ~ega je sazdan svet oko nas i kako
funkcioni{e kosmos sitnih predmeta. Na primer, kese u koje se
pakuje hleb napravqene su od hartije i prozirne folije po{to
hleb pojede{, treba, dakle, da jedno od drugog odvoji{. Pa jogurt,
sem toga {to je jogurt, on je i plasti~na {oqa, aluminijumski poklopac i papirna etiketa. Po{to iskapi{ sadr`inu, treba da dekonstrui{e{ pakovawe, rastavi{ ga na osnovne ~inioce. Ono {to je
slo`eno da svede{ na osnovnu formu prava pravcata {kola analiti~kog mi{qewa.
Jednog dana pozvali su me na kafu. Posmatrala sam goste kako
za vreme diskusije o savremenom pozori{tu, dok sipaju mlekca za
kafu iz plasti~nih naprstaka, ve} automatski odvajaju plasti~ni
sudi} od aluminijumskog poklopca, diskretno ga poli`u i odlo`e
u kutijicu namewenu specijalno za tu svrhu. ^ista navika u slu`bi ekologije.
Ali ovde ima i ne~eg vi{eg od toga. Mo`e li se od bacawa sme}a napraviti zabava i smislena aktivnost?
Dva puta sedmi~no, na mestu gde dolaze dragi qudi da izbace
svoje |ubre, otvara se prodavnica gde se za sitan novac prodaju razne upotrebqene stvari koje su wihovi prethodni vlasnici proglasili za nepotrebne. Kao u sli~nim karitativnim prodavnicama
tog tipa u nekim zemqama, prodavci prvo primaju {ta je ko doneo,
da bi potom to ocenili i lepo pore|ali po policama. Oni tamo
rade besplatno, ideje radi, a novac dobijen od prodaje odlazi u
razne dru{tvene svrhe. Ve}e i te`e stvari, poput name{taja,
{tedwaka ili mikrotalasnih pe}nica preuzima specijalan servis, a sam mo`e{ tamo da odnese{ ~etiri preostale iz servisa viqu{ke, haqinu u koju vi{e ne mo`e{ da u|e{, kwige od kojih
vi{e nema vajde, odelca za lutku, staru razglednicu, nepotrebni
registrator i budilnik koji kuca preglasno da bi pored wega spavao.
Neko }e to kupiti. Ali i meni }e ne~emu koristiti: neobi~ni
otvara~ za vino, horor film na dvd-u, limena kutija za fotogra-

fije i slamnati {e{ir. Trgovina cveta. Vrvi svet izme|u rafova.

U jednom od najbogatijih gradova [vajcarske ispod tog Brokenhausa dovoze se ekskluzivna sportska vozila maserati i bugati da bi wihovi vlasnici mogli da u~estvuju u radosnom prazniku
bacawa sme}a.
Naziv Brokenhaus nadovezuje se na Bibliju i na pri~u koja
je opisana u Jevan|equ po Jovanu, pri~u o ~udesnom umno`avawu
pet hlebova i dve ribe i hrawewa time pet hiqada qudi, koji su se
okupili da bi poslu{ali re~ Hristovu. Jevan|elista o tome govori u dvanaestom stihu {este glave: Kad se oni nasiti{e, re~e Isus
u~enicima svojim: Skupite komade nema~ki Brocken {to preteko{e, da ni{ta ne propadne!
Tvorac ideje ustanovqewa dobrotvornih prodavnica bio je nema~ki evangelisti~ki pastor i teolog Fridrih fon Bodel{ving
(18311910), osniva~ mnogih prihvatili{ta za besku}nike i uto~i{ta za epilepti~are, trenutno pak poznat kao autor mnogih koncepata koji se do danas razvijaju i funkcioni{u, koncepata koji
imaju za ciq smawivawe i ubla`avawe siroma{tva. Fridrih fon
Bodel{ving te`io je da prikupi najve}e mogu}ne priloge za svoje
{ti}enike kako od privatnih lica, tako i od dr`avnih institucija (u tom ciqu se bavio svojevrsnim lobirawem i razvio je ~itav
sistem prikupqawa donacija, zbog ~ega mo`emo u wemu da vidimo
oca fandrejzinga). S druge pak strane, uveren u to da ni{ta tako
savr{eno kao rad ne obezbe|uje ~oveku dostojanstvo i po{tovawe
(wegov ~uveni moto glasio je Arbeit statt Almosen rad umesto prosja~ewa), do{ao je na ideju da otvori prve u svetu prodavnice polovne ode}e (ubrzo potom i predmeta za svakodnevnu upotrebu koje su
darivali bogatiji gra|ani), u kojima su na{li zaposlewe wegovi
{ti}enici. Pored zavoda za epilepti~are, osnovanog 1872. u Vetiqu
kod Bilefelda, otvorio je i mawa mesta za sakupqawe i prodaju kori{}ene robe ~iji je dohodak namewen za finansirawe onima kojima
je potrebna pomo}.
Misao evangelisti~kog pastora i wegova ideja Brokenhausa
ipak se nisu primile toliko u Nema~koj, koliko u doma}inskom i
vizionarskom dru{tvu [vajcarske, u kom su se, tokom vremena,
povezale sa standardom funkcionisawa sistema za recikla`u. Godine 1904. u Cirihu je osnovano udru`ewe koje su zajedno konstituisali katoli~ko, protestantsko i jevrejsko gradsko stanovni{tvo,
koje tako|e podr`ava lokalna masonska lo`a. Tako je nastao najstariji u [vajcarskoj Brokenhaus. Danas je to velika trospratna
robna ku}a u kojoj se jeftino prodaju polovne stvari. Dovoqno je
tek nekoliko franaka da iza|e{ iz prodavnice s torbama napuwenim do vrha. To su ve}inom predmeti koje gra|ani besplatno daju,
ali je deo wih sabran prilikom selidbi i likvidacije doma}in-

181

182

stava, pa se zato tu mogu kupiti ~ak vredan stari name{taj i slike.

To je, dakle, ne{to izme|u second-hand prodavnica i antikvarnica
vrlo pristupa~nih cena. Kao svaka solidna prodavnica, prodajni
asortiman je kategorizovan po odeqewima, ima svoje firmirane
kese, a na spratu, odmah pored polica s polovnim kwigama postoji
mala kafanica u kojoj mo`e{ da se odmori{ i popije{ kafu.
Ostvaren dohodak (pozama{an) nakon podmirivawa tro{kova prodaje i ispla}ivawa plata zaposlenim radnicima (a to je, u skladu
sa idejom Fon Bodel{vinga, zavod koji zapo{qava osobe sa invaliditetom) ide u socijalne i karitativne svrhe. Na internet stranici ciri{kog Brokenhausa www.zuercher-brockenhaus.ch, na`alost,
iskqu~ivo na nema~kom jeziku) mogu se na}i duga~ke liste korisnika beneficija koji su tokom posledwih ~etrdeset godina iskoristili finansijsku podr{ku te institucije. To nisu zanemarqive
svote, u mnogim slu~ajevima dose`u i nekoliko hiqada {vajcarskih franaka.
Sistem otpada obi~no pretpostavqa dru{tvene nejednakosti.
Bogatiji izbacuju ono {to im je bespotrebno, a siroma{niji to skupqaju i slu`e se polovnim stvarima. Ali danas u Brokenhausima
se ne vidi naro~ita razlika me|u mu{terijama. Podjednako ovde
dolaze kako siroma{ni emigranti koji se ku}e u novom mestu stanovawa, tako i bogatije gospo|e koje kupuju kutla~e za supu, jer im je
upravo ta zapela za oko, pa i elegantna klijentela koja tra`i ekskluzivu van dosade brendiranih prodavnica. Qudi vole da razmewuju stvari, to je ~ini se mnogo uzbudqivije od samog posedovawa.
Na tom principu postoje buvqe pijace i internet aukcije kao {to
su eBay ili Alegro. Kolekcionarski i lova~ki instinkt ostvaruju
se u aktivnosti pronala`ewa prilike, {ta god bi ta prilika
trebalo da predstavqa. Dajem plo~u koju vi{e ne slu{am, a u zamenu za wu budza{to kupujem sebi, recimo, crveni registrator. Super!
Uvek sam bila pristalica kupovine u takozvanim second-hand
radwama. To je filozofija tri E: Ekonomi~no, Ekolo{ko i Estetsko. Stvari kru`e me|u qudima, iskori{}avaju se do kraja, nisu
anonimne, imaju svoju povest i pritom su jeftine, s du{om, i ~esto
dobrog kvaliteta.
Najgore je to {to ne znam kako }e biti kada se sa svojim novim
navikama vratim u Vroclav. U mom gradu se, i pored trista kulturnih festivala godi{we, sme}e skoro uop{te ne razvrstava. [ta
}u uraditi s kutijom od kafe, a gde da stavim ~epove od vina? Pa
ruka }e mi usahnuti ako probam da bacim to tek tako, u korpu za
sme}e. Na samu pomisao o tome da quske od krastavaca strpam zajedno s plasti~nim kesama pripadne mi muka.
U [vajcarskoj je sve po~elo od dece i od edukacije. U {kole su
uvedena specijalna ve`bawa iz ekologije i posebno su ih u~ili

praksi razvrstavawa sme}a. Deca su, dakle, nau~ila odrasle {ta

i kako treba da rade.
Recikla`a je politi~ka, dabome. U Ukrajini, na primer, zabrawen je uvoz kori{}enih stvari, polovne ode}e iz Zapadne Evrope.
Takva mera opravdava se time da trgovina tog tipa naru{ava doma}u proizvodwu, dok je to u stvari samo, pre svega, lobirawe, za{tita
jeftinog uvoza iz Kine koji u slu~aju razvijenog tr`i{ta polovnih stvari postaje obi~no mawe isplativ.
Qude uvek mo`e{ da ubedi{ u to da kad kupuju polovne stvari
postaju ritavi, da je to nedostojno i postidno. Da }e biti boqi ako
kupuju jeftini bofl proizveden u uslovima rada koji su pretwa
svekolikim dru{tvenim normama, bofl koji ne po{tuje ve}inu
vrednosnih standarda, zbog ~ega se raspada brzo posle kratke upotrebe, i tim samim pove}ava brda i brda sme}a koja nas poplavquju.
I jo{ ne{to. Gemeinschaftgefhl, prva komplikovana re~ na
nema~kom koju sam uspela da razvrstam: gemein zajedni~ki,
(der) Schaft osnova, (das) Gefhl ose}aj. U poqskom jeziku to bi,
dakle, zna~ilo ose}aj zajednice, koji od spontano okupqenih qudi stvara zajednicu, dru{tvo. I u tom smislu uop{te ne treba da se
dozivqemo i pod ratnim barjacima jatimo, u ime demokratije, naroda, religije, ili fudbala, nego upravo u ime razvrstavawa sme}a.
Iz aspekta primitivno shva}enog pojedina~nog interesa razvrstavawe sme}a nije bogzna {ta. Pojedincu ono obezbe|uje korist u
veoma uop{tenoj, dalekoj perspektivi. Ali kolektivna korist
nastupa gotovo odmah ~ista voda, ~ista zemqa, red, nova radna mesta
i svest da radi{ ne{to za dobrobit zajednice.

OLGA TOKAR^UK ro|ena je 1962. u Sulehovu, na zapadu Poqske.

Po vokaciji psiholog, nakon zavr{enih studija na Var{avskom univerzitetu, radila je kao psihoterapeut. Romanopisac, esejist, scenarist i pesnik, nesumwivo vode}e ime poqske kwi`evnosti me|u piscima sredwe generacije, dobitnica je brojnih kwi`evnih priznawa
i nagrada. Godine 2008. za roman Beguni odlukom `irija osvaja
presti`nu nagradu Nike, koja se dodequje za kwigu godine u Poqskoj. Ovaj roman nominovan je, tako|e, i za kwi`evnu nagradu
centralne Evrope Angelus. Olga Tokar~uk je jedan od organizatora
Me|unarodnog festivala pripovetke u Vroclavu, a od 2008. godine
vodi kwi`evnu radionicu kreativnog pisawa na Univerzitetu u
Opolu. Wene kwige prevedene su na trideset {est jezika, a mnoge su
poslu`ile kao kwi`evni predlo`ak za pozori{ne komade i filmska
ostvarewa. Kod nas je do sada prevedeno pet wenih kwiga: Dnevna
ku}a, no}na ku}a (Nolit 2002), U potrazi za kwigom (Nolit 2002),
Svirka na mnogo bubweva (Nolit 2004), Beguni (Paideia 2010) i
Pamtivek i druga doba (Paideia 2013).
Milica Marki}

183

AKTIVNOSTI UKPS
DECEMBAR 2012. APRIL 2013.

7. decembar Dodeqena je Nagrada Milo{ N. \uri} za 2012.

godinu. Za najboqi prevod na srpski jezik iz oblasti poezije nagrada je dodeqena Bojanu Beli}u za prevod kwige Vilijama Blejka
Ostrvo na mesecu, koju je izdala Paideia 2012. Za najboqi prevod
proznog dela na srpski jezik nagrada je pripala Qubinki Milin~i} za prevod dela Mihaila [i{kina Pismovnik, Paideia 2011.
Za najboqi prevod u oblasti humanistike nagra|en je Ivan Vukovi} za prevod kwige Renea Dekarta Metafizi~ke meditacije u
izdawu Zavoda za uxbenike iz 2012. godine.

184

22. decembar Odr`ana redovna izborna skup{tina UKPS.

Jednoglasno je usvojen izve{taj o radu izme|u dve skup{tine i
izabrana su nova radna tela i ~lanovi `irija nagrada koje dodequje
Udru`ewe. U novi UPRAVNI ODBOR izabrano je jedanaest ~lanova: Milo{ Konstantinovi} (predsednik), Vesna Stamenkovi} (potpredsednik), Neda Nikoli} Bobi} (sekretar), Du{ko Paunkovi},
Borivoj Gerzi}, Marko ^udi}, \or|e Tomi}, Meral Tarar-Tutu{,
Ana Srbinovi}, Spomenka Kraj~evi}, Slobodanka Gli{i}. ^lanovi Odbora za me|unarodnu saradwu i BEPS: Meral Tarar-Tutu{
(predsednik), Zorislav Paunkovi}, Vesna Stamenkovi}, Danijela
Pej~i} i Ksenija Vlatkovi}. Sud ~asti: Mira Vukovi}, Marija ]ori}, Elizabet Vasiqevi}. Nadzorni odbor: Olga Kostre{evi}, Mira Grbi}, Bo{ko ^olak-Anti}. Statusna komisija: Du{ko Paunkovi}, Ana Srbinovi}, Elizabet Vasiqevi}. @iri za Nagradu Milo{
N. \uri}: \or|e Tomi}, Neda Nikoli} Bobi}, Spomenka Kraj~evi}, Dejan Ili} i Qubica Rosi}. @iri za Nagradu Dr Jovan Maksimovi}: Mira Grbi}, Zorislav Paunkovi} i Sowa Boji}. @iri
za Nagradu Mihajlo \or|evi}: Slobodanka Gli{i}, Arijana Bo`ovi} i Miroslava Spasi}. @irije za nagrade Aleksandar I.
Spasi} i Radoje Tati} biraju predstavnici fonda. Skup{tina
je usvojila i predlog porodice Qubi{e Raji}a da se osnuje Nagrada
za prvi prevod (sa svih jezika) koja bi se dodeqivala 4. aprila na

dan studenata i dan ro|ewa na{eg preminulog ~lana Qubi{e

Raji}a.
Januar 2013. Krajem januara, posle zavr{etka rada Komisije
za dodelu posebnih priznawa za izuzetan doprinos nacionalnoj
kulturi, koja kwi`evnim prevodiocima nije dodelila nijedno
priznawe, jer je ~lan komisije @ivorad Ajda~i} javno izjavio da
kwi`evno prevo|ewe nije umetnost (u emisiji Drugog programa
Radio Beograda i u dnevnom listu Politika), reagovali su Upravni odbor UKPS, saop{tewem objavqenim u politici 25. januara
2013. i predsednik UKPS Milo{ Konstantinovi} u kulturnom
dodatku Politike 26. januara i 9. februara 2013. godine.
SAOP[TEWE UDRU@EWA
KWI@EVNIH PREVODILACA SRBIJE
U Politici je 14. januara. 2013. godine na naslovnoj strani
objavqena izjava @ivorada Ajda~i}a o tome da bi trebalo preispitati da li je prevodila{tvo umetnost. Ovakva izjava ne bi zaslu`ivala nikakav komentar da ne poti~e od ~lana komisije za dodelu
priznawa za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, dakle od
~oveka od koga bi se o~ekivalo da poznaje neke elementarne istine
iz oblasti kulture, iz oblasti u kojoj mu je Ministarstvo kulture
i informisawa dalo mandat da odlu~uje o tome ~iji je doprinos
dovoqno velik da bi mu dr`ava dodelila posebno priznawe u vidu
do`ivotne nov~ane naknade.
Zbog toga Udru`ewe kwi`evnih prevodilaca Srbije smatra
svojom du`no{}u da podseti i javnost i davaoca izjave, ali i Ministarstvo, koje ga je imenovalo za ~lana komisije, na te elementarne istine. Pre svega, kwi`evno prevo|ewe je definisano kao
umetnost u okviru teorije kwi`evnosti, dakle u okviru jedine
discipline koja je u stawu da d merodavan sud o tom pitawu.
Tako|e treba napomenuti da bez kwi`evnog prevo|ewa ne bi postojala svetska kwi`evnost, po{to bi govornici odre|enog jezika
bili osu|eni i ograni~eni iskqu~ivo na dela pisana na jeziku
koji poznaju. A tvrdwa da celokupna svetska kwi`evnost nije umetnost zbog toga {to se zasniva na prevodima je, blago re~eno, apsurdna. I najzad hri{}anska civilizacija po~iva na dva prevoda jedne kwige. Pri ~emu je jedan od tih prevoda kwi`evno remek-delo koje po svojoj estetskoj vrednosti i umetni~kom dometu
nadaleko prevazilazi sopstveni izvornik.
Prema tome, kada izjavquje da bi trebalo preispitati umetni~ku vrednost kwi`evnog prevo|ewa, ~lan komisije za dodelu
priznawa za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi diskredituje i svoju poziciju kao ~lana pomenute komisije, jer pokazuje da
ne poznaje elementarne ~iwenice iz oblasti te iste kulture u ok-

185

viru koje treba da procewuje koliki je ~iji doprinos, i Ministarstvo, koje postavqa evidentno nekulturnog ~oveka da procewuje doprinose u okviru kulture, i sam list Politiku, koji wegovoj izjavi, koja ne zaslu`uje da dobije javni prostor, pridaje toliku va`nost da je stavqa na naslovnu stranicu.
Treba napomenuti i to da je zakonodavac, koji o~igledno poznaje oblast koju zakonski ure|uje, i u novom Zakonu o kulturi i u
starom Zakonu o obavqawu umetni~ke delatnosti prepoznao kwi`evno prevo|ewe kao umetni~ku delatnost i dodelio mu odgovaraju}i status.
Udru`ewe kwi`evnih prevodilaca Srbije izra`ava zabrinutost povodom postavqawa na odgovorna mesta nekompetentnih
qudi i davawa prava tim qudima da odlu~uju o ne~emu {to oni
o~igledno nisu u stawu da razumeju, zbog ~ega je wihov sud o tome o
~emu odlu~uju i za {ta imaju mandat da odlu~uju nu`no invalidan.
Beograd, 17. januar 2013.

Upravni odbor UKPS

8. februar Odr`ana je kwi`evno-prevodila~ka tribina

Poetski amanet Vilijama Blejka na kojoj su u~estvovali Bojan
Beli}, Nikola @ivanovi}, Branislava Miladinov i Nikola [uica. Povod za tribinu posve}enu Blejkovom pesni~kom i likovnom
stvarala{tvu bila je pesni~ka kwiga, izbor iz poezije Vilijama
Blejka Ostrvo na mesecu, u prevodu Bojana Beli}a, koji je 2012.
godine dobio Nagradu Milo{ \uri} za prevod ovog dela.
8. februar ^lanu UKPS Milanu ^oli}u, prevodiocu s ruskog, ~e{kog i nema~kog jezika, uru~ena je nagrada F. A. Zah, za
sve objavqene prevode sa ~e{kog jezika, a posebno za prevod Antologije ~e{ke pri~e objavqene u Somboru 2010. godine, kao i za
razvoj ~e{ko-srpskih odnosa.
Krajem februara preminula je Cveta Kotevska, dobitnica
Nagrade za `ivotno delo UKPS, dugogodi{wa urednica u Izdava~koj ku}i Narodna kwiga. Sahrawena je 27. februara na Novom
grobqu.

186

19. mart Kwi`evni prevodioci Qubinka Milin~i}, Du{ko

Paunkovi} i Qudmila Saveqeva dobitnici su Me|unarodne kwi`evne nagrade Jugra u nominaciji Slovenski prevod. Qubinka
Milin~i} i Du{ko Paunkovi} nagra|eni su za popularizaciju
savremene ruske kwi`evnosti u Srbiji, a Qudmila Saveqeva za
prevode iz srpske i hrvatske kwi`evnosti na ruski jezik. Nagrada
Jugra ustanovqena je pro{le godine i dodeqena prvi put.

1. april Nagrada Mihajlo \or|evi} za najboqi prevod

proze sa engleskog jezika u periodu 20112013 dodeqena je prevodiocu Flaviju Rigonatu za prevod dela Rejmonda Karvera, Odakle
zovem odabrane pri~e, u izdawu Belog Puta 2012.
16. april Nagrada grada Beograda za kwi`evnost i prevodno
stvarala{tvo za 2012. godinu dodeqena je Olgi Kostre{evi} za
prevod kwige Johana Gotfrida fon Herdera Ideje za filozofiju
povesti ~ove~anstva u izdawu Izdava~ke kwi`arnice Zorana
Stojanovi}a, Sremski Karlovci Novi Sad 2012.
Vesna Stamenkovi}

187

ALEKSANDRA MAN^I] prevodi sa {panskog, francuskog, italijanskog i engleskog jezika. Diplomirala je i magistrirala na grupi
za [panski jezik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu,
doktorirala na Autonomnom univerzitetu u Madridu. Radila je kao
predava~ na Filolo{kom fakultetu u Beogradu (19881998) i kao
gostuju}i predava~ na Autonomnom univerzitetu u Madridu (1989
1991), i zatim na Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mre`i u Beogradu (19992000). Ure|ivala je biblioteku Prevo|ewe i mi{qewe, u
izdawu AAOM (20032005). U Institutu za kwi`evnost i umetnost u
Beogradu radi od 2008. godine, kao nau~ni saradnik na projektu Savremene kwi`evne teorije i wihova primena. Bavi se temama iz hispanskih kwi`evnosti i kulture, problemima prevo|ewa i me|ukulturne
razmene. Autor je kwiga Prstom an|ela po snegu: Ogled iz mistike
(2010), Prevod i kritika (2010), Moje telo nije obmana ma{te: Servantesove ve{tice (2009), Vetrewa~e na jezik: Dnevnik prevo|ewa
Don Kihota (2005), Preverzije: Ogledi o {panskim prevodima iz srpske kwi`evnosti (1999). Dobitnik je prevodila~kih nagrada Milo{
N. \uri}, Laza Kosti}, Radoje Tati}, Aleksandar I. Spasi},
BIGZ-ove nagrade, priznawa Ambasade [panije u Beogradu za rad na
zbli`avawu hispanskih kultura i srpske kulture. ^lan je Udru`ewa
kwi`evnih prevodilaca Srbije od 1994.

188

ANA STJEQA ro|ena je 1982. godine u Beogradu. Diplomirala je

2005. godine na Filolo{kom fakultetu u Beogradu na Katedri za
orijentalistiku, Grupa za Turski jezik i kwi`evnost. Magistrirala
je 2009. godine na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, smer Nauka o
kwi`evnosti, odbraniv{i tezu pod naslovom Qudsko i bo`ansko u delu Mevlane Xelaledina Rumija i Junusa Emrea. Doktorirala je 2012.
godine na Filolo{kom fakultetu u Beogradu odbraniv{i tezu pod naslovom Elementi tradicionalnog i modernog u delu Jelene Dimitrijevi}.
Bavi se pisawem poezije i haiku poezije, kao i prevo|ewem poezije i proze sa engleskog, {panskog, portugalskog i turskog jezika.
Bavi se pisawem kratke proze i putopisnih eseja. Pesme su joj prevo|ene na hrvatski, slovena~ki, makedonski i persijski jezik. Sara|uje
sa doma}im i stranim, {tampanim i elektronskim ~asopisima. Pesme

su joj objavqivane u doma}im i stranim zbornicima. Dobitnik je nekoliko nagrada iz oblasti poezije i esejistike. ^lan je Udru`ewa kwi`evnika Srbije i Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca Srbije.
Pesme, pri~e, eseje i kwi`evne prevode objavila je u ~asopisima:
Koraci, Gradina, Bagdala, Poqa, Lu~a, Trag, Avangrad, Beogradski
kwi`evni ~asopis, Ilustrovana politika, Novosti, Kultura Umetnost Nauka (subotwi dodatak Politike), LUDUS, Nur, Nasle|e,
Svitak, Zlatna greda, Brani~evo, Mons Aureus, Poveqa, Mostovi,
Haiku novine...
BOJAN BELI] (1978) pesnik i prevodilac, ro|en je u Vaqevu.
Apsolvirao je filozofiju da bi se potom posvetio kwi`evno-prevodila~kom radu. Preveo je i priredio za {tampu poeziju Vilijama Blejka Ostrvo na Mesecu (Nagrada Milo{ \uri}). Poeziju i prevode
(^aterton, Hemingvej, Xojs, Paund, Oven, Bruk, Jejts, Klajst, Trakl,
Rilke, Ingebor Bahman) objavio je u ~asopisima: Pismo, Kwi`evnost, Kwi`evne novine, Poqa, Bagdala, Trag, Na{ trag,
Tisa, Savremenik, Koraci, Pesni~ke novine, Bdewa, Stremqewa, Ve~erwe novosti i Politika.
BORIVOJ GERZI], pisac i prevodilac iz Beograda. Objavio je
~etiri zbirke pripovedaka. Prevodio je drame Pintera, Mameta,
Sema [eparda, Olbija, pripovetke Xojsa, Beketa, Makjuana, roman
Tamni lavirint Lorensa Darela... Autor je Re~nika anglo-ameri~kog
slenga, Englesko-srpskog re~nika fraza i idioma, Re~nika srpskog
`argona, i koautor Re~nika savremenog beogradskog `argona.
VLADIMIR NINKOVI] (1981) profesor {panskog jezika i
hispanskih kwi`evnosti, master sociolingvistike, master bezbednosti. Objavio vi{e nau~nih radova iz oblasti bezbednosti. Bavi se
kwi`evnim prevodila{tvom. Pored ostalog, preveo je dela Ernana
Kortesa, Karlosa Fuentesa, Alvara Nuwesa Kabese de Vake i Benita
Pereza Galdosa.
DEJAN ACOVI] (1970, Gorwi Milanovac), klasi~ni filolog,
zaposlen u Biblioteci Bra}a Nastasijevi} u Gorwem Milanovcu.
Sa starofrancuskog je preveo Hroniku ^etvrtog krsta{kog
rata @ofroa Vilarduena, priredio i s latinskog preveo Dva poslanstva u Konstantinopoq Liutpranda iz Kremone, sa engleskog Faros i Farilon E. M. Forstera, te anti~ke izvore, gr~ke i latinske, o
caru Hadrijanu. Prevodi dijaloga Lukijana iz Samosate Zevs u istra`nom postupku i odlomka putopisa Stara Kalabrija Normana
Daglasa te Mimi Marsela [voba emitovani su na Tre}em programu Radio Beograda.
Poqa interesovawa: putopis, izvori za anti~ku i sredwovekovnu
istoriju, anti~ka, engleska i francuska kwi`evnost.
ZORAN @. PAUNOVI] prevodi sa engleskog i makedonskog jezika. Najva`niji prevodi: Editin dnevnik, Talentovani gospodin Ripli Patri{e Hajsmit, U ulici zelenog delfina Sebastijana Foksa,

189

Pod `abom Tibora Fi{era, Dvadeset i prvi Tomislava Osmanlija,

eseji Surova pravila Tonija Parsonsa, pripovetke Dilana Tomasa i
Tomislava Osmanlija.
JASMINA JOVANOVI] (Beograd, 1969), diplomirala je na Grupi za bugarski jezik i kwi`evnost Filolo{kog fakulteta u Beogradu, gde i sada radi kao asistent. Magistrirala je radom Qubavna
poezija Jelisavete Bagrjane i Desanke Maksimovi} kwi`evna
paralela. Prevodi sa bugarskog i priprema bugarske ~itanke za osnovnu {kolu. Osim niza prevoda pojedina~nih tekstova u listovima
i ~asopisima, posebno u hrestomatiji Bugarska kwi`evnost (prire|iva~i M. Panti} i D. Don~eva, 2007), prevela je i kwige Borisa
Hristova Krtica i Dolina cipela (2000) i Svetlane Di~eve Mona
i Magelan (2008).
JASNA STOJANOVI] profesor je {panske kwi`evnosti na Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se Zlatnim dobom
(pozori{te, roman, Servantes, recepcija u srpskoj kwi`evnosti),
savremenim {panskim teatrom, komparatistikom i kritikom prevo|ewa. Prevodi sa savremenog i klasi~nog {panskog, kao i sa francuskog. Od prevednih kwiga izdvaja Servantesove Me|uigre, pikarski
roman Lazar~i} sa Tormesa i Devoja~ko da, komediju L. Fernandes
de Moratina iz XVIII veka. Autorka je dve monografije i prire|iva~
vi{e kwiga temata (s kourednicima). Predsednica je Jugoslovenskog
dru{tva za mediteransko pozori{te i umetnost.
JELENA VITEZOVI] (1984), diplomirala je italijanski jezik
i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, gde je odbranila
i master rad na temu Pet pesnikiwa petrarkizma. Prevodi sa italijanskog, engleskog, latinskog i francuskog, kao i na italijanski i
engleski. Prevodila je eseje Umberta Eka za ~asopis Zenit. Aktivno
se bavi prevo|ewem nau~nih radova, kako iz kwi`evne teorije, tako
i iz drugih humanisti~kih oblasti.
JOVANA @IVANOVI] ro|ena je 1985. godine u Beogradu. Godine
2008. diplomirala je {panski jezik i hispanske kwi`evnosti na
Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Katedra za iberijske studije), a 2010. zavr{ila je master studije na Katedri za iberijske studije iz oblasti Hispanoameri~ki novi roman / Magi~ni
realizam u romanu Sto godina samo}e i pripovetkama Gabrijela
Garsije Markesa. Prevodi sa {panskog i engleskog jezika.

190

MARKO ^UDI] (1978), istori~ar kwi`evnosti, esejista i prevodilac. Radi kao docent na Filolo{kom fakultetu Univerziteta u
Beogradu, gde na Odseku za hungarologiju predaje Ma|arsku kwi`evnost XX veka i Teoriju prevo|ewa. Bavi se savremenom ma|arskom
kwi`evno{}u i teorijom prevo|ewa. Objavio je kwigu Danilo Ki{ i
moderna ma|arska poezija (Plato, Beograd, 2007). Prevodi dela klasi~nih i savremenih ma|arskih autora (De`e Kostolawi, Peter Hajnoci, Oto Tolnai i drugi).

MILICA MARKI] (1966, Beograd), prevodi kwi`evnost s poqskog jezika. Diplomirala na Katedri za polonistiku Filolo{kog
fakulteta u Beogradu 1991. godine. Radila je u izdava~kim ku}ama
Nolit i Klio.
Prevodi poqsku prozu, poeziju i esejistiku.
Najzna~ajniji prevodi: Dnevna ku}a no}na ku}a Olge Tokar~uk,
U pustiwi i pra{umi Henrika Sjenkjevi~a, Qubav i odgovornost
Karola Vojtile, Na putu za Babadag And`eja Stasjuka, Beguni Olge
Tokar~uk, Pornografija Vitolda Gombrovi~a.
MIRJANA GRBI], ro|ena 1950. godine, zavr{ila Filolo{ki fakultet u Beogradu (Ruski jezik i kwi`evnost).
^lan je Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca Srbije.
Dobitnica je Hagrade Jovan Maksimovi} za najboqi prevod s
ruskog jezika za kwigu Aleksandra Etkinda Eros nemogu}eg. Istorija
psihoanalize u Rusiji.
Prevodi prozna i dramska dela, filozofiju, esejistiku.
U wene zna~ajnije prevode spadaju dela Lava [estova, Nikolaja
Ber|ajeva, Mihaila Bahtina, ^ingiza Ajtmatova, Vasilija Aksjonova,
Vladimira Sorokina, Viktora Peqevina.
NIKOLA @IVANOVI] (1979) prevodi poeziju sa engleskog. Zavr{io je op{tu kwi`evnost i teoriju kwi`evnosti. Objavio je kwigu
pesama Astapovo (2009).
SNE@ANA \UKANOVI] ro|ena je 1964. godine u Beogradu. Diplomirala je na Katedri za polonistiku Filolo{kog fakulteta u
Beogradu. Od 1994. godine radi kao stalni sudski prevodilac za poqski
jezik, a od 2003. profesionalno se bavi lekturom.

191

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
82
MOSTOVI : ~asopis za prevodnu kwi`evnost
/ glavni urednik Du{ko Paunkovi}. - God. 1,
br. 1 (1970). - Beograd (Francuska 7) :
Udru`ewe kwi`evnih prevodilaca Srbije ,
1970- (Beograd : Zuhra). - 24 cm
Tromese~no
ISSN 0350-6525 = Mostovi (Beograd)
COBISS . SR-ID 621583