Univerzitet u Niu

Mainski fakultet

Dragoslav D. ivanovi

Zavrni rad

Ni, 2014

Univerzitet u Niu
Mainski fakultet

Radiografsko ispitivanje zavarenih

spojeva
-Zavrni rad Osnovne akademske studije

Kandidat:

Predmetni nastavnik:

Dragoslav ivanovi 878

dr. Milo Milovanevi

Ni, Oktobar 2014.

2

Rezime
Radiografska metoda ispitivanja nalazi veliku primenu u skoro svim industrijskim sektorima.
Standardizovana je kao metoda bez razaranja i za njenu primenu potrebni su kadrovi koji su
edukovani po zahtevima odgovarajucih standarda i zakona.

Kljune rei:
-Radiografsko ispitivanje
-Ispitivanje materijala bez razaranja
-Ispitivanje zavarenog spoja
-Greke u zavarenom spoju
-Zatita od radijacije

Sadraj
UVOD

1. Istorija i otkrie
2. Zraenja
3. Radiografsko ispitivanje materijala
4. Klasifikacija radiografskih tehnika
5. Oprema i pribor za radiografsko ispitivanje
5.1. Rendgenska cev
5.2. Rendgen radiogrami
5.3. Pojaavajue folije
5.4. Identifikacione oznake
5.5. Indikatori kvaliteta slike
5.6. Oprema za pregled radiograma

4
5
6
9
9
10
11
12
13
14
14

6. Primeri i primene

15

6.1. Tehnike ispitivanja

6.2. Odreivanje poloaja greke
6.3. Odreivanje duine i irine greke
6.4. Upotreba defektometra

16
17
18
19

7. Vrste greaka koje se javljaju i njihov izgled

20

7.1. Klasifikacija greaka

7.2. Najoptiji opis karakteristinih greaka u metalnim materijalima

8. Radiografski snimci greaka

20
20

21

8.1. Gasni ukljuci

8.2. Ukljuci u vrstom stanju
8.3. Nalepljivanje
8.4. Nedostatak provara
8.5. Prsline
8.6. Greke oblika
8.7. Ostale greke
8.8. Kriterijumi prihvatljivosti

21
22
23
24
24
27
29
29

9. Standard SRPS EN 12517:2007

10. Zatita od radijacije

30
36

10.1. Uticaj zraenja na zdravlje oveka

10.2. Zatita od zraenja

37
39

Zakljuak
Literatura
Biografija

40

Uvod
Radiografska metoda ispitivanja nalazi veliku primenu u skoro svim industrijskim
sektorima. Standardizovana je kao metoda bez razaranja i za njenu primenu potrebni su kadrovi
koji su edukovani po zahtevima odgovarajucih standarda i zakona .
Zbog specifinosti radiografske metode (rukovanje izvorima jonizujucih zraenja) zahtevaju se i
posebna znanja vezana za primenu i koricenje izvora jonizujucih zraenja u skladu sa Zakonom
o zatiti od jonizujucih zraenja i pratecim pravilnicima, to je neophodno za podnoenje zahteva
za rad u cilju dobijanja odgovarajuceg ovlacenja za rad .
Primena radiografske metode u odreenim industriskim sektorima definisana je posebnim
standardima.
Gama i X radiografija poela je da se razvija posle Roentgenovih otkrica 1895. godine. Neutron
je otkriven tek 1932. godine. Meutim prva primena za radiografiju ostvarena je vec 1935
godine. Ova metoda postala je znaajna tek pojavom nuklearnih reaktora u drugoj polovini 50tih godina. Znaaj joj je porastao 60-tih godina kada poinju da se koriste laki materijali.
Poznato da jonizujue zraenje moze da ima tetno dejstvo na ljude, ali i na ovekovu
okolinu, predmete i stvari. Zbog toga se izvori zraenja koriste samo ako se konvencionalna
sredstva i metode ne mogu koristiti, ili je odnos cena / korist vrlo nepovoljna. ak i takvim
uslovima, primena izvora jonizujueg zraenja mogua je samo ako se preduzmu sve zakonske
mere koje imaju za cilj smanjenje nivoa ozraenosti ljudi koji rade sa ovim izvorima i okolnog
stanovnitva na najmanju moguu meru.

1. ISTORIJA I OTKRIE
Vilhem Konard Rendgen(Wilhelm Conrad Rntgen) rodjen je 27. Marta 1845. godine u
Lepenu u Pruskoj, a umro je 10. Februara 1923. godine u Minhenu u Nemakoj. Bio je nemaki
fiziar I prilikom jednog istraivanja primetio da katodni zraci koji se dobijaju u Kruksovoj cevi
(lampa iz koje je izvuen vazduh, koja ne svetli) uslovljavaju sjaj njenih unutranjih zidova i
pokuavao je da ispita zato zid Kuksove cevi sija. Uvio je lampu crnom hartijom pa je njene
nevidljive zrake usmerio ka ekranu premazanom fluorescentnim materijalom i ekran je
zasvetleo. To je znailo da su zraci proli kroz hartiju i da se inae nevidljivi opaaju na
fluorescentnom ekranu. On je stavio ruku izmedju cevi i ekrana i na ekranu su se ocrtale njegove
kosti, tamne na svetloj pozadini. Zraci su proli kroz kou i miie ali ne i kroz vrsto tkivo
kostiju. Kasnije je uradio to i sa eninom rukkom i uspeo je da napravi prvi ''rendgen aparat''.

Najpoznatija i verovatno prva slika

Rengenovih zraka iz 1896 god.
Slikana je ruka Rendgenovog
prijatelja Alberta fon Kelikera

Sl.1. Slika ruke

Rendgen, bio je nemaki fiziar koji je 8. novembra 1895. proizveo i registrovao
elektromagnetne zrake, danas poznate kao iks-zraci ili rendgenski zraci. Studirao je na
univerzitetu u Utrehtu, Holandija, zatim na ETH u Cirihu gde je diplomirao mainsko
inenjerstvo. Godine 1869. doktorirao je na Univerzitetu u Cirihu. U toku 1895. Rendgen je
poput brojnih fiziara ispitivao efekte visokog napona na elektrino pranjenje u razreenim
gasovima u vakuumskim cevima. Krajem te godine ve su se ispitivali efekti katodnih zraka van
vakuumskih cevi. U pripremi jednog od takvih eksperimenata testirao je aparaturu u mraku i
primetio je nekakvo svetlucanje na stolu, metar od aparature, kada god ukljui visoki napon.
Poto se u ponovljenim pokuajima desilo isto, upalio je ibicu i shvatio da svetlucanje dolazi od
barijumplatinocijanida koji je tu bio odloen ekajui neki od sledeih eksperimenata. Rendgen
je nagaao da se radi o novoj vrsti zraka (katodni zraci su ve bili poznati). Sledeih nekoliko
nedelja je jeo i spavao u laboratoriji neprekidno ispitujui osobine novih zraka koje je
privremeno nazvao iks-zraci, koristei matematiko oznaavanje za nepoznatu veliinu. Mada su
kasnije zraci kada je postao poznat po njemu dobili ime rendgenski zraci, on je radije koristio
izraz iks-zraci. Jedna od prvih radiografija (rentdenska slika) koje je Rendgen snimio prikazuje
aku Alberta fon Kelikera, a snimljena je na prvoj javnoj demonstraciji iks-zraka. U jednom
momentu dok je ispitivao sposobnosti raznih materijala da zaustave zrake prineo je ruku
fluoroscentnom zaklonu dok je aparatura bila ukljuena i na zaklonu primetio skelet svoje ake.
Kasnije je priznao da je ta slika ostavila tako snaan utisak na njega da je odluio da dalje
eksperimente nastavi u tajnosti jer se plaio da bi mogao izgubiti reputaciju ako se ispostavi da
sve to tvrdi nije tano. Rad O novoj vrsti iks-zraka objavljen je 50 dana kasnije, 28. decembra
1895. Godine 1901. dobio je prvu Nobelovu nagradu za fiziku. Novac od nagrade poklonio je
svom univerzitetu. Iz moralnih pobuda je odbio da svoj rad zatiti patentom.
4

2. ZRAENJA
Postoje etiri vrste jonizirajueg zraenja:
1.
Alfa estice nisu jako prodorne I nisu opasne. Alfa estice su identine jezgru
atoma helijuma, koje se sastoji od dva protona i dva neutrona. One imaju pozitivno
naelektrisanje, a obino se emituju pri raspadu tekih radioaktivnih izotopa, kao to je uranijum.
2.
Elektroni su male negativno nabijene estice. Oni su oko 1800 puta manji
od neutrona. Elektroni se obino emituju pri raspadu radioaktivnog materijala, pri emu se tada
nazivaju beta zraci.
3.
X-zraci i gama zraci predstavljaju energiju preneenu u talasu bez kretanja
ikakvog materijala. X-zraci i gama zraci se razlikuju u njihovom poreklu. X-zrake emituje
posebni elektrini ureaj, dok gama zraci nastaju iz nestabilnih ili radioaktivnih izotopa Izvor X
zraka je rendgenska cev pod visokim naponom. Najmanji defekt koji moe biti jasno otkriven
radiografijom pomou X zraka iznosi 2% debljine uzorka koji se ispituje.Izvor - zraka je mala
koliina radioaktivnih materijala kao to su Iridijum 192 ili Kobalt 60. Radioaktivni materijal
kontinualno emituje zraenje i mora biti smjeten u zatitni kontejner.
4.
Neutroni su estice bez naelektrisanja i oni su jedne od estica koje sainjavaju
jezgro atoma. Zbog toga to nemaju naelektrisanje, veoma dobro penetriraju u materijal.

Sl.2. Prolaz zraka kroz razne prepreke

Alfa estice se obino mogu zaustaviti od strane vrlo tanke barijere. Beta (protoci
elektrona) mogu proi kroz ruke, ali se obino zaustavljaju skromnim barijerama kao to su
nekoliko milimetara aluminija, ili ak sloj odee. Kao i kod alfe, beta estice su opasne ako se
udahnu. Nekoliko metara betona e biti potrebno da se zaustavi neki od vie energetskih gama
zraka. Neutroni su takoer vrlo prodorni. Voda se obino koristi kao tit neutronskog zraenja.

3. RADIOGRAFSKO ISPITIVANJE MATERIJALA

Radiografsko ispitivanje materijala se zasniva na prozraavanju materijala i registraciji
promena u intenzitetu jonizujuih zraenja pri prolasku kroz materijal i analizi promena koje
daju informaciju o homogenosti prozraenog materijala.
Za radiografsko ispitivanje se koriste razliite vrste jonizujuih zraenja a to su:
X, gama, neutronsko i protonsko zraenje.
Pri prolasku jonizujueg zraenja kroz materijal odreene debljine dolazi do promena u
intenzitetu zraenja usled interakcije zraenja i materijala to se registruje detekcionim
sistemom. Radiografska metoda koristi rendgen radiogram kao detekcioni sistem koji belei
povrinsku raspodelu intenziteta zraenja koje prolazi kroz ispitivani materijali pada na
radiogram. Posle hemijske obrade eksponiranog radiograma razlika u vrednostima intenziteta
zraenja manifestuje se kao razlika u gustini zacrnjenja na radiogramu, definiui oblik
diskontinuiteta.
Gustina zacrnjenja radiograma zavisi od niza faktora kao sto su:
energecki spektar i intenzitet zraenja koje pada na radiogram,
vreme eksponiranja,
vrste i debljine materijala koji se ispituje,
karakteristika rendgen radiograma,
karakterisika pojaavajuih folija heijske obrade i td.
Promena intenziteta snopa zraenja pri prolasku kroz materijal debljine d opisuje se relacijom:
I d I 0 B e d

gde su: I 0 - intenzitet zraenja na ulasku u materijal,

I d - intenzitet zraenja na izlasku iz materijala,
B - faktor nagomilavanja
- linearni koeficijent slabljenja zraenja za prozraavani materijal.
Intenzitet jonizujueg zraenja na izlasku iz materijala iza diskontinuiteta Ig odreen je
relacijom:
I d I 0 B e d d gd
gde je d dimenzija diskontinuiteta u pravcu snopa zraenja, a g linearni koeficijent
slabljenja zraenja greke. Odnos intenziteta jonizujueg zraenja pri izlasku iz materijala na
mestima bez greke Id i sa grekom Ig je:

Ig

Id

e d g

i definie mogunost otkrivanja diskontinuiteta radiografskom metodom, i zavisi najvie od

veliine greke i razlike linearnih koeficijenata apsorcije materijala na mestu bez diskontinuiteta
i mestu diskontinuiteta u materijalu.

ematski prikaz radiografskog ispitivanja dat je na sl.3 Na osnovu slike moe se zakljuiti
da: ukoliko je linearni koeficijent slabljenja zraenja na mestu diskontinuiteta u materijalu manji
6

od linearnog apsorcionog koeficijenta na mestu bez diskontinuiteta, tada se manje zraenja

apsorbuje u materijal, odnosno, vie pada na radiogram, to ima za posledicu vee zacrnjenje
eksponiranog i hemijski odraenog radiograma. Ukoliko je pak linearni apsorcioni koeficijent
slabljenja zraenja na mestu diskontinuiteta vei od linearnog apsorpcionog koeficijenta na
mestu bez diskontinuiteta, tada je vie zraenja apsorbovano u materijalu, pa je intenzitet
zraenja na radiogramu manji, a time i zraenje radiograma manje.
Linearni apsorcioni koeficijenat slabljenja zraenja zavisi od gustine prozraavanog
materijala i obrnuto je prporcionalan gustini materijala. Na osnovu ovoga moe se konstatovati
da e i diskontinuitet razliite gustine u odnosu na mesta bez diskontinuiteta u prozraavanom
materijalu imati razliite gustine zacrnjenja na radiogramu to olakava njihovu analizu.

Sl.3.emacki prikaz radiografskog ispitivanja:

1- izvora zraenja, 2 - diskontinuitet, 3 - predmet ispitivanja, 4 - rendgen radiograma.

Na sl.4. prikazani su dijagrami gustine zacrnjenja radiograma pri prozraavanju predmeta

razliitog oblika i sa razliitim odnosom linearnih koeficijenata slabljenja zraenja na mestu
diskontinuiteta i mestima bez diskontinuiteta.
Kao to se moze videti sa slike kada je razlika linearnih apsorcionih koeficijenata zanemarljiva, tada gustina zacrnjenja radigrama u prvom redu zavisi od veliine greke. Treba znati da
maksimalna gustina zacrnjenja se dobija ukoliko je najvea dimenzija diskontinuiteta
orijentisana u pravcu snopa zraenja.

Sl.4. Raspodela gustine zacrnjenja pri prozraavanju predmeta sa diskontinuitetom

Radiografska kontrola je vrsta kontrole bez razaranja, koja pri kontroli kvaliteta metodama
prozraavanja u praksi koristi rendgenske zrake ili gama zrake. Rendgenske zrake nastaju pri
naglom koenju ubrzanog snopa elektrona na metalnoj ploi (antikatodi urendgenskoj cevi), dok
gama zrake nastaju prilikom spontanog raspada nestabilnih atomskih jezgri (prirodnih
radioaktivnih materijala i radioaktivnih izotopa). Oba su zraenja u biti elektromagnetna
zraenja. Rendgenske i gama zrake ostavljaju trag na filmskoj emulziji (industrijske folije), na
emu se i zasniva radiografska kontrola i ispitivanje greaka u unutranjosti materijala. Izvor
rendgenskog zraenja je rendgenska cev sa vakuumom , prikljuena na visok napon do 400 kV
(za provetravanje elinih predmeta do 70 mm debljine). Radiografska kontrola se obino koristi
za otkrivanje greaka zavarenih spojeva, poroznosti, inkluzije ljake, neprovarenog korena.
Teko je otkrivanje blejd greaka poput pukotina (mogu se otkriti samo pukotine poloene u
smeru zraenja). Jonizujue zraenje moe da prouzrokuje tetne posledice kod ljudi i ostalog
ivog sveta, pa je pri radiografiji obavezno sprovoenje mera zatite na radu sa izvorima
jonizujueg zraenja, te pri transportu i skladitenju radioaktivnih materijala.
Radiografija je vrsta kontrole bez razaranja pri kojem su metali izloeni snopu
rendgenskih zraka. Razlike u debljini, gustini, apsorpciji uzrokovanoj unutranjim grekama ili
inkluzijama vide se na slici koja nastaje na fluorescentnom zastoru ili fotografskom filmu
stavljenom iza ispitivanog uzorka .

4.KLASIFIKACIJA RADIOGRAFSKIH TEHNIKA

8

Radiografske tehnike se dele u dve klase:

klasa A: osnovne tehnike;
klasa B: poboljane tehnike.
Tehnike klase B treba koristiti kada klasa A ne daje dovoljnu osetljivost. Tehnike bolje od
klase B su mogue i mogu se odobriti izmeu ugovornih partnera specifikacijama svih
odgovarajuih parametara ispitivanja. Izbor radiografske tehnike treba da je ugovoren meu
zainteresovanim stranama.
Ako, iz tehnikih razloga, nije mogue zadovoljiti jedan od uslova odreenih za klasu B,
kao to je vrsta izvora zraenja ili rastojanje, f, od izvora do objekta, ugovorne strane se mogu
dogovoriti da taj uslov bude preuzet za klasu A. Gubitak osetljivosti bie kompenzovan
poveanjem minimalne gustine do 3,0 ili izborom kontrastnijeg sistema filma. Zbog vee
osetljivosti u odnosu na klasu A, ispitni preseci se mogu smatrati kao da su ispitani u klasi B. Za
kruno zavarene eline cevi, veina primena je obuhvaena korienjem tehnika klase A.
Tehnike klase B su predviene za vanije i tee primene kod kojih klasa A nije dovoljno osetljiva
da bi se otkrile sve oekivane greke. Klasa B obuhvata tehnike u kojima se koriste samo
sitnozrni filmovi i olovne zatitne folije; zbog toga se uglavnom zahteva due izlaganje. U
zavisnosti od niova kvaliteta spoja, koristi se radiografska tehnika A ili B, u saglasnosti sa EN
1435.

5.

OPREMA I PRIBOR ZA RADIOGRAFSKO

ISPITIVANJE

Za prouavanje materijala koji se ispituje koriste se jonizujua zraenja.U zavisnosti od

vrste jonizujuih zraenja,koriste se i razliiti ureaji za proizvodnju jonizujiih zraenja. U
industriskim sektorima se najvie koriste X i jonizujua zraenja, a samim tim moraju se
poznavati vrste i karakteristike ureaja koji proizvode ova zraenja.
Izvori zraenja za radiografska ispitivanja se koriste izotopski izvori. Nestabilni izotopi
emisijom alfa ili beta estica i spontanom fisijom se transformiu u poznate stabilne izototope.
Najvei broj novonastalih jezgara su u energecki nestabilnom stanju, iz kojeg, u vrlo kratkom
vremenskom intervalu posle procesa transformacije, prelaze u stabilno stanje, oslobaajuci se
vika energije emisijom elektromagnetnog gama zarenja linijskog, za dati izotop
karakteristinog spektra.
Izotopski izvori gama zraenja koji se koriste za radiografska ispitivanja se uglavnom
izrauju od beta nestabilnih vetakih radionuklida, hermetiki upakovanih u nosae od istog
aluminijuma ili nerajueg elika. Ako se radionuklid dobije ozraivanjem u neutronskom
fluksu, u nosa se stavlja stabilni izotop u elementarnom stanju ili pogodnog hemijskog sastava.
Nosa se zatim zatvara poklopcem od istog materijala i ozraava u nuklearnom reaktoru. Posle
ozraivanja nosa se hermetiki zatvara. Izvori zraenja radionuklidi hermetiki zatvoreni u
nosae, privruju se na drae izvora standardnih dimenzija i oblika i zajedno sa draem
stavljaju u kontejner ili defektoskop.
Aktivni deo izvora zraenja odreuje njegove karakteristike bitne za radiografsko
ispitivanje. Prenik cilindrine povrine aktivnog dela, uz izabranu geometriju prozraavanja,
definie geometrijsku neotrinu slike. Visina aktivnog dela izvor pri zadatom preniku bira se iz
uslova postizanja maksimalne aktivnosti izvora, uz uraunavanje efekta samo apsorcije zraenja.

Osnovne karakteristike izotopskih izvora gama zaraenja su:

energija zraenja (E), koja odreuje prodornost zraenja i kontrasnost slike, odnosno
vidljivost diskontinuiteta u materijalu koji se ispituje,
9

 aktivnost izvora zraenja, od koje zavisi vreme prozraavanja,

jaina ekspozicione doze zraenja (X), koja zavisi od aktivnosti izvora, a koja odreuje
produktivnost ispitivanja i tehnike mere zatite za bezbedno korienje izvora,
specifina aktivnost (koliina jezgara radionuklida po jedinici mase aktivnog dela izvora)
koja odruje dimenzije aktivnog dela izvora, pa prema tome i geometriju prozraavanja
odnosno neotrinu slike,
vreme poluraspada (T1/2) koje utie na period zamene izvora zraenja.
Kod izotopskih izvora jonizujuih zraenja energija zraenja i vreme poluraspada su konstantne veliine aktivnost izvora se menja tj. opada sa vremenom. Izvori gama zraenja koji se
najee koriste za radiografsko ispitivanje metalnih materijala su:
iridijum (Ir-192)
terbijum (Yb-169)
kobalt (Co-60)
selen (Se-75)
tulijum (Tm-170)
Izbor izvora zraenja u zavisnosti od vrste i debljine materijala definisan je standardima
primene i dat je u prilogu materijala.
Ureaji za proizvodnju X zraenja - za prozraavanje materijala se koristi zakono X
zraenje koje se proizvodi u rendgen ureajima napona od 100 - 500 KV i ureajima kao sto su:
Vande Grafov generator, linearni akcelerator i betatron, u kojima se dobija X zraenje energija
od 1 MeV do 30 MeV.

5.1. Rendgenska cev

Rendgenska cev je visoko vakumirana cev od materijala otpornog na mehanika i temika
naprezanja (staklo ili konbinacija metala i keramike) u koju su smetene katoda sa zagrevnim
vlaknom i sistemom za usmeravanje elektorna i anoda sa metom.
Katoda sadri zagrevno vlakno koje se zagreva do usijanja i emituje termalne elektrone. Vlakno
se napaja naizmeninom strujom (50 - 60 Hz) preko posebnog transvormatora kojim se moe
menjati intenzitet struje u njemu, ime se menja intenzitet emisije elektrona, pa intenzitet struje
rendgen cevi.
Vrednosti struje u zagrevnom vlaknu su izmeu 1 -10 A. Struja cevi koja se uspostavlja
protokom elektrona izmeu katode i anode je najee u intervalu 0,1 -20 mA. Kako se najvei
deo energije elektrona u procesu njihovog naglog usporavanja (koenjem) pretvara u toplotu,
metal mora biti od materijala koji ima visoku temperaturu topljenja. Da bi se poboljala
efikasnost konverzije kinetike energije elektrona u zakono zraenje, materijal mete mora imati
visok atomski broj Z i mali pritisak pare (zbog odravanja visokog vakuma). Najee je meta od
volframa, a ree od zlata i platine, i nekih legura koje sdre bakar, gvoe i kobalt.
Orijentacija mete u odnosu na snop brzih elektrona jako utie na oblik i dimenzije fokusa i
na ugaonu raspodelu emitovanog zakonog zraenja. Fokus je projekcija povrine mete na koju
pada snop elektrona na ravan normalnu na osu snopa zakonog zraenja.
Fokus je projekcija povrine mete na koju pada snop elektrona na ravan normalnu na osu
snopa zakonog zraenja. Kod cevi sa stacionarnom anodom i linijskim fokusiranjem snopa
elektrona dimenzije fokusa su obino od 1 do 3 mm. Meta se postavlja pod uglom u odnosu na
osu elektroskog snopa, (taj ugao je u opsegu 0 i 30, najece 20 a za panoramsko
prozraavanje je ugao 0.
Stacionarne anode rendgenskih cevi su oklopljene oblogom od bakra sa primesama tekih
metala. Oklop smanjuje intezitet rendgenskog zraenja van centralnog snopa i nie nivoe
zraenja u blizini cevi. Da bi se pojaao efekat zatite, esto se preko otvora u oklopu kroz koji
prolazi snop zakonog zraenja stavlja berilijumsko staklo (berilijumski prozor) debljine
10

nekoliko milimetara, koje zaustavlja elektrone rasejane u meti ili osloboene fotoefektom, a
neznatno apsorbuje rengensko zraenje.
Zbog velike koliine tolote mora se hladiti meta to se reava konstruktivno izborom posebnih anoda sa metom (obrtne anode).
Elektrina kola sa visokonaponskim transformatorima koji se napajaju mrenim naponom
obezbeuju razliku potencijala izmeu katode i anode.
Kontrola i podeavanje intenziteta emitovanog rendgenskog zraenja vri se promenom
struje rendgen cevi koja jako zavisi od intenziteta struje zagrevnog vlakna.
Energija zakonog X zraenja bira se podeavanjem napona primarnog visokonaponskog
transformatora, kojim se podeava ubrzavajua razlika potencijala odnosno energija elek-trona
koji interragujui u meti emituju zakono zraenje.
Od energije X zraenja (odnosno visokog napona) zavisi i mogunost prozraavanja odreene debljine razliitih materijala. Visoko naponski X zraci se uoptem sliaju koriste za
prozraavanje debljih i tekih materijala (poveanje napona uzrokuje pad talasne duine).

5.2. Rendgen radiogrami

Sastoje se iz savitljive folije od acetatne celuloze (podloge) na koju je u tankom sloju
preko tankih vezivnih slojeva naneta sa obe strane fotografska emulzija od halogenida srebra. Pri
prozraavanju materijala zraenje koje prolazi kroz ispitivani materijal, interaguje sa emulzijom
radiograma i daje latentnu sliku koja se hemijski obrauje i dobija radiogram.

Sl.5 Primeri radiograma

Rendgen radiogram je osetljiv i na druga elektromagnetna zraenja, kao i na niz drugih
faktora koji mogu delovati u procesu pripreme, eksponiranjem i hemijske obrade i izazvati lane
diskontinuitete. Izbor rendgen filmova i hemijska obrada zavise od senziometriskih
karakteristika radiog-rama, odnosno fotgrafske emulzije. Najznaajnije od tih karakteristika su
brzina radiograma kontrastnost (gradijent) radiograma i spektralna osetljivost.
Brzina radiograma je veliina koja karakterie osetljivost radiograma na dejstvo zraenja.
Ona je obrnuto srazmerna vremenu izlaganja zraenja definisanog spektra, potrebnom za
postizanje odreene gustine zacrnjenja radiograma.
Gustina zacrnjenja radiograma ili optika gustina zacrnjenja D je logaritamski odnos inteziteta svetlosti koja pada na radiogram Io i intenziteta svetlosti koja prolazi kroz radiogram I.
D = Lg Io / I
Zavisnost gustine zacrnjenja od primenjene ekspozicije jonizujueg X ili gama zraenja
definisanog spektra pri tano definisanim uslovima hemijske obrade predstavlja karakter- istinu
krivu radiograma.

11

Ekspozicija (E) je intenzitet zraenja (broj fotona koji u toku izlaganja padne na radiogram)
pomnozen sa vrmenom izlaganja zraenja. Kod izotopskih izvora ekspozicija je aktivnost puta
vreme (Bq*s) a kod rendgena, struja puta vreme (mA-min).
Zbog lakeg poreenja brzina razliitih radiograma u praksi se koristi relativna brzina radiograma. Ona pokazuje koliko je puta brzina posmatranog filma vea ili manja od brzine nekog
referentnog radiograma, ija je relativna brzina proglaena jedininom. U praksi se za proraun
vremena eksponiranja ee koristi veliina reciprona relativnoj brzini radi-ograma, faktor
radiograma (Ks). Brzina radiograma uglavnom zavisi od veliine zrna Ag Br u emulziji. Ukoliko
su zrna krupnija, radiogrami su brzi i obrnuto, radiogramisu sporiji ako su zrna sitnija. Od
rendgen radiograma se zahteva da registruje diskontinuitete odreenih dimenzija u predmetu koji
se ispituje, a da vreme prozraavanja i hemijska obrada budu to krai za optimalnu gustinu
zacrnjenja radiograma.
Pri izboru radiograma treba znati da zrno treba da bude utoliko sitnije ukoliko je manja
veliina greke, to znai za prozraavanje manjih debljina treba upotrbljavati radiograme sa
sitnijim zrnima i obrnuto.
Na osnovu veliine zrna izvrene su i mnoge klasifikacije radiograma kao na pr:
vrlo spori, spori, brzi, veoma brzi i td.
Klasifikacija radiografskih radiograma za date energije zraenja i tipove folija data je u
standardu - EN 584-1/94: Classification of film sistems for industrial radiography.
Gradijent radiograma u linearnom delu (oblast normale ekspozicije) karakteristine krive
radiograma se obino naziva gama. Kontrast (gradujent) filma je veoma bitna karakteristika jer
definie i kontrast radiograma (pored kontrasti predmeta koji se ispituje i uslova hemijske
obrade).
Spektralna osetljivost rendgen radiograma jako zavisi od energije zraenja, odnosno vrste
izotopskog izvora gama zraenja i visokog napona rendgen cevi. Razlike spektralnih osetljivosti
radiograma se uzimaju u obzir pri izradi ekspozicionih dijagrama i tablica relativnih brzina i
faktora radiograma. Krive spektralnih osetljivosti, koje se obino predstavljaju kao ekspoziciona
doza zraenja na povrini radiograma potrebna da se dobije odreena gustina zacrnjenja vrlo su
sline za sve tipove radiograma.

5.3. Pojaavajue folije

Pojaavaju dejstvo zraenja na radiogram pri eksponiranju. One se stavljaju - ispred i iza
radiograma i zadatak ima je da X ili gama zraenja (na koje emulzija rendgen radiograma malo
osetljiva) prevedu u elektronsko ili svetlosno, na koje je fotografska emulzija znatno osetljiva.
Prema materijalima od kojih se izrauju razlikuju se:
folije od tekih metala (najee olova),
fluorescentne folije.
Pojaavajue dejstvo folije od tekih metala, zasniva se na porastu apsorpcije zraenja sa
porastom atomskog broja Z materijala folija,koja je praena emisijom elektrona. Kod niih
energija apsorpcije X i gama zraenja se vri fotoefektom. Upadni kvant elektromagnetnog
zraenja apsorpcije se u atomu materijala folije i izbacuje iz njega elektrone odreene kinetike
energije. Izbaeni elektron interaguje sa emulzijom radiograma sa mnogo veom verovatnoom
od upadnog kvanta elektromagnetnog zraenja (stvarajui latentnu sliku diskontinuiteta) i tako
pojaava fotografsko dejstvo zraenja na radiogram, skraujui vreme prozraavanja.
Dalja prednost folija od tekih metala je njihovo filtraciono dejstvo tj. one apsorbuju
rasejano zraenje manjih energija nastalo Komptonovim efektom i sekundarno zraenje nastalo
deeksitacijom atoma u predmetu koji se ispituje.
Na pojaavako dejstvo folija od tekih metala utie i debljina folija. Najee se koriste
folije od legura olova i antimona, a isto olovo se izbegava zbog male tvrdoe imogunosti da
ostavi na radiogramu otisak (mrlju). esto se koriste i folije od tantala i ako im je mala
elastinost. Folije od bakra imaju izraeniji filtracioni efekat od olova.
12

Primenjuju se pri radiografiji sa izvorima X zraenja veih energija i 60. Koriste se i

folije od elika, aluminijuma ili konbinacija ovih metala. Izbor folija od tekih metala se vri na
osnovu energije zraenja i klase radiograma i obino se taj izbor vri prema zahtevima
odgovarajuih standarda. Na slika 6. prikazana je aluminijumska folija.

Sl.6. Aluminijumska folija za zatitu radiograma

Pojaavajui dejstvo fluorescentnih folija se zasniva na osobini nekih soli da pod dejstvom X
ili gama zraenja fluoresciraju (emituju) vidljivu svetlost a na koju je foto emulzija veoma
osetljiva. Efekat pojaanja je vei ukoliko se koriste radiogrami posebo osetljivi na svetlost.
Koeficijenat pojaanja ovih folija je razliit i zavisi od klase filma, enrgija zraenja gustine i
debljine materijala koji se ispituje.
Pojaavajue dejstvo ovih folija je vee u odnosu na olovne ali one nemaju filtraciono dejstvo pa je manja otrina projekcije greke, jer pojaavaju i rasejano zraenje kao i primarno.
One se koriste u glavnom kada je pottrebno skratiti vreme prozraavanja a trai se visoki kvalitet
radiograma.
U praksi se koriste i kombinacije folija od tekih metala i fluorescentnih materijala. 1.6.

5.4. Identifikacione oznake

Obino su to slova i brojevi standardnih dimenzija, a izrauju se od olova ili osiromaen-og
uranijuma utisnutog u plastine folije. Postavljaju se na kasete sa radiogramom kako bi se
dobijeni radiogram doveo u vezu sa mestom ispitivanja. Na slici 7 prikazane su olovna slova
zajedno sa nainom postavljanja na kasetama za zatitu radiograma.

Sl.7. Olovna slova standardnih dimenzija

13

5.5. Indikatori kvaliteta slike

Osnovni cilj radiografskog ispitivanja je otkrivanje unutranjih diskontinuiteta to se postize, pre svega, izradom kvalitetnog radiograma. Ostvarivanje ovog cilja zavisi od niza
parametara povezanih sa karakteristikama izvora jonizujuih zraenja, predmeta ispiti-vanja,
radiografskog radiograma i hemijske obrade eksponiranog radiograma, koji neposredno odreuju
osetljivost radiografske metode.
Za odreivanje kvaliteta radiograma koriste se specijalni etaloni, koji se prozraavaju zajedno sa predmetom ispitivanja. Na radiogramu se ovi etaloni registruju i na osnovu odreivanja
najmanje veliine etalona (prenik zice, debljine stepenika, prenik rupe i td.) koji je na
radiogramu registrovan, mogue je na osnovu utvrenih zahteva standarda, normi, specifikacija,
dogovora i td. odrediti kvalitet radiograma. Ovi etaloni se nazivaju indikatori kvaliteta slike
(IKS), odnosno, penetrometri.
Indikatori kvaliteta se izrauju od materijala identinih sa materijalima koji se ispituju. Svi
indikatori su standardizovani i oznaka standarda mora da je vidljiva na indikatoru. Standardom
se definie izgled, opis, dimenzije, materijali i nain obeleavanja. Izbor ind-ikatoravri se na
osnovu vrste i debljine materijala u cilju postizanja kvalitetnog radiograma. Za radiografsko
ispitivanje koriste se indikatori razliitih konstrukcija kao to su:
iani indikatori
stepenasti sa otvorima
ploasti i td.

5.6. Oprema za pregled radiograma (iluminatori)

Koriste se za prosvetljavanje radiograma radi otkrivanja nehomogenosti u predmetima koji se
ispituju. Iluminator predstavlja izvor difuzne svetlosti odreenog ili kontinualnog promenjljivog
intenziteta, koji se emituje kroz povrinu standardnog oblika i dimenzija. Kod novijih
iluminatora intezivna osvetljenost ekrana se uspostavlja nonom komandom. Za analizu detalja
radiograma koriste se i reflektori sa blendom, lupe za uveliavanje (do 10 puta) i druga
pomagala.
Minimalni zahtevi za industriske iluminatore definisani su standardom ISO 5580.

Sl.8. Iluminator

14

6. PRIMERI PRIMENE
X-zraci se najee koriste za ispitivanje zavarenih spojeva i odlivaka na pojavu
pukotina, poroznosti ili neeljenih ukljuaka u materijalu, debljine stijenke i sl. Zavareni spojevi
su veoma osjetljiva mesta na svakoj konstrukciji, za koja ne moemo garantovati ispravnost sve
dok ih ne ispitamo jednom od radiografskih ili nekih drugih metoda. Radiografski snimak jasno
prikazuje svaku potencijalnu upljinu, pukotinu ili nemetalni ukljuak u zavaru. Na donjoj slici
prikazan je rendgenski snimak zavarenog spoja.

Sl.9 Rendgenski snimak zavarenog spoja

Kako je ve spomenuto, x-zraenje se koristi i za ispitivanje dimenzionalnosti. Na slici
ispod prikazan je snimak cevovoda za naftu, kojem se ispituju dimenzije (mesto od interesa je
naznaeno na slici).

Sl. 10 Rendgenski snimak cjevovda na naftu

Poto gama zraci imaju veu mo penetriranja, one se koriste za ispitivanje debljih i
guih materijala. Na sledeoj slici prikazan je snimak serije klipnjaa nainjen gama zrakama.
Jasno se moe uoiti da gama zrake, zbog pomenute bolje sposobnosti penetracije, prave bolje i
jasnije snimke nego x-zraci

15

6.1 Tehnike ispitivanja

Opsezi dozvoljene debljine prodiranja za izvore gama zraenja ili opreme za X - zraenje
od 1 MeV su dati u tab. Na uzorcima sa tankim zidom, gama zraci 192 Ir i 60 Co nee dati
dobre radiograme za otkrivanje greaka kao X zraci korieni uz odgovarajue tehnike
parametre. Meutim, zbog prednosti izvora gama zraenja u rukovanju i pristupanosti daje
raspon debljina za koji se svaki od ovih izvora gama zraenja moe koristiti kada je upotreba X
zraenja oteana. Izvori gama zraenja ne treba da se koriste na cevima (ISO 1106-3)
debljine ava ispod granice. U sluaju kad primena X zrenja nije pogodna ili upotreba
gama zraka omoguuje bolje usmerenje snopa zraenja minimalna debljina jednostrukog zida
moe biti i manja, ali se za Ir-192 ne preporuuje da debljina ava bude manja od 5 mm za
klasu A i 10 mm za klasu B. Naelno je osetljivost otkrivanja prslina gama zraenjem manja
nego X zraenjem na tankim spojevima, a manje je izraena na debljim.

Sl.11 Varijante postavki ispitivanja

Varijanta 1 se odnosi na prozraivanje kroz jdnostruki zid predmeta sa ravnim zidovima.
Varijanta 2 je primenljiva za prozraivanje kroz jednostruki zid predmeta sa zakrivljenim
zidovima, pri emu je izvor od centra ka konkavnoj strani, a film je na konveksnoj strani. Kod
varijante 3 ceo obim moe biti radiografisan jednom ekspozicijom, prozraivanjem kroz
jednostruki zid predmeta sa zakrivljenim zidovima centralno postavljenim izvorom. Varijanta 4,
nepovoljnija je od varijante 2, predvia prozraivanje kroz jednostruki zid predmeta sa
zakrivljenim zidovima, pri emu je izvor sa konveksne strane, a film sa konkavne strane. U
varijanti 5 su izvor i film izvan predmeta, prozrauje se kroz dvostruki zid, a procenjuje se
jednostruki zid, jer se greke u zidu blizu izvora ne mogu proceniti. Varijanta 6 se
primenjuje za procenu dvostrukog zida, jer je prozraivanje kroz dvostruki zid, izvor i
film su izvan predmeta, a izvor je dovoljno udaljen. Varijanta 7 je prozraivanje kroz
jednostruki zid predmeta sa ravnim ili zakrivljenim zidovima razliite debljine ili od
razliitog materijala sa dva filma sa istim ili razliitim brzinama.

16

6.2. Odreivanje poloaja greke

Radiografskom metodom je u odredenim uslovima mogue odrediti poloaj greke
direktno sa radiograma. Preduslov za ovo je poznavanje strukture objekta koji se ispituje,
tipova greaka koje se mogu pojaviti kao i korektna interpretacija radiograma. Ove
preduslove esto u praksi nije mogue obezbediti te je precizno odreivanje lokacije
nemogue ili nepouzdano. Ovde dajemo dva tipina primera odreivanja lokacije greke:
1. Sluaj odreivanja poloaja (lokacije) korozivnih oteenja
Ovde se koriste dve ekspozicije, svaka sa svojim filmom, a poloaj oteenja se odreuje na
radiogramu, u odnosu na referentni poloaj okolnih profila.

Odreivanje lokacije korozivnih oleenja

2. Stereo radiografija:

sluaj sa dve ekspozicije na jednom filmu, pri emu se koristi isti izvor zraenja, na dva
razliita poloaja sa tano poznatim razmakom. Lokacija defekta u ovom sluaju odreuje se
formulom:
d=sa/s+t
Pri ovome se mora voditi rauna, da bi se obezbedilo zadovoljavajue ukupno zacrnjenje (poto
je ovo tehnika sa dve ekspanzije istog filma), da se za svaku ekspanziju koristi samo
polovina ukupne vrednosti jaine struje (mA).
Najea primena stereo radiografije je za odreivanje dubine ukljuaka i drugih zapreminski
greaka kod odlivaka, otkivaka i zavarenih spojeva.

ematski prikaz korienja

stereoradiografije za odreivanje poloaja
greke

17

6.3.Odreivanje duine i irine greke

Na radiografu se trodimenzionalna greka projektuje u dvodimenzionalnu projekciju,
veoma se lako moe odrediti duina i irina greke. Pri ovome treba voditi rauna o
pojavi uvelianja projekcije.
Uveanje projekcije u optem sluaju se moe utvrditi relacijom:

gde su: q' projekcija greke u ravni filma, g stvarna veliina greka, f rastojanje izvor-film i
x udaljenost greke od filma.

Sl.12 ematski prikaz uveanja greke

U optem sluaju, sem kod velikih debljina predmeta kontrole, linearno uveanje
proje-kcije greke je retko vee od 5%, mada ima sluajeva, zbog orjentacije greke u
odnosu na ravan filma, da je projekcija greke manja od stvarne veliine greke
Veliinu greke po dubini radiografski je tee odrediti. Postupak se sastoji u merenju
gustine zacrnjenja na mestu greke i poreenje promene gustine zacrnjenja na mestu
greke Dx sa vrednou promene gustine zacrnjenja odgovarajueg stepenika odnosno
ice indikatora kvaliteta DX prenik odgovarajue ice, odnosno stepenika X priblino
odgovara dimenziji greke (d=da) prozraavanja, ako je ispunjen uslov:
|Dx| = |DXi|
Pri ovome je:
Dx = Dx D0 i

DX = Do- DXi

Gde su: D0, Dx, Dx gustine zacrnjenja na mestu bez greske, na mestu greke i tog
stepenika ili ice indikatora respektivno. Proverom ovog jednostavnog naina odreivanja visine
greke ustanovili smo da se veliina greke moe odreivati sa odstupanjem 30%.
Vrednosti odstupanja se smanjuju (20%) ako se indikator postavi u neposrednoj blizini greke.
18

6.4.Uptreba defektometra
Defektometar predstavlja tanku metalnu ploicu sa kanalima razliite dubine.
Postavljaju se na predmet kontrole u neposrednoj blizini greke i prozraavaju se zajedno. Nakon
hemijske obrade radiografskog filma na radiogramu se mogu izmeriti razliite gustine
zacrnjenja ne mestu defektometra koje odgovaraju razliitim dubinama kanala (b).
Merenjem gustine zacrnjenja na mestu greke i na pojedinim kanalima defektometra moe se,
kao u prethodnom sluaju oceniti visina (dubina) greke. Na slici prikazan je princip
korienja defektometra (a) i primeri odredjivanja dubine grekeradiogramima (b, c), pri emu su
korieni etaloni sa grekama neprovarenog korena (d) i poroznosti (e).

Sl. 13 Korienje defektometra za odreivanje dimenzije greke u pravcu prozraavanja

U primeni defektometra za odredjiivannje veliine greaka u zavarenim spojevima
razlikuju se dva sluaja:
- Ako je debljina defektometra (s) jednaka nadvienju zavara (h) veliina greke
po dubini (d) odreena je relacijom:
d = bi
za
Dd = Dbi
pri
s=h
Gde je: bi dubina odgovarajueg kanala ne defektometru iza kojeg je gustina zacrnjenja na
radiogramu jednaka gustini zacrnjenja iza greke.
- Ako se debljina defektometra razlikuje od nadvienja zavara (sh) , veliina
greke po dubini odreuje se relacijom:

Gde je: h nadvienje zavara, a i g linearni koeficijenti apsorpcije za osnovni materijal i

materijal greke.
S obzirom da je ova metoda odredjivanja veliine greke uglavnom namenjena
odreivanju veliine greaka ispunjenih gasom (poroznost, neprovareni koren), to je iz uslova
g=0:
d = h s + bi
U primeni se esto koriste i defektometri sa kanalima punjenim troskom, ime se
prua mogunost breg odreivanja veliine greaka tipa ukljuaka troske direktnim
merenjem zacrnjenja, uz potovanje prethodno navedenih uslova. Tanost odreivanja dubine
greke zavisi od tanosti merenja gustine zacrnjenja i korektno odreenih uslova
radiografije i obrade radiografskog filma. Tanost odreivanja je utoliko vea to je razlika
izmeu uzastopnih kanala manja.
19

7. VRSTE GREAKA KOJE SE JAVLJAJU I NJIHOV

IZGLED
7.1.Klasifikacija greaka
Mogue su razliite klasifikacije greaka, a jedna od najeih je prikazana na slici 14:

Osim navedene podele greaka, postoji i podela po vrsti koja zavisi od vrste proizvoda tj.
objekta koji se ispituje. esto je u upotrebi i podela greke u odnosu na period nastanka, greke u
datom proizvodu ili materijalu koji se ispituje:
1. Prvobitne (poetne) greke
Ovde spadaju skupljanje, vrue suze, gasni mehur, nemetalni ukljuci, segregacije.
One nastaju u prvobitnoj fazi oblikovanja izlivenog metala, i obino ostaju u istom obliku kroz
sve naredne faze obrade.
2. Greke nastale prilikom obrade
To su uglavnom prsline kao najtipiniji predstavnik. One nastaju kao rezultat
termike obrade, bruenja, i mainske obrade tj prilikom dovodjenja metala u zavrni oblik i
stanje.
3. Greke nastale tokom eksplotacije
Tipian predstavnik ovih greaka su prsline koje je javljaju i razvijaju tokom
upotrebe proizvoda, usled dejstva nekog optereenja. U optem sluaju postoje dve vrste
ovih prslina, i to zamorne prsline nastale uzastopnim delovanjem visoko cilindrinog
optereenja, ili prsline nastale uzastopnim delovanjem visoko cilindrinog optereenja, ili
prsline nastale usled delovanja pojedinanog ili niskocilindrinog optereenja. Prsline u
eksploatacij objekta esto nastaju i razvijaju se usled postojanja greaka iz ranijih faza
izrade i obrade.

7.2.Najoptiji opis karakteristinih greaka u metalnim materijalima

Ukljuci, su obino nemetalnog karaktera (ljaka, vatrostalni materijali i hemijska
jedinjenja, sulfidi, oksidi, silikati), koji bivaju zarobljeni u ovravajuem ingotu. Oni su obino
izduenog oblika i pojavljuju se u ingotu, saglasno pojedinim fazama izrade. Razliitih su
dimenzija i kod finalnog proizvoda se mogu pojaviti kao povrinski ili podpovrinski
diskontinaiteti.
Gasni mehur i upljine se formiraju zbog prisustva gasa, nerastvorljivog metalu, i
koji biva zarobljen kada metal ovrava. Ako se ingot podvrgne nekim od postupaka
fabrikacije, gasni mehuri dobijaju izduen oblik. Kod finalnih proizvoda se obino
pojavljuju u obliku avova i laminantnosti, zavisno od lokacije.
20

Skupljanja sastoje se od velikih upljina nastalih skuljanjem na povrini pre izvoenja

postupka obrade, mogu imati vrlo tetan uticaj na izvodjenje istih. Ukoliko postoje u
delovima nakon njihove izrade obino se nalaze na nekom rastojanju ispod povrine.
Segragacija kada ingot ovrava, raspodela razliitih elemenata i sastojaka u
optem sluaju nije jednaka po celom preseku ingota, tj pojavljuju se segragacije
pojedinih sastojaka. Ako je ingot kovan a zatim valjan, ove segragacije su izduene i umanjuju
popreni presek proizvoda. esto se pojavljuju i kao vrlo tanke paralelne linije ili linijske
grupacije neistoa.
Nespojena mesta predstavljaju nedovoljna spajanja izmedju dva toka metala i
kalupa. Predhodno je izazvano prisustvom tokova metala koji se hladi tako brzo da
fuziju ini nekompletnom.
Vrue suze su lokalna koncentracija koja nastaju, oblikovane za vreme ovravanja.
Nastaju dok je metal jo u toplom stanju i kada lokalne nehomogenosti u sastavu legura
obrazuju kapljice koje teku kao suze.
Prsline su najtipiniji sluaj greke nastale u toku izrade. Mogu nastati praktino
kod svih postupaka fabrikacije
Preklopi su tipine vrste greaka nastalih u pojedinim postupcima fabrikacije i
prestavljaju nabore na povrini i/ili nedovoljnim pritiskom u zavrnoj fazi fabrikacije.
Zarezi diskontinuiteti, obino podune orijentacije, sline povrinskim prslinama.
Najee se javljaju kod otkivaka.
Greke obrade pri mehanikoj obradi i obino nastaju povrinske prsline, najee kao
rezultat pregrevanja. Neadekvatna termika obrada takodje moe izazvati pojavu prslina.
Greke nastale tokom eksploatacije u optem sluaju svode se nagreke tipa prsline ili
odnoenje estica metala. S obzirom na uzrok nastanka, dele se na:
1. Greke nastale mehanikim optereenjem
2. Greke nastale termikim optereenjem
3. Greke nastale erozivnim delovanjem
4. Greke nastale hemijskim delovanjem tj koroziona oteenja.

8. RADIOGRAFSKI SNIMCI GREAKA

8.1. Gasni ukljuci (mehuri)
Gasni ukljuci i upljine zavarenim spojevima su mehurii ispunjeni gasom. Greke ovog
tipa mogu se na osnovu najznaajnijih kriterijuma i potpunije definisati kao:
1. prema nainu rastojanja- gasni mehuri zarobljeni u zavaru i upljine nastale pri
ovravanju zavara;
2. prema obliku - gasni mehuri i upljine loptastog i izduenog oblika;
3. prema uestalosti - pojedinane, u nizu i u gnezdu;
4. prema veliini - mikro i makro mehuri i upljine (do veliine od nekoliko milimetara);
5. prema mestu nastajanja - gasni mehuri i upljine u zavaru i na povrini zavara (otvorene
pore).
Gasni mehuri su posledica obrazovanja upljina fazi ovravanja kupatila. Za vreme
ovravanja rastopljenog metala pri zavarivanju dolazi do oslobaanja gasova rastvorenih
u metalu, jer se njihova rastvorljivost u metalu menja sa promenom temperature. Pri
smanjenju temperature, poev od temperature topljenja metala, rastvorljivost gasova se
smanjuje, a mehurii gasa postepeno izlaze na povrinu. Pri vein brzinama hlaenja mehuri
gasa ne stignu da isplivaju na povrinu i da odu u atmosferu, ve ostaju ,,zarobljeni u metalu
ava (M).

21

Tri su najea uzroka nastajanja gasnih mehura:

1. neistoa na mestu zavarivanja:osnovnog metala (vlaga, masnoa, razni premaz i oksidi

na porini), dodatnog (vaga, masnoa, premazi) i pomonog materijala (vlaga, neistoa)

za zavarivanje,
2. slaba zatita kupatila u procesu zavarivanja, usled neodgovarajue tehinke rada,
odnosno,neodgovarajuih parametara zavarivanja (dui elektrini luk, prejaka struja
zavarivanja, nepravilan nagib loe voenje elektrinog luka, ubrzano hlaenje).
3. Nepravilno danje gorionika pri MIG/MAG zavarivanju (preveliki nagib) moe dovesti
do pojave gasnih mehura usled uvlaenja gasova iz atmosfere jer slabi zatita metalnog
kupatila. Nasuprot tome prevelika koliina zatitnog gasa (MIG, TIG) prouzrukuje
prejaka strujanja i nekontrlisano vrtloenje gasa,to ima za posledicu usisavanje tetnih
gasova iz atmosfere. Slian efekat ima i neista mlaznica gorionika jer metalne kapljice
nalepljene na unuranjoj stani izazivaju vrtloenje gasa.

8.2. Ukljuci u vrstom stanju

Ukljuci u vrstom stanju predstavljaju strana tela (nemetale i metale) zarobljene u masi
metala ava, koji se po svojstvima razlikuju od metala ava. U ovu grupu gresaka spadaju:
- ukljuci troske (u liniji-nizu, izolovani, ostali)
- ukljuci praha
- ukljuci oksida, sulfida, fosfata, i silikata, kao i ukljuci metala (npr. volfram i
aluminijum)
Ukljuci troske su ostaci ovrsle troske zarobljeni u masi metala ava koji nisu uspeli da
isplivaju na povrinu pri ovravanju.
Na radiogramu se ukljuci troske prikazuju kao tamna polja nepravilnog oblika.Gustina
zacrnjenja na delu radiograma koji odgovara mestu sa grekama moe da varira u
irokom opsegu i da, veoma esto, bude priblino jednaka gustini zacrnjenja koji
odgovara osnovnom materijalu, jer gustina zacrnjenja zavisi od veliine greke u pravcu
prozraavanja i razlike u linearnim koeficijentima apsorpcije za osnovni materijal i materijal
kojim je ispunjena greka. Ukljuci troske mogu biti pojedinani, u nizu i gnezdima.
Raznovrsnog su oblika i projekcije na radiogramima su im najee povrine zatvorene
pravim linijama. Raspored u avovima im je razliit, nepravilan po celoj duini i irini ava.
Ukljuci po veliini mogu biti razliiti.Ukljuci praha u metalu ava su neistoe nastale od
zatitnog praha koji nije istopljen i koji nije isplivao na povrinu zavara, prizavarivanju pod
zatitom praka (EPP). Ukljuci praha u zavaru mogu zaostati mestimino ili po celoj
duini, a na radiogramu se prikazuju na slian nain kao i ukljuci troske.
Ukljuci oksida u zavaru su spojevi metala sa kiseonkom. Mogu nastati pri zavarivanju, ukoliko
na povrsini osnovnog materijala ima produkata korozije, pa se u procesu zavarivanja
unose u av, ili kad usled slabe zatite kupatila zavara ili nedostatka dezoksidanata u zatitnim
sredstvima dolazi do oksidacije metala ava.
Ukljuci sulfida, nitrida, fosfata i silikata u metalu ava su legure sumpora, azota, fosfora
i silicijuma sa metalom, koje su u obliku finih estica neistoa rasprene u zavaru ili, ponekad,
koncentrisane u velike skupine.
Ukljuci metala u zavarenim spojevima predstavljaju prisustvo onih metala ija se svojstva bitno
razlikuju od metala ava. Najee su to sitni ukljuci volframa u zavarenim spojevima
aluminijuma i njegovih legura, magnezijuma, titana itd. Volfram dospeva u metal ava obino
usled primene struja zavarivanja velike jaine u odnosu na prenik volframove elektrode.
Pregrejan vrh volframove elektrode u dodiru sa osnovnim materijalom izaziva kapljice volframa
i njihovo rasprivanje po celom preseku ava.

22

Volframovi ukljuci u zavarenim spojevima aluminijuma i njegovih legura manifestuje se

u obliku okruglih i nepravilnih svetlih polja. Manaja gustina zacrnjenja na delu radiograma
koji odgovara mestu sa volframovim ukljukom je posledica veeg linearnog koeficijenta
slabljenja zraenja u volframu nego u osnovnom materijalu.

Sl.15 Volframovi ukljuci

8.3. Nalepljivanje
Nalepljivanje (greke u vezivanju) predstavlja nepostojanje veze izmedju istopljenog
materijala ili izmedju dva susedna sloja zavara.Greska nalepljivanja moe se pojaviti kao:
- bono nalepljivanje na stranicama ljeba,
- nalepljivanje izmeu slojeva i
- nalepljivanje u korenu.
Nalepljivanje nastaje ako istopljeni metal nalee na povrinu osnovnog metala ili zavara na kojoj
je ve zavrena faza kristalizacije, a toplota kupatila zavara nije dovoljna da taj povrinski sloj
istopi, usled ega e doi do slabe veze izmeu osnovnog metala i metala ava, odnosno, izmeu
dva sloja zavara.
Uzroci nastajanja nalepljivanja su najee:
- mala jaina struje zavarivanja,
- nepravilno usmeravanje elektrinog luka,
- neistoa na mestu zavarivanja,
- prevelika, preslaba ili neujednaena brzina zavarivanja,
- preiroko njihanje elektrinog luka i sl.
Greke nalepljivanja se na radiogramu prikazuju u vidu podunih, esto isprekidanih,
tamnih linija, otro definisanih i lociranih paralelno osi ava ili u blizini ivica ava.

Sl.16 Greke nalepljivanja

Greke nalepljivanja se relativno teko otkrivaju radiografskim metodama. Ako greka lei
u kosoj ravni stranice ljeba, teko e se registrovati na radiogramu, jer e pri prozraavanju, sa
osom primarnog snopa zraenja upravnom na ravan filma, prouzrokovati na radiogramu
malu promenu gustine zacrnjenja usled male veliine greke u pravcu prozraavanja.
23

8.4. Nedostatak provara

Nedostatak provara predstavlja delimino odsustvo rastapanja stranice ljeba, tako da
ostaje praznina izmeu stranica.

Sl.17 Primeri otkrivenih greaka (Referentni radiogrami Agfa Gevaert)

Odozgo na dole: 1 - gasni mehurovi; 2 nedoatatak provara; 3 uzdune prsline;
4-poprene prsline;5 gasni mehurovi u cevovodu; 6 troska u liniji; 7 podsecanje

Kod ove greske se razlikuju dva sluaja.

U prvom sluaju stranice osnovnog materijala su dobro rastopljene, ali dodatni materijal nije u
potpunosti ispunio prostor izmeu stranica ljeba. Ovo je est sluaj pri zavarivanju u
nadglavnom poloaju ili kod pojedinih postupaka zavarivanja, kao to su gasno ili zavarivanje
netopivom elektrodom u zatiti inertnih gasova (TIG).
U drugom sluaju ljeb takoe nije ispunjen, ali stranice nisu rastopljene i postoje
nezavarena mesta i zarezi. Ova vrsta nedostatka provara je znatno opasnija jer, pored oslabljenog
nosivog preseka predmeta kontrole , deluje kao otar i dubok zarez, zbog ega e nastati velike
koncentracije napona u predmetu kontrole.

8.5. Prsline
Prsline u zavarenim spojevima su delimini ili potpuni lomovi metala, nastali kao
posledica zavarivanja ili eksplotacije. Prsline se javljaju u materijalu ava (M) ili u zoni uticaja
toplote (ZUT), pa ak i u osnovnom materijalu (OM) zavarenog spoja.
Prsline se mogu deliti:
- po temperaturnoj oblasti njihovog nastajanja na: tople, hladne, prsline usled naknadne
termike obrade, i na lamelarni lom;
- po mestu nastajanja na: prsline u M, ZUT, OM;
- po prostiranju u odnosu na osu ava na: podune, poprene, i zrakaste;
- po veliini na: mikro i makro prsline.
24

Tople prsline za sad egzistiraju dve hipoteze o obrazovanju vruih prslina:

- Uzroci pojave toplih prslina u zavarenim spojevima su zaostajanje itkih i
poluitkih meukristalnih slojeva do onog momenta dok zateui naponi ne dostignu
veliinu koja je dovoljna za razdvajanje kristala.
- Uzrok nastajanja toplih prslina je nedovoljna jaina i deformaciona sposobnost
(plastinost)
metala
pri
visokim
temperaturama.
Poveanjem
temperaturnog intervala krtosti, smanjenjem jaine i plastinosti metala
u meukristalnim zonama, verovatnoa obrazovanja toplih prslina raste.

Tople prsline predstavljaju mesta razdvajanja materijala u M i u ZUT na temperaturi

ovravanja ili neto ispod nje. Kao donja granina temperatura za njihovo nastajanje, uzima se
0,5 Tt (Tt-temperatura topljenja).
Nastaju u temperaturnom intervalu iznad i ispod solidusa, pa se stoga dele u dve grupe:
- kristalizacione i
- podsolidusne ili likvacijske prsline.
Kristalizacione prsline nastaju u procesu kristalizacije, dok je metal u vrstotenom stanju a likvicijske se formiraju u metalu kada je on vec ovrsnuo.Najee se prostiru
kao uzdune, paralelne osi ava, na mestu spoja stubiastih kristala ili izmeu susednih
zrna. Prostiru se i kao poprene, upravno na osu ava, ali uvek po granicama kristalita. Oblik
prsline je obino vijugav-tipa zareza, a povrina preloma kristalno zrnasta.Kristalizacione
prsline su posledica skupljanja metala ava u poslednjem stadijumu ovravanja. U
procesu ovravanja metal ava prolazi kroz temperaturni interval krtosti (TIK) koji predstavlja
deo intervala kristalizacije. U tom intervalu metal ava se nalazi u vrstom
stanju. Pri prelasku kroz TIK u kome je deformaciona sposobnost metala manja od
nastalih deformacija, mogu se obrazovati tople prsline.
Na obrazovanje podsolidusnih prslina veliki uticaj ima temperaturni interval
smanjenje plastinosti metala koji se javlja ispod temperature solidusa. Pri utvrivanju
tehnologije zavarivanja treba voditi rauna o najvanijim elementima koji utiu na otpornost
metala ava prema toplim prslinama:
- o veliini i brzini porasta zateuih napona, koji deluju u periodu kristalizacije,
- o hemiskom sastavu metala ava, koji mu odreuje svojstva u periodu kristalizacije,
- o obliku rastopljenog metala, koji odreuje pravac rasta stubiastih kristala,
karakter njihovog meusobnog dodira i raspored meukristalnih delova na zateue
napone, kao karakter i
- o veliini primarnih kristala.
Prsline u krateru ava su poseban vid prslina, koje nastaju usled nepravilnog
zavretka zavarivanja. Naglim prekidom elektrinog luka podizanjem elektrode u vis slabi zatita
metalnog kupatila, usled ega se krater, koji nastaje usled smanjenja zapremine, obogatiti
neistoama. Ova mesta, koja su zbog neravnomernog zagrevanja i hlaenja izloena
dejstvu napona zatezanja, imaju poveanu sklonost prema nastajanju prslina.
Hladne prsline su mikroskopska i makroskopska razdvajanja materijala u M i ZUT, koja
se obrazuje u niskotemperaturnom podruju zavarivakog ciklusa, obino ispod temperature
200-250C. Ove greke se javljaju pri zavarivanju nisko i srednje legiranih elika feritno-perlitne
i martenzitne klase. Javljaju se po pravilu nekoliko asova posle zavarivanja, a zatim se
razvijaju tokom nekoliko narednih asova ili ak dana.
Kod zavarivanja nisko i srednje legiranih elika hladne prsline nastaju kao posledica delovanja
tri inioca, od kojih nijedan sam nije dovoljan da izazove prsline. Ti osnovni inioci su:
- mikrostruktura,
- sadraj difundovanog vodonika,
- naponi koji prate proces zavarivanja.
25

Pri zavarivanju elika, pod uticajem zavarivakog termikog ciklusa, M i ZUT prolaze kroz
odreene strukturne transformacije. Sklonost elika prema pojavi hladnh prslina zavise od
njegove prokaljivosti, odnosno krtosti usled transformacije. Veina legirajuih elemenata
ima direktan uticaj na zakaljivost ZUT, tako da za dati sadraj ugljenika oni utiu na
osetljivost prema pojavi hladnih prslina. Uobiajeno je da se elici meusobno porede i da
se odreuje njihova sklonost prema krtosti usled transformacije. Jedan od pokazitelja
krutosti je tvrdoa ZUT. Pri vrednostima tvrdoe ZUT iznad HV = 350-400 ve se stvara smea
tvrdih proizvoda raspada, koji su skloni pojavi hladnh prslina.
Prisustvo vodonika je jedan od bitnh inilaca za pojavu hladnih prslina. Vodonik dospeva u M
iz obloge elektroda, praka, iz okoline vlane sredine, iz neistih gasova zatitne atmosfere ili
nedovoljno oienih (odmaenih) elektrodnih ica i stranica elemenata spoja koji se zavaruje.
On se koncentrie na mestima sitnih greaka u strukturi. Pri njegovom prelasku iz atomskog u
molekularno stanje, kao posledica promene zapremine, nastaju pritisci na mestima intenzivnog
skupljanja. Ako su ova naprezanja vea od zatezne vrstoe metala, doi e do pojave
prsline.Odluujui inilac za pojavu hladnih prslina je napon zatezanja i posle zavrenog
zavarivanja. Veliina ovog napona zavisi od debljine zavarenog spoja, vrste zavarenog spoja a
pre svega od krutosti zavarenog dela konstrukcije.

Ukljuci troske u prolazima:

nepravilno sluajno takasto
zatamnjenje, neto izdueno

Linijska poroznost u korenom

prolazu: oble i izduene
zatamnjene
take nekad u liniji

Poprene prsline: tanke zatamnjene

linije popreko na av

Sl.18 Primeri otkrivenih greaka (Referentni radiogrami Du Pont)

Prsline u krateru zavara (podune, poprene zrakaste) su poseban vid prslina koje, pored
ve opisanih razloga, nastaju i usled nepravilnog zavretka zavarivanja. Naglim prekidom
elektrinog luka, podizanjem elektrode u vis, slabi zatita metalnog kupatila, usled ega se krater
koji nastaje usled smanjenja zapremine obogatiti neistoama. Ova mesta koja su zbog
neravnomernog zagrevanja i hlaenja izloena dejstvu napona zatezanja, imaju poveanu
sklonost ka nastajanju prslina.
Prsline se na radiogramu prikazuju kao tanke, tamne linije, karakteristinog ili
izlomljenog izgleda, promenljive irine. Promena irine je najea posledica promene
pravca prostir anja prsline, kao to su ravni radiograma, usled projektovanja iz jedne take
(izvor zraenja) prikazuje kao promena irine greke. Prsline mogu biti paralelne osi ava
26

(podune prsline) ili upravne na osu (prsline), mogu se ravati iz jedne take (zrakaste), ili biti
meusobno (razgranate), sa poecima u razliitim takama.
Mogunost regisracije prsline na radiogramu zavisi od irine prsline i orijentacije otvora prsline
prema osi primarnog snopa. Kod zavarenih spojeva na manjim debljinama (ispod10 mm),
pri primenjenoj radiografskoj tehnici sa relativnom osetljivou ispod 2%, osetljivost na
otkrivanje prslina je visoka. Pri veim debljinama osnovnog materijala, gde je potrebno radi
prozraavanja primeniti izvore zraenja viih energija, verovatnoa otkrivanje malih prslina
je zbog velike ukupne neotrine mala.
Treba znati da ako se prslina prostire u ravni koja sa osom primarnog snopa zaklapa izvestan
ugao, njena projekcija u ravni radiograma nee biti uzana i kontrastna, ve iroka i manje gustine
zacrnjenja. Potekoe u interpretaciji nastaju i pri pojavi prsline u korenu, posebno ako
je preveliki provar. Preveliki provar prourokuje veliku razliku u gustini zacrnjenja, dajui
otru sliku rubova. Ukoliko se indikacija prsline nalazi u ovoj zoni, nuno je izvriti
bruenje pre velikog provara i naknadno prozraiti taj deo zavara.

8.6. Greke oblika

Greke oblika su nedostaci slinosti oblika spoljnih povrina zavara sa profilom
pravilnog zavara. Greke ove grupe svrstane su u vie skupina: zajedi, brazde u korenu,
preveliko nadviene, preveliki provar, prokapljine, greke prelaza, prelivanje, smaknue,
odstupanje od pravca, utonulost, rupe, nedovoljna debljina, upljina u korenu, rohavost, lo
nastavak i druge greke.
Zajedi (zarezi od pregrevanja) su nedostatak materijala u obliku zareza, koji se protee
na izvesnoj duini linija rastapanja. Zajedi se na radiogramu manifestuju kao pojaana
gustina zacrnjenja na granici rastapanja.
Brazda u korenu je nedostatak metala na bonim stranicama korena ava nastao usled skupljanja
metala ava. Iz istih razloga nastaje i upljina usled skupljanja u korenu, koja predstavlja
smanjenje debljine ava u korenu. Na radiogramu se brazda korenu manifestuje kao
pojaana gustina zacrnjenja-tamna linija paralelna osi ava, a upljina u korenu, kao
tamna senka nepravilnog oblika na osi ava.
Preveliko nadvienje predstavlja viak dodatnog materijala na licu zavarenog spoja, a posledica
je neodgovarajue tehnike rada i neodgovarajuih parametara zavarivan ja. Ova greka se
na radiogramu manifestuje pojavom svetlih polja na celoj irini projekcije zavara, usled
poveanja debljine u pravcu prozraavanja.
Nedovoljna debljina predstavlja poduni lokalni ili kontinualni kanal na licu ava, nastao usld
nedovoljne koliine nanetog materijala. Ova greka se na radiogramu prikazuje kao vea gustina
zacrnjenja od zacrnjenja projekcije pravilnog zavara ili zacrnjenja iza osnovnog materijala.
Utonulost ima slinu indikaciju na radiogramu kao i prethodna greka, koja predstavlja slegnue
nanetog dodatnog materijala usled velikog rastapanja, to ima za rezultat (zbog sile gravitacije)
viak i/ili manjak materijala. Ova se greka moe pojaviti kod horizontalnog ava u vertikalnoj
ravni, kod poloenog i nadglavno izvedenog ava i ugaonog ava. Utonulost moe biti i lokalna,
pri emu se u avu ili po ivici ava stvaraju rupe, koje se na radiogramu prikazuju slino upljini
u korenu, samo su zatamnjenja pravilnog oblika.

27

Preveliki provar je viak materijala u korenu. Mestimian viak metala u korenu

nazivamo prokapljinom. Ove greke se, usled poveane debljine materijala u pravcu
prozraavanja, manifestuju na radiogramu u vidu zona malih gustina zacrnjenja (svetlija
mesta od okoline).
Preveliki provar se na radiogramu prikazuje duim zonama manje gustine zacrnjenja,
prokapljine kao svetla polja krunog oblika. Ove greke su esto praene pojavom gasnih
mehura, koji nastaju u samim prokapljinama ili na njima (otvorene pore).

Spoljnje podsecanje: nepravilne

zatamnjenje na ivici ava

Podsecanje u korenu: nepravilno

zatamnjenje oko centra

ava i du ivice korenog
prolaza

Udubljenje od skupljanja:
haotino izdueno nepravilno
zatamnjenje usredini ava

Sl.19 Primeri otkrivenih greaka (Referentni radiogrami Du Pont)

Smanjenje debljine na mestu mehura izazvae poveanu gustinu zacrnjenja na
delovima radiograma koji odgovaraju mestu nastanka mehura u prokapljini.
upljine usled skupljanja u krateru (krater) predstavljaju nedovoljno ispunjen zavretak zavara.
Ova greka se manifestuje na radiogramu na slian nain kao i upljina u korenu ali je zbog
postepene promene debljine materijala od periferije ka centru, promena gustine zacrnjenja
blaa.
Smaknue predstavlja odstupanje od predvidjenog nivoa povrina dva zavarena dela, koja je
posledica neadekvatne pripreme zavarivanja. Na radiogramu se ova greka manifestuje
kontinualnom promenom zacrnjenja (manja ili vea gustina zacrnjenja) po duini
zavarenog spoja, izazvanom promenjenom geometrijom predmeta kontrole zavarenog
spoja. Ova greka veoma esto je praena i nedostatkom provara, i u tom sluaju se na
radiogramu, pored indikacije smaknua, javlja i indikacija nastanka provara, u obliku otre
promene gustine zacrnjenja. esto je smaknue izazvano spajanjem elemenata razliitih debljina
neprilagoenih na mestu spoja. Pored ve navedenih indikacija, na radiogramu e se pojaviti i
razliite gustine zacrnjenja iza osnovnog materijala, pri emu e vea gustina zacrnjenja
odgovarati manjoj debljini elemenata.

28

8.7. Ostale greke

Tipini predstavnici tih greaka su:
Trag uspostavljanja elektrinog luka, mestimino oteenje na povrini osnovnog
materijala zbog sluajnog uspostavljanja elektrinog luka u blizini, prskanje (brizganje)rasprene kapljice rastopljenog metala koji se izbacuje tokom izvrenja zavarivanja i koji
prianja na osnovni materijal ili na prethodno ovrsnut materijal ava. Na radiogramu se
uoavaju svetle povrine na i oko zavarenog spoja, pravilnog oblika. Gustina svetlih
povrina je uslovljena koliinom isprskanog materijala po povrini.
Prskanje (brizganje) volframa
estice volframa prenete sa elektrode na povrinu osnovnog materijala ava u toku
zavarivanja. S obzirom na manju veliinu estica na radiogramu se vrlo teko, to zavisi
od prozraavane debljine, mogu uoiti svetlije povrine pravilnog oblika.
Mestimino upanje (raslojavanje metala)
Mestimino oteenje osnovnog materijala nastalog pri uklanjanju pomonih
zavarenih elemenata. injenica da je dolo do lokalnog upanja materijala znai da je
prozraavana debljina smanjena pa se na radiogramu uoavaju povrine nepravilnog oblika
zacrnjenja veeg od prozraenog osnovnog materijala.
Trag bruenja
Mestimino oteenje usled neodgovarajueg izvedenog bruenja.
Trag sekaa
Mestimino oteenje usled neodgovarajue obrade sekaem ili drugim alatima.
Zatamljene povrine nepravilnog oblika sa kontinualnim prelaskom zatamnjenja i najee
bar jednom pravom linijom na radiogramu ove greke.
Preterano bruenje
Smanjenje debljine zbog preteranog bruenja. Ova greka kao i greka od traga
bruenja na radiogramu se uoava kao niz lukova pravilnog oblika razliitog zacrnjenja to
zavisi od dubine ibruenih brazdi u osnovnom materijalu i avu.

8.8. Kriterijumi prihvatljivosti

Pri vrednovanju nalaza sa radiograma, tj. donoenju odluke da li se predmet kontrole sa
grkom registrovanom na radiogramu prihvata ili ne, moraju se uzeti u obzir ne samo
informacije koje prua radiogram:
- vrsta greke,
- veliina greke,
- rasprostranjenost greke i
- poloaj greke,
ve i niz drugih podataka (naponsko stanje, uslovi eksploatacije itd.) bitnih za donoenje odluke
o prihvatljivosti.
Dozvoljena odstupanja od homogenosti, tj. dozvoljene vrste, veliine i rasprostranjenosti
greaka, odreuju se standardima i propisima za odreenu opremu na kojo je zavareni
spoj izveden ili u koju je ugraen odlivak. Poslednjih godina sve izraenija je tendencija da se
jednoznano odredi granica prihvatljivosti (vrsta, veliina i uestanost) za odreenu klasu
zavarenog spoja ili odlivka koju definie projektant ili konstruktor, to doprinosi objektivnosti
interpretacije radiograma.

29

9. SRPS EN 12517

SRPS EN 12517

SRPSKI
STANDARD

Mart 2007.
Identian sa EN 12517:1998
+A1:2002

Ispitivanje zavarenih spojeva metodama

bez razaranja - Radiografsko ispitivanje
zavarenih spojeva - Nivoi prihvatljivosti
ISS

SRPS EN 12517:2007

Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije reenjem br. 3026/10-5201/2007 od 22. marta 2007. godine.
Ovaj standard je identian sa evropskim standardom EN 12517:1998, ukljuujui i njegovu
izmenu A1:2002, i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de
Stassart 36, B-1050 Brussels.
CEN i njegove lanice u potpunosti zadravaju sva prava reprodukovanja i umnoavanja
evropskih standarda u bilo kom obliku i na bilo koji nain i oni se ne mogu umnoavati bez
pisanog odobrenja CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije.

Nacionalni predgovor
Ovaj standard je izradila Komisija za standarde iz oblasti ispitivanja bez razaranja, KS C135.
Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 12517:1998 i njegove izmene A1 iz
2002. godine sa engleskog na srpski jezik.
U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih standarda.
"Evropski standard" u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao "srpski standard".
Prilozi A i ZA ovog standarda samo su informativni, a Prilog ZA je sastavni deo standarda.

Veza citiranih evropskih i srpskih standarda

EN 970:1997
EN 1435:1998
EN 12062:1997
EN 25817:1992
EN 26520:1982
EN 30042:1994
EN 30042:1994

idt
idt
idt
idt
idt
idt
idt

SRPS EN 970:2003
SRPS EN 1435:2006
SRPS EN 12062:2003
ISO 5817:1992 idt SRPS ISO 5817:1995 i SRPS ISO 5817/1:1996
ISO 6520:1982 eqv SRPS C.T3.020:1982
ISO 10042:1992
SRPS ISO 10042:1995 i SRPS ISO 10042/1:1996

30

ISS

SRPS EN 12517:2007

EVROPSKI STANDARD EN12517

Februar 1998.

Ispitivanje zavarenih spojeva metodama bez razaranja - Radiografsko

ispitivanje zavarenih spojeva - Nivoi prihvatljivosti
Ovaj evropski standard odobrio je CEN 31. januara 1998. godine.
lanice CEN-a obavezne su da se pridravaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su
definisani uslovi pod kojima evropski standard, bez izmena, stie status nacionalnog standarda.
Aurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se
dobiti od Centralnog sekretarijata ili od lanica CEN-a.
Ovaj evropski standard postoji u tri zvanine verzije (na engleskom, francuskom i nemakom
jeziku). Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevoenjem na nacionalni jezik pod
odgovornou lanice CEN-a i prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanina
verzija.
lanice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, eke Republike,
Danske, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Nemake,
Norveke, Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

CEN
Evropski komitet za standardizaciju

ISS

SRPS EN 12517:2007

Predgovor
Ovaj evropski standard izradio je Tehniki komitet CEN/TC 121, Zavarivanje, iji je sekretarijat
u nadlenosti DS-a.
Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem
identinog teksta ili proglaavanjem najkasnije do avgusta 1998. godine, i svi nacionalni
standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povui najkasnije do avgusta 1998. godine.
Ovaj evropski standard pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije
i Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu, i on podrava bitne zahteve direktive(a) EU.
Prema Internim pravilima CEN/CENELEC nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih
zemalja su obavezne da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, eke Republike,
Danske, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Nemake,
Norveke, Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

31

ISS

SRPS EN 12517:2007

EVROPSKI STANDARD EN12517:1998/A1

Oktobar 2002.

Ispitivanje zavarenih spojeva metodama bez razaranja - Radiografsko

ispitivanje zavarenih spojeva - Nivoi prihvatljivosti
Ova izmena A1 modifikuje evropski standard EN 12517:1998; CEN je odobrio 23. avgusta 2002.
godine.
lanice CEN-a obavezne su da se pridravaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su
definisani uslovi pod kojima se ova izmena, nepromenjena, ukljuuje u odgovarajui nacionalni
standard. Aurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde
mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata ili od lanica CEN-a.
Ova izmena postoji u tri zvanine verzije (na engleskom, francuskom i nemakom jeziku).
Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevoenjem na nacionalni jezik pod odgovornou
lanice CEN-a i prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanina verzija.
lanice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, eke Republike,
Danske, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte,
Nemake, Norveke, Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

CEN
Evropski komitet za standardizaciju
ISS

SRPS EN 12517:2007

Predgovor
Ovaj dokument (EN 12517:1998/A1:2002), pripremio je Tehniki komitet CEN/TC 121,
Zavarivanje, iji je sekretarijat u nadlenosti DS-a.
Ova izmena evropskog standarda EN 12517:1998 mora da dobije status nacionalnog standarda ili
objavljivanjem identinog teksta ili proglaavanjem najkasnije do aprila 2003. godine i svi
nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njom moraju se povui najkasnije do aprila 2003.
godine.
Ovaj dokument pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske Komisije i
Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu, i ne podrava bitne zahteve direktive(a) EU.
Za vezu sa direktivom (direktivama) EU, videti informativni Prilog ZA, koji je sastavni deo ovog
standarda. Prilog A je samo informativan.
Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih
zemalja su obavezne da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, eke Republike,
Danske, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte,
Nemake, Norveke, Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva
32

ISS

SRPS EN 12517:2007

Ispitivanje zavarenih spojeva metodama bez razaranja Radiografsko ispitivanje zavarenih spojeva - Nivoi prihvatljivosti
1

Predmet i podruje primene

Ovim standardom utvruju se nivoi prihvatljivosti za indikacije nepravilnosti sueono zavarenih

spojeva na eliku koje su otkrivene radiografskim ispitivanjem. Ako je to definisano
specifikacijom, nivoi prihvatljivosti se mogu koristiti za druge vrste zavarenih spojeva ili druge
materijale.
Nivoi prihvatljivosti mogu biti povezani sa standardima koji se odnose na zavarivanje,
standardima primene, specifikacijama ili pravilima. Ovakva povezanost data je u standardu EN
12062 za EN 25817.
Ovaj standard podrazumeva da se radiografsko ispitivanje vri u skladu sa EN 1435.
Kada se ocenjuje da li zavareni spojevi zadovoljavaju zahteve specificirane za traeni nivo
kvaliteta, veliine (mere) nepravilnosti koje su dozvoljene standardom uporeuju se sa
veliinama (merama) indikacija otkrivenih radiografskim ispitivanjem zavarenog spoja.

Normativne reference

U ovaj evropski standard ugraene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference,
odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajuim mestima u
tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene ili
revizije bilo koje od ovih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su u
njega ukljuene putem izmene ili revizije. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se
najnovije izdanje publikacije na koju se poziva.
ISS

SRPS EN 12517:2007

Radiografska tehnika

Zavisno od nivoa kvaliteta zavarenog spoja, koristi se tehnika A ili B u skladu sa EN 1435, kako
je dato u tabeli 1.

33

Opti principi

Pre radiografskog ispitivanja zavareni spojevi moraju da se ispitaju vizuelno i ocene u skladu sa
standardom EN 970.
Nivoi prihvatljivosti dati u ovom dokumentu prihvatljivi su za ocenjivanje onih nepravilnosti
koje se ne mogu otkriti i oceniti vizuelnim ispitivanjem. Moraju se dodatno ispitati povrinske
nepravilnosti (kao to su zajedi, preveliki provari, oteenja povrine, prskanje, itd.) koje se zbog
geometrijskog oblika predmeta ne mogu oceniti ispitivanjem ukoliko postoji sumnja da nisu
ispunjeni zahtevi za nivo kvaliteta prema standardu EN 25817.
Kada se radiografskim ispitivanjem zahteva ocenjivanje kvantifikacije zajeda i/ili prevelikog
provara, u skladu sa specifikacijom koristi se posebna probna procedura za ekspoziciju da bi se
ustanovila osnova za priblino procenjivanje prema zahtevima EN 25817.

Nivoi prihvatljivosti

Nivoi prihvatljivosti za indikacije prikazani su u tabeli 2. Tipovi nepravilnosti su nabrojani u

standardu EN 25817.
Oznake koriene u tabeli 2 su sledee:
l duina nepravilnosti, u milimetrima;
s najmanja debljina sueono zavarenog spoja, u milimetrima;
L ispitivana duina zavarenog spoja, u milimetrima;
h visina nepravilnosti, u milimetrima;
b irina nadvienja ava, u milimetrima.

ISS

SRPS EN 12517:2007
34

Prilog A
Preporuka za ogranienja pri radiografskom ispitivanju
NAPOMENA: Brojevi u zagradama u skladu su sa onima koji se koriste u standardu EN 26520
(ISO 6520).

A.1 Zapreminske nepravilnosti sueono zavarenih spojeva

Gasna poroznost i ukljuci gasa (2011, 2013, 2014 i 2017);
Izdueni gasni mehurovi u nizu i izdueni gasni mehurovi (2016 i 2015);
Ukljuci u vrstom stanju i metalni ukljuci (300);
Ukljuci bakra (3042).
Prethodno nabrojane nepravilnosti date u tabeli 2, lako se otkrivaju korienjem radiografskih
tehnika A ili B,prema standardu EN 1435, kao to je prikazano u tabeli 1 u tom standardu.

A.2 Prsline u sueono zavarenim spojevima

Prsline u krateru (104);
Prsline (100).
Mogunosti otkrivanja prslina radiografskim ispitivanjem zavise od veliine prsline, grananja
(zvezdasto), irine otvora, pravca snopa X-zraka i parametara radiografske tehnike.
Mogunost otkrivanja svih prslina je ograniena. Primena radiografske tehnike B, ili neke bolje,
kako je specificirano u EN 1435, omoguava bolju mogunost otkrivanja prslina nego primena
radiografske tehnike A.

A.3 Nepravilnosti na povrini sueono zavarenih spojeva

Nalepljivanje (401);
Nedostatak provara (neprovarenost) (402).
Otkrivanje nalepljivanja i nedostatka provara zavisi od karakteristika nepravilnosti i parametara
radiografske tehnike.
Nalepljivanje na stranicama leba se verovatno nee moi otkriti (ako nije povezano sa drugom
nepravilnou, kao to je troska), ukoliko nije pogodno orijentisano prema snopu X-zraka.

ISS

SRPS EN 12517:2007

35

10. ZATITA OD RADIJACIJE

Radijacija je ivotna injenica. ivimo u svetu u kom je radijacija prirodno zastupljena

svuda. Svetlo i toplota od nuklearnih reakcija na Suncu su osnova naeg postojanja.
Radioaktivne supstance koje se prirodno javljaju kroz okruenje i naa tela sadre radioaktivne
materijale, kao sto su karbon-14, potozijum-4, polonijum-210, koji su potpuno prirodni. Ceo
ivot na Zemlji razvijen je u prisustvu ove radijacije.
Od otkrica X-zraka i radioaktivnosti pre vise od 100 godina, zraci su dobijeni vetackom
proizvodnjom radijacije i radioaktivnog materijala. Rentgen (W. Conrad Re'ntgen) je otkrio, 8.
novembra 1895. godine, novu vrstu elektromagnetnog zraenja, koje nazvao X-zracima
(rentgensko zraenje). Ubrzo je otkriveno da to zraenje moze da bude opasno po zdravlje.
Godine 1896. zabelezena je prva opekotina izazvana X-zracima. Tumacenje stvaranja opekotina
bilo je razlicito. Nikola Tesla je, na primer, 1896. godine smatrao da su ostecenja na kozi nastala
ozonom Hi ugljen-dioksidom koji je nastao na povrsini koe, pa je zato kao zatitu predlagao
mazanje koe uljem ili izolaciju od zraka. Leonard (L. L.Leonnard) je, 1898. godine, opekotine
tumacio teorijom statickog naboja. Preporucio je koriscenje mreze uzemljenih vodica, koje bi se
postavljali izmedu bolesnika i cevi, da bi se u zemlju odveo stvoreni elektrostaticki naboj. Ove
mreze donekle su apsorbovale niskoenergetske X-zrake, koji su odgovorni za povrsinske
opekotine, tako sto su smanjivale njihov intenzitet. Tompson (Elilu Thomson) se zalagao da u
rendgenskim cevima bude visok vakuum, kako bi se dobio energetski spektar X-zraka sa manjim
niskoenergijskim delom.
Jedina zatita koja je postojala bila je uslovljena zeljom za poboljsanjem kvaliteta
radiografije, cime su, na srecu, pacijenti i hirurzi donekle bili zatieni. Rolins (Rollins) je
utvrdio uticaj X-zraka na pobacaje zenki zamoraca i niz drugih bioloskih uticaja. Poveanjem
broja nesrecnih slucajeva, nametnula se potreba za efikasnijom zastitom. On je upotrebio olovo,
odnosno olovo oksid (olovno belilo) za liminaciju mekog zraenja, koje se nanosilo direktno na
rendgensku cev. Postojao je i predlog da se iza nanetog sloja stavi fotografska ploca, pa ukoliko
ploca ne pocrni posle 7 minuta, zraenje se moglo smatrati bezopasnim. Faller je 1905. godine
kao sredstvo zatite prvi uveo pojam filtera i dao logicko objasnjenje teorije selektivne
apsorpcije.
Takoe je predlagao zivotinjsku kozu kao povoljan filter, zbog njenih slicnosti sa
ljudskom kozom. Lekar Lehman preporucio je, 1906. godine, upotrebu rendgenskih snimaka
umesto fluoroskopskih pregleda, kako bi se smanjilo izlaganje bolesnika i hirurga X-zracima.
Dakle, 10 godina posle prvih primena X-zraka, gotovo svi osnovni principi zatite bili su
postavljeni i bilo je zapoceto ogranicenje od nepotrebnog izlaganja. Brzo posle otkrivanja Xzraka, 1896, godine, usledilo je Bekerelovo (Bacquerel) otkrice radioaktivnosti. Marija i Pjer Kin
(Marie i Pierre Curie) otkrili su, 1898. godine, radioaktivne elemente polonijum i radijum, a
Debirne (Debierne) je, 1899, pronasao aktinijum. Pierre Curie vrsio je na vlastitoj ruci oglede sa
zraenjem radijuma (1900. god.), pri cemu je nastala povreda ciji je razvoj posmatrao sa velikom
paznjom. Maria Curie je uz sebe, u metalnoj kutijici, nosila nekoliko stotina miligrama jako
radioaktivne supstance, tako da je imala povrede slicne muzevljevim. Becqerel je 1901. godine
zadobio povrsinsku opekotinu koe, koja se pretvorila u otvorenu ranu, i kojoj je bilo potrebno
dosta vremena da zaraste. Prvom lancanom reakcijom i razvojem upotrebe atomske energije,
1942. godine, u mnogim zemljama broj osoba izlozenih u veoj meri nuklearnom zracenju je
naglo porastao. Isto tako, porasla je kolicina radioaktivnog materijala u laboratorijama. Ukupna
kolicina separatnog radijuma u svetu, 1939. godine, iznosila je 1000 grama. Koliko je ta
kolicnina u sadasnjim razmerama beznacajna, ilustruje injenica da jedan reaktor proizvodi oko
jedan gram fisionih radioaktivnih produkata po MW snage u danu rada. Zbog kraceg vremena
poluraspada tih produkata, njihova aktivnost je mnogo vea od radioaktivnosti jednake kolicine
radijuma.

36

Upotreba radioaktivnih izvora u velikom broju zahteva da se Ijudi koji rade sa njima
upoznaju sa opasnostima i mogucnostima efikasne zatite, kao i sa zakonskim propisima, jer je
na korisnicima velika odgovornost za pravilnu upotrebu i efikasnu zatitu.
Umesto termina jonizaciono zraenje moze se koristiti termin radijacija, sto je usvojila
Medunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), u saradnji sa Nacionalnim odborom za
radiolosku zatitu (Ujedinjeno Kraljevstvo).
Radijacija je spontano praznjenje jednog elementa u drugi ili neke nuklearne vrste u
drugu, uz emisiju zraenja. Pri transformaciji jezgra, menja se sastav ili energetsko stanje.
Radioaktivna jezgra se mogu podeliti na:
- prirodna
- vestacka (ne postoje u prirodi).
Prirodna radioaktivnost
Tu pre svega spadaju svemirski ili kosmiki zraci. Oni se dele na primarne i sekundarne.
Primarni kosmiki zraci dolaze iz meuzvezdanog prostora. Njih cini oko 90% protona, a manji
deo cine a-estice. Oni nastaju pri eksplozijama na Suncu. Tada nastaju protoni i a-estice koje
krecu ka Zemlji. Kolicina zraka je vea u gornjim slojevima atmosfere, a blize Zemlji njihov
intenzitet opada. Sekundarni kosmiki zraci nastaju kao posledica sudara primarnih zraka sa
jezgrima elemenata koji se nalaze u atmosferi
Vetaka radioaktivnost
Vestacka jezgra su proizvedena u nuklearnim reakcijama i do sada je poznato vise od
2.000 takvih jezgara. Radioaktivni element se moze dobiti, na primer, tako sto se prirodni
element bombarduje nuklearnim projektilima, protonima, a esticama, neutronima itd., i u njemu
se izazove nuklearna transformacija u novi element ili novi izotop istog tog elementa. Danas kao
glavni izvor vestackih radioaktivnih elemenata sluze nuklearni reaktori i razliciti akceleratori.
Prema efektima koje proizvodi na materiju, radijacija se moze klasifikovati na:
1.
jonizujuce i
2.
nejonizujuce zraenje.
Jonizujuce zraenje ukljucuje kosmicke zrake, X zrake i radijaciju od radioaktivnih
materijala. Nejonizujuce zraenje ukljucuje: ultravioletno svetlo, toplotu koja zraci, radio talase,
mikrotalase.

10.1. Uticaj zraenja na zdravlje oveka

Delovanje zraenja moze vrsiti na dva nacina:
1. direktno - putem somatskih efekata
2. indirektno - genetskim efektima
Somatski efekti (direktni)
ovek moze biti izlozen jonizacionim zraenjem na dva nacina: zraenjem iz nekog
spoljnog izvora (prirodnog) na tela, unosenjem radioaktivnih izotopa u telo tako da zraenje
deluje konstantno unutar organizma.
Po vremenu pojavljivanja ozleda posle ozraenja mozemo razlikovati rane i kasne somatske
efekte.
37

Rani efekti
Rani efekti se pojavljuju vrlo brzo posle zraenja. Ovi efekti su povezani za visoke
apsorbirane doze koje se mogu videti u terapijama ili akcidentima. Kod X zraka i zraka koji
imaju veliku prodornost oni mogu doci i do krvotoka i izazvati smetnje i smanjenje broja crvenih
i belih krvnih elija. Smanjenje broja trombocita moze u organizmu izazvati unutrasnje
krvarenje. U limfnim tkivima zraenje moze izazvati smanjenje broja limfocita. Koza koja je
ozracena ima sledeci redosled simptoma. Prvo postane crvena, pa sjajna, osetljiva, suva i
zatrgnuta tako da se izgube brazde na njoj. Posle se pojavljuju plikovi ili bradavice ili
karcinomske rane koje tesko zarastaju. Posle toga se na kozi pojavljuje radiodermatitis,
depigmentacija, gubitak otisaka prstiju, nestajanje dlacica.
Ako se dugotrajno i prekomerno ozrace organi za reprodukciju, moze doci do poremecaja polnih
zlezda, sto se moze ispoljiti sa privremenom ili konacnom sterilnosti.
Beta zraci, slicno kao i X i gama zraci, uzrokuju radiodermatitis, suvu kozu, pucanje ili ljustenje
noktiju i koe i bradavice. Posle prekomerne izlozenosti ovim zracima moze se pojaviti i
karcinom koe. Na ocima se moze javiti upala roznjace i katarakta.
Alfa estice znatno manje prodiru tako da ne mogu prouzrokovati nikakve ozlede koe ako
energija nije vea od 9 MeV.
Kasni somatski efekti
U vremenu lokalizovane jake doze mogu, osim kratkorocnih somatskih efekata, uroditi i
dugorocnim posledicama. Jo jedan nacin izazivanja dugorocnih posledica je akumuliranje malih
doza kroz dugi niz godina.
Akumuliranju pripada unutrasnja kontaminacija radioaktivnim izotopima. To dolazi
putem udisanja, gutanjem ili upijanjem kroz kozu radioaktivnih supstanci. Ovde se radi o
radioaktinim prasinama, parama, tecnostima ili gasovima.
Duzina ozraenja u slucaju kontaminacije organizma zavisi od perioda poluraspada
izotopa, kao i njegovim metabolizmom u telu. Radioaktivni eklementi nisu opasni samo zbog
zraenja ve i zbog otrovnosti, tako da mere zatite moraju istovremeno voditi racuna o zatiti od
zraenja. Povrede mogu nastati kod unutrasnjeg zraenja. Gama zraci imaju iste povrede kao kod
spoljnog zraenja. Alfa zraci u unutrasnjoti organizma uzrokuju jaku jonizaciju koja poveava
vrednost razvoja malignih tumora, koji se na to mestu mogu javiti i posle 10 - 20 godina. Rak
plua moze nastati kao posledica udisanja supstanci koje alju alfa estice. Najpoznatiji su
plutonijum, polonijum i radijum. Radijum ima vreme poluraspada od 1620 godina, on se taloi u
kostima i njegove alfa estice bombarduju kostnu srz.
Povrede mogu biti uzrokovane i beta esticama, ali ako je pogoden isti organ. Na primer,
stroncijum 90, koji je odasiljac beta estica, taloi se u kostanom tkivu, stvarajuci ozlede slicne
omim kao radijuma. Stepen povreda zavisi od hemijskih sastava radioaktivnih supstanci,
njihovoj topivosti, apsorpciji, vremenu poluraspada, brzini izlucivanja iz organizma, od kolicine
i velicine estice ako se radi o prasini.
Prema tipu, kasni somatski efekti mogu biti nekancerozni i kancerozni.
U kasne somatske efekte spadaju i degenerativne promene na plucima i u digestivnom traktu.

38

10.2. Zatita od zraenja

Postoje tri glavne metode zatite od zraenja:
1) udaljenost,
2)vreme,
3) apsorbens.
Pored ove tri metode, potrebno je raditi sa izvorima koji nemaju veu radioaktivnost nego sto je
potrebno.
1) Udaljenost
Intenzitet radijacije opada sa kvadratom rastojanja od takastog izvora. Zbog toga se
faktor udaljenosti moze koristiti za smanjenje primljene doze zraenja. Ako hvatamo
radioaktivni izvor prstima, udaljenost izmedu radioaktivnog izvora i prsta iznosi nekoliko
milimetara, a izmedu izvora i ruke je nekoliko cm. Ako se upotrebi pinceta duzine oko 20 cm,
doza koju prime prsti ce se smanjiti za faktor 1000, a doza koju primi ruka za faktor 15 do 20.
U slucaju da udaljenost ne bi bila dovoljna zatita, ono ipak doprinosi smanjenju debljine
potrebnog apsorbera i tako smanjenju troskova.
2) Vreme:
Ako se skrati vreme rada sa izvorom zraenja, moze se primiti vrlo mala doza, iako je
intenzitet zraenja prevelik da bi se sa tim izvorom moglo raditi normalno radno vreme. Na
primer, dozvoljeno je da se radi u prostoru gde je brzina doze 100 puta vea od maksimalno
dozvoljene doze za kontinuirani rad, ako se radno vreme kod te brzine smanji na stoti deo od 40
radnih sati, dakle manje od pola sata. Ali ako je izlaganje osoba brzinama veim od 1000 puta
dopustene brzine doze treba dozvoliti samo u izuzetnim slucajevima i pod posebnim
okolnostima.
3) Apsorberi:
Postoje dve vrste debljine apsorbera, u zavisnosti od toga da li se radi o zatiti od
naelektrisanih estica, izmedu kojih i materije postoji veoma jako meudelovanje, ili o
nenaelektrisanim esticama, kao sto su gama zraci i neutroni, koji imaju veliku prodornu moc,
vise nego sto sa materijom reaguju.
U principu, treba koristiti istovremeno sve faktore, ali cesce treba naci razuman
kompromis. Na primer, poveenje debljine stita i udaljenosti moze dovesti do poveanja
vremena rada.
a) Apsorberi za naelektrisane estice osim elektrona
Ako se radi o zatiti protiv naelektrisanih estica, ocigledno je da njihov domet u datom
apsorberu odlucujuca velicina za odredivanje debljine istih. Za alfa zrake energije 2-3 MeV,
dovoljni su apsorberi jedan list papira, ili tanki metalni listic i da alfa estice do 7,5 MeV nece
proci kroz kozu. Posto znamo da je srednja debljina koe 7 mg cm 2, kozu mozemo smatrati kao
zatitini sloj ljudskog tela. Iz tog razloga alfa zraci nisu opasni kao spoljno zraenje, ali mogu
biti vrlo opasni unutar tela. Domet alfa estica energije 4 do 9 MeV u vazduhu je priblizno 2,5 do
8,5 cm. Domet protona energije 1 do 10 MeV u lakim elementima je 3 do 150 mg cm2.
b) Apsorberi sa elektromagnetnim zraenjem
Za proucavanje debljine apsorbera za X i gama fotone treba znati takozvanu ,,geometriju"
eksperimentalnog uredaja. U zatiti se srecemo sa problemom sirokog snopa, koji pada na stit,
odnosno lose geometrije za koji je potrebno poznavanje faktora gomilanja.

39

ZAKLJUAK
Kao sto smo videli, pod pojmom zraenja podrazumeva se jonizujuce (alfa, beta, gama) i
nejonizujuce (UV, lasersko, elektromagnetno) zraenje. Takode smo svesni da je ovek od
postanka bio izlozen prirodnom zracenju (iz kosmosa, Sunca.) - U 20. veku ovek je koristio
zraenje u medicini, industriji i nauci. Sve to je pokazalo da zraenje ima koliko prednosti
(koristi), toliko i mana (stete). Zbog svega toga ovek treba da posveti jo vise paznje merama
zatite od zraenja. To je bitno za nas i buduce generacije.
Zatita od zraenja i mere zatite se neprekidno razvijaju u svetu, uz pomoc raznih
organizacija i medunarodnih instituta koji se bave ovom temom, kao sto su Medunarodna
agencija za atomsku energiju (IAEA), Naucni komitet Ujedinjenih nacija za efekte atomskog
zraenja (UNSCEAR), Medunarodna komisija za radiolosku zatitu (ICRP), Svetska zdravstvena
organizacija (WHO).
Sve one su postavile savremeni koncept zatite od zraenja koji je prihvacen i kod nas.
Tako se ovim problemom kod nas bave INN Vinca, Institut za medicinu rada i radiolosku
zatitu ,,Dr Dragomir Krajovic", VMA, Institut za primenu nuklearne energije u poljoprivredi,
Institut za tehnologiju nuklearnih i mineralnih sirovina i mnoge druge ustanove i fakulteti. Sve
ovo ukazuje koliko je zatita od jonizacionog zraenja bitna i treba da se dalje razvija.

40

LITERATURA
[1] http://www.zavar.hr/hrv/opsirnije/metodebezrazaranjakbr/radiografija/#.UzmPh6iSzz9
[2] http://sh.wikipedia.org/wiki/X-zrake
[3] http://sh.wikipedia.org/wiki/Wilhelm_Conrad_R%C3%B6ntgen
[4] http://hr.wikipedia.org/wiki/Gama-%C4%8Destica
[5] http://hr.wikipedia.org/wiki/Rendgenske_zrake
[6] http://hr.wikipedia.org/wiki/Radiografska_kontrola
[7] http://www.scribd.com/doc/117847459/radiografija
[8] http://www.ffh.bg.ac.rs/Dokumenti/Forenzika/Predavanja/Radiohemija_i_radiografija.pdf
[9] http://www.jukicinzenjering.hr/layout/left-center-right
[10] http://www.certlab.co.rs/download/StandardiIBR.pdf
[11] http://www.iss.rs/standard/?natstandard_document_id=27288

41