BIBLIOTEKA

OBRAZ
SVETA^KI
KWIGA DEVEDESET I OSMA
 Protoprezviter Aleksandar [meman
NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Protoprezviter Aleksandar [meman

NA[ @IVOT
IZABRANE BESEDE, ESEJI, STUDIJE I ODLOMCI IZ “DNEVNIKA
1973–1983.”

Recenzenti
Protojerej stavrofor Haxi-Qubodrag Petrovi} U HRISTU,
HRISTOV @IVOT
Protojerej Vajo Jovi}
Vladimir Dimitrijevi}

Urednik
Jovan Srbuq U NAMA
Tehni~ki urednik IZABRANE BESEDE, ESEJI,
Jerej Velimir Birmanac
STUDIJE I ODLOMCI
IZ DNEVNIKA 1973–1983.

Dizajn korica Preveo i priredio:

\akon Milorad Milosavqevi}
MATEJ ARSENIJEVI}
Tira`
500

[tampa
Finegraf, Beograd

Distribucija
BEOGRAD
tel. 063/328-003 / 09–14h 2007.
 7

Matu{ka Julijana [meman

BITI
SVE[TENIKOVA SUPRUGA
U Francuskoj, sa wenom rimo–katoli~kom tradicijom, sama
ideja da ste udati za sve{tenika mora da izgleda i neobi~no i ne-
kako neumesno. [Sa druge strane] polo`aj sve{tenikove supruge, u
svetlu apsolutne nemogu}nosti rukopolo`ewa `ena u sve{tenstvo,
mo`e da deluje kao ne{to nenormalno, naro~ito danas, kada smo
svedoci oslobo|ewa i nezavisnosti `ene, kao i jednakih mogu}no-
sti za karijeru kako za mu{karce tako i za `ene. Me|utim, tu “ne-
normalnost”, tu “apsurdnost” sve{tenikova `ena ne samo da prih-
vata, ve} je ~ak i ukqu~uje u svoje bitovawe sa rado{}u; da, zaista,
sa ponosom i blagodarno{}u {to je, premda na posredan na~in, deo
sve{teni~koga slu`ewa.
Nije mi lako da govorim nepristrasno i objektivno o svome
suprugu koji se nedavno upokojio, a sa druge strane, radost mi je da
govorim o wemu, da sa drugima podelim svoje uspomene.

Mladost u Francuskoj

Nije bilo ni~ega neobi~noga u na{oj mladosti, ni u tome

kako smo se upoznali: on je bio maturant Carnot liceja i ruske gim-
nazije, ja sam zavr{ila {kolu Saint Marie de Neully. Oboje smo odra-
sli na idealima i vrednostima Stare Rusije, u ritmu Crkve i we-
nih praznika, na nasle|u i tradicijama Rusije, koje su podrazumeva-
le vernost i privr`enost du`nostima. No, sa druge strane, `iveli
smo i u svetu Voltera, Verlena i Prusta, lepote Pariza i veli~an-
stvene pro{losti Moskve i Sankt-Peterburga.
U to vreme, kada sam imala sedamnaest godina, na stepeni-
cama crkve srela sam se sa devetnaestogodi{wim studentom koji

Iz: Õliana [meman, Zamu`em za svæåennikom, Vestnik Pravoslaviæ, No 133,

ænvarý 1986, S. 121-123.
8 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
tek {to se bio upisao na Bogoslovski in-
stitut Sv. Sergija: “Vrlo bih `eleo da se
upoznam sa Vama... – rekao mi je – i hteo
bih da primetim da uop{te ne nameravam
da postanem monah!”. Iste te ve~eri, on se
poverio jednom od svojih poznanika da je
“ne{to ranije toga dana sreo svoju budu}u
suprugu”.
Moj suprug se upisao na Institut
[Sv. Sergija] sa namerom da postane sve-
{tenik, i ve} sa devetnaest godina bio je
Sa{a [meman 1925. g. u potpunosti ono {to }e biti tokom ~i-
tavog svog `ivota. Od samoga detiwstva
on je sebe posvetio sve{teni~kom slu`e-
wu, Crkva je bila wegov `ivot, `eleo je
vi{e od i~ega drugog da postane sve{te-
nik, bila je to wegova prva i najsna`nija
`eqa. Wegovo sve{teni~ko slu`ewe, `e-
qa da stalno slu`i slu`bu Bo`iju izra-
`avala je prirodu wegove du{e, ono za
{ta je on bio stvoren. I u tome nije bilo
nikakvih protivre~nosti.
U Kadetskom korpusu On je bio veoma obrazovan ~ovek:
u Parizu 1936.(u drugom najpre se obrazovao u ruskoj vojnoj {ko-
redu, prvi s desna) li, a potom u liceju Carnot i ruskoj gim-
naziji. Razvio je pasioniranu qubav pre-
ma kwi`evnostima obe zemqe, koje je po-
znavao do savr{enstva: rusku kwi`e-
vnost, koju je, kasnije, i predavao u Wu-
jorku, i francusku kwi`evnost, koju je
upoznavao ne samo dok je `iveo u Fran-
cuskoj; on nikada nije prestao da ~ita
francusku kwi`evnost, cenio ju je i
upijao u sebe sa qubavqu, i – ako se mo`e
tako re}i – gotovo sa izvesnom neutoqi-
vo{}u. On je voleo francusku i rusku po-
eziju, i mogao je satima da je govori napa-
Aleksandar i Julijana – met, bez prestanka...
ven~awe, Parizu, 1943.
Umesto predgovora 9
Ni poezija, ni kwi`evnost za wega nisu bili zabava. On je,
uop{te, bio nezasiti ~ita~: zanimale su ga politika i filosofi-
ja, savremene ideje i teorije. Wegova interesovawa i radoznalost su
bili sveobuhvatni. U poeziji je video transcendentalnu krasotu i
time se naslado{}ivao. Umesto da tra`i svoju du{u u poeziji, po
primeru pesnika epohe Romantizma, on je otvoreno i iskreno kretao
putem samih pesnika i wihovog stvarala~kog tragawa. Voleo je Bo-
dlera i wegovo stremqewe k idealu, voleo je Voltera i Remboa – on
nikada nije tragao za etikom i moralom u umetnosti (za {ta je
wegova qubav prema Bodleru i Prustu sasvim dovoqan dokaz!). On
je u poeziji, kao i u kwi`evnosti uop{te, video `ivu re~, re~ koja
izra`ava `ivot.
Voleo je da ~ita zapise @ida i
Lotoa, biografije i radove o Taqeranu,
Prustu, o `ivotu Simenona i drugih,
udubquju}i se u wihovo shvatawe razvoja
~ovekovog `ivota, stradawa i radosti.
Sva ova dela su mu omogu}avala da se
pribli`i su{tini drugoga ~oveka, [da
se pribli`i] razli~itim qudskim sud-
binama i, kroz wih, odricawu od sebe.
Jezik je za wega bio od prvoste-
pene va`nosti, ~ak vi{e i od muzike u
kojoj je u`ivao, ali bez strasti, i vi{e
od vizualne umetnosti prema kojoj je
bio gotovo ravnodu{an. Voleo je ulice,
grad, dom, zavese na prozorima, grobqa, O. Aleksandar [meman,
kafeterije, ve~erwe novine – sve ono sa suprugom Julijanom
{to izra`ava qudski `ivot. i de~icom: Sergejem,
Se}am se da sam se jednom prili- Anom i Marijom ,
kom, kada smo bili mladi, silno iznena- u Parizu 1951,
dila, da ne ka`em i ne{to vi{e, kada me uo~i odlaska u Ameriku
je poveo na grobqe Pere Lachaise, da bismo
potom lutali Grands Boulevards–om, oti-
{li u Maigret, i na kraju zavr{ili u kafeu Lutetia, gde smo pili cr-
nu kafu i ~itali Le Monde. Pored nas su prolazili prolaznici, sav
taj svet ulicâ... Priznajem da sam tada bila donekle uzdr`ana, no
kasnije sam postepeno zadobijala sve ve}u slobodu i sve dubqe poi-
mawe stvari.
10 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA Umesto predgovora 11
U sredi{tu svega za wega Jedan od wegovih studenata mi je nedavno rekao (navodim ovo
je bila radost po pam}ewu): “^esto sam dolazio kod Ba}u{ke sa spiskom problema
sve{teni~koga slu`ewa koji su mi se ~inili vrlo ozbiqnim, nere{ivim. Razgovarali bismo
o politici, o kwi`evnosti, o mojoj deci, o Crkvi, o praznicima, o
Govorila sam o we- prirodi, i na kraju bi Ba}u{ka spustio svoju te{ku i blagu ruku na
govoj uravnote`enosti, o moja le|a i rekao: ’Sada je sve dobro, zar ne? Vi{e nema nikakvih pro-
wegovim ukusima, francu- blema?”. Odlazio bih, a moje srce i moja du{a su bili zgrejani wegov-
skom i ruskom obrazovawu, om rado{}u i sijawem, ne~im nepojmivim ali spokojnim”.
o wegovom sistematskom i Niko nije mogao da mu se podsmeva, naro~ito kada su u pi-
stalnom ~itawu koje je na- tawu bila bogoslovska pitawa.
{lo svoj izraz u wegovoj iz- Wegovo ose}awe za stvarno sta-
uzetno {irokoj i svestra- O. Aleksandar [meman we stvari, zdravo rasu|ivawe, sagleda-
noj kulturnosti, otvorenoj (sedi, prvi s desna), sa kolegama we `ivota u kome nije bilo izmi{qe-
za `ivot i za razvoj roda Instituta Sv. Sergija u Parizu 1945. nih problema, zajedno sa svagda svoj-
qudskog. No, u sredi{tu stvenim mu ose}awem za humor i unu-
svega toga, za wega je najsilnija i najiskrenija bila radost sve{te- tarwu uzdr`anost, sa ume}em da prili-
ni~kog slu`ewa, radost {to je sve{tenik. Naro~itost wegovog kom susreta nasamo sa nekim savladava
slu`ewa bila je u tom uticawu na druge, koje je on bio kadar da iz- previ{e li~na ose}awa i emocije, u~i-
razi kroz re~i; u tom neposrednom i gotovo neprimetnom uticawu nili su ga ~ovekom od koga su svi uzi-
kojim je dejstvovao na qude koji su mu dolazili. On je, usled toga, mali kao sa izvora utehe, dobrobiti i
stalno bivao naprosto kao “pojeden” od strane qudi, jer nikada ni- ube|enosti; i on je sve to tako {tedro
je umeo da ka`e – “ne”. Kada bi mu u razgovoru postavili neko ~ud- davao... Vi{e od hiqadu qudi je do{lo
no ili zamr{eno pitawe, on je uvek shvatao {ta su hteli da ga na wegovu sahranu; dobila sam na sto-
pitaju, kao i u kojoj je meri ~oveku bilo te{ko da mu postavi to tine pisama od tih qudi ~iju je du{u
pitawe, i odgovarao je bez davawa gotovoga re{ewa, bez pouke. on negde i nekada dotakao.
On je posedovao izuzetni dar da ute{i ~oveka i da mu olak{a 1970–tih godina
breme, da ga obodri i da po- u Krestvudu @ivot u Americi
razgovara o onom najva`ni-
jem, da obasja [sagovornika] 1951. godine mi smo sa troje dece oti{li iz Pariza u Wu-
svetlo{}u u kojoj je sve po- jork. U Americi, na Akademiji Sv. Vladimira, on je bio profesor
stajalo jednostavnije, sre}- i dekan, tamo je obrazovao grupu satrudnika, predava~a i ruko-
nije i spokojnije. On je voditeqa. Sve su to bili wegovi prijateqi koji su se trudili na is-
stvarno umeo da ohrabri sr- toj misiji, koji su govorili glasom Crkve, Liturgije, Evharistije.
ce ~ovekovo. Za neke je bilo On je na Akademiji Sv. Vladimira napisao svoje kwige i ostvario
neo~ekivano to {to je on, sav svoj potencijal, tamo se zaista potrudio na dälu obnove litur-
kada su mu dolazili, u nadi gijskoga `ivota, na dälu obnove evharistijske svesti.
da }e dobiti od wega gotovo Drugi }e govoriti o wegovoj bogoslovskoj misiji. Ja znam da
re{ewe ili pouku, iznosio O. Aleksandar [meman sa suprugom je ta misija bila jedno sa wegovim sve{teni~kim slu`ewem kao slu-
iskqu~ivo svoje vi|ewe... Julijanom, u Parizu 1951. ge i instrumenta Gospodweg. On nije imao smisla za re{avawe “dru-
12 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA Umesto predgovora 13
{tvenih problema”. wegovog boravqewa sa nama i tugom zbog Andrejevog odlaska. Svako
Obi~no je govorio: na{e leto je zaista bilo tiho pristani{te.
“Drugi }e to uraditi
boqe od mene”.
Ono {to nas je
spasavalo od haosa,
koji je te{ko bilo
izbe}i, jer te{ko je
bilo ne rasuti se na
sve strane – deca, wi-
hovo {kolovawe (na-
{e troje dece, uzgred
budi re~eno, nikada
nam nisu donela ni-
{ta drugo osim sre- O. Aleksandar [meman,
O. Aleksandar [meman sa suprugom Julijanom, slu`i Sv. Liturgiju 1975. u paraklisu Sv. Tri Jerarha u Krestvudu
}e!), Akademija, na-
sinom Sergejem, k}erima Marijom i Anom,
zetovima o. Tomom Hopkom i o. Jovanom pori da spojimo kraj
Tka~ukom, snahom Marijom i unucima sa krajem svakoga me- Praznik upokojewa
seca, studenti i sve
ostalo... – jeste, pre @elela bih da ovim ne ba{ mnogo povezanim uspomenama
svega, prisustvo u Crkvi, na bogoslu`ewima, radost Velike Subo- pridodam i nekoliko re~i o bolesti i smrti o. Aleksandra, o pra-
te i obi~ne nedeqne Liturgije. I sve nam je to do{lo kroz wegovo zniku wegovog upokojewa, {to je ono zaista i bilo.
sve{tenstvo i blagodare}i wegovom sve{tenstvu. Kada se, sasvim neo~ekivano i nepredvidivo, otkrilo da bo-
Da bismo sa~uvali na{ unu- luje od raka plu}a i mozga u ve} poodmaklom stadijumu, on je prihva-
tarwi sklad `ivota, ~itavo leto tio svoju sudbinu u punom smislu te re~i, spokojno i jasno, bez nepo-
bismo provodili u kanadskoj pro- trebnih re~i, sa unutarwom snagom, koja je svagda bila skrivena. Vr-
vinciji na obali ostrva Label, kuda lo dobro se se}am koliko je ta~no bilo ~asova kada se to dogodilo.
smo odlazili da bismo se pogruzili Bio je to trenutak punoga poznawa i potpune jasnosti, signal za po-
u izvor `ivota zvani Priroda, tamo lazak na put.
u severnoj lepoti kanadskih {uma, u On je to prihvatio bez emocija, no u na{ `ivot je u{la veli-
okriqu porodi~noga `ivota, u drve- ka radost. To nije bila radost samo`rtvovawa ili muka koje je morao
noj ~asovwi nedeqom i praznicima, da odstrada. To je bila radost jednostavna i ~ista, sa kojom je on pro-
u posetama wegovoga brata [blizan- povedao ~itavog svog `ivota, ali ta se radost sada poja~ala, zato {to
ca] Andreja ~iji je zna~aj u `ivotu je on ose}ao da }e uskoro ugledati Carstvo, dveri Carstva. Sve osta-
moga mu`a bio toliki da to ne mogu lo se zavr{ilo ili, naprotiv, tek je trebalo da po~ne. Vreme `ivot-
nikada dovoqno da naglasim. Svako ne borbe, propovedi, op{tewa [sa qudima], ube|ivawa... oti{lo je u
na{e leto je bilo obele`eno rit- pro{lost, istovremeno kada je tek zapo~eo veliki put koji }e ga u~i-
mom nestrpqivog i{~ekivawa An- O. Aleksandar [meman niti stvarno slobodnim. On je tada bio nalik onim `enama kojima
drejevog dolaska, rado{}u zbog sa unukom Sa{om, 1979, Label se Hristos javio posle Vaskrsewa i rekao im: “Radujte se!”.
14 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

Wegova bolest i pribli`avawe smrti bili su, bez sumwe,

za wega, ~ak, i ve}i nego {to bi to bilo neposredno vi|ewe Gospo-
da. Sa velikom jednostavno{}u, sa sveobuhvatnom verom on je ~e-
kao, kako je sâm jednom prilikom i napisao, “bezve~erwi Dan Car-
stva”. Wegova smrt je bila zaista ~in `ivota, praznik upokojewa.
Wegovo pribli`avawe k smrti bilo je nalik na voz, koji
kre}e posle piska sirene, zahuktava se i polazi, s po~etka sporo,
{kripe}i to~kovima i ispu{taju}i paru, da bi se, potom, kretao
sve br`e i spokojnije tamo... tamo gde je ciq svakoga putnika – k
dverima Carstva, koja su se otvorila za wega i kojima se on pribli-
`avao sa mirom i blagodarewem. Nikada ga nisam videla da tako si- “BLAGODARIM TI,
ja, da je tako blagodaran, tako trpeqiv.
Tri dana pred upokojewe primio je Svetu Tajnu pomazawa
osve{tanim Jelejem. On je tada bio veoma slab i nismo znali kako
GOSPODE!”
}e da odreaguje, ali on je na kraju molitava rekao jasnim i sna`-
nim glasom: “Amin, amin, amin!”. U tome je bila wegova saglasnost
– “neka bude tako” ~itavog wegovog `ivota.
@elela bih da zavr{im od-
lomkom sa kraja poglavqa o smrti iz
wegove kwige “Za `ivot sveta” (to je
sasvim jedinstveni odlomak, jer je
napisan u prvom licu): “I ako u~i-
nim taj Hristov @ivot – svojim
`ivotom, ako tu `e| i to iskawe
Carstva u~inim svojom `e|ju i is-
kawem, to ~ekawe Hrista – svojim
~ekawem, taj opit Hrista kao `i-
vota – svojim opitom, tada }e i sa-
ma moja smrt postati usho|ewe u
@ivot. Ne znam kada }e nastupi-
ti i kako }e se zbiti posledwe is-
puwewe svega u Bogu. Ni{ta ne znam
o svim tim “kada” i “kako”. Ali,
znam da je u Hristu ve} zapo~ela
Pasha sveta, prela`ewe sveta u
Carstvo Bo`ije i pretvarawe sve-
ta u Carstvo Bo`ije, kao i da je
`ivot ve} pro`et svetlo{}u te
Grob o. Aleksandra [memana, Pashe, wenim mirom i rado{}u u
na grobqu manastira Duhu Svetome, jer ’Hristos vaskr-
Sv. Tihona u Pensilvaniji se i @ivot `ivuje’”!
 17

“SVAGDA SE RADUJTE,
NEPRESTANO SE MOLITE,
ZA SVE BLAGODARITE”
(Bele{ka sa bolni~ke posteqe) *

Draga moja bra}o i sestre, ~lanovi Svetovladimirske po-

rodice,
@elim da vam se zahvalim iz dubine svoga srca za va{u qu-
bav, molitve i brigu. Nijedna re~ ne mo`e da izrazi radost koju sam
iskusio kada sam osetio kako me je taj topli talas celoga poneo i
uneo u sâmo srce vere, qubavi i nade – svega onoga {to nazivamo `i-
votom u Hristu, Crkvom... Nedostajete mi i u duhu sam sve vreme sa
vama. Ovi dani i{~ekivawa obasjani su jarkom svetlo{}u. Mnogo
od te svetlosti dugujem i vama.
“Svagda se radujte. Neprestano se molite. Za sve blagodari-
te” [1. Sol. 5, 16–18]...

Wujor{ka bolnica,
30. septembar 1982.

o. Aleksandar [meman

“Blagodarim Ti, Gospode, za sve i za sva!

Veliki si, Gospode, i ~udesna su dela Tvoja
i nema re~i dostojne da opeva ~udesa Tvoja!
Gospode, dobro nam je ovde biti! Amin.”
Iz: Fr. Alexander Schmemann, Note From Hospital Bed, www. alexanderschmemann.org.
Protoprezviter Aleksandar [meman * Za naslov bele{ke uzete su re~i Sv. ap. Pavla iz 1. Sol. 5, 16–18, kojima je o.
Aleksandar i zavr{io ovu svoju bele{ku sa bolni~ke posteqe (prim. prir.).
18
“SVE JE VA[E, VI STE HRISTOVI,
A HRISTOS JE BO@IJI”
(Posledwe javno obra}awe o. Aleksandra [memana,
na skupu Antiohijske arhiepiskopije
30. jula 1983. u Torontu)
Va{e Visokopreosve{tenstvo, Va{a Preosve{tenstva, ~a-
sni oci i u~esnici ovog svetog sabrawa, moje prve re~i ve~eras je-
su re~i blagodarnosti. Tokom ~itave ove godine, od kada sam se
razboleo, primio sam od na{e pravoslavne zajednice toliko poru-
kâ qubavi, sastradawa i ohrabrewa da se sama bolest preobrazila
u mome srcu. Bolest mi je otkrila qubav Hristovu sa silinom, sve-
tlo{}u i rado{}u koji su samu bolest pretvorili u novi dar i no-
vi blagoslov. Prva poruka koju sam dobio u bolnici bila je poru-
ka Wegovog Visokopreosve{tenstva Filipa. Ovo, Va{e Visoko-
preosve{tenstvo, nikada ne}u zaboraviti. Zato vam, moji qubqe-
ni oci, bra}o i sestre u Hristu, izra`avam svoju duboku blagodar-
nost, i ovo ~inim u najkrasnijem ispovedawu i tvr|ewu: “Hristos
posredi nas! I jeste i bi}e!”.
Kada sam pozvan da govorim ovde ve~eras, nisam dobio nika-
kva uputstva bilo koje vrste, te sam mogao slobodno da izaberem te-
mu. Ali, kada sam po~eo da razmi{qam o temi, poku{avaju}i da na-
di|em uobi~ajeni, povr{ni banketski optimizam, neko mi je rekao
da }e biblijski moto ovog skupa biti mesto iz Prve poslanice Sv.
ap. Petra (2, 9): Vi ste rod izabrani, carsko sve{tenstvo, narod
sveti. Odjedanput se moja potraga za temom zavr{ila, pre svega
zbog toga {to je to jedno od mojih omiqenih mesta, a, zatim, i zbog
toga {to nema nijednog drugog biblijskog mesta koje se u ve}oj me-
ri odnosi na mnoge na{e crkvene probleme.
Ne znam da li bi se svi moji savremenici u Crkvi slo`ili
sa mnom kada ka`em da su, krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Adress to Antiochian Archdiocesan Conven-
tion in Toronto, The Orthodox Church, November 1983.
“Blagodarim Ti, Gospode!” 19
godina [XX stole}a], sve pravoslavne Crkve u Americi prolazile
kroz neku vrstu preporoda. Ka`em “neku vrstu” zato {to nisam si-
guran da je re~ “preporod” ovde sasvim umesna. No, bez obzira na to
da li je ta re~ umesna ili ne, siguran sam da se ne{to zna~ajno zbi-
valo sa Crkvom – nova nada, novo vi|ewe, novo iskustvo Crkve. O,
kako se `ivo se}am nekih doga|aja koji su, iako su u to vreme izgle-
dali sasvim skromni i mo`da ~ak marginalni, zapravo ostavili
dubok trag u Pravoslavqu u Americi i {ire!
Se}am se nastanka i prvog skupa “Stalne konferencije
pravoslavnih episkopâ Amerike”, “Stalne konferencije kanon-
skih episkopâ”, spontanog odgovora na{ih jeraraha na potrebu za
jedinstvom i saradwom. Jo{ skromniji je bio nastanak “Pravo-
slavne hri{}anske komisije za obrazovawe” koja je bukvalno stvo-
rila pravoslavno vi|ewe verskoga obrazovawa i nadahnula qude
na to vi|ewe. U to vreme je {irom Amerike do{lo do osnivawa
dru{tava pravoslavnih sve{tenikâ, kao i pravoslavnih hri{}a-
nskih dru{tava na fakultetima.
Nema razloga da daqe nabrajamo sve zna~ajnije aspekte ovo-
ga preporoda. Ono {to je za nas danas zna~ajno jeste svetlost koju
ose}amo, nada koju delimo, ube|enost da je kqu~ni trenutak ispuwe-
wa ve} nastupio. Ne preterujem. Taj preporod nije bio nikakav idi-
li~ni proces koga treba da se se}amo sa sentimentalno{}u kao {to
se neko se}a svoga detiwstva. Bilo je te{kih, gotovo tragi~nih
trenutaka i bezizlaza. Bilo je nesporazuma i nepotrebnih polemi-
ka. Jednoga dana }e nam istori~ari Pravoslavqa u Americi pomo-
}i da analiziramo i procenimo dokumenta, bele{ke i izve{taje ko-
ji sada tiho po~ivaju u na{im kancelarijama. No, sve vreme su tu sa
nama bili svetlost i nada, koji su na{ `ivot ~inili smislenim i
stvarala~kim.
Ali, onda je svetlost po~ela da gasne i taj preporod je po~eo
da gubi na svom zamahu. Ne{to se dogodilo, i pitawe je – “{ta?” i
“za{to?”. Prvo isku{ewe koje nas vreba u poku{aju da odgovorimo
na ova pitawa jeste da se svagda tra`i `rtveni jarac, da se stvari
razmatraju na individualnom nivou, a to zna~i na najni`em mogu-
}em nivou. Dvadeset i neku godinu kasnije, mo`emo (a dodao bih i –
moramo!) da odbacimo i da zaboravimo takav pojednostavquju}i pri-
stup. No, mi i danas moramo da se pitamo: “[ta se to dogodilo?” i
“Za{to se to dogodilo?”.
20 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Za{to se danas iznova susre}emo sa pojavom pojma “krize”,
koji se tako ~esto koristio a jo{ ~e{}e – zloupotrebqavao? Nisu
li danas na{e crkve, na primer, u celini gledano u mnogo boqem
stawu, materijalnom, organizacionom, itd.? Zar nemamo danas bogo-
slovske {kole u kojima se pripremaju sve{tenici, verou~iteqi, or-
ganizatori, dirigenti? Zar ne bi, uop{te gledano, bilo umesnije
proslavqati sva ta postignu}a pre nego u na{em crkvenom `ivotu
pokretati pitawe “krize” i baviti se wime kao ve} tradicional-
nim alibijem za sve na{e te{ko}e i bezizlaze?
Moja namera, me|utim, uop{te nije da pronalazim nove do-
kaze za neuspehe i poraze na{eg crkvenog `ivota, da pridodajem no-
ve optu`be. Namera mi je doka`em da na{a kriza ne samo da je ne-
izbe`na, ve} je, u krajwem ishodu, bila i ostaje blagotvorna. Ako
bismo mogli da shvatimo {ta je wen stvarni smisao, onda bismo
pro{irili i produbili na{e poimawe Crkve. Dopustite mi da
ukratko objasnim ovaj o~igledni paradoks.
Svi znamo, naravno, da je `i`a preporoda koji se zbivao ka-
snih pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina [XX stole}a] bila po-
traga za organskim, to jest institucionalnim, vidivim kanonskim
jedinstvom Pravoslavne Crkve na ameri~kom kontinentu: prevla-
davawe jurisdikcijske fragmentiranosti, etni~ke egocentri~no-
sti, nepotrebnog preklapawa jurisdikcijâ, svega onoga {to je tokom
desetle}a stajalo u otvorenoj protivre~nosti sa na{im zajedni~-
kim uverewem da Pravoslavna Crkva jeste istinita Crkva, a ne na-
prosto zbir razli~itih nacionalnih i etni~kih tradicijâ. Na{
preporod se, ustvari, i zavr{io upravo zbog tog [neu~iwenog] posled-
weg koraka, odnosno zbog protivqewa tom koraku.
Ali, dragi moji Pravoslavci, `elim da sa vama podelim svo-
ju ube|enost da taj “ciq” u stvarnosti predstavqa po~etak novoga
razdobqa u `ivotu Crkve, novo usho|ewe u tajnu jedinstva. Jer, bez
tog “ciqa” mi nikada ne bismo mogli da se suo~imo sa stvarnim pro-
blemom pred kojim se nalazimo. Za{to je to tako? Zato {to su svi
na{i napori da se dostigne taj krajwi ciq, tj. organsko jedinstvo
Pravoslavqa u ovoj zemqi, i da se ispuni kanonski zahtev za jedin-
stvom episkopata, za jednim sveameri~kim saborom episkopâ, i tome
sli~no, propali i pokazali se kao nemogu}i. To se ispostavilo kao
nemogu}e ne zbog nekakvih skrivenih intriga, lobisti~kih pritisa-
ka, op{te inercije, ve} pre zbog toga {to je nastavqawe tom stazom
“Blagodarim Ti, Gospode!” 21
[preporoda] zahtevalo od nas ne samo diplomatsku ve{tinu, kompro-
mise i poslovne sporazume, ve}, pre svega, dar Duha Svetoga, obnov-
qenu veru, samo`rtveno ose}awe poslu{nosti. Upravo je ta nebeska
dimenzija jednog zemaqskog projekta bila ono {to je sve nas u~inilo
stati~nim u samom onom trenutku kada smo otkrili na{e jedinstvo,
kada smo otkrili da ono {to nam je neophodno jeste Bo`ansko
“Amin”, Pedesetnica, ~in poslu{nosti koja bi nas oslobodila.
Organsko jedinstvo nikada ne}e biti postignuto putem di-
plomatije i birokratije, ma kako i diplomatija i birokratija bi-
le su{tinski zna~ajne i neophodne Crkvi; diplomatija i birokra-
tija su “od ovoga sveta” i u svim naporima da se isceli, sazda i os-
tvari Crkva sredstvima ovog palog i fragmentiranog sveta uvek
ve} postoji unapred dejstvuju}a protivre~nost.
Sada dolazim do krajweg i, za mene, najzna~ajnijeg pitawa.
O~igledni kraj ovog preporoda nije ni poraz ni neuspeh, ve} neiz-
be`ni korak ka pobedi. Taj kraj nas primorava da, na svakom nivou,
otkrivamo da mi jesmo jedno. Taj kraj nas sabira ujedno, makar to po-
nekad bilo i samo u nesporazumu. Ono {to smo shvatili je veoma
jednostavna istina: da mi nismo bili Crkva, svi ti razgovori o bu-
du}oj organizaciji Pravoslavqa u Americi bili jalovi i bezna~aj-
ni. A mi jesmo Crkva i to izra`avamo i ostvarujemo u na{em evha-
ristijskom zajedni~ewu. Za nas je, mo`da, vrlo korisno i vrlo neop-
hodno da podrobno razmatramo razli~ite crkvene probleme. Ali,
kada nas Hristos prikosne Svojom svetlo{}u i rado{}u na{ega
usho|ewa sa Wim u Carstvo Bo`ije i za Trpezu Gospodwu, onda po~i-
wemo da shvatamo stvarne razmere Pravoslavqa u Americi.
Poraz se preobra`ava u pobedu. Smrt je uni{tena smr}u.
Strah biva progutan rado{}u. Tama ustupa mesto svetlosti. Stra-
dawe postaje put ka Hristu. To je, za nas, smisao Crkve i taj smisao
se ne mo`e prenebre}i. Ja ne znam {ta svako od nas treba da u~ini
u svetlosti onoga {to je re~eno, ali Sâm Bog otkriva svakome od
nas {ta je to {to On o~ekuje od nas. U biblijskom “glasu tihom i
tananom” mi, kao Hri{}ani, moramo iznova da otkrijemo na{u ve-
ru i da obnovimo na{e istinsko prizvawe. U isto vreme, podsetimo
se i da je na{e istinsko prizvawe svagda ve} odre|eno: “Vi ste rod
izabrani, carsko sve{tenstvo, narod sveti”, to jest po divnim i
jedinstvenim re~ima Sv. ap. Pavla: “... Sve je va{e, a vi ste Hri-
stovi, a Hristos je Bo`iji” [1. Kor. 3, 22-23].
22 “Blagodarim Ti, Gospode!” 23
Blagodarim Ti, Gospode, {to si nam darovao ovu zemqu gde
smo slobodni da Te po{tujemo kao Boga!
Blagodarim Ti, Gospode, za ovu {kolu u kojoj se proslavqa
Ime Bo`ije!
“BLAGODARIM TI, GOSPODE!” Blagodarim Ti, Gospode, za na{e porodice, za mu`eve i
(Posledwa propoved o. Aleksandra [memana)* `ene, i, naro~ito, za de~icu koja nas u~e kako da proslavqamo Tvo-
je Sveto Ime, u radosti, kretawu i svetome `agoru!
Blagodarim Ti, Gospode, za sve i za sva!
O. Aleksandar [meman je svoju posledwu Bo`ansku Li- Veliki si, Gospode, i ~udesna su dela Tvoja i nema re~i do-
turgiju, slu`io dve i po nedeqe pre upokojewa, 24. novembra stojne da opeva ~udesa Tvoja!
1983, u paraklisu Bogoslovske akademije Sv. Vladimira. Na kra- Gospode, dobro nam je ovde biti!
ju Liturgije, on je pozvao sve prisutne da zajedni~ki zablagoda- Amin.
re Bogu, re~ima sveradosnog i potresnog liturgijsko–bogo-
slovskog Blagodarewa koje ovde objavqujemo u celini:

Svako ko je kadar za blagodarewe, kadar je za spasewe i ve~-

nu radost.
Blagodarim Ti, Gospode, {to si prihvatio ovu Evharistiju,
koja se prinosi Svetoj Trojici – Ocu, Sinu i Duhu Svetome, i koja
je preispunila srca na{a “rado{}u, mirom i pravedno{}u u Duhu
Svetome”!
Blagodarim Ti, Gospode, {to si nam otkrio Sebe i darovao
nam da predoku{amo od Carstva Tvoga!
Blagodarim Ti, Gospode, {to si nas sjedinio jedne sa drugi-
ma u slu`ewu Tebi i Tvojoj Svetoj Crkvi!
Blagodarim Ti, Gospode, {to si nam pomogao da prevladamo
sve te{ko}e, napetosti, strasti i isku{ewa, i {to si obnovio
mir, uzajamnu qubav i radost u u~estvovawu u zajedni~ewu Duha
Svetoga!
Blagodarim Ti, Gospode, za poslata nam stradawa, jer nas
ona o~i{}uju od sebi~nosti i podse}aju nas na ono {to je “jedino
potrebno” – na Carstvo Tvoje ve~no!

Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Final Words - Thank You, O Lord!, The Ortho-
dox Church, Vol. 20, No. 2, February 1984, p. 1; kao i u: AN ENDOWED CHAIR FOR LITUR-
GICAL THEOLOGY, SVS Seminary Press, 1988; Fr. Alexander Schmemann’s Prayer After
His Last Liturgy, www.alexanderschmemann.org.
 LITURGIJA
SMRTI
( O hri{}anskom poimawu smrti )

“Sve u Hri{}anstvu
zavisi od qubavi prema Hristu.
Smrt je susret sa Wim
i zato sva smrt jeste – radost...
Ali, Bo`e moj,
kako smo mi daleko od takve qubavi!
Qubavi kojom je On pobedio smrt,
qubavi koja u nama pobe|uje smrt...”
Protoprezviter Aleksandar [meman
27
PASHA – SUSRET SA @IVIM HRISTOM
Moja vera u Hrista nije se rodila u ranom detiwstvu, kada
sam imao prilike da zajedno sa svima, u~estvujem u praznovawu Vas-
krsa. Naprotiv, Pasha je za mene postala zaista jedinstvena no},
preispuwena svetlo{}u, rado{}u i pobednom silom u usklikivawu
“Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!” tek onda kada se moja vera
rodila iz iskustva susreta sa @ivim Hristom.
Kako i kada se ona rodila? Ne znam, ne se}am se. Jedino {to
znam jeste da sam svaki put, otvaraju}i Evangelije i ~itaju}i o Hri-
stu, ~itaju}i Wegove re~i, Wegove pouke, ~itavim svojim srcem i bi-
}em ponavqao one re~i koje su sluge, poslate da uhapse Hrista i ko-
je su se vratile bez Wega, izgovorile farisejima i prvosve{tenici-
ma: Nikada nijedan ~ovek nije govorio kao Ovaj ^ovek (Jn. 14, 18).
Zato ono prvo ~ega se svagda se}am jeste da je u~ewe Hristo-
vo – `ivo i da se ni{ta na ovome svetu sa tim u~ewem ne mo`e upo-
rediti. To je u~ewe o Wemu, o ve~nome @ivotu, o pobedi nad smr}u
i o qubavi koja pobe|uje i prevashodi smrt. A, tako|e, znam da u
ovom `ivotu koji se ~esto ~ini tako slo`enim i tegobnim, posto-
ji ono {to se nikada ne}e izmeniti niti pro}i – ono unutarwe saz-
nawe da je Hristos sa mnom: Ne}u vas ostaviti sirote, do}i }u
k vama (Jn. 14, 18). I On je zaista do{ao i daje nam da osetimo
Wegovo prisustvo: kroz molitvu, kroz trepet du{e, kroz `ivotvor-
nu i neizrecivu radost, kroz Wegovo tajanstveno, ali istovremeno
i neporecivo stvarno prisustvovawe u Crkvi, u bogoslu`ewima
i Svetim Tajnama. Taj `ivi opit se neprestano razrasta, i postaje
tako o~igledno saznawe, svest o ~iwenici da je Hristos ovde i da
su se ispunile Wegove re~i: A ko qubi Mene, qubi}u i Ja wega i
Sam }u mu se javiti (Jn. 14, 21). Bez obzira na to da li sam me|u
qudima ili sasvim sâm, ova uverenost u Wegovo prisustvo, kao i
Iz: Fr. Alexander Schmemann, Christ is Risen, PREACHING ABOUT DEATH: EIGHTEEN SER-
MONS DEALING WITH THE EXPERIENCE OF DEATH FROM THE CHRISTIAN PERSPECTIVE, Alton M.
Motter, ed. (Philadelphia: Fortress Press, 1975), 69-71.
28 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ova sila Wegovih re~i i ova radost vere u Wega stalno su sa mnom.
To je jedini odgovor i jedini dokaz.
“Za{to tra`ite @ivoga me|u mrtvima? Za{to oplakujete
Netrule`noga me|u trule`nima?”. Svekoliko Hri{}anstvo, u su-
{tini, jeste opit vere, koji se ponavqa svagda iznova, kao prvi put,
kroz vaplo}ivawe vere u bogoslu`ewima, crkvenim re~ima, pojawu
i bojama. Neveruju}em ~oveku sve to mo`e da se u~ini kao nekakav
privid. On slu{a samo re~i, vidi samo nerazumivi obred i shvata
samo wegov spoqa{wi aspekat. Ali, za veruju}eg ~oveka sve to sâmo
zra~i iznutra, i to ne kao dokaz, ve} kao plod wegove vere, kao `i-
vot vere u du{i, u svetu, u istoriji. Zato tamu i tugu Strasne Sed-
mice mi ose}amo kao ono {to je stvarno, `ivo i savremeno. I mi,
zaista, [na Veliki Petak] pla~emo pod Krstom, pro`ivqavaju}i sve
{to se tada zbilo u toj pobedi zla, izdaje, kukavi~luka i neverno-
sti. I mi zaista, na Veliku Subotu, sa potreseno{}u i sa nadom,
gledamo u taj @ivotvorni Grob. I zato svake godine zaista mo`emo
da praznujemo Pashu, Vaskrsewe Hristovo. Pasha nije samo uspome-
na na doga|aj koji se jedanput zbio u pro{losti. Pasha je stvarni
susret u sre}i i radosti sa Onim Koga smo srcem odavno upoznali
i sreli kao @ivot i Svetlost koja obasjava sve. Pashalna no} sve-
do~i da Hristos jeste @ivi i da je On sa nama, i da smo mi `ivi
i da smo sa Wim.
Svecelo pashalno bogoslu`ewe jeste poziv da gledamo svet
i `ivot, i da ugledamo osvitawe tajanstvenoga dana u Carstvu Sve-
tlosti. “Danas se ose}a dah Prole}a – peva Crkva – i likuje nova
tvar...”. Likuje tvar – u veri, qubavi i nadi!
Dan je Vaskrsewa,
prosvetlimo se Praznikom,
jedni druge zagrlimo,
recimo ’bra}o’ i onima koji nas mrze,
oprostimo sve Vaskrsewem,
i ovako uskliknimo:
“Hristos vaskrse iz mrtvih,
smr}u smrt uni{ti
i onima koji su u grobovima `ivot darova”.
Hristos vaskrse!
29
VASKRSEWE HRISTOVO –
POBEDA NAD ZLOM I SMR]U
Hristos vaskrse! Jo{ jednom nam je dato da do`ivimo ovaj
Praznik nad praznicima i ovo Slavqe nad slavqima! Jo{ jednom
nam se daje da u sebe primimo Radost kojoj nema ravne na ovoj
zemqi, da primimo Svetlost koja se ni sa ~im uporediti ne mo`e!
Da osetimo, da vidimo, da poznamo ono {to, po re~ima Apostolo-
vim, “oko ne vide, uho ne ~u i {to ne do|e u srce ~ovekovo, a {to
je Bog pripremio za one koji Ga qube” (1. Kor. 2, 9).
Hristos vaskrse! O kako ve} dugo poku{ava ovaj svet da obez-
vredi tu potresnu vest, da obesmisli taj pozdrav, to radosno us-
klikivawe! I ne samo da poku{avaju da nam doka`u da Hristos ni-
je vaskrsao, nego da Hristos nije ni postojao, da je sve to samo iz-
mi{qotina, obmana i podvala. Me|utim, Sv. ap. Pavle govori: “Ako
ne vaskrse Hristos, uzalud je vera na{a!” (1. Kor. 15, 17). Ako li-
{imo Hri{}anstvo te pashalne radosti, ako oduzmemo od Hri{}an-
stva Pashu – {ta }e ostati? Zaista, gotovo ni{ta... Osta}e nekakva
smutna uspomena na jednog neobi~nog U~iteqa, a Wegove re~i o qu-
bavi i smirewu }e ostati samo tu`na povest o jo{ jednom u nizu tra-
gi~nih neuspeha. Osta}e samo cini~na misao: {ta mo`e da u~ini ta
propoved qubavi i bratstva u svetu u kome sve jednako trijumfuju
Pilati i Jude, fariseji i upraviteqi, u kome je sve i svagda sazda-
no iskqu~ivo na sili, iskqu~ivo na strahu, iskqu~ivo na prinudi?
I, istinu govore}i, upravo to i ho}e da doka`u od najdavnijih vre-
mena svi neprijateqi Hrista i Hri{}anstva.
Ve} tada, pod Krstom, na kome je On umirao u mukama, sta-
jali su ti neprijateqi i sa podsmehom govorili: “Govorio si da si
Sin Bo`iji, a onda si|i sa Krsta i mi }emo poverovati u Tebe. Na-
dao si se u Boga, neka Ti onda On sada pomogne!”. I Hristos nije
si{ao sa Krsta i Bog, o~igledno, nije odgovorio na Wegov vapaj:
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, O vere i neverii, PROPOVEDI I
BESEDÿ, Moskva, Palomnik, 2003.
30 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
“Bo`e moj, Bo`e moj, za{to si Me ostavio?” (Mt. 27, 46). I ako
se tim vapajem, tim stradawem, tom smr}u zavr{ava Hri{}anstvo,
onda je Hri{}anstvo zaista kraj svih nadawa i svih iluzija qud-
skih. Zlo je pobedilo, kona~no i bezuslovno.
Pred zlom kapituliraju svi: i slabi poku{aji Pilatovi da
sa~uva pravednost [su|ewa], i qubav u~enika koji su se, ostaviv{i
Hrista, razbe`ali, i samilost i hrabrost [sledbenika]... I onda
ne preostaje ni{ta drugo nego prihvatiti `alosnu logiku koja je
ve} odavno na{la svoj izraz u takozvanoj narodnoj mudrosti: “Boqe
vrabac u ruci nego golub na grani”, “Ne mo`e {ut sa rogatim”, “S
kim si, onakav si”...
I u svetu se zacaruje takva neprozirna magla i ~ovek vi{e
ni{ta ne `eli osim da bilo kako pro`ivi taj kratki `ivot, uz
stalne poku{aje da, {to je ~e{}e to mogu}e, zaboravi na wegov jad
i da pobegne od wega. I onda ne preostaje ni{ta drugo osim da se
poveruje o~ajawu stiha Aleksandra Bloka:
“Budite zadovoqni `ivotom svojim,
Ti{im od vode i ni`im od trave!
O, deco, kad biste samo znali,
studen i mr~avu budu}ih dana!”
Ali, evo, dolazi pashalna no}! No} u kojoj nema nikakve la-
`ne svetlosti, kada je sve pogru`eno u tamu, i kada sve, ~ini se, od-
govara onom mraku koji caruje na zemqi. I to se ponavqa svake go-
dine, tokom dve hiqade godina, svaki put kada se sabiramo [u pas-
halnu no}] u hramu Bo`ijem. I u hramu je, tako|e, mra~no. Na sre-
dini hrama stoji Grob sa mrtvim Stradalnikom. I ~uje se tiho
pojawe `alosnih pogrebnih pesama. Niko nam ni{ta ne ka`e i ne
obja{wava: nema nikakve propagande, nema gromkih re~i, nema
utehe. Ali, mi i ne o~ekujemo nikakve qudske re~i i dokaze, jer
oni ionako nikada i ni{ta nisu dokazali. I izlazimo iz hrama sa
sve}ama u rukama. Kako je samo slaba, kako je treperava ta sve-
tlost! I kako je malo svetlosti u tom, u tamu pogru`enom, svetu!
Ophodimo tri puta oko hrama i dolazimo do zatvorenih dve-
ri. Isto tako su, jednom u davnini, `ene–mironosice do{le do Gro-
ba i pitale se: “Ko }e nam odvaliti kamen od dveri grobnih?”, jer
taj kamen “be{e veoma veliki”.
I pred nama danas stoji isti taj “kamen veliki veoma” – ka-
men neverja, kamen “ovoga sveta” koji ni u {ta ne veruje, koji `ivi
od danas do sutra, sveta u kome trijumfuju samo nasiqe i strah.
Vaskrsewe Hristovo – pobeda nad zlom i smr}u 31
Kamen je navaqen na dveri, dveri su zatvorene i vetar poku-
{ava da ugasi treperave plami~ke sve}â... [ta mi uop{te mo`emo
protiv tog vasionskog mraka, vasionske pusto{i, mi, maleno sa-
brawe qudi, koje niko ne priznaje, nad ~ijom verom se ovaj svet iz-
ruguje i podsmeva?
Ko je do`iveo taj trenutak }utawa, sumwe i maloverja, tu,
pred zatvorenim dverima, pred tim ve~nim kamenom, taj zna o ~e-
mu govorim. I, gle, glas staroga sve{tenika izgovara samo dve re-
~i, iste re~i: “Hristos vaskrse!”.
Samo dve re~i! Ni obja{wewe, ni dokaz! Taj glas samo saop-
{tava i objavquje: “Hristos vaskrse!”. I zbiva se ~udo, isto ~udo,
uvek isto ~udo! I ~uje se radosni odgovor: “Vaistinu vaskrse!”. I
du{a prima te dve re~i, i srce prima te dve re~i, i ono {to je naj-
dubqe i najistinitije u nama prima te dve re~i. I, gle, odstupaju
od nas i ta no} i to }utawe, i dveri hrama se otvaraju, i mi stupa-
mo u likovawe Pashe, i poznajemo poznawem nesumwivim i neospo-
rivim da se jo{ jedanput, na na{e o~i, savr{ila pobeda. Pobeda
nad zlom, pobeda nad tamom, pobeda nad mr`wom, pobeda nad stra-
hom, pobeda nad smr}u.
“Smrti, gde ti je `alac?
Ade, gde ti je pobeda?
Vaskrse Hristos i `ivot `ivuje...”
Obmana, samoobmana, izmi{qotina, legenda, psihoza? No,
mogu li obmana i psihoza trajati dve hiqade godina? Nije li ~o-
vek isuvi{e slab i ni{tavan da bi te dve re~i mogle svagda izno-
va da tor`estvuju u wemu nad svom tom lavinom obja{wewâ i na-
padâ [na Hrista i Hri{}anstvo], koja se survava na wega i zatrpa-
va ga stole}ima?
“Hristos vaskrse!” – dve re~i, protiv kojih ovaj svet mora
da mobili{e sve raspolo`ive snage, da bi one bile suzbijene... I
mi nemamo ni~ega drugog ~ime bismo mogli da se suprotstavimo
svoj toj zlobi osim te pashalne radosti. Mi ni{ta ne mo`emo da
doka`emo, niti da objasnimo – niti mo`emo niti ho}emo. Ali,
ako na zemqi postoji ikakav dokaz, onda je to upravo ova pashalna
no}, pashalna radost, pashalna svetlost.
“Hristos vaskrse iz mrtvih,
smr}u smrti uni{tiv{i,
i onima u grobovima `ivot darova!”
32 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
“Ne boj se, malo stado!”
Hristos vaskrse!
“Ne boj se, malo stado!”
Jer danas u crkvi pojemo: “Vaskrsewa je dan, prosvetlimo se,
qudi, i jedni druge zagrlimo i recimo: ’Bra}o!’”.
Ne boj se, malo stado! Jer danas se objavquje Pobeda svima
slabima, svima malovernima, svima onima koji su postili i koji
nisu postili, koji su i{~ekivali i koji nisu i{~ekivali, koji su
`eleli tu Pobedu i koji je nisu ~ekali.
Svima su otvorene dveri, na sve se izliva ova svetlost i
ova radost: Hristos vaskrse!
33
HRI[]ANSKO POIMAWE SMRTI
“Koji postrada i bi pogreben. I Koji vaskrse...” Posle Kr-
sta, posle silaska u smrt zbiva se Vaskrsewe iz mrtvih – i to je na-
~elna, osnovna i odlu~na tvrdwa Simvola Vere, tvrdwa koja dolazi
iz samog srca Hri{}anstva. Zaista, ako Hristos ne vaskrse, uza-
lud je vera na{a (1. Kor. 15, 18). Ovo su re~i Sv. ap. Pavla i one
ostaju su{tinske za Hri{}anstvo do dana{wega dana. Hri{}anstvo
je verovawe, pre svega i iznad svega, u ~iwenicu da Hristos nije
ostao u grobu, da je `ivot zasijao iz smrti i da je u Hristovom Vas-
krsewu iz mrtvih, taj apsolutni i sveobuhvatni zakon umirawa i
smrti, koji nije dopu{tao nikakve izuzetke, na neki na~in, bio
ukinut i prevladan iznutra.
Ponavqam, Vaskrsewe Hristovo jeste sâmo srce hri{}anske
vere i hri{}anske Blagovesti. Pa ipak, ma kako to ~udno zvu~alo,
u svakodnevnom `ivotu Hri{}anstva i Hri{}ana u na{em vremenu
gotovo da nema mesta za ovu i ovakvu veru. Ta vera kao da je pomra-
~ena i savremeni Hri{}ani, a da toga nisu ni svesni, tu veru ne od-
bacuju, ve} je, na izvestan na~in, zaobilaze, i tom verom ne `ive kao
{to su wome `iveli prvi Hri{}ani. Oni odlaze u hram Bo`iji i
tamo, naravno, tokom hri{}anskog bogoslu`ewa, ~uju svagda neu}ut-
ne radosne tvrdwe: “smr}u smrt uni{ti”, “pobeda proguta smrt”,
“`ivot `ivuje” i “nijednoga mrtvoga u grobu”. Ali, ako ih upita-
te {ta stvarno misle o smrti, ~esto – na`alost, isuvi{e ~esto! –
~u}ete, i to u najboqem slu~aju, nejasne tvrdwe o “besmrtnosti du-
{e” i wenom `ivotu u “zagrobnom svetu”, {to je zapravo verovawe
koje je postojalo, ~ak, i pre Hri{}anstva. U najgorem slu~aju, sre-
{}ete se naprosto sa zbuweno{}u i neznawem: “Znate, nikada nisam
stvarno razmi{qao o smrti”...
Me|utim, apsolutno je neophodno razmi{qati o smrti, jer
~itavo Hri{}anstvo “stoji ili pada” upravo sa verovawem ili ne-
verovawem, ne naprosto u “besmrtnost du{e”, ve} upravo u Vas-
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Hristianskoe ponimanie smerti,
Ruskaæ mÿslý, Nos. 3299/3300, Mart 13/20, 1980.
34 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
krsewe Hristovo i u na{e “sveop{te vaskrsewe” na kraju vreme-
na. Ako Hristos nije vaskrsao, onda je Evangelije najstra{nija od
svih prevara. Ali, ako Hristos jeste vaskrsao, onda sve na{e pre-
hri{}anske predstave i verovawa u “besmrtnost du{e” ne samo da
se korenito mewaju, ve} naprosto otpadaju. I tada se ~itavo pitawe
smrti pojavquje u potpuno novom svetlu. Sama su{tina stvari je u
tome da Vaskrsewe, pre svega, pretpostavqa stav prema smrti i
poimawe smrti koje se najdubqe razlikuje od svih uobi~ajenih re-
ligijskih predstava. I to poimawe je, u izvesnom smislu, suprotno
svim tim religijskim predstavama.
Mora se otvoreno re}i da klasi~no verovawe u besmrtnost
du{e iskqu~uje veru u vaskrsewe, zato {to vaskrsewe (i to je sami
koren stvari!) u sebe ukqu~uje ne samo du{u, ve} i telo. Svako ko
pro~ita Evangelije u pogledu ovoga nema nikakve sumwe. Kada su
videli Vaskrsloga Hrista, Apostoli su, kako stoji u Evangeliju,
pomislili da vide duha ili utvaru. Prvi zadatak Vaskrsloga Hri-
sta bio je da im omogu}i da iskuse stvarnost Wegovoga Tela. On je
uzeo hranu i jeo pred wima. On je zapovedio sumwaju}em Tomi da do-
takne Wegovo Telo, da bi se ovaj uverio u Vaskrsewe sopstvenim pr-
stima. A kada su Apostoli poverovali, upravo je objavqivawe Vas-
krsewa, stvarnosti Vaskrsewa, “telesnosti” Vaskrsewa postalo
glavni sadr`aj, sila i radost wihove propovedi, a glavna Sveta Taj-
na Crkve je postalo Pri~e{}e Hlebom i Vinom kao Telom i Krvqu
Vaskrsloga Hrista. I, kako veli Sv. ap. Pavle, ovim ~inom objav-
quju}i Smrt Gospodwu, ispovedamo Wegovo Vaskrsewe (up. 1. Kor.
11, 26).
Oni koji postanu Hri{}ani, ne usvajaju ideje niti na~ela,
ve} prihvataju ovu veru u Vaskrsewe, ovo iskustvo, ovo poznawe Vas-
krsloga U~iteqa. Oni prihvataju veru u sveop{te vaskrsewe, {to
zna~i veru u prevladavawe, ukidawe i uni{tewe smrti kao krajwi
ciq sveta. Posledwi neprijateq ukinu}e se – smrt! (1. Kor. 15,
26), usklikuje Sv. ap. Pavle u svojevrsnom duhovnom istupqewu. A i
mi svake vaskr{we no}i kli~emo: “Smrti, gde ti je `alac? Ade,
gde ti je pobeda? Hristos vaskrse i nijednoga mrtvoga u grobu!
Hristos vaskrse i `ivot `ivuje!”. Prema tome, prihvatawe odno-
sno neprihvatawe Hrista i Hri{}anstva jeste u su{tini prih-
vatawe ili neprihvatawe vere u Wegovo Vaskrsewe, a na jeziku re-
ligijskih predstava to zna~i: verovawe u jedinstvo tela i du{e u
Hristu, jer upravo raskidawe i razarawe tog jedinstva jeste smrt.
Hri{}ansko poimawe smrti 35
Ovde ne govorimo o onima koji odbacuju Vaskrsewe Hristo-
vo zato {to odbacuju sâmo postojawe Boga, jer su oni ve} ube|eni
ateisti ili makar sebe smatraju ube|enim ateistima. Ovde govori-
mo o ne~em sasvim drugom. Mnogo je zna~ajnija ta ~udna “pomra~e-
nost” vere u Vaskrsewe, o kojoj sam ve} govorio, me|u samim verni-
cima, me|u samim Hri{}anima koji, na neki ~udan na~in, prazno-
vawe Pashe povezuju sa stvarnim, premda ~esto podsvesnim, odbaci-
vawem Vaskrsewa Hristovog. U istorijskom Hri{}anstvu se zbio
svojevrstan povratak na prehri{}ansko shvatawe smrti koje se, pre
svega, sastoji u priznavawu smrti kao “prirodnog zakona”, to jest
kao pojave koja je su{tinski svojstvena samoj prirodi, sa kojom,
upravo iz ovog razloga i ma kako smrt bila stra{na, ~ovek mora da
se “pomiri”, koju mora da prihvati. Zapravo, sve nehri{}anske, sve
prirodne religije, sve filosofije su, u su{tini, zaokupqene na-
{im “mirewem” sa smr}u, i poku{avaju da nam uka`u na izvor be-
smrtnog `ivota i besmrtne du{e u nekom ~udnovatom “zagrobnom
svetu”. Platon je, na primer, kao i bezbrojni wegovi sledbenici po-
sle wega, u~io da je smrt oslobo|ewe od tela, oslobo|ewe za kojim
du{a ~ezne. U tom slu~aju, vera u vaskrsewe tela ne samo da nije
neophodna, ve} je i neshvativa, ~ak i pogre{na i la`na. Da bismo
pojmili svekoliki smisao hri{}anskog verovawa u Vaskrsewe, mo-
ramo krenuti ne od takvog verovawa, ve} od hri{}anskog poimawa
tela i smrti, jer ovde le`i koren pogre{noga razumevawa, ~ak, i
unutar samog Hri{}anstva.
Religiozna svest smatra da je Vaskrsewe Hristovo, pre sve-
ga, ~udo, {to ono naravno i jeste. Ali, za prose~nu religioznu
svest ovo ~udo je neuporedivo ve}e: to je ^udo nad ~udima koje osta-
je, da tako ka`emo, “jedinstveno”, jer pripada Hristu. A budu}i da
mi ispovedamo da Hristos jeste Bog, onda ovo ~udo i prestaje da, u
izvesnom smislu, bude ~udo. Bog je Svemo}ni, Bog je Bog, Bog mo`e
da ~ini sve! O ~emu god da se radilo u Smrti Hristovoj, Wegova
Bo`anska sila i mo} nisu dopustili da On ostane u grobu! Stvar
je u tome da ~itavo ovakvo tuma~ewe obuhvata tek polovinu drev-
nohri{}anskog tuma~ewa Vaskrsewa Hristovog. Radost ranoga Hri-
{}anstva, koja jo{ uvek `ivi u Crkvi, u wenim bogoslu`ewima, u
wenim pesmopojawima i molitvoslovqima, a naro~ito u neupore-
divom prazniku Pashe, nikada ne razdvaja Vaskrsewe Hristovo od
“sveop{teg vaskrsewa”, koje ima svoj izvor i po~etak u Vaskrsewu
Hristovom.
36 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Praznuju}i nedequ dana pre Pashe, Lazarevu subotu kao dan
u koji je Hristos vaskrsao Svoga prijateqa Lazara, Crkva sve~ano i
radosno potvr|uje da je ovo ~udo – “potvrda sveop{tega vaskrsewa”.
Me|utim, u umu vernih su ove dve nerazdvojne polovine vere – vera
u Vaskrsewe Hristovo i vera u “sveop{te vaskrsewe” koje je On Sâm
zapo~eo, na neki na~in razdvojene.
Ono {to je ostalo netaknuto jeste vera u Hristovo Vaskr-
sewe iz mrtvih, Wegovo Vaskrsewe u Telu, koje je sumwaju}i Toma
dotakao na Hristov poziv: Pru`i ruku svoju i metni u rane Mo-
je, i ne budi neveran nego veran (up. Jn. 20, 27). [to se, pak, ti~e
na{e smrtne i krajwe sudbine i stawa posle smrti, koje po~i-
wemo da nazivamo “zagrobnim svetom”, tu sudbinu i stawe kao da
postepeno prestajemo da tuma~imo u svetlu Vaskrsewa Hristovog
i wihove veze sa Vaskrsewem Hristovim. Kada je u pitawu Hri-
stos, mi tvrdimo da je On vaskrsao iz mrtvih, ali kada smo u pi-
tawu mi sami, onda govorimo da verujemo u “besmrtnost du{e”, u
koju su verovali i Jelini i Jevreji vekovima pre Hrista, i u koju
veruju do dana dana{weg sve religije bez izuzetka, i za {ta je ve-
ra u Vaskrsewe Hristovo (ma kako to ~udno zvu~alo), ~ak, i nepo-
trebna.
Koji je razlog ovog ~udnog razdvajawa? Razlog le`i u na{em
poimawu smrti, ta~nije u razli~itom poimawu smrti kao razdva-
jawa du{e od tela. Sva prehri{}anska i vanhri{}anska “religi-
oznost” u~i da ovo razdvajawe du{e od tela treba da se smatra ne sa-
mo ne~im {to je “prirodno”, ve} {to je, tako|e, i pozitivno, tj. da u
tome treba videti oslobo|ewe du{e od tela koje du{u spre~ava da
bude duhovna, nebeska, ~ista i bla`ena. A budu}i da u qudskom is-
kustvu zlo, bolest, stradawe i strasti dolaze od tela, ciq i smisao
religije i religijskoga `ivota, prirodno, postaje oslobo|ewe du-
{e iz te telesne “tamnice”, oslobo|ewe koje se zbiva upravo u smr-
ti koja omogu}ava du{i da stekne svoju punotu. Ali, mora se sna`no
naglasiti da ovakvo poimawe smrti nije hri{}ansko i, {tavi{e,
da je ono nespojivo sa Hri{}anstvom i da je sasvim o~igledno pro-
tivre~no Hri{}anstvu. Hri{}anstvo propoveda, ispoveda i u~i da
ovo razdvajawe du{e od tela, koje mi nazivamo smr}u, jeste – zlo. To
nije deo Bo`ije tvorevine. To je ne{to {to je naknadno u{lo u svet,
{to je pot~inilo svet sebi, {to se protivi Bogu i {to naru{ava
Wegov naum, Wegovu voqu o svetu, rodu qudskom i `ivotu. To je ono
{to je Hristos upravo i do{ao da uni{ti.
Hri{}ansko poimawe smrti 37
No, da bismo ne toliko razumeli koliko, pre, osetili hri-
{}ansko tuma~ewe smrti, moramo da po~nemo od toga {to }emo re-
}i makar nekoliko re~i o tom naumu Bo`ijem, u onoj meri u kojoj
nam je to otkriveno u Svetom Pismu i, u punoti, projavqeno u Hri-
stu, u Wegovom u~ewu, u Wegovoj Smrti i Wegovom Vaskrsewu.
Ovaj naum se mo`e jednostavno i sa`eto u osnovnom izlo`i-
ti ovako: Bog je stvorio ~oveka sa du{om i telom, to jest i kao du-
hovnog i kao ve{tastvenog [materijalnog], i upravo se to jedinstvo
duha, du{e i tela naziva u Bibliji i Evangeliju – ~ovekom. ^ovek,
kakvim ga je Bog stvorio, jeste oduhotvoreno telo i vaplo}eni duh,
i zbog toga svako razdvajawe du{e i tela – ne samo ono kona~no do
koga dolazi u smrti, ve} i svako [privremeno] razdvajawe, pre smr-
ti – tj. svako naru{ewe tog jedinstva jeste zlo i duhovna katastro-
fa. Iz ovoga mi crpimo na{u veru u spasewe sveta kroz Vaplo}eno-
ga Boga, tj. opet i iznad svega, na{u veru u to da je Hristos zaista
usvojio telo, dakle ne ne{to “teloliko”, ve} telo u najpunijem smi-
slu te re~i: telo kome je potrebna hrana, koje se zamara i koje stra-
da. Prema tome, ono {to se u Svetom Pismu naziva `ivotom, onim
`ivotom koji se, pre svega, sastoji od ~ove~ijega tela o`ivqenog
duhom i od duha koji je vaplo}en, okon~ava se u smrti, u razdvajawu
du{e i tela.
Ne, ~ovek ne nestaje u smrti, jer tvar ne mo`e da uni{ti
ono {to je Bog prizvao iz nebitovawa u bitovawe! Ali, ~ovek se po-
gru`ava u smrt, u tamu be`ivotnosti i nemo}i, i tada se, po re~i-
ma Sv. ap. Pavla, predaje raspadawu i rastakawu.
Ovde bih jo{ jedanput `eleo da ponovim i da naglasim da
Bog nije stvorio svet radi ovoga razdvajawa, umirawa, rastakawa i
truqewa. I upravo zbog toga hri{}ansko Evangelije objavquje da }e
se kao “posledwi neprijateq ukinuti – smrt”. Vaskrsewe je vas-
postavqewe sveta u wegovoj prvobitnoj krasoti i celovitosti. Vas-
krsewe je potpuno oduhotvorewe ve{tastva i potpuno vaplo}ewe
duha u Bo`ijoj tvorevini. Svet je bio darovan ~oveku kao wegov `i-
vot i zbog toga, po na{em hri{}anskom pravoslavnom u~ewu, Bog
ne}e uni{titi svet ve} }e ga preobraziti u Novo Nebo i novu zem-
qu (Otkr. 21, 1), u ~ovekovo duhovno telo, u hram Bo`ijega prisu-
stvovawa i Bo`ije slave u tvari.
“Posledwi neprijateq ukinu}e se – smrt”... I ovo uni{-
tewe, ovo ukidawe smrti zapo~elo je kada je Sâm Sin Bo`iji, u Svo-
joj besmrtnoj qubavi prema nama, dragovoqno si{ao u smrt i wenu
38 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA 39
tamu, preispuniv{i wen o~aj i u`as Svojom svetlo{}u i qubavqu.
Upravo zato mi na Pashu pevamo ne samo da je “Hristos vaskrsao iz
mrtvih”, ve}, tako|e, i da je “smr}u smrt uni{tio”.
On je li~no vaskrsao iz mrtvih, ali On je uni{tio i na{u PITAWE O SMRTI –
smrt, uni{tiv{i wenu vlast, wen o~aj, wenu kona~nost. Hristos OSNOVNO ^OVEKOVO PITAWE
nam ne obe}ava Nirvanu niti bilo kakav magloviti “zagrobni `i-
vot”, ve} vaskrsewe `ivota, Novo Nebo i novu zemqu, radost sve-
op{tega vaskrsewa. “Mrtvi }e vaskrsnuti i oni koji su u grobovi-
ma zapeva}e radosnu pesmu...” Hristos vaskrse, i `ivot obitava, i Recimo otvoreno i bez ikakvog okoli{awa: pitawe o reli-
giji, o Bogu, o veri neodvojivo je u ~ovekovoj svesti od pitawa o
`ivot `ivuje... To je smisao, to je beskrajna radost ove istinski
smrti, ili, ta~nije, od pitawa o tome da li posle smrti ima i~ega
sredi{we i osnovne tvrdwe Simvola vere: “I Koji je vaskrsao u
ili, pak, ne. To je ono ~uveno pitawe o “zagrobnom svetu” i “zagrob-
tre}i dan, po Pismu...”. “Po Pismu”, to jest u skladu sa onim pozna-
nom `ivotu”, koje ne prestaje da mu~i ~oveka. A budu}i da u pogle-
wem `ivota, sa onim Bo`ijim naumom za svet i rod qudski, za du-
du odgovora na ovo pitawe nema nikakvih nau~nih, tj. pozitivnih,
{u i telo ~ovekovo, za duh i ve{tastvo, za `ivot i smrt, koji nam
o~iglednih i proveri podlo`nih dokaza, niti u prilog jednog niti
je otkriven u Svetom Pismu. To je svecela vera, to je svecela qubav
u prilog drugog stanovi{ta, dakle, budu}i da nema ni dokaza po-
i svecela nada Hri{}anstva. I zato Sv. ap. Pavle i ka`e: Ako ne
tvrdnih ni dokaza odre~nih, ovo pitawe ostaje ve~no otvoreno i,
vaskrse Hristos, uzalud je vera na{a (1. Kor. 15, 17).
evo, ve} hiqadama godina izaziva `estoka i mu~na sporewa.
Istina, zvani~ni poricateqi onostranoga sveta pretenduju
na to da su to nau~no dokazali, tj. da je upravo pozitivno i nau~no
mogu}e poricati kako postojawe bilo ~ega posle smrti, tako i same
besmrtnosti du{e.
No, sve ove dokaze je mogu}e opovrgnuti onako kako ih, go-
tovo usput, opovrgava Vladimir Nabokov u jednoj od svojih pri~a
(a treba primetiti, pritom, da je sâm Nabokov neveruju}i ~ovek).
U jednom od wegovih romana, jedan ~ovek umire posle duge i
te{ke bolesti, i nekoliko minuta pred smrt on dolazi k sebi. U
trenutku kada se probudio iz dugotrajnog bunila, wemu sa svom si-
linom posledwi put vra}a pitawe: da li tamo, “posle”, ima ne~ega
ili nema? Na prozore sobe gde le`i samrtnik navu~eni su {aloni,
a sa one strane prozora ~uje se kapawe vode. I, gle, samrtnik sebi
ka`e: “Naravno, tamo nema ni~ega, i to je tako jasno i o~igledno kao
{to je jasna ~iwenica da napoqu pada ki{a”. “Me|utim – prime}u-
je Nabokov – napoqu je sijalo radosno prole}no sunce, a stanarka sa
gorwega sprata je polivala cve}e na svom prozoru, tako da je voda,
kapqu}i, prskala po prozoru koji se nalazio ispod”.

Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Cikl besed o hristianskom ponima-

nii smerti, PROPOVEDI I BESEDÿ, Moskva, Palomnik, 2003.
40 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Kod Nabokova, dakle, sre}emo ovakvo ironijsko opovrgavawe
svih takozvanih “dokaza”: da, jasno je i o~igledno da pada ki{a, a u
stvari – nema nikakve ki{e, sija sunce!
Stoga se pitawa o zagrobnom `ivotu i o tome {to se de{a-
va posle smrti, o~igledno, ne mo`e upu}ivati nauci. Nauka, u su{-
tini, tu ne mo`e da pru`i nikakav odgovor, jer je stvar upravo u to-
me da se nauka bavi iskqu~ivo ovostranim svetom, te da su svi weni
metodi, instrumenti, hipoteze i zakqu~ci prilago|eni iskqu~ivo
ovome svetu i izu~avawu ovoga sveta.
Ali, ako ne nauci, kome onda da se obratimo? Da li filo-
sofiji? Da, od samih po~etaka qudske misli, filosofija je poku-
{avala da pru`i kona~ni odgovor na ovo mu~no pitawe.
^uveni Platonov dijalog “Fedon” u celosti je posve}en do-
kazivawu besmrtnosti du{e. To je, najverovatnije, jedna od najdub-
qih kwiga, napisanih na ovu mu~nu temu. I, naravno, nimalo slu-
~ajno, heroj jednog drugog kwi`evnog dela, u jednom Aldanovqevom*
romanu, gr~evito tra`i tu kwigu pre nego {to }e okon~ati svoj `i-
vot samoubistvom. “Sada }u saznati – govori tada on – da li tamo
ima ne~ega ili ne”. Istini za voqu, on tu kwigu nije na{ao...
No, ipak, Platonovi dokazi va`e, ~ini se, samo za one koji
i bez wih ve} veruju u besmrtnost du{e. Nikada se, tokom ~itave
istorije roda qudskog, nije ~ulo da je iko, pro~itav{i Platonovog
“Fedona”, rekao: da, ranije nisam verovao u besmrtnost du{e, a evo
Platon je ovde dokazao besmrtnost du{e i ja sada verujem.
Isto se mo`e re}i za gotovo sve filosofske poku{aje da se
to u~ini, pri ~emu dopunska te{ko}a ili, pak, nedostatak dokaza
sli~nih Platonovim jeste u tome {to u ciqu utvr|ivawa postojawa
drugoga sveta ti dokazi, u su{tini, potcewuju stvarnost i vrednost
ovoga, ovostranoga sveta.
“Sav `ivot mudraca – govori Platon – jeste jedno ve~no
umirawe”. U ovom svetu sve je samo stradawe, samo besmislenost, sa-
mo promena, a to zna~i – i tako glasi Platonova argumentacija – da
mora, onda, da postoji neki drugi svet, gde je sve – sre}a, sve – ve~-
nost, sve – bla`enstvo, sve – nepromenivost. I budu}i da je “ovde”
gotovo svagda i sve – lo{e, onda sva o~ekivawa treba usmeriti na
ono {to je – “tamo”.
* Radi se o Aleksandru Braunu, junaku romana M. A. Aldanova “Pe}ina”, 1935. Vi-
deti: Aldanov M. A., Sobr. so~. t. II, Moskva, 1991, S. 390–391, 408.
Pitawe o smrti – osnovno ~ovekovo pitawe 41
No, upravo je protiv ovakvog obezvre|ivawa na{eg i jedinog
poznatog nam sveta, protiv poricawa, obescewivawa i obesmi{qa-
vawa tog sveta, u svetu do{lo do velike pobune, i upravo je zbog tog
i takvog obezvre|ivawa i do{lo do velikog odstupni{tva ~oveko-
vog od religije. Jer, ne mo`e biti da je Bog stvorio svet i `ivot, i
svu wihovu krasotu, i sve wihove mogu}nosti samo radi toga da bi
ih ~ovek, potom, poricao ili da bi ih se, potom, odrekao u ime ne-
poznatog i iskqu~ivo obe}anog mu nekog “drugog sveta”! Jer, ako re-
ligija, tj. sve religije upravo na to pozivaju, onda – dole sa svakom
religijom! Sna}i }emo se i bez religije, i potrudi}emo se da {to
je mogu}e boqe `ivimo ovde, na zemqi.
I rod qudski se formalno podelio na dva tabora, koji stal-
no ratuju jedan protiv drugoga... Zbog ~ega? Zbog smrti. Zbog shvata-
wa smrti. Jedni, u ime onostranog, zagrobnog sveta zaista obezvre-
|uju ovaj svet, ovaj `ivot, prepu{taju}i ga besmislu i zlu, jer samo
“tamo”, kako oni ka`u, nema besmislenosti i nema zla. Drugi, pak,
u ime ovoga sveta, u ime ovoga ovde, pori~u bilo kakvu mogu}nost
postojawa Ve~nosti, ali, na taj na~in, ~oveka pretvaraju u slu~ajnu,
prolaznu i privremenu pojavu.
No, da li je mogu}e prihvatiti ijedno od ova dva re{ewa?
Zar nije istina da izbor koji stoji pred nama jeste izbor, u krajwem
ishodu, izme|u dva besmisla? S jedne strane, imamo veru u Boga–Tvor-
ca i, istovremeno, poricawe Wegove tvorevine, ~e`wu za odlaskom
iz Bo`ijega sveta, a sa druge strane, potvr|ivawe sveta, u`asnog po
wegovoj besmislenosti, jer ~ovek, onaj jedini koji se mo`e koristi-
ti i nasla|ivati tim svetom, u tom svetu nije ni{ta drugo do slu-
~ajni gost, osu|en na potpuno uni{tewe. I ova besmislena i stra-
{na dilema nas privodi pitawu koje mora da postavi svako od nas:
kako se ja, u onom najdubqem smislu, odnosnim prema tom neizbe-
`nom, svakome svojstvenom, stalnom pitawu o smrti?
[ta o ovome ka`e hri{}anska vera, koja je sva sazdana na
u~ewu o pobedi nad smr}u i na Vaskrsewu? To su pitawa od kojih za-
po~iwe stvarno razmatrawe mu~nog, beskrajno mu~nog problema smr-
ti. I mo`da je stvar u tome da je upravo sada vreme da se tom pro-
blemu pristupi sa mu`astveno{}u i smirewem.
Posledwi neprijateq ukinu}e se – smrt (1. Kor. 15, 26) –
tako u sami osvit Hri{}anstva pi{e Sv. ap. Pavle, koji je povero-
vao u Hrista, po{to Ga je pre toga `estoko progonio, a Hri{}ane
ostra{}eno mrzeo.
42 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Govorio sam ve} o tome da pitawe o smrti, ta~nije nedoumi-
ce oko smrti, stoji u samom sredi{tu ~ovekove svesti; i da se, u
krajwem ishodu, ~ovekovo odno{ewe prema `ivotu, ono {to naziva-
mo wegovim ose}awem sveta ili pogledom na svet, odre|uje u dubi-
ni wegovim odnosom prema smrti. Govorio sam, tako|e, da u osnovi
postoje dva takva odno{ewa, i da su oba o~igledno nezadovoqava-
ju}a, jer ne pru`aju istinski odgovor.
S jedne strane, postoji to svojevrsno poricawe `ivota u ime
smrti: naveo sam re~i starojelinskoga filosofa Platona. “@ivot
mudraca – govorio je on – jeste ve~no umirawe”. I ovde, kao i u mno-
gim religijama, pobe|uje neizbe`nost, neumitnost smrti koja obez-
vre|uje `ivot. Jer, ako se neizbe`no mora umreti, onda je boqe od-
mah izmestiti sve svoje nade i sva nadawa “tamo”, u onaj tajanstve-
ni onostrani svet.
Ali, taj odgovor nazivam nezadovoqavaju}im zato {to ~o-
vek upravo o tom onostranom svetu ne zna ni{ta. A kako mo`e{
voleti ono {to ne zna{? Otuda i ta pobuna roda qudskog protiv
takvih “pogrebnih” i “zagrobnih” religija, otuda i poricawe tih
`alo{}u pro`etih pogleda na svet. No, ~ovek se ni poricawem ta-
kvih “zagrobnih” pogleda na svet u ime ovoga `ivota i, u ime ovo-
ga sveta, ipak, ne osloba|a nametqivoga ose}awa i svesti o smrti.
Naprotiv, li{en perspektive Ve~nosti, on postaje jo{ krhkiji,
jo{ bezna~ajniji na ovoj zemqi. “I mi }emo kroz odaje, sa svetiq-
kom pro}i, i traga}emo, i umre}emo” – pisao je 1935. godine Boris
Pasternak.
I sva savremena civilizacija je pro`eta `arkom `eqom da
se prigu{i taj strah od smrti i to ose}awe besmislenosti `ivo-
ta, koje se cedi iz toga straha kao kapqe otrova. [ta je sva ta gr-
~evita borba protiv Hri{}anstva ako ne bezumni poku{aj da se iz
~ovekove svesti iskoreni se}awe na smrt i pitawe o smrti a, on-
da, i pitawe: radi ~ega uop{te `ivim ovim kratkim i krhkim `i-
votom?
Prema tome, dva su odgovora i nijedan od wih u krajwem is-
hodu ne daje stvarni odgovor na pitawe o smrti. I to nas primo-
rava, kako sam ve} rekao, da se upitamo {ta o smrti ka`e Hri{-
}anstvo, jer ~ak i ako gotovo ni{ta ne znamo o Hri{}anstvu, mi
ne mo`emo a da se, makar to bilo i maglovito, ne setimo da je pri-
stup Hri{}anstva smrti potpuno druga~iji, i da se on ne mo`e
svesti ni na jedan od ova dva pristupa o kojima smo govorili.
43
HRI[]ANSTVO NIJE MIREWE SA SMR]U,
VE] USTANAK PROTIV SMRTI
“Posledwi neprijateq ukinu}e se – smrt” (1. Kor. 15, 26).
I mi kao da odjednom ulazimo u neku drugu dimenziju: smrt
je neprijateq koji mora biti uni{ten. I ovde se nalazimo ve} veo-
ma daleko od Platona i wegovih nastojawa ne samo da se privikne-
mo na smrt, ve} i da zavolimo misao o privikavawu na smrt, te da
sâm na{ `ivot pretvorimo u “upra`wavawe smrti”.
Hristos je zaplakao pored groba Svoga umrloga prijateqa
Lazara – o, kako je potresno to svedo~anstvo! Hristos ne ka`e: “On
je sada u Raju i wemu je dobro, on se oslobodio ovog tegobnog i `a-
losnog `ivota”.
Hristos ne govori ni{ta od toga {to mi govorimo u svojim
`alosnim i neute{nim te{ewima.
Hristos ne govori ni{ta. On – pla~e. I zatim, kako veli
Evangelije, vaskrsava Svoga prijateqa, tj. vra}a ga upravo u ovaj
`ivot, od koga [po Platonu] mi navodno treba da se oslobodimo i
da to shvatamo kao ne{to {to je dobro.
Daqe, zar u samome sredi{tu Hri{}anstva ne stoji Vaskrs,
sa wegovom radosnom ve{}u o tome da je smrt pobe|ena? “Smr}u
smrt uni{ti” – zar se Hri{}anstvo nije pro{irilo u svet i zar
vekovima nije pobe|ivalo taj svet upravo tom ne~uvenom ve{}u da
je “pobedom pobe|ena smrt”? Zar hri{}anska vera, pre svega, nije
vera u Vaskrsewe Hrista iz mrtvih? U to “da }e ustati mrtvi i da
}e se obradovati oni koji su u grobovima”?
Da, naravno, sve to jeste tako, ali je, po svoj prilici, u sa-
mom Hri{}anstvu i kod samih Hri{}ana, tako|e, oslabila ta po-
bedna, ta istinski nova i, sa stanovi{ta ovoga sveta, bezumna vera.
I Hri{}ani su po~eli pre}utno da se vra}aju Platonu sa wegovim
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Cikl besed o hristianskom poni-
manii smerti, PROPOVEDI I BESEDÿ, Moskva, Palomnik, 2003.
44 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
suprotstavqawem ne `ivota i smrti kao dva neprijateqa, ve} su-
protstavqawem dva sveta: “ovoga” i “onostranoga” sveta, u kome na-
vodno bla`enstvuju besmrtne du{e qudske.
Ali, Hristos uop{te nije govorio o besmrtnosti du{e, ve}
je govorio o vaskrsewu mrtvih! I kako ne videti da izme|u besmrt-
nosti du{e i vaskrsewa mrtvih stoji ~itav bezdan! Jer, ako je stvar
samo u besmrtnosti du{e, onda nikakve smrti i nema; za{to onda
sve te re~i o pobedi nad smr}u, o razru{ewu smrti i o vaskrsewu?
“Posledwi neprijateq ukinu}e se – smrt”. Postavimo sebi
pitawe: u kom smislu smrt jeste neprijateq? ^iji je ona nepri-
jateq? I kako je taj neprijateq zagospodario zemqom i postao go-
spodar `ivota? Setimo se stihova Vladimira Solovjeva: “Smrt i
vreme na zemqi gospodare/ No, gospodarima ih nemoj zvati...”.* Ali,
kako mo`emo da ne zovemo gospodarem sve ono {to je postalo norma
i zakon postojawa, sa ~ime se sâm ~ovek odavno ve} pomirio, protiv
~ega je prestao da protestuje i da se buni, trude}i se da se – u svo-
joj filosofiji, u svojoj religiji i kulturi – sa tim upravo izmiri
i izna|e izvesni kompromis? Da, hri{}ansko u~ewe o smrti je ne-
~uveno i sami Hri{}ani ne mogu da ga podnesu, jer u Hri{}anstvu
nije re~ o izmirewu sa smr}u, ve} o ustanku protiv smrti. I ka-
da se o tome govori kao {to je pisao ekstati~ni ruski filosof
Fjodorov, odmah se protiv toga ogla{ava glas razuma, glas mirewa
[sa smr}u], glas neizbe`nosti. Ali, ako je tako, onda je, ponavqam,
besmislena hri{}anska vera, jer Sv. ap. Pavle veli: Ako Hristos
nije vaskrsao, uzalud je vera na{a (1. Kor. 15, 14).
Tom temom, hri{}anskim poimawem smrti }emo se baviti u
na{oj slede}oj besedi.
* V. S. Solovjev, “Prijatequ siroti, izmu~i te put...”, od 18. septembra 1887.
godine.
45
BOG NIJE STVORIO SMRT
U pro{loj besedi pomenuo sam evangelsku pri~u o Hristu
koji se zaplakao pred grobom Svoga prijateqa Lazara. No, treba da
se iznova zamislimo nad smislom tih suza, jer se tu, u tom trenut-
ku, zbiva svojevrsni preokret unutar religije uop{te, unutar
iskonskoga religijskoga pristupa smrti.
Ve} sam govorio o smislu tog preokreta. Do tog trenutka
smisao religije, kao i smisao filosofije, sastojao se u tome da se
~ovek izmiri sa smr}u i da u~ini smrt, ako je mogu}e, onim za ~im
~ovek ~ezne. Smrt kao oslobo|ewe od tamnice tela, smrt kao izbav-
qewe od stradawa, smrt kao izbavqewe od tog promenivog, sujetnog
i zlog sveta, smrt kao po~etak Ve~nosti – upravo to jeste zbir reli-
gijskih i filosofskih u~ewa do Hrista i izvan Hrista, u drevnoj
religiji, u starojelinskoj filosofiji, u budizmu, itd. Ali, Hristos
se zaplakao pored groba Lazarevog i samim tim projavio Svoju pobu-
nu protiv smrti, Svoje odbijawe da prihvati smrt i da se sa wom po-
miri. Odjednom smrt prestaje da bude prirodna, normalna pojava i
biva raskrinkana kao ne{to {to nije neumitno, ve} {to je protiv-
prirodno, stra{no i nakazno, i smrt time biva progla{ena za ne-
prijateqa: “posledwi neprijateq, ukinu}e se – smrt”.
Da bismo osetili svu dubinu, sav preokret te promene mora-
mo krenuti od po~etka, od izvora tog potpuno novog i ne~uvenog
pristupa smrti. Ti izvori su odre|eni i opisani, na krajwe sa`et
na~in, na jednom drugom mestu u Svetom Pismu, gde se ka`e: Bog ni-
je stvorio smrt (Prem. 1, 13), a to zna~i da je u svetu, u prirodi za-
gospodarilo i gospodari ne{to {to nije od Boga, {to Bog nije hteo
i nije stvorio, {to je protiv Wega i izvan Wega.
Bog je stvorio `ivot. Bog se svagda i svugde naziva @ivotom
i @ivotodavcem. Bog se – u ve~no detstvenom, ve~no novom kaziva-
wu Biblije – raduje Svome svetu i tome {to je svet preispuwen sve-
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Cikl besed o hristianskom poni-
manii smerti, PROPOVEDI I BESEDÿ, Moskva, Palomnik, 2003.
46 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
tlo{}u i rado{}u `ivota. Ako zao{trimo stvar i do krajnosti do-
vedemo kazivawe i otkrivewe Biblije, mo`emo re}i i ovo: smrt je
– poricawe Boga.
I obrnuto, ako je smrt prirodna, ako je ona posledwa isti-
na o `ivotu i o svetu, ako je ona najvi{i i nepromenivi zakon sve-
kolikog postojawa, onda Boga nema, i onda je obmana svekoliko ka-
zivawe o stvarawu sveta, o radosti i o svetlosti `ivota.
Ali, onda, ono osnovno, najva`nije i najdubqe pitawe sve-
kolike hri{}anske vere jeste pitawe: odakle se pojavila smrt, i
kako je i za{to je smrt postala ja~a od `ivota? Kako je i za{to
je smrt zagospodarila na takav na~in da je i sâm svet postao svo-
jevrsno kozmi~ko grobqe, mesto gde se mno{tvo qudi osu|enih na
smrt – {to u strahu i u`asu od smrti, {to u poku{ajima da zabo-
ravi na smrt – kome{a u jednom vaselenskom i svepro`diru}em
grobu?
Na ovo pitawe Hri{}anstvo odgovara ~vrsto, kratko i ube-
|eno: I grehom smrt u|e u svet (Rimq. 5, 12). Drugim re~ima, za
Hri{}anstvo smrt je pojava, pre svega, eti~koga reda, tj. duhovna
katastrofa. ^ovek je, u izvesnom krajwem smislu koji se re~ima ne
mo`e izraziti, ushteo smrt ili, mo`da, boqe re}i, nije vi{e hteo
onaj `ivot koji mu je slobodno, u qubavi i radosti darovao Bog.
@ivot je – da li je to potrebno uop{te dokazivati? – jedna
potpuna zavisnost. Govore}i re~ima Svetoga Pisma, ~ovek nema `i-
vot u sebi. On svagda prima `ivot od spoqa, od drugih, i wegov `i-
vot stalno zavisi od drugoga: od vazduha, od hrane, od svetlosti, od
toplote, od vode; i materijalizam sa velikom snagom nagla{ava
upravo tu zavisnost. I on je u tome u pravu, jer je ~ovek zaista do
kraja prirodno, biolo{ki, fiziolo{ki pot~iwen svetu.
Ali, tamo gde materijalizam – prihvataju}i taj determini-
zam kao samoo~igledni zakon prirode – vidi krajwu istinu o svetu
i ~oveku, tamo Hri{}anstvo vidi pad i izopa~ewe sveta i ~oveka,
vidi ono {to se naziva prvorodnim grehom.
U biblijskoj pri~i Bog daje svet kao hranu ~oveku, a to zna-
~i da je hrana – dar Bo`iji, koji je dat ~oveku da bi on `iveo: ali
sâm `ivot nije u hrani, kao {to nije ni u zavisnosti od sveta, ve}
je `ivot u Bogu. ^ovek je `iv Bogom, u smislu onog zadivquju}eg
kazivawa o tome kako je Bog besedio sa ~ovekom u sve`a predve~er-
ja (1. Mojs. 3, 8-19).
Bog nije stvorio smrt 47
Svet je ve~no otkrivewe Boga ~oveku o Samome Sebi, svet je
sâmo sredstvo op{tewa i stalni, slobodni i radosni susret sa jedi-
nim sadr`ajem `ivota, sa @ivotom samoga `ivota, sa Bogom: “Za
Sebe si nas stvorio, Gospode, i ne}e se uspokojiti srce na{e dok ne
na|e Tebe”.*
Ali – i u tome i jeste sav smisao hri{}anskoga u~ewa o gre-
hu! – upravo taj `ivot sa Bogom i `ivot za Boga ~ovek nije hteo. On
je ushteo `ivot za sebe, on je u samom sebi prepoznao ciq, smisao i
sadr`aj `ivota. I u tom slobodnom izboru sebe a ne Boga, u tom
pretpostavqawu sebe Bogu, ~ovek je – a da do kraja toga nije ni bio
svestan – postao rob sveta, rob svoje zavisnosti od sveta. On jede da
bi `iveo, ali kroz svoju hranu on se priop{tava onome {to je smrt-
no, jer u hrani nema `ivota kao takvog.
“^ovek jeste ono {to on jede” – rekao je Fojerbah. Da, to je
istina, ali ~ovek jede samo ono {to je umrlo; on u po~etku jede da
bi `iveo, a potom po~iwe da `ivi da bi jeo, i u tom ru`nom i po-
ro~nom krugu sastoji se stra{ni determinizam ~ovekovoga `ivota.
Smrt, na taj na~in, jeste plod otrovanoga i ve~no dejstvuju-
}ega raspadawa `ivota, onoga raspadawa `ivota u kome je ~ovek se-
be slobodno pot~inio smrtnome svetu koji u sebi nema `ivota.
“Bog nije stvorio smrt”. Smrt je u svet uveo upravo ~ovek,
slobodno ushtev{i `ivot iskqu~ivo za sebe i u sebi, i otkinuv{i,
na taj na~in, sebe od isto~nika, od ciqa i sadr`aja `ivota – od Bo-
ga, i zato je smrt postala vrhovni zakon `ivota. Smrt kao raspa-
dawe, smrt kao razdvajawe, smrt kao privremenost, prolaznost i
prividnost svega na zemqi.
Da bi se ute{io, ~ovek je izma{tao ma{tarije o drugome
svetu, u kome nema smrti, i samim tim predao ovaj svet [u ruke smr-
ti], pot~iniv{i ga smrti u potpunosti. I tek kada pojmimo hri-
{}ansko u~ewe o smrti kao posledici ~ovekovog preina~ewa poi-
mawa same su{tine `ivota, bi}e nam mogu}e da iznova ~ujemo, kao
novinu, hri{}ansku blagovest o razru{ewu smrti Vaskrsewem.
* Bla`eni Avgustin, Ispovesti, Kwiga I, glava 1.
48
VASKRSEWE TELA –
SREDI[TE HRI[]ANSKOG U^EWA O SMRTI
Sve ono {to smo u na{im pro{lim besedama kazali o smrti,
sada nas neposredno dovodi do glavne i sredi{we teme Hri{}anstva
– do blagovesti o Vaskrsewu. Nagla{avam, ne naprosto do teme be-
smrtnosti du{e posle wenoga razdvojewa od tela, niti naprosto do
teme nekakvog tajanstvenog razvaplo}ewa postojawa u tajanstvenom
eteri~nom onostranom svetu, ve} upravo do teme Vaskrsewa.
“Usta}e mrtvi i obradova}e se oni koji su u grobovima”. Ka-
ko gromko zvu~e ove re~i! Kako likuju}e i pobedno – kao obe}awe i
kao vi|ewe, ve} sada, onoga {to }e tek do}i! – one odjekuju kroz po-
znu no} Velikoga Petka, kada kroz mrak i `alost Groba, Krsta i
Pla{tanice po~iwe postepeno da prosijava svetlost nastupaju}e i
narastaju}e Pashe. Isto tako se i u najdrevnijem hri{}anskom is-
povedawu vere, Apostolskom Simvolu Vere, jednostavno tvrdi: “Ve-
rujem u vaskrsewe tela”.
Kada se Hristos, posle Svoga Vaskrsewa, javqao prepla{e-
nim i razbe`alim u~enicima, oni su, po re~ima Evangelija, misli-
li da vide privi|ewe. Ali, Hristos im je rekao: “Ne bojte se, Ja
sam. Dodirnite Me, i uverite se u to, jer privi|ewe nema tela”.
I potom je On uzeo hranu – ribu i hleb – i jeo pred wima (v. Lk. 24,
36–43).
Sa propove|u Vaskrsewa [Hristovog] Apostoli su krenuli
iz Jerusalima i to Vaskrsewe iz mrtvih su propovedali na sve ~e-
tiri strane vaselene. I oni koji su blagovest Apostolâ prihvati-
li kao svoju, primili su i tu veru, tu radosnu novost, tu blagovest
Vaskrsewa, i woj su se radovali i wome su `iveli. A to je za
tada{wi svet bila ne~uvena i apsurdna propoved. Taj svet je neka-
ko jo{ i mogao da, na jedvite jade, preko voqe, poveruje u besmrtnost
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Cikl besed o hristianskom poni-
manii smerti, PROPOVEDI I BESEDÿ, Moskva, Palomnik, 2003.
Vaskrsewe tela – sredi{te hri{}anskog u~ewa o smrti 49
du{e, ali za wega je vaskrsewe tela predstavqalo potpunu besmi-
slicu. Kada je Sv. ap. Pavle o tome govorio u Atini, u samom sredi-
{tu tada{we jelinske mudrosti i prosve}enosti, filosofi koji su
ga slu{ali, najpre su ga ismejali pa onda oti{li, rekav{i mu: Do-
bro, o tome }emo slu{ati sutra (v. Del ap. 17, 32).
No, ja se ne bojim da ka`em da je i danas, gotovo dve hiqade
godina posle osnivawa Hri{}anstva, te{ko i gotovo nemogu}e da
~ovek prihvati tu propoved, da shvati da upravo na toj propovedi
stoji odnosno da bez we pada sâmo Hri{}anstvo. Da, mi praznujemo
Vaskrs. Da, ne{to se, bez sumwe, de{ava u nama i sa nama, svake go-
dine kada ~ujemo kako se kroz no}nu ti{inu prolama jedinstveni
usklik: “Hristos vaskrse!”, pra}en jedinstvenim odgovorom: “Ui-
stinu vaskrse!”.
No, ako se tada, ~ak, i zamislimo nad smislom svega toga {to
praznujemo u vaskr{wu no}, su{tina onoga ~emu se radujemo, razlog
zbog ~ega se radujemo, kao i zna~aj koji ta radost ima za mene li~no,
za nas, ipak, kao da ostaju nekako magloviti i neshvativi...
Vaskrsewe tela – {ta je to? Gde je telo, ono koje se raspalo
u zemqi i vratilo u to tajanstveno kru`ewe prirode? [ta, zar }e
te kosti vaskrsnuti? [ta }e nam uop{te telo u tom tajanstvenom
za nas, onostranom duhovnom `ivotu? Zar nas filosofi i misti~a-
ri svih vremena nisu nau~ili da je pozitivni smisao smrti upravo
u tome {to nas ona osloba|a od te, kako su oni govorili, “tamnice
tela”, od te stalne zavisnosti od matarijalnoga, fizi~koga i tele-
snoga, ~ine}i na{u du{u potpuno lakom, lepr{avom, slobodnom i
duhovnom?
No, mo`da }e nam se sva ova pitawa pojaviti u novom svetlu
ako se malo dubqe zamislimo nad samim pojmom tela. Ne apstrakt-
no, ne spekulativno–filosofski, ve}, da tako ka`emo, opitno, ako
se, drugim re~ima, zamislimo nad pitawem u~e{}a i mesta tela u
na{em `ivotu, u mome `ivotu.
S jedne strane, naravno, potpuno je o~igledno da je telo sva-
koga od nas ono {to je promenivo i nepostojano. Nau~nici–biolozi
su izra~unali da se sve }elije koje ~ine na{e telo, bez izuzetka,
mewaju svakih sedam godina, te da, na taj na~in, u fiziolo{kom
smislu, mi svakih sedam godina imamo novo telo. Prema tome, ono
telo koje se na kraju moga `ivota pola`e u grob, nije ni{ta vi{e
“moje” telo od svih onih mojih [sedam] “prethodnih” tela. U krajwem
ishodu, telo svakoga ~oveka nije ni{ta drugo do wegovo vaplo}ewe
50 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
u svetu: telo je, s jedne strane, oblik moje zavisnosti od sveta, a sa
druge, oblik moga `ivota, moga delawa u svetu.
Telo je, u su{tini, moj odnos prema svetu, prema drugome:
moje telo je telo kao op{tewe i kao uzajamnost. Sve, potpuno sve u
telu, u ~ovekovom organizmu sazdano je radi te uzajamnosti, radi
tog op{tewa, radi toga “izla`ewa iz sebe”. Nije slu~ajno, naravno,
{to qubav kao najvi{i oblik op{tewa upravo u telu nahodi svoje
vaplo}ewe. Telo je ono {to vidi, {to slu{a, {to ose}a i, na taj na-
~in, {to me izvodi iz samo}e moga “Ja”.
Ali, onda se, mo`da, mora re}i i obrnuto: nije telo tamni-
ca du{e, ve} je telo – sloboda du{e, jer telo je du{a kao qubav, du-
{a kao op{tewe, du{a kao `ivot, du{a kao kretawe. I zato du{a,
gube}i telo, odvajaju}i se od tela, u su{tini, gubi `ivot, umire,
~ak, i ako to umirawe du{e nije potpuno i{~eznu}e, ve} uspewe
ili san.
No, zaista, svaki san, a ne samo san smrti, jeste izvesno umi-
rawe organizma, jer u snu spava i ne dejstvuje upravo telo i tada [za
~oveka] nema `ivota, osim onog prizra~nog i nestvarnog, nema ni-
~ega osim sna. Ako je tako, onda Hri{}anstvo – kada govori o o`iv-
qewu tela – ne govori o o`ivqewu kostiju i mi{i}a kao takvih, jer
su i kosti, i mi{i}i, i sva materija, i sve tkivo na{ega sveta sas-
tavqeni tek od nekoliko osnovnih elemenata i, u krajwem ishodu,
od atoma, a u atomima nema ni~eg specifi~no li~noga, ni~ega ve~-
no moga.
Hri{}anstvo govori o obnovqewu `ivota kao op{tewa, ono
govori o onom telu duhovnom koje smo mi sami tokom ~itavog svog
`ivota sazdali sebi qubavqu, brigom za drugoga, op{tewem, iz-
la`ewem iz sebe. Hri{}anstvo ne govori o ve~nosti materije, ve}
o wenom kona~nom oduhovqewu, o svetu koji }e potpuno postati te-
lo ~ovekovo, a to zna~i – `ivot i qubav ~ovekova; o svetu koji }e
potpuno postati priop{tewe @ivotu.
Kult grobaqa i spomenikâ nije hri{}anski kult, jer se u
hri{}anskoj Blagovesti ne radi o rastvarawu u prirodi dela mate-
rije koja je nekada bila telo, ve} o vaskrsewu `ivota u svoj wegov-
oj punoti i celovitosti, koji su ostvareni qubavqu.
U tome je smisao Vaskrsa, u tome je kona~na sila i radost
Hri{}anstva: Pobeda proguta smrt (1. Kor. 15, 54).
51
LITURGIJA SMRTI
(Dnevni~ki zapisi o tajni smrti)
Istinska sre}a je svagda otvorena za smrt1
^etvrtak, 21. februar 1974.
Strah od smrti dolazi od `itejske sujete, a ne od sre}e. Ka-
da se, usred takve sujete, odjednom seti{ smrti, ona ti se ~ini kao
nepodnosivi apsurd i u`as. Ali, kada su u du{i ti{ina i sre}a, o
smrti tada razmi{qa{ i samu smrt tada poima{ na druga~iji na-
~in. Jer, sama smrt se nalazi na visini, ona je ne{to “va`no”, i u
smrti je u`asavaju}a wena nespojivost iskqu~ivo sa onim {to je
tri~avo i ni{tavno. U sre}i, istinskoj sre}i Ve~nost svagda doti-
~e du{u, i zato je sre}a svagda otvorena za smrt: sli~no se poznaje
sli~nim. U `itejskoj sujeti nema Ve~nosti i zato se ona u`asava
smrti. “U bla`enom uspewu” – to zna~i: u smrti koju prihvata sre-
}an ~ovek.
Pretvarawe vere Vaskrsewa u pogrebno samonasla|ivawe
Ponedeqak, 9. septembar 1974.
(...) Ju~e sam po~eo da radim nad svojim novim kursom [pre-
davawa]: Liturgija smrti! I iznova sam zapawen: kako se niko ti-
me nije bavio, kako niko nije primetio ~udovi{no pretvarawe ve-
re Vaskrsewa u pogrebno samonasla|ivawe (sa naglaskom na zlo-
kobnom mazohizmu; svi ti: “pla~em i ridam...”). Kobni smisao [ta-
kve] Vizantije na putu Pravoslavqa!
Iz: Prot. Aleksandr [meman, Dnevniki 1973-1983, Russkiy putý, Moskva, 2005, S.
76, 104–108, 199-200, 237, 238, 432, 465-466, 521-522, 592-593, 627. Ta~kama u zagradi
“(...)” ozna~eni su delovi originalnoga teksta koji su izostavqeni od strane prire-
|iva~a u ciqu preglednijega pra}ewa odre|ene – bogoslovske, duhovne, filosof-
ske... – ideje autora. U uglastim zagradama “[...]” date su pomo}ne i obja{wavaju}e
re~i koje omogu}avaju boqe razumevawe misli {to ih je autor “Dnevnika” iznosio
na dnevni~ki, sa`et, a neretko, ~ak, i na elipti~an na~in (prim. prev.–prir.).
1. Naslovi, dati svakom od dnevni~kih zapisa, prire|iva~evi su, a za osnovu na-
slova je uvek uzimana misao o. Aleksandra iz odre|enog zapisa (prim. prir.).
52 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Liturgija smrti
Ponedeqak, 16. septembar 1974.
U subotu i ju~e, posle slu`be, Q.[ana]1 i ja smo i{li na Xouns
Bi~. Sunce, okean, pesak: kakav praznik, “simvol” punote i bla`enstva!
Tokom svih ovih dana ~itao sam i pripremao se za novi kurs
(Liturgy of Death2). I, kao i uvek, ono {to se spoqa ~inilo srazmer-
no jednostavno, odjednom se javqa u svoj svojoj dubini i slo`eno-
sti. Smrt stoji u sredi{tu i religije i kulture, i ~ovekov stav
prema smrti odre|uje i wegov stav prema `ivotu. Smrt je “nesta-
jawe” ~ovekove svesti. Svako poricawe smrti samo poja~ava tu ne-
urozu (besmrtnost du{e, materijalizam...), kao {to isto to ~ini i
prihvatawe smrti (asketizam, poricawe tela...). Jedino pobeda
nad smr}u jeste odgovor, a ona pretpostavqa transcensus3 kako pori-
cawa tako i prihvatawa: Pobeda proguta smrt [1. Kor. 15, 54]*.
Pitawe je, me|utim: “U ~emu se sastoji ta pobeda?”. Smrt
otkriva – mora da otkriva – ne smisao smrti, ve} `ivota. @ivot
mora da bude ne priprema za smrt, ve} pobeda nad smr}u, tako da, u
Hristu, smrt postane trijumf `ivota. No, o `ivotu u~imo bez we-
gove veze sa smr}u, a o smrti – kao o ne~emu {to nije povezano sa
`ivotom. Hri{}anstvo `ivota: moral i individualizam. Hri{-
}anstvo smrti: nagrada i kazna, i isti individualizam.
Shvataju}i `ivot iskqu~ivo kao “pripremu za smrt”, Hri{-
}anstvo obesmi{qava `ivot. Svode}i smrt na “onaj svet”, “drugi
svet” koji ne postoji, zato {to je Bog stvorio samo jedan svet, je-
dan `ivot, Hri{}anstvo obesmi{qava smrt kao pobedu. Zanimawe
za “zagrobnu sudbinu” umrlih obesmi{qava hri{}ansku eshatolo-
giju. Crkva se ne “moli za upokojene” ve} jeste (mora da bude!) wi-
hovo stalno vaskrsavawe, jer ona i jeste `ivot u smrti, to jest po-
beda nad smr}u, “op{te vaskrsewe”.
To come to terms with death4...To sam napisao u svome predavawu,
ali to je – “iznutra”. U svojoj pedeset i tre}oj godini (koju sam napu-
nio u petak), kako ka`u, vreme je da se “zamislim o smrti”, da ukqu~im
smrt – kao oven~awe koje sobom sve zaokru`uje i osmi{qava – u ono
1. Q. je po~etno slovo od “Qana”, kako je o. Aleksandar od miqa zvao svoju su-
prugu–matu{ku Uqanu (Julijanu) Sergejevnu (prim. prev.).
2. Liturgija smrti (engl.).
3. Prevazila`ewe (lat.).
* U uglastim zagradama posle autorovog navoda iz Sv. Pisma, svugde gde sâm autor
to nije nazna~io, dat je podatak o ta~nom mestu na kome se u Sv. Pismu nalazi
dati navod. Ovoga smo se na~ela pridr`avali u ~itavom zborniku (prim. prev.).
4. Pomiriti se sa smr}u (engl.).
Liturgija smrti 53
ose}awe sveta, koje upravo ose}am vi{e nego {to to re~ima mogu da iz-
razim, ali kojim zaista `ivim u onim najboqim trenucima `ivota.
Za podse}awe, isti~em slede}a va`na “otkri}a”:
– U smrti nema vremena. Otuda }utawe Hrista i istinito-
ga Predawa o stawu umrlih izme|u smrti i [op{teg] vaskrsewa, to
jest o onome o ~emu se neistinito predawe radoznalo pita vi{e ne-
go o bilo ~emu drugome.
– U`as umirawa. Mo`da, za one koji su izvan [Crkve]? Pre
dve nedeqe umrla je Marino~ka Rozen{ild, utopiv{i se dok je spa-
savala svoju decu. U`as te smrti za nas. A za wu? Mo`da, radost sa-
mo`rtvovawa? Susret sa Hristom Koji je rekao: “Nema ve}e qu-
bavi od ove...” [Jn. 15, 13].
– [ta i{~ezava u smrti? Iskustvo ru`note ovoga sveta,
zla, prolaznosti... [ta ostaje? Krasota sveta koja raduje i,
istovremeno, o`alo{}uje: “Poqski put izme|u klasja i trava...”
“Mir”. Onaj mir subotwi, u kome se otkriva punota i savr{en-
stvo Tvorevine. Bo`iji mir. Ne mir smrti, ve} mir `ivota u we-
govoj punoti, u wegovom ve~nom imawu...
“Za mene je `ivot – Hristos, a smrt – dobitak...”
Ponedeqak 23. septembar 1974.
(...) Po~etak “prve jeseni”... Ju~e tokom dana, putovawe do
Ane.1 Planine, {ume oblivene ve} jesewim suncem, sasvim `ive u
toj zadivquju}oj prozra~nosti septembarskog sunca.
U vezi sa tim (a tako|e i sa novim kursom) – misli o smrti. U
u`asu pred smr}u, jedno od najsna`nijih ose}awa jeste ta `alost zbog
napu{tawa ovoga sveta: le doux royaume de la terre2 (Bernanos), ono {to
je tako sna`no ose}ao i Morijak. Me|utim, {ta ako je to “slatko car-
stvo zemaqsko” – to vedro, svetlo nebo, te suncem objasane planine i
{ume, ta tihana hvala bojâ, krasote, svetlosti – {ta ako sve to, u kra-
jwem ishodu, nije ni{ta drugo do jedino javqewe onoga {to je iza smr-
ti? [[ta ako je to] Prozor u Ve~nost? “Da, ali, evo, upravo ovog jedin-
stvenog, neponovivog, sivkastog dan~i}a sa wegovim, u sumrak, magno-
veno gasnuv{im svetlostima,tog dana koga }e se sa bolom se}ati du{a,
vi{e nema, i on se vi{e ne}e vratiti...” Ali, du{a upravo zato i pam-
ti, zato {to joj je taj “dan~i}” projavio Ve~nost. Ne}u se ja tog dana
se}ati u Ve~nosti, ve} je sâm taj dan bio [ve}] nekakav “prolaz” u Ve~-
nost, neko unapred “se}awe” na Ve~nost, na Boga, na `ivot nestare}i...
1. Ana Aleksandrovna, k}er o. Aleksandra (prim. prev.).
2. “Slatko carstvo zemqe (zemaqsko)” (fran.).
54 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Sve je ovo, na ovaj ili onaj na~in, ve} kazano hiqadu puta.
Ali, kada to u|e u du{u i postane wen opit – otkuda, za{to takav
mir, takva radost, takvo i{~ezavawe straha, tuge, uninija? I samo
jedna `eqa: sa~uvati to ose}awe `ivim, ne dopustiti mu da ugasne,
da se ugu{i u svakodnevnoj sujeti. Gotovo – ali, na `alost, samo go-
tovo – da po~iwe{ da ~uje{: “Za mene je `ivot – Hristos, a smrt –
dobitak...” [Filipq. 1, 21].
Kako `iveti? Sabirati `ivot za Ve~nost, a to zna~i – svi-
me `iveti kao ve~nim. Sejati u trule`nost, da bi potom `ivot
ustao u netrule`nosti [1. Kor. 15, 42]. Ali, mo`e se u `ivotu sabi-
rati i smrt... @iveti “pohotom telesnom, pohotom o~iju i gordo{}u
`itejskom” [1. Jn. 2, 16] ({to ve} jeste muka, ve} jeste smrt). Pokora-
vati se sujeti ({to je opusto{ewe du{e, smrt), slu`iti idolima
({to je bezizlaz, smrt).
Znawe o smrti sve vreme pretvarati u znawe
o `ivotu, a znawe o `ivotu – u znawe o smrti
Subota, 23. avgust 1975.
Na puti}u [kroz {umu], posle podne (“sav se dan cakli kao kri-
stal”) – razgovor sa Q.[anom] o... starosti i smrti. Rekao sam joj da mi
se ponekad ~ini da sam od `ivota ve} dobio sve {to sam `eleo od wega
da dobijem, da sam ve} saznao ono {to sam hteo da saznam, itd. Po~e-
tak starosti: i, gle, ~ovek razmi{qa da bi starost trebalo da bude
vreme pripreme za smrt, ali ne u smislu usredsre|ivawa pa`we na
smrt, ve}, naprotiv, u smislu o~i{}ewa – saznawem, mi{qu, srcem, sa-
zrcawem – same “kvintesencije” `ivota, one “tajanstvene radosti” zbog
koje du{i “vi{e ni{ta nije potrebno, kada odande prosinu zraci”.1
Mladost ne zna za smrt, a ako i zna, to je onda ona “nervoza”
koju sam iskusio kada sam imao petnaest godina. Smrt nema veze sa
mnom, a ako odjednom po~ne da ima veze, onda to [u meni] izaziva gnev,
i tom gnevu se pomra~uje sveceli [moj] `ivot. Ali, evo, postepeno –
ne vi{e od spoqa, ve} iznutra – dolazi to poznawe. I tu su mogu}a
dva puta. Jedan put je – sve vreme zatomqivati [u sebi] to poznawe,
“hvatati se za `ivot” (“jo{ uvek mogu da budem koristan”), `iveti
hrabro, kao da smrt i daqe nema nikakve veze sa mnom. Drugi put, po
mome mi{qewu, jeste jedini istiniti, jedini istinski hri{}anski
put: znawe o smrti u~initi, ta~nije sve vreme pretvarati u znawe o
`ivotu, a znawe o `ivotu – u znawe o smrti. To dvojedno poznawe
ometaju brige, usredsre|enost `ivota na `ivot...
1. Iz pesme A. Bloka “Sve }e na zemqi umreti – i majka, i mladost...”
Liturgija smrti 55
Savremena “gerontologija” je u potpunosti usredsre|ena na
onaj prvi put: u~initi da starci i starice ose}aju sebe “potrebni-
ma” i “korisnima”. Ali, to je istovremeno i obmana (jer, oni zapra-
vo nisu potrebni), i samoobmana, jer oni znaju da nisu potrebni. Na
drugom planu, me|utim, oni su zaista potrebni, ali ne za one “bri-
ge” u kojima se drobi i prolazi sav `ivot. Potrebna je wihova slo-
boda, potrebna je krasota starosti, potreban je taj problesak “zra-
ka odande”, potrebno je to umirawe tela du{evnoga i ustajawe tela
duhovnoga koje se savr{ava u wima...
Zbog toga askezu starosti – to zbirawe `ivota nestare}eg,
treba zapo~eti rano. I meni se sve ne{to ~ini, da je moj ~as nastu-
pio. Ali, odmah iskrsava toliko “brigâ” i “problemâ”...
Dodajem jo{ i ovo: mladost ne zna ni{ta o smrti i zato ona
ne zna ni `ivot. To znawe, tako|e, dolazi tek onda kada “vidimo
svetlost ve~erwu...” I bi ve~e, i bi jutro – dan prvi [1. Mojs. 1, 5].
Mladost “`ivi”, ali ne blagodari. A zna da `ivi iskqu~ivo onaj
koji blagodari. “To slatko carstvo zemaqsko...” [Bernanos].
Najva`nija i najte`a tajna Hri{}anstva –
spasonosnost stradawa
Sreda, 14. januar 1976.
(...) Zavr{io sam ju~e @usovu biografiju. Dok sam ~itao o we-
govoj smrti (umirao je tri godine u mukama), o wegovim nat~ove~an-
skim naporima da slu`i misu, o toj vernosti, smirewu i poslu{no-
sti – grunule su mi suze. Svagda ose}am da se tu nahodi najva`nija i,
zato, najte`a tajna Hri{}anstva: spasonosnost stradawa. Ne “isku-
piteqnost”, ve} upravo “spasonosnost”. Jedino {to “prirodni” ~ovek
dubinski ne}e jeste – stradawe. Jedino {to mu Hri{}anstvo predla-
`e jeste – stradawe. Za6{to? Zato {to se u duhovnoj pobedi nad stra-
dawem, u duhovnom “preobra`ewu” stradawa savr{ava duhovno uzra-
stawe ~ovekovo, wegovo uzla`ewe u druga~iju dimenziju [bitovawa].
Pre{ao sam na ~itawe “Istorije smrti na Zapadu” Filipa
Ariesa. ^udna je ta usredsre|enost pa`we savremenoga ~oveka na
smrt (@. Zigler, “@ivi i smrt”; E. Moren, “^ovek i smrt”, itd.).
“Ovaj svet” nam bukvalno iznova postavqa pitawe [o smrti], a Hri{-
}anstvo je upravo i bilo odgovor na to pitawe. Ali, [bilo] nekada!
Jer danas se Hri{}anstvo bavi “ovim svetom” i budu}om “ruskom dr-
`avno{}u” (Sol`ewicin...). Zaista je istinita re~: “Ako so ob-
qutavi, ~ime }e se ona osoliti...” [Mt. 5, 13].
56 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Evolucija prihvatawa smrti u hri{}anskom svetu
Utorak, 20. januar 1976.
(...) Dugi [avionski] let ju~e, tokom koga sam zavr{io ~itawe
Ariesove kwige o smrti. Vrlo zanimqivo, a naro~ito ono {to on pi-
{e o evoluciji prihvatawa smrti, po~ev{i od Sredwega veka. Wego-
va shema: [u Sredwem veku] svaki pojedinac i dru{tvo prihvataju
smrt, te otuda: “javno umirawe” i “naviknutost” na pokojnike (tr`ni-
ce na grobqima), sahrawivawe ad sanctos1. Nepostojawe kulta groba
(o~igledno zbog toga {to su `ivi pokojne – kao one koji jesu u Crkvi
i sa Crkvom – ose}ali kao deo `ivota, kao one koji jesu sa nama...) Za-
tim, “individualizacija” smrti (XV–XVI stole}e): li~ni sud, itd.
Potom, u XVIII stole}u – smrt kao prekid, [uzajamno] pribli`avawe
smrti i erosa. U XIX stole}u – kult grobova, ideja nacije, nasle|a. I
tek u XX stole}u potpuno uklawawe smrti iz `ivota (bolnica, itd.).
Sve ovo moram iznova da pro~itam i da promislim.
Rugobnost, bezobrazje smrti
Ponedeqak 8. maj 1978.
Ju~e – brza smrt O. S. Verhovske. Kada sam stigao, dva grad-
ska bolni~ara su, na podu, poku{avala da je o`ive ve{ta~kim disa-
wem. Rugobnost, bezobrazje smrti. To telo, prostrto na podu, i soba
sa svim poku}stvom, nename{tenim krevetom, krparama, sa svim
onim {to je potrebno za `ivot, a {to, pri smrti, postaje stra{no po
svojoj nepotrebnosti, besmislenosti... I zatim polagano, pobedno
pretvarawe te rugobnosti – molitvom, wenim ritmom, wenom silom
upravo da pretvara, da preobra`ava i da, na tako o~igledan na~in,
javqa da posledwu re~ ima Bog, a ne taj zli i besmisleni prodor ne-
bitija, {eola2, zla u svet. Ju~e, na panihidi u crkvi – prepuna crkva.
“A tvoja smrt? Kako sa wom stoje stvari?”
Subota, 23. jun 1979.
Jedanaest ~udesnih, “blagodatnih” dana na Labelu3. [etwe
omiqenim puteqcima kroz omiqena poqa i {ume. Label – iz godi-
ne u godinu – sve ve}a radost! Radio sam kako nisam radio ~itave
zime. Napisao sam ~itavih {ezdeset stranica (!) – bele`aka za
1. Pored, kod svetiwa (lat.).
2. Ada, nevida, pakla (jevr.).
3. Ostrvce na istoimenom jezercetu u Kanadi, gde je porodica [memanovih pro-
vodila svako leto u svojoj da~i sa drvenom crkvicom (prim. prev.).
Liturgija smrti 57
predstoje}a predavawa posve}ena temi “smrti”, koja treba da dr`im
idu}e sedmice na Akademiji.
^etvrtak 28. jun 1979.
^itave sedmice – predavawa o smrti, pogrebewu, itd. Dr`i{
predavawa (sa nadahnu}em, iz dubine du{e, sa ube|ewem), slu{a{,
razmatra{, a u tebi se sve sna`nije glasi unutarwe pitawe: dobro,
a {to se ti~e tebe samog? A tvoja smrt? Kako sa wom stoje stvari?
Prihvatawe same smrti kao dara
Sreda, 12. mart 1980.
Ako produ`imo ju~era{we razmi{qawe, zar nas ono ne dovo-
di do prihvatawa i same smrti kao dara, to jest, opet, kao susreta,
kao posledweg presudnog susreta sa onim {to je, u krajwem ishodu,
jedino i “o`ivqavalo” `ivot, {to se otkrivalo u `ivotu, {to je ~i-
nilo `ivot – darom. “@ivot je za mene – Hristos, a smrt – dobitak”
[Filipq. 1, 21], govori apostol Pavle. Da, ako `ivot postaje – Hri-
stos, i u stepenu u kome `ivot postaje – Hristos, ako Hristos jeste
taj dar u koji se sve vreme pretvara `ivot, onda smrt jeste dobitak,
blagosloveni preduslov onoga susreta licem k licu, za kojim ~ezne
sav `ivot u “ovome svetu”.
Strah [od smrti], u`as smrti, ~ini mi se, usredsre|en je u jed-
nome: “Sve }e se nastaviti, a mene vi{e ne}e biti...” Sunce }e i daqe
sijati, qudi }e se i daqe baviti svojim poslovima, a mene ne}e biti”.
“Okusiv{i, okusih malo meda... i sada umirem” [1. Car. 14, 43]. Upravo
to ose}awe ra|a strah i u`as, i upravo tom ose}awu nije ni od kakve
pomo}i “vera u zagrobni svet”. Ako je tako – a upravo tako razmi{qa
i tako ose}a ~ovek! – onda je boqe da nema ni~ega... I ~oveku nisu od
pomo}i, niti ga mogu “ute{iti” nikakve slatke re~i o “bla`enstvu
bezgre{nih duhova”.1 ^ovek ho}e samo ono bla`enstvo koje on zna, a ono
jeste jedino ovde, u opitu ovoga `ivota. Svoju ve~nost }emo na}i samo
ovde. I Hri{}anstvo tvrdi da mi svoju ve~nost nalazimo u Hristu.
Hristos je radi toga i do{ao k nama u ovaj `ivot, da bi taj
`ivot postao susret sa Wim: u tom susretu je zalo`ena ~e`wa za
posledwim ispuwewem, za posledwim susretom sa Wim – u smrti.
Smrt postaje “dobitak”. Otuda, samoo~iglednost preduslova: “Ako
Me volite...” [Jn. 14, 15]. Ne mo`e se voleti ni “u~ewe”, ni “zapove-
st”, ni “obe}awe”. Voleti se mo`e jedino ako postoji susret, ako je
Hristos postao “dar” svega u `ivotu.
1. Iz pesme M. Qermontova “Angeo”.
58 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

I smrt nekr{tenih je “progutana pobedom” Hristovom

Utorak 20. oktobar 1981.
(...) Koliko misli, koliko “otkrivewâ” koja naviru dok dr-
`im predavawe. Ju~e (tema – “Liturgija smrti”) govorio sam o “pro-
blemu spasewa”, vaskrsewa nekr{tenih. I odjednom mi je postalo
tako jasno da nije stvar u tome – da li su oni znali ili nisu zna-
li Hrista, da li su poverovali u Wega ili ne, da li su bili kr{te-
ni ili ne, ve} u tome da Hristos zna wih i da je Hristos Sebe pre-
dao wima i za wih. Zato je i wihova smrt bila “progutana pobedom”
[1. Kor. 15, 54], zato je smrt i za wih susret sa Hristom.
MOLITVA GOSPODWA –
Isto tako i pitawe Suda. Sud ne}e biti o dogmati~kim
pitawima, ve} o “blagu srca”. Sud }e biti sâm wihov susret sa
JAVQEWE CARSTVA BO@IJEG
Hristom. Ali, onda, ka`u, ~emu Crkva, ~emu Svete Tajne, itd.? Priz-
vawe Crkve je kozmi~no i eshatologi~no. Crkva mewa svet svojom ZA KOJE SMO STVORENI
slobodom od sveta, svojim svedo~ewem o Hristu: “Jer si Ti jedini Go-
spod”. Bez Crkve svet bi do kraja bio idol. U odnosu prema “ovom sve-
tu” Crkva je deo koji se uzima za celinu. Ona je svagda – “za sve i za
sva”. Svaka wena molitva, svako “amin” je u ime sveta. Crkva je “sve-
{tenik”, a svet je wena “parohija”. Ali, to ne znaju ni sami Hri{}ani
i svi oni misle da je posao Crkve da “opslu`uje wihove duhovne potre-
be”. I ako Sud za neveruju}e, za one koji nisu znali za Hrista, bude u
tome da li su Ga oni hteli, da li su Ga voleli, ~ak i ako za Wega nisu
znali (u drugome, u bli`wemu), onda }e Sud za Hri{}ane biti Su|ewe
za wihovu izdaju Hrista.
Ali, to onda, na kraju krajeva, zna~i slede}e: ako Hri{}ani
koji su sreli Hrista mogu da se poka`u kao neprijateqi Wegovi,
onda i susret neveruju}ega sa Hristom, u smrti, mo`e da bude odba-
civawe Hrista, mr`wa prema Wemu. Jedni }e “videti Dan Wegov” i
obradova}e se, a drugi }e videti i zamrze}e [Hrista], jer su jo{ ov-
de, i ne znaju}i sa Wega, `iveli mr`wom prema Wemu.
Smrt je susret sa Hristom i zato sva smrt jeste – radost
Petak, 9. april 1982.
(...) Tra`e}i danas jedno mesto u Evangeliju po Jovanu, pro~i-
tao sam u opro{tajnoj besedi sve utehe koje Hristos daje [u~enicima].
Oni ne prepoznaju Hrista i zato se “ispunilo `alo{}u srce wihovo”
[Jn. 16, 6]. Ali, “ne}u vas ostaviti sirotima. Do}i }u k vama...” [Jn. 14,
18]. I kao iznenadni blesak muwe: sve u Hri{}anstvu zavisi od qu-
bavi prema Hristu. Smrt je susret sa Wim i zato sva smrt jeste – ra-
dost... Ali, Bo`e moj, kako smo mi daleko od takve qubavi! Qubavi
kojom je On pobedio smrt, qubavi koja u nama pobe|uje smrt...

Kada govorimo o Carstvu Bo`ijem,
ne govorimo, naravno, o ne~emu zagonetno–apstraktnom,
niti o nekom druga~ijem, zagrobnom svetu,
niti o onome {to }e se zbiti posle smrti.
Govorimo, pre svega, o onome {to je Hristos objavio,
dao i obe}ao onima koji veruju u Wega i koji Ga vole,
i mi to nazivamo Carstvom zato {to nikada
ni{ta divnije, prekrasnije, potpunije i radosnije
nije bilo otkriveno, darovano i obe}ano qudima.
Eto to zna~i: “Jer je Tvoje Carstvo... i sila”,
kako se molimo u Molitvi Gospodwoj.
Protoprezviter Aleksandar [meman
61
“O^E NA[, KOJI SI NA NEBESIMA”
Hristos je ostavio qudima samo jednu molitvu koja se zbog
toga obi~no i naziva “Molitvom Gospodwom”. Kada su Mu u~enici
kazali: Nau~i nas kako da se molimo (Lk. 11, 1), On im je, odgovara-
ju}i im, dao slede}u molitvu: O~e na{, Koji si na Nebesima! Da se
sveti Ime Tvoje, da do|e Carstvo Tvoje, da bude voqa Tvoja i na
zemqi kao {to je na Nebu! Hleb na{ nasu{ni daj nam danas, i
oprosti nam dugove na{e kao {to i mi opra{tamo du`nicima
svojim, i ne uvedi nas u isku{ewe, no izbavi nas od zloga. Jer je
Tvoje Carstvo i sila i slava u vekove vekova. Amin. (Mt. 6, 9-13).
I ta Molitva Gospodwa se, bez prekida, ponavqa evo ve} dve
hiqade godina. Nije bilo ~asa, bukvalno ni minuta, a da negde
diqem zemaqskoga {ara qudi nisu izgovarali ovu Molitvu, da nisu
ponavqali iste one re~i koje je u vreme ono izgovorio Sâm Hristos.
I zato nema boqega na~ina za razumevawe same su{tine hri{}an-
ske vere i hri{}anskoga `ivota od ove kratke i na prvi pogled ta-
ko jednostavne Molitve. No, budu}i da su me qudi mnogo puta pita-
li da tu Molitvu objasnim, ona po svojoj dubini, izgleda, i nije ba{
tako jednostavna.
Ovo tuma~ewe [Molitve Gospodwe] }u zapo~eti time {to
}u, pre svega, da govorim o neiscrpivosti smisla ove Molitve, o
nemogu}nosti da se dâ jedno, kona~no i iscrpno obja{wewe. Kao i
Evangelije, i Molitva “O~e na{“ je svagda iznova upu}ena svako-
me od nas, i to upu}ena tako da se ~ini da je sa~iwena upravo za
svakoga od nas [li~no]: upravo za mene, za moje potrebe i moje za-
pitanosti, za moja iskawa. Ona je, istovremeno, u svojoj su{tini
ve~na i nepromeniva, i svagda nas priziva ka onome {to je glavno,
krajwe, najuzvi{enije.
Da bismo “~uli” Molitvu Gospodwu i da bismo u{li u wu,
neophodno je, pre svega, da pobedimo u sebi tu unutarwu rasejanost,
tu razdrobqenost pa`we, tu duhovnu rastrojenost u kojoj mi, gotovo
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Cikl besed o Molitve Gospodney
“Ot~e na{...”, PROPOVEDI I BESEDÿ, Moskva, Palomnik, 2003.
62 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
stalno, `ivimo. Ono {to je, verovatno, najstra{nije jeste to {to se
mi svagda okre}emo od svega onoga {to je iole uzvi{eno i duhovno
zna~ajno. Mi kao da podsvesno izabiramo da budemo patuqasti i po-
vr{ni: tako je lak{e `iveti. (Setite se, kod Tolstoja, u “Ani
Karewinoj”, lika Svija`skog koji kao da je sve shvatao i kao da je o
svemu mogao da rasu|uje, ali ~im bi razgovor dolazio do onog glavnog,
do krajwih pitawa o smislu `ivota, ne{to u wemu kao da se zatvara-
lo i on preko te odbrambene crte nikoga nikada nije pu{tao. Ovo je
Tolstoj zapazio sa genijalnom ta~no{}u!).
Zaista, tako mnogo unutarwih napora ula`emo upravo u to
da zaglu{imo unutarwi glas koji nas priziva na susret licem u lice
sa onim {to je glavno. Dakle, neophodan je tek minimalan napor da
se u|e u to sazvu~je, u taj sklad, u to nastrojewe du{e i duha pri ko-
jima ta Molitva nad molitvama ne samo da po~iwe da zvu~i za nas,
ve} se i otkriva u svekolikom i najdubqem zna~ewu, i postaje nasu-
{na potreba, hrana i pi}e za du{u. Dakle, saberimo se duhom, kako
se dobro ka`e, i zapo~nimo. Krenimo od obra}awa, tog kratkog ob-
ra}awa koje je, istovremeno, i priziv i tvrdwa: “O~e na{“.
Prvo {to Hristos otkriva onima koji su Ga molili da ih
nau~i da se mole, prvo {to im On predaje kao besceni dar, utehu i
radost, i nadahnu}e, jeste mogu}nost da Boga nazivaju Ocem, da Ga
poznaju kao Oca. [ta sve ~ovek nije mislio o Bogu, kakve sve teo-
rije nije stvarao! On je Boga nazivao i “Apsolutom”, i “Prvouzro-
kom”, i “Gospodom”, i “Svedr`iteqem”, i “Tvorcem”, i “Darodavcem”,
i “Bogom”... U svakoj od tih teorija, u svakom od tih odre|ewa po-
stoji, naravno, i deo istine, i istinsko iskustvo, i dubina sazr-
cawa. Ali, jedino ime “Otac”, sa dodatkom – “na{“, ukqu~uje u se-
be sva ova imena i istovremeno otkriva svu bliskost, svu qubav, svu
jedinstvenost, neponovivost i radosnost veze [~oveka sa Bogom].
“O~e na{“ – tu je i znawe o qubavi, i odgovor na qubav; ov-
de je ve} i iskustvo bliskosti i radost tog iskustva; ovde vera pre-
rasta u poverewe, zavisnost se pretvara u slobodu, prisnost se ot-
kriva kao radost. To vi{e nisu domi{qawa o Bogu, ve} poznawe Bo-
ga, to je ve} op{tewe sa Bogom u qubavi, u jedinstvu i poverewu. To
je ve} po~etak poznawa Ve~nosti. Jer Sâm Hristos je rekao: Ovo je
`ivot ve~ni da znaju Tebe (Jn. 13, 7).
To obra}awe, dakle, nije samo po~etak, ve} i osnova sveko-
like molitve, ono {to sva druga molitvena iskawa ~ini uop{te
mogu}im i {to ih ispuwava smislom. Hri{}anstvo, u najdubqem i
Molitva Gospodwa – javqewe Carstva Bo`ijeg 63
izvornom smislu te re~i, jeste religija o~instva, a to zna~i da je
ono zasnovano ne na pretpostavkama razuma niti na dokazima filo-
sofije, ve} na iskustvu qubavi koju ose}amo da se izliva na na{
`ivot, a, pre svega, na iskustvu li~ne qubavi.
Sve je ovo kazano, sve se ovo sadr`i, sve to `ivi u po~etnom
obra}awu Molitve Gospodwe: “O~e na{!”. I izrekav{i ovo, dodaje-
mo: “Koji si na Nebesima”, “Koji si na Nebu”. Samim tim ova Moli-
tva (a u Molitvi i sav na{ `ivot) usmerava se uvis, uzdi`e se k Ne-
bu, jer Nebo, naravno, jeste ona vertikala `ivota, ona usmerenost
~oveka ka onom gorwem i duhovnom, vertikala koju tako strasno mr-
ze i nad kojom se tako banalno izruguju sve pristalice svo|ewa ~o-
veka samo na ono {to je `ivotiwsko i {to je materijalno.
To nije fizi~ko niti astronomsko nebo, kako stalno poku-
{avaju da doka`u banalni propagatori bezbo`ni{tva, ve} je to Ne-
bo kao najvi{i vrh ~ovekovoga `ivota: “Otac Koji je na Nebu”. To
je vera ~ovekova u Bo`ansku Qubav koja je rasprostrta nad svetom i
koja pro`ima ~itav svet. I to je vera u svet kao odraz, odsev, odble-
sak te Qubavi; to je vera u Nebo kao kona~no nazna~ewe slave i do-
stojanstva ~ovekovog, kao wegov ve~ni Dom.
Radosnim ispovedawem svega ovoga, radosnim pozivom na sve
ovo zapo~iwe Molitva koju nam je ostavio Sâm Hristos, kao izraz
na{eg Bogosinovstva: “O~e na{, Koji si na Nebesima”.
“Da se sveti Ime Tvoje”
Posle radosnog, sve~ano-pobednog i qubvenog obra}awa: “O~e
na{, Koji si na Nebesima”, sledi prvo moqewe i ono zvu~i ovako:
“Da se sveti Ime Tvoje”. Za {ta se molimo, {ta i{temo kada izgo-
varamo ove re~i? [ta zna~i – “da se sveti Ime Tvoje?”.
Ube|en sam, na`alost, da ve}ina veruju}ih, izgovaraju}i ovo,
jednostavno ne razmi{qa o izgovorenim re~ima. [to se, pak, ti~e
neveruju}ih, oni }e, verovatno, na ovaj nerazumivi i tajanstveni niz
re~i – “Da se sveti Ime Tvoje” – samo da slegnu ramenima.
Svetim, sve{tenim je ~ovek od davnina nazivao ono {to je
priznavao kao uzvi{enu vrednost koja stoji iznad wega samog, {to
treba po{tovati i priznavati, ~ime se treba ushi}avati, ~emu tre-
ba blagodariti, ali {to, zajedno sa tim, privla~i ~oveka k sebi,
{to podsti~e ~oveka da te`i da mu se pribli`i i da ga zaima. Go-
vorimo o “sve{tenom ota~astvenom ose}awu”, o “sve{tenoj qubavi
64 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
prema roditeqima”, o “sve{tenom trepetu” pred krasotom, savr{en-
stvom, divotom... Sve{teno je, dakle, ono najuzvi{enije i naj~istije
{to zahteva najkrajwu napregnutost svega onog najboqeg u ~oveku:
najboqih ose}awa, najboqih te`wi, najboqih nadawa. I osobenost
onoga {to nazivamo sve{tenim sastoji se upravo u tome {to ono od
nas samoo~igledno i slobodno zahteva da ga iznutra priznamo, i ne
samo da ga naprosto priznamo, ve} i da delamo, i da `ivimo sagla-
sno tom priznawu. Priznawe da su dva i dva – ~etiri, ili da voda
po~iwe da vri na toj i toj temperaturi ne ~ini nas ni boqim ni lo-
{ijim; u takvom priznawu isto su i pravednik i gre{nik, i umnik
i bezumnik, i genijalni i prose~ni ~ovek.
Ali, ako nam se ono {to je sve{teno otkrije bilo u vidu
krasote, bilo u vidu eti~koga savr{enstva, bilo u vidu dubinskog
intuitivnog poimawa su{tine sveta i `ivota, to otkri}e magno-
veno kao da ne{to zahteva od nas, ne{to mewa u nama, nekuda nas
priziva, na ne{to nas obavezuje, k ne~emu nas privla~i. O tome je
tako lepo i, istovremeno, tako jednostavno pisao Pu{kin u svojoj
~uvenoj pesmi “^udnoga se magnovewa se}am...” Pesnik je zaboravio
“vi|ewe”, zanos “bura nespokojnih” i “izgubio negda{wa ma{tawa”,
ali, kako pi{e, “u du{i je nastalo bu|ewe”, i opet se javilo “mimo-
letno vi|ewe” kao “duh ~iste krasote”. I srce po~iwe da damara sa
odu{evqewem, jer za wega su “iznova vaskrsli i Bo`anstvo, i na-
dahnu}e, i `ivot, i suze, i qubav”... Ovde Pu{kin opisuje iskustvo
sve{tenoga kao krasote. Taj opit preizmewuje ~itav wegov `ivot,
ispuwava ga – kako veli Pu{kin – i smislom, i nadahnu}em, i ra-
do{}u i onim {to je Bo`ansko.
Religijski opit jeste opit sve{tenoga u wegovom naj~isti-
jem vidu. Svaki ~ovek kome je ovaj opit dat, na ovaj ili onaj na~in,
zna da taj opit pro`ima sveceli wegov `ivot, da zahteva promenu
`ivota i unutarwe preobra`ewe. Ali, on zna, tako|e, i to da se ta
te`wa uvek sudara sa inertno{}u, slabo{}u, ni{tavno{}u na{ega
bitovawa, a, pre svega, sa tim, gotovo, instinktivnim strahom ~o-
vekovim od onoga {to je sve{teno, to jest uzvi{eno, ~isto i Bo`an-
sko, o ~emu sam ve} govorio. Srce i du{a kao da bivaju raweni tim
sve{tenim, u wima se razbuktava nadahnu}e – te`wa ~ovekova da
~itav svoj `ivot saobrazi onome {to je sve{teno. Ali, kako ka`e
Sv. ap. Pavle, u sebi se sudaramo sa zakonom koji se protivi tom
stremqewu (v. Rimq. 7, 23).
Molitva Gospodwa – javqewe Carstva Bo`ijeg 65
“Da se sveti Ime Tvoje” – to je vapaj ~oveka koji je video i
poznao Boga, i koji zna da jedino tu, u tom vi|ewu, u tom poznawu je-
ste istiniti `ivot, i istinito nadahnu}e i istinita sre}a.
“Da se sveti Ime Tvoje” – neka bi sve {to je u svetu, a pre
svega moj `ivot, moja dela, moje re~i bile odraz tog sve{tenog i ne-
beskog Imena koje nam se otkrilo i koje nam je darovano. Neka bi
`ivot iznova postao usho|ewe ka svetlosti, trepet, hvala, sila do-
bra. Neka bi se sve ispunilo Bo`anskim smislom i Bo`anskom
qubavqu.
“Da se sveti Ime Tvoje” – to je, tako|e, i vapaj za pomo} u
ovom te{kom podvigu usho|ewa i preobra`avawa, jer nas sa svih
strana opkoqavaju i u nama samima nas pobe|uju tama, zloba, ni-
{tavnost, povr{nost, i sujeta. Posle svakoga uzleta sledi pad, po-
sle svakoga napora – napad slabosti i o~ajavawa, kako `alosno ne-
gda re~e Tjut~ev: “@ivot, k’o ptica ustreqena, hteo bi da uzleti,
al’ ne mo`e...”
Opit sve{tenoga [sakralnoga] – to tajanstveno “doticawe
drugih svetova”, to “mimoletno vi|ewe ~iste krasote” – ne ~ini
`ivot lak{im, ve} te`im, i za~as po~iwe{ da zavidi{ qudima ko-
ji `ive jednostavno i sna`no, koji su uroweni u sujetu, u ni{tav-
nost svakodnevice, bez ikakve duhovne borbe. Me|utim, ~ovek jedi-
no u toj borbi istinski ispuwava svoje uzvi{eno prizvawe; jedino
tu, u tom trudu, u tim uzletima i padovima ~ovek mo`e sebe da ose-
ti ~ovekom. O svemu tome govori prvo moqewe Molitve Gospodwe.
Tako kratko i, istovremeno, tako radosno i tako te{ko: “Da se sve-
ti Ime Tvoje”.
Sve ono {to je najboqe u meni ne samo da izgovara te re~i,
ve} i istinito `ivi tim re~ima. Sve u meni ho}e novi `ivot, `i-
vot koji bi svetleo i buktao kao sve{teni ogaw koji sa`i`e svu ne-
~istotu, sve {to je u meni nedostojno datoga mi vi|ewa, sve {to me
vu~e nani`e. Bo`e moj, kako je te{ko ovo moqewe, kakvo je breme
polo`io na na{a ple}a Hristos time {to nam ga je ostavio, ot-
kriv{i nam da je u tom moqewu na{a najdostojnija i, zato, najpre-
vashodnija molitva Bogu! Kako samo retko izgovaramo te re~i, sve-
sni svega ovoga, a, ipak, ponavqamo ih stalno iznova i iznova! Jer,
sve dok se ~uje u svetu to “da se sveti Ime Tvoje”, sve dok se pamte
te re~i, ~ovek ne}e mo}i potpuno da se ra{~ove~i, ne}e mo}i pot-
puno da se odrekne onoga na {ta je prizvan i radi ~ega ga je sazdao
Bog... “Da se sveti Ime Tvoje”.
66 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
“Da do|e Carstvo Tvoje”
Drugo moqewe Molitve Gospodwe glasi ovako: “Da do|e
Carstvo Tvoje”. Kao i povodom prvoga moqewa: “Da se sveti Ime
Tvoje”, umesno je postaviti pitawe: {ta izra`ava tim re~ima ~o-
vek–Hri{}anin, ~ovek veruju}i, koji izgovara tu molitvu? K ~emu
su, u tim trenucima, usmereni wegovo saznawe, wegova nada, wegova
`eqa? Bojim se da je na to pitawe jednako te{ko odgovoriti, kao i
na prethodno pitawe, o prvom moqewu.
Nekada, na samom po~etku Hri{}anstva, smisao ovoga mo-
qewa je bio jednostavan, ta~nije, ono je vaplo}avalo, izra`avalo,
mo`e se re}i, ono {to je glavno u veri i nadi Hri{}ana. Jer dovo-
qno je samo jedanput pro~itati Evangelije da bismo se uverili da
pojam Carstva Bo`ijeg stoji u samom srcu propovedi i u~ewa Hri-
stovog. Do{ao je Isus i, propovedaju}i Evangelije, rekao: Pokajte
se, jer se pribli`ilo Carstvo Nebesko (Mt. 4, 17). O Carstvu Bo-
`ijem govore gotovo sve pri~e Hristove. On poredi Carstvo Bo`i-
je sa riznicom radi koje }e, da bi je zadobio, ~ovek prodati sve {to
ima, ili sa zrnom iz koga izrasta tajanstveno drvo, ili sa kvascem
od koga narasta sve testo.
Svagda i svugde prisutno je to, istovremeno, i tajanstveno i
privla~no obe}awe, najava, poziv u Carstvo Bo`ije. I{tite najpre
Carstva Bo`ijega (Mt. 6, 33), da budete sinovi Carstva (Mt. 13,
38). I ono {to je, mo`da, u najve}oj meri zadivquju}e u dugoj istori-
ji Hri{}anstva jeste to {to taj sr`ni i sredi{wi pojam, taj jezgre-
ni sadr`aj evangelske propovedi danas iznova moramo da odgonetamo,
kao da smo ga negde usput zaboravili i izgubili. Ali, kako da se mo-
limo za Carstvo Bo`ije, kako da govorimo Bogu i sebi: “Da do|e
Carstvo Tvoje”, ako ni sami ne znamo dobro {ta zna~e te re~i?
Te{ko}a je ovde, pre svega, u tome {to u samom Evangeliju
ovo poimawe Carstva Bo`ijeg kao da je dvostruko. S jedne strane,
ono kao da se odnosi na budu}nost, na kraj, na ono “iza”; ono kao da
odgovara onome {to svagda o Hri{}anstvu govore wegovi nepri-
jateqi, propagatori bezbo`ni{tva: da Hri{}anstvo svoje te`i{te
prenosi u neki drugi, nepoznati nam zagrobni svet i da se zato po-
kazuje kao ravnodu{no prema zlu i nepravdama ovoga sveta, to jest
da je Hri{}anstvo “religija iskqu~ivo onostranosti”. A ako je ta-
ko, onda molitva “Da do|e Carstvo Tvoje” jeste molitva za kraj
sveta, za i{~eznu}e sveta, molitva za dolazak upravo tog onostra-
Molitva Gospodwa – javqewe Carstva Bo`ijeg 67
nog, “zagrobnog carstva”. Ali, za{to onda Hristos govori o tome da
se to Carstvo pribli`ilo, i na pitawâ Svojih u~enika odgovara
da je to Carstvo me|u wima i unutra u wima? Ne ukazuje li ovo na
to da pojam Carstva Bo`ijeg ne mo`e naprosto da se poistoveti sa
onostranim svetom koji }e nastupiti u budu}nosti, posle katastro-
fi~nog kraja i smaka ovog na{eg zemaqskog sveta?
Upravo ovde dolazimo do onog glavnog. Jer, stvar je u ovome:
ako smo prestali da poimamo Evangelije Carstva i nismo svesni za
{ta se molimo dok izgovaramo re~i Molitve Gospodwe “Da do|e
Carstvo Tvoje”, onda je to, naravno, zbog toga {to smo zaboravili
razlog zbog koga te re~i ne ~ujemo u svoj wihovoj punoti. Mi svagda
po~iwemo od sebe, od pitawa o sebi, te se, ~ak, i takozvani “veruju-
}i” ~ovek vrlo ~esto ~ini zainteresovanim za religiju tek onoli-
ko koliko ona odgovara na wegova pitawa o wemu samom – da li je
besmrtna du{a, da li se sa smr}u sve zavr{ava ili, mo`da, postoji
ne{to “tamo”, iza tog stra{nog i tajanstvenog skoka u neizvesnost?
Ali, Evangelije ne govori o tome. Evangelije Carstvom Bo-
`ijim naziva susret ~oveka sa Bogom Koji jeste istiniti @ivot i
@ivot svakoga `ivota, Koji jeste Svetlost, Qubav, Um, Mudrost,
Ve~nost. Evangelije govori da Carstvo Bo`ije dolazi i zapo~iwe on-
da kada ~ovek sretne Boga, kada pozna Boga i kada Mu se posveti sa
qubavqu i rado{}u. Evangelije govori da Carstvo Bo`ije dolazi on-
da kada se moj `ivot u potpunosti preispuni tom svetlo{}u, tim
znawem, tom qubavqu. I, kona~no, Evangelije govori da se za ~oveka
koji je do`iveo taj susret i ~iji se `ivot preispunio tim Bo`an-
skim `ivotom, sve, ukqu~uju}i i samu smrt, otkriva u novom svetlu,
jer Onaj Koga ~ovek sre}e i to ~ime se preispuwava `ivot ~ovekov,
sada i danas, jeste sama Ve~nost i jeste Sami Bog.
Za {ta se mi, ustvarimo, molimo kada izgovaramo te, u ~ita-
vom svetu, zaista jedinstvene re~i: “Da do|e Carstvo Tvoje”? Pre
svega, za to da se, naravno, taj susret zbude {to pre, sada, ovde i da-
nas; da i u ovim okolnostima, u ovom mom svakodnevnom i tegobnom
`ivotu odjeknu re~i: “Pribli`ilo se Carstvo Bo`ije”, i da bi moj
`ivot zasijao silom i svetlo{}u Carstva Bo`ijega, silom i svetlo-
{}u vere, nade i qubavi. Molimo se, jo{, i za to da i drugi qudi, da
sav taj svet koji tako o~igledno le`i i prebiva u zlu, `alosti, stra-
hu i sujeti, ugleda i prihvati tu Svetlost koja je zasijala u svetu pre
dve hiqade godina, kada se, u udaqenoj provincije Rimske imperije,
za~uo taj usamqeni ali do danas neu}utni glas: Pokajte se, jer se
68 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
pribli`ilo Carstvo Bo`ije (Mt. 3, 2). I jo{ za to, da nam Bog po-
mogne da ne izdamo to svetlo Carstvo Bo`ije, da ne otpadamo sve
vreme od wega, da se ne pogru`avamo u tamu koja nas mami i, kona~-
no, za to da to Carstvo Bo`ije do|e u sili, kako i govori Hristos.
Da, u Hri{}anstvu postoji stalna te`wa ka budu}nosti, i{-
~ekivawe Qubqenoga, nadawe u Wegovu kona~nu sveslavnu pobedu na
zemqi i na Nebu: Da bude Bog sve u svemu (1. Kor. 15, 28), “Da do|e
Carstvo Tvoje”. To, ~ak, nije ni molitva, to je ritam damarawa srca
u svakom ~oveku koji je makar jedanput u svome `ivotu uvideo, ose-
tio, zavoleo svetlost i radost Carstva Bo`ijega na zemqi i koji zna
da to Carstvo jeste i po~etak, i sadr`aj, i kraj svega {to `ivi.
“Da bude voqa Tvoja i na zemqi kao {to je na Nebu”
“Da bude voqa Tvoja i na zemqi kao {to je na Nebu” (Mt. 6
10) – neka bude voqa Tvoja i na zemqi kao {to je voqa Tvoja na Nebu.
Ovako glasi tre}e moqewe Molitve Gospodwe. Ovo moqewe se ~ini
najjednostavnijim i najrazumivijim od svih moqewa ove Molitve. Za-
ista, ako ~ovek veruje u Boga, onda se on, o~igledno, i pot~iwava
voqi Bo`ijoj i prihvata je i `eli da ta voqa caruje i oko wega, na
zemqi, kao {to, kako verujemo, caruje ona i na Nebu. Me|utim, mi ov-
de, u stvari, imamo posla sa najte`im od svih moqewa.
Rekao bih da upravo ovo moqewe: “Da bude voqa Tvoja” ~i-
ni glavno merilo vere, merilo koje nam omogu}ava da u sebi razli-
kujemo, pre svega, istinitu veru od neistinite, istinitu religio-
znost od neistinite. Za{to? Zato {to, ustvari, ~ak i veruju}i ~o-
vek isuvi{e ~esto, ako ne i svagda, od Boga – u Koga, kako tvrdi, ve-
ruje – tra`i, o~ekuje i moli ispuwewe svoje, upravo svoje a uop{te
ne voqe Bo`ije. Jo{ gore, on iskqu~ivo radi toga i jedino zato ve-
ruje ili govori da veruje u Boga. Najboqi dokaz za ovo jeste Evange-
lije, povest o `ivotu Hristovom.
Zar, u po~etku, Hristu ne priti~u reke naroda? Zar Mu ne
dolaze qudi zato {to On ispuwava upravo wihovu voqu? Iscequje,
poma`e, te{i... Ali, ~im po~ne da govori o onom glavnom, o tome da
~ovek mora da se odrekne sebe ukoliko `eli da ide za Wim, o neo-
phodnosti qubavi prema neprijateqima i o polagawu `ivota svoga
za prijateqe svoje, tj. ~im Wegovo u~ewe po~ne da biva te{ko, uzvi-
{eno, poziv na `rtvu, zahtevawe onoga {to izgleda nemogu}e; ~im,
drugim re~ima, Hristos po~ne da u~i onome {to jeste voqa Bo`i-
Molitva Gospodwa – javqewe Carstva Bo`ijeg 69
ja, qudi Ga ostavqaju, odbacuju Ga i, uz to, obru{avaju se na Wega sa
zlobom i mr`wom! To rugawe ruqe ispod Krsta, taj pomahnitali
urlik: Raspni Ga, raspni Ga! (Lk. 23, 21) – zar sve to nije upravo
zbog toga {to Hristos nije ispunio voqu qudi?
Qudi su hteli samo pomo} i isceqewe, a Hristos je govorio
o qubavi i pra{tawu. Qudi su hteli da ih Hristos oslobodi od
neprijateqa i da porazi wihove neprijateqe, a On je govorio o Car-
stvu Bo`ijem. Qudi su hteli da Hristos po{tuje wihove obi~aje i
navike, a On ih je naru{avao, jeo je i pio sa carnicima, gre{nicima
i bludnicama. Nije li upravo tu, u tom razo~arawu u Hrista koren i
razlog Judine izdaje? Juda je o~ekivao da }e Isus ispuniti wegovu
voqu, a Hristos je dragovoqno Sebe predao na porugawe i smrt. Sve je
to opisano u Evangeliju. Ali, i kasnije, tokom dve hiqade godina
hri{}anske istorije, sve do na{ih dana, zar ne vidimo upravo isto
to? [ta mi svi zajedno i svako od nas pojedina~no `eli i o~ekuje od
Hrista? Pravo da ka`emo – ispuwewe na{e voqe. Mi `elimo da nam
Bog obezbedi sre}u. Mi `elimo da On porazi na{e neprijateqe. Mi
ho}emo da On ispuni na{e `eqe i da nas prizna kao dobre i ~esti-
te. I kada Bog ne ispuni na{u voqu, mi se zbuwujemo i negodujemo, i
spremni smo da se uvek iznova odreknemo Wega i da Ga odbacimo.
“Da bude voqa Tvoja” – ali mi, ustvari, pod tim podrazume-
vamo: “da bude voqa na{a”, i zato ovo tre}e moqewe Molitve Gospo-
dwe jeste, pre svega, izvesni sud nad nama, nad na{om verom. Da li
mi zaista `elimo ono {to je Bo`ije? Da li mi, zaista, `elimo da
prihvatimo ono {to je te{ko, uzvi{eno, {to nam se tako ~esto ~ini
i nemogu}im, a {to od nas tra`i Evangelije? I ovo pitawe, tako|e,
predstavqa proveru na{e `eqe i na{e te`we u `ivotu: {ta ja `e-
lim, {ta ~ini glavnu, krajwu vrednost moga `ivota, gde je to blago
za koje je Hristos rekao: tamo gde je blago va{e tamo }e biti i sr-
ce va{e (Mt. 6, 21)?
Istorija Hri{}anstva je puna izdaja i te izdaje nisu toli-
ko u gresima i padovima qudskim, jer onaj koji sagre{i svagda mo-
`e da se pokaje, onaj koji je pao svagda mo`e da ustane, onaj koji je
bolestan svagda mo`e da ozdravi. Ne, mnogo je stra{nije to stalno
zamewivawe voqe Bo`ije – voqom na{om, voqom mojom ili, mo`e se
re}i, mojom samovoqom. Zbog tog zamewivawa se i sama vera pretva-
ra u na{ egoizam i ona tada zaslu`uje sve one optu`be koje protiv
we iznose weni neprijateqi. Tada ona postaje la`–religija i, vero-
vatno, nema na zemqi ni~eg stra{nijeg od la`–religije. Jer je ta
70 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
la`–religija upravo i ubila Hrista. Wega su predali na smrt, i
razapeli, i rugali Mu se, Wega su hteli da uni{te qudi koji su se-
be iskreno smatrali religioznim. Jedni su religiju shvatali kao
nacionalni ponos, i Hristos je za wih bio “opasni revolucionar”
koji je govorio o qubavi prema neprijateqima; drugi su, pak, u re-
ligiji videli samo ~udo, jedino silu, i za wih Onaj Koji je visio ra-
zapet na Krstu, okrvavqeni i nemo}ni ^ovek nije bio ni{ta drugo
do sramota za religiju; tre}i su se, kona~no, razo~arali u Wega za-
to {to ih je On u~io onome {to oni nisu hteli da ~uju. I ovo se,
ponavqam, produ`ava do danas, i zato je tre}e moqewe Molitve Go-
spodwe: “Da bude voqa Tvoja” tako beskrajno va`no.
“Da bude voqa Tvoja”. To, pre svega, zna~i: daj mi snage, po-
mozi mi da shvatim u ~emu je Tvoja voqa, pomozi da prevazi|em
ograni~enost svoga uma, svoga srca, svoje voqe, da bih mogao da pre-
poznam Tvoju voqu, makar ona bila za mene i nepojmiva. Pomozi mi
da prihvatim sve ono {to je te{ko, sve ono {to mi se ~ini neizdr-
`ivim i nemogu}im u Tvojoj voqi; pomozi mi, drugim re~ima, da ho-
}u ono {to Ti ho}e{.
I upravo tu zapo~iwe za ~oveka onaj uski put o kome je go-
vorio Hristos. Jer dovoqno je da ~ovek samo za`eli ono {to je Bo-
`ansko, te{ko i uzvi{eno, i, gle, kako se qudi odmah okre}u od
wega, kako ga izdaju wegovi prijateqi i on ostaje sâm, biva pro-
gowen i odba~en. Ali, to je svagda znak toga da je ~ovek prihvatio
voqu Bo`iju, i to je uvek obe}awe onoga {to }e oven~ati taj te{ki
i uski put, obe}awe pobede koja nije ~ove~anska, privremena i pro-
lazna, ve} pobeda Bo`ija
“Hleb na{ nasu{ni daj nam danas”
“Hleb na{ nasu{ni daj nam danas” (Mt. 6, 11). Tako glasi
~etvrto moqewe – za hleb nasu{ni. “Nasu{ni” u prevodu sa crkve-
noslovenskog jezika zna~i – su{tinski, za `ivot neophodni. Zbog
toga se ova re~, tako|e, prevodila i kao – “svakodnevni”, svakoga da-
na neophodni. Ako su prva tri moqewa Molitve Gospodwe bila upu-
}ena Bogu i predstavqala na{u `equ da se sveti Ime Wegovo, da
nastupi Carstvo Wegovo, da se ne samo na Nebu nego i na zemqi vr-
{i voqa Wegova, onda sada, ovim ~etvrtim moqewem mi kao da pre-
lazimo na na{e sopstvene potrebe, po~iwemo da se molimo za sebe.
Pod hlebom se u ovom moqewu podrazumeva, naravno, ne samo hleb
Molitva Gospodwa – javqewe Carstva Bo`ijeg 71
kao takav i, ~ak, ne samo hrana kao takva, ve} i sve ono {to nam je
neophodno za `ivot. Sve ono od ~ega zavisi na{ `ivot, na{e pos-
tojawe na zemqi. Da bismo pojmili svu dubinu, sav smisao tog moqe-
wa, moramo, pre svega, da se setimo svega onoga {to stoji u vezi sa
simvolom hrane u Bibliji, jer }e tek u svetlu toga ovo moqewe pre-
stati za nas da bude ograni~eno, ako tako mo`emo da se izrazimo,
iskqu~ivo na fizi~ki `ivot ~ovekov i razotkri}e nam se u sveko-
likom svom istinskom zna~ewu.
Smisao hrane nalazimo u prvoj glavi Biblije, u povesti o
stvarawu ~oveka. Stvoriv{i svet, Bog daruje svet kao hranu ~oveku
i to, pre svega, ukazuje na zavisnost ~ovekovoga `ivota od hrane, da-
kle, i od sveta. ^ovek `ivi od hrane, pretvara hranu u svoj `ivot.
Zavisnost ~oveka od spoqa{weg, od materije, od sveta toliko je sa-
moo~igledna da je jedan od osniva~a materijalisti~ke filosofije
zakqu~ao ~oveka u ~uvenu formulu – “~ovek jeste ono {to on jede”.
Ali, u~ewe i otkrivewe Biblije se ne iscrpquje iskqu~ivo u toj
zavisnosti. Hranu, to jest sâm `ivot ~ovek dobija od Boga. Hrana je
Bo`iji dar ~oveku i on `ivi ne da bi jeo i da bi na taj na~in podr-
`avao svoje fizi~ko postojawe, ve} da bi u sebi ostvario obraz i
podobije Bo`ije.
Na taj na~in, sama hrana jeste dar `ivota kao poznawe slo-
bode i krasote duha. Hrana se pretvara u `ivot, ali se `ivot od sa-
moga po~etka pokazuje kao pobeda nad tom zavisno{}u iskqu~ivo od
hrane, jer, po{to je stvorio ~oveka, Bog ~oveku daje zapovest da do-
ma}inski vlada svetom. Tako, primati hranu od Boga kao dar Bo`i-
ji zna~i preispuwavati se Bo`anskim `ivotom. Zato je sa hranom
povezano i biblijsko kazivawe o grehopadu ~ovekovom.
To je ~uvena pri~a o zabrawenom plodu, koji je ~ovek okusio,
tajno od Boga, da bi i sâm postao “kao Bog”. Smisao ove pri~e je jed-
nostavan – ~ovek je poverovao da mo`e iskqu~ivo od hrane, samo od
svoje zavisnosti od hrane, da dobije ono {to mo`e da mu dâ jedino
Bog. Putem hrane ~ovek je hteo da se oslobodi od Boga i to ga je ba-
cilo u ropstvo hrani, u porobqenost svetom.
^ovek je postao rob sveta. Ali, to, tako|e, zna~i i – rob smr-
ti, jer, iako mu omogu}ava fizi~ko postojawe, hrana ne mo`e da oslo-
bodi ~oveka od sveta i smrti, jer to mo`e da u~ini jedino Bog. Hra-
na koja je simvol i sredstvo `ivota postala je, tako|e, i simvol
smrti. Jer, ~ovek umire ukoliko ne jede. Ali, ~ovek umire, tako|e,
i kada jede, jer sama hrana jeste priop{tavawe onome {to je smrt-
72 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
no, tj. samoj smrti. I, zato su, u krajwem ishodu, i spasewe, i ob-
novqewe, i opro{taj, i samo vaskrsewe u Evangeliju, ipak, neodvo-
jivi od hrane.
Kada je Hristos osetio glad, satana koji Ga je isku{avao,
predlo`io Mu je da pretvori kamewe u hlebove. I Hristos je to
odbio, rekav{i: Ne `ivi ~ovek samo o hlebu (Mt. 4, 4). Hristos je
pobedio i osudio upravo tu potpunu zavisnost ~oveka iskqu~ivo
od hleba, od fizi~koga `ivota, na koju je, kako vidimo iz simvo-
li~kog biblijskog kazivawa, sâm sebe osudio prvi ~ovek. Hristos
se oslobodio te zavisnosti i hrana je iznova postala dar Bo`iji,
pri~e{}e Bo`anskim @ivotom, Slobodom i Ve~no{}u, a presta-
la da bude – zavisnost od smrtnoga sveta.
Jer takav je u dubini smisao te nove, Bo`anske hrane koja,
od prvih dana Hri{}anstva, ~ini glavnu radost, glavnu Svetu Taj-
nu Crkve, koju Hri{}ani nazivaju Evharistijom, {to zna~i –
“Blagodarewe”. Evharistijom, tj. verom u pri~e{}e novom hranom,
novim i Bo`anskim Hlebom – upravo se time i zavr{ava hri{-
}ansko otkrivewe o hrani. I jedino u svetlu ovog otkrivewa, ove
radosti, ovog blagodarewa je i mogu}e zaista pojmiti svu dubinu
~etvrtoga moqewa Molitve Gospodwe: “Hleb na{ nasu{ni daj nam
danas”. Podaj nam danas hranu koja nam je neophodna.
Da, naravno, to je, pre svega, moqewe za ono {to nam je neo-
phodno za `ivot, za ono najjedostavnije, najneophodnije i najnasu-
{nije: za hleb, za hranu, za vazduh, za sve ono {to se pretvara u na{
`ivot kada se wime hranimo. Ali, to nije sve. “Daj nam”! – to zna-
~i da krajwi izvor svega toga za nas jeste Sâm Bog, Wegova qubav,
Wegovo starawe o nama. Od koga god i kakav god da primimo dar –
sve je od Boga. Ali, to, tako|e, zna~i da je krajwi smisao toga dara
ili tih darova – Sâm Bog.
Mi primamo hleb, primamo `ivot, ali da bismo otkrili
smisao tog hleba i tog `ivota. A taj smisao je u Bogu, u poznawu Bo-
gu, u qubavi prema Bogu, u zajedni~ewu sa Bogom, u Bo`ijoj radosnoj
Ve~nosti i onom @ivotu koji Evangelije naziva @ivotu u preizo-
biqu (Jn. 10, 10).
Bo`e moj, kako smo ovde daleko od malene i slepe krtice po
imenu Fojerbah. Da, naravno, kako je govorio on, ~ovek jeste ono
{to on jede. Ali, ~ovek jeste i dar Bo`ije qubavi, i ~ovek se pri-
op{tava svetlosti i slavi i radosti, i ~ovek, `ive}i, `ivi svim
onim {to mu je darovao Bog.
Molitva Gospodwa – javqewe Carstva Bo`ijeg 73
“Hleb na{ nasu{ni daj nam danas”. Daj nam u qubavi Tvojoj
sve to danas, daj nam ne samo da postojimo ve} i da `ivimo tim pu-
nim, smislenim i, na wegovom vrhuncu, Bo`anskim i ve~nim `ivo-
tom radi koga si nas i stvorio, koji si nam darovao i koji nam ve~-
no daje{, i u kome poznajemo Tebe, volimo Tebe i blagodarimo Tebi.
“I oprosti nam dugove na{e
kao {to i mi opra{tamo du`nicima svojim”
“I ostavi nam dolgi na{ja jako`e i mi ostavqaem dol`ni-
kom na{im” (Mt. 6, 12). Tako na crkvenoslovenskom glasi peto
moqewe te glavne hri{}anske Molitve koju nalazimo u Evangeliju i
koju je Sâm Hristos ostavio Svojim sledbenicima. U prevodu na go-
vorni jezik ovo moqewe bi moglo glasiti ovako: “I oprosti nam gre-
hove na{e, kao {to i mi opra{tamo onima koji su sagre{ili protiv
nas”. Odmah }emo da primetimo da su u ovom moqewu istovremeno
sjediwena dva ~ina – Bo`ije opra{tawe na{ih greha, koje stoji u ve-
zi sa na{im opra{tawem greha koji su u~iweni protiv nas. Hristos
govori: Jer ako oprostite qudima sagre{ewa wihova, oprosti}e i
vama Otac va{ Nebeski, a ako ne oprostite qudima sagre{ewa
wihova, ni Otac va{ ne}e oprostiti vama sagre{ewa va{a “ (Mt.
6, 14-15). I, naravno, upravo tu, u toj povezanosti, u tom sjediwewu na-
lazi se duboki smisao ovog moqewa Molitve Gospodwe.
No, pre nego {to se udubimo u tu vezu, neophodno je da se za-
mislimo nad pojmom greha, jer je taj pojam danas postao sasvim tu| sa-
vremenom ~oveku, koji zna za pojam prestupa koji, pre svega, stoji u
vezi sa kr{ewem ovog ili onog zakona. Pojam prestupa je relativan.
Tako, na primer, ono {to je prestup u jednoj zemqi, u drugoj to ne mo-
ra da bude. Jer ako nema zakona onda nema ni prestupa. Prestup ne sa-
mo da stoji u uzajamnoj vezi sa zakonom, ve} je prestup, u izvesnoj me-
ri, i plod zakona. A zakon je, sa svoje strane, pre svega, plod dru{tve-
nih potreba. Zakonu nije, niti mo`e da bude stalo do toga {ta se de-
{ava u dubinama ~ovekove svesti. Dok ~ovek ne naru{ava mirni `i-
vot dru{tva i ne nanosi o~iglednu {tetu drugima ili ustanovqe-
nome poretku, nema prestupa, kao {to nema ni [dejstvovawa] zakona.
Na primer, mr`wa ne mo`e biti okarakterisana kao prestup, sve dok
ne dovede do odre|enoga dela: napada, ubistva, pqa~ke. Sa druge stra-
ne, zakon ne zna ni za pra{tawe, jer sama svrha zakona jeste da {ti-
ti i podr`ava poredak qudskoga dru{tva, poredak koji je zasnovan na
74 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
dejstvu zakona. Zato je veoma va`no shvatiti da kada govorimo o gre-
hu mi, zapravo, govorimo o ne~emu {to se dubinski razlikuje, po sa-
moj svojoj su{tini, od dru{tvenoga shvatawa prestupa. Ako je izvor
na{eg saznawa o prestupu – zakon, izvor na{eg saznawa o grehu je sa-
vest. Ako u nama i u qudskom dru{tvu slabi svest o savesti ili,
boqe re~eno, ako nema neposrednog opita savesti, onda nam, naravno,
postaje stran, nepojmqiv i nepotreban religijski pojam greha i, sa
wim povezan, pojam pra{tawa.
[ta je to savest? [ta je to greh o kome nam govori i o kome
nas obave{tava na{a savest? To nije naprosto neki unutarwi glas
koji nam govori o tome {ta je dobro a {ta je zlo. To nije naprosto ne-
ka uro|ena sposobnost ~ovekova da razlikuje dobro i zlo, ve} je sa-
vest ne{to mnogo dubqe, mnogo tajanstvenije. ^ovek mo`e potpuno
nedvosmisleno da zna da nikada nije u~inio ni{ta lo{e, da ni u ~e-
mu nije prekr{io zakon, da nikome nije naneo nikakvo zlo, a da,
ipak, pritom ima ne~istu savest. ^ista savest, ne~ista savest –
ovi uobi~ajeni izrazi, mo`da, boqe od bilo ~ega drugog izra`avaju
tajanstvenu prirodu savesti.
Ivan Karamazov, kod Dostojevskog, zna da nije ubio oca.
Ali, on, ipak, ~vrsto zna da je i on kriv za ubistvo. Savest upravo
i jeste to dubinsko ose}awe krivice, svest o svome u~e{}u ne u ne-
kom konkretnom prestupu ili zlu, ve} u onom dubokom unutarwem
zlu, u onoj eti~koj pokvarenosti iz koje izrastaju svi prestupi na
ovoj zemqi, pred kojom su nemo}ni svi zakoni. I kada Dostojevski
izgovara svoju poznatu re~enicu o tome da je “svako kriv pred sva-
kim”, to nije isprazna retorika, niti preuveli~avawe, niti bole-
sno ose}awe krivice, to je istina savesti. Jer ne radi se uop{te
o tome da je svako od nas ponekad – neko vi{e a neko mawe puta –
prekr{io ovaj ili onaj zakon, ili da je kriv za ve}e ili, mnogo ~e-
{}e, za mawe prestupe. Radi se o tome da smo svi mi prihvatili kao
samoo~igledni zakon tu unutarwu razjediwenost, tu unutarwu
suprotstavqenost svakoga svakome, tu razbijenost `ivota, to nepo-
verewe, to odsustvo qubavi i povezanosti, u kojima `ivi svet i o
~ijoj nas nepravednosti obave{tava na{a savest.
Jer istiniti zakon `ivota uop{te nije u tome da samo ne
~inimo zlo, ve} u tome da ~inimo dobro, a to, pre svega, zna~i, da
volimo, i to, iznad svega, zna~i da prihvatamo Drugog; to zna~i da
ostvarujemo ono jedinstvo izvan koga, ~ak, ni najzakonitija zajed-
nica, ipak, postaje unutarwi ad. Eto, to je greh. I mi se u petom
Molitva Gospodwa – javqewe Carstva Bo`ijeg 75
moqewu Molitve Gospodwe molimo za opro{taj tog greha, greha
nad grehovima.
Ali, postati toga svestan kao greha i moliti se za opro-
{taj tog greha, to ve} zna~i postati svestan svoje odvojenosti od
drugih, to zna~i – te`iti da se prevlada ta odvojenost, i to zna~i –
oprostiti. Jer, pra{tawe je tajanstveni ~in kojim se iznova uspo-
stavqa izgubqena celovitost i kojim se zacaruje dobro. Pra{tawe
nije ~in zakonski, ve} eti~ki. Po zakonu svaki koji sagre{i pro-
tiv mene mora da bude ka`wen i dok nije ka`wen nije uspostavqe-
na zakonitost, dok po savesti, po zakonu eti~kom nije va`no vas-
postavqawe zakonitosti, ve} qubavi i celovitosti koje, pak, nika-
kav zakon ne mo`e da uspostavi. To mo`e da u~ini samo uzajamno
pra{tawe. Ako opra{tamo jedni drugima, onda }e i Bog oprostiti
nama, i jedino u toj uzajamnoj povezanosti pra{tawa na{eg i pra-
{tawa svi{e o~i{}uje se na{a savest i zacaruje se u nama svetlost
koju u svojoj dubini i{te i za kojom ~ezne ~ovek.
Jer ~oveku je istinski va`an ne spoqa{wi poredak, ve} ~i-
sta savest, ona unutarwa svetlost bez koje ne mo`e biti istinite
sre}e. Zato “ostavi nam dugove na{e kao {to i mi ostavqamo du-
`nicima svojim” jeste moqewe za eti~ko o~i{}ewe i preporod bez
koga u ovome svetu nikakav zakon nije od pomo}i.
Mo`e biti da je stra{na tragedija na{e epohe i dru{tva u
kome `ivimo upravo u tome {to se mnogo govori o zakonitosti i
pravednosti, mnogo se citiraju svi mogu}i tekstovi, ali su qudi,
pritom, gotovo sasvim izgubili silu i eti~ku krasotu pra{tawa.
Zato moqewe Molitve Gospodwe da oprostimo grehe onima koji su
sagre{ili protiv nas, i da Bog nama oprosti na{e grehove ~ini
sâmo sredi{te tog eti~kog preporoda koji nam predstoji u ovoj
epohi.
“I ne uvedi nas u isku{ewe, no izbavi nas od zloga “
Posledwe moqewe glavne hri{}anske molitve, Molitve
“O~e na{“, glasi ovako: I ne uvedi nas u isku{ewe, no izbavi nas
od zloga (Mt. 6, 13). Ovo moqewe je, od davnina, izazivalo nedoumi-
ce i bilo je tuma~eno na sve mogu}e na~ine. Pre svega, {ta zna~i
ovo – “ne uvedi”? Zna~i li to da nas Sâm Bog isku{ava, da nam On
{aqe stradawa, provere, isku{ewa i sumwe kojih je prepun na{
`ivot i koje na{ `ivot ~esto ~ine tako mu~nim?
76 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Ili, zar nas Sâm Bog mu~i, da bi nas, u kona~nom ishodu, to
mu~ewe, da tako ka`emo, prosvetlilo ili spaslo? Daqe, kada se mo-
limo da nas Bog izbavi “od zloga”, o kome se tu radi? Tu re~ su pre-
vodili i prevode naprosto kao “zlo”: “izbavi nas od zla”, jer jelin-
ski original @pš to¡ poniro¡ mo`e da se prevede i kao “od zloga”
i kao “od zla”. Bilo kako bilo, otkuda dolazi to zlo? Da li uop{te
postoji Bog, ako u svetu sve vreme trijumfuje zlo i pobe|uju zli
qudi? I za{to je prisustvo silâ zla toliko o~iglednije od prisu-
stva sile Bo`ije? Ako postoji Bog, za{to On dopu{ta sve to? I
ako }e, da tako ka`em, Bog mene da spasi, za{to On ne}e da spasi i
sve one koji na sve strane tako o~igledno stradaju i propadaju?
Re}i }emo odmah da na ova pitawa nije lako odgovoriti. Ili
jo{ jasnije, na wih uop{te i nema odgovora, ako se pod odgovorom
podrazumeva racionalno, razumsko, takozvano “objektivno”
obja{wewe. Svi poku{aji takozvane “teodikeje”, to jest racionalno-
ga obja{wewa postojawa zla u svetu, u prisustvu Svemo}noga Boga,
bili su i neuspe{ni i neubedqivi, i protiv svih tih obja{wewa i
daqe sa svom snagom va`i ~uveni odgovor Ivana Karamazova kod Do-
stojevskog: “Ako }e budu}a sre}a biti sazdana na suzi samo jednog
deteta, ja sa najve}im po{tovawem vra}am kartu za takvu sre}u”.
Ali, kakav se odgovor, onda, uop{te mo`e dati?
I mo`da upravo tu po~iwe da se otkriva smisao, i ~ak ne
toliko smisao, koliko unutarwa sila posledwega moqewa Molitve
“O~ena{“: “I ne uvedi nas u isku{ewe, no izbavi nad od zloga”. Jer
zlo nam, pre svega, dolazi kao isku{ewe, upravo kao sumwa, kao
naru{ewe vere, kao zacarewe pomra~enosti, cinizma i nemo}i na-
{e du{e.
Stra{na sila zla nije toliko u wemu samom, koliko u naru-
{ewu na{e vere u dobro i u to da je dobro ja~e od zla, naru{ewu ko-
je je u~inak zla. To i jeste isku{ewe. I ~ak sami poku{aj da se ob-
jasni zlo, da se ono opravda, ako mo`e tako da se ka`e, bilo kakvim
racionalnim obja{wewima jeste jedno isto isku{ewe, jeste
unutarwa predaja pred zlom. Jer hri{}anski odnos prema zlu se
upravo i sastoji u tome da je zlo neobjasnivo, neopravdivo, neosno-
vano, da je ono plod pobune protiv Boga, otpadni{tva od Boga,
otkidawa od Istinitoga @ivota i da nam Bog ne obja{wava {ta je
to zlo, ve} nam daje silu da se borimo protiv zla i silu da pobe|u-
jemo zlo. I ta pobeda, ipak, nije u tome da mi shvatimo i objasnimo
zlo, ve} u tome da mi zlu suprotstavimo svu silu vere, svu silu na-
Molitva Gospodwa – javqewe Carstva Bo`ijeg 77
de i svu silu qubavi, jer vera, nada i qubav zapravo i jesu pobeda
nad isku{ewem i, time, pobeda nad zlom.
I upravo tu pobedu je izvojevao Hristos, Onaj ^iji je ~itav
`ivot bio jedno neprekidno ku{awe. Oko Wega je sve vreme trijum-
fovalo zlo u svim wegovim vidovima, od masakra nevine de~ice po-
sle Wegovoga Ro|ewa pa sve do Wegove smrti u stra{noj samo}i, ka-
da je, izdan od svih, pretrpeo fizi~ka mu~ewa i sramnu smrt na Kr-
stu. Evangelije je zato, u izvesnom smislu, i kazivawe o pobedi zla
i o pobedi nad zlom, povest o ku{awima Hristovim.
I Hristos nijedanput nije dao nikakvo obja{wewe zla, i za-
to ga nijedanput nije ni opravdao niti ozakonio, ve} je sve vreme zlu
suprotstavqao – veru, nadu i qubav. On nije ukinuo zlo, ve} je poka-
zao silu borbe protiv zla i tu silu nam je ostavio, i mi se upravo za
tu silu molimo kada govorimo: “I ne uvedi nas u isku{ewe”. U Evan-
geliju je kazano da se Hristu “one no}i” – kada je u Getsimanskom vr-
tu, Sâm, iznemogao i satrven svim {to se zbivalo, kako ka`e Evange-
lije, po~eo da se “`alosti i da tuguje” (Mt. 26, 37), tj. kada Ga je pri-
tisla sva te`ina ku{awa – javio Angeo sa Neba da bi Ga ukrepio.
Upravo se za tu tajanstvenu pomo} molimo i mi, da – u zlu,
stradawu i isku{ewu – ne bi popustila na{a vera, da ne bi oslabi-
la na{a nada, da ne bi i{~ezla na{a qubav, da se ne bi tama zla za-
carila u na{oj du{i i da sama du{a ne bi postala izvor zla. Moli-
mo se za to da imamo poverewa u Boga kao {to je u Wega imao povere-
wa i Hristos, tj. za to da se o silu na{e vere razbiju sva isku{ewa.
Molimo se, tako|e, i za to da nas Bog izbavi “od zloga”, i ov-
de nam je dato jo{ jedno, ne obja{wewe ve} otkrivewe o li~nosnom
karakteru zla, o [zloj] li~nosti kao nosiocu i izvoru zla.
Ne postoji nekakva stvarna sila po sebi koju bi bilo mogu-
}e nazvati mr`wom, ve} se ona, u svoj svojoj stra{noj mo}i, javqa u
onome koji mrzi. Nema stradawa, ve} postoji onaj koji strada. Sve u
ovom svetu, sve u ovome `ivotu je – li~no. I zato se mi u Molitvi
Gospodwoj molimo ne za izbavqewe od nekakvog bezli~nog zla, ve}
za izbavqewe “od zloga”. Izvor zla je u zlom ~oveku, a to zna~i u ~o-
veku u kome je zlo, na paradoksalni i stra{ni na~in, po~elo da se
prikazuje kao dobro, u ~oveku koji `ivim zlom. I mo`da nam se
upravo tu, u tim re~ima o “zlome”, i daje jedino mogu}e obja{wewe
zla, jer nam se tu zlo razotkriva ne kao neka bezli~na su{tina raz-
livena po svetu, ve} kao tragedija li~noga izbora, li~ne odgovor-
nosti, li~ne odluke.
78 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
No, zato zlo i biva pobe|eno, tj. dobro trijumfuje jedino u
li~nosti, a ne u nekakvim apstraktnim strukturama i organizaci-
jama, i zato se mi, pre svega, i molimo za sebe same, jer svaki put
kada u sebi pobedimo isku{ewe, mi izabiramo veru, nadu i qubav,
a ne tamu zla.
U svetu tada zapo~iwe neki novi uzro~no–posledi~ni pore-
dak, otkriva se nova mogu}nost pobede, i zato se molimo: “Ne uvedi
nas u isku{ewe, ve} nas izbavi od zloga”.
“O~e na{“ – javqewe Carstva Bo`ijeg za koje smo stvoreni
Ovom besedom zavr{avamo ovo sasvim kratko i, naravno, sa-
svim nepotpuno tuma~ewe Molitve “O~e na{“. Videli smo da se iza
svake re~i ove Molitve, iza svakog wenog moqewa otkriva ~itav svet
duhovnih stvarnosti, duhovnih odnosa o kojima mi nikada i ne razmi-
{qamo, koje smo negde izgubili u sujeti svakodnevnoga `ivota. Sa te
ta~ke gledi{ta, “O~e na{“ je vi{e od molitve – to je javqewe i ra-
zotkrivawe onog duhovnog sveta za koji smo stvoreni, one jerarhije
vrednosti koja nam jedina omogu}ava da sve u na{em `ivotu iznova
postavimo na wegovo pravo mesto. U svakom moqewu je ~itav sloj na-
{eg sopstvenog samosaznawa, ~itavo otkrivewe o nama samima.
“O~e na{ Koji si na Nebesima! Da se sveti Ime Tvoje!” –
to zna~i da je moj `ivot usmeren ka vi{wem i Bo`anskom, ka aposo-
lutnom Bi}u, i da jedino u toj usmerenosti moj `ivot nalazi svoj
smisao, svoju svetlost, svoju usmerenost.
“Da do|e Carstvo Tvoje” – to zna~i da je nazna~ewe moga
`ivota da se ispuni tim Carstvom dobra, qubavi i radosti, da u|e
u to Carstvo, da ga prosvetli sila tog Carstva koje je qudima ot-
krio i darovao Bog.
“Da bude voqa Tvoja i na zemqi kao {to je na Nebesima” –
da bih tom dobrom voqom merio i prosu|ivao svoj `ivot, da bih u
woj nalazio nepromenivi eti~ki zakon, da bih pred wom smiravao
svoju samovoqu, svoj egoizam, svoje strasti, svoje bezumqe.
“Hleb na{ nasu{ni daj nam danas” – da bih primao sav svoj
`ivot, sve wegove radosti ali i sve wegove `alosti, svu wegovu
krasotu ali i stradawe, kao dar iz ruke Bo`ije, sa blagodarno{}u
i trepetom, da bih `iveo iskqu~ivo onim nasu{nim – onim {to je
najbitnije i uzvi{eno, a ne onim na {ta se banalno tro{i besceni
dar `ivota.
Molitva Gospodwa – javqewe Carstva Bo`ijeg 79
“I oprosti nam dugove na{e, kao {to i mi opra{tamo du-
`nicima svojim” – da bi u meni svagda postojao taj duh pra{tawa,
ta te`wa da svekoliko bitovawe sazdavam na qubavi, te da bi sve-
tlo pra{tawe Bo`ije pokrilo sve nedostatke, sve dugove, sve grehe
moga `ivota.
“I ne uvedi nas u isku{ewe, no izbavi nas od zloga” – da bih
mogao da, uz pomo} Bo`iju i predaju}i se toj tajanstvenoj i svetloj
Voqi, pobedim svako isku{ewe, a, pre svega, ono glavno i najstra-
{nije od svih isku{ewa – duhovno slepilo koje ~oveku ne dopu{ta
i koje ga spre~ava da u svetu i `ivotu vidi prisustvo Bo`je, koje
`ivot ~ovekov odvaja od Boga, ~ine}i ga slepim i ozlobqenim; da
ne podlegnem sili i ~arima zlih qudi, da ne bude u meni nikakvih
podlosti i lukavosti zla koje se svagda maskira u dobro, koje svag-
da poprima obli~je angela svetlosti.
I Molitva Gospodwa se zavr{ava i oven~ava pobednim sla-
voslovqem: Jer je Tvoje Carstvo, i sila, i slava, u vekove vekova
(Mt. 6, 13) – trima kqu~nim re~ima i pojmovima Biblije, trima
glavnim simvolima hri{}anske vere. Pribli`ilo se Carstvo Ne-
besko (Mt. 4, 17), Carstvo Bo`ije je unutra u vama (Lk. 17, 21), “Da
do|e Carstvo Tvoje” – Carstvo se pribli`ilo, Carstvo je do{lo,
Carstvo se otkrilo... Kako? U `ivotu, u re~ima, u u~ewu, u smrti i,
kona~no, u Vaskrsewu Isusa Hrista, u Wegovom `ivotu koji je pre-
ispuwen svetlo{}u i silom velikom, u tim re~ima koje nas uzvode
tako visoko, u tom u~ewu koje odgovara na sva na{a pitawa, i, ko-
na~no, u onom kraju od koga sve iznova zapo~iwe i koji je postao sa-
mi po~etak novoga `ivota.
Kada govorimo o Carstvu Bo`ijem, govorimo, naravno, ne o
ne~em zagonetno–apstraktnom, niti o nekom druga~ijem, zagrobnom
svetu, niti o onome {to }e se zbiti posle smrti. Govorimo, pre sve-
ga, o onome {to je Hristos objavio, dao i obe}ao onima koji veruju
u Wega i koji Ga vole, i mi to nazivamo Carstvom zato {to nikada
ni{ta divnije, prekrasnije, potpunije i radosnije nije bilo otkri-
veno, darovano i obe}ano qudima. Eto to zna~i: “Jer je Tvoje Car-
stvo... i sila”, kako ka`emo daqe [u Molitvi Gospodwoj]. Kakvu je
silu imao taj ^ovek, Koji je umro Sâm na Krstu, ne poku{av{i uop-
{te da se za{titi, i Koji nije imao gde glavu da skloni (Mt. 8, 20)?
Ali, uporedite Wega sa bilo kojim silnim ~ovekom: ma koliko da
se ~ovek osili, ma kakvom silom da se okru`i, ma kako da primora
druge da drhte pred wim, neizbe`no }e nastupiti onaj trenutak ka-
80 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

da }e pasti i kada }e se sve to razru{iti u prah i pepeo, i kada ni-

{ta vi{e ne}e ostati od te sile. A ovaj “Slabi” i “Nemo}ni”, `i-
vi i nikakva sila ne mo`e da iskoreni se}awe na Wega iz qudske
svesti.
Qudi odlaze od Wega, qudi zaboravqaju na Wega, i onda Mu
se ponovo vra}aju. Oni se bave drugim re~ima, drugim obe}awima,
ali, na kraju krajeva, pre ili kasnije, ostaje samo ta nevelika, ta
jednostavna Kwiga, u kojoj su zapisane re~i, iz koje sija lik ^ove-
ka Koji govori: Radi suda Ja do|oh u ovaj svet, da bi progledali
oni koji ne vide i da bi oni koji vide postali slepi (Jn. 9, 38). I
Koji, tako|e, ka`e: Zapovest novu dajem vam: volite jedan drugo-
ga (Jn. 13, 34); i Koji, kona~no, ka`e: Pobedih svet (Jn. 16, 33). I
PRAZNICI CRKVE –
zato Mu mi i govorimo: “Jer Tvoje je Carstvo, i sila” – te kona~-
no – “i slava”... CARSTVO BO@IJE
Prividna je, prolazna i krhka svaka slava na ovoj zemqi. I
Hristos je mawe od bilo ~ega drugog tra`io slavu. Ali, gle, ako po- VE] OVDE I SADA
stoji istinita i neuni{tiva slava, to je onda jedino ona slava ko-
ja miomiri{e i bukti svugde gde je On: slava dobra, slava vere, sla-
va nade. To je, pre svega, ^ovek Koji je Sâm postao svetlonosan, iz
Koga su zablistali zraci svetlosti, Kome nema sli~noga na ovoj
zemqi. I gledaju}i u Wega, mi shvatamo {ta je to rekao pesnik ka-
da je uskliknuo: “On blista slavom zvezdanom i prvozdanom kraso-
tom!”. Mi shvatamo, ne razumom ve} svekolikim bi}em, {ta je to
{to ~ovek tako `arko i{te i za ~im ~ezne u svim svojim metanija-
ma, u svim svojim nespokojima: i{te da u wemu zablesne ta Sve-
tlost, da se sve prosvetli tom nebeskom Krasotom, da sve zasija tom
Bo`anskom Slavom.
“Jer je Tvoje Carstvo, i sila, i slava, u vekove vekova.
Amin.” – tako se zavr{ava Molitva Gospodwa. I sve dok tu Moli-
tvu budemo pamtili, sve dok je budemo iznova izgovarali, na{ `i-
vot }e biti usmeren k Carstvu Bo`ijem, bi}e ispuwen silom, bli-
sta}e slavom, i protiv takvog `ivota tama, mr`wa i zlo ne}e mo-
}i ni{ta.

Ali, zar ~itav ovaj `ivot izme|u Vaskrsewa Hristovoga
i dana sveop{tega vaskrsewa,
nije upravo `ivqewe u Velikoj Suboti?
Zar i{~ekivawe nije osnovna
i su{tinska kategorija hri{}anskoga iskustva?
Mi i{~ekujemo u veri, qubavi i nadi.
Ovo i{~ekivawe “vaskrsewa mrtvih
i `ivota budu}ega veka”, ovaj `ivot
koji je Hristom skriven u Bogu (Kol. 3, 34),
ovo uzrastawe u qubavi i izvesnosti –
zar sve to nije na{e stawe u ovome svetu
i zar u tom smislu sav na{ sada{wi `ivot
nije upravo u “Velikoj Suboti”?
“@ivot spava”, ali mi smo, kako veli Sv. ap. Pavle,
“umrli i `ivot je na{ skriven Hristom u Bogu”.
I, malo po malo, sve u ovome svetu postaje prozra~no
za svetlost koja sija iz Carstva,
i biva sve jasnije da “obli~je ovoga sveta prolazi”
i da ono “jedino potrebno”
jeste ovaj neuni{tivi `ivot sa Hristom.
Protoprezviter Aleksandar [meman
83
BO@I]NO BOGOSLU@EWE
PRAVOSLAVNE CRKVE
Kao pravoslavni Hri{}ani, praznovawe Ro|ewa Hristovog
(koje pada 25. decembra [po crkvenom kalendaru]) zapo~iwemo pri-
premnim periodom. ^etrdeset dana pre Ro|ewa na{ega Gospoda ula-
zimo u period Bo`i}noga posta: da bismo o~istili du{u i telo, da
bismo na odgovaraju}i na~in u{li u veliku duhovnu stvarnost Hri-
stovoga Dolaska i u~estvovali u woj. Vreme ovoga Posta ne pred-
stavqa intenzivni liturgijski period kao {to je to Veliki Post.
Bo`i}ni post je vi{e “podvi`ni~ke” nego “liturgijske” prirode.
Ipak, period Bo`i}noga posta se odra`ava u `ivotu Crkve kroz iz-
vestan broj liturgijskih osobenosti koje najavquju dolaze}i Praznik.
Tema Ro|ewa koje se pribli`ava, tokom ~etrdeset dana pri-
preme, uvodi se postepeno u bogoslu`ewa i Liturgije. Sâm po~etak
Posta 15. novembra [po crkvenom kalendaru] nije liturgijski obele-
`en nijednim pesmopojawem, ali ve} pet dana kasnije, u nave~erje
praznika Vavedewa Presvete Bogorodice u Hram, slu{amo prvu naja-
vu iz devet irmosâ Bo`i}noga kanona: “Hristos se ra|a, slavite Ga!”.
Ovim re~ima se ne{to mewa u na{em `ivotu, u samom vazdu-
hu koji di{emo, u ~itavom nastrojewu crkvenoga `ivota. I mi kao
da iz daqine, velike daqine, po~iwemo da naziremo prve zrake naj-
ve}e mogu}e radosti – dolaska Boga u Wegov svet! To Crkva najavqu-
je dolazak Hrista, Vaplo}ewe Bo`ije, ulazak Boga u svet radi
wegovoga spasewa.
Zatim, dve nedeqe pre Bo`i}a, Crkva praznuje Praoce i Oce:
Proroke i Svete Staroga Zaveta, koji su pripremili taj Dolazak, ko-
ji su istoriju pretvorili u i{~ekivawe, o~ekivawe spasewa i izmi-
rewa roda qudskog sa Bogom. Kona~no, 20. decembra [po crkvenom ka-
lendaru], Crkva zapo~iwe pretpraznovawe Bo`i}a, ~ija je litur-
gijska struktura sli~na Strasnoj Sedmici koja prethodi Pashi, jer
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, The Services of Christmas in the Orthodox
Church, THE SERVICES OF CHRISTMAS: THE NATIVITY OF OUR LORD JESUS CHRIST, David
Anderson and John Erickson, Dept. of Religious Education, Orthodox Church in America,
Syosset, New York, 1981.
84 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Ro|ewe Sina Bo`ijeg kao Deteta jeste po~etak spasiteqskoga slu`e-
wa koje }e Ga, radi na{ega spasewa, odvesti do krajwe `rtve Krsta.
Nave~erje praznika
24. decembra, u Nave~erje Ro|ewa Hristovog, slu`e se slede-
}e liturgijske slu`be:
1. ^asovi, 2. Ve~erwe, i 3. Bo`anska Liturgija Sv. Vasilija
Velikog.
Javqaju}i se na kraju Pretpraznovawa i, ustvari, ~itavoga
Bo`i}noga posta, ^asovi na sa`et na~in u sebi obuhvataju sve te-
me Praznika i iznose ih u vidu posledwe i sve~ane objave. U naro-
~itim psalmima, pesmopojawima i biblijskim ~itawima, koja su
propisana za svaki ^as, objavquju se radost i sila Hristovoga Do-
laska. To je posledwe molitveno razmi{qawe o kozmi~kom smislu
Ro|ewa Hristovog, o odlu~uju}oj i korenitoj promeni koju je Ro|ewe
izvr{ilo u ~itavoj tvorevini.
Ve~erwem, koje se obi~no slu`i posle ^asova, zapo~iwe pra-
znovawe samoga Praznika, jer, kao {to znamo, liturgijski dan po~iwe
uve~e. Ton ~itavom praznovawu daju pet stihirâ na “Gospodi vozvah”.
Te stihire su zaista jedno buktawe radosti zbog dara Hristovoga
Vaplo}ewa koje se sada ispuwava! Osam biblijskih ~itawa pokazuju
da je Hristos – ispuwewe svih proro{tava, da je Wegovo Carstvo –
Carstvo “svih vekova”, da sva qudska istorija dobija svoj smisao u
Ro|ewu Hristovom, a da ~itav kozmos dobija u Wemu svoje sredi{te.
Liturgija Sv. Vasilija Velikog, koja sledi posle ve~erwe
slu`be, bila je u pro{losti kr{tewska Liturgija tokom koje su
ogla{eni (katihumeni) primali Sveto Kr{tewe i Sveto Miropo-
mazawe, i bili ukqu~ivani u Crkvu, Telo Hristovo. Dvostruku ra-
dost Praznika, radost zbog novokr{tenih i drugih ~lanova Crkve,
izra`ava prokimen dana:
Sin Moj jesi, Ja Te danas rodih, tra`i od Mene, i da}u Ti
narode u nasle|e Tvoje,i Tvoje imawe do krajeva zemqe.
Potom, na kraju Liturgije, sve{tenoslu`iteq, iznosi zapa-
qenu sve}u na sredinu hrama, i okru`en sabrawem vernoga naroda,
poje tropar i kondak Praznika:
Ro|ewe Tvoje Hriste Bo`e na{, zasija svetu svetlost ra-
zuma. U wemu oni koji zvezdama slu`ahu zvezdom se nau~i{e da Te-
bi se klawaju, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe – Istoka sa visi-
na. Gospode, slava Tebi!
Bo`i}no bogoslu`ewe Pravoslavne Crkve 85
Sveno}no bdewe i Liturgija
Po{to je ve~erwe Praznika ve} odslu`eno, zapo~iwe Bdewe
sa Velikim Pove~erjem i radosnim vozglasom iz Kwige Proroka
Isaije “S nama je Bog!”. Jutrewe se slu`i po ~inu velikih prazni-
ka. Sada se prvi put poje celi Kanon “Hristos se ra|a...”, jedan od
najdivnijih kanona u pravoslavnom bogoslu`ewu, dok vernici celi-
vaju ikonu Ro|ewa Hristovog. Daqe slede stihire “Na Hvaliteh”, u
kojima se radosno sjediwuju sve teme ~itavoga Praznika:
“Veselite se, pravedni, Nebesa, radujte se!
Igrajte, gore, jer se Hristos rodi!
Djeva sedi poput Heruvima,
nose}i u naru~ju Vaplo}enoga Boga Logosa.
Pastiri se dive Ro|enome, mudraci Vladiki darove prinose,
Angeli poju}i govore: Nepojmivi Gospode, slava Ti!”
Praznovawe Ro|ewa Hristovog se zavr{ava Liturgijom dana
sa prazni~nim antifonima, koji objavquju:
“@ezal sile posla}e Ti Gospod od Siona: “Vladaj posred
neprijateqa Tvojih”. S Tobom je vlast Tvoja u dan Ro|ewa Tvoga,
u svetlosti Svetih Tvojih.”
Poprazni{tvo Ro|ewa Hristovog
Drugoga dana praznika Ro|ewa Hristovog, praznuje se Sabor
Presvete Bogorodice. Sjediwuju}i himne Ro|ewa Hristovog sa him-
nama u kojima se proslavqa Majka Bo`ija, Crkva ukazuje na Mariju
kao Onu kroz Koju je postalo mogu}e Vaplo}ewe. Hristova ~ove~an-
ska priroda – konrektno i istorijski – jeste ~ove~anska priroda
koju je On primio od Djeve Marije. Wegovo Telo je, pre svega, Weno
telo. Wegov @ivot je Wen `ivot. Ovaj Praznik, sabor u ~ast Pre-
svete Bogorodice, najverovatnije je najdrevniji praznik Presvete
Bogorodice u hri{}anskom Predawu i sami po~etak po{tovawa
Presvete Bogorodice u Crkvi.
[est dana poprazni{tva Ro|ewa Hristovog zavr{avaju se
31. decembra [po crkvenom kalendaru] ~ime se zavr{ava Bo`i}ni
period. Na bogoslu`ewima svih tih dana, Crkva ponavqa himne i
pesmopojawa koja veli~aju Hristovo Vaplo}ewe, podse}aju}i nas na
to da izvor i osnov na{ega spasewa jeste jedini Onaj Koji je, budu-
}i preve~ni Bog, do{ao u ovaj svet i Koji se nas radi “rodio kao De-
te malo”.
86
VELIKI POST – VREME PRA[TAWA
I SU[TINSKIH DAROVA BO@IJIH
Budu}i da iznova ulazimo u Veliki Post, `eleo bih sve nas
da podsetim, a pre svih – upravo sebe, i sve vas, moji oci, bra}o i
sestre, na stih jedne stihire koji smo upravo otpevali, a u tom sti-
hu se ka`e: “Zapo~nimo Post, poste}i sa rado{}u!”.
Koliko ju~e, se}ali smo se Adama kako pla~e i tuguje pred
dverima Raja, a danas se ve} u svakom drugom redu Trioda i liturgij-
skih kwiga Velikoga Posta govori o pokajawu, o tome kako je pomra-
~en i bespomo}an `ivot kojim `ivimo, u kome se tako ~esto gu{imo.
Pa ipak, niko me ne mo`e ubediti da je op{ti ton Velikoga Posta
i{ta drugo do – veli~anstvena radost! Ali, ne ono {to mi nazivamo
“rado{}u” u ovome svetu – ne, dakle, ne{to {to je zabavno, zanimqi-
vo ili razonodno – ve} radost u najdubqem smislu te re~i, ona radost
za koju je Hristos kazao: I radost va{u niko ne}e uzeti od vas (Jn.
16, 22). Za{to radost? Kakva je to radost?
Mnogi qudi, pod razli~itim uticajima, smatraju Post nekom
vrstom samonametnute neugodnosti. Vrlo ~esto tokom Posta ~ujemo
ovakvo pitawe: “^ega si se odrekao u Postu?” – po~ev{i od slatki-
{a, pa do ko zna ~ega. Ovde je prisutna ideja da ukoliko se dovoqno
pomu~imo, ako se dovoqno nagladujemo, ako pribegnemo svim vidovi-
ma stro`ih ili bla`ih podvi`ni~kih sredstava, uglavnom da bi-
smo se “napatili” ili se “namu~ili”, da }e nam to, tako da ka`emo,
pomo}i da time “platimo” opro{taj greha. Ali, to nije na{a pravo-
slavna vera. Post nije kazna. Post ni u kom slu~aju nije ona vrsta
bolnoga leka koji poma`e u onoj meri u kojoj boli [dok ga uzimamo].
Post je dar! Post je Bo`iji dar nama, dar koji je divqewa
vredan, koji je ~udesan, koji nam je neophodan. Ali, kakav dar? Rekao
bih da je Post – dar onoga {to je su{tinsko, darovawe onoga {to je
od su{tinskoga zna~aja a {to u najve}oj meri biva zapostavqeno u
na{em `ivotu, zato {to `ivimo `ivotom zbrkanim i raspar~anim,
`ivotom koji neprestano od nas skriva ve~ni, slavni i Bo`anski
smisao `ivota, `ivotom koji oduzima od nas ono ~emu treba da “te-
Iz: Fr. Alexander Schmemann, Forgiveness, A Homily Delivered to the Community at
St. Vladimir’s Orthodox Seminary on Forgiveness Sunday 1983. Beseda izgovorena
pred sabrawem vernih u paraklisu Bogoslovske Akademije Sv. Vladimira, na
Nedequ Pra{tawa 1983.
Veliki Post – vreme pra{tawa 87
`imo” i {to ispravqa na{ `ivot i ispuwava ga rado{}u. A to su-
{tinsko jeste – blagodarewe: prihvatawe predivnoga `ivota daro-
vanog nam od Boga, koji je, kako ka`e Sv. ap. Pavle, “stvoren iz ni-
~ega” (ex nihilo), stvoren iskqu~ivo qubavqu Bo`ijom, jer nema dru-
gog razloga za na{e postojawe: zavolev{i nas pre nego {to smo i po-
stali, Bog nas je uveo u Svoju ~udesnu svetlost.
A sada `ivimo i zaboravqamo na to. Kada sam posledwi put
razmi{qao o ovome? Ali, istovremeno, ne zaboravqam tolike sit-
nice i stvari koje pretvaraju ~itav moj `ivot u ispraznu buku, u svo-
jevrsno putovawe bez ciqa. Post mi vra}a, iznova daruje ono su-
{tinsko – su{tinski aspekt `ivota. Su{tinski – zato {to dola-
zi od Boga, su{tinski – zato {to otkriva Boga. Post mi vra}a ono
su{tinsko vreme... No, vreme je, obi~no, velika oblast greha. Vreme
je vreme... ~ega? Prioritetâ. Ali, kako samo pre~esto na{i prio-
riteti uop{te nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu. I vi }ete to-
kom Posta – ~ekaju}i, slu{aju}i, pevaju}i... – postepeno po~eti da
sagledavate to vreme kao vreme skrhano i izopa~eno, kao vreme koje
nas vodi ka smrti i nigde drugde, kao vreme besmisleno.... I vide}e-
te da to i takvo vreme [u Postu] iznova postaje i{~ekivawe, posta-
je ne{to dragoceno. I vi{e ne}ete potro{iti ni minut tog `ivota
izvan wegove svrhe – uga|awa Bogu, primawa od Boga Wegovoga `i-
vota i uzvra}awa tog `ivota na uzdarje Bogu, zajedno sa na{om bla-
godarno{}u, na{om mudro{}u, na{om rado{}u, na{im ispuwewem.
Posle ovog su{tinskog vremena dolazi su{tinski odnos ko-
ji imamo sa svim onim {to postoji u svetu, odnos koji je izra`en ta-
ko dobro u na{im liturgijskim tekstovima re~ju – “pobo`no po{-
tovawe”. Tako pre~esto, sve za nas postaje samo objekt “iskori{-
}avawa”, ne{to {to je “za upotrebu”, ne{to {to “pripada” meni i
na {ta ja imam “pravo”. Me|utim, sve bi trebalo da bude Pri~e{}e
u mojim rukama! To je ono pobo`no po{tovawe o kome govorim! To
je otkri}e da Bog, kao {to jednom prilikom re~e Boris Pasternak,
jeste “veliki Bog detaqâ”, kao i da ni{ta {to je u ovome svetu ni-
je izvan tog Bo`ijeg pobo`nog po{tovawa [svega]. Bog je Onaj Koji
po{tuje, a mi smo ti koji tako ~esto ne po{tuju!
Dakle, [u Postu] imamo iznova to su{tinsko vreme, i taj su-
{tinski odnos prema ve{tastvu [materiji], koji je preispuwen po-
bo`nim po{tovawem, i kona~no, iako ne i mawe va`no, imamo i to
ponovno otkri}e su{tinske veze kojom smo me|usobno povezani: po-
novno otkri}e da pripadamo jedni drugima, ponovno otkri}e da ni-
ko ne ulazi u moj ili tvoj `ivot bez Voqe Bo`ije. I kada to izno-
va otkrijemo, onda u svemu ~ujemo poziv i priziv da delamo radi Bo-
ga: da poma`emo, da te{imo, da preobra`avamo, da uzimamo – i to
88 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
svako od nas! – na sebe breme ovog ili onog brata ili sestre u Hri-
stu. To je taj su{tinski odnos.
Su{tinsko vreme, su{tinska tvar, su{tinska misao: sve je to
toliko razli~ito od onoga {to nam svet obi~no nudi. U svetu je sve
– slu~ajno. Ako sami ne znate kako da “ubijete” vreme, na{e dru{tvo
}e vam, na genijalne na~ine, pomo}i da to u~inite. Mi “ubijamo” vre-
me, “ubijamo” po{tovawe, pretvaramo na{e op{tewe, odnose, re~i,
Bo`anske re~i u {ale i huqewa, a ~esto i u potpune besmislice. Tu
dejstvuje ona `e| i glad ni za ~im drugim osim za spoqa{wim uspehom.
Zar ne shvatamo, zar zaista ne shvatamo, bra}o i sestre, ka-
kva nam je mo} data u vidu Posta?! Posno prole}e! Po~etak posta!
Posnog vaskrsewa! I sve nam je to dato zabadava. Slu{ajte ove moli-
tve! U~inite ih va{im molitvama! Nemojte ni poku{avati da mi-
slite po svome: samo se pridru`ite, samo u|ite i uzradujte se! I ta
radost }e po~eti da usmr}uje sve one stare i bolne i dosadne grehe u
vama... I tako }ete po~eti da sti~ete onu veliku radost – radost an-
gelsku, radost koju su u~enici ose}ali kada su se vratili u Jerusa-
lim posle Hristovoga Vaznesewa. Tu wihovu radost mi sada primamo
na uzvi{en na~in... A to je, pre svega, radost, poznawa, radost u meni
koja, `eleo ja to ili ne, preobra`ava sav `ivot u meni i oko mene.
Ta posledwa su{tinska stvar jeste su{tinski povratak jednih
drugima. I upravo to zapo~iwemo ve~eras. To je ono {to ~inimo ba{
u ovom trenutku. Ako razmislimo o stvarnim gresima koje smo u~ini-
li, re}i }emo da je jedan od najozbiqnijih greha upravo na~in i ton na-
{ih odnosa sa drugima: na{e prigovarawe i kritikovawe. Ne mislim
ovde na slu~ajeve velike i razorne mr`we ili zlo~ina, niti na i{ta
tome sli~no. Ovde mislim na to da postojimo kao da nemamo nikakve
veze sa `ivotom drugih, sa interesima drugih, sa qubavqu prema dru-
gome. Ukoliko ne ispravimo svoje odnose sa drugima, ne}emo mo}i da
u|emo u Post. Greh – zvali ga mi “prvorodnim” ili, pak, “prvobitnim”
– razorio je jedinstvo `ivota u ovome svetu, razorio je vreme, i vreme
je postalo onaj ispar~ani tok koji nas nosi ka starosti i smrti. Greh
je razorio na{e dru{tvene odnose, razorio je porodice. Sve je postalo
dijaboli~no, podeqeno i razoreno. Ali, Hristos je do{ao u svet i re-
kao: I kada Ja budem podignut sa zemqe, sve }u privu}i Sebi (Jn. 12, 32).
Nemogu}e je i}i k Hristu ako sa sobom ne nosimo ono {to je
su{tinsko. Dola`ewe k Hristu ne zna~i odricawe od svega, ve}
pronala`ewe u Wemu sile Vaskrsewa, sile jedinstva, qubavi,
poverewa i radosti, svega onog {to je, ~ak i ako zauzima odre|eno
mesto u na{em `ivotu, u isto vreme, tako neznatno zastupqeno...
Tragi~no je samo i pomisliti da se iz crkava, iz bogoslovskih fa-
kulteta k Nebu uzdi`u stalne uzajamne optu`be... Ma, dosadno je
Veliki Post – vreme pra{tawa 89
sve to... Stalno ne{to nije u redu... Znate, sede}i u svojoj [dekan-
skoj] kancelariji, s vremena na vreme sam naprosto zaprepa{}en
kako qudi svakih pola sata izmi{qaju neke nove “tragedije”...
Ali, mi smo Hristovi i Hristos je Bo`iji. I kada bismo, zna-
ju}i ovo, imali samo trunku onoga na osnovu ~ega bismo mogli da se
sjedinimo, sve na{e male uvre|enosti bile bi zamewene makar trun-
kom ove [velikoposne] radosti. To je onaj opro{taj koji `elimo i ko-
ji i{temo od Boga da nam ga daruje. Jer, ako postoji stroga zapovest
u Evangeliju, onda je to slede}a zapovest: “Ako oprostite... opro-
sti}e i vama Otac va{ Nebeski; ako li ne oprostite... ni Otac
va{ ne}e oprostiti vama...” (Mt. 6, 14-15). To je, dakle, nu`no. A mi
se danas, ponavqam jo{ jednom, toga pla{imo zbog ispar~anosti na-
{ega postojawa, zbog sitni~avosti u na{im odnosima, zbog razornih
re~i i zbog odstupawa od pomenutog pobo`nog po{tovawa.
Danas moramo da oprostimo jedni drugima bez obzira na to da
li imamo bilo kakav o~igledni greh ili zlodelo jedni prema drugi-
ma. To izmirewe je novo bogojavqewe Crkve kao Carstva Bo`ijeg. Mi
smo spaseni zato {to smo u Telu Hristovom. Mi smo spaseni zato {to
od Hrista primamo svet i su{tinski poredak svega. I, kona~no, mi
prihvatamo Hrista kada prihvatamo jedni druge. Sve drugo jeste la`
i licemerstvo. Zato – oci, bra}o i sestre – oprostimo jedni drugima!
I nemojmo da razmi{qamo – za{to? Dosta je razmi{qawa o tome. U~i-
nimo to! Upravo sada, duboko uzdahnimo i recimo: “Gospode, pomozi
nam da oprostimo! Gospode, obnovi sve na{e odnose”. O kakva je pri-
lika ovde data qubavi da trijumfuje, jedinstvu da odra`ava Bo`an-
sko jedinstvo, i svemu su{tinskom da postane sâm na{ `ivot! O, ka-
kva prilika! Kakav }emo danas odgovor dati: da ili ne? Ho}emo li da
oprostimo? Da li }emo rado da prihvatimo opro{taj? Ili je to ne-
{to {to ~inimo samo zato {to, po crkvenom kalendaru, to treba da-
nas ~initi, a sutra }emo ve} postupati druga~ije... Ne! Sada je kqu~-
ni trenutak! Sada je po~etak Posta! Sada zapo~iwe prole}no “obnov-
qewe”, jer je izmirewe zaista mo}no obnovqewe ru{evina na{e du{e.
Molim vas, Hrista radi: oprostimo jedni drugima! Prvo {to
molim od vas, moja duhovna porodico, jeste da oprostite meni. Seti-
mo se samo koliko je mnogo isku{ewa lewosti i izbegavawa truda, i
tome sli~nog, u nama... Koliko samo neprestanog odbrana{tva na{ih
sopstvenih interesa, zdravqa, ovoga ili onoga... Znam da u sebi ne-
mam ni trunke istinskog samopredavawa, niti samo`rtvovawa koje
jeste ono jedino istinito pokajawa, istinito obnovqewe qubavi.
Molim vas, oprostite mi i molite se za mene, tako da bih
ono {to propovedam i sâm mogao prvi, na neki na~in, makar i tek
delimi~no, da ukqu~im u sopstveni `ivot i da vaplotim u wemu.
90
LAZAREVA SUBOTA –
PO^ETAK KRSTA I VASKRSEWA
Radost koja pro`ima i prosvetquje slu`bu Lazareve subote
nagla{ava jednu veliku temu: dolaze}u pobedu Hristovu nad adom.
“Ad” je biblijski pojam za smrt i wenu univerzalnu mo}, za neizbe-
`nu tamu koja pro`dire svekoliki `ivot i svojim mra~nim otro-
vima truje ~itav svet. Ali sada, sa Lazarevim vaskrsewem, “smrt
po~iwe da drhti”. Ovde zapo~iwe odlu~uju}i dvoboj izme|u @ivota
i Smrti, daju}i nam kqu~ za ~itavu liturgijsku tajnu Pashe. Ve} u
~etvrtom stole}u Lazareva subota bila je nazvana “najavom Pashe”.
Jer ona, zaista, najavquje i predostvaruje potresnu svetlost i mir
slede}e subote, Velike Subote, koja je dan @ivonosnoga Groba.
Lazar, prijateq Isusov, oli~ava ~itav rod qudski i, tako-
|e, svakoga ~oveka, kao {to Vitanija, dom Lazarev, predstavqa sli-
ku ~itavoga sveta – doma ~ovekovog. Jer, svaki ~ovek je bio stvoren
kao prijateq Bo`iji i bio pozvan na ovo prijateqevawe, na bogo-
poznawe, na zajedni~ewe sa Bogom, na u~estvovawe u `ivotu Wegov-
om: U Wemu be{e @ivot i @ivot be{e svetlost qudima (Jn. 1,
4). Pa, ipak, taj Prijateq, koga Isus voli, koga je stvorio u qubavi,
biva razoren i uni{ten silom koju Bog nije stvorio: smr}u. U Svom
sopstvenom svetu, koji je plod Wegove qubavi, Bog se sre}e sa silom
koja uni{tava Wegovo delo i poni{tava Wegovu zamisao. Svet ni-
je ni{ta drugo do tugovawe i `alost, roptawe i pobuna. Kako je to
mogu}e? Kako se to dogodilo? To su pitawa koja su ukqu~ena u Jo-
vanov spori i podrobni opis Isusovog pribli`avawa grobu Wegov-
oga prijateqa. I tamo odjednom, kako veli Evangelije, Isusu grunu-
{e suze (Jn. 11, 35).
Za{to je Isus zaplakao ako je znao da }e ve} u idu}im tre-
nucima vratiti Lazara u `ivot? Vizantijski himnografi kao da
nisu uspeli da “uhvate” pravi smisao ovih suza. “Kao ~ovek si pla-
kao, a kao Bog si podigao onoga koji be{e u grobu...” Oni odre|uje
Iz: Archpriest Alexander Schmemann, Saturday of Lazarus, The Christian Way, 1961.
Lazareva subota – po~etak Krsta i Vaskrsewa 91
~inove Hristove u skladu sa Wegove dve prirode: Bo`anskom i ~o-
ve~anskom. Ali, Pravoslavna Crkva u~i da su svi ~inovi Hristovi
– i Bo`anski i ~ove~anski, ~inovi jedne iste Li~nosti, Vaplo}e-
noga Sina Bo`ijega. Onaj Koji pla~e nije samo ^ovek, ve} je i Bog,
i Onaj Koji poziva Lazara da iza|e iz groba nije samo Bog ve} je i
^ovek. I On se zaplakao zato {to je sagledao jadno stawe sveta, ko-
ga je stvorio Bog, i bedno stawe ~oveka, cara tvorevine... “Ve} zau-
dara” – govore Jevreji, poku{avaju}i da spre~e Isusa da pri|e le{u
i to “ve} zaudara” mo`e da se primeni na ~itavu tvorevinu. Bog je
@ivot i On je pozvao ~oveka u tu Bo`ansku stvarnost `ivota, a,
gle, “~ovek ve} smrdi”. Na grobu Lazarevom, Isus se susre}e sa Smr-
}u – silom greha i uni{tewa, mr`we i o~aja. On se sre}e sa nepri-
jateqem Bo`ijim. A mi koji sledimo Hrista sada ulazimo u sâmo sr-
ce ~asa Isusovog, ~asa koji je On tako ~esto pomiwao. Dolaze}a ta-
ma Krsta, neophodnost i univerzalni smisao Krsta... – sve je ovo da-
to u najkra}em stihu u Evangeliju: Isusu grunu{e suze.
Sada shvatamo da je Isus imao mo} da obnovi `ivot u Laza-
ru upravo zbog toga {to je zaplakao za wim, odnosno zato {to je vo-
leo Svog prijateqa Lazara i {to se sa`alio na wega. Mo} Vaskrse-
wa nije Bo`anska “mo} po sebi”, ve} mo} qubavi ili, ta~nije, qubav
kao mo}. Bog je Qubav, a qubav je ta koja stvara `ivot, qubav je ta
koja pla~e na grobu i qubav je, prema tome, ta koja obnavqa `ivot...
To je smisao ovih Bo`ijih suza. One su suze qubavi i u wima je, pre-
ma tome, mo} `ivota. Qubav, koja je osnova `ivota i wegov izvor,
opet je na delu ponovnoga stvarawa, iskupqewa i obnovqewa pomra-
~enog `ivota ~ovekovog: Lazare, iza|i napoqe! I upravo je zbog to-
ga Lazareva subota stvarni po~etak i Krsta kao najuzvi{enije
@rtve qubavi, i po~etak sveop{tega vaskrsewa kao krajwe pobede
qubavi.
“Hristos – Radost, Istina, Svetlost i @ivot svih i vas-
krsewe svega, u qubavi Svojoj javi se onima koji su na zemqi i be{e
ikona Vaskrsewa, daruju}i svima Bo`anski opro{taj”.
1961.
92
TAJANSTVENA VE^ERA VELIKOGA ^ETVRTKA –
KRAJWE OTKRIVEWE QUBAVI BO@IJE
Dva doga|aja oblikuju Liturgiju Velikog i Svetog ^etvr-
tka: Tajanstvena Ve~era Hristova sa Wegovim u~enicima i izdaja
Judina. Smisao oba doga|aja stoji u vezi sa qubavqu.
Tajanstvena Ve~era je krajwe otkrivewe Bo`ije iskupite-
qske qubavi prema ~oveku, qubavi kao same su{tine spasewa. A
izdaja Judina otkriva da greh, smrt i samouni{tewe jesu, tako|e,
posledica qubavi, ali qubavi izopa~ene i unaka`ene, qubavi us-
merene na ono {to ne zaslu`uje qubav.
U tome je tajna ovog jedinstvenoga dana i zato nam Liturgija
Velikoga ^etvrtka – u kojoj su svetlost i tama, radost i `alost sme-
{ani na tako ~udan na~in – upu}uje izazov da na~inimo izbor od koga
zavisi ve~na sudbina svakoga od nas. A pred praznik Pashe, znaju}i
Isus da je do{ao Wegov ~as da pre|e iz ovoga sveta Ocu, qubiv{i
Svoje koji su u svetu, qubio ih je do kraja (Jn. 13, 1). Da bismo poj-
mili smisao Tajanstvene Ve~ere, moramo da je shvatimo kao sami svr-
{etak velikog kretawa Qubavi Bo`ije, koje je zapo~elo Stvarawem
sveta i koje sada treba da se ispuni u Smrti i Vaskrsewu Hristovom.
Bog jeste Qubav (1. Jovan. 4, 8). I prvi dar Qubavi jeste
`ivot. Smisao, sadr`aj `ivota jeste – zajedni~ewe. Da bi `iveo,
~ovek je trebalo da jede i da pije, da u~estvuje u svetu. Svet je, na taj
na~in, bio Bo`anska Qubav koja je postala hrana, koja je postala
telo ~ovekovo. I `ive}i, to jest u~estvuju}i u svetu, ~ovek je tre-
balo da zajedni~i sa Bogom, da ima Boga kao smisao, sadr`aj i ciq
svoga `ivota. Zajedni~ewe sa Bogodarovanim svetom je uistinu
bilo zajedni~ewe sa Bogom. ^ovek je primao svoju hranu od Boga i
pretvarao ju u svoje telo i svoj `ivot: on je ~itav svet prinosio
Bogu, preobra`avaju}i ga u `ivot u Bogu i sa Bogom. Qubav Bo`ija
je davala `ivot ~oveku, qubav ~ovekova prema Bogu je preobra`a-
vala ovaj `ivot u zajedni~ewe sa Bogom. I to je bio – Raj. @ivot je,
zaista, bio evharistijski. ^itava tvorevina je trebalo da, kroz ~o-
Iz: Fr. Alexander Schmemann, Holy Thursday – The Mystical Supper, www.stgeorge-
broadcasting.com.
Tajanstvena Ve~era Velikoga ^etvrtka 93
veka i wegovu qubav prema Bogu, bude osve{tana i preobra`ena u
jednu sveobuhvatnu Svetu Tajnu Bo`anskoga Prisustvovawa, a ~ovek
je bio sve{tenoslu`iteq ove Svete Tajne.
Ali, ~ovek je u grehu izgubio ovaj evharistijski `ivot. ^ovek
je izgubio taj `ivot zato {to je prestao da opituje svet kao sredstvo
Zajedni~ewa sa Bogom i sopstveni `ivot kao evharistiju, kao Bogo-
poklowewe i blagodarewe... On je zavoleo samoga sebe i svet radi
wih samih. ^ovek je samoga sebe u~inio sadr`ajem i ciqem svoga
`ivota. ^ovek je umislio da tu glad i tu `e|, to jest to zavisewe we-
govoga `ivota od sveta mo`e da se utoli svetom kao takvim, hranom
kao takvom. Ali, ~im su svet i hrana bili li{eni svog prvobitnog
svetotajinskog smisla (a to je – da budu sredstva zajedni~ewa sa Bo-
gom!), i ~im je ~ovek prestao da ih prihvata Boga radi, i ~im su svet
i hrana prestali da budu ispuweni gla|u i `e|ju za Bogom, drugim
re~ima, ~im je Bog prestao da bude wihov stvarni “sadr`aj”, oni vi{e
nisu mogli da daju [~oveku] `ivot, nisu vi{e mogli da utoquju glad,
jer svet i hrana nisu imali `ivota u sebi... I ~ovek je, na taj na~in,
preusmeriv{i svoju qubav na svet po sebi i hranu po sebi, izopa~io
svoju qubav, odvrativ{i tu qubav od jedinoga objekta svake qubavi,
svake gladi, svake `eqe [tj. od Boga]. I zato je ~ovek – umro. Jer smrt
jeste neizbe`no “rastakawe” `ivota koji se otkinuo od svoga jedino-
ga izvora i sadr`aja. ^ovek je umislio da }e u svetu i u hrani pro-
na}i `ivot, ali je u wima prona{ao smrt. @ivot ~ovekov se pretvo-
rio u zajedni~ewe sa smr}u, jer umesto da preobra`ava svet svojom
verom, qubavqu i Bogopoklowewem u zajedni~ewu sa Bogom, ~ovek je
sebe samoga u potpunosti pot~inio svetu, prestav{i da bude sve{te-
nik sveta i postav{i wegov rob. I ~ovekovim grehom, ~itav svet se
pretvorio u grobqe, gde su qudi, osu|eni na smrt, u~estvovali u
smrti i obitavali u oblasti i seni smrti (Mt. 4, 16).
Ali, iako je ~ovek izdao [Boga], Bog je ostao veran ~oveku. On
se nije “potpuno odvratio od stvorewa Svoga, koje je sazdao, niti je
zaboravio delo ruku Svojih, nego ga je u milosnom obiqu samilosti
Svoje pose}ivao na razne na~ine”, kako se veli u Liturgiji Sv. Vasi-
lija Velikog. Zapo~elo je novo Bo`ije Delo – Delo Iskupqewa i Spa-
sewa. I ono je bilo ispuweno u Hristu, Sinu Bo`ijem Koji je – da bi
vaspostavio ~oveka u wegovoj prvobitnoj krasoti i da bi obnovio
`ivot kao zajedni~ewe sa Bogom – postao ^ovek, primio na{u priro-
du, sa wenom gla|u i `e|ju, sa wenom `eqom i qubavqu, sa wenim `i-
votom. U Hristu se `ivot otkrio, darovao, bio prihva}en i ispuwen
kao potpuna i savr{ena Evharistija, kao potpuno i savr{eno zajed-
94 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ni~ewe sa Bogom. Hristos je odbacio osnovno qudsko isku{ewe: da se
“`ivi samo hlebom”. Hristos je otkrio da su Bog i Wegovo Carstvo –
stvarna hrana, stvarni `ivot ~ovekov. I Hristos je upravo ovaj sa-
vr{eni Evharistijski @ivot – @ivot preispuwen Bogom i, stoga,
@ivot Bo`anski i besmrtni – darovao onima koji su poverovali u
Wega, onima koji su u Wemu prona{li smisao i sadr`aj svoga `ivota.
To je predivni smisao Tajanstvene Ve~ere. Hristos je
darovao Sebe kao istinitu hranu ~ovekovu, zato {to @ivot koji se
otkrio u wemu jeste istiniti @ivot. I, na taj na~in, kretawe Bo-
`anske Liturgije, koje je zapo~elo u Raju Bo`anskim – “uzmite, je-
dite...” (jer jedewe za ~oveka jeste `ivot) dolazi sada “do svoga
kraja” Bo`anskim – “uzmite, jedite, ovo je Moje Telo...” (jer Bog je
– `ivot ~ovekov). Tajanstvena Ve~era jeste obnovqewe rajskoga bla-
`enstva, obnovqewe `ivota kao Evharistije i Zajedni~ewa.
Me|utim, ovaj ~as krajwe qubavi je, tako|e, i ~as krajwe iz-
daje. Juda napu{ta svetlost Gorwice i odlazi u tamu: A be{e no} (Jn.
13, 30). Za{to je Juda iza{ao? Evangelije odgovara: zato {to je [po-
gre{no] voleo, i himne Velikoga ^etvrtka neprekidno nagla{avaju
tu wegovu kobnu qubav. Ustvari, uop{te i nije va`no to {to je on
voleo “srebro”. Novac ovde oli~ava svu onu izvitoperenu i izopa~enu
qubav koja vodi ~oveka u izdaju Boga. To je, ustvari, qubav koja je
ukradena od Boga i Juda je, zato, lopov. Jer, ~ovek – ~ak i onda kada
vi{e ne voli Boga i ne voli u Bogu – i daqe nastavqa da voli i da
`eli, jer je stvoren za qubav i qubav je wegova priroda, ali tada
mra~na i samouni{titeqska strast i smrt dosti`u svoj vrhunac. I
kada se svake godine pogru`avamo u neizrecivu svetlost i dubinu
Velikoga ^etvrtka, svakome od nas je upu}eno isto odlu~uju}e pita-
we: da li odgovaram na Hristovu qubav i da li ju prihvatam kao svoj
`ivot ili, pak, kre}em za Judom, u tamu wegove no}i?
Poredak Liturgije Velikoga ^etvrtka
Liturgija Velikoga ^etvrtka se sastoji od: a) Jutrewa, b)
Ve~erwa i, posle wega, v) Liturgije Sv. Vasilija Velikoga.
U sabornim hramovima se, posle Liturgije, slu`i naro~ita
slu`ba “Omivawa nogu”. Dok |akon ~ita Evangelije, episkop omiva
noge dvanaestorici sve{tenika, podse}aju}i nas na ~iwenicu da je
qubav Hristova osnova `ivota u Crkvi i da ta qubav oblikuje sve
odnose unutar Crkve. Na Veliki ^etvrtak, tako|e, poglavari avtoke-
falnih Crkava osve{tavaju Miro [za Sv. Tajnu Miropomazawa], a to,
Tajanstvena Ve~era Velikoga ^etvrtka 95
tako|e, zna~i da mi, na dan na{ega ulaska u Crkvu, primamo tu novu
qubav Hristovu na dar od Duha Svetoga.
Na Jutrewu, tropar iznosi temu dana: suprotstavqenost qu-
bavi Hristove i “nenasitne `eqe” Judine: “Kada se slavni u~enici
za vreme Ve~ere umivawem prosve}ivahu, tada se bezbo`ni Juda,
boluju}i od srebroqubqa, pomra~iva{e, i Tebe, pravednoga Sudiju,
predava{e nepravednim sudijama. Qubitequ novca, pogledaj onoga
koji se zbog toga obesio. Be`i od nenasite du{e koja se drznula da
tako postupi sa U~iteqem. Prema svima dobri, Gospode, slava Ti!”.
Posle ~itawa iz Evangelija (Lk. 12, 1–40), u divnome kanonu
Sv. Kozme daje nam se uvid u tajni i ve~ni smisao Tajanstvene Ve~e-
re. Posledwi irmos (iz devete pesme) ovoga Kanona poziva nas da
u~estvujemo u gostoprimstvu Trpeze Gospodwe: “Gostoprimstva Vla-
dikinog i besmrtne Trpeze, na Gorwem mestu, hodite verni, uzvi{e-
nim umovawem da se nasladostimo...”
Na Ve~erwem, stihire samoglasne “Na Gospodi vozvah” na-
gla{avaju duhovni antiklimaks Velikoga ^etvrtka – izdaju Judinu:
“Juda, rob i lukavac, u~enik i podmuklica, prijateq i |avo, delima
se pokazao. Jer sledova{e U~itequ, a sâm smisli izdaju...”
Posle Vhoda, slede tri ~itawa iz Staroga Zaveta:
1. Iz Kwige Izlaska (19, 10–19) o Bo`ijem silasku sa Gore
sinajske Wegovome narodu, {to je slika Bo`ijega sila`ewa [Naro-
du Crkve] u Evharistiji.
2. Iz Kwige o Jovu (38, 1–23, 42, 1–5) o Bo`ijem razgovoru sa
Jovom i o Jovovom odgovoru: “Ko je taj koji mi kazuje ono {to ne ra-
zumem? Zato ka`em da nisam razumeo; preveliko je i ~udesno to za
mene i ne mogu ga razumeti...”, a to “preveliko i ~udesno” jeste ono
{to biva ispuweno u daru Hristovoga Tela i Krvi.
3. Iz Kwige proroka Isaije (50, 4–11): po~etak proro{tava
o stradalnome Slugi Bo`ijem.
Potom, sledi ~itawe iz Prve poslanice Korin}anima (11, 23–-
32), gde Apostol govori o Tajanstvenoj Ve~eri i o smislu Pri~e{}a.
^itawe iz Evangelija je najdu`e ~itawe celokupne [crkvene]
godine, i uzeto je iz sva ~etiri Evangelija i predstavqa puno kaziva-
we o Tajanstvenoj Ve~eri, o izdaji Judinoj i Hristovom hap{ewu u vrtu.
Heruviku i Pri~asten zamewuju re~i Molitve pre Svetoga
Pri~e{}a: “Primi me danas, Sine Bo`iji, za pri~asnika Tajan-
stvene Ve~ere Tvoje, jer ne}u kazati Tajnu neprijateqima Tvojim,
niti }u Ti dati celiv kao Juda, ve} kao razbojnik [pokajani] is-
povedam Te: pomeni me, Gospode, u Carstvu Svome!”.
96
OVO JE BLAGOSLOVENA SUBOTA –
(O bogoslovqu Jutrewa Velike Subote)
Da bi `ivot progutao ono {to je smrtno.
2. Kor. 5, 4
Jutrewe Velike Subote jedan je od vrhunaca liturgijskoga
stvarala{tva pravoslavnoga Istoka. U nevelikom ~lanku nije mo-
gu}e ni opisati, niti objasniti svu beskrajnu dubinu i krasotu te
slu`be, u kojoj nas Crkva uzvodi neposredno k poimawu najradosni-
je tajne na{e vere, one tajne bez koja na{a vera gubi svoj smisao, jer
ako Hristos ne vaskrse, uzalud je vera na{a (1. Kor. 15, 17). Ogra-
ni~i}emo se, stoga, tek na neke aspekte. Poku{a}emo, premda tek u
nagove{tajima, da uka`emo na ono {to Crkva savr{ava kroz ovu
slu`bu, u ~emu nas poziva da u~estvujemo, {ta nam objavquje kao ne-
promenivu Istinu.
Velika Subota je dan koji sjediwuje Veliki Petak, to jest
Tajnu Krsta, Stradawa i Smrti Spasiteqeve sa svetim Vaskrse-
wem, danom Wegovoga ustajawa iz Groba, danom pobede @ivota nad
smr}u. Mnogima je neshvativ smisao tog sjediwewa, sva neophodnost
i duhovni smisao tog “sredweg dana”. U svesti ve}ine veruju}ih “va-
`ni” su Veliki Petak i Vaskrsewe, Krst i Pasha. Ali, ta dva dana
kao da ostaju nekako razjediwena. Postoji dan `alosti i dan rado-
sti, oni dolaze jedan posle drugog i `alost biva smewena rado{}u.
No, po u~ewu Crkve, izra`enom u wenom liturgijskom Predawu, to
nije tako. Crkva nas u~i da je Hristos “smr}u smrt uni{tio”, a to
zna~i da je sama Wegova smrt bila spasiteqska, da se u woj i kroz
wu zbila sveslavna pobeda nad smr}u. Drugim re~ima, jo{ pre
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, This is the Blessed Sabbath – Matins of Holy
Saturday (With Praises and Psalm 110), prep. by D. Anderson and J. Erickson, Depart-
ment of Religious Education, OCA, New York, 1982; i: Protopresviter Aleksandr
[meman, Siæ estý blagoslovennaæ subbota - Ob utrenii Velikoy Suboti,
www.liturgica.ru/biblio.
“Ovo je blagoslovena Subota” 97
Vaskrsewa se zbilo “ne{to”, blagodare}i ~emu se `alost smrti ne
tek naprosto zamewuje rado{}u Vaskrsewa, ve} se upravo sama ta
`alost pretvara u radost.
Velika Subota upravo i jeste dan tog pretvarawa, dan u ko-
ji se zbiva to razrastawe pobede, dan kada – pre Vaskrsewa – mi
sazrcavamo smrt same smrti. I sve je to izra`eno, i vi{e od toga,
sve se to dejstveno zbiva svake godine na tom zadivquju}em [veli-
kosubotwem] Jutrewu, tokom koga nam se ono ~ega se se}amo i da-
ruje, i dejstvuje u nama, i postaje za nas spasonosna i preobrazite-
qska stvarnost.
Psalam 119. – qubav prema Zakonu Bo`ijem
Kada se saberemo u hram1, na Jutrewe Velike Subote, Veliki
Petak tek {to se liturgijski zavr{io. To je bio dan u koji smo se
se}ali krsnih Stradawa, Smrti i Pogrebewa Spasiteqevog, a tako-
|e i sve zlobe sveta koja se obru{ila na Wega, poruge koju je pretr-
peo od qudi, huqewa, rugawa, izdaje – svekolike pobede zla nad do-
brom... Crkva svim slu`bama [Velikog Petka] nagla{ava ne samo
svu stvarnost tih Stradawa, ve} i sav neuklonivi u`as ~iwenice
da je svet odbacio svoga Gospoda, u`as ~iwenice da su qudi razape-
li Boga, u`as koji se ne mo`e ni~im oprati. “K Svojima je do{ao
i Svoji Ga ne primi{e...” (Jn. 1, 11).
I, evo, na sredini hrama se uzdi`e Pla{tanica koja je iko-
na svega: i stradawa, i usamqenosti, i odba~enosti i, kona~no, smr-
ti kao kona~ne pobede zla. “Polo`i{e me u jamu preispodwu, u sen-
ku i tamu smrti...”
Taj Grob, ta `alost Velikoga Petka jeste po~etna tema, pola-
zi{te Velike Subote. Ona po~iwe kao nadgrobna slu`ba, kao pla~
nad upokojenim. Posle pojawa pogrebnih tropara i sporog ka|ewa,
sve{tenici dolaze do Pla{tanice. Stojimo pred Grobom Gospod-
wim i sazrcavamo Wegovu smrt, Wegov poraz. Peva se Psalam 119. i
uz svaki stih se pripevaju naro~ite “Pohvale” u kojima se izra`a-
va u`asnutost, sastradawe, `alost i tuga svekolike tvari pred
smr}u Gospodwom: Avaj meni, gore i doline, i mno`ino qudi, pla-
~ite svi i ridajte sa mnom, Materom Boga va{ega ( I, 68)
1. Sada se ovo Jutrewe slu`i obi~no uve~e, tj. ve} na Veliki Petak. Ustav pro-
pisuje slu`ewe ovog Jutrewa u “sedmi ~as no}i”, to jest u pono}.
98 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Ali, od samoga po~etka, toj prvoj temi – `alosti, u`asa i
zbuwenosti – pridodaje se i druga koja zvu~i sve glasnije. Ona je,
pre svega, izra`ena u Psalmu 119–om: Bla`eni oni ~iji je put ne-
poro~an, koji hode u Zakonu Gospodwem... Ovaj psalam se u na{oj
dana{woj liturgijskoj praksi poje jedino na opelu i zato za obi~-
noga vernika ima pogrebni prizvuk. No, u starini, u ranom litur-
gijskom Predawu wegovo pojawe je ~inilo sredi{wi deo bdewa uo-
~i nedeqe2, tj. sedmi~nog praznovawa Hristovoga Vaskrsewa, i we-
gov smisao uop{te nije `alostan ve} radostan. Ovaj psalam pred-
stavqa naj~isti i najpotpuniji izraz qubavi prema Zakonu Bo`i-
jem, to jest prema Bo`ijem naumu o ~oveku i wegovom `ivotu. U is-
tinskom ispuwavawu Bo`ijega Zakona, u poznawu tog Zakona, u ve~-
nom udubqivawu u taj Zakon jeste istiniti `ivot ~ovekov. “Na pu-
tu otkrivewa Tvojih, radujem se kao zbog velikog bogatstva... Zapo-
vestima Tvojim radujem se i ne zaboravqam re~i Tvoje” (I, 14, 16).
Hristos je primer savr{enog ispuwavawa tog Zakona, jer sav Wegov
`ivot jeste iskqu~ivo u ispuwavawu voqe Oca. Zato je Crkva od
davnina shvatala taj psalam kao re~i Hristove o Wemu Samom, a
naro~ito kao Wegovo obra}awe Ocu iz seni smrti: “Pogledaj, kako
qubim zapovesti Tvoje, Gospode... po milosti Svojoj o`ivi Me” (I,
159). Hristos dragovoqno prima smrt, iz poslu{nosti, kao ~a{u
koju Mu je dao Otac.
Smrt Hristova je krajwi dokaz Wegove qubavi prema voqi
Bo`ijoj i Wegove poslu{nosti Ocu. To je ~in ~iste poslu{nosti
i potpunog poverewa u voqu O~evu. I Crkva upravo u toj sinovskoj
poslu{nosti i smirewu do kraja vidi po~etak Wegovoga trijumfa,
Wegove pobede. Otac ho}e tu smrt, Sin prihvata tu smrt i to pri-
hvatawe jeste bezuslovna vera u savr{enost voqe O~eve, u neophod-
nost O~evoga `rtvovawa Sina, u to da se u predavawu Sina Jedno-
rodnoga na smrt ispuwava dobri Promisao Oca.3 Psalam 119. je
psalam te poslu{nosti i, stoga, najava da u poslu{nosti po~iwe
pobeda.
2. Danas su se od ovoga sa~uvali, u na{em sveno}nom bdewu uo~i nedeqe, samo
takozvani “Tropari na Neporo~na” – “Angleski sabor udivi se...”, itd.
3. Upravo zbog toga {to je Psalam 119, od davnina bio nedeqni psalam, on se u
tom svojstvu i ~ita na pogrebewu veruju}ih, tj. “onih koji umiru u Hristu”. To je
ve~na potvrda ~iwenice da je u Hristu smrt prestala da bude besmislena i da
je zadobila smisao, postav{i put pobede nad smr}u.
“Ovo je blagoslovena Subota” 99
Susret sa smr}u
Kakva je ta zamisao Bo`ija? Za{to Otac `eli ovu smrt? Za-
{to je ona neophodna? Odgovor na ovo pitawe ~ini tre}u temu slu-
`be Velike Subote i ona se najpre javqa u “Pohvalama” koje slede
posle svakog stiha 119–og psalma. Sve o~iglednije, sve sna`nije u
temu pla~a po~iwe da ulazi i sve glasnije u woj da zvu~i tema smr-
ti Spasiteqeve kao silaska u ad i razru{ewa ada. Pohvale opisuju
Hristovu smrt kao Wegov silazak u ad: “ad” (“{eól”) je izraz kon-
kretnog biblijskog jezika, koji ozna~ava oblast smrti, koju nije
stvorio Bog i koju Bog nije hteo. Adom se u Bibliji naziva mesto
gde prebivaju mrtvi: to je carstvo bezna|a i tame, a tako|e i tvr|a-
va satanina, jer trijumf smrti, koju Bog nije stvorio, u svetu [koji
je Bog stvorio] jeste trijumf greha i |avola. Ad, tako|e, ozna~ava
da je “knez ovoga sveta” svemo}an u svetu. Satana, Greh i Smrt – to
su “dimenzije” ada, wegov sadr`aj. Jer greh dolazi od satane i smrt
je posledica greha – greh u|e u svet, a kroz greh u|e smrt (Rimq. 5,
12), smrt carova od Adama do Mojsija (Rimq. 5, 14), ~itav kozmos
je postao carstvo smrti, kozmi~ko grobqe i bio osu|en na trule-
`nost, raspad i o~aj. I upravo zbog toga smrt jeste posledwi nepri-
jateq (1. Kor. 15, 20) i uni{tewe smrti jeste krajwi ciq Vaplo-
}ewa. Sin Bo`iji je do{ao da uni{ti vlast smrti. Ovaj susret li-
cem u lice sa smr}u je “~as” Hristov za koji je Sâm On rekao: Radi
ovoga ~asa do|oh (Jn. 12, 27).
Sada je ovaj ~as do{ao i Sin Bo`iji Sâm ulazi u smrt i oku-
{a smrt. U Predawu, Sveti Oci obi~no opisuju ovaj trenutak kao
dvoboj izme|u Hrista i smrti, Hrista i satane. Jer ova smrt je mogla
samo da bude – ili posledwi trijumf satanin ili wegov odsudni po-
raz. Dvoboj se odvija u nekoliko faza. Najpre i spoqa gledano izgle-
da kao da sile zla i smrti trijumfuju. Pravednik je razapet na Krst
i On, ostavqen od svih, umire sramnom smr}u. I On, tako|e, postaje
u~esnik “ada”, mesta tame i o~aja... Ali upravo u tom trenutku otkri-
va se stvarni smisao Wegove smrti. Onaj Koji umire na Krstu ima
@ivot u Samome Sebi, to jest On ima `ivot ne kao dar od spoqa, dar
koji, stoga, mo`e biti oduzet od Wega, ve} ima @ivot kao Svoju sop-
stvenu su{tinu. Jer On jeste @ivot i Isto~nik svekolikoga `ivo-
ta. U Wemu be{e @ivot i @ivot be{e svetlost qudima (Jn. 1, 4).
^ovek Isus umire, ali taj ^ovek jeste Sin Bo`iji. Kao ^ovek, On
stvarno mo`e da umre, ali u Wemu Sâm Bog Koji jeste @ivot i Is-
100 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
to~nik @ivota, ulazi u oblast smrti i u~estvuje u smrti. To je jedin-
stveni, neuporedivi smisao Hristove smrti. ^ovek Koji umire jeste
Bog ili, ta~nije, Bogo~ovek. Bog jeste “Sveti Besmrtni” i On je jedi-
no u tom “nepromenivom, neslivenom, nerazlu~nom i nerazdelnom”
sjediwewu Boga i ^oveka u Hristu mogao da okusi ~ove~ansku smrt i
da je iznutra pobedi i uni{ti, “smr}u razru{iv{i smrt”.
Smrt je prevladana `ivotom
Sada po~iwemo da shvatamo za{to je Bog hteo tu smrt, za{to
je Otac predao Sina Svoga Jednorodnoga na tu smrt. Bog ne `eli da
spasewe ~oveka tj. uni{tewe smrti bude samo spoqa{wi ~in
Wegove svemo}i (Zar misli{ da ne mogu umoliti sada Oca Svoga
da Mi po{aqe vi{e od dvanaest legiona Angela? – Mt. 26, 53), On
ne `eli da to bude nasiqe, makar ono bilo i spasonosno, ve} da to
bude ~in qubavi, slobode i slobodnog predavawa Sebe Bogu, radi
~ega Bog i jeste stvorio ~oveka. Jer svako druga~ije spasewe bilo
bi u suprotnosti sa prirodom ~oveka i, stoga, ne bi bilo stvarno
spasewe. Otuda i neophodnost Vaplo}ewa i neophodnost Bo`ije
smrti. Bog zato i savr{ava spasewe u sjediwewu sa ~ovekom, u Bogo-
~oveku Hristu.
U Hristu, ~ovek obnavqa onu svoju poslu{nost, qubav i pot-
punu predanost Bogu, koje je izgubio u grehopadu. U Hristu, ~ovek
pobe|uje sav greh, sve zlo i sve izdaje ~ovekove. “On bi mu~en za gre-
he na{e”, “On uze na Sebe nemo}i na{e i ponese bolesti na{e...” I
da bi ovo spasewe, ovo obnovqewe “ikone neizrecive Slave”, kakav
je ~ovek i bio stvoren, bilo u potpunosti izvr{eno, bilo je od su-
{tinske va`nosti da smrt ne bude uni{tena od strane Boga, ve} da
bude nad`ivqena i razru{ena iznutra, da bude pobe|ena iznutra, u
samoj ~ove~anskoj prirodi, od strane ~oveka i kroz ~oveka. Jer po-
{to je kroz ~oveka – smrt, kroz ~oveka je i vaskrsewe mrtvih (1.
Kor. 15, 21).
Hristos slobodno prihvata smrt i voqno se predaje smrti: za
Svoj @ivot On Sâm ka`e: Niko ga ne uzima od Mene, nego ga Ja Sâm
od Sebe pola`em (Jn. 10, 18). Hristos ne ~ini to bez borbe: I po~e
se `alostiti i tugovati (Mt. 26, 47). Ovde se ispuwava savr{e-
na mera Wegove poslu{nosti, Wegovog samopredavawa i, stoga, ov-
de se zbiva uni{tewe eti~kog korena smrti, smrti kao plate za
greh, kao “`alca smrti” (1. Kor. 15, 56). Hristos zaista do kraja
“Ovo je blagoslovena Subota” 101
`ivi Bo`anskim @ivotom, Bogom kao @ivotom. ^itav `ivot Isu-
sov jeste u Bogu, kakav bi trebalo da bude i `ivot svakoga ~oveka,
i upravo ta punota @ivota, taj @ivot pun smisla i sadr`aja, pun
Boga jeste ono {to pobe|uje smrt, {to uni{tava mo} smrti. Jer
smrt je, iznad svega, odvajawe od @ivota, odsustvo @ivota, uni{te-
we @ivota, raspad bitovawa koje se odvojilo od jedinoga Isto~ni-
ka @ivota. U smrti Hristovoj – upravo zbog toga {to ona jeste i
kretawe qubavi prema Bogu, i ~in savr{ene poslu{nosti, i ~in sa-
vr{ene qubavi, tj. savr{enog predavawe sebe Bogu, savr{enog pove-
rewa i vere – zbiva se smrt same smrti: “Smr}u smrt razru{i”. Hri-
stova smrt je ~in @ivota (O~e, u ruke Tvoje predajem duh Svoj!, Lk.
23, 46), koji uni{tava smrt. To je smrt same smrti.
To je smisao Hristovog silaska u ad: eto za{to sama Wegova
smrt postaje Wegova pobeda. I svetlost ove pobede sada sve blista-
vije obasjava na{e bdewe pored Hristovoga Groba:
“@ivote kako umire{? Kako i u Grobu obitava{, a ru{i{
carstvo smrti, i mrtve iz ada vaskrsava{?” (I, 2)
“@ivote, Hriste, u grob si polo`en bio, i smr}u si Svojom
smrt uni{tio, i `ivot svetu isto~io” (I, 7)
“O radosti one, o sladosti mnoge, kojima si, Isuse, ispunio
one koji su u adu, zasijav{i svetlost u dubinama mra~nim!” (I, 48).
@ivot ulazi u carstvo smrti. Bo`anska svetlost zasijava u
stravi~noj tmini. Ali, to tako|e zna~i da ta svetlost sija svima
onima koji se tamo nalaze, zato {to Hristos jeste `ivot svih i je-
dini Isto~nik svekolikoga `ivota. Hristos umire za sve, jer je
uzeo na Sebe grehe i nemo}i svih. Sve {to se de{ava Wegovom `i-
votu, de{ava se u Samome @ivotu... Wegov silazak u ad jeste susret
@ivota svih sa smr}u svih:
“Si{ao si na zemqu, da spasi{ Adama, no ne na{av{i ga na
zemqi, Vladiko, ~ak do ada si{ao si, tra`e}i ga!” (I, 25)
@alost i radost kao da se bore jedna protiv druge i sada ra-
dost ve} po~iwe da pobe|uje. “Pohvale” (Statije) su zavr{ene. Zavr-
{ava se rasprava, dvoboj @ivota i Smrti. I, prvi put po~iwe da se
~uje pesma pobede i trijumfa, pesma radosti. Ona odjekuje u “Tropa-
rima na psalam 119.”, koji se pevaju na svakom bdewu uo~i nedeqe, u
kojima prosijavaju prvi zraci dolaze}ega Vaskrsewa:
“Angelski sabor udivi se, vide}i Te me|u mrtvima, a Ti si,
Spasitequ, silu smrti razorio, i sa Sobom Adama uzdigao, i sve
od ada oslobodio”.
102 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
“Za{to, U~enice, me{ate miro sa suzama `alosti? – govo-
ra{e Angeo Mironosicama, blistaju}i u Grobu – pogledajte Grob
i pojmite: Spasiteq je vaskrsao iz Groba!”.
Od ovoga trenutka svetlost postaje sve silnija. Ona sija u
Kanonu “Onoga Koji je nekada talasima morskim pokrio...” , koji
predstavqa jedno od najlep{ih dela pravoslavne himnografije i
koji se, u svojoj posledwoj, devetoj pesmi, zavr{ava trijumfalnim
pozivom: “Ne ridaj za Mnom, Majko, gledaju}i u Grobu Sina Koga si
u utrobi bezsemeno za~ela, jer }u vaskrsnuti i proslavi}u se, i
uzne}u u slavi, neprestano bivaju}i Bog, one koji Te sa verom i
qubavqu veli~aju”.
@ivonosni Grob
U ovom predivnom Kanonu Velike Subote se, jo{ jedanput,
razra|uju i produbquju sve teme, od nadgrobnoga ridawa do pobede
nad smr}u, da bi se Kanon zavr{io slede}im pozivom:
“Neka se raduje sva tvar, neka se vesele svi zemnorodni, jer
neprijateq ad bi oplewen; `ene s mîrom neka Mi u susret kre-
nu, jer sverodnog Adama sa Evom izbavqam, i u tre}i dan }u vas-
krsnuti!”.
“I u tre}i dan }u vaskrsnuti!”... Od ovog trenutka pashalna
radost po~iwe da obasjava slu`bu. I daqe stojimo pred Grobom, ali
on nam se otkrio kao @ivonosni Grob. @ivot po~iva u Grobu, u ko-
me se savr{ava novo stvarawe, i u wemu se, opet u Sedmi Dan, dan
po~inka Tvorac odmara od svih dela Svojih. “@ivot spava i ad drh-
ti” – pojemo u stihirama “Na Hvaliteh” i sazrcavamo ovu blagoslo-
venu Subotu, to radosno i pobedno tihovawe Onoga Koji nam vra}a
`ivot:
“Hodite da vidimo @ivot na{ kako u Grobu le`i, da bi
one koji u grobovima le`e o`iveo...”
Sada nam se otkriva puni smisao, misti~ka dubina Sedmoga
Dana, kao Dana ispuwewa, Dana ostvarewa, jer:
“Dana{wi dan tajno predobrazi veliki Mojsej, govore}i: I
blagoslovi Bog dan sedmi. Jer je to blagoslovena Subota; ona je
dan odmora u kojem otpo~inu od dela Svojih Jednorodni Sin Bo-
`iji, Domostrojem, kroz telesnu smrt, subotuju}i. I u ono {to
bi, vra}aju}i se opet vaskrsewem, darova nam `ivot ve~ni, kao je-
dini dobar i ^ovekoqubac”.
“Ovo je blagoslovena Subota” 103
Sada ophodimo oko hrama u sve~anoj litiji, nose}i Pla{ta-
nicu, ali to vi{e nije pogrebna povorka.4 To Sin Bo`iji, “Sveti
Silni, Sveti Besmrtni”, pobedni~ki silazi u adsku tamu, carstvo
smrti, najavquju}i “Adamu sverodnome”, to jest svima umrlima, ra-
dost dolaze}ega Vaskrsewa. “Od no}i jutrewuje [duh moj k Tebi, Bo-
`e, jer su zapovesti Tvoje – svetlost”]. Hristos objavquje: “Mrtvi
}e vaskrsnuti, usta}e oni koji su u grobovima i oni koji su na
zemqi obradova}e se rado{}u velikom!”.
I{~ekivawe @ivota
Vra}amo se opet u hram. Sada ve} znamo tajnu Hristove `ivo-
tvorne Smrti kao usmr}ewa smrti. Ad je uni{ten. Ad drhti. I sa-
da u slu`bu ulazi posledwa tema – tema Vaskrsewa. Smrt je razru-
{ena i daje se proro{tvo o novome `ivotu, o obnovqewu, o vaskr-
sewu, o povratku `ivota. Subota, Dan Sedmi, ostvaruje i upotpuwu-
je sobom svekoliku istoriju spasewa, ~iji je posledwi ~in pobeda
nad smr}u i silama zla. Ali, posle Subote dolazi Dan Prvi nove
tvari, novoga `ivota koji je ro|en iz Groba.
Temu Vaskrsewa uvodi prokimen: “Vaskrsni, Bo`e, pomozi
nam, i izbavi nas, radi slave Imena Tvoga!”. Slu`ba se nastavqa
prvim ~itawem iz Proro{tava Jezekiqevih o suhim kostima (glava
37): I gle, beja{e ih vrlo mnogo u poqu, i gle, bejahu vrlo suhe. To
je slika smrti koja trijumfuje u svetu, slika tame i bezna|a ove
osu|enosti svega i roda qudskog na smrt. Ali, Bog govori Proroku.
Bog objavquje da ova osuda na smrt nije krajwa sudbina ~ovekova.
Suhe kosti }e ~uti glas Gospodwi. Mrtvi }e o`iveti. “^uj narode
Moj, otvori}u grobove tvoje i izve{}u te iz grobova tvojih, i dove-
{}u te u zemqu Izraiqevu...”. Posle ~itawa ovoga proro{tva dola-
zi drugi prokimen, sa istim pozivom, istom molitvom: “Vaskrsni,
Gospode Bo`e moj, neka se uzvisi ruka Tvoja, ne zaboravi sasvim ubo-
ge Tvoje!”.
Kako }e se to dogoditi, kako je mogu}e to sveop{te vaskr-
sewe? Drugo ~itawe iz Poslanica Galatima i Korin}anima (1. Kor.
5, 6; Gal. 3, 13-14) Sv. ap. Pavla, daje nam odgovor na ovo pitawe: Zar
4. Kako nepravilno smatraju mnogi, nazivaju}i tu slu`bu – pogrebewem. Ve-
~erwe Velikoga Petka i izno{ewe Pla{tanice predstavqaju liturgijsku sli-
ku pogrebewa.
104 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ne znate da malo kvasca sve testo ukiseli? Hristos, na{a Pasha
jeste Kvasac vaskrsewa svih. Kao {to Wegova smrt uni{tava sâmo
na~elo smrti, tako i Wegovo Vaskrsewe jeste zalog vaskrsewa svih,
jer Wegov @ivot jeste isto~nik svakog `ivota. Kr{teni u Wegovu
smrt, sjediwujemo se sa Wegovim `ivotom, primamo Wegovoga Duha,
i imamo Telo Wegovo kao hranu besmr}a... Wegovo Vaskrsewe nas
vaskrsava.
Pripevi “Aliluja”, isti stihovi kojima }e zapo~eti Vas-
kr{wa slu`ba, koji ve} zvu~e vaskrsno, potvr|uju ovaj kona~ni od-
govor, izvesnost da je vreme nove tvari, vreme Dana Bezve~erweg,
ve} zapo~elo: “Aliluja! Neka vaskrsne Bog, i neka se razveju nepri-
jateqi Wegovi, i neka be`e od Lica Wegovoga svi koji Ga mrze”.
^itawe proro{tava se zavr{ava. No, to {to smo slu{ali bi-
la su, ipak, samo proro{tva. Jo{ uvek smo u Velikoj Suboti, pred
Hristovim @ivonosnim Grobom i moramo da pro`ivimo sav taj du-
gi dan, pre nego {to u pono} budemo za~uli: “Hristos vaskrse!”, pre
nego u|emo u praznovawe Wegovoga Vaskrsewa. I jutarwa slu`ba se
zavr{ava ne vaskrsnim Evangelijem, ve} opet kazivawem o zape~a-
}enom Grobu, tre}im ~itawem iz Evangelija po Mateju (27, 62-66): A
oni oti{av{i, utvrdi{e Grob, sa stra`om i zape~ati{e kamen.
I upravo se ovde, na samom kraju Jutrewa razotkriva krajwi
smisao i daje se posledwe otkrivewe o Velikoj Suboti kao “Sred-
wem danu”, koji se nalazi izme|u Krsta i Pashe. Hristos je vaskr-
sao iz mrtvih i Wegovo Vaskrsewe }emo praznovati u pashalnu no}.
Vaskr{wom slu`bom praznujemo jedinstveni doga|aj iz pro{losti
i predobjavqujemo tajnu budu}nosti. To ve} jeste Wegovo Vaskrse-
we, ali jo{ uvek nije i na{e. Mi }emo morati da umremo, da pri-
hvatimo umirawe, razdvajawe, raspad. Na{a stvarnost u ovome sve-
tu, u ovome “eonu” jeste stvarnost Velike Subote. Ovaj dan je stvar-
na slika na{eg qudskog stawa. Mi verujemo u Vaskrsewe, zato {to
je Hristos vaskrsao iz mrtvih. Mi i{~ekujemo Vaskrsewe. Mi zna-
mo i verujemo da je Hristovom Smr}u uni{ten “`alac smrti” i da
smrt vi{e nije beznade`ni kraj i raspad svega, niti kona~ni rasta-
nak. Od Vaskrsloga Hrista, od Wegovoga @ivota koji je zasijao iz
Groba mi se sve vreme “ispuwavamo beskona~nim @ivotom Wegov-
im i nasla|ujemo se nepotro{ivom hranom Wegovom”. U `ivotu Cr-
kve, u Svetim Tajnama, u op{tewu qubavi, u zajedni~ewu Duha Sve-
toga, mi se ve} pri~e{}ujemo `ivotom ve~nim i sazrcavamo radost
Carstva Bo`ijeg. Mi `ivimo tim predoku{awem Carstva Vas-
krsewa...
“Ovo je blagoslovena Subota” 105
Kr{teni u Hristovu smrt, mi ve} u~estvujemo u Wegovome
@ivotu koji je zasijao iz Groba. Primamo Wegovo Telo i Wegovu
Krv, koji su hrana besmrtnosti. U sebi ve} imamo zalog, predzbi-
vawe ve~noga `ivota. Sve na{e hri{}ansko bitovawe stoji pod su-
dom ovog ~ina priop{tavawa `ivotu “Novoga Eona” Carstva, a
ipak, mi smo jo{ uvek ovde i smrt je na{ neizbe`ni udeo. Predsto-
ji nam da umremo i da prihvatimo smrt, tj. ro|ewe kroz smrt u “Car-
stvo budu}ega veka [Eona]”.
Ali, zar sav ovaj `ivot izme|u Vaskrsewa Hristovog i dana
sveop{tega vaskrsewa, nije upravo `ivqewe u Velikoj Suboti? Zar
i{~ekivawe nije osnovna i su{tinska kategorija hri{}anskoga is-
kustva? Mi i{~ekujemo u veri, qubavi i nadi. Ovo i{~ekivawe
“vaskrsewa mrtvih i `ivota budu}ega veka”, ovaj `ivot koji je Hri-
stom skriven u Bogu (Kol. 3, 34), ovo uzrastawe u qubavi i izvesno-
sti – zar sve to nije na{e stawe u ovome svetu i zar u tom smislu
na{ sada{wi `ivot nije upravo u “Velikoj Suboti”? “@ivot spa-
va”, ali mi smo, kako veli Sv. ap. Pavle, umrli i `ivot je na{
skriven Hristom u Bogu (Kol. 3, 3–4). I, malo po malo, sve u ovo-
me svetu postaje prozra~no za svetlost koja sija iz Carstva, i biva
sve jasnije da “obli~je ovoga sveta prolazi” i da ono “jedino potreb-
no” jeste ovaj neuni{tivi `ivot sa Hristom, koji postaje na{a naj-
vi{a i krajwa vrednost.
Svake godine, na Veliku Subotu, posle ove jutarwe slu`be,
posle ovog radosnog poznawa Hristove Smrti kao pobede nad smr}u,
posle otkrivewa o @ivonosnome Grobu, mi i{~ekujemo vaskr{wu
no} i punotu pashalne radosti. Mi znamo da se Vaskrs pribli`ava,
ali, kako samo sporo prolaze ~asovi, kako dugo traje ovo pribli`a-
vawe, kako je predug ovaj dan, kako u nama narasta neki nemir i i{-
~ekivawe! Ali, zar upravo ta predivna, bela ti{ina Velike Subo-
te nije simbol i osmi{qewe na{eg `ivota u ovom svetu? Zar [u
zemaqskom `ivotu] nismo svagda upravo u ovom “Sredwem danu”, u
kome ~ekamo pribli`avawe Pashe Hristove i u kome se priprema-
mo za Bezve~erwi Dan Carstva Wegovoga?
106
VASKRS U LITURGIJSKOJ GODINI
U sredi{tu na{ega liturgijskoga `ivota, u samom sredi-
{tu onoga vremena koje ra~unamo kao [crkvenu] godinu, nalazimo
praznik Hristovoga Vaskrsewa. [ta je to Vaskrsewe? Vaskrsewe
je projava beskrajnoga @ivota u svetu kojim potpuno gospodari
vreme, a stoga i smrt. Onaj koji vaskrsne iz mrtvih vi{e ne umire.
U ovom na{em svetu, a ne negde drugde, ne u nekom svetu koji mi
uop{te ne poznajemo, ve} upravo u na{em svetu, jednoga jutra poja-
vio se Neko Ko je iznad smrti, a Ko ipak jeste u na{em vremenu.
Ovaj smisao Hristovoga Vaskrsewa, ova velika radost jeste sredi-
{wa tema Hri{}anstva i sa~uvana je u svoj svojoj ~istoti u Prav-
oslavnoj Crkvi. Istinu govore oni koji ka`u da stvarna sredi{wa
tema Pravoslavqa, sredi{te svekolikog pravoslavnog iskustva,
odre|uju}i okvir svega ostalog [u Pravoslavqu] jeste – Vaskrsewe
Hristovo.
To Sredi{te, taj Dan koji osmi{qava sve dane i, stoga, sve-
koliko vreme jeste ovo godi{we praznovawe Hristovoga Vaskrse-
wa na dan Vaskrsa. Vaskrs je uvek kraj i uvek po~etak. Mi svagda
`ivimo posle Vaskrsa i mi se svagda kre}emo ka Vaskrsu. Vaskrs
je hri{}anski praznik koji je po~eo da se praznuje najranije. ^i-
tav ton i smisao liturgijskoga `ivota u Crkvi sadr`i se u Vaskr-
su, zajedno sa periodom od idu}ih pedeset dana, koji vrhuni u pra-
zniku Pedesetnice, prazniku Silaska Duha Svetoga na Apostole.
Ovo jedinstveno praznovawe Vaskrsa zrcali svake nedeqe u hri-
{}anskoj Nedeqi, koju mi na ruskom i nazivamo “voskresenýe” [dan
Vaskrsewa]. Ako samo nakratko pro~itate tekstove nedeqnoga ju-
trewa, shvati}ete, ma koliko vam to izgledalo ~udno, da mi svake
nedeqe imamo ustvari “mali Vaskrs”. Ka`em “mali Vaskrs”, ali to
je zapravo “Veliki Vaskrs”. Svake nedeqe Crkva iznova dolazi do
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Easter in the Liturgical Year, THE SANCTIFI-
CATION OF LIFE, Lecture on the Third Annual Church School Conference, Metropolitan
Council Religious Education Commitee, July 1963; kao i: www.alexanderschmeman.org.
Vaskrs u liturgijskoj godini 107
istog sredi{weg iskustva: “Vaskrsewe Hristovo videv{i...”. Sva-
ke subotwe ve~eri, kada sve{tenik, po{to je pro~itao vaskrsno
Evangelije, iznese Evangelije iz oltara na sredinu hrama [na na-
low, radi celivawa], objavquje se ista osnovna ~iwenica na{e
hri{}anske vere: “Hristos vaskrse!”. Sv. ap. Pavle ka`e: “Ako
Hristos nije vaskrsao, uzalud je vera na{a” (1. Kor. 15, 17), jer on-
da vi{e nemamo u {ta da verujemo. Vaskrs je stvarno sredi{te, i
mi mo`emo da pojmimo ~itavu liturgijsku godinu jedino u odnosu
na Vaskrs kao kraj svakog prirodnog vremena i po~etak “novoga
vremena” u kome treba da `ivimo kao Hri{}ani. Ako otvorite cr-
kveni kalendar, na}i }ete da se sve na{e nedeqe nazivaju “nedeqa-
ma po Pedesetnici”, a da je sama Pedesetnica pedeset dana posle
Vaskrsa. Pedesetnica je ispuwewe Vaskrsa. Hristos se vazneo na
Nebesa i nisposlao Duha Svetoga na zemqu. Nisposlawem Svoga
Duha Svetoga, On je ustanovio novu zajednicu, novi sabor qudi ~i-
ji `ivot, iako i daqe jeste u ovome svetu i premda qudi nastavqa-
ju da `ive `ivotom sveta, zadobija novi smisao.
Ovaj novi smisao dolazi neposredno od Hristovoga Vaskr-
sewa. Vi{e nismo qudi koji `ive u vremenu kao u nekakvom besmi-
slenom procesu, u kome najpre ostarimo a koji se, potom, zavr{ava
na{im nestankom. Nama nije darovan samo novi smisao `ivota,
ve} za nas i sama smrt zadobija novi smisao. U vaskr{wem tropa-
ru pevamo: “Smr}u smrt uni{ti”. Mi ne ka`emo da je On smrt
uni{tio Vaskrsewem, ve} – smr}u. Hri{}anin se i daqe suo~ava
sa smr}u kao sa raspadawem tela i sa krajem. Pa, ipak, u Hristu, u
Crkvi, zbog Vaskrsa, zbog Pedesetnice, smrt vi{e nije samo kraj
ve}, tako|e, i po~etak. Smrt vi{e nije besmisleni doga|aj koji,
onda, obesmi{qava ~itav `ivot. Smrt sada zna~i ulazak u Vaskrs
Gospodwi.
Ovo je osnovni ton, osnovna melodija liturgijske godine
Hri{}anske Crkve. Hri{}anstvo je, pre svega, objavqewe Hristo-
voga Vaskrsewa u ovome svetu. Pravoslavna duhovnost je, po svom
unutarwem sadr`aju, pashalna duhovnost. Stvarni sadr`aj crkve-
noga `ivota je – radost. Govorimo o praznicima: praznik je izraz
radosti Hri{}anstva.
Jedina stvarna stvar, naro~ito u de~ijem svetu, koju dete la-
ko prihvata, jeste upravo radost. Pretvorili smo na{e Hri{}an-
stvo u ne{to tako “odraslo”, tako ozbiqno, tako tu`no, tako sve~a-
no da smo ga gotovo u potpunosti ispraznili od te radosti. A Sâm
108 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

Hristos je rekao: “Ako ne postanete kao deca, ne}ete u}i u Car-

stvo Bo`ije” (Mt. 18, 3). Postati kao dete u smislu u kome je to
Hristos mislio zna~i: biti kadar za onu duhovnu radost za koju su
“odrasli” gotovo potpuno nekadri; i jo{ zna~i: u}i u zajedni~ewe
sa stvarima, sa prirodom, sa drugim qudima, bez sumwe straha ili
frustracije.
^esto koristimo pojam “blagodat”. Ali, {ta je to blagodat?
LITURGIJA,
Charisma na jelinskom zna~i ne samo “dobri dar” (blagodat) ve} i
– radost. “I da}u vam radost koju niko ne}e uzeti od vas...” (Jn. POST,
16, 22). Ovo nagla{avam upravo zbog toga {to sam siguran da, ako
postoji poruka koju treba da prenesemo na{em narodu, onda to je-
ste poruka vaskr{we radosti koja vrhuni u vaskr{woj no}i. Kada
POKAJAWE,
stojimo pred dverima hrama i kada sve{tenik ka`e – “Hristos
vaskrse!”, no}, po re~ima Sv. Grigorija iz Nisse, postaje “svetlija
PRI^E[]E
od dana”. To je tajanstvena sila i stvarni koren hri{}anskoga is-
kustva. I mi jedino u svetlu ove Radosti mo`emo da pojmimo sve
ostalo [u Hri{}anstvu].

Evharistijski post je post Crkve,
dok je podvi`ni~ki post – post Hri{}anina u Crkvi.
Podvi`ni~ki post je odre|en prirodom ~oveka,
dok je evharistijski post odre|en prirodom Crkve.
Prema tome, ako se tokom Velikoga Posta
evharistijski post zavr{ava svake nedeqe
u eshatolo{koj punoti Svete Tajne Evharistije,
podvi`ni~ki post se ne prekida,
jer je multisekularno iskustvo pokazalo
da se duhovni plodovi podvi`ni~kog posta razvijaju sporo
i da je za to neophodan dugotrajan i neprekidan napor.
Izme|u evharistijskog i podvi`ni~kog posta, pak,
nema nikakve protivre~nosti.
Protoprezviter Aleksandar [meman
111
SIMVOLI I SIMVOLIZAM
VIZANTIJSKE LITURGIJE
(Liturgijski simvoli
i wihovo bogoslovsko tuma~ewe)
Kakvim god da znawem o Vizantiji raspola`e obrazovani za-
padni intelektualac, on je, u najmawu ruku, ~uo makar za “bogati
simvolizam” vizantijskoga bogoslu`ewa. Pojmovi “simvoli” i “sim-
volizam su, zaista, postali prakti~ki sinonimi za vizantijsku Li-
turgiju. To je kli{e koji je toliko o~igledan da ga uop{te ne treba
daqe ni obja{wavati. Uprkos ovome kli{eu, potrudi}u se da ovde
poka`em da nas vizantijski simvolizam suo~ava sa pitawima koja su
va`na ne samo za shvatawe vizantijske Liturgije, ve} i celokupne
vizantijske religijske misli. Ovaj ~lanak je, pre svega, poku{aj da
razmotrim ovaj problem onako kako ga ja shvatam i da izlo`im, u
najop{tijim crtama, mogu}e na~ine za wegovo re{avawe.
Povr{no shva}eni simvolizam se, po pravilu, smatra su{-
tinskim elementom vizantijske Liturgije i on, u tom svojstvu, ne
predstavqa neki naro~ito ozbiqan problem. Postoji mno{tvo vi-
zantijskih i poslevizantijskih – jelinskih, ruskih, srbskih i dru-
gih – tuma~ewa, u kojima se sve liturgijske sve{tenoradwe, ~ak i sa-
ma Liturgija, shvataju, pre svega, kao simvoli~ka izobra`ewa, to
jest kao radwe koje “predstavqaju”, “ozna~avaju”, drugim re~ima “sim-
volizuju” ne{to drugo, bilo da se radi o nekom doga|aju iz pro{lo-
sti, ideji ili bogoslovskoj tvrdwi. Taj simvolizam, koji je bio svoj-
stven svekolikom vizantijskom bogoslu`ewu, naro~ito podrobno je
bio razra|en u tuma~ewima osnovnog bogoslu`benog sve{tenodej-
stva – savr{avawa Evharistije. Gotovo svi tuma~i shvataju Bo`an-
sku Liturgiju kao simvoli~ko izobra`ewe `ivota i slu`ewa Isu-
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Simvolÿ i simvolizam vizantiy-
skoy liturgii: liturgi~eskie simvolÿ i ih bogoslovskoe istolkovanie. Tekst
prvobitno objavqen u: D. Costantelos, ed., Orthodox Theology and Diakonia, Festschrift
Iakovos, Brookline, MA, Hellenic College Press, 1981, pp. 91–102.
112 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
sa Hrista, od Wegovoga Ro|ewa u Vitlejemu do slavnoga Vaznesewa
na Nebo. Tako, Protesis (Predlo`ewe), to jest ~in pripremawa ev-
haristijskih Darova – Hleba i Vina jeste simvol Ro|ewa Hristovog.
Takozvani “Mali Vhod” je simvol Wegovoga javqewa svetu. “Veliki
Vhod”, tj. preno{ewe Darova na Presto, predstavqa simvol pogrebe-
wa Hristovog i Wegovog sve~anoga ulaska u Jerusalim,1 i tome sli~-
no. Ta simvoli~ka tuma~ewa se razlikuju me|usobno jedino po stepe-
nu slo`enosti i razra|enosti, po obra}awu pa`we na podrobnosti
ili po {irewu [tuma~ewa], ~ak, i na drugostepene i mawe zna~ajne
sve{tenoradwe. Ta tuma~ewa, tako|e, ~esto protivre~e jedna drugi-
ma. Tako, ve} pomenuti Veliki Vhod mo`e da ima dva i vi{e uzajam-
no protivre~na [simvoli~ka] zna~ewa.
Me|utim, u onom osnovnom, ovakav simvolizam je jednosta-
van kako po svojoj prirodi, tako i po svom ciqu. Simvol je ovde sve-
den na izobra`ewe, ~ija se funkcija mo`e odrediti kao pedago{ka
ili pou~na. Po re~ima jednog od poznatih vizantijskih tuma~a, Ger-
mana Konstantinopoqskog, na pitawe za{to episkop ne uzima u~e-
{}a u po~etnim sve{tenoradwama Liturgije, ve} prepu{ta sve{te-
niku wihovo slu`ewe, daje se slede}i odgovor: zato {to sve{tenik
simvolizuje Sv. Jovana Krstiteqa i wemu pripada da vr{i sve{te-
noradwe koje simvolizuju vreme pred dolazak Hristov. Sli~an na-
~in se praktikuje i prilikom tuma~ewa ~itave Liturgije. Pona-
vqam, simvoli~ka zna~ewa mogu da se mewaju, da se delimi~no pre-
klapaju, da budu mawe ili vi{e razra|ena, ali ona po svojoj su{ti-
ni ostaju ista. Na “spoqa{wem”, obrednom planu Bo`anska Litur-
gija jeste, pre svega, sve{tena drama, predstava u uobi~ajenom smi-
slu te re~i. I, naravno, upravo taj izobraziteqski [predstavqaju}i]
simvolizam, taj “dramski “ karakter vizantijske Liturgije razmatra
se u razli~itim opisima i odre|ewima kao “simvoli~ki”, kao pre-
ispuwen krajwe bogatom “simvolikom”.
Ipak, prilikom razmatrawa tog izobraziteqskog simvoli-
zma, koji nam se ~ini tako predawskim, nailazimo na prvu te{ko-
}u koja ~ini prvi aspekt problema koji sam pomenuo. Ta te{ko}a
se sastoji u elementarnoj i lako proverivoj okolnosti, upravo u
fakti~kom odsustvu bilo kakvih simvola i simvoli~kih smislova
u samoj Liturgiji, to jest u molitvama koje predstavqaju slovesni
1. R. Taft, The Great Entrance, A History of the Transfer of Gifts and Other Pre-Anaforal Ri-
tes of the Liturgy of St John Chrysostom, Orientalia Christiana Analecta 200, Rome, 1975.
Liturgijski simvoli i wihovo liturgijsko tuma~ewe 113
izraz i smisao razli~itih liturgijskih sve{tenodejstava i sve-
{tenoradwi.
Razmotrimo, na primer, malopre pomenuti Mali i Veliki
Vhod, koji su svagda slu`ili kao omiqeni objekti izobraziteqsko-
ga simvolizma. Ve} sam govorio da Mali Vhod – sve~ana litija sve-
{tenstva, sa izno{ewem Evangelija iz Oltara i wegovim uno{ewem
natrag u Oltar – po mi{qewu svih tuma~a, izobra`ava ili simvo-
lizuje Hrista Koji izlazi k qudima, odnosno Wegovo stupawe na
propovedni~ko slu`ewe. Ali, ako se obratimo samoj Liturgiji i,
pre svega, molitvama koje prate taj Vhod i koje, stoga, izra`avaju
wegov smisao, nigde ne}emo na}i ni najmawi nagove{taj [gore pome-
nutog] shvatawa koje se, pak, sadr`i u tuma~ewima Liturgije. Pre
svega, upada u o~i o~igledna protivre~nost izme|u sve{tenoradwe
koja se u svim Molitvenicima naziva “Ulaskom” (Vhodom) i popu-
larnog tuma~ewa tog “Vhoda” kao “izlaska”, “izla`ewa” Hristovog
na propoved. Evangelije ovde ne nosi sve{tenik koji simvolizuje
Hrista, ve} |akon ~ija je simvoli~ka funkcija, po tuma~ewima [Li-
turgije], obi~no ista kao i Angelâ odnosno Apostolâ. [to se, pak,
ti~e molitava koje prate samu sve{tenoradwu, sve one govore ne o
javqewu Hrista, ve} o Crkvi koja, zajedno sa angelskim Silama, uz-
nosi neprestano slavoslovqe Bogu. Tako molitva [Maloga] Vhoda: “...
I u~ini da sa ulaskom na{im bude i ulazak Svetih Angela...”; moli-
tva Trisvete pesme: “Bo`e Sveti... Tebe trisvetim glasom Serafi-
mi pevaju i Heruvimi slavoslove...”; i, kona~no, sama Trisveta pesma,
pesmopojawe Vhoda imaju svoje poreklo u pesmi “Svet, Svet, Svet...”
iz vi|ewa Proroka Isaije. O tom angelskom simvolizmu }u govori-
ti kasnije. Za sada }e biti dovoqno da primetim da se u kategorija-
ma samoga ^ina (Ordo) Liturgije, u sve{tenoradwama i molitvama,
Mali Vhod shvata kao na{ ulazak, to jest kao ulazak Crkve u Nebo,
u neprestano slavoslovqewe koje Bogu uznose angelske Sile.
Sli~no neslagawe izobraziteqskoga simvolizma i same Li-
turgije zapa`amo prilikom razmatrawa Velikoga Vhoda. Sve~ano
preno{ewe evharistijskih Darova sa @rtvenika na Presto je, sa-
svim rano, postalo predmet razli~itih simvoli~kih tuma~ewa, od
kojih je najpopularnije ono koje u tom ~inu vidi simvol pogrebewa
Hristovog. Mora se priznati da u ~inu Velikoga Vhoda postoje odre-
|eni elementi simvolizma pogrebewa. Ali, oni se sadr`e samo u
onome {to o. R. Taft u svojoj izvanrednoj monografiji naziva “dru-
gostepenim formulama” – u pesmopojawima Velikoga Petka, koje
114 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
sve{tenoslu`iteq ~ita posle postavqawa Darova na Presto: “Bla-
goobrazni Josif, skinuv{i sa Drveta pre~isto Telo Tvoje...”; kao i u
izobra`ewu Oplakivawa, Pogrebewa Hristovog: najpre na Vozduhu
– pokrovcu koji pokriva Darove, a zatim na Ilitonu odnosno Anti-
minsu, itd. Ove sve{tenoradwe i izobra`ewa su drugostepeni ne sa-
mo zbog wihove kasnije pojave u Liturgiji, ve} i zbog toga {to oni
o~igledno uvode neku drugu temu u celoviti i organski sled sve{te-
noradwi i molitava koje ~ine Veliki Vhod. Istiniti smisao ovog
~ina je izra`en dvema Molitvama vernih koje prethode Vhodu sa Da-
rovima i u molitvi Proskomidije, koja zavr{ava Vhod, a koja se, ~ak,
i u savremenim Slu`ebnicima naziva “Molitvom posle postavqawa
Darova na Presto”. Ni u jednoj od tih molitava u Liturgijama Sv.
Jovana Zlatoustog i Sv. Vasilija Velikog ne}emo sresti ni najmawi
nagove{taj o Pogrebewu Hristovom niti o bilo kom doga|aju iz
Wegovog `ivota. U svakoj od wih se preno{ewe i postavqawe Daro-
va na Presto izra`ava u pojmovima `rtve, ali, opet, na{e `rtve,
`rtve hvale za koju se molimo da bude prihva}ena “iz ruku nas gre-
{nih..” Ako to i jeste simvol, ipak ga nikako nije mogu}e dovesti u
vezu sa kategorijom izobraziteqskoga simvola.
Sli~nih primera mo`emo navoditi ad infinitum i svi oni
ukazuju na jedno i isto: na koreniti raskid izme|u lex orandi, izra-
`enog i vaplo}enog u Liturgiji, sa jedne, i wegovog simvoli~kog
tuma~ewa koje se, po pravilu, priznaje za organski sastavni deo pra-
voslavnoga Predawa i kojim su potpuno pro`eti kako liturgijski
priru~nici, tako i pobo`nost parohijana. U o~ima velike ve}ine
veruju}ih svaka sumwa u simvoli~ko tuma~ewe [Liturgije] jednaka je
padu u jeres. Postavqa se prirodno pitawe: kako, za{to i kada se po-
javio izobraziteqski simvolizam i kakav je wegov zna~aj u istoriji
vizantijske religijske misli?
U svojoj veoma vrednoj i po mnogo ~emu inovativnoj kwizi
“Vizantijska tuma~ewa Bo`anske Liturgije od VII do XV veka”, o. Re-
ne Borner daje odgovor na neka od tih pitawa.2 Wegove zakqu~ke, ko-
ji su zasnovani na krajwe temeqitom izu~avawu razli~itih izvorni-
ka, mogu}e je sa`eti na slede}i na~in: poreklo simvoli~kih tuma~e-
wa Liturgije treba tra`iti u katihetskim poukama koje su bile
upu}ivane novoobra}enima u ciqu wihove pripreme za Kr{tewe.
2. R. Bornert, Les Commentaires Byzantins de la divine liturgie du VII–e au XV–e siècle,
Archives de l’Orient Chrétien, Paris, 1966.
Liturgijski simvoli i wihovo liturgijsko tuma~ewe 115
Proces katihumenske pripreme, koja se dr`ala i pre i posle Kr{te-
wa, odvijao se po obrascu egzegeze, to jest tuma~ewa Svetoga Pisma,
u skladu sa dvama osnovnim predawima: aleksandrijskim, koje je na-
gla{avalo teoriju, duhovni tj. anagogi~ki smisao Svetoga Pisma, i
antiohijskim, koje se odlikovalo nastojavawem na istoriji, na
neprekinutom sledu doga|ajâ koji su se otkrili kao istorija spase-
wa. Va`no je to {to se u oba predawa, i Liturgija i Sveto Pismo raz-
matraju u svojstvu izvora znawa, poznawa Boga Koji je Sebe javio u
Svojim spasiteqskim delima. Aleksandrijsko katiheti~ko predawe
je oli~eno u Origenu, Sv. Grigoriju iz Nisse i, kasnije u Psevdo–Di-
onisiju, a antiohijsko – u Katihetskim poukama Sv. Kirila Jerusa-
limskog, Sv. Jovana Zlatoustog i Teodora Mopsuestijskog.
Zatim, “u osvit vizantijske i sredwevekovne epohe” – pi{e
o. Borner – “zapa`amo na Istoku i na Zapadu procvat novog kwi-
`evnog `anra: misti~kog tuma~ewa”. Ciq i zadatak takvog tuma~e-
wa razlikuje se od zadatka katihetskih pouka. Ove druge su upu}ene
katihumenima, i wihov ciq je da pripreme budu}e ~lanove Crkve za
odgovaraju}e u~e{}e u crkvenom bogoslu`ewu. Misti~ko tuma~ewe
je upu}eno vernicima. Ciq ovoga tuma~ewa je da objasni tajnu, duhov-
ni smisao, duhovnu stvarnost, ono {to, premda skriveno, ipak, pri-
sustvuje u vidivim znacima i sve{tenoradwama Liturgije. Ako se
katihetske pouke bave gotovo iskqu~ivo sve{tenoradwama Prosve-
}ewa [Kr{tewa], onda su tajnovodstvena tuma~ewa prevashodno us-
redsre|ena na Bo`ansku Liturgiju. Najboqi, mo`e se re}i, klasi~-
ni obrazac tajnovodstvenoga pristupa tuma~ewu Liturgije pred-
stavqa “Mistagogija” velikog vizantijskog bogoslova iz sedmoga
stole}a Prep. Maksima Ispovednika. Bez obzira na to {to se mno-
ga, ako ne i ve}ina wegovih simvoli~kih tuma~ewa Liturgije sre}e
u dosta ranijim spisima, upravo je on uspeo da ih sve objedini u je-
dinstvenu celinu, i da tako, umnogome, pripremi teren za kona~nu
pobedu simvolizma kako kao izraza oblika i duha vizantijske Li-
turgije, tako i kao jedinstvenoga kqu~a za weno poimawe.
Prema tome, prou~iv{i istorijat savremenog izobrazite-
qskog simvolizma, po~ev{i od katihetskih pouka pa sve do tajnovod-
stvenih tuma~ewa, do{li smo do odgovora na na{e prvo pitawe – o
uzrocima i ~iniocima koji su pripremili kona~no poistove}ewe
tog simvolizma sa lex orandi Crkve. Ali, glavno pitawe, ipak, osta-
je bez odgovora, i o. Borner ne samo da ne odgovara na wega u svojoj,
ponavqam, izvanrednoj kwizi, ve}, ~ak, i ne pretpostavqa da ono
116 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
uop{te postoji. To pitawe nastaje iz onoga {to sam nazvao protiv-
re~no{}u izme|u simvoli~kog tuma~ewa Liturgije i same Liturgi-
je, izme|u smisla koji Liturgiji, takore}i, name}u weni tuma~i, i
smisla koji se sadr`i u samim liturgijskim tekstovima, a pre sve-
ga u samom ^inu, u samoj strukturi Liturgije.
Ako, ~ak, i jedan takav nau~nik kao {to je o. Borner, ~ini
se, naprosto prenebregava to pitawe, onda je to zbog toga {to i on,
poput mnogih drugih, svoje istra`ivawe zasniva na pretpostavci o
organskoj neprekinutosti razli~itih faza razvoja vizantijskog li-
turgijskog opita, to jest onoga {to, nemaju}i boqe odre|ewe, nazi-
vam “liturgijskom pobo`no{}u”. Me|utim, ube|en sam da, ukoliko
`elimo da krenemo napred u na{em shvatawu vizantijske religijske
misli i opita, mi upravo tu neprekinutost – ali, svakako, ne ne-
prekinutost same Liturgije u wenoj osnovnoj strukturi ili ^inu,
ve} onu neprekinutost poimawa Liturgije kako od strane bogoslov-
qa tako i od strane pobo`nosti – treba da podvrgnemo preispiti-
vawu i ponovnoj proceni.
Jednostavnije govore}i, moja teza se sastoji u tome da posto-
ji organska neprekinutost u samoj Liturgiji, to jest u wenom smi-
slu, projavqenom u wenom osnovnom ^inu ili strukturi, i, sa druge
strane, odsustvo celovitosti u poimawu i, ta~nije, u opitovawu Li-
turgije od strane crkvene zajednice.
Naravno, zbog nedostatka prostora ne mogu da razradim ovu
tezu sa onom podrobno{}u sa kojom sam to u~inio u svojoj kwizi
“Uvod u liturgijsko bogoslovqe”.3 I ako tu tezu ovde iskazujem u uop-
{tenom obliku, onda je to zato {to }e to, po mome ube|ewu, pomo}i
da se lak{i shvati problem vizantijskog liturgijskog simvolizma
i wegovog razvoja u celini. Kada govorimo o razvoju, pojam prekida
ozna~ava, pre svega, nepostojawe celovitosti u razli~itim poimaw-
ima samoga simvola, wegove prirode i svrhe u Liturgiji. Tako, re~
“simvol” i sve wegove semanti~ke izvedenice: “izobra`ewe”, “znak”,
itd. ozna~avaju jedno u bogoslovskom re~niku Prep. Maksima Ispo-
vednika, a ne{to sasvim drugo u tuma~ewu Bo`anske Liturgije iz
pera Germana Konstantinopoqskog (u VIII veku), tuma~ewu koje o.
Borner, sa pravom, karakteri{e kao “poluzvani~no ili, u najmawu
3. Prot. A. [meman, Vvedenie v liturgi~eskoe bogoslovie, YMCA–Press, Paris,
1961. Videti, tako|e, moj esej: Sacrament and Symbol, FOR THE LIFE OF THE WORLD,
Crestwood, NY, 1973, pp. 135–151.
Liturgijski simvoli i wihovo liturgijsko tuma~ewe 117
ruku, najrasprostrawenije” tuma~ewe, koje, van svake sumwe, slu`i
kao glavni izvor za kasniji izboraziteqski simvolizam.4 Ovde pre-
kid i razli~itost nose, pre svega, bogoslovski karakter. To je raz-
li~itost dva poimawa simvola u wegovom odnosu prema bogoslovqu.
Ne udubquju}i se u podrobnosti bogoslovqa Prep. Maksima,
mo`e se, sa prili~nom uverqivo{}u, re}i da je za wega simvol (isto
kao i drugi, mawe ili vi{e, ekvivalentni pojmovi – tŸpoV i Šikon)
neodvojiv i, iz prakti~kih razloga, pot~iwen sredi{woj ideji Sve-
te Tajne (must¦rion), koja se, primewena makar na Liturgiju, odnosi
na tajnu Hrista i Wegovog spasiteqskog slu`ewa. To je tajna
Vaplo}ewa i iskupqewa ~oveka i sveta u Hristu. Prema tome, Sve-
ta Tajna (must¦rion) ozna~ava i samu su{tinu vere, tj. poznawa Bo-
`anske tajne koja je javqena u Hristu, i spasiteqsku silu koja se
predaje kroz Crkvu i u Crkvi. U takvom bogoslovqu simvol jeste na-
~in prisustvovawa i dejstvovawa Svete Tajne i to uglavnom, premda
ne i iskqu~ivo, na~in wegovog prisustvovawa i dejstvovawa u Li-
turgiji koja je naro~ito mesto prebivawa simvola. Na taj na~in,
simvol – i to je veoma va`no – jeste sama stvarnost koju on simvo-
lizuje. Predstavqaju}i ili izra`avaju}i stvarnost, on oprisutwuje
tu stvarnost i zaista je ispuwava. Nigde se takav simvoli~ki rea-
lizam ne projavquje sa takvom o~igledno{}u kao u Maksimovoj upo-
trebi pojma “simvol” za Telo i Krv Hristovu, koji se prinose u Ev-
haristiji, {to bi u okvirima savremenoga suprotstavqawa simvola
i stvarnosti izgledalo kao o~igledna jeres.
Jedino se u svetlu ovakvog bogoslovqa Svete Tajne i Litur-
gije kao “na~ina” prisustvovawa i dejstvovawa Svete Tajne mo`e poj-
miti liturgijski simvolizam koji je svojstven tajnovodstvenim tu-
ma~ewima. Liturgija u celini i u svakoj wenoj sve{tenoradwi i sve-
{tenodejstvu jeste simvol, ali ne simvol ovog ili onog zasebnog do-
ga|aja ili li~nosti, ve} upravo svekolike Tajne, simvol wenog ot-
krivewa i wene spasonosne blagodati. Drugim re~ima, takav simvo-
lizam uop{te nije “izobraziteqski”, ako pod re~ju “izobraziteqski”
shvatamo poznovizantijsko simvoli~ko poistove}ewe svakog litur-
gijskog sve{tenodejstva sa odre|enim doga|ajem iz zemaqskog `ivo-
ta Hristovog. Zaista, sve{tenoradwa Vhoda u primeru koji smo malo-
4. Bornert, Les Commentaires..., p. 162. Videti, tako|e: N. Borgia, ed. Il Commentario
liturgico di S. Germano Patriarca Constantinopolitano e la versione latina de Anastasio
Bibliotecario, Studi Liturgici 1, Grottaferrata, 1912.
118 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
pre pomenuli jeste simvol javqewa Hristovog, ali to liturgijsko
javqewe se odnosi na svekoliku tajnu Hristovoga Vaplo}ewa, a ne sa-
mo na Wegovo javqewe narodu posle Kr{tewa primqenoga od Jovana.
Sli~no tome, svekolika Liturgija jeste simvol tajne Vaznesewa i
Proslavqewa Hristovog, a tako|e i tajne Carstva Bo`ijeg, tajne
“sveta koji }e do}i”. Posredstvom simvola, Liturgija nam saop{ta-
va teoriju – poznawe i sazrcawe tih spasonosnih tajni. Na drugoj
ravni istoga simvolizma, Liturgija, opet, predstavqa, ostvaruje i
oprisutwuje usho|ewe ~ovekove du{e k Bogu i op{tewe sa Bogom.
“Ostvaruje i oprisutwuje...” Upravo tu funkciju je po~eo da
gubi najpozniji simvolizam i to, upravo, u takvoj meri da se pretvo-
rio u puko predstavqawe. Kada Simeon Solunski, poznati vizantij-
ski tuma~ Liturgije, pi{e da sedam elemenata episkopove bogoslu-
`bene ode`de simvolizuju sedam darova Duha Svetoga, da wegova
mandija simvolizuje “promisliteqsku, svemogu}u i sve~uvarnu Bo-
`iju blagodat”, i daqe na sli~an na~in tuma~i celu Liturgiju, shva-
tamo da imamo posla sa simvolizmom koji se, na korenit na~in, raz-
likuje od onog simvolizma koji su predlo`ili Prep. Maksim i dru-
gi tajnovodstveni tuma~i. Razlikuje se, ali ne samo u meri u kojoj se,
na primer, remek–delo razlikuje od prose~ne slike koja pripada is-
toj [slikarskoj] {koli i tradiciji. Razlika se ovde sastoji u preki-
du. Taj prekid, kao {to sam to ve} rekao, ima bogoslovski smisao. Za
Prep. Maksima liturgijski simvol opravdan je u onoj meri u kojoj je
ukorewen u celovitom liturgijskom bogoslovqu koje obuhvata Li-
turgiju sveobuhvatnim i celovitim bogoslovskim vi|ewem. Kasni
vizantijski i poslevizantijski simvolizam ve} ne pripada nika-
kvom bogoslovskom kontekstu, niti izra`ava bilo kakvo liturgij-
sko bogoslovqe. On je postao, i do danas nastavqa da biva, samod-
ovoqni i ograni~eni “`anr”, koji, na`alost, mnogi poistove}uju sa
samom su{tinom vizantijskog liturgijskog Predawa.
No, mi, ipak, nismo odgovorili na najva`nije pitawe: da li
uop{te postoji odgovaraju}e obja{wewe vizantijskog liturgijskog
simvolizma, i ako postoji, gde i kako ga na}i? Uveren sam da, pri
svoj wegovoj samoo~iglednosti i svom wegovom neospornom prevas-
hodstvu nad kasnijim izobraziteqskim simvolizmom, ni tajnovod-
stveni simvolizam Prep. Maksima naprosto nije mogu}e poistoveti-
ti sa vizantijskim lex orandi. Bez obzira na wegovu unutarwu bogo-
slovsku i duhovnu celovitost, tu se radi, pre svega, o jednom Litur-
giji od spoqa nametnutom tuma~ewu, koje je pre zasnovano na bogo-
Liturgijski simvoli i wihovo liturgijsko tuma~ewe 119
slovskoj teoriji nego na samosvedo~ewu Liturgije. Zaista nije slu-
~ajno to {to se simvoli~ka tuma~ewa Liturgije, koja pripadaju
predawu Sv. Grigorija iz Nisse, Psevdo–Dionisija i Prep. Maksima,
su{tinski razlikuju jedno od drugoga, {to imaju razli~ite naglaske
i osobenosti, iako ~uvaju zajedni~ku misti~ku i mistiriolo{ku
orijentaciju. Razlog za ovo je u tome {to sva ova tuma~ewa pre prida-
ju Liturgiji svoje sopstveno delimi~no vi|ewe, nego {to se trude da
otkriju ono vi|ewe koje je svojstveno samom ^inu Liturgije, wenoj
strukturi i tekstu, kra}e govore}i, wenom sopstvenom simvolizmu.
Pitawe je u tome da li uop{te postoji takvo vi|ewe, takav
simvolizam? Moj odgovor na to pitawe glasi: “Da, postoji!”. Prva
formalna i spoqa{wa potvrda tog “da” jeste upravo taj zadivquju}i
otpor koji je vizantijsko bogoslu`ewe a naro~ito Evharistija,
makar u su{tinskim projavama svoga oblika i duha, pru`ilo i pru-
`a tom neverovatno mo}nom pritisku razli~itih simvoli~kih tu-
ma~ewa i svo|ewâ [redukcijâ]. Naravno, ovde i onde je dolazilo do
svojevrsnih “ustupaka” i pojedina~nih “upliva” simvolizma. Me|u-
tim, u celini uzev{i, vizantijska Liturgija je, tokom svog mnogove-
kovnog razvoja, na za~u|uju}e dobar na~in sa~uvala svoje unutarwe je-
dinstvo i organsku celovitost.5
Po mome mi{qewu, pojam koji boqe od bilo kod drugog pojma
izra`ava izvorni liturgijski opit Crkve, opit koji je obrazovao,
u~vrstio i sa~uvao osnovni ^in (Ordo) vizantijskoga bogoslu`ewa
jeste “eshatolo{ki simvolizam”. Pridev “eshatolo{ki” se u na{e da-
ne upotrebqava u mnogim smislovima i zato je potrebno da objasnim
wegovu upotrebu u kontekstu ovoga ~lanka. Pre svega, “eshatolo{ki”
ukazuje na osnovnu i beskrajnu veru ranohri{}anske zajednice u to da
su Dolazak Hristov, Wegov @ivot, Smrt i Vaskrsewe iz mrtvih,
Wegovo Vaznesewe na Nebesa i nisposlawe Duha Svetoga u dan Pede-
setnice ozna~ili nastupawe Dana Gospodweg, Yom Yahweh.
Danom Gospodwim, o kome su prorokovali Proroci, zapo~eo
je Novi Eon Carstva Bo`ijega. Oni koji veruju u Hrista, iako i
daqe prebivaju u starom eonu, koji Novi Zavet naziva “svetom ovim”,
ipak, ve} pripadaju i Novome Eonu, jer, sjediweni sa Hristom i po-
mazani Duhom Svetim, oni u sebi nose novi ve~ni `ivot i silu za
5. Podrobnije o ovome videti: J. Mateos, La célébration de la parole dans la liturgie
Byzantine, Orientalia Christiana Analecta 191, Rome, 1971. Kao i: J. Mateos, ed., Le Typ-
icon de la Grande Église, Orientalia Christiana Analecta 165–166, Rome, 1962–1963.
120 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
pora`avawe greha i smrti. Ikona prisustvovawa “sveta koji }e do-
}i”, tj. Carstva Bo`ijeg u ovome svetu jeste Crkva – zajednica onih
koji su sjediweni sa Hristom i koji su u Hristu sjediweni jedni sa
drugima. Sve{tenodejstvo kojim Crkva ostvaruje to prisustvovawe,
aktualizuju}i sebe kao novi Narod Bo`iji i Telo Hristovo, jeste
“prelamawe Hleba”, Evharistija kojom Crkva ushodi k Trpezi Hri-
stovoj u Carstvu Wegovome. Ta uverenost koja, ponavqam, ~ini sâmo
srce ranohri{}anskog opita i vere pretpostavqa napetost – nape-
tost izme|u ovoga sveta i sveta koji }e do}i, izme|u prebivawa u
svetu ovom i, istovremeno, bitovawa koje je ve} “ne od sveta ovog”.
Upravo ta napetost ~ini, kako sam poku{ao to da poka`em u kwizi
koju sam ve} pomenuo, osnov, obrazuju}e [formativno] na~elo rano-
hri{}anskoga bogoslu`ewa, a naro~ito wegovih najva`nijih sve-
{tenodejstava – Kr{tewa i Evharistije. Ta sve{tenodejstva izra-
`avaju i ispuwavaju Crkvu kao Pashu, kao izla`ewe iz starog u no-
vo, iz ovoga sveta u “Neve~erwi Dan” Carstva Bo`ijega. U ovom sve-
tu Crkva prebiva in statu viae, u putovawu i i{~ekivawu, i wen zada-
tak je da propoveda Evangelije Carstva Bo`ijeg, “Dobru Vest” o
spasewu koje je savr{io Hristos. I Crkva mo`e da ispuni taj zada-
tak jedino zato {to ve} ima pristup Carstvu Bo`ijem, o ~ijoj rado-
sti i dolasku }e svedo~iti do kraja sveta.
Jedino u svetlu takve eshatologije mo`emo da shvatimo iz-
vorni simvolizam Liturgije koji sam nazvao “eshatolo{kim” i koji
slu`i kao polazi{te i na~elo svekolikog kasnijeg liturgijskog raz-
voja. Su{tinsko svojstvo (a rekao bih i – osobenost) takvog eshato-
lo{kog simvolizma nije naprosto realizam prisustva u znaku wime
znamenovane stvarnosti, jer takav simvolizam, kao {to smo to vide-
li, zastupa i Prep. Maksim Ispovednik kao i drugi predstavnici
simvolizma koji smo nazvali “misteriolo{kim”, ve} je su{tina es-
hatolo{kog simvolizma u tome {to on jednostavno pori~e svaku raz-
liku izme|u znaka i [wime] ozna~enoga. Za Prep. Maksima i, jo{ vi-
{e, za najpozniji misteriolo{ki simvolizam najzna~ajnija je upravo
ta razlika izme|u znaka i ozna~enoga, jer, po wihovom mi{qewu, li-
turgijske sve{tenoradwe koje mi danas savr{avamo, otkrivaju, saop-
{tavaju i naprosto izobra`avaju radwe koje su Hristos, Apostoli
ili Angeli izvr{ili u pro{losti, vr{e u sada{wosti i koje }e iz-
vr{iti u budu}nosti. Otuda, u toj perspektivi, hod [Maloga Vhoda]
simvolizuje – iako liturgijsku sve{tenoradwu Vhoda vr{imo mi ko-
ji ~inimo Vhod – ustvari javqewe Hrista svetu. Znak se razlikuje od
Liturgijski simvoli i wihovo liturgijsko tuma~ewe 121
stvarnosti koju projavquje ili predstavqa. Me|utim, to je neposred-
no suprotno onome {to znaci Liturgije zaista sadr`e.Sav smisao es-
hatolo{koga simvolizma jeste u tome da su znak i ono {to je wime
ozna~eno – jedno i isto. Mo`e se re}i da Liturgija jeste ono {to se
zbiva (sa) nama. Liturgijski Vhod je na{ ulazak, ta~nije u(z)lazak
Crkve na Nebesa. Mi ne simvolizujemo prisustvo Angela, ve} se mi
zaista pridru`ujemo Angelima u wihovom neprestanom slavoslovqe-
wu Boga. Darovi Hleba i Vina, koje prinosimo Bogu, jesu na{a sop-
stvena `rtva. Svecela Liturgija je usho|ewe Crkve k Trpezi Hristo-
voj u Carstvu Wegovome, ba{ kao {to i Evharistijski Darovi, osve-
{tani Duhom Svetim, jesu Telo i Krv Hristova. Mi ~inimo sve to i
mi bitujemo svime time, zato {to jesmo u Hristu, zato {to sama Cr-
kva jeste na{ ulazak, na{ izlazak u Novi Eon, koji nam je darovan
Vaplo}ewem, Smr}u, Vaskrsewem i Vaznesewem Hristovim.
Nedostatak vremena mi ne dozvoqava da poka`em da je upra-
vo taj eshatolo{ki opit Crkve obrazovao i predodredio svekoliki
razvoj hri{}anske Liturgije, i ne samo Svetih Tajni, ve} i litur-
gijskoga kruga vremena, tj. godine, sedmice i dana. ^ak i u na{e da-
ne, posle tako slo`enog mnogovekovnog razvoja, ne}emo mo}i da shva-
timo vizantijski Tipik sve dok ne budemo stekli taj jedini kqu~ za
wegova slo`ena pravila, propise i uputstva, a taj kqu~ jeste esha-
tolo{ki opit rane Crkve, opit Vaskrsewa kao Osmoga Dana, Dana
izvan granicâ sedam dana Stvarawa i, stoga, izvan granicâ paloga
sveta, kao Dana Nove Tvari u kome u~estvujemo kroz evharistijsko
Usho|ewe. To je, dakle, opit Pashe, koji se kasnije pro{irio na dru-
ge praznike, opit prelaska u radost Carstva Bo`ijeg. To je, u su{ti-
ni, opit ~itave Liturgije, ili, po onoj omiqenoj vizantijskoj for-
mulaciji, opit Neba na zemqi.
Ono glavno {to sam hteo da ka`em je slede}e: eshatolo{ki
simvolizam ostaje – bez obzira na sva bogoslovska, misti~ka ili izo-
braziteqska tuma~ewa i obja{wewa – osnovni simvolizam vizantijske
Liturgije. Kada se, po{to pro~itamo sva ta bezbrojna tuma~ewa, vra-
timo od “bogatog simvolizma” (koji ta tuma~ewa prepoznaju u vizan-
tijskom bogoslu`ewu), budemo vratili samoj Liturgiji, svedo~anstvu
wenih molitava i sve{tenoradwi, wenom ^inu (Ordo) i ritmu, mo}i
}emo da do`ivimo iskustvo duhovnoga oslobo|ewa. Jer }emo otkriti
istinito liturgijsko bogoslovqe, to jest bogoslovqe za koje Liturgi-
ja nije “objekt”, ve} sam wegov izvor. Drugim re~ima, iznova }emo ot-
kriti zaboravqenu istinu drevne izreke: lex orandi est lex credendi.
122
LITURGIJSKO BOGOSLOVQE,
BOGOSLOVQE LITURGIJE
I LITURGIJSKA REFORMA
Veoma sam zahvalan g. V. @arden Grizbruku za wegove komen-
tare i pitawa, premda nisam ba{ ube|en da }e ga moji odgovori za-
dovoqiti. Stvar je u tome {to su wegove primedbe, upravo kao i Dom
Botove primedbe, zasnovane, kako mi se ~ini, na prili~no ozbiqnom
neshvatawu nekih mojih osnovnih teza, i ne znam u ~emu je razlog tog
neshvatawa: da li u pogre{nosti moga obja{wewa ili u mnogo dub-
qem neslagawu oko pitawa same prirode liturgijskoga bogoslovqa.
U prvom slu~aju, moji odgovori }e razjasniti situaciju, u drugom,
pak, slu~aju, oni }e mo`da samo da prodube neslagawe.
V. @arden Grisbruk i Dom Bot pretpostavqaju da se za mene
“zadatak liturgijskoga bogoslovqa sastoji u tome da se vrati ono
{to je najva`nije i da se ono {to je od drugostepenoga zna~aja po-
stavi na mesto koje mu pripada”, i da se, na taj na~in, obezbedi upo-
ri{te za liturgijsku reformu koja }e obnoviti “su{tinu” Liturgi-
je. Kada bi ta pretpostavka bila ta~na, onda bi V. @. Grisbruk bio,
naravno, potpuno u pravu kada me optu`uje za “nedostatak logi~no-
sti i jasnosti” i za moje, u tom slu~aju, potpuno neodgovorno odbi-
jawe da priznam krajwu neophodnost liturgijske reforme.
U stvarnosti, pak, takvo shvatawe liturgijskoga bogoslov-
qa ni u kom slu~aju nije moje i zato moj pristup slo`enome pitawu
liturgijske reforme uop{te nu`no ne predstavqa posledicu “ne-
dostatka logi~nosti”. U mojoj kwizi, kao i u mojim drugim publi-
kacijama, poku{ao sam da poka`em da “su{tina” Liturgije ili lex
orandi nije ni{ta drugo do sama vera Crkve, ili, boqe re}i, pro-
javqivawe vere, op{tewe u veri i ispuwewe te vere. Upravo u tom
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Liturgi~eskoe bogoslovie, bogoslovie
Liturgii i liturgi~eskaæ reforma. Tekst prvobitno objavqen u: Protopresbyter
Alexander Schmemann, Debate on the Liturgy: Liturgical Theology, Theology of Liturgy and
Liturgical Reform, St. Vladimir’s Theological Quarterly 13, 1969, pp. 217–224.
Liturgijsko bogoslovqe, bogoslovqe Liturgije... 123
smislu, kako mi se ~ini, treba shvatati poznatu izreku – lex orandi
est lex credendi. To ne zna~i svo|ewe vere na Liturgiju ili na kult,
kao {to je to bilo u misterijskim kultovima gde je ciq vere bio
sâm kult, a sami predmet vere – spasonosna sila kulta. To, tako|e,
ne zna~i ni sme{avawe vere i Liturgije, kao {to to biva u onoj li-
turgijskoj pobo`nosti u kojoj “liturgijski” opit, opit “sakralno-
sti” naprosto zamewuje veru i ~ini ~oveka ravnodu{nim prema
“doktrinarnom” sadr`aju vere.
I, kona~no, to ne zna~i razdvajawe vere i Liturgije na dve
razli~ite “su{tine”, ~iji sadr`aj i smisao treba da se shvati uz po-
mo} dveju razli~itih i nezavisnih metoda istra`ivawa, kao {to je
to u savremenom bogoslovqu gde izu~avawe Liturgije predstavqa za-
sebnu oblast ili disciplinu – “liturgiku”. To zna~i da Liturgija
Crkve – a pojam “Liturgija” mnogo je shvativiji i prikladniji od
pojmova “bogoslu`ewe” ili “kult” – jeste puna i odgovaraju}a “epi-
fanija”, projavqewe, izraz i ispuwewe onoga u {ta Crkva veruje, od-
nosno onoga {to ~ini veru Crkve. To podrazumeva organsku i su-
{tinsku uzajamnu zavisnost, u kojoj je jednom elementu – veri, iako
ona predstavqa izvor i uzrok drugog elementa – tj. Liturgije, na su-
{tinski na~in, neophodna Liturgija radi sopstvenoga samosaznawa
i samoispuwewa. Jer, upravo vera ra|a i “obrazuje” Liturgiju, ali
Liturgija, sa svoje strane, ispuwavaju}i i izra`avaju}i veru, “svedo-
~i” o veri i na taj na~in jeste istiniti izraz i norma vere: lex oran-
di est lex credendi.
Ali, tada liturgijsko bogoslovqe – i ovde nema nikakvog
preuveli~avawa – nije deo bogoslovqa, nije “disciplina” koja se,
razmatraju}i Liturgiju kao svoj zasebni predmet, bavi Liturgijom
“samom po sebi”, ve}, pre svega, poku{aj da se “bogoslovqe” shvati
kao ono {to se projavquje u Liturgiji i kroz Liturgiju. Tvrdim da
postoji korenita i uistinu neprevladiva razlika izme|u ova dva
pristupa liturgijskome bogoslovqu, ~iji, pak, zadatak zavisi, sasvim
o~igledno, od toga za koji }emo se od ta dva pristupa opredeliti.
U prvom pristupu, koji i Dom Bot i V. @arden Grisbruk sma-
traju mojim pristupom, razmatra se naro~ita “su{tina” Liturgije u
celini ili, pak, [“su{tina”] svakoga od wenih osnovnih elemenata:
Svete Tajne, Bo`anske Liturgije, krugova bogoslu`ewa i tome sli~-
no. U tom slu~aju, Liturgija se shvata, pre svega a, zapravo, iskqu-
~ivo, kao bogoslovqe Liturgije, kao potraga za doslednim bogoslo-
vqem bogoslu`ewa, kome – ~im ono bude formulisano – Liturgija
124 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
treba da “sleduje”, ukoliko je to neophodno, i posredstvom liturgij-
ske reforme.
U datoj etapi mogu samo odlu~no da potvrdim da poricawe
takvog pristupa i ube|enost da je takav pristup nepravilan i pogu-
ban, kako za Liturgiju tako i za bogoslovqe, predstavqa, bez ikakvog
preuveli~avawa, osnovnu nameru moga rada. U pristupu, pak, za koji
se borim svakom re~enicom koju sam ikada napisao, pitawe koje li-
turgijsko bogoslovqe upu}uje Liturgiji i svecelom liturgijskom
Predawu, nije pitawe o Liturgiji, ve} o “bogoslovqu”, to jest o veri
Crkve, koju izra`ava Liturgija, koja se predaje i ~uva u Liturgiji.
Ovde se Liturgija razmatra kao locus theologicus [bogoslovsko mesto]
par excellence, jer u tome i jeste weno stvarno nazna~ewe, wena leito-
urg’a u izvornom zna~ewu te re~i – da projavquje i ispuwava veru
Crkve, i to da je projavquje ne delimi~no, ne “diskurzivno”, ve} kao
`ivu punotu i saborni opit. I upravo zato {to jeste `iva punota i
taj saborni opit Crkve, Liturgija jeste i istiniti izvor bogoslov-
qa, preduslov koji bogoslovqe uop{te ~ini mogu}im. Bogoslovqe,
kako tvrdi Pravoslavna Crkva, nije puki niz mawe ili vi{e indi-
vidualnih tuma~ewa ovog ili onog “u~ewa” u svetlu ili posredstvom
oblika ove ili one “kulture” ili “situacije”, ve} poku{aj da se iz-
razi sama Istina, da se izna|u odgovaraju}e re~i za um i opit Crkve.
I upravo zato, bogoslovqe neizbe`no mora da ima svoj izvor, u kome
vera, um i opit Crkve imaju svoje `ivo sredi{te i izraz, gde vera –
u oba najva`nija smisla te re~i: i kao Istina data u Otkrivewu, i
kao Istina prihva}ena i “opitovana” – ima svoju epifaniju, a upra-
vo se u tome i sastoji funkcija Liturgije (leitourg’a).
Zato mora da bude jasno da se ta tragedija o kojoj govorim i
zbog koje tugujem ne sastoji ni u kakvom pojedina~nom “iskrivqa-
vawu” Liturgije – Bog zna da je takvih “iskrivqavawa” bilo mnogo
u svim vremenima – ve} u ne~em mnogo dubqem: u razdvajawu Litur-
gije, bogoslovqa i pobo`nosti, u razdvajawu koje obele`ava po-
sle–ota~ko razdobqe istorije na{e Crkve i koje je izmenilo – ne ve-
ru i ne samo Liturgiju – ve} i sâmo bogoslovqe i samu pobo`nost.
Drugim re~ima, kriza koju poku{avam da analiziram nije kriza Li-
turgije ve} kriza poimawa Liturgije, kako u kqu~u posle–ota~koga
bogoslovqa tako i u kqu~u kasnije liturgijske pobo`nosti koja se,
pak, smatra “predawskom”. I upravo zbog toga {to je koren krize vi-
{e bogoslovski i duhovni nego liturgijski, nikakva liturgijska re-
forma sama po sebi i sama u sebi ne}e razre{iti tu krizu.
Liturgijsko bogoslovqe, bogoslovqe Liturgije... 125
Uzmimo, na primer, organsku, i za ranu Crkvu samoo~iglednu,
vezu i uzajamnu zavisnost Dana Gospodweg, Evharistije i Ecclesia–e
(sabrawa vernih kao “Crkve”) unutar lex orandi. Ako je to bilo toli-
ko o~igledno i od sredi{wega zna~aja da je zaista obrazovalo litur-
gijsko Predawe Crkve, onda je to zbog toga {to je ta veza bila isto-
vremeno i izraz i ispuwewe ne~ega {to je od jednako sredi{weg zna-
~aja i jednako su{tinsko za veru Crkve: jedinstva i uzajamne zavisno-
sti u toj veri kozmolo{kog, eshatolo{kog i eklisiolo{kog “opita”.
To je bilo ro|eno iz hri{}anskoga poimawa i opita sveta, Crkve i
Carstva, kao i iz wihovih osnovnih uzajamnih odnosa. Sada je jasno
da, sa jedne strane, ta veza do danas postoji liturgijski, ali je, pak,
toliko o~igledno, sa druge strane, da se ona vi{e ne poima niti opi-
tuje na na~in na koji se opitovala i poimala u ranoj Crkvi. Za{to-
? Zato {to su jedan odre|eni tip bogoslovqa i jedan odre|eni tip
pobo`nosti, koji se obrazovao na osnovu tog bogoslovqa, nametnuv-
{i svoje kategorije i svoj sopstveni pristup, izmenili i na{e
poimawe Liturgije i na{ liturgijski opit. U na{em konkretnom
slu~aju, oni su u~inili upravo to, li{iv{i na{ liturgijski opit
te “veze” kozmolo{kih, eshatolo{kih i eklisiolo{kih zna~ewa i
nijansi. Ta veza je, sama po sebi, ostala [sastavni] deo lex orandi, ali
je prestala da bude na bilo koji na~in povezana sa lex credendi, i vi-
{e se ne razmatra kao bogoslovski datum, i niko od bogoslova nije
na{ao za shodno da uop{te pomene tu vezu kao ono {to ima bilo ka-
kvo bogoslovsko zna~ewe, tj. kao ono {to otkriva bilo kakav “opit”
Crkve o samoj sebi, o svetu i Carstvu Bo`ijem. Dan Gospodwi se, ta-
ko, pretvorio, sve u svemu, u hri{}ansku varijantu subote, Evhari-
stija je postala jedno od “sredstava za sticawe blagodati”, a Crkva –
institucija u kojoj postoje Svete Tajne, ali koja po svojoj prirodi i
“ustrojstvu” nije svetotajinska. Ali, tada se mo`e postaviti pita-
we: kakva bi liturgijska, to jest spoqa{wa reforma bila u stawu da
obnovi taj opit, da iznova vaspostavi prvobitni smisao te “veze”? Ta
veza je i daqe sa nama. Ona i daqe predstavqa normu, a mi je ne vi-
dimo. Ona se ogla{ava u svakoj re~i Evharistije, a mi je ne ~ujemo.
Kao da nam je neko na o~i stavio nao~are koje su nas u~inile slepi-
ma za ono {to je o~igledno, i kao da nam je neko stavio u u{i slu{ni
aparat koji nas je u~inio gluvima za ono {to ~uje svako.
Stvarni problem se, dakle, sastoji ne u “liturgijskoj refor-
mi”, ve}, pre svega, u toliko neophodnom “izmirewu” i ponovnom uza-
jamnom pro`imawu Liturgije, bogoslovqa i pobo`nosti. Ovde, ipak,
126 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
moram da se pokajem za sopstveni pesimizam. Ne vidim u pravoslav-
nom bogoslovqu i uop{te u Pravoslavnoj Crkvi, ~ak, ni priznawe
postojawa tog problema i potpuno mi je jasno da sve dok se ne bude
priznalo postojawe tog problema, wegovo re{ewe }e ili biti nemo-
gu}e, ili }e, pak, biti la`no. Tako, na primer, ne o~ekujem nikakve
ve}e u~inke od “povratka Ocima”, o kome se tako mnogo govori i u ko-
me neki vide panaceju [svele~e}i lek] za sve nevoqe. A to je zato {to
sve zavisi od toga kako se treba “vra}ati” Ocima. Imam utisak da je
taj “svetoota~ki preporod”, sa retkim izuzecima, unapred ve} odre-
|en okvirima starog zapadnog pristupa bogoslovqu, da je to pre po-
vratak svetoota~kim tekstovima, nego um(ovaw)u Otaca, kao da su
ti svetoota~ki tekstovi samodovoqni i samoobjasnivi. Ustvari, “pr-
vorodni greh” svekolikoga razvoja zapadnoga bogoslovqa upravo i je-
ste u tome {to je ono “tekstove” pretvorilo u jedina loci theologici, u
spoqa{wi “autoritet” bogoslovqa, otkinuv{i bogoslovqe od wego-
vih `ivih izvora: Liturgije i duhovnosti.
Paradoks izvesnih savremenih pravoslavnih bogoslovskih
struja jeste u tome {to wihovi autori, u ime Otaca, mogu da osu|uju
sve vidove zapadnih jeresi, ali da pritom sami ostaju duboko “poza-
padwa~eni” u pogledu onoga {to se ti~e osnovnih pretpostavki i
same prirode bogoslovqa. Oni mogu da objavquju mawe ili vi{e zan-
imqive, mawe ili vi{e u~ene monografije o svetoota~kim “ideja-
ma” ili “u~ewima” na ovu ili onu temu, ostavqaju}i kod nas utisak
da su Sveti Oci, bili, pre svega, nekakvi “mislioci” koji su, sli~-
no savremenim bogoslovima, radili iskqu~ivo na “biblijskim tek-
stovima” i “filosofskim koncepcijama”. Ali, ono {to takav pri-
stup previ|a jeste upravo eklisiolo{ki i liturgijski kontekst
svetoota~ke misli. Takav pristup prenebregava ovaj kontekst, i to
zato – i u tome je su{tina stvari – {to se kroz sva ta zapadna nau~-
na na~ela, metode i kriterijume (koje su na{i bogoslovi ve} odavno
prihvatili kao jedino pravilne) taj kontekst ne mo`e odmah prepo-
znati. Sveti Oci se veoma retko pozivaju otvoreno na taj kontekst,
u wihovim tekstovima se o wemu ne govori, i nau~nici koji se bave
patristikom i koji se sa uva`avawem odnose prema tim tekstovima
i “podacima” koji se javqaju u vidu “fusnota”, upravo zbog samog svog
metoda, uop{te nisu u stawu da prepoznaju taj kontekst. Postoje bo-
goslovi koji se izuzetno dobro razumeju u spise Otaca i koji su ap-
solutno uvereni u svoju vernost Predawu, i koji razmatraju, na pri-
mer, ideju organske veze eklisiologije i Evharistije kao ne{to {to
Liturgijsko bogoslovqe, bogoslovqe Liturgije... 127
nije u saglasnosti sa Ocima i sa Predawem, i to zato {to u [ota~-
kim] “tekstovima” nema formalnog pomena te ideje. I, zaista, ako je
bogoslovsko istra`ivawe a priori ograni~eno samo na “tekstove” –
ma kakvi oni bili – na tekstove Svetoga Pisma, ota~ke ili, ~ak, li-
turgijske, onda su ti bogoslovi u pravu. Ali, stvarni smisao tog ar-
gumentum in silentio je druga~iji. Za Svete Oce ta veza nije ne{to {to
mora da bude bogoslovski ustanovqeno, utvr|eno i dokazano, ve} je-
ste izvor koji omogu}ava sâmo bogoslovqe. Oni retko govore o Cr-
kvi ili o Liturgiji na otvoreni na~in, zato {to to za wih nije
“predmet” bogoslovqa, ve} wegova ontolo{ka osnova, epifanija, sa-
moo~iglednost onoga o ~emu oni “svedo~e” u svojim spisima. To ih
upravo i ~ini Ocima, to jest svedocima “um(ovaw)a Crkve, glasno-
govornicima wenog sabornog “opita”. Odvojeni od tog izvora i tog
konteksta, ota~ki “tekstovi”, ba{ kao i biblijski tekstovi, mogu da
se tuma~e na mnogo na~ina, tako da je pomo}u wih mogu}e dokazati
prakti~ki sve {to se ho}e. U najboqem slu~aju, ti “tekstovi” ostaju
“ideje” ili “u~ewa” koja su dostupna samo akademskim krugovima i
koja su toliko strana stvarnom `ivotu Crkve koliko je strano i
staro bogoslovqe bogoslovijskih uxbenika zapadnoga obrasca. I ov-
de, kao i u slu~aju lex orandi, mogu}e je naprosto gledati i ne videti,
slu{ati i ne ~uti. Uspeh bogoslovqa, da se poslu`imo danas pomod-
nim pojmom, zavisi od “erminevtike”, u kojoj su pitawa konteksta i
semantike od su{tinskog zna~aja. Tvrdim da erminevti~ka osnova
sui generis pravoslavnoga bogoslovqa – i upravo se po tome pravo-
slavno bogoslovqe su{tinski razlikuje od zapadnog bogoslovqa! –
mora da se na|e u lex orandi: u epifaniji i opitu Crkve o samoj sebi
i svojoj veri. Upravo to imamo u vidu kada tvrdimo, u saglasnosti sa
na{im Predawem, da je Crkva ta koja tuma~i Sveto Pismo i da su
Sveti Oci svedoci saborne vere Crkve. Prema tome, sve dok ne bude
osve{}ena, iznova prona|ena i u praksu uvedena takva pravoslavna
“erminevtika”, prou~avawe najva`nijih tekstova Predawa }e, na`a-
lost, ostati beskorisno za na{u liturgijsku situaciju kao {to je to
bilo i u pro{losti.
Jo{ mawe nade imam u pogledu svih mogu}ih liturgijskih
“preporodâ” koji, s vremena na vreme, potresaju samozadovoqstvo cr-
kvenoga “establi{emnta” i neizbe`no dovode do rasprava o litur-
gijskim reformama. Zato, liturgijska reforma (a, uzgred budi re~e-
no, potrebu za takvom reformom ja ne pori~em) mora da ima razum-
nu zasnovanost, usagla{eni sklop pretpostavki i ciqeva, a ta osno-
128 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
va, i to ne}u prestati da ponavqam, mo`e da se na|e iskqu~ivo u lex
orandi i wegovoj organskoj vezi sa lex credendi. No, ja ne zapa`am ni
najmawe zanimawe za takvo zasnivawe me|u onima – kojih je mnogo!
– za koje Liturgija predstavqa osnovni predmet kojim se bave.
Sa jedne strane, vidimo romanti~nu i nostalgi~nu `arku
`equ za liturgijskom obnovom, istinski ostra{}enu privezanost za
“propise” i pravila Tipika, uz potpuno odsustvo zainteresovanosti
za odnos koji ti “propisi” i pravila imaju ili, pak, nemaju sa verom
Crkve. Nije nimalo za~u|uju}e {to pri takvom pristupu objekti i
izabrani ciqevi takve obnove variraju gotovo ad infinitum. Ima i fa-
natika ruske liturgijske pobo`nosti – drevne ili savremene – i is-
tih takvih fanatika jelinskoga stila, kao i onih za koje sve zavisi
od obnove odre|enoga “napeva” ili ~uvawa “malih jektenija”, kako je
to propisano pravilima Tipika. Kada qudi takve vrste saznaju da su
u ruskoj praksi (koja je, uz to, relativno nedavnog karaktera) Carske
dveri bile zatvarane za vreme Evharistijskoga Kanona, oni progla-
{avaju za jeretike i moderniste sve one koji zastupaju stanovi{te da
Carske dveri [u vreme Kanona] treba da budu otvorene.
Sa druge strane, vidimo suprotnu tendenciju: one koji su op-
sednuti time da u~ine Liturgiju “shvativijom”, “aktualnijom”, “bli-
`om narodu”. U ovom slu~aju skup predrasuda i sredstava koja se raz-
matraju kao instant–”lek za sve bolesti”, potpuno je suprotan: tre-
ba ukloniti ikonostas, ~itati gromko naglas sve molitve, skratiti
slu`bu, odbaciti sve {to se ne odnosi na “zajedni~nost”, uvesti za-
jedni~ko pojawe, prevesti sva bogoslu`ewa na najsvakodnevniji i
najjednostavniji engleski jezik, boriti se protiv svih “etni~kih”
obi~aja i tome sli~no. No, ma o kom pristupu da se radi, nikakva io-
le sadr`ajnija diskusija nije mogu}a ukoliko i u jednom i u drugom
pristupu nema zainteresovanosti za smisao Liturgije kao celine,
za smisao lex orandi u wegovom odnosu prema lex credendi, zato {to se
Liturgija razmatra sama po sebi, a ne kao “epifanija” vere Crkve,
wenoga opita – u Hristu! – same sebe, sveta i Carstva.
Uzimimo, na primer, dana{wu polarizaciju unutar Crkve u
vezi sa pitawem “~estoga pri~e{}ivawa”. To je zaista ~udan spor u
kome obe strane, to jest i oni koji zagovaraju “~esto pri~e{}ivawe”
i oni koji istupaju protiv wega, nikada ne postavqaju ono osnovno
pitawe koje se, ma kako to paradoksalno zvu~alo, sastoji u slede}em:
“[ta je to pri~e{}ivawe?”, ili, ta~nije, “^ime ili Kime se mi
pri~e{}ujemo?”. Ka`em “paradoksalno”, zato {to obe strane sma-
Liturgijsko bogoslovqe, bogoslovqe Liturgije... 129
traju da je odgovor na ovo pitawe apsolutno jasan, da to ustvari i ni-
je pitawe. Oni odgovaraju: Telom Hristovim, “Svetim Tajnama”.
Stvar je, pak, u tome {to se razne prakse pri~e{}ivawa, u korist
kojih je mogu}e na}i argumente u “predawu”, u svetlosti gore izvede-
ne analize, pokazuju kao posledica razli~itih “bogoslovqâ” i “po-
bo`nosti”, razli~itih pogleda na Evharistiju i na samu Crkvu, a
upravo svaki od tih pogleda mora da bude podvrgnut ponovnom pro-
cewivawu u svetlu istinitoga lex orandi. Na taj na~in, protivnici
“~estoga pri~e{}ivawa” nisu obavezno i mawe “pobo`ni” od zago-
vornika ~estog pri~e{}ivawa, ba{ kao {to ni ovi drugi ne nasto-
je na ~estom pri~e{}ivawu uvek iz pravilnih razloga. Tragedija
svih ovih sporova oko Liturgije je u tome {to oni ostaju zatvoreni
u okvirima kategorijâ “liturgijske pobo`nosti” koja i sama jeste
posledica raskida izme|u Liturgije, bogoslovqa i pobo`nosti, ras-
kida o kome sam ve} govorio. I sve dok takva liturgijska pobo`nost
gospodari i obrazuje te sporove, pomiwawe “liturgijske reforme”
mo`e biti ne samo beskorisno, ve} i opasno.
Zaista, ne bismo smeli da ostanemo slepi za neslavnu sudbi-
nu savremene liturgijske zbrke na Zapadu. Ta zbrka, naro~ito u Rim-
skoj crkvi, plod je upravo odsustva jasne i dosledne zasnovanosti li-
turgijske reforme. Zaista je dostojno `aqewa to {to je gotovo pe-
desetak godina izgraditeqskog rada “Liturgijskoga pokreta” bilo
svedeno na nulu nepromi{qenim prihvatawem takvih na~ela kao
{to su ~uvena “aktualnost” i “neodlo`ne potrebe savremenoga dru-
{tva”, “slu`ewe `ivotu” ili “dru{tvena pravda”. U~inak ovoga je
bilo razru{ewe Liturgije i to bez obzira na izvesne odli~ne ideje
i visok nivo liturgijske kompetentnosti.
Kona~no, mo`e se postaviti pitawe: ali, {ta vi onda pred-
la`ete, {ta vi ustvari ho}ete? Na ovo pitawe }u da odgovorim, pri-
znajem, bez neke naro~ite nade da }e me neko ~uti i shvatiti: nama
je potrebno liturgijsko bogoslovqe, ali shva}eno ne kao bogoslovqe
bogoslu`ewa i ne kao svo|ewe Liturgije na bogoslovqe, ve} kao spo-
ro i postepeno sjediwavawe onoga {to je tokom veoma dugog vremen-
skog razdobqa, usled mnogih ~inilaca, bilo naru{eno i uzajamno
izolovano – Liturgije, bogoslovqa i pobo`nosti, odnosno kao wi-
hovo ponovno sjediwewe unutar jednog jedinstvenog osnovnoga vi-
|ewa. U tom smislu, “liturgijsko bogoslovqe” predstavqa nezakoni-
to ro|eno dete razorene porodice. Ono postoji ili, mo`da, du`an
sam to da ka`em, prinu|eno je da postoji jedino zato {to je bogo-
130 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA 131
slovqe prestalo da svoj isto~nik i svoju hranu tra`i u lex orandi, za-
to {to je Liturgija prestala da privodi [qude] bogoslovqu. Moramo
da se nau~imo – a to uop{te nije lako – da postavqamo pravilna
pitawa o Liturgiji, a da bismo to mogli moramo iznova da otkrije- PITAWE LITURGIJSKIH PRAKSI
mo – a to, jo{ jednom, nije lako – istiniti duh lex orandi Crkve. Mi,
pre svega, moramo da dovedemo u pitawe sami duh, organizaciju i me-
(Pismo mome episkopu)
tod na{eg bogoslovqa i sav proces [bogoslovskog] obrazovawa koji
smo, nekriti~ki i slepo, preuzeli sa post–tridentskog Zapada i ko-
1. Va{e Preosve{tenstvo,
ji danas smatramo za pravoslavan i saglasan Predawu. Iz odre|enih
sa velikom pa`wom i zanimawem sam pro~itao “Uputstvo”
zapadnih bogoslovskih pretpostavki sledi poku{aj da se bogoslov-
o liturgijskoj praksi koje ste 30. novembra 1972. uputili sve{ten-
qe razdeli na nekoliko, prakti~ki avtonomnih i samodovoqnih,
stvu Wujor{ko–wuxersijske eparhije.
“oblasti” ili “disciplina”: na biblijsko bogoslovqe, sistematsko
Potpuno razumem i delim va{u zabrinutost zbog liturgij-
bogoslovqe, patristiku, liturgiku, kanonsko pravo. Me|utim, u
ske situacije koja je, van svake sumwe, krajwe ozbiqna i, sasvim sigur-
Pravoslavnoj Crkvi takvo takvo razdeqivawe [bogoslovqa] ne samo
no, zahteva i ispravqawe i rukovo|ewe od strane na{ega episkopata.
da, u kona~nom ishodu, ne vodi nikuda, ve}, da bi stvari stajale jo{
I ja se, upravo zbog ozbiqnosti, dubine i razmera problema sa ~ijim
gore, na najsuptilniji mogu}i na~in, izvitoperava sâmo bogoslovsko
izazovom se danas suo~avamo usu|ujem da Vam, sa po{tovawem, uputim
pregnu}e, name}u}i bogoslovqu pitawa, kategorije i probleme koji
neke od svojih misli koje su bile podstaknute tim “Uputstvom”. Budu-
su naprosto tu|i “umu” Crkve.
}i da sam ve}i deo svoga `ivota posvetio prou~avawu i predavawu
Sve ovo, ponavqam, ne samo da ne ulazi u vidno poqe, ve} se,
Liturgike, uveravam Vas, Va{e Preosve{tenstvo, da nemam druge na-
naprotiv, sti~e utisak da niko i ne shvata gde le`i pravi problem.
mere osim da poku{am da razjasnim pitawa koje “Uputstvo” mo`e da
Ponekad mi se ~ini da stvarni sekularisti uop{te nisu “sekular-
pokrene i da to ~inim u duhu potpune i bezuslovne poslu{nosti epi-
ni” qudi na{ega vremena koje mi neprestano optu`ujemo i okriv-
skopskoj du`nosti “da pravilno predaju Re~” Bo`anske Istine.
qujemo za sekularizam, ve} upravo mnogi na{i profesionalni bo-
goslovi, klirici i “blago~estivi” vernici. Sekularni qudi, u kra-
2. ^ini mi se da su pitawa koje je pokrenulo “Uputstvo” ve-
jwem ishodu, upravo pokazuju znake nezadovoqstva sopstvenim seku-
oma ozbiqna. Pre svega, moram da Vam priznam da me uznemiruje ono
larizmom, nezadovoqstva koje sve vi{e stoji u vezi sa nostalgijom
{to, izgleda, predstavqa osnovnu pretpostavku i referentni pojam
za sve{tenom dubinom i punotom. ^ini se da samo mi – a da toga
~itavog dokumenta, a to je ~iwenica da samoo~iglednu, prirodnu i,
uop{te nismo ni svesni – prihvatamo razbijenost na{eg hri{}an-
navodno, apsolutnu normu za na{ liturgijski `ivot i praksu treba
skog vi|ewa i opita na uske i me|usobno nepovezane odseke, kao je-
tra`iti iskqu~ivo u pre–revolucionarnoj Ruskoj Crkvi, ili, po
dan normalni, ozakoweni i institucionalizovani raskid, u okvi-
re~ima “Uputstva”, “u standardnim Slu`ebnicima koji su tipska
rima koga ni Liturgija, ni bogoslovqe ne mogu zaista da postanu
izdawa Svetog Sinoda Ruske Pravoslavne Crkve”.
pobeda koja pobe|uje svet... Me|utim, ~ini se da u dana{we vreme
Ono {to me, tako|e, uznemiruje jeste protivre~nost izme|u
glas onih koji to vide i koji pozivaju na ponovno objediwewe [Li-
ove tvrdwe i dobro dokumentovane ~iwenice da je sama Ruska Crkva,
turgije, bogoslovqa i pobo`nosti] – jer upravo u tome vide zada-
kroz usta svoga sopstvenoga episkopata, zakqu~ila da je liturgijska
tak liturgijskoga bogoslovqa! – ostaje samo vox clamans in deserto
(Mt. 3, 3).
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, K voprosu liturgi~eskoy praksi
(pisýmo moemu episkopu), www.orthodox.spb.ru; kao i iz: Protopresbyter Alexander
Schmemann, Notes and Comments on the Question of Liturgical Practices (A Letter to My
Bishop), St. Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 17, 3, 1973, pp. 239-243.
132 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
situacija u pre–revolucionarnoj Rusiji bila krajwe nezadovoqa-
vaju}a i da je zahtevala su{tinske ispravke i promene. Da bi se
shvatile razmere ovoga nezadovoqstva i istinske pastirske zabri-
nutosti ruskih episkopa dovoqno je pro~itati “Izve{taje eparhij-
skih episkopa u vezi sa pitawem crkvene reforme” koje je, tokom
priprema za Veliki Sabor Ruske Crkve, sastavio i objavio 1906. go-
dine Ruski Sveti Sinod (Tom I, 548; Tom II, 562). @elim da naglasim
da ove izve{taje nisu pisali predstavnici nikakve akademske gru-
pe ili struje, ve} konzervativno i pastirski orijentisani episko-
pi koji su bili potpuno svesni narastaju}eg nominalizma i konfu-
zije koja je upravo dolazila od “standardnih Slu`ebnika” i Tipika
koji nije bio mewan od 1682. godine.
Episkop Serafim Polocki, na primer, pi{e da “bogoslu-
`ewe slu`e sve{tenici, a molitva [vernoga] naroda, ~ak, i kada se
on moli tokom slu`bi, privatna je a ne zajedni~na, zato {to ona
obi~no ima vrlo malo, kako spoqa{we tako i unutra{we veze sa
onim {to se za to vreme zbiva u crkvi” (I, str. 176). Episkopi koji
pi{u o liturgijskim pitawima, gotovo jednoglasno, tra`e da se us-
tanovi parohijski tipik, razli~it od mona{koga, jer o~igledna ne-
mogu}nost da se sleduje mona{kome tipiku dovodi, po re~ima Episk-
opa Minskog Mihaila, do toga da “49000 parohija slu`i nestandard-
na bogoslu`ewa” (I, 40). Oni tra`e da se skrate slu`be “koje su po-
stale nerazumive i, stoga, zamorne”, tra`e reviziju pravila Tipika
i nove prevode sa crkveno–slovenskog na ruski jezik. Oni vide po-
trebu i za izvesnim promenama u samoj Bo`anskoj Liturgiji. Upravo
je apostol ameri~koga Pravoslavqa, budu}i Patrijarh Tihon, a tada
Arhiepiskop Aleutski i Severno–Ameri~ki, predlo`io “da se skra-
te ~esto ponavqane jektenije” i da se “naglas ~itaju neke tajne moli-
tve” (I, 537). Wega su podr`ali Arhiepiskop Var{avski Jeronim*
(“trebalo bi bez ikakve sumwe izostaviti jektenije za ogla{ene”, II,
287), episkop Konstantin Samarski (I, 441), kao i drugi. Episkop Ge-
orgije Astrahanski pi{e da je “neophodno iznova razmotriti Tipik.
Ta sve{tena kwiga, ~iji je ciq da reguli{e oblike i poredak crkve-
noga bogoslu`ewa, nije pretrpela nikakve izmene od 1682. godine, i
tokom tog dugog razdobqa u kome nije bilo promena, uspela je da u
o~ima revniteqa pobo`nosti stekne karakter ne~ega ve~noga i dog-
* U engleskoj verziji ovoga teksta stoji “Arhiepiskop Var{avski Evlogije”, a u
ruskoj – “ Arhiepiskop Var{avski Jeronim” (prim. prev.).
Pitawe liturgijskih praksi 133
mati~ki nepromenivoga, ali upravo je zbog toga Tipik prestao da bu-
de regulator crkvenoga `ivota... Neophodno je reformisati Tipik i
prilagoditi ga zakonitim potrebama vernih, da bi on iznova postao
shvativ i ispuniv i u savremenim uslovima crkvenoga `ivota. Tako
Tipik iznova mo`e da postane `ivotni rukovoditeq crkvenoga `i-
vota... Takva reforma Tipika u potpunoj je saglasnosti sa ranijom
praksom Crkve u ovoj oblasti” (I, 324). O~igledno je da ruski episko-
pi upravo u nominalnom, nerazumivom i ~esto izvitoperenom bogo-
slu`ewu vide uzrok otu|ewa naroda od Crkve, narastaju}ega uspeha
sekti i napreduju}eg razhristovqavawa ruskoga dru{tva.
Ruski Sabor 1917-1918. godine, tokom ~ije pripreme su i na-
stali ovi izve{taji, bio je prekinut pre nego {to je mogao da raz-
re{i ova liturgijska pitawa. Me|utim, dopustivo je smatrati da je
jedan od razloga masovnog odstupni{tva Ruskoga naroda od Crkve
bilo upravo stawe bogoslu`ewa, i taj razlog su ruski episkopi ta-
ko jasno i pastirski odgovorno prepoznali dosta vremena pre Revo-
lucije. I ako danas, me|u izvesnim Rusima koji su duboko raweni re-
volucionarnom katastrofom, postoji sklonost ka gotovo fanati~-
nom idealizovawu pre–revolucionarnog stawa Ruske Crkve, ukqu-
~uju}i tu i wen liturgijski `ivot, nema ba{ nikakvog razloga da
prihvatimo wihovo odbacivawe istorijske o~iglednosti, koje je zas-
novano na emocijama, kao ni wihov zaslepqeni konzervativizam i
wihovo potpuno neznawe. Na wih se mogu primeniti re~i koje je jo{
1864. napisao jedan od prete~a ruske liturgijske nauke, arhiepiskop
Filaret ^ernigovski: “Za takve qude bogoslu`beni Tipik koji po-
znaju predstavqa iskonski i nepromenivi Tipik. Za{to? Zato {to
oni uop{te ne znaju ni{ta o istoriji crkvenoga `ivota i {to, op-
sednuti sami sobom, ~uvaju samo ono {to znaju. Istorija jasno i
nesumwivo pokazuje da je Crkva u liturgijskim pitawima postupa-
la sa razumnom slobodom: ona je prihvatala nove [bogoslu`bene] ob-
like zbog wihovog blagotvornog dejstva na qude i potom ih zame-
wivala drugima, kada je uvi|ala da prethodni oblici vi{e nisu sa-
svim korisni te da su potrebni drugi [oblici]... Crkva i ovde, kao i
u drugim slu~ajevima, nije prihvatala sud i vlast onih koji, po Apo-
stolskim Ustanovama, treba da budu u~enici a ne u~iteqi, niti je,
pak, sebi dopu{tala da zapadne u dubok san, ve} je obra}ala veliku
pa`wu na potrebe vremena i stalne potrebe du{â...”
Pre bi trebalo da pamtimo i da se zami{qamo nad burnom
istorijom Ruske Crkve, koju su, i pored svih wenih zadivquju}ih du-
134 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
hovnih postignu}a i primera neprevazi|ene svetosti, s vremena na
vreme snalazile nevoqe zao{trenih liturgijskih problema ili,
ta~nije, nesposobnosti da te probleme re{i zbog odsustva bogoslov-
skog znawa i istorijske perspektive. To je dovodilo do toga da se Ru-
ska Crkva isuvi{e ~esto pokazivala kao nesposobna da uvidi raz-
liku izme|u istinskog Predawa i svih mogu}ih vrsta obi~ajâ i, ~ak,
izvitoperewâ; izme|u onoga {to je su{tinsko i onoga {to je isto-
rijski slu~ajno, {to je va`no i {to je sporedno. Trebalo bi, na pri-
mer, da se setimo tragi~nog slu~aja Prep. Maksima Grka koji je, po-
{to je u XVI veku bio pozvan da ispravi izvesne “nepravilnosti”,
proveo gotovo ~itav svoj `ivot u tamnici zato {to se usudio da po-
stavi pitawe o gre{kama i nedostacima u “standardnim” tekstovi-
ma toga vremena. Ni{ta mawe ilustrativan nije i slu~aj arhiman-
drita Dionisija [iz Trojicko–Sergijevske Lavre] koga je 1618. godi-
ne osudio crkveni sabor, koji je bio tu~en i mu~en, i ba~en u tamni-
cu zato {to je ispravio potpuno o~igledne gre{ke u bogoslu`ewu
svoga vremena. Kona~no, tu je i slu~aj Raskola, u kome su zaprepa-
{}uju}e neznawe i gotovo potpuno odsustvo svakoga kriterijuma na
obe strane odigrali zaista kobnu ulogu.
3. Imaju}i sve ovo u vidu, smatram da je ne samo nepravil-
no, ve} i naprosto opasno re{avati na{e liturgijske probleme pu-
kim pozivawem na nedavnu pro{lost, bila ona ruska, jelinska, srb-
ska, rumunska ili bilo ~ija druga. Ti problemi se nisu pojavili u
Americi, iako su oni ovde, naravno, zadobili nove razmere i novi
stepen zao{trenosti. Postojawe tih problema je bilo priznato jo{
u [pre–revolucionarnoj] Rusiji, a danas fakti~ki sve Pravoslavne
Crkve priznaju da ti problemi postoje. Me|utim, ono {to me u ovom
“Uputstvu” o`alo{}uje vi{e od bilo ~ega drugog jeste potpuno od-
sustvo bilo kakvog priznawa, bilo kakve predstave o tome da posto-
je [liturgijski] problemi koje nije mogu}e re{iti nikakvim dekre-
tima, niti uputstvima. (Dekreti, ina~e, nikada nisu re{ili nije-
dan stvarni problem, niti ima izgleda da }e re{iti ikakav pro-
blem u budu}nosti). Potpuno sam iskreno o`alo{}en zbog samoga
tona “Uputstva”, koji izgleda podrazumeva da nikakvih problema
uop{te ne bi bilo da nema nekoliko neposlu{nih sve{tenika koji
“svoja sopstvena rasu|ivawa smatraju vi{im... od Predawa na{e Cr-
kve”. Ovo me je naro~ito o`alostilo obzirom na ~iwenicu da je
upravo u istaknutoj liturgijskoj {koli koja se razvila u Rusiji to-
Pitawe liturgijskih praksi 135
kom XIX i XX stole}a i po~eo da se formuli{e kako sâm liturgij-
ski problem, tako i putevi i kriterijumi za wegovo re{avawe, kao
i da je pojava same liturgijske {kole bila posledica obnovqenog
zanimawa za istinito pravoslavno Predawe.
“Uputstvo” je napisano tako – i to je, po mome mi{qewu, i
va`no i, istovremeno, `alosno – kao da mi nismo od Ruske Crkve i
ruskoga bogoslovqa nasledili op{te poznata izdawa: “Tipici i Ev-
hologiji” A. A. Dmitrijevskog, fundamentalne studije o Tipiku i
wegovom razvoju M. N. Skabalanovi~a i I. D. Mansvetova; studije o
Liturgiji Sv. Jovana Zlatoustog iz pera I. A. Karabinova, N. F.
Krasnoselcova i A. V. Petrovskog; studije o Liturgiji Sv. Vasili-
ja Velikog iz pera M. I. Orlova; o liturgijskoj himnografiji arhi-
episkopa Filareta ^ernigovskog; o Proskomidiji S. M. Muretova;
o “tajnim molitvama” A. P. Golubcova i tome sli~no. Kao da ne zna-
mo danas ni{ta o slo`enostima, a neretko i o odstupawima u na{em
liturgijskom razvoju; o sa`aqewa dostojnom uticaju Zapada na pra-
voslavno bogoslu`ewe, bogoslovqe i pobo`nost; o izvitoperewima
bogoslovqa Svetih Tajni, koje se i danas nalazi pod prete`no zapad-
nim utucajem; o otu|ewu vernika od Svetih Tajni, koje ima za posle-
dicu ~isto legalisti~ki pristup crkvenom `ivotu u na{im paro-
hijama; o katastrofalnim posledicama unijatstva, naro~ito u Ame-
rici; i, kona~no, o o~iglednoj ~iwenici da je na{a Crkva obolela i
u liturgijskom i u duhovnom smislu, i da ta obolelost ni u kom slu-
~aju ne mo`e da se izle~i iskqu~ivo pravni~kim receptima.
4. Va{e Preosve{tenstvo, da li moram da dokazujem ~iwe-
nicu da se na{a Crkva danas nalazi u `alosnoj situaciji? Da wen
finansijski bankrot samo razotkriva i odra`ava weno duhovno sta-
we – stawe apatije i demoralizovanosti, nepoverewa i ni{tavnih
suparni{tava, uskogrudosti i provincijalizma, gmizaju}eg sekula-
rizma i potpunog nepoznavawa samih osnova na{e Vere? Da li tre-
ba da obavestim Vas ili bilo kog drugog od na{ih episkopâ sa ka-
kvim se sve nepremostivim – duhovnim, liturgijskim i pastirskim
– te{ko}ama suo~ava svaki sve{tenik svakodnevno, ukoliko poku-
{ava da bude istinski pastir svoje pastve, tj. da uga|a Bogu a ne
qudima? Nije uop{te slu~ajno to {to toliki sve{tenici prolaze
kroz duboku krizu poverewa u jerarhiju, tako da neki postepeno tonu
u gotovo cini~nu ravnodu{nost, dok druge po~iwe da privla~i du-
hovni bezizlaz ili, ~ak, bolesni emocionalizam pentekostalstva?
136 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
U ovoj mra~noj situaciji pojavquju se tu i tamo izvesni
znaci nade, obnove i novoga nadahnu}a. Jedan od onih koji najvi{e
obe}ava jeste svakako povratak liturgijskom `ivotu kao samoj `i-
`i parohije, kao sredstvu ponovnog oduhovqewa i ponovnog duhovnog
o`ivqewa. Parohijski `ivot iznova po~iwe da svoje sredi{te na-
lazi u Evharistiji i Svetim Tajnama, u liturgijskim krugovima
[crkvene godine]. Crkva iznova po~iwe da se opituje kao Telo Hri-
stovo. Ovaj proces neizbe`no pokre}e nova pitawa i stvara nove te-
{ko}e. Nema sumwa da se ~ine i gre{ke, da se poduzimaju pogre{ni
ili sumwivi koraci. Me|utim, ako ni{ta drugo ono su makar moti-
vi, revnost i namere – pastirske prirode, i kao takve usmerene na
beskrajno dragocene du{e qudske i na wihovo zajedni~ewe sa Bogom.
I upravo se u takvim parohijama ne odstupa od ustava pomesne Cr-
kve, tu se sve finansijske obaveze ispuwavaju sa zadovoqstvom, tu se
svi crkveni projekti – nacionalni, eparhijski, milosrdni, obrazo-
vni i misionarski – prihvataju sa rado{}u i odu{evqewem, i, ko-
na~no tu se ustanovquju i razvijaju novi odnosi sa episkopom, puni
poverewa i qubavi. Ne bi bilo te{ko dokazati da je ova obnova uko-
rewena u stvarnoj zainteresovanosti za istinito pravoslavno Pre-
dawe, za Sveto Pismo, Svete Oce i Liturgiju i, iznad svega, u dubo-
koj duhovnoj zainteresovanosti za religijsku a ne samo za “etni~ku
ili dru{tvenu” orijentaciju Crkve.
Nema potrebe govoriti da upravo takve parohije i takvi
sve{tenici, koji makar “poku{avaju da u~ine ne{to”, jesu mete
“Uputstva”, dok, sa druge strane, taj isti dokument ne samo da ne
preispituje, ve}, naprotiv, te{i i uquqkuje ose}awem pravednosti
sve one parohije u kojima je zavesa [na Carskim dverima] navu~ena
uvek kada treba i u kojima se jektenije ~itaju na propisani na~in;
gde nema nikakvih problema oko Jutrewa i Ve~erwa naprosto zato
{to se ovi ili ne slu`e ili se slu`e u praznim crkvama; gde paro-
hijani prete da }e oti}i i odakle oni ~esto zaista i odlaze u drugu
“jurisdikciju” kada god Crkva zatra`i od wih da ispune svoje fi-
nansijske obaveze ili da prihvate pravila koja je usvojila ~itava
Crkva. Ni jedan jedini put nismo videli da je bilo koja stvarna
nepravilnost – eti~ka, kanonska, liturgijska – bila osu|ena ili,
~ak, samo razotkrivena! Na{e prakse u pogledu razvoda braka i po-
novnih brakova stoje u otvorenoj protivre~nosti sa kanonima; neke
od tehnika prikupqawa novca u parohijama su nemoralnije nego kod
nekih nereligijskih grupa; uplivi sekularizma, eti~kog relativi-
Pitawe liturgijskih praksi 137
zma i cinizma su zastra{uju}i, ali ovde su, na`alost, dugotrpewe,
razumevawe i “ikonomija”, ~ini se, zaista, neograni~eni...
5. Govore}i sve ovo, ni na koji na~in ne `elim da ka`em da
je dovoqno da sve{tenik ima pastirsku revnost i, uop{te uzev{i,
“dobru nameru”, i da onda mo`e da radi {ta god ho}e: da preina~uje
slu`be, da uvodi nove obi~aje, da obnavqa stare, i tome sli~no. U
Crkvi nema mesta anarhiji i, sasvim sigurno, sve{tena du`nost
episkopata je da rukovodi, ispravqa, vodi i donosi odluke u ovoj
oblasti, kao i u bilo kojoj drugoj oblasti crkvenoga `ivota. Ali,
ono na ~emu najnagla{enije nastojim i za {ta molim jeste slede}e:
da odluke koje treba da se donesu u ovoj najosetivijoj oblasti, koja
na mnoge na~ine odre|uje sve ostale aspekte i sami duh parohije,
treba da budu donesene na osnovu ozbiqnoga pristupa, kao i vredno-
vawa svih ~inilaca i wihovog zna~ewa. Budu}i da li~no nisam
“kriv” ni za jedan od “prekr{aja” koji su pobrojani u “Uputstvu” ose-
}am se slobodnim da tvrdim da gotovo iza svakog od tih prekr{aja
stoji problem koji se ne mo`e svesti naprosto na neposlu{nost ili
“prekr{aj” u pravom smislu te re~i. Nije sve ono {to je u~iweno to-
kom proteklih stotinu godina i na {ta su se qudi navikli nu`no i
ispravno u svetlu istinitog liturgijskog Predawa Pravoslavqa, a
istovremeno ono {to izgleda kao “novo” i “revolucionarno” vrlo
lako mo`e da bude toliko `eqeni povratak autenti~nom Predawu.
Iako kona~na odluka svagda pripada episkopatu, treba da se ostavi
dovoqno vremena za iznala`ewe te odluke, za poku{aj da se rasudi
{ta je pravilno a {ta nepravilno, za prou~avawe i savetovawe, za
onu blagoslovenu “sabornost” o kojoj pravoslavni toliko mnogo go-
vore a koju tako malo praktikuju.
@eleo bih ovde da dodam da je to stalno i popularno pozi-
vawe na jednoobraznost kao odlu~uju}i argument u svim razmatra-
wima liturgijskih pitawa, kako beskorisno tako i {tetno. Potpu-
na liturgijska jednoobraznost nikada nije postojala u Crkvi, ~ak
ni kao ideal, jer Crkva nikada nije takvu jednoobraznost smatrala
preduslovom i izrazom svoga jedinstva. Liturgijsko jedinstvo Cr-
kve je svagda bilo jedinstvo op{te strukture [bogoslu`ewa] ili
^ina (Ordo), a nikada jedinstvo podrobnosti i osobenosti bogoslu-
`ewa. ^ak ni danas, Pravoslavna Crkva nema jedan jedinstveni Ti-
pik i postoji velika raznoobraznost varijanti Tipika u [bogoslu-
`benoj] praksi Pravoslavnih Crkava. Takva raznoobraznost je pos-
138 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
tojala, tako|e, i unutar iste nacionalne Crkve: tako su, na primer,
u Rusiji, postojale razlike izme|u Moskve i Kijeva, izme|u razli-
~itih mona{kih predawa, itd. Naprosto je opasno, i duhovno i pa-
stirski, primoravati qude da veruju u to da jednoobraznost u svim
[bogoslu`benim] praksama predstavqa krajeugaoni kamen i su{ti-
nu Pravoslavqa; opasno je, zato {to su mnogi, izgleda, ve} nezdra-
vo opsednuti spoqa{wo{}u na u{trb smisla. To je opasno, tako|e,
i zbog velike liturgijske raznolikosti u Americi, gde su, na ovaj
ili onaj na~in, zastupqena sva [bogoslu`bena] predawa. Ako Pra-
voslavna Crkva u Americi ho}e da bude simvol pravoslavnog jedin-
stva u ovoj zemqi, ona to jedinstvo ne mo`e posti}i tako {to bi
svima nametnula jedno predawe – bilo ono rusko, jelinsko, srbsko,
rumunsko ili bilo koje drugo. Ona mo`e posti}i to jedinstvo jedi-
no kroz potragu, sa jedne strane, za onim {to je istinski univerzal-
no u pravoslavnom Predawu a, sa druge strane, za onim {to bi va-
plo}ivalo to Predawe u na{oj situaciji. Me|utim, siguran sam da
}e, ~ak i tada, nastaviti da postoji neizbe`na i zdrava raznoli-
kost jer, kako crkvena istorija pokazuje, ta raznolikost po~iwe da
nestaje jedino onda kada Crkva po~ne da odumire i kada weno
bogoslu`ewe prestaje da bude `ivot i izvor `ivota, i kada ga po-
stepeno zahvata rigor mortis.
6. Ako sada ukratko razmotrimo sama uputstva ne mo`emo,
a da ne uvidimo da se ona fakti~ki i ne odnose na “prekr{aje”, to
jest na proizvoqne i anarhi~ne novotarije, ve} da stoje u vezi up-
ravo sa onim aspektima slu`be gde postoje stvarni problemi i gde
puko upu}ivawe na “standardne kwige” ili postoje}e prakse ni-
{ta ne re{ava.
Na Bo`anskoj Liturgiji
a) Ne treba izostavqati dve male jektenije izme|u an-
tifonâ.
O~igledno je neopravdano da se ove dve jektenije izosta-
vqaju samo da bi se skratila slu`ba. Ali, ako je razlog za ovo da bi
se sve{teniku omogu}ilo da pro~ita prekrasne i duboke zajedni~ke
Molitve antifonâ, koje se danas ~itaju tajno, onda to [izostavqawe]
mo`e da bude korak u pravilnom pravcu. Jasno je da je prvobitni ob-
lik bio: “poziv na molitvu” (“Gospodu, pomolimo se!”), ~itawe mo-
litava i – vozglas. Uzgred budi re~eno, bilo bi zanimqivo saznati
koliko ima sve{tenika koji proiznose sve jektenije, a koji pritom
Pitawe liturgijskih praksi 139
potpuno izostavqaju ~itawe tajnih molitava, ukqu~uju}i tu i one
koje ulaze u Evharistijski Kanon. To je, kako ja smatram, mnogo ve}a
“zloupotreba”, nego poku{aj da se vratimo istinskom smislu onog
dela Liturgije koji se vr{i pre Vhoda.
b) Ne treba izostavqati jektenije izme|u ~itawa
Evangelija i Heruvimske pesme, to jest Sugubu jekteniju, Jekteni-
ju za ogla{ene, kao ni prvu i drugu Jekteniju vernih.
Sve dok Suguba jektenija predstavqa de facto ponavqawe ve-
like jektenije, osta}e, tako|e, i isku{ewe da se ona izostavqa. U
liturgijskim rukopisima (videti: Evhologij koji je objavio A. Dmi-
trijevski, u Kijevu, 1911. godine) nema ve}ega razila`ewa od onoga
koje se javqa me|u sugubim jektenijama. Razlog je jasan: Suguba jekte-
nija, za razliku od Velike, treba da izra`ava potrebe i naro~ita
moqewa odre|ene crkve ili parohije. Problem je ovde u tome {to
treba da se iznova otkrije stvarni smisao i funkcija Sugube jekte-
nije u Liturgiji.
Nekoliki ruski episkopi su, kako smo to videli, predlaga-
li da se izostavqa Jektenija za ogla{ene. Jelini je izostavqaju.
Li~no bih predlo`io da se ta jektenija izostavqa iskqu~ivo u od-
re|eno vreme – o Pashi, Bo`i}u, Bogojavqewu, odnosno u vreme veli-
kih praznika. I opet, problem je ovde da se smisao ove jektenije pre-
nese qudima.
Dve Jektenije za verne predstavqaju isti problem kao i ma-
le jektenije izme|u antifonâ. Sve dok one naprosto “pokrivaju”
~itawe dve Molitve za verne, one zaista ni{ta ne pridodaju Litur-
giji i ~ine ~itav taj deo [Liturgije] nerazumivim, naro~ito u odsu-
stvu |akona. Ako bi iznova bila uvedena praksa naglas ~itawa Mo-
litava koje su, kako u Liturgiji Sv. Jovana Zlatoustog tako i u Li-
turgiji Sv. Vasilija Velikog, pune dubinskoga smisla i krasote, za-
jedni~ka priprema Crkve za Prino{ewe ponovo bi stekla svoje pu-
no zna~ewe.
v) Ne treba izostavqati jektenije posle Velikoga Vho-
da i pre Molitve Gospodwe.
Problem je ovde u ponavqawu i to u roku od nekih petnae-
stak minuta dve iste jektenije. Oslawaju}i se na Kodeks Barberi-
ni, najdrevniji rukopis koji sadr`i puni ~in Liturgija Sv. Vasili-
ja Velikog i Sv. Jovana Zlatoustog, predlo`io bih da se izostavi pr-
va jektenija, budu}i da we u tom tekstu nema, dok je druga, posle Ana-
fore, tamo prisutna (v. Zbornik drevnih Liturgija, Tom II,
140 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Sankt–Peterburg, 1875, str. 64 i 76 – za Liturgiju Sv. Vasilija; i
str. 124 i 129 – za Liturgiju Sv. Jovana Zlatoustog). Prva jektenija
samo zamagquje organski prelazak Liturgije od Prino{ewa ka Ana-
fori (Uzno{ewu). Po Kodeksu Barberini Molitva Prino{ewa se
~ita posle postavqawa Svetih Darova na Presto na kraju Heruvim-
ske pesme. (Narod: “Amin”. Sve{tenik: “Mir svima!” Narod: “I du-
hu tvome”, i posle celiva mira, |akon: “Dveri, dveri..”. Narod: “Ve-
rujem...”. \akon: “Stanimo dobro....” I ostatak Anafore.) Druga, pak,
jektenija nalazi se u neraskidivoj vezi sa prozbenim molitvama i
vodi ka molitvi pre “O~ena{a”.
g) Prvi antifon (Ps. 102, 3) treba da se sastoji, makar,
od stihova 1, 2, 3, 9, 10 zakqu~no sa re~ima “Blagoslovi, du{o mo-
ja, Gospoda”.
d) Drugi antifon (Ps. 145, 6) treba da se sastoji, makar,
od stihova 1, 2, 3, 10.
Koja “standardna” kwiga, tj. koji Tipik to propisuje? Is-
torijat nastanka i razvoja antifonâ, kao i ~itavog dela Liturgije
do Vhoda, neobi~no je slo`en i mnogozna~an (v. na primer: P. N.
Trembelas, Tri Liturgije, Atina, 1935, str. 27 i daqe, a naro~ito:
H. Mateos, Istorijski razvoj Liturgije Sv. Jovana Zlatoustog –
I “Od po~etnog blagoslova do Trisvete pesme”, HRI{}ANSTVO BLI-
SKOGA ISTOKA, 1965, 15, str. 333-351). No, ~ak, i ako uzmemo savreme-
nu rusku praksu, i ona propisuje Psalme, a ne stihove (v. Arhiman.
Kiprijan Kern, Evharistija, Pariz, 1947, str. 163-164), kao i razli-
~ite Antifone za nedeqne dane, odre|ene praznike i sedmi~ne da-
ne. U “Uputstvu” se ova pravila, ~ak, i ne pomiwu. Mo`da to treba
obja{wavati ~iwenicom da je Bahmetov muzi~ki obradio tek neko-
liko stihova, a ne ~itav psalam?
e) Tropare i kondake treba pevati u skladu sa pravilom.
@eleo bih da na|em jednu jedinu parohiju na{e Crkve u ko-
joj se tropari i kondaci pevaju “u skladu sa pravilom”. Otuda, ili
se to pravilo mora podrobno objasniti ili se mora dopustiti wego-
va primena u skladu sa pomesnim mogu}nostima. Za ovaj deo bogoslu-
`ewa pravila se veoma razlikuju od crkve do crkve i od jednog vre-
menskog razdobqa do drugoga. Tako, na primer, Studitski Ustav, ne
zna ni{ta o ovim pojawima. Savremena jelinska praksa se razliku-
je od prakse Ruske Crkve (v. Arhiman. Kiprijan Kern, Op. cit, str.
172; P. Trembelas, Op. cit., str. 39-40). Na taj na~in, nema razloga da
na{a Crkva ne sastavi jednostavne i pogodne smernice za tu oblast.
Pitawe liturgijskih praksi 141
Na Ve~erwu
a) Ne treba u Ve~erwe uvoditi elemente Jutrewa, niti
elemente bilo koje druge slu`be, da bi se izbegla izmena ili naru-
{ewe wegovoga poretka.
b) Treba savr{avati puni ~in Ve~erweg bez ispu{tawa
jektenija, odgovaraju}ih stihova, kao i drugih elemenata.
Za dvadeset godina slu`be u Americi video sam tako neve-
rovatnu razli~itost ve~erwih slu`bi da mi se pravilo da treba sa-
vr{avati “puni ~in” ~ini gotovo kao ne{to ironi~no, budu}i da se
odmah postavqa pitawe – {ta je to uop{te “puni ~in” Ve~erweg? Da
li se, na primer, ono “i drugih elemenata” odnosi na pojawe ili
~itawe Psalama 141, 142, 130 i 117. u potpunosti ili, pak, u skra}e-
nom obliku (kako se to danas i ~ini), to jest samo nekoliko stiho-
va koji slede posle “Gospodi, vozvah”? Kako stvari stoje sa katizma-
ma? [ta je sa razli~itim kombinacijama Oktoiha i Mineja, koje za-
vise od “naznaka” u Tipiku? Zar nije jasno da i ovde postoji, tako|e,
problem, i da je na{oj parohijskoj praksi (u onim malobrojnim pa-
rohijama gde uop{te i slu`e Ve~erwe) potrebno mnogo vi{e od op-
{tih ukazivawa na “puni ~in”?
[ta se podrazumeva pod “elementima Jutrewa”, koji su uve-
deni u Ve~erwe? To se u “Uputstvu” ne obja{wava i naprosto se ne zna
na {ta se misli. Ako, kao {to sam to video u nekolikim parohijama,
posle Velikog ve~erweg, u nave~erje nekih velikih praznika, slede
prazni~ni elementi Jutrewa (izuzev naro~itih “jutrewskih elemena-
ta”) ~ini mi se da je to razuman put da se spase ne{to od same su{ti-
ne praznika, naro~ito kada se ima u vidu odusustvo iskusnih dirige-
nata i psalmopojaca u mnogim parohijama, i kada pojawe parohijana –
{to je, sasvim mogu}e, dobra stvar! – postaje neophodno. To je, narav-
no, jedan od mogu}ih puteva da se predupredi brzo i{~ezavawe pra-
znovawa nave~erja i svo|ewa, ~ak, i velikih praznika iskqu~ivo na
Bo`ansku Liturgiju. Takva praksa se, zato, mora razmotriti i regu-
lisati, ali ni u kom slu~aju ne uop{teno odbaciti kao “izvitop-
erewe”. Ono {to “Uputstvo”, ~ini se, u potpunosti previ|a jesu upra-
vo ti uslovi u kojima se, makar, neki od na{ih sve{tenika bore za ob-
novu prazni~nih krugova, tj. same liturgijske stvarnosti praznika.
Na Jutrewu
a) Treba ~itati u potpunosti {est psalama (a ne tri).
Meni se, pak, naprotiv, ~ini da ako Jutrewe treba da bude
skra}eno iz bilo kog vaqanog razloga, skra}ewe [estopsalmija je,
142 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
liturgijski govore}i, razuman na~in da se to u~ini. [estopsalmi-
je se o~igledno sastoji od dve triade Psalama: 3, 37, 62 i 87, 102, 142.
Prva triada (ili makar Psalmi 3 i 62), vrlo je drevnog porekla i
pripada ranom jezgru jutarwih slu`bi Crkve, ma kako se one potom
uslo`nile tokom svoga razvoja. [to se ti~e druge triade, Psalmi
87, 102 i 142. “nemaju neku naro~itu vezu ni sa pono}ju niti sa ju-
trom. Osim toga, to {to sve{tenik ~ita jutarwe molitve u vreme
~itawa tih psalama pokazuje da su oni svojevrsna dopuna. Te moli-
tve, ili makar neka od wih, koje se ~itaju na tom mestu, ranije su mo-
rale da se izgovaraju naglas” (v. H. Mateos, Neki problemi vizan-
tijske Jutarwe slu`be, HRI{}ANSTVO BLISKOGA ISTOKA, 1969, 11,
str. 7, na francuskom; videti tako|e i: M. Skabalanovi~, Tipik sa
tuma~ewem, Kijev, 1913, Tom II, str. 199-201; I. M. Hansens, Priro-
da i nastanak Jutrewa, Rim, 1952, na francuskom).
b. U nedequ treba proiznositi barem jedan puni kanon, i
to onaj Vaskrsni (irmosi se pevaju, dok se drugi tropari ~itaju).
No, pretpostavimo da nedeqa pada unutar osmodnevnog pra-
znovawa nekog velikog praznika, koji je, zato {to je praznovan tokom
sedmice, bio prakti~ki “propu{ten” od strane prevla|uju}e ve}ine
parohijana – zar ne bi onda bilo mnogo pastirskije, mnogo liturgi~-
nije pevati “makar” kanon praznika pre nego kanon Vaskrsewa? Uop-
{te uzev{i, Kanon (koji je, kao {to se zna, u po~etku bio muzi~ka
kompozicija ~ije dana{we “~itawe” predstavqa najnerazumiviji deo
Jutrewa) mora da bude, u dana{we vreme, predmet napregnutog izu~a-
vawa i ponovnog promi{qawa ukoliko `elimo da uop{te pre`ivi u
na{em parohijskom bogoslu`benom `ivotu (zato {to je on prakti~-
ki i{~ezao iz upotrebe u mnogim drugim Pravoslavnim Crkvama).
Postoje}a pravila koja propisuju dva ili tri kanona na svakom
Jutrewu naprosto se ne primewuju. I bilo bi boqe odlu~iti koji ka-
noni treba da se koriste (ve}ih praznika, iz Trioda, itd.) u parohij-
skoj praksi, a koji treba da ostanu u upotrebi u manastirima.
v) Puni ~in Jutrewa treba da se savr{ava bez ispu{ta-
wa jektenija, odgovaraju}ih stihova ili drugih elemenata.
[to se ti~e Jutrewa, ponovio bih primedbe koje sam imao
i u pogledu Ve~erweg. Ukqu~uju li ti “drugi elementi” katizme, psa-
lam 50, stepenske antifone koji se tako ~esto izostavqaju u ruskoj
praksi? [ta je sa stihirama “Na Hvaliteh” na kraju Jutrewa? [ta
sa nekim pravilima ili katavasijama? Za{to, na primer, treba ~i-
tati devetu molitvu, ako nema ~itawa Evangelija, kome ta molitva
Pitawe liturgijskih praksi 143
prethodi? Prema tome, da bi bilo od stvarnoga zna~aja “Uputstvo”
mora da vodi obrazovawu naro~ite Komisije, istra`iva~kom radu i
planirawu. U protivnom, ono }e samo da poja~a konfuziju koja, po
[pomenutim] “Izve{tajima ruskih episkopâ”, traje unazad ve} neko-
liko desetle}a, ako ne i stole}a.
Hramovi, u kojima nema zavese iza Carskih dveri, du`ni
su da ih postave u roku od dve nedeqe.
Carske dveri moraju da budu zatvorene u vreme slede}a tri
trenutka Liturgije:
a) U vreme Jektenija za ogla{ene, i prve i druge Jektenije
vernih.
b) Posle Velikoga Vhoda u vreme Prozbene jektenije.
v) U vreme pri~e{}ivawa sve{tenstva.
g) Zavesa treba da bude namaknuta u vreme Velikoga Vho-
da posle prozbene jektenije i u vreme pri~e{}ivawa sve{tenstva.
Smatram da je velika i, ~ak, tragi~na gre{ka apsolutizo-
vati ono {to sama Crkva nije apsolutizovala, tvrde}i da je iskqu-
~ivo ova ili ona praksa pravilna, a svaka druga nepravilna. Tako,
na primer, ni na jednom mestu u tekstu Liturgije Sv. Jovana Zlato-
ustog, kako je on {tampan u ruskim “standardnim” kwigama (preda
mnom stoji prekrasno Moskovsko Sinodalno izdawe iz 1904. godi-
ne), zavesa se, ~ak, uop{te i ne pomiwe. Ako bi zatvarawe Carskih
dveri u vreme Jektenije za ogla{ene i prve i druge Jektenije vernih,
kao i u vreme posle Velikoga Vhoda u vreme Prozbene jektenije bi-
lo zaista organski i su{tinski deo evharistijske slu`be, one ne bi
ostajale otvorene kada slu`i episkop ili, kako je to prihva}eno u
ruskoj praksi, sve{tenik odre|enoga ranga.
Zavesa se pojavila u istoriji znatno pre ikonostasa i, na-
ravno, zna~ewe zavese se potpuno razlikovalo od onoga zna~ewa koje
joj se danas pripisuje, to jest da verni ne treba da gledaju izvesna
sve{tenodejstva (v. Sv. Simeon Solunski, Spisi Svetih Otaca i
U~iteqi Crkve u vezi sa obja{wewem pravoslavnoga bogoslu`ewa,
Sankt–Peterburg, 1856, Tom II, str. 186-187). Naziv “Carske dveri”
do relativno nedavnoga vremena (videti, na primer, isti rad Sime-
ona Solunskog) odnosio se na dveri same Crkve, a ne na dveri iko-
nostasa. Kako god da se vremenom mewalo zna~ewe zavese, potpuno je
jasno da onda danas udvostru~uje ikonostas. Li~no sam uveren u to
da je savremena jelinska praksa u kojoj se Carske dveri uop{te ne za-
tvaraju tokom ~itave Liturgije vernija istinitom duhu Evhristije
144 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
i pravoslavnoga poimawa Crkve nego praksa Ruske Crkve, koja, ~i-
ni se, stalno nagla{ava podelu izme|u naroda Bo`ijeg i klira.
Upravo su iz ove kasnije prakse nastale stvarne nepravil-
nosti: pojawe u vreme pri~e{}ivawa sve{tenstva, takozvanih “kon-
cerata”, preno{ewe propovedi sa wenog prvobitnog mesta – posle
~itawa Evangelija – u vreme posle pri~astna (kinonika), “da bi se
zaokupila pa`wa vernih”, kako ironi~no pi{e jedan ruski episkop;
te, ~ak, i do izmene samog poretka Liturgije (tako je, na primer, u
ruskim “standardnim” kwigama Molitva blagodarewa po primawu
Svetih Darova bila naprosto prenesena sa svoga prvobitnog mesta
posle jektenije “Mi koji smo primili...”, u vreme posle Pri~e{}a,
ali iskqu~ivo Pri~e{}a klira). To da ovde dolazi do zbrke o~igle-
dno je i iz pravila koja propisuju da |akon, stoje}i u vreme Uzno{e-
wa Darova izvan Oltara, kada “vidi da sve{tenik uzima Sveti
Hleb”, treba da ka`e: “Pazimo!”. Kako bi, me|utim, |akon mogao to
da vidi, ako su dveri zatvorene i zavesa namaknuta, kao {to se to da-
nas ~ini u Rusiji? [tavi{e, u Rusiji Carske dveri bivaju zatvore-
ne tokom ~itave Anafore, dok u to vreme u Americi (Bogu hvala!)
mi Carske dveri otvaramo, makar, na “Vjeruju”.
Treba se nadati da }e, kada iznova steknemo pravoslavno
poimawe Bo`anske Liturgije kao zajedni~noga moqewa, zajedni~no-
ga prino{ewa, zajedni~noga blagodarewa i zajedni~noga pri~e{}i-
vawa, to jest kada se budemo od na{ih novih i sumwivih obi~aja vra-
tili ka istinitom pravoslavnom Predawu koje nam se otkriva u na-
{im liturgijskim tekstovima i tuma~ewima Svetih Otaca, biti
ispravqeno, danas preovla|uju}e, `alosno stawe stvari, pri kome su
veruju}i vi{e posetioci nego u~esnici bogoslu`ewa.
Va{e Preosve{tenstvo, svim ovim primedbama `elim da
ka`em samo jedno: da nam je krajwe neophodno istinito starawe o
bogoslu`ewu, stvarni napor da bismo ga iznova u~inili onim {to
ono mora da bude za Crkvu – izvor wenoga `ivota, otkrivewe i pro-
vodnik Vere, sredstvo wenoga rasta i osve{tawa, sredi{te i ispu-
wewe wenoga jedinstva. Neka bi to starawe, kao neodlo`ni zadatak,
~ije ispuwewe o~ekujemo od na{ih episkopa, bilo ukoreweno u re-
~ima Gospodwim: Duh je ono {to o`ivqauje, telo ne koristi ni-
{ta. Re~i koje vam Ja govorim duh su i `ivot su (Jn. 6, 63).
Bogojavqewe 1973.
145
O NEOPHODNOSTI POIMAWA
SMISLA LITURGIJE
U na{e vreme {irom nepravoslavnog sveta, kako rimokato-
li~kog tako i protestantskog, budi se zanimawe za bogoslu`ewe i
javqa se te`wa k povratku liturgijskoj krasoti i punoti drevne
Crkve. Ta te`wa je na Zapadu dovela do nastanka takozvanog “Li-
turgijskog pokreta”.
Predvodnici i sledbenici ovog liturgijskog preporoda sa
osobitom pa`wom prou~avaju bogoslu`ewe Pravoslavne Crkve ko-
ja je, po re~ima jednog rimokatoli~kog autora, “sa~uvala liturgij-
ski duh drevne Crkve i koja nastavqa da `ivi i da se napaja tim
duhom kao sa naj~istijeg isto~nika... Pravoslavnoj Crkvi nije po-
treban nikakav ’liturgijski pokret’, budu}i da se ona, u svojoj po-
bo`nosti, nikada nije udaqila od svoga bogoslu`ewa”. Ove re~i
nam ukazuju na zna~aj koji ima liturgijska "misija" Pravoslavne
Crkve, kao i na kakvotu otkrivewa koje pravoslavna Liturgija mo-
`e da pru`i onima koji su "gladni i `edni" punote crkvenoga `i-
vota. Me|utim, bez obzira na to {to ovakvo zapadno odu{evqewe
[pravoslavnom Liturgijom] prija na{em srcu, ono, prvenstveno,
treba da nas, Pravoslavne, podstakne da se dubqe zamislimo nad
sopstvenim odnosom prema na{em bogoslu`ewu, a, pre svega, nar-
avno, prema Liturgiji.
No, da li kod nas [Pravoslavnih] stvari ba{ tako dobro sto-
je kao {to se to, mo`da, ~ini dobronamernim qudima van Pravoslav-
ne Crkve? Niko ne mo`e da ospori ~iwenicu da je Pravoslavna Cr-
kva, pre svega, liturgijska Crkva i to ne samo u smislu neprekinu-
tosti wenog bogoslu`benog Predawa od vremena apostolskih do da-
nas, ve} i po mestu koje Liturgija ima u `ivotu vernih koji vole cr-
* Prema nepotpisanom prevodu: o. Aleksandar [meman, O neshvatawu na{ih
bogoslu`ewa, Pravoslavni misionar, godina XVI, br. 6/1973, str. 248–252
(prim. prev.).
146 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
kvena bogoslu`ewa. Me|utim, mi ne smemo da pre}utimo da i na{a
liturgijska svest, tako|e, boluje od odre|enih izvitoperewa koja su,
dodu{e, druga~ija od onih na Zapadu. Ako su zapadni Hri{}ani u
znatnoj meri izgubili drevno bogoslu`beno bogatstvo, onda se za
Pravoslavne mo`e re}i da su, iako su to bogatstvo sa~uvali u wego-
voj celokupnosti, wime jednostavno prestali da se koriste. I prem-
da u rukama dr`e zlatni kqu~, pravoslavni Hri{}ani su izgubili
ume}e da wime otkqu~aju tajanstvene dveri riznice toga bogatstva.
Ovo se prvenstveno odnosi na ~iwenicu da [pravoslavni]
vernici ne shvataju Liturgiju, uprkos svojoj velikoj qubavi prema
woj. Do{lo je, dakle, do razlaza izme|u qubavi prema Liturgiji i
shvatawa Liturgije. Danas neki vole Liturgiju ne zbog wenoga
smisla, ve} zbog ne~eg drugog {to nije lako odrediti – zbog “do`i-
vqajâ” koje im Liturgija omogu}ava svojom molitvenom “atmosfe-
rom”, svojom tajanstveno{}u, svojom krasotom. Ima onih koji tvrde
da ~ovek uop{te i ne mora da shvata bogoslu`ewe, ve} da je dovo-
qno da ga voli i da ga ose}a.
I, zaista, bogoslu`ewe i atmosfera pravoslavnoga hrama od
detiwstva obezbe|uju ~oveku pravu riznicu verskog nastrojewa [du-
{e], koja je – zajedno sa svim tim svetlim i predivnim utiscima – u
toj meri dragocena da svaka `eqa da se shvati i da se pojmi ono {to
se zbiva u hramu [tokom bogoslu`ewa] mo`e da izgleda kao kakav
plitki racionalizam.
Ima i onih [Pravoslavnih] koji ka`u ovako: “Stole}ima se
ve} molimo u hramu bez ikakvih obja{wewa i hram je [sve to vre-
me] uzdizao na{u du{u k Bogu – pa, zar to nije dovoqno? Stole}i-
ma su te re~i i te sve{tenoradwe, iako ih nismo shvatali, zgreja-
vale na{a srcâ i obasjavale na{ `ivot rado{}u, utehom i svetlo-
{}u – pa, zar upravo to nije ciq bogoslu`ewa?”. Te{ko je dati od-
govor na ovakvu argumentaciju, zato {to u~esnici u ovom sporewu
misle na razli~itim ravnima, tako da se, onda, wihove re~i i argu-
menti jednostavno ne mogu susresti, ve} se uzajamno proma{uju, bu-
du}i da se ovde, zapravo, radi o sporewu oko razli~itih stvari.
Problem je u tome {to u na{e vreme u sredi{tu hri{}an-
skog `ivota ne stoji Istina, ve} neko maglovito religijsko ose}a-
we kome se pridaje glavna vrednost i na osnovu koga se, onda, sve
procewuje. I tada ba{ sve – i u crkvenome `ivotu i u bogoslu`ewu
– po~iwe da se procewuje [iskqu~ivo] na osnovu subjektivnih krite-
rijumâ, tj. na osnovu onoga {to “Ja” ho}u i “Ja” `elim od bogoslu-
O neophodnosti poimawa smisla Liturgije 147
`ewa, na osnovu onoga {to “Ja” smatram su{tinom bogoslu`ewa,
na osnovu onoga {ta “Ja” volim u bogoslu`ewu.
Pravoslavni qudi su prestali da se zanimaju za stvarnu is-
tinu Crkve, za stvarni sadr`aj bogoslu`ewa i svako je po~eo da
izabira [iz bogoslu`ewa] ono {to u najve}oj meri odgovara wego-
vim takozvanim subjektivnim “potrebama”. I upravo je zbog toga
danas tako te{ko objasniti qudima da je Hri{}anstvo, pre svega,
vera Istine, vera vaplo}ene `ive Istine, te da bogoslu`ewe ni-
je naprosto “moqewe” koje je zaodenuto u divne re~i i sve{teno-
radwe, koje mo`emo da volimo zbog wihove krasote i wihovoga
dejstvovawa na du{u, ve} – ve~no sve{tenodejstveno ispovedawe va-
plo}ene Istine, `ivqewe i uzrastawe u toj Istini...
Ruski filosof Vasilije V. Rozanov je, u svoje vreme, tvrdio
da je "Hri{}anstvo izniklo iz narodnih uzdaha, iz trepetnog pru-
`awa narodne du{e k Bogu". Me|utim, ovo tvr|ewe je krajwe neta-
~no i {tetno. Hri{}anstvo je nastalo iz stra{ne i sveslavne Taj-
ne Sina Bo`ijega Koji je, kako se ka`e u Simvolu Vere, “nas radi
qudi i na{ega radi spasewa” postao Sin ^ove~iji, Koji je bio osu-
|en na smrt, Koji je umro na Krstu i Koji je u tre}i dan vaskrsao
iz mrtvih (^lan 3–5). Hristos je “Put, Istina i @ivot” (Jn. 14, 6),
i Crkva ide tim Putem, objavquje tu Istinu, ima i daje taj @ivot.
Bogoslu`ewe Crkve nije ni{ta drugo do ho|ewe tim Putem, objav-
qivawe te Istine, `ivqewe tim @ivotom.
Tragi~na je ~iwenica {to je sâmo bogoslu`ewe u savreme-
nom izvitoperenom liturgijskom iskustvu prestalo za nas [Pravo-
slavne] da bude ispovedawe na{e vere, celovito i saborno vaplo-
}ivawe na{e vere. Sre}emo danas mnoge koji su, da tako ka`emo,
“srasli” sa bogoslu`ewem, koji ga vole i poznaju – me|utim, znawe
o bogoslu`ewu nije isto {to i poimawe bogoslu`ewa! – ali koji
ne u~estvuju stvarno u veri Crkve, jer se bogoslu`ewe za wih pre-
tvorilo u naviku i omiqenu “hranu” kojom se hrani wihovo reli-
gijsko ose}awe. Me|utim, oni se nimalo ne trude da to svoje reli-
gijsko ose}awe proveravaju verom Crkve i usagla{avaju sa verom
Crkve. U takvoj religijskoj svesti iskustvo bogoslu`ewa se zapra-
vo odvojilo od "pravila verovawa" (lex credendi) koje bogoslu`ewe
sobom i vaplo}uje.
Svecelo pravoslavno bogoslu`ewe u svojoj sveukupnosti je-
ste bogoslovqe, istinito bogoslovqe, `ivi i `ivotvorni isto-
148 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
~nik i merilo svakoga bogoslovqa. Me|utim, to ne}e da shvate oni
koji misle da "poimawe" bogoslu`ewa nije ne{to {to je obavezu-
ju}e i od su{tinskoga zna~aja. I to je razlog zbog ~ega se kod ve-
}ine vernika u Crkvi ra|a izvesna ravnodu{nost prema bogoslo-
vqu. Bogoslovqe se izmetnulo u “specijalnost” hri{}anskih "in-
telektualaca", koju obi~ni vernik vi{e ne shvata, [i ne samo da je
ne shvata] ve} i ne ose}a vi{e nikakvu potrebu da je shvati. Ovome
treba dodati i to da se odbijawe vernika da dubqe shvate bogoslu-
`ewe ~esto pogubno odra`ava i na sâmo bogoslovqe, budu}i da, bez
bogoslu`ewa, bogoslovqe naprosto gubi svoje ~vrsto upori{te i
izvitoperava se ili u "~istu nauku", "nauku radi nauke" ili, pak, u
iskazivawe "privatnih" bogoslovskih mwewa koja vi{e nisu u sta-
wu da budu svedo~ewe sabornoga Predawa Crkve.
S druge strane, i sâmo bogoslu`ewe se, tako|e, od zajedni~-
nog delawa (leitourgia), od sabornoga svedo~ewa, kakvo bogoslu`e-
we i treba da bude, pretvorilo “specijalnost” Oltara i pevnicâ,
u stvar koja se ti~e iskqu~ivo sve{tenika, hora i pojaca. I tada
vernik po~iwe da smatra da je sasvim prirodno da iz svega toga
treba da izabere samo ono {to se wemu li~no najvi{e dopada,
ono {to u najve}oj meri “zadovoqava” wegovo religijsko ose}awe:
bdewe ili, pak, akatist, “koncertno” ili, pak, “manastirsko” po-
jawe, “tor`estveni” ili, pak, “jednostavni” na~in sve{tenodej-
stvovawa. To i takvo odabirawe i proizvoqnost bi bili umesni
jedino ukoliko bi se prihvatilo da je osnovna vrednost bogoslu-
`ewa wegovo “dejstvovawe” na du{u i psihologiju vernika, budu-
}i da bi se bogoslu`ewe, u tom slu~aju, naprosto svelo na pitawe
ukusâ, a ne Istine. I upravo to jeste ono {to ~ini su{tinsku
obolelost na{e savremene liturgijske svesti.
Mora se sasvim jasno postaviti slede}e pitawe: {ta je to
Hri{}anstvo, {ta je to Crkva? Da li – radosna vest o apsolutnoj
Istini koju je poznao svako od nas, kojom `ivi svako od nas i koju
treba da ispoveda svako od nas ili, pak, tek nekakva razvodwena
“religija srca” sa drevnim i prekrasnim obredima i ganutqivim
pojawima?
Na ovo pitawe postoji samo jedan mogu}i odgovor. Crkva je,
od svojih najranijih dana, ustanovila “ogla{ewe” (katihumenstvo),
tj. pripremu za kr{tewe novih ~lanova Crkve, [pripremu] koja je
predstavqala svojevrsnu "mistagogiju" – "uvo|ewe u Tajnu", odnosno
O neophodnosti poimawa smisla Liturgije 149
postupno obja{wavawe smisla bogoslu`benih simvolâ, sve{teno-
radwi i molitava. "Ogla{ewe" je period uvo|ewa "ogla{enih" (ka-
tihumena) u Istinu koju Crkva sobom vaplo}uje i koja ~ini samu
su{tinu Hri{}anstva. Sve ono {to bi novi ~lan Crkve ~uo i sa-
znao i u {ta bi poverovao [tokom katihetizacije], posle primawa
Svete Tajne Kr{tewa za wega se pretvaralo u nepresu{ni isto~-
nik novoga `ivota {to Crkva i jeste. Hri{}ani rane Crkve su
upravo iz bogoslu`ewa kao neprestanog vaplo}ivawa i obnavqawa
crkvenoga ispovedawa, crpli silu vere koja, po re~ima, Sv. ap. Jo-
vana, jeste “pobeda koja je pobedila svet” (1. Jn. 5, 4).
Upravo zbog toga svako odstupawe od poimawa [Liturgije],
od `eqe da se {to potpunije sazna i pojmi {ta je to {to ~inimo ka-
da “ovo tvorimo u Hristov spomen” (Lk. 22, 19), kada se “dvoje ili
troje sastane u Ime Hristovo” (Mt. 18, 20), predstavqa odstupawe
od same Istine. Da jo{ jedanput ponovimo, prvi i osnovni smisao
Liturgije jeste u smislu koji izra`ava i vaplo}uje sama Liturgija.
Bez poimawa smisla Liturgije na{a qubav prema Liturgiji ne mo-
`e a da se ne izrodi u povr{na emocionalna i esteti~ka pro`iv-
qavwa koja, katkada, ~ak i mogu da osna`e na{ li~ni molitveni
`ivot, ali koja ~oveku ne mogu da omogu}e istinsko u~estvovawe
u tajni zajedni~ne crkvene molitve.
Liturgija nije magija u kojoj re~i i ritualne radwe “dej-
stvuju” bez razumevawa i poimawa smisla istih, niti, pak, divni
religijski obred ~ija se vrednost sastoji u wegovom psiholo{kom
dejstvovawu na posmatra~a. Bogoslu`ewe je istinito slu`ewe Bo-
gu “u Duhu i Istini” (Jn. 4, 24), gde sve ima smisla, gde sve izra-
`ava upravo ono “jedino potrebno” (Lk. 10, 42). A to “jedino potre-
bno” jeste Istina koju su nam propovedali Apostoli; Istina u ko-
ju smo poverovali; Istina sa kojom smo se sjedinili u Svetom Kr{-
tewu; Istina koja je postala na{a hrana, na{ `ivot u Crkvi;
Istina u kojoj mi treba da uzrastamo i koju smo prizvani da ispo-
vedamo. Ta Istina jeste su{tina Crkve i smisao crkvenog bogo-
slu`ewa. I zato nema, niti mo`e biti ve}e radosti za Hri{}ane
od neprestanog “poimawa” te tajne i pogru`avawa u tu tajnu, kroz
{ta vera ~ovekova zaimava samu Bo`ansku Istinu i sami Bo`an-
ski @ivot.
150
POST I LITURGIJA
(Bele{ke o liturgijskome bogoslovqu)
Liturgijska pravila Pravoslavne Crkve propisuju da se
odre|enim prazni~nim danima Bo`anska Liturgija slu`i posle
ve~erwe slu`be. To su slede}i dani: ~etvrtak i subota Strasne
Sedmice, nave~erje Bo`i}a i Bogojavqewa, kao i Blagovesti. Isto
tako i Liturgija Prethodnooosve{tanih Darova svagda treba da se
slu`i posle Ve~erwa. Ako imamo na umu da na{ Tipik odre|uje
vreme ve~erwe slu`be u skladu sa kretawem sunca a ne po ~asovni-
ku, onda bi propisano vreme za ove ve~erwe Liturgije trebalo da
bude pribli`no izme|u dva i pet ~asova popodne.
Dobro je poznato da su ova pravila danas postala mrtvo
slovo na papiru i da su sa~uvana samo formalno, ali na takav na-
~in da se Liturgija ne prenosi u ve~erwe ~asove, ve} se, naprotiv,
ve~erwa slu`ba slu`i ujutru. Takvo kr{ewe pravila ne bi treba-
lo obja{wavati pukim snishode}im ustupkom Crkve “slabosti te-
la”, kao ni `eqom da se skrati period uzdr`awa [potpunoga posta]
onih koji `ele da pristupe Svetom Pri~e{}u, budu}i da istu ovu
praksu zapa`amo i tamo gde se pravila vrlo pa`qivo po{tuju i
gde nema nikakvih poku{aja da se povla|uje qudskoj slabosti. U
ovom slu~aju smo prinu|eni da se bavimo uverewem, duboko ukore-
wenim u savremenoj crkvenoj svesti, da se Bo`anska Liturgija sva-
gda mora slu`iti ujutru. Slu`ewe Liturgije uve~e bi za ogromnu
ve}inu pravoslavnih Hri{}ana predstavqalo ne{to mnogo nepri-
rodnije i nepravilnije nego {to je to ~vrsto ustanovqena praksa
slu`ewa ve~erwe slu`be ujutru i jutarwe slu`be uve~e.
Me|utim, o~igledno je da se prilikom objediwavawa Litur-
gije i ve~erwe slu`be, autori Tipika nisu rukovodili samo pukim
formalnim povezivawem ova dva bogoslu`ewa. Oni su imali na umu
upravo namerno prebacivawe slu`ewa Liturgije uve~e, svesnu izme-
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Fast and Liturgy – Notes in Liturgical Theology,
St. Vladimir’s Seminary Quarterly, Vol. 3, No. 1, Winter 1959, pp. 2-9.
Post i Liturgija 151
nu u uobi~ajenom poretku bogoslu`ewa. Opet je o~igledno da neis-
puwavawem ovog pravila, odnosno wegovim puko formalnim ispuwa-
vawem (to jest prebacivawem ve~erwe slu`be na jutro) mi dvostru-
ko kr{imo liturgijski “tipos” (pravilo). Slu`imo ve~erwu slu`bu
ujutru, {to je – osim toga {to je “nominalizacija” molitve - suprot-
no zdravome razumu, i uz to mi time potpuno ignori{emo razloge ko-
jima se Crkva rukovodila kada je propisala da se Liturgija slu`i
izvesnim danima uve~e, a ne ujutru. Ali, ako se udubimo u te razlo-
ge, uvide}emo da su oni mnogo vi{e od pukih detaqa Tipika, uvide-
}emo u wima ne{to {to smo zaboravili, a {to je od su{tinskoga
zna~aja za razumevawe na{eg liturgijskog Predawa.
Najop{tije obja{wewe mo`emo na}i u samom Tipiku. U
osmom poglavqu stoji slede}e uputstvo: “Nedeqom se slu`ewe Li-
turgije zapo~iwe po~etkom tre}ega ~asa (tj. oko 9 ~asova pre pod-
ne), tako da se post okon~ava po~etkom ~etvrtoga ~asa. Subotom se
slu`ewe Liturgije zapo~iwe po~etkom ~etvrtoga ~asa, tako da se
post okon~ava po~etkom petoga ~asa. Mawim praznicima i drugim
danima, slu`ewe Liturgije zapo~iwe po~etkom petoga ~asa, tako
da se post okon~ava po~etkom {estoga ~asa”. Mi, prema tome, ima-
mo sasvim odre|en uzajamni odnos izme|u “vremena” (“kairos”, “pra-
vog vremena”) Evharistije i [vremena] posta koji treba da joj pret-
hodi. Ovaj “evharistijski post” mo`e biti produ`avan ili skra-
}ivan u zavisnosti od zna~aja dana u koji se slu`i Bo`anska Li-
turgija. Po Tipiku je o~igledno samo po sebi da Bo`anskoj Litur-
giji svagda mora da prethodi strogo uzdr`awe, tako da je op{ti
smisao svih ovih uputstava slede}i: {to je ve}i praznik, to se Li-
turgija ranije slu`i i, stoga, i sâm period uzdr`awa biva kra}i.
Moramo da usput zapazimo da i ovde na{a savremena praksa otvo-
reno protivre~i pravilima Tipika: mi smo skloni da kasniju Li-
turgiju smatramo mnogo “prikladnijom” za veliki praznik, a rani-
ju kao ”sasvim dovoqnu” za svaki dan. Uputstva koja daje Tipik mo-
gla bi, na prvi pogled, da se u~ine kao puki zaostaci nekog drev-
nog mona{kog pravila, koji se, iz nekog neobjasnivog razloga, po-
navqaju iz izdawa u izdawe Tipika. Ali, ako se potrudimo da “pre-
vedemo” ova suha uputstva, otkri}emo u wima ~itavo bogoslovqe
posta u wegovoj uzajamnoj vezi sa Liturgijom. Tek kada ovo pojmi-
mo, mo`emo daqe da ispitujemo i da odlu~ujemo da li je ta uzajam-
na veza [posta i Liturgije] uslovna, relativna i ne{to {to pripa-
da pro{losti ili, pak, ona u sebi sadr`i element Predawa koji je,
152 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
tako|e, obavezuju}i i za nas. Otkriti ovo zna~i shvatiti da u ovim
uputstvima le`i skriveno poimawe posta, `ivi opit posta ~iji su
koreni u samom Evangeliju, a koji je Crkva prihvatila od samog po-
~etka. U ovim, spoqa gledano, legalisti~kim i gotovo trivijal-
nim pravilima (~ije se po{tovawe danas smatra pukim rituali-
zmom i pedanterijom koja je nespojiva sa na{im savremenim “na~i-
nom `ivota”) otkriva se dubinsko poimawe ~ovekovog `ivota u
wegovom odnosu prema Hristu i Crkvi. I upravo to jeste ono {to
}emo sada poku{ati ukratko da izlo`imo.
Po sinopti~kim Evangelijima, fariseji su optu`ili u~e-
nike Hristove da ne poste (za razliku od wih i u~enika Jovanovih
“koji su postili veoma”). Hristos je na ovo odgovorio: Mogu li sva-
tovi da poste dok je @enik sa wima? Sve dok je @enik sa wima,
oni ne mogu da poste. Ali, do}i }e dani kada }e se @enik uzeti
od wih i oni }e postiti u te dane (Mk. 2, 18; Lk. 5, 33; Mt. 9, 14).
Ove re~i nagla{avaju vezu izme|u posta i mesijanske slu`be Hri-
stove, ali i pokazuju da je post nemogu} u radosti Wegovoga Pris-
ustvovawa. Jo{ uop{tenije govore}i, post je izraz i{~ekivawa,
stawa ~ekawa i pripremawa. Hristos, dakle, nagla{ava Svoju raz-
li~itost od Jovana Krstiteqa: Jer do|e Jovan koji niti jede niti
pije... Do|e Sin ^ove~iji Koji i jede i pije... (Mt. 19, 11). Jovan
Krstiteq je, u ovom kontekstu, “tip”, simvol Staroga Zaveta u
wegovom odnosu prema Novom Zavetu. Stari Zavet je vreme pripre-
me i i{~ekivawa, i taj period se zavr{ava pojavom Posnika [Pre-
te~e]. Ali, Sin ^ove~iji “i jede i pije” i Wegovi u~enici, tako|e,
i jedu i piju, i mi u Evangeliju stalno vidimo Gospoda Koji prela-
ma hleb sa carinicima i gre{nicima u domovima farisejâ i Koji,
tako|e, obezbe|uje hranu za mno{tvo qudi. Jer u Hristu i sa Hri-
stom se otkriva i dolazi Carstvo Bo`ije. A u biblijskoj tipolo-
giji, Carstvo Bo`ije se ~esto predstavqa kao gozba, kao prekid po-
sta (up. Isa. 25, 6). I upravo takvo biblijsko u~ewe o postu, odno-
sno taj hristolo{ki i mesijanski kontekst posta jeste ono {to, od
samoga po~etka, odre|uje mesto i “funkciju” posta u Crkvi. Sa jed-
ne strane, sama Crkva jeste po~etak, eshatolo{ko predzbivawe
Carstva Bo`ijeg. @enik je prisutan i Wegovo prisustvovawe se
otkriva u lomqewu Hleba, u evharistijskoj Gozbi koja je svetota-
jinsko predobjavqivawe punote Carstva Bo`ijeg, Mesijanske Go-
zbe. U Kwizi Dela apostolskih, “lomqewe hleba” je su{tinska
~iwenica koja sazdava “eklisiju”, mesijansku zajednicu (Del. ap. 2,
Post i Liturgija 153
42). U ovom sabrawu, u ovoj “kinoniji” nema mesta za post: i{~eki-
vawe se okon~alo, Gospod je prisutan, “Maranata!” – On je do{ao,
On dolazi, On }e do}i... Ali, sa druge strane, Vaznesewem Hristo-
vim zapo~eo je novi period i{~ekivawa: i{~ekivawa “Parusije”,
Drugog i slavnog dolaska Hristovog, ispuwewa u kome }e Bog po-
stati sve u svemu (1. Kor. 15, 28). Gospod je pobedio i Gospod se
proslavio, ali istorija “ovoga sveta” jo{ uvek se nije okon~ala,
ona jo{ uvek i{~ekuje svoje ispuwewe i svoj sud. Dok je istorija
Staroga Zaveta bila usmerena prema dolasku Mesije, istorija No-
voga Zaveta je usmerena prema povratku Gospoda u slavi Wegovoj i
prema kraju sveta. Ono {to Crkva ve} sada ima i ispoveda u Sve-
toj Tajni Evharistije, posta}e o~igledno kada nastupi kraj sveta.
I budu}i da je Crkva jo{ uvek in statu viae i da Hri{}ani jo{ uvek
`ive u ovom svetu, oni i{~ekuju, o~ekuju ovu Parusiju, oni se mole
i bdiju, jer ne znaju kada }e do}i Sin ^ove~iji. A ovo i{~ekivawe
se izra`ava, stoga, kroz novi post, kroz novo stawe i{~ekivawa.
Ovo i{~ekivawe, ova ~e`wa se sada neprestano ispuwava i
utoquje u Svetoj Tajni Gospodwega Prisustvovawa, u Evharistijskoj
Trpezi. @ive}i u vremenu, u istoriji, Crkva ve} sada otkriva sve-
slavnu pobedu Ve~nosti, predobjavquje slavu Carstva Bo`ijeg koje
}e do}i. I ovaj “post–i{~ekivawe” svoje ispuwewe nalazi u Svetoj
Tajni Evharistije, kada u istom i ve~nom se}awu (anamnisisu) mi
predstavqamo, tj. oprisutwujemo i ostvarujemo [~inimo stvarnim]
kako prvi dolazak Hristov, tako i Wegovu “Parusiju”. Prema tome,
post i Evharistija obrazuju, da tako ka`emo, dva komplementarna i
neophodna pola crkvenog `ivota, i projavquju su{tinsku antino-
mi~nost wegove prirode: i{~ekivawe i imawe, rast i punotu, is-
toriju i eshatologiju.
Poimawe ovoga nam daje kqu~ za razumevawe “tehni~kih”
pravila Tipika, i ispuwava ih duhovnim smislom. Ova pravila iz-
ra`avaju su{tinsko liturgijsko na~elo nespojivosti Evharistije sa
postom: Evharistija ne mo`e i ne sme da bude savr{avana u posni
dan. Budu}i da je Sveta Tajna Hristovoga Prisustvovawa, Evharisti-
ja je praznik Crkve ili, ~ak, Evharistija jeste Crkva kao Praznik,
i stoga, mera i kontekst svih praznikâ. Jer praznik nije samo puko
“se}awe” na ovaj i onaj doga|aj iz zemaqskog `ivota Hristovog, ve}
upravo stvarnost Wegovoga prisustvovawa u Crkvi Duhom Sve-
tim. I zato koji god da doga|aj ili koju god da li~nost praznujemo
u odre|eni praznik, ovo praznovawe nu`no ima svoje ispuwewe u Ev-
154 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
haristiji, u “Svetoj Tajni” koja preobra`ava se}awe u prisustvo-
vawe. Evharistija projavquje vezu izme|u svih pojedina~nih doga|a-
ja, svih Svetih, svih bogoslovskih tvrdwi sa spasiteqskim Dälom
Hristovim. [ta god da praznujemo, {ta god da proslavqamo mi svag-
da otkrivamo – i to otkrivawe se zbiva na Bo`anskoj Liturgiji –
da u Crkvi sve po~iwe od Isusa Hrista i da sve u Wemu ima svoj ciq
i svoje ispuwewe. Mo`emo ovde da pomenemo da Pravoslavna Crkva
nikada nije prihvatila na~elo neprazni~ne Evharistije, tj. ne{to
sli~no rimokatoli~koj “maloj misi”. Tokom dugog vremenskog peri-
oda, Evharistija je bila su{tinski nedeqni kult zato {to je ona
svagda pashalna po samoj svojoj prirodi, ona svagda objavquje Smrt
Hristovu i ispoveda odnosno svedo~i Wegovo Vaskrsewe.
Drugo na~elo nu`no sledi za prvim. To je na~elo perioda
posta koji mora da prethodi svakom savr{avawu Evharistije. I{-
~ekivawe mora da prethodi ispuwewu. Sa ove ta~ke gledi{ta, ev-
haristijski post nije puko uzdr`avawa od hrane pre Pri~e{}a. On
postaje prvenstveno i{~ekivawe i duhovno pripremawe. Evhari-
stijski post je post u onom biblijskom smislu o kome smo malo~as
govorili, tj. i{~ekivawe svetotajinske Parusije.
U ranoj Crkvi, nedeqnom savr{avawu Evharistije prethodi-
lo je no}no bdewe koje je upravo bilo (a teorijski i daqe to jeste u
Pravoslavnoj Crkvi) slu`ba pripreme i zadobijawa spremnosti,
bdewe u punom hri{}anskom smislu te re~i. I upravo je iz tog raz-
loga bilo propisano da se nedeqom i velikim praznicima Evha-
ristija slu`i rano ujutru: Liturgija je ispuwewe, smisao bdewa, slu-
`be posta i pripreme. Ali, na mawe praznike, kojima ne prethodi
bdewe, Evharistija se slu`i krajem jutra, jer, u ovom slu~aju, jutarwi
~asovi posta predstavqaju neophodni period pripreme. Na taj na~in,
~itav liturgijski `ivot Crkve koji, sa svoje strane, odre|uje `ivot
svakoga ~lana Crkve, sazdava se na ovome ritmu i{~ekivawa i ispu-
wewa, pripreme i “prisustvovawa”. I onda pravila kojim se rukovo-
di taj ritam prestaju da budu “arhai~na” i nerazumiva, i postaju zna-
ci na putu koji nas vodi u sâmo srce `ivota u Crkvi.
Me|utim, post, tako|e, ima i svoje drugo zna~ewe koje upot-
puwuje ono zna~ewe koje smo upravo analizirali. Ovo drugo zna-
~ewe je naro~ito nagla{eno i razvijeno u mona{tvu. To je podvi-
`ni~ki post, post kao borba protiv demonskih sila, kao metod du-
hovnoga `ivota. Ovakav koncept posta, tako|e, ima svoje poreklo u
Svetom Pismu. Pre nego {to je Hristos izi{ao da propoveda, On
Post i Liturgija 155
je postio ~etrdeset dana i na kraju ovog perioda posta pristupi
Mu satana (Mt. 4, 3). U Evangeliju nalazimo jasnu tvrdwu da su
post i molitva jedina sredstva za pobedu nad satanom (Mt. 17, 21).
Jer, dolazak Hristov nije bio samo ispuwewe istorije spasewa,
ve}, tako|e, i odlu~uju}i trenutak u borbi protiv satane koji je
postao “knez ovoga sveta”.
Po Bibliji, satana je upravo kroz hranu porobio ~oveka i
postao wegov gospodar. ^ovek je okusio od zabrawenoga ploda i,
u~iniv{i to, postao rob hrane, tako da je ~itavo wegovo postojawe
po~elo da zavisi od hrane. Zbog toga post, u ovoj biblijskoj per-
spektivi gledano, ne treba izjedna~avati sa pukom umereno{}u u
ishrani, tj. sa svojevrsnom dijetetskom higijenom. Istinski post,
istinsko uzdr`awe, ono koje Crkva veli~a u svojim Svetim Ocima,
zaista predstavqa izazov za takozvane “prirodne zakone” i, kroz
wih, za samoga satanu. Jer, satanu ni{ta ne poga|a toliko i ni{ta
toliko ne uni{tava wegovu mo} kao kada ~ovek [kroz post] prevla-
dava upravo one “zakone” koji su – kako je satana uspeo da ubedi ~o-
veka – “prirodni” i “apsolutni”. Bez hrane ~ovek umire: prema to-
me, wegov `ivot u potpunosti zavisi od hrane. Pa ipak, poste}i, to
jest uzdr`avaju}i se dragovoqno od hrane ~ovek otkriva da ne `i-
vi “iskqu~ivo o hlebu”. I tada post postaje poricawe onoga {to je
postalo “nu`no”, stvarno umrtvewe one ploti koja u potpunosti i
iskqu~ivo zavisi od “neumitnih zakona prirode”. ^ovek u postu
dosti`e svoju slobodu koju je izgubio u grehu i obnavqa u kozmosu
svoju carstvenost koju je poni{tio prestupiv{i voqu Bo`iju.
Post je slobodni povratak ispuwavawu one zapovesti koju je Adam
prekr{io. Prihvataju}i iznova tu zapovest, ~ovek ponovo po~iwe
da prima hranu kao dar Bo`iji. Hrana prestaje da bude “nu`nost”
i postaje sama slika mesijanske Gozbe, jer sada “jesti da bi se `i-
velo”, postaje iznova – “`iveti u Bogu”.
Ovakvo shvatawe posta, koje je ukoreweno u Hristovom ~e-
trdesetodnevnom postu i Wegovom suo~ewu sa satanom, jeste osno-
va podvi`ni~koga posta koji se mora razlikovati (premda ne i -
odvajati) od evharistijskog posta, koji smo malopre odredili kao
stawe pripremawa i i{~ekivawa.
Ni{ta ne mo`e boqe da poka`e odnos izme|u ova dva as-
pekta ili funkcije posta od Velikog Posta i wegovih liturgij-
skih osobenosti. Sa jedne strane, nedeqe i subote, budu}i da su u
su{tinskom smislu dani Evharistije, “liturgijski” su iskqu~eni
156 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
iz velikoposnoga po{}ewa. Oni nemaju nikakva naro~ita obele`-
ja “posnih” dana. Evharistijski post je svagda ograni~en ritmom
same Evharistije, wegova granica je Liturgija za koju je post vezan
kao priprema za ispuwewe. Evharistijski post se ostvaruje i is-
puwava u primawu evharistijske hrane. Evharistijski post je, da-
kle, funkcija Crkve, jer odgovara stawu same Crkve.
S druge strane, podvi`ni~ki post je, pre svega, li~an i
predstavqa li~no postignu}e u Crkvi. Pravila vezana za podvi-
`ni~ki post, koja se razlikuju u zavisnosti od razli~itih pome-
snih predawa, relativna su, u smislu da predstavqaju prevenstveno
ukazivawe na odre|eni dobro ustanovqeni metod, sigurno ruko-
vo|ewe, ali ne i na apsolutno u~ewe Crkve. Ova pravila zavise od
klime, od na~ina `ivota u odre|enom dru{tvenom kontekstu, od
spoqa{wih uslova i tome sli~no. Pravila da se jednih dana jedu
smokve, a drugih dana – bob, kakva jo{ uvek nalazimo u Tipiku, sa-
svim o~igledno ne mogu da se prihvate bukvalno, niti da se smatra-
ju “apsolutnim”. Ono {to je va`no shvatiti jeste da je evharistij-
ski post – post Crkve, dok je podvi`ni~ki post – post Hri{}a-
nina u Crkvi. Podvi`ni~ki post je odre|en prirodom ~oveka, dok
je evharistijski post odre|en prirodom Crkve. Prema tome, ako se
tokom Velikoga Posta evharistijski post zavr{ava svake nedeqe u
eshatolo{koj punoti Svete Tajne Evharistije, podvi`ni~ki post
se ne prekida, jer je multisekularno iskustvo pokazalo da se duhov-
ni plodovi podvi`ni~koga posta razvijaju sporo i da je za to neop-
hodan dugotrajan i neprekidan napor. Izme|u evharistijskog i pod-
vi`ni~kog posta, pak, nema nikakve protivre~nosti. Mona{ki ru-
~ak tokom nedeqa Velikoga Posta mora biti “oskudan” kako u po-
gledu wegove prehrambene kakvote [kvaliteta] tako i koli~ine. Pa
ipak, to je nedeqni ru~ak, prekid posta, jer dolazi posle Evhari-
stije i evharistijskoga posta: on duhovno pripada opitu radosti i
punote, opitu koji ~ini samu su{tinu hri{}anske Nedeqe.
Nemogu}e je ovde ukazati na sve bogoslovske posledice po-
sta kako je to opisano i propisano u na{em liturgijskom Predawu.
Mo`emo da uka`emo samo na su{tinski zna~aj posta. Crkva `ivi
na dva nivoa, ona ima dva “stawa”. Crkva, s jedne strane, i{~ekuje,
dok, sa druge, ona ve} ima ono {to i{~ekuje. U vremenu, u istori-
ji, Crkva nije samo in via, na svome putu ka Carstvu Bo`ijem, ve}
Crkva jeste i javqewe ovoga Carstva. I smisao wenoga `ivota je-
ste upravo u tome da ta dva wena “stawa” nisu razdvojena jedno od
Post i Liturgija 157
drugoga, odnosno da ta dva stawa ne budu, na korenit na~in, suprot-
stavqena jedno drugome. Svako od ta dva stawa je ukoreweno u onom
drugom i nemogu}e bez onog drugog. Ve~nost ne ukida vreme i na{
`ivot u vremenu, niti ih ~ini apsurdnim i besmislenim, ve} im,
naprotiv, daje svu wihovu dubinu, svu wihovu stvarnu vrednost. Cr-
kva preispuwuje naizgled besmisleni tok vremena ve~nom Isti-
nom, stvarno{}u koju jedina ona ima. Ritam Crkve, ritam Evhari-
stije koja se savr{ava i koja svagda opet treba da se savr{ava, sve
ispuwava smislom i sve {to postoji postavqa na wegovo pravo me-
sto. Hri{}ani ne ostaju pasivni izme|u dva savr{avawa Evhari-
stije, wihov “vremenski” `ivot nije prazan niti “umawen” eshato-
logijom. Jer upravo je liturgijski “eshaton” ono {to daje stvarnu
vrednost svakom trenutku na{ega `ivota, u kome se, ve} sada, sve
prosu|uje, procewuje i poima u svetlosti Carstva Bo`ijeg, koje je
krajwi ciq i smisao svega {to postoji.
Nema ni~eg stranijeg istinitom duhu pravoslavne Liturgi-
je od sujevernog “liturgizma” odnosno “eshatologizma” koji svodi ~i-
tav hri{}anski `ivot na pri~e{}ivawe i prezire sve drugo kao “ja-
lovo”. Takva liturgijska “blago~astivost” ne shvata da istiniti
zna~aj Evharistije jeste upravo u tome {to ona prosu|uje, preobra-
`ava i ~ini beskrajno va`nim ~itav na{ `ivot. Jer Evharistija
svedo~i o Vaplo}ewu, i budu}i da stoji u uzajamnoj vezi sa vremenom,
da se zbiva u vremenu, sâmo vreme i svaki trenutak u vremenu bivaju
preispuweni zna~ewem, zadobijaju}i svoj smisao u svom odnosu sa
Hristom. I, zaista, sve `ivotne stvari, i one male i one velike,
prestaju da budu ciq i vrednost po sebi: uostalom zar se one upravo
u takvoj jednoj izolovanosti i samousredi{tenosti ne pokazuju kao
istinski “apsurdne”? Me|utim, pojmqene sada u perspektivi Car-
stva Bo`jeg, sve one mogu i moraju da postanu znaci i sredstva dola-
ska Carstva Bo`ijeg, “instrumenti” spasewa sveta u Hristu.
Upravo je zbog toga toliko va`no da – sa one strane litur-
gijskog “estetizma” ili, pak, krutog “tipikocentrizma” – iznova
otkrijemo stvarni smisao liturgijskoga vremena, koji je na jedno-
stavan na~in opisan u Tipiku. Upravo je tu Crkva pohranila bogat-
stvo svoje qubavi, svoje mudrosti, svoga “prakti~koga” bogopoz-
nawa. Liturgija Crkve mora da se oslobodi trivijalnog “raspore-
da bogoslu`ewa” i da postane iznova ono {to ona u su{tinskom
smislu jeste: osve{tawe vremena i, u vremenu, ~itavoga `ivota –
prisustvovawem Hristovim. Jedino takva Liturgija ne deli `ivot
158 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Hri{}anina na dva `ivota - jedan “sakralni” i drugi “profani”,
ve} jedan preobra`ava drugim, pretvaraju}i ~itavo bitovawe ~ove-
kovo u ispovedawe Hrista. Jer Hristos nije do{ao da bismo mi
“simvoli~ki” prikazivali Wegovo prisustvovawe, ve} da bi preo-
brazio i spasio svet Svojim prisustvovawem.
Moramo da shvatimo da je Liturgija Crkve dubinski reali-
sti~na, da je ve~erwa slu`ba stvarni “izve{taj” koji podnosimo te
konkretne ve~eri: to je ve~e koje mi, kao Hri{}ani, moramo da pro-
vedemo “savr{eno, u svetosti, u miru i bez greha”; to je ve~e koje mo-
ramo da prinesemo i da posvetimo Bogu i to je ve~e koje je za nas ve}
prosvetqeno jednom drugom Ve~eri, jednim drugim Krajem, onim ko-
ji i{~ekujemo i koga se, istovremeno, i pribojavamo, i kome se pri-
bli`avamo u na{em ~ove~anskom vremenu. Mi u Liturgiji otkriva-
mo u kojoj meri Crkva ozbiqno shvata vreme, hranu, odmor, sve {to
se zbiva, sve pojedinosti na{ega `ivota. U svetu u kome je Bog po-
stao ~ovek, ni{ta vi{e ne mo`e vi{e da bude izuzeto od Wega.
I{~ekivawe, susret, zadobijawe: Crkva se pogru`ava u ovaj
ritam i tim ritmom ona meri vreme. Ali, postoje dani kada ovo
i{~ekivawe dosti`e svoju krajwu “usredsre|enost”: to su dani ve-
~erwe Evharistije. Crkva je potpuno svesno i potpuno namerno po-
svetila ove dane i{~ekivawu i pripremawu, postu u potpunom smi-
slu te re~i. Te dane provodimo u istim svakodnevnim aktivnosti-
ma koje ispuwavaju svaki drugi dan. No, kako je beskrajno zna~ajna,
kako je dubinski “va`na” i odgovorna svaka re~ koju tada izgovara-
mo, svako delo koje tada ~inimo! Da, upravo nam se u te dane daje da
shvatimo {ta je i {ta bi trebalo da bude hri{}anski `ivot. Mi,
onda, do`ivqavamo te dane kao dane prosvetqene “onim {to }e do-
}i”! Nave~erje Bo`i}a, natprirodna ti{ina Velike Subote, dani
Velikoga Posta kada se pripremamo za Liturgiju Prethodnoosve-
{tanih Darova... Kako samo sve ovo “sazdava” hri{}ansku du{u, ka-
ko je samo uzvodi k poimawu Tajne Spasewa, k preobra`ewu `ivota!
A kada kona~no do|e ve~e, kada se svekoliko posno pripremawe i
i{~ekivawe ispuni u Evharistiji, na{ `ivot se zaista utkivquje
u Evharistiju, “utkiva” u radost i punotu Carstva Bo`ijeg.
Prema tome, “pravilo” Tipika mo`e i mora za nas iznova
da postane ono {to je bilo za Hri{}ane u pro{losti - zakon mo-
litve, zakon `ivota.
1959.
159
LITURGIJSKA STRUKTURA
VELIKOGA POSTA
Da bismo razumeli razne liturgijske osobenosti velikopo-
snog perioda moramo da se setimo da one izra`avaju i da nam one
prenose duhovni smisao Velikoga Posta, tj. da stoje u vezi sa sre-
di{wom idejom Posta, sa funkcijom Velikoga Posta u liturgijskom
`ivotu Crkve. A to je ideja pokajawa. U u~ewu Pravoslavne Crkve,
pak, pokajawe zna~i mnogo vi{e od pukog nabrajawa grehova i pre-
stupa pred sve{tenikom. Ispovest i otpu{tewe greha nisu ni{ta
drugo do posledica, plod, “vrhunac” istinskoga pokajawa. I pre ne-
go {to se do|e do ovoga ploda, pre nego {to taj plod postane puno-
va`an i smislen, ~ovek mora da ulo`i duhovni napor, da hodi kroz
dugi period pripreme i o~i{}ewa. Pokajawe, u pravoslavnom shva-
tawu te re~i, zna~i dubinsko, korenito prevrednovawe ~itavog na-
{eg `ivota, svih na{ih ideja, rasu|ivawâ, briga, uzajamnih odnosa,
i tome sli~no. Pokajawe se ne odnosi samo na izvesne “r|ave postup-
ke”, ve} na ~itav `ivot. Pokajawe je hri{}ansko prosu|ivawe ~ita-
vog na{eg `ivota i wegovih osnovnih pretpostavki. U svakom tre-
nutku na{ega `ivota, ali naro~ito za vreme Posta, Crkva nas pozi-
va da usredsre|ujemo na{u pa`wu na krajwe vrednosti i ciqeve, da
sebe proveravamo kriterijumom hri{}anskoga u~ewa, da molitveno
razmi{qamo o na{em bitovawu u kontekstu na{eg odnosa sa Bogom.
To je pokajawe i ono se, dakle, pre svega, sastoji u zadobijawu duha
pokajawa, to jest naro~itog nastrojewa uma, naro~itog nastrojewa
na{e savesti i duhovnoga poimawa.
Velikoposno bogoslu`ewe je, tako, {kola pokajawa. Ono
nas u~i tome {ta je to pokajawe i kako da zadobijamo duh pokajawa.
Ono nas priprema i vodi ka duhovnom obnovqewu bez koga “otpu{-
tewe greha” ostaje besmisleno. Ono je, ukratko, i u~ewe o pokajawu i
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, The Liturgical Structure of Lent, The Russian
Orthodox Journal, March, 1959, pp. 6-8.
160 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
sâm put pokajawa. A, budu}i da stvarnog hri{}anskog `ivota ne mo-
`e biti bez pokajawa, bez ovog stalnog “prevrednovawa” `ivota, ve-
likoposno bogoslu`ewe je su{tinski deo liturgijskog Predawa
Crkve. Zapostavqawe velikoposnog bogoslu`ewa, wegovo svo|ewe
na nekoliko formalnih obaveza i obi~aja, izvitoperavawe wegovog
osnovnog pravila predstavqa jedan od najve}ih nedostataka na{eg
dana{weg crkvenog `ivota. Ciq ovoga ~lanka jeste da ukratko uka-
`e na najva`niju strukturu velikoposnog bogoslu`ewa i da, na taj
na~in, pomogne pravoslavnim Hri{}anima da u sebi obnove pravo-
slavno shvatawe Velikoga Posta.
Nedeqe pripreme
Tri sedmice pre po~etka Velikoga Posta mi ulazimo u pe-
riod pripreme. Nepromenivo obele`je na{ega bogoslu`benoga Pre-
dawa jeste da svaki veliki liturgijski doga|aj – Bo`i}, Vaskrs, Ve-
liki Post, i tome sli~no... – biva najavqen i da se za wega pripre-
mamo izvestan du`i vremenski period unapred. Znaju}i koliko nam
nedostaje duhovne usredsre|enosti, kolika je “posvetovwa~enost”
na{ega `ivota, Crkva nam skre}e pa`wu na ozbiqnost doga|aja ko-
ji se pribli`ava, poziva nas da molitveno razmi{qamo o razli~i-
tim “dimenzijama” toga doga|aja. Dakle, Crkva nam pre samog prak-
tikovawa Velikoga Posta daje osnovno bogoslovqe Posta.
Pripremni period uo~i Velikoga Posta se sastoji od
~etiri uzastopne nedeqe koje prethode Postu.
1. Nedeqa carinika i fariseja
U nave~erje ovoga dana, to jest na subotwem bdewu, prvi put
se ~itaju ~itawâ iz Trioda, liturgijske kwige velikoposnog perio-
da: tekstovi iz Trioda se pridodaju uobi~ajenom liturgijskom mate-
rijalu nedeqnog bogoslu`ewa. U tim tekstovima se razvija prva ve-
lika tema velikoposnog perioda: tema poniznosti. Evangelsko ~i-
tawe toga dana (Lk. 18, 10-14) pou~ava nas da je poniznost preduslov
pokajawa. Niko ne mo`e da zadobije duh pokajawa bez odbacivawa
farisejskoga stava. U fariseju vidimo ~oveka koji je uvek zadovoqan
sâm sobom i koji smatra da ispuwava sve religijske zahteve. Me|u-
tim, farisej je religiju sveo na ~isto formalna pravila i proce-
wuje je po koli~ini svojih nov~anih priloga hramu. Religija je za
Liturgijska struktura Velikoga Posta 161
wega izvor gordosti i samozadovoqstva. S druge strane, carinik je
ponizan i poniznost ga opravdava pred Bogom.
2. Nedeqa bludnoga sina
Evangelsko ~itawe ovoga dana (Lk. 15, 11-32) daje nam drugu
temu Velikoga Posta: temu povratka Bogu. Nije dovoqno priznati
svoje grehe i ispovediti ih. Pokajawe ostaje besplodno bez `eqe i
odluke da promenimo svoj `ivot, da se vratimo Bogu. Istinsko po-
kajawe ima za svoj isto~nik duhovnu krasotu i ~istotu koju je ~ovek
izgubio. “Vrati}u se milostivome Ocu, pla~u}i, sa suzama: primi me
kao jednoga od slugu Svojih “. Na Jutrewu toga dana uobi~ajenim psa-
lmima polijeleja “Hvalite Ime Gospodwe” (Ps. 135), pridodaje se i
Psalam 137: “Na rekama vavilonskim, se|asmo i plakasmo, se}aju}i
se Siona... Ako te zaboravim, Jerusalime, neka me zaboravi desnica
moja...” Hri{}anin pamti i zna {ta je izgubio: zajedni~ewe sa Bo-
gom, mir i radost Carstva Bo`ijega. On je primio Sveto Kr{tewe i
bio uveden u Telo Hristovo. Pokajawe je, dakle, obnavqawe Kr{tewa,
podvi`ni{tvo [kretawe] qubavi, koje ga vra}a Bogu.
3. Nedeqa Posledwega suda (mesopusna)
U subotu, uo~i Mesopusne nedeqe, Tipik propisuje savr{a-
vawe sveop{teg pomiwawa svih upokojenih ~lanova Crkve. U Crkvi
svi zavisimo jedni od drugih, svi pripadamo jedni drugima, svi smo
sjediweni qubavqu Hristovom. (Stoga, nijedna slu`ba u Crkvi ne
mo`e biti “privatna”). Na{e pokajawe ne bi bilo potpuno bez ovog
~ina qubavi prema svima onima koji su se ve} upokojili, jer {ta je
pokajawe ako ne i obnavqawe duha qubavi, koji upravo i jeste duh
Crkve. Liturgijski, ovo pomiwawe ukqu~uje ve~erwe petka, jutrewe
i Bo`ansku Liturgiju subote.
Nedeqeno Evangelije (Mt. 25, 31-46) podse}a nas na tre}u
temu pokajawa: pripremawe za Posledwi Sud. Hri{}anin `ivi pod
Hristovim sudom. Hristos }e nam suditi u pogledu toga koliko smo
ozbiqno prihvatili Wegovo prisustvovawe u ovome svetu, Wegovo
poistove}ewe sa svakim ~ovekom, Wegov dar qubavi. “U tamnici be-
jah, nag bejah...” (Mt. 25, 26). Svi na{i postupci, stavovi, rasu|ivawa
i, naro~ito, odnosi sa drugim qudima moraju se dovesti u vezu sa
Hristom. Nazivati sebe “Hri{}aninom” zna~i prihvatati `ivot
kao slu`ewe i slu`bu. Pri~a o Posledwem Sudu daje nam “kriteri-
jum” za takvo samoprocewivawe.
162 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Za sedmicu koja sledi Mesopusnoj nedeqi ve} je propisan
ograni~eni post. Moramo da se pripremamo i da se uve`bavamo za
veliki napor Posta. Sreda i petak su neliturgijski dani sa posnim
bogoslu`ewem. U subotu ove nedeqe (Siropusnu subotu) Crkva se
se}a svih qudi “koji se prosvetli{e postom”, to jest Svetih Podvi-
`nika i Otaca. Oni su obrazac koji mi moramo da sledimo, na{i vo-
di~i u te{kom “ume}u” posta i pokajawa.
4. Nedeqa Pra{tawa (Siropusna)
Ovo je posledwi dan pred Veliki Post. Liturgija ovoga da-
na razvija tri teme:
a. “Izgnawe Adama iz Raja bla`enstva”. ^ovek je bio
stvoren za Raj, to jest za zajedni~ewe sa Bogom, za `ivqewe sa Bo-
gom. On je izgubio ovaj `ivot i wegovo bitovawe na zemqi je od
tada postalo svojevrsno izgnanstvo. Hristos je svakom ~oveku iz-
nova otvorio dveri Raja i Crkva nas uzvodi ka na{em Nebeskom
Ota~astvu.
b. Na{ post ne sme da bude licemeran, javan. Ne smemo da
postimo tako da “nas vide qudi kako postimo, nego Otac na{ Koji
je u tajnosti” (up. Evangelije Nedeqe Pra{tawa, Mt. 6, 14-21).
v. Preduslov istinskoga posta je da oprostimo jedni drugi-
ma kao {to Bog nama opra{ta – ako oprostite qudima sagre{ewa
wihova, oprosti}e i vama Otac va{ Nebeski (Mt. 6, 14).
Uve~e ovoga dana, na ve~erwoj slu`bi, Post zapo~iwe Veli-
kim Prokimenom: “Ne odvrati Lice Svoje od sluge Svoga, jer sam u
nevoqi. Usli{i me brzo. Pogledaj na du{u moju i izbavi je”. Posle
slu`be savr{ava se ~in pra{tawa i Crkva zapo~iwe svoje poklo-
ni~ko putovawe ka sveslavnom danu Vaskrsewa.
Kanon Sv. Andreja Kritskog
Tipik propisuje da se prvih dana Posta, od ponedeqka do
~etvrtka, na Velikom pove~erju (posle Ve~erweg) ~ita Veliki ka-
non Sv. Andreja Kritskog. Ovaj Kanon, koji se sastoji od ~etiri de-
la, u potpunosti je posve}en pokajawu i predstavqa, da tako ka`emo,
“zapo~iwawe Posta”. Ovaj Kanon se ponavqa u potpunosti na Jutre-
wu ~etvrtka pete nedeqe Velikoga Posta.
Liturgijska struktura Velikoga Posta 163
Sedmice Posta – dnevni krug
Veliki Post traje {est sedmica ili ~etrdeset dana. Za-
po~iwe u ponedeqak posle Siropusne nedeqe i zavr{ava se u petak
uve~e uo~i Cveti. Subota Lazarevog vaskrsewa, Cveti i Strasna
Sedmica obrazuju naro~iti liturgijski krug, kojim se ne}emo bavi-
ti u ovom ~lanku. Sedmi~ni dani Posta, od ponedeqka do petka, ima-
ju liturgijsku strukturu koja se veoma razlikuje od subotâ i nedeqâ.
Ovim danima }emo se baviti u posebnom odeqku.
Iako se sastoji od istih slu`bi koje su propisane za ~ita-
vu godinu (Ve~erwe, Pove~erje, Poluno}nica, Jutrewe, ^asovi), Ve-
likoposni sedmi~ni krug, ipak, ima izvesna naro~ita obele`ja:
a. on ima svoju sopstvenu liturgijsku kwigu Triod. Tokom
godine promenivi elementi dnevnih slu`bi – tropari, stihire, ka-
noni – uzimaju se iz Oktoiha (sedmi~ne kwige) i Minejâ (mese~nih
kwiga, u kojima su date slu`be Svetima svakoga dana). Osnovno pra-
vilo Velikoga Posta je da se Oktoih ne koristi tokom dana sedmi-
ce (ponedeqak–petak) ve} se zamewuje Triodom, u kome se za svaki
dan nalaze:
1. na Ve~erwem – skup stihirâ (tri “Na Gospodi, vozvah” i
tri na “Apostihe”), kao i dva ~itawa ili “parimije” iz Staroga Za-
veta.
2. na Jutrewu – dve grupe “katizmi” (“sjedalene”, kratke pe-
sme koje se ~itaju posle ~itawa iz Psaltira), kanon tri ode (ili
“Triod” po kome je ~itava kwiga i dobila naziv) i tri stihire “Na
Hvaliteh”, koje se pevaju posle uobi~ajenih jutarwih psalama (148,
149, 150), a u [esti ~as – “parimiju” iz Kwige Proroka Isaije.
Praznovawe Svetoga odre|enoga dana (“Mineji”) se ne izo-
stavqa, ve} se kombinuje sa tekstovima iz Trioda, koji su uglavnom,
ako ne i iskqu~ivo pokajni~ki po svom sadr`aju. Naro~ito duboke
i divne su “samoglasne” stihire svakoga dana (jedna na Ve~erwu i
jedna na Jutrewu). Tu`na je ~iwenica da je tako malo tekstova iz
Trioda prevedeno na engleski jezik.
b. Upotreba Psaltira se udvostru~ava. Psaltir, koji je
podeqen u dvadeset katizmi, u normalnim okolnostima se pro~ita
jedanput tokom svake sedmice (jedna katizma na Ve~erwu, dve kati-
zme na Jutrewu). Tokom Velikog Posta Psaltir se pro~ita dva pu-
ta za nedequ dana (jedna katizma na Ve~erwu, tri katizme na Ju-
164 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
trewu, jedna katizma na ^asovima: Tre}em, [estom i Devetom).
Ovo se, naravno, ~ini uglavnom u manastirima, ali va`no je znati
da Crkva Psalme smatra su{tinskom “duhovnom hranom” tokom pe-
rioda Posta.
v. U velikoposnim pravilima stavqa se naglasak na ~i-
wewe metanija. Propisano je da se metanije ~ine na kraju svake slu-
`be sa Velikoposnom molitvom Sv. Jefrema Sirijskog “Gospode i
Vladiko `ivota moga”, kao i posle svakog naro~itog velikoposnog
tropara na Ve~erwu. Metanije izra`avaju pokajni~ki duh kao svoje-
vrsno “slamawe” na{e gordosti i samozadovoqstva. Kroz metanije,
tako|e, i na{e telo u~estvuje u podvigu molitve.
g. Duh Velikoga Posta se, tako|e izra`ava i u liturgijskoj
muzici. Za odgovarawa na jektenije koriste se naro~iti velikopo-
sni “glasovi” ili melodije, kao i pevawa “Aliluja”, koja na Jutre-
wima zamewuju sve~ano pevawe “Bog je Gospod i nama se javi”.
d. Karakteristi~no obele`je velikoposnih bogoslu`ewa
jeste upotreba Staroga Zaveta, koji se u uobi~ajenom dnevnom krugu
ina~e ne koristi. Tokom Velikoga Posta se svakodnevno ~itaju tri
kwige: Kwiga Postawa i Kwiga Premudrosti Solomonovih – na
Ve~erwu, i Kwiga Proroka Isaije na [estom ~asu. Kwiga Postawa
nam kazuje povest o Stvarawu, Padu i po~ecima istorije spasewa.
Kwiga Premudrosti Solomonovih nas uzvodi ka Bogu i pou~ava We-
govim zapovestima. Prorok Isaija je Prorok iskupqewa, Spasewa i
mesijanskoga Carstva.
|. Liturgijske ode`de koje se koriste tokom Velikoga Po-
sta su tamne boje, ta~nije trebalo bi da budu tamno–purpurne boje.
Poredak velikoposnih slu`bi tokom sedmice (ponede-
qak–petak) nalazi se u Triodu (v. “Ponedeqak prve sedmice Po-
sta”). Od naro~ite su va`nosti pravila koja se ti~u pevawa Kano-
na. Veliki Post je jedini period liturgijske godine u kome je sa~u-
vana upotreba devet biblijskih pesama (odâ) koje su obrazovale pr-
vobitni okvir Kanona.
Neliturgijski dani –
Liturgija Prethodnoosve{tanih Darova
Tokom sedmi~nih dana Velikoga Posta (ponedeqak–petak)
strogo je zabraweno slu`ewe Bo`anske Liturgije. To su neliturgij-
Liturgijska struktura Velikoga Posta 165
ski dani sa jednim jedinim mogu}im izuzetkom – praznikom Blago-
vesti (kada se, kako je propisano, posle Ve~erweg slu`i Liturgija
Sv. Jovana Zlatoustog). Razlog za ovo pravilo jeste to {to je Evha-
ristija, po samoj svojoj prirodi, prazni~na slu`ba, radosno se}awe
na Hristovo Vaskrsewe i prisustvo me|u u~enicima. (Za daqu razra-
du ove teme pogledati moju bele{ku “Evharistija i pri~e{}ivawe”
u St. Vladimir’s Quarterly, Vol. 1, No. 2, April 1957, pp. 31-33). No, dva pu-
ta sedmi~no, u sredu i petak, Crkva je propisala da se posle
Ve~erwe slu`be, to jest uve~e slu`i Liturgija Prethodnoosve{ta-
nih Darova (v. poredak ove slu`be u: I. Hapgood, The Service Book, pp.
127-146). Ona se sastoji od sve~anog Velikog Ve~erweg i pri~e{}a
Svetim Darovima koji su prethodno osve{tani na nedeqnoj Litur-
giji. Ovi dani su dani strogoga posta (koji se, u idealnom smislu,
sastoji u potpunom uzdr`awu od hrane) i “oven~avaju” se pri~e{}em
Hlebom @ivota, koje je krajwe ispuwewe svih na{ih podvigâ.
Mora se priznati da je u mnogim ameri~kim parohijama
prisutno tragi~no kr{ewe ovih pravila. Slu`ewe takozvanih “zau-
pokojnih Liturgija” u neliturgijske dane predstavqa otvoreno
kr{ewe univerzalnog Predawa Crkve i ne mo`e se opravdati ni sa
bogoslovskog, niti sa pastirskog stanovi{ta. To su ostaci “unijat-
stva” u na{oj Crkvi, koji stoje u protivre~nosti kako sa pravoslav-
nim u~ewem o pomiwawu upokojenih, tako i sa pravoslavnim u~ewem
o Evharistiji i wenoj funkciji u Crkvi. Moramo u~initi zaista sve
da bismo obnovili stvarna liturgijska na~ela Posta.
Subote Velikoga Posta
Velikoposne subote, sa izuzetkom prve subote koja je posve-
}ena praznovawu Svetog Mu~enika Teodora Tirona, i pete, subote
akatista, jesu dani pomiwawa upokojenih. I umesto umno`avawa
“privatnih zaupokojnih Liturgija” u dane u koje je slu`ewe Litur-
gije zabraweno, bilo bi dobro obnoviti ovu praksu svakosedmi~nog
op{teg pomiwawa svih upokojenih pravoslavnih Hri{}ana, tj.
praksu wihovog ukqu~ivawa u Evharistiju koja se svagda prinosi
“radi svih i za sve”.
Akatistna subota je godi{we praznovawe oslobo|ewa Kon-
stantinopoqa 620. godine. Na Jutrewu se peva predivni Akatist
Majci Bo`ijoj.
166 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Nedeqe Velikoga Posta
Svaka nedeqa tokom Velikog Posta, iako ~uva svoj karak-
ter sedmi~nog praznovawa Vaskrsewa, ima svoju naro~itu temu, i ov-
de se Triod kombinuje sa Oktoihom.
Prva nedeqa je “Nedeqa pobede Pravoslavqa” kada se pra-
znuje pobeda Crkve nad posledwom velikom jeresi - ikonoborstvom
(842).
Druga nedeqa je posve}ena se}awu na Sv. Grigorija Pala-
mu, velikog vizantijskog bogoslova koji je pribrojan Svetima 1366.
godine.
Tre}a nedeqa je Nedeqa Krstopoklona. Na Jutrewu se u sve-
~anoj litiji Krst iznosi iz Oltara i postavqa na sredinu hrama gde
ostaje ~itave sedmice. Ovaj ~in najavquje pribli`avawe Svete Sed-
mice i se}awa na Hristovo Stradawe. Na kraju svake slu`be verni-
ci se klawaju i celivaju Krst.
^etvrta nedeqa je nedeqa Sv. Jovana Lestvi~nika, jednog od
najve}ih podvi`nika koji je u svojoj “Lestvici” opisao osnovna na-
~ela hri{}anske duhovnosti.
Peta nedeqa je nedeqa Sv. Marije Egip}anke koja pred-
stavqa najdivniji primer pokajawa.
U subote i nedeqe, dane evharistijske slu`be, tamne ode-
`de se zamewuju svetlim, ne pevaju se velikoposni napevi i izostav-
qa se Velikoposna molitva Sv. Jefrema Sirijskog sa metanijama.
Poredak slu`bi tada nije velikoposnoga tipa, me|utim i tih dana
se posti i pravilo posta ne sme se naru{avati (v. moj ~lanak “Post
i Liturgija”, u: St. Vladimir’s Quarterly, Vol. III, No. 1, Winter 1959). Sva-
ke nedeqe uve~e propisano je slu`ewe Velikog ve~erweg sa naro~i-
tim Velikim Prokimenom).
U zakqu~ku ovog kratkog opisa liturgijske strukture Ve-
likoga Posta, neka mi bude dozvoqeno da jo{ jedanput naglasim da
velikoposno bogoslu`ewe predstavqa jedan od najdubqih, najdivni-
jih i najsu{tinskijih elemenata na{eg pravoslavnog liturgijskog
Predawa.
Obnova velikoposnog bogoslu`ewa u `ivotu Crkve, kao i
poimawe velikoposnog bogoslu`ewa od strane pravoslavnih Hri-
{}ana predstavqa jedan od najhitnijih zadataka na{ega vremena.
167
RAZMI[QAWA O ISPOVESTI
1. Za svakog savesnog sve{tenika ispovest je, bez ikakve
sumwe, jedan od najte`ih i najmu~nijih aspekata wegovog slu`ewa.
Ovde se on, s jedne strane, susre}e sa jedinim stvarnim objektom
svoje pastirske brige: sa ~ovekovom du{om, sa ~ovekom kakav on,
gre{an i jadan, stoji pred Bogom. Ali, ovde sve{tenik, sa druge
strane, shvata u kojoj meri je “Hri{}anstvo”, koje je to ostalo is-
kqu~ivo po imenu, pro`elo na{ crkveni `ivot. Izgleda da su os-
novni hri{}anski pojmovi greha i pokajawa, izmirewa sa Bogom i
obnovqewa `ivota postali neva`ni. Ako se ovi pojmovi jo{ uvek
i koriste, wihov smisao se, sasvim sigurno, razlikuje od onog smis-
la na kome je zasnovana ~itava na{a hri{}anska vera.
2. Drugi izvor te{ko}a jeste teorijska ili, ~ak, bogoslov-
ska konfuzija u pogledu prirode Svete Tajne Pokajawa. U praksi,
jedno ~isto formalno i pravni~ko poimawe Svete Tajne Pokajawa
(koje je o~igledno zapadwa~ko i “rimsko” po svom poreklu), na pa-
radoksalan na~in, postoji zajedno sa jednako sumwivim svo|ewem
ispovesti na psihologiju. U prvom slu~aju, ~ovek dolazi sve{teni-
ku, ispoveda svoja “kr{ewa” hri{}anskoga zakona i prima opro-
{taj greha koji mu omogu}ava da pristupi izvr{ewu druge “obave-
zne” Svete Tajne – Svetoga Pri~e{}a. Pravilo ispovesti se ovde
svodi na minimum a u nekim crkvama se, ~ak, zamewuje op{tom
formulom koju pokajnik ~ita [na Ispovesti]. Sav naglasak je na
sve{tenikovoj mo}i da otpu{ta grehe, a otpu{tawe greha se sma-
tra “punova`nim” bez obzira na stawe pokajnikove du{e. Ako se u
prvom slu~aju otkriva “rimska” tendencija, drugi slu~aj [psiholo-
gizovawe ispovesti] mo`e biti nazvan “protestantskom” tenden-
cijom. Ispovest se ovde shvata kao svojevrsno “savetovawe” koje po-
ma`e i re{ava te{ko}e i probleme, i kao takva ona nije dijalog
izme|u ~oveka i Boga, ve} izme|u ~oveka i, navodno, mudrog i isku-
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Some Reflections on Confession, Paper dis-
cussed at the Alumni Retreat, St. Andrew’s Camp, June 20-22, 1961. Prvobitno ob-
javqen u: St. Vladimir’s Quarterly, Vol. 5, No. 3, Fall 1961, pp. 38-44.
168 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
snog savetodavca koji ima spremne odgovore na sve qudske proble-
me. Obe tendencije, pak, zatamwuju i izvitoperavaju istinsko pra-
voslavno poimawe i praksu Ispovesti.
3. Postoje}a situacija je posledica mnogih ~inilaca. I
premda je ovde, sasvim o~igledno, nemogu}e nabrojati sve ove ~inio-
ce ili, ~ak, samo ukratko izlo`iti slo`eni istorijski razvoj Sve-
te Tajne Pokajawa i Ispovesti, neophodno je da iznesemo nekoliko
zapa`awa pre nego {to pristupimo razmatrawu mogu}ih re{ewa.
a. Sveta Tajna Pokajawa i Ispovesti je prvobitno bila
shvatana i praktikovana kao izmirewe onih koji su bili izop{te-
ni, to jest iskqu~eni iz “ecclesia”–e, iz sabrawa Naroda Bo`ijeg i
ispuwewa tog sabrawa u Evharistiji koja jeste “kinonija” [zajed-
nica] Tela i Krvi Hristove. Izop{teni je onaj koji ne mo`e da
prinosi i, stoga, ne mo`e ni da prima. Ovo izmirewe je bilo du-
gotrajni proces, a otpu{tewe greha je predstavqalo wegov krajwi
pe~at, znak ili “ikonu” pokajawa, to jest pokajnikovog odbacivawa
i osude sopstvenoga greha i otu|ewa od Boga, “ikonu” stvarnog
priznavawa sopstvenoga greha kao greha. Mo} otpu{tawa greha ni-
je bila shvatana kao “mo} po sebi” koja je bukvalno nezavisna od
pokajawa. Otpu{tewe greha je bio, zaista, svetotajinski znak pri-
hvatawa pokajawa koje je donelo svoga ploda.
Crkva u li~nosti sve{tenika svedo~i da tu postoji isti-
nito pokajawe i da Bog prihvata to pokajawe, te da “izmiruje i iz-
nova sjediwuje” pokajnika sa Crkvom. Ma kakve da su se naknadno
promene dogodile u samoj praksi Svete Tajne [Pokajawa i Ispove-
sti], ovaj prvi i su{tinski smisao i nadaqe predstavqa polazi-
{te za pravoslavno poimawe ove Svete Tajne.
b. Slu`ewe Crkve je, tako|e, od samoga po~etka ukqu~ivalo
u sebe starawe o du{ama, to jest rukovo|ewe u duhovnom `ivotu,
pomagawe ~oveku u wegovoj borbi protiv “staroga Adama” u sebi.
Ali, s po~etka, duhovno rukovo|ewe nije bilo ukqu~eno u Svetu Taj-
nu Pokajawa i Ispovesti. Ono je tek kasnije, pod uticajem mona{tva
sa wegovom visoko razvijenom teorijom i praksom duhovnoga ruko-
vo|ewa, postepeno postalo sastavni deo Ispovesti. Me|utim, u sa-
mom mona{tvu ovo duhovno rukovo|ewe se, tokom du`eg vremenskog
perioda, razlikovalo od svetotajinske Ispovesti i ~esto je bivalo
poveravano, ~ak, i nerukopolo`enim monasima. Ono {to je duhovno
rukovo|ewe u~inilo su{tinskim aspektom i gotovo sredi{wim sa-
dr`ajem pastirskoga slu`ewa bilo je napreduju}e posvetovwa~ewe
Razmi{qawa o Ispovesti 169
hri{}anskoga dru{tva. Crkva je posle Konstantina prestala da bu-
de mawina herojski nastrojenih “veruju}ih”; ona se, gotovo u potpu-
nosti, poistovetila sa “svetom” (up. ruski pojam “mirjanin” za “lai-
ka”) i bila je prinu|ena da se bavi mno{tvom nominalnih Hri{}a-
na kojima je bila potrebna pomo}, neprestano duhovno rukovo|ewe i
li~na briga. Zna~ajna promena u evharistijskoj praksi (pomak od za-
jedni~koga pri~e{}ivawa kao su{tinskog ~ina ~lanstva u Telu
Hristovom ka ~e{}em ili re|em individualnom pri~e{}ivawu) do
koje je do{lo tokom istoga perioda i pod uticajem istih ~inilaca,
dovela je do odlu~uju}e promene u poimawu Svete Tajne Pokajawa, ko-
ja je, od Svete Tajne namewene onima koji su odse~eni od Crkve po-
stala Sveta Tajna za one koji su u Crkvi. Bogoslovski naglasak se
premestio sa pokajawa na otpu{tewe greha koje je postalo bukvalno
jedini su{tinski element Svete Tajne.
v. Posvetovwa~ewe hri{}anskoga dru{tva je to isto dru{tvo
u~inilo otvorenim i prijem~ivim za humanisti~ke i pragmati~ke
`ivotne filosofije koje su, na korenit na~in, zamaglile hri{}an-
sko poimawe greha i pokajawa. Poimawe greha kao odvajawa od Boga,
od jedinog istinitog `ivota koji je u Bogu i sa Bogom, bilo je sve vi-
{e zamewivano svojevrsnim moralisti~kim i ritualisti~kim lega-
lizmom, u kome je greh prvenstveno zna~io prestup nekog propisanog
pravila. U ~ovekocentri~nom i samozadovoqnom dru{tvu, sa wegov-
om etikom uspeha i puko spoqa{we “pristojnosti”, sama ova pravila
su pretrpela korenitu promenu. Ona su prestala da se smatraju apso-
lutnim normama i bila su svedena na dru{tveno prihvativ eti~ki
kodeks. Ako je rani Hri{}anin imao svest o sebi kao o gre{niku ko-
me se opra{taju gresi, gre{niku koji, bez ikakvih sopstvenih zaslu-
ga, biva uveden u Bra~nu Odaju [Crkve], kome se daruje novi `ivot,
koji biva udostojen da bude u~esnik Carstva Bo`ijeg, onda je savre-
meni Hri{}anin – budu}i da je u o~ima dru{tva pristojan ~ovek,
“dobar ~ovek” – svagda “zadovoqan sâm sobom” i potpuno u`iva u tom
divqewu samome sebi. Wegovo shvatawe `ivota – koje, pak, sa svoje
strane, preoblikuje i wegovo poimawe religije – potpuno iskqu~uje
svaku dubinu, bilo da se radi o dubini ~ovekovog otu|ewa od istini-
toga `ivota, bilo da se radi o dubini novoga `ivota u Hristu. ^ovek,
s vremena na vreme, naravno, ~ini izvesne prestupe – vrlo uobi~aje-
ne i nevelike! – ali, ko ih, uostalom, ne ~ini? Me|utim, kada sam ne-
davno ispovedao nekih pedesetak qudi u tipi~noj pravoslavnoj paro-
hiji u Pensilvaniji, niko od wih nije priznao da je u~inio bilo ka-
kav greh! Zar nam {tampa i drugi mas–mediji svakodnevno ne govore
170 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
da `ivimo u najboqem od svih dru{tava, me|u najboqim od svih qudi?
“Hri{}ani” su ovu tvrdwu prihvatili sa prili~nom ozbiqno{}u.
g. Ovaj sekularizam je, na kraju, zahvatio i samu jerarhiju i
sve{tenstvo. Na{ crkveni `ivot je jednostavno zasnovan na siste-
mu uzajamnih pohvala i laskawa. Parohija je uvek zadovoqna sama so-
bom i zahteva da sve{tenik neprestano zahvaquje svojoj “finoj” pa-
stvi na wihovim prilozima, trudovima, pomo}i i velikodu{nosti,
to jest da bude “ogledalo” u kome }e se pastva diviti samoj sebi.
Isti duh uspe{nosti, “dobrosusedstva” i spoqa{wih de-
latnosti pro`ima na{ [crkveni] `ivot od vrha do dna. Uspeh Cr-
kve se meri po kriterijumu broja prisutnih [u crkvi], finansij-
skog bogatstva parohije i koli~ine “parohijskih poslova” svih mo-
gu}ih vrsta. Ima li u svemu ovome ikakvoga mesta za pokajawe?
Pokajawa vi{e nema u samom tkivu crkvenoga propovedawa i
delawa. Sve{tenik mo`e da poziva svoje parohijane na “sve ve}a i
ve}a” postignu}a materijalne prirode, mo`e ponekad da podigne svoj
glas kada je nezadovoqan wihovim retkim “dola`ewem u crkvu” ili
nedovoqnim ispuwavawem “obaveza”, on mo`e da se “bori protiv ma-
sonerije” ili parohijskog upravnog odbora, ali on sâm obi~no razmi-
{qa u kategorijama sveta koji je pohota telesna, i pohota o~iju i
nadmenost `ivqewa (1. Jovan. 2, 16). On sâm ne veruje zaista u Cr-
kvu kao spasewe od o~aja i tame greha, ve} pre veruje u Crkvu kao in-
stituciju za zadovoqavawe “religijskih potreba” wenih “solidnih”
~lanova. U ovakvim duhovnim okolnostima, u ovakvoj psevdo–hri-
{}anskoj eti~koj situaciji Ispovest i ne mo`e da bude ni{ta dru-
go do ono {to ona danas jeste: ili jedna u nizu “religijskih du`no-
sti” koje treba da se ispuwavaju jedanput godi{we radi zadovoqava-
wa apstraktne kanonske norme, tj. stvarni “ciq po sebi” bez ikakvih
duhovnih posledica ili, pak, svojevrsno razmatrawe ~ovekovih “pro-
blema” (ne greha, jer greh, ~im se prizna kao takav, prestaje da bude
“problem”) za koje uglavnom nema re{ewa upravo zbog toga {to bi
wihovo jedino re{ewe bilo obra}ewe u stvarno Hri{}anstvo.
4. Mo`e li se obnoviti istinski pravoslavno poimawe i
praktikovawe Ispovesti? Da, ukoliko budemo imali hrabrosti da
se bavimo ne samo spoqa{wim stvarima, ve} upravo problemom u
samom wegovom korenu.
Polazi{te ove obnove je u propovedawu i u~ewu. U izve-
snoj meri, svekoliko hri{}ansko propovedawe i u~ewe je pozivawe
na pokajawe, na preumqewe, promenu uma, na prevrednovawe svih
Razmi{qawa o Ispovesti 171
vrednosti u svetlosti Hrista. Nema potrebe stalno propovedati o
“grehu”, suditi i osu|ivati. Tek kada bude “rawen” stvarnim “sadr-
`ajem” Evangelija, wegovom Bo`anskom dubinom i mudro{}u, kra-
sotom i sveobuhvatnim smislom, ~ovek postaje “sposoban za poka-
jawe”, jer istinito pokajawe jeste upravo ~ovekovo otkrivawe bez-
dana koji ga razdvaja od Boga i od Bo`ijeg stvarnog dara ~oveku.
Tek kada vidi ukra{enu Bra~nu Odaju, ~ovek shvata da nema na se-
bi svadbene ode}e da bi mogao da u|e u tu Odaju.
Previ{e na{ih propovedi je u obliku apstraktnih impe-
rativa: Crkva propisuje da se ~ini to i to, ali zapovedawe nije
propovedawe. Propovedawe podrazumeva `equ da se qudima prene-
se afirmativni, Bo`anski smisao, jer jedino taj smisao “propise”
mo`e da u~ini zna~ajnim, `ivotodavnim i spasonosnim za ~oveka.
Hri{}ansko u~ewe bi, tako|e, trebalo da u sebe ukqu~uje dubinsku
i sazdateqsku kritiku sekularne filosofije `ivota, hri{}ansko
(pre)vrednovawe kulture u kojoj `ivimo. Hri{}ani neprestano
moraju da se bore protiv idolâ, a danas idolâ ima u izobiqu: “us-
peh”, “materijalizam”, [materijalna] “sigurnost”, “opsednutost nov-
cem” i tome sli~no. Jer, da ponovimo, jedino u takvom sveobuhvat-
nom i istinski hri{}anskom rasu|ivawu o ovom svetu, pojam gre-
ha iznova zadobija svoj istinski smisao – kao izvitoperewe na{e
qubavi i na{e pa`we, kao idolopoklonstvo vrednostima i norma-
ma koje uop{te nisu “vredne”. Ovo, naravno, podrazumeva da je sâm
sve{tenik oslobo|en od ovakvog poistove}ewa sa svetom, i da u sa-
mo sredi{te svoga slu`ewa postavqa ve~nu Istinu, a ne nekakve
“prakti~ke obzire”. I propovedawe i pou~avawe moraju u sebi da
sadr`e proro~ki element, to jest element Bo`anskoga rasu|ivawa,
poziv na razmatrawe svega {to je u svetu o~ima Hristovim.
5. Ispovest, dakle, mora iznova da se postavi u perspektivu
Svete Tajne Pokajawa. A svaka Sveta Tajna ukqu~uje tri jednako su-
{tinska elementa: pripremu, liturgijski ~in i ispuwewe. Ako
~itav `ivot Crkve, a naro~ito propovedawe i pou~avawe, kao {to
smo to videli, jeste priprema za pokajawe u {irokom smislu te re-
~i, onda ima i mesta i potrebe za naro~itu pripremu. Crkva je od-
redila naro~ite periode za pokajawe: Veliki i Bo`i}ni post, kao
i druge postove, tokom kojih sama Liturgija postaje “{kola poka-
jawa” (up. na primer, neiscrpno bogatstvo velikoposnoga Trioda).
Postovi su pravo vreme da se propoved usredsredi na samu Svetu
Tajnu Pokajawa. Poredak evangelskih ~itawa, Psaltir, pesmopo-
172 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
jawa i molitve nam pru`aju obiqe materijala za ovo i svrha propo-
vedi treba da bude da sve ovo “primeni” na qude, na wihov `ivot,
na wihovu stvarnu situaciju. Ciq propovedi treba da bude da se u
qudima izazove pokajni~ko nastrojewe, da se qudi podstaknu da
preispitaju svoj `ivot ne samo u smislu pojedina~nih greha i pre-
stupa, ve} u smislu svojih najdubqih `ivotnih pobuda. Gde je stvar-
no bogatstvo wihovog srca? ^ime se rukovode u svome `ivotu? Ka-
ko “ose}aju” to dragoceno vreme koje im je Bog darovao? Koji je smi-
sao ubrzanog napredovawa ka neizbe`nom kraju [zemaqskoga `ivo-
ta)? ^ovek koji preispituje svoje najdubqe `ivotne motivacije, ko-
ji je, makar jedanput, shvatio da `ivot u svojoj sveukupnosti mo`e
i mora da se dovede u vezu sa Hristom, ve} se nalazi na putu pokaja-
wa koji je uvek put obra}ewa, preumqewa, obnovqewa vi|ewa, put
odluke da se ~ovek vrati Bogu (v. moju kwi`icu “Veliki post”).
Priprema [za pokajawe], dakle, mora nu`no da ukqu~uje u sebe i ob-
ja{wewe same Ispovesti – wenog ~ina, molitava i smisla.
6. Liturgijski ~in Ispovesti sastoji se od:
a. molitava pre Ispovesti,
b. sve{tenikovog poziva na pokajawe, upu}enog pokajniku,
v. ispovedawa greha i
g. otpu{tawa greha.
Molitve pre Ispovesti nikada ne bi trebalo preskakati.
Ispovest nadilazi nivo qudskoga dijaloga kao i nivo razumskoga
priznawa krivice. ^ovek mo`e da ka`e - “kriv sam” i da u sebi ne
ose}a nikakvo pokajawe. Sve Svete Tajne su ~inovi preobra`avawa
[~oveka]. I prvo preobra`ewe u Svetoj Tajni Pokajawa jeste upravo
preobra`ewe qudske ispovesti u hri{}ansko pokajawe, to jest u o~i-
{}uju}i sud [krizu] qudske du{e koja se okre}e k Bogu i od Wega pri-
ma kako poimawe svoga greha, tako i poimawe sveobuhvatne qubavi
Bo`ije koja “pokriva” taj greh. Ali, ovo preobra`ewe zahteva Bo`i-
ju pomo}: zato, molitve pre Ispovesti prizivaju tu pomo} i mole se
za tu pomo}. Te molitve su, dakle, sastavni deo Svete Tajne.
Posle molitava dolazi sve{tenikov poziv na pokajawe.
To je krajwi poziv na istinsko pokajawe: “Bog ovde stoji nevidi-
vo i prima tvoju ispovest...”
Ali, od su{tinskoga je zna~aja da u tom trepetnom trenut-
ku, kada ukazuje na ~iwenicu da je Hristos tu prisutan, sâm sve-
{tenik ne bude neko ko je suprotstavqen pokajniku. Jedan od naj-
boqih na~ina poziva na pokajawe jeste sve{tenikovo poistove}ewe
Razmi{qawa o Ispovesti 173
sa gre{nim ~ovekom: “Svi gre{imo...” Jer, sve{tenik nije ni isled-
nik niti nemi svedok. On je ikona Hrista, Onoga Koji je na Sebe
uzeo grehe sveta, i zato sve{tenikova aktivna samilost podsti~e
~oveka na pokajawe. Ruski patrolog, mitr. Antonije, odredio je su-
{tinu sve{teni~ke slu`be kao “sastradalnu qubav”. Pokajawe je
Sveta Tajna Izmirewa, to jest Sveta Tajna Qubavi, a ne suda.
Sama Ispovest ima razli~ite obrasce. No, budu}i da po-
kajnik obi~no ne zna kako da po~ne, sve{tenikova du`nost je da mu
u tome pomogne. Zapo~eti razgovor sa pokajnikom je, prema tome,
najprakti~niji na~in. I premda svi gresi, u su{tinskom smislu,
jesu gresi protiv Boga, protiv Wegove Istine i Qubavi, preporu-
~uje se da sve{tenik podeli ispovest u tri dela:
I Odnos prema Bogu: pitawa o samoj veri, o mogu}im sumwama
i odstupni{tvima, o molitvi, o liturgijskom `ivotu, o postu i to-
me sli~no. Mnogo sve{tenika su`ava ~itavu ispovest samo na “nemo-
ralne ~inove”, zaboravqaju}i da dubqi koren svih greha jeste u rasla-
bqenosti ili naru{enosti vere, u pomawkawu qubavi prema Bogu.
II Odnos prema bli`wima: sebi~nost i egocentri~nost,
ravnodu{nost prema qudima, nemarewe za bli`we, pomawkawe za-
interesovanosti i qubavi [prema bli`wima]. Ovde se moraju pome-
nuti svi ~inovi kojima zaista povre|ujemo bli`we i grehovni ka-
rakter tih ~inova se mora objasniti pokajniku. Takvi ~inovi su:
zavist, ogovarawe, okrutnost i tome sli~no.
III Odnos prema samom sebi: telesni grehovi i, kao wihova su-
protnost, hri{}ansko poimawe ~istote i “celomudrenosti”, po{to-
vawe tela kao ikone Hristove, i tome sli~no. Zatim, odsustvo ozbiqne
zainteresovanosti i bilo kakvog stvarnog napora da se produbi sop-
stveni `ivot; opijawe, banalno poimawe “zabave”, neodgovornost, pro-
belmi u porodi~nim odnosima... Ne smemo nikada da zaboravimo da
[kao sve{tenici] obi~no imamo posla sa ~ovekom koji nije navikao da
preispituje samoga sebe, ~iji su stavovi prema `ivotu oblikovani uo-
bi~ajenim standardima, i koji je, u osnovi, zadovoqan sâm sobom. Funk-
cija sve{tenika koji ispoveda verne jeste da protrese ovakav “malo-
gra|anski” stav, da uka`e pokajniku na stvarne dimenzije hri{}ansko-
ga savr{enstva, da mu uputi izazov kroz ideju `ivota kao neprestane
borbe [protiv greha]. Hri{}ansko poimawe `ivota je, u su{tini, tra-
gi~no i ukoliko qudi to ne shvate naprosto nema nade za “ohristo-
vqewe” na{eg raslabqenog i “dru{tvocentri~nog” crkvenog `ivota.
Ovaj dijalog se zavr{ava kona~nim pozivom sve{teniko-
vim, u kome sve{tenik mora da pozove pokajnika na neophodnu pro-
174 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
menu [`ivota]. Bog ne opra{ta grehe ukoliko sâm ~ovek ne `eli
boqe da `ivi, ukoliko sâm ne donose odluku da se bori protiv svo-
jih greha, ukoliko sâm ne po~ne da ushodi ka Bogu. Ono {to se ~o-
veku ~ini nemogu}im, mogu}e mu je zajedno sa Bogom. Ovaj posled-
wi [sve{tenikov] poziv mora biti ~in vere: “Potrudi se veoma i
Bog }e ti pomo}i, jer je obe}ao da }e pomo}i...”
I tada, tek tada, dolazi otpu{tewe greha kao ispuwewe
svega ovoga – pripreme i truda, propovedi i molitvenoga razmi{-
qawa, poziva na pokajawe i same ispovesti. Jo{ jedanput da ka`emo,
sa pravoslavnog stanovi{ta ne mo`e biti otpu{tewa greha tamo
gde nema pokajawa. Bog ne prima ~oveka koji Mu ne dolazi, a poka-
jawe upravo jeste to “dola`ewe”, ~in “obra}ewa”, stvarna i potresna
promena ~itavog `ivotnog stava ~ovekovog. Shvatawe otpu{tewa
greha kao ~iste “mo}i”, koja je punova`na i u~inkovita kada god sve-
{tenik izgovori formulu otpu{tewa greha, predstavqa odstupawe
od Pravoslavqa u magijski sakramentalizam i “juridizam”, u ono
{to ~itav duh i ~itavo Predawe Pravoslavne Crkve odbacuju.
7. Prema tome, sve{tenik nu`no mora da odbije da dâ opro-
{taj greha ukoliko:
– ~ovek [koji se ispoveda] nije pravoslavni Hri{}anin, to
jest ukoliko otvoreno i ispovedno odbacuje su{tinsko u~ewe Crkve;
– ukoliko odbija da odustane od `ivqewa u o~iglednom
stawu greha: na primer, u prequbi, kra|i, ne~asnom poslovawu, i
tome sli~no.
– ukoliko skriva svoje grehe ili odbija da svoje grehe pri-
zna za grehe.
Moramo, pak, da znamo da odbijawe da se dâ opro{taj greha
nije kazna. U Ranoj Crkvi se, ~ak, i samom izop{tewu pribegavalo
sa nadom da }e se izop{teni [duhovno] isceliti. Jer, ciq Crkve je
da spasava, a ne da sudi niti da prokliwe. Sve{tenik svagda mora
da sagledava ~itavu sudbinu ~oveka, da te`i wegovom obra}ewu, a
ne samo da jednostavno ispuwava formalnu normu “pravde”. Znamo
da Dobri Pastir ostavqa devedeset i devet ov~ica da bi spasao
upravo onu jednu, zabludelu. Ovo ostavqa veliku slobodu sve{te-
niku koji mora da postupa u skladu sa svojom sve{teni~kom save-
{}u, koji mora da se pomoli pre nego {to bilo {ta u~ini i koji,
zato, nikada ne sme da se zadovoqi nikakvim spoqa{wim konfor-
mizmom, “pravilima” i “propisima”.
175
ISPOVEST I PRI^E[]E
Izve{taj Sv. Sinodu Pravoslavne Crkve u Americi
Pitawa i sporovi oko ~estog pri~e{}ivawa, oko veze izme-
|u Svete Tajne Pri~e{}a i Svete Tajne Pokajawa i Ispovesti, oko
su{tine i oblika ispovesti, u na{em dana{wem crkvenom `ivotu,
nisu znak slabosti niti opadawa, ve} `ivota i bu|ewa. Niko ne mo-
`e da porekne ~iwenicu da me|u pravoslavnim qudima, me|u ~lano-
vima Crkve sve vi{e ja~a interesovawe za ono {to je su{tinsko, da
se javqa `e| za onim {to je duhovno autenti~no, i za to treba da bla-
godarimo Bogu. Bilo bi, stoga, krajwe pogre{no da poku{avamo da
ova pitawa i sporove re{imo pukim „administrativnim“ merama,
koje nare|uju i zabrawuju. Ono sa ~ime se suo~avamo jeste, zaista,
kqu~no duhovno pitawe koje je povezano sa bukvalno svim aspektima
na{eg crkvenog `ivota.
Samo bi duhovno slep i neosetiv ~ovek mogao da porekne da
na{oj Crkvi, i pored sveg wenog relativnog, spoqa{weg i materi-
jalnog uspeha, preti opasnost iznutra: opasnost posvetovwa~ewa, du-
binskog duhovnog opadawa. Tragi~ni simptomi ovoga opadawa poja-
vili su se odavno. Beskrajne rasprave - a one traju ve} desetle}ima!
- o statusu parohije, {iroko rasprostrawena usredsre|enost na{ih
parohija na pitawe odbrane svojih „interesa“, „prava“ i „vlasni-
{tva“ od jerarhije i sve{tenstva, neverovatna lako}a sa kojom ~ak i
drevne i ugledne parohije, u ime tih famoznih „prava“, jednostavno
napu{taju Crkvu, usredsre|ivawe bukvalno svih crkvenih ustanova
i tela (nacionalnih, eparhijskih i parohijskih) na ono {to je spo-
qa{we, materijalno i „legalno“ – sve ovo otkriva dubinsku posve-
tovwa~enost uma i svesti koja je tolika da ~ovek po~iwe da strahu-
je za budu}nost na{e Crkve koja izgleda da jo{ uvek ne shvata prave
razmere i dubinu ove krize.
Ali, upravo ovo posvetovwa~ewe same Crkve jeste ono {to
nagoni mnoge qude, naro~ito mlade, da jednostavno odu iz Crkve, gde
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Confession and Communion – Report to the
Holy Synod of Bishop of the Orthodox Church in America, Holy Synod of Bishop of the
Orthodox Church in America, February 17, 1972, pp. 1-16.
176 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
gotovo da nije bilo nikoga da im otkrije {ta je to prava su{tina
Crkve, {ta zna~i biti wen ~lan, gde gotovo da nisu ni od koga ni
~uli poziv da prodube svoj unutarwi `ivot, duhovni i hri{}anski,
i gde, ustvari, ono {to je duhovno biva svedeno na minimum: na ban-
kete, jubileje, finansijske kampawe i zabavu.
Sve se ovo javqa u vreme kada zapo~iwemo novi `ivot, kada
nam je data mogu}nost, koja je uskra}ena tolikoj na{oj bra}i u drev-
nim sredi{tima Pravoslavqa, da rastemo „iz sile u silu“, da bude-
mo slobodni ne samo na re~ima, ve} i u stvarnosti, da ispuwavamo
crkveni `ivot duhovnim sadr`ajem, da posti`emo sve ono {to ne
mogu da postignu na{a bra}a koja `ive u u`asnim uslovima atei-
sti~kih ili totalitarnih dr`ava. Zar, onda, nije tragi~no da tako
~esto oni koji izgledaju kao najaktivniji i najdelatniji ~lanovi
Crkve jesu, u isto vreme, i „najnecrkveniji“, mislim na predvodni-
ke svih tih [parohijskih] protivqewa i pobuna, da sama struktura
na{ih parohija jeste ono {to ~ini gotovo nemogu}im svako produ-
bqavawe i `ivqewe istinski hri{}anskog `ivota, kao i da, ko-
na~no, sâmo sve{tenstvo, umesto da usmeri sve svoje napore na du-
hovno izgra|ivawe svoje pastve, biva od samih tih struktura osu|e-
no na mrtvi formalizam, na status quo koji je progla{en za samu
normu Crkve?
Postoji tendencija da se svi ovi problemi, sva goru}a i te-
{ka pitawa, ukqu~uju}i i ono sa kojim se ovde suo~avamo, to jest pi-
tawe u~e{}a vernika-laika u Bo`anskoj Tajni Evharistije re{ava-
ju jednostavnim pozivawem na pro{lost, to jest na ono {to se ne-
kada ~inilo ili se smatralo normalnim u Rusiji, Jeladi, Poqskoj,
i tome sli~no. Ova tendencija, pak, nije samo pogre{na, ve} je za-
pravo i opasna. Jer nije ni pribli`no ba{ sve u toj „pro{losti“
(bila ona ruska, jelinska ili poqska) bilo ispravno, pravoslavno i
pravilno. Da bismo ovo shvatili dovoqno je, na primer, da pro~ita-
mo zapa`awa u~iwena od strane gotovo ~itavog ruskog episkopata u
periodu od 1905. do 1912. godine, u vreme priprema Ruske Crkve za
wen davno zakasneli nacionalni Sabor. Gotovo bez izuzetka, svi ru-
ski episkopi, koji su u to vreme bili najobrazovaniji u ~itavoj Pra-
voslavnoj Crkvi i, bez ikakve sumwe, konzervativno i predawski
orijentisani, tvrdili su da je stawe Crkve, u duhovnom, liturgij-
skom, obrazovnom i svakom drugom pogledu, dubinski iskvareno i da
zahteva hitnu obnovu.
Po~ev{i od Homjakova, sve {to je bilo istinski `ivo i
stvarala~ko u ruskome bogoslovqu razobli~avalo je kapitulaciju
Ispovest i Pri~e{}e 177
ruskoga bogoslovqa pred zapadnom sholastikom i legalizmom. Mitr.
Antonije (Hrapovicki) je pozivao na koreniti preobra`aj ruskih
bogoslovija i duhovnih akademija. A i Sv. Jovan Kron{tatski je na-
gla{eno osu|ivao mlaku i formalnu pobo`nost ruskoga dru{tva,
koja je svela pri~e{}ivawe na „obavezu koja treba da se ispuwava je-
danput godi{we“ i time svela bogo~ove~anski `ivot Crkve na ni-
vo „obi~ajnosti“. U svetlu svega ovoga, puko ukazivawe i pozivawe
na pro{lost nije prihvativo, budu}i da i sama pro{lost mora da
bude vrednovana u svetlu istinskoga Predawa Crkve. Jedini krite-
rijum, svagda i svugde, jeste sâmo Predawe, kao i pastirsko starawe
da se to Predawe primeni u na{oj dana{woj situaciji koja se toli-
ko korenito razlikuje od pro{losti.
Ova situacija je, pre svega, odre|ena dubinskom duhovnom
krizom dru{tva, kulture i samoga ~oveka. Su{tina ove krize – se-
kularizma (posvetovwa~enosti) – jeste odvojenost ~itavog ~oveko-
vog `ivota od Boga. A sada ta kriza po~iwe da uti~e i na samu Cr-
kvu. Kratkovido je i opasno misliti da ovaj proces posvetovwa~ewa
Crkve mo`e biti zaustavqen dekretima i administrativnim uput-
stvima. Ovo se, pre svega, odnosi na najve}e od svih blaga Crkve, na
wenu „Svetiwu nad svetiwama“ – Bo`ansku Tajnu Evharistije.
Posvetovwa~ewe i Svete Tajne
Ovaj izve{taj o Svetim Tajnama sam zapo~eo op{tim razma-
trawem situacije u kojoj se nalaze kako svet tako i Crkva i to zbog
mog najdubqeg ube|ewa da upravo iz same te krize proizlazi novo in-
teresovawe za svetotajinsku praksu i disciplinu, kao i da je ono ne-
posredno vezano za tu krizu. Ube|en sam da je pitawe u~e{}a vernika-
laika u Bo`anskim Tajnama zaista kqu~no pitawe na{eg celokupnog
`ivota i zbog toga upravo od re{ewa ovoga pitawa u krajwem ishodu
zavisi budu}nost na{e Crkve, wene obnove ili wenog opadawa.
Ube|en sam da tamo gde su Evharistija i pri~e{}ivawe po-
novo postali „sredi{te crkvenoga `ivota“, problemi odnosa paro-
hije prema Crkvi i prema jerarhiji, prema pravilima, normama i
nov~anim obavezama Crkve uop{te i ne postoje. Ovo, naravno, ni u
kom slu~aju nije slu~ajno. Jer, tamo gde parohijski `ivot nije, pre
svega, zasnovan na Isusu Hristu - a to zna~i na `ivom i stalnom za-
jedni~ewu sa Wim i u Wemu kroz Svetu Tajnu Wegovoga prisustva,
Bo`ansku Evharistiju - tamo se, pre ili kasnije, ali neizbe`no, po-
javquje i po~iwe da gospodari ne{to drugo: „vlasni{tvo“ i „odbra-
178 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
na vlasni{tva“, politika, nacionalizam, materijalni uspeh, kolek-
tivna gordost... Tu nema Hrista, ve} se pojavquje ne{to drugo {to
po~iwe da oblikuje, ali i da razara `ivot parohije.
Sve donedavno, bilo je mogu}e ne prime}ivati, ne priznavati
hitnost ovog „ili–ili“ pitawa. Na{e parohije su, pored svoje reli-
gijske funkcije, dugo imale svoju prirodnu osnovu: etni~ku, nacio-
nalnu, jezi~ku. Na{e parohije su bile oblik i sredstvo objediwava-
wa doseqenika, to jest etni~kih mawina, u funkciji zadovoqavawa
potrebe za zajedni~nim identitetom i opstankom unutar ameri~koga
dru{tva, koje je, s po~etka, bilo prema wima tu|inski pa ~ak i ne-
prijateqski raspolo`eno. Sada se, pak, ovaj „doseqeni~ki“ period u
istoriji na{e Crkve ubrzano pribli`ava svome svr{etku. Ta „pri-
rodna“, to jest etni~ka osnova ubrzano se razgra|uje i i{~ezava.
Ali, onda se postavqa slede}e pitawe: {ta je to {to }e je
zameniti? Zar nije gotovo bolno jasno da ako tu prirodnu osnovu ne
zameni sama ideja i opit Crkve kao jedinstva u Hristu, onda }e
se, nu`no, pojaviti nehri{}anska, ako ne i otvoreno antihri{}an-
ska ideja parohije prvenstveno kao vlasnika i menaxera sopstvene
imovine. A tada }e se, na~elo jedinstva, nu`no, pretvoriti u odbra-
nu te imovine i imovinskih „prava“ od spoqa{wih „neprijateqa“:
jerarhije, sve{tenstva, nacionalnih ili eparhijskih „centara“. Ne
varajmo se! Parohijski predvodnici koji podsti~u [parohijane] na
sve mogu}e vrste takvih „protivqewa“ i pobuna vrlo dobro znaju da
ustvari ni{ta ne ugro`ava wihovu parohijsku „imovinu“. A oni,
uprkos tome {to to znaju, i daqe nastavqaju da propagiraju ovaj
mit, upravo zbog svoje potrebe za objediwuju}im na~elom, za kon-
kretnom osnovom svoga predvodni{tva. Jer zaista je drevna i dobro
potvr|ena ~iwenica da ako se qudi ne ujediwuju za ne{to, onda se
ujediwuju protiv ne~ega. Upravo se ovde nalazi tragi~na dubina
na{e sada{we situacije.
Upravo zbog toga pitawe Svetih Tajni ima kqu~ni zna~aj.
Jedino u punoti svetotajinskoga `ivota mo`emo na}i pozitivno
na~elo jedinstva, na~elo „za“ a ne na~elo „protiv“, koje o~igledno
nedostaje u na{em dana{wem crkvenom `ivotu. Ovo pitawe danas
ponovo postaje krajwe aktualno, upravo zbog toga {to sve vi{e
qudi svesno, a jo{ ~e{}e, nesvesno i{te obnovu, tra`i „upori-
{te“ koje bi omogu}ilo da parohija obnovi svoj hri{}anski i cr-
kveni smisao, da se zaustavi ubrzano i `alosno „posvetovwa~ewe“
parohije.
Ispovest i Pri~e{}e 179
Opadawe evharistijskog `ivota i evharistijski preporod
Nemogu}e je, pa ~ak i nepotrebno u jednom ovako kratkom iz-
ve{taju izlo`iti sva pitawa vezana za pri~e{}ivawe vernika, u
ukupnosti wegovih dogmati~kih i istorijskih aspekata. Ono {to je
su{tinski va`no mo`e se sa`eti na slede}i na~in.
Dobro je poznata i neosporna ~iwenica da je, u ranoj Crkvi,
pri~e{}ivawe svih vernih, ~itave ecclesia-e [crkvenog sabrawa] na
svakoj Liturgiji bilo samoo~igledna norma o~igledna. Ono {to se,
pak, mora naglasiti jeste da je ovo zajedni~ko pri~e{}ivawe bilo
shvatano ne samo kao ~in li~ne pobo`nosti i li~noga osve{tawa,
ve}, pre svega, kao ~in koji proishodi prvenstveno iz samog verni-
kovog ~lanstva u Crkvi, kao ispuwewe i aktualizacija toga ~lan-
stva. Evharistija je bila i odre|ivana i opitovana kao „Sveta Tajna
Crkve“, „Sveta Tajna Sabrawa“, „Sveta Tajna Jedinstva“. Sv. Jovan
Zlatousti pi{e: „Hristos je postao jedan od nas i u~inio Svoje Te-
lo na{im da bismo mogli da tvorimo celinu, da budemo Telo sjedi-
weno sa Glavom“. Rana Crkva naprosto nije znala za drugi znak ili
kriterijum ~lanstva, osim u~estvovawa u Svetoj Tajni Evharistije.
Izop{tewe iz Crkve bilo je izop{tewe iz evharistijskoga sabrawa
u kome je Crkva ispuwavala i projavqivala sebe kao Telo Hristovo.
Pri~e{}ivawe Telom i Krvqu Hristovom bilo je neposredna posle-
dica Kr{tewa, tj. Svete Tajne ulaska u Crkvu i nije bilo drugog
„preduslova“ za pristupawe Svetom Pri~e{}u. ^lan Crkve je onaj
koji je, kroz svetotajinsko zajedni~ewe, u zajednici sa Crkvom. I za-
to jedan rani liturgijski vozglas iskqu~uje iz sabrawa, zajedno sa
katihumenima i pokajnicima, i sve one koji ne}e da se pri~este.
Ovakvo poimawe pri~e{}ivawa, kao ispuwavawa ~lanstva u Crkvi,
mo`e se nazvati eklisiolo{kim. Ma koliko da je kasnije bilo za-
magqivano ili uslo`wavano, ono nikada nije bilo odba~eno, ve} je
zauvek ostalo su{tinska predawska norma.
Moramo se, dakle, pitati ne o toj normi, ve} o onome {ta se
sa wom kasnije zbilo. Za{to smo je ostavili toliko daleko iza nas
da se ~ak i samo spomiwawe iste nekima, a naro~ito sve{tenicima,
~ini ne~uvenom novotarijom koja potresa same temeqe? Za{to je do-
{lo do toga da devet od deset Liturgija, slu`enih tokom [posled-
wih] vekova, budu slu`ene bez pri~asnika? I kako to da ovo ni kod
koga ne izaziva nikakvo iznena|ewe, nikakvu zabrinutost, dok `eqa
vernika da se ~e{}e pri~e{}uju izaziva stvarni strah? Kako je do-
{lo do toga da se u Crkvi, Telu Hristovom, u~ewe o pri~e{}ivawu
180 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
jedanput godi{we razvije kao prihva}ena norma, od koje se mo`e od-
stupiti samo u izuzetnim slu~ajevima? Kako je, drugim re~ima,
shvatawe pri~e{}ivawa postalo tako dubinski individualisti~-
ko, i u toj meri odvojeno od Crkve, i tako tu|e samoj evharistijskoj
molitvi: „A sve nas koji se od Jednoga Hleba i ^a{e pri~e{}ujemo,
sjedini me|usobno u jednu zajednicu Duha Svetoga...“
Razlog za sve ovo, ma koliko on bio istorijski slo`en, duhov-
no je krajwe jednostavan: radi se o strahu od profanisawa Svete Taj-
ne, o strahu od nedostojnoga pri~e{}ivawa, strahu od obesve}ewa
svetiwe. Ovaj strah je, naravno, duhovno opravdan jer “oni koji nedo-
stojno jedu i piju, sud sebi jedu i piju“. Ovaj strah se pojavio ubrzo
posle pobede Crkve nad paganskom imperijom, pobede koja je pretvo-
rila Hri{}anstvo u veru masa, dr`avnu Crkvu i ra{ireni kult.
Dok je tokom perioda progona samo pripadawe Crkvi primoravalo
svakog od wenih ~lanova da hodi „uskim putem“ i da povu~e deonu
liniju izme|u hri{}anskog i „ovog sveta“, sada je, ulaskom ~itavoga
„sveta“ u Crkvu, ta linija bila izbrisana i pojavila se vrlo stvar-
na opasnost nominalnog, povr{nog, mlakog i minimalisti~kog poi-
mawa hri{}anskog `ivota. Dok je ranije uop{te bilo te{ko u}i u
Crkvi, sada je, sa obaveznim ukqu~ewem bukvalnoga svakoga u Crkvu,
postalo neophodno ustanoviti unutra{we provere i kontrole. I ta-
kve kontrole su se razvile oko Svete Tajne Pri~e{}a.
Mora se naglasiti da nas ni Oci niti liturgijski tekstovi
ne podsti~u na neu~estvovawe u Svetoj Tajni Evharistije, niti, pak,
igde u wima ima ikakvog nagove{taja o nekakvoj takvoj praksi. Na-
gla{avaju}i svetost Svetoga Pri~e{}a i wegovu „stra{nu“ priro-
du i pozivaju}i verne na dostojno pripremawe za Pri~e{}e, Oci ni-
kada nisu niti dokazivali niti odobravali ideju da ~ovek ne sme da
pristupa isuvi{e ~esto Svetoj Tajni Evharistije zato {to je ona
„sveta i stra{na“. Shvatawe Evharistije kao Svete Tajne Crkve, kao
Svete Tajne wenoga jedinstva, ispuwewa i uzrastawa za Oce je bilo
ne{to {to je bilo o~igledno samo po sebi.
Sv. Jovan Kasijan pi{e: „Ne smemo izbegavati pri~e{}iva-
we zato {to sebe smatramo gre{nima. Moramo {to ~e{}e pristupa-
ti Svetoj Tajni radi isceqewa du{e i o~i{}ewa duha, ali, sa ta-
kvom smerno{}u i verom, da bismo, smatraju}i sebe nedostojnima...
jo{ vi{e iskali lek za na{e rane. U suprotnom, nemogu}e je pri~e-
{}ivati se i jedanput god{iwe, kao {to neki ~ine... smatraju}i os-
ve{tawe Nebeskim Tajnama kao ne{to {to je dostupno jedino Sve-
tima. Boqe je misliti da nas Sveta Tajna, obdaruju}i nas blagoda}u,
Ispovest i Pri~e{}e 181
o~i{}uje i ~ini svetima. Takvi vi{e ispoqavaju gordost nego smi-
rewe.... jer onda kada se pri~e{}uju, sebe smatraju dostojnima. Mno-
go je boqe da se, u smernosti srca i znaju}i da nikad nismo dostojni
Svetih Tajni, pri~e{}ujemo svake nedeqe radi isceqewa od na{ih
bolesti, nego da, zaslepqeni gordo{}u, smatramo da smo posle godi-
nu dana postali dostojni da se pri~estimo“.
Imaju}i u vidu jednako ra{irenu teoriju, po kojoj postoji
razlika izme|u sve{tenstva i vernika-laika u pogledu pristupawa
Svetom Pri~e{}u, pri ~emu prvi treba da se pri~e{}uju na svakoj
Liturgiji, dok druge u pogledu toga treba obeshrabrivati, umesno je
navesti re~i Sv. Jovan Zlatoustog, koji je vi{e od bilo koga drugog
insistirao na dostojnom pripremawu za pri~e{}ivawe. Veliki pa-
stir pi{e: „Postoje slu~ajevi kada se sve{tenik ne razlikuje od
vernika-laika, a to je naro~ito onda kad se pristupa Svetim Tajna-
ma. One su nam jednako date, a ne kao u Starom Zavetu, kada je jedna
hrana bila za sve{tenike a druga za narod, i kada narodu nije bilo
dozvoqeno da jede od onoga {to je bilo za sve{tenike. Sada vi{e ni-
je tako, i svima se daruje isto Telo i ista ^a{a...“.
Dozvolite da jo{ jedanput ponovim da je naprosto nemogu}e u
Predawu na}i osnovu i opravdawe za na{u sada{wu praksu krajwe
retkog (~ak i samo jedanput godi{we!) pri~e{}ivawa vernika–laika.
Svi oni koji ozbiqno i odgovorno prou~avaju Predawe, svi najboqi
ruski liturgi~ari i teolozi shvataju ovakvu praksu kao svojevrsno
opadawe crkvenog `ivota, kao odstupawe od Predawa i istinskih os-
nova Crkve. A najstra{niji aspekt ovoga opadawa jeste to {to se ono
obja{wava i opravdava u smislu po{tovawa prema svetiwi Svete Taj-
ne, u smislu pobo`nosti i strahopo{tovawa. Jer kad bi to bilo tako,
onda bi nepri~asnici tokom Liturgije ose}ali makar tugu, o`alo-
{}enost i nedostatak punote. To, pak, u stvarnosti nije tako. Poko-
lewe za pokolewem pravoslavnih „prisustvuje“ Liturgiji u potpunoj
ube|enosti da se od wih ne zahteva ni{ta drugo osim prisustvovawa,
da Pri~e{}e naprosto nije za wih. A onda, jedanput godi{we, ispu-
wavaju svoju „obavezu“ i, posle dvominutne ispovesti pred umornim i
iscrpqenim sve{tenikom, pristupaju Svetom Pri~e{}u. Naprosto je
neverovatno u svemu ovome ne videti pad i tragediju, ve} trijumf
strahopo{tovawa, za{titu svetiwe i, jo{ vi{e od ovoga, normu!
U nekim na{im parohijama oni koji izra`avaju `equ da se
~e{}e pri~e{}uju bivaju izlo`eni pravim progonima, od wih se tra-
`i da to ne ~ine „mira radi“, i bivaju, ~ak, optu`eni za odstupawe
od Pravoslavqa! Mogao bih da navedem primere iz parohijskih bil-
182 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
tena u kojima se obja{wava da vernici ne bi trebalo da se pri~e{}u-
ju za Pashu, budu}i da je „Pri~e{}e za one koji se kaju“, pa bi to on-
da „pomra~ilo“ pashalnu radost! A najtragi~nije od svega jeste da ni
kod koga ne izaziva misti~ki u`as to {to o~igledno sama Crkva po-
staje prepreka na ~ovekovom putu ka Hristu! I zaista, kada ugleda-
te gnusobu opusto{ewa... gde stoji na mestu svetome (Mt. 24, 15)...
Kona~no, ne bi bilo te{ko pokazati da kada god i gde god
po~ne da se zbiva istinska obnova crkvenog `ivota, ona uvek po~i-
we sa onim {to se naziva „evharistijska glad“. U XX stole}u je do-
{lo do velike krize Pravoslavqa. Do{lo je do ne~uvenog i nebiva-
log progona Crkve i bogoodstupni{tva miliona qudi. A kada god
je kod qudi dolazilo do prepoznavawa i shvatawa ove krize, dolazi-
lo je povratka Svetom Pri~e{}u kao „`i`i hri{}anskog `ivota“.
Ovo se dogodilo u komunisti~koj Rusiji, o ~emu svedo~e brojni sve-
doci. Ovo se dogodilo i u drugim sredi{tima Pravoslavqa i u Ra-
sejawu. Pokreti pravoslavne omladine u Jeladi, Libanu i Francu-
skoj su odreda izrasli iz obnove liturgijskog `ivota. Sve {to je
autenti~no, `ivo i crkveno, ro|eno je iz smernog i radosnog odgo-
vora na re~i Gospodwe: Onaj koji jede Moje Telo i pije Moju Krv,
obitava u Meni i Ja u wemu (Jn. 6, 56).
Danas, u Americi, po velikoj milosti Bo`ijoj, zapo~iwe ev-
haristijska obnova, dolazi do bu|ewa `e|i za {to ~e{}im i {to re-
dovnijim pri~e{}ivawem i, prema tome, do povratka autenti~nijem
`ivotu u Crkvi. Siguran sam da ni{ta ne donosi ve}u radost sve-
{tenicima a naro~ito episkopima od ove obnove, koja nas udaqava
od duhovno mrtvih sporova o „vlasni{tvu“ i „pravima“, od shvatawa
Crkve kao socijalno-etni~kog kluba sa piknicima i zabavama, od
omladinskih organizacija u kojima su hri{}anski `ivot i intere-
sovawa svedeni na minimum. Kao {to smo rekli, nema niti mo`e bi-
ti druge osnove za obnovu Crkve u celini. Etni~ka, nacionalna
osnova nestaje. Sve ono {to je bilo iskqu~ivo obi~aj, iskqu~ivo
forma, dodatak `ivotu a ne sami `ivot - nestaje. Qudi tra`e ono
{to je autenti~no, istinito i `ivo. Prema tome, ako treba da `i-
vimo i da uzrastamo, onda to, sasvim o~igledno, treba da ~inimo na
osnovu same su{tine Crkve, a ta su{tina jeste Telo Hristovo, ono
misti~ko jedinstvo u koje se utkivqujemo kroz u~estvovawe u jednom
Hlebu i ^a{i u zajedni~ewu Duha Svetog.
Ube|en sam, zato, da }e na{i episkopi, kojima je Bog poverio,
pre svega, brigu za duhovnu su{tinu Crkve, na}i odgovaraju}e re~i
da blagoslove i ohrabre ovu duhovnu i svetotajinsku obnovu, da pod-
Ispovest i Pri~e{}e 183
sete Crkvu na beskrajno bogati i beskrajno radosni sadr`aj wenoga
u~ewa o Bo`anskoj Tajni Evharistije.
Sve ovo, pak, pokre}e, sa novom o{trinom i dubinom, pitawe
pripreme za Sveto Pri~e{}e, a, pre svega, mesto Svete Tajne Poka-
jawa i Ispovesti u toj pripremi.
Pokajawe i Sveto Pri~e{}e
Kada je pri~e{}ivawe ~itavoga sabrawa na svakoj Liturgiji,
kao ~in koji izra`ava wihovo su{tinsko u~e{}e u Liturgiji, pre-
stalo da bude o~igledna norma i bilo zameweno praksom vrlo retkog
pri~e{}ivawa (obi~no jedanput godi{we), postalo je prirodno da
Svetoj Tajni Pri~e{}a prethodi Sveta Tajna Ispovesti i Pokajawa,
to jest ispovesti i izmirewa sa Crkvom kroz razre{ne molitve.
Ovakva praksa, koja je prirodna i o~igledna u slu~aju retkog
pri~e{}ivawa (jedanput godi{we), dovela je do toga da se u Crkvi
pojavi teorija po kojoj pri~e{}ivawe vernika, koje je u ovom pogle-
du razli~ito od pri~e{}ivawa sve{tenstva, jeste nemogu}e bez Sve-
te Tajne Pokajawa i Ispovesti, tako da je ispovest postala obavezni
preduslov - svagda i u svim slu~ajevima - za pri~e{}ivawe. Usu|ujem
se da tvrdim da ova teorija (koja je ra{irena uglavnom u Ruskoj Cr-
kvi) ne samo da nema osnova u Predawu, ve} i da otvoreno protivre-
~i pravoslavnom u~ewu o Crkvi, o Svetoj Tajni Pri~e{}a i Svetoj
Tajni Pokajawa i Ispovesti.
Da bismo se uverili u ovo, treba da se, makar ukratko, prise-
timo su{tine Svete Tajne Pokajawa i Ispovesti. Od samoga po~et-
ka ova Sveta Tajna je, u svesti i u~ewu Crkve, bila Sveta Tajna iz-
mirewa sa Crkvom upravo onih koje je Crkva izop{tila, a to zna~i
koje je iskqu~ila iz evharistijskoga sabrawa. Znamo, pre svega, da je
vrlo stroga crkvena disciplina dopu{tala samo jedno takvo izmi-
rewe [sa Crkvom] tokom ~itavog ~ovekovog `ivota, ali i da je ka-
snije, naro~ito po{to je u Crkvu u{lo ~itavo stanovni{tvo, ova di-
sciplina unekoliko bila ubla`ena. Sveta Tajna Pokajawa i Ispo-
vesti je kao Sveta Tajna izmirewa sa Crkvom, u svojoj su{tini, bi-
la namewena onima koji su bili izop{teni iz Crkve zbog odre|enih
greha i funkcionisala je kao sasvim jasno odre|ena u kanonskom
predawu Crkve. Ovo se jo{ uvek nedvosmisleno tvrdi u razre{noj
molitvi: „Izmiri ga sa Tvojom Svetom Crkvom u Hristu Isusu na-
{em Gospodu...“ (Ovo, nimalo slu~ajno, jeste prava razre{na molitva
koja je bila u op{toj upotrebi. [to se ti~e one druge, koja nije od
po~etka bila poznata isto~nim Pravoslavnim Crkvama – „Ja, nedo-
184 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
stojni sve{tenik, silom koja mi je data, razre{avam...“ – latinsko-
ga je porekla i usvojena je u na{im liturgijskim priru~nicima u
vreme zagospodarewa zapadnoga bogoslovqa nad pravoslavnim).
Sve ovo, pak, ne zna~i da je Crkva „verne“, to jest „neizop-
{tene“ smatrala bezgre{nima. Prvo, po u~ewu Crkve nijedan ~ovek
nije bez greha, sa izuzetkom Presvete Majke Bo`ije, Bogorodice.
Drugo, molitva za opro{taj i otpu{tewe grehova sastavni je deo sa-
me Liturgije (v. Molitvu Trisvete pesme i dve „Molitve vernih“).
Kona~no, Crkva je svagda smatrala sâmo Sveto Pri~e{}e onim {to
se daruje „radi otpu{tewa greha“. Prema tome, ovde nije re~ o bez-
gre{nosti, koju ~oveku ne mo`e dati nikakvo otpu{tewe greha, ve}
o razlikovawu koje je Crkva svagda ~inila: o razlikovawu greha ko-
ji izop{tavaju ~oveka iz crkvenog `ivota i blagodati, sa jedne, od
„ogrehovqenosti“ koja je neizbe`na sudbina svakoga ~oveka „koji
`ivi u svetu i nosi telo“, sa druge strane. Ova druga, „ogrehovqe-
nost“ se „rastvara“ u Liturgiji Crkve, i to je ona ogrehovqenost o
kojoj Crkva govori u „Molitvama vernih“ pre Prino{ewa Svetih
Darova. Pred Svetim Putirom, u samom trenutku primawa Svetih
Tajni, mi i{temo opro{taj „grehova voqnih i nevoqnih, u~iwenih
re~ju i delom, u znawu i neznawu“, i verujemo da, po meri na{ega po-
kajawa, mi i primamo taj opro{taj.
Sve ovo, naravno, zna~i, da niko zaista ne pori~e da jedini
stvarni preduslov za u~e{}e u Svetim Tajnama jeste ~lanstvo u Cr-
kvi i, obrnuto, da se ~lanstvo u Crkvi ispuwava u u~estvovawu u
Svetoj Tajni Crkve. Sveto Pri~e{}e se daruje „radi opro{tewa gre-
ha“, „radi isceqewa du{e i tela“, i stoga pretpostavqa - pokajawe,
svest od sopstvenoj potpunoj nedostojnosti, kao i poimawe pri~e{-
}ivawa kao nebeskoga dara koji nijedno zemaqsko bi}e nikada ne mo-
`e „zaslu`iti“. ^itav smisao pripremawa za pri~e{}ivawe, kakvo
je ustanovila Crkva („Pravilo pred Sveto Pri~e{}e“) nije, naravno,
u tome da pomogne ~oveku da on sebe oseti „dostojnim“, ve}, napro-
tiv, da mu otkrije bezdan Bo`ije milosti i qubavi („Nisam dosto-
jan Vladiko i Gospode... ali budu}i da si Ti u qubavi Svojoj... uz`e-
leo da obitava{ u meni, ja smelo pristupam. Zapovedio si, i otvo-
ri}u vrata... i do}i }e{ u qubavi... i prosvetli}e{ moj pomra~e-
ni um. Verujem da }e{ to u~initi“). Pred Trpezom Gospodwom jedi-
na „dostojnost“ pri~asnika jeste da on bude svestan svoje beskrajne
„nedostojnosti“. Ovo je, naravno, po~etak spasewa.
Zbog toga je od presudne va`nosti da shvatimo da pretvarawe
Svete Tajne Pokajawa i Ispovesti u obavezni preduslov za pristupa-
Ispovest i Pri~e{}e 185
we Svetom Pri~e{}u ne samo da protivre~i Predawu, ve} ga, o~igled-
no, i izvitoperava. To pretvarawe izvitoperava, pre svega, u~ewe Cr-
kve, stvaraju}i u Crkvi dve kategorije ~lanova, od kojih jednu kate-
goriju ~ine oni koji su, ustvari, izop{teni iz Evharistije kao samog
sadr`aja i ispuwewa wihovog ~lanstva [u Crkvi], tj. kao duhovnog
izvora tog wihovog ~lanstva. I onda nije nimalo iznena|uju}e da oni
koje Apostol naziva „sugra|anima Svetih i doma}ima Bo`ijim“
(Efes. 2, 19) postaju „svetovwaci“ (mirjani, kosmiko’), koji se iznova
„posvetovwa~uju“, a wihova pripadnost Crkvi po~iwe da se meri i od-
re|uje u smislu novca („dugovawa“) i „prava“. Ali, ovim, tako|e, biva
izvitopereno i u~ewe o Svetom Pri~e{}u, koje onda po~iwe da se raz-
umeva kao Sveta Tajna za „dostojne“ a ne vi{e kao Sveta Tajna Crkve,
tj. kao Sveta Tajna gre{nika koji se, beskrajnom milo{}u Hristovom,
svagda iznova preobra`avaju u Telo Wegovo. I, kona~no, jednako biva
izvitoperena i sama Sveta Tajna Pokajawa i Ispovesti. Pretvorena u
formalni preduslov za Sveto Pri~e{}e, ona sve o~iglednije po~iwe
da zamewuje stvarnu pripremu za pri~e{}ivawe, ono istinsko pokaja-
we koje nadahwuje sve molitve pre Svetoga Pri~e{}a. Posle tromi-
nutne ispovesti i otpu{tewa greha ~ovek se ose}a „spremnim“ za Sve-
to Pri~e{}e, „dostojnim“ i, ~ak, „bezgre{nim“. Drugim re~ima, on
ose}a upravo ono {to je suprotno od istinskoga pokajawa.
Ali, kako se onda moglo dogoditi da se jedna takva praksa
uop{te pojavi i postane norma koju danas mnogi brane kao „istin-
ski pravoslavnu“? Da bismo odgovorili na ovo pitawe moramo da
razmotrimo tri ~inioca. Ve} smo pomenuli jedan od wih: nominal-
ni i mlaki pristup veri i pobo`nosti samog hri{}anskog dru-
{tva, koji je, najpre, doveo do retkoga pri~e{}ivawa, a onda i sveo
pri~e{}ivawe na „obavezu“ pri~e{}ivawa jedanput godi{we. Ja-
sno je da osoba koja pristupa Bo`anskim Tajnama jedanput godi{we
mora zaista da se „izmiri“ sa Crkvom kroz ispitivawe sopstvene
savesti i `ivota u Svetoj Tajni Pokajawa i Ispovesti. Drugi ~i-
nilac jeste uticaj mona{tva na Crkvu, mona{tva koje je od samoga
po~etka znalo za praksu „otkrivawa pomisli“, praksu duhovnoga
rukovo|ewa gde je opitni monah rukovodio mawe opitnim monahom.
Ali, i ovo je od su{tinskoga zna~aja, takav duhovni otac ili „sta-
rac“ nije bio nu`no sve{tenik, jer je takav tip duhovnoga rukovo-
|ewa bio povezan sa duhovnim opitom, a ne sa sve{tenstvom.
U romejskom mona{kom tipiku XII–XIII veka, monahu je zabra-
weno kako da sâm pristupa Putiru tako i da se sâm uzdr`ava od pri-
stupawa Putiru, po svojoj voqi, bez blagoslova duhovnika, jer „ako
186 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
~ovek sâm sebe udaqi od Svetoga Pri~e{}a to zna~i da on vr{i svo-
ju voqu“. U `enskim manastirima ista vlast pripada igumanijama.
Ovde, dakle, imamo ispovest nesvetotajinskoga tipa, ispovest zasno-
vanu na duhovnom opitu i stalnom duhovnom rukovo|ewu. Ovaj tip is-
povesti izvr{io je sna`an uticaj na svetotajinsku Ispovest. U vre-
me duhovnoga opadawa (koji mo`emo sagledati u wegovim pravim raz-
merama i smislu u kanonima takozvanog Trulskog sabora u VI veku),
manastiri postaju sredi{ta duhovne brige i duhovnoga rukovo|ewa
vernika. U Jeladi, ~ak i danas, nema svaki sve{tenik pravo da ispo-
veda, ve} samo oni sve{tenici koje za to naro~ito ovlasti episkop.
No, ovo duhovno rukovo|ewe kod vernika prirodno vodi ka svetota-
jinskoj Ispovesti. Moramo, pak, da naglasimo da nije ni svaki paro-
hijski sve{tenik sposoban za takvo duhovno rukovo|ewe, koje pret-
postavqa i ukqu~uje u sebe dubinski duhovni opit, jer bez takvoga
opita, „rukovo|ewe“ mo`e da vodi i, zapravo, ~esto i dovodi do pra-
vih duhovnih tragedija. Ono {to je ovde va`no jeste da su svetotajin-
sko pokajawe i ispovest postali, na izvestan na~in, povezani sa ide-
jom duhovnog rukovo|ewa, re{avawa „te{ko}a“ i „problema“, a da
upravo to, u sada{wim okolnostima na{eg parohijskog `ivota, „ma-
sovnih“ ispovesti koncentrisanih tokom ve~eri Velikoga Posta i
svedenih na samo nekoliko minuta, te{ko da mo`e da donese vi{e
koristi nego {tete. Duhovno rukovo|ewe je – naro~ito u na{e vreme
koje je vreme duboke duhovne krize – zaista neophodno, ali da bi ono
bilo istinsko, dubinsko i korisno, ono se mora razdvojiti od sveto-
tajinske Ispovesti, premda ona treba da bude wegov krajwi ciq.
Tre}i i odlu~uju}i ~inilac bio je, naravno, uticaj zapadnog
sholasti~kog i juridi~kog shvatawa pokajawa. Mnogo toga je napisa-
no o „zapadnom ropstvu“ pravoslavnoga bogoslovqa, ali je malo onih
koji shvataju dubine i stvarni smisao izvitoperewa do kojih je za-
padni uticaj doveo u `ivotu Pravoslavne Crkve i, pre svega, u poi-
mawu Svetih Tajni. Ovo je naro~ito o~evidno u Svetoj Tajni Pokaja-
wa i Ispovesti. Ovde se izvitoperewe sastoji u tome da je ~itav smi-
sao Svete Tajne bio pomeren od pokajawa i ispovesti na „otpu{tewe”
greha, koje je po~elo da se shvata u juridi~kom smislu. Zapadno sho-
lasti~ko bogoslovqe je sâm koncept greha prenelo u juridi~ke kate-
gorije i, u skladu sa tim, i koncept otpu{tewa [greha], kao ne{to
{to ne zavisi toliko od stvarnosti pokajawa, ve} od mo}i sve{te-
nika. Dok je u izvornom pravoslavnom poimawu Svete Tajne Pokaja-
wa i Ispovesti sve{tenik - svedok pokajawa i, stoga, svedok „izmi-
rewa sa Crkvom u Hristu Isusu...“, latinski legalizam nagla{ava
Ispovest i Pri~e{}e 187
sve{tenikovu mo} da otpu{ta [grehe]. Otuda i praksa koja je potpu-
no strana pravoslavnom u~ewu a koja je ipak danas toliko ra{irena,
praksa „otpu{tewa“ greha bez ispovesti. Zapadna sholastika je iz-
vornu razliku izme|u onih greha za koje je neophodno svetotajinsko
izmirewe sa Crkvom, jer izop{tavaju ~oveka iz Crkve, i gre{nosti,
koja ne dovodi do izop{tewa, racionalizovala u razliku izme|u ta-
kozvanih smrtnih i takozvanih oprostivih grehova. Za smrtne gre-
he, koji ~oveka li{avaju „stawa blagodati“ neophodna je svetotajin-
ska Ispovest i otpu{tewe grehova, dok je za oprostive grehe potreb-
no jedino unutarwe pokajawe i skru{enost. Na pravoslavnom Istoku,
pak, a naro~ito u Rusiji (pod uticajem latinizuju}eg bogoslovqa Pe-
tra Mogile i wegovih sledbenika), ova teorija je zavr{ila u prostoj,
prinudnoj i juridi~koj me|uzavisnosti ispovesti i pri~e{}ivawa.
I zaista je ironi~no to {to mnogi pravoslavni Hri{}ani
tu najo~igledniju od svih latinskih „infiltracija“ shvataju kao
pravoslavnu normu dok, ~ak, i sami poku{aj da se ista prevrednuje u
svetlosti istinskoga pravoslavnoga u~ewa o Crkvi i Svetim Tajna-
ma odbacuju kao ne{to {to je „rimokatoli~ko“.
Smernice za redovno ispovedawe i pri~e{}ivawe
Sada nam preostaje da iz onoga {to je re~eno izvu~emo izve-
sne prakti~ke zakqu~ke. Poku{ao sam da objasnim za{to pitawe
Svetih Tajni i, pre svega, pitawe u~e{}a vernika u evharistijskom
`ivotu, po mome mi{qewu, jeste glavno pitawe sa kojim se suo~ava
na{a Crkva, pitawe od koga, zaista, zavisi wena duhovna budu}nost,
weno ne samo ve~no, ve} i stvarno uzrastawe u sada{wosti. Moji za-
kqu~ci, stoga, upu}uju na jednu druga~iju vernost istinskome Preda-
wu i pastirskome starawu za wegovo „ispuwavawe“ u sada{wim `i-
votnim uslovima, koji se korenito razikuju od onih iz pro{losti.
Pitawe, po mome mi{qewu, mora da se formuli{e na slede-
}i na~in: kako da podstaknemo vernike na ~e{}e i redovnije u~e-
stvovawe u Svetoj Tajni Evharistije kao „`i`i hri{}anskoga `ivo-
ta“, kao Svetoj Tajni Crkve i wenoga jedinstva, a da, u isto vreme,
obezbedimo pravilnu pripremu vernika za ovu Svetu Tajnu, i na taj
na~in predupredimo to da pri~e{}ivawe postane tek puki „obi~aj“,
kao {to je to, do skora, bilo „nepri~e{}ivawe“? Odgovor na ovo pi-
tawe mo`e da se svede na tri su{tinska na~ela:
1. Pre svega, ako `equ za ~e{}im i, u krajwem ishodu, redov-
nim pri~e{}ivawem, kao i praktikovawe istoga treba podstica-
188 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ti, sasvim je o~igledno da bi bilo duhovno pogre{no i vrlo {tet-
no da se tako ne{to name}e na bilo koji na~in. Ovakva praksa ne
mo`e i ne sme biti ni „}ef“ niti posledica bilo kakve vrsta pri-
tiska. Stoga, za one koji se retko pri~e{}uju (samo jedanput me-
se~no) - a takvi }e, bez ikakve sumwe, jo{ dugo predstavqati ve}i-
nu - mora se u svoj strogosti ~uvati obaveza ispovesti pre Sve-
toga Pri~e{}a.
2. Za pri~e{}ivawe ~e{}e od jedanput mese~no, vernik mo-
ra imati blagoslov svoga paroha. Ovaj blagoslov paroh treba da da
samo onima koje dobro poznaje i posle temeqnog pastirskog ispiti-
vawa ozbiqnosti i ispravnosti vernikovog li~nog stava prema Cr-
kvi i hri{}anskom `ivotu. U tom slu~aju, odnos izme|u ritma is-
povesti i ritma pri~e{}ivawa mora da se prepusti odluci sve-
{tenika, a vernik treba da se redovno ispoveda, ne re|e od jedan-
put mese~no.
Za dubqe razumevawe Svete Tajne Pri~e{}a, kao i Svete
Tajne Pokajawa i Ispovesti, te za plodonosnije povezivawe istih,
trebalo bi omogu}iti praksu zajedni~ke ispovesti.A budu}i da
ova praksa pokre}e nesporazume i nedoumice, ovaj izve{taj }u za-
kqu~iti nekolikim re~ima obja{wewa prirode i oblika zajedni-
~ke ispovesti.
Zajedni~ka ispovest
[ta je to zajedni~ka ispovest i za{to bi je trebalo prizna-
ti kao ne{to {to je odgovaraju}e i korisno pri sada{wem stawu na-
{eg crkvenog `ivota?
Da bismo odgovorili na ovo pitawe moramo, pre svega, pri-
znati da, danas preovla|uju}a, ve}ina ~lanova Crkve niti zna {ta
je to ispovest, niti kako da joj pristupa. Ispovest se, u najboqem
slu~aju, svodi na ~isto formalno i uop{teno nabrajawe, obi~no,
drugostepenih „gre{aka“, na lakonsko odgovarawe na [postavqena]
pitawa ili na razgovor o „problemima“. Ovde se suo~avamo, sa jedne
strane, sa mnogostruko posvetovwa~enim, pozapadwa~enim, forma-
lizovanim i juridizovanim shvatawem ispovesti, a, sa druge, sa
„psihologizmom“ tako tipi~nim za na{e vreme, koji, gotovo u pot-
punosti, razvodwava svest o grehu, pretvaraju}i je u svest o „te{ko-
}ama“, „problemima“ i „nedoumicama“. Tako, kada sam, u jednoj veli-
koj parohiji, ispovedio nekoliko desetina qudi, svaki od wih je svo-
ju ispovest zapo~iwao tako {to mi je podnosio potvrdu od parohij-
Ispovest i Pri~e{}e 189
skog blagajnika, o tome da je izmirio svoja „dugovawa“, a zatim bi
}ute}i ~ekao da dobije razre{ewe.
U drugim, pak, parohijama postoji praksa pukog i{~itava-
wa kratkog obrasca za ispovest, koji je preveden sa latinskog. Ko-
na~no, bio sam svedok da su oni koji su dolazili na ispovest, u mno-
gim slu~ajevima, poricali da su po~inili bilo kakv greh, i to za-
to {to su pod „grehom“ podrazumevali „zlo~in“ koji oni, naravno,
nisu po~inili. Suprotna krajnost jeste kada se ~ovek u ispovesti
usredsredi na neku odre|enu „te{ko}u“, a iz ispovesti se jasno vi-
di da odgovornost za to le`i u `ivotnim uslovima kojih je onaj ko-
ji se ispoveda nedu`na `rtva. Ono ~ega nema u svim ovim tipovi-
ma ispovesti jeste upravo pokajawe, „tuga po Bogu“, `alost {to se
~ovek odvojio od Boga, `eqa da ~ovek promeni svoj `ivot, da se ob-
novi i preporodi.
Kako, dakle, da se, u na{im sada{wim uslovima, sama ispo-
vest iskupi i obnovi? Kako da ona iznova postane ~in istinskoga
pokajawa i izmirewa sa Bogom? Nemogu}e je ne{to tako posti}i sa
dana{wom dvominutnom ili trominutnom ispove{}u, dok se iza le-
|a iscrpqenoga sve{tenika prote`e duga~ak red [onih koji ~ekaju
na ispovest]. Zajedni~ka ispovest je, stoga, pre svega, izvesna {ko-
la pokajawa, koja otkriva samu su{tinu Ispovesti. Da bi ona bila
duhovno korisna mora se sastojati od slede}eg:
1. Zajedni~ka ispovest, po pravilu, treba da se dr`i posle
ve~erwe slu`be. Svako ko `eli da pristupi Svetom Pri~e{}u tre-
balo bi, makar, da do|e u crkvu na Ve~erwe [dan uo~i Svetoga Pri-
~e{}a]. Dana{wa praksa pristupawa ispovesti nekoliko minuta
pre Liturgije, u `urbi, naprosto je {tetna i mo`e se opravdati je-
dino kao izuzetak. Takva praksa je, na`alost, postala norma.
2. Zajedni~ka ispovest po~iwe tako {to sve{tenik naglas
~ita Molitve pre Svete Tajne Ispovesti i Pokajawa. Ove molitve
se, po dana{woj praksi, izostavqaju, iako predstavqaju sastavni deo
Svete Tajne.
3. Posle molitava, sve{tenik poziva one koji pristupaju is-
povesti da se pokaju, da mole Boga da im daruje duh se}awa (na gre-
he), dar da mogu da „vide sopstvene grehe“, bez ~ega formalno nabra-
jawe greha ne}e doneti nikakvog duhovnog ploda.
4. Posle ovoga sledi pravilo ispovesti to jest, sve{tenik
nabraja sva dela, pomisli i `eqe kojima vre|amo Svetiwu Bo`iju,
svetiwu na{ih bli`wih i svetiwu na{e du{e. I ukoliko je sâm sve-
{tenik, kao i svaki ~ovek koji stoji pred Bogom, svestan svih tih
190 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

greha, kao i toga da je sva ta ogrehovqenost, tako|e, prisutna i u we-

mu, ovo nabrajawe ne}e biti samo formalno, ve} iskreno, i bi}e
u~iweno „u skru{enosti i smernosti“ srca, bi}e u~iweno u na{e
ime, i ne}e biti usmereno samo na tebe, i u takvom nabrajawu [gre-
ha] svako }e prepoznati sopstvenu ispovest i istinski }e se poka-
jati. [to dubqe sve{tenik ispituje svoju sopstvenu savest, to }e za-
jedni~ka ispovest i duh pokajawa, koja ona ra|a, biti potpuniji.
5. Tada sve{tenik poziva pokajnike da usmere svoju unutarwu
pa`wu ka Gospodwoj Trezi koja ih ~eka, k Bo`ijoj milosti i quba-
vi. Zatim ih poziva da svecelim svojim bi}em `ele Sveto Pri~e{}e
kojega nikada nismo dostojni i koje je svagda Bo`iji dar nama.
CRKVA NA[A NASU[NA –
6. Potom sve{tenik poziva sve one koji ose}aju potrebu da
pridodaju jo{ ne{to [zajedni~koj ispovesti], zbog nekog naro~itog
“MI U HRISTU
tereta koji optere}uje wihovu savest, da se odvoje na stranu i da sa-
~ekaju. Ostali mu tad pristupaju, jedan po jedan i sve{tenik ~ita I HRISTOS U NAMA”
razre{ne molitve, pokrivaju}i im glavu epitrahiqom i daju}i im
da celivaju krst.
7. Kona~no, dok svi koji su primili razre{ewe ~itaju Moli-
tve pre Svetoga Pri~e{}a, sve{tenik ispoveda pojedina~no one ko-
ji `ele da upotpune zajedni~ku ispovest i razre{ava ih od greha.
Iskustvo pokazuje da oni koji sudeluju u takvoj zajedni~koj
ispovesti po~iwu da se mnogo potpunije li~no ispovedaju. Smisao
svega ovoga je upravo taj da zajedni~ka ispovest nije puka zamena za
li~nu ispovest, da ona niti jeste niti sme da bude takva zamena.
Zajedni~ka ispovest jeste iskqu~ivo za one i samo one koji se ~esto
pri~e{}uju i koji se redovno ispovedaju, i koji imaju o~iglednu po-
trebu za o~i{}ewem svoje savesti, za pokajawem, za onim duhovnim
usredsre|ivawem i pa`wom koju je tako te{ko zadobiti u na{em mo-
dernom `ivotu. Mogu da posvedo~im ~iwenicu da tamo gde se prak-
tikuje ovakva zajedni~ka ispovest, li~na ispovest ne samo da ne i{-
~ezava, ve} se produbquje, ispuwavaju}i se smislom i stvarno{}u. S
druge strane, ovakva zajedni~ka ispovest daje sve{teniku vreme ko-
je je neophodno za pa`qivije ispovedawe onih koji zaista imaju po-
trebu za li~nom ispove{}u. Na taj na~in, zajedni~ka ispovest po-
staje put zajedni~koga uzrastawa u pokajni~kom duhu.
Smerno predaju}i ovaj izve{taj sudu mojih jeraraha, `elim da,
jo{ jedanput, ispovedim da je sve {to sam u wemu napisao bilo dikti-
rano krajwe akutnom sve{}u o potrebi obnove evharistijskog `ivota
u Crkvi, jer tu i samo tu jeste isto~nik wenoga uzrastawa u Hristu.

Crkva je prvenstveno dar novoga `ivota,
ali taj `ivot nije `ivot Crkve,
ve} `ivot Hristov u nama, na{ `ivot u Wemu.
Crkva nije “bi}e” u smislu u kome se Bog i ~ovek
mogu nazvati “bi}ima”
(tj. “uipostasenim [uli~nostwenim] prirodama”...)
Crkva nije nova “priroda”
pridodata postoje}im prirodama Boga i ~oveka,
ona nije “substanca”.
Pojam novo, koji se primewuje na Crkvu –
novi `ivot, nova tvar –
ne ozna~ava nikakvu ontolo{ku novinu,
nije pojava nekog “bi}a” koje pre toga nije postojalo,
ve} ozna~ava iskupqeni, obnovqeni i preobra`eni odnos
izme|u jedinih bi}a koja imaju “substancu”:
Boga i Wegove tvorevine.
Protoprezviter Aleksandar [meman
193
PRAVOSLAVNA CRKVA –
JEDINSTVO VERE I QUBAVI
1. Pravoslavqe
Pravoslavna Crkva je, po re~ima Sv. Ignatija Antiohijskog,
jedinstvo Vere i Qubavi svih Crkava koje su sa~uvale Pravoslav-
qe, to jest Predawe Vere, Poretka, Bogoslu`ewa i Pobo`nosti, ka-
kvo se ispoveda od po~etka “svugde, svagda i od sviju”. I premda je,
tokom dugog vremenskog razdobqa posle odvajawa hri{}anskoga Za-
pada od we, Pravoslavna Crkva istorijski bila vezana za isto~ni
deo hri{}anskoga sveta, ona odbacuje ideju da je wena vera “deli-
mi~ni” ili “isto~ni” izraz hri{}anske Vere. Naprotiv, ona ispo-
veda da je wena vera – potpuna, katoli~anska [saborna] i univerzal-
na [vaselenska] vera. Pravoslavna Crkva sebe smatra Jednom, Sve-
tom, Sabornom i Apostolskom Crkvom.
Predawe Vere vodi svoje poreklo iz Bo`anskoga Otkrivewa
kako je ono zabele`eno u Svetom Pismu i kako ga poima i tuma~i
Crkva u neprekinutosti svoje u~iteqske slu`be: svojim Saborima,
Svetim Ocima, U~iteqima, Svetiteqima, svojim bogoslu`benim
`ivotom, kao i celinom svog bogonadahnutog @ivota. Od naro~ito
normativnog karaktera su dogmati~ke i kanonske odluke Sedam Va-
selenskih i deset pomesnih Sabora, spisi Svetih Otaca, svedo~an-
stvo liturgijskog i ikonografskog Predawa, kao i op{te saglasje u
pogledu [crkvenog] U~ewa i Prakse.
Predawe Poretka je zasnovano na neprekinutom kontinui-
tetu Slu`ewa i, iznad svega, na apostolskom Prejemstvu episkopâ,
koji su, u svakoj [pomesnoj] Crkvi, ~uvari katoli~anske [saborne]
punote Vere i Bogom postavqeni nosioci sve{teni~ke, pastirske i
u~iteqske vlasti i autoriteta Crkve. Wihovo jedinstvo izra`ava
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, The Orthodox Church, YEAR BOOK AND
CHURCH DIRECTORY OF THE RUSSIAN ORTHODOX GREEK CATHOLIC CHURCH OF AMERICA
(METROPOLIA), New York, N.Y., 1963, pp. 7-11.
194 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
jedinstvo Crkve, wihovo saglasje je glas Duha Svetoga. Oni uprav-
qaju Crkvom i u ovome im poma`u sve{tenici i |akoni. Wima, ta-
ko|e, poma`e i ~itavo telo Crkve, jer je, po pravoslavnom u~ewu,
svima vernima poverena odgovornost za ~istotu Vere. Crkveni po-
redak se ~uva Svetim Kanonima koji ~ine sastavni deo Predawa.
Predawe Bogoslu`ewa ukqu~uje sedam Svetih Tajni: Kr{-
tewe, Miropomazawe, Evharistiju, Rukopolo`ewe, Brak, Jeleosve{-
tawe, te Pokajawe i Ispovest; zatim, poredak dnevnih, sedmi~nih i
godi{wih molitvenih krugova; Postove i Praznike; praznovawe i
po{tovawe Majke Bo`ije, Svetih i Angelâ; po{tovawe Svetih
Ikona; molitve za upokojene ~lanove Tela Hristovog; osve{tawe –
kroz ~inove blagosiqawa i molitvenog zauzimawa – svekolikog
qudskog `ivota kao `ivota u Hristu.
Predawe Pobo`nosti se izra`ava prvenstveno kroz `ivo-
te, postignu}a i u~ewe Svetih koji svedo~e o prisustvovawu i dej-
stvovawu Duha Svetoga u Crkvi i koji su, stoga, na{i putevoditeqi
i pomaga~i na putu ka Carstvu Bo`ijem.
Svi oni – pojedinci, grupe ili crkve – koji odbacuju ovo
Predawe u celosti ili u bilo kom wegovom delu, koji izvitopera-
vaju ovo Predawe ili odstupaju od wega, po u~ewu Pravoslavne Cr-
kve, strani su Pravoslavqu i ne mogu da pristupaju Svetim Tajna-
ma, jer su Svete Tajne znaci i ispuwewe Crkve kao jedinstva Vere
i Qubavi.
2. Pravoslavne Crkve
Danas postoje slede}e Pravoslavne Crkve: ~etiri drevne
Patrijar{ije – Konstantinopoqska, Antiohijska, Aleksandrijska
i Jerusalimska; nacionalne Crkve Rusije, Jelade, Srbije, Gruzije,
Bugarske, Rumunije, Poqske, ^ehoslova~ke, Albanije, kao i Crkve
Kipra i Sinaja.
Svaka od ovih Crkava je avtokefalna, tj. nezavisna po svojoj
jerarhijskoj i administrativnoj strukturi i sjediwena sa drugim
Crkvama istovetno{}u Predawa i zajedni~ewem u Svetim Tajnama.
Vaselenski Patrijarh Konstantinopoqski priznat je kao prvi epi-
skop me|u jednakima i ima prvenstvo po ~asti. Svaka avtokefalna
Crkva, sa svoje strane, ima svog poglavara koji obezbe|uje weno je-
dinstvo sa svim ostalim Crkvama.
Pravoslavna Crkva – jedinstvo Vere i Qubavi 195
3. Ruska Crkva
Rusija je postala pravoslavna zemqa 988. godine kada je ki-
jevski knez Sv. Vladimir pozvao misionare iz Konstantinopoqa da
krste wegov narod. Premda je Ruska Crkva isprva bila Mitropoli-
ja Konstantinopoqske Patrijar{ije (avtokefalnost }e Ruskoj Cr-
kvi biti data tek 1596. godine kada }e ona postati i Patrijar{i-
ja), Rusi su, od samoga po~etka, mogli Bogu da se klawaju na svome je-
ziku. Oni su se koristili slovenskim prevodom Biblije i liturgij-
skih tekstova, koji su u IX veku na~inila dva jelinska misionara
Sv. Kirilo i Metodije, koji su misionarili zapadnim Slovenima.
Bogata Svetima, prekrasnim crkvama, manastirima i ikonama, Ru-
ska Crkva je postala, posle pada Konstantinopoqa 1453. godine i
po{to su gotovo sve pravoslavne zemqe izgubile nezavisnost, bran-
iteqka pravoslavnih qudi koji su `iveli pod islamskim jarmom,
kao i sredi{te pravoslavne kulture i u~enosti. Ruska Crkva je sla-
la misionare, ne samo u Sibir, ve} i u Japan, Koreju i Ameriku.
1917. godine, posle komunisti~ke Revolucije, u Rusiji su ot-
po~eli krvavi progoni Crkve. Hiqade episkopa, sve{tenika i
vernika bili su ubijeni ili su nestali u koncentracionim logori-
ma. Hiqade pravoslavnih hramova bilo je sru{eno ili zatvoreno,
tako da je Crkva bila li{ena svake mogu}nosti da pou~ava i da
propoveda svoju veru. Crkva je, uprkos svim ovim progonima, opsta-
la, i tokom Drugog svetskog rata woj su [na kratko] bila vra}ena iz-
vesna ograni~ena prava. Me|utim, ona se i daqe nalazi pod punom
kontrolom komunisti~kih vlasti i ~itav wen `ivot je ograni~en
samo na bogoslu`ewe. Ona nema pristupa {kolama, {tampi niti
bilo kakvu drugu mogu}nost evangelske propovedi, i nalazi se pod
stalnim napadima od strane dr`avne ateisti~ke propagande.*
4. Pravoslavqe u Americi
Krajem XVIII veka grupa ruskih monaha iz Valaamskog mana-
stira je donela pravoslavnu veru na Aqasku koja je u to vreme teri-
torijalno pripadala Rusiji. Oni su krstili Aleute i 1848. godine
* Tekst je napisan 1963. u vreme novog talasa komunisti~kog terora u SSSR–u,
koji je otpo~eo 1959. godine.
196 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
u Sitki je bila osnovana prva eparhija. Ona se, sa Aqaske, pro{i-
rila [na jug] du` pacifi~ke obale, a zatim i na ameri~ki Istok,
susrev{i se, potom, sa prilivom pravoslavnih doseqenika, koji je
zapo~eo u drugoj polovini XIX veka. Pre Prvog svetskog rata, sve
pravoslavne parohije, bez obzira na nacionalno poreklo, bile su
pod kanonskom jurisdikcijom Ruske Crkve i obrazovale su Eparhi-
ju na ~elu sa episkopom ~ije je sedi{te, od 1906. godine, bilo u
Wujorku. Posle Prvog svetskog rata, bukvalno svaka etni~ka grupa
obrazovala je svoju sopstvenu eparhiju sa neposrednom zavisno{}u
od svoje nacionalne majke–Crkve u Starom svetu. Godine od 1920. do
1939. bile su vrhunac ove akutne “etnicizacije” Pravoslavqa u
Americi. U Sjediwenim ameri~kim dr`avama i Kanadi postojalo je
vi{e od deset pravoslavnih jurisdikcija koje su, iako su bile u
zajedni~ewu jedna sa drugom, odr`avale vrlo labave me|usobne veze.
Posle Drugog svetskog rata potreba za saradwom, izazov novoga na-
ra{taja pravoslavnih koji su se rodili i koji su se obrazovali u
Americi, kao i mnogi drugi ~inioci pokrenuli su neizbe`no pi-
tawe ve}ega [crkvenoga] jedinstva. 1960. godine, posle nekoliko ne-
uspelih poku{aja, u~iwen je prvi konkretni korak tako {to je usta-
novqena “Stalna konferencija Pravoslavnih Crkava u Americi”.
5. Ruska Mitropolija
Revolucija iz 1917. godine i komunisti~ka kontrola Crkve
koja je usledila, bili su ono {to je primoralo Rusku Eparhiju u
Americi da proglasi privremenu nezavisnost od Moskovske Patri-
jar{ije na Detroitskom saboru 1924. godine. ^ine}i ovo, Ruska Cr-
kva je u Americi primenila istorijske odluke Velikog Ruskog Sa-
bora 1917-1918, ~ija je osnovna te`wa bila – povratak od centrali-
zovanog i birokratizovanog upravqawa Crkvom, koje je ustanovio
jo{ Petar Veliki, na izvornu pravoslavnu “sabornost”, na aktivno
u~estvovawe ~itave Crkve – episkopata, klira i laikata – u celi-
ni `ivota Crkve. Doslovno slede}i odluke Moskovskoga Sabora,
Ameri~ka Ruska Eparhija je izabrala za svog poglavara mitropoli-
ta Platona († 1934.), jednog od starijih episkopa Ruske Crkve, koji
je, budu}i da je slu`io u Americi pre Prvog svetskog rata, dobro
poznavao potrebe Crkve u Americi i koji je mogao da obezbedi ne-
prekinutost wenoga `ivota. Crkva, oslabqena Revolucijom, sabra-
la se oko mitropolita Platona i zapo~ela novu fazu svog razvoja.
Pravoslavna Crkva – jedinstvo Vere i Qubavi 197
Pod wegovim naslednicima, mitropolitima Teofilom (†1950.) i
Leontijem (izabranim 1950.), osnovane su nove eparhije tako da se
do danas nekada{wa Eparhija razvila u veliku Mitropoliju sa de-
vet eparhija. Ona ima svoje bogoslovske {kole, sistem religijsko-
ga obrazovawa, itd. Wome upravqa, u skladu sa kanonskim predawem
Pravoslavne Crkve, Episkopski Sinod, na ~elu sa poglavarom, kao
i redovni Sabor koji se svake tre}e godine odr`ava uz u~e{}e sve-
{tenstva i vernika. Mitropolija odr`ava bliske veze sa svim
ostalim Pravoslavnim Crkvama u Americi i inostranstvu.
Na`alost, istinsku kanonskost Mitropolije, wen organski
kontinuitet sa ~itavim razvojem Pravoslavqa u Americi, wenu
vernost samome duhu odluka Moskovskog Sabora iz 1917-1918. ne raz-
umevaju svi, niti prihvataju svi. Postoje zasebno jo{ dve ruske cr-
kvene grupe, koje naru{avaju to mnogopotrebno jedinstvo Crkve.
Jedna od wih zasnovana je na ~isto formalnoj “kanonskosti”. To je
Egzarhat Moskovske Patrijar{ije, koji je ustanovqen 1933. godine
po dolasku arhiepiskopa Venijamina iz Evrope. Zahtevi Egzarhata
su neprihvativi za Mitropoliju koja `eli da bude u jedinstvu sa
pravoslavnim narodom Rusije, ali koja naprosto ne mo`e da zavisi
od crkvene uprave koja je pod potpunom kontrolom komunisti~kog
re`ima. Druga crkvena grupa je Ruska Zagrani~na Crkva koja oku-
pqa uglavnom politi~ke emigrante i koja je u svom `ivotu dubin-
ski uslovqena wihovim politi~kim ideologijama.
Pro{lost Ruske Crkve u Americi opravdava wenu sada{-
wost i ukazuje na pravac razvoja u budu}nosti: vernost svim ve~-
nim vrednostima Ruskoga Pravoslavqa, me|u kojima je od najsu{-
tinskijega zna~aja svagda bila misionarska revnost, `eqa da se
vaplo}uje i ostvaruje pravoslavna Vera gde god Bog `eli da bude-
mo Wegove sluge.
198
CRKVA POSLE APOSTOLA
Iz desetle}a koja razdvajaju apostolski “po~etak” Crkve od
sredine drugoga stole}a ostalo nam je izuzetno malo tekstova. Mi
ne znamo gotovo ni{ta o razrastawu Crkve, o prvobitnom razvoju
wenoga ustrojstva, u~ewa i bogoslu`ewa. To je omogu}ilo svim mo-
gu}im “reformatorima” Hri{}anstva, odnosno “nau~noj” kritici
da o toj epohi postavqa sve mogu}e hipoteze, da tu epohu “rekon-
strui{e” i tuma~i na svoj na~in. “Reformatori” i “kriti~ari” su
u toj epohi, po pravilu, uvek hteli da uo~e izvesnu “metamorfozu”
Crkve, prekid sa prvobitnom “idejom” Hri{}anstva, izra`enom u
Evangeliju. Ustrojena [organizovana] Crkva sa jerarhijom, u~ewem
i disciplinom – kakvu vidimo ve} sredinom drugoga stole}a –
proizvod je tih kriza i “priloga|avawa” dru{tvenim uslovima.
[Prvobitna] vera se razvodwila i raslabila, jer se, htela–ne hte-
la, “jelinizovala” i uobli~ila kroz oblike mi{qewa te epohe, od-
raziv{i u sebi uticaje i potrebe zajednice koja ju je prihvatila.
No, u posledwe vreme se takve teorije sve o~iglednije poka-
zuje kao nedosledne. I nau~nici sa sve ve}om pa`wom oslu{kuju
glas Predawa Crkve, koji su sve donedavno smatrali tendencioz-
nom, gotovo zlonamernom izmi{qotinom. Pokazuje se da se Evange-
lije ne mo`e odvajati od Crkve: Evangelije je napisano u Crkvi i
za Crkvu, Evangelije je svedo~anstvo o veri Crkve, o wenom `ivom
opitu i izvan tog opita, Evangelije se uop{te ne mo`e pojmiti.
Odlomci molitava, znakova i simvola na zidovima katakombi, po-
slanice jednih Crkava drugim Crkvama – sve to sada o`ivquje u
novom svetlu, razotkriva se kao jedinstveni razvoj, a ne kao niz
krizâ i prekida. Ono {to nije bilo zapisano moglo je da, na tajan-
stveni na~in, `ivi i ~uva se u neprekinutom pam}ewu Crkve, u sa-
mom wenom `ivotu, i da bude zapisano tek stole}ima kasnije. Ta-
ko postaje sve o~iglednije da upravo Crkva jeste ona prvobitna su-
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Cerkový posle Apostolov, Kanad-
skiy pravoslavniy Kalendar, Toronto, 1964; Alýfa i Omega, No 3/1994.
Crkva posle Apostola 199
{tina Hri{}anstva, da se Crkva ne mo`e “obnavqati” niti “op-
ravdavati” samo na osnovu do nas do{lih fragmenata, ve} da jedi-
no u Crkvi, to jest u priznawu “prvenstva” Crkve, sami ti frag-
menti zadobijaju svoj smisao i mogu da budu pravilno protuma~eni.
Krenuv{i najpre od razru{iteqske “kritike” crkvenoga Predawa,
nauka sada postepeno dolazi do potpuno obrnutog rezultata: potvr-
|uje Predawe [Crkve] kao najautoritetniji i najpouzdaniji izvor
na{ih znawa o pro{losti Hri{}anstva.
[ta znamo o tim prvim desetle}ima, o tim Crkvama, rase-
janim {irom Rimske imperije?
Opet, kao i na sami prvi dan [Crkve] u Jerusalimu, mi, pre
svega, vidimo Hri{}ane, “sabrane u Crkvu” – radi Kr{tewa i Ev-
haristije. Ta dvojedna Sveta Tajna - Ro|ewa od Vode i Duha, i Lom-
qewa Hleba - odre|uje ~itav `ivot Crkve i `ivot svakog od wenih
~lanova. I to nije sâmo jedan od “aspekata” crkvenoga `ivota, ni-
je puko bogoslu`ewe, ve} izvor, sadr`aj i vrhunac svega u Crkvi,
samo srce “Prvohri{}anstva”.
“Hri{}ani se ne ra|aju, ve} to postaju” – ove Tertulijanove
re~i nam obja{wavaju za{to se o Kr{tewu i Evharistiji u retkim
[materijalnim] spomenicima te epohe govorilo vi{e nego o bilo
~emu drugom. Qudi su postajali Hri{}anima, a to zna~i da niko od
Hri{}ana nije mogao vi{e da zaboravi onaj dan u koji je – posle ta-
janstvenoga uzrastawa semena koje je propove|u bilo zasejano u we-
govu du{u, posle svih sumwi, proverâ i mukâ – kona~no, pristupio
Vodi Svete Tajne. U woj je morao da umre stari `ivot da bi zapo-
~eo novi. U toj Vodi se davalo odjednom sve: i opro{taj greha, i sje-
diwewe sa Hristom, i ube|enost u smrt same smrti, i opit Vas-
krsewa i ve~ne radosti koju vi{e niko ne mo`e od ~oveka oduzeti.
I sve to nije bilo nikakva apstrakcija, niti “ideologija”, ve} –
stvarnost: izlaze}i iz svete vode [Kr{tewa], novokr{teni vi{e
nije bio sâm. Voda ga je uvodila u bratstvo, u jedinstvo qubavi, u
neprestano op{tewe. To je ve~ni smisao Evharistije: svagda u Hri-
stu, sa bra}om. Jedan Hleb i jedna ^a{a koji se daju svima i koji
sve sjediwuju u jedno. Spomiwawe se pretvara u stvarnost, i{~eki-
vawe – u Prisustvo. O, kako su samo zvu~ale re~i Blagodarewa, ko-
je su do{le do nas iz te drevne mladosti Crkve, a koje je proizno-
sio predstojateq nad prinesenim Darovima: “Blagodarimo Ti, O~e
na{, za `ivot i znawe koje si nam javio kroz Sina Svoga Isusa.
200 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Slava Ti u vekove. Kao {to je ovaj hleb bio rasejan po gorama i, bu-
du}i sabran, postao jedan, tako neka se sabere Crkva Tvoja od kra-
jeva zemqe u Carstvo Tvoje (...) Pomeni Crkvu i izbavi je od svako-
ga zla i usavr{i je u qubavi Svojoj, saberi je, osve{tanu, sa ~eti-
ri strane sveta, u Carstvo Svoje, koje si joj pripremio!”.
Od nedeqe do nedeqe, od Evharistije do Evharistije, ~itav
`ivot kr{tenoga, od trenutka Kr{tewa odlikovao se i{~ekiva-
wem sabrawa, susreta, op{tewa i radosnoga ispuwewa qubavi. I
premda je sve ono {to je spoqa{we ostajalo isto kao i ranije, i
premda je `ivot, kao i pre toga, bio ispuwen poslovima i brigama,
u opitu Kr{tewa i Eharistije sve je bilo obasjano novom svetlo-
{}u, ispuweno novim smislom, preobra`eno qubavqu. Svaki dan,
svako delo u~iweno u wemu, bivali su korak na putu ka kona~noj
pobedi Dolaze}ega Gospoda. Svako sabrawe je ve} sobom predostva-
rivalo ono kona~no jedinstvo u qubavi – za Trpezom, u Neve~erwem
Danu Carstva.
I zato se sâmo ustrojstvo Crkve, “ogranizacioni” aspekat
wenoga `ivota mo`e istinski objasniti iskqu~ivo polaze}i od
evharistijskog sabrawa kao sredi{ta crkvene zajednice. Hri{}a-
ni, iskqu~ivo u svetlu Svete Tajne [Evharistije], poimaju tu orga-
nizaciju ne kao puko qudsku organizaciju, sa upravom i pot~iwen-
ima, autoritetom i pokorno{}u, ve} kao `ivi Organizam koji se
poji Duhom Svetim. U tom Organizmu sva qudska “slu`ewa”, svi
qudski uzajamni odnosi postaju projave jednog istog Duha, jednog
istog slu`ewa Samoga Hrista me|u bra}om Wegovom.
Na ~elu zajednice stoji episkop. Wegova vlast je sasvim na-
ro~ita. Budu}i da je postavqen od strane Apostola ili wihovih
prejemnika – drugih episkopa, on za svoju Crkvu jeste ikona Samo-
ga Hrista, Glave i Isto~nika svecelog wenog `ivota. Bez episko-
pa se ne mo`e ni{ta ~initi u Crkvi, zato {to se wegovo slu`ewe,
wegov naro~iti dar i sastoji u tome da se sabrawe Hri{}ana, kroz
Svete Tajne, preobra`ava u Telo Hristovo, sjediwuju}i se u neras-
kidivo jedinstvo novoga `ivota. Episkop savr{ava Kr{tewe, pri-
nosi Evharistiju, razdaje Darove na sabrawu. A sa vla{}u savr{a-
vawa Svete Tajne neraskidivo je povezana i vlast u~iteqstva: na
sabrawu, episkop pou~ava ne od sebe, ve} u Duhu. Episkop je ~uvar
apostolskoga Predawa, svedok vaselenskog jedinstva Crkve. I iz
tog isto~nika isti~e i dar pastirstva: episkop se, poput Hrista,
Crkva posle Apostola 201
stara o svima zajedno i o svakome pojedina~no. On je `ivo sredi-
{te bratstvovawa i me|usobnog op{tewa Hri{}ana. “Na episkopa
treba gledati kao na Samoga Gospoda” – pi{e Sv. Ignatije Antio-
hijski (po~etkom drugoga stole}a) – jer “episkopi, postavqeni do
krajeva vaselene, jesu jedno u Duhu Isusa Hrista”*. Zato: “Ni{ta
ne ~inite bez episkopa u Crkvi. Stvarna Evharistija je iskqu~ivo
ona Evharistija kojoj predstoji episkop ili onaj koga je episkop
postavio. Svugde gde je episkop, tamo je i zajednica, kao {to je i
Katoli~anska [Saborna] Crkva tamo gde jeste Hristos Isus”.**
Episkopu u upravqawu Crkvom poma`u prezviteri [pred-
stojateqi] – “stare{ine”. Ako Sv. Ignatije Antiohijski episkope
poredi sa Hristom, onda on u prezviterima vidi Apostole. Postav-
qeni, rukopolo`eni od episkopa, oni mu poma`u u svemu, predaju-
}i zajednici episkopovo u~ewe, starawe i zapovesti. Hri{}anstvo
se u po~etku {irilo iskqu~ivo po gradovima i zato je prvobitna
Crkva upravo – gradska zajednica i sabrawe Hri{}ana, na jednom
mestu, oko episkopa. Kasnije, kada se broj Hri{}ana uve}ao i kada
je takvo sabrawe postalo nemogu}e, gradska zajednica je izdvojila
iz sebe mre`u woj pot~iwenih prigradskih zajednica ili “parohi-
ja”. Tada su prezviteri po~eli da zamewuju episkopa u tim parohi-
jama, postali su wegovi opunomo}eni predstavnici, neka vrsta or-
ganske veze izme|u episkopa i parohije. Na taj na~in, kroz Svetu
Tajnu Rukopolo`ewa od ruke episkopa, sve zajednice ~uvaju svoju
organsku vezu sa episkopom kao blagodatnim “organom” crkvenoga
jedinstva.
Za episkopom i prezviterima slede |akoni – “slu`iteqi”’.
Oni su – “u{i”, “ruke” i “o~i” episkopa, episkopova `iva veza sa
wegovim narodom. Danas se potpuno zaboravilo na “dru{tveni” sa-
dr`aj crkvene zajednice. Jedinstvo se, u savremenoj parohiji, ogra-
ni~ava na bogoslu`beno sabrawe. No, u ranoj Crkvi jedinstvo u
bogoslu`ewu bilo je neodvojivo od same stvarnosti uzajamnog po-
magawa, bratstvovawa, zajedni~ke brige o siroma{nima, o udovica-
ma, o sahrani bra}e, o sirotima. Ne mo`e se u~estvovati u pri-
* Ovo mesto iz Poslanice Efescima Sv. Ignatija ta~no glasi: “...Kao {to i
episkopi, koji postavqeni po krajevima (zemqe), jesu u voqi Isusa Hrista”
(Efescima III, 2) (prim. prev.).
** O. Aleksandar [meman ovde na slobodniji, perifrasti~ki na~in prenosi re-
~i Sv. Ignatija Antiohijskog iz Poslanice Smirwanima VIII, 1 (prim. prev.).
202 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
no{ewu Evharistije, bez stvarnog prino{ewa svoga “dara”: hleb ko-
ji se pretvara u Telo Hristovo odvojen je od onoga “nasu{nog” hle-
ba, od onih plodova koje Hri{}ani donose na sabrawe, radi zajed-
ni~ke trpeze i na pomo} siroma{nima. I to nije milostiwa, to ni-
je dobro delo, ve} prvi preduslov samog hri{}anskog `ivota. \ako-
nima pripada briga o raspodeli darova, o pomo}i siroma{nima, o
organizovawu “agapa” – ve~era qubavi, upravo o onom stvarnom je-
dinstvu Hri{}ana, koje proisti~e iz wihovog op{tewa u Svetoj
Tajni [Evharistije].
Ali, iako, po re~ima Sv. Ignatija Antiohijskog, “bez epi-
skopa, prezvitera i |akona nema Crkve”, to ne zna~i da je iskqu-
~ivo jerarhija “aktivna” u Crkvi. Svaki ~lan Crkve ima svoje slu-
`ewe i svi ~lanovi se uzajamno dopuwuju u neraskidivome jedin-
stvu: Darovi su razli~iti, ali je Duh isti; i slu`ewa su razli-
~ita, ali je isti (...) Duh Koji dejstvuje sve u svima. No, svako-
me se daje projava Duha na korist (...) Jer kao {to je telo jedno
i ima udove mnoge, a svi su udovi jednoga tela, iako su mnogi, jed-
no su telo, tako i Hristos. Jer se svi mi jednim Duhom krsti-
smo u jedno telo (...) i svi smo jednim Duhom napojeni (1. Kor. 12,
4–7, 12–13). Upravo taj ideal celine koja ne pot~iwava sebi [poje-
dina~ne] li~nosti, ve} celine u kojoj se sama li~nost razotkriva
i sebe pronalazi iskqu~ivo u slu`ewu bra}i, i jeste ideal rane
Crkve, i u svetlosti tog ideala moraju se poimati razli~iti ob-
lici ustrojstva Crkve.
Ve} u poslanicama Sv. ap. Pavla re~ “Crkva” se koristi da
bi se ozna~ila kako svaka zasebna crkvena zajednica, tako i svi
Hri{}ani uop{te, to jest Vaselenska Crkva. I to je tako zato {to
svaka zajednica, ma kako ona bila malobrojna – u jedinstvu episko-
pa, sve{tenstva i vernoga naroda – ose}a sebe kao vaplo}ewe sve-
cele Crkve, ~itavoga Tela Hristovog na tom mestu, kao javqewe i
obitavawe, ovde i sada, jednoga Hrista. Svaka takva pomesna Crkva
~vrsto veruje u to da je wena vera, weno u~ewe, wen `ivot istove-
tan sa verom, u~ewem i `ivotom svih drugih Crkava, “rasejanih do
krajeva vaselene”. Gde god da ode Hri{}anin, on }e svugde na}i
isti Hleb koji se lomi, “koji se prelama ali se ne razdequje”, i ~u-
}e istu Blagovest, i “ukqu~i}e se” u isto jedinstvo [Crkve]. Jedan
isti Hristos svugde sabira bra}u i u svekolikoj punoti Svoga `i-
vota i Svojih darova prisustvuje me|u wima. Sve Crkve imaju jedan
Crkva posle Apostola 203
isto~nik i jednu normu: apostolsko Predawe. Svaka Crkva, kroz
svoje episkope, stoji u neprekinutosti sa po~etkom Crkve: sa ~u-
dom Pedesetnice i Jerusalimske Prvozajednice, zato {to svaka za-
jednica zasebno i sve one zajedno imaju jedan nerazdelivi `ivot i
povezane su jednom qubavqu.
I to vaselensko jedinstvo svih Crkava se, sa svoje strane,
izra`ava u postojanom op{tewu, u neprekidnom starawu svih za
sve. Antiohijski episkop Ignatije u svojim “Poslanicama” upozo-
rava druge Crkve na la`na u~ewa koja su se pojavila; episkop Po-
likarp iz svoje Smirnske Crkve pi{e Filipqanima i odlazi u
Rim da bi razre{io spor u vezi sa praznovawem Pashe; rimski Hri-
{}ani se staraju oko toga da se smiri situacija u korintskoj zajed-
nici... Hri{}ani svugde sebe ose}aju kao novi narod, koji je sabran
iz sviju naroda, ali se razlikuje od sviju naroda: “Oni ne `ive u
zasebnim gradovima” – govori se u “Poslanici Diognetu”, anonim-
nom prvohri{}anskom spomeniku – “oni nemaju zasebni jezik, niti
se po `ivotu razlikuju od drugih (...)*. Oni `ive, svako u svome za-
vi~aju, ali kao privremeno. Jer svaka tu|ina za wih je zavi~aj, i
svaki zavi~aj je za wih – tu|ina”.**
Naravno, sve je ovo bilo jo{ uvek daleko od bilo kakvog ko-
na~nog “uobli~ewa” crkvenoga ustrojstva. U razli~itim Crkvama
se koriste razli~ite re~i, imena i odre|ewa. Ali, iza sve te ne-
uskla|enosti u re~ima, tako o~igledno se ocrtavaju skladni obri-
si katoli~anske [saborne], to jest vaselenske i jedne Crkve. Ona
}e se tek razrastati i razvijati. I to }e biti razrastawe `ivota,
rast drveta iz semena ba~enoga u zemqu, a ne nekakva “igra isto-
rijskih slu~ajnosti”, na koju su mnogi, tako ~esto, hteli da svedu
razvoj Crkve.
* Poslanica Diognetu V, 1–2.
** Poslanica Diognetu V, 5.
204
CRKVA – NA[ @IVOT U HRISTU
Ne sudite po izgledu, ve} sudite sudom pravednim.
Jn. 7, 24
1. Za{to je u Evangeliju tako malo toga kazano o Crkvi? I
na ~emu je zasnovana na{a vera u wenu svetost, nepogre{ivost i
neophodnost? Jer sve {to je u Crkvi – wene slo`ene dogmate, jerar-
hijske razlike, sve{tenoradwe i obi~aje – sve su to stvorili qudi,
sve je to nastalo u istoriji. U Evangeliju nalazimo lik Hristov i
Wegovo u~ewe: jednostavno i ~isto u~ewe, bez ikakvih primesa qud-
skih umovawa i uslo`wavawa. I zar, onda, da bismo bili Hri{}a-
ni, nije dovoqno da verujemo u Hrista i da se trudimo da ispuwava-
mo Wegove zapovesti, ve} je, uz to, neophodno i da vr{imo ner-
azumqive drevne sve{tenoradwe, da poimamo te{ke bogoslovske
formulacije, da ulazimo u crkvene sporove i rasprave, da primamo
sve te ~ove~anske dodatke koji su, tokom dve hiqada godina, prepo-
krili nebesku ~istotu Evangelija?
To su pitawa i sumwe koje se javqaju gotovo svakodnevno. Ko-
liko je samo qudi – i to ne samo onih koji su “izvan” Crkve, ve} i
onih koji se nazivaju crkvenim – koji se suo~avaju sa ovim pitawima
i sumwama: jedni – sa mukom, a drugi – gotovo sa mr`wom! Koliko je
samo onih koji, pribli`iv{i se Crkvi, sa tugom razmi{qaju o da-
nima kada su izdaleka gledali na Crkvu i kada nisu znali za svu tu
wenu, ~esto sabla`wuju}u, “qudskost”! I koliko je samo onih koji
vole Hrista, koji prihvataju Evangelije, ali stalno iznalaze nove i
nove razloge da odbacuju Crkvu, jer u woj vide bespotrebnu qudsku
pregradu izme|u sebe i Hrista.
Odgovarati na ove sumwe pukim ukazivawem na u~ewe Crkve
o samoj sebi je besmisleno, jer onaj koji sumwa – sumwa upravo u sa-
me izvore tog u~ewa. “Opravdavati” Crkvu pred onim koji ne veruje
u wu ~iwenicama iz wene istorije i wenoga `ivota je jo{ beskori-
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, O Cerkvi, PRAVOSLAVIE V `IZNI,
pod red. S. Verhovskogo, N.–Y., 1953, S. 55-83.
Crkva – na{ `ivot u Hristu 205
snije: hiqadama “pozitivnih” primera je lako mogu}e suprotstaviti
hiqade “negativnih”.
Crkveni qudi su se ve} odavno navikli da svu odgovornost za
takve sumwe, za taj prekid prebacuju na “savremenog” ~oveka: na we-
gov individualizam, gordost, `equ da sâm bude sudija i merilo svog
religijskog `ivota. Oni su se toliko ve} navikli na Crkvu, ona je za
wih tako o~igledna da su oni spremni da u svakome koji sumwa u tu
samoo~iglednost vide zlovoqu, gordost uma ili naprosto glupost.
Crkvenim qudima retko pada na pamet da glavni razlog svih sumwi
i sabla`wavawa o Crkvu jesu, uglavnom, upravo oni sami, jer qudi u
crkvenoj zajednici – a upravo na osnovu te zajednice, potom, sude i o
Crkvi i o “spasonosnosti” wenoga u~ewa – ne vide Hrista, Wegov duh
i Wegovo u~ewe, ve} naprotiv vide samo ono “qudsko, isuvi{e qud-
sko”. Sa druge strane, zar je stvar samo u qudskim gresima i nesavr-
{enstvima? Nije li u nama, crkvenim qudima, pomu}ena sama na{a
vera u Crkvu ili, boqe re}i, verujemo li mi sami u Crkvu, i, ako ve-
rujemo, u ~emu se sastoji na{a vera? Zar je slu~ajno to {to, ~ak, i
“crkveni” qudi pod re~ju “Crkva” podrazumevaju obi~no, pre svega,
sve{tenstvo, to jest “profesionalne” slu`iteqe Crkve, i na wih
prebacuju odgovornost za sve nedostatke i podele, a sebi daju za puno
pravo da iz crkvenoga `ivota “biraju” ono {to im je vi{e po ukusu.
Mi “crkvenim” nazivamo ~oveka koji voli bogoslu`ewa, ali smo
odavno ve} iz tog pojma iskqu~ili bilo kakvo celovito vi|ewe sve-
ta i odre|eno poimawe `ivota. “Crkvenima” se mogu smatrati i qu-
di koji se ne sla`u oko najosnovnijih pitawa `ivota i vere. Mo`da
je najstra{nije od svega upravo to {to nam se sve to ~ini prirodnim
i samoo~iglednim. Crkva se pretvorila u “vr{iteqku trebi”, koja
“zadovoqava religijske potrebe” onih koji pristaju da ih ona rukovo-
di. Isti onaj individualizam, u kome – van Crkve – vidimo izvor
svakoga zla, otrovao je i samu crkvenu svest. A to zna~i da sami ~la-
novi Crkve svoju odbranu Crkve ne mogu a da ne zasnivaju na samopro-
veri, na ponovnom udubqivawu u isto~nike sopstvene vere i svoga
iznutarweg poimawa [Crkve]. Savremeno sabla`wavawe o Crkvu, ko-
je je iznutra ve} pro`elo i sâm crkveni `ivot, ne mo`e i ne sme da
bude svedeno ni na puki nesporazum, niti na “zlovoqu”. To je sud nad
samom Crkvom, i tu nisu potrebne ni “polemike” niti “pozivawe” na
tekstove, ve} duboko unutarwe obnovqewe na{eg sopstvenog [hri-
{}anskog] saznawa. I, naravno, za one koji sebe nazivaju Hri{}ani-
ma nema drugoga puta ka tom obnovqewu i samoproveri osim Evange-
lija: osim Lika Samoga Hrista, Wegove Re~i, Wegovoga u~ewa. Evan-
206 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
gelijem se qudi ~esto koriste kao zbornikom odbrana{kih pozivawa
na [biblijske] tekstove. Evangelijem su mnogi dokazivali “isprav-
nost” svojih misli i svojih ocena. I treba otvoreno re}i da se, pri
takvome pristupu, Evangelijem mo`e dokazati sve {to se ho}e. No,
Evangelije mora iznova da postane ne “opravdawe” ve} isto~nik sa-
me na{e misli, svetlost na{ega `ivota. U Evangeliju ne treba da
tra`imo potvrdu za ono {to sami mislimo, ve} treba da na|emo ono
{to je mislio, {to je hteo i {to nam je zapovedio Hristos. Re~i Bo-
`ijoj se moramo obra}ati ne samo zato {to za one koji pori~u Crkvu
jedino Re~ Bo`ija mo`e da poslu`i kao “dokaz”, ve} i zato {to sama
Re~ Bo`ija za samu Crkvu jeste isto~nik Istine, Svetlosti, Slobo-
de i @ivota. Da bih izbegao ovaj nesporazum doda}u samo to da drev-
ni spor o uzajamnom odnosu Svetoga Pisma i Svetoga Predawa, to
jest spor oko toga da li se Crkva “’proverava” Svetim Pismom ili,
pak, Sveto Pismo treba tuma~iti u svetlosti Crkve, ima smisla je-
dino kada bi u Predawu i Crkvi postojalo ne{to drugo i novo u od-
nosu na Re~ Bo`iju. Ako verujemo da je sama Crkva ni{ta drugo do
`ivot i rast Re~i Bo`ije u nama, kako je kazano u Delima Apostol-
skim: Re~ Bo`ija je rasla i umno`avala se (Del. ap. 12, 24), onda
pogru`avawe i u`ivqavawe u Re~ Bo`iju jeste osnovni crkveni ~in
kojim poznajemo istinu o samoj Crkvi i o sebi u Crkvi.
I zato sam u ovome ~lanku hteo ne toliko da “branim” niti da
“opravdavam” Crkvu, koliko da poku{am da uka`em na onu perspekti-
vu u kojoj, po mome shvatawu, sâmo Evangelije i postavqa i razre{ava
“problem Crkve”. Mo`da }e, ~ak, i ovakva fragmentarna razmi{qawa
biti od pomo}i onima koji sumwaju i osu|uju, da se iznova zamisle o
Crkvi, a qudima crkvenim – da prodube svoj odnos prema Crkvi.
2. “Do|e Isus u Galileju, propovedaju}i Evangelije o Car-
stvu Bo`ijemu. I govore}i: Ispunilo se vreme i pribli`ilo se
Carstvo Bo`ije; pokajte se i verujte u Evangelije” (Mk. 1, 14-15).
I propoveda}e se ovo Evangelije o Carstvu po svemu svetu za sve-
do~anstvo svim narodima. I tada }e do}i kraj (Mt. 24, 14). Car-
stvo Bo`ije – to je osnovni sadr`aj Evangelija. I svi znamo da, po
u~ewu Hristovom, Carstvo Bo`ije jeste ono {to treba da i{temo
pre svega drugoga, da u Carstvo Bo`ije treba da u|emo, da Carstvo
Bo`ije treba da imamo u sebi, da radi Carstva Bo`ijeg treba da bu-
demo spremni da se svega odreknemo, da u Carstvo Bo`ije treba da
polo`imo svu svoju veru, nadu i qubav.
Su{tina Carstva Bo`ijeg se u Evangeliju otkriva kao novi
`ivot koji je zasnovan na qubavi prema Bogu i bli`wem, na pra{ta-
Crkva – na{ `ivot u Hristu 207
wu grehova, na milosr|u, ~istoti, jedinstvu, na iskawu savr{enstva u
svemu: “Budite savr{eni kao {to je savr{en Otac va{ Nebeski”
(Mt. 5, 48). Taj novi `ivot Hristos otkriva i daruje qudima: u Hri-
stu imamo ikonu tog novog `ivota i jedino kroz veru u Wega i sjedi-
wewe sa Wim mo`emo da steknemo taj novi `ivot i da ispuwavamo
Wegove zapovesti: “Bez Mene ne mo`ete ~initi ni{ta” (Jn. 15, 5).
Sâm novi `ivot zapo~iwe i sastoji se, pre svega, u sjediwewu sa Hri-
stom, a kroz Wega, sa Bogom i svetom, u qubavi prema Wemu i u veri
u Wega kao Sina Bo`ijeg, kao Cara sveta i Spasiteqa.
No, uporedo sa tim “pozitivnim” u~ewem Evangelija o Car-
stvu Bo`ijem i o Hristu kao ikoni i sadr`aju novoga `ivota, u
Evangeliju se, tako|e, govori i o tome da su qudi odbacili Hrista.
Na Wegovo u~ewe, qubav i ~uda qudi odgovaraju neverjem, zlobom,
gowewem i, kona~no, predaju Ga na sramnu smrt. Borba zlih sila pro-
tiv Hrista, odbacivawe Wegovoga u~ewa o Carstvu Bo`ijem ~ini
drugu temu Evangelija. Zlo pobe|uje u svetu, qudi su vi{e zavoleli
tamu nego svetlost, i zato `ivot Samoga Hrista proti~e u strada-
wima, i za sve one koji prihvate Wegovo u~ewe, put ka Carstvu Bo-
`ijem ne mo`e a da ne bude uzak i ispuwen stradawima i borbom.
I, kona~no, tre}u temu Evangelija, koja je neodvojiva od u~ewa
o Carstvu Bo`ijem i o tome da je svet odbacio to Carstvo, predsta-
vqa pobeda Hristova i kona~na sveslavna pobeda Carstva koje je Hri-
stos doneo. Hristos prihvata smrt kao vrhunac zlobe i mr`we pro-
tiv Wega, ali u tre}i dan vaskrsava. @ivot kojim On `ivi ja~i je od
smrti. Taj novi, ve~ni i besmrtni `ivot Hristos obe}ava svima koji
veruju u Wega. On }e do}i u slavi da sudi `ivima i mrtvima. Car-
stvo Bo`ije }e pobediti. I Evangelije se, s jedne strane, zavr{ava
obe}awem Spasiteqevim da }e biti zajedno sa veruju}ima sve dok po-
novo ne do|e kao Pobednik, a sa druge – Wegovim Vaznesewem na Nebo.
Ve} iz ovog kratkog “prepri~avawa” Evangelija potpuno je
o~igledno da nam se u~ewe o Carstvu Bo`ijem otkriva u izvesnoj
dvojnoj perspektivi. Sa jedne strane, Carstvo Bo`ije je novi `ivot
po zapovestima Hristovim, i u sjediwewu sa Wim i tim `ivotom je
neophodno `iveti ve} sada. Carstvo Bo`ije se “pribli`ilo”, u{lo
u na{ svet i ve} prebiva “u nama”. Sa druge strane, pak, to Carstvo
se – ne samo zbog toga {to su greh i zloba ustali protiv wega, ve} i
po samoj svojoj su{tini – objavquje kao Carstvo koje nije od ovoga
sveta, kao Carstvo “budu}ega Eona [Veka]”, i wegov po~etak }e usle-
diti tek po okon~awu ovoga sveta. Carstvo Bo`ije se pribli`ilo ra-
di spasewa sveta: novi `ivot koji nam daruje Hristos miri ~oveka sa
208 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
prirodom i drugim qudima, obuhvata sobom sve aspekte ~ovekovog
`ivota, na novi na~in ga okre}e prema svetu. No, ~oveku je nemogu}e
da prihvati Carstvo Bo`ije bez odricawa, borbe i, u kona~nom isho-
du, bez onog gubqewa `ivota svoga Hrista radi i Evangelija (up.
Mt. 10, 39). Carstvo Bo`ije nas podsti~e da svoj ciq i svu svoju na-
du pola`emo u Eon [Vek] koji }e do}i, u povratak i kona~no zacarewe
Hrista, tj. da na{ `ivot uzdi`emo iznad okvira ovoga sveta.
Ne treba naduga~ko dokazivati da ve}ina Hri{}ana umesto da
shvati ovu dvojstvenost, tu istu jednostavno zaobilazi ili ju upro-
{}ava. Mi smo ve} odavno sveli ~itavo Hri{}anstvo na u~ewe ne o
novom `ivotu, ve} o spasewu du{e u “zagrobnom svetu”. Carstvo Bo-
`ije smo, upravo zbog toga {to se ono u Evangeliju naziva Carstvom
Nebeskim, “hronolo{ki” suprotstavili ovome `ivotu i ovome svetu.
Carstvo Bo`ije je izvan sveta i nastupi}e tek onda kada se ovaj svet
bude okon~ao. Istina, mi ulazak u Carstvo Nebesko postavqamo u za-
visnost od ispuwavawa hri{}anskih zapovesti u ovome `ivotu, ali
pritom obi~no zaboravqamo da je, po u~ewu Evangelija, sâmo ispuwa-
vawe zapovesti mogu}e iskqu~ivo ve} u “novome `ivotu”, to jest da
je za ispuwavawe zapovesti potrebno da se priop{tavamo Carstvu
Bo`ijem i da ga zaimavamo unutra u nama (Lk. 17, 21).
Evangelsko u~ewe o Carstvu Bo`ijem nam se upravo zato i ~i-
ni “dvojstvenim” {to smo ga ve} unapred pot~inili onom poimawu
religije u kome se na{ sada{wi `ivot uvek suprotstavqa budu}em
“zagrobnom” `ivotu. Ali, Evangelije nam otkriva sasvim druga~iji
religijski pristup: u tom pristupu se sukobqavaju i razlikuju ne to-
liko “sada{we” i “budu}e”, ve} “stari” (ogrehovqeni, oboleli, unaka-
`eni) i novi (istiniti i pravedni) `ivot, “`ivot u Hristu”. U~ewe
o Carstvu Bo`ijem je nedovojivo od Hrista ne samo u smislu da ula-
zak u wega zavisi od ispuwavawa zapovesti Wegovih, ve}, pre svega,
zbog toga {to se sâmo Carstvo Bo`ije upravo u Wemu “pribli`ilo”
i javilo i sastoji se u sjediwewu sa Wim. Kao {to loza ne mo`e ro-
da roditi sama od sebe ako ne ostane na ~okotu, tako ni vi ako u
Meni ne ostanete... jer bez Mene ne mo`ete ~initi ni{ta (Jn. 15,
4-5). I tada ta o~igledna protivre~nost izme|u u~ewa o Carstvu “ko-
je je unutra u nama” i Carstva “budu}ega Eona” [Veka] nestaje. Car-
stvo Bo`ije je iskqu~ivo u odnosu na svet u celini, na svet koji se
jo{ uvek nalazi pod vla{}u greha i smrti – ono Carstvo “budu}ega
Eona [Veka]”. Ali, sâmo Carstvo, upravo zato {to je ono – @ivot Hri-
stov, jeste ve~no i nije pot~iweno vremenu. Carstvo Bo`ije se javilo
u svetu i ve} sada, u “sada{wosti”, ~ovek mo`e da ga primi. Carstvo
Crkva – na{ `ivot u Hristu 209
Bo`ije ne zavisi od “kraja sveta”, ni od smrti pojedina~noga ~oveka,
ve} se, naprotiv, kraj sveta odre|uje javqewem Carstva Bo`ijega, we-
govim razrastawem i ispuwewem u svetu. Ono se radi toga i “pribli-
`ilo” i ve} otkrilo sada u svetu da bi qudi mogli da ga poznaju i da
bi u wemu mogli da prepoznaju kona~ni ciq i spasewe samoga sveta.
Ali, tada za svakoga Hri{}anina prvo i osnovno pitawe ne
mo`e da ne bude pitawe: {ta zna~i sjediniti se sa Hristom i kako
je mogu}e zadobiti Wegov `ivot, kako ispuniti re~i Hristove:
Ostanite u Meni i Ja }u u vama (Jn. 15, 4)?
3. Odgovor nam se daje u Evangeliju: Ako se ko ne rodi svi{e, ne
mo`e poznati Carstvo Bo`ije (Jn. 3, 3). Kao {to je za stari `ivot
potrebno staro ro|ewe, i za novi `ivot potrebno je novo ro|ewe. Ako
se ko ne rodi od vode i Duha, ne mo`e u}i u Carstvo Bo`ije (Jn. 3, 5).
Dokazivati da se ove re~i odnose na Kr{tewe i da na taj na~in u jed-
nom stihu Evangelija nesumwivo imamo ustanovqewe spoqa{wega, ob-
rednoga ~ina kao preduslova Hri{}anstva, zna~ilo bi kucati na ve}
otvorena vrata: to niko i ne pori~e. Mnogo je va`nije sebi postaviti
slede}e pitawe: {ta, u svetlu evangelskoga u~ewa o Carstvu Bo`ijem,
mo`e da zna~i ta zavisnost duhovnoga `ivota od ne~ega {to je spoqa-
{we i materijalno, zavisnost koju je Sâm Hristos ustanovio?
Istori~ari i egzegeti se pozivaju na “simvolizam” vode: voda
je simvol `ivota, o~i{}ewa, omivewa. Ali, u na{em savremenom
poimawu, simvol samo izobra`ava, dok se u Evangeliju vodi ne pri-
pisuje izobra`avawe ve} – dejstvovawe: ona ra|a, ona je stvarni a ne
samo simvoli~ki preduslov novoga `ivota. A to ne mo`e da nas ne
podstakne da se dubqe zamislimo nad smislom uzajamnog odnosa “ma-
terijalnog” i “duhovnog” u Evangeliju, i da tim smislom, onda, prove-
rimo na{e uobi~ajeno poimawe Hri{}anstva kao spasewa du{e.
Iznova ~itaju}i Evangelije u svetlu ovoga pitawa, ube|eni smo
da se u~ewe Hristovo uop{te ne ograni~ava samo na “du{u” i da, na-
protiv, On u Svome [zemaqskom] `ivotu poklawa mnogo pa`we ~ove-
kovom telu: On iscequje svaku bolest i svaku nemo} qudsku (Mt. 4,
23), vra}a vid slepome, iscequje hrome, raslabqene, krvoto~ivu `enu
i, kona~no, vaskrsava umrle. On nasi}uje gladne i kao znamewe Svoga
prisustvovawa me|u onima koji su poverovali u Wega obe}ava im istu
tu silu da le~e bolesti. On govori o svetlosti tela (Mt. 6, 22), On
~ini ~udesa i iscequje putem Svoga tela: dodirom, pquva~kom, uda-
hom, i, kona~no, samo Wegovo Vaskrsewe jeste vaskrsewe Wegovoga Te-
la. I premda mi vekovima i{temo i tra`imo od Hrista, upravo i pre
svega, telesno isceqewe, to jest telesnu pomo} (i to zato {to nismo
210 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
prosvetqeni evangelskim, ve} smo zaslepqeni svojim poimawem spa-
sewa du{e), mi, ipak, spasewe povezujemo iskqu~ivo sa du{om i spa-
sewe ograni~avamo iskqu~ivo na “zagrobni” `ivot du{e.
Me|utim, iole pa`qivije ~itawe Evangelija ne mo`e da nas
ne ubedi da Hristos pod “du{om” podrazumeva ~itav `ivot ~ove-
kov ili, jo{ ta~nije, “celoga ~oveka”, tj. upravo ono jedinstvo duhov-
noga i telesnoga u ~oveku koje se jedino i mo`e nazvati ~ovekom. A
ako ~ovek `ivi iskqu~ivo kao to jedinstvo duhovnoga i telesnoga, i
ako izvan tog jedinstva on prestaje da bude ~ovek, onda je jasno da
Hristos nije do{ao da razvaploti ~oveka, ve} da sav `ivot ~ovekov
isceli i da ga u~ini novim `ivotom. Za{to se na Mene gnevite
{to celoga ~oveka iscelih u subotu? (Jn. 7, 23).
Hristos je do{ao da isceli ~itav `ivot. Ali, onda smo mi du-
`ni da odemo jo{ dubqe i da se upitamo: {ta nam govori Evangeli-
je o samome `ivotu? Kada razmi{qamo o `ivotu, zar ne ose}amo `i-
vot, pre svega, kao zavisnost od onoga {to je spoqa{we? Ra|amo se
od tela i da bismo `iveli moramo da se hranimo. Sve {to `ivi do-
bija `ivot od spoqa i ~uva `ivot iskqu~ivo kroz zavisnost od hra-
ne, to jest od sveta i prirode. Ali, ako je ve} takva sama priroda `i-
vota, u ~emu je onda obolelost `ivota i kako je mogu}e isceliti tu
obolelost? Odgovaraju}i nam na ova pitawa, Evangelije nam, pre
svega, otkriva da Sâm Hristos ne samo da nije poricao tu “zavi-
snost” `ivota, ve} je, postav{i ^ovek, Sebe ukqu~io u tu zavisnost.
On se rodio od Marijinog tela, i Wegov `ivot je, kao i svaki quds-
ki `ivot, potrebovao hranu: “I naposletku ogladne” (Mt. 4, 2). I
kada nas Hristos u~i da se ne brinemo za hranu i ode}u, on time ne
pori~e na{u potrebu za hranom i ode}om, ve}, naprotiv, samu tu po-
trebu uzvodi k Bogu: “Otac va{ Nebeski zna da vam je to potreb-
no” (Mt. 6, 32). U Evangeliju se razotkriva da ~ovek ima svet kao
svoju hranu koju mu je Bog darovao da bi `iveo, budu}i da zavisnost
~ovekovoga `ivota od onoga {to je telesno, odnosno sama telesnost
`ivota jeste voqa Bo`ija o ~oveku i svetu.
Ali, Evangelije govori o `ivotu i ne{to {to je novo. Ono
nam otkriva da je ta zavisnost, koja je po sebi dobra, u stvarnosti iz-
vitoperena. U tome i jeste weno izvitoperewe {to je ~ovek po~eo da
shvata “materijalno” ili telesno kao jedini preduslov svoga `ivqe-
wa, {to je sebe u potpunosti pot~inio hrani. Ovde ne mo`emo ni da
se dotaknemo onog, za Hri{}anstvo beskrajno va`nog, pitawa o pore-
klu zla i o tome kako je zlo “porobilo” svet. No, sasvim je jasno da je
u Evangeliju to “porobqewe” pokazano, pre svega, kao porobqenost
Crkva – na{ `ivot u Hristu 211
~ovekovog `ivota telom, a kroz telo – svetom. Ono {to nam se ~ini
“prirodnim”, to jest ta zavisnost, ~ak, i du{evnoga i duhovnoga `i-
vota od hrane i samo od hrane, Evangelije smatra najdubqim izvitop-
erewem i padom samoga sveta. “Ne `ivi ~ovek samo o hlebu” (Mt. 4,
4) – ali ~ovek zapravo, na kraju krajeva, `ivi upravo samo o hlebu i
sav svoj `ivot pretvara u “borbu za opstanak”. ^ak i od Boga, ~ovek
tra`i i ho}e iskqu~ivo hranu telesnu: “Ne tra`ite Me zato {to
ste videli ~udesa, ve} zato {to ste jeli hleba i nasitili se” (Jn.
6, 26). I ma kako da ~ovek razre{ava “problem hleba”, ma koliko da
se trudi da na zemqi uspostavi pravednu raspodelu hleba, to nimalo
ne mewa osnovnu zavisnost svekolikoga `ivota wegovog od hrane.
Ali, onda to vi{e i nije celoviti `ivot, to vi{e nije onaj
`ivot koji je Bog hteo za ~oveka i koji je Bog dao ~oveku. Ako ~ovek
ne treba da “`ivi samo o hlebu”, a ~ovek, ipak, `ivi samo o hlebu,
onda ~ovek `ivi izvitopereno i necelovito, i, gle, po Evangeliju, ta
“obolelost `ivota” se izra`ava u tome {to `ivotom zaista gospo-
dari smrt i {to je umirawe postalo isti “zakon prirode” kao {to
je to i hrawewe. Ma koliko ~ovek da jede, on }e, svejedno, pre ili ka-
snije umreti. Hleb kao takav nije kadar da odr`i ~ovekov `ivot, da
ga spasi od raspadawa, od povratka u onu “materiju” kojoj je on sâm
sebe u potpunosti pot~inio. Duh je ono {to o`ivquje, a telo ne
koristi ni{ta (Jn. 6, 63). ^ovek ne mo`e da `ivi bez “materije”,
ali ako se materija ne oduhovi duhom ~ovekovim i ako, naprotiv, ma-
terija odnese pobedu nad onim {to je duhovno, onda sama materija
postaje izvor nepostojanosti, raspada i trule`nosti ~oveka.
I, gle, isceqewe `ivota u Evangeliju sastoji se, pre svega, u
tome da nam je Hristos u Sebi javio primer savr{enog ~ove~anskog
`ivota u punoti Bo`ijega nauma o tom `ivotu. A taj naum je u tome
da ~ovek `ivi Bogom. Nije telo to koje ra|a i hrani `ivot, ve}
@ivot dolazi u telo i o`ivquje ga, tako {to i sâmo hrawewe svetom
i samu telesnost ~ini duhovnima, slobodnima, razumnima. Svet je u
~oveku prizvan da postane Carstvo Bo`ije, zato {to ~ovek kroz svo-
je priop{tavawe Duhu ~itav svet priop{tava Duhu, samu “materiju”
pretvaraju}i u put ka Bogu, u na~in sjediwewa sa Bogom. Kada je Hri-
stos posle posta u pustiwi ogladneo, pristupi Mu ku{a~ i re~e:
Ako si Sin Bo`iji, reci da kamewe ovo postanu hlebovi, a On od-
govori i re~e: pisano je – ne `ivi ~ovek samo o hlebu, ve} o svakoj
re~i koja izlazi iz usta Bo`ijih (Mt. 4, 3-4). Iako Mu je, kao i sva-
kome ~oveku, bila neophodna hrana, Hristos je odbio da robuje hrani,
odbiv{i da pretvori kamewe u hlebove, ~ime je pokazao svu izvito-
212 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
perenost onog ~ovekovog odnosa prema Bogu u kome ~ovek od Boga tra-
`i iskqu~ivo telesnu hranu, pri kome ~ovek u sebi Samoga Boga
pot~iwava nu`nosti jedewa, tj. “borbi za opstanak”. Ja imam jelo da
jedem za koje vi ne znate... Jelo je Moje da tvorim voqu Onoga Koji
Me je poslao i da izvr{im Wegovo delo (Jn. 4, 32, 34). No, Sebe u pot-
punosti pot~iwavaju}i naumu Bo`ijem o Svome @ivotu i imaju}i za
smisao i sadr`aj Svoga @ivota – ispuwavawe Bo`ijega dela, Hri-
stos, samim tim, ve} vi{e nije rob hrane ve} Onaj Koji slobodno po-
seduje hranu i raspola`e hranom. Wemu je sve pot~iweno zato {to je
On Sâm potpuno pot~iwen Voqi Bo`ijoj o svetu, a Bog ho}e da ~ovek,
u slobodi i duhu, sjedini sâm svet sa Wim. U Hristu “ceo ~ovek” po-
novo sti~e svoj carski polo`aj u svetu i svoju zavisnost od sveta pre-
obra`ava u zavisnost sveta od Duha Koji `ivi u ~oveku.
4. No, to je tako – uzvra}aju nam – zato {to Hristos jeste Bog.
Hristos je, po samom Svom Ro|ewu, razli~it od nas, od na{e op{te
~ove~anske sudbine. On ne iscequje `ivot, ve} od samoga po~etka
`ivi savr{enim, bezgre{nim i Bo`anskim `ivotom, i ~ega onda
ima za~u|uju}eg u Wegovom gospodarewu nad prirodom i nad svetom?
I kako onda On mo`e da isceli moj `ivot, da ga u~ini sli~nim
Svome @ivotu? Jer ono {to je ro|eno od tela, telo je (Jn. 3, 6), a
ja ne mogu da ukinem svoju zavisnost od tela ro|enoga od “gvozdeno-
ga zakona” tela. I ako, ~ak, budem i podra`avao Hristu, to podra-
`avawe ne}e ukinuti razliku kojom se su{tinski razlikujem od
Wega. Zar On Sâm nije govorio da je jedino Bogu mogu}e ono {to je
~oveku nemogu}e. Svojim likom, Svojim primerom On mo`e da po-
boq{a moj `ivot, da podstakne u tom `ivotu dobro, ali kako je mo-
gu}e da se taj `ivot iz korena izmeni i da se spase?
Tako se tokom vekova ~ove~anska misao zbuwuje pred Evange-
lijem i sabla`wava o Hrista: {ta osim primera mo`e da mi dâ ^o-
vek Isus? Ali, kako onda uop{te sledovati tom primeru ako je u
tom ^oveku `iveo i dejstvovao Bog? @eleo bih da sledujem tom ^o-
veku, ali me od Wega odvaja Wegova Bo`anska priroda: ja i{tem da
se sjedinim sa Bogom, ali re~eno mi je da k Wemu nema drugoga puta
osim kroz ^oveka Isusa.
Ovde se javqa najve}e od svih isku{ewa za hri{}ansko saz-
nawe: da se Evangelije “uprosti”, da se pretvori u kwigu ili samo o
Bogu ili, pak, samo o ~oveku. Ali, svako ko to ~ini, zna u svojoj sa-
vesti i svome umu da obmawuje sebe, da svesno izabira iz Evangelija
ono sa ~im je unapred saglasan i {to unapred `eli da prihvati. On
Crkva – na{ `ivot u Hristu 213
zna da su, u Evangeliju, Bog i ^ovek tako sjediweni u Hristu da sve
{to Hristos ~ini kao ^ovek jeste od Wega kao Boga, kao i da se sve
{to je Bo`ansko projavquje kroz ^oveka. Onaj koji je video Hrista,
video je Boga, ali je video Boga u Isusu ^oveku. A ako je tako, onda,
nas Evangelije, sasvim o~igledno, poziva da upravo u tom neponovi-
vom, jedinstvenom sjediwewu ~oveka i Boga u jednome ^oveku, poziva
da tra`imo isceqewe i spasewe svekolikoga `ivota i celoga sveta.
^im bez lukavstva i upro{}avawa prihvatimo osnovnu tvrdwu
Evangelija o tome da Logos postade telo (Jn. 1, 14) i ~im pristane-
mo na to da u Bogo~ove{tvu Hristovom tra`imo odgovore na sve na-
{e nedoumice a ne da tim nedoumicama merimo Hrista, otkriva nam
se u ~emu je spasonosni i `ivotni zna~aj Hrista za svakoga ~oveka.
Bog je Isto~nik i Sadr`aj svakoga `ivota: U Wemu be{e `ivot i
`ivot be{e svetlost qudima (Jn. 1, 4) Mi primamo `ivot od spoqa,
kao dar za koji ne mo`emo uzvratiti ni na koji na~in. Jedini Bog ima
`ivot u Samome Sebi (Jn. 5, 26), jedino Bog jeste sami @ivot koji ni
od koga i ni od ~ega ne zavisi. I ako ~ovek Isus jeste Bog, onda On
`ivi tim Bo`anskim @ivotom i ima ga kao Svoj @ivot. Kao {to
Otac ima `ivot u Samom Sebi, tako i Sinu dade da ima `ivot u
Samom Sebi (Jn. 5, 26). On jedini mo`e da ka`e i veli za Sebe: Ja sam
@ivot (Jn. 14, 6). Ali, onda @ivot Hristov vi{e nije pojedina~ni
`ivot, nije jedan od qudskih `ivota, ve} javqewe u svetu, vaplo}ewe
u jednome ^oveku, samog onog @ivota od koga se ra|a i hrani `ivot
svakoga ~oveka i `ivot celoga sveta. Jedino je u Hristu @ivot Samo-
ga Boga postao `ivot ~ovekov. I taj ^ovek, Isus, upravo zato {to je u
Sebi imao Sami @ivot, ima u Sebi i `ivot svega {to `ivi i `ivot
svakoga ~oveka. U tome i jeste greh {to je ~ovek od Boga darovani mu
`ivot ushteo da u~ini iskqu~ivo svojim zasebnim `ivotom, da ga ima
jedino za sebe, i samim tim on se osamio i pot~inio raspadawu, jer,
budu}i da nema “`ivota u sebi” ~ovek ne mo`e da `ivi sâm. Ali, u
Hristu se javio Bo`anski @ivot – @ivot samoga `ivota; i uzev{i
na Sebe sami ~ove~anski `ivot i u~iniv{i taj `ivot Svojim, Hri-
stos je primio sve `ivote. Budu}i da jeste Sami @ivot svih nas, Hri-
stos je sve i svakoga zaimao u Sebi, sve zavoleo i svakome predao Sebe.
5. On predade Sebe... (Gal. 2, 20). Ali, da li to onda zna~i da
se na{e sjediwewe sa Hristom zbilo nekako bez nas, da je javqewe
Bo`anskog @ivota u ~oveku [Isusu] preporodilo, spasilo, iscelilo
i “ukqu~ilo” na{ `ivot u Bo`anski @ivot – i da se sve to zbilo
bez na{ega u~e{}a?
214 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Ako tako mislimo onda jo{ uvek nismo shvatili sve ono {to
nam Evangelije otkriva o ~ove~anskoj prirodi Hristovoj, a u Wemu –
o svakome ~oveku. Otkriva, ali ne “apstraktno”, ve} u samoj ~ove~an-
skoj Li~nosti Spasiteqevoj. To je Li~nost Isusa Nazare}anina, za
Koga su oni koji su Ga slu{ali i koji su Ga videli mogli da ka`u: Ni-
je li ovo drvodeqa, sin Marijin, a brat Jakovqev i Josijin i Judin
i Simonov? I nisu li sestre wegove ovde me|u nama? I sabla`wa-
vahu se o Wega (Mk. 6, 3). To je Li~nost U~iteqa, Proroka, Prijateqa
Lazarevog i sestara wegovih, Li~nost Stradalnika Koji je pro`iveo
svu `alost smrtnoga ~asa, Koji je od Oca molio da Ga mimoi|e ~a{a
ova (Mt. 26, 39). I, ~ak, kada ne bismo imali Stari Zavet i kada ne
bi bilo nikakvog drugog izvora znawa o ~oveku osim Evangelija, mi
bismo iz wega samoga mogli bez ikakve sumwe da saznamo da ~oveka
nema bez li~nosti ili van li~nosti, bez tog tajanstvenoga sredi{ta
samosvesti, koje nadilazi svako odre|ewe, ali sobom sve osvetqava [u
~oveku], a koje mi nazivamo ili, ta~nije, izra`avamo re~ju “Ja”. “Ja” –
to je ono {to, bez obzira na jedinstvo prirode, bez obzira na zajedni~-
ku zavisnost od jedne iste hrane, od jednih istih uslova `ivota, bez
obzira na to krajwe jedinstvo svega postoje}eg, ~ini mene svagda dru-
ga~ijim u odnosu prema svemu i svakom drugom, jedinstvenim i nepo-
novivim, ono {to `ivot ~ini mojim `ivotom. Jedino u odre|enoj i
konkretnoj li~nosti postoji i `ivi ~ovek, i jedino u woj on jeste
slobodan. Primaju}i `ivot od spoqa, zavise}i od onoga {to je spo-
qa{we [wemu], ~ovek sâm i slobodno raspola`e `ivotom, prima ili
odbacuje dar, slobodan je da spase ili da pogubi sebe. Ako je u `ivo-
tu sve povezano, sve “zavisi” – od Boga, od prirode, od sveta, onda u
li~nosti dar `ivota postaje dar slobode. Ako je Bog u Stvarawu iz
nebitija stvorio materiju i darovao joj `ivot, onda je u neuni{tivom
“Ja”, koje se u Svetom Pismu naziva “duhom ~ovekovim”, Bog sazdao nov
duh i tom novom duhu darovao `ivot u puno vlasni{tvo i imawe. U
svome duhu, to jest u li~nosti, ~ovek “li~i” na Boga, i jeste Wegov
“obraz i podobije”, zato {to je ~ovek u li~nosti slobodan, ~ak, i od
Boga. ^ovek mo`e da priziva Boga ili da Ga zaboravi, on mo`e da za-
voli Boga ili da Ga odbaci, on se sre}e sa Bogom kao sa Drugim, on
`ivi i wegov `ivot vi{e nije samo Bo`ija, ve} i wegova tvorevina.
Ushtev{i da ~ovek bude li~nost, sazdav{i ~oveka kao “duh”, Bog je
ograni~io Sâm Sebe, i zaista “podario” `ivot drugome kao prijatequ
sa kojim se od tog trenutka mo`e susretati jedino u slobodi.
Ne postoji “~ovek uop{te”, i zato kada je Sâm Sin Bo`iji po-
stao Sin ^ove~iji, On nam dolazi kao jedan od qudi, kao jedna od
Crkva – na{ `ivot u Hristu 215
qudskih li~nosti. Mi znamo Wegovo Ime, mi Ga vidimo kao jednoga
od mnogih qudi, u svoj neponovivosti Wegovog li~nog `ivota,
Wegove “biografije”. Hristovo Ime nije moje ime, Wegova porodica
nije moja porodica, On je Drugi, Brat, Prijateq, U~iteq, ali ne – ja,
i upravo zato mogu da Ga zavolim li~nom qubavqu, da Ga prepoznam
i priznam ili, pak, da pro|em mimo Wega.
Evo otkrivewa Evangelija: `ivot Hristov je sami Bo`anski
@ivot Sâmoga Boga, ali tim @ivotom `ivi i wega kao Svoj li~ni
`ivot ima ^ovek Isus! I ako Bo`anski @ivot, koji je isto~nik i
sadr`aj svakoga `ivota, ~ini Isusa – Sve~ovekom, onda taj `ivot,
koji je u ^oveku Isusu dat svakoj qudskoj li~nosti ~uva slobodu
svake li~nosti i omogu}ava joj da slobodno prihvati ili odbaci
sve~ove{tvo Hristovo. Hristos prima na{u ~ove~ansku prirodu,
sav Wegov li~ni @ivot jeste `ivot radi nas, ali mi ostajemo slo-
bodni da se odreknemo Wegovog `ivota, ~ak, i kada to za nas zna~i
opusto{ewe, raspad i smrt.
6. To zna~i da prihvatawe Hrista i sjediwewe sa Hristom mo-
`e biti posledica iskqu~ivo na{eg slobodnog izbora. Taj izbor, to
jest tu krajwu saglasnost da u Isusu priznamo Onoga Kojim On Sâm
Sebe objavquje, da prepoznamo Bo`ansku Istinu Wegovoga `ivota i
da u toj Istini poznamo svoj `ivot, Evangelije naziva verom. Vera
– to je istinska tajna li~nosti i wene duhovne slobode. Vera nije
puko prihvatawe ili saznavawe te osnovne zavisnosti na{ega `ivo-
ta od Boga i sveta, o kojoj smo malopre govorili, i nije kapitulaci-
ja pred onim {to je objektivno i neizbe`no, ve}, pre svega i iznad
svega, duhovno prevladavawe te zavisnosti upravo kao zavisnosti.
Kada bi vera bila naprosto “kapitulacija”, onda bi sloboda li~no-
sti, na koju smo ukazivali kao na “ikonu Bo`iju” u ~oveku, bila
la`–sloboda i dolazila bi iskqu~ivo od toga {to ~ovek nije sve-
stan svoga ropstva. Ali, ~udo vere i jeste u tome {to verom ~ovek
poima i prima ne objektivnost i ne nu`nost, ve} istinu zavisno-
sti, a samim tim ta zavisnost odmah prestaje da bude zavisnost. Ve-
ra je sazrcawe same Istine ~ove~anskim duhom i slobodno prih-
vatawe Istine. Vera me osloba|a od ropstva zato {to verom sazna-
jem istinu o samom sebi, o Bogu i o svetu, saznajem kao istinu, a ne
kao zavisnost, ne kao samovoqu i kao ograni~enost. Poznajte Isti-
nu i Istina }e vas osloboditi (Jn. 8, 32).
Ako mo`e{ da veruje{, sve je mogu}e onome koji veruje (Mk. 9,
23). I ne u~ini onde ~udesa mnoga zbog neverja wihovog (Mt. 13, 58).
216 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
U ovim dvama stihovima se razotkriva sva sila vere: sâmo “objek-
tivno” spasewe sveta. Vera Istinu Hristovu stavqa u zavisnost od
duhovne slobode ~ovekove. Jedino ja sâm, jedino moj ~ove~anski duh
mo`e Spasiteqa sveta i svih qudi da u~ini mojim Spasiteqem. A
spasiti – zar to ne zna~i obnoviti i sa~uvati tu potpunu i slobod-
nu li~nost, kakvim je ~ovek i sazdan? I tamo gde je makar malo uma-
wen ~ovek i sloboda wegovog li~nog duha, tamo nikada nema spase-
wa, ve} uvek – porobqenosti i unaka`enosti. Stoga, jedino vera je-
ste takav uzajamni odnos ~oveka sa Bogom, duha sa Duhom, u kome ~o-
veka i Boga povezuje ne zavisnost jednoga od drugog, ne jo{ jedan u
nizu “zakona nu`nosti”, ve} – Istina: slobodni ~ovekov duh slobod-
no saznaje Istinu, prima Istinu i ~ini je svojom.
Jedino verom i prihvatamo u ^oveku Isusu – Bo`anski @i-
vot, jedino verom u Wemu susre}emo – savr{enoga ^oveka, prepozna-
jemo svoj [istinski] lik koji je, pak, u nama umawen i unaka`en, kao
i svoj [istinski] `ivot koji smo iskvarili i predali u ropstvo. I,
gle, mi volimo Hrista i u qubavi ~eznemo za sjediwewem sa Wim.
Kada poverujemo u Wega, kada Ga zavolimo vi{e nam nije potrebno
da razmi{qamo o starom i novom `ivotu. U toj Svetlosti, pred li-
cem toga ^oveka, toga @ivota, mi istinski i nesumwivo shvatamo
da je na{ `ivot – stari, ozlobqeni, osiroma{eni, ogrehovqeni `i-
vot. I mi se vi{e ne molimo za oslobo|ewe, ve} za opro{taj, pomi-
lovawe, za dar `ivota. Tako se savr{ava op{tewe ~ovekovo [sa Bo-
gom]: svim svojim duhom, saznawem i slobodom ~ovek ho}e da se izmi-
ri i da se iznova sjedini sa Onim Koga je o`alostio i ^iji je dar
prokockao. Vera u Hrista u nama ra|a `equ za novim `ivotom.
7. Opet smo do{li do tajanstvenog ro|ewa vodom i Duhom (Jn.
3, 5), ali mo`da }e nam sada biti jasnije za{to se upravo u tom
ro|ewu otvara put ka sjediwewu sa Hristom, ka ispuwewu Evangeli-
ja. Evangelije nam otkriva {ta zna~i spasewe u Hristu: to nije osu-
da i propast “staroga”, ve} wegovo preporo|ewe i obnovqewe. Hri-
stos je do{ao ne da bi uni{tio ~oveka, tako {to bi ga rastopio u
Bo`anskom `ivotu, ve} da bi taj @ivot u~inio `ivotom ~ovekovim,
a to zna~i da bi sa~uvao “celoga ~oveka”, celu wegovu li~nost, slo-
bodu, gospodovawe nad svetom, celi zamisao Bo`iji o ~oveku kao o
prijatequ [Bo`ijem]. Sin Bo`iji je postao Sin ^ove~iji da bi sva-
koga od nas u~inio sinom Bo`ijim. Ali, ako nas je Sin ^ove~iji
spasao zato {to On jeste Sin Bo`iji, onda }u se i ja spasiti jedino
ako u Wemu postanem sin Bo`iji, ostaju}i pritom ~ovek. Novi `i-
Crkva – na{ `ivot u Hristu 217
vot, koji nam se javio u Hristu i za kojim ~eznemo mi koji smo pove-
rovali u Wega i koji smo Ga zavoleli, ne “zamewuje” moj `ivot i ne
ukida ga, ve}, naprotiv, ja upravo zato i ho}u novi `ivot zato {to
sam u Hristu prepoznao – Isto~nik obnovqewa moga `ivota.
A to zna~i da “novo ro|ewe” treba, po samoj svojoj su{tini, da
se razlikuje od “staroga”. Ono {to je ro|eno od tela, telo je (Jn. 3,
6) ali, bez tog ro|ewa od tela nema ~oveka a, onda, nema ko ni da bu-
de spasen. U telesnom ro|ewu se ra|a “celi ~ovek”, tako da je tele-
sno ro|ewe preduslov duhovnoga bitovawa onoga {to nazivamo li~-
no{}u. Prvi ~ovek je bio sazdan od tela i zato je Spasiteq wegov i
Sâm postao telo. Ali, Evangelije nam otkriva da se ~ovek pot~inio
telu, da je svoju duhovnu vlast nad telom pretvorio u svoju zavisnost
od tela. Umesto da duhom “o`ivquje” telo, on je telo pretvorio u iz-
vor svoje smrti. I zato, sve {to je “ro|eno od tela” neizbe`no je
pot~iweno grehu, raspadawu i smrti. ^ovek se ra|a u smrtni `ivot
i `ivi od, smr}u zatrovane, hrane.
Ako se, pak, taj “stari `ivot”, i ako se to “telesno ro|ewe” ne
mogu uni{titi a da se pritom ne uni{ti i sâm ~ovek, a ako je, sa dru-
ge strane, “celoga ~oveka” nemogu}e zamisliti bez tela, i, kona~no,
ako je Hristos do{ao da spasi a ne da uni{ti, onda spasewe ne mo`e
zapo~eti druga~ije nego od obnovqewa i o~i{}ewa samog tog ve{ta-
stva [materije] u kome je ~ovek prizvan da vaplo}uje svoj `ivot. Da,
~ovek ne mo`e “drugi put da u|e u utrobu majke svoje i da se rodi”
(Jn. 3, 4), ne mo`e zato {to i ne treba da se vrati, jer upravo tog ~o-
veka koji se ve} rodio, koji ve} `ivi, Bog voli i spasava. Ali, ~ovek
mo`e da shvati da je `ivot, koji je primio prilikom prvoga ro|ewa,
oboleo i otrovan, i ~ovek mo`e da za`eli da taj `ivot isceli.
Omiti, o~istiti, preporoditi... Ali, otkuda bismo i kako bi-
smo mi mogli da znamo {ta zna~e te re~i, i kakvu potrebu wima iz-
ra`avamo, ako mi ve} ne bismo imali tu potrebu, ako mogu}nost da
tu potrebu zadovoqimo ne bismo ve} imali u `ivotu i svetu? Mi
znamo za ne~isto}u, za bolesti, za `e|. I mi smo u svetu ve} navikli
da imamo vodu kao izvor ~isto}e i zdravqa, da svoju `e| utoqujemo
vodom. Ali, iako je ~istila telo, voda, ipak, nije spirala greh, i pre-
mda je utoqavala `e|, ona je samo jo{ vi{e podsticala novu `e|, i
iako je podr`avala `ivot, ona nas, ipak, nije spasavala od zla, ni od
ropstva, niti od smrti. Ona je bila neophodnija od svega drugog, ali
je, ipak, i ona sama bila otrovana. I onda je Hristos obe}ao da }e tu
vodu – taj prirodni i Bogom stvoreni izvor ~isto}e, tu silu `ivota
i to utoqewe `e|i – iznova u~initi onakvom kakvom ju je i stvorio.
218 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
On nam obe}ava novu vodu za novi `ivot. Ali, kao {to se u novom
`ivotu obnavqa stari, tako i nova voda jeste ista ona voda kojom smo
se nekada umivali i kojom smo utoqavali `e|, koja nam je slu`ila u
tom starom `ivotu. Tu vodu Spasiteq pretvara u vodu `ivu: Svako
ko pije vodu ovu, o`edne}e opet, a ko bude pio vodu koju }u mu Ja da-
ti, ne}e o`edneti doveka, nego voda, koju }u mu Ja dati, posta}e u
wemu isto~nik vode koja te~e u `ivot ve~ni (Jn. 4, 13-14).
[ta je to {to tu vodu ~ini vodom `ivom i kako nam Hristos
daje tu `ivu vodu? Evangelije odgovara: silaskom Duha Svetoga na
vodu, wenim “osve{tawem”. Ko je `edan neka do|e Meni i pije! Ko-
ji u Mene veruje, kao {to Pismo re~e, iz utrobe wegove pote}i }e
reke vode `ive. A ovo re~e o Duhu koga treba{e da prime oni koji
veruju u Ime Wegovo, jer Duh Sveti jo{ ne be{e dat, zato {to
Isus jo{ ne be{e proslavqen (Jn. 7, 37-39).
8. U ovakvom ~lanku nije mogu}e, ~ak, ni ukratko izlo`iti sve
ono {to nam Evangelije otkriva o Svetome Duhu. A upravo u tom
otkrivewu o Bogu – Ocu, Sinu i Svetome Duhu – jeste osnov i sadr-
`aj svega onoga {to mi poku{avamo ovde da ka`emo o `ivotu, o li~-
nosti, o jedinstvu; ili, jo{ ta~nije, sadr`aj samoga Hri{}anstva.
Svetla tajna Troji~noga Boga je ve} i za same Hri{}ane postala “ap-
straktna” bogoslovska formulacija. No, koju nam drugu tajnu otkri-
va Hristos kao tajnu spasewa i `ivota, ako ne upravo tajnu Svete
Trojice kao tajnu savr{enoga i Bo`anskoga @ivota, u kome Otac
ima @ivot u Sebi i Sinu daje da ima @ivot u Sebi i, kona~no, taj
Sami @ivot koji imaju Otac i Sin jeste Duh Sveti – Isto~nik i Da-
rodavac `ivota svemu {to postoji? Gde tra`iti posledwi odgovor o
li~nosti, o `ivotu, o jedinstvu ako ne u evangelskom otkrivewu o
Trojici: o Tri Li~nosti u Kojoj Svaka Li~nost Svoj Li~ni @ivot
do kraja ima u Druge Dve Li~nosti, tako da taj @ivot jeste Sâmo Je-
dinstvo, Sama Qubav, Sama Radost? Otac je sve dao Sinu, a Sin `i-
vi Ocem i javqa Oca svetu, i Otac daje a Sin javqa Duha Svetoga –
Sami Bo`anski @ivot u svekolikoj wegovoj neopisivoj Punoti.
I mi znamo da sve {to je `ivo – `ivi Duhom, da je u tome za-
misao i voqa Bo`ija o svetu da se sve {to je u wemu – “oduhovi”, pro-
svetli, u~ini `ivim tj. pri~asnim Duhu. Ali, nama je otkriveno i to
da na{ `ivot nije Bo`anski `ivot, da nas od tog Bo`anskog `ivota
deli ~itav bezdan. Bog je stvorio svet, a to zna~i da je zapo~eo novo
postojawe onoga ~ega do tada nije bilo. Bog je onome {to [pre toga]
nije postojalo dao `ivot. Ali, ako je svet – tvorevina, onda to zna~i
Crkva – na{ `ivot u Hristu 219
da se nije desila nikakva “metamorfoza” ne~ega ve} postoje}ega, ve}
pojava novoga, druga~ijega, {to do tada nije postojalo. Tvorevina po-
stoji samo tako {to od Boga prima dar `ivota, ali tvorevina posto-
ji kao tvorevina, kao druga~iji `ivot. Uz to, videli smo da je tvore-
vina, u ~ovekovom duhu, slobodna ~ak i od Boga. U ~oveku je Bog “po-
dario” `ivot tvari i u~inio tvar `ivotom ~ovekovim. ^ak i kada od-
stupi od Boga, kada se odrekne Boga, kada otkine svoj svet od Boga, ~o-
vek i daqe sa~uvava `ivot, zato {to mu je taj `ivot dat kao duhu, kao
neuni{tivoj li~nosti. Svaki `ivot jeste od Boga, svaki `ivot je
prizvan da bude `ivot u Bogu, ali ni{ta {to je stvoreno nema `ivot
Samoga Boga, tj. Samoga Svetoga Duha, jer bi, u suprotnom, tvar posta-
la Bog i Bog u ~oveku ne bi mogao da voli Drugoga – Prijateqa.
I, gle, samo je jedan ^ovek svojim ~ove~anskim i li~nim `i-
votom imao u sebi sâm Bo`anski @ivot, Samoga Svetoga Duha, i to
je imao ne kao dar, ne od spoqa, ve} kao Sin Bo`iji Kome je Otac dao
da ima @ivot u Sebi: Sve {to Otac ima, Moje je, zato rekoh da }e
[Duh Sveti] od Mojega uzeti, i javiti vam (Jn. 16, 15). I Hristos nam
je otkrio da je do{ao i postao ~ovek da bi nam dao Duha Svetoga i da
bi u Wemu svakoga od nas iznova sjedinio sa Bogom, da bi nas stvar-
no usinovio Ocu. Otac je Sinu Bo`ijem dao da ima Duha u Sebi, a
Hristos je, postav{i Sin ^ove~iji, dao Svetoga Duha ~oveku, u~iniv-
{i ga “svojim” ~oveku, i svakome ko poveruje u Wega, ko u svojoj ~ove-
~anskoj slobodi prihvati Wega, Hristos je obe}ao Duha Istine Ko-
ga svet ne mo`e da primi, zato {to Ga ne vidi i ne poznaje; a vi Ga
znate, jer sa vama prebiva i u vama }e biti (Jn. 14, 17).
9. Prema tome, “ceo ~ovek” se preobra`ava, obnavqa, osve{ta-
va vodom i Duhom. Kao {to je prilikom prvoga Stvarawa Bog u po-
~etku stvorio svet za ~oveka da bi ~ovek `iveo u tom svetu, da bi se
wime hranio i da bi ga “oduhovqavao”, tako i sada Duh Sveti silazi
u po~etku na Vodu [Kr{tewa] da bi omio, o~istio, obnovio “stari
`ivot” koji je ro|en od tela. ^ovek Isus se krstio u vodi i Wegov
Duh je bio u toj vodi i po~ivao na toj vodi. Sada nam Spasiteq sve-
ta daje tu vodu koju je osve{tao Duhom, o~i{}uje je [iznova] za nas i
wome nam daruje novo ro|ewe. I kada se Isus krstio, dok se On
moqa{e Bogu, otvori se nebo, i Duh Sveti si|e na Wega u tele-
snom obli~ju, kao golub, i ~u se glas sa neba koji govori: Ti si Sin
Moj qubqeni, Ti si po Mojoj voqi (Lk. 3, 21-22). Duh Sveti osve-
{tava vodu zato {to ju je Svojim duhonosnim Telom Sin Bo`iji ve}
osve{tao. Duh Sveti silazi na ~oveka zato {to je On ve} si{ao na
220 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
^oveka Isusa i samom svetu otkrio Isusa kao Sina Bo`ijeg. Upra-
vo nas zato Duh kroz Vodu sjediwuje sa Hristom. Duhom Svetim je ve}
`iveo Bogo~ovek. Duha Svetoga je kao Svoga imao ve} Bogo~ovek. I
kada Duh silazi na nas, On nam daje ono ~ime je ve} `iveo Hristos
– sami @ivot Hristov: taj `ivot se zacaruje u jo{ jednome ~oveku
[tj. u meni] i ja stupam u taj @ivot. Sve {to daje Duh – Hristovo je,
sve {to je imao Hristos – daruje nam se u daru Duha.
Evangelije nam, na taj na~in, otkriva po~etak, sadr`aj i ciq
novoga `ivota, a to je – Duh Sveti Koji me sjediwuje sa Sinom i u
Sinu me usinovquje Ocu. Ja ostajem onaj koji jesam, ne bivam umawen
ni u ~emu ~ove~anskom, i gle – Duhom Svetim i vodom Hristos jeste
u meni i ja u Wemu, Wegov `ivot je u{ao u moj `ivot, On vi{e ni-
je napoqu, kao ikona, kao uzor, ve} je samim Svojim @ivotom u meni,
priziva me na @ivot Ve~ni, uvodi me u Carstvo Bo`ije, razbuktava
u meni tu novu qubav kojom je Bog toliko zavoleo pali svet da je pre-
dao Sina Svoga radi spasewa tog sveta.
Evangelije nas privodi Svetoj Tajni: k onome nevidivome ko-
je se daje i savr{ava u vidivome, tako da ono {to je vidivo vi{e ni-
je simvol, niti izobra`ewe onoga {to je nevidivo, ve} wegovo
javqewe i dejstvovawe. U “starome `ivotu”, u onome {to je vidivo
mi smo odavno ve} prestali da ose}amo i da poimamo ono {to je ne-
vidivo. U ~oveku mi vi{e ne vidimo ikonu Bo`iju, u svetu vi{e ne
ose}amo slobodno dihawe Duha. Sve je postalo iskqu~ivo vidivo,
iskqu~ivo telesno. Ali, u Hristu svet iznova mo`e da postane Sve-
ta Tajna. U Isusu Nazare}aninu javio nam se Bog i Bog je Isusom iz-
nova postao vidiv u onome {to je stvorio, da bismo i mi videli i
imali Wega. I, kona~no, u novom ro|ewu Sâm Hristos se vra}a u
svet, i mi Ga vidimo zato {to vodom i Duhom ose}amo Wegov @ivot
u nama, a Wegov Lik vidimo u drugima. Sav svet se preispuwava ra-
dosnom ube|eno{}u: Ja sam u vama i vi u Meni (Jn. 14, 20)
10. Ako ne jedete Tela Sina ^ove~ijega i ne pijete Krvi
Wegove ne}ete imati `ivot u sebi (Jn. 6, 53). Posle novoga ro|ewa
sledi otkrivewe o novoj hrani. Ali, tokom dve hiqade godina ove re-
~i Hristove, ako se udubimo u wih, ne prestaju da nas zbuwuju i smu-
}uju, ba{ kao {to su zbunile i one koji su ih u vreme ono ~uli: Ka-
ko Ovaj mo`e da nam dâ Telo Svoje da ga jedemo? (Jn. 6, 52). Ali, gle,
Hristos ponavqa da je “Telo Wegovo – istinito jelo i da je Krv
Wegova – istinito pi}e” (Jn. 6, 55). “Istinito”, zna~i da je to jelo
– stvarno, i da je u pore|ewu sa tim jelom svako drugo jelo nepotpu-
Crkva – na{ `ivot u Hristu 221
no, nedovoqno, neistinito. Da bismo “~uli” Hristove re~i, moramo
da razmislimo o onome u {ta smo malopre tek zavirili. Videli smo
da je hrana neophodna za `ivot i, tako|e, da je hrana izvor jedinstva
svega `ivoga: sve `ivi tako {to se priop{tava svetu kroz hranu,
kroz hranu mi postajemo “deo” sveta i svet postaje na{ `ivot. Mi,
daqe, znamo da je Hristos do{ao da isceli taj `ivot, a znamo i na ko-
ji je na~in On to u~inio: On je postao ~ovek, kao i mi, On se priop-
{tio svetu u hrani i u telu, On je postao “jednosu{tan” nama. I mi,
kona~no, znamo da se u Wemu ~ove~anski `ivot pri~estio @ivotom
Bo`anskim. Ali, onda mo`emo da ka`emo da je Bog `iveo u Hristu
`ivotom ~ove~anskim, a to zna~i – `ivotom telesnim. Na{a hrana
je bila i Wegova hrana, na{e ~ove~ansko telo – Telo Sina Bo`ijeg.
Verom i Kr{tewem mi se priop{tavamo Hristovome @ivotu:
“Onaj koji veruje u Mene `ive}e Mnome”. Ali, ko je On ako ne Isus
Hristos, u neraskidivom sjediwewu Boga i ^oveka, duha i tela?
Wegov @ivot – to je sav On, Logos Koji je postao telo obo`eno Du-
hom. I ja ne mogu, onda, da `ivim Wime i u Wemu, a da ne u~estvuje
u Telu Wegovom: ja ne mogu da Ga razvaplotim, da zaboravim na
Wegovu ~ove~ansku prirodu... Ali, kako druga~ije da u~estvujem u
Telu Wegovom osim kroz hranu koja je isto~nik jedinstva svih tela
i jednosu{tnosti svega u svetu?
I kako druga~ije mogu da dobijem Telo Wegovo za hranu osim
Duhom Svetim Koji be{e i jeste @ivot Ro|enoga od Marije? I, gle,
taj Hleb – za koji mi je Sâm Hristos zapovedio da ga jedem u spomen na
Wega – Hleb koji je On blagoslovio, prelomio i dao u se}awe na
Wega, Duhom Svetim postaje Wegovo Telo i ja se u wemu ve~no pri~e-
{}ujem @ivotom Hristovim. Taj Hleb prepoznajem kao istinsku hra-
nu i to Vino – kao istinsko Pi}e: Hleb i Vino su istiniti zato {to
daju `ivot “celome ~oveku” u meni i pretvaraju sâm svet u Svetu Taj-
nu Hristovoga @ivota. U Duhu ja znam sve o Bogu i o svetu, sav `ivot
je u Wemu uzveden k Ocu i Bog }e postati sve u svemu (1. Kor. 15, 28).
Kakve su, onda, jo{ re~i ovde potrebne osim re~i blagodare-
wa? Iz kr{tewske Vode uveden sam u ve~nu Evharistiju, i ona posta-
je krajwi smisao i radost mog ~ove~anskog `ivota.
11. Ali, vreme je da se postavi pitawe: {ta je sadr`aj tog no-
vog `ivota? Sve {to su nam do sada otkrila razmi{qawa nad Evan-
gelijem govorilo je o preduslovima, o po~etku, o hrani novoga `ivo-
ta. Prihvatili smo Hrista, sjedinili smo se sa Wim, On prebiva u
nama, ali – {ta to zna~i za moj `ivot?
222 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Nema sumwe da je odgovor Evangelija na ovo pitawe mogu}e iz-
raziti jednom re~ju: jedinstvo. Ve} nam se u toj zavisnosti, o kojoj
smo govorili na po~etku, razotkrilo da je u svetu i u ~oveku sve po-
vezano, da sve u svome korenu raste iz jednoga `ivota. No, u grehu ta
veza je postala zavisnost, to jest ropstvo i prinuda. I nastavqaju}i
da sjediwuje po nu`nosti, ta veza je u svet unela podele. Sve {to je
`ivo ho}e `ivot za sebe, sve se suprotstavqa onom drugom, sve se bo-
ri protiv onog drugog, svi pro`diru jedni druge. I sâm ~ovek je pod-
eqen u sebi: du{a se mu~i u telu i tuguje prilikom wegovog umirawa,
`ivot se raspao i postao raspar~an, smrtan i bolestan. ^ak i ono je-
dinstvo koje mi do`ivqavamo kao jedinstvo – jedinstvo porodice, na-
roda, mi{qewa, religije – deli nas u istoj meri u kojoj nas i objedi-
wuje. Svet je izgubio jedinstvo, “smrt i vreme na zemqi gospodare”...
Ali, ako je Hristos `iveo radi nas, ako je sav Svoj `ivot
projavio kao qubav i slu`ewe svima, onda ja, kada primim Wegov
@ivot, vi{e ne mogu da ostanem usamqen. Ako makar i u najmawoj
meri `ivim Hristom, Wegovim primerom, Wegovim zapovestima,
onda ja ne mogu da ne te`im tom jedinstvu svih i svega u Wemu, a
kroz Wega – u Bogu, jedinstvu koje je On objavio i projavio kao isti-
niti `ivot i spasewe sveta.
I, pre svega, ja sam to jedinstvo primio kao dar. Voda i Duh
Kr{tewa sjediwuju me sa svima koji su ve} primili @ivot, uvode me
u jedinstvo svih koji su poverovali u Hrista. Kr{tavam se u Hrista
i primam Wegovo Telo kao hranu: ali, Hristos je ve} me|u wima, i
Telo Wegovo je ve} wihova hrana. Ja ne mogu da ka`em “O~e moj”, za-
to {to ih je Otac ve} usinovio i ja u wima sre}em svoju bra}u.
Wihov `ivot je moj, i moj `ivot je wihov. Nas sjediwuje jedna vera,
jedno Kr{tewe, jedan Hleb koji nas sve priop{tava jednome Telu i
jednome @ivotu, koji nas ~ini Telom Hristovim.
Ali, opet to jedinstvo – zbog toga {to je u wega ukqu~en “ceo
~ovek” – mora biti vidivo, opazivo, `ivo. To jedinstvo qudi ne mo-
`e da ne bude vaplo}eno kao zajednica, to jest kao op{tewe mnogih
koji ~ine jednu celinu. Da bismo jeli jedan Hleb @ivota, mi mora-
mo da se sabiramo zajedno, zapove|eno nam je da prelamamo i razda-
jemo taj Hleb me|u sobom, i da u tom prelamawu Hleba ve~no ostva-
rujemo svoje jedinstvo. Nas je sabrao Sâm Hristos, zato {to je Wegov
@ivot – sabrawe svih u jedno. Qubavi nema bez jedinstva, niti je-
dinstva ima bez op{tewa, niti ima op{tewa bez zajednice: nas sa-
bira sama Qubav Hristova: Ovo je zapovest Moja, da volite jedni
druge, kao {to i Ja zavoleh vas. Nema ve}e qubavi od ove, da ko po-
Crkva – na{ `ivot u Hristu 223
lo`i `ivot svoj za prijateqe svoje. Vi ste prijateqi Moji ako
ispuwavate ono {to vam zapovedih (Jn. 15, 12-13).
Ali, ako `ivimo tom qubavqu, mo`emo li da zaboravimo jed-
ni na druge, kada iza|emo sa sabrawa? Nije li, naprotiv, sâmo to
sabrawe – najkrajwi izraz te Qubavi koju je svako od nas dobio na
dar, kada je na wega, u Svetoj Tajni Vode, si{ao Duh Hristov? I zar
ne}e sav na{ `ivot `ivqewem u tom jedinstvu biti upravo stalno
polagawe `ivota za bra}u svoju? Zar nije u to jedinstvo ukqu~en sav
`ivot, sav ~ovek, a onda i `ivot svakoga od nas, u svoj wegovoj puno-
ti? Tada `alosti, radosti i potrebe svakoga postaju `ivot svih, te
svako u `ivom opitu jedinstva svih u Hristu nalazi silu novoga `i-
vota, svedo~anstvo Wegovoga prisustvovawa na zemqi... Po tome }e
vas svi poznati da ste Moji u~enici, ako budete imali qubav me-
|u sobom (Jn. 13, 35). Izvan te qubavi sabrawe postaje nemogu}e i mi
sebe la`emo ako u~estvujemo u wemu. Evangelije nam otkriva Qubav,
a Qubav nas sabira u Crkvu.
12. No, ako se u Hristu, u sabrawu veruju}ih, `ivot svakog
Hri{}anina razotkriva kao slu`ewe Bogu i bli`wima, postoji,
ipak, jedno slu`ewe koje nikada ne prestaje i koje niko ne mo`e do
kraja da ispuni u svom `ivotu. To je slu`ewe Samoga Hrista: da bi
svako od nas imao novi `ivot, da bi svekoliki `ivot sveta u svemu
bio ispuwen u skladu sa Bo`ijom zami{qu o wemu i da bi svako do
kraja ispunio svoje prizvawe, Hristos je Svoj @ivot darovao svima
i nije imao drugoga prizvawa osim da postane @ivot svih, da bi sve
sjedinio u Sebi. Da bi ~ovek poznao svu silu i slavu svoga nazna~e-
wa, Sâm Hristos nije imao drugoga nazna~ewa, niti drugog smisla
`ivota osim da taj Svoj @ivot u~ini hranom svih. I budu}i da mi
`ivimo Wegovim `ivotom, budu}i da na sabrawu vernih dobijamo
Hristov @ivot kao dar radi spasewa svoga `ivota, sâmo Wegovo
slu`ewe mora ve~no da `ivi me|u nama.
Ako su svi du`ni da “pola`u `ivot svoj za bra}u svoju”, onda
je jedan, u ime svih, du`an da celoga sebe posveti iskqu~ivo Hristo-
vom li~nom slu`ewu, odnosno da bude Hristos. A to zna~i, da nema
ni~ega svoga, da umesto sebe i svoga `ivota primi ne samo Hristov
@ivot, ve} i Hristovo Slu`ewe bra}i. Ako svaki Hri{}anin u Li-
ku Hristovom nalazi svoj lik, jedan je, ipak, du`an da za sve bude
ikona Samoga Hrista. Ako je svako qudsko slu`ewe i prizvawe u
Hristu osve{tano i pomazano Svetim Duhom, jedan je, ipak, du`an da
se odrekne od svih qudskih slu`bi da bi preuzeo slu`ewe Samoga
224 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Hrista: Wegovu Propoved o Carstvu Bo`ijem, Wegovo starawe o svi-
ma, Wegovo pomagawe svima, Wegovo slu`ewe sjediwewu svih u Telu
Wegovom razdavawem Nebeskoga Hleba. To slu`ewe ne mo`e biti
slu`ewe svih zato {to bi to onda zna~ilo da Hristos slu`i, u Telu
Svome, Samome Sebi. To slu`ewe mora da bude slu`ewe jednoga radi
svih i za sve, da bi svi imali `ivot u izobiqu (Jn. 10, 10) ...
Ali, ko bi sâm na sebe mogao da uzme to slu`ewe? I ko bi dru-
gi, osim Hrista, mogao drugome da poveri to slu`ewe? Sâm Hristos
je izabrao i postavio one kojima je On predao Svoje slu`ewe, i Sâm
to slu`ewe ispuwava u Duhu Svetome. Ne izabraste vi Mene, nego Ja
izabrah vas... (Jn. 15, 16). I mi znamo: ma koliko bio nedostojan onaj
koji vr{i to [sve{teni~ko] slu`ewe, ukoliko ga on prihvata i smi-
rava se pred wim, ukoliko jedino {to `eli jeste da bude, poput Hri-
sta, sluga svima, a ne vladika nad svima, on ima dar Duha Svetoga da
nas ve~no o`ivquje Re~ju i Evharistijom, da nas sve sjediwuje u Hri-
stovoj Qubavi, da bude ikona i sredi{te na{ega jedinstva.
Ponavqamo, to slu`ewe ne uzdi`e jednoga iznad svih [osta-
lih], ve} jednoga ~ini vezom me|u svima: u wemu se vaplo}uje `ivot
svih, kao jedinstvo Hristovo. Sveceli `ivot Hristov treba da se
vaplo}uje u jedinstvu onih koji su Ga prihvatili, a to zna~i – `ivot
i slu`ewe svih qudi i slu`ewe onoga koji je na sebe uzeo sve te `i-
vote kao svoj `ivot.
13. Novi `ivot, jedinstvo u Hristu, sabrawe veruju}ih u Duhu
– to je Crkva Bo`ija... Sve se to otkriva u Evangeliju ne kao “logi~-
ki” zakqu~ak, ve} kao `ivqewe samoga Evangelija u nama i u svetu.
I tada nam postaje jasno za{to je u Evangeliju tako malo kazano o
Crkvi: pa upravo zato {to se sve {to je kazano u Evangeliju odnosi
na Crkvu. Evangelije nas poziva na `ivot, ali `ivot koji nam ob-
javquje Evangelije otkriva se kao Crkva. Hristos je do{ao qudima
i radi qudi. Ali, On nije ostao usamqen: ~im Ga “dvoje ili troje”
~uje i prihvati, On ve} jeste u wima i oni u Wemu, i to tajanstveno,
nepojmivo jedinstvo Wegovo sa qudima, koje je Sâm On darovao,
Evangelije naziva Crkvom: Sazda}u Crkvu Svoju i vrata adska ne-
}e je pobediti (Mt. 16, 18).
[ta je jo{ potrebno? Zar ve} nismo primili tu radost savr-
{enu koju niko ne mo`e oduzeti od nas (Jn. 16, 22)? Zar Gospod ni-
je obe}ao da }e prebivati sa nama do svr{etka veka? Zar mi ne pre-
poznajemo Wegovo prisustvo u prelamawu Hleba? I onda kada smo
sabrani svi zajedno, na jednom mestu, u jednoj veri, qubavi i nadi, i
Crkva – na{ `ivot u Hristu 225
kada nam jedan od nas, prvi [me|u nama] i od Boga postavqeni, izno-
va govori re~i @ivota, kao i [nekada] Hristos, i kada nas pri~e-
{}uje istinskim Jelom – zar tada ne prepoznajemo da je Carstvo Bo-
`ije unutra u nama (Lk. 17, 21), da je u Duhu Svetome ono ve} do{lo
i da trijumfuje u sili?
Ali, moramo svagda da imamo na umu da su, u Evangeliju, Car-
stvo Bo`ije i novi `ivot uvek oseweni Krstom. Bez Krsta je sve o
~emu smo govorili – tek iluzija i samoobmana, privid Hri{}anstva
a ne Hri{}anstvo. Evangelije nas suo~ava licem u lice sa stvarno-
{}u greha, zla i smrti. Svet odbacuje Hrista, svet vi{e zavole ta-
mu nego svetlost (Jn. 3, 19). Jedini savr{eni ^ovek, koji nije u~i-
nio nikakvog zla, predaje se na smrt, prikiva se na Krst. Kada bi
zlo bilo tek neznawe, nedostatak dobra, odsustvo svetlosti, Hristos
bi “ispunio” taj nedostatak i svet bi postao Carstvo Bo`ije. Ali,
Evangelije ne govori o “nedostatku”, niti o “nesavr{enstvu”, ve} o
prisustvu zla u svetu, o zlu kao o sili koja je sebi pot~inila svet,
koja gospodari u svetu, koja primorava ~oveka da se wome o~ara. Zlo
ne prima Dobroga upravo zato {to Ga mrzi, zato {to te`i da Ga uni-
{ti, da Ga ubije.
Tokom ~itavoga Evangelija oko Hrista se sve vi{e i vi{e
zgu{wava ta sila mr`we, tako da pred kraj ona pobe|uje, a ne On: Ta-
da, ostaviv{i Ga, svi se razbe`a{e (Mt. 26, 56). Za Wegov @ivot,
Wegovo Dobro i Wegovu Svetlost nije se na{lo mesta u ovome sve-
tu, i to je ve} ne radosno, nego stra{no otkrivewe Evangelija, i svet
stoji pod sudom tog otkrivewa: osu|en, jer je – odrekav{i se @ivo-
ta i ubiv{i @ivot – sâm sebe osudio na smrt. Novi `ivot je zasijao
iz Groba, posledwa pobeda Dobra se zbila upravo kroz Smrt. Hri-
stov @ivot je Wegovom Smr}u odvojen od sveta i taj @ivot jeste
Carstvo koje nije od ovoga sveta (Jn. 18, 36).
Zato, govore}i o novom `ivotu koji smo primili od Hrista, o
jedinstvu onih koji veruju u Wega, o priop{tewu Carstvu Bo`ijem,
mi ni na trenutak ne smemo da zaboravimo da nam je sve to darovano
Krstom i da Krst sve to uvodi u na{ `ivot. Svi mi smo jo{ uvek u
“ovome svetu”, u svetu koji je odbacio Hrista i koji Ga je osudio na
smrt. I mi sami smo deo tog sveta i jedino u smrti }emo se oslobodi-
ti od tog sveta. U tom svetu Hristos je razapet i mi moramo da se
raspiwemo sa Wim: Raspe}e ozna~ava borbu za novi `ivot u svemu,
borbu protiv [palog] tela, borbu protiv greha, borbu protiv sile zla
koja i daqe `ivi u nama. Krst Hristov preseca mene, preseca svet, do-
nosi [duhovni] ma~ i rat. Sve {to mi Hristos daje u Crkvi za mene po-
226 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
staje ne samo `ivot, ve} i sud: tim darom ja prosu|ujem svoj greh, tim
darom prepoznajem da jo{ uvek `ivim starim `ivotom. Uz to, pod su-
dom toga dara stoji i sama Crkva: woj je dato da bude Telo Hristovo
i isto~nik `ivota, ali i u Crkvi tako ~esto gospodari “ovaj svet”...
Carstvo Bo`ije je unutra u nama. Hristos je me|u nama. Ali,
tek u budu}em Eonu [Veku] zbi}e se Wegovo kona~no zacarewe: Car-
stvo nam je sada dato radi svedo~ewa pred svetom, radi pomo}i u
stra{noj borbi, kao obe}awe, kao predoku{awe, kao nada. @ivot u
Hristu postaje umirawe za svet. Ali, mi ve} znamo da u tom umirawu
jeste zalog spasewa i `ivota. U tom smrtnom i osu|enom svetu is-
klijavaju semena Carstva Bo`ijeg i samo u tom svetu ta semena i mo-
gu da izrastu: u taj svet je do{ao Sin Bo`iji i taj svet je Hristos
zauvek u~inio Svojim `ivotom.
Prema tome, novo se pome{alo sa starim, pobeda sa porazom,
sve do onoga dana kada }e se javiti Hristos u svoj slavi svoga Bogo-
~ove{tva. Nama je dato obe}awe da nas On u toj borbi ne}e ostavi-
ti, da }e Wegov `ivot “`ivovati” u nama i to obe}awe je ispuweno
u Crkvi. Ali, mnogi }e postaviti posledwe pitawe: gde je istinita
Crkva? Mi znamo Crkvu sa svim wenim podelama, sporovima, gresi-
ma i isku{ewima. Kako da budemo sigurni da je u woj – Hristos, i
kako da znamo {ta je otpadawe od Wega?
Odgovor i ovde dobijamo od Samoga Hrista. I{tite i na}i }e-
te, kucajte i otvori}e vam se, jer svaki koji tra`i... nalazi i sva-
kome koji kuca – otvara se... (Mt. 7, 7). Ma kakvo da pitawe sebi po-
stavimo, ma kakve da se sumwe jave u nama, sve se one re{avaju i razre-
{avaju iskqu~ivo Istinom. Mi znamo da nam je data ne samo mogu}-
nost da tra`imo Istinu, ve} i ube|enost da }emo je na}i. Ako veruje-
mo u Hrista, onda vi{e Istinu ne mo`emo da tra`imo kroz ropstvo,
kroz zavisnost od “spoqa{wega autoriteta”. Sâm Duh }e nas uvesti u
svaku Istinu (Jn. 16, 13). Radi toga je neophodno da iskqu~ivo Hrista
Isusa priznamo kao Istinu i da se toj Istini pot~inimo do kraja.
Jedno je nesumwivo: vera u Hrista nas dovodi u Crkvu i `ivot
u Hristu je `ivot u Crkvi. U Crkvi primamo savr{enu radost, ali
i Krst Hristov. A kada krst postane isuvi{e te`ak za nas, a u~ewe
Hristovo – sablazan i ludost (1. Kor. 1, 23) za na{ “stari `ivot” mi
tada obi~no ho}emo da odemo iz Crkve. Ali, setimo se tada Evange-
lija: Mnogi od u~enika Wegovih, ~uv{i ovo, govorahu: Kakve re~i!
Ko to mo`e slu{ati? (...) Tada Isus re~e Dvanaestorici: ho}ete
li i vi oti}i? Simon Petar odgovori Mu: Gospode, kuda da idemo?
Ti ima{ re~i ve~noga `ivota (Jn. 6, 60, 67-68).
227
EKLISIOLO[KE BELE[KE
1. Jedna od najve}ih “ekumenskih” te{ko}a sa kojom se susre}e
Pravoslavna Crkva jeste u tome {to se wen na~in mi{qewa i “kri-
terijumi” razlikuju od na~ina mi{qewa i kriterijumâ Zapada. A bu-
du}i da je ekumenski pokret oblikovan prvenstveno na osnovu zapad-
nih bogoslovskih pretpostavki i pred~iwenica, pravoslavni u~esni-
ci u ekumenskom pokretu su, stoga, od samoga po~etka, bili primora-
ni da svoja stanovi{ta i gledi{ta izra`avaju u bogoslovskom okviru
koji je ili tu| ili makar razli~it od pravoslavnog Predawa.
Ovo naro~ito va`i za eklisiologiju. Pravoslavni Istok
nije do`iveo krizu politi~ko-eklisiolo{kih sporova tipi~nih za
zapadni Sredwi vek ili Reformaciju. Pravoslavni Istok je, zato,
ostao slobodan od svake “polemi~ke” i “definicijske” eklisiologi-
je koja stoji u osnovi svih zapadnih, kako rimokatoli~kih tako i
protestantskih, “De Ecclesia”* spisa, i koja u velikoj meri uslovqa-
va [dana{we] ekumenske razgovore o Crkvi. U na{im [pravoslav-
nim] “izvorima” – kod Otaca, na Saborima i u Liturgiji – mi ne na-
lazimo nikakvu formalnu definiciju Crkve. To, naravno, nije zbog
toga {to kod wih nije bilo nikakve eklisiolo{ke zainteresovano-
sti i svesti, ve} zato {to Crkva (u pravoslavnom pristupu Crkvi)
ne postoji i, stoga, ne mo`e da se defini{e nezavisno od samog sa-
dr`aja wenog `ivota. Drugim re~ima, Crkva nije “su{tina” niti
“bitije” kao takvo, koje je razli~ito od Boga, ~oveka i sveta, ve} je
Crkva – sama stvarnost Hrista u nama i nas u Hristu, novi na~in
Bo`ijega prisustvovawa i delawa u Wegovoj tvorevini, novi na~in
`ivota tvorevine u Bogu. Crkva je dar Bo`iji [~oveku] i ~ovekov od-
govor i prihvatawe toga dara. Crkva je sjediwewe i jedinstvo, poz-
nawe, zajedni~ewe i preobra`ewe. I, budu}i da “forma” bez “sadr-
`aja” nema smisla (cf. odbijawe pravoslavnih bogoslova da razmatra-
ju probleme “punova`nosti”), pravoslavna eklisiologija je pre po-
ku{aj da se predstavi ikona Crkve kao `ivota u Hristu, nego da
se daju precizne definicije ili forme, preduslovi ili modaliteti
[Crkve]; da se predstavi ikona koja, da bi bila odgovaraju}a i isti-
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Ecclesiological Notes, St. Vladimir’s Semi-
nary Quarterly, Vol. 11, No. 1, 1967, pp. 35-39. Izlagawe pro~itano na skupu na In-
stitutu za savremeno bogoslovqe u Montrealu jula 1965.
* O Crkvi (prim. prev.).
228 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nita, mora da obuhvati sve a ne samo institucionalne aspekte Cr-
kve. Jer Crkva je institucija, ali ona je, tako|e, i Misterija (Taj-
na) i upravo Misterija jeste ono {to osmi{qava i o`ivquje samu
instituciju i ono {to, zbog toga, jeste predmet eklisiologije.
2. Takav jedan poku{aj bi verovatno morao da zapo~ne od Cr-
kve kao nove tvari. Pravoslavna eklisiologija, saglasno Predawu,
po~etak Crkve vidi u Raju, a `ivot Crkve shvata kao projavqivawe
Carstva Bo`ijeg. “Istorija Crkve zapo~iwe istorijom sveta. Sâmo
stvarawe sveta mo`e se shvatiti kao priprema za stvarawe Crkve za-
to {to ciq radi koga je bilo ustanovqeno carstvo prirode jeste
Carstvo Blagodati” (Mitr. Filaret Moskovski). Prema tome, osnov-
ne dimenzije pravoslavne eklisiologije su kozmi~ke i eshatolo{ke.
Sa druge strane, i Hristu, Vaplo}enome Sinu Bo`ijem, Novo-
me Adamu tvorevina nalazi ne samo iskupqewe i izmirewe sa Bogom,
ve}, tako|e, i svoje ispuwewe. Hristos jeste Logos, @ivot svakoga
`ivota, i ovaj `ivot, koji be{e izgubqen usled greha, obnovqen je i
darovan ~oveku i, kroz ~oveka, sveceloj tvorevini, u Hristu – u We-
govom Vaplo}ewu, Smrti, Vaskrsewu i Proslavqewu. Pedesetnica,
silazak Duha Svetoga @ivotodavca nije puko ustanovqewe [Crkve
kao] institucije opskrbqene naro~itim mo}ima i vla{}u. To je zapo-
~iwawe novoga Eona, po~etak `ivota ve~noga, otkrivewe Carstva ko-
je je radost i mir u Duhu Svetome (Rimq. 14, 17). Crkva je nepreki-
nuto prisustvovawe Pedesetnice kao sile osve{tawa i preobra`ewa
svekolikoga `ivota, Pedesetnice kao blagodati koja je poznawe Bo-
ga i zajedni~ewe sa Wim i, u Wemu, sa svime {to postoji. Crkva je
tvorevina obnovqena Hristom i osve{tana Duhom Svetim.
No, sa druge strane, Carstvo koje je Hristos zapo~eo i koje
Duh Sveti ispuwava nije od ovoga sveta. “Ovaj svet”, odbaciv{i i
osudiv{i Hrista, osudio je sâm sebe i, zato, niko ne mo`e da u|e u
Carstvo ako, u istinskom smislu, ne umre za ovaj svet, to jest ako ne
odbaci ovaj svet u wegovoj samodovoqnosti, i ukoliko svu svoju veru,
nadu i qubav ne polo`i u “Eon koji }e do}i”, u “Neve~erwi Dan” ko-
ji }e svanuti na kraju vremena. Vi ste mrtvi i va{ `ivot je Hri-
stom skriven u Bogu (Kol. 3, 3). Ovo zna~i da iako Crkva prebiva u
ovome svetu, wen stvarni `ivot jeste stalno i{~ekivawe i predoku-
{awe sveta koji }e do}i, pripremawe za taj svet, prela`ewe u stvar-
nost koja u ovome svetu mo`e biti opitovana samo kao “budu}nost”,
kao obe}awe i zalog onoga {to }e tek do}i. Plodovi Duha (radost,
mir, svetost, vi|ewe, poznawe) su stvarni, ali je wihova stvarnost
poput one radosti koju putnik do`ivqava kada, na kraju dugoga puto-
vawa, kona~no ugleda predivni grad u koji se uputio, a u koji, pak, tek
Eklisiolo{ke bele{ke 229
treba da u|e. Crkva otkriva i istinski daruje ve} sada Carstvo koje
}e do}i i tvorevina se obnavqa kada umire za sebe kao za “stari svet”
i kada po~iwe da ose}a glad i `e| za ispuwewem svega u Bogu.
3. Upravo misterija Crkve kao nove tvari u svoje dve dimenzi-
je, kozmi~koj i ehsatolo{koj, jeste ono {to nam otkriva smisao i us-
trojstvo Crkve kao institucije. Priroda institucije mo`e se oka-
rakterisati kao svetotajinska, a to zna~i ne samo kao data ili sta-
ti~na me|uzavisnost vidivog i nevidivog, prirode i blagodati, ve{-
tastvenog i duhovnog, ve}, tako|e – i prvenstveno! – kao dinami~ka su-
{tina Crkve koja je prela`ewe iz staroga u novo, iz ovoga sveta u svet
koji }e do}i, iz carstva prirode u Carstvo Blagodati. Crkva, kao vi-
diva zajednica i organizacija, pripada ovome svetu: ona je zaista deo
ovoga sveta. Crkva mora da pripada ovom svetu zato {to je ona i “usta-
novqena” da predstavqa i zastupa svet, da obuhvati svecelu tvorevi-
nu. Dakle, samoj “instituciji” Crkve pripada da bude narod, zajedni-
ca, porodica, organizacija, rod sveti, jerarhija. Drugim re~ima, da ob-
uhvati sve prirodne oblike qudskoga bitovawa u svetu, u vremenu i u
prostoru. Crkva stoji u organskoj neprekinutosti sa svecelim qud-
skim `ivotom, sa celokupnom qudskom istorijom. Crkva je pars pro to-
to ~itave tvorevine. Pa ipak, Crkva jeste sve ovo da bi otkrivala i
projavqivala istiniti smisao tvorevine, a to je – ispuwewe [svega] u
Hristu, kao i da bi “ovome svetu” objavqivala kraj i da bi zapo~iwa-
la Carstvo. “Institucija” je, tako, Sveta Tajna Carstva, sredstvo ko-
jim Crkva svagda biva ono {to ona jeste, ~ime ona svagda sebe ispuwa-
va kao Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu, kao Telo Hristovo
i Hram Duha Svetoga, kao novi `ivot nove tvari. Osnovni ~in ovog
ispuwewa i, prema tome, istinita “forma” Crkve jeste Evharistija:
Sveta Tajna u kojoj Crkva savr{ava prela`ewe, pashu iz ovoga sveta u
Carstvo, kroz koju prinosi, u Hristu, ~itavu tvorevinu Bogu, vide}i
je kao “Nebesa i zemqu, prepune slave Bo`ije”, i kroz koju u~estvuje u
Hristovom besmrtnom `ivotu, za Wegovom Trpezom u Carstvu Wegovom.
4. Ova svetotajinska priroda Crkve otkriva stvarni smisao
op{teprihva}enih notae [Ecclesiae], obele`ja Crkve u skladu sa koji-
ma Crkvu ispovedamo kao Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku. Svaka
od ovih osobina odnosi se kako na instituciju tako i na weno ostva-
rewe, kako na formu tako i na sadr`aj, kako na obe}awe tako i na we-
govo ostvarewe. Crkva je Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska, i ona
mora neprestano sebe da ispuwava kao jednost, svetost, sabornost i
apostolskost. Wena vidiva jednost treba da se ostvaruje kao sami sa-
dr`aj novoga `ivota (“da i oni budu jedno kao {to smo Mi jedno”, Jn.
17, 22) i kao jedinstvo svih u Bogu i sa Bogom. Objektivna svetost `i-
230 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
vota Crkve (darovi Blagodati i osve{tawe koje se izliva iz wenih
sve{tenodejstava) treba da se ostvaruje i ispuwava u li~noj svetosti
wenih ~lanova. Sabornost (apsolutna punota Evangelija koje Crkva
objavquje i `ivota koji daruje) treba da raste u “celovitost” vere i
`ivota svake [pomesne] zajednice, svakoga Hri{}anina i ~itave Cr-
kve. Wena apostolskost (wena istovetnost u vremenu i prostoru sa
pliromom [punotom] Crkve projavqenom u Pedesetnici) treba da se
~uva celom i nenaru{enom u svakom pokolewu, svagda i svugde.
5. U ovome svetu Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva
projavquje sebe kao mno{tvenost [pomesnih] Crkava, od kojih svaka
jeste i deo i celina. Ona je deo zato {to jedino u jedinstvu sa svim
[pomesnim] Crkvama i u poslu{nosti univerzalnoj Istini ona mo-
`e biti Crkva. No, ona je, tako|e, i celina zato {to u svakoj [pome-
snoj] Crkvi, blagodare}i wenom jedinstvu sa Jednom, Svetom, Sabor-
nom i Apostolskom Crkvom, sveceli Hristos jeste prisutan, daruje
se punota Blagodati, otkriva se sabornost novoga `ivota. Vidivo je-
dinstvo svih [pomesnih] Crkava kao Jedne, Svete, Saborne i Apo-
stolske Crkve izra`ava se i ~uva u jedinstvu vere, jedinstvu sveto-
tajinskog ustrojstva i jedinstvu `ivota. Jedinstvo vere ima svoju
normu i sadr`aj u sabornom Predawu. Jedinstvo svetotajinskog us-
trojstva se ~uva kroz apostolsko Prejemstvo koje je vidiva i objek-
tivna neprekinutost `ivota i poretka Crkve u vremenu i u prosto-
ru. Jedinstvo `ivota se projavquje u delatnoj brizi svih [pomesnih]
Crkava jednih za druge i svih wih zajedno za misiju Crkve u svetu.
6. Organ jedinstva u Crkvi je episkopat. “Crkva jeste u epi-
skopu”. Ovo zna~i da je u svakoj [pomesnoj] Crkvi li~no slu`ewe epi-
skopa u tome da ~uva punotu Crkve, to jest wenu istovetnost i nepre-
kinutost sa Jednom, Svetom, Sabornom i Apostolskom Crkvom; da
bude u~iteq sabornog Predawa; da bude prinositeq Evharistije ko-
ja je Sveta Tajna jedinstva; i da bude pastir naroda Bo`ijeg na wegov-
om pokloni~kom usho|ewu u Carstvo. Kroz hirotoniju od ruku drugih
episkopâ i svojim pripadawem sabornom episkopatu, episkop pred-
stavqa, oprisutwuje i sjediwuje svoju [pomesnu] Crkvu sa svim [po-
mesnim] Crkvama, i predstavqa sve ostale [pomesne] Crkve, a time
i ~itavu Crkvu svojoj sopstvenoj [pomesnoj] Crkvi. U episkopu je sva-
ka [pomesna] Crkva, na taj na~in, istiniti deo cele Crkve i cela
Crkva je zaista prisutna u svakoj [pomesnoj] Crkvi. U pravoslavnom
Predawu, jedinstvo episkopata, a naro~ito organ toga jedinstva, si-
nod ili sabor episkopâ jeste najvi{i izraz u~ewa i pastirske funk-
cije Crkve: bogonadahnuta usta ~itave Crkve. Ali, “episkop jeste u
Crkvi”, a ovo zna~i da ni episkop, niti episkopat u celini nisu iz-
Eklisiolo{ke bele{ke 231
nad Crkve, niti oni (da ovde navedemo ~uvenu formulaciju) delaju,
niti u~e ex sese et non ex consensu Ecclesiae.1 Ono {to episkopa ~ini
u~iteqem i ~uvarom Istine jeste wegovo potpuno poistove}ewe sa
consensus Ecclesiae2 i potpuna poslu{nost tom consensus Ecclesiae –
u~ewu, `ivotu i svetosti Crkve, kao i organskom jedinstvu sa Naro-
dom Bo`ijom. Jer u Crkvi niko nije bez Duha Svetoga i po “Posla-
nici Isto~nih Patrijaraha”, ~uvawe Istine je povereno ~itavom na-
rodu Crkve. Na taj na~in, Crkva jeste i jerarhijska i saborna, i ova
dva na~ela ne samo da nisu me|usobno suprotstavqena, ve} su u svojoj
me|uzavisnosti od su{tinskoga zna~aja za puni izraz Tajne Crkve.
7. Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva mora nu`no da
postoji u svetu kao ure|ena i vidivo–jedinstvena Vaselenska Crkva,
te funkcija i blagodatni dar prvenstava [u Crkvi] jeste da slu`e
kao sredi{ta zajedni~ewa, jedinstva i koordinacije. Postoje pome-
sna i oblasna prvenstva (mitropoliti, patrijarsi) i postoji vase-
lensko prvenstvo. Pravoslavna eklisiologija nikada nije poricala
da je vaselensko prvenstvo predawski pripadalo Crkvi Rima. No,
tuma~ewe ovog prvenstva u smislu li~ne nepogre{ivosti rimskoga
pontifeksa i wegove vaselenske jurisdikcijske vlasti dovelo je do
toga da pravoslavni Istok odbaci ovo prvenstvo.
8. Pravoslavna Crkva smatra da je sa~uvala neiskvarenu i pu-
nu veru i Predawe “jednom predato od Svetih”. Suo~ena sa tragi~nim
podelama me|u Hri{}anima, Pravoslavna Crkva tvrdi da jedini na-
~in za ponovno ujediwewe jeste obnova upravo onog jedinstva Vere, ko-
je jedino mo`e da omogu}i svakoj od [pomesnih] Crkava da vidi sve
ostale [pomesne] Crkve kao Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu.
9. Crkva je i in statu patriae3 i in statu viae4. Kao “Hristos u na-
ma”, kao projavqivawe Carstva Bo`ijeg i kao Sveta Tajna “Eona ko-
ji }e do}i”, `ivot Crkve je ve} preispuwen rado{}u i mirom u Du-
hu Svetome (Rimq. 14, 17). I Crkva upravo tu vaskr{wu radost iz-
ra`ava i prima u bogoslu`ewu, u svetosti svojih ~lanova i u zajed-
ni~ewu Svetih. Kao “mi u Hristu”, Crkva je na pokloni~kom puto-
vawu i u i{~ekivawu, u pokajawu i borbi. A iznad svega, Crkva je u
misiji, jer joj se weno pripadawe svetu koji }e do}i, radost koja je u
Hristu u{la u svet i vi|ewe preobra`enoga sveta daruju tako da bi
ona u ovome svetu mogla da svedo~i Hrista i da bi u Hristu mogla da
iskupquje i spasava svekoliku tvorevinu.
1. Od sebe i ne od saglasja Crkve, (tj. ne u saglasju sa Crkvom) (prim. prev.).
2. Saglasjem Crkve (prim. prev.).
3. U stawu Ota~astva, tj. obitavawa u Carstvu (prim. prev.).
4. U stawu puta (Ka Carstvu), tj. u svetu (prim. prev.).
232
“JEDINSTVO”, “PODELA”
I “PONOVNO UJEDIWEWE “
U SVETLU PRAVOSLAVNE EKLISIOLOGIJE
1. “Bogoslovqe Raskola” – tako glasi taj unekoliko neobi~-
ni naziv za novi pravac u bogoslovqu, koji izrasta iz sada{we po-
trage za hri{}anskim jedinstvom. Razlozi za pojavu ovog pravca u
bogoslovqu nalaze se u onom poimawu prirode Crkve, koje se, uop-
{te uzev{i, naziva “rimokatoli~kim”, u poimawu koje se mo`e opi-
sati kao “horizontalno” za razliku od, suprotnog mu, “vertikalnog”
ili “protestantskog” shvatawa. Ovakvo “rimokatoli~ko” poimawe
Crkve neizbe`no vodi u slede}i paradoks: svaka potraga za ponov-
nim ujediwewem pretpostavqa prethodni sporazum u pogledu toga
{ta jeste to jedinstvo. Sa druge strane, “rimokatoli~ko” poimawe
jedinstva iskqu~uje svaku mogu}nost stvarne podele, jer, ako nas, sa
jedne strane, ovakvo rimokatoli~ko poimawe vodi k potvr|ivawu
organskoga jedinstva Crkve ili, preciznije, potvr|ivawu Crkve kao
organskoga jedinstva, i ako se ovo isto organsko jedinstvo izra`a-
va u spoqa{woj strukturi Crkve i u wenom istorijskom kontinui-
tetu, onda podela kao takva jeste, sasvim o~igledno, ne{to {to je
protivre~no samo po sebi. Jer u rimokatoli~koj terminologiji ta-
kva podela bi ozna~avala podelu Samoga Hrista. “Bogoslovqe Ras-
kola” se, katkada, razvija kroz poku{aje da se na|e izlaz iz ovog
specifi~no “rimokatoli~kog” bezizlaza i da se bogoslovska nemo-
gu}nost podele Crkve “izmiri” sa istorijskom stvarno{}u.
Mora se, sa druge strane, priznati da su savremeni pravoslav-
ni bogoslovi daleko od bilo kakve saglasnosti u vezi sa ovim pita-
wem i da stavovi koje posledwih godina iznose o zna~aju hri{}an-
skih podela ~esto izgledaju uzajamno iskqu~ivi. Ovi stavovi varira-
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, “Unity”, “Divison”, “Reunion” in the Light
of Orthodox Ecclesiology – Adress given at the Annual Conference of the Fellowship of
St. Alban and St. Sergius at Abingdon 1950, Theologia KB, 1951, pp. 243–254.
“Jedinstvo”, “podela” i “ponovno ujediwewe” 233
ju od potpunoga poricawa postojawa bilo kakvih vestigia Ecclesiae*
izvan granica Pravoslavne Crkve, pri ~emu se odbacuje, ~ak, i puno-
va`nost Svetih Tajni Rimokatoli~ke crkve, pa sve do odre|enog op-
ravdavawa podela u Hri{}anstvu na osnovu halkidonskoga dogmata.
Raznovrnost ovih teorija, kako smatram, posledica je ~iwenice da
pravoslavna eklisiologija jo{ uvek nije u dovoqnoj meri razvijena.
Nedovoqna jasnost pravoslavnog stava o ovom pitawu pred-
stavqa ozbiqnu prepreku, jer su oni koji bi da poku{aju da prou~ava-
ju problem koji je danas pred nama naprosto li{eni premisa jasno de-
finisanih na osnovu saglasnog pravoslavnog bogoslovskog stava. Iz
ovoga razloga, ne mogu da poku{am ni{ta vi{e osim da izlo`im kra-
tak nacrt teme koja bi, ako bismo se wome bavili na podroban na~in,
zahtevala jednu obimniju kwigu. Moj ~lanak, stoga, nije ni{ta drugo
do skroman poku{aj da predlo`im odre|en broj tema za razmi{qawe,
koje mogu da vam izlo`im ne kao odgovor na problem, ve} pre kao mno-
{tvo pitawa upu}enih, ako tako mogu da ka`em, cewenom mi{qewu
bogoslovâ.
2. O pitawu jedinstva Crkve se, na ovoj Konferenciji1 ras-
pravqalo, iz mnogih i razli~itih uglova. Ja }u, stoga, da se ograni-
~im na jedan odre|eni aspekt problema koji je, kako mi se ~ini, od
su{tinskoga zna~aja. To je razlika izme|u pravoslavnog i rimoka-
toli~kog metoda tuma~ewa organskog jedinstva Crkve. Govori}u eks-
plicitno o rimokatolicizmu zato {to verujem da jedan od prvih za-
dataka pravoslavne eklisiologije jeste da izna|e na~in da se oslo-
bodi od rimskih uticaja. Ovi uticaji se mogu prepoznati u samom
na{em poimawu organskoga jedinstva Crkve i, po mome mi{qewu,
ti uticaji su naro~ito opasni budu}i da je wihova prava priroda
skrivena od odre|enog broja pravoslavnih bogoslova upravo tim du-
gotrajnim otporom Pravoslavqa Rimskoj katedri. Ovaj, pak, otpor
~esto je bivao zamena za bilo kakvu su{tinsku raspravu o na{im
“eklisiolo{kim razlikama”.
Na prvi pogled, ~ini se da jedini aspekt rimskoga u~ewa o
Crkvi, koji je neprihvativ za Pravoslavqe jeste u~ewe o papstvu
onako kako je ono formulisano na [Prvom] Vatikanskom koncilu,
u~ewe koje se smatra ~istom jereti~kom nadgradwom u~ewa koje se,
* Tragova Crkve (prim. prev.).
1. Izlagawe “Jedinstvo Crkve – biblijski pristup”, koje je na Konferenciji odr-
`ao o. Lajonel Tornton, objavqeno je u: “Sabornost” br. 8, zima 1950, str. 324-334.
234 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
pak, u svim ostalim aspektima smatra pravoslavnim. Me|utim, sma-
tram da je va`no shvatiti da u~ewe o papskom prvenstvu i, pre ovog
dogmata, sâmo postojawe papizma nije ni{ta drugo do logi~na po-
sledica odre|enog shvatawa “organskog jedinstva” Crkve. U pojed-
nostavqenom obliku ovo u~ewe se mo`e odrediti na slede}i na~in:
u rimskom bogoslovqu, ovo organsko jedinstvo, Crkva kao organizam,
jeste prvenstveno univerzalna Crkva, tj. sveukupnost vidive Crkve
na zemqi koja, u jedinstvu svoje organizacije i wene univerzalne
strukture, jeste projava i produ`ewe Misti~kog Tela Hristovog.
“Un Dieu, un Christ, un baptême, une Église institutionnelle et sociétaire”,2
veli o. Kongar i to za wega zna~i poimawe Crkve u smislu “delova”
i “celine”. I rimsko bogoslovqe, opet po o. Kongaru, traga za odre-
|ewem Crkve po kome bi “les différentes parties aient vraiment dans un en-
semble qui soit proprement un tout, un Statut de parties qui soient proprement
des parties”3. Univerzalni organizam Crkve, kao celine, ontolo{ki
prethodi wenim razli~itim “delovima”, i “delovi” su iskqu~ivo u
“celini” i kroz wu sjediweni sa Crkvom. ^ini mi se da je upravo
ovakvo shvatawe jedinstva Crkve, kao vidivog, univerzalnog organi-
zma ono {to postulira jednoga poglavara [Crkve], jednoga univer-
zalnoga episkopa u kome se to jedinstvo zasniva i ispuwava. Tako,
Crkva kao univerzalni organizam, kao “celina” jeste Rimska crkva,
“Ecclesia Sancta, Catholica et Romana”* – kao {to ~itamo u Enciklici
Mystici Corporis** – “kroz koju postajemo ~lanovi Tela Hristovog”.
Su{tinska razlika izme|u Pravoslavqa i rimokatolicizma
u pogledu ovog pitawa je, kao {to }u to poku{ati da poka`em, od `i-
votne va`nosti za problem ponovnoga ujediwewa. Pravoslavno sta-
novi{te, bar kako se meni ~ini, mo`e se izlo`iti na slede}i na~in:
kategorija organskoga jedinstva mo`e da se, na pravi na~in, primeni
jedino na pomesnu Crkvu. @eleo bih da razjasnim {ta podrazumevam
pod “pomesnom Crkvom”. Ne mislim na one crkvene zajednice koje su
sinonimne sa narodima ili dr`avama, a koje mi [pravoslavni] nazi-
vamo avtokefalnom Crkvom (kao {to je Jeladska ili Ruska Crkva),
2. “Jedan Bog, jedan Hristos, jedno Kr{tewe, jedna Crkva institucionalna i
zajedni~na”, u: M. J. Congar, Chrétiens desunis – principes d’un écuménisme catho-
lique, Paris, 1937, p. 109.
3. ... Po kome bi “razli~iti delovi u jednoj istinskoj zajednici – koja bi bila
celina u pravom smislu – imali status delova koji bi u pravom smislu bili
delovi", Ibid., p. 241.
* Sveta, Katoli~ka i Rimska crkva (prim. prev.).
** O misti~kom Telu (prim. prev.).
“Jedinstvo”, “podela” i “ponovno ujediwewe” 235
ve} na jedinstvenu zajednicu objediwenu pod poglavarstvom jednoga
episkopa, koja – u jedinstvu sa wim – ima punotu svetotajinskoga `i-
vota. Takva pomesna Crkva jedino mo`e biti nazvana “organizmom” u
crkvenom smislu te re~i, i takva pomesna Crkva, kao “organizam”,
kao svetotajinsko telo, nije “deo” niti “~lan” nekog {ireg univer-
zalnog [crkvenog] organizma. Ona jeste sama Crkva. Svestan sam da se
ovakvom tvrdwom izla`em kritici mnogih pravoslavnih bogoslova
koji su skloni da shvataju Crkvu upravo u smislu “univerzalnog or-
ganizma”, kako Crkvu shvataju rimski bogoslovi. Me|utim, uveren
sam da stanovi{te koje danas izla`em neposredno i logi~no sledi iz
pravoslavnog shvatawa sabornosti Crkve. To je bila i tema prethod-
ne Konferencije Dru{tva i ja sada ne}u podrobno da ponavqam ono
{to sam rekao tom prilikom4. Podseti}u vas samo na to da, po pravo-
slavnom stanovi{tu, “sabornost” nije vaselenskost Crkve, ve}, pre
svega, celovitost Crkve, celovitost wenoga `ivota svagda i svugde.
Iz ovakvoga odre|ewa sledi da su takve kategorije kao {to
su “delovi” i “celina” neprimenivi na Crkvu, zato {to Crkva jeste
katoli~anska ukoliko unutar Crkve “deo” jeste ne samo u saglasju
sa celinom, i ne samo da odgovara celini i da joj se pot~iwava, ve}
jeste istovetan sa celinom i u sebi vaplo}uje celinu: drugim re~i-
ma, deo jeste celina. Crkva je katoli~anska u vremenu i prostoru.
U vremenu, zato {to ona ne samo da je svagda povezana sa Apostoli-
ma “horizontalno”, ve} jeste ustvari ista Crkva, ista apostolska
zajednica, sabrana ˆp“ tš @ut™* (up. Del. ap. 2, 44, 46). Crkva je ka-
toli~anska u prostoru zato {to svaka pomesna Crkva, u jedinstvu
episkopa i naroda prima punotu darova, biva nau~ena sveceloj Is-
tini i ima celoga Hrista: “a gde je Hristos, tamo je Crkva”. “Totus
Christus” i, stoga, “tota Ecclesia”**. Apostolsko prejemstvo, koje je os-
nova sabornosti Crkve u vremenu, jeste isto tako osnova wene sa-
bornosti u prostoru: ono zna~i da svaka pomesna Crkva ima ne sa-
mo deli}, ve} punotu apostolskih darova. Ono {to se mo`e nazva-
ti “horizontalnom” strukturom Crkve jeste prvi preduslov wene
sabornosti. Wena sabornost je punota Crkve, svagda i svugde, puno-
4. Up. E. Every, The Catholicity of the Church, Sobornost, No. 6, Winter, 1949, pp. 233-
238 (radi se o analizi onoga {to su na Konferenciji izrekli pravoslavni i
anglikanski bogoslovi); kao i G. Florovsky (na anglo–ruskom simposionu), Lon-
don, 1934, pp. 51–74.
* A svi koji verovahu behu na okupu i imahu sve zajedni~ko... (Del. ap. 2, 44).
** “Celi Hristos”, “cela Crkva” (prim. prev.).
236 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ta koja joj je data u Hristu i koja, u krajwem ishodu, jeste punota Sa-
moga Hrista: “totus Christus, Caput et Corpus”.*
Jedinstvo Crkve se ne mo`e razdvajati od wene sabornosti,
niti se mo`e pot~iwavati ijednom drugom zakonu osim zakonu sa-
bornosti, u smislu koga je su{tina Crkve – “l’extension et la plenitu-
de de la Sainte Incarnation, ou plutôt de la Vie Incarnée du Fils avec tout ce
que pour notre salut il connut: la Croix et le Tombeau, la Resurrection le troi-
sième jour, l’Ascension dans les Cieux, la Session à la droite du Pére”5. Dru-
gim re~ima, priroda jedinstva Crkve je prvenstveno svetotajinska,
jer se punota Hristova svagda ostvaruje upravo u Svetim Tajnama i
mi [u Svetim Tajnama] postajemo u~esnici u toj punoti, svagda zape-
~a}uju}i, kroz to communio in Sacris**, na{e organsko jedinstvo jed-
nih sa drugima u Telu Hristovome i ~ine}i zajedno jednoga Hrista.
Ali, sama svetotajinska priroda jedinstva Crkve pretpostavqa
kori{}ewe “organskih” kategorija u pogledu pomesne Crkve. Pome-
sna Crkva je onaj svetotajinski organizam koji u svome episkopu ima
punotu Hristovu, punotu jedinstva, punotu svetosti, punotu kato-
li~nosti i apostolskosti, zapravo same one notae Ecclesiae*** koje
su upravo znaci organskog jedinstva Crkve i Hrista: Caput et Corpus.
Episkop ne mo`e biti episkop [jednog] dela Crkve, jer sâmo wegovo
jedinstvo sa wegovom sopstvenom Crkvu nije samo slika jedinstva
Hrista i Crkve, jedinstva Naroda Bo`ijeg, ve}, tako|e, i stvarni
dar punote, koji se ve~no ostvaruje u Svetim Tajnama.
Fatalno izvitoperewe rimokatoli~ke eklisiologije, sa
ovog stanovi{ta, jeste u tome {to se ovaj organski karakter pome-
sne Crkve kao osnova jedinstva preneo na Univerzalnu Crkvu, koja
je, zapravo, postala jedna ogromna Pomesna Crkva, koja, pak, sasvim
logi~no i prirodno, zahteva jednoga episkopa kao `i`u i izvor pu-
note Crkve. Ako je Crkva – Univerzalni Organizam, onda ona mora
da ima svog sopstvenog univerzalnog episkopa, kao {to i pomesna
Crkva ima organsko jedinstvo u svom sopstvenom episkopu. Dom
Kleman Lialen, u svome komentaru na Encikliku Mystici Corporis,
* Celi Hristos, Glava i Telo (prim. prev.).
5. “Crkva je produ`ewe i ’upotpuwewe’ Svetoga Vaplo}ewa ili, ta~nije, vaplo}enoga
`ivota Sina, i svega onoga {to se nas radi zbilo, Krsta, Groba, tridnevnoga Vaskrse-
wa, Vaznesewa na Nebesa i Sedewa sa desne strane Oca”; u: G. Florovsky, L’Église: sa
nature et sa tâche, L’ÉGLISE UNIVERSELLE DANS LE DESSEIN DU DIEU, Vol. I, 1949, p. 70.
6. Dom Clement Lialine, Une Étape en Ecclésiologie, Irénikon, 1950.
** Zajedni~ewe u Svetiwama, Svetim Tajnama (prim. prev.).
*** Obele`ja Crkve (prim. prev.).
“Jedinstvo”, “podela” i “ponovno ujediwewe” 237
previ|a veoma zna~ajan uvid koji to [rimsko] u~ewe o organskom je-
dinstvu Univerzalne Crkve dovodi do wegovih krajwih zakqu~aka.
Komentari{u}i mesto iz Enciklike koje se bavi mestom Evhari-
stije u jedinstvu Crkve, o. Lialen zapa`a: “On pourrait ajouter que
l’image du Corps Mystique se réalize parfaitement quand c’est le grand
Prêtre du Christ sur terre qui célèbre lui–méme le Saint–Sacrifice”6. Nema
jasnijeg dokaza za ~iwenicu da se ovde ~itavo bogoslovqe pomesne
Crkve i wene veze sa episkopom, kakvo je na primer izra`eno u Po-
slanicama Sv. Ignatija Antiohijskog, prenosi na funkciju episko-
pa Univerzalne Crkve. Ali, po pravoslavnom stanovi{tu, ovo pre-
no{ewe zna~i da je univerzalizam sobom zamenio sabornost Crkve,
eshatolo{ku punotu Crkve, koja nam omogu}uje da svagda i svugde, “u
ovome svetu”, ostvarujemo celoga Hrista i da qudima dajemo celu
Crkvu, u svoj wenoj punoti i spasonosnoj sili.
Ovo preno{ewe, stoga, onemogu}ava onih “dvoje ili troje sa-
branih” [u Ime Hristovo] da budu svedoci pune stvarnosti Vaplo}ewa
Sina Bo`ijeg. Moje ~vrsto uverewe jeste da bi pravoslavno bogoslo-
vqe, ukoliko bi prihvatilo ove kategorije univerzalnog organizma,
neizbe`no skrenulo ka Rimu. Nemogu}e je tvrditi, kao {to to Pravo-
slavni ~esto ~ine, da, iako predstavqa univerzalni organizam, Crkva
nema vidivog poglavara, jer je wena nevidiva Glava – Sami Hristos.
Ova tvrdwa je posledica nesposobnosti da se shvati sama priroda od-
nosa izme|u “vidivog” i “nevidivog”u Crkvi. Ako je Crkva katoli~an-
ska, onda wena nevidiva su{tina jeste istinski prisutna i vaplo}e-
na u wenoj vidivoj prirodi i wenoj vidivoj strukturi. To onda nisu
puki simvoli, jer vidiva Crkva zaista jeste Telo Hristovo.
Ali, {ta onda podrazumevamo pod jedinstvom [pomesnih]
Crkava i kakva je, onda, priroda vidivog jedinstva ~itave Crkve u
~itavom svetu? Jasno je slede}e: ako se rimski koncept “delova” i
“celine “ ne mo`e primeniti na ovo jedinstvo, onda jedinstvo mora
da se ontolo{ki izrazi u smislu istovetnosti. Iz ovoga sledi da je-
dinstvo [pomesnih] Crkava jeste stvarno kao {to je stvarno i or-
gansko jedinstvo pomesne Crkve, koje zaista jeste Jedinstvo Crkve
a ne samo jedinstvo me|u Crkvama. Su{tina nije u tome da sve po-
mesne Crkve zajedno ~ine jedinstveni organizam, ve} da svaka [po-
mesna] Crkva, kao Crkva, kao svetotajinsko jedinstvo, jeste ista
6. "Moglo bi se dodati da se ikona Misti~kog Tela ostvaruje savr{eno onda
kada Prvosve{tenik Hristov na zemqi li~no sve{tenoslu`i Svetu @rtvu", u:
Dom Clement Lialine, Une Étape en Ecclésiologie, Irénikon, 1950.
238 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Crkva, koja se projavquje na datome mestu. Ova istovetnost se za-
sniva na istovetnosti svetotajinske strukture svake Crkve: na
apostolskom prejemstvu, na episkopatu i na Svetim Tajnama. Mi se,
dakle, vra}amo istom organskom jedinstvu Crkve, ali onom jedin-
stvu u kome Crkve nisu komplementarne jedna drugoj, nisu “delovi”
niti “~lanovi”, ve} svaka od [pomesnih] Crkava i sve one zajedno je-
su upravo Jedna, Sveta, Katoli~anska i Apostolska Crkva.
3. Ovo je, pak, jedini aspekat jedinstva Crkve, koji se mo`e
odrediti kao ontolo{ki. Me|utim, Crkva nije tek ne{to {to je Bo-
g u Hristu dao qudima, ve} ona, tako|e, ukqu~uje i prihvatawe i
usvajawe ovoga dara od strane qudi, qudski odgovor na Bo`iji poziv
i na wihovo Bogoizabrawe. I premda to {to je darovano jeste puno-
ta, uvek istovetna sa sobom samom, eshatolo{ka punota Crkve, pa
~ak i Sami Hristos, tu punotu je, ipak, nemogu}e odvojiti od wenog
vaplo}ewa i projavqewa u istoriji. U ovom smislu, i rimokatoli~-
ka eklisiologija je, su{tinski gledano, ustvari bogoslovqe istori-
je Crkve. @eleo bih da naglasim da ovde mislim na bogoslovqe
istorije Crkve, a ne na filosofiju istorije. Filosofija istorije
poku{ava da otkrije smisao istorijskoga procesa, wegovu teleolo-
giju i u ovom smislu jedini stvarni obrazac filosofije istorije je-
ste sve{tena istorija Staroga Zaveta, istorija Spasewa, Heilge-
schichte, koja se u potpunosti kre}e ka svome ispuwewu, ka Vaplo-
}ewu Sina Bo`ijeg. I ova istorija se ispunila. A kada do|e punota
vremena, Bog posla Sina Svoga (Gal. 4, 4). U Hristu se punota Bo-
`anstva i punota Spasewa daruje qudima. Istorija Spasewa se is-
punila i “vreme Crkve” jeste ve} eshatolo{ko: to je “posledwe vre-
me”. Sa stanovi{ta “istorije Spasewa” Crkva nema istorije, ona ve}
jeste in statu patriae i svagda jeste aktualizacija [odelotvorewe] pu-
note spasewa koju je Hristos savr{ao „pax – jednom za svagda.
Tvrdwa da “Crkva ima istoriju” zna~i da ova punota spasewa
nije samo data qudima, ve} i da je qudi prihvataju; da je ~ove~anska
priroda, koja je vaspostavqena i obnovqena kroz Vaplo}ewe, postala
kadra za prihvatawe i usvajawe Vaplo}ewa; da istorijska stvarnost,
ovaj na{ svet, zaista mo`e da primi Hrista i da ~ovek mo`e da se
upodobi Hristu. Bog je postao ~ovek, Bo`anski Logos je postao re~
qudskog Svetog Pisma, i ba{ kao {to je nemogu}e razvaplotiti Hri-
sta ili razdvojiti Re~ Bo`iju od re~i qudske, tako je isto nemogu}e
izdvojiti eshatolo{ku punotu Crkve od wene istorijske i qudske
“Jedinstvo”, “podela” i “ponovno ujediwewe” 239
projave. Bogoslovqe istorije Crkve pretpostavqa da je u istoriji, u
promenivom i ograni~enom svetu, mogu}e na odgovaraju}i na~in poj-
miti, izraziti i usvojiti Bo`iju Istinu koja se daruje u Hristu. Ta-
ko je, sa ~isto istorijske ta~ke gledi{ta, istorija Crkve, poput sva-
ke druge istorije, kontingentna. Na primer, strukturu rane Crkve
oblikovao je svet u kome je ona nastala i dogmati~ke formulae Vase-
lenskih Sabora, sâmo u~ewe Crkve i razvoj wene organizacije bili
su odre|eni ~isto istorijskim ~iniocima. Ali, priroda Crkve je ta-
kva da sve {to je Bo`ansko, apsolutno i “eshatolo{ko” u Crkvi mo-
`e da se izrazi u tim “istorijskim” oblicima, a sve ono {to je ~isto
istorijsko mo`e da se preobrazi i da se saobrazi Istini. [tavi{e,
to je upravo zadatak koji je postavqen Crkvi. Ba{ kao {to svako od
nas, ko je u Svetome Kr{tewu primio punotu darova spasewa, posta-
je “u~esnik smrti i Vaskrsewa” na{ega Gospoda i pronalazi novi `i-
vot, i biva prizvan da uzrasta u wemu, tako i Crkva – dok ne dostig-
nemo svi u jedinstvo vere i poznawa Sina Bo`ijega, u ~oveka savr-
{ena, u meru rasta punote Hristove (Efes. 4, 13).
Ovakvo poimawe organskog jedinstva eshatologije i istori-
je u Crkvi obezbe|uje nam kqu~ za pravo shvatawe Predawa Crkve.
Sa jedne strane, Pravoslavna Crkva odbacuje teoriju “dogmati~kog
razvoja” kao svojevrsnog koli~inskog uve}awa Istine: punota Isti-
ne je data Crkvi od samoga po~etka i ona se, u svoj svojoj celokup-
nosti, daje Crkvi svagda i svugde. Quod semper, quod ubique, quod ab
omnibus creditum est.* To zna~i da nije Istina ta koja “raste”, ve} to
zna~i da mi treba da uzrastamo u Istini. Ali, sa druge strane, ovo
uzrastawe [u Istini] nije samo niz istorijskih i relativnih prih-
vatawa jedne i iste Istine, ve} stvarni i odgovaraju}i odgovor na
poziv Bo`iji; ovo uzrastawe je plod Vaplo}ewa i Duha Svetoga, i
kao takvo postaje sastavni deo `ivota Crkve, i kao takvoga ga
Predawe i prenosi. To nije puko “tuma~ewe” nekakvog osnovnog “sr-
`nog” Predawa, tuma~ewe koje je “spoqa{we” u odnosu na Predawe
i koje ima iskqu~ivo “istorijsku” vrednost: to jeste sâmo Predawe,
sama Istina, projavqena i izra`ena. U tom smislu, Predawe za nas
ukqu~uje i Sveto Pismo koje obrazuje wegovu osnovu i sadr`aj, kao
i dogmati~ke formulae i svetost Svetih i po{tovawe Majke Bo`ije
i svekoliko u~ewe i sveceli `ivot Crkve.
* Znamenita formulacija Vikentija Lerinskog: “Teneamus quod ubique, quod sem-
per, quod ab omnibus creditum est” –“Dr`imo ono {to se svugde, {to se svagda i
{to se od sviju verovalo” (Commonitorium, 2) (prim. prev.).
240 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Istinski znak i preduslov jedinstva svih [pomesnih] Crkava,
tj. ~itave Katoli~anske [Saborne] Crkve jeste jedinstvo Predawa,
koje jeste ono pravilno tuma~ewe eshatolo{ke punote Crkve koja
nam jedina omogu}ava da pojmimo i da projavimo na{e jedinstvo: ne
samo da verujemo u wega, ve} i da ga imamo. To je jedinstvo u Istini,
u stvarnoj i objektivnoj Istini, a ne samo u bledom, relativnom i
“istorijskom” izrazu Istine. To su, mo`e neko da prigovori, qudske
re~i, qudska uverewa i qudske istine. Me|utim, ne smemo da zabora-
vimo da je re~ “qudski” zadobila dva razli~ita zna~ewa od dana ka-
da je Bog postao i ostao ~ovek: “qudski” mo`e da zna~i ukupni zbir
qudskih slabosti, greha i otpalosti od Boga, ali mo`e, tako|e, da
ozna~ava i obo`enu i proslavqenu ~ove~ansku prirodu Hristovu: mi
smo Telo Hristovo (1. Kor. 12, 27); mi um Hristov imamo (1. Kor.
2, 16); ne ja, ve} Hristos Koji `ivi u meni (Gal. 2, 20) – ove re~i, ko-
je je izgovorio ~ovek, mo`e o sebi da ka`e i Crkva... I iz tog razlo-
ga Predawe, Vera i Istina Crkve, primqene u Duhu Svetome i potvr-
|ene Duhom Svetim, jesu istiniti izraz wenoga jedinstva. Na{e je-
dinstvo u Hristu ne mo`emo da projavqujemo na drugi na~in osim u
ovom “jedinstvu vere i qubavi”, i Sv. Ignatije Antiohijski upravo
tako i odre|uje Crkvu. Eshatolo{ko jedinstvo Crkve, istovetnost
Crkve u vremenu i prostoru, projavquje se u aktualnom i vidivom je-
dinstvu vere, a kriterijum ove vere je, opet, istorijsko Predawe Cr-
kve. Arijanstvo, monofizitstvo i nestorijanstvo su bile isto~ne je-
resi ~etvrtog i petog stole}a. Me|utim, dogmati koje je formulisa-
la Crkva kao odgovor na ove jeresi nisu tek nekakvi puko isto~ni
dogmati iz ~etvrtog i petog stole}a. Oni jesu sama Katoli~anska
[Saborna] Istina, re~i Duha Svetoga u Crkvi, i ta Istina ne mo`e
biti relativna. U}i u Crkvu, `iveti u Crkvi ne zna~i samo zadobi-
jati individualno i eshatolo{ko sjediwewe sa Hristom, ve} to pod-
razumeva i neophodnost ulaska u istorijsku Crkvu i `ivqewe u isto-
rijskoj Crkvi koja ima svoj sopstveni jezik i svoj sopstveni istorij-
ski oblik, ba{ kao i neophodnost prihvatawa ove istorije kao svoje
sopstvene istorije. Ovaj ~in, koji je daleko od bilo kakvog svo|ewa
Katoli~anske Istine na nivo svog sopstvenog vremena i svojih li~-
nih potreba, podrazumeva neprestano pro{irivawe svoje li~nosti,
svoje vere i svoga jezika ka ciqu pune katoli~nosti [sabornosti].
Da zakqu~imo, jedinstvo Crkve se izra`ava i ostvaruje u je-
dinstvu vere, projavquje u punoj katoli~anskoj saglasnosti svih [po-
mesnih] Crkava; kroz ovu saglasnost svaka Crkva zna druge Crkve
kao {to zna samu sebe, i u drugim Crkvama prepoznaje Jednu Kato-
“Jedinstvo”, “podela” i “ponovno ujediwewe” 241
li~ansku Crkvu. Upravo to katoli~ansko [saborno] saglasje ima svoj
izraz u zajedni~ewu u Svetim Tajnama i u interkomuniji; kroz ovo se
Svete Tajne druge Crkve prepoznaju kao Svete Tajne svoje sopstvene
Crkve, i u krajwem ishodu kao Svete Tajne Vaselenske Crkve. Crkva
nije vaselenski organizam, a ipak wena vera jeste svagda vaselenska
vera, vera Apostolâ, Otaca i U~iteqâ. To je vidivo jedinstvo, jedin-
stvo Katoli~anske [Saborne] Crkve {irom zemaqskoga {ara.7
4. ^ini mi se da sada mogu da se usudim da izvedem nekoliko
zakqu~aka u pogledu stava Pravoslavne Crkve o ~iwenici podele i
o smislu koji Pravoslavna Crkva pridaje ideji “ponovnoga ujediwe-
wa”. Trebalo bi, s druge strane, zapaziti da se stav ve}ine savreme-
nih bogoslova prema ~iwenici podele veoma razlikuje od stava Cr-
kve od Istoka u vreme Vaselenskih Sabora i u Vizantiji. Mo`e se
re}i da savremeni bogoslovi, pre svega, `ele da otkriju smisao pode-
le i da paradoksalno `ele da odrede ono {to bi se moglo nazvati bo-
goslovskom postavkom podele. Kako je podela uop{te postala mogu-
}a? [ta se de{ava sa Svetim Tajnama Crkve ili sa zajednicom odvo-
jenom od onoga {to se smatra istinitom Crkvom? Da li su wihova
sve{tenodejstva vaqana ili ne? Ovo su pitawa koja se danas pokre-
}u. ^ini mi se da su sva ova pitawa, na koja “bogoslovqe raskola” po-
ku{ava da pru`i odgovor, su{tinski povezana sa rimskim shvatawem
Crkve kao jednog univerzalnog organizma, i mogu da nastanu iskqu-
~ivo iz takvih rimskih pretpostavki. “Bogoslovqe Raskola” pred-
stavqa plod `eqe bogoslova da prona|u mesto za Crkvu tamo gde, u
skladu sa wihovim sopstvenim pretpostavkama, ne bi uop{te treba-
lo da ima mesta za wu. Ali, ~itava nevoqa je u tome {to se, sa pravo-
slavne ta~ke gledi{ta, na ta pitawa i ne mo`e dati odgovor, zato {to
je ~itav problem pogre{no postavqen i formulisan na pogre{an na-
~in. Ovo najboqe potvr|uje ~iwenica da ni rana Crkva niti Crkva
iz razdobqa Vaselenskih Sabora nikada nije pokretala ovakva pita-
7. Naravno, ne `elim da pori~em vidivu organizaciju Vaselenske Crkve, grupisa-
nost pomesnih Crkava u eparhije, mitropolije i patrijar{ije; kao ni prvenstvo iz-
vesnih episkopskih katedri; ukratko, sveceli crkveni poredak (t…xiV) koji je ure-
|en kanonima Crkve. Jednostavno `elim da uka`em na to da ova organizacija nije
organizam u onom smislu u kome ga razume Rimska crkva, ve} da je ta organizacija,
po samoj svojoj prirodi, istorijska, da se mewa se u skladu sa istorijskim procesom.
Ona se mewa na takav na~in da svagda izra`ava katoli~ansko saglasje ~itave Crkve
i wenu stvarnu istovetnost sa svakom pomesnom Crkvom. Videti moj kratki esej:
Vaselenski patrijarh i Pravoslavna Crkva, Vesnik RSHD, br. 1, 1951, str. 3-12.
242 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
wa, te su, stoga, u savremenom pravoslavnom bogoslovqu takva pitawa
zapravo proizvod rimskog i, uop{te uzev{i, zapadnog uticaja.
Za Vizantijsku Crkvu podela zna~i otpadawe jedne ili vi{e
pomesnih Crkava od katoli~anskog [sabornog] saglasja, i, stoga, od
istinite vere izra`ene tim saglasjem i kroz wega. Dakle, i da to vi-
{e ne ponavqam, to ne zna~i odvajawe od nekakvog “univerzalnog or-
ganizma”, niti otpadawe od Isto~ne Crkve koja se, u sasvim odre|e-
nom smislu, smatra izvorom Crkve uop{te, ve} zna~i – naru{ewe
Predawa i Istine. Ali, budu}i da Crkva projavquje i prepoznaje
svoj ontolo{ki identitet u ovom jedinstvu Predawa, u ovoj projav-
qenoj Istini i budu}i da je jedinstvo Vere – preduslov ovoga iden-
titeta, naru{ewe katoli~anskoga saglasja izaziva prekid zajedni-
~ewa u Svetim Tajnama. Za Rimsku crkvu je podela upravo prekid za-
jedni~ewa sa Rimom, zato {to Rim jeste izvor Crkve i izvor wenoga
vidivoga jedinstva. Pridev “Romana” jeste ustvari nota Ecclesiae, obe-
le`je Crkve koje u sebe ukqu~uje i obele`je apostolskosti, jedin-
stva i katoli~nosti. Ali, za Isto~nu Crkvu takva nota Ecclesiae, u
odsustvu koje ona ne priznaje ni apostolskost, ni jedinstvo, niti ka-
toli~nost [sabornost] nije pridev “isto~no”, ve} upravo “Pravoslav-
qe” – punota Predawa i istinito jedinstvo u Veri. Ovo zna~i da, ka-
da jedna ili vi{e pomesnih Crkava otpadne od katoli~anskog sagla-
sja, Pravoslavna Crkva uop{te i ne mo`e da pokrene problem wi-
hove “vaqanosti” kao Crkava, jer izvan punote Predawa, izvan pro-
javqene Istine koja jeste Pravoslavqe, mi ne mo`emo ni da “znamo”,
niti da “priznajemo” (ili prepoznajemo) ovu “vaqanost”. Predawe je,
u ovom smislu, ono {to nam omogu}ava da istinski pojmimo i prihva-
timo ono {to je Bog u~inio za nas, da istinski primimo Tajnu na{e-
ga spasewa i, stoga, izvan tog Predawa mi uop{te i ne mo`emo da
znamo ni{ta o “vaqanosti” ili “nevaqanosti”.
Da navedemo jedan primer: kada je bla`enopo~i{vi Patri-
jarh Moskovski Sergije, zajedno sa nekoliko drugih pravoslavnih
bogoslova, izrazio mi{qewe da Pravoslavna Crkva, bez op{te dog-
mati~ke saglasnosti, ne mo`e da se bavi re{avawem pitawa “vaqa-
nosti” anglikanskih rukopolo`ewa, to je, verujem, zna~ilo upravo
slede}e: da je za nas, Pravoslavne, problem “vaqanosti” nerazdvojan
od pravoga “tuma~ewa”, budu}i da ovo “tuma~ewe” jeste prihvatawe
vaqanosti Spasewa koje je ostvareno jednom za svagda. A ovo pra-
vilno tuma~ewe jeste upravo Predawe Crkve, izra`eno u wenom ka-
toli~anskom [sabornom] saglasju.
“Jedinstvo”, “podela” i “ponovno ujediwewe” 243
Ovo obja{wava ~iwenicu, koju sam ve} pomenuo, da je Vizan-
tijska Crkva, u svojim polemikama sa Zapadnom crkvom, svagda po-
kretala pitawe ne u smislu ponovnoga prisajediwewa Zapadne crkve
Isto~noj, tj. woj samoj, niti u smislu prirodnoga priznawa svetota-
jinskog i crkvenog ustrojstva, ve} iskqu~ivo na planu dogmati~ko-
ga u~ewa, na kome je Zapadna crkva naru{ila Istinu i otpala od ka-
toli~anskoga saglasja: pomenimo, na primer, problem “Filioque”... To je
bilo tako zato {to jedino u dogmati~kome saglasju, jo{ preciznije,
u saglasju u Veri, mo`emo da priznamo Svete Tajne druge pomesne
Crkve i [jedino u tom saglasju u Veri] Svete Tajne na{e Crkve, to
jest, na{a Crkva mo`e da bude priznata [od drugih] kao ista Crkva.
U krajwem ishodu, dogmati~ko saglasje je neophodni kriterijum
priznavawa druge Crkve kao iste Crkve. Bez ovog kriterijuma spo-
qa{we jedinstvo Crkve prestaje da izra`ava weno “ontolo{ko” je-
dinstvo. Iz ovoga sledi da, iako Pravoslavna Crkva ne mo`e da ima
nikakvo “bogoslovqe Raskola” – i to naprosto zato {to ne{to {to
je negativno ne mo`e da se tuma~i na pozitivni na~in, i stoga ne mo-
`e ni da se opravda – ona, ipak, zna koji su to istinski preduslovi
za ponovno ujediwewe i koji put koji vodi ka tome. Ne}u otkriti ni-
{ta novo ako ka`em da ovaj put mo`e biti iskqu~ivo put dogmati~-
koga jedinstva, put istinskoga dogmati~koga saglasja. Ovo dogmati~-
ko saglasje, u svetlu onoga {to sam ve} rekao, podrazumeva ne samo
saglasnost u pogledu odre|enih konkretnih pitawa, nekakav ve-
{ta~ki odre|eni “dogmati~ki minimum”, ve} integraciju “istorij-
ske punote” Predawa. Na{e podele su prvenstveno rezultat prekida
katoli~anske [saborne] saglasnosti, rezultat crkvenoga “parohija-
lizma” i ograni~enosti qudskoga opita Crkve.
Poziv na “povratak Ocima” i Saborima, koji upu}uje Pravo-
slavna Crkva, nije poziv na povratak “Istoku” ili woj samoj, ve} na
povratak samoj onoj punoti i istinskoj katoli~nosti iskustva Cr-
kve, koju su bili kadri da izraze i Oci i Sabori. Na{ prvi zadatak
je da otkrijemo onaj jezik Crkve, bez koga formulae i odre|ewa, ~ak,
mo`da i mogu biti [naknadno] uvedeni u Simvol vere, ali nikada
ne mogu da postanu stvarni sadr`aj na{e vere.
Ovo u praksi zna~i da je dogmati~ko jedinstvo nemogu}e bez
odre|enog doktrinarnog jedinstva. Dogmati~ko jedinstvo je po~etak
beskrajnog uzrastawa u “punoti jedinstva” i, u ovom procesu uzra-
stawa, sve one napetosti izme|u razli~itih {kolâ i u~ewâ, koje su
uvek postojale u Hri{}anstvu, jesu ne samo legitimne, nego ~ak i
neophodne. No, dopustite mi da jo{ jedanput naglasim da se dogma-
244 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ti~ko jedinstvo ne mo`e posti}i bez odre|ene mere “integrisawa”
istorije Crkve, wenog istorijskog iskustva. Mi moramo jo{ jedanput
da sledimo pravac crkvene istorije, da iznova opitujemo ovu istori-
ju kao na{u istoriju. “Pro{lost” Crkve mora da o`ivi i da postane
na{a aktualna sada{wost. Ona mora da postane osnova i izraz na{e-
ga jedinstva u Crkvi i, na taj na~in, izraz jedinstva same Crkve. Cr-
kva jeste jedna zato {to Crkva jeste jedinstvo. Neko je, tokom ove
Konferencije, zapazio da su{tinska razlika izme|u “katolika” i
“protestanata” ne le`i u razli~itom pristupu Bibliji, Crkvi, itd.,
ve} u ~iwenici da svi mi, i pored toga {to imamo jednu Bibliju i
jednu istu istorijsku ~iwenicu Spasewa, u krajwem ishodu, zapravo
verujemo u razli~itog Isusa Hrista. U krajwem ishodu, ~itavo Pre-
dawe Crkve nije ni{ta drugo do odgovor na pitawe: Ko je bio, tj. Ko
je Isus iz Nazareta? I mi iskqu~ivo u Predawu, u punom iskustvu
i `ivotu Crkve, zadobijamo – ne deli} niti, pak, tek jedan aspekt
Evangelija, i ne “biblijsko u~ewe” o ovom ili onom pitawu, ve} sve-
celo Evangelije, svecelu Tajnu (Misteriju) Spasewa koja je objav-
qena u Evangeliju i koja zanavek obitava, u svoj svojoj punoti, u Cr-
kvi. Iz ovoga razloga, jedinstvo Predawa nije preduslov niti posle-
dica jedinstva Crkve, ve} jedinstvo Predawa zapravo jeste sâmo vi-
divo jedinstvo Crkve. Ovo jedinstvo Predawa odre|uje jedinstvo spo-
qa{pwe strukture Crkve, ali to jedinstvo strukture se odelotvora-
va i biva vaqano iskqu~ivo u jedinstvu Predawa. Prema tome, ni
apostolsko prejemstvo, ni episkopat, niti Svete Tajne po sebi ne mo-
gu da budu priznati kao osnova jedinstva, ve} jedino ona Vera Crkve
koja se projavquje u Predawu, koja ~itavoj toj strukturi daje wen
istinski smisao i koja “sadr`i” u sebi “vaqanost” te strukture.
Na kraju bih, kao zakqu~ak, rekao da pred nama le`i jedan
tegoban i, sasvim verovatno, duga~ak put, put koji vodi ka “uce-
lovqewu” [integraciji] vaselenskog [univerzalnog] i sabornog [ka-
toli~anskog] Predawa Crkve. Svaki poku{aj da se zaobi|e taj put,
da se izna|e izvesno “eshatolo{ko” jedinstvo izvan wegove “odgova-
raju}e” istorijske projave ne}e voditi ka istinskome jedinstvu, ve}
samo ka ~isto qudski sklepanom jedinstvu i time ka razvaplo}ewu
Crkve. I re~i – “ponovno ujediwewe sa Pravoslavqem” (koje, u su-
{tini, izra`avaju ono {to sam poku{ao da ka`em) na{oj zapadnoj
bra}i ne}e zvu~ati kao projava na{e qudske gordosti jedino ako mi
zaista budemo napredovali tim putem, a i nama samima }e se, u tom
slu~aju, one otkriti kao jedini mogu}i kraj tog puta i kao jedino
istinito dovr{ewe tog putovawa.
245
CRKVA JE JERARHIJSKA
Posle bure koju je izazvao na desetom Sveameri~kom Saboru
Ruske Crkve svojom tvrdwom da “na{a Crkva nije jerarhijska”, g.
Ralf M. Arku{ je sada objavio i kwi`icu pod naslovom “Da li je
na{a Crkva jerarhijska?”. “Na ovo pitawe” – ka`e on u zakqu~ku –
“mora da se odgovori odre~no. Oblik na{e Crkve je saboran”. On
ovaj svoj zakqu~ak zasniva na:
a) Vebsterovom odre|ewu pojma “jerarhijski” (str. 1–2),
b) kratkoj analizi razli~itih oblika crkvene uprave posle
Apostolskog Sabora u Jerusalimu (str. 2–3),
v) pozivawu na Moskovski Sabor iz 1917-1918, kao i na De-
troitski Sabor iz 1924. godine.
Da je zakqu~ak g. Arku{a tek kakvo “privatno mi{qewe”
ili, pak, wegovo sopstveno neobi~no tuma~ewe crkvene istorije,
eklisiologije i kanonskog prava, uprkos na{em potpunom nesla-
gawu sa wim, mi ne bismo ni obratili pa`wu na wegovu kwi`icu.
Ali, g. Arku{, mnogo godina unazad, va`i za jednog od vode}ih ver-
nika u na{oj Crkvi: on je slu`benik Pravnog saveta Mitropolije,
pravoslavni predstavnik u [ameri~kom] Nacionalnom savetu crka-
va i pravnik koji je, po samoj prirodi svoje profesije, stalno suo-
~en sa smislom pravoslavnoga Predawa, te sve ovo zajedno ~ini we-
gov slu~aj veoma ozbiqnim. A budu}i da wegove stavove dele mnogi
na{i vernici, naro~ito oni koji su aktivni u `ivotu na{e Crkve,
izgleda da se suo~avamo sa zaista nebivalom situacijom: jedan seg-
ment Crkve jednostavno odbija da prihvati i da ispovedi u~ewe ko-
je nikada ranije nije bilo dovo|eno u pitawe. Ova kwi`ica je jed-
nu stvar u~inila sasvim jasnom: kucnuo je ~as za nedvosmisleno
obja{wewe ~itavog pitawa.
Pre nego {to pre|emo na samu kwi`icu, moramo da iznese-
mo jedno uvodno zapa`awe koje je od su{tinskoga zna~aja. Kada se u
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, The Church is Hierarchical – An Answer to Ralph
Montgomery Arkush, St. Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 3, No. 4, 1959, pp. 36-41.
246 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
“sporu klir–laikat” upotrebqavaju pojmovi “upravqawe”, “admini-
strirawe”, “kontrolni autoritet” svi oni koji se koriste ovim poj-
movima moraju da budu svesni da, kada se primewuju na Crkvu, ovi
pojmovi moraju nu`no da zna~e ne{to {to je sasvim druga~ije od
onoga {to ti pojmovi zna~e u ~isto svetovnom kontekstu. Crkva ni-
je svetovno dru{tvo i, stoga, da bi sva odre|ewa i opisi wenoga `i-
vota i funkcionisawa bili odgovaraju}i, oni nu`no moraju da bu-
du izmeweni i prilago|eni prirodi Crkve.
Svaki tip upravqawa mora da odgovara prirodi i svrsi ono-
ga ~ime se upravqa. Mi `ivimo u demokratiji koja je visoki i uzvi-
{eni tip vlasti. Ali, mi, tako|e, znamo da demokratsko na~elo
(“vladavina naroda, od strane naroda i radi naroda”) nije primeni-
vo, ~ak, ni svugde u svetovnom dru{tvu. Ono, na primer, nije prime-
nivo u vojsci, {koli, porodici. Zar je te{ko shvatiti jednostavnu i
obi~nu istinu da je demokratija, iz mnogo ozbiqnijih razloga, ne-
primeniva u Crkvi? Crkva nije demokratska i nikada nije bila de-
mokratska, i to zato {to Crkva nije qudska ustanova sa qudskim ci-
qevima i svrhama. Crkva je Bo`anska Ustanova, koju nisu osnovali
qudi ve} Hristos, koja svoj `ivot prima od Boga i koja ima jedan na-
ro~iti ciq: da spasi qude tako {to }e ih uvesti u `ivot blagodati,
pra{tawa, qubavi i istine, i tako {to }e ih sjediniti sa `ivotom
Samoga Hrista. Crkva, svakako, ima svoj qudski aspekat, qudsku di-
menziju svoga `ivota, no ipak ta “qudskost” Crkve nije nezavisna od
wene duhovne su{tine, od wenog Bo`anskog porekla, ve} vaplo}uje
tu su{tinu i to poreklo, izra`ava ga, i u potpunosti i apsolutno je
pot~iwena tom Bo`anskom poreklu. Govoriti o dve sfere u Crkvi –
jednoj duhovnoj i drugoj materijalnoj – kao o me|usobno nezavisnim
sferama, zna~i nimalo ne shvatati stvarnu prirodu Crkve, ~iji “Ob-
razac” jeste Sâm Hristos, Bog Koji je postao ^ovek, u Kome je ~ove-
~anska priroda u potpunosti saglasna Bo`anskoj prirodi i potpuno
izra`ava Bo`ansku prirodu. ^itavom Crkvom, u svim wenim aspek-
tima i delatnostima, u celokupnosti wenoga `ivota upravqa prven-
stveno Hristos Koji je Glava Crkve, i upravo zbog toga mi moramo od-
lu~no da odbacimo samu ideju “demokratske Crkve”, ma koliko da vi-
soko cenimo vrednost demokratskog ideala za svetovno dru{tvo.
Ali, iz istoga razloga, ideja “autokratske” Crkve je jednako
pogre{na. Ako je u svetovnom kontekstu “autokratija” jedina alter-
nativa “demokratiji”, ova alternativa je jednostavno neprimeniva
na Crkvu, a to je, ipak, upravo ono {to g. Arku{ i oni koji se sa wim
Crkva je jerarhijska 247
sla`u o~igledno nisu u stawu da shvate. Crkva je jerarhijska {to
zna~i da mo} i vlast u Crkvi svagda stoje u vezi sa prvim Izvorom
wenoga `ivota – Samim Hristom i proizlaze iz tog Izvora, iz Sa-
moga Hrista. Oni koji po Bo`anskom postavqewu i rukopolo`ewu
(tj. Svetoj Tajni Sve{tenstva) vr{e ovu vlast nisu “autokrate”, jer
oni sami moraju da budu u potpunosti i bezuslovno pot~iweni Hri-
stu i Wegovoj Crkvi, Predawu Crkve, kanonima Crkve, celini wene
Istine i Duha. Jedinstveni ciq wihovoga upravqawa jeste da sa~u-
vaju Crkvu u Istini i da obezbede weno uzrastawe u meru rasta pu-
note Hristove (Efes. 4, 13). Oni “upravqaju” Crkvom ne po sagla-
snosti naroda, ve} po Bo`anskom postavqewu i Crkva veruje da se
sve{tenicima u Svetoj Tajni Sve{tenstva daruju neophodne “hariz-
me” ili blagodatni darovi za to upravqawe.
Nemogu}e je iskqu~iti bilo {ta u Crkvi iz sfere ovog
upravqawa i re}i, na primer, da je jerarhija odgovorna za “duhovne”,
a da su vernici odgovorni za “materijalne” aspekte crkvenog `ivo-
ta. Kao {to je ve} re~eno, Crkva nema drugoga ciqa osim spasewa i
duhovnoga sazdavawa svojih ~lanova. Sve delatnosti Crkve, od naj-
duhovnijih do najprakti~nijih i materijalnih, jesu, dakle, iznutra
oblikovane ovim ciqem i usmerene su ka wemu. Svaka “parohijska
aktivnost” koja ne bi, u potrebnoj meri, bila povezana sa duhovnim
zadatkom Crkve bila bi ipso facto tu|a Crkvi i samoj parohiji, i
protivre~ila bi samom na~elu Crkve.
Uzmimo, na primer, ~itavu oblast sakupqawa priloga i fi-
nansijskoga poslovawa parohije, oblast gde je sporewe oko “prava”
i “odgovornosti” naro~ito zao{treno. Da li je mogu}e re}i, kao
{to se to ~esto ka`e, da je to “materijalni” problem i da, stoga,
moraju da ga re{avaju vernici bez ikakvog me{awa sve{tenika?
Sama ~iwenica da je Crkva ta koja sakupqa novac i da se novac
sakupqa za Crkvu, tu delatnost ve} ~ini duhovnom, jer taj novac mo-
ra da se potro{i u skladu sa duhovnim ciqem Crkve. Ali, “to je
na{ novac” i “mi ne `elimo da ga iko drugi [osim nas] kontroli-
{e” – tako glasi uobi~ajeni odgovor [parohijana].
Evo jo{ jednog tragi~nog nesporazuma koji pokazuje u kojoj
meri su{tinski pogre{no shvatamo na{u Crkvu. Novac koji dajemo
Crkvi prestaje da bude na{ novac i postaje Bo`iji novac. Taj novac
vi{e nije ni na{, ni sve{teni~ki – on pripada Crkvi, a Crkva ne
pripada nama, ve} mi pripadamo Crkvi. Mogu}nost davawa Crkvi
nije na{a zasluga, ve} najve}a privilegija, jer nas to ~ini saradni-
248 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
cima u Hristovom Dälu spasewa, slu`iteqima Wegovoga ciqa.
Prema tome, sve{tenik koji je, po definiciji, ~uvar i rukovoditeq
religijskog `ivota parohije nu`no mora da odobri svaku odluku
koja se ti~e kori{}ewa crkvenih fondova. Strah da }e on da kori-
sti “na{“ novac za “svoje” interese otkriva sramno niski eti~ki
nivo pravoslavnih Hri{}ana u ovoj zemqi. Jer, mo`e biti samo jed-
na od ove dve stvari: ili sve{tenik jeste sve{tenik koji je svestan
sebe kao sve{tenika, tj. koji je osposobqen da vr{i svoje slu`ewe;
koji je iskren, prosvetqen i pravi “pastir” (a onda je svaki strah u
ovom slu~aju izli{an i mora biti zamewen poverewem); ili je, pak,
on r|av sve{tenik (a uvek je bilo r|avih sve{tenika u Crkvi!), ko-
ji koristi svoj polo`aj da bi se obogatio, potkradaju}i parohijski
fond; koji je lew, neznalica i sebi~wak. Ali, on tada izdaje svoju
[sve{teni~ku] funkciju, i Crkva ima na raspolagawu sva mogu}a
sredstva da takvog sve{tenika kazni i li{i wegove sve{teni~ke
funkcije koju je sâm izdao i krivotvorio.
Me|utim, gajiti nepoverewe u legalni crkveni sistem, gra-
diti ~itav `ivot Crkve kroz, navodno neophodnu, “odbranu Crkve
od sve{tenika” zna~i sprdati se sa Crkvom i rugati se wenoj stvar-
noj prirodi... Nema sumwe da “kontrolni autoritet” u Pravoslav-
noj Crkvi pripada jerarhiji. Zato bi trebalo da bude zajedni~ki za-
datak i ciq svih pravoslavnih da se sve{tenstvu Crkve obezbedi
takvo obrazovawe i duhovna priprema koja bi ih osposobila da vr-
{e svoju vlast sa mudro{}u, iskustvom i duhovnim uvidom, {to su
sve osobine dobroga pastira.
Ono {to ~ini sami koren te{kih izvitoperewa u kwi`ici
g. Arku{a jeste pogre{no poimawe duhovne prirode Crkve (pri ~e-
mu, “duhovno” nije suprotno “materijalnom”, ve} ga ukqu~uje u se-
be). [teta {to g. Arku{ to ne uvi|a. [teta {to je on slep za ~iwe-
nicu da je wegova svetovna terminologija, kada se primeni na Cr-
kvu, potpuno pogre{na, la`na i neodgovaraju}a. To je terminologi-
ja i to je jezik nekoga ko mo`e da vidi sve “zakonske aspekte”, ali
ko pritom potpuno previ|a religijsku su{tinu Crkve.
Prva od ovih zabluda je suprotstavqawe “jerarhijskog” i
“sabornog”. G. Arku{ predstavqa ove pojmove kao uzajamno iskqu-
~ive. “Jerarhijska” zna~i – “vlast koju u Crkvi sprovode patrijar-
si, arhiepiskopi, episkopi, itd...” (Vebsterov “Re~nik”), a budu}i
da je u na{oj Crkvi “vrhovna zakonodavna, izvr{na i sudska vlast
– Sabor” u kome u~estvuju i vernici, na{a Crkva, onda, navodno,
Crkva je jerarhijska 249
nije “jerarhijska”. Tako te~e argumentacija g. Arku{a. Ali, ona je
zasnovana na ~isto pravnom shvatawu Sabora, na shvatawu koje je
naprosto nespojivo sa shvatawem Crkve. Sâm Sabor, budu}i da je
izraz Crkve, jeste jerarhijski organ, to jest on odra`ava i izra`a-
va strukturu Crkve. Svi ~lanovi Sabora u~estvuju u wemu u skla-
du sa svojim ~inom i polo`ajem u Crkvi: episkopi kao episkopi,
sve{tenici kao sve{tenici i vernici kao vernici. Bilo bi ap-
surdno pomisliti da od trenutka kada se Sabor sazove, svi wegovi
u~esnici gube svoj “polo`aj” u Crkvi i postaju jednake “jedinice”
nekakve apstraktne vlasti, gde ve}ina glasova va`i kao jedino
na~elo odlu~ivawa.
O~igledno je da se u~estvovawe vernika u Saboru tuma~i na
pogre{an na~in koji je zasnovan na pogre{noj primeni “demokrat-
skih” na~ela na Crkvu. U~estvovawe vernika zna~i prvenstveno
privilegiju koja im je data da bi mogli da izraze svoju brigu za Cr-
kvu, da zajedni~ki razgovaraju o potrebama Crkve, da iznalaze boqa
re{ewa za aktualne probleme Crkve i da donose odluke ukoliko su
one u skladu sa Predawem i Verom Crkve. Ova privilegija je zasno-
vana na pravoslavnom uverewu da niko u Crkvi nije li{en Duha
Svetoga i da je svakome dat duh odgovornosti i brige za Crkvu, duh
aktivnoga ~lanstva. Ta privilegija nije zasnovana ni na kakvom
juridi~kom pravu koje bi vernike ~inilo “sa/upraviteqima” i “sa-
/administratorima” Crkve. Vlast odlu~ivawa u pogledu toga da li
ova ili ona odluka Sabora jeste u saglasnosti sa Predawem pripa-
da jerarhiji i u tom smislu Sabor jeste jerarhijski.
Sabor je, dakle, izraz zajedni~ke brige za Crkvu svih wenih
~lanova, kao i izraz wene jerarhijske strukture, i upravo je to
zna~ewe “sabora” i “sabornosti” u Pravoslavqu. To je saradwa u kojoj
je svakom ~lanu Crkve data puna mogu}nost da izrazi svoje stavove,
da oboga}uje drugog svojim iskustvom, da pou~ava i da bude pou~avan,
da daje i da prima. Jerarhija mo`e da ima ogromnu korist od ove sara-
dwe sa vernicima, ba{ kao {to i vernici mogu da se kroz ovu sarad-
wu prosvetquju u pogledu razli~itih dimenzija crkvenog `ivota.
Ali, sve ovo ni u kom slu~aju ne zna~i “egalitarizam”, niti
preobra`avawe jerarhije u laikat i obrnuto. Tu`na je, i zapravo
tragi~na ~iwenica, da se, pod uticajem sekularizma i legalizma,
~itav naglasak u na{em poimawu saborskih aktivnosti premestio
na “odluke” i “predloge” koji se smatraju glavnim zadatkom Sabora,
dok je zapravo wegova stvarna vrednost u divnoj mogu}nosti da se
250 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
poimawe Crkve projasni kroz zajedni~ku raspravu, zajedni~ku bri-
gu o Crkvi, kroz produbqivawe jedinstva svih ~lanova Crkve. Tu-
`na je ~iwenica to {to umesto da na{ “sekularni” `ivot pro`i-
mamo duhom Crkve, mi ne mo`emo da smislimo ni{ta boqe nego da
pretvaramo Crkvu u svetovnu korporaciju sa “ravnote`om mo}i”,
“borbom za prava” i psevdo–demokratskim “egalitarizmom”. Jo{
jednom da ponovimo, Sabor je jerarhijski organ Crkve, koji je kao
takav pot~iwen osnovnoj strukturi Crkve i punova`an jedino uko-
liko je jerarhijski.
Jednako pogre{na je i Arku{ova analiza u~estvovawa ver-
nika u Saborima pro{losti. Po wegovom mi{qewu, Crkva Vase-
lenskih Sabora ne samo da je izmenila praksu rane Crkve (koja je
bila praksa u~estvovawa vernika u “sinodima”), ve} je ozakonila
upravo suprotnu praksu: vernici su bili kanonski iskqu~eni iz
izbora episkopâ i u~estvovawa u Saborima Crkve. “Ranu” praksu
Crkve je obnovio Moskovski Sabor iz 1917–1918. godine, koji je na
taj na~in ustanovio osnovu za Crkvu u Americi.
Prvo, o izboru episkopa: istina je da je episkope uvek izabi-
rala pomesna Crkva. Me|utim, hirotoniju koja jedina episkopa ~i-
ni episkopom svagda su savr{avali episkopi, i ovaj ^in [hirotoni-
je] izra`ava ontolo{ki poredak Crkve. Izbor, to jest sugestija,
predlog i tome sli~no dolazi od vernoga naroda Crkve, ali odluka
dolazi od jerarhije, i ovo na~elo treba da se primewuje na ~itav `i-
vot Crkve, u kome, po re~ima Sv. Ignatija Antiohijskog, “ni{ta ne
mo`e da se ~ini bez episkopa” (tj. bez odluke jerarhije). Nijedan ka-
non nikada nije osudio niti zabranio da narod izabere episkopa, i
razlog za to {to na ovaj na~in nije postupano tokom dugog vremen-
skog razdobqa je ~isto istorijski i slu~ajan, a ne “kanonski”. Kra-
jwe je po`eqno obnoviti ovo gde god je to mogu}e i kada god je to mo-
gu}e, ali mora da bude jasno da izbor kao takav nije jedini predu-
slov punova`nosti za episkopa. Apostole nije niko “izabrao” [od
qudi], i mo`e se, u najmawu ruku, sumwati u to da se Sv. ap. Pavle,
prilikom naimenovawa Timoteja ili Tita, u svom izboru rukovodio
voqom [crkvenog] naroda. Istina je da su mnogi oblici i sami duh
svetovne vlasti pro`eli Crkvu posle wenog izmirewa sa Rimskim
carstvom, kada su se episkopi pretvorili u visoke slu`benike (otu-
da i nekanonska “preme{tawa” episkopa, ideja “cursus honorum”, sla-
bqewe veza izme|u episkopa i wegove Crkve, i tome sli~no), ali je,
tako|e, istina i da su se najboqi episkopi i stvarno kanonsko Pre-
Crkva je jerarhijska 251
dawe svagda borili protiv ovakvog pretvarawa [episkopa u slu`be-
nike] kao izvitoperewa [eklisiologije] i svagda su pozivali na ob-
novu istinske pravoslavne eklisiologije.
“U kanonima Vaselenskih Sabora – pi{e g. Arku{ – ne po-
miwe se nigde da vernici treba da u~estvuju u upravqawu Crkvom.
Naprotiv, oni ukazuju na to da iskqu~ivo episkopi upravqaju Cr-
kvom”. Drago mi je da je g. Arku{ ovo rekao jasno i glasno, i, premda
je odmah poku{ao da dovede u pitawe va`nost ove ~iwenice za nas i
na{e vreme, ostaje ~iwenica da na{a Crkva ne zna ni za jedno dru-
go kanonsko predawe osim za kanonsko predawe iz perioda Vaselen-
skih Sabora. Crkvom upravqaju episkopi zato {to episkopi jesu
slu`iteqi crkvene vlasti, i pitati se da li je ovo na~elo ili “ka-
non” i daqe obavezuju}e za nas zna~i isto {to i pitati se da li Cr-
kva i daqe jeste Crkva. Me|utim, ono {to g. Arku{ previ|a jeste
~iwenica da je u~estvovawe vernika u oblikovawu `ivota i aktiv-
nosti Crkve, da je glas vernika – bio u potpunosti priznat, bez ob-
zira na to {to oni nisu zvani~no u~estvovali u crkvenim Sabori-
ma. Veliki mona{ki pokret je u svom po~etku bio pokret vernikâ, a
ipak je izvr{io ogroman uticaj na ~itav `ivot Crkve. Evsevije Do-
rilejski je bio obi~ni vernik kada je protestovao protiv jereti~kog
u~ewa svog episkopa Nestorija. Bogoslovi nisu morali nu`no da bu-
du i episkopi, i predawe “lai~kog [verni~kog] bogoslovqa” je osta-
lo `ivo do danas. U~estvovawe, delawe, briga za Crkvu, razmi{qa-
we, razmatrawe – sve ovo nikada nije bilo zabraweno vernicima, ve}
im je, naprotiv, svagda pripadalo kao wihovo pravo i du`nost.
Zaista veli~anstveno postignu}e Moskovskoga Sabora iz
1917-1918. godine je bilo upravo u tome {to je taj sabor u potpuno-
sti obnovio u~estvovawe vernika, i {to je vernicima pru`io no-
ve mogu}nosti za saradwu sa jerarhijom i za stvarala~ku delatnost
u Crkvi, i to u trenucima kada je zajedni~ka odbrana Crkve bila
najhitnija potreba.
Ovaj sabor je objavio kraj la`nom “klirikalizmu”, situa-
ciji u kojoj jedino sve{tenstvo predstavqa aktivni ~inilac u Cr-
kvi. Sabor je jasno objavio na~elo da svi Hri{}ani jesu `ivi i ak-
tivni ~lanovi Crkve. Ali, Moskovski Sabor nije promenio niti
je mogao da promeni osnovnu strukturu Crkve, u kom smislu, izgle-
da, g. Arku{ tuma~i odluke tog Sabora. Uvo|ewem vernika u Sabor
– “kao vrhovnu vlast Crkve” – Moskovski Sabor nije promenio po-
lo`aj vernika u Crkvi, on im nije dao “pravo upravqawa”. Krajwa
252 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
odluka na Saboru pripada episkopima i ovo na~elo je, po profeso-
ru Karta{evu, bilo “krajeugaoni kamen ~itave delatnosti Sabora”
(A. Karta{ev, Revolucija i Sabor 1917-1918, BOGOSLOVSKA MISAO,
Pariz, 1942, str. 88). “Sve odluke plenarnih sastanaka” – pi{e
prof. Karta{ev – “bile su iznova razmatrane na naro~itim sastan-
cima Episkopskog saveta, i ako bi ih tri ~etvrtine episkopa odba-
cile, bile su vra}ane na plenarni sastanak. Ako episkopi ne bi
prihvatili odluke ni posle ponovnog razmatrawa Sabora, one nisu
mogle da postanu zvani~ni akti Sabora”.
Prema tome, u ovom pogledu tuma~ewe g. Arku{a je neta~no.
Moskovski Sabor je obrazovao dva organa crkvene uprave: Episkop-
ski sinod i Vrhovni crkveni savet, i bilo je jasno re~eno da Epi-
skopskom sinodu pripada nadle`nost u pitawima U~ewa, Bogoslu-
`ewa, Bogoslovskog obrazovawa, Crkvene uprave i discipline”
(Odluka od 8. decembra 1917.). Kona~no, u Parohijskom statutu (20.
april 1918.) upravqawe parohijom je odre|eno na slede}i na~in:
“Du`nost paroha je da se stara za sve delatnosti parohije” (Glava
V, 29). Suprotstavqati Moskovski Sabor ranijem Predawu Crkve,
shvatati Moskovski Sabor kao po~etak “suprotstavqawa saborske
Crkve – jerarhijskoj Crkvi” predstavqa dakle, ~istu krivotvorinu.
Kwi`ica g. Arku{a ima i jednu nenamernu zaslugu: on kri-
stali{e pravo pitawe na{ih sada{wih crkvenih neprilika. G.
Arku{ formuli{e pitawe i odgovara na wega odre~no. Na{e je
apsolutno uverewe da nas pravoslavna Vera i pravoslavno Pre-
dawe obavezuju da na pitawe koje je g. Arku{ postavio (“Da li je
Crkva jerarhijska?”) odgovorimo potvrdno. Crkva jeste jerarhij-
ska. Ako bismo dopustili da i daqe nastave da sapostoje ova dva
uzajamno iskqu~uju}a odgovora, to bi ugrozilo same osnove Pra-
voslavqa u ovoj zemqi. Svi qudi koji stavqaju Crkvu, wen @ivot
i wenu Istinu iznad svojih sopstvenih privatnih i individual-
nih mwewa, svi|awa i nesvi|awa, moraju da shvate krajwe razme-
re ovoga spora, da donesu svoju odluku i da delaju u skladu sa wom.
1959.
253
ODNOS SVE[TENSTVA I VERNIKA
U CRKVI – PITAWE KOJE ZAHTEVA
HITNO RAZMATRAWE
Niko ne mo`e da porekne da je pitawe odnosa klira (sve-
{tenstva) i laikata (vernika), u na{oj Crkvi ovde u Americi, i
hitno i konfuzno pitawe. Ono je hitno zato {to je napredak Crkve
~esto ometan nepoverewem i sukobima, nesporazumima i frustraci-
jama. Ono je i konfuzno zato {to nema sazdateqske i iskrene disku-
sije, nema stvarnoga poku{aja da se pitawe odnosa klira i laikata
shvati u svetlu na{e vere i u kontekstu na{e stvarne situacije. Za-
ista je paradoks {to obe strane, i sve{teni~ka i verni~ka, iznose
sli~an prigovor: i sve{tenici i vernici tvrde da su im osporena
prava koja im pripadaju, da im neko ograni~ava wihove odgovorno-
sti i mogu}nosti. Sa jedne strane, sve{tenik katkada govori o “ti-
raniji” vernikâ, dok se, sa druge, vernici `ale na “gazdovawe”
sve{tenika. Ko je u pravu, ko je u krivu? I da li treba da nastavi-
mo ovaj frustriraju}i crkveni “gra|anski rat” u trenucima kada
nam je neophodno jedinstvo i potpuno mobilisawe svih na{ih sna-
ga da bismo odgovorili na izazov savremenog sveta? U situaciji u
kojoj [u Americi] rimokatolika i protestanata ima sto pedeset pu-
ta vi{e nego nas pravoslavnih, mlada pokolewa se kolebaju u svojoj
privr`enosti Pravoslavqu i mi moramo da ra~unamo na svakog pra-
voslavnog Hri{}anina da bismo mogli da ispunimo divovski zada-
tak sa kojim se suo~avamo. Mi sebe nazivamo – pravoslavnima, to
jest qudima istinite vere. Ali, onda moramo da budemo sposobni
da u toj istinitoj veri prona|emo rukovode}a na~ela i pozitivna
re{ewa za sve na{e probleme...
Ovaj esej nije ni{ta drugo do poku{aj da se razjasni pitawe o
kome se raspravqa. Iako je wegov autor sve{tenik, svrha ovoga ese-
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Clergy and Laity in the Orthodox Church - An
Urgent Issue, Orthodox Life, 1, Crestwood, New York, SVS Press, 1959.
254 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ja nije opredeqivawe za jednu od dve strane, jer se, po mome mi{-
qewu, ne treba opredeqivati za strane, ve} nesporazum mora da bu-
de razre{en. Ovaj nesporazum, svakako, ima duboke korene u jednoj do
sada nebivaloj situaciji u kojoj moramo da `ivimo kao pravoslavni.
On se ne mo`e razre{iti navo|ewem kanona ili drevnih crkvenih
tekstova. Me|utim, nesporazum je i daqe tu. I to je ono {to qudi do-
bre vere moraju da shvate. Re{ewe zahteva da ~estito i iskreno sta-
vimo interese na{e Crkve iznad na{ih li~nih “svi|awa” i “nesvi-
|awa”, da prevladamo sve na{e samozako~enosti i da prodi{emo ~i-
stim vazduhom veli~anstvene i sveslavne Vere kojoj pripadamo.
Razja{wewe pojmova
Glavni izvor nesporazuma, ma kako to ~udno izgledalo, jeste
terminolo{ki. Sve vreme se koriste pojmovi “klir” (sve{tenstvo)
i “laikat” (verni narod, vernici), a da se, pritom, ne razumeva wi-
hovo pravo, tj. pravoslavno zna~ewe. Qudi ne shvataju da postoji za-
ista korenita razlika izme|u pravoslavnog zna~ewa ovih pojmova i
wihovog dana{weg zna~ewa koje nalazimo, recimo, u Vebsterovom
re~niku. Moramo, dakle, po~eti tako {to }emo pojmovima koje ko-
ristimo vratiti wihovo istinito zna~ewe.
U Vebsterovom re~niku “laik” se odre|uje kao – “onaj koji
pripada laikatu, za razliku od klira” ili kao – “onaj koji nije
stru~an za odre|eno zanimawe”. Za re~ “klir” stoji doslovno slede-
}e odre|ewe: “u hri{}anskoj Crkvi, skup qudi rukopolo`enih za
slu`bu Bogu; sve{teni~ko slu`ewe”.
Oba odre|ewa, pre svega, podrazumevaju suprotstavqenost:
laikat (verni narod) je suprotstavqen kliru (sve{tenstvu) i sve-
{tenstvo – vernome narodu. Ova odre|ewa, tako|e, u slu~aju “lai-
ka”, podrazumevaju i ne{to negativno. Laik je neko ko nema nikakav
odre|eni status (nikakvo odre|eno zanimawe). Ova odre|ewa, koja
su prihva}ena bukvalno u svim zapadnim jezicima, specifi~no su
zapadnog religijskog porekla i istorijata. Ona su ukorewena u ve-
likim sukobima u kojima su se, tokom Sredwega Veka, sukobqavali,
s jedne strane, duhovna a sa druge svetovna vlast, Crkva i Dr`ava.
Ova odre|ewa, pak, nemaju ni{ta zajedni~ko sa izvornom hri{}an-
skom upotrebom oba pojma, koja predstavqa jedinu normu za Pravo-
slavnu Crkvu.
Odnos sve{tenstva i vernika u Crkvi 255
Zna~ewe pojma “laik”
Re~i “lai~ki”, “laikat” i “laik” dolaze od jelinske re~i “laos”
(la™V) koja zna~i “narod”. Laik (laik™V) je onaj koji pripada naro-
du, ko je ~lan organske i organizovane zajednice [Naroda Crkve].
Ovo je, drugim re~ima, krajwe pozitivan, a ni u kom slu~aju nega-
tivan pojam. Ovaj pojam podrazumeva ideju punog, odgovornog, ak-
tivnog ~lanstva, za razliku od, na primer, statusa “kandidata”.
Me|utim, hri{}anska upotreba ovoga pojma je jo{ pozitivnija.
Ona dolazi iz jelinskog prevoda Staroga Zaveta, gde se re~ “laos”
primewuje, po pravilu, na Narod Bo`iji, Izraiq, Narod izabrani
i osve{tani od Samoga Boga kao Wegov Narod. Ovaj koncept “Na-
roda Bo`ijeg” zauzima sredi{we mesto u Bibliji. Biblija tvrdi da
je Bog izabrao jedan narod izme|u mnogih drugih naroda, da bude
Wegov naro~iti organ u istoriji, da ispuwava Wegov naum, da, iz-
nad svega, pripremi dolazak Hrista Spasiteqa sveta. Bog sa ovim
narodom sklapa “Zavet”, Savez ili sporazum o uzajamnom pri-
padawu. Stari Zavet, pak, nije ni{ta drugo do priprema za Novi
Zavet. A u Hristu se privilegije i izabranost “naroda Bo`ijeg”
pro{iruju na sve one koji Ga prihvataju, koji veruju u Wega i koji
su spremni da Ga prihvate kao Boga i Spasiteqa. Tako, Crkva, za-
jednica onih koji veruju u Hrista, postaje istiniti Narod Bo`i-
ji, “Laos” a svaki Hri{}anin – “laik”, ~lan Naroda Bo`ijeg.
Laik jeste, dakle, onaj koji u~estvuje u Bo`anskoj izabrano-
sti i koji od Boga prima naro~iti dar i privilegiju ~lanstva. To
je krajwe pozitivno prizvawe, koje se na korenit na~in razlikuje
od onoga zna~ewa koje nalazimo u Vebsterovom re~niku. Mi mo`e-
mo da vidimo da, po na{em pravoslavnom u~ewu, svaki Hri{}anin
– bio on episkop, sve{tenik, |akon ili ~lan Crkve – jeste, pre
svega, i iznad svega – laik, jer to nije ni negativni niti fragmen-
tarni, ve} sveobuhvatni pojam i na{e zajedni~ko prizvawe... Pre
nego {to smo bilo {ta naro~ito, mi smo svi – laici zato {to ~i-
tava Crkve jeste laikat – narod, porodica, zajednica – koju je iza-
brao i ustanovio Sâm Hristos.
I laik (vernik) se rukopola`e
Navikli smo da “rukopolo`ewe” shvatamo kao prepoznativo
obele`je sve{tenstva. Postoje rukopolo`eni sve{tenici i neruko-
256 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
polo`eni Hri{}ani. Me|utim, i ovde se Pravoslavqe ponovo raz-
likuje od zapadnog “klirikalizma”, kako rimokatoli~kog tako i
protestantskog. Ako rukopolo`ewe, pre svega, zna~i darovawe da-
rova Duha Svetoga radi ispuwavawa na{ega prizvawa kao Hri{}a-
na i kao ~lanova Crkve, svaki vernik postaje laik [pripadnik Na-
roda Crkve] upravo kroz polagawe ruku. Mi to polagawe ruku nala-
zimo u Svetoj Tajni Miropomazawa, koja sledi posle Svete Tajne
Kr{tewa. Za{to imamo dve Svete Tajne ulaska u Crkvu, a ne samo
jednu jedinstvenu? To je zbog toga {to Kr{tewe obnavqa u nama
istinitu ~ove~ansku prirodu koja je bila pomra~ena grehom, dok
nam Miropomazawe daje pozitivnu mo} i blagodat da budemo
Hri{}ani, da delamo kao Hri{}ani, da sazdavamo Crkvu Bo`iju i
da budemo odgovorni u~esnici u `ivotu Crkve. U ovoj Svetoj Tajni
mi se molimo da novokr{teni bude:
– ~asni ~lan Crkve Bo`ije,
– osve{tani sasud,
– ~edo svetlosti,
– naslednik Carstva Bo`ijeg,
– da, sa~uvav{i dar Duha Svetoga i umno`iv{i meru blago-
dati koja mu je darovana, primi nagradu svoga uzvi{enoga priz-
vawa i da bude ubrojan u prvorodne ~ija su imena zapisana na Ne-
besima”.
Ovde smo, dakle, vrlo daleko od Vebsterovog odre|ewa [lai-
ka]. Sv. ap. Pavle sve kr{tene Hri{}ane naziva sugra|anima Sve-
tih i doma}im Bo`ijima (Efes. 2, 19). Jer, kako on veli, u Hristu
vi{e nismo stranci niti do{qaci, nego smo sugra|ani Svetih i
doma}i Bo`iji... na Kome svekoliko zdawe, skladno spojeno, raste
u hram sveti u Gospodu, u Koga se i vi zajedno ugra|ujete u obita-
li{te Bo`ije u Duhu (Efes. 2, 19-22).
Laik (vernik) u Liturgiji
Mi obi~no mislimo da je bogoslu`ewe osobeno klirikalna
sfera aktivnosti. Sve{tenik slu`i, a laici [vernici] prisu-
stvuju. Sve{tenik je aktivan, vernici su pasivni. To je jo{ jedna
zabluda i to vrlo ozbiqna. Hri{}anski pojam za bogoslu`ewe je –
Liturgija, {to upravo zna~i saborno, zajedni~no, sveobuhvatno delo
u kome aktivno u~estvuju svi oni koji prisustvuju. Sve molitve u
Odnos sve{tenstva i vernika u Crkvi 257
Pravoslavnoj Crkvi su svagda napisane u mno`ini “mi”. Mi prino-
simo, mi se molimo, mi blagodarimo, mi se klawamo, mi ulazimo, mi
se uznosimo, mi primamo... Laik [vernik] je, u najneposrednijem smi-
slu te re~i, saslu`iteq sve{tenika koji prinosi Bogu molitve Cr-
kve, predstavqaju}i svekoliki narod, govore}i u ime svih. Jedan
primer ovog saslu`ewa bi nam bio od pomo}i: to je re~ – Amin, na
koju smo se toliko ve} navikli da vi{e i ne obra}amo pa`wu na wu.
Pa, ipak, to je kqu~na re~. Nijedna molitva, nijedna `rtva, nijedan
blagoslov se nikada ne daje u Crkvi a da ne bude zape~a}en tom re~-
ju Amin koja zna~i odobravawe, sagla{avawe, sau~estvovawe. Re}i
Amin ne~emu zna~i da ga ja ~inim svojim, da se sagla{avam sa wim...
Amin je zaista Re~ laikata [vernog naroda] u Crkvi, koja izra`ava
funkciju laikata kao Naroda Bo`ijeg, koji slobodno i radosno pri-
hvata Bo`anski dar, zape~a}uju}i ga svojim sagla{avawem. Zaista
nema slu`be, nema Liturgije bez odgovora Amin onih koji su ruko-
polo`eni da slu`e Bogu kao zajednica, kao Crkva.
Prema tome, ma koju liturgijsku slu`bu da razmatramo, vide-
}emo da ona svagda sledi odre|eni obrazac dijaloga, saradwe, sade-
jstvovawa izme|u sve{tenoslu`iteqa i sabrawa. I to je zaista za-
jedni~ko delawe (leitourg’a): odgovorno u~e{}e svakoga [Hri{}a-
nina] u tom delawu je od su{tinskog zna~aja i kao takvo zaista neo-
phodno, jer kroz to Crkva, Narod Bo`iji ispuwava svoju svrhu i
ostvaruje svoj ciq.
Mesto klira (sve{tenstva) u Crkvi
Upravo ovakvo pravoslavno poimawe “laikata” [vernoga naro-
da] otkriva stvarni smisao i funkciju sve{tenstva. U Pravoslav-
noj Crkvi sve{tenstvo nije iznad vernika niti je suprot-
stavqeno vernicima. Pre svega, ma kako to ~udno izgledalo, osnov-
no zna~ewe pojma “sve{tenstvo” (klir) je vrlo blizak zna~ewu poj-
ma “verni narod” (laikat). Klir (sve{tenstvo) dolazi od kl¨roV –
clerus, {to zna~i “izabrani udeo Bo`iji”. Pojam “klir” ozna~ava
onaj deo roda qudskog koji pripada Bogu, koji je prihvatio Wegov
priziv, koji je sebe posvetio Bogu. U ovom izvornom zna~ewu ~itava
Crkva se opisuje kao “sve{tenstvo” (klir) – kao deo nasle|a Bo`i-
jeg: “Spasi, Bo`e, qude Svoje i blagoslovi nasle|e (klhronom’a ili
sve{tenstvo) Svoje”. Crkva je Bo`iji “udeo”, Bo`iji “nasle|e” up-
ravo zato {to jeste Narod Bo`iji.
258 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Me|utim, pojam “sve{tenstvo” se postepeno ograni~io na one
koji su ispuwavali naro~ito slu`ewe unutar Naroda Bo`ijeg, koji
su bili naro~ito izdvojeni da bi slu`ili u ime ~itave zajednice.
Jer Narod Bo`iji, od samoga po~etka, ni u kom slu~aju nije bio
amorfna masa ve} mu je Sâm Hristos dao strukturu, poredak, jerar-
hijsko ustrojstvo: I ove postavi Bog u Crkvi: prvo - Apostole,
drugo - Proroke, tre}e - U~iteqe... Jesu li svi Apostoli? Jesu li
svi Proroci? Jesu li svi U~iteqi? A vi ste Telo Hristovo i
udovi ponaosob (1. Kor. 27-29).
Istorijski, Crkva je sazdana na Apostolima, koje je Hristos
li~no izabrao i postavio. Apostoli su, onda, izabrali i
postavili svoje pomaga~e i naslednike, tako da je kroz ~itav ne-
prekinuti razvoj Crkve svagda postojao kontinuitet ovog Bo-
`anskog izabrawa i postavqewa. “Sve{tenstvo” je, prema tome,
neophodno da bi ~inilo Crkvu onim {to ona mora da bude: naro~i-
ti Narod ili Udeo Bo`iji.
Naro~ita funkcija sve{tenstva jeste da unutar Crkve umno-
`ava ono {to ne zavisi od ~oveka: Blagodat Bo`iju, U~ewe Bo`ije,
zapovesti Bo`ije, spasonosnu i iscequju}u silu Bo`iju. Mi ovde
nagla{avamo “Bo`iju”, jer ~itav smisao “sve{tenstva” le`i upra-
vo u potpunom poistove}ewu sa objektivnim u~ewem Crkve. To nije
sve{teni~ko u~ewe, niti wihova mo}: sve{tenici nemaju ni{ta
osim onoga {to je sa~uvano i nastavqeno u Crkvi od Apostola sve
do na{ega vremena i {to tvori samu su{tinu Crkve. Sve{tenik
ima mo} da pou~ava, ali samo ukoliko pou~ava Predawu Crkve i
ukoliko je potpuno poslu{an Predawu Crkve. Sve{tenik ima mo}
da slu`i, ali opet, samo ukoliko ispuwava ve~no Sve{tenstvo Sa-
moga Hrista. Sve{tenik je potpuno i iskqu~ivo obavezan Istinom
koju predstavqa i, zato, nikada ne mo`e da govori, niti da zapove-
da u svoje ime.
Na{i vernici, u svojoj kritici sve{tenstva, izra`avaju svo-
ju bojazan od preterane “mo}i” sve{tenstva, ali pre~esto zabo-
ravqaju na to da sve{tenik ne predstavqa nikakvu naro~itu kliri-
kalnu “mo}”, ve} upravo “Mo}” Crkve ~iji su oni ~lanovi. Jer sva-
kome je jasno da je Crkva postojala pre nego {to smo se mi rodili
i da svagda postoji kao sistem u~ewa, poretka, Liturgije, itd. I ni-
ko od nas ne mo`e da mewa Crkvu niti da je preoblikuje po sopstve-
nom ukusu, i to iz vrlo jednostavnog razloga: mi pripadamo Crkvi,
Odnos sve{tenstva i vernika u Crkvi 259
ali Crkva ne pripada nama. Bog nas je milostivo primio u Svoje
nasle|e, u~inio nas dostojnima Svoga Tela i Svoje Krvi, udostojio
nas Svoga Otkrivewa i Zajedni~ewa sa Wim. I upravo sve{tenstvo
predstavqa taj kontinuitet, tu istovetnost Crkve u u~ewu, `ivotu
i blagodati kroz vreme i u prostoru. Sve{tenici pou~avaju jednom
istom ve~nom u~ewu, oni nam predaju jednoga istoga ve~noga Hrista,
oni nam objavquju jedno isto i ve~no Spasiteqsko Delo Bo`ije.
Bez ove jerarhijske strukture Crkva bi se pretvorila u puko
qudsku organizaciju koja odra`ava razli~ite ideje, ukuse i izbore
qudske. Ona bi prestala da bude Bo`ija Ustanova, Bo`iji dar na-
ma. Ali tada ni “vernici” ne bi vi{e mogli da budu “laikat” – Na-
rod Bo`iji, niti bi moglo da se izgovara Amin, jer tamo gde nema
dara nema vi{e ni prihvatawa. Sveta Tajna Sve{tenstva u Crkvi
jeste ono {to ~itavu Crkvu ~ini istinitim i punim Laosom, Lai-
katom, samim Narodom Bo`ijim.
Osnova jedinstva i saradwe
Zakqu~ak je jasan: nema suprotstavqenosti izme|u sve{-
tenstva i vernika u Crkvi. I sve{tenstvo i vernici su su{tinski
bitni. Crkva kao celini jeste – Laikat [Narod Bo`iji] i Crkva
kao celina jeste Nasle|e, Klir Bo`iji. I da bi Crkva to bila, unu-
tar Crkve mora da postoji razli~itost funkcijâ, slu`bi koje se
uzajamno upotpuwuju. Sve{tenstvo se rukopola`e da bi Crkvu ~ini-
lo Darom Bo`ijim, projavqivawem i predavawem Wegove Istine,
Blagodati i Spasewa qudima. To je sve{tena funkcija klira i
klir tu funkciju ispuwava jedino u potpunoj poslu{nosti Bogu.
Laikat se rukopola`e da bi ~inio Crkvu - prihvatawem tog dara
Bo`ijeg, da bi je ~inio “Aminom” roda qudskoga Bogu. I laikat po-
put klira mo`e da ispuwava svoju funkciju iskqu~ivo u potpunoj
poslu{nosti Bogu. To je ista poslu{nost: poslu{nost Bogu i Cr-
kvi, koja ustanovquje harmoniju izme|u klira i laikata, koja ih ~i-
ni jednim telom koje raste u punotu Hristovu.
Zablude koje treba odbaciti
Ovu jednostavnu pravoslavnu istinu ~esto pomra~uju izvesne
ideje koje mi, {to voqno {to nevoqno, prihvatamo iz okru`ewa u
kome `ivimo.
260 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
1. Nekriti~ka primena ideje demokratije na Crkvu. Demo-
kratija je najve}i i najuzvi{eniji ideal qudske zajednice. Ali, ona
je u samoj svojoj su{tini neprimeniva na Crkvu iz jednostavnoga
razloga {to Crkva nije puko qudska zajednica. Crkvom ne upravqa
“narod, radi naroda”, ve} Bog i radi ispuwewa Wegovoga Carstva.
Struktura, dogmati, Liturgija i etika Crkve ne zavise ni od ka-
kvog ve}inskog glasawa, jer sve ove elemente daruje i odre|uje Bog.
I sve{tenstvo i verni narod treba da prihvate ove elemente u po-
slu{nosti i poniznosti.
2. Pogre{na ideja klirikalizma kao apsolutne mo}i za ko-
ju sve{tenik nikome ne pola`e ra~une. Ustvari, sve{tenik u Pra-
voslavnoj Crkvi mora da bude spreman da objasni svaki svoj stav,
odluku ili tvrdwu, da ih opravda ne samo “formalno”, pozivaju}i se
na ovaj kanon ili ono pravilo, ve} duhovno kao istinite, spasono-
sne i saglasne voqi Bo`ijoj. Jer, opet, svi smo mi, i sve{tenici i
vernici, poslu{ni Bogu, i ta poslu{nost jeste slobodna i zahteva
na{e slobodno prihvatawe: Vi{e vas ne nazivam slugama, jer sluga
ne zna {ta radi gospodar wegov; nego sam vas nazvao prijateqima,
jer sve {to ~uh od Oca Svojega, objavih vam (Jn. 15, 15); kao i: Po-
zna}ete Istinu i Istina }e vas osloboditi (Jn. 8, 32). U Pravo-
slavnoj Crkvi, ~uvawe Istine, razrastawe Crkve, misija, ~oveko-
qubna delatnost i tome sli~no jesu zajedni~ka briga ~itave Crkve:
svi Hri{}ani su saborno odgovorni za `ivot Crkve. Dakle, ni sle-
pa pokornost, niti, pak, demokratija, ve} slobodno i radosno pri-
hvatawe onoga {to je istinito, uzvi{eno, sazdateqsko i {to nas uz-
vodi ka Bo`anskoj Qubavi i Spasewu.
3. Pogre{na ideja crkvene imovine. “Ovo je na{a crkva
(hram), jer smo je mi kupili ili mi izgradili...” Ne, to nikada ni-
je “na{a crkva”, jer smo je mi posvetili, to jest darovali Bogu. Crk-
va nije ni vlasni{tvo sve{tenstva, niti vlasni{tvo vernika, ve}
je uistinu sve{tena imovina Samoga Boga. Bog je stvarni Vlasnik,
i ako ve} mo`emo i moramo da donosimo odluke u vezi sa crkvenom
imovinom, te odluke moraju da se povinuju Voqi Bo`ijoj. I ovde
opet, i sve{tenstvo i vernici moraju da imaju inicijativu i odgo-
vornost u tragawu za Voqom Bo`ijom. Isto va`i i za crkveni no-
vac, ku}e i bilo {ta “{to pripada Crkvi”.
4. Pogre{na ideja sve{teni~ke plate: “Mi ga pla}amo...”
Ne, sve{tenik ne mo`e biti pla}en za svoj rad, zato {to niko ne
Odnos sve{tenstva i vernika u Crkvi 261
mo`e da kupi blagodat ili spasewe, a sve{tenikov “posao” je da
predaje qudima blagodat i da dela radi ~ovekovog spasewa. Novac
koji on prima od Crkve (tj. od Naroda Bo`ijeg a ne od “nas” – “po-
slodavaca koji pla}aju zaposlenoga...”) ima za ciq da ga u~ini slo-
bodnim za delo Bo`ije. A on, budu}i da je ~lan Crkve, ne mo`e bi-
ti “unajmqeni” ~ovek, ve} odgovorni u~esnik u odlu~ivawu o najbo-
qoj upotrebi crkvenoga novca.
5. Pogre{no suprotstavqawe duhovne i materijalne sfe-
re u `ivotu Crkve: “Neka se sve{tenik brine o onome {to je du-
hovno, a mi, vernici, brinu}emo se o materijalnim stvarima...” Mi
verujemo u Vaplo}ewe Sina Bo`ijega. On je Sebe u~inio materi-
jalnim [ve{tastvenim] da bi oduhovio svekoliku materiju [ve{ta-
stvo], da bi sve {to postoji u~inio duhovno smislenim i vezanim
za Boga... [ta god da radimo u Crkvi to je svagda i duhovno i mate-
rijalno.
Mi gradimo materijalnu crkvu, ali wen ciq je duhovni: kako
bi uop{te to moglo da se odvoji jedno od drugoga? Sakupqamo no-
vac, ali samo da bismo ga koristili Hrista radi. Organizujemo sve-
~ani ru~ak, ali ako on stoji u vezi sa Crkvom, wegov ciq je – ma
{ta on konkretno bio – tako|e duhovan, i ne mo`e biti izuzet od
vere, nade i qubavi kojima Crkva bituje. U suprotnom, to bi pre-
stao da bude “crkveni posao” i ne bi vi{e imao nikakve veze sa Cr-
kvom. Nepravoslavno je, dakle, suprotstavqati duhovno – materijal-
nom, misliti da se oni mogu odvojiti jedno od drugoga. U svemu {to
ima veze sa Crkvom svagda postoji potreba za u~estvovawem i sve-
{tenstva i vernika, za delawem ~itavog Naroda Bo`ijeg.
Mnoge gre{ke su u~iwene u pro{losti na obe strane: zabora-
vimo ih i poku{ajmo da prona|emo Istinu Crkve i da je u~inimo
svojom. To je jednostavno, veli~anstveno i sazdateqsko delo. To }e
nas osloboditi od svih strahova, ogor~enosti i samozako~enosti. I
mi }emo delati zajedni~ki, u jedinstvu vere i qubavi, radi ispuwa-
vawa Carstva Bo`ijeg.
Neka bude voqa Tvoja, a ne na{a!
262
PAROHIJA I CRKVA
1. Sporewa oko Statuta Ruske Pravoslavne Jelinsko–Katoli-
~anske Crkve Amerike, koji je bio usvojen na Sveameri~kom saboru
1955. nisu samo “tehni~ka” sporewa, ve} su duboko na~elnog smisla.
Ona se ti~u fundamentalnih pitawa vezanih za `ivot i ustrojstvo
Crkve. Ostra{}enost ovih rasprava jasno pokazuje da se suo~avamo ne
samo sa dve razli~ite, me|usobno suprotstavqene, “prakti~ke” kon-
cepcije, ve} i sa dve razli~ite koncepcije ~itave kanonske struktu-
re Crkve. U Crkvi, koja je `ivi i rastu}i Organizam, ima mesta za
sporewa. Legitimno je tragati za Istinom i tra`iti pravilne odgo-
vore na probleme savremenog `ivota. Ali, takva sporewa mogu da bu-
du plodonosna i korisna iskqu~ivo ako obe strane bezuslovno pri-
hvate kao svoju zajedni~ku osnovu i polazi{te ve~no i nepromenivo
u~ewe Pravoslavne Crkve, kakvo je ono izra`eno u dogmatima i ka-
nonima. Dogmati i kanoni Crkve ne mogu se “revidirati”. Svaka ta-
kva “revizija” bila bi jednaka “otpadawu” od Crkve, odbacivawu Pra-
voslavqa. @eleli bismo da svi oni koji u~estvuju u raspravama oko
Statuta svagda imaju na umu i da shvate da ono o ~emu se ovde radi je-
ste slede}e: da li }emo ostati Pravoslavni ili }emo, pak, prihvati-
ti ne{to {to je strano Crkvi, a {to se razvija pod imenom Pravo-
slavqa, ne{to {to je jednako izdaji koja bi sve na{e rasprave o us-
trojstvu Crkve u~inila i besmislenim i jalovim.
2. Prakti~ki sve rasprave o Statutu usredsre|ene su na pro-
blem parohije i bave se slede}im pitawima: ko treba da bude na ~e-
lu parohije? Kako bi parohija trebalo da bude ustrojena i kako bi
wome trebalo da se upravqa? Nekoliko kqu~nih stvari u ovoj ras-
pravi moraju se razjasniti. Ciq ovog teksta jeste da se izlo`i krat-
ka analiza onih postupaka u kojima jasno mo`emo prepoznati otvo-
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, The Parish and the Church, Committee on
Convocation of the 10th All–American Church Sobor of the Russian Orthodox Greek
Catholic Church of America, New York, 1959.
Parohija i Crkva 263
reno odstupawe od fundamentalnih na~ela kanonskog i dogmati~-
kog Predawa Pravoslavqa. Namerno koristimo pojam “dogmati~ko”
Predawe, zato {to uprkos {iroko rasprostrawenom poimawu da ob-
lasti dogmatike i administracije nemaju veze jedna sa drugom, Cr-
kva nepromenivo smatra da obe ove oblasti obrazuju nerazdvojne de-
love jednog i istog Predawa, zasnovanog na istim dogmati~kim na-
~elima. Organizacija Crkve i wene “administracije” u potpunosti
su odre|eni verom Crkve, to jest u~ewem Crkve o samoj sebi. Stoga
je pogre{no misliti da se vera Crkve mo`e sa~uvati ukoliko se
eparhijska i parohijska organizacija sazda na novim i ~isto svetov-
nim administrativnim i pravnim osnovama. Ne `elim da se u ovom
tekstu bavim pitawem ko je odgovoran za situaciju koja se ~esto ko-
risti da bi se opravdala neophodnost uvo|ewa novih oblika i nor-
mi u Crkvu. To je veliko i slo`eno pitawe. Ali, ma ko da je odgovo-
ran i ma kako sada{wa situacija bila nova, fundamentalna na~ela
crkvene organizacije ne mogu da zavise od wih. Ni`e pobrojani mo-
menti toliko su fundamentalni da bi svako odstupawe od wihovog
izvornog kanonskog smisla bilo ravno, kao {to sam to ve} rekao,
odstupawu od pravoslavnoga Predawa.
3. Prvi momenat jeste pitawe odnosa izme|u parohije, s jed-
ne, i eparhijske – i uop{te, crkvene – vlasti sa druge strane.
U praksi ovo se odnosi na takozvane “nezavisne parohije”,
to jest na one parohije koje svoj odnos sa crkvenim vlastima odre-
|uju jednostrano. Op{ta tendencija je da se tvrdi da predawski
koncept parohije kao deo ve}ega organizma (eparhije, Crkve) pro-
tivre~i zakonu Sjediwenih Dr`ava, a naro~ito dr`avnim zakoni-
ma o udru`ivawu. Parohija se, tako glasi argumentacija, ustano-
vquje u skladu sa dr`avnim zakonima i ovo, onda, parohiju ~ini ad-
ministrativno nezavisnom i samoupravqaju}om. Me|utim, svakome
ko ima elementarno poznavawe ameri~kih zakona, a posebno zako-
nodavstva o religijima, o~igledno je da je ova tvrdwa ili plod nez-
nawa ili, pak, zlih namera.
a) Ameri~ko na~elo odvojenosti Crkve i Dr`ave omogu}a-
va svakoj religijskoj zajednici da organizuje svoj `ivot i admini-
straciju u skladu sa u~ewem i pravilima svoje vere.
b) Ustanovqewe parohije ni u kom slu~aju parohiju ne ~ini
“nezavisnim” i “samodovoqnim” telom, jer sve zavisi od toga kakva
264 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
je vrsta udru`ewa koje se “formira”. Otuda, nije “formirawe” ono
{to defini{e strukturu datog udru`ewa koje se “formira”. Drugim
re~ima, sve zavisi od toga kako parohija sebe shvata i sebe odre|u-
je, i ovde je svako pozivawe na ameri~ki zakon besmisleno, zato {to
jedini ciq zakona jeste da za{titi i legalizuje samoodre|ewe sva-
ke zajednice vernika. O organizovawu i administrirawu Ameri~ke
Pravoslavne Crkve civilni zakon ne ka`e ni{ta.
Otuda je jasno da je ideja “nezavisne parohije” zasnovana na
izopa~enom poimawu Crkve i predstavqa pobunu protiv osnovnih
normi Crkve. Prisetimo se ukratko tih normi.
I – Kanonski, a, otuda, i administrativno, parohija je deo Cr-
kve i, poput svega drugog u Crkvi, pot~iwena je crkvenoj vlasti, a pre
svega episkopu. Parohija koja bi bila “nezavisna” od episkopa ili pa-
rohija koja priznaje episkopov autoritet iskqu~ivo u “duhovnom”, ali
ne i u administrativnom smislu je, sa kanonskog aspekta, besmislica.
II – Eparhijski (nadle`ni) episkop ima slede}u vlast u pa-
rohiji: on postavqa parohijsko sve{tenstvo i neprestano nadgleda
~itav `ivot i sve aktivnosti parohije, kako li~no tako i preko
sve{tenstva. Ovo ne vodi ni u proizvoqno rukovo|ewe, niti u “ap-
solutizam”, jer kanoni Pravoslavne Crkve, kao i Statut iz 1955.
godine vrlo precizno odre|uju sredstva pomo}u kojih episkop spro-
vodi svoju vlast. Me|utim, izdvojiti bilo koju sferu parohijskog
`ivota i tvrditi da se ta sfera nalazi izvan kompetencije i ju-
risdikcije crkvenih vlasti zna~i protivre~iti samoj ideji Crkve
kakva je izra`ena re~ima Sv. Ignatija Bogonosca: “U Crkvi se ni-
{ta ne mo`e ~initi bez episkopa”.
III – Sa ovog stanovi{ta sve{tenik je predstavnik episko-
pa i wegove vlasti u parohiji. Sve{tenikova prava i du`nosti su,
tako|e, strogo odre|ena kanonima Crkve i Statutom. Ali, ne mo-
`e se nikada dovoqno sna`no naglasiti da poimawe sve{tenika
kao najamnika koji je pot~iwen zahtevima i koji zavisi od uslova
koje mu name}u wegovi “poslodavci” ne samo da je pogre{no, ve} je
i otvoreno jereti~ko. Moramo imati na umu da parohijski sve{te-
nik – budu}i da parohija jeste deo Crkve – predstavqa samu Crkvu,
weno Predawe, weno u~ewe, wenu jerarhiju. Sve{tenik nije pot~i-
wen svojim parohijanima, ve} su i on i oni pot~iweni ciqevima,
zadacima i interesima Crkve. Sve{tenik sagledava interese pa-
rohije u svetlu ovog odnosa parohije prema Crkvi u celini.
Parohija i Crkva 265
IV – Pravoslavno u~ewe o Crkvi tvrdi da postoji mogu}nost
i nu`nost saradwe izme|u klirika i laika na svim nivoima i u svim
sferama crkvenog `ivota (arhijerejski Sabor, mitropolijski sinod,
eparhijski savet, parohijski odbor). Pravoslavno u~ewe, dakle, odba-
cuje ne samo monopolisawe vlasti od strane klira (kao {to je to slu-
~aj u rimskom klirikalizmu), ve} i pravqewe razlike izme|u sfere
koja je pot~iwena jurisdikciji klira i sfere koja se nalazi izvan te
sfere (kao {to je to slu~aj u protestantizmu). U Pravoslavnoj Cr-
kvi sve se radi zajedno u jedinstvu klira [sve{tenstva] i laikata
[vernoga naroda]. Ali, pojam “zajedno” zna~i, pre svega, da episkop i
sve{tenik u~estvuju po pravu koje im pripada u svim sferama paro-
hijskog `ivota, a onda i da im, po jerarhijskom na~elu, pripada reli-
gijsko pravo i du`nost da odobravaju sve aktivnosti. U Crkvi ni{ta
ne mo`e da se ~ini bez jerarhije ili protiv we, zato {to je, po samoj
svojoj prirodi, sve (ukqu~uju}i materijalnu, finansijsku i ekonom-
sku sferu crkvenog `ivota) pot~iweno religijskom ciqu Crkve. Pa-
rohija ne podi`e hram, {kolu ili bilo koje drugo zdawe, niti
sakupqa novac naprosto da bi se obogatila. Sve ovo parohija ~ini da
bi se {irilo u~ewe Hristovo i da bi se unapre|ivala dobrobit Cr-
kve. Otuda je svaka oblast parohijske aktivnosti iznutra pot~iwena
religijskim ciqevima i trebalo bi da bude razmatrana i procewiva-
na u svetlu ovih ciqeva. Prema tome, aktivno vo|stvo, u~estvovawe
i kontrola parohijskog `ivota od strane duhovnog poglavara parohi-
je jeste ono {to je i neophodno i samoo~igledno.
U svetlu ovih na~ela trebalo bi bezuslovno osuditi sve po-
ku{aje:
1. da se parohija u~ini nezavisnom od eparhije, mitropoli-
je i svakog drugog zakonito ustanovqenog organa crkvene vlasti;
2. da se parohija “ustanovi” u suprotnosti sa gore navede-
nim na~elima;
3. da se pravi razlika izme|u “duhovne” i “materijalne”
sfere parohijske aktivnosti;
5. da se sve{tenik tretira kao “najamnik” koji mo`e biti
unajmqen ili otpu{ten odlukom parohijskog odbora;
5. da se sve{tenik li{i polo`aja predvodnika u svim ob-
licima parohijskog `ivota, [polo`aja] koji mu po pravu pripada.
Po na{em mi{qewu, neprihvatawe gore nabrojanih mome-
nata isto je {to i naru{avawe osnovnih na~ela Pravoslavqa. I na
tu opasnost, kojoj smo izlo`eni, trebalo bi skrenuti pa`wu svim
pravoslavnim Hri{}anima.
266
PRAVOSLAVNA CRKVA
I PITAWE RUKOPOLO@EWA @ENA
(Pismo prijatequ episkopalcu)
Dragi prijatequ, kada si me zamolio da ukratko izlo`im
pravoslavno reagovawe na ideju rukopolo`ewa `ena za sve{teni-
ce, isprva sam pomislio da to ne}e biti isuvi{e te`ak zadatak.
Zaista, nije te{ko jednostavno potvrditi da je Pravoslavna Crkva
protiv `enskoga sve{tenstva, i pobrojati, na {to potpuniji na-
~in, dogmati~ke, kanonske i duhovne razloge za takvo suprotstav-
qawe. Me|utim, kada sam malo razmislio, shvatio sam da bi takav
odgovor bio ne samo beskoristan, ve}, ~ak, i {tetan. Bio bi besko-
ristan, zato {to su svi takvi, “formalni” razlozi – biblijski,
predawski, kanonski – dobro poznati zagovornicima rukopolo`e-
wa `ena, ba{ kao {to je poznat i na{ op{ti eklisiolo{ki stav
koji na{a zapadna bra}a, u zavisnosti od svoga raspolo`ewa i te-
ku}ih prioriteta, ili pozdravqaju kao “glavni ikumenski dopri-
nos” Pravoslavqa ili, pak, odbacuju kao arhai~an, uskogrud i ne-
bitan. I bio bi {tetan, zato {to bi on, iako formalno ta~an,
ipak, podrivao stvarno pravoslavno stanovi{te, svode}i ga na bo-
goslovski kontekst i perspektivu stranu pravoslavnom umu. Jer,
Pravoslavna Crkva nikada nije postavila pitawe rukopolo`ewa
`ena; ono je nama, Pravoslavnima, potpuno strano kao casus irrea-
lis [nepostoje}i slu~aj] za koji mi ne nalazimo nikakvu osnovu, ni-
ti referentni pojam u na{em Predawu i iskustvu Crkve, te zbog
toga uop{te i nismo spremni da razmatramo to pitawe.
U tome se, dakle, sastoji moja te{ko}a. Ja ne mogu da razma-
tram problem rukopolo`ewa `ena sâm za sebe, jer razmatrawe is-
tog zahteva prethodno rasvetqavawe pravoslavnog shvatawa ne sa-
mo `ene i sve{tenstva, ve}, pre svega, Boga u Wegovom Trijednom
@ivotu, Stvarawa, Grehopada i Iskupqewa, Crkve i tajne wenoga
`ivota, obo`ewa ~oveka i ispuwewa svega u Hristu. Bez svega ovo-
ga, siguran sam, ostalo bi neshvativo za{to je rukopolo`ewe `e-
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Concerning Women’s Ordination, A Letter to an
Episcopal Friend, St. Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 17, No. 3, 1973, pp. 239-243.
Pravoslavna Crkva i pitawe rukopolo`ewa `ena 267
na u sve{tenstvo za nas, Pravoslavne, isto {to i korenito i nepo-
vratno izvitoperavawe ~itave Vere, odbacivawe ~itavog Svetog
Pisma, i, nepotrebno je re}i, kraj svih “dijaloga”... Bez svega ovo-
ga, moj odgovor }e zvu~ati poput bilo koje druge “konzervativne” i
“tradicionalisti~ke” odbrane status quo-a, to jest upravo onoga
{to mnogi dana{wi Hri{}ani, ~uv{i ga to toliko ve} mnogo pu-
ta, odbacuju kao “licemerje”, kao “odsustvo otvorenosti” za voqu
Bo`iju, slepilo za svet, i tome sli~no... S druge strane, sasvim je
jasno da oni koji odbacuju Predawe ne}e ponovo da slu{aju argu-
ment ex Traditione [iz, tj. na osnovu Predawa]...
Ali, {ta }e da slu{aju? Na{a za~u|enost – a pravoslavno
reagovawe je, pre svega, za~u|enost – jeste upravo za~u|enost zbog
te ~udne i nama neshvative brzopletosti sa kojom je pitawe ruko-
polo`ewa `ena najpre bilo prihva}eno kao pitawe, a zatim bilo
svedeno na nivo “disciplinske stvari”, da bi kona~no bilo poisto-
ve}eno sa pitawem politi~kim o kome treba da se glasa! U ovoj
~udnoj situaciji sve {to mogu da u~inim jeste da poku{am da Vam
prenesem ovu za~u|enost tako {to }u ukratko pobrojati wene glav-
ne “dimenzije”, onako kako ih ja vidim i razumevam.
Prva dimenzija na{e za~u|enosti mo`e se odrediti kao “eku-
menska”. Rasprava o rukopolo`ewu `ena otkriva ne{to na {ta smo
ve} du`e vreme sumwali, ali {to se sada potvrdilo van svake sumwe,
a to je ~iwenica istinski uro|ene ravnodu{nosti hri{}anskoga Za-
pada prema svemu {to se nalazi izvan sfere wegove problematike,
izvan wegovog sopstvenog iskustva. Ovde samo mogu da ponovim ono
{to sam ve} rekao: ~ak i takozvani “ekumenisti~ki pokret”, uprkos
sopstvenim tvrdwama koje tvrde suprotno, oduvek je bio i jo{ uvek
jeste ~isto zapadna pojava, zasnovana na zapadnim pretpostavkama i
odre|en je specifi~no zapadnim “planom rada”. Ovo {to govorim ni-
je ni “ponos” niti “arogancija”. Naprotiv, hri{}anski Zapad je go-
tovo opsednut kompleksom krivice i u`iva u samokritikovawu i
samoosu|ivawu. On je zara`en potpunom nesposobno{}u da nadi|e
sâm sebe, da prihvati jednostavnu ideju da wegovo sopstveno iskustvo,
problemi, oblici mi{qewa i prioriteti mo`da uop{te nisu uni-
verzalni, da oni treba da budu proceweni i prosu|eni u svetlosti
istinski univerzalnog, istinski “katoli~anskog” [sabornog] isku-
stva. Zapadni Hri{}ani, gotovo sa entuzijazmom, osu|uju i prokliwu
sami sebe, ali na svoj sopstveni na~in, unutar svoje sopstvene bezna-
de`no “zapadne” perspektive. Prema tome, kada oni – na osnovu svo-
je sopstvene, a sasvim verovatno ograni~ene i fragmentirane, speci-
fi~no zapadne “kulturne situacije” – odlu~e da su obavezni da “is-
268 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
prave” nepravde koje su nanesene `enama, oni planiraju da to u~ine
odmah i ne pitaju}i “druge” {ta misle o tome, a onda bivaju iskreno
za~u|eni i, ~ak, o`alo{}eni zbog toga {to na strani tih “drugih”
mawka ekumenskoga duha, simpatije i razumevawa.
[to se mene li~no ti~e, dovoqno ~esto sam kritikovao isto-
rijska ograni~ewa pravoslavnoga mentaliteta da ne bih imao pravo
da, u svoj iskrenosti, ka`em da se meni rasprava o rukopolo`ewu `e-
na ~ini provincijalnom, duboko obele`enom i, ~ak, odre|enom za-
padnim egocentrizmom i samodovoqno{}u, naivnim, gotovo infan-
tilnim ube|ewem da svaki “trend” u zapadnoj kulturi opravdava ko-
renito “ponovno promi{qawe” ~itavog hri{}anskog Predawa. Ko-
liko smo se samo takvih “trendova” i, wima odgovaraju}ih, “bogoslo-
vqâ” nagledali tokom posledwih desetle}a na{eg mu~nog [XX] sto-
le}a! Ovaj put razlika je, pak, u tome {to se u ovoj konkretnoj ras-
pravi ne radi o prolaznim intelektualnim i akademskim “pomodnim
ludostima” – kao {to su “smrt Boga”, “sekularni Grad”, “slavqewe
`ivota”, i tome sli~no – koje, po{to proizvedu nekoliko bezna~aj-
nih bestselera, naprosto pro|u, ve} o pretwi nepovratnog i nepopra-
vivog ~ina koji bi, ukoliko bi postao stvarnost, doveo do nove, i ovaj
put, u to sâm potpuno ube|en, kona~ne podele me|u Hri{}anima, i ko-
ji bi, makar za pravoslavne, zna~io kraj svih dijalogâ...
Dobro je poznato da zagovornici rukopolo`ewa `ena ~i-
wenicu da i Sveto Pismo i Sveto Predawe iskqu~uju `enu iz sve-
{teni~ke slu`be obja{wavaju kulturnom “uslovqeno{}u” istih.
To {to Hristos nije ukqu~io `ene me|u Dvanaestoricu i {to Cr-
kva vekovima nije ukqu~ivala `ene u svoje sve{tenstvo jednostav-
no je bilo plod odre|ene “kulture” koja je to onemogu}avala i u ko-
joj je to bilo nezamislivo. Nemam nameru da ovde raspravqam o bo-
goslovskim i egzgegetskim implikacijama ovakvog stanovi{ta,
kao ni o ~isto istorijskoj osnovi koja mi se, uzgred budi re~eno,
svagda ~ini krajwe slabom i neodr`ivom. Ono {to je zaista za~u-
|uju}e jeste to da su zagovornici rukopolo`ewa `ena, iako su ap-
solutno ube|eni da razumeju stare “kulture”, izgleda potpuno ne-
svesni svoje sopstvene kulturne “uslovqenosti”, svoje sopstvene
kapitulacije pred [savremenom] “kulturom”.
Kako druga~ije objasniti wihovu spremnost da prihvate
kao dovoqan razlog za korenitu promenu u samoj strukturi Crkve
onu pojavu koja se lako mo`e pokazati tek kao prolazna pojava i
{to je, u svakom slu~aju, pojava koja jedva da se nalazi na svom po-
~etku (da ne govorimo o “pokretu za `ensko oslobo|ewe” koji tre-
nutno nije ni{ta drugo do potraga i eksperiment)? Uz to, kako ob-
Pravoslavna Crkva i pitawe rukopolo`ewa `ena 269
jasniti to {to su mnogi Hri{}ani ovaj pokret prihvatili zdravo
za gotovo, tj. u perspektivi “prava”, “pravde”, “jednakosti” i tome
sli~no, {to su sve kategorije ~ija je kadrost da izraze hri{}ansku
veru i da, kao takve, budu primewene u Crkvi, u najmawu ruku, pod
znakom pitawa?
@alosna istina je da je sama ideja rukopolo`ewa `ena kakva
je danas prisutna i kakva se danas razmatra – rezultat premnogih
konfuzija i redukcijâ. Ako u korenu ideje rukopolo`ewa `ena stoji
kapitulacija pred “kulturom”, onda se obrazac razvoja ove ideje ob-
likuje kroz kapitulaciju pred “klirikalizmom”. Tim obrazcem goto-
vo u potpunosti gospodari staro “klirikalno” poimawe Crkve i dvo-
struko svo|ewe svojstveno takvom poimawu: s jedne strane, svo|ewe
Crkve na “strukturu mo}i”, a sa druge, svo|ewe strukture [crkvene]
mo}i na sve{tenstvo. Navodnoj “inferiornosti” `ena unutar seku-
larne strukture mo}i odgovara wihova “inferiornost”, to jest wiho-
vo iskqu~ewe iz sve{tenstva unutar crkvene strukture mo}i. “Oslo-
bo|ewu” `ena u sekularnom dru{tvu mora, stoga, da odgovara wihovo
“oslobo|ewe”, to jest rukopolo`ewe u Crkvi.
Ali, Crkva naprosto ne mo`e da se svede na ove kategorije.
Sve dok budemo poku{avali da neizrecivu tajnu `ivota Crkve same-
rimo pojmovima i idejama koje su a priori strane samoj su{tini Crkve,
mi }emo bukvalno unaka`avati Crkvu, i wena stvarna mo}, wena sla-
va i krasota, wena onostrana Istina }e nam naprosto izmicati.
Upravo zbog toga, zavr{avaju}i ovo pismo, mogu samo da is-
povedim, bez obja{wavawa i opravdavawa ove ispovesti ikakvim
“dokazima”, da nerukopolagawe `ena u sve{tenstvo nema ni{ta,
apsolutno ni{ta sa bilo kakvom “inferiorno{}u” `ena koju mo-
`emo da izmislimo ili da zamislimo. U krajwoj Stvarnosti, koja
jedino i tvori sadr`aj na{e vere i oblikuje ~itav `ivot Crkve, u
Stvarnosti Carstva Bo`ijeg – koje jeste savr{eno zajedni~ewe, sa-
vr{eno poznawe, savr{ena qubav i, u krajwem ishodu, “obo`ewe”
~oveka – zaista nema ni mu{kog ni `enskog (Gal. 3, 28). [tavi{e,
u toj stvarnosti ~iji pri~asnici postajemo jo{ ovde i sada, svi mi
– mu{karci i `ene, bez ikakve razlike – jesmo “carevi i sve{te-
nici”, jer je Hristos u nama obnovio upravo to su{tinsko sve{-
tenstvo ~ove~anske prirode, sve{teni~ko prizvawe ~oveka.
Crkva je i dar i prihvatawe upravo ovog sve{teni~kog `ivo-
ta [~ovekovog] i ove krajwe Stvarnosti. Da bi Crkva bila ovo, da bi
Crkva svagda i svugde mogla da bude darovawe Duha ne na meru (Jn. 3,
34) i bez ograni~ewa, Sin Bo`iji je prineo Sebe Samoga na jedin-
stvenu @rtvu i u~inio tu jedinstvenu @rtvu i to jedinstveno Sve{-
270 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

tenstvo samom osnovom, zaista samom “formom” Crkve. To Sve{ten-

stvo je Hristovo, a ne na{e. Ne samo da niko od nas, mu{karaca i `e-
na, nema “pravo” na to Sve{tenstvo, ve}, na nagla{en na~in, nema ni-
jednog drugog poziva ~ovekovog koje bi tom Sve{tenstvu bio analo-
gan, makar taj poziv bio uzvi{eniji od svih drugih. Sve{tenik u Cr-
kvi nije neki “drugi” sve{tenik, i `rtva koju on prinosi nije neka
“druga” `rtva. To je zasvagda i iskqu~ivo Hristovo Sve{tenstvo i
Hristova @rtva, jer po re~ima Molitve Uzno{ewa, “Ti si Onaj Ko-
ji prinosi{ i Koji se prinosi, Ti si Onaj Koji prima{ i Koji se
razdaje{..”. Prema tome, “institucionalno” sve{tenstvo u Crkvi ne-
PRAVOSLAVQE OD ISTOKA –
ma nikakvu sopstvenu “ontologiju”. Sve{tenstvo postoji iskqu~ivo
da bi oprisutwivalo Samoga Hrista, da bi Wegovo jedinstveno Sve-
VERA APOSTOLSKA,
{tenstvo i Wegovu jedinstvenu @rtvu ~inilo isto~nikom `ivota
Crkve i qudskoga “zadobijawa Duha Svetoga”. I ako nosilac, ikona VASELENSKA I OTA^KA
i ispuniteq tog jedinstvenog sve{tenstva jeste mu{karac a ne `ena,
onda je to zato {to je Hristos mu{karac a ne `ena....
Za{to? Ovo je, naravno, jedino va`no i jedino bitno pi-
tawe, to je pitawe svih pitawa na koje ne mo`e da odgovori ni
“kultura”, ni “sociologija”, ni “istorija”, pa ~ak ni “egzegeza”. Na
to pitawe mo`e da odgovori iskqu~ivo bogoslovqe u izvornom i
su{tinskom smislu koji ta re~ ima u Crkvi, kao sazrcawe i vi|e-
we same Istine, kao zajedni~ewe sa Nestvorenom Svetlo{}u. Tek
tu, u tom o~i{}enom i obnovqenom vi|ewu mi mo`emo da po~nemo
da razumevamo za{to nam je neizreciva Tajna odnosa izme|u Boga i
Wegove tvorevine, izme|u Boga i Wegovog izabranog Naroda, izme-
|u Boga i Wegove Crkve “su{tinski” otkrivena kao bra~na tajna,
kao ispuwewe misti~koga Braka; drugim re~ima, za{to nam se sa-
ma tvorevina, sama Crkva, sâm ~ovek i svet – kada ih sagledavamo
u wihovoj krajwoj istini i nazna~ewu – otkrivaju kao Nevesta, kao
@ena odevena u sunce (Otkr. 12, 1), i za{to Crkva u najdubqoj du-
bini svoje qubavi i poznawa, svoje radosti i zajedni~ewa, sebe po-
istove}uje sa onom @enom Koju Crkva veli~a kao “~asniju od He-
ruvima i neuporedivo slavniju od Serafima”.
Da li ova tajna mo`e da se “pojmi” pomo}u na{eg palog i
raspar~anog sveta koji poznaje i opituje sebe jedino u svojoj sop-
stvenoj raspar~anosti i fragmentiranosti, u svojim tenzijama i
dihotomijama, i koji je kao takav nesposoban za ono krajwe vi|e-
we? Ili, pak, upravo to vi|ewe i to jedinstveno iskustvo moraju
iznova za nas da postanu “sredstvo” na{eg poimawa sveta, tj. pola-
zi{te i sama mogu}nost stvarne Bo`anske pobede nad svim onim u
ovome svetu {to je puko “qudsko”, “istorijsko” i “kulturolo{ko”?

“Mi imamo obe}awe koje nam je dao Hristos
da Crkvu ni vrata pakla ne}e nadvladati.
Mi imamo obe}awe koje nam je dao Hristos
da je ~oveku sve mogu}e ako ima veru.
Mi imamo obe}awe koje nam je dao Sveti Duh
da }e Svojom silom preispuniti svaku na{u slabost,
da }e nam pomo}i u trenucima
kada nam je potrebna Wegova pomo}.
Mi imamo sve mogu}nosti, sve {to nam je potrebno
i, stoga, pobeda je - na{a! Ali, to nije qudska pobeda
koja se mo`e izmeriti merom novca,
qudskoga uspeha i qudskih postignu}a.
Ono {to mi danas propovedamo, {to objavqujemo,
za {ta se danas molimo jeste
Hristova pobeda u meni, u nama, u svima vama,
u Pravoslavnoj Crkvi {irom vaselene.
A ta Hristova pobeda u nama, jeste pobeda
Onoga Koji je razapet za nas i Koji je za nas
vaskrsao iz mrtvih: ta }e pobeda biti
i pobeda Wegove Crkve, pobeda Pravoslavqa”.
Protoprezviter Aleksandar [meman
273
[TA JE TO PRAVOSLAVQE OD ISTOKA?
Zapadni ~ovek, a naro~ito zapadni Hri{}anin, ne zna mnogo
o Pravoslavqu od Istoka, to jest o Pravoslavnoj Crkvi od Istoka.
Kona~no razdvajawe [hri{}anskog] Istoka i Zapada zbilo se
u XI stole}u, 1054. godine, i od tada je zapadna istorija bila toliko
bogata doga|ajima, toliko slo`ena i tragi~na, da je malo qudi na
Zapadu uop{te sa~uvalo se}awe na Veliku Crkvu od Istoka koja je,
istovremeno, prolazila kroz vrlo stradalan period svoje istorije.
Prema tome, dobro bi bilo da na{e izlagawe zapo~nemo od-
re|enim istorijskim ~iwenicama, odnosno jednim op{tim istorij-
skim pregledom.
Sasvim sigurno nije nimalo slu~ajno {to se svet u koji je
Crkva u{la, po{to je napustila svoj jevrejski zavi~aj u Palestini,
zvao jelinsko-rimski svet: dakle, ne samo jelinski i ne samo rim-
ski, ve} jelinsko-rimski. Bio je to svet u kome su se latinski Za-
pad i jelinski Istok ve} sintetisali u jednu kulturu koju obi~no
nazivamo “helenisti~kom kulturom”. Hri{}anstvo se u po~etku, u
svom formativnom periodu, razvijalo upravo u takvom svetu. I ne-
ma sumwe – mislim da }e se oko ovoga slo`iti svi istori~ari – da
je u ovom formativnom razdobqu upravo isto~ni deo hri{}anskoga
sveta, koji je obi~no poznat kao vizantijski svet, imao vode}u ulo-
gu. Hri{}anstvo je svoje istorijski oblik, svoj obrazac, svoj kanon,
kako bi rekli bogoslovi, zadobilo na Istoku.
Mislim da je najboqi na~in za predstavqawe ovoga kanona
ili oblika istorijskoga Hri{}anstva da pomenem tri glavne di-
menzije vizantijske Pravoslavne Crkve od Istoka.
Po~etak, svakako, predstavqa obra}ewe imperatora Kon-
stantina, rimskoga imperatora koji je 312. godine u ~uvenoj bici
kod Ponte Milvea, nedaleko od Rima, postao Hri{}anin. Od tog
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Eastern Orthodox, FAITH IN ACTION, The
National Broadcasting Company, 1965.
274 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
trenutka pa nadaqe, Rimska imperija, koja se razvila najpre na Za-
padu, postala je istorijski dom Crkve, da bi potom imperator Kon-
stantin premestio prestonicu imperije iz Rima, najpre u grad Ni-
komidiju, a potom u novoosnovanu prestonicu Konstantinopoq.
Konstantinopoq je bio sredi{te vizantijskoga sveta i oko
Konstantinopoqa, u Maloj Aziji, u Siriji i Egiptu su se razvile
gore pomenute tri dimenzije Pravoslavqa od Istoka, koje se uobli-
~avaju i obrazuju i daqe.
Prvu od te tri dimenzije mo`emo nazvati umnom. Pravosla-
vqe od Istoka dogmati~kom, verou~ewskom, umnom sadr`aju vere
pridaje vrlo va`no prvenstvo. Ovaj bogoslovski sadr`aj vere nije
bio razvijen kroz akademski rad, ve} kroz nizove velikih bogoslov-
skih rasprava, sporova u kojima je zapravo do{lo do tuma~ewa ili
formulisawa sadr`aja hri{}anske vere u pojmovima jelinske fi-
losofije. To je stvarno postignu}e, prvo veliko umno postignu}e
Pravoslavqa od Istoka: kirigma ili propoved, tj. objava Evangeli-
ja, dobila je svoju umnu doslednost kroz terminologiju jelinskog
uma i jelinske misli.
Ovo je imalo za svoj plod velike dogmate o Svetoj Trojici,
Hristologiji, o Li~nosti Hristovoj, o Hristovoj Bo`anskoj Priro-
di, o Wegovoj ~ove~anskoj prirodi, o Duhu Svetome, o Majci Bo`i-
joj, kao i u~ewe poznato kao u~ewe o Svetim Ikonama.
Pravoslavqe od Istoka je istorijski gledano, pre svega, ce-
lina u~ewa koje izra`ava odre|eno poimawe Boga, ~oveka, istorije
i vremena.
Ali, ovo umno poimawe – i sada prelazim na drugu dimen-
ziju – svoj istinski izraz nalazi u umetni~kom jeziku, prvenstveno
u jeziku crkvene arhitekture, pobo`nosti i Liturgije. Ovde, tako-
|e, treba pomenuti i ikonografiju.
Srce Pravoslavqa se nalazi u velikom Vizantijskom ^inu
ili Vizantijskoj Liturgiji. I to {to se Pravoslavna Crkva danas
jo{ uvek naziva Liturgijskom Crkvom par excellence nije samo zbog
toga {to je na{e bogoslu`ewe sa~uvalo izvesne `ivopisne arhai~-
ne oblike koji su privla~ni za zapadnoga ~oveka, ve} zato {to pra-
voslavni Hri{}ani u svome bogoslu`ewu, u slavoslovqewu, u pro-
slavqawu Boga nalaze svoje stvarno sredi{te i srce svog religij-
skog `ivota.
Crkva Svete Premurosti u Konstantinopoqu, koja je obra-
zac, prototip svih pravoslavnih crkava, jeste mnogo vi{e od mesta
[ta je to Pravoslavqe od Istoka? 275
gde su qudi slu`ili Bogu. Sama crkva Svete Premudrosti jeste
vi|ewe nove tvari. Velika kupola pokriva ne samo Crkvu, ve} po-
tencijalno i ~itav svet. Crkva Svete Premudrosti oli~ava Veliku
Tajnu (Mysterion), Tajnu Liturgije u wenom bogatom simvolizmu, kao
i svekoliko veli~anstveno pesmoslovqe koje se poje u Crkvi. I sve
ovo nije tek nekakvo “ume}e” molitve, ve} projava, otkrivewe, sa-
op{tavawe one krajwe Stvarnosti koja nam je, po u~ewu Pravoslav-
qa od Istoka, otkrivena i darovana Hristom i u Hristu, one Stvar-
nosti koja, po jednoj pravoslavnoj izreci, `ivot Hri{}aninov ~i-
ni nebeskim `ivotom na zemqi. I to je druga dimenzija – dimen-
zija istorijskog vizantijstva.
I, kona~no, tre}a dimenzija, posle umne i liturgijske, jeste
sav taj veliki svet duhovnosti koji se razvio, prevashodno, kroz mo-
na{ki pokret. Po{to je Rimska imperija u ~etvrtom veku postala
hri{}anska, hiqade i hiqade Hri{}ana su, ako mogu tako da ka-
`em, napustili “svet” i oti{li u pustiwu da ne bi izdali, da ne bi
odustali od evangelskoga ideala apsolutnoga savr{enstva: biti
savr{en kao {to je savr{en Otac Nebeski (Mt. 5, 48).
Mona{tvo koje se razvilo u Egiptu sa Prep. Antonijem i
Prep. Pahomijem, a potom u Palestini, i kona~no u Maloj Aziji sa
Sv. Vasilijem Kapadokijskim, nije bilo samo jedan od mogu}ih na-
~ina hri{}anskoga `ivqewa u skladu sa pravoslavnim poimawem
`ivota, ve} je, pre svega, bilo neka vrsta “laboratorije” gde je
prakti~ki bio ostvarivan u celosti ideal qudskoga bitovawa kao
zajedni~ewa sa Bogom, kao usvajawa Blagodati i postepenog preo-
bra`avawa ~oveka.
Ovo veliko mona{ko ili duhovno Predawe je, dakle, posta-
lo stvarno u~ewe o ~oveku u Pravoslavqu od Istoka. I ovo u~ewe o
~oveku je, prvenstveno, usredsre|eno na ideju ~ovekovog pre-
izmewewa ili preobra`ewa. ^ovek treba da postane hram Duha Sve-
toga. ^ovek treba ve} ovde, u ovome svetu da predokusi ve~ni @ivot.
U~ewe o ovakvoj vrsti duhovnosti je, mawe ili vi{e, bilo
kodifikovano u vidu zbornika spisa koji je poznat kao “Dobroto-
qubqe”, zbornika velikih duhovnih spisa Svetih Otaca, Otaca
pustiwskih, kao i spisa nekih od velikih duhovnih u~iteqa pozne
Vizantije.
Prema tome, Vizantija predstavqa osnov isto~nog pravo-
slavnog sveta. Danas postoje mnoge [pomesne] Pravoslavne Crkve,
mnoge nacionalne Pravoslavne Crkve. Ali, one su i daqe deo vi-
276 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
zantijske sinteze koja obuhvata celinu u~ewa, dogmate Crkve, u~e-
we Sedam Vaselenskih Sabora i jelinskih Otaca, Liturgiju Vizan-
tijskoga ^ina, Liturgiju koja se dovodi u vezu sa imenima Sv. Jova-
na Zlatoustog i Sv. Vasilija Velikog. Tu je, kona~no, i onaj ideal
hri{}anskog `ivota koji nam dolazi od qudi kao {to su Prep. Isa-
ak Sirijski ili Prep. Maksim Ispovednik, a koji i daqe pred-
stavqa glavno `ivotno nadahnu}e [za Hri{}ane].
Vizantijski obrazac Pravoslavqa je ono {to je zajedni~ko
svim [pomesnim] Pravoslavnim Crkvama i svim pravoslavnim qu-
dima, {to je wihova osnova i wihov izvor.
Sve ovo je trajalo vekovima da bi se, ipak, zavr{ilo isto-
rijskom katastrofom. Turci su 1453. osvojili Konstantinopoq i to
je bio kraj Vizantijskoga carstva. Tokom stotinak idu}ih godina
sve nezavisne Pravoslavne Crkve u Siriji i Egiptu i svugde drugde
padale su, jedna za drugom, u islamsko ropstvo, i tako se zavr{io
ovaj blistavi milenijum [vizantijskoga Hri{}anstva].
Me|utim, ovo nije bio kraj i isto~ne pravoslavne istorije.
Ona se nastavila. Ono {to se zavr{ilo bila je Vizantija kao jedna
istorijska stvarnost. Vizantija kao duhovna stvarnost je rodila
mnoge nove istorijske stvarnosti, koje se pru`aju sve do XX veka i
do gradova kao {to su Wujork, ^ikago ili San Francisko.
Prema tome, kraj jedne istorijske epohe, tj. po~etak “stra-
dalnog doba” Pravoslavqa je, ustvari, predstavqao novi po~etak i
izazvao pojavu novih stvarnosti, a to, pre svega, ukqu~uje geograf-
sko {irewe Pravoslavqa, vizantijsku misiju. Odatle se rodilo, na
primer, veliko slovensko Hri{}anstvo, rusko Hri{}anstvo, itd.
Drugo, do{lo je do novoga susreta sa Zapadom. Istina, najpre, do ne-
gativnog susreta tokom “svetih ratova” svih vrsta, koji su, na`a-
lost, prouzrokovali bezbroj velikih [isto~no-zapadnih] nesporazu-
ma. I, kona~no, dolaze uticaji, napredak i razrastawe savremenoga
Pravoslavqa, Pravoslavqa Rasejawa, a to je prisustvo [pomesnih]
Pravoslavnih Crkava danas u bukvalno svakoj zemqi i svakoj geo-
grafskoj oblasti sveta.
Zakqu~uju}i, dakle, mo`emo re}i da je ono {to je zapo~elo u
jelinsko–rimskom svetu, i {to je, u vidu vizantijskog sveta, predsta-
vqalo nastavak prvobitne punote i izraza [Crkve], da bi potom, po-
tonulo u svojevrsno “mra~no doba” [turskoga ropstva], nastavqa i da-
nas da `ivi u novim oblicima i sa istom verno{}u svojim osnovama.
[ta je to Pravoslavqe od Istoka? 277
II
1453. godina predstavqa tragi~ni datum u istoriji Pravo-
slavne Crkve od Istoka. Te godine su Turci zauzeli Konstantino-
poq, grad koji je vi{e od hiqadu godina bio sredi{te vizantijske
pravoslavne kulture. Mnogo vekova posle tog doga|aja ~itav isto~-
ni svet, svet isto~noga Pravoslavqa, koji je obuhvatao mnoge boga-
te oblasti Male Azije, Sirije i Egipta, bio je pod vla{}u nepra-
voslavnih vladara. Me|utim, ovo nije zaustavilo rast i napredo-
vawe Pravoslavqa.
Sa druge strane, naravno, ti vekovi izme|u XV i XX veka
bili su vekovi velike tragedije. Pravoslavqe je pre`ivelo, ali op-
staju}i u klimi stalnoga progona. 1821. godine mu~eni~ki je po-
stradao konstantinopoqski patrijarh, koji je bio ubijen u svom
sopstvenom patrijar{ijskom dvoru. ^ak i ono {to danas ~ujemo da
se de{ava sa Katedrom pravoslavnoga prvenstva konstantinpo-
qskoga u Istanbulu svagda predstavqa izvor ogromne `alosti za
sva pravoslavna srca u svetu.
Ali, kao {to ve} rekoh, ako veliki vizantijski svet i jeste
potonuo u “mra~no doba”, on je, ipak, pre ove istorijske tragedije
rodio nove [pomesne] Pravoslavne Crkve. Prvi plod ove veoma slav-
ne misionarske delatnosti koju treba pomenuti jeste ro|ewe veli-
kog slovenskog pravoslavnog sveta.
U IX veku dvojica jelinske bra}e po imenu Kirilo i Meto-
dije bili su poslati iz Konstantinopoqa zapadnim Slovenima, za
koje su preveli ~itavo Sveto Pismo, Liturgiju i u~ewe [Crkve] na
slovenski jezik. Wihova misija se zavr{ila tragi~no. Obojica su
bili prognani sa teritorije koja danas pripada ^ehoslova~koj i
latinstvo je tamo odnelo pobedu. Ali, druge slovenske zemqe, naj-
pre Bugarska, potom Srbija, i na kraju ali ne i posledwa, krajem X
veka, i mlada ruska kne`evina, sa prestonicom u Kijevu prihvati-
le su sa kirilo–metodijevskim prevodima, ako tako mo`e da se ka-
`e, i ~itav duh te vizantijske misije. Tako je zapo~elo novo poglav-
qe u istoriji Pravoslavqa od Istoka, koje je ne samo pravoslavnom
svetu, ve}, mo`e se re}i, i vaselenskoj kulturi darovalo velika bo-
gatstva misli, svetosti i, uop{te uzev{i, razli~ite uzvi{ene
primere onoga {to hri{}anska kultura zaista jeste. Krajem X ve-
ka kijevski knez Vladimir je pozvao episkope i sve{tenike iz
Konstantinopoqa, koji su krstili ~itav wegov narod u reci Dwe-
278 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
pru. Iz ovih hri{}anskih korena, razvila se velika Ruska Crkva
koja je, u XIX veku, prvenstveno zato {to je u to vreme prakti~ki
bila jedina slobodna [pravoslavna] Crkva u slobodnoj pravoslav-
noj zemqi, dala svetu velike bogoslove i velike pisce, kao {to su,
na primer, Fjodor Dostojevski ili, bli`i nama, Boris Pasternak,
~iji je “Doktor @ivago”, koji je pre nekoliko godina izazvao izu-
zetno veliko interesovawe, pokazao dubinu i kvalitet i poruku
pravoslavne hri{}anske kwi`evnosti Rusije. Ovome mo`emo da
dodamo i imena mnogih Svetiteqa koje je dao slovenski svet. Ovde,
opet, moramo da pomenemo makar jedno ime, a to je ime Sv. Serafi-
ma Sarovskog koji je, kao divni ruski cvet, procvetao u gradini
Pravoslavqa [po~etkom XIX stole}a], a koji je pribrojan Svetima
tek po~etkom XX stole}a. Sv. Serafim Sarovski je Svetiteq koji
zra~i dubinskom rado{}u pravoslavne Liturgije, pravoslavnog
i{~ekivawa Carstva Bo`ijeg.
I kada ne bismo rekli ni{ta vi{e od ovoga {to smo rekli,
opet bi svako mogao da shvati da se istorija Pravoslavqa nije za-
vr{ila 1453. godine. Kao nastavak velikog vizantijskog Predawa, a
unutar tog Predawa pojavila su se nova istorijska predawa. Jer, sa-
moj prirodi Pravoslavqa pripada da se poistove}uje sa ~itavim
`ivotom zajednice u kojoj Crkva `ivi.
^ak i danas Jelini i Rusi sebe ne zovu Jelinima i Rusima,
ve} jednostavno – Hri{}anima. Takav je stepen wihovog poistove-
}ewa sa wihovom Verom. I zato kada govorimo o nacionalnim pra-
voslavnim kulturama onda se doti~emo onoga {to je, mo`e biti,
najve}a osobenost, velika jedinstvenost Pravoslavqa, a to je spoj, s
jedne strane, Predawa koje po svojoj su{tini nije nacionalno ve}
univerzalno u~ewe Crkve, univerzalna Liturgija i duhovnost, i, sa
druge, istovremenog potpunog poistove}ewa tog [univerzalnog]
Predawa sa du{om naroda koji Crkva kr{tava.
Pravoslavni narodi govore o “Svetoj Jeladi”, “Svetoj Srbi-
ji”, “Svetoj Rusiji”, i pritom ne misle na eti~ku svetost – jer smo
mi itekako svesni mnogih greha i nedostataka ovih naroda – ve} na
pravoslavni ideal bitovawa naroda. A taj ideal narodnoga bito-
vawa je ukorewen u Crkvi koja nije ni “agencija za molitvu” niti
“agencija za religijsku aktivnost”, ve} koja, u su{tinskom smislu,
postaje “du{a” naroda kome pripada, tj. ono {to je od sredi{wega
zna~aja za taj narod. Tako je izgledao razvoj Pravoslavqa posle pa-
da Konstantinopoqa.
[ta je to Pravoslavqe od Istoka?? 279
Malo po malo, osloba|ali su se narodi koji su se nalazili
pod jarmom Islama. Po~etkom XIX veka oslobodila se Gr~ka. Ona je
ponovo postala pravoslavna zemqa. Potom su se oslobodile Bugar-
ska, Srbija i Rumunija.
Posle ovoga je zapo~eo novi niz tragedija. Danas se ve}i deo
pravoslavnoga sveta nalazi iza “Gvozdene zavese”*, i ako bismo ana-
lizu ove situacije ograni~ili iskqu~ivo na Sovjetsku Rusiju, opet
bismo videli da ni tokom nekih 48 godina dosada{we sovjetske ate-
isti~ke okupacije Rusije, veliki monopol dr`avnog “hazjajina” ni-
je mogao da uni{ti Crkvu. Crkva je odgovorila, najpre hiqadama
Mu~enika, stradalnika koji su bili poslati u konc–logore, a po-
tom, malo po malo, i tako {to je privla~ila k sebi one qude koje
nije otrovala ateisti~ka propaganda, niti ideologije koje su tu|e
pravoslavnom duhu.
Sve je ovo, dakle, istorija dostignu}â ali, tako|e, i isto-
rija tragedijâ. No, posledwa stvar koju moramo pomenuti u ovoj ve-
oma kratkoj istorijskoj analizi Pravoslavqa od Istoka jeste jed-
na nova pojava – {irewe Pravoslavqa izvan granica hri{}ansko-
ga Istoka.
Po~eo sam od pore|ewa hri{}anskog Istoka i hri{}anskog
Zapada. Iako [istorijski gledano] Pravoslavqe predstavqa isto~-
ni oblik Hri{}anstva, zbog ~ega je istorija Pravoslavqa zapravo
– isto~na istorija, Pravoslavqe za sebe oduvek tvrdi da je sa~uva-
lo punotu Vere, da je istinita Crkva, a ne samo puki geografski
izraz Hri{}anstva.
Me|utim, tragedija koju sam pomenuo imala je za posledicu
veliko geografsko {irewe Pravoslavqa: Jelina koji su dvadesetih
godina XX veka bili prognani iz Turske, kao i Rusa–izbeglica, te
pravoslavnih Hri{}ana koji su izbegli iz razli~itih nepravo-
slavnih zemaqa centralne Evrope.
Svi ovi razli~iti ~inioci proizveli su ono {to danas je-
ste veliko pravoslavno Rasejawe.
^ovek se zaista ~udno ose}a kada, voze}i se kroz Los An|e-
les, iznenada naleti na pravoslavni hram. To je Istok koji je do{ao
Zapadu, da ne govorimo o onome {to se de{ava u Australiji ili u
Ju`noj Americi, gde tako|e ima pravoslavnih hramova. Ako bismo
* Tekst je napisan 1965. godine (prim. prev.).
280 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
se ograni~ili samo na Sjediwene Dr`ave, mogli bismo da ka`emo
da danas Pravoslavqe ovde ne samo da nije nikakav “isto~ni geto”,
ve} da se vrlo brzo razvija u stvarni ~inilac na ameri~koj religij-
skoj i kulturnoj sceni.
U Americi danas ima nekih pet do {est miliona pravo-
slavnih Hri{}ana. Ima nekoliko hiqada parohija u prakti~no go-
tovo svakoj oblasti i, malo po malo, stasava novi nara{taj pravo-
slavnih koji su ro|eni u ovoj zemqi, koji su obrazovani u ameri~koj
kulturi, a koji su, ipak, ostali verni celovitom vizantijskom i
pravoslavnom nasle|u, u~ewu, Liturgiji i duhovnosti, dakle ne vi-
{e kao oni koji su “izbeglice”, i ne samo kao oni koji se se}aju pro-
{losti, ve} kao oni koji `ele da Pravoslavqe u~ine stvarnim dê-
lom, ako ne i samom pokreta~kom silom, svoga `ivota i `ivota na
Zapadu uop{te.
Sada prolazimo kroz ovu fazu i, stoga, ona jo{ uvek ne pri-
pada istoriji, ali nema nikakve sumwe u pogledu toga da je kriti~-
ni trenutak ve} iza nas. Ovaj prelazak iz onoga {to ameri~ka soci-
ologija poznaje kao “imigrantska Crkva” u doma}u Crkvu te~e svo-
jim tokom i, premda on, naravno, izaziva mnoge te{ko}e, mnoge ne-
sporazume me|u nara{tajima, me|u razli~itim grupama i tome sli~-
no, posledwi doga|aji, osnivawe Stalne konferencije pravoslavnih
episkopâ, koja ujediwuje sve tradicije pravoslavnih naroda u jedno
Predawe, prakti~ka saradwa, svepravoslavne bogoslovije i fakul-
teti: sve ovo pokazuje da smo mi na svom putu – na putu kojim su pre
nas pro{li luteranci i rimokatolici – da postanemo ne naprosto
jedna od “ameri~kih grupa”, ve} oni koji }e da u~ine da se prisustvo
Pravoslavqa zaista oseti u stalnom oblikovawu ove velike zemqe.
Nema sumwe da postoji velika nada da ovakva integracija
Pravoslavqa u Americi jeste ne{to {to }e biti vrlo zna~ajno ne
samo za ovda{we Pravoslavqe, ne samo za one pravoslavne Hri{}a-
ne koji `ive ovde, ve} i za vaselensko Pravoslavqe uop{te a, tako-
|e, nadamo se, i za sami Zapad.
1965.
281
DOGMATI^KI SAVEZ CRKVE I CARSTVA
(Uvod u istoriju Vizantijske Crkve)
1. Nad Vizantijskom Crkvom se odavno ve} nadvija optu`ba
za “cezaropapizam”. Zapadna nauka, kako rimokatoli~ka tako i van-
konfesionalna, kategori~na je u svojoj tvrdwi da je u Vizantiji Cr-
kva bila bespogovorno pot~iwena vasilevsu [caru], li{ena bilo
kakve slobode i naprosto deo dr`avnoga “aparata”1. Ako su teorija
i zakonodavstvo, ~ak, i znali za takozvanu “simfoniju”, to jest za
izvesnu teorijsku ravnopravnost i nezavisnost u uzajamnim odnosi-
ma Crkve i Dr`ave, u stvarnosti se ta norma nikada nije po{tova-
la, i Crkva je predstavqala “zvani~no Hri{}anstvo koje – umesto
apologetâ, mu~enikâ i jerarahâ, dovoqno sna`nih da se suprotsta-
ve caru – davala samo episkope koji su, mawe ili vi{e, stajali ni-
sko pognute glave pred carevim nogama”.2 Zar tako autoritetni vi-
zantijski kanonisti kao {to su Valsamon, Dimitrije Homatijan i
mnogi drugi nisu, i na teorijskom planu, govorili o na~elnom pre-
vashodstvu carske vlasti nad crkvenom, pretvaraju}i cara u svoje-
vrsnog namesnika Hristovog na zemqi?3
I takvo shvatawe vizantijskoga sistema odnosa Crkva i Dr-
`ave nije svojstveno samo zapadnoj nauci, ve} ga zastupaju i mnogi
ruski nau~nici te, ~ak, i neki predstavnici pravoslavnoga bogo-
slovqa.4 Poznati ruski vizantolog Bezobrazov otvoreno naziva Cr-
kvu “bolnim mestom Vizantijskoga carstva”, i, po wegovim re~ima,
Iz: Svæå. Aleksandr [meman, Dogmati~eskiy soõz - Vstupitelýnaæ lekciæ
v kurs istorii Vizantiyskoy Cerkvi, Pravoslavnaæ mÿslý, Pari`, 1948,
Vÿp. VI, S. 170-183.
1. Rimokatoli~ki istori~ar M. @i`i (M. Jugie) odre|uje cezaropapizam na slede}i
na~in: “Cezaropapizam, kao {to sama re~ na to ukazuje, jeste car, tj. totalitarna
dr`ava koja sebi dodequje apsolutnu vlast nad onim {to je zemaqsko (vremensko),
prakti~no ignori{u}i razliku izme|u svetovne i duhovne vlasti, ili, u najmawu
ruku, podre|uju}i duhovnu – svetovnoj vlasti” (Le schisme byzantine, Paris, 1941, p.3).
2. Pargoire J. L’Église byzantine, Paris, 1923.
3.”Cesaropapismi vero doctores imperatores habent ut visibile Ecclesiae supremum caput
in ordine regiminis et jurisdictionis ab ipso Deo et Christo constitutum” – M. Jugie, The-
ologia dogmatica Christianorum orientalium, Paris, 1931. T. IV. p. 605.
4. Videti, npr., Lebedev A. P., O~erki istorii Vizantiyskoy Vosto~noy Cerkvi.
282 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
“da bi se do{lo do odgovaraju}e procene vizantijske kulture ne
treba polaziti od teorije ~ija se primena ~ini sumwivom, ve} od
onih ~iwenica kojih je prepuna vizantijska istorija. A iz ~iweni-
ca proizlazi da su carevi ustanovqavali verou~ewe po svome naho-
|ewu, da su se me{ali u sve podrobnosti crkvenoga `ivota, da su
te`ili da gospodare episkopskim katedrama i da su pretvarali pa-
trijarha u pokornoga ~inovnika”.5 Mogu}e je navesti mnogo sli~nih
navoda. Svi oni, u mawoj ili ve}oj meri, ali su{tinski saglasno,
tvrde da je “cezaropapizam” bio osnovna odlika Vizantije.6
To je te{ka optu`ba koja se doti~e najzao{trenijeg, najbol-
nijeg pitawa svekolike istorije Isto~ne Crkve. To pitawe se udvo-
stru~uje time {to se ovde ne radi o pojedina~nim kr{ewima norme,
{to je mogu}e svugde i svagda, ve} o mnogim vekovima wenog sistemat-
skog kr{ewa, koje je uz to bilo jo{ i ozakoweno, o~igledno, i u samoj
crkvenoj svesti. Vizantijska Crkva se optu`uje za izvesnu eklisio-
lo{ku jeres, ~ija senka, u tom slu~aju, neizbe`no pada i na svekoli-
ko Pravoslavqe. U svakom slu~aju, pitawe o vizantijskom cezaropa-
pizmu je mnogo {ire od svog usko–istorijskog okvira, jer se u wemu
sadr`e, po na{em dubokom ube|ewu, uzroci svih protivre~nosti u
procenama vizantijstva, kao i pretpostavke za pravilno poimawe ~i-
tavog dugog istorijskoga puta Isto~ne Crkve, sve do na{ega vremena.
Nije lako odgovoriti na ovo pitawe. I odmah }emo re}i da
mi ni u kom slu~aju ne pretendujemo na to da, na nekolikim stra-
nicama, damo iscrpni odgovor, a jo{ mawe da podvrgnemo kritici
dela pomenutih autora. Smatramo da jo{ uvek nije nastupilo vre-
me za iole potpuniju sintezu vizantijske istorije, jer u woj, bez ob-
zira na vrednost studija nastalih tokom posledwih desetle}a, isu-
vi{e toga ostaje nejasno i problemati~no. I upravo nam se zbog te
problemati~nosti i ta toliko nagla{ena saglasnost istori~ara o
[vizantijskom] “cezaropapizmu” i ta, spoqa gledano, “istorijska
presuda” ~ine, u najmawu ruku, preurawenima. Na{a namera je, da-
kle, da poku{amo da uka`emo na nekolike ~inioce za koje smatra-
mo da ih je neophodno uzeti u razmatrawe pri re{avawu ovog slo-
`enog pitawa koje ni izbliza jo{ uvek nije razja{weno, ni u cr-
kvenom niti u nau~nom smislu.
2. ^ini nam se, pre svega, da se razvoj crkveno–dr`avnih od-
nosa u ranoj i poznoj Vizantiji ne mo`e poimati u wegovoj pravil-
5. Bezobrazov P. V., O~erki vizantiyskoy kulýturÿ, Petrograd, 1919, S. 61.
6. Bury J. B., A History of the Eastern Roman Empire (802–867), London, 1912, p. 207.
Dogmati~ki savez 283
noj istorijskoj perspektivi, ako se svagda nema u vidu ona osnovna
~iwenica od koje su ti odnosi zapo~eli, a to je – gowewe. Upravo je
ovde, u tom trovekovnom sukobu sa imperijom, u sukobu kojim zapo-
~iwe istorija Hri{}anstva, bio prvobitno dat i odre|en karakter
izmirewa Hri{}anstva i imperije, koje }e kasnije uslediti. I zato,
pre svega, treba pomenuti upravo taj odnos izme|u, ~ini se, dva uza-
jamno iskqu~uju}a procesa.
Ovde se ne}emo udubqivati u sve podrobnosti slo`enoga
pitawa o gowewima, koje u nauci ima svoj dugi istorijat. U datoj ve-
zi wihov smisao se svodi na slede}e. Mi danas znamo da gowewa nisu
bila slu~ajnost niti kakav tragi~ni nesporazum, ve} pojava potpuno
zakonomerna i istorijski, takore}i, “opravdana”. Ta zakonomernost
je proisticala iz politi~kog ili, ta~nije, “ideolo{kog” karaktera
rimske religije. Dr`avna religija u imperiji je, prevedeno na na{
jezik, bila ne toliko religija koliko upravo “ideologija”, ~ije pri-
hvatawe nije zavisilo od li~nog verovawa ili neverovawa, ve} je bi-
lo izra`avawe gra|anske lojalnosti, gra|anske du`nosti. I takav
“ideolo{ki” karakter dr`avne religije je bio samo nagla{en reli-
gijskom slobodom, u ime koje su, ~ini se, sa tako zapawuju}om iskqu-
~ivo{}u, bili progoweni Hri{}ani. Od rimskoga podanika se zah-
tevala ne vera – jer on je mogao da veruje u {ta ho}e i on je, najve}im
delom, svoje postoje}e religijske potrebe zadovoqavao u svim mogu-
}im vrstama “privatnih” kultova – ve} se zahtevalo pot~iwavawe,
ispuwavawe obreda, spoqa{we priznavawe ustanovqenoga poretka i
solidarisawa sa tim poretkom. I budu}i da su sve druge religije to
dopu{tale, imperija im nije pravila nikakve prepreke i one su u`i-
vale potpunu slobodu. Hri{}anstvo, pak, budu}i po svojoj prirodi
iskqu~ivo, ne samo da je odbacivalo sve druge religije, ve} ih je sma-
tralo i zlima. Ono je “te`ilo pobedi i zato se suo~ilo sa ratom”
(Aube). I na sudu Hri{}anina nisu pitali o pozitivnom sadr`aju
wegove vere, niti su mu zbog toga sudili. Ti urlici gomile protiv
[hri{}anskih] “bezbo`nikâ”, o kojima govori Tertulijan, ta mr`wa
i prezirawe Hri{}ana od strane jelinsko–rimske “elite” – sve je to
~inilo atmosferu progona, ali nije, u u`em smislu te re~i, bilo
uzrok progona. Taj uzrok je bio politi~ki, kao {to je politi~ki po
svom sadr`aju bio i prestup [Hri{}ana]. Odbijawe da uzme u~e{}a u
dr`avnom kultu pretvaralo je Hri{}anina u neprijateqa dr`ave.
Zato imperija, ostaju}i verna sebi i svojoj teokratskoj ideologiji,
nije mogla da ne goni Hri{}ane, i zato Hri{}ane nisu gonili najgo-
ri, ve} upravo najboqi od rimskih careva.
284 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Sa druge strane, u progonima se otkriva i prvobitna “nor-
ma” odnosa Crkve prema dr`avi, prvobitna hri{}anska procena dr-
`ave. Hri{}ani nikada nisu poricali imperiju, tj. dr`avu kao ta-
kvu, nisu odbacivali ni re`im imperije, niti wegove dru{tvene ne-
dostatke. Hri{}ani su, istina, s po~etka bili ravnodu{ni prema
svakoj svetovnoj “delatnosti”, ali oni ni u kom slu~aju nisu odbaci-
vali takvu delatnost u na~elu. Kada su u II stole}u [hri{}anski]
apologeti po~eli da istupaju u javnu i kwi`evnu za{titu svoje ve-
re, oni su neprestano nagla{avali lojalnost Hri{}ana u odnosu
prema imperiji, pozivaju}i se na molitve Crkve za imperatora i za
vlast, kao i na savesno ispuwavawe zakona [od strane Hri{}ana]. Je-
dino na {ta Hri{}ani nisu mogli da pristanu bio je obavezni kult
bogova, iako je to bilo ~isto spoqa{we obredno priznawe bo`an-
skoga dostojanstva imperatora i svekolikog sistema obogotvorewa
rimske dr`avnosti. Sva tragedija se sastojala u tome {to su impe-
rija i Hri{}ani samu lojalnost shvatali na razli~it na~in i {to
izme|u ta dva shvatawa nije moglo biti nikakvoga kompromisa, jer
se hri{}anski zahtev za slobodu savesti (a na to su se, u su{tini,
svodili svi argumenti apologetâ) kosio sa “totalitarizmom” rim-
ske ideologije, za koju je svako nepriznavawe dr`avne religije, pot-
puno logi~no, bilo isto {to i politi~ki prestup.
Sve ovo je odavno ve} poznato i mi ne bismo ponavqali ova
op{ta mesta da upravo tom “ideolo{kom” prirodom sukoba Crkve
sa dr`avom nisu bili predodre|eni i sami osnovi wihovog kasni-
jeg izmirewa, prvobitni karakter wihovoga saveza.
U ~emu se sastojala pobede Crkve nad [Rimskom] imperijom?
Budu}i da Hri{}anstvo u svojoj propovedi nije iznosilo niti ispo-
vedalo nikakvu naro~itu dr`avnu teoriju, nikakvo naro~ito dru-
{tveno u~ewe, ve} je, naprotiv, sve to “u gotovom obliku” primilo
od imperije, pobeda Hri{}anstva se gotovo iskqu~ivo ticala obla-
sti verou~ewa. Paganizam koji je bio [prethodno] religijsko upori-
{te i religijsko opravdawe imperije sada je to prestao da bude. Bo-
qe re}i, to je bila pobeda hri{}anske dogmatike nad paganskom dog-
matikom, istinskoga bogopoznawa nad la`nim bogopoznawem. Ako
rasu|ujemo sa ta~ke gledi{te Rimske imperije, paganski sistem
predstava o Bogu se sru{io i pokazao kao neosnovan, i wega je zame-
nio hri{}anski sistem. Ali, nije do{lo ni do kakve krize rimske
dr`avne tradicije, niti do bilo kakvog o{trog dru{tvenog prelo-
ma. Imperija je u svom dr`avnom samosaznawu ostala ista kakva je i
bila, i u tom obliku je dobila hri{}ansko opravdawe. I u toj, za
Dogmati~ki savez 285
istoriju Crkve, su{tinskoj ~iwenici da je Hri{}anstvo postalo ne
samo dopu{tena religija (religio licita), ve} i dr`avna religija, tre-
ba videti ne krunu hri{}anskih te`wi, ve} prirodni, neizbe`ni
u~inak ~iwenice da je imperator primio Hri{}anstvo. Imperija je
imala teokratsku prirodu i nije mogla da ostane bez religijske os-
nove: woj je bila neophodna upravo dr`avna religija kao izvor i
osnova same dr`avnosti. Eto za{to se ta sloboda savesti, za koju su
se zalagali hri{}anski apologeti i koja je na kratko bila ostvare-
na po~etkom IV stole}a (Milanskim ediktom), u stvarnosti pokaza-
la tako nepostojanom i za{to je vrlo ubrzo bila naru{ena, ali sada
ve} u korist Hri{}anstva. Hri{}anstvo je dobilo mnogo vi{e od
onoga {to je tra`ilo, ali to se dogodilo nekako kao mimo wega, jer
je u potpunosti bilo odre|eno prirodom rimske dr`avnosti. Hri-
{}anstvo je, na potpuno prirodan na~in, zauzelo mesto koje je ostalo
upra`weno posle poraza paganstva, a to mesto nije moglo da ostane
prazno, zato {to se upravo u wemu nalazio stvarni osnov imperije.
Bilo nam je neophodno da zapo~nemo od obja{wewa onoga {to
nazivamo “ideolo{kim” korenom koji je odredio kako gowewe [Crkve]
tako i izmirewe [Crkve i imperije], jer iz wega proisti~e ona za nas
osnovna ~iwenica – da se u sredi{tu svih daqih odnosa Crkve i im-
perije (carstva) nalazio dogmati~ki momenat. Da ponovimo, Hri{-
}anstvo u svojoj borbi protiv paganstva ni u kom slu~aju nije bilo re-
volucionarno. Zato je tako lako i moglo da do|e do zamene paganstva
kao dr`avne religije – Hri{}anstvom, zato {to je Hri{}anstvo os-
tavilo ~itavu dr`avnu, ekonomsku i socijalnu strukturu imperije ne-
taknutom. Izmenila se, u su{tini, jedino vera imperije. Zato je pra-
va vera, Pravoslavqe postala su{tinsko, prvo i osnovno obele`je
hri{}anskog carstva. To je, na planu dr`avnom, dobilo svoj izraz, pre
svega, u zameni religijske tolerancije paganske imperije – [hri{}an-
skom] netolerancijom i progawawem ne samo inoveraca, ve} i hri{-
}anskih jeretika. I to je bilo ne{to sasvim prirodno. Paganstvo je
“bogoslovski” dopu{talo religijski pluralizam, dok je Hri{}anstvo
takav pluralizam kategori~ki odbacivalo. Dr`ava je, budu}i obave-
zana svojom dr`avnom religijom, samo izvela odgovaraju}e zakqu~ke.
Ovde se mora dodati jo{ i ovo. Pobeda Hri{}anstva je ima-
la ve}i zna~aj za Crkvu nego za samu imperiju. Imperija je, a to se
odnosi i na onu pagansku, ve} bila teokratija, dok se u Crkvi tek ta-
da prvi put probudila teokratska svest, teokratsko ose}awe. Kon-
stantinovo Kr{tewe i priznawe Hri{}anstva od strane imperije
otvorilo je pred Hri{}anstvom potpuno nove i nedogledno {iroke
286 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
vidike. Eshatologizam prvih hri{}anskih zajednica je ustupio me-
sto vidivoj i opazivoj pobedi Crkve nad svetom. No, va`no je shva-
titi da je za crkveno saznawe to, pre svega, bila pobeda Istine nad
tu{tom i tmom demonâ, nad paganskim mitovima. Vododelnica iz-
me|u sveta i Crkve je prolazila upravo tu, a ne kroz eti~ku oblast,
o kojoj }emo re}i nekoliko re~i ne{to kasnije. Svet nije progonio
Crkvu zbog wene hri{}anske pravde, ve} zbog wene hri{}anske Is-
tine. A sada se svet pokorio toj hri{}anskoj Istini. Provodnik te
pobede je ustvari bilo carstvo (imperija). Misao o promisliteq-
skom sjediwewu carstva sa Hri{}anstvom (v. Meliton, u: Eueseb. H.
E.), koja se maglovito nazirala kod apologetâ, sada je postala stvar-
nost. I Crkva je upravo zato u toj vernosti hri{}anskom dogmatu, u
pravoslavnosti prepoznala religijsku funkciju i opravdawe car-
stva, i upravo je zbog toga savez koji je bio sklopqen izme|u Crkve
i carstva bio, pre svega, savez dogmati~ki.
Epoha izmirewa Hri{}anstva sa carstvom se hronolo{ki
poklopila sa po~etkom najve}ih bogoslovskih kriza i nemira u `i-
votu Crkve, sa razdobqem u kome je Crkva na te`ak i napregnut na-
~in osmi{qavala svoj opit i svoju veru. Crkvu u to vreme razdiru
jeresi i raskoli, mu~na i dugotrajna borba razli~itih stranaka i
struja. Re{avaju se osnovna i najdubqa pitawa hri{}anske bogomu-
drenosti. I, gle, upravo je ovde lak{e nego bilo gde drugde prove-
riti taj “dogmati~ki” karakter odnosa Crkve i dr`ave. Zbog svoga
“ocrkvewa” carstvo, sasvim prirodno, nije moglo da ostane neutral-
no u svim tim sukobima, te da, u ovom ili onom obliku, ne uzme ne-
posrednog ili posrednog u~e{}a u wima. To, pre svega, nije mogla da
dopusti Crkva. Ako je religijsko nazna~ewe carstva bilo da ~uva
istinitu veru, da bude pravoslavno, o kakvoj se onda uop{te mo`e
govoriti neutralnosti? Budu}i da je car – ~lan Crkve, on mora da
bude ~lan istinite Crkve, a ne jeresi. Car–jeretik jeste svojevrsna
contradictio in adjecto, obesmi{qavawe svakog smisla i slom svekoli-
ke radosti izmirewa [Crkve i carstva] do koga je do{lo. Od pravo-
vernosti carstva zavisi svekoliko spoqa{we delo Crkve, wen uspeh
u svetu. Za na{e savremeno saznawe su takve nade koje su crkveni po-
slenici u to vreme polagali u carstvo gotovo sasvim neshvative.
Evsevije Kesarijski nam li~i na dvorskoga laskavca. Ali, [to je za-
to {to] ne ose}amo tu radost tek nastaju}eg teokratskog vi|ewa Cr-
kve, ~e`we za stvarnom, vidivom i opazivom pobedom nad svetom, ko-
jom se nadahwivao Evsevije i koja je tako visoko i na sve vekove uz-
visila prvog hri{}anskog cara.
Dogmati~ki savez 287
No, i za sâmo carstvo ta, spoqa gledano, teorijska pitawa
bogoslovqa zadobijaju `ivotno i prakti~ko zna~ewe. Istovremeno
sa bogoslovskom borbom se razbuktavaju i etni~ke strasti: dogma-
ti~ke formulacije zapravo prikrivaju probu|ene nacionalizme na-
rodâ iz razli~itih oblasti carstva, te se sâmo jedinstvo carstva
dovodi u pitawe, i upravo zbog toga neodlo`ni zadatak carstva
jeste da bude pravoslavno, da garantuje svoju pravoslavnost. I mi
vidimo da se sve krize i svi prekidi u crkveno–dr`avnim odnosi-
ma tokom tih vekova zbivaju upravo na dogmati~koj, bogoslovskoj
osnovi. Crkva, sa jedne strane, sve vreme ho}e da ima carstvo [u za-
jedni{tvu] sa sobom u pravoj veri i ne dopu{ta mu da sklizne u je-
res, a carstvo, sa druge, te`i da izdejstvuje pomirewâ u samoj Cr-
kvi, da uti{a rasplamsane religijske strasti. Otuda i to me{awe
careva u dogmati~ke sporove, otuda i taj carsko–dr`avni karakter
Vaselenskih Sabora, crkveno–politi~ki smisao Enotikona, Tipo-
sa i Ekfesisa.* Put Crkve i put dr`ave se sve vi{e preklapaju i
slivaju u jedan jedinstveni put. I mora se shvatiti da se oni, pre
svega, zbli`avaju na toj veronau~noj osnovi. A taj “dogmati~ki sa-
vez” predstavqa osnovno obele`je vizantijstva.
3. Ovde se moraju otvoriti zagrade. Mo`e da se ispostavi da,
govore}i sve vreme o tom “dogmati~kom” ili “ideolo{kom” karakteru
zbli`ewa Crkve sa dr`avom, gubimo iz vida eti~ki momenat, da sti-
lizujemo Crkvu prvih vekova u izvesnim, iskqu~ivo “intelektual-
nim”, tonovima, koji joj nisu bili svojstveni. Ispada kao da Crkvi
uop{te nije bilo stalo do eti~ke strane carstva koje je, na kraju kra-
jeva, ipak bilo hri{}ansko, ve} da je sva pa`wa Crkve bila zaokup-
qena “pravoverno{}u” [carstva kao] wenog novog saveznika. A zapravo
ovo zvu~i nekako ~udno kada se podsetimo sveg onog eti~kog rigorizma
kojim je bila pro`eta prvohri{}anska Crkva, kao i ~iwenice da se
sva sila hri{}anske propovedi, sva tajna wenog brzog {irewa sasto-
jala upravo u tom nesumwivom opitu novoga `ivota, obnovqewa svece-
loga ~oveka. A bogoslovsko osmi{qewe tog opita bilo je, u izvesnom
smislu, od drugostepenog zna~aja i pojavilo se radi ~uvawa crkvene ki-
rigme [objave] od tu|inskih u~ewa koja su je razjedala. I zar, onda, sada
ne upadamo u taj, sada ve} zastareli, shematizam, u skladu sa kojim je
* Enotikon – ukaz vizantijskog cara Zenona (482.), kojim je ustanovqeno da se
Nikejsko–konstantinopoqski Simvol vere mora priznavati kao jedini Simvol
vere. Tipos – ukaz vizantijskog cara Konstantina II (648.). Ekfesis – ukaz vi-
zantijskog cara Iraklija (639.).
288 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
`ivo bilo jedino Prvohri{}anstvo, i to upravo blagodare}i svom
eti~kom zamahu, dok je izmirewe sa imperijom (carstvom), zapravo li-
{ilo Crkvu wene sile, jer je onaj [prvobitni] zamah svetosti i heroi-
zma zamenilo intelektualizmom i slo`eno{}u filosofskih u~ewa?
Ovo pitawe u celini izlazi izvan okvira na{e teme. Zbog to-
ga }emo, ne razvijaju}i ga podrobno, ukazati samo na one nekolike mo-
mente koji su neophodni za shvatawe odnosa Crkve i dr`ave. Ovde, ma
kako se to ~udno ~inilo na prvi pogled, sasvim osobeno mesto pri-
pada mona{tvu i wegovom naro~itom smislu u crkvenoj istoriji.
Bilo bi te{ko poricati da je, sa prestankom gowewa i sa stu-
pawem Crkve na {iroki put carstva, oslabila ona prvobitna stro-
gost, jer ona i nije mogla a da ne oslabi. I ne radi se tu samo o dr`a-
vi. Koli~ina se uvek, na ovaj ili onaj na~in, odra`ava na kvalitet, i
sa brzim {irewem Hri{}anstva i wegovim pretvarawem u masovnu
religiju, crkvena disciplina, koja je bila toliko stroga u prvohri{-
}anskim malobrojnim zajednicama, neizbe`no je morala da krene li-
nijom prilago|avawa novim uslovima. Ovaj proces je zapo~eo jo{ du-
go pre zvani~ne pobede Hri{}anstva i sa wim u vezi stoje, ~ak, i ta-
kve, o~igledno raznorodne krize rane istorije Crkve, kao {to su mon-
tanizam, raskol Kalistov i Ipolitov u Rimu, a u drugom planu – evo-
lucija pokajne discipline, to jest postepena zamena javnoga pokajawa
tajnim i privatnim pokajawem. U IV i V veku gotovo sva mesta u car-
stvu su postala hri{}anska, a daleko od toga da su sva ona svagda to
postala kroz neophodno “obra}ewe”; i to je, prirodno, izmenilo ~itav
oblik crkvenog `ivota. I mona{tvo se upravo i javilo kao reakci-
ja crkvenoga organizma na prebrzo, koli~insko {irewe Hri{}an-
stva, koje je ugrozilo kakvotu [kvalitet]. Nije nimalo slu~ajno {to
se mona{tvo rodilo kao crkvena ustanova gotovo istovremeno sa
ohristovqavawem carstva, sa kona~nom i zvani~nom pobedom Crkve.
No, za na{u temu je naro~ito va`no da se primeti slede}e: da i Cr-
kva i svet, svako sa svoje strane, reaguju na pojavu mona{tva. Mo`da
je upravo uticaj mona{tva na Crkvu jedan od najva`nijih doga|aja u
istoriji Crkve (i mi ovde govorimo, pre svega, o Isto~noj Crkvi).
Crkva je vrlo brzo prepoznala u mona{tvu svoju savest i upravo je mo-
na{tvo postalo nosilac eti~kog ideala Hri{}anstva. Monasi odla-
ze iz sveta, ali ~itav svet ide za monasima, i u V i VI veku mona{tvo
predstavqa jednu od glavnih sila u Crkvi i svekoliki crkveni `ivot
poprima mona{ku obojenost. Crkva prvih vekova je `ivela ~e`wom
za mu~eni{tvom: mu~eni{tvo je predstavqalo najvi{u normu, isti-
niti put Hri{}anina u svetu. U mu~eni{tvu se otkrivalo svedo~ewe
Dogmati~ki savez 289
Crkve. Sada mona{tvo postaje takva norma. Mona{tvo je onaj “najpre-
vashodniji put” koji, ako i ne mogu svi da ga prihvate, ipak, projavqu-
je vrhunac i ono {to je najuzvi{enije. Naravno, ovde se ne radi o dog-
mati~koj normi, ve} o istorijskom obrazovawu eti~koga ideala crkve-
noga saznawa. A u istorijskom smislu se ne mo`e poricati da je, to-
kom mnogih vekova, a u izvesnom smislu i do danas, gotovo ~itav cr-
kveni `ivot na Istoku, tj. svekolika crkvena pobo`nost bila ustro-
jena po izvesnom mona{kom obrascu, te da je hri{}anska svest u mo-
na{tvu ili u {to pribli`nijem upodobqavawu mona{tvu, prepozna-
vala da, tako ka`emo, onaj stoprocenti hri{}anski `ivot. Mogli
bismo da navedemo, zaista, mnogo primera za ovo, kada to ne bi preti-
lo da preterno produ`i ovaj, nu`no, sumarni ~lanak.
Ne zadr`avaju}i se na temi neprestanog umno`avawa broja
manastira, ~estih mona{ewa ~itavih porodica (kao {to je to bio
slu~aj sa Sv. Teodorom Studitom) i svih onih malih primera monaho-
latrije u svakodnevnom vizantijskom `ivotu, mo`emo, ipak, da uka`e-
mo na isto~no bogoslu`ewe (naro~ito na wegov dnevni krug) koje go-
tovo da se nije ni izmenilo od vremena poznovizantijske epohe. Sav
taj dnevni krug bogoslu`ewâ stvorili su monasi i stvoren je za mona-
he, i Isto~na Crkva ne zna za drugo bogoslu`ewe osim za ovakvo, mo-
na{ko. Sva struktura bogoslu`ewa, sav wegov Tipik bio je razra|en
za manastirski `ivot i nosi na sebi wegov pe~at. Istorija Crkve zna
za borbu zagovornika Studitskog Ustava sa zagovornicima Jerusalim-
skog, ali ona nije zapamtila ni{ta ni o kakvoj borbi zagovornika
bilo kakvog “belog”, mirjanskog Ustava protiv zagovornika “crnog”,
mona{kog Ustava. Takve borbe nikada nije ni bilo. Crkva je radosno
stupila u to mona{ko poslu{awe, ulo`ila u wega sve snage svoga he-
roizma, sve svoje ustremqenosti ka onome {to je Gorwe. Mo`e se uka-
zati na jo{ jedan karakteristi~ni primer: od izvesnog odre|enog vre-
mena episkopi se, po pravilu, biraju iskqu~ivo iz redova monaha, a
najvi{e jerarhijsko slu`ewe Crkvi se gotovo nesvesno sjediwuje sa
eti~kim “garantijama” koje su vaplo}ene u mona{kom ~inu.
Ali, nas ovde ne zanima mona{tvo kao takvo, ve} ono poima-
we eti~koga savr{enstva sa kojim je, kako smo to poku{ali da poka-
`emo, povezana pojava i procvat mona{tva u crkvenom `ivotu. U psi-
hologiji, u samoose}awu, da tako ka`emo, “prose~noga Hri{}anina”,
do{lo je do neospornog preloma. Prvohri{}anstvo je u potpunosti
bilo pro`eto poznawem i opitovawem spasewa i svetosti koji su se
ve} zbili i do{li u sili. Qudi se nisu ra|ali kao Hri{}ani, ve} su,
po Tertulijanovim re~ima, postajali Hri{}anima. U Kr{tewu je
290 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
obra}enik opitovao svoje novo ro|ewe, koje za wega nije bilo samo bo-
goslovski stvarno (kao {to je to danas), ve}, tako|e, bilo i psiholo-
{ki stvarno. Bilo je neophodno da se u `ivotu ne ukaqaju one bele
ode`de koje su bile primqene na Kr{tewu i `ivot Hri{}aninov je
bio prevashodno ~uvawe i ostvarivawe onoga {to je ve} primqeno.
Danas stvari stoje druga~ije. Iako se, naravno, u dogmati~kom smislu
ni{ta nije izmenilo, ipak, u psiholo{kom smislu, crkvenim `ivo-
tom je zagospodarila svest o grehu i strah od greha, kao i ose}awe ve~-
nog skru{avawa i kajawa za grehe. Crkva je more pokajnikâ, koji se
otimaju ka svetosti kao nekoj najkrajwoj granici, a ta granica je ma-
nastir, odlazak iz sveta i odricawe od sveta i “svih lepota wegovih”.
U izvesnom smislu, mona{tvo je potcewivalo svet, odlazilo iz wega
radi ho|ewa putem li~noga spasewa. No, uprkos tome, ipak se ne mo-
`e govoriti o “psiholo{kom monofizitstvu” Istoka, kako je, jednom
prilikom, Harnak okarakterisao Pravoslavqe. Da, za ~itavu istorij-
sku epohu li~no usavr{avawe i li~na svetost su se ~inili dosti-
`nim iskqu~ivo u mona{tvu ili, da tako ka`emo, iskqu~ivo mona-
{kim sredstvima. Ali, Hri{}anstvo i pored ovakvog stava, ipak, ni-
kada nije oti{lo iz sveta, niti se pretvaralo u Privatsache [privatna
stvar] svake pojedina~ne li~nosti. Svet u celini je ostao hri{}an-
ski, ~uvaju}i svoj religijski ciq i nazna~ewe. Na koji na~in?
Uzmimo, za primer, pravoslavne Mineje. U wima }emo, uop-
{te uzev{i, na}i ~etiri kategorije Svetih. Hronolo{ki na prvom
mestu stoje Mu~enici i Ispovednici. Sa wima u vezi stoji pojava
kulta Svetih. To se odnosi na period kada je mu~eni{tvo bilo naj-
vi{i i krajwi ciq hri{}anskog `ivota, wegovo najuzvi{enije oven-
~awe. Zatim idu Oci i U~iteqi Crkve: oni odgovaraju epohi bogo-
slovske borbe i oblikovawa osnovnih kategorija hri{}anskoga
bogoslovqa. Istovremeno sa wima, tu je i mnogobrojni hor Prepo-
dobnih – podvi`nikâ i monahâ koji su zamenili Mu~enike na naj-
vi{im stupwevima hri{}anskoga heroizma, i koji su vaplo}ewe
li~ne svetosti. Ali, postoji i jo{ jedan ~in Svetih i mo`da se
ba{ u wemu razotkriva tajna vizantijskog cezaropapizma. To je ~in
Svetih Careva, tj. hri{}anskih careva koje je kao Svete proslavi-
la Crkva. [ta ovaj ~in zna~i za istori~ara, i koji smisao on zado-
bija u svetlosti svega do sada re~enog?
Mi vrlo dobro znamo, kao {to su to znali – jo{ i mnogo boqe
od nas – savremenici [vizantijskih] careva, da ti carevi ni u kom
slu~aju nisu svagda u svom li~nom `ivotu bili onaj uzor Sveti-
teqstva koje je, kao {to smo ve} videli, vremenom sve vi{e zadobi-
Dogmati~ki savez 291
jalo mona{ku obojenost. Na`alost, ta~nije bi bilo re}i da se mo`e
nabrojati vrlo malo primera istinski pravednih vasilevsâ, da ne go-
vorimo o tako ekstremnim ~iwenicama kao {to je ubistvo Krispa od
strane Konstantina ili oslepqewe ravnoapostolne Irine od strane
wenoga sina Konstantina. O ~emu se tu, onda radi: da li o lutawu cr-
kvene savesti, o prilago|avawu crkvene savesti svetu, o uga|awu vla-
stima? Mi ne sporimo da su postojala takva ose}awa... Uostalom, gde
ih pa i nema? Ali, u slu~aju proslavqewa imeratora kao Svetoga ni
u kom slu~aju se ne radi o tome.
Ovde se doti~emo najosnovnije crte vizantijskog poimawa re-
ligijske misije i religijske prirode carstva i cara. Car se pribra-
ja horu Svetih upravo kao car, kao Bogompomazani vozglaviteq hri-
{}anskog carstva. Ali, ta svetost nije, da tako ka`emo, istoga reda
kao i svetost li~na ili mona{ka. Svetost li~na, kao {to smo to vi-
deli, dosti`na je i poima se jedino kao “odlazak iz sveta”. Ali, u
svetu ostaje veliki religijski zadatak, veliki ciq i podvig – da se
sa~uva u prvobitnoj ~istoti “besceni biser” istinite Vere, to jest
dogmati~ka akrivija [ta~nost]. Car, pre svega, i jeste simvol i nosi-
lac te pravoslavne misije carstva. To ne zna~i, da su na wega, kao ~o-
veka, neprimenivi eti~ki zahtevi Hri{}anstva, ve} da su ovde mogu-
}i i snisho|ewe i kompromis. U izvesnom smislu, taj eti~ki maksi-
malizam koji je vezan za pojavu mona{tva, paradoksalno je minimali-
zovao eti~ki stupaw samog sveta. Pravednost je postala ne{to {to
kao da nije od ovoga sveta, i radi ~ega je potrebno oti}i iz sveta, te
stoga car (ili kasnije wegov naslednik – ruski knez) na samrtnom
odru prima “angelski obraz” i time kao da svedo~i o tome da je wegov
svetovni ~in nedovoqan za spasewe du{e. I zar onda, upravo zbog to-
ga, nazna~ewe carstva nije u dostizawu eti~kog savr{enstva, ve} u to-
me da carstvo bude za{titnik prave vere, ~ime se ustanovquje wego-
va teorijska vrednost i wegovo religijsko opravdawe. Tako se vra}a-
mo opet onom dogmati~kom savezu od koga smo i krenuli. I Justini-
janov Kodeks, taj prvi zbornik zakonodavstva hri{}anskog carstva,
ne bez razloga po~iwe upravo Simvolom vere. Tu je osnova i ciq
carstva, tu je srce vizantijske teokratije.
Na{em adogmati~kom vremenu, koje je ravnodu{no prema
bogoslovqu i u kome bogoslovqe u samoj Crkvi postaje udeo “speci-
jalista”, taj bogoslovski `ar Vizantije je gotovo neshvativ. No,
ukoliko ne shvatimo ovo, ukoliko ne prepoznamo taj krajeugaoni ka-
men pravovernosti u crkvenom vrednovawu carstva, ne mo`e se poj-
miti ni duh crkveno–dr`avnih odnosa u Vizantiji, i upravo se ov-
292 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
de mora tra`iti obja{wewe za sve protivre~nosti vizantijske
simfonije koja toliko zbuwuje zapadne istra`iva~e Vizantije.
4. Sve {to smo do sada kazali, sasvim prirodno, hipoteti~-
koga je karaktera. I da bismo tu hipotezu pretvorili u ubedqivu
istorijsku postavku, naravno, neophodna je podrobna analiza sveko-
like duge i slo`ene istorije uzajamnih odnosa Crkve i carstva to-
kom ~itavih dvanaest stole}a. Takav zadatak je nemogu}e ispuniti
u okvirima kratkoga ~lanka. Zato na{ ciq i nije bio da izvr{imo
proveru te hipoteze. Mi smo samo hteli da uka`emo na onaj sistem
misli u okviru koga, kako nam se ~ini, treba da poku{amo da obja-
snimo problem cezaropapizma. No, u zakqu~ku, ipak, `elimo da ka-
`emo jo{ nekoliko re~i i o tome kako shvatamo pomenutu proveru.
Wu je, iako veoma shematski, mogu}e svesti na dva momenta, na dve
va`ne projave vizantijskoga crkvenoga `ivota.
a. Obi~no se govori o tome da su u Vizantiji postojale dve cr-
kvene struje ili stranke, koje su se me|usobno borile za prevlast u
Crkvi: struja takozvanih zilotâ i struja takozvanih politikâ. Nema-
ju}i mogu}nosti da, zbog nedostatka prostora, razmotrimo ovu tvrdwu
na podroban na~in, priznajemo kao nesumwivu ~iwenicu da su u Vi-
zantiji postojale ako ne stranke, onda, u svakom slu~aju, dva crkvena
usmerewa, dva poimawa odnosa Crkve i sveta. Jedno od wih je za svoj
krajeugaoni kamen uzelo obavezuju}e ta~no sledovawe kanonima, tj.
wihovu primenu u potpunoj celovitosti, dok je drugo dopu{talo mo-
gu}nost wihovog ubla`avawa, kako se govorilo, “po ikonomiji”, tj. ra-
di koristi Crkve. Primeri sukoba izme|u predstavnika ove dve stru-
je dobro su poznati: u IX veku trajala je borba monaha-studitâ sa pa-
trijarsima Tarasijem, Nikiforom i Metodijem, zatim fotijevaca sa
ignatijevcima, u X veku – sukob efimita sa nikolaitima, a jo{ ka-
snije – poznati raskol arsenita, i tome sli~no. Ne udubquju}i se u
podrobnosti svih tih neslagawa u Vizantijskoj Crkvi, ne mo`emo, a
da ne primetimo da su u toj borbi rigorista sa zagovornicima kom-
promisa pobednici, to jest oni ~ije je usmerewe Crkva na kraju pri-
znala kao svoje usmerewe, bili upravo politici, a ne rigoristi, te da
je ikonomija odnosila pobedu tokom vizantijske crkvene istorije. Uz
to, ~ak i onda kada su ziloti imali prevlast i dr`ali u svojim ruka-
ma kormilo crkvene vlasti, oni su se i sami, gotovo neprimetno, pre-
tvarali u politike, to jest oni su, hteli–ne hteli, kretali putem
kompromisâ. Ako, pak, sada pogledamo su{tinu te borbe, shvati}emo
da se tu radilo uvek o nekom eti~kom razlogu i da su se tu bacale uza-
Dogmati~ki savez 293
jamne anateme svagda povodom nekog eti~kog razloga, pri ~emu mi po-
jam “eti~ki” ovde upotrebqavamo, za razliku od pojma “dogmati~ki”, u
smislu crkvene discipline. Proizvo|ewe Fotija za samo tri dana od
obi~nog vernika u patrijarha, oblik primawa pokajanih ikonobor-
skih episkopâ, ~etvrti brak Lava VI, ven~awe Konstantina sa ro|a-
kom – svagda i svugde ovde se eti~ki ili kanonski rigorizam sudara
sa {irim poimawem crkvene discipline, sa `rtvovawem izvesnih
elemenata te discipline u ime crkvenoga mira. I potpuno je prirod-
no {to se prva, rigoristi~ka struja prvenstveno oslawala na mona-
{tvo dok se druga oslawala na vi{u jerarhiju, koja je, u pore|ewu sa
mona{tvom, imala mnogo neposredniji odnos prema `ivotu, sa svim
wegovim svakodnevnim te{ko}ama. Rado }emo se saglasiti sa tim da
je ponekad ta ikonomija, sa na{e ta~ke gledi{ta, odlazila predaleko,
te da nije bilo lako povu}i granicu izme|u ikonomije i najobi~nijeg
~ovekouga|awa i laskawa. Tako je Sabor episkopâ iz 1266. godine, ski-
daju}i zabranu sa uzurpatora Mihaila Paleologa koji je, da bi sebi
obezbedio put ka prestolu, oslepeo maloga Jovana Laskarisa, ~ini se,
pre{ao granicu “koja se ne sme pre}i”. Ali, mi sada ne}emo razmatra-
ti svaki zasebni slu~aj postupawa “po ikonomiji”. Nama je va`no da
ustanovimo op{te na~elo: ikonomija, koja u ve}ini slu~ajeva, odnosi
pobedu nad akrivijom, odnosi se iskqu~ivo na kanonsku ili, po na{oj
terminologiji, na eti~ku sferu. To je na{ prvi zakqu~ak.
Pre|imo sada na drugu vrstu ~iwenica.
b. Mogu}e je na razli~ite na~ine procewivati vizantijsko
bogoslovqe u celini. Mogu}e je zapitati se u kojoj je meri tesni sa-
vez Crkve sa dr`avom bio na korist bogoslovskom stvarala{tvu i
nije li, mo`da, taj savez ograni~io to stvarala{tvo, nije li stavio
na wega svojevrsnu ve{ta~ku ta~ku ili, makar, umawio wegovo na-
dahnu}e? No, sve to izlazi iz okvira na{e teme. Me|utim, jedno je
nesumwivo: kada je jednom odredila svoje u~ewe i izrazila ga u vidu
kona~nih i op{teobavezuju}ih formulacija, kada je jednom izna{la
svoj lex credendi, Vizantijska Crkva je tom lex credendi ostala verna
do kraja i pronela ga kroz svu svoju istoriju da bi ga predala svojim
mla|im slovenskim naslednicima. I ovde nema boqega primera od-
brane svoje vere do najmawe sitnice, od pitawa unije sa Rimom, koje je
zauzimalo zaista zna~ajno mesto u istoriji Vizantije, tj. od tih stal-
no iznova pokretanih poku{aja rimskih papâ, koji se nikada nisu
ostvarili, da sebi pokore “nepokorni Istok”.
Uzroci “problema unije” su krajwe jednostavni i nisu uop{te
u vidokrugu na{ega interesovawa. Papizmu je tada bilo neophodno
294 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
da pot~ini Istok, kao {to mu je to potrebno i danas. Za Vizantiju
je, pak, “problem unije” bilo jedno od glavnih sredstava politi~ke
igre – nu`nosti da se neprekidno odr`ava ravnote`a izme|u dve jed-
nako neprijateqske i jednako tu|e sile: latinskoga Zapada i musli-
manskoga Istoka. To je dovoqno da bi se objasnila upornost [pokre-
tawa] “unijatske” teme u Vizantiji, kao i sve te, {to iskrene {to ne-
iskrene, simpatije vizantijskih careva prema uniji. Za nas je, pak,
va`no to, {to bez obzira na takve stalne inicijative careva, koji-
ma se Crkva, kako se ~inilo, bespogovorno pot~iwavala, svi ti po-
ku{aji su se svagda, kao staklo, razbijali o nepokolebivo protiv-
qewe Crkve. Od Alekseja Komnina, to jest od kraja XI stole}a sve do
sredine XV stole}a, mo`e se nabrojati, i to samo onih glavnih, dva-
deset i osam poku{aja unije, ne ukqu~uju}i ovde sve one pregovore i
diplomatske odnose koji se gotovo nikada nisu ni prekidali. Me|u-
tim, nijedan od tih poku{aja nije uspeo.
A ti poku{aji nisu uspeli, pored svega ostalog, pre svega,
zbog toga {to je pitawe unije sa Rimom za Vizantijsku Crkvu bilo
pitawe par excellence dogmati~ko. Karakteristi~na je jedna osobenost
u istoriji crkvenih odnosa izme|u Istoka i Zapada. Poznato je da su
pretenzije Rima na crkvenu vlast i nad Isto~nom Crkvom zapo~ele
vrlo rano, ako ne ve} od II stole}a. U epohi Vaselenskih Sabora te
pretenzije su ve} postale sasvim o~igledne. I zaista je iznena|uju}e
u kojoj meri Isto~na Crkva tokom mnogih stole}a ostaje nesvesna tog
pritiska, kao da ne shvata wegov stvarni smisao. I vi{e od toga: Vi-
zantijska Crkva ~esto kao da je sama davala Rimu argumente koji su mu
nedostajali u korist wegove vaselenske jurisdikcije. Dovoqno je samo
se prisetiti svih “pozivawa” na Rim od Jovana Zlatoustog, preko Fla-
vijana Konstantinopoqskog, do Evsevija Dorilejskog i mnogih drugih,
kao i veli~awa papâ od strane jelinskih episkopa na Vaselenskim
Saborima, kao i pisane potvrde koju su isto~ni episkopi 519. godine
dali papi prilikom prevladavawa takozvanog akakijevskog raskola,
itd. Poznato je kakvu korist za sebe iz svih tih primera izvla~e ri-
mokatoli~ki istori~ari – Hergenroter, Batifol i drugi. Uz to, do
o{trog raskola dolazi gotovo neo~ekivano i Rim posle toga postaje
“crna ovca” za Vizantijsku Crkvu i glavni objekt svih wenih optu`bi
i obli~ewa. ^ime se obja{wava taj o{tri prelaz od ravnodu{nosti
na aktivno anti–latinstvo? Obja{wewe vidimo u slede}em: do pozno-
vizantijske epohe, ta~nije do patrijarha Fotija, Rim i Zapad ostaju u
punoj dogmati~koj jednomislenosti sa Istokom. Rim sve vreme govori
o svojoj potestas (mo}i), o svom kanonskom prvenstvu. No, Vizantijska
Dogmati~ki savez 295
Crkva kao da nije ose}ala taj kanonski pritisak, jer je car, da tako ka-
`emo, automatski garantovao wenu crkvenu nezavisnost od Rima. Cr-
kva, u administrativnom pogledu, u potpunosti “sleduje” carstvu. Pre-
ma tome, konstantinopoqski episkop je iskqu~ivo na osnovu tog cr-
kveno–dr`avnog paralelizma od skromnog pomo}nika iraklijskoga
mitropolita izrastao u prvog jerarha Istoka i pred wim su izblede-
le najdrevnije i najslavnije mitropolije kao {to su Efes, Kesarija,
Iraklija... Rim je mogao da zahteva {ta god je hteo, a kada je to, iz
oportunisti~kih razloga, bilo potrebno Istoku ili naprosto caru,
jelinski Oci su lakomisleno veli~ali papu kao “oca i u~iteqa vese-
lene”, “arhijereja svekolike Crkve” i tome sli~no, jer ih realno, `i-
votno to ni na koji na~in nije obavezivalo. I, de jure ne priznaju}i ni-
kakvo prvenstvo, Isto~na Crkve se de facto i tokom svih stole}a, u
protivre~nosti sa samom sobom, mnogo puta priklonila papinim od-
lukama i potpisala wegove formulacije.
Druga je stvar, kada Rim i Zapad, po re~ima patrijarha Foti-
ja, postanu “zemqa jeresi i mraka”. Pribli`no od vremena kada je Fo-
tije na ra~un Rima uputio svoju optu`bu za Filioque, odnos prema Za-
padnoj crkvi postaje jasan i odre|en. Sa jeresju ne mo`e biti nika-
kvih kompromisa. Kako je samo karakteristi~no to {to u ~itavoj vi-
zantijskoj anti–latinskoj polemici, mo`emo da uo~imo tek dve ili
tri optu`be na ra~un Rima za eklisiolo{ke gre{ke koje su danas za
nas, pre svega drugog, od su{tinskog zna~aja za razlaz pravoslavnih i
rimokatolika! Vizantija se bori ne protiv pape, ne protiv papizma,
ve} protiv Filioque–a, protiv jedewa udavqenih `ivotiwa*, protiv
beskvasnih hlebova [u Evharistiji], protiv celibata – ali ne sme se
zaboraviti da ne samo Filioque, ve} i sva ova druga pitawa imaju za vi-
zantijske bogoslove iskqu~ivo dogmati~ko zna~ewe. Tipi~no je i to
{to je Raskol [izme|u Istoka i Zapada] u XI veku bio izazvan upravo
jeresju Zapada, i upravo se na tu jeres, a ne na gorde pretenzije papâ,
pozivaju i Mihail Kerularije i Lav Ohridski. Borba protiv Rima je
za Vizantiju bila, pre svega, borba za svoje pravoverje.
I, gle, otkriva se da se u toj borbi Crkva pokazuje kao ja~a od
cara i da se car pot~iwava Crkvi, a ne ona wemu. [Vizantijski] care-
vi – koji su samovoqno zbacivali patrijarhe, koji su patrijarhe neret-
* To jest sa krvqu koja je ostala u telu `ivotiwe, {to je na sredwevekovnom
Zapadu smatrano ne samo dopu{tenom praksom, ve} i kulinarskim specijali-
tetom. Jedewe na ovaj na~in ubijene `ivotiwe ili ptice tj. “udavqenine”, kao
i jedewe ili pijewe `ivotiwske ili pti~ije krvi je zabraweno 131. pravilom
Nomokanona, te se “sve{tenik koji ovo ~ini – ra{~iwava, a vernik – odlu~uje”
od Pri~e{}a, tj. od crkvenog zajedni~ewa Spasewa (prim. prev.).
296 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ko primoravali da daju blagoslov za wihove [carske] grehe i prestupe
– u tom dogmati~kom sporu su se, ipak, pokazali kao slabiji. Oni su
sve svoje unijatske poku{aje, koji su bili maskirani u strogo kanon-
ske ode`de, sprovodili ili makar poku{avali da sprovedu “sabornim
putem”. Car Manuil, koji je po svojoj samovoqi smenio dvojicu patri-
jaraha, kao ostra{}eni pobornik Unije, ipak, sa po{tovawem je saslu-
{ao antilatinske dijatribe patrijarha Mihaila Anhiala i pot~inio
se sabornoj odluci. ^im se do|e do pitawa Unije, i najliberalniji za-
govornici ikonomijskog stanovi{ta postaju nepopustivi, i primera
takvog protivqewa i ~vrstine vizantijskih jeraraha ima isto onoli-
ko koliko ima i samih unijatskih poku{aja. Mihail Paleolog, koji je
imao svu mo} nad carstvom, koji je imao svu mo} nad Crkvom, upravo
zbog toga {to je potpisao Lionsku uniju – koju Crkva nikada nije pri-
hvatila! – umire odlu~en od Crkve i li{en hri{}anskoga pogreba. I
kada, kona~no, pometeni, izmu~eni i potrovani Vizantijci [u Fire-
nci] i potpi{u Firentinsku uniju, od koje se gotovo odmah, potom, sa
u`asom odri~u, [Vizantijskom] Carstvu ostaje samo da umre. “Boqi je
turski turban, nego latinska tijara” – u ovoj stra{noj izreci posled-
wih dana Carstva zvu~i ne toliko fanati~na mr`wa prema Latinima
koliko posledwa potvrda dogmati~koga saveza. Carstvo, izgubiv{i
svoju pravoslavnost, gubi i svoju religijsku vrednost, svoj crkveni
razlog postojawa.
Ovde mo`emo i da prekinemo izlagawe na{eg shvatawa vi-
zantijskoga cezaropapizma. Da li je vi{e uop{te mogu}e govoriti
o pot~iwenosti Crkve dr`avi u Vizantiji? Da, mogu}e je, ali pret-
hodno se mora precizirati terminologija, {to smo i poku{ali da
u~inimo. Ovde nije re~ o slobodi Crkve od dr`ave, jer se u Vizan-
tiji nije znalo, niti se moglo znati ni za kakvu takvu slobodu. Pro-
{lost se ne mo`e prosu|ivati po na{im merilima i obja{wavati
na{im pojmovima. U na{e vreme dr`ava ne pretenduje ni na kakvu
religijsku niti metafizi~ku zasnovanost. Dr`ava je do kraja po-
stala zemaqska, prakti~na i realisti~na. Dr`ava je druga~ije pri-
rode u odnosu na Crkvu – ona je projava druga~ijega reda stvari. Vi-
zantijsko carstvo je (uostalom kao i Rimska imperija) imalo reli-
gijsku prirodu i, uprkos svim razlikama, te`ilo je istome ciqu i
nadahwivalo se istom nadom kao i Crkva. Crkva je bila pot~iwena
dr`avi (v. Sokrat H. E. 67, 565). To je istina. Ali, i dr`ava je bi-
la pot~iwena Crkvi. I jedino u takvoj celovitoj istorijskoj per-
spektivi, po na{em mi{qewu, treba tra`iti istinski smisao vi-
zantijskog sistema odnosa Crkve i dr`ave.
297
ISTORIJSKA POZADINA HALKIDONSKOG SABORA
Sa ~isto istorijskog stanovi{ta Halkidonski Sabor je bio
po~etak krize u `ivotu Crkve. Prvi veliki raskol, koji jo{ uvek
deli isto~no Hri{}anstvo, ima svoje korene u Halkidonu. I ako
`elimo da Istina i dogmati~ko postignu}e ^etvrtog Vaselenskog
Sabora bude osnov jedinstva Crkve, zar onda ne bi trebalo da po-
ku{amo da shvatimo za{to je [halkidonska] Istina za tolike Hri{-
}ane postala sablazan i kamen spoticawa?
Razloge za ovaj dvostruki smisao Halkidona, wegovog uspe-
ha kao i wegovog istorijskog neuspeha, treba tra`iti u onom sre-
di{wem doga|aju ~itave istorije Crkve, a naro~ito istorije Is-
to~ne Crkve, u savezu sa Rimskom imperijom, savezu koji predstav-
qa istinsku sr` i koren “vizantijstva”.
Obra}ewe cara Konstantina predstavqalo je prvi korak u
razvoju hri{}anskoga carstva. Me|utim, hri{}ansko carstvo je ~e-
sto bilo optu`ivano za nominalizam hri{}anske dr`ave koja je,
pod pla{tom hri{}anske terminologije, zadr`ala svoju pagansku
prirodu i sve svoje politi~ke i dru{tvene nedostatke, umesto da
ih je preobrazila u skladu sa hri{}anskim na~elima. Jo{ ~e{}e je
Vizantijska Crkva bila optu`ivana da nije reagovala protiv ovih
nedostataka, da nije aktivno u~estvovala u sazdavawu istorijskoga
poretka, da je pravila kompromise sa postojawem ropstva, dru{-
tvenom nepravdom i tome sli~no. Ove optu`be su tipi~ne za na{e
savremeno shvatawe zadatka Crkve u qudskom dru{tvu.
Ali, mo`e se postaviti pitawe: da li je po{teno suditi Vi-
zantiji u skladu sa merilima za koje ona nije ni znala? Jer, Vizan-
tijska Crkva je i daqe ~uvala kao sredi{wu ~iwenicu svoga posto-
jawa ontolo{ku razliku izme|u Crkve i sveta, koja je, bez sumwe,
bila su{tinski element u ranom Hri{}anstvu. Crkva nije od ovo-
ga sveta i ulazak u Crkvu je svagda zna~io umirawe da bi se ~ovek
ponovo rodio u “novi `ivot”. U ovom smislu Hri{}anstvo nije u~e-
we koje bi bilo “validno” za ovaj svet, ve}, pre svega, corpus christi-
anum, “novi narod”. Pa, ipak, iako nije od ovoga sveta, Crkva `ivi
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, The Historical Background of the Council
[Chalcedon] , The Ecumenical Review, Vol. 4, No. 4, July 1952, pp. 400-402
298 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
u ovome svetu i za ovaj svet: spasewe sveta jeste jedini zadatak
Crkve. Tu le`i obja{wewe za ~iwenicu {to je Crkva u to vreme
“obra}ewe” Dr`ave mogla da, u izvesnom smislu, smatra “nominal-
nim”. Ali, ~ak i to obra}ewe je predstavqalo veli~anstvenu pobe-
du. To obra}ewe je ukqu~ivalo – i ovde se doti~emo same sr`i “vi-
zantijstva” – pot~iwenost Dr`ave krajwim vrednostima [Crkve],
istinitoj Veri i mogu}nosti da svako u Dr`avi `ivi punim hri-
{}anskim `ivotom koji mu daje Crkva.
Ali, naravno, sâm maksimalizam ovog vi|ewa (jer to je bilo vi-
{e vi|ewe i te`wa nego nekakav konkretni program) bio je ono {to
je primenu tog vi|ewa u samom `ivotu u~inio isuvi{e te{kom, {to
predstavqa obja{wewe za gotovo stalnu krizu u kojoj je `ivelo vizan-
tijsko hri{}ansko carstvo. U ovim hristolo{kim borbama, Dr`ava je
~esto morala da zauzima kona~no stanovi{te, da sama pravi izbor. A
isto se tra`ilo i od Crkve. I sasvim je prirodno, na`alost, {to je
Vizantijsko (Romejsko) carstvo isuvi{e ~esto moralo da se rukovodi
ne toliko argumentima Istine koliko politi~kim pragmatizmom.
Halkidonski Sabor je bio kriti~na ta~ka, vrhunac tog dugo-
trajnog i tragi~nog procesa. Svi politi~ki i nacionalni problemi
Carstva bili su upleteni u dogmati~ko pitawe o dve prirode Hri-
stove. Trebalo je da pro|u stole}a da bi se shvatila vrednost i isti-
niti smisao dogmata koji je bio formulisan u Halkidonu. Savreme-
nici su, pre svega, izveli zakqu~ak da je Sabor zna~io pobedu Kon-
stantinopoqa nad starim crkvenim sredi{tima – Aleksandrijom,
Antiohijom i Efesom, tj. pobedu carske Crkve nad Koptima i Sirij-
cima, kao i izazov Novoga Rima upu}en Starom Rimu. Halkidonski
Sabor koji je formulisao najuniverzalniji od svih dogmata je, sasvim
paradoksalno, istovremeno, postao i kraj rimskog hri{}anskog uni-
verzalizma. Sirija, Egipat, Armenija i Persija nisu prihvatile Hal-
kidon zato {to je Halkidonski dogmat nosio na sebi carski pe~at, i
svi napori Romejskoga carstva da odr`i ravnote`u svim vrstama kom-
promisa nisu uspeli da ove zemqe vrate u pravoslavno vizantijstvo.
Istorijski neuspeh se ve} zbio, kao {to sam ve} to rekao. No,
ipak, u toj qudskoj slabosti crkvene istorije izvojevana je i najve}e po-
beda Istine, i Halkidonski Sabor je postao svagda `ivi simvol i os-
nov `ivoga bogoslovqa za sve slede}e nara{taje Hri{}ana. “Jer sila
se Moja u nemo}i pokazuje savr{enom” (2. Kor. 12, 9). Mi moramo svag-
da da budemo verni sili Bo`ijoj kakva se ona otkrila na Halkidon-
skom Saboru, i u istoj toj vernosti moramo sebe da prinu|ujemo na svag-
da obnavqaju}e pokajawe za na{e istorijske slabosti i nedostatke.
299
CRKVA HRISTOVA –
POBEDA PRAVOSLAVQA U ISTORIJI
Raduju}i se pobedi Pravoslavqa, danas, na prvu nedequ Ve-
likoga Posta, mi sa rado{}u proslavqamo tri doga|aja: jedan koji
pripada pro{losti, drugi koji pripada sada{wosti i tre}i koji
jo{ uvek pripada budu}nosti.
Kada god u Crkvi praznujemo neki praznik ili proslav-
qamo neki radosni doga|aj mi Pravoslavni se uvek najpre podse}a-
mo na{e pro{losti, jer na{ sada{wi `ivot zavisi od onoga {to
se de{avalo u na{oj pravoslavnoj pro{losti. Mi, pre svega, zavi-
simo od prve i posledwe pobede - pobede Hristove. Pravoslavna ve-
ra je sva ukorewena u tom ~udnom porazu koji je postao najslavnija
pobeda - u porazu tog ^oveka Koji je bio prikovan na Krst, Koji je
vaskrsao iz mrtvih, Isusa Hrista Koji je Gospod i Vladika sveta.
To je prva pobeda Pravoslavqa. Ta pobeda jeste osnovni sa-
dr`aj svih na{ih praznovawa i sve na{e radosti. Isus Hristos je
odabrao i izabrao dvanaestoricu qudi, darovao im je silu da pro-
povedaju taj poraz Krsta i tu pobedu Vaskrsewa, poslao ih ~itavom
svetu zapovediv{i im da propovedaju i kr{tavaju, da grade Crkvu,
da objavquju Carstvo Bo`ije. I vi znate, moja bra}o i sestre, kako
su ta dvanaestorica qudi - vrlo jednostavnih qudi, prostosrda~-
nih ribara - oti{la u svet i propovedala ono {to im je Hristos
zapovedio. Svet ih je mrzeo, Rimsko Carstvo ih je progawalo, umi-
rali su, mu~eni~ki krope}i ovaj svet svojom krvqu. Ali, ta wihova
mu~eni~ka krv jeste druga pravoslavna pobeda. Crkva je izrasla iz
te pobede, Crkva je osvojila vaselenu istinitom verom.
Posle tri stotine godina neravnopravnog sukoba izme|u
mo}ne Rimske imperije i nemo}ne hri{}anske Crkve, Rimska im-
perija je prihvatila Hrista kao Gospoda i Vladiku. To je bila ta
druga pobeda Pravoslavqa. Rimska imperija je priznala Onoga Ko-
ga je razapela, one koje je progonila – za nosioce istine, i wihovo
Iz: Father Alexander Schmemann, Sunday of Orthodoxy, Introduction to the DRE/OCA
1975-1982 Forgiveness Sunday Vespers.
300 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
u~ewe – za u~ewe ve~noga `ivota. Crkva je pobedila. Ali, onda je
za Crkvu po~eo drugi period velikih isku{ewa.
U vekovima koji su sledili bilo je mnogo poku{aja da se
izobli~i vera pravoslavna, da se ona prilagodi qudskim potreba-
ma, da se ispuni qudskim sadr`ajem. U svakom hri{}anskom poko-
lewu je bilo onih koji nisu mogli da prihvate poruku Krsta i
Vaskrsewa i @ivota Ve~noga, onih koji su poku{avali da “izme-
ne” tu poruku, i mi te “izmene” zovemo jeresima. Opet je dolazilo
do progona. Opet su pravoslavni episkopi, monasi i vernici bi-
li primorani da brane svoju veru i bivali osu|ivani zbog toga i
bili slani u progonstvo i umirali mu~eni~kom smr}u. I posle
pet vekova tih sukoba i sporova oko istinite vere, progona zbog
istinite vere, do{ao je dan koji danas proslavqamo, dan kona~ne
pobede Pravoslavqa kao istinite vere nad svim jeresima. To se
dogodilo na prvu nedequ Velikoga Posta 843. godine u Konstan-
tinopoqu.
Posle gotovo sto godina progona kojima su bili izlo`eni
oni Pravoslavci koji su po{tovali Svete Ikone, Crkva je objavi-
la da je kona~no zaokru`ena istina vere pravoslavne, da ta istina
u punoti pripada Pravoslavnoj Crkvi. Od tada se svi Pravoslav-
ni, ma gde `iveli, sabiraju na ovu prvu nedequ Velikoga Posta da
bi pred svetom objavili svoju veru u tu istinu, da bi ispovedili
svoju veru da je je wihova Crkva istinski Apostolska, istinski
Pravoslavna, istinski Saborna i Vaselenska. To je doga|aj iz pro-
{losti koji danas praznujemo.
Ali, postavimo sebi slede}e pitawe: da li to zna~i da sve
pobede Pravoslavqa pripadaju samo pro{losti? Gledaju}i na{u
neveselu sada{wicu, ponekad ose}amo da nam je jedina uteha upra-
vo u tome da se se}awem vra}amo u pro{lost. Jer tada je Pravo-
slavqe bilo slavno, jer tada je Pravoslavna Crkva bila mo}na, jer
tada je Pravoslavqe gospodarilo svetom. Ali, {ta je, onda, sa sa-
da{wicom? Moji dragi prijateqi, ako pobeda Pravoslavqa pripa-
da samo pro{losti, ako nam ni{ta drugo ne preostaje nego samo da
se se}amo i da sebi samima ponavqamo: “O, kako slavno u pro{lo-
sti be{e Pravoslavqe!”, onda je Pravoslavqe – mrtvo!
Me|utim, mi smo se danas sabrali u crkvi da bismo posve-
do~ili ~iwenicu da Pravoslavqe ne samo da nije mrtvo, ve} da
Pravoslavqe jo{ jednom i zanavek proslavqa svoju pobedu – pobe-
du Pravoslavqa. Danas vi{e ne moramo, kao {to je to bilo neka-
Crkva Hristova – pobeda Pravoslavqa u istoriji 301
da, da se borimo protiv jeresi me|u nama samima, ali tu su druga
isku{ewa koja napadaju na na{u pravoslavnu veru.
Sabrani danas ovde kao Pravoslavni koji pripadaju razli~i-
tim pravoslavnim narodima, mi pre svega ispovedamo i proslavqamo
na{e jedinstvo u Pravoslavqu. To je pobeda Pravoslavqa u sada{-
wici. To je naj~udesniji doga|aj: da svi mi, sa svim na{im razli~i-
tostima, sa svim na{im ograni~ewima, sa svim na{im slabostima,
mo`emo da se saberemo i da ka`emo da pripadamo pravoslavnoj veri,
da smo jedno u Hristu i u Pravoslavqu. Mi `ivimo vrlo daleko od
tradicionalnih sredi{tâ Pravoslavqa. Iako `ivimo ovde na Zapa-
du, tako daleko od onih slavnih gradova koji su vekovima bili sredi-
{ta pravoslavne vere kao {to su to Konstantinopoq, Aleksandrija,
Antiohija, Jerusalim i Moskva, mi sebe zovemo isto~nim Pravoslav-
cima. O, kako smo daleko od tih gradova! Pa ipak, ose}amo da se de-
silo ~udo, da nas je Bog poslao ovde, daleko na Zapad, ali ne samo da
bismo `iveli ovde, da bismo se obogatili, da bismo izgra|ivali na-
{u zajednicu. Bog nas je poslao na Zapad kao apostole Pravoslavqa i
time je pravoslavna vera - koja je istorijski bila ograni~ena na Is-
tok – tako postala vera koja je istinski i potpuno vaselenska vera.
I to je bio prelomni trenutak u istoriji Pravoslavqa. Za-
to je veoma va`no {to smo ovde i danas sabrani na nedequ pobede
Pravoslavqa. Zato je veoma va`no da shvatimo, da sagledamo, da u
umu zaokru`imo vi|ewe onoga {to se ustvari u sada{wici de{ava
sa Pravoslavqem. Pravoslavni qudi su pre{li okean, do{li ova-
mo u Ameriku, ne misle}i toliko o svojoj pravoslavnoj veri koli-
ko o svom opstanku, o svojim `ivotima, o svojoj budu}nosti. Bili
su to uglavnom siroma{ni qudi koji su po svom dolasku ovde `ive-
li te{ko. I ti siroma{ni qudi su podigli ove male pravoslavne
crkve {irom Amerike ne za druge qude, ve} za sebe, da bi se se}a-
li svoga zavi~aja, da bi sa~uvali svoju tradiciju. Oni nisu mnogo
razmi{qali o budu}nosti. Ali, {ta se se onda dogodilo? Dogodi-
lo se da je zajedno sa tim sirotim qudima i kroz wih ustvari Pra-
voslavna Crkva, odnosno Pravoslavqe do{lo u Ameriku. Do{la je
sama istina i punota apostolske vere – sve je to kroz wih i sa wi-
ma do{lo u Ameriku i, gle, evo nas, koji danas, sabrani u ovoj cr-
kvi, ispovedamo tu apostolsku veru – veru koja utvrdi vaselenu.
Upravo nas ovo vodi ka doga|aju koji pripada budu}nosti.
Iako danas mo`emo samo da objavqujemo, samo da se molimo za
pobedu Pravoslavqa u Americi i u svetu, na{a pravoslavna vera nam
302 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nala`e da verujemo da se nije slu~ajno, ve} po Bo`ijem Promislu
pravoslavna vera ra{irila po svim zemqama, po svim gradovima, i
svim kontinentima vaselene. Posle istorijske nemo}i na{e vere u
vreme rane Crkve, posle progona koje je Crkva pretrpela od Rimske
imperije, zatim od Turaka, zatim od bezbo`nih ateista, posle svih
tih nevoqa kroz koje smo kao Pravoslavni morali da pro|emo, po-
~iwe novo vreme za Pravoslavqe. Po~iwe da se de{ava ne{to novo.
I toj se budu}nosti Pravoslavqa danas radujemo na ovaj praznik.
Sa sna`ewem Pravoslavqa u Americi i na Zapadu, ve} sada
mo`emo da nazremo lik te budu}nosti Pravoslavqa, kojoj se radu-
jemo. Ve} gledamo kako pravoslavna vera – koja je ovde na Zapadu
dugo vremena bila jedna tu|inska vera – postaje istinski i potpu-
no vaselenska vera, to jest vera koja mo`e da pru`i odgovore na sva
pitawa svih qudi svugde. Jer ako verujemo u Pravoslavqe kao isti-
nitu veru, ako shvatamo {to to ustvari zna~i, a to zna~i da Pravo-
slavqe jeste istinsko i puno Hri{}anstvo, isto ono Hri{}anstvo
koje je objavio Hristos i koje su propovedali Wegovi u~enici; ako
verujemo da je Pravoslavna Crkva zaista sa~uvala za sva vremena
apostolsku, svetoota~ku i svetiteqsku veru u wenom naj~istijem
obliku, kao {to i jeste sa~uvala, onda upravo tu, draga moja bra}o
i sestre, le`i odgovor na sva pitawa i probleme i stradawa ovoga
sveta.
Znamo da je svet u kome `ivimo veoma slo`en svet. To je
svet koji se neprestano mewa. I {to se on vi{e mewa, qudi se sve
vi{e pla{e budu}nosti, qudi su sve zabrinutiji u pogledu svoje
sudbine u budu}nosti. I upravo je Pravoslavqe to koje mora da
pru`i odgovor na wihov problem, upravo je Pravoslavqe to koje
mora da prihvati izazov moderne civilizacije. Pravoslavqe je to
koje mora da otkrije svim qudima i narodima ~itavoga sveta da u
istoriji jo{ uvek deluje `iva sila Bo`ija, sila koja je mo}na da
korenito mewa, preobra`ava i obo`uje qudski `ivot.
Pro{lost, sada{wost i budu}nost: a na po~etku svega – je-
dan usamqeni ^ovek razapet na Krstu, u potpunom porazu! Da smo se
kojim slu~ajem na{li tada i tamo, pred Krstom, sa svim svojim qud-
skim ra~unicama, mi bismo najverovatnije rekli: “To je kraj. Vi{e
se ni{ta ne}e i ne mo`e dogoditi”. Dvanaestorica Wegovih u~eni-
ka su Ga napustili. Nije bilo nikoga, ba{ nikoga ko se i~emu jo{
nadao. Tama je pokrila svet. ^inilo se da je sve gotovo. A znate {ta
se dogodilo samo tri dana kasnije! Tri dana kasnije se pojavio –
Crkva Hristova – pobeda Pravoslavqa u istoriji 303
On! On se javio Svojim u~enicima i wihovo srca su gorela u wima
zato {to su Ga prepoznali da je On wihov vaskrsli Gospod!
I od tada do danas, u svakom pokolewu, bilo je i ima onih
qudi ~ija su srca gorela i gore: onih koji su ose}ali i ose}aju da
se Hristova pobeda uvek iznova savr{ava i da }e se vavek savr{a-
vati u ovom svetu; onih koji su ose}ali i ose}aju da Crkva mora ne-
prestano objavqivati svetu Hristovu pobedu kako bi zadobila no-
ve qudske du{e; onih koji su ose}ali i ose}aju da je Hristova po-
beda - sila koja neprestano preobra`ava qudsku istoriju.
Danas ta odgovornost pripada nama. Ose}amo da smo slabi.
Ose}amo da smo ograni~eni, da smo podeqeni, da smo jo{ uvek razd-
eqeni u brojne grupe, da pred nama stoji mnogo prepreka koje mora-
mo da savladamo. Ali, danas, na nedequ Pravoslavqa, molitveno
sklopimo na{e o~i i uzradujmo se zajedno u ovom svepravoslavnom
jedinstvu koje ve} jeste ovde, me|u nama, jer ovde su pravoslavni
sve{tenici razli~itih nacionalnih Crkava koji se mole zajedno,
ovde su Pravoslavci – pripadnici razli~itih naroda – koji su sje-
diweni u molitvi za pobedu Pravoslavqa. Mi smo ve} sada i ovde
u~esnici pobede Pravoslavqa i neka bi nam Bog pomogao da tu po-
bedu odr`imo `ivom u na{im srcima, da nikada ne izgubimo nadu
u taj budu}i doga|aj u istoriji Pravoslavqa kada }e Pravoslavqe
kona~no pobediti i postati pobeda koja }e zanavek savladati sve
prepreke ovoga sveta, jer }e ta pobeda Pravoslavqa biti – li~no
Hristova pobeda.
Pribli`avaju}i se najva`nijem trenutku Evharistije, sve-
{tenik govori: “Qubimo jedni druge da bismo jednodu{no ispove-
dali...”. [ta je pravi preduslov stvarne pobede Pravoslavqa? Koji
je put koji vodi ka stvarnoj, potpunoj i kona~noj pobedi na{e pra-
voslavne vere?
Odgovor nam dolazi iz Jevan|eqa. Odgovor nam daje li~no
Hristos, kao i ~itavo pravoslavno Predawe. Odgovor glasi: pravi
preduslov i pravi put pobede Pravoslavqa jeste – qubav. Qubimo
jedni druge da bismo jednodu{no ispovedali... ispovedali na{u
pravoslavnu veru, na{e Pravoslavqe. Osetimo i prihvatimo od
ovoga ~asa odgovornost jedni za druge. Shvatimo da, mi Pravoslav-
ni, iako smo “rasuti” u male parohije i male eparhije, prvenstveno
pripadamo jedni drugima. Mi svi zajedno pripadamo Hristu i
Wegovom Telu - Crkvi. Budimo odgovorni jedni za druge i volimo
jedni druge. Podredimo sve drugo interesima Pravoslavqa u ovoj
304 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

zemqi i u svugde svetu. Shvatimo da svako od nas danas mora da bu-

de apostol Pravoslavqa u zemqi koja jo{ uvek nije pravoslavna, u
dru{tvu koje nas pita: “U {ta vi Pravoslavni verujete?” i “[ta je
va{a pravoslavna vera?”. Se}ajmo se pre svega i uvek, i ~uvajmo is-
kustvo i ukus ovog jedinstva Pravoslavqa koje danas i ovde predo-
ku{amo na nedequ Pravoslavqa.
Krajem prvoga veka – kada je hri{}anska Crkva jo{ uvek bi-
la jedna vrlo mala grupa qudi, jedna vrlo mala mawina u dru{tvu
koje je bilo potpuno anti-hri{}ansko i koje je progonilo Crkvu -
ISTORIJSKA KRIZA
Sveti Jovan Bogoslov, qubqeni u~enik Hristov, zapisuje slede}e
re~i: “Ovo je pobeda koja pobedi svet - vera na{a” (1. Jovan. 5:4).
PRAVOSLAVQA
U to vreme nije bilo jo{ nikakve pobede, ali je Sveti Jovan Bogo-
slov, ipak, znao da je wegova pobeda u wegovoj veri. To va`i i za U SVETLU ESHATOLO[KOG
nas Pravoslavne danas. Mi imamo obe}awe koje nam je dao Hristos
da Crkvu ni vrata ada ne}e nadvladati. Mi imamo obe}awe koje OPITA CRKVE
nam je dao Hristos da je ~oveku sve mogu}e ako ima veru. Mi imamo
obe}awe koje nam je dao Sveti Duh da }e Svojom silom preispuni-
ti svaku na{u slabost, da }e nam pomo}i u trenucima kada nam je
(Bogoslovske bele{ke)
potrebna Wegova pomo}.
Drugim re~ima, mi imamo sve mogu}nosti, sve {to nam je po-
trebno i, stoga, pobeda je – na{a! Ali, to nije qudska pobeda koja se
mo`e izmeriti merom novca, qudskog uspeha i qudskih postignu}a.
Ono {to mi danas propovedamo, {to objavqujemo, za {ta se danas
molimo jeste – Hristova pobeda u meni, u nama, u svima vama, u Pra-
voslavnoj Crkvi {irom vaselene. A ta Hristova pobeda u nama, po-
beda Onoga Koji je razapet za nas i Koji je za nas vaskrsao iz mrtvih,
ta }e pobeda biti i pobeda Wegove Crkve, pobeda Pravoslavqa.
Danas je dan pobede Pravoslavqa i crkvena pesma koju pe-
vamo jasno i sve~ano ka`e: “Ovo je vera apostolska, ovo je vera
pravoslavna, ovo je vera Otaca, ovo je vera koja utvrdi vaselenu”.
Moja draga bra}o i sestre, to je, tako|e, i na{a vera!
Kao Pravoslavni – mi smo izbrani. Mi smo ona sre}na ma-
wina kojoj je dato da mo`e da ka`e za svoju veru – to je vera “apo-
stolska”, “vaselenska” i “ota~ka”; to je “Pravoslavqe”; to je “isti-
na”. Sa~uvajmo ovo bescen–blago, blago vere pravoslavne, koje nam
je dato! Stra`imo nad wim i upotrebqavajmo ga na na~in da ono
postane Hristova pobeda u nama i u Wegovoj Crkvi! Amin.

Ja ose}am kao svoj upravo taj “sekularizovani” svet,
a ose}am kao tu| i neprijateqski
onaj svet koji je sâm sebe prozvao “hri{}anskim”.
Jer taj sekularni svet jeste jedini stvarni svet.
U sekularni svet je do{ao Hristos, wemu je govorio Hristos,
u wemu i radi wega je ostavqena Crkva.
Svaki “religijski svet”, ukqu~uju}i tu i “hri{}anski”,
lako se snalazi bez Boga, ali zato ni za trenutak
ne mo`e da `ivi bez “bogova”, to jest bez idolâ.
Takvim idolima postepeno mogu da postanu i Crkva,
i pobo`nost, i crkveni na~in `ivota, i sama vera...
Sekularizovani svet samim svojim odricawem
vapije za Bogom. Ali, o~arani sopstvenom
“sakralno{}u”, mi taj vapaj ne ~ujemo.
O~arani svojom “pobo`no{}u” mi taj svet preziremo,
odvajamo se od wega popovskim smicalicama
i licemerno “`alimo” qude koji ne poznaju ~ari
na{e “crkvenosti”. I ne prime}ujemo
da smo sami pali i da padamo na svim ispitima –
i duhovnosti, i pobo`nosti, i crkvenosti.
I pokazuje se da ni{ta u tom “sekularizovanom” svetu
nije u toj meri iznutra pot~iweno upravo tom svetu
kao {to mu je pot~iwena sama Crkva...
Protoprezviter Aleksandar [meman
307
ISTORIJSKA KRIZA PRAVOSLAVQA –
ANTI–ISTORIZAM “PRAVOSLAVNOG SVETA”
Subota 19. januar 1974.
“Istorijska kriza Pravoslavqa”. Nikada tu krizu, ~ini se,
nisam ose}ao tako jasno – u svom wenom rasponu i dubini – kao ovih
dana, tokom kojih ~esto razgovaram sa Mi{om Mejersonom koji je
odseo kod nas. Ne zbog samih razgovora, jer mi je sve to o ~emu govo-
ri i pri~a Mi{a ve} poznato – kao, na primer, ju~e, o mladom sov-
jetskom jeromonahu, postri`eniku Nikodimovom1, koji je, navodno
sa znawem Nikodimovim, pre{ao u rimokatolizicam i koji danas
sedi negde, na nekoj propadaju}oj parohiji i postepeno se duhovno i
psiholo{ki raspada... – ve} zato {to ti razgovori podsti~u na raz-
mi{qawe, na “sintezu” svega onoga o ~emu, na ovaj ili onaj na~in,
razmi{qam svih ovih godina.
Istorijski gledano, Pravoslavqe je svagda bilo ne toliko
Crkva koliko “pravoslavni svet”, svojevrsna pravoslavna “ikume-
na”. Pravoslavqe je nastavilo da `ivi kao takva pravoslavna “iku-
mena” i onda kada se raspalo na mno{tvo nacionalnih, etni~kih
malih svetova. Suzio se duhovni horizont, ali ne i osnovno “samo-
ose}awe” Pravoslavqa. Ali, to samoose}awe je svagda iskqu~ivalo
kategoriju istorije, promenu i, stoga, sposobnost za “reagovawe” na
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 63–65. Ta~kama u zagradi “(...)” ozna~eni su delovi originalnoga tek-
sta, koji su izostavqeni od strane prire|iva~a u ciqu preglednijega pra}ewa
odre|ene – bogoslovske, duhovne, filosofske... – ideje autora. U uglastim za-
gradama “[...]”, pak, date su pomo}ne i obja{wavaju}e re~i koje omogu}avaju bo-
qe razumevawe misli {to ih je autor “Dnevnika” iznosio na dnevni~ki, sa`et,
a neretko, ~ak, i na elipti~an na~in. Naslovi izabranih dnevni~kih bele`aka
o. Aleksandra su prire|iva~evi, a za naslov je obi~no kori{}ena misao samog
autora iz izabrane bele{ke. Bele{ke su, u ovoj tematskoj celini zbornika, ras-
pore|ene po tematskom a ne po hronolo{kom na~elu (prim. prev.–prir.).
1. Nikodim (Rotov) (1929–1978.), mitropolit Lewingradski i Novgorodski Rus-
ke Pravoslavne Crkve (prim. prev.).
308 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
promene, koja je svagda ~inila snagu zapadnoga Hri{}anstva. Govo-
re}i Elijadeovim jezikom (iz “Fragments d’un Journal”2, koje sada ~i-
tam), Pravoslavqe je krajwe “arhetipsko”, a ne “istori~no”. Svaka
promena situacije, to jest sama istorija, izazivala je i izaziva kod
Pravoslavnih krajwe negativnu reakciju koja se, u su{tini, sasto-
ji u poricawu promene, u svo|ewu promene na “zlo”, na isku{ewe, de-
monski nasrtaj. Ali, tu se ni u kom slu~aju ne radi o vernosti ve-
ri odnosno dogmatima koji su nepromenivi u svim promenama. Pra-
voslavni svet je ve} odavno prestao da `ivi dogmatima, tj. “sadr`a-
jem” vere, i da se zanima za wih. Tu se radi upravo o poricawu pro-
mene kao kategorije `ivota. Nova situacija je neistinita, r|ava sa-
mo zato {to je nova. I to apriorno poricawe te situacije onemogu-
}ava Pravoslavne da tu promenu ~ak i shvate, da je procene u kate-
gorijama vere i da se istinski “suo~e” sa wom. [Svagda] bekstvo i
poricawe, a nikada – poimawe. Istorijski sredi{wa i odlu~uju-
}a kategorija u Pravoslavqu je svagda bila ne kategorija Pravo-
slavqa to jest Istine, u su{tinskom smislu, ve} upravo kategorija
“pravoslavnoga sveta”, nepromenivoga zato {to je – pravoslavan,
pravoslavnoga zato {to je – nepromeniv.
A budu}i da se “ovaj svet” neumitno i, ~ak, korenito mewao,
kao prvi simptom krize mora nu`no da se prepozna dubinska shizo-
frenija koja je postepeno prodrla u pravoslavnu psihologiju: [to je]
`ivqewe u nestvarnom, nepostoje}em svetu koji se u~vrstio kao
stvarni i postoje}i. Pravoslavna svest “nije primetila” pad Vi-
zantije, petrovske reforme, Revoluciju, nije zapazila revoluciju u
oblasti saznawa, nauke, na~ina `ivota, oblika `ivqewa... Kra}e
govore}i, pravoslavna svest nije primetila istoriju... Ali, to
poricawe, to “neprime}ivawe” istorije, naravno, nije pro{lo niti
je moglo pro}i bez {tete za Pravoslavqe. Umesto da pojmi “prome-
ne” i da, otuda, iza|e na kraj sa wima, Pravoslavqe je naprosto bi-
lo smrvqeno tim promenama. Pravoslavqe je ustvari iznutra odre-
|eno, “obojeno” i ugu{eno upravo tim “promenama” koje pori~e, od-
re|eno nekakvim “gr~em”. Tu je [stalno] neko gr~evito be`awe – ili
ka “Ocima”, ili ka Tipiku ili u rimokatolicizam, u jelinstvo, u
“duhovnost”, u rusizam, u [pravoslavni] “na~in `ivota”, u bezvreme-
nost. To stalno be`awe, to poricawe koje je sna`nije od potvr|i-
vawa; sve to gr~evito hvatawe za “stil”, formu, “slovo”; sav taj
2. “Odlomci iz Dnevnika” (fran.).
Istorijska kriza Pravoslavqa 309
strah koji pro`ima pravoslavni “svet”; taj sve br`i raspad Crkve
koja je ostala li{ena svog “pravoslavnog sveta”; ta nemogu}nost da
Pravoslavni bilo {ta shvate, ~ak i da shvate jedni druge; to potpu-
no nepostojawe pravoslavne misli kao poimawa i procene istori-
je: sve su to izdanci, plodovi iste osnovne krize – unutarweg, du-
binskog “neistorizma” i “anti–istorizma” Pravoslavqa ili, ta~-
nije, “pravoslavnoga sveta”; nesposobnosti Pravoslavqa da iza|e na
kraj sa osnovnom hri{}anskom antinomijom – “u ovom svetu, ali ne
od ovoga sveta”; [plodovi] nesposobnosti Pravoslavqa da shvati
~iwenicu da je, ~ak, i “najpravoslavniji” svet upravo od “ovoga sve-
ta” i da je svaka apsolutizacija “pravoslavnoga sveta” ustvari – iz-
daja. I dok Pravoslavqe ne postane svesno te izdaje, ono }e nasta-
viti da se raspada kao {to se sada raspada. Tu stra{nu cenu raspa-
da }emo platiti zbog toga {to smo sebi sazdali idol, stotine ido-
lâ. I to zbog toga {to osnovni hri{}anski opit – “prolazi obli~-
je ovoga sveta” [1. Kor. 7, 31] – nismo ukqu~ili u svoj sopstveni
“pravoslavni svet”, ta~nije {to smo iz tog osnovnog hri{}anskog
opita iskqu~ili svoj sopstveni “pravoslavni svet”. I kada se taj
na{ “pravoslavni svet” – sa grehovnim treskom – raspao, svi ho}e-
mo da ga “obnovimo” i da ga iznova vaspostavimo.
Sva ta mnogopo{tovana, ostra{}ena petqavina oko “Vizan-
tije” i vizantijskih tekstova kojima se bavi bogoslovqe; sve to us-
kome{ano jurisdikcijsko zame{ateqstvo u kome se na sve strane
“zvecka” kanonima; sva ta `eqa da se “pokori” Zapad uz pomo} onog
najspornijeg i najprqavijeg u na{oj [pravoslavnoj] pro{losti; sva
ta gordost, to ni{tavno samozadovoqstvo, to “lako }emo” – sve je
to stra{no, a mo`da je od svega najstra{nije upravo to {to niko
tu stra{nost ne uvi|a, ne ose}a i nije je we svestan. Ako se ko zbog
ne~ega i u`asava, onda je to zbog “pada sveta”, ali – {ta je sa pa-
dom Pravoslavqa, {ta je sa gresima drugih Pravoslavaca, itd.? I
to se zbiva upravo u ovom istorijskom trenutku, kada qudi, mo-
`da, zaista prvi put u dijalektici ove istorije mogu da ~uju su-
{tinu i Istinu Pravoslavqa kao [svoje] spasewe. Ostaje samo da se
veruje da se “Bogu niko ne mo`e rugati” [Gal. 6, 7].
Na li~nom, pak, planu, stalno jedno isto pitawe: {ta ~i-
niti?
310
PRAVOSLAVNI “TRADICIONALIZAM”
OBRNUTO JE SRAZMERAN
VERNOSTI PREDAWU CRKVE
Kuopio, ~etvrtak 25. septembar 1975.
U univerzitetskoj “gostoprimnici”, gde sam proveo pola da-
na, o~ekuju}i polazak za Kuopio [u Finskoj]. Svi ti razgovori o
Pravoslavqu i Zapadu, o Pravoslavqu na Zapadu, razgovori i raz-
mi{qawa u kojima sam bukvalno pro`iveo ~itav `ivot, stalno do-
vode do pitawa koje stalno postavqam samom sebi: {ta je to {to se
nalazi iza svih tih re~i (...), {to ostaje kada se odbaci sav taj og-
romni teret koji tako o~igledno smeta Pravoslavqu i koji ga izvi-
toperava? [[ta je to] {to je nesumwivo, ve~no i {to ~ini su{tinu
onoga o ~emu, zapravo, govorim, {to propovedam i {to branim ~i-
tavog svog `ivota? Drugim re~ima, [{ta je to] {to nije relativno,
ve} apsolutno?
I svagda dolazim do istog zakqu~ka: pre svega, to [apsolut-
no] jeste izvesno vi|ewe i opit Boga, sveta i ~oveka – o kojima
[svedo~i] ono najboqe u pravoslavnom bogoslovqu, ali sa kojima se
pravoslavno bogoslovqe ne poklapa automatski (“Oci” [svedo~e] o
tome, ali same “Oce” pretvaraju u objekt nekakvog jadnog, intelek-
tualnog i dosadnog kulta). Bogoslu`ewe [svedo~i] o tome, ali ipak
iskqu~ivo ukoliko ono sâmo nije predmet nezdrave radoznalosti.
Duhovno Predawe [svedo~i] o tome, ali samo ako se ne pretvori u
pars pro toto1, tj. u recept za beznade`ne tragateqe za “duhovno{}u”.
I, potom, to [apsolutno] jeste Sveta Tajna, u najdubqem i
najsveobuhvatnijem smislu te re~i, a ~iji je kqu~ i kriterijum u
Evharistiji. Sve ostalo ne samo da je relativno, ve} je i po samoj
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 207–208.
1. Deo (koji se uzima) za celinu (prim. prev.).
Istorijska kriza Pravoslavqa 311
svojoj prirodi – prolazno. Ali, Pravoslavni vole i, zato, apsoluti-
zuju gotovo samo ono {to je “prolazno”. Otuda i ta pravoslavna “shi-
zofrenija” koja se sve vi{e produbquje. I jedino proro{tvo i sa
wim neizbe`no povezano “mu~eni{tvo” (odba~enost, usamqenost,
osu|enost) mogu i moraju da iscele tu shizofreniju. A to je ono {to
niko (makar ne ja!) ama ba{ nikako ne `eli. A trebalo bi, u su{ti-
ni – i to bez ikakvog paradoksa i preuveli~avawa – re}i ne{to
pribli`no ovako: pravoslavni “tradicionalizam” je danas obrnuto
srazmeran vernosti Predawu.
Pravoslavqe je zalutalo u pro{lost koju [Pravoslavci] obo-
`avaju kao Predawe. Pravoslavqe bukvalno izdi{e pod teretom
pro{losti. A budu}i da nam istinito, `ivo i `ivotvorno Pre-
dawe dolazi iz pro{losti, kroz pro{lost, budu}i da se ono naho-
di u pro{losti, i budu}i da “gladni i `edni” sve vreme nalaze mr-
ve hleba i istinite hrane u pro{losti, to se i zadatak beskrajno
uslo`wava. I taj zadatak je mogu}e, po mome mi{qewu, ispuniti
iskqu~ivo kroz punu ukorewenost u sada{wosti, dok je, s druge
strane, prvo isku{ewe Pravoslavca da be`i iz sada{wosti, da ide
u suprotnom smeru. A upravo tada, prestaju}i da bude Predawe, tj.
predavawe [Istine] u sada{wosti, pro{lost postaje mrtvi teret i
umirawe...
“Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se osvr}e una-
zad...”2 – ove se re~i mogu dovesti u vezu sa empirijskim Pravosla-
vqem: ~itavo ono je ili nostalgi~no i romanti~no ili, pak, pani-
~no i histeri~no “osvrtawe unazad”. Svi Pravoslavci su kao neka-
kvi “emigranti” u savremenosti, nekakvo “harkovsko zavi~ajno ud-
ru`ewe” koje se kome{a u slu~ajnoj pariskoj ili wujor{koj dvora-
ni, gde su oka~ili portrete, razvili zastave i [na~inili] pravi
“kutak Rusije”. Tako se i ~itavo Pravoslavqe u savremenom svetu
pretvorilo u nekakav “kutak”... A sa katedre luteranskog univer-
ziteta tvrde – i to iskreno! – da bez pravoslavnoga vi|ewa, svet
ne}e mo}i da isceli svoje stra{ne rane i ne}e mo}i da iza|e iz
bezizlaza...”
2. “Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire unazad, nije pripra-
van za Carstvo Bo`ije” (Lk. 9, 62).
312
TRAGEDIJA PRAVOSLAVQA DANAS –
CRKVA SE SVELA
NA ORGANIZACIJU ME\U ORGANIZACIJAMA
Petak, 30. april 1982.
Ju~e – stara parohija [u Konektikatu]. U woj je dugo slu`io o.
P.[avle] L.[azor]. I sve jedno te isto: peticije parohijanâ (koji ne
govore ruski) da se pove}a broj ~tenija i pojawa na crkvenosloven-
skom jeziku, iste spletke, ista besmislena borba protiv sve{tenika,
ukratko govore}i – isti “geto” o kome sam pisao ju~e. Kakav apsurd-
ni svet! Zid koji ni{ta ne mo`e probiti. A sa druge strane, parohi-
je u kojima taj “zid” kao da je probijen, gde je sve u redu, makar spoqa.
I tu je, tako|e, isti bezizlaz. Nije li to zbog toga {to se, izvan or-
ganskog “pravoslavnog sveta”, Crkva pretvorila – a i nije mogla da
se ne pretvori – u parohiju, a to zna~i u organizaciju sa ta~no odre-
|enim ~lanstvom, sa neophodno{}u da se brine o “imovini”, sa vla-
{}u, administrativnim poslovima, itd.? Crkva je postala organiza-
cija me|u organizacijama, aktivnost me|u aktivnostima.
Ali, Crkva to nikada nije bila! U prvohri{}anskom raz-
dobqu, kada je svet odbacivao Crkvu, Crkva je bila eshatolo{ka
“stvarnost” i ona nije imala, niti je mogla imati nikakvu speci-
fi~no “svetovnu” aktivnost, tj. “aktivnost” u svetu. Sredi{te we-
noga `ivota bila je Evharistija – Sveta Tajna pretvarawa ne samo
hleba i vina u “Nebesku Hranu”, ve} i samoga sveta, samoga `ivota u
tom svetu u predzbivawe, predoku{awe dolaze}ega Carstva Bo`ije-
ga. Zato je Evharistija bila Sveta Tajna Crkve – Crkve kao zajedni-
ce (sinaksisa [sabrawa]), Crkve kao qubavi (agapi, milosr|a), Crkve
kao poznawa (Re~ Bo`ija), Crkve kao “ispuwewa” svega u Hristu.
Nastupila je, zatim, “hri{}anska epoha”. Svi su u odre|enom
narodu postali Hri{}ani, i nastalo je “mirjanstvo” kao novi oblik
hri{}anskoga `ivota. “Mirjanin” – to nije onaj ko je izvan Crkve
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 633-634, 612.
Istorijska kriza Pravoslavqa 313
(kao {to je to bilo u ranom Hri{}anstvu), ve} onaj koji, za razliku
od klira, `ivi `ivotom sveta, koji, takore}i, “osve{tava” svet ve-
rom, znawem, molitvom... Osve{tawe sveta nesvetovnom verom, vre-
mena – eshatologijom, zemqe – Nebom. Crkva osve{tava “mirjanina”,
priop{tavaju}i ga Carstvu Bo`ijem, i ve}, samim tim, osve{tava i
wegov `ivot u svetu, ukazuju}i mu, premda u idealnom smislu, na smi-
sao `ivota: “Da tihi i bezmete`ni `ivot po`ivimo u svakoj pobo-
`nosti i ~istoti”. Da, Crkva je postala hram, kult, “doticawe dru-
gih svetova”, ali taj hram i taj kult – to “doticawe”, ta eshatologija
– stajali su u vezi sa svetom kao otkrivewe, dar, mogu}nost “novoga
`ivota” i poznawa samoga `ivota kao nove tvari.
Taj hri{}anski svet, svet koji je bio Crkvom “spregnut” sa
i{~ekivawem Carstva Bo`ijeg, na na{e o~i se sru{io. Ali, para-
doks i tragedija tog pada, tog raspada jeste u tome {to se hri{}an-
ski svet raspao upravo u onoj meri u kojoj je sama Crkva odustala od
svoje eshatolo{ke funkcije u wemu i uzela u~e{}a u wegovoj “ak-
tivnosti”, poistovetila se sa tom aktivno{}u, i bukvalno postala
deo sveta, wegove organizacije i delatnosti.
“Sekularizacija” sveta je zapo~ela kao oslobo|ewe od Crkve
a ne od vere, od “klirikalizma” a ne od “mirjanstva”. Ali, Crkva je
upravo za to i kriva {to je, u izvesnom smislu, uni{tila “mirjan-
stvo”. Uni{tila ga je, s jedne strane, tako {to je mirjane pretvorila
u “klijente” klira, a klir u `re~eve koji opslu`uju “duhovne potre-
be” mirjanâ, a sa druge, tako {to je po~ela da zahteva od mirjanâ “re-
ligijsku” aktivnost, pretvoriv{i ih u ~lanove crkvene organizaci-
je, koji treba da “slu`e” ostvarivawu potreba Crkve.
Prema tome, dva su pola mirjanske psihologije, koji su naro-
~ito o~igledni u Rasejawu, to jest tamo gde nema, ~ak, ni razvalinâ
“organskog” hri{}anskog sveta.
a) To je, pre svega, psihologija “klijenta” koji sâm odlu~uje
{ta mu je od Crkve potrebno i u kom vidu. On mo`e da `eli da “Cr-
kva” bude wegova veza sa Ota~astvom, detiwstvom, i tome sli~no. I,
obrnuto, da Crkva bude, da tako ka`emo, “stoprocentno ameri~ka”. On
mo`e da `eli ili “rusku” Pashu u pono}, ili “karpato–rusku” Pashu
sa bogoslu`ewem u pashalno jutro, itd... ad infinitum1. A budu}i da je
on – “klijent” koji sve pla}a i koji svojim sredstvima izdr`ava klir
koji ga “opslu`uje”, onda svako protivqewe klira, svako pozivawe na
nekakva neshvativa i nikome potrebna “pravila” i na “disciplinu”
1. U beskona~nost (lat.).
314 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
wemu, kao klijentu, izgledaju kao ne{to {to je apsolutno nepotrebno,
kao zlovoqa sve{tenikova i projava sve{tenikovog “vlastoqubqa”.
b) To je, zatim, psihologija “crkvenog aktiviste”, onoga koji
“poma`e” Crkvi, aktivnoga ~lana [crkvene] organizacije. Crkva je
takvome ~oveku rekla da je su{tina wegovoga mirjanstva u tome da
“slu`i” potrebama Crkve, da je on du`an da “poma`e” Crkvi. Pa,
on i poma`e. Me|utim, po{to je taj “posao” uglavnom “administra-
tivni”, “ekonomski”, “finansijski”, mirjanin ne shvata za{to onda
tim poslom treba da rukovodi “klir”...
Ciq Crkve je postala sama Crkva, wena organizacija, weno
“blagostawe”, wen “uspeh”.
Sablazan “aktivizma” u Crkvi –
ne zbiva se ocrkvewe `ivota, ve} posvetovwa~ewe Crkve
^etvrtak 18. februar 1982.
(...) Sablazan aktivizma u Crkvi. Toma [Hopko] mi je ju~e
pri~ao o jednom od mladih sve{tenika koji je “stasao” kod nas. Taj
sve{tenik ima svega dvadeset parohijana. Ali, on im neprestano
{aqe nekakva cirkularna pisma, formulare, anketne listi}e, tra-
`i od wih da na sve to odgovore u pisanom obliku, itd. U dana{wem
svetu, a naro~ito u Americi, Crkva se shvata kao “preduze}e”, kao
“delatnost”. Sve{tenik sve vreme gwavi qude da rade za Crkvu. A
taj rad se, sa svoje strane, meri, takore}i, po kriterijumu koli~in-
skom: koliko zasedawâ, koliko dolarâ, koliko “delâ”... I sve je to,
van svake sumwe, neophodno. No, nije opasna sama ta delatnost, ve}
svo|ewe Crkve na tu delatnost, poistove}ivawe crkvenoga `ivota
sa tom delatno{}u. Me|utim, “ideja” Crkve, svetotajinsko na~elo
wenoga `ivota, jeste u tome da nas, sa jedne strane, odvodi upravo
od “delâ” (“Svaku sada brigu odlo`imo...”), daju}i nam da se priop-
{timo novome `ivotu, ve~nosti, Carstvu, dok, sa druge, zahteva od
nas da taj opit novoga `ivota uvodimo u svet: da bismo o~i{}ava-
li “ovaj svet”, da bismo ga prosve}ivali “nesvetovno{}u” opita Cr-
kve. A ispada obrnuto: mi, ustvari, “aktivizam”, to jest, u krajwem
ishodu, sujetu ovoga sveta uvodimo u Crkvu, i tom aktivizmu pot~i-
wavamo i wime trujemo `ivot Crkve. I zatvara se taj “za~arani
krug” i Sveta Tajna ostaje da “visi u vazduhu”. Ne zbiva se ocrkvewe
`ivota, ve} posvetovwa~ewe Crkve.
315
O DUBINSKOJ “PSEVDOMORFOZI”
ISTORIJSKOGA PRAVOSLAVQA
Kriza samouru{enosti “formalnog” Hri{}anstva
nije zaobi{la ni Pravoslavqe
14. mart 1974.
Da je “formalno” Hri{}anstvo na izdisaju, da se okon~ava i
ispada iz istorije – u to se, po svoj prilici, ne mo`e i ne treba
sumwati. To je kriza, ali u potvrdnom, biblijskom smislu te re~i.
“Prolazi obli~je ovoga sveta” [1. Kor. 7, 31] i formalno Hri{}an-
stvo koje se isprepletalo sa jednim od “obli~jâ” ovoga sveta, sa
onim koje je [progla{eno za] navodno “neprolazno”, upravo zato i
mora da se oslobodi te svoje formalnosti i ne mo`e a da se ne oslo-
bodi te svoje formalnosti. Ali, da bi to postiglo, Hri{}anstvo
“vi{e od svega drugog” mora da postane ono {to ono [treba da] jeste.
Danas su prisutne dve reakcije na tu krizu. Za jedne dolazi
kraj sveta zato {to je do svoga kraja do{lo jedno “obli~je” sveta,
upravo ono koje je sâmo Hri{}anstvo apsolutizovalo. Drugi su ve}
spremni da apsolutizuju novo “obli~je” sveta, koje je, uz to, jo{ uvek
nepoznato, jer tek nastaje. I u prvom i u drugom slu~aju nema onog
“proro{tva” kao poimawa, predvi|awa, i{~itavawa i razlikovawa
voqe Bo`ije i voqe |avolske. Jedni su romanti~no zagledani u pro-
{lost, a drugi, isto toliko romanti~no – u budu}nost. Ali, pro{-
lost kao pro{lost – to jest kao pro{lost koja nije shva}ena, koja je
apsolutizovana, koja se ne pretvara u sada{wost – nije ni{ta dru-
go do breme, do idol, do otrov koji truje organizam svojim sopstve-
nim raspadawem. A budu}nost kao puka budu}nost jeste bekstvo iz
sada{wosti, “ma{tarawe” i “prelest”. Hristos Koji je “ju~e i danas
i u vekove Isti” [Jevr. 13, 8] jeste Onaj Kojim Hri{}ani prevlada-
vaju i pro{lost kao pro{lost i budu}nost kao budu}nost, Onaj Ko-
ji daje stvarnost i pro{losti i budu}nosti, ali i Onaj Koji [Hri{-
}ane] osloba|a i od pro{losti i od budu}nosti.
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 85–85, 212, 78.
316 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
1
“Jeres” F. – wegovo apsolutizovawe “jelinskih” kategorija
u Hri{}anstvu – samo se po stepenu razlikuje od jeresi staroobred-
stva. I to upravo zbog toga {to “kategorije” ne mogu da budu apso-
lutne, zato {to one sobom projavquju “prolaznost” ovoga sveta.
Stvarala{tvo prevladava kategorije: koje su “kategorije” [prisut-
ne] kod [ekspira ili Pu{kina? A ako ih i ima, od kakve su one ko-
risti? Nije li upravo u tome ~itava stvar {to stvarala{tvo, bez
obzira na to o kakvim se kategorijama radi, te kategorije “pretva-
ra” i time trijumfuje nad vremenom, to jest nad svim kategorijama?
Ali, stvarala{tvo je svagda iz `ivota i o `ivotu, a nikada – o
“kategorijama”. Otuda taj ve~ni, neprolazni trijumf Biblije. Bi-
blija je otkrivewe, ali otkrivewe Samoga Boga, samoga `ivota, sa-
moga sveta, a ne nikakvih “kategorija”.
“On je pri{ao Crkvi...” Dvosmislenost, opasnost ovog izra-
za. Crkvi se mo`e pri}i iz hiqadu razloga, od kojih mnogi uop{te
nisu pozitivni, a neki su ~ak i opasni. Treba “pri}i Hristu”. Pa-
vle se obratio k Hristu, a ne k “crkvi”, zato je Crkva za wega bila,
iskqu~ivo i u potpunosti, `ivot sa Hristom i `ivot u Hristu.
Ali, u istoriji je po~ela da raste, da se razrasta i napokon je izra-
sla “Crkva” sama po sebi, koju je mogu}e voleti (~ak “zaqubqeno”),
u koju se ~ovek mo`e “obratiti”, kojom je mogu}e `iveti, ali da
[pritom] sve to bude razli~ito od Hrista...
Fragmentiranost Pravoslavqa u vremenu i prostoru
2. oktobar 1975.
(...) Ose}am svagda da sva ta [moja], povr{inski gledano, nepo-
vezana iskustva: emigracija, Amerika, Gr~ka, Sol`ewicin, a sada i
Finska, uop{te nisu slu~ajna u smislu {to sve to, na ovaj ili onaj
na~in, postavqa pitawe o “sintezi”, o prevladavawu stra{ne frag-
mentiranosti, razdrobqenosti Pravoslavqa u prostoru i vremenu, [o
prevladavawu] razlivenosti Pravoslavqa u mno{tvo rukavaca, usled
~ega je do{lo do i{~ezavawa op{tega toka (...). Tragedija je u tome
{to se svaki fragment izdaje za celinu, za pravoslavno – sve i {to
[svaki fragment] pori~e – i to ostra{}eno! – [sve] druge. Svaki frag-
ment prima Hrista iskqu~ivo na osnovu svoga opita, svoga vi|ewa,
umesto da ~ini obrnuto – da u Hristu osaznaje sopstvenu ograni~e-
nost, svoju relativnost... I svoje prizvawe vidim u tome da preokre-
nem takav pristup, da [poku{am da] sve te fragmente sjedinim i sa-
1. Ovde o. Aleksandar o~igledno misli na o. Georgija Florovskog (prim. prev.).
Istorijska kriza Pravoslavqa 317
mim tim da ih pretvorim od propadawa u – `ivqewe u “opitovawu”
Hrista. Mora se neumorno ponavqati sebi: “O, grmi Imenom Hristo-
vim samo, re~i ushita mojega...”1 Ja to moram – zato {to to jeste Isti-
na, i ja to mogu – zato {to iznutra i utrobom shvatam te fragmente
i mogu da se poistovetim bukvalno sa svakim od wih.
O dubinskoj “psevdomorfozi” istorijskoga Pravoslavqa
Utorak 26. februar 1974.
(...) “Crkva” ili “kultura”. Li~na pobo`nost i duhovna lagod-
nost ili, pak, “odgovornost”. To je ruska tema u Pravoslavqu XX stole-
}a, koja, o~igledno, nije slu~ajna, ve} izuzetno duboka tema; o woj, u su-
{tini, govori i Sol`ewicin. Ta kriza ne mo`e da zaobi|e Pravoslav-
qe: to je pitawe o stole}ima potpuno otu|ene crkvenosti, o duhovnom
krahu najpre Vizantije, a potom i Rusije. Ali, kako je samo sna`an taj
obrazac takvog otu|enog Pravoslavqa; kako je samo sna`an alibi {to
ga takav obrazac daje qudima; kako taj obrazac lako i “pobo`no”, ga-
rantuju}i pritom ~istu savest, daje Pravoslavcima “pravo” da se, na
kraju krajeva, mire sa svakim zlom, da ga jednostavno ne prime}uju ili,
pak, da se [protiv zla] bore na na~in potpuno neistinite borbe i da
upadaju u naj~istije manihejstvo. Isuvi{e je sna`no to kalemqewe ta-
kve “pobo`nosti”, isuvi{e je privla~na takva “pobo`nost” u svojstvu
“opijuma za narod”. I dobija se, po svojoj suprotnosti Evangeliju, za~u-
|uju}a dvojstvenost: “pobo`nost” i `ivot. A sa `ivotom takva “pobo-
`nost” nema nikakve veze. U takvoj “pobo`nosti” vlada logika pobo-
`nosti, a u `ivotu – logika zla: eto do ~ega sve ovo neizbe`no dovodi.
Ono {to, razume se, najvi{e ~udi i {to je najtragi~nije u sve-
mu tome jeste ~iwenica da se pobo`nost, zapravo, u svojoj dubini i u
svome izvoru, ti~e upravo `ivota i da je ona upravo radi `ivota:
pobo`nost se pretvara u manihejsku kada se prihvata sve{}u koja je
upravo suprotna onome o ~emu pobo`nost svedo~i i na {ta pobo`-
nost poziva. Qudi ne shvataju da ta dubinska “psevdomorfoza” sobom
odre|uje istorijsko Pravoslavqe. Ne shvataju najdubqu “jereti~nost”
takvog svog prihvatawa i do`ivqavawa “pravoslavqa”, jer im takvo
“pravoslavqe” (sa malim “p”) jednostavno ne dopu{ta da vide, da ~u-
ju istinito Pravoslavqe. To je tema ruske kwi`evnosti, ali – sa po-
jedina~nim izuzecima – Pravoslavna Crkva je ostala gluva za tu te-
mu. Da li }e ona tu temu [uop{te] ~uti?
1. Iz pesme Alekseja K. Tolstoja “Jovan Damaskin”.
318
DVA BEZIZLAZA SAVREMENOG HRI[]ANSTVA –
QUBAV PREMA “OVOME SVETU”
I MR@WA PREMA “OVOME SVETU”
Sreda, 2. jun 1982.
Ju~e mi je Jovan Majendorf pri~ao o pismima koje je dobio iz
Rusije u vezi sa “kanonizacijom” [Carske Porodice]. O stra{noj bez-
sve{teni~koj “katakombnoj” crkvi, o nekakvim “monasima” koji savr-
{avaju “kr{tewe” i “brak”, o antisemitizmu, o “karlov~anskim” nas-
trojewima dêla same Patrijar{ijske Crkve, i tome sli~no. Uve~e, na
televiziji, pri~a o `eni koja je zadavila svoje dete zato {to je u we-
mu bio “demon”. I sve to posle Engleske, gde su mi mnogo pri~ali o
“raskolima” i “skandalima” me|u neofitima koji svi odreda tragaju
za “idealnom” i “~istom” Crkvu. Pitam se: {ta je to? Ne{to tipi~-
no za na{e vreme ili, pak, ne{to {to je stalna pojava? Jer, od samo-
ga po~etka u Crkvi se sve vreme javqaju ti mra~ni, ostra{}eni mak-
simalizmi: montanizam, donatizam, razni pavlikijanci, bogomili,
hiliasti, staroverci, od samoga po~etka do na{ih dana – apokalip-
ticizam, strahovi, “feraponti” svih vrsta i boja. To je, o~igledno, ne-
{to {to je svojstveno Hri{}anstvu (a mo`da i “religiji” uop{te).
I, naravno, razlog je ovome u dvosmislenosti Hri{}anstva.
Jer, Hri{}anstvo je dvosmisleno par définition:1 “Bog tako zavole
svet...” [Jn. 3, 16] – sa jedne strane, i “ne qubite svet ni ono {to je u
svetu...” [1. Jn. 2, 15] – sa druge. I upravo tu osnovnu “antinomiju” “is-
torijsko”, pa, ~ak, ni ono “najpravovernije” Hri{}anstvo (Oci, Cr-
kva, itd.) ne samo da nije pretvorilo u egzistencijalni opit – poima-
we `ivota, ideal `ivota, ve} je, naprotiv, od te antinomije odusta-
lo. Crkva se ustrojila u svetu, prepokrila zlatom i srebrom krsto-
ve, mitre, sakose, i {tavi{e postala “na~in `ivota”, ali – i u tome
jeste sav paradoks! – neprestano pozivaju}i qude “da ne qube svet, ni-
ti ono {to je u svetu”, i, takore}i ignori{u}i qubav Samoga Boga
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 641–642, 624–625, 631, 73.
1. Po definiciji (lat.).
Istorijska kriza Pravoslavqa 319
prema svetu (“Bog tako zavole svet...”). Jer kqu~ za to prepoznavawe –
ponavqa}u ovo do svoga smrtnoga ~asa! – jeste u eshatolo{koj su{ti-
ni Hri{}anstva, a to zna~i, upravo, u prepoznavawu ovde i sada, “po-
sredi nas”, Carstva koje dolazi kroz radovawe Hristu Koji se vazneo
na Nebesa i “Koji se nije odvojio, ve} neprestano prebiva sa nama...”,
i Koji, u tom radovawu i kroz wega, “tajanstveno izobra`ava“ preo-
bra`ewe sveta i tvari. Jeres svih tih maksimalizama je u odbaciva-
wu “qubavi koja pobe|uje strah” [Jn. 4, 18]. Jer sve je to otkriveno, sve
se to daje jedino onima koji vole: “I rekao si onima koji Te vole: Ja
sam sa vama i niko vam ne mo`e ni{ta...”. Otuda i ta dva bezizlaza
savremenog Hri{}anstva: qubav prema “ovome svetu” (tj. bez onoga –
“ne qubite sveta...”) i mr`wa prema “ovome svetu” (tj. bez onoga –
“Bog tako zavole svet”). Dva bezizlaza, dva odstupni{tva.
Plodovi kraha racionalizma –
pribegava se svakom credo, quia absurdum1, svakom “tipiku”
Subota, 3. april 1982. Pohvala Bogorodici
“Le retour de Dieu”...?2 O tom povratku pi{e se sve vi{e i po-
svuda. “Religijski preporod...” i tome sli~no. ^ini se, moglo bi se i
trebalo bi se tome radovati. Ali, ja se ne radujem. Ju~e sam pisao o
Vilijamsovom slu~aju. A to uop{te nije usamqen slu~aj. “Povratak”
koji ja vidim jeste nekakav emotivni nemir, la`–mistika, fanati-
zam i, delimi~no, mr`wa. Mr`wa prema svetu, mr`wa prema onima
koji misle druga~ije, sekta{tvo, la`–star~estvo, kliku{e... A izvan
Hri{}anstva – bekstvo u budizam i u nekakvu mutnu mistiku.
Razlog ovoga “povratka Boga” je, naravno, krah racionalizma
u svim wegovim vidovima, krah onog glupavog optimizma i utopizma,
do kojih je taj racionalizam doveo. I, evo – qudi “be`e u göre”... [Mt.
24, 16] Qudi pribegavaju svakom credo, quia absurdum, svakom Tipiku
ili Talmudu, svakoj “duhovnosti”... I karakteristi~no je slede}e:
{to je ~ovek obrazovaniji, {to je vi{e iskusio “pozitivizma” i “ra-
cionalizma”, tim “glupqu” religioznost on izabira. U Americi ni-
~u kao pe~urke razni sumwivi “skitovi” i {ire se potpuno besmi-
slene “harizmatike”. I sve to odmah obli~i onog drugog, trudi se da
ispquje onog drugog. Isto je i me|u neofitima u Rusiji (...)
1. Verujem, jer je apsurdno (lat.).
2. Povratak Boga (fran.).
320 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Sve to ne samo da nije radosno, ve} je i stra{no. Sve je to
srodno Rozanovqevom “Tamnom liku” – ista je to atmosfera, isto
stra{no usijawe, bezradosna, pani~na apokaliptika.
I evo {ta uop{te ne shvataju svi ti “novoreligioznici”: da,
i racionalizam, i pozitivizam, i optimizam su propali, i to su
propali, ni mawe ni vi{e, nego u slu`ewu |avolu. Me|utim, oni su
po svojoj su{tini bili ro|eni u okriqu Hri{}anstva. Hri{}an-
stvo bez razuma, bez “svetlosti” razuma vi{e nije Hri{}anstvo,
ve} – antihri{}anstvo. Oci Crkve nikada nisu bili protiv razu-
ma i ni protiv ~ega se Hri{}anstvo, to jest Crkva nije borila ta-
ko uporno kao protiv la`ne mistike, protiv la`–maksimalizma:
doketizma, manihejstva, montanizma, donatizma, itd. A ako }emo da
ka`emo jednostavno i ta~no: Hri{}anstvo se borilo upravo protiv
“religije”, protiv “religioznosti po sebi” i izgubilo je bitku
upravo onda kada je, u Sredwem veku, samo sebe pretvorilo u “reli-
giju” (v. kwigu Le Gofa o ^istili{tu).
I upravo ta krajnost je dovela da obrnute krajnosti, do “ra-
cionalizma” i do wegovog izdanka – “humanizma”. Tu istinu o sebi
Hri{}anstvo jo{ uvek nije otkrilo i, da tako ka`emo, jo{ uvek ni-
je shvatilo. A sada svi radosno pozdravqaju “religijski preporod”...
I kako je samo, u kontekstu svega toga, u kontekstu te tuge –
zadivquju}e, radosno, “obodruju}e” zazvu~ao ju~e akatist Pohvale
[Bogorodici]: “Raduj se, Ti kojom zasija radost...”! Kako malo te ra-
dosti sija nad svetom i kako tu radost mi neprestano preina~avamo!
Postav{i religija, Hri{}anstvo je,
neminovno, postalo “prirodna” religija
Ponedeqak, 26. april 1982.
(...) Posle svadbe (u gr~koj crkvi), dok su, jedni za drugima,
prilazili nepravoslavni gosti, istinski “o~arani” na{om slu`-
bom (a Ven~awe zaista “dejstvuje”!), razmi{qao sam, po ko zna koji
put, o na{em sopstvenom opadawu, neradu, ga{ewu... Ujutru, dugi raz-
govor na tu temu sa Aqo{om Vinogradovim. Rekao sam: prvo {to bi
bilo neophodno razjasniti jeste ovo – za{to je Pravoslavqe presta-
lo da “dejstvuje” na same pravoslavne? I bilo da se radi o Rusima,
Karpato–Rusima, Grcima, Albancima... kod svih wih – izme|u wih
samih i Pravoslavqa, to jest wihove sopstvene vere – stoji nekakav
zid, koji se ne mo`e sru{iti nikakvim propovedima, kwigama, ni-
Istorijska kriza Pravoslavqa 321
kakvom “religijsko–prosvetnom” delatno{}u... A to je tako zato {to
taj zid, u su{tini, jeste upravo wihovo – vekovima ve} postoje}e! –
poimawe Crkve, bogoslu`ewa, “duhovnosti”, same vere. Tu se ne radi
naprosto o praznini, o odsustvu znawa, interesovawa, itd. Ne, tu se
radi o svojevrsnoj “punoti”, ispuwenosti do kraja, koja, pak, ne do-
pu{ta da u svest u|e ni{ta {to je “novo”. Bilo bi mogu}e, ~ak i ne-
ophodno, sastaviti svojevrsnu “tipologiju” tih zidova, jer se “ruski”
zid razlikuje od “gr~kog”, itd. Me|utim, oni su jedno u skrivenom, du-
binskom i, mo`e se re}i, organskom odbacivawu smisla, instinktiv-
nom strahu od smisla: “Daqe od mene!”. Pravoslavqe je u takvom
shvatawu svedeno, u krajwem ishodu, na ose}awe koje je, sa svoje stra-
ne, odre|eno, prouzrokovano najrazli~itijim uzrocima, ali ne “zna-
wem” i ne “verom”. Tako se, na primer, ^in Ven~awa shvata kao ~in
koji nema apsolutno nikakve veze sa “smislom”, “verom” i “u~ewem”
koje ispovedaju oni koji brak sklapaju, a mo`e se re}i, ~ak, ni sa
Hristom... Ali, isto tako se shvata gotovo sve ostalo, ukqu~uju}i i
Pashu, Liturgiju, pogrebewe, itd. Postav{i religija, Hri{}anstvo
je, neminovno, postalo “prirodna” religija. I zato – tout est faussé...1
Crkva nije religijsko udru`ewe,
ve} prisustvovawe “spasenoga sveta” u ovome svetu
Subota, 16. februar 1974.
(...) Bog i religija. Nije Bog, ve} je religija ta koja je po-
stavila “problem sveta”, a [to je u~inila] upravo zbog toga {to ona
jeste deo sveta te, stoga, automatski ose}a problem svoga saod-
no{ewa sa “celinom”. Ali, u onim retkim trenucima, kada se kroz
religiju “probije{“ k Bogu, tada vi{e ne postoje nikakvi “proble-
mi”, zato {to Bog nije “deo sveta”. U tim trenucima sâm “svet” po-
staje `ivot u Bogu, susret sa Bogom, op{tewe sa Bogom. Svet ne po-
staje [tada] – Bog, ve} postaje `ivot sa Bogom, radosni i puni `i-
vot. To i jeste “spasewe sveta” u Bogu. A to spasewe se savr{ava
svaki put kada mi verujemo. Istinita vera je, stoga, svagda prevla-
davawe “religije”. I Crkva nije religijska ustanova, ve} prisu-
stvovawe “spasenoga sveta” u ovome svetu.
Ali, Crkva u`asno ho}e da bude “religija” i, gle, ona se za-
to zapetqava u “probleme” koji su za veru nepostoje}i i {tetni.
Za{to niko to ne uvi|a i ne shvata?
1. Sve je pogre{no (fran.).
322
O APRIORNOM “PRIMITIVIZMU”
I TRIJUMFALISTI^KOJ “ANTIKULTURNOSTI”
SAVREMENOGA PRAVOSLAVQA
^etvrtak, 26. septembar 1974.
(...) Dva ~asa sa K. A. On se “bavi antropologijom” no, i po-
red toga, godinama je nesre}an, frustriran, uvre|en... Kako mu ob-
jasniti da se on ustvari “bavi”, kao i svi mi, gotovo svagda samim
sobom, svojom ulogom u `ivotu i da to bavqewe, uvek i bez izuzet-
ka, jeste izvor mukâ... Odricawe od sveta nije u odlasku iz sveta, jer
i “odlazak”, tako|e, mo`e da postane svojevrsna uloga, potraga za so-
bom i onim “svojim”; odricawe od sveta je u oslobo|ewu od takvoga
bavqewa svojim mestom u svetu. I tu zapo~iwe “mir koji nadilazi
svako poimawe” [Efes. 3, 19].
Treba proveravati – ne Hrista, ne Evangelije, ne Crkvu u we-
noj krajwoj su{tini (onoj koja je data i ne zavisi ni od kakvih “re-
cepcijâ”) – ve} [treba proveravati] istorijske oblike Hri{}anstva,
ukqu~uju}i tu i “Pravoslavqe”, i to upravo u kulturi koja je tim ob-
licima bila sazdavana ili nadahwivawa. Kultura svake odre|ene
epohe jeste ogledalo u kome Hri{}ani moraju da sagledavaju sebe sa-
me i stepen svoje vernosti onome “jedinome potrebnome” [Lk. 10, 42]
i onoj “pobedi koja je pobedila svet” [Jn. 16, 33]. Ali, Hri{}ani
obi~no ne gledaju u to ogledalo, jer to smatraju “neduhovnim” i “ne-
religioznim” (kakvog uop{te ima smisla sve to krajwe primitivno
deklamovawe protiv pozori{ta i kwi`evnosti?). Sa druge strane,
pak, `ivotna i neophodna veza Hri{}anstva sa kulturom ni u kom
slu~aju nije u tome da se Hri{}anstvo u~ini “kulturnim” i samim
tim privla~nim i prihvativim za “kulturnoga” ~oveka. Kultura – a
ne biologija, ne fiziologija, ne “priroda”! – upravo i jeste taj svet
kome Hri{}anstvo sudi, koga obli~i i, u krajwem ishodu, preobra-
`ava. Hri{}anstvo je iznad kulture, ali upravo zato Hri{}anstvo
ne mo`e biti ni ispod kulture, niti izvan kulture. Sâm pojam Car-
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 110–111, 547, 188-189.
Istorijska kriza Pravoslavqa 323
stva Bo`ijeg ve} “podriva” kulturu, ali u tome i jeste stvar {to “iz-
van” [konkretne] kulture Carstvo Bo`ije nije mogu}e ni pojmiti, ni
~uti, niti prihvatiti. Zato je tako u`asan taj apriorni “primiti-
vizam”, ta trijumfalisti~ka “antikulturnost” savremenoga Pra-
voslavqa.
U svom “najvi{em” vidu, to se vaplo}uje u vidu “odlaska” iz
savremene kulture u neku drugu – drevnu, staru (vizantijsku, “drevno-
moskovsku”) kulturu koja se, onda, priznaje za jedinu “hri{}ansku”,
tj. u vidu apsolutizacije te i takve “kulture”.
Me|utim, samu tu [drevnu] “kulturu” mi, pre svega, saznajemo,
prihvatamo i primamo iskqu~ivo u kategorijama znawa i poimawa
na{e kulture, kroz neprekidni kontinuitet kulture, zbog ~ega sâm
taj “odlazak” biva u potpunosti odre|en kulturom i jeste ~in unu-
tar kulture. A, na drugom mestu, ~ovek, ipak, ne mo`e a da se pri
takvom “odlasku” ne rastroji psiholo{ki i duhovno, jer on danas ne
mo`e da postane “vizantinac”, “drevnomoskovqanin”, itd. Sama
“nostalgija za pro{lo{}u”, kojom tako sna`no `ivi savremeno
Pravoslavqe, jeste pojava koja je karakteristi~na za na{u, savreme-
nu kulturu i zato ne mo`e nikada da bude duhovno oslobo|ewe...
U svom “najni`em” vidu, takva anti–kulturnost se pretvara
u pravi primitivizam, tj. u fakti~ki “paganizam”, religiju priro-
de, a ne ~oveka, duha i istorije...
Hri{}anstvo je prizvano da sve vreme iznutra podriva kul-
turu, suo~avaju}i je licem k licu sa onim {to je “krajwe”, sa Onim
Koji je iznad kulture, ali Koji, istovremeno, i “ispuwava” kulturu,
jer, u svojoj krajwoj dubini, kultura [uvek] jeste pitawe koje ~ovek
postavqa u pravcu onog “krajweg”. No, varvarin ni{ta ne podriva, on
pori~e, ru{i i uni{tava. I zato, ako Pravoslavqe pred “savremeno-
{}u” stoji u stavu pukog poricawa, onda ono ustvari ~ini varvarsko
delo. Jer, Pravoslavqe u tom slu~aju sve vi{e pori~e i odbacuje ono
{to naprosto ne razume i {to, stoga, mora “odlu~no da napada”. O,
kako je, stoga, va`na i dragocena ta, u Evangeliju stalno nagla{ava-
na, veza Hrista i Wegove propovedi sa celokupnim [istorijskim]
kontinuitetom, tj. upravo sa kulturom onih kojima On propoveda!
Otuda i ta beznade`nost svih poku{aja da se izdvoji nekakvo “~isto
Evangelije”. Evangelije je, upravo zbog toga {to je bilo unutar
drevne kulture, i moglo da podrije tu kulturu i da je iznutra izme-
ni i obnovi... Za{to je bogoslovqe – zagu{qivo, za{to je zagu{qiva
i “pobo`nost”, dok se, s druge strane, u “kulturi” – kod Morijaka, kod
Sol`ewicina – tako se sna`no ose}a ono “jedino potrebno”?
324 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
“Ne}e o`iveti, ako ne umre” [1. Kor. 15, 36]. Ovo se tako|e
odnosi i na “pro{lost”. U Hri{}anstvu se ne bavimo (a) smislom
istorije ({to je [bio] idol hegelovstva), nit (b) prirodom ({to je
bio idol jelinstva, koji je o`iveo u savremenom formalizmu, struk-
turalizmu i drugim stalnim anti–istorizmima), ve} smr}u i vas-
krsewem kao postojanom pobedom Hristovom i nad istorijom i nad
prirodom. Da bi postala na{ `ivot, pro{lost mora da umre u na-
ma kao puka pro{lost, priroda kao puka priroda i istorija kao pu-
ka istorija. U toj mogu}nosti jeste jedinstvenost Hrista i Hri{-
}anstva. Carstvo Bo`ije nadilazi, pobe|uje prirodu i istoriju, ali
nam je ono Hristom otkriveno kroz prirodu i kroz istoriju.
Po~etak i kraj svega: “Isus Hristos je Isti danas, ju~e i u
vekove” [Jevr. 13, 8]. Sve se to “re{ava” jedino onda kada se “re{a-
va” pitawe o smrti, o kojoj nam je Hristos dao otkrivewe.
“Romanti~no Pravoslavqe” – nemo}no u istoriji
Denver, Kolorado, subota 1. novembar 1980.
U Denveru, na redovnom skupu. Svih ovih dana, u vezi sa “cr-
kvenim” poslovima, razmi{qao sam o onome {to sam u jednom razgo-
voru nazvao “romanti~nim Pravoslavqem”...^ini mi se da je ovo odre-
|ewe umesno zbog toga {to ono sobom obuhvata mnoge, naizgled me|u-
sobno nepovezane, “pojave” i “tendencije” u savremenom Pravoslavqu:
– “nominalizam” (sve te “Antiohije”, “Aleksandrije”...);
– liturgijski slepi konzervativizam;
– kult “pro{losti”;
– bogoslovsko bavqewe, gotovo iskqu~ivo, “Ocima”;
– apokalipticizam;
– mr`wu prema “savremenom svetu” (ali, ne i prema “ovom
svetu”);
– emocionalizam;
– kult “spoqa{wosti” (bradâ, rasâ, “stila”...).
Sve ovo, drugim re~ima, ~ini Pravoslavqe nemo}nim, ~ini
ga getoom ne samo u spoqa{wem smislu, ve} i getoom u unutra{wem
smislu (umesto da bude izazov, borba, odgovor, `ivot!).
“Romantizam” – to je, i u `ivotu i u kulturi, pre svega, ma-
{tarewe, prvenstvo “ose}awa” i “srca” nad “rasu|ivawem”, isti-
nom, itd. To je odvajawe od stvarnosti u ime tobo`we stvarnosti,
to je vera u iluziju.
Istorijska kriza Pravoslavqa 325
Savremena “apokaliptika” i “duhovnost” –
najboqa usluga sekularizmu
Utorak, 20. maj 1975.
Svekolika kultura i sve u kulturi je, na kraju krajeva, o
Carstvu Bo`ijem, i to: ili za ili protiv. Jer, kultura se sasto-
ji od “ostvarewâ” onog “blaga srca” (“gde je blago va{e...” [Mt. 6,
21]. Jedino “sekularista” ispada iz kulture, a raspad kulture i
zapo~iwe sekularizmom. I jo{ se ne zna {ta je gore i stra{nije:
da li sekularizam religijski ili, pak, sekularizam bezbo`ni... Je-
dan sekularizam dovodi do drugoga, jedan sekularizam ra|a drugi.
Religijski sekularizam je poricawe sveta kao Svete Tajne, to je
pretvarawe Boga u idola.
Ali, idolopoklonstvo je svagda mnogobo`a~ko. Ako se Bog
pretvara u idola, onda i sve ostalo postepeno postaje idolopo-
klonstvo. Me|utim, stvar je u tome, {to Bog nije “idol”, ve} Puno-
ta koja ispuwava sve u svemu, @ivotodavac i Riznica dobara; kao i
u tome {to “Transcendentno” nije ne{to “po sebi”, ve} tajanstvena
osnova, koren i ciq svega {to postoji.
Sekularizam nije u poricawu Boga (naprotiv, sekularizam
je u potpunosti idolopokloni~ki), ve} – tvari. I borba protiv
sekularizma se ne sastoji u propovedawu “religije” (koja, u sekula-
rizmu, i sama postaje idolopoklonstvo, ~ak i onda kada je odevena
u hri{}anske ode`de), ve} u raskrivawu “tvari” kao tvorevine
[Bo`ije]. Savremena “apokaliptika”, savremena “duhovnost” je naj-
boqa usluga sekularizmu...
“Svekoliku tvar `elim rado{}u da preispunim...”.
326
VERUJEM DA JE PRAVOSLAVQE –
ISTINA I SPASEWE, I GROZIM SE ONOGA
[TO SE IZDAJE ZA PRAVOSLAVQE
Sreda, 23. januar 1974.
Stawe o~ajawa. Ne – li~noga (jer “li~no” sebe mogu smelo i
neosporno da smatram vrlo sre}nim ~ovekom: porodica, deca, itd.),
ve} [o~ajawa] u pogledu Crkve, wenoga stawa, moje delatnosti. Po-
stao sam, ~ini mi se, “alergi~an” na onu crkvenost i onu religio-
znost kojih je puna Crkva i crkveni `ivot, i koje sve vi{e vidim
kao najdubqe mogu}e izvitoperewe Hri{}anstva i Pravoslavqa.
Me|utim, sva moja “delatnost” (koja je zatrpana bezbrojnim
telefonskim pozivima, pismima, razgovorima i sastancima) jeste
samo o tome i samo u tome. Sve se to nahodi izvan istinite stvar-
nosti: Boga, ~oveka, sveta, `ivota. Du{a bukvalno pla~e za ne~im
drugim. O~ajawe dolazi od toga {to ne vidim nikakvog izlaza.
Oti}i? Ali, kuda? Ne mogu da odem od Crkve, jer je to moj `ivot.
Ali, ostaju}i u polo`aju u kome se nalazim, ne mogu da slu`im Cr-
kvi onako kako shvatam to slu`ewe.
Verujem da je Pravoslavqe – istina i spasewe, i grozim se
onoga {to se izdaje za “pravoslavqe”, onoga {to vole, ~ime `ive i
u ~emu vide “pravoslavqe” upravo sami Pravoslavci, pa ~ak i naj-
boqi i najnesebi~niji me|u wima. “Spasi se i spa{}e se hiqadu
qudi oko tebe”. Ali, svaki ~ovek mora da se spase na svoj na~in,
spasewe svakoga ~oveka jeste u onome na {ta je on prizvan. Ali,
{ta ako sami uslovi `ivota ometaju upravo to spasewe? I {ta ako
je sva [konkretna] delatnost ~ovekova u neprestanom poricawu
upravo one ravni na kojoj je wegovo spasewe jedino mogu}e?
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 66, 48, 326, 301, 193.
Istorijska kriza Pravoslavqa 327
Katkada se ~ini da je i Pravoslavqe zaraslo u idole
Ponedeqak 26. novembar 1973.
Ju~e, posle podne, kod nas I. O. iz Oksforda, mila i draga
[`ena]. Sve vreme smo razgovarali o wihovoj oksfordskoj crkvi, o Gr-
cima, o sve{tenicima, jednom re~ju o onoj “crkvenosti” na koju sve
vi{e postajem zaista alergi~an. Kako je mogu}e svime time `iveti?
I jo{ sa takvom opijeno{}u? Potom, posle hladnokrvnoga razmi{-
qawa, shvata{: naravno, Crkva je neophodna, neophodan je i sav taj
te`ak posao i neizbe`no je [u Crkvi] sve to “qudsko, isuvi{e qud-
sko...” Me|utim, ostaje mu~ni utisak i ukus. Bolesna religioznost. I
sva ta bekstva – jedni be`e u Vizantiju, drugi u “Dobrotoqubqe”, tre-
}i na ostrvo Patmos, ~etvrti – u “ikone”... Pravoslavqe se danas pre-
tvorilo u ne{to poput kakvog supermarketa. Svako izabira ono {to
`eli: epohu, stil, sa ~im }e da se poistoveti. Qudi kao da ne mogu
budu ono {to jesu. Sve je “stilizovano”, uz odsustvo [sabornog] stila
koji svagda sazdava jedinstvo. Ose}awe `alosti: kako samo malo dru-
gi ose}aju ono {to se meni u Pravoslavqu ~ini jedino va`nim i sre-
di{wim! A svaka istorijska “krqu{t” privla~i qude i prima se sa
odu{evqewem... “De~ice, sa~uvajte sebe od idola!” [1. Jn. 5, 21]. Ali,
katkada se ~ini da je i sâmo Pravoslavqe zaraslo u idole. Qubav pre-
ma pro{losti svagda vodi u idolopoklonstvo, a Pravoslavci ~esto
`ive iskqu~ivo tom pro{lo{}u ili, ta~nije, mno{tvom [razli~i-
tih] “pro{losti”. U Pravoslavcu trajno ~u~i “staroobredac”.
Pravoslavqe postepeno postaje “neurasteni~no”
Ponedeqak, 24. januara 1977.
Mu~na razmi{qawa o Crkvi, o sudbini Pravoslavqa. U su-
{tini postoje samo dva usmerewa. Jedno [usmerewe] je o~igledno: za-
ostatak staroobredstva – braniti se, ~uvati se, paziti se ne toliko
od “zla”, koliko od sveta kao takvog, od savremenosti; bez ikakvog
razmatrawa; sve – svaka “stihira na stihovwe” jednako je va`na...
Drugo usmerewe je na{e [usmerewe]. No, u ~emu se, na kraju
krajeva, sastoji to usmerewe? [ta u praksi, u `ivotu zahteva od nas
onaj smisao koga nalazimo iza forme? [ta da se ~ini? U prvom us-
merewu svet je ukqu~en u Crkvu, ali ne na{ svet, ne savremeni svet,
ve} neki “pro{li” svet koji je [u Crkvu] ukqu~en kroz obi~aje, “na-
~in `ivota”, itd. U na{em usmerewu, pak, stvari ne stoje tako, zato
328 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
{to mi `elimo ono {to je stvarno. Ali, kako delati u stvarnom
svetu?
Relativni uspeh svakog “staroobredstva”, na primer, kod “ob-
ra}enika” jeste posledica toga {to “staroobredci” predla`u goto-
vu formulu: prihvati je i pot~ini joj se! Svim svojim bi}em znam da
je [svaka] takva formula – la`na, ali {ta je to {to mi predla`e-
mo: ~udesni naum Bo`iji o svetu, o ~oveku, o `ivotu? Idite i `ivi-
te tim naumom! Ali, kako `iveti tim naumom? I otuda Pravoslav-
qe postepeno postaje “neurasteni~no”, qudi se iznutra mu~e traga-
ju}i za odgovorom, a odgovora nema ili je on toliko op{teg karakte-
ra da qudi ne znaju kako da ga primene u svome `ivotu... I to je taj
mu~ni “fon” koji je gotovo svagda prisutan u dubini moje svesti.
“O~ima svojim }ete gledati i ne}ete videti...” – to se
sa potpunom ta~no{}u odnosi i na savremene Pravoslavce
Sreda, 20. oktobar 1976.
Ju~e uve~e – predavawe o “molitvi i bogoslu`ewu”. Pre-
davawe, na kraju krajeva, protiv psevdo–religije, psevdo–duhovnosti
~ije me poplavno {irewe u`asava. “O~ima svojim }ete gledati i ne-
}ete videti, u{ima – slu{ati, i ne}ete ~uti... I ne}ete se obrati-
ti! [up. Mt. 13, 15]. To se sa potpunom ta~no{}u odnosi i na savreme-
ne Pravoslavce: velika ve}ina Pravoslavaca ho}e ne{to drugo, vi-
di ne{to drugo, ~uje ne{to drugo, ali “drugo” u odnosu na ono {to
Crkva daje da se vidi i da se ~uje, u odnosu na ono {to, po pozivu Cr-
kve, treba da se voli. To je naro~ito o~igledno kod na{ih studenata
[bogoslovqa], kod one omladine koja je o~arana upravo “religijom”.
Pravoslavqe je istinito, jer u wemu nije izdata
nijedna od osnovnih “dimenzija” tvari
Utorak, 17. jun 1975.
(...) Ju~e, razgovor sa Q.[anom] o Pravoslavqu, za{to je ono –
istinito? Zato {to u wemu nije izdata nijedna od osnovnih “dimen-
zija” tvari: ni svet (kozmos), ni ~ovek u wegovoj jedinstvenosti (an-
tropologija), ni istorija, niti eshatologija. Sve je sjediweno u ce-
linu, ali tako da, pritom, nije naru{en nijedan od delova [celine].
U Pravoslavqu nije bilo ni{ta mawe odstupni{tava i izdajâ nego u
rimokatolicizmu i protestantizmu, ali nijedna od tih izdajâ nika-
da nije bila “dogmatizovana”, niti progla{ena za istinu.
329
CRKVA JE ODAVNO VE] PO^ELA
DA @IVI SAMA SOBOM,
DA SE BOGATI “U SEBI” A NE U BOGU
^etvrtak, 12. maj 1977.
Neko je – da li Bergson? – rekao da svaki filosof ima zai-
sta samo jednu jedinu ideju (prozrewe? intuiciju?) i da se on istin-
ski bavi samo tom [jednom jedinom] idejom. Bog zna da sebe ne smatra
filosofom. No, ako taj uvid primenim na sebe i to iskqu~ivo u onom
najop{tijem smislu, u kome je on primeniv na svakoga ko koliko–to-
liko “razmi{qa”, onda, po mome mi{qewu, kao svoju ideju, svoje
“pitawe” nu`no moram da prepoznam ideju stajawa u odnosnoj vezi.
Sve [postoje}e] stoji u odnosnoj vezi sa Carstvom Bo`ijim kao ot-
krivewem i sadr`ajem Hri{}anstva. “Novi `ivot” zapo~iwe od te
odnosnosti i u woj se ispuwava. Greh Hri{}ana jeste ograni~avawe
vidika, naru{avawe i presecawe te odnosnosti kroz stvarawe idolâ
i kroz idolopoklonstvo. Pritom, dubina i “novina” tog greha je u to-
me {to se tu u idol pretvara ne{to {to je, po svojoj su{tini, nasta-
lo upravo iz te “odnosnosti” i radi we: Crkva, bogoslu`ewe, bogo-
slovqe, pobo`nost, sama “religija”. To zvu~i kao nekakav jeftin pa-
radoks, ali Crkvi vi{e od svega smeta i {tete nanosi sama ta “cr-
kva”, Pravoslavqu – to “pravoslavqe”, hri{}anskom `ivotu – ta “po-
bo`nost”... Kada Hristos govori o tome da nikoga na zemqi ne treba
da nazivamo “ocem” ili “u~iteqem”, On govori (barem kako se to me-
ni ~ini) upravo o ovome. Crkva jeste “stajawe u odnosnoj vezi” [sve-
ga sa Carstvom]. Crkva postoji iskqu~ivo radi toga da bismo znali
sa ~im sve stoji u vezi, {ta je to {to javqa istinu o svemu, ~ime mi
zaista `ivimo. I ~im Crkva postane jedan od sastavnih delova sve-
ta (Crkva, dr`ava, kultura, etika et tutti quanti), ~im ona prestane da
“dovodi u vezu” [sa Carstvom], a to zna~i da javqa [Carstvo] i da tim
javqewem sudi, obra}a i preobra`ava, ona sama postaje idol. Odatle
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 372-373, 181.
330 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
zapo~iwe svako “u~ewe o Crkvi” i k tome mora da vodi svako “u~ewe
o Crkvi”. Na Crkvu se u potpunosti odnosi ono: “Obrazac budi...”.
Me|utim, Crkva je odavno ve} po~ela da `ivi sama sobom, po~ela da
se bogati “u sebi” a ne u Bogu, po~ela da “prekopava po sebi”, da se
spori u pogledu svoje “misije”, da razmatra svoje “delo” i “nazna~ewe”,
i da svime time upravo odra`ava “ovaj svet”, umesto da sve {to je u
svetu dovodi u vezu sa Carstvom Bo`ijim, samim tim spasavaju}i taj
svet. Te{ko}a: mi od Crkve saznajemo Carstvo Bo`ije, mi Crkvu sa-
znajemo tim poznawem koje je od we i iskqu~ivo od we dobijeno. To i
jeste su{tina poimawa Crkve kao Svete Tajne. Mo`da gre{im, ali
~ini mi se da sve ovo niko ne}e da ~uje.
Tra`iti u Crkvi bilo {ta drugo osim Hrista
zna~i neizbe`no “pasti u prelest”
Veliki Petak, 2. maj 1975.
Veliki ^etvrtak, u wegovom dvostrukom vaplo}ewu – “sve-
~ana” Liturgija ujutru, [~itawe] dvanaest Evangelija uve~e. Opet i
opet, svake godine, vaplo}ewe Velikog ^etvrtka, apsolutno nadvre-
menog u svojoj su{tini. Najve}a, najdubqa istina Predawa jeste
upravo ta mogu}nost koja nam je data da se iznova pogru`avamo u
ono {to je nepromenivo. I od nas se ne zahteva ni{ta drugo osim
tog smirenog, blagodarnog i radosnog pogru`ewa.
Ose}am to tim sna`nije {to sam, do Liturgije, sat i po is-
povedao, i [video] svu tu o~iglednost greha, padova i izdajstava, pre
svega, kao [~ovekove] “samovoqe”, kao naru{ewa onog ve} javqenog,
darovanog, “carstvuju}eg” i “`ivuju}eg” `ivota svojom patuqastom,
ropskom “slobodom”, koja nije ni{ta drugo do “pohota telesna, po-
hota o~iju i gordost `itejska” [1. Jn. 2, 16].
Zakon Crkve: predati se onome {to je dato i, zaista, ne tra-
`iti ni{ta “svoje”. Jer u tome i jeste ~itava stvar {to se sve ve}
“savr{ilo”, sve se ispunilo i sve je dato. I jedino nazna~ewe Cr-
kve u svetu je [slede}e]: da nam to “savr{enstvo” i tu “datost” javqa
i daje... Sve ostalo je – “od zloga”...
Opasnost: zavoleti Crkvu nekako “mimo” Hrista. Takve quba-
vi ima vi{e nego {to se misli. Ali, Crkva jeste iskqu~ivo Hristos,
Wegov `ivot i Wegov dar. Tra`iti u Crkvi bilo {ta drugo osim Hri-
sta (a to zna~i, opet, tra`iti sebe i svoje) – zna~i neizbe`no “pasti
u prelest”, u izopa~enost i, u krajwem ishodu, u samorazru{ewe.
331
LA@NA “CRKVENOST” NE OSLOBA\A,
VE] POROBQUJE, SU@AVA I OSIROMA[UJE
^etvrtak 21. februar 1974.
(...) Crkvenost bi morala da osloba|a. Ali, u wenom dana-
{wem tonu, “crkvenost” ne osloba|a, ve} porobquje, su`ava, osiro-
ma{uje. ^ovek po~iwe da se zanima za “stari” i “novi” stil, za epi-
skopske spletke i za svako ulizi{tvo. I on po~iwe da shvata du-
hovnost kao obavezu da ~ita kwige o~ajnog kvaliteta, u`asne po
wihovom siroma{tvu i retorici, svakojake bro{ure o “~udesima”
i “~udotvornim ikonama”, svaku sumwivu “popov{tinu”, kao i da
sve vreme brbqa na religijske teme.
Umesto da u~i ~oveka da na svoj li~ni na~in sagledava svet i
`ivot, Crkva ga u~i da gleda samo u wu. Umesto da na nov na~in pri-
hvati samoga sebe i svoj `ivot, ~ovek smatra da mu je du`nost da na se-
be navla~i bezli~ni, do grla zakop~ani prsluk takozvane “pobo`no-
sti”, koji se ose}a na u`eglo posno uqe. Umesto da saznaje {ta je to ra-
dost, svetlost, smisao i ve~nost, on postaje razdra`qiv, uskogrud, ne-
trpeqiv i vrlo ~esto, naprosto, ozlobqen, i vi{e se, ~ak, i ne kaje zbog
toga, jer je sve to, navodno, od “crkvenosti”. Jakov u ^ehovqevom “Ubi-
stvu” – o, kako je sve to istinito i stra{no! “Pobo`nome” ~oveku su
objasnili da je Bog tamo gde je “religija” i on, stoga, po~iwe da, sa pre-
zrewem i samozadovoqstvom, odbacuje sve {to nije “religija”, ne shva-
taju}i da je smisao religije samo u tome da “sve to” ispuni svetlo{}u,
da sve to “dovede u vezu” sa Bogom, da sve to u~ini op{tewem sa Bogom.
U su{tini, sve je to ona qubav Qeskovqevih trgovaca pre-
ma “gromoglasnom slu`ewu” [u crkvi]. To je u`as “parohijskih sa-
la” sa portretima arhijerejâ i najavama parohijskih de{avawa...
Nema ni~eg goreg od “profesionalne” religioznosti!
Utorak 19. februar 1974.
(...) “Duhovnost”, “crkvenost” – kako su ovo dvosmisleni i,
stoga, opasni pojmovi! Za~u|uju}e je to, ali gotovo svi oni koje sam
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 76-77, 73-74, 95.
332 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
upoznao kao tragateqe za “duhovno{}u” svagda su bili uskogrudi,
netrpeqivi, dosadni i bezradosni qudi koji su, pritom, sve druge
svagda okrivqavali za “neduhovnost”. I oni su svagda za svoje sre-
di{te imali sebe same, a ne Hrista, ne Evangelije i ne Boga. U wi-
hovom prisustvu se ~ovek ne “rascvetava”, ve} se, naprotiv, duhovno
“je`i”. Gordost i egocentrizam, samozadovoqstvo i uskogrudost –
ali ~emu onda sva ta famozna “duhovnost”? A tek ti stru~waci za
“crkvenost”! Kako je to patuqast i zagu{qiv svet!
Ali, ka`u mi: to nije istinita duhovnost, to je la`–duhov-
nost. Me|utim, gde je, onda, ta istinska duhovnost? Mo`da, negde u pu-
stiwama i usamqenim kelijama? Ne znam. No, ono {to se “profesio-
nalno” izdaje za duhovnost u Crkvi, o ~emu se govori kao o “duhovno-
sti” mene ne samo da ne ube|uje, ve} me, naprotiv, odbija. Nema ni~eg
goreg od “profesionalne” religioznosti! Sve to prebirawe po broja-
nicama za vreme pletewa crkvenih spletki, sav taj stil oborenoga po-
gleda i uzdahâ – sve je to jedna izvetrela, u`asna krivotvorina.
(...) “Crkvenost” je u na{e dane postala alibi za neodgovor-
nost: hri{}ansku, eti~ku, `ivotnu. Upravo nas takva “crkvenost”
osloba|a od brige o bilo ~emu drugom a, {to je glavno, od brige o
su{tini Hri{}anstva, o wegovom u~ewu, pozivu i otkrivewu.
Zamena vere – “pobo`no{}u”, Crkve – “religijom”
^etvrtak, 2. maj 1974.
(...) Najtragi~nija od svega jeste, naravno, ta odgovornost Cr-
kve – i za otu|ewe [svetovnog] radikalizma od Hri{}anstva, i za an-
tihristovski pe~at tog novog, Hri{}anstvom neodnegovanog, radika-
lizma; odgovornost koja nije ukorewena u gresima i slabostima, ve}
u odricawu od eshatologizma, u prihvatawu “religijske funkcije”, u
zameni vere – “pobo`no{}u”, Crkve – “osve{tawem”, panihidama i
molebanima, Hrista – “slad{~aj{im Isusom”, Majke Bo`ije – senti-
mentalnim `alopojkama, slobode sinova Bo`ijih – ropskim strahom
da se ne naru{i Tipik, sporovima o “kanonskosti” i merewem “blago-
dati”; u zameni bogoslovqa – “bogoslovskom naukom”...
^ita{ takvu kwigu o Sartru1 i svim svojim bi}em postaje{
svestan i ose}a{ da sve {to je tu jeste nekakav stra{ni, slepi i mu~-
ni vapaj o Hri{}anstvu, vapaj [upu}en] Hri{}anstvu. Ateizam koji je
pro`et religijskom ~e`wom, sa jedne strane, i religija koja je pro`eta
ateizmom, sa druge. Eto to je kontekst u kome treba `iveti i raditi.
1. Fransis @anson, “Sartr u `ivotu”, Soj, 1974.
333
PRAVOSLAVNI HRI[]ANI VI[E NE @IVE
LITURGIJSKIM OPITOM CRKVE
Svetli Petak, 15. april 1977.
(...) Moje “bogoslovsko” pitawe: za{to vi|ewe i opit koji
se predaju, razotkrivaju u bogoslu`ewu Crkve (na primer [u bogo-
slu`ewu] Strasne Sedmice) ve} odavno ne “oblikuju”, ne odre|uju
sobom ni bogoslovqe, ni pobo`nost? Razmi{qam o ovome svakoga
dana, stoje}i na svetlim, pashalnim Liturgijama ove [Svetle] sed-
mice. Pravoslavni qudi, sa jedne strane, “vole” sve to, a sa druge –
time ne `ive. Za{to?
Bogoslovqe [time ne `ivi] – zato {to ono, kako mi se ~ini,
ne zna {ta da radi sa “opitom”, “rado{}u”, “prozra~no{}u” to jest
sa Svetom Tajnom u istinitom, eshatolo{kom smislu i sadr`aju te
re~i. A “pobo`nost” – zato {to je ona, izgleda, u potpunosti pro-
`eta religijskim egocentrizmom.
“Tebi se raduje, blagodatna, svaka tvar...” – tu je sve u radova-
wu drugome, u qubavi prema drugome, a to zna~i: u “ontolo{kom” smi-
rewu koje je jedino kadro da takvo radovawe, takvo divqewe u~ini
mogu}ima, a upravo te usmerenosti na drugoga, na drugo – na Boga,
~oveka, svet – nema u “religioznosti”. Hri{}anstvo daruje slobodu i
zahteva od ~oveka slobodu: slobodu, pre svega, od porobqenosti sa-
mim sobom; slobodu gledawa, ~ujewa, usmerenosti uma i srca. Jer se
jedino u takvoj slobodi razbuktava ono “radovawe drugome”, qubav
[prema drugome], jedino u takvoj slobodi sve postaje prozra~no i ob-
navqa se ona celovitost koja je izgubqena u prvobitnom grehu.
Istorijska “pobo`nost” je, u su{tini, “uskogrudost i tesko-
ba”. I ona truje “crkvenost” vi{e od bilo ~ega drugog...
Sve u svetu je “dosadno” dok ga se ne prikosne zrak Duha, ra-
dosti, slobode... Dok ga taj zrak ne u~ini potpuno “prozra~nim”, i
tada du{a “poje”: “Tebi se raduje...”
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 359–360.
334 Istorijska kriza Pravoslavqa 335
su, svako je `iveo onim `ivotom i onim du`nostima koje je svakome
~oveku dao Bog. Da, ali – re}i }e neki Vilijams – Hristos je rekao: ako
ho}emo da budemo savr{eni, treba da odbacimo sve i da krenemo za
HRISTA JE UBILA I UBIJA – “RELIGIJA” Wim. I, evo, ja odbacujem svoju porodicu i kre}em za Wim...
Ali, na to se mora odgovoriti: nije sve ba{ tako jednostavno!
Petak, 2. april 1982. Jer, {ta zna~i po}i za Hristom? Zna~i li to, kako mnogi danas misle,
[iskqu~ivo] postati sve{tenik, monah, bogoslov? Zna~i li to, drugim
“Malodu{nost i bura”.... Avaj, ne mogu druga~ije da nazovem
re~ima, nekakvu “institucionalnu” promenu? Mislim da to, u kontek-
stawe moje du{e, kada razmi{qam o na{oj Crkvi, o [crkvenim] “po-
stu sveceloga Evangelija, zna~i upravo suprotno. Jer Onaj za Kojim
slovima”, ali, tako|e, i o Akademiji [Sv. Vladimira]. Hrista je
idemo ne odlazi, ve} dolazi. I On dolazi da bismo mi imali `ivot,
ubila i Hrista ubija religija. Religija je onaj “organ” u nama koji,
i to “`ivot u izobiqu” [Jn. 10, 10]... Ono {to je, radi ho|ewa za Hris-
ma kako to bilo ~udno, istovremeno beskrajno i poja~ava i sakriva
tom, neophodno “odbaciti”, po Hristu jesu imovina i porodica. I, za-
od nas na{e najdubqe strasti i grehe: gordost, farisejstvo, samo-
ista, u palom svetu to su dva bremena koja spre~avaju ~oveka, koja ga
zadovoqstvo, samoqubqe, i tome sli~no. Religija jeste na{e nepre-
svezuju i predstavqaju prepreke za ho|ewe za Hristom. I to upravo
stano samoopravdavawe pred Bogom, na{e sakrivawe od nas samih
zbog toga {to su se pretvorili u “idole”. No, Hristos i govori o wima
na{ih grehova i isku{ewa.
zato {to se ba{ tu, u izopa~ewu te dve osnovne “koordinate” `ivota,
Toma [Hopko] mi je ispri~ao {ta se dogodilo sa Vilijamsom,
razotkriva sva dubina palosti sveta i ~oveka, i wihove otpalosti od
protestantom koji je primio Pravoslavqe i bio |akon u Tulsu, u Ok-
Boga. Jer u tome i jeste stvar {to su i imovina i porodica od Boga.
lahomi, gde sam ga i sreo pre dve–tri godine. Ispostavilo se da je on
Pri stvarawu sveta, Bog daje svet na vladawe ~oveku (“kao ca-
od tada napustio svoju `enu i decu, i da `ivi u nekom karlov~anskom
ru tvari..”) [~ine}i] svet imovinom ~ovekovom. I pri stvarawu ~ove-
“skitu” i pi{e u wihovim ~asopi{~i}ima prikaze kwige Kalista
ka, Bog sazdava `enu, jer nije “bilo dobro da ~ovek bude sâm” [1. Mojs.
Vera, optu`uju}i ga za nedovoqnu “pravoslavnost”! Pitao sam se: ka-
2, 18]. Ali, u tome se i sastoji pad (prvorodni greh) {to je ~ovek taj
ko je to moglo da se desi? Za{to ga je Pravoslavqe, ~im je do{ao u
svet kao “imovinu” za`eleo “za sebe”, a ne za Boga, ne za `ivot u Bo-
dodir sa wim, privuklo k tom mra~nom, stra{nom “fanatizmu”, k ob-
gu, i {to je `enu pretvorio u objekt qubavi, otkinute od qubavi Bo-
li~ewima i anatemisawima? I kada bi on bio jedini takav... Da li
`ije, i opet – “za sebe”. Ali, Sâm Hristos predaje, odbacuje `ivot,
je to reakcija na “minimalizam” Crkve i “parohije”, itd.? Da, vero-
ali radi toga da bi taj `ivot vaskrsnuo, oslobodio ga od smrti, da bi
vatno jeste i to. No, ipak, ko spre~ava i takve i svakoga od nas da unu-
sâm `ivot prestao da bude izvor smrti, da bi se `ivot zacario i da
tar te “minimalisti~ke” Crkve `ivimo svetlo{}u i rado{}u vere u
bi “smrt bila progutana pobedom” [1. Kor. 15, 54]. Zna~i li to, onda,
Hrista?U tome i jeste stvar {to takvi u odre|enom trenutku po~iwu
da nas On poziva na samoubistvo? “Odbaciti” svet, “razdati” imovi-
da mrze upravo svetlost i radost te vere, i to je ono {to je stra{no...
nu, “ostaviti” porodicu – ne zna~i poistovetiti ih sa zlom koje se mo-
No, dobro, `ivimo u stra{nom svetu. Me|utim, zar je on stra-
ra “odbaciti”, ve} zna~i wihovo oslobo|ewe i preobra`ewe u ono ka-
{niji od sveta koji je razapeo Hrista? [ta se jo{ mo`e pridodati tom
kvim ih je Bog stvorio i radi ~ega ih je Bog stvorio. Kao {to se onaj
u`asu, toj “stra{nosti”? I zar Hristos nije predao Sebe na raspe}e
koji “razdaje” svoju imovinu upravo istinski bogati, jer svet koji raz-
upravo da bismo mogli da hodimo u obnovqenom `ivotu? U `ivotu, a
daje, daje [drugima]) iznova ~ini Bo`ijim, tako i “ostavqawe” poro-
ne u “religiji”, jer nas “Spasova smrt oslobodi” od straha, zakoni{tva
dice jeste weno vaskrsewe, o~i{}ewe, preobra`ewe, a ne “uni{tewe”.
i vlasti religije. [ta su Hri{}ani radili u trenucima izme|u “ost-
Jer kako bi Crkva mogla da savr{ava Svetu Tajnu Braka, ako bi brak
varewâ” Crkve za Trpezom Hristovom,1 u Wegovome Carstvu? @iveli
bio “zlo”? Ali, Brak upravo i jeste Sveta Tajna zato {to se u Braku
savr{ava wegovo predavawe Bogu, Hristu, Duhu Svetome... Tu je sve
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 624–625, 35, 306, 302, 30-31, 365, 318-319, 67, 12-13. svetlost, ba{ kao i u pozivu Hristovom da se [sve] razda, da se [sve]
1. To jest, izme|u dve evharistijske Liturgije, dva liturgijska sabrawa (prim. prev.). ostavi... Sve je potvrdno, sve je svetlost, a ne tama i razru{ewe.
336 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Jedna od glavnih opasnosti jeste psevdoreligija
^etvrtak, 27. septembar 1973.
(...) Porazno je to u kojoj meri qudi koji se “zanimaju za duhov-
ni `ivot” ne vole ni Hrista ni Evangelije. I jasno je za{to je to ta-
ko: U Evangeliju ni{ta nije kazano o “duhovnom `ivotu” kako ga oni
shvataju i kakav oni vole. Negde sam pro~itao da pri~a Hristova o
o~i{}enoj odaji koju potom zaposednu jo{ gori zli dusi govori upra-
vo o takvoj “duhovnosti”. Gre{nik se kaje i obra}a. La`–duhovni ~o-
vek je osu|en na propast: to i jeste hula na Duha Svetoga. O, kako je
sve to stra{no! Sa svom snagom ose}am da je jedna od glavnih opasno-
sti svagda i svugde – psevdo–religija, psevdo–duhovnost... Uop{te
uzev{i, svako “psevdo” (psevdo–bogoslovqe, na primer...).
“Religija” poja~ava ono {to je tri~avo i r|avo u ~oveku
Utorak, 9. novembar 1976.
(...) Glupavi sukob na Akademiji [Sv. Vladimira]: jedni stu-
denti obli~e druge za “jeres” (jer [ovi drugi] ne celivaju svaki put
sve ikone!) i za nedovoqnu duhovnost; i jo{ glupqi, zamr{eni slu-
~aj studenta koji `eli da “egzorcira” drugog studenta, i tome sli~-
no. Ta mutna uzburkanost licemerne psevdo–religioznosti, ta pro-
`etost svekolike atmosfere demonskim samopotvr|ivawem, “du-
hovnom mr`wom” – sve to pritiska psihu... Svi imaju “probleme”,
sve je nekako “raspaqeno”, izvitopereno, karikaturalno, i za sve po-
te`u i u sve utrpavaju “Boga” i “Pravoslavqe”. Ose}am da unaokolo
nema nijednog sre}nog ~oveka, ~oveka koji je sre}an onom sre}om ko-
ja bi, ~ini se, trebalo da se izliva iz bogoslu`ewa, molitve, bogo-
slovqa, itd. Kao da bi se na religiju mogle primeniti Tolstojeve
re~i [iz “Ane Karewine”]: “Sve se poremetilo u domu Oblonskih...”.
Svi mi i sebi i drugima tvrdimo: “^ovek je nesre}an bez Boga”.
Ali, za{to je, onda, on tako nesre}an “sa Bogom”? Za{to takva “re-
ligija” “amplifikuje” [poja~ava] sve ono {to je tri~avo i r|avo u
~oveku: gordost, samouzno{ewe, strah? To su pitawa koja sebi po-
stavqam ve} godinama. Kao da u svetu vi{e nema onoga spokojnoga,
smirenoga, radosnoga i slobodnoga stajawa pred Bogom, “ho|ewa
pred Bogom”; kao da nigde vi{e nema onoga: “Delajte Gospodu svome
sa strahom i radujte Mu se sa trepetom”.
I, gle, raduje{ se svakom trenutku samo}e, jesewega sunca na
zlatnome listu, potpune “uti{anosti” i anonimnosti `ivota.
Istorijska kriza Pravoslavqa 337
Boga ne vole i, kada to mogu, razapiwu “religiozni” qudi
^etvrtak, 28. oktobar 1976.
Poistove}ewe vere, Hri{}anstva, Crkve sa “pobo`no{}u”,
sa izvesnom istovremeno i sentimentalnom i fanati~nom “religi-
ozno{}u” – o, kako je sve to dosadno, ba{ kao i svi ti razgovori o
[crkvenom] “ustavu”, o “duhovnosti”, sav taj strah, to ropstvo! “@i-
vot u preizobiqu” [Jn. 10, 10] i Carstvo Bo`ije su svedeni na ste-
pen pobo`nosti. I iza svega toga [dolazi] to ostra{}eno zanimawe
sa samoga sebe, sa sopstvenu “duhovnost”. Svagda me je zanimalo pi-
tawe – za{to sve ovo tako neodolivo privla~i tolike qude?
“Zato [postoje] – re~i: cvet, dete, zverka...” (Hodasevi~). Raz-
mi{qam o ovim re~ima, gledaju}i kroz prozor zlatno, popodnevnim
suncem obasjano drve}e, ma~ku, decu koja se vra}aju iz {kole. To me
sto puta vi{e obra}a k Bogu od svih bogoslovskih i religijskih
razgovora zajedno. I ponovo mi pada na pamet: “Qui vous a dit que
l’homme avait quelque chose à faire sur cette terre...”.1 To je epigraf kwi-
ge A. de Monterlana “Uzaludno slu`ewe” koju sam pro~itao kad sam
imao trinaest–~etrnaest godina i koja me je zasvagda potresla.
Po Evangeliju je tako jasno: Bog voli i Svete i gre{nike.
Boga ne vole i, kada to mogu, razapiwu upravo “religiozni” qudi.
Stvarna vera – povratak radosnoj, celovitoj
i osloba|aju}oj jednostavnosti
Ponedeqak, 14. maj 1973.
(...) Stra{na je religija. Ali, sve ono – “po sebi” jeste stra-
{no, [a naro~ito] ta, po svemu sude}i, neutoliva `eqa za vla{}u.
Stvarna smrtna opasnost je samo jedna: biti potpuno uhva}en zup~a-
nicima “ovoga sveta” – vla{}u, novcem, stra{}u, religijom... Otuda
je neophodno znati, biti svestan i u temeq svecelog unutarweg sve-
ta postavqati ono – “prolazi obli~je ovoga sveta” [1. Kor. 7, 31]. Iz-
van toga, sve je – ste{wenost i teskoba, mrak i mu~ewe, i to kakvo
mu~ewe! Nema ve}eg mu~ewa od [sopstvenog] “Ja”! Zato takav uspeh
imaju sve religije koje su zasnovane na navodnom oslobo|ewu od “Ja”,
tj. svaki orijentalizam. Me|utim, hri{}ansko odricawe od sebe je
potpuno druga~ijega reda. Zato {to se tamo, u orijentalizmu, ~ovek
1. “Ko vam je rekao da je ~ovek du`an da ne{to uradi na ovoj zemqi...” (fran.).
338 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
odri~e svoga “Ja” iz egoisti~kih razloga, tj. da ne bi stradao. Ovde,
pak, [u Hri{}anstvu] odmah posle poziva na “odricawe od sebe”,
sledi i poziv ~oveku da “uzme svoj krst” i da taj krst nosi, to jest,
u su{tinskom smislu, da strada. Me|utim, u Hri{}anstvu je sve u
qubavi prema Bogu, sve – u odricawu od “religije” kao samoutehe,
samopotvr|ivawa, itd. Zato i sâmo stradawe postaje i mo`e da po-
stane – radost.
“Treba shvatiti...” Do|e trenutak kada ~oveku postane tako
jasno da on, u su{tinskom smislu, ni{ta i ne treba da shvati. Da su
sve te “slo`enosti” (“on je tako slo`en ~ovek, treba ga razumeti...”)
– la`ne slo`enosti. Sve je to magla koju proizvodimo da se ne bi-
smo suo~ili licem u lice sa onom jedinom stvarno{}u [sa kojom ne
`elimo da se sretnemo] – sa grehom. “Problemi” savremene svesti,
[“problemi”] mladih, itd. Dva su i samo dva izvora greha: tele-
snost i gordost. A ~ovek stalno poku{ava da to prikrije neka-
kvim “slo`enostima”, i tada sve ispada lepo i duboko (“on ima ve-
like te{ko}e...”). I svugde se [odmah] na|u i predusretqivi “duho-
nosci” koji su spremni da pomognu qudima da se sna|u u tim “te-
{ko}ama” i da te “probleme” razre{e. Sve je to telesnost i gordost:
“pohota telesna, pohota o~iju i gordost `itejska...” [1. Jn. 2, 16].
I zato se u kqu~u “problema” i “te{ko}a”, u kqu~u tih bes-
krajnih rasu|ivawa, {aputawa na krajwe dosadnim ispovestima, u
kqu~u svih tih introspekcija, morbidnog samoqubqa, u kqu~u svega
toga Hri{}anstvo niti ~uje, niti dejstvuje. Toj la`nosti odgovara
la`nost “pastirstva” shva}enoga upravo u vidu tog krajwe dosadnog
ameri~kog “pastirskog savetodavstva”, u vidu religijske terapeuti-
ke. Stvarna vera jeste svagda povratak k jednostavnosti – radosnoj,
celovitoj i osloba|aju}oj. Gre{nik mo`e da veruje. “Te{ko}e”, “slo-
`enosti” i “problemi” su najtrivijalniji mogu}i alibi za samozado-
voqnog samoqupca. Na{e savremeno bogoslovqe je pogre{no i la`-
no, zato {to je sazdano kao metod re{avawa “problema” i “te{ko}a”.
U “religiji” je sve – dvosmisleno,
i tu dvosmislenost mo`e da projasni iskqu~ivo smirewe
^etvrtak, 28. april 1977.
U vezi sa redovnom “fakultetskom krizom” razmi{qam: za-
{to qudi tako ~esto i tako o~igledno razaraju svoj sopstven `ivot,
rawavaju sebe, bukvalno kao da wima vlada nekakav amor fati? Ta, pu-
Istorijska kriza Pravoslavqa 339
ki egoizam i nagon za samoodr`awem bi, kako se ~ini, trebalo da
ih spre~i u tome, ali – ne, ~ak i taj nagon ovde prestaje da dejstvu-
je! Zaista postoji nekakva opsednutost, stvarna razornost strasti.
Ta strast jeste – “Ja”, to jest gordost. Ona je i “angela svetlosti”
pretvorila u |avola, ona i danas, u su{tinskom smislu, jedina ima
vlast da pogubi qude. Zato, sve ono {to je, na ovaj ili onaj na~in,
makar to bilo i u mikroskopskoj dozi, podlo`no gordosti, u jedna-
koj meri jeste podlo`no |avolu i |avol{tini. Upravo zbog toga, re-
ligija predstavqa naro~ito poqe dejstvovawa |avolskih sila. Sve,
apsolutno sve u “religiji” je dvosmisleno, i tu dvosmislenost mo-
`e da projasni iskqu~ivo smirewe: zato je svekoliki “duhovni `i-
vot” usmeren, odnosno treba da bude usmereno na sticawe “smire-
wa”. Znaci smirewa su: radost (gordost iskqu~uje radost); daqe:
jednostavnost, to jest odsustvo “okrenutosti k sebi”; i, kona~no,
poverewe – kao osnovni `ivotni stav u odnosu prema svemu (to je
ona “~istota srca” u kojoj }e ~ovek “videti Boga”[Mt. 5, 8]). Znaci
gordosti su, onda, bezradosnost, slo`enost i strah... Sve se to mo`e
proveriti svakoga dana, svakoga ~asa, ako pogledamo sebe, i ako se
zagledamo u `ivot koji nas okru`uje.
I stra{no je pomisliti da, u izvesnom smislu, i sama Crkva
zaista `ivi gordo{}u: “pravâ Crkve”, “prava Vaselenskoga Trona”,
“dostojanstvo” Ruske Crkve, sve to {irewe bezradosne, uslo`wene i
strahom pro`ete “duhovnosti”. I to neprestano “samorazarawe”. Svi
mi branimo neku “istinu”, svi mi se borimo protiv ne~ega i za ne{-
to, ne shvataju}i da se Istina javqa i pobe|uje iskqu~ivo tamo gde
`ivi ono: “Nego se smirio, uzev{i obli~je sluge...” [Filipq. 2, 7], gde
postoji osloba|aju}a radost i jednostavnost, gde Bo`anskom krasotom
sija smirewe, u kojoj nam Sebe javqa Bog: i u stvarawu, i u spasewu...
Kako time ~ovek sâm da `ivi? Kako u to da ubedi druge?
Religija je postala sinonim za “ozbiqnost”
koja je nespojiva sa rado{}u
Nedeqa, 26. decembar 1976.
(...) Ispovesti, “besede”. Sila greha nije u isku{ewu o~i-
glednoga zla, ve} u skoqenosti du{e svakom mogu}om tri~avo{}u i
sitnim strastima, u nemogu}nosti da du{a “nesputano di{e Ne-
bom...”1 [Hodasevi~]. Ali, da bi se ~ovek borio protiv toga nedovo-
1. Iz pesme V. Hodasevi~a, “Kada bih `iveo dugo...”.
340 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
qno je naprosto pozivati ga na crkvenost i molitvu. I crkvenost
mo`e da bude, a ~esto i biva, tri~ava, a molitva – egocentri~na.
Svagda isto pitawe: o “blagu srca”. O tome u ~emu je – radost... Bez
radosti, i crkvenost i molitva su nekako bezblagodatni, jer je wi-
hova sila upravo u radosti. Religija je postala sinonim za “oz-
biqnost” koja je nespojiva sa rado{}u. I zato je religija postala
toliko slaba. Qudi od religije tra`e odgovore, mir i smisao, a re-
ligija zapravo jeste iskqu~ivo u radosti. Radost je wen odgovor ko-
ji u sebe ukqu~uje sve odgovore.
Svaka religija bez Hrista (~ak i sâmo “pravoslavqe”)
jeste pojava negativna i, ~ak, stra{na
^etvrtak 24. januar 1974.
(...) Zavr{avam kwigu M. Elijadea (Fragments d’un Journal).1
Vrlo sna`an utisak. Mnogo toga je veoma istinito, ali – zajedno sa
tim – tu se negde krije i neka kobna gre{ka. Tako shvatati sve o re-
ligiji, o simvolima, o sakralnom, a nemati `ivu, konkretnu veru. To
je sudba savremenog “intelektualca”. S jedne strane, gotovo mu zavi-
di{ na wegovoj slobodi od “Crkve”, od institucije i svega {to se na
wu nalepilo. A sa druge – odmah ose}a{ istinu Crkve, nezamenivost
Crkve: “Kome }emo od Tebe oti}i? Ti ima{ re~i `ivota ve~noga”
[Jn. 6, 68]. I – bla`en je onaj koji se ne sablazni o Tebe.
U na{em svetu, svaka religija bez Hrista (~ak i “hri{}an-
stvo”, ~ak i “pravoslavqe”) jeste pojava negativna pa i stra{na, te je
~ak i svaki dodir sa takvom religijom opasan. Wu je mogu}e prou~a-
vati radi boqega poimawa Hri{}anstva ili, boqe re}i, Hrista.
Ali, sama po sebi, takva religija ne mo`e biti “spasewe”, ma {ta se
pod tom re~ju podrazumevalo. To je ono {to ne vidi, {to ne ose}a Eli-
jade. Kao {to ne vidi ni to da je Hristos i ispuwewe one “sakralno-
sti” u kojoj on2 sa pravom prepoznaje javqewe koje, za ~oveka, nije
“istorijskog” ve} “ontolo{kog” reda, tj. “strukturu” osnovnu za ~ove-
ka a, istovremeno, i prevladavawe iste te “sakralnosti”, bez kojega
se religija stalno “razla`e” u ne{to demonsko.
Rani Hri{}ani: Telo Hristovo je na Prestolu zato {to je
Hristos me|u wima. Sada{wi Hri{}ani: Hristos je tu, zato {to
1. Odlomci iz “Dnevnika” (fran.).
2. Tj. Elijade (prim. prev.).
Istorijska kriza Pravoslavqa 341
je Telo Wegovo na Prestolu. ^ini se da se tu radi o istome, a u
stvari radi se o su{tinskoj razlici po kojoj se rano Hri{}anstvo
razlikuje od na{eg [Hri{}anstva], razlici koju iz nekog razloga
ne znaju i koju iz nekoga razloga ne shvataju [pravoslavni] bogo-
slovi. Tamo je sve – od poznawa Hrista, od qubavi prema Wemu. Ov-
de – od `eqe da se ~ovek “osve{ta”. Tamo k pri~e{}u ~oveka pri-
vodi sledovawe Hristu i iz pri~e{}a proisti~e sledovawe Hri-
stu. Ovde – Hristos gotovo da “nema veze ni sa ~im”. To su jo{ ma-
lo pa dve razli~ite religije.
Nedavni razgovor sa [o.] J. M.: o padu savremenoga Pravo-
slavqa, o wegovoj najdubqoj krizi. Ka`e on: ali, kako onda znati
gde se sa~uvala Istina? Uvek ta ista zaokupqenost spoqa{wom ga-
rantijom [Istine]. [Ka`u:] “Pravoslavqe je sa~uvalo Istinu”. Me-
|utim, trebalo bi zapravo re}i druga~ije: ni{ta {to je spoqa{we
sâmo po sebi ne “sa~uvava” Istinu. Istina `ivi i pobe|uje iskqu-
~ivo sobom samom.
Hri{}ani su usredsredili svoju religijsku pa`wu
na borbu protiv telesnosti,
ali su potpuno prenebregli borbu protiv gordosti
Subota, 24. februar 1973.
Ju~e razgovor sa Tomom [Hopkom] o V. Slo`ili smo se da je
izvor vapiju}ih nedostataka wegovoga bogoslovqa u – gordosti. Sva
“grehologija” se, u su{tini svodi, na dva izvora: telesnost i gor-
dost. Ali, gordost je neuporedivo stra{nija, jer je ona pogubila,
~ak, i Sile bestelesne. Hri{}ani su usredsredili svoju pa`wu,
svoju religijsku strast na telesnost, ali se tako lako podaju gordo-
sti. Duhovna gordost (“istina”, “duhovnost”, maksimalizam) je naj-
stra{nija od svih gordosti. Tegobnost borbe protiv gordosti jeste
u tome {to gordost, za razliku od telesnosti, poprima beskrajno
mno{tvo oblikâ, a lak{e od svega oblik “angela svetlosti”. I jo{
zbog toga {to qudi smatraju da je smirewe – plod ~ovekovog poz-
nawa sopstvenih nedostataka i nedostojanstva, dok je smirewe, za-
pravo, najbo`anskije od svih Bo`anskih svojstava. Mi se smirava-
mo ne zato {to sagledavamo sebe (jer to svagda, u ovom ili onom ob-
liku, vodi ka gordosti budu}i da je la`–smirewe, pre svega, vid
gordosti, a mo`da i najnepopravivija od svih gordosti), ve} [se smi-
ravamo] jedino kada sagledavamo Boga i Wegovo smirewe.
342 Istorijska kriza Pravoslavqa 343
{ewem” [greha] “vla{}u koja mi je data”, itd. Ta borba se danas, tako
o~igledno, sve vi{e razbuktava pod uticajem mladih episkopâ koji
su obuzeti svojom vla{}u i svojim sve{tenstvom. Ni{ta ne ugro`a-
KLIRIKALIZAM – va tako i toliko tu wihovu vlast koliko povratak Evharistije u
Crkvu, obnovqewe Evharistije kao Svete Tajne Crkve, a ne samo kao
PORICAWE CRKVE KAO TELA HRISTOVOG “jednoga od sredstava osve{tawa...”.
Tragedija “bogoslovskoga obrazovawa” jeste u tome {to mla-
di “koji `ele sve{tenstvo”, svesno ili podsvesno, `ele i tra`e
Utorak, 2. februar 1982. Sretewe
upravo tu odvojenost, vlast i uzdignutost nad vernicima, i tu `equ
u wima bukvalno ra|a i poja~ava ~itav sistem bogoslovskoga obra-
Klirikalizam usisava, upija u sebe svu sve{tenost Crkve:
zovawa i taj a priori svojstveni mu klirikalizam. Kako uop{te u ta-
vlast kao “sve{tenu vlast” upravqawa, rukovo|ewa i administrira-
kvom sistemu da shvate, ne samo umom ve} ~itavim svojim bi}em, da
wa... vlast savr{avawa Svetih Tajni i uop{te svaku vlast koja je ona
od vlasti, svake vlasti treba be`ati, da je vlast uvek – sablazan,
“vlast koja mi je data...”. Klirikalizam, daqe, svu sve{tenost [Crkve]
i da je vlast uvek – od |avola. Da nas je upravo od vlasti Hristos
razdvaja od sveta: ikonostas, pri~e{}ivawe (iskqu~ivo po “raz-
oslobodio re~ima: “Dade Mi se svaka vlast” [Mt. 28, 18], kao i jav-
re{ewu” [greha] ...), bogoslovqe... Ukratko govore}i, klirikalizam de
qewem vlasti, to jest svetlo{}u vlasti kao vlasti qubavi, vlasti
facto pori~e Crkvu kao Telo Hristovo, jer su u telu svi organi jedno-
`rtvenog samoprino{ewa... Da je Hristos dao Crkvi ne “vlast”, ve}
rodni i razlikuju se jedan od drugoga po funkciji, a ne “po prirodi”.
Duha Svetoga: “Primite Duha Svetoga... “ [Jn. 20, 2]. U Hristu se
I {to se vi{e klirikalizam “klirikalizuje” (tradicio-
vlast vratila Bogu i time bila isceqena od svakog “vladawa” (“a
nalna pojava episkopa, sve{tenika – koja je nagla{ena ode`dom,
me|u vama da ne bude tako” [Mt. 20, 26]).
dugom kosom i tome sli~no; up. episkop u svoj wegovoj spoqa{woj
U svojoj {ezdeset i prvoj godini pitam se: kako je sve moglo
slavi...) tim se vi{e sama Crkva “deklirikalizuje”, posvetovwa~u-
toliko da se izvitoperi? I da postane tako stra{no?
je, duhovno pot~iwava “ovom svetu”. U vezi sa ovim, karakteristi~-
na je i klirikalizacija mona{tva (koje je, u po~etku, bilo verni~-
Zagu{qivi i bezradosni svet klirikalizma
ki pokret par excellence!), koja se razvija paralelno sa klirikali-
zacijom sve{tenstva. U Novom Zavetu “sve{tenstvo” je predstavqe-
Nedeqa, 9. maj 1982.
no, takore}i, kao idealno verni{tvo. A zatim, gotovo odmah, po~i-
we sve korenitije odvajawe sve{tenstva od vernika, i ne samo odva-
U Kentakiju su gotovo svi sve{tenici – “obra}enici” [u Pra-
jawe koliko i suprotstavqawe vernicima.
voslavqe]. I mene preko svake mere pora`ava wihova “pogru`e-
Ovo je, ipak, najo~iglednije u odvajawu vernika od Pri~e{}a
nost” u sve te – za mene – “mra~ne” strane crkvenoga `ivota: u in-
kao od na~ina na koji oni ispuwavaju svoje ~lanstvo u Telu Hristo-
trige i propagandu “Karlov~ana”, u spletke oko arhijerejâ, i tome
vom. Umesto onoga – “uzor budi vernima”, javqa se obrazac sve{te-
sli~no. O, kako je zagu{qiv, bezradostan svet – Crkva koja se sve-
nika kao sve{tene vlasti koja je odvojena od vernika i koja “razdaje”
de na takvu “crkvenost” i klirikalizam!
blagodat po sopstvenome naho|ewu.
Eto otkuda borba sve{tenstva protiv pri~e{}ivawa [ver- “Klirikalizam” – smrtna opasnost
nih], otkuda ogra|ivawe pri~e{}ivawa ispove{}u, to jest “razre-
^etvrtak, 18. novembar 1976.
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 608-609, 636, 308. (...) Smrtna opasnost [preti od] “klirikalizma”.
344 Istorijska kriza Pravoslavqa 345
ono {to je dobro, dovoqan je ponekad i jedan “dobar” episkop, a da
bi se spre~ilo ono {to je lo{e – nepohodni su svi episkopi, neop-
hodni upravo kao taj kamen [nepomerivi].
O TAJNI EPISKOPÂ U CRKVI Episkopi su, po samoj svojoj funkciji, nositeqi konzerva-
tivizma u najdubqem smislu tog pojma, nositeqi vere u to da se, u
svojoj dubini, Crkva ne mewa, jer ona sama jeste “Kamen Nepomeri-
vi”. Ali, budu}i da u Crkvi vi{e nego igde drugde “veje Duh” [Sve-
^etvrtak 10. mart 1977.
ti], ali [provejavaju] i “duhovi”, taj konzervativizam je apsolutno
neophodan, iako se on [gotovo] neizbe`no i sve vreme izro|ava u tu-
(...) Pitam se (i to ~inim posle svakoga Sabora): u ~emu je
pi konzervativizam.
nezamenivost i, rekao bih, ~ak, neophodnost episkopâ? Za{to su
Sa episkopima Crkve je svagda te{ko i mu~no, ali u onim
episkopi – iako, gotovo svagda, imaju naprosto {tetan u~inak na
najboqim trenucima zna{ da u Crkvi mora da bude “te{ko”, da “na-
ravni “teku}ih poslova” [Crkve] – korisni i neophodni na jednoj
ma kroz mnoge nevoqe” [vaqa u}i u Carstvo Bo`ije] [Del. ap. 14, 23].
drugoj, beskrajno dubqoj ravni koja je, u su{tini, jedina i va`na, i
I stoga, nose}i se sa tim “te{ko” i “mu~no” ~itav svoj `ivot, ja,
Crkvu ~ini Crkvom? Znam, svagda znam da je to upravo tako, ali ka-
bez obzira na sve, verujem u episkopstvo istom onom verom kojom,
ko da “izrazim” to “znawe”?
uprkos svemu, verujem u Crkvu.
Dok sam danas, idu}i ku}i sa stanice, razmi{qao o ovome,
odjednom su mi se u svesti jasno za~ule re~i: “Na kamenu nepomeri-
Blagodat Duha Svetoga ne napu{ta Crkvu
vom”. Episkopi su, zaista, “kamenovi nepomerivi”, i to u dva mogu-
}a smisla tog izraza. U smislu negativnom: upravo u smislu kame-
Subota 13. oktobar 1979.
na kao mrtvog autoriteta, straha, samouverenosti, itd. i otuda, ka-
ko sam ve} rekao, taj wihov {tetni u~inak na ravni svakodnevnih
Dan i po u ^ikagu: susret sa pravoslavnim sve{tenstvom u
“poslova” [Crkve]. Ali, i u smislu pozitivnom.
~etvrtak uve~e; predavawa na nekoliko ~ika{ih bogoslovskih {ko-
Evo, koliko ju~e su episkopi privremeno spre~ili kandida-
la; doru~ak i ve~era sa bogoslovima; sve to u neobi~no prijateqskoj
turu za episkopa o. B. G., a pritom je kao jedan od razloga, kako su
i bratskoj atmosferi; neki dar radosti i sre}e. I to u svetlosti
mi rekli, navedeno to {to je on “novator”. S po~etka me je to raz-
omiqenoga mi ^ikaga, [tokom] sun~anog, ali ve} uveliko jeseweg da-
qutilo: ta, {ta bi, uop{te, bilo od na{e Crkve bez na{eg “nova-
na. Kao neki “predah”, jer ve} idu}e sedmice sledi sabor episkopâ, i
torstva”, to jest bez tog, po na{em mi{qewu, povratka istinitome
u du{i – nespokoj: tako je malo me|u wima jedinstva i tako mnogo si-
Predawu, itd.? A, potom sam, ohladiv{i se, razmislio: tako je, ka-
tni~avosti, sitnih strasti, nepoverewa. Me|utim, moj – sada ve}
ko i ne bi bilo tako. Neka su episkopi i te{ki da prihvate ono
mnogogodi{wi – opit me uspokojava: blagodat Svetoga Duha ne napu-
{to je dobro, ali zato oni [s druge strane] ne dopu{taju da pro|e
{ta Crkvu.
nikakvo r|avo “novatorstvo”. Ono {to je dobro }e se – ako je isti-
nito, crkveno i autenti~no – ipak, pre ili kasnije, probiti i pro-
cvetati ~ak i uprkos opstrukciji od strane episkopâ (koja je uko-
rewena, uglavnom, u onom ~ehovqevskom “samo da se ne{to ne dogo-
di...”). A ono {to je r|avo, bi}e spre~eno. I jo{: da bi procvetalo

Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,

2005, S. 344, 481.
346
SVAKO KO VOLI CRKVU U WENOJ SU[TINI
OBAVEZNO ]E STRADATI OD “CRKVE”
Utorak, 1. mart 1977.
(...) Svecelo pripadawe Crkvi, koje je [za mene] samoo~i-
gledno, kao vazduh, kao `ivot i, istovremeno, unutarwa sloboda
unutar Crkve. Mene beskrajno ti{ti to op{te unutarwe ropsko
pot~iwavawe sebe ne~emu ili nekome, koje vidim oko sebe, tj. sve
to “idolopoklonstvo” koje tako ~esto trijumfuje u Crkvi. S druge
strane, meni je jednako tu|a i svaka, svagda jeftina, pobuna protiv
Crkve, bunxijstvo, duhovno sekta{tvo...
(...) Mogu ~iste savesti da ka`em da je za mene sama Crkva
svagda bila – vi{e od svega drugog – nevidivi, neosporni i nesum-
wivi ne autoritet, ve} svetlost, u svetlu koje sve `ivi, sve sve-
tli. I Crkva – u svojoj su{tini, u toj svojoj svetlonosnosti – mo-
ra da {iri a ne da su`ava, mora da osloba|a a ne da pot~iwava [qu-
de]. Ali, to jeste tako jedino ako verni `ive su{tinom Crkve
upravo kao onim {to svetli, dok je, pak, za ve}inu vernika Crkva
ne{to [potpuno] suprotno... Otuda i – neizbe`na tragedija. Crkve-
ni qudi – kako to re}i? – ne vole da budu verni Crkvi, ve} `ele
da Crkva bude verna wima, tj. onome {to oni `ele od we. I zato
svako ko voli Crkvu u wenoj su{tini obavezno }e stradati od “cr-
kve”. Zato u `ivotu “modernistâ” (ili, kasnije Tejara de [ardena)
nije zanimqiv odlazak [od Crkve]. Odlazak je izdaja, on je povr-
{an, on je “duhovno plebejstvo”, ve} je zanimqiva – vernost, samoo-
~iglednost te vernosti, vernost kao krst: stradawe i pobeda...
Stradawe – od neshvatawa, usamqenosti, ose}awa “zida”. Pobeda –
od, iznutra postepeno narastaju}e, o~iglednosti da upravo to i je-
ste Hri{}anstvo (...) “I tada se svi, ostaviv{i Ga, razbe`a{e...”
[Mt. 26, 65] – ~ini mi se da svako ko je poverovao u Hrista mora da
pro|e kroz ovo: to je “provera” wegovog svedo~ewa.
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 339, 186, 262.
Istorijska kriza Pravoslavqa 347
Istinska crkvenost se sastoji u tome
da se ~ovek ne sablazni o Crkvu
Sreda, 14. maj 1975.
^itav ju~era{wi dan – zasedawâ (“spoqa{wi odnosi”, mali
sinod, upravqawe...). Empirija crkvenoga `ivota, sve banalnosti,
prepirke, te{ko}e te empirije. Ovo pi{em bez trunke “uninija”, jer
mi je ve} odavno postalo jasno da qudska dimenzija Crkve pred-
stavqa mawu sablazan od “psevdo–duhovnosti”, kao i od svih poku-
{aja da se Crkva razvaploti. Upravo tim beskrajnim uzajamnim
trewem, poput oblutaka na obali, tim smiravawem pred svakodnev-
nicom, tim prihvatawem svakida{weg `ivota i te{koga rada se, u
krajwem ishodu, Crkva i ~uva u istoriji, a istinska crkvenost se
sastoji upravo u tome da se ~ovek ne sablazni o Crkvu.
“I bla`en je onaj koji se ne sablazni o Mene” [Mt. 11, 6].
Crkvena vlast se od vlasti u Crkvi
sve vreme pretvara u vlast nad Crkvom
Sreda, 17. mart 1976.
Redovna “crkvena kriza”, koju sam ja i izazvao, svojim pis-
mom vladiki Silvestru u vezi sa mojim “postavqawem” za “savet-
nika” Sv. Sinoda, a u kome sam “izlio du{u” o [crkvenoj] vlasti
koja se od vlasti u Crkvi sve vreme pretvara u vlast nad Crkvom,
u “na~alstvovawe”; [zatim] o nepoverewu, podozrivosti... o nemogu-
}nosti da se radi u takvoj atmosferi.
(...) Danas su me pozvali. “Blagorastvorewe vazduha”. Nare-
dili su mi da se fotografi{em sa vladikama. O. Gubjak ka`e da je
[moje pismo], ipak, “imalo izvesnog u~inka”, iako ne velikog... Sve
to mi je beskrajno tegobno i nagoni me na o~ajawe; pa ipak, ispitu-
ju}i svoju savest, smatram da su ti moji periodi~ni “vapaji” oprav-
dani, jer nema drugoga na~ina, jer se u suprotnom sa dna podi`e
“tama egipatska” u kojoj se gu{i na{a Crkva...
348
KRIZA PRAVOSLAVNOG BOGOSLOVQA DANAS
Skupovi teologâ –
skupovi “gnevnih qudi” koji brane svoja “gledi{ta”
Sreda 9. jun 1982.
Skup Pravoslavnog bogoslovskog dru{tva na Akademiji. Bio
sam, preko voqe, na dva predavawa u ponedeqak – episkopa Petra i
prof. Hristua iz Soluna. U vezi sa ovim: razmi{qao sam ju~e o to-
me da bogoslovqe (re~i o Bogu, u`ivqavawe u su{tinu vere), imaju
za svoj obavezni preduslov – ili istinsku kulturnost ili, pak, sve-
tost, u smislu jednostavnosti, smirewa, i tome sli~no. Kulturnost,
me|utim, nije puko znawe, ve} ukqu~enost u unutarwi `ivot sve-
ta, u “tragediju” (u jelinskom smislu te re~i) qudske istorije, ro-
da qudskoga. Jer bogoslovqe jeste svagda odgovor ili, boqe re}i,
blagovest u odgovor, blagovest kao odgovor. Nije se slu~ajno, u na-
{em Pravoslavnom bogoslovskom dru{tvu, bogoslovqe pretvorilo
u svojevrsno tuma~ewe “administrativnih” tekstova – kanonskih,
pre svega (o me{ovitim brakovima, o broju brakova, itd.). I tu se-
de mladi sve{tenici i gr~evito zapisuju “recepte” (a potom }e tim
receptima tu}i po glavi nesre}ne, pometene qude, i na wihovim
ki~mama projavqivati i dokazivati svoje “Pravoslavqe”...).
Melodija koja se nikada ne ~uje u takvom tipu “administra-
tivnog bogoslovqa” je ova: “Do{ao sam da oslobodim izmu~ene...”
[Lk. 4, 18] Skup teologâ je skup “gnevnih qudi” koji brane svoja
“gledi{ta”. Na skupu teologâ nema trunke vazduha, nikakve `eqe
[teologâ] da druge qude priop{te – `ivotu, radosti, stvarnosti
Crkve. Sve je ustrojeno po na~elu policijskog postupka (“protokol
o prestupu”), bolnice (“psiholo{ka prekopavawa po zlosmradnoj
podsvesti”), suda i presude... Bog se tu “interesuje” za svet i ~ove-
ka. Mi se interesujemo za “probleme” Crkve i wene administraci-
je. I sve je to beznade`no mrtvo i dosadno...
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 645, 476, 498–499, 551–552, 562, 587–588, 20, 22, 151, 262.
Istorijska kriza Pravoslavqa 349
Zbir nau~no–bogoslovskih znawa o Bogu nije poznawe Boga
Utorak 2. oktobar 1979.
Ju~e, kod mene, skup “profesorskoga seminara” sa referatom
N. o pastirskome bogoslovqu. Vrlo u~eno, sa jelinskim i psiholo-
{kim terminima i dijagramima. I sve to mo`da jeste formalno
“pravilno”. Ali, poznavawe tih pravila ni{ta ne}e pomo}i, nika-
da i nikako ne}e mo}i da sazda pastirstvo... To ne shvataju, to ne
vide “u~eni bogoslovi”. Zbir nau~no izlo`enih istina niti otkri-
va, niti javqa Istinu. Zbir znawa o Bogu ne daje poznawe Boga...
Ima ne{to `alosno u tim debatama, slagawima, neslagawima, is-
pravkama i precizirawima. I ja, naro~ito sna`no, to ose}am u
ovim trenucima, neposredno posle mu~nog izbacivawa [sa Akademi-
je] jednog od studenata. Svagda jedno isto, ono apsolutno: “Bez Mene
ne mo`ete ~initi ni{ta...” [Jn. 15, 5].
I pravoslavno bogoslovqe
“ko~operno” jurca za “nau~no{}u”
Sreda, 9. januar 1980.
U vezi sa halabukom oko Kinga1, razmi{qao sam o metodu ko-
ga, u su{tinskom smislu, nema u pravoslavnom bogoslovqu. Govore}i
upro{}eno, Zapad je poistovetio bogoslovqe sa “naukom”, to jest pre
svega sa odre|enim metodom. Taj metod nije mogao a da ne dovede do sa-
vremene krize (kao i, prethodno, do krize “modernizma”). Kriza je
dejstvuju}a u samoj prirodi tog metoda. Od krize je spasavalo iskqu-
~ivo ve{ta~ko, apriorno pot~iwavawe bogoslovqa autoritetu, tj. up-
ravo nekom “aprioriju”. Od onoga trenutka kada je bogoslovqe po~e-
lo da se bavi tim autoritetom, tj. kada je fakti~ki odbacilo taj
“apriorij”, kriza je postala neizbe`na. King je potpuno u pravu, ka-
da, sa svoje “nau~ne” ta~ke gledi{ta, tvrdi da nauka ne mo`e da ne bu-
de slobodna, tj. ni~im uslovqena, jer u suprotnom we [kao nauke] na-
prosto nema. Rim, odgovaraju}i na ovo, tvrdi da bogoslovqe jeste na-
uka, ali da je ono, ipak, pot~iweno “autoritetu” Crkve. To je razgovor
gluvih. U li~nosti sada{weg Pape2, sa jedne strane, i Kinga, sa dru-
ge, ove dve tvrdwe su na{le svoje dovoqno “celovite” i ube|ene bra-
nioce. Ali, ni jedan ni drugi ne shvataju da obojica nisu u pravu i to
1. Hans King (1928), sve{tenik, nema~ko–{vajcarski rimokatoli~ki teolog ko-
ji je osu|en od strane Rimske crkve kao predstavnik tzv. “neomodernizma”.
2. Radi se o papi Jovanu Pavlu II (1920–2005.) (prim. prev.).
350 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
u su{tinskom smislu, jer sama ta shema – nauka i autoritet – i jeste
zapadni bezizlaz koji mora da se prevlada da bi tek, onda, uop{te
mogao ozbiqno da se “vodi dijalog”...
Papa je u pravu, jer kada se svede na nauku, bogoslovqe pre-
staje da bude bogoslovqe, izlo`ewe vere Crkve, i raspada se na sve
mogu}e pretpostavke, teorije, itd. i, {to je glavno, ma koliko [tak-
vo] bogoslovqe govorilo o objektivnosti, ono se, ipak, iznutra pot-
~iwava ovom ili onom autoritetu (pretpostavkama, metodu...). Ali,
Papa jo{ dubqe nije u pravu, u tome {to veruje u mogu}nost for-
malno poslu{noga bogoslovqa, tj. u samu dihotomiju nauke i auto-
riteta. King to zna i u tome je on formalno u pravu. Ali, nije u
pravu u tome {to svoju nauku naziva bogoslovqem koje je, pak, po
svojoj su{tini, neodvojivo od Crkve. Me|utim, King je davno do{ao
do zakqu~ka (koji, u nau~nom pogledu, nije originalan) da Hristos
nije sazdao nikakvu Crkvu, jer je “verovao u bliski kraj sveta”. A
budu}i da su i sazdateqi same Crkve verovali u blizinu kraja, on-
da je wihovo sazdawe [Prva Crkva] bilo tek privremenog karakte-
ra, te se iz wega malo toga mo`e izvesti za savremenost...
Na taj na~in, glavno predpitawe za bogoslovqe jeste pi-
tawe o samoj su{tini bogoslovqa, to jest o vezi bogoslovqa sa Cr-
kvom. Pravoslavno bogoslovqe ne postavqa ovo pitawe. I ono, ta-
ko|e, “ko~operno” jurca za “nau~no{}u”, ogra|uju}i se, pritom, da
tom [bogoslovskom] naukom, ipak, prenosi iskqu~ivo ono ~emu u~i
Crkva. Ali, gde i kako u~i Crkva? U ovome je ~itavo pitawe i bi-
lo bi dobro kada bi se pravoslavni bogoslovi bavili ovim pita-
wem. Ali, to pitawe nikoga ne zanima.
Bogoslovqe kao “nauka” – zavisno od “ovoga sveta”
Subota, 6. decembar 1980.
Ju~e za ve~erom razgovor sa Tomom [Hopkom], o zapadnim bogo-
slovima (o ve}ini wih) koji objavquju kao ne{to {to je samoo~igledno
da je – usled “kulturolo{ke mutacije” na{e epohe – neophodno prestro-
jiti ~itavo bogoslovqe i ~itav `ivot Crkve. Bogoslovqe je, takore}i,
du`no da izvede zakqu~ke iz onoga {to se dogodilo, {to se zbiva...
Moje pitawe: ali, {ta se zapravo dogodilo i u ~emu je sadr`aj
te “mutacije”? ^ini mi se da bi bogoslovi – pre nego {to izvedu za-
kqu~ke i pre nego {to se i sami “prestroje” – morali da se pozabave
upravo ovim pitawem. Me|utim, vidim samo dve reakcije: i to obe na
Zapadu, jer ovaj problem nema veze sa Pravoslavqem, budu}i da ono
Istorijska kriza Pravoslavqa 351
naprosto jo{ uvek nije “u toku” i ne zna ni{ta ni o kakvoj “muta-
ciji”. Ili prihvatawe, bespogovorno i bez ikakve prethodne analize,
same te “mutacije” ili, pak, isto takvo bespogovorno odbacivawe iste.
Ali, tu se javqa jo{ i prethodno pitawe: pre svega, o samoj
su{tini bogoslovqa. Meni se ~ini da je stvar upravo u slede}em: od
vremena kada je nastalo na Zapadu kao “nauka” (tj. od pojave shola-
stike), bogoslovqe je sebe postavilo u zavisnost od “ovoga sveta” –
od wegovih kategorija, re~i, pojmova, “filosofijâ”, u {irokom smi-
slu te re~i. Otuda i ta stalna potreba za “prilogo|avawem”, za pro-
veravawem, ali ne “ovoga sveta” hri{}anskom blagove{}u i opi-
tom, ve} same te blagovesti i opita – “ovim svetom” i wegovim
“mutacijama”. U ovom slu~aju, mutacija se ti~e upravo same vere i
ta panika je toliko naro~ito sna`na upravo zbog toga {to vera vi-
{e “ne odgovara” svetu i wegovoj “mudrosti”.
I ta panika vodi ka dvama usmerewima, ka dvama izborima.
Ili ka rastvarawu vere u toj “mutaciji” (kao {to je to, na primer,
slu~aj sa “teologijom oslobo|ewa”), ka tvrdwi da sama ta mutacija, u
svojoj dubini, odgovara Hri{}anstvu (koje se, navodno, tako|e, pre
svega, stara o “slobodi, bratstvu i jednakosti”, ili o zdravqu i sre-
}i, ili o “zemaqskom raju”, itd.). Ili, pak, vodi ka duhovnom eskapiz-
mu, ka “oslobo|ewu” Hri{}anstva, jednom i zasvagda, od bilo kakvog
zanimawa za bilo kakvu “mutaciju” ili, naprosto, za svet i sudbinu
~oveka u wemu. Prvi izbor se “ostvaruje” kroz pretuma~ewe vere koja,
ako se [u ovom kqu~u] “pravilno” shvati, sada treba da opravda i
“seks”, i “abortus”, i “eutanaziju, i “revoluciju”), a drugi – kroz svo-
|ewe svecelog hri{}anskog Predawa, na primer, na “Dobrotoqubqe”.
Da li se Hri{}anstvo obra}a svetu blagove{}u ili bogo-
slovqem? Nastaviti.
“Nau~no” bogoslovqe – otkinuto od stvarnosti
koju bogoslovqe treba da javqa
Utorak 27. januar 1981.
Razmi{qao sam o tome za{to tako te{ko uspevam da se bogo-
slovski “izrazim”, za{to se sa mukom ra|a svaki novi izraz. Shvatio
sam: zato {to je jezik bogoslovqa, po samoj svojoj prirodi, jezik sim-
voli~ki. “Nau~no” bogoslovqe se odreklo tog jezika u ube|ewu da se
simvol mo`e – i ne samo mo`e, ve} i mora – objasniti pomo}u nesim-
voli~kog, diskurzivnog jezika. U tome i jeste su{tinska i osnovna
gre{ka svake sholastike. Me|utim, taj [sholasti~ki] jezik, zapravo
to ne mo`e da u~ini, i zato on obja{wewem [simvola] uklawa sim-
352 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
vol. Obja{wewe ne obja{wava, ve} sobom zamewuje pitawe da bi, on-
da, na wega odgovorilo uz pomo} logi~kih kategorija. Tvrdwa: “Ja
sam Hleb Koji silazi sa Neba” [Jn. 6, 33] pri takvom “obja{wewu”
postaje “metafora”: “ovde Hristos Sebe poredi sa...”, itd.
Savremeno bogoslovqe je, pre svega, tragawe za jezikom. I to
nije slu~ajno. Ali, gre{ka odnosno bezizlaz ovakvoga tragawa jeste u
tome {to je ono otkinuto od one stvarnosti koju jezik [bogoslovqa]
treba da predaje, obja{wava, a, pre svega, da javqa. Tu dolazi do “r|ave
beskona~nosti”: do tragawa za jezikom da bi se objasnio sâm jezik, ume-
sto za stvarno{}u koja se hrani verom, koja je ukorewena u Crkvi (...)
Dana{we pravoslavno bogoslovqe se otu|ilo od Crkve
i postalo samodovoqno
Petak 2. oktobar 1981.
(...) Ju~e – sastanak u mom kabinetu, posve}en razmatrawu
na{eg [nastavnog] programa. Svako je predlagao ono {to je, uop{te
uzev{i, pravilno i korisno. A ja sam razmi{qao o “predpitawu” –
o tome {ta je to “bogoslovqe”, pa jo{, uz to, i {ta je to akademsko
bogoslovqe, kao i – da li je mogu}e “predavati” bogoslovqe buk-
valno na isti na~in kao {to se predaje i hemija?
Tako zao{treno ose}am da je bogoslovqe – predavawe u re-
~ima, ne nekih drugih re~i, ideja i verovawa, ve} upravo onoga opi-
ta kojim `ivi Crkva, kojim ona `ivi sada, javqa se sada, priop-
{tava sebi sada. Ali, dana{we bogoslovqe, “koje se predaje” [u
{kolama] otu|ilo se od Crkve i od tog opita, postalo samodovo-
qno i, {to je glavno, ho}e da bude “nauka”. Nauka o Bogu, o Hristu,
o @ivotu Ve~nom!?
“Nau~na” obja{wewa svetiwe nad svetiwama
ne vrede ni prebijene pare
Utorak 3. april 1973.
Danas [sam dr`ao] predavawe: o nedeqnom prokimenu koji
ide posle sveno}nog bdewa, o pripremi za ~itawe i o samom ~itawu
Evangelija. I, iznova, koliko toga za sebe samog radosno otkriva{
u tom poku{aju da ono {to je neprenosivo prenese{ drugima. I to,
bojim se, u poku{aju neuspe{nom, jer su se, i u “pravoslavqu”, qudi
odu~ili da shvataju, da ose}aju, da saznaju o ~emu se radi u bogo-
slu`ewu i u kakvu ih stvarnost bogoslu`ewe uvodi, [da saznaju] da
Istorijska kriza Pravoslavqa 353
– pre nego {to bilo {ta saop{ti, preda i objasni – bogoslu`ewe
sazdava upravo onu jedinu “dimenziju” u kojoj sve to – i saop{tava-
we, i predavawe, i pri~e{}ivawe – uop{te mo`e da se savr{ava. I
Crkva postoji jedino radi toga da bi stvarno javqala tu dimenziju.
A bez te dimenzije ni svekoliko u~ewe, ni ustrojstvo, ni poredak
Crkve nemaju ba{ nikakvog zna~ewa...
Ali, upravo to ne ose}aju bogoslovi i zato mi od wih pripa-
da tako te{ka “mu~nina”. U svetiwu nad svetiwama su prodrli “ne-
ma~ki profesor~i}i” koji nam, nau~no i sa fusnotama, obja{wavaju
“su{tinu”, “razvoj” i “probleme” svetiwe nad svetiwama, a sve to,
na`alost, ne vredi ni prebijene pare. A student [bogoslovqa], koji
je tri godine slu{ao predavawa iz dogmatike, patristike i istori-
je Crkve, ili }e se naprosto potruditi da sve to zaboravi ili }e,
pak, i sâm postati “nema~ki profesor~i}” i po~eti da, sa beskraj-
nom va`no{}u, pi{e o “misti~kom opitu po Maksimu Ispovedni-
ku”. I igra se nastavqa...
Bogoslovqe je ushtelo da postane “nau~no”,
i postalo je u~ena praznina i praznoslovqewe
Petak 6. april 1973.
(...) Po meri pribli`avawa “stvarnosti” [o kojoj se govori]
sve su mawe neophodne re~i. U Ve~nosti }e postojati samo: “Svet,
Svet, Svet...” Samo – re~i hvale i blagodarewa, re~i moqewa, beli-
na punote i radosti. Zato su neophodne i istinite ne re~i koje su
o stvarnosti (“rasu|ivawe”), ve} iskqu~ivo re~i koje same jesu
stvarnost: wen simvol, weno prisustvovawe, weno javqewe, wena
sveta tajna. [Takva je] Re~ Bo`ija. Molitva. Umetnost. Nekada je ta-
kva re~ bilo i bogoslovqe: ne samo re~i o Bogu, ve} Bo`anske re~i
– “javqewe”. Ali, bogoslovqe se prelestilo prodav{i se za napr-
stak rasu|ivawa i dokazivawa; bogoslovqe je ushtelo da postane na-
u~no, i postalo je praznina i praznoslovqewe. I uobrazilo se, i po-
stalo neophodno iskqu~ivo istim takvim drugim praznoslovcima,
ali ne i ~oveku, i ne dubini ~ovekove kulture. To zna Sol`ewicin,
to zna Brodski. Ali, to vi{e ne znaju bogoslovi. A kako bi i mogli
da znaju? Gle, o wima se upravo pojavio ~lan~i} u nau~nom bogoslov-
skom ~asopisu. Zar to nije dokaz wihove “va`nosti”?
[ta je to molitva? To je se}awe na Boga, to je ose}awe We-
govog prisustvovawa. To je radost zbog tog prisustvovawa. Svagda,
svugde, u svemu.
354 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
O “modernisti~koj” krizi bogoslovqa i religijske misli
Sreda, 12. februar 1975.
(...) [Rimo]katoli~ki “modernizam” je predstavqao splet raz-
li~itih temâ i i{~ekivawâ. Kod Bremona, Blondela i K. je, me|u-
tim, o~igledna te`wa da se “pozitivno bogoslovqe” zameni upravo
religijskom mi{qu, to jest da se bogoslovqe svede na “opis religij-
skog iskustva”. Opravdawa za takvu pobunu je bilo koliko ho}e{,
ali, u krajwem ishodu, radilo se o jednom istom razornom pristupu.
Mi (i Istok, i Zapad) pla}amo cenu za slom bogoslovqa, ali to ne
zna~i da bogoslovqa uop{te ne treba da bude, da je bogoslovqe mogu-
}e zameniti rasplinutom “religijskom mi{qu”. Bogoslovqe jeste
opisivawe iskustva vere. Ali, pre svega, iskustva Crkve, a potom i
iskustva koje je primqeno, iskustva transcendentnoga Otkrivewa, a
ne imanentnoga “pre`ivqavawa”. Gre{ka “nau~noga” ili “sholasti~-
koga” bogoslovqa jeste – poistove}ewe samog Otkrivewa sa “idejom”
i “u~ewem”, budu}i da u odnosu na wih Otkrivewe svagda ostaje tran-
scendentno. Gre{ka religijske misli jeste – u neose}awu Istine kao
jedinoga “objekta” i Istine Otkrivewa kao objekta “sui generis”. Bo-
goslovqe isuvi{e lako samo sebe izdaje za Istinu, gube}i iz vida
svoju “simvoli~nost”. Religijska misao se vrti i kru`i oko Istine,
prikazuju}i takvo kru`ewe i tragawe kao “su{tinu” religijskoga
iskustva. Bogoslovqe polazi od toga da je sve ve} prona|eno i, time,
pori~e tragawe kao istiniti put ka Istini. Religijska misao se naj-
vi{e od svega boji “nala`ewa”. Me|utim, osobenost Istine jeste u
tome {to se ona, s jedne strane, otkriva iskqu~ivo tragawu i ~e`-
wi (ostaju}i, pri tom otkrivawu, razli~ita od samog tragawa), a sa
druge, u tome {to ra|a jo{ ve}e tragawe i jo{ dubqu ~e`wu. Krah
bogoslovqa je posledica wegove “stati~nosti”. Neuspeh religijske
misli dolazi od neukorewenosti wene “dinamike” u onome {to je ve}
dato, otkriveno i, stoga, nepromenivo. Bogoslovqe pori~e pitawe.
Religijska misao svako “pitawe” smatra opravdanim, ne uvi|a “jerar-
hiju” pitawâ, pori~e asketizam mi{qewa i saznawa, i, u krajwem is-
hodu, li{ena je smirewa. Bogoslovqe se isuvi{e ~esto ispostavqa
kao poricawe slobode sinova Bo`ijih, a religijska misao kao pori-
cawe svetopavlovskoga pot~iwewa Hristu.
“Bogoslovske kwige za bogoslove” su – nepotrebne
Sreda 17. mart 1976.
(..) Svagda su mi se ~inili nepotrebnima bogoslovske kwige
za bogoslove. Kriterijum bogoslovqa: pisati bez upro{}avawa, ali
tako da do|e do obi~nog veruju}eg (ili neveruju}eg) ~oveka.
355
METAMORFOZE SVETE TAJNE POKAJAWA
^etvrtak, 21. februar 1980.
Ju~e – prva Prethodnoosve{tana1, a pre we, isto kao i u na-
ve~erje, beskona~ne ispovesti. I, kao i uvek, ose}awe neke nejasno-
sti: u ~emu je smisao ispovesti, takve kakva ona postoji i prakti-
kuje se danas? Jasna mi je rimokatoli~ka ispovest (“kr{ewe zako-
na”), ali mi nije jasna pravoslavna ispovest, ni – tako da ka`em –
“dogmati~ki” (“Sveta Tajna Pokajawa”), ni duhovno. Upravo je u is-
povesti najo~iglednija ta metamorfoza Hri{}anstva, Crkve.
Crkva je nastala kao stvarnost koja je suprotna ovome sve-
tu, i na spoqa{wem, vidivom planu, a jo{ vi{e na unutarwem, ne-
vidivom planu. Pomenuta metamorfoza Crkve se sastoji u tome {to
je Crkva postepeno postajala, a sada ve} kona~no i postala religij-
ski “servis” sveta. U po~etku je Sveta Tajna Pokajawa bila u celi-
ni usredsre|ena na jedno: na izdaju Crkve, tj. na izdaju one stvar-
nosti koju Crkva sobom vaplo}uje i projavquje. Greh se osaznavao,
pre svega, kao izdaja “novoga `ivota”, kao ispadawe iz toga `ivota.
Greh je bio raskid, otpadni{tvo, izdajstvo, isto kao {to se i
svetost shvatala ne kao “eti~ko savr{enstvo”, ve} kao “ontolo{ka”
vernost Hristu i Wegovome Carstvu.
Eti~ko u~ewe Evangelija je eshatologi~no, a ne “eti~no”.
Su{tina greha nije u pukom “kr{ewu zakona”, ve} u otpadawu od Bo-
ga i od `ivota, od istinite “~e`we”. I, drugo, za Hri{}anina su-
{tina greha jeste u izdaji Hrista, u otpadawu od Hrista i Crkve
kao `ivota koji nam je On darovao. Na taj na~in, Sveta Tajna Poka-
jawa jeste povratak, vra}awe kroz pokajawe, u “novi `ivot”, koji je
ve} dat, ve} projavqen... Savremena ispovest, me|utim, nije vi{e
usmerena na taj povratak, i wena su{tina nije vi{e u tome, ve} u
nekom “moralnom” regulisawu `ivota u “ovome svetu”, regulisawu
“zakonâ” tog sveta. Drugim re~ima, Sveta Tajna Pokajawa je u po~et-
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 511, 471, 614–615, 79, 79-80, 246.
1. Liturgija Prethodnoosve{tanih Darova (prim. prev.).
356 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ku stajala u vezi ne sa eti~kim zakonom, ve} sa verom i sa grehom
kao otpadawem od vere – “svaki koji u Wega veruje, ne gre{i”2 (vi-
di celu Prvu poslanicu Sv. ap. Jovana).
Sada{wa ispovest je postala razgovor o kr{ewu “eti~koga
zakona”, o slabostima i ogrehovqenosti, ali bez ikakve “veze” sa ve-
rom. I odgovor [sve{tenikov] u tom razgovoru nije o Hristu, ve} – u
smislu: “Trudi se da se vi{e moli{...”, “bori se protiv isku{ewâ..”
Kao i sve u Hri{}anstvu, Sveta Tajna Pokajawa je eshatologi~na.
Ona je povratak ~oveka u pre~eznuto Carstvo, u “`ivot budu}ega ve-
ka”. A u {ta se Sveta Tajna Pokajawa pretvorila – to naprosto ne
znam. I, tako|e, ne znam kako i u kojim “kategorijama” da shvatam i
da obja{wavam to “razre{ewe greha” posle trominutnog razgovora o
“slabostima”...
Sv. Tajna Pokajawa se od Svete Tajne Izmirewa sa Crkvom
pretvorila u na{u savremenu trominutnu ispovest
Ponedeqak 17. septembar 1979.
(...) Spokojni radni “vikend”, sa ~udesnim sun~ano-prohlad-
nim vremenom sa one strane prozorskog okna. Rvao sam se, ako tako
mogu da se izrazim, sa “Svetom Tajnom Pokajawa”, sa wenim istorij-
skim, bogoslovskim, psiholo{kim “metamorfozama”. Svagda isto
~u|ewe: ispada da “bogoslovqe” naprosto ni{ta vaqano nije reklo
o ovome pitawu. Kako se, za{to se [Sveta Tajna Pokajawa] od Svete
Tajne izmirewa sa Crkvom pretvorila u na{u savremenu trominut-
nu ispovest? Kako su se i za{to su se svi vernici pretvorili za-
pravo u “odlu~ene” [od Pri~e{}a]? Na sve ovo nema odgovora, niko
se time nije bavio, a za Crkvu, za wen, da tako ka`em, “svakodnevni
`ivot” nema nasu{nijega problema! [ta je to “razre{ewe greho-
va”? U ~emu se sastoji vlast “vezivawa i razre{avawa”? I tako da-
qe. Ispada slede}e: za {ta god da se stvarno i `ivotno ma{i{, svag-
da se sudara{ sa “celinom” [problema] i neophodno je, stoga, sve za-
po~eti iz po~etka, pri ~emu je i sâm taj “po~etak” nejasan...
Ne sumwam da, bez obzira na sve “metamorfoze”, u Svetoj Taj-
ni Pokajawa postoji neka neprekinutost, tj. neko osnovno, dubinsko
podle`e}e, tj. sama stvarnost, sama su{tina pokajawa, koja je ne-
razdvojiva od su{tine Hri{}anstva. Hri{}anstvo jeste pokajawe,
2. “Svaki koji u Wemu prebiva ne gre{i” (1. Jn, 3, 6).
Istorijska kriza Pravoslavqa 357
i zato Crkva jeste Sveta Tajna Pokajawa, i zato u Crkvi jeste Sve-
ta Tajna Pokajawa. Ali, nije lako shvatiti, razotkriti istinski
smisao i sadr`aj tog trojnog “jeste”. Jer upravo tu i po~iwe sve da
se dvoji i da postaje dvosmisleno. Pokajawe nije tuga za “pravedno-
{}u”, ve} za Bogom: “Ne odgurni me od Lica Svoga i Duha Tvoga Sve-
toga ne oduzimi od mene...” [Ps. 50, 13]. Otkinuta od tog svog “bogo-
centrizma”, Sveta Tajna Pokajawa postaje “~ovekocentri~na” i ne-
minovno klizi ili u juridizam, ili u psihologizam... Ali, kako
“obnoviti” Svetu Tajnu Pokajawa, ako sami veruju}i prihvataju tu
redukciju, jer je wome pro`eta ~itava na{a kultura?
Savremeni Hri{}anin se za pomo}
ne obra}a Crkvi, ve} psihoterapiji
Ponedeqak 1. mart 1982. Veliki Post
(...) Dugi razgovor u subotu uo~i sveno}nog bdewa sa N. Jo{ jed-
nom sam se uverio u to koliko je dalek jezik Crkve od “pojmovnih ka-
tegorija” savremenoga ~oveka koji se, mo`da, ~ak i rodio i odrastao u
Crkvi. Na primer, potpuno su i bez ostatka [kod savremenog ~oveka]
i{~ezle kategorije propasti i spasewa. I{~ezle su, zajedno sa kate-
gorijom “pravedne plate”. I to i{~ezle u onoj meri u kojoj je katego-
rija “pravedne plate” zavladala u Crkvi, pretvoriv{i se u neku sa-
modovoqnu celinu. Jer, savremeni ~ovek zaista ima iskustvo propasti
– raspada, razarawa, rastakawa `ivota, kao i ~e`wu za spasewem, ako
ve} ne i sâmo iskustvo spasewa. Ali, on se za pomo}, za spas od propa-
sti ne obra}a Crkvi, ve} psihoterapiji, a to zbog toga {to Crkvu,
hri{}ansko u~ewe on shvata kao sistem nekakvih neshvativih, te sto-
ga i besmislenih “mo`e se” i “ne sme se”. Hri{}anstvo spasava svetlo-
{}u i rado{}u dolaska Hristovog u svet. Hristos jeste spasewe. I je-
dino ovo znawe obja{wava, osmi{qava svako “mo`e se” i svako “ne sme
se”, jer svako “mo`e se” i svako “ne sme se” va`e u odnosu na Hrista, u
odnosu na onaj jedini izbor: ili “u Hristu” ili, pak, “van Hrista”...
Mu~na je ta “razdra`enost” sa kojom se “crkveni” Hri{}a-
ni a, pre svega, sve{tenstvo odnose prema svetu. Svet im tako o~i-
gledno smeta i oni uop{te ne znaju {ta da rade sa wim. Kada ne bi
bilo sveta – o, kako bi se samo oni tada mogli opijeno pogruziti
u “crkvene poslove”, to jest u ono {to jedino zaista i zanima “vla-
dike” i ostale “crkvene” poslenike... Vernici u Crkvi su potreb-
ni samo kao opravdawe za “crkvene poslove”... A sami ti crkveni
358 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
poslovi sa vernicima nemaju ni najmawe veze. I zato se u Pravo-
slavqe na Zapadu obra}aju ili “klirikalci”, to jest qubiteqi
“crkvenih poslova” ili, pak, “misti~ari” to jest oni koji vole da,
sa u`ivawem, raspredaju o potankostima crkvenoga u~ewa o obo-
`ewu, itd. Kanoni i “duhovnost”...
Pokajawe – obnova sposobnosti
da u svemu i posvuda vidimo Boga @ivoga
Sreda, 27. februar 1974.
(...) Ju~e smo u crkvi za vreme Jutrewa otpojali u celini
drugi deo Kanona [Sv. Andreja Kritskog]. I jo{ jedanut me je pora-
zio kontrast izme|u te Bo`ansko–veli~anstvene poezije, u kojoj gr-
mi, sakru{ava, dejstvuje, carstvuje i spasava Bog, sa jedne, i tih, u
wu uglavqenih, vizantijskih tropara sa wihovom platoni~arskom
usredsre|eno{}u na ono – “du{o moja”, sa potpunim neose}awem is-
torije kao Bo`anskoga “popri{ta”, sa druge strane. Tamo [u Kano-
nu] greh je – ne videti u svemu i posvuda Boga. Ovde [u vizantijskoj
poeziji] greh je – “ne~istota”. Tamo – izdaja [Boga], ovde – “oskvr-
wewe” pomislima. Tamo u svakom stihu – sveceli svet, svekolika
tvorevina, a ovde – usamqena du{a. Dva sveta, dve tonalnosti. Ali,
Pravoslavci uglavnom slu{aju i vole ovu drugu.
Prave “dimenzije” Svete Tajne Pokajawa su
bogocentri~ne, eklisiolo{ke, eshatolo{ke
^etvrtak, 28. februar 1974.
Ju~e – prva Prethodnoosve{ana [Liturgija]. Pre toga – sat
i po ispovesti! Jedan isti utisak: “pobo`nost” su`ava qudsku
svest i otuda qudi ne ispovedaju grehe, ve} nekakve “te{ko}e” koje
uop{te ne zaslu`uju pa`wu. Poziv koji neprestano upu}ujem [na
Ispovesti] – `ivite “vi{e”, “{ire” i “dubqe” u toj perspektivi se
naprosto ne ~uje.
Ju~e ujutru sam dr`ao upravo predavawe o grehu (“rekon-
strukcija” Svete Tajne Pokajawa). Prave “dimenzije” Svete Tajne
Pokajawa su bogocentri~ne, eklisiolo{ke, eshatolo{ke. Ali, kako
je samo sve to daleko od one uobi~ajene usmerenosti da se sumorno
Istorijska kriza Pravoslavqa 359
“prekopava po sebi”. Koliko je samo u Crkvi onoga {to je naprosto
nepotrebno, ali {to zauzima sobom sav prostor. I kako je malo va-
zduha, ti{ine, svetlosti...
Danas sam na predavawu tuma~io predivni Apostol koji se
~ita na Lazarevo vaskrsewe – “Radujte se svagda u Gospodu i, opet
ka`em, radujte se” (Filipq. 4, 4–9). Kakav je samo to poziv! A kako
se on malo ~uje u “istorijskom” Pravoslavqu.
“Hri{}anska terapeutika” – sme{avawe
u~iteqstva, pastirstva i “brige o du{ama”
sa ~udovi{nim “psihologizmom”
Utorak 10. februar 1976.
Razgovor ju~e sa Q.[anom], a danas, utroje, sa Tomom [Hopkom]
o “[psihoterapeutskom] savetodavstvu”. Sa Q.[anom] u vezi sa (dvoje
mladih qudi), a sa Tomom – povodom anglikanskog sve{tenika–psi-
hoterapeuta koji `eli da pre|e u Pravoslavqe i da nam “pomogne”
u “terapeutici”. Trebalo bi da sednem i da dobro porazmislim o
svom instinktivnom ga|ewu prema svekolikoj “terapeutici”, koja
se postepeno pretvara u stvarnu odvratnost.
[ta stoji u osnovi svega toga? [ta qude privla~i svemu to-
me? (...) ^ini mi se da je sva ta “terapeutika” nespojiva sa Hri-
{}anstvom, zato {to je “terapeutika” zasnovana na ~udovi{nom
egocentrizmu, na obuzetosti sobom; zato {to je ona – krajwi izraz
i plod onog “ja–pa–ja”, to jest upravo onoga greha od koga treba da
se spasimo. A “terapeutika”, ustvari, samo poja~ava to “ja–pa–ja”,
ishode}i iz wega kao iz svog osnovnog na~ela. Zato sva ta “psiho-
terapija”, prodiru}i u religijsku svest, iznutra izvitoperuje tu
svest. Plod toga izvitoperewa jesu [sve te] savremene potrage za
“duhovno{}u” kao za nekakvom naro~itom su{tinom. Re~i ostaju
iste, ali se wihov “koeficijent” i wihov “kontekst” korenito
mewaju.
Otuda taj mrak, ta uskogrudost svih tih savremenih “duhono-
saca”, otuda to sme{avawe u~iteqstva, pastirstva i “brige o du{a-
ma” sa ~udovi{nim “psihologizmom”. Na~elu – “spasava, obnavqa i
iscequje Hristos”, ovde [u psihoterapeutici] se suprotstavqa na~e-
lo: spasava i le~i “samoshvatawe”. “Videti sebe u svetlosti Bo`i-
joj i pokajati se” biva zameweno druga~ijim [na~elom]: “Shvati sa-
moga sebe i izle~i}e{ se...”.
360
O PREDUSLOVIMA
ZA PREPOROD MONA[TVA
(Saveti onome koji “i{te mona{tvo”)
Utorak, 20. januar 1981.
(...) Dve monahiwe su napustile manastir A. ([gde je bilo]
osam monahiwa), do{le u manastir B. i nastavile daqe, da bi po-
ku{ale da osnuju manastir V. I tako sve vreme. Posvuda ni~u ne-
kakvi “skitovi Preobra`ewa” i uskoro }e u svakome od wih biti
po jedno mona{ko lice, a ovih }e biti ta~no onoliko koliko bude
“skitova”.
Sve ~e{}e mi se ~ini da je “preporod” mona{tva (o kome
svi sa odu{evqewem govore) ili makar poku{aj “preporoda” mo-
na{tva mogu} jedino ako se prethodno ukine “institucija” mona-
{tva, to jest – sve to pozori{te kamilavki, mantijâ, “stilizaci-
je”, i tome sli~no.
Kada bih ja bio “starac”, kandidatu, tj. kandidatkiwi, “ko-
ji i{tu mona{tvo” rekao bih upravo slede}e:
– stupi na slu`bu, po mogu}stvu najjednostavniju, bez “stva-
rala{tva” (na primer, na {alteru u banci);
– rade}i, moli se i “sti~i” unutarwi mir, ne zlobuj, ne “tra-
`i svoje” (pravâ, pravdu, itd.). Primaj svakoga (kolegu, stranku) kao
[od Boga] poslatog, mole}i se za wega;
– izuzev novca za najskromniji stan i najskromniju hranu, daj
sav [ostali] svoj novac siroma{nima, ali upravo sirotiwi, [kon-
kretnim] li~nostima, a ne “fondovima pomo}i”;
– idi svagda u jednu istu crkvu, i tamo se trudi da poma`e{
stvarno (ne “predavawima” o duhovnom `ivotu ili o ikonama, ne
“u~iteqstvom”, ve} “brisawem poda” – kako savetuje Prep. Sv. Se-
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 559.
Istorijska kriza Pravoslavqa 361
rafim Sarovski). Dr`i se takvoga slu`ewa i budi, crkveno, u pot-
punom poslu{awu nastojatequ;
– u slu`ewu se ne name}i, ne `alosti se zbog toga {to “ni-
su iskori{}eni tvoji darovi”, poma`i i slu`i u onome {to je ne-
ophodno, a ne tamo gde ti smatra{ da je potrebno;
– ~itaj i u~i se po meri svojih snaga, ali nemoj ~itati is-
kqu~ivo “mona{ku literaturu”, ve} [~itaj] i {ire (ovo treba da
se ta~nije iska`e);
– ako te prijateqi i poznanici pozovu u goste, jer su ti bli-
ski, idi, ali sa “rasu|ivawem”, i ne ~esto. Nigde se ne zadr`avaj
du`e od sat i po do dva. Posle toga i najprijateqskija atmosfera
postaje {tetna.
– odevaj se apsolutno kao i svi drugi, ali skromno. I bez
ikakvih “vidivih” znakova posve}enosti “duhovnome `ivotu”;
– budi svagda jednostavan, svetao, veseo. Ne pou~avaj [dru-
ge]. Be`i kao od vatre od “duhovnih razgovora” i svakog religij-
skog i “crkvenog” naklapawa. Ako tako bude{ postupao – sve }e ti
biti na korist...
– ne tra`i sebi “duhovnoga starca” niti “rukovoditeqa”. Ako
ti je on potreban, posla}e ti ga Bog, i posla}e ti ga, onda kada to bu-
de potrebno;
– slu`e}i i rade}i na takav na~in deset godina, ni u kom
slu~aju ne mawe od toga, i{ti od Boga odgovor da li treba da na-
stavi{ da tako `ivi{ ili je potrebna kakva promena. I ~ekaj od-
govor: on }e do}i i wegovi znaci }e biti “radost i mir u Duhu Sve-
tome” [Rimq. 14, 17].
362
RASPRAVU O @ENI U CRKVI
TREBA OSLOBODITI KLIRIKALIZMA
Subota 11. oktobar 1980.
(...) Razgovor sa Q.[anom]1 ju~e ujutru o `enama u Crkvi (spre-
mala se da po|e na skup, koji je na Akademiji organizovao Toma
[Hopko] u vezi sa pripremom @enske konferencije u Klivlendu, uo-
~i Sveameri~kog sabora). Evo mojih “teza” (ad hoc!):
– Neophodno je svu tu “debatu” osloboditi od “klirikalizma”,
“crkvenosti” u r|avom smislu te re~i (tj. u smislu zaokupqenosti
Crkve samom sobom), od pitawa o “pravima” `ena u Crkvi, o tome {ta
`ena mo`e da “radi” [u Crkvi], kakvo je weno slu`ewe u crkvenim, tj.
klirikalnim strukturama. Sve su to bezizlazi, sve to nastavqa iznu-
tra da bude pot~iweno kategorijama “prava”, “borbe” i tome sli~no.
– Sâmo svo|ewe `ivota iskqu~ivo na “strukture”, bezli~ne i
“objektivne”, i jeste osnovni greh mu{kog sveta, mu{kog shvatawa
`ivota (Marks, Frojd...) L’esprit de géométrie.2 Otuda i glavna gre{ka
savremenog feminizma: prihvatawe takvog “strukturnog” pristupa i
borba za mesto u “strukturama” (sveta, Crkve, dr`ave, itd.).
– Me|utim, istinska “misija” `ene je da projavquje nedo-
statnost, jednostranost i, otuda, stra{nu {tetnost i zlo takvog
svo|ewa `ivota na “strukture”.
– @ena je: `ivot, a ne – o `ivotu. Zato je wena misija da
vrati ~oveka od forme ka sadr`aju `ivota. Wene kategorije – kra-
sota, dubina, vera, intuicija – jesu one kojima a priori nema mesta u
strukturnim, “mu{kim” redukcijama. Svemu tome nema i, {to je
jo{ va`nije, ne mo`e biti mesta u “marksizmima”, “frojdizmima”
i “sociologijama”.
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 542–544.
1. Q. je po~etno slovo imena “Qana” (Lýæna) kako je o. Aleksandar od miqa zvao
svoju suprugu Uqanu (Julijanu) Sergejevnu (prim. prev.).
2. Duh geometrije (fran.).
Istorijska kriza Pravoslavqa 363
– Mu{karac ho}e “pravilâ”, `ena zna “izuzetke”. Ali, `i-
vot je jedan neprekidni izuzetak od pravila koja su obrazovana pu-
tem “izuzetaka od izuzetaka”. Svugde gde je istiniti `ivot, caruje
ne – pravilo, ve} izuzetak. Mu{karac: borba za “pravilo”. @ena:
`ivo iskustvo “izuzetka”.
– Ali, “izuzetak” i jeste dubina Hri{}anstva kao `ivota.
U `ivotu, koji je sazdao i darovao Bog – sve je izuzetak, jer je sve je-
dinstvenost, neponovivost, vrujawe iz dubine.
– Seks je pravilo, qubav je izuzetak. Ali, istina o `ivotu i
istina `ivota jeste qubav, a ne seks.
– ^ovek nije prizvan na ostvarivawe pravilâ, ve} – na ~udo
`ivota. Porodica: ~udo. Stvarala{tvo: ~udo. Carstvo Bo`ije: ~udo.
Smirewe `ene nije – pred “mu{karcem”, ve} pred `ivotom i
wegovom tajnom. To je smirewe samoga `ivota i ono predstavqa je-
dini put ka punoti zaimavawa `ivota. Uporedi: Majka Bo`ija.
– Majka Bo`ija se “ne uklapa” ni u kakva pravila. Ali, is-
tina o Crkvi je u Majci Bo`ijoj, a ne u “kanonima”.
– U meri u kojoj je mu{karac iskqu~ivo mu{karac, on je, pre
svega, sku~en: “principijelan”, “mu`astven”, “po{ten”, “logi~an”, “hla-
dnokrvan”, “koristan”; zanimqivim on postaje tek onda kada, makar za
trunku “nadraste” tu svoju, u krajwem ishodu, komi~nu “mu{kost”. (^ak
i sama re~ “mu{kar~ina” zvu~i sme{no, i kod mene svagda izaziva sli-
ku tipi~nu za fotografije s po~etka [XX] veka – nekakav brka sa po-
lucilindrom na glavi, “pokoriteq” `ena, koji obasipa svet svojom
gromoglasnom i ispraznom retorikom). U mu{karcu je zanimqiv de~ak
i starac, i gotovo je (u jednom dubqem smislu) stra{an “zreo” mu{ka-
rac, onaj koji je u “punoj ratnoj opremi” svoje mu{ke “snage”...
– Mu{ka svetost i mu{ko stvarala{tvo: to je, pre svega,
odricawe od mu{ke “posebnosti”. Ni jedno veliko umetni~ko delo ne
veli~a “mu{kar~inu” [u dobu] od ~etrdeset godina. Naprotiv, ono
takvoga razotkriva kao “neuspe{nog” ~oveka, kao pad “de~aka” ili,
pak, kao prevaranta, uzurpatora i sadistu.
– U svetosti: mu{karac je najmawe “mu{kar~ina”.
– Hristos nije “mu{karac” (budu}i da je “mu{karac” ime za
paloga ~oveka). Hristos je “Dete Moje” (tj. De~ak), “Sin Jednorodni”,
“Sin Marijin”. U Hristu nema onog glavnog “naglaska” i glavnoga
“idola” mu{karca – “autonomnosti” (“Nisam ja ma~iji ka{aq...”).
Ikona Hrista–Deteta na rukama Marijinim – nije samo ikona Bogo-
vaplo}ewa, ve}, pre svega, ikona su{tinske detstvenosti Hristove.
364 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
– Sve ovo treba imati na umu i ose}ati kada se govori o
“`enskom pitawu” u Crkvi. Crkva odbacuje “mu{karca” u wegovoj
samodovoqnosti, snazi, samopotvr|ivawu. Crkva mu{karcu govori:
“Sila Hristova se u nemo}i pokazuje savr{enom...” [2. Kor. 12, 9].
– ^ovek kao obraz i podobije Bo`ije: to se u jednakoj meri
odnosi i na mu{karca i na `enu. Obrazac “mu{karca” u spasewu je
Hristos: Dete, Sin, Brat; sve, samo ne – “mu{karac”.
Presveta Bogorodica i tajna `ene u Predawu Crkve
Subota, 26. mart 1977.
(...) Razmi{qao sam danas o sporovima – “o mestu Bogorodi-
ce” u na{em spasewu, o odre|ewu [Bogorodice], itd. O bedi i nemo-
}i “bogoslovqa” koje se shvata na taj na~in. Jer, ni{ta se ne mo`e
shvatiti ukoliko se u po~etku ne prihvati ono: “Raduj se, Ti kojom
zasija radost...”; ukoliko se, sa ushi}ewem i blagodarno{}u, ne pri-
kosnemo “pre~istoga” lika [Bogorodi~inog]. I kako sve to, onda,
odrediti na onom jeziku koji je “bogoslovqe” izabralo za sebe zato
{to je taj jezik – “nau~ni”?
U svemu `enskom, ~ak i onom “najprofanisanijem” postoje
odblesci tog lika [Bogorodi~inog]. U Bogorodici su svi ti odble-
sci sabrani u celovitosti.
Nepostojawe “negativnih” `enskih likova u Novom Zavetu
(kao {to su [na primer] Juda, fariseji, itd). Hristos obli~i fari-
seje, ali opra{ta bludnici, razgovara sa Samarjankom.
“Odre|ewe”, to jest su{tina: Majka, Djeva, Nevesta, @ena
obu~ena u sunce, Carica.
@ena “isku{ava” svojom lepotom. Ali, isku{ewe nije u woj,
ve} u mu{karcu. I mu{karac, padaju}i u isku{ewe, razru{ava
[`enski] lik. Isku{ewe: `eqa da se pronikne u tajnu – da se [taj-
na] “razodene”. Mu{karac u sebi nema tajnu. Tajne ima u detetu i u
`eni. Isku{ewe: `eqa da se razbije celovitost i da se, na taj na-
~in, dopre do “tajne”. Umesto toga, de{ava se “silovawe”, to jest
ubistvo tajne.
365
CRKVA JE PRIZVANA DA U “OVOME SVETU”
PROJAVQUJE NOVI @IVOT,
ALI – ZA[TO TO DANAS NE DEJSTVUJE?
Veliki ponedeqak, 20. april 1981.
Slu`be Lazareve subote i Cveti protekle su nekako naro-
~ito radosno. Na Cveti smo, pre Liturgije, krstili malog Endru-
ja Driloka. I [~uli] taj Apostol svih Apostola: “Radujte se... i
opet ka`em, radujte se...”. Zaista – Carstvo Bo`ije je “me|u nama”,
“u nama”... Ali, za{to – pored te trenutne radosti – sve to ne dej-
stvuje? Oko nas, tu sasvim blizu – koliko je samo zlobe, uzajamnog
mu~ewâ i uvredâ, koliko, mo`e se to bez ikakvog preuveli~avawa
re}i, prikrivenoga nasiqa!
[ta je to {to ~ovek ho}e, za ~im ~ovek ~ezne, i kada to ne
dobije, pretvara se u “zlobnika”, a kada to dobije, postaje [u tome]
nenasitan? To je priznawe, to jest “slava ukazana mu od strane dru-
goga”. Biti za drugoga, za druge – ne{to: autoritet, vlast, objekt za-
visti, tj. priznawa. To je ono {to mi se ~ini da predstavqa glavni
izvor i su{tinu gordosti. I upravo ta gordost pretvara “bli`we”
u “neprijateqe”, upravo ona ubija tu radost na koju nas poziva ju~e-
ra{wi Apostol.
Sve je to naro~ito o~igledno u Crkvi – zato {to je ona “mi-
krokozmos” i, {to je glavno, zato {to je ona prizvana da u “ovome
svetu” projavquje novi `ivot, tj. onaj `ivot ~iji izvor i su{tina
nisu gordost, ve} qubav (prema “neprijateqima”). Van Crkve, u
“ovome svetu”, gordost, kao i smrt, kao i vlast, kao i “pohota” jesu
zakoniti i za wih su, takore}i, izna|eni oblici koji ih na neki na-
~in “sublimi{u” i pretvaraju u phaenomenon bene fundatum.1 Otuda
u na{e dane, na primer, sva ta halabuka o [qudskim] “pravima” i
“demokratiji”. Glavna pokreta~ka sila te halabuke uop{te nije “slo-
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 569–571.
1. Fenomen (koji je) dobro zasnovan (lat.).
366 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
boda”, kako se to obi~no misli, ve} ujedna~avawe – strasno pori-
cawe jerarhi~nosti `ivota; nipo{to ne odbrana prava svakoga da
bude “onaj koji on jeste”, ve} podsvesna tvrdwa da, u su{tini, sve je-
ste jedno te isto, a to, onda, zna~i da, ustvari, nema prvih, nema
nezamenivih, ni jedinstvenih, niti “prizvanih”. Ameri~ki pisci
i pesnici, na primer, zara|uju tako {to na univerzitetima preda-
ju “creative writing”.1 Ovde je, do komi~nosti, zapawuju}a sama ideja
da bilo kog ~oveka mo`ete nau~iti da bude [ekspir, da je dovoqno
samo da se on tome nau~i od “stru~waka”.
Ipak, u palome svetu, “koji u zlu le`i”, i ta [qudska] pravâ
i ta demokratija predstavqaju neko relativno dobro, u smislu regu-
lisawa borbe svih protiv sviju; borbe koja, u jednom dubqem smislu,
predstavqa zakon ovoga sveta. Qudska prava i demokratija su zlo sa-
mo u onoj meri u kojoj i{~ezava svest o wihovoj “relativnosti” i oni
po~nu da se obogotvoravaju. Oni su, drugim re~ima, dobro jedino u
odnosu na sve to zlo koje reguli{u i koje, takore}i, “ograni~avaju”
u wegovoj svemo}i. Tako su qudska prava i demokratija – dobro u to-
talitarnoj ili rasisti~koj dr`avi, ali se pretvaraju u zlo tamo gde
pobe|uju i postaju “ciq po sebi”, to jest idol. A oni postaju idol
svaki put kada, prestav{i da budu odbrana slabih, postaju oru|e
ujedna~avawa, a samim tim i oru|e duhovnoga ra{~ove~ewa i u, kraj-
wem ishodu, gordosti...
Me|utim, sve je ovo – a u tome i jeste stvar – na Crkvu pot-
puno neprimenivo. Jer Crkva ne zna ni za jedan drugi “zakon” osim
za zakon qubavi ili, boqe re~eno, osim za samu qubav, a gordost
nije ni{ta drugo do poricawe i nemawe qubavi, otpadawe od quba-
vi (“pohota tela, pohota o~iju i gordost `itejska” [1. Jn. 2, 16]).
[Crkva ne zna ni za jedan drugi “zakon” osim] za qubav kao Bo`an-
ski @ivot. A u tom Bo`anskom @ivotu nema gordosti. Otac jeste
svagda Otac, ali sve daje Sinu; Sin “ne pretenduje” na “pravo” da
bude Otac i jeste ve~no Sin, a Duh Sveti Koji je sami @ivot, sa-
ma Sloboda (“di{e gde ho}e..” [Jn. 3, 8]) – jeste sama Qubav Oca pre-
ma Sinu, Sina prema Ocu, sâmo Bo`ansko samopredavawe i poslu-
{nost. Tu qubav daruje [Bog ~oveku], Bog toj qubavi priop{tava
~oveka, i to priop{tewe jeste Crkva. I zato u Crkvi nema nika-
kvih “pravâ” i, sa wima povezanoga, ujedna~avawa. Nema ujedna~a-
vawa i zato nema “pore|ewa” – tog glavnog izvora gordosti. Priziv
1. Stvarala~ko pisawe (engl.).
Istorijska kriza Pravoslavqa 367
na savr{enstvo koji je upu}en svakome ~oveku jeste priziv ~oveku
da prona|e samoga sebe, ali ne “kroz pore|ewe” [sa drugima] niti
kroz “samoanalizu” (“u ~emu je moj potencijal?”), ve} u Bogu. Otu-
da i taj paradoks: sebe mo`e{ da na|e{ jedino tako {to }e{ sebe
da izgubi{, a to zna~i – da se u potpunosti poistoveti{ sa “pri-
zvawem”, sa naumom Bo`ijom o tebi, naumom koji, pak, ne otkriva{
u “sebi”, ve} u Bogu...
Voleti Bo`ijom qubavqu. I sebe, i druge... O kako je neo-
phodno, u na{e doba – doba gotovo potpunoga nepoimawa qubavi –
dubqe proniknuti u korenitu “naro~itost” Bo`ije qubavi! Meni
se, ponekad, ~ini da je prva osobenost te qubavi – surovost. A to
zna~i da u toj qubavi nema one “sentimentalnosti” sa kojom je “ovaj
svet” odavno ve} poistovetio Bo`iju qubav (a samim tim i Hri-
{}anstvo). U qubavi Bo`ijoj nema obe}awa zemaqske sre}e, niti
te`ewa toj sre}i. Ili, boqe re~eno, Hri{}anstvo je u potpunosti
pot~iweno obe}awu Carstva Bo`ijeg i te`ewu k Carstvu Bo`ijem,
tj. k onoj apsolutnoj sre}i za koju je Bog stvorio ~oveka, na koju je
Bog pozvao ~oveka.
Otuda taj prvi, osnovni sukob izme|u qubavi Bo`ije i pa-
le qubavi ~ovekove. “Odse}i ruku svoju”, “iskopati oko svoje”,
“ostaviti `enu i decu svoju”, po}i “uskim putem”, itd. – sve je to,
na tako o~igledan na~in, nespojivo sa “`itejskom sre}om”. I upra-
vo sve to jeste ono {to je, sa u`asavawem, “ovaj svet” odbacio, i
upravo to “ovaj svet” nije hteo, upravo to je “ovaj svet” zamrzeo [u
Hri{}anstvu].
Ali, i to je ono najva`nije, svet je to odbacio tek onda ka-
da se u samoj Crkvi ne{to promenilo, kada je ne{to [u samoj Cr-
kvi] bilo “izgubqeno”. [ta? U tome i jeste pitawe. Ali, o tome,
kako se obi~no ka`e u ovakvim slu~ajevima, neki drugi put...2 Tre-
ba po}i u crkvu, “ukqu~iti” se u Strasnu Sedmicu...
2. Videti nastavak ovog zapisa na str. 368 (prim. prev.).
368
HRI[]ANSTVO JE IZGUBILO
RADOST I SVETLOST CARSTVA BO@IJEGA
Veliki Utorak, 21. april 1981.
[ta je to {to je Hri{}anstvo izgubilo pre nego {to je od
wega “odstupio” svet koji je ono rodilo i [pre nego {to je taj svet]
zapo~eo svoj sud nad hri{}anskom verom? Hri{}anstvo je izgubi-
lo radost, ali, opet, ne onu radost “prirodnu” (kao ni prirodnu
qubav), ne radost–optimizam, ne radost koja dolazi od zemaqske
sre}e, ve} onu Bo`iju radost, za koju je Hristos rekao da je “niko
ne}e uzeti od nas” [Jn. 16, 22] . Samo ta radost zna da qubav Bo`i-
ja prema ~oveku i svetu nije surova, i ona to zna zato {to i sama
dolazi od te “apsolutne” sre}e za koju nas je i stvorio Bog. Hri-
{}anstvo (ali ne i Crkva, u svojoj misti~koj dubini!) izgubilo je
svoju eshatolo{ku dimenziju, okrenulo se protiv sveta kao “zakon”,
“sud”, “iskupqewe”, “plata”, kao religija “zagrobnoga sveta”, i, na
kraju, zabranilo “radost” i osudilo “sre}u”. I tu nema razlike iz-
me|u Rima i Kalvina: svet je ustao protiv Hri{}anstva u ime
zemaqske “sre}e”, i svekoliko wegovo nadahnu}e, sva wegova ma{-
tarewa, utopije, ideologije, itd. – treba li to uop{te i dokaziva-
ti? – u su{tini su “zemaqska eshatologija”. Paradoks istorije
Hri{}anstva: prestav{i da bude “eshatolo{ko”, ono je “eshatolo-
{kim” u~inilo sâm svet!
(...) Svet je stvoren kao Sre}a i – za sre}u, i o toj sre}i sve
u svetu “prorokuje”, sve k toj sre}i priziva, sve o woj svedo~i samom
svojom “krhko{}u”. U palom svetu, koji je izgubio sre}u, ali i daqe
tuguje za sre}om, u svetu koji – bez obzira na sve – `ivi za tu [izgu-
bqenu] sre}u, Hri{}anstvo je otkrilo i darovalo sre}u i tu sre}u
ostvarilo u Hristu kao “radost”. I, potom, sâmo tu sre}u “sakrilo”.
I tada je svet zamrzeo Hri{}anstvo (ta~nije – hri{}anski svet) i
vratio se svojoj “sre}i”. Ali, ve} zadojen ne~uvenim obe}awem apso-
lutne sre}e, ovaj svet je po~eo takvu sre}u sâm da sazdava, da k woj
“napreduje”, da toj budu}oj sre}i pot~iwava sada{wost... I, gle, sa-
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 570–571, 314, 297.
Istorijska kriza Pravoslavqa 369
da se zatvara taj krug, i sâmo Hri{}anstvo, da bi sebi iznova izbo-
rilo svoje [izgubqeno] mesto u svetu i u istoriji, prihvata upravo
tu zemaqsku eshatologiju, po~iwe da ube|uje i sebe i druge da je ono
ustvari uvek i stremilo upravo toj zemaqskoj sre}i, te da ni Hri-
stos, ni Crkva nisu u~ili ni o ~emu drugom.
Hri{}anstvo se raskolilo na “konzervativce” (koji tuguju
za religijom “zakona i plate”, koju su oni i stvorili) i “progresi-
ste” (koji slu`e “budu}oj sre}i” na zemqi). Me|utim, evo {ta je ov-
de zanimqivo: i jedni i drugi ni{ta ne mrze u toj meri kao poziv
na radost, kao pomiwawe one “radosti velike”, ~ijim objavqewem i
darovawem i zapo~iwe Evangelije; one “radosti velike” kojom `ivi
Hri{}anstvo (“radujte se, radujte se Gospodu i opet ka`em – raduj-
te se!” [Filipq. 4, 4]); one “radosti velike” koju Hri{}anstvo ~eka
(jer ono ~eka “radost veliku”, a ne – nagradu!). Jedni govore: “Kako
je mogu}e radovati se kada milioni qudi stradaju! Treba ’slu`iti’
svetu...” Drugi govore: “Kako je mogu}e radovati se u svetu koji ’u zlu
le`i?’”. Oni ne shvataju: ako je Crkva makar na trenutak (koji je
potrajao, tajno i skriveno, u Svetima) pobedila svet, onda ga je ona
pobedila jedino Rado{}u i Svetlo{}u.
Bezizlaz sveta sa wegovim “progresom”. Bezizlaz religije sa
wenim “zakonom” i terapeutikom. Iz oba bezizlaza izveo nas je Hri-
stos. I to je ono {to neprestano praznuje Crkva, a {to isto toli-
ko neprestano ne}e da ~uju i {to, zato, i ne ~uju qudi:
“...Ne u zemaqski Jerusalim – da stradam, ve} ushodim k Ocu
Mome, i Ocu va{em, i Bogu Mome i Bogu va{em, i sauzve{}u i vas u
Gorwi Jerusalim, u Carstvo Nebesko”1.
Tamo gde nema radosti, Hri{}anstvo se pretvara
u strah i, stoga, u mu~ewe
Petak, 3. decembar 1976.
(...) Po mome mi{qewu Bog }e sve da oprosti osim “bezrado-
snosti” koja se sastoji u zaboravqawu ~iwenice da je Bog stvorio
svet i spasao svet... Ta radost nije tek jedan od “sastavnih delova”
Hri{}anstva, ve} je to wegov osnovni “ton” koji sobom pro`ima
sve – i veru, i ose}awe sveta. Tamo gde nema radosti, Hri{}anstvo
se, kao i religija [uop{te], pretvara u strah i, stoga, u mu~ewe. Jer,
~ak i o palosti sveta (koja je sredwi ~lan moje “trijedne intuici-
je”: Stvarawe – Palost – Spasewe) mi znamo iskqu~ivo na osnovu
1. Stihira Velikoga Ponedeqka.
370 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
poznawa stvorenosti sveta i wegove spasenosti u Hristu. Tako
da ni pla~ zbog palosti ne ubija tu radost koja u “ovome svetu”,
svagde i sve vreme, ra|a onu “svetlu tugu”.
“Ovaj svet” se veseli, ali kako je samo taj svet bezradostan,
jer radost (za razliku od onoga {to Amerikanci nazivaju fun [za-
bavom]) mo`e biti iskqu~ivo od Boga i jedino – odozgo! Ali, upra-
vo je zbog toga Hri{}anstvo i u{lo u svet kao radost. Ne samo kao
radost zbog spasewa, ve} kao spasewe koje jeste radost. Setimo se
samo da mi u svaku nedequ “obedujemo” sa Hristom, “za Wegovom Tr-
pezom, u Carstvu Wegovome”, a potom se pogru`avamo u svoje “pro-
bleme”, u strah i mu~ewe... Bog je spasao svet rado{}u, i: “ali va-
{a }e se `alost okrenuti na radost”, i “radost va{u niko ne}e uze-
ti od vas” [Jn. 16, 20–22].
Od greha ne spasava strah od greha, ve} radovawe Gospodu
Utorak, 12. oktobar 1976.
Po~etak “la`ne religije” je nesposobnost za radovawe, ta~-
nije – odustajawe od radosti. Me|utim, radost je tako apsolutno va-
`na upravo zbog toga {to je ona nesumwivi plod ose}awa Bo`ijega
prisustvovawa. Ne mo`e se znati da Boga ima, a ne radovati se tome.
I jedino u odnosu na tu radost su pravilni, istiniti i plodotvor-
ni: i strah Bo`iji, i pokajawe, i smirewe. Van te radosti – i strah
Bo`iji, i pokajawe, i smirewe lako postaju “demonski”, tj. dubinsko
izvitoperewe samog religijskog opita. Religija straha. Religija
la`–smirewa. Religija krivice: sve su to isku{ewa, sve su to “pre-
lesti”. Ali, za{to je takva religija sna`na ne samo u svetu, ve} i u
Crkvi? I za{to je kod “religioznih” qudi radost svagda izlo`ena
podozrewu? Ono prvo, ono glavno, izvor svega jeste: “Da se uzraduje
du{a moja Gospodu...” [Ps. 34, 9]. Strah od greha ne spasava od greha.
Radovawe Gospodu spasava [od greha]. Ose}awe krivice i moralizam
ne “osloba|aju” od sveta i wegovih isku{ewa. Radost je osnova slobo-
de u kojoj smo prizvani da “stojimo” [Gal. 5, 1]. Gde se, kako se, kada se
izvratila, zamutila ta “tonalnost” Hri{}anstva ili, boqe re}i,
gde, kako i kada su Hri{}ani po~eli da “ogluvquju” za tu “tonal-
nost”? Kako je, kada je i za{to je Crkva – umesto da izmu~ene izvodi
na slobodu – po~ela da ih sadisti~ki pla{i i zastra{uje?
(...) Ne, nije bilo ve}e pobede |avola u svetu od te “psiho-
logizacije religije”. Dokaz: u psihologiji postoji {ta god ho}ete,
a jedino {to je u woj apsolutno nepotrebno, nezamislivo i nedopu-
stivo jeste – radost.
371
OBNOVA PRAVOSLAVQA –
NEMOGU]A JE BEZ POKAJAWA
I ISTORIJSKE SAMOKRITI^NOSTI
Sreda, 25. septembar 1974.
(...) Svih ovih dana brige u vezi sa saborom “Karlov~ana”1
i, {to je najva`nije, u vezi sa Sol`ewicinovim pismom tom sabo-
ru. Ju~e uve~e mi je, u telefonskom razgovoru, o. Aleksej Kiseqev
rekao da se “atmosfera promenila”, da je sastavqena i odobrena
[“karlov~anska”] poslanicama “nama”, sa pozivom da se “otople
odnosi”. Sol`ewicin mi je svoju “poslanicu” poslao jo{ letos,
iako se potom veoma brinuo da bi za to mogli da saznaju [“Karlov-
~ani”], tako da sam se ja pona{ao kao da ni{ta o woj ne znam. Po-
slanica je izuzetna. Treba li verovati u to da Sol`.[ewicinova]
iskrenost i snaga zaista mogu da sru{e zid?
Meni je jasno da “promena atmosfere” u Pravoslavqu zna-
~i, pre svega, sticawe sposobnosti da se na sebe pogleda sa stra-
ne, istinske “samokriti~nosti”, istinitog pokajawa i obra}ewa.
Sol`.[ewicin] pi{e o grehu Ruske Crkve protiv staroobre-
daca i to je za wega jedan od tragi~nih “~vorova” ruske istorije.
Ali, on, kako mi se ~ini, ne vidi da je i sâmo staroobredstvo bilo
bezizlaz i, u mnogo ~emu, najve}a tragedija drevnoruske svesti. Mo-
ra se zahvatati mnogo dubqe. “Obnovqenci” su propali, zato {to su
videli samo ono spoqa{we: krizu episkopata (mona{kog), krizu ob-
lika bogoslu`ewa. Zatim – popovska pobuna, koja je, uz to, jo{ bila
i podr`ana od strane sovjetske “tajne slu`be”. Mnogo je ozbiqnije
to {to u istorijskom Pravoslavqu uop{te nema kriterijuma samo-
kriti~nosti. Obrazovav{i se kao “prava vera” – protiv jeresi, Za-
pada, Istoka, Turaka... – Pravoslavqe je [svagda] pro`eto komplek-
som samopotvr|ivawa, hipertrofijom nekakvog unutarweg “trijum-
falizma”. Priznati [sopstvene] gre{ke, onda, zna~i – naru{iti
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 108–109.
1. “Karlov~ani” – “Karlova~ki sinod”, tj. Ruska zagrani~na Crkva (prim. prev.).
372 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
osnove “istinite vere”. Tragi~nost pravoslavne istorije [Pravo-
slavci] svagda vide iskqu~ivo u trijumfu spoqa{wega zla: pro-
gonâ, turskoga ropstva, izdaje od strane inteligencije, boq{eviz-
ma. Me|utim, nikada [to zlo ne vide] – “unutar” [Pravoslavqa].
I sve dok je to tako, ube|en sam, nikakav preporod Pravo-
slavqa nije mogu}. Glavna te{ko}a ovde jeste u tome {to tragedija,
pad [Pravoslavqa] zaista nije u gresima qudi (to niko ne pori~e...),
ve} u tome {to je taj pad ukorewen i gnezdi se u onim pojavama koje
se obi~no smatraju, u koje se obi~no veruje upravo kao u samu su{ti-
nu Pravoslavqa, kao u wegovu ve~nu vrednost i istinu.
To je, na prvom mestu, nekakva “bapska” pobo`nost, pro`eta
“umilewem” i “sujeverjem” i koja je, zbog toga, potpuno zatvorena za
svaku kulturu. Takva pobo`nost ima stihijsku snagu i wome se mo`e
`iveti kao ne~im {to je potpuno samodovoqno, bez ikakvog odnosa
prema Hristu i Evangeliju, prema svetu, prema `ivotu... Tu se sve re~i
“razvodwuju”, ispuwavaju nekakvom “vodom” i vi{e ne zna~e ni{ta. Ta-
kva “pobo`nost” i jeste ono {to je Hri{}anstvu vratilo izvesnu “pa-
gansku” dimenziju, {to ga je rastvorilo u religijskoj ~ulnosti. Takva
“pobo`nost” i Hrista meri sobom, i Hrista ~ini simvolom sebe same.
To je, na drugom mestu, gnosti~ki otklon same vere, koji je
zapo~eo jo{ kod Otaca (isku{ewe jelinstva) i koji se rascvetao u
kasnijem bogoslovqu (zapadwa~ki intelektualizam).
To je, na tre}em mestu, onaj dualizam koji je ukorewen u ta-
kvoj pobo`nosti i takvom bogoslovqu, i koji je u crkvenom pristu-
pu svetu sobom zamenio onaj izvorni [hri{}anski] eshatologizam.
To je, na ~etvrtom mestu kapitulacija Pravoslavqa pred na-
cionalizmom u wegovoj najgoroj paganskoj (rasnoj) i jakobinskoj
(dr`avno–autoritarnoj, negativnoj) su{tini.
Ta me{avina se izdaje za “~isto Pravoslavqe” i svako od-
stupawe od wega ili makar poku{aj da se o wemu rasu|uje napada
se odmah kao “jeres”. Me|utim, upravo ta ~udna me{avina jeste bez-
izlaz u koji je zapalo istorijsko Pravoslavqe i u`as tog bezizla-
za nije mawi ve} je, u su{tini, jo{ ve}i zbog toga {to upravo taj
bezizlaz k sebi privla~i sve mogu}e “obra}enike”. [U Pravoslavqu
je] u pro{losti bilo i straha, i kompleksa inferiornosti, i sa-
moodbrana{tva, ali Pravoslavqe je, na sre}u, izbeglo zapadne re-
ligijske ratove i ~itavu krizu Reformacije i Kontrareformacije,
i u sebi nikada nije ponelo apriorni religijski negativizam kao
sadr`aj crkvenoga `ivota.
373
CRKVA NEMA DRUGU ISTORIJU
OSIM ISTORIJE SVOG SUSRETA SA SVETOM
Utorak 12. novembar 1974.
(...) Ju~e uve~e – sastanak na{eg [fakultetskog] osobqa, mi-
ran i prijateqski. Referati “istori~arâ” – Majendorfa i Erikso-
na. U vezi sa tim, razmi{qao sam – opet i opet! – o bogoslovskom
obrazovawu uop{te i o “istoriji” pojedina~no. Izu~avawe istorije
Crkve, naravno, u idealnom smislu, treba da oslobodi ~oveka od
robovawa pro{losti, koje je tako tipi~no za pravoslavnu svest.
Ali, to je, na`alost, samo tako u idealnom smislu. Se}am se kako
sam se i sâm sporo osloba|ao od idolopoklonstva “Vizantiji”,
“Drevnoj Rusiji”... od takve zanesenosti, od takve “igre”. A dana{wi
student [bogoslovqa] – koji se, pre svega, “odlikuje” nepoznavawem
istorije uop{te uzev{i, nikakve istorije – jo{ je mawe sposoban za
iznala`ewe sopstvene sinteze i “celovitog vi|ewa sveta”. I ovde
je najva`nije to {to u Crkvi nema “sve{tene istorije”, sli~ne bi-
blijskoj istoriji.
Me|utim, na{e predavawe [istorije kao predmeta], koje iz-
dvojeno prou~ava “istoriju” Crkve, tu istoriju, htelo ne htelo, pre-
tvara upravo u sve{tenu istoriju i samim tim izvitoperuje, pre
svega, sâmo u~ewe o Crkvi, poimawe i iskustvo su{tine Crkve. Tu
ima ne{to {to krajwe nije u redu, ali kako to ispraviti, kako pre
svega to shvatiti, formulisati – ne znam. I otuda – nesigurnost,
nesklad. S jedne strane – saglasnost sa “istori~arima”: izvan isto-
rijskoga pristupa javqaju se la`ni apsolutizmi. Sa druge – [sagla-
snost] sa “pastirskom” strujom [u Crkvi] koja te`i da ograni~i is-
toriju u korist stvarne, `ive, postoje}e Crkve... Ispada da odre-
|ewe Crkve zahteva odre|ewe “istori~nosti” Crkve i, otuda, “isto-
rije Crkve”, kao i izu~avawe te istorije...
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 123–124.
374 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Osnovna “formula”, kako mi se ~ini, jeste uvek jedna ista:
eshatolo{ka. Crkva je prisustvovawe u vremenu, u istoriji sve-
toga i sve{tenoga, ali ne po na~elu dihotomije “sve{teno [sa-
kralno] – profano”, ve} po na~elu eshatolo{kom: da bi se omogu-
}ilo da se sve {to je u vremenu i {to je u istoriji dovodi u vezu
sa Carstvom Bo`ijim i, samim tim, da se sve procewuje [Carstvom
Bo`ijim]. No, u tom smislu sama Crkva nema nikakvu “istoriju”
kao sve{tenu kategoriju svoga postojawa. @ivot Crkve je svagda
“skriven Hristom u Bogu” [Kol. 3, 3], Crkva `ivi istinito ne
istorijom, ve} – Carstvom Bo`ijim. Zato je istorija Crkve svagda
i iskqu~ivo istorija wenog susreta sa svetom, svagda i iskqu~ivo
“saodno{ewe”. Vaselenski Sabori, na primer, nisu nikakvi “sve-
{teni doga|aji” po sebi: “ontolo{ki” [gledano], u duhovnoj stvar-
nosti, ne postoji nikakva “epoha Vaselenskih Sabora”. Ti Sabori
kakvotno ni{ta ne mewaju u Crkvi i u tom smislu oni su “relativ-
ni”, kao i svi oblici i izrazi Crkve, sva wena “vidivost” i “isto-
ri~nost”. Wihova va`nost je u tome {to su oni svagda odgovor sve-
tu, potvr|ivawe mogu}nosti spasewa i preobra`ewa. No, ~im ih
“apsolutizujemo”, to jest u~inimo vrednostima po sebi, a ne [vred-
nostima] u odnosu prema svetu, drugim re~ima, ~im wih same pre-
tvorimo u “sve{tenu istoriju”, li{avamo ih wihove istinite vre-
dnosti i istinitoga zna~ewa. Takve vrste jeste i to, o~igledno
pogre{no, “apsolutizovawe” u Pravoslavqu wegove istorijske kul-
ture: “pet isto~nih Patrijar{ija”, gr~ko do`ivqavawe “Vaselen-
skog Patrijarha” kao sve{tene i ve~ne kategorije Pravoslavqa, i to-
me sli~no.
Stoga, upravo oslobo|ewe istorije Crkve od “sakralnog”
apsolutizovawa te istorije mora da bude bogoslovska pretpostav-
ka za izu~avawe istorije Crkve. S druge strane, ovakvo izu~avawe
[crkvene istorije], ve} odavno je usredsre|eno na Crkvu po sebi, a
ne na odnos Crkve sa svetom, kulturom, itd. i kao takvo sazdava
taj opasni i {tetni pristup: “sve{tena istorija”. Umesto oslobo-
|ewa dolazi do porobqewa koje, na`alost, i predstavqa osnovno
breme Pravoslavqa.
375
U SAVREMENOM PRAVOSLAVQU
OPIT CRKVE JE ZAMEWEN OPITOM
“HRAM + INDIVIDUALISTI^KA RELIGIJA”
Utorak 15. mart 1977.
“(..) U nedequ u “Wujork Tajmsu”, ~lanak o naglom padu pose-
}enosti crkava i o opadawu “vere” u smislu prihvatawa dogmata,
ovog ili onog u~ewa. Izjava mladog rimokatolika: “Ne vidim {ta
bi prihvatawe ovog ili onog dogmata Crkve izmenilo u mom pri-
stupu `ivotu”. Razmi{qao sam danas o ovome i to u misli “doveo u
vezu” sa uspehom svake mogu}e subjektivne “religioznosti”. Slabi
vera, poja~ava se “religioznost”. Me|utim, bojim se da je upravo ve-
ra, u su{tini, ve} odavno po~ela da slabi, da su se qudi posledwih
stole}a “dr`ali” Crkve ne verom, ve} tom “religijom”, i to sve dok
je Crkva “socijalno” odgovarala ne~emu u kulturi, dru{tvu, itd., a
i to, sasvim mogu}e, u onoj meri u kojoj “sloboda” i “sekularizam”
jo{ uvek nisu bili prodrli u dubinu svesti i civilizacije. Ali,
to se sada dogodilo i, gle, prva `rtva toga jeste sama Crkva.
Protestantizam je predstavqao “rascrkvewe” Hri{}anstva
ili, makar, po~etak takvog rascrkvewa. I nije nimalo slu~ajno to
{to se “post–vatikanska”1 Rimska crkva “protestantizuje” (odba-
civawe autoriteta, pojma “jeresi”, tona “objektivnosti”). Zato se i
Pravoslavqe dr`i iskqu~ivo dr`awem za Crkvu kao za prirodnu
zajednicu – etni~ku, nacionalnu... Ali, u osnovi Crkve kao jedin-
stveno hri{}anske pojave le`i vera. Vera ve~no ra|a i ispuwava
Crkvu, i jedino je veri Crkva neophodna kao “ostvarewe onoga {to
i{~ekujemo i potvrda onoga {to je nevidivo”2. Crkva je potrebna
veri jedino u meri eshatologizma hri{}anske vere, to jest kao “Sve-
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 347–349.
1. Tj. Rimska crkva posle Drugog vatikanskog koncila (1962-1965. godine) (prim.
prev.).
2. “Vera je osnov svega ~emu se nadamo, potvrda stvari nevidivih” (Jevr. 11, 1).
376 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ta Tajna budu}ega Veka”. Religiji – i to ni u kom slu~aju ne svakoj
religiji! – Crkva uop{te nije neophodna, ve} je neophodan hram.
Hram je “religijskoga” porekla (otuda i ono evangelsko: “Razru{i-
te ovaj hram..” [ Jn. 2, 19]), a Crkva – hri{}anskoga. Me|utim, na{a
Crkva se ve} odavno poistovetila sa “hramom” i rastvorila u “hra-
mu”, a to zna~i – vratila se k paganskom hramu kao “sredi{tu” pri-
rodnoga `ivota, kao religijskom opravdawu toga `ivota. Prote-
stantizam je bio poku{aj da se spasi vera, da se vera o~isti od wene
religijske redukovanosti i metamorfoze. Ali, protestantizam je
to u~inio po cenu odricawa od eshatologije, zamene eshatologije –
“spasewem” krajwe individualnim, privatnim. I, stoga, u su{tin-
skom smislu, odricawem od Crkve...
Na planu “prirodnoga”, najve}i anahronizam je, po svoj pri-
lici, bio rimokatolicizam. Jer, on je bio “mogu}” samo dok je bi-
lo mogu}e poricati ili ograni~avati slobodu li~nosti, tj. os-
novni “dogmat” Novoga vremena. Poku{av{i da promeni kolosek,
da ukqu~i u sebe slobodu, rimokatolicizam se naprosto uru{io i
uop{te ne vidim kako je mogu} oporavak rimokatolicizma (osim u
slu~aju neke “fa{izacije” roda qudskog, u slu~aju nekog novog, mo-
`da potpunog, odricawa roda qudskog od te eksplozivne sinteze
slobode i li~nosti).
[to se, pak, ti~e Pravoslavqa i protestantizma, oni su ”[u
pogledu ovoga] gipkiji. Pravoslavqe se, u svojoj dubini, ve} odavno
“protestantizuje”: u Pravoslavqu svako “veruje” po svome, ali su
svi sjediweni “religijom”, to jest hramom i obredom. Otuda i to
dvojno kretawe: ako se ide od religije ka “veri”, onda se odlazi u
rascrkvewe, u privatnu religioznost, a ako se ide od “vere” ka re-
ligiji, onda se odlazi ka “pravovernosti”, Tipiku, kadionici i
“ikonama”. Oba kretawa su “nepunovredna”: u jednom trijumfuje in-
dividualizam (poricawe Crkve), a u drugom – “religija” (reduko-
vawe Crkve) i, u su{tini, tako|e individualizam.
Qudi koji nas slu{aju potpuno iskreno ne shvataju {ta mi
od wih ho}emo. U krajwem ishodu, mi (mnogi) ho}emo Crkvu, ali u
Hri{}anstvu ve} odavno vi{e nema opita Crkve i on je zamewen
opitom – “hram plus individualisti~ka religija”, koji je iznutra
li{en svake vere u smisao “ostvarewa onoga {to i{~ekujemo i po-
tvrde onoga {to je nevidivo”... [ta i{~ekujemo? [ta je to – ne-
vidivo? Da li je to ne{to “Bo`ansko” po sebi, onostrano, zagrob-
no, neovosvetovno, ne{to {to qudima “poma`e da se `ivi”? Me|u-
Istorijska kriza Pravoslavqa 377
tim, sve to i na~in do`ivqavawa svega toga je, na kraju krajeva,
stvar ukusa (individualnoga izbora, navike, itd.). A – “de gustibus
non est disputandum. Quod erat demonstrandum”.2
Ponovo sam pro~itao ono {to sam napisao o veri, Crkvi i
slobodi, i ho}u to ta~no da odredim. Govori se: “Svako je slobodan
da veruje po svome...” ^udno, ali – u redu: religijsko “nasiqe nad sa-
ve{}u” je, zaista, najgore od svih vrsta nasiqa. Govori se: “Treba
prihvatiti veru Crkve” (autoritet Crkve, itd.). Ali, nije stvar u
tome, i nije na taj na~in, i nije to – to...
Kada ka`em da vera ra|a Crkvu, govorim zapravo o ontolo-
giji same vere. Jer vera i Crkva nisu dve razli~ite “stvarnosti”’,
pri ~emu jedna od wih, takore}i, “~uva” ili “brani” onu drugu. Ne!
Vera je zaimavawe Carstva (“ostvarivawe i{~ekivanoga” – Carstva
[Bo`ijega] – i “potvrda onoga nevidivoga” – Carstva [Bo`ijega]).
To zaimavawe i jeste Crkva kao Sveta Tajna, kao jedinstvo, kao no-
vi `ivot, itd. Crkva je “prisustvovawe” i{~ekivanoga i nevidivo-
ga. Zato, govoriti o nekakvoj “slobodi vere” unutar Crkve jednako
je besmisleno kao i govoriti o slobodi unutar tablice mno`ewa.
Prihvatawe Carstva jeste plod slobode, “ispuwewe” i oven~awe
slobode, i u tom smislu vera – kao postojano prihvatawe [Carstva],
koje se sve vreme obnavqa – jeste sloboda, jedina istinita sloboda,
kakva treba da bude i Crkva kao ispuwewe vere.
3. O ukusima ne treba raspravqati. [to je i trebalo dokazati (lat.).
378
CRKVA NE @IVI – “INSTITUCIJOM”,
NITI “SVEDENO[]U NA RELIGIJU”,
NITI “SVETOM”, VE] CARSTVOM BO@IJIM
Petak, 20. decembar 1974.
(...) Mo`e li se zaista sazdavati Crkva, tj. parohija “iskqu-
~ivo” na Hristu? Mo`e li se – crkveno – prevladati ta sraslost Cr-
kve sa “telom i krvqu”? U tome je, u su{tini, ~itavo pitawe ameri~-
koga Pravoslavqa i, {ire, Pravoslavqa u dvadesetom stole}u. “Is-
pit” Pravoslavqa u pogledu wegove transcendentne “istinitosti” i
vaselenskosti. Me|utim, ako je istina Pravoslavqa iskqu~ivo isti-
na o svetu (“osve{tawe `ivota”), onda je Pravoslavqe na tom ispi-
tu palo. Ali, ako je Pravoslavqe, pre svega, istina o Carstvu Bo`i-
jem (“eshatologija”), onda }e Pravoslavqe polo`iti taj ispit.
Rana Crkva je pobe|ivala iskqu~ivo eshatolo{kom rado-
{}u, nesumwivo{}u – za wu samu – opita Carstva Bo`ijega, “koje
dolazi u sili” [Mk. 9, 1], ose}awem i vi|ewem “Zore tajanstvenoga
Dana”.1 Za preovla|uju}u ve}inu Pravoslavnih ovo o~igledno zvu~i
kwi{ki i apstraktno. Jedinu alternativu “telu i krvi”, “na~inu
`ivota”, nacionalizmu... ve}ina Pravoslavnih vidi iskqu~ivo u
razvaplo}enoj “duhovnosti”, koja je pritom stalno dvostruko indi-
vidualisti~ka. Tertium non datur.2 Ali, slu{aju}i ju~e pesmopojawa
pretprazni{tva: “Hristos se ra|a da pali obnovi lik...”, “tajan-
stveni Vrt...” – sve to mno{tvo zadivquju}ih slikâ i simvolâ, izno-
va sam i opet razmi{qao: srce, tj. su{tina svega u Crkvi jeste
upravo ovde, u ovom neprestanom izvijawu ka onom “posledwem” koje
je ve} dato, opazivo, vidivo... Crkva `ivi ne “crkvom”, ne “religij-
skom redukcijom”3 (organizacija, klirikalizam, itd.) i ne “svetom”
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 141-142.
1. Iz Akatista Presvetoj Bogorodici.
2. Tre}i nije dat (lat.).
3. Tj. svedeno{}u na religiju (prim. prev.).
Istorijska kriza Pravoslavqa 379
(taj neizbe`ni “identitet”, obi~no nacionalni, a ako ne nacional-
ni onda bilo koji drugi: etni~ki, “duhovni”, ikonografski...), ve} –
Carstvom. Crkva jeste Sveta Tajna Carstva. I pitawe je jedino u
ovome – s jedne strane: za{to su Hri{}ani to zaboravili i za{to
je sve to “izvetrilo”, a sa druge: da li je mogu}e vratiti se tom opi-
tu? Svedo~ewe tog opita, poziv na taj opit mogli bi, morali bi da
budu, u to sam ube|en, su{tina pravoslavnoga preporoda i vaselen-
ske misije Pravoslavqa, jer tu je sve: i prevladavawe sekularizma,
i bogoslovska sinteza, i odgovori na “savremena” pitawa o kulturi,
o “istoriji”, o “religiji”, itd. Ali, niko to kao da ne ~uje, a najmawe
od svih – bogoslovi koji se stalno i{~u|avaju za{to su i svet i Cr-
kva tako ravnodu{ni prema wihovim nau~nim istra`ivawima, za-
{to i svet i Crkva [tim istra`ivawima] pretpostavqaju ili svoju
“redukciju” Crkve (rusku, gr~ku... bilo koju), ili se, pak, `edno ba-
caju na svaku mogu}u, neretko sumwivu, “duhovnu” literaturu. Jer, i
jedno i drugo je stvarno, i jedno i drugo jeste, dok se kwige o vizan-
tijskom bogoslovqu bave ne~im ~ega nema u stvarnosti.
Govorimo qudima: Pravoslavqe, Hri{}anstvo [vaselensko,
a] ne – “rusko”, ne “gr~ko”, itd. Govorimo im: Pravoslavqe osve{ta-
va svekoliki `ivot. Ali, oni sebe ose}aju Rusima i zahtevaju da Cr-
kva, da Pravoslavqe osve{ta wihov `ivot, to jest wihovu stvar-
nost. U ime koje stvarnosti mi qude pozivamo da se odreknu toga?
U ime Crkve – odgovaramo mi. Ali, u ~emu je stvarnost Crkve?
That is the question.3 Mladi sve{tenici samouvereno odgovaraju: do-
|ite u crkvu, pri~e{}ujte se ~esto, “sazdavajte” parohiju, u~estvuj-
te u crkvenom `ivotu. Ali, u tome i jeste ~itava stvar {to Crkva
nema nikakav svoj `ivot, a ako ga i ima, onda je taj `ivot popri-
li~no prividan. Ako Crkva `ivi svetom, onda to zna~i da ona `i-
vi stvarno{}u `ivota wenih ~lanova. I tada niko [iz Crkve] ne-
ma prava da ka`e: ono {to je stvarno za vas [u svetu], uop{teno go-
vore}i, nije stvarno.
Me|utim, Crkva ustvari `ivi Carstvom Bo`ijim, u tome je-
ste wen `ivot koji je zaista wen li~ni i koji se ne mo`e svesti ni
na {ta {to je u svetu. Taj opit Carstva je Crkva prizvana da donosi
svetu, a to opet zna~i – u stvarnost [sveta]... “Crkva po sebi”, crkve-
nost radi crkvenosti – to je stra{no su`avawe, izdaja i zamena...
3. “To je (ono pravo) pitawe”, u smislu: to je pitawe sa velikim “P”, to je pi-
tawe svih pitawa. ^uvena re~enica iz jo{ ~uvenijeg Hamletovog monologa, ko-
ja je, iz [ekspirovog “Hamleta”, u{la u op{tu upotrebu (prim. prev.).
380
HRI[]ANSKA DUHOVNOST NE TE@I
OSLOBO\EWU OD VREMENA,
VE] OSLOBO\EWU VREMENA
Sreda, 14. maj 1975.
(...) Danas za vreme Jutrewa – opet nekakvo “naitije” sre}e,
punote `ivota i, istovremeno, misao: “A mora se umreti!”. Me|utim,
potresno je to {to se u tom i takvom mimoletnom da{ku sre}e stal-
no “zbira vreme”, to jest biva jednovremeno ne samo ono ~ega se se}a-
mo, ve} upravo prisustvuju i `ive svi takvi “da{kovi” – i ona Veli-
ka Subota na Kli{iju i mno{tvo istih takvih “prosijawâ”. Ne zna-
~i li to, onda, da “ve~nost” nije prestanak vremena, ve} upravo vas-
krsewe i zbirawe vremena; tj. da je upravo “vreme” – fragmentacija,
razdrobqewe i pad “Ve~nosti” i da se upravo na “vreme”, mo`da, pre
svega, i odnose re~i Hristove: “Da ni{ta od toga ne izgubim, nego da
to vaskrsnem u posledwi dan” [Jn. 6, 39]. U izvesnom smislu to i je-
ste vaskrsewe “tela”.
(...) ^e`wa za samo}om, ti{inom, slobodom – to i jeste ~e`-
wa da se vreme “oslobodi” od mrtvih telesâ koja ga zatrpavaju, da se
vreme u~ini onim {to ono treba da bude – smesti{te, putir Ve~-
nosti. Liturgija: pretvarawe vremena, potpuno ispuwavawe vreme-
na Ve~no{}u.
Nespojivost dve “duhovnosti”: one koja te`i oslobo|ewu od
vremena (budizam i svaki orijentalizam – induizam, nirvana, itd.) i
one koja ho}e da oslobodi vreme. Strast nepokretnosti. Ali, u isti-
nitoj “Ve~nosti” sve `ivi. Vrhunac i punota: u svakome trenutku
svekoliko vreme i svekoliki `ivot... Ali, tu je i onaj ve~ni pro-
blem: a {ta je, onda, sa “zlim” trenucima? Sa “zlim” vremenom? [ta
je sa predsmrtnim stravi~nim u`asom onoga koji se davi, onoga koga
ubijaju, onoga koji pada sa desetoga sprata pre nego {to }e se za ne-
ku sekundu razbiti o trotoar? [ta je sa “suzom” deteta koje mu~e?
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 186.
381
NAJDUBQI OPIT CRKVE –
OPIT CRKVE KAO DOMA
Petak, 14. decembar 1973.
(...) Kada se setim svoga `ivota, vi{e od svega ose}am wegovu
stalnu “policentri~nost”. Ni u jedan od “svetova” u kojima sam is-
tovremeno `iveo, nisam ulazio “bez ostatka”, ni sa jednim [od tih
“svetova”] nisam se poistovetio u potpunosti, uvek sam imao i neki
drugi svet, u koji sam mogao svakoga trenutka da odem. Pritom znam
da nikada nisam bio usamqenik, ve} naprotiv krajwe dru{tveno bi-
}e. Ali, svagda mi je bilo o~igledno da mi je nemogu}e da u bilo {ta
u|em “bez ostatka”. Duh je uvek ostajao slobodan i odre{en (...)
Sva dra` svakoga “sveta” bukvalno je u tome {to se iz wega
mo`e oti}i, {to postoji – da navedem Nabokovqeve re~i – ono “dru-
go, drugo, drugo...” Ili po [@.] Grinu – “tout est ailleurs”.1 Ali, to ni-
je ni u kom slu~aju nikakva “bezdomnost” niti “boem{tina”, jer, u
su{tini, ni jedno ni drugo ne podnosim. O, koliko samo volim dom!
I zato je za mene oti}i iz doma sa no}ewem [na strani] svagda sli~-
no umirawu, a povratak mi uvek izgleda kao ne{to beskrajno dale-
ko! Prisustvo doma u svetu, svih tih bezbrojnih osvetqenih prozo-
râ iza kojih se nalazi ne~iji “dom” – svagda me ispuwava svetlom
rado{}u. I ja bih, poput Megra, gotovo `eleo da proniknem u sva-
ki od tih domova, da osetim wegovu jedinstvenost, wegovu `ivotnu
toplinu. Svaki put kada vidim mu{karca ili `enu kako idu sa
kupqenim potrep{tinama – a to zna~i da idu svome domu! – pomi-
slim: evo, on ili ona vra}aju se u svoj dom, u svoj stvarni `ivot. I
ose}am se dobro i oni mi postaju nekako bliski. Najvi{e od svega
me zanima – {ta qudi rade kada “ne rade ni{ta”, to jest kada upra-
vo `ive. I ~ini mi se da se jedino tada re{ava wihova sudba, da je-
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 55–56.
1. “Sve je (ne{to) drugo” (fran.).
382 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
dino tada wihov `ivot postaje va`an. “Malogra|anska sre}a”: taj
izraz su izmislili, to su prezreli i osudili aktivisti svih boja,
to jest svi oni koji su, u su{tini, li{eni ose}awa dubine samoga
`ivota, koji misle da `ivot u potpunosti treba posvetiti delima.
Veliki qudi – na primer, De Gol –ustvari su “mali” qudi i zato od
wih tako malo ostaje ili, ta~nije govore}i, posle wihove smrti,
zanimawe se sve vi{e usredsre|uje na ono “mâlo” u wima, na wihov
`ivot, a ne na wihova dela koja se ispostavqaju u zna~ajnoj meri kao
ne{to potpuno prividno! “On nije imao li~noga `ivota” – govori-
mo u pohvalnom smislu [za nekoga]. A ustvari to je i glupo i `alo-
sno, i onaj koji nije imao li~noga `ivota, na kraju krajeva, nikome
nije ni potreban, jer je qudima jednima od drugih i jednima u dru-
gima neophodan `ivot. Bog nam daje Svoj @ivot (“da bismo imali
`ivot za `ivot”, [kako veli] Kavasila), a ne ideje, doktrine i pra-
vilâ. I op{tewe jeste iskqu~ivo u `ivotu, a ne u delima. Zato, dom
ne protivre~i onome tout est ailleurs koje protivre~i svakoj delatno-
sti. Kada se svako delo “zavr{i” (kada ~ovek do|e sa posla...), u do-
mu se zacaruje sami `ivot, ali upravo je `ivot i jedino `ivot
otvoren za ono – “drugo, drugo, drugo”. Hristos je bio bezdoman ne
zato {to je prezirao “malogra|ansku sre}u” – jer On je imao de-
tiwstvo, porodicu i dom – ve} zato {to je On bio “u domu” posvuda
u svetu, koji je Wegov Otac stvorio kao dom ~ovekov. Jedino se “do-
mu” (ne dr`avi, ne delatnosti, itd.) mo`e, po Evangeliju, re}i:
“Mir domu ovome!”. Mi ovde “nemamo grada” [Jevr. 13, 14], to jest ne
mo`emo sebe da poistovetimo ni sa ~im u svetu zato {to je sve
ograni~eno i svako poistove}ewe [sa bilo ~im], posle Hrista, pre-
tvara se u idolopoklonstvo, ali mi imamo dom – ~ove~anski, i Dom
Bo`iji – Crkvu. I, naravno, najdubqi opit Crkve jeste upravo
opit Crkve kao Doma. Svagda jedno isto, svagda i pre svega – sami
`ivot (popodne, ve~e, jutro, praznik), a ne delatnost. “Crkvena
delatnost”, “crkveni delatnik”, “dru{tveni delatnik” – kako su
sve to, u su{tini, grubi pojmovi i kako iz wih ne sija ni svetlost,
ni radost...
383
CRKVA NEMA “SVOJ”,
OD SVETA ODVOJENI @IVOT,
U SUPROTNOM – CRKVA SE PRETVARA U IDOL
Ponedeqak, 17. decembar 1973.
(...) Ju~e posle slu`be i do {est ~asova uve~e kod nas je bio
Mi{a Mejerson1; i jedan beskrajni razgovor – o Rusiji, o Pravoslav-
qu, o Zapadu... Za mene je naro~ito radosna ta na{a saglasnost u ono-
me u ~emu tako zao{treno ose}am svoju usamqenost u Pravoslavqu:
saglasnost u odbacivawu svih tih “redukovawa” Pravoslavqa, koja se
razrastaju na na{e o~i i u Rusiji i van we, tog svekolikog “obogo-
tvoravawa” bilo “vizantinizma”, bilo “rusizma”, bilo “duhovnos-
ti”.... Saglasnost u formuli Hri{}anstva: “li~nosnost” i “isto-
ri~nost” u wihovoj antinomijskoj spregnutosti. Saglasnost u po-
ricawu uobi~ajenog poistove}ewa pravoslavnosti, pre svega, sa se-
qa{tvom, sa prirodom, sa “organsko{}u”. Upravo je seqa{tvo ras-
tvorilo Hri{}anstvo u paganizam. ^udesni razgovor: zadivquju}e je
to da su jo{ jedino Rusi “iz Rusije” sa~uvali tajnu takvog sabe-
se|ewa, takvog razgovora kao istinskoga op{tewa.
(...) U svetlu ju~era{wega razgovora sa Mi{om, razmi{qao
sam danas o svom susretu sa o. Georgijem Grabeom, do koga je do{lo
pro{loga utorka.2 On veli: “Na{ ciq je da sa~uvamo ’~isto Pravo-
slavqe’”. Naravno, na{e sporewe, na{e su{tinsko neslagawe je za-
pravo oko ne~eg sasvim drugog. “^isto Pravoslavqe” se za wega sas-
toji, pre svega i iskqu~ivo, u [pravoslavnom] na~inu `ivota. Kod
wih nema nikakvog razmi{qawa, nikakvih “problema”, niti sposob-
nosti da probleme shvate. Naprotiv, postoji organsko odbacivawe i
poricawe problemâ. I sa wihove ta~ke gledi{ta, to poricawe i od-
bacivawe je pravilno, jer svako razmi{qawe, svaki “problem” pred-
stavqa opasnost za taj na~in `ivota. Me|utim, sva dana{wa kriza
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 56–59.
1. Mihail G. Mejerson–Aksjonov (1944, Moskva), emigrirao iz SSSR–a 1972, a
posle zavr{ene Svetovladimirske Akademije postao sve{tenik Pravoslavne
Crkve u Americi; stare{ina hrama Hrista Spasiteqa u Wujorku (prim. prev.).
2. Do susreta o. Aleksandra [memana sa o. Georgijem Grabeom do{lo je 12. de-
cembra 1973., kojom prilikom je razgovarano o mogu}em ujediwewu Pravoslav-
ne Crkve u Americi i Ruske zagrani~ne Crkve (prim. prev.).
384 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Hri{}anstva se upravo i sastoji u tome {to je propao “na~in `ivota”
za koji je Hri{}anstvo bilo vezano i kome je ono – ako ga je i obojilo
hri{}anskim tonom – u su{tinskom smislu bilo pot~iweno. Ali, pi-
tawe uop{te nije u tome da li je ovaj “na~in `ivota” bio dobar ili
lo{, jer on je bio istovremeno i jedno i drugo. Pitawe je samo u ovo-
me: da li ~ovek mo`e i da li uop{te treba da se oslawa na taj “na~in
`ivota” kao conditio sine qua non Hri{}anstva, tj. samoga Pravoslav-
qa? “Oni” na ovo pitawe odgovaraju stoprocentnim, bezuslovnim “da”.
Upravo zato tako lako prelaze iz “na~ina `ivota” u “apokaliptiku”.
Apokalipti~ki gr~ se, na jedan paradoksalan na~in, upravo i ra|a
kod takvih braniteqa [pravoslavnog] “na~ina `ivota” i to kao reak-
cija na propast tog “na~ina `ivota”, organskog `ivota, obi~ajâ, po-
retka. Otuda i taj wihov nagonski strah od Svetih Tajni (~estog pri-
~e{}ivawa, itd.). Jer Sveta Tajna jeste eshatolo{ka i kao takva se ne
uklapa u taj “na~in `ivota” (u koji se, pak, tako prekrasno uklapa
“dirqivi obi~aj svakogodi{weg posta”). I otuda ta odbojnost prema
kulturi i bogoslovqu. Jer su i kultura, i bogoslovqe, po samoj svojoj
prirodi, eshatolo{ki. Kultura i bogoslovqe unose u “na~in `ivota”
probleme, zapitanosti, tragizam, tragawe, borbu – oni sve vreme ug-
ro`avaju stati~nost “na~ina `ivota”. Braniteqi “na~ina `ivota”
prihvataju kulturu iskqu~ivo onda kada se ona ve} ustalila i kada
je, po{to je ve} postala deo “na~ina `ivota”, postala “bezopasna”,
poput tupog no`a, tj. onda kada oni ve} znaju {ta i kako treba o woj
da misle (ili, pak, {ta ne bi trebalo da misle). Homjakova su za
`ivota smatrali modernistom i razru{iteqem svih branâ, a danas je
on za braniteqe “na~ina `ivota” simvol i vaplo}ewe konzervati-
vizma. I to je zbog toga {to su braniteqi “na~ina `ivota” apsolu-
tno nesposobni da prihvate bilo kakvo savremeno stvarala{tvo, [ne-
sposobni] da ga duhovno pojme. I Hri{}anstvo i Pravoslavqe su za
wih dobri i “prihvativi” zato {to su drevni, zato {to su u pro{-
losti, zato {to su substanca i opravdawe “na~ina `ivota”.
I zato braniteqi “na~ina `ivota” ne}e da prihvate nijednu
re~ (niti stvarala{tvo), pa makar ta re~ bila i najautenti~nija i
najistinitija, ukoliko ona nema uobi~ajenu “sve{tenu formu” koja
je svojstvena “na~inu `ivota”. To je za wih odmah pretwa, opasnost,
podrivawe osnovâ. No, naravno, ovakvo ose}awe sveta je, u krajwem
ishodu, pro`eto naprosto neverjem, i u tome je wegova tragi~nost i
grehovnost. I ta tragi~nost biva udvostru~ena ~iwenicom da se
obra}ewe u “crkvenost” koja je svojstvena takvom “na~inu `ivota”,
[obra}ewe] u takvo “~isto Pravoslavqe” – u epohi u kojoj je taj “na-
~in `ivota” (kao datost, kao ne{to {to je stvarno postoje}e i {to
Istorijska kriza Pravoslavqa 385
je, samim tim, opravdano) naprosto propao! – neizbe`no ispostav-
qa kao slom i vodi u duboku duhovnu obolelost. I kao {to sti-
lizacija do koje dolazi u umetnosti prilikom raspada [odre|enog]
umetni~kog pravca dovodi do odumirawa umetnosti, isto tako – sa-
mo na mnogo ve}oj duhovnoj dubini – idolopoklonstvo “na~inu `i-
vota” u religiji (koje je danas mogu}e upravo kao “stilizacija”) do-
vodi do obolelosti same vere. Plodovi ovakvoga duha su: strah,
uskogrudost, mr`wa, potpuna nesposobnost da se prepozna Duh [Sve-
ti]. I upravo zbog toga mi danas `ivimo u razdobqu stvarne pro-
vere Hri{}anstva uop{te, a Pravoslavqa pojedina~no: {ta je to
~ime sâmo Pravoslavqe `ivi i ~ime `ivotvori?
Na`alost, na ovo pitawe gotovo da nema nijednog drugog, ce-
lovitog odgovora osim odgovora tih braniteqa “na~ina `ivota” – od-
govora celovitog, uverqivog i, zato, delimi~no prihva}enog. Upravo
se tu i ra|aju sve te redukcije: “vizantijska”, individualisti~ko–”du-
hovna” (“^itajte Isaaka Sirijskog!”), “arhaizatorska”... U su{tini sve
su to bezizlazi idolopoklonstva “na~inu `ivota”, samo istan~aniji i
umniji. Sve je to isto bekstvo od stvarnosti, od samoga `ivota, od we-
gove ve~ne otvorenosti i, stoga, “problemati~nosti”. I, ma kako to zvu-
~alo gordo, ali ja ose}am da znam taj odgovor, da taj odgovor i meni sa-
mom “prosijava” kroz sve ono {to poku{avam da ka`em, napi{em i iz-
razim, ali i da je te{ko}a tog odgovora upravo u tome {to iz wega ne
sledi nikakav sistem pravilâ za `ivot, {to wega ne mo`e{ da izve-
de{ ni iz ~ega {to je spoqa{we. To je opet i upravo ose}awe sveta u
kome je sredi{wa, su{tinska i odlu~uju}a ta “prosvetqenost” onim
“drugim”, ta “odnosna povezanost” svega sa onim “drugim” [Carstvom
Bo`ijim], ta eshatologi~nost samoga `ivota i svega u `ivotu, koja sve
u tom `ivotu, na antinomijski na~in, ~ini dragocenim i zna~ajnim.
Izvor te eshatologi~nosti, ono {to omogu}ava tu “prosvetqenost”, tu
“odnosnu povezanost” jeste Sveta Tajna Evharistija kojom se, stoga, iz-
nutra odre|uje Crkva i u odnosu prema sebi samoj, i u odnosu prema
svetu, i u odnosu prema svakom pojedina~nom ~oveku i wegovom `ivotu.
Gre{ka braniteqa “na~ina `ivota” nije u tome {to oni pri-
daju iskqu~ivi zna~aj spoqa{wim oblicima `ivota. U pogledu ovo-
ga, oni su u pravu protiv svih la`–duhonosaca, i onih “religioznih”
i onih kulturno usmerenih, koji su opsednuti idejom da se treba pro-
biti do sadr`aja bez ikakvog oblika ili, pak, putem razru{ewa i
rastakawa oblika (nadrealizam, apstraktno slikarstvo, automatsko
pisawe, “harizmati~ari” svih boja...). Gre{ka braniteqa “na~ina `i-
vota” je u manihejskoj apsolutizaciji jednog oblika, u pretvarawu
tog oblika u idol i, samim tim, u poricawu “odnosne povezanosti” tog
386 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA 387
oblika sa onim drugim [Carstvom Bo`ijim]. “Obli~je ovoga sveta
prolazi” (1. Kor. 7, 31) – to ne zna~i da je to obli~je r|avo ili nepo-
trebno, da se mo`e bez “obli~ja” – oblika, ritma, itd., tj. da nas Hri{-
}anstvo uvodi u neku vrstu “bezobli~nosti”, ve} to zna~i da je obli~-
je ovoga sveta u Hristu postalo “prolazno”, dinami~ko, “odnosno”, ot- EVHARISTIJA – DAR CARSTVA BUDU]EGA VEKA
voreno... Da je Hri{}anstvo, desakralizuju}i “na~in `ivota” (tj. paga-
nizam), omogu}ilo da sve postane “na~in `ivota” u dubqem smislu te Ponedeqak 27. oktobar 1980.
re~i, da sve postane “obli~je”. I jedino u meri u kojoj taj na~in `i-
U vezi sa “Svetom Tajnom Duha Svetoga” ~itam, ponovo pro~i-
vot “prolazi”, u kojoj se on sve vreme “odnosi” prema onome {to je iza
tavam literaturu o epiklezi, o osve{tawu Darova, itd. (o. Kiprijana,
wega, iznad wega, ispred wega, taj na~in `ivota zaista i postaje “ob-
G. Dix–a, Atchley–a, Karabinova, itd.). Kakvo raznoglasje i kakva zbrka!
li~je”. A da bi taj opit (obli~je ovoga sveta prolazi), postao mogu}
Boqe, umnije od svih [pi{e] Diks, ali i on, ~ini mi se, ne{to ne vi-
i stvaran, neophodno je da u ovom svetu bude, tako|e, dat i opit samog
di, ne ose}a. Smatram da je malo primera u istoriji Crkve takvoga
onog sa ~im je sve “dovedeno u vezu” i sa ~im sve stoji u vezi, onog {to
razlaza izme|u same Liturgije i wenog bogoslovskog tuma~ewa.
“prosijava” kroz sve i {to svemu daje smisao, krasotu, dubinu i vred-
U po~etku se postavqa pitawe: kada se i kako osve{tavaju
nost: a to je opit Carstva Bo`ijeg, ~ija Sveta Tajna jeste Evharis-
Sveti Darovi. Diks [po~etak pomenutog raskida] sme{ta u ~etvrto
tija. (Ne samo “pretvarawe Darova”, ve} ona Liturgija koja javqa Car-
stole}e, vezuju}i ga, pre svega, za Kirila Jerusalimskog. I ovde po-
stvo Bo`ije i koja se ispuwava u Pri~e{}u za Trpezom Hristovom u
~iwe zbrka (Duh, Trojica, Hristos). Rana Crkva, po Diksu: Hristos
Carstvu Wegovom). Crkva jeste u svetu da bi savr{avala Evharisti-
prinosi, Hristos osve{tava, Hristos pri~e{}uje (zato re~ “Duh” kod
ju i spasavala ~oveka, obnavqaju}i wegovu evharisti~nost. Ali,
ranih U~iteqa [Crkve] zna~i “Hristos”). [ta radi Kiril? On na Li-
Evharistija je nemogu}a bez Crkve, tj. bez zajednice koja zna svoje je-
turgiju “primewuje” troji~no bogoslovqe, u kome osve{tawe svagda je-
dinstveno nazna~ewe koje nije svodivo ni na {ta drugo {to je u sve-
ste Duh. I tako Hristos od aktivnoga (osve{tavaju}ega, jer prinose-
tu – da bude qubav, istina, vera i misija, da bude sve ono {to se ispu-
}ega) na~ela, postaje “pasivno”. Duh Sveti osve{tava i pretvara hleb
wava i {to se javqa u Evharistiji ili, jo{ kra}e govore}i, da bude
i vino u Telo i Krv Hristovu. Tako, na Istoku, u tuma~ewe Liturgije
Telo Hristovo. Evharistija “obja{wava” Crkvu kao zajedni~ewe (qu-
ulazi neka dvojstvenost: Liturgija je prino{ewe Sina (i Crkve –
bav prema Hristu i qubav u Hristu), kao istinu (Ko je Hristos? –
Wegovome Ocu), ali koje se Duhom, Koga {aqe Otac, pretvara u Telo
{to jeste jedino pitawe ~itavoga bogoslovqa) i kao misiju (obra-
i Krv Wegovu. Otuda i sistem: u~ewe o epiklezi Damaskinovo, Kava-
}ewe svih i svakoga Hristu).
silino, itd. (...) Sve to, po Diksovom mi{qewu, [dolazi] od pitawa ko-
Crkva nema drugog nazna~ewa, drugog ciqa. Crkva nema neki
je se javilo u ~etvrtom stole}u: kada (pitawe “momenta”).
svoj, od sveta odvojeni, “religijski `ivot”. U suprotnom, sama Crkva
Sve je to, kako se meni ~ini, bogoslovski krah. I razlog toga
postaje idol. Crkva jeste Dom iz koga svako od nas odlazi “na posao”
kraha je za mene o~igledan. Evharistija se mo`e pravilno tuma~iti je-
i u koji se svako vra}a sa rado{}u, da bi u tom Domu na{ao sami
dino u kategorijama eshatolo{kim. Savr{avana u vremenu (ne, ve} –
`ivot, samu sre}u i samu radost; u koji svako donosi plodove svoga
“ne izvan vremena”), ona u vremenu javqa, predostvaruje i daruje Car-
truda i gde se sve preobra`ava u praznik, u slobodu i punotu. Ali,
stvo budu}ega veka. Zato Sveta Tajna Evharistije, iako se sastoji iz
upravo prisustvo i opit ovoga Doma – koji ve} sada jeste izvan vre-
niza ~inova, jeste jedna i nerazdeliva Sveta Tajna. Ako se, u celini,
mena, nepromeniv i preispuwen Ve~no{}u; koji ve} sada javqa Ve~-
Evharistija odnosi na vreme, onda su unutar we kategorije vremena
nost – jedino to prisustvo Doma mo`e da daruje smisao i vrednost (“moment”) neprimenive, jer je su{tina Evharistije u isho|ewu iz pa-
svemu u `ivotu, da sve {to je u ovom `ivotu “dovede u vezu” sa tim loga (razdrobqenoga) vremena u vreme koje je obnovqeno u svoj svojoj
opitom i da ga tim opitom preispuni. Obli~je ovoga sveta prolazi punoti. U tom smislu, svecela Evharistija jeste u Duhu. Hristos pri-
[1. Kor. 7, 31]. Ali, tek tim “prola`ewem” ovaj svet kona~no postaje
ono {to on [treba da] jeste: dar Bo`iji i radost priop{tewa onome
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
sadr`aju ~iji oblik on sâm predstavqa. 2005, S. 634-635.
388 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
sustvuje, sabira, prinosi i razdaje Duhom Svetim, kao i na Tajnoj Ve-
~eri. Na Tajnoj Ve~eri nije bilo “epikleze”, i Tajna Ve~era jeste
javqewe “proslavqewa” Sina od strane Oca u Duhu. Zato je nepravil-
no razlikovati u Evharistiji “dejstva” Tri Li~nosti Svete Trojice i
to vodi u bezizlaze. Svaka Li~nost Svete Trojice dejstvuje troji~no.
U svim tim “bezizlazima” nema glavnoga pitawa – {ta je to
osve{tawe? Ako je osve{tawe – “stvarawe” svetih “stvarnosti” (Te-
la i Krvi Hristove, na primer), odnosno sazdavawe “svetoga” [sa-
kralnoga], onda je prirodno “osve{tateqsku” funkciju pripisivati
Duhu Svetome. Ali, ako je osve{tawe – javqewe, pokazivawe, daro-
vawe Carstva Bo`ijeg, Troji~noga @ivota, onda osve{tawe svagda je-
ste priop{tewe tom Carstvu koje je blagodat Sina, qubav Oca, zajed-
ni~ewe Duha... Otac javqa Sina Koji javqa Oca Koji {aqe Duha kao
sâmo to znawe, op{tewe, Pri~e{}e. Sve ovo (Carstvo Oca, Sina i
Svetoga Duha) u Evharistiji savr{ava Sin, sve to javqa Duh Sveti.
Blagodarewe uzvodi nas – Crkvu, na Nebo, k Nebeskome Pre-
stolu. Na Nebu nema druge Hrane, niti drugoga Pi}a osim Boga Ko-
ji nam je darovao Sina Svoga kao na{ `ivot. Zato se hleb i vino
upravo i pretvaraju tim usho|ewem nas k Sinu, k Ocu. I Duh Sve-
ti nam javqa to usho|ewe kao ostvareno, ispuweno i zavr{eno – da-
rovano nam kao pri~e{}e (“udostoj nas da se pri~estimo...”, “sve
nas koji se od jednoga Hleba i ^a{e pri~e{}ujemo...”).
Ciq Stvarawa je ispuwen i projavqen... [ta se de{ava sa
hlebom? On je ispuwen: ovo je sâmo ~asno Telo... [ta to zna~i? To
[zna~i] da je wegovo, preve~no i Bo`ije nazna~ewe – ispuweno.
Hleb nas, u Hristu, priop{tava Bogu, ~ini nas onim za {ta smo
stvoreni. To zna~i da se u “ovom svetu”, u wegovim kategorijama, sa
hlebom “ne de{ava” ni{ta, jer ono {to se de{ava jeste duhovno, u
Duhu. Tu “telo ne koristi ni{ta” [Jn. 6, 63] i svi ti razgovori o sub-
stanci ne obja{wavaju ni{ta, kao {to ne razja{wavaju ni{ta ni
svi ti razgovori o “momentu” [pretvarawa]. Ali, zato “bla`eni ko-
ji ne vide{e...” [Jn. 20, 29]. Carstvo Bo`ije se ne mo`e objektivno
“ugurati” u okvire, zakone, sveze “ovoga sveta”. Zato i Hrista u~e-
nici nisu saznali “objektivno”, ve} su poznali ko je On – duhovno.
Rana Crkva, stoga, nikada ne govori o Evharistiji odvojeno od
Crkve, sabrawa. Obja{wavati Evharistiju odvojeno od onoga {to se u
woj zbiva, pre svega, sa samom Crkvom – nemogu}e je. I zato, ~im se za-
po~elo sa takvim obja{wavawem, to je neminovno dovelo do bezizlaza.
Ali, kako sve to da iska`em u poglavqu koje pi{em? Ose}am,
stvarno ose}am – nemo} re~i. I tu je neophodno, tako|e, [da to bude] “u
Duhu”, u suprotnom – “umesnije je }utati”. Me|utim, ube|en sam da je sve
to beskrajno va`no upravo danas, da od toga zavisi sve u samoj Crkvi.
389
LITURGIJSKI ESHATOLOGIZAM –
JEDINI LEK PROTIV
DUHOVNE GETOIZACIJE CRKVE
Subota, 1. maj 1982.
Zapadna [Rimokatoli~ka] crkva je u~e{}e u `ivotu “sveta”
shvatala kao “klirikalnu vlast” nad svetom, a kada je taj “svet” od-
bacio tu vlast, ona je pribegla otvorenom u~e{}u u politici: u
po~etku – u “desnoj”, a potom i u “levoj”. Ali, to u~e{}e osu|uje hri-
{}anski Zapad na svojevrsnu shizofreniju. Jer ta “politika” u ko-
joj Zapadna crkva u~estvuje, da tako ka`emo à part entière1, za svoj ho-
rizont ima – i ne mo`e da nema – iskqu~ivo “ovaj svet”. Eshatolo-
gija je tu svedena na utopiju, ali sa hri{}anske ta~ke gledi{ta uto-
pija ne samo da je proma{aj, ve} jeste i jeres, stvarna jeres na{ega
vremena. Jeres, zbog toga {to je u utopiji naglasak prenesen sa li~-
nosti, sa ~oveka na “strukture” – dru{tvene, ideolo{ke, itd. Nije
slu~ajno to {to oni Hri{}ani koji se potpuno predaju utopizmu i
borbi za utopiju prihvataju marksizam, “polaze” u svome pona{awu
od “klasne borbe”, jednom re~ju u celini prihvataju idejno–emotiv-
nu su{tinu “utopizma”. Istinska hri{}anska eshatologija ovde ne
samo da se pre}utkuje, ve} biva i odba~ena, i obli~ena kao sramna
mrqa na istorijskoj Crkvi. Pre}utkuje se eshatolo{ka su{tina i
funkcija Crkve (“u ovom svetu, ali ne od ovog sveta”) i Crkva se po-
stepeno poistove}uje sa jednim od sredstava u borbi za “slobodu,
jednakost i bratstvo”, za za{titu “tre}ega sveta”, za bilo koju “uto-
piju” ~ije je ime ispisano na ovim ili onim “zastavama”.
Pravoslavnima ostaje stran ovakav odlazak u “borbu” i u
“utopiju”. Ali, ipak, ne zato {to su oni ostali verni eshatolo{koj
antinomiji Hri{}anstva, ve} zbog postepenoga pretvarawa Pravo-
Iz: Prot. Aleksandr [meman, DNEVNIKI 1973–1983, Moskva, Russkiy putý,
2005, S. 634-635.
1. U punoj meri (fran.).
390 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

slavqa ili u klirikalnu, ritualnu i magijsku “religiju”, ili, pak,

u “duhovnost” koja odbacuje ovaj svet. Pod “klirikalizmom” ovde
podrazumevam ne vlast klira nad mirjanima (tu vlast klir odavno
ve} nema), ve} onu usredsre|enost na “crkvu” i “crkvenost”, na “ad-
ministraciju” i sli~no, o kojoj sam pisao ju~e. Ciq hri{}anske za-
jednice postaje ona sama. I nije nimalo slu~ajno to {to je danas
pomodno raspravqati o pitawu “slu`ewa mirjana”, o mirjanima kao BOGOSLOVQE CRKVE –
svojevrsnom “razbla`enom”, razvodwenom “kliru”.
^ime se bave crkveni “centri”: sinodi, saveti, itd? Pa, “cr- PUT OBNOVQEWA
kvenim poslovima”: diplomatijom, finansijama, postavqawem i
preme{tawem sve{tenikâ, itd. Otkuda ta bezdana ~amotiwa i be-
da crkvene “{tampe”? Pa, od svo|ewa “sadr`aja” crkvenog `ivota
SVECELOGA ^OVEKA
na proslave, jubileje, sve~ane sabore, itd.
Moj svagda{wi zakqu~ak: ako ne budemo vratili [na{e] bo-
SAOBRAZNO HRISTU
goslovqe, crkvenost, duhovnost, itd. istinskom hri{}anskom esha-
tologizmu (a znake tog povratka ne vidim nigde), onda nam je su|e-
no ne samo da ostanemo geto, ve} i da pretvorimo sebe, Crkvu i sve
{to ona ukqu~uje, u duhovni geto...
A taj povratak – i to je moj drugi svagda{wi zakqu~ak –
zapo~iwe od istinitoga poimawa Evharistije kao Svete Tajne Cr-
kve, Svete Tajne Nove Tvari, Svete Tajne Carstva Bo`ijeg.
U ovome je alfa i omega Hri{}anstva.

“Put bogoslova nije mirni put
koji stoji izvan sveta
sa svim wegovim radostima i `alostima.
Ne sme da bude nikakvoga razlaza
izme|u bogoslovqa i sveta.
Bogoslov ne sme da se zatvara u svoj privatni `ivot,
jer je wegov put i te`ak i odgovoran.
Ako smo u `ivotu pozvani da rizikujemo,
onda je taj rizik naro~ito neophodan u bogoslovqu,
i Crkva zato mora da proveri
svaku ~iwenicu i svaki spor.
Ta unutarwa celovitost ili sabornost
dosti`e se molitvenim `ivotom,
zajedno sa podvi`ni~kim `ivqewem
i `ivotom u Hramu Bo`ijem.
Svi su prizvani k ~asti vi{wega zvawa
i nema uzvi{enijega slu`ewa od slu`ewa Logosu”.
Protoprezviter Aleksandar [meman
393
UVOD U DOGMATI^KO BOGOSLOVQE CRKVE
Uvod u bogoslovqe... Na ovakvim predavawima se uvek mora
re}i “pomalo o svemu”. @ivimo u vreme koje je druga~ije od onoga vre-
mena kada Sv. Grigorije Bogoslov nije mogao da ode ni u javno kupa-
tilo, niti u prodavnicu da kupi hleb, a da ga neko usput ne uhvati za
rukav i da ga ne upita: “Reci mi, {ta je pravilnije – ’omousios’ (jed-
nosu{ti) ili ’omiusios’ (sli~nosu{ti)?” Danas se, me|utim, ne bo-
goslovstvuje na takav na~in i prema bogoslovqu se qudi odnose
neprijateqski ili, makar, sa nepoverewem. Bogoslovqe je danas po-
stalo zanimawe iskqu~ivo za bogoslove–specijaliste koji razmatra-
ju pitawa koja vi{e nikoga ne zanimaju. Ve}ina Hri{}ana se ograni-
~ava na jednostavnu veru i sa podozrewem gleda na bogoslovqe, boje-
}i se da posredstvom bogoslovqa ne upadne u jeres. Ovaj odnos je do-
prineo pretvarawu bogoslovqa u ~istu nauku, u intelektualno zani-
mawe ~iji je ciq – u sebi samom, i koje nema nikakve veze sa `ivo-
tom. ^ak i ve}ina sve{tenika, uprkos tome {to su obavezni da se bo-
goslovski obrazuju, od znawa koja su stekli za pet godina svoga obra-
zovawa, koriste samo ona znawa koja se ti~u Ustava i izvesnih prak-
ti~kih momenata. Ostalo, pak, nikako ne mogu da pove`u sa stvarno-
{}u. Ovde se, dakle, postavqa pitawe ciqa i zadatka bogoslovqa.
Pripadam onim qudima koji veruju da je bogoslovqe najvi-
{e prizvawe, da bez wega nema i ne mo`e biti Hri{}anstva. I sa-
da kada `ivot zove na prakti~no delawe, kaza}u da je bogoslovsko
prizvawe neophodno, da je ume}e bogoslovqa neophodno, da je povra-
tak nekada{wem bogoslovstvovawu neophodan, da bez toga ne}e bi-
ti istinskoga Hri{}anstva, niti one vere za koju se ka`e: Ovo je
pobeda koja je pobedila svet – vera va{a!
Bogoslovqe ili “teologija” (qeolog’a) jeste u~ewe o Bo-
`anstvu. “Teologija” je postojala i pre pojave Hri{}anstva. Bogo-
slovima (teolozima) su u drevnoj starini nazivali one pesnike ko-
ji su se bavili nastankom sveta (kosmogonijom) ili nastankom bo-
gova (mitologijom), za razliku od filosofâ koji su se bavili raz-
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Vvedenie v bogoslovie – Kurs lekciy
po dogmati~eskomu bogosloviõ 1949-1950 gg., Pravoslavnÿy Svæto–Sergiev-
skiy Bogoslovskiy Institut, Pari`, 1950.
394 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
matrawem stvari po sebi. ^ak i u kasnija vremena, Platon je teo-
logijom nazivao mitologiju, kao u~ewe o bogovima i o wihovom na-
stanku. Tek sa pojavom stoicizma, posledwega cveta na drvetu sta-
rojelinske filosofije, pojam “teologija” je dobio onaj smisao ko-
ji ima i danas: smisao u~ewa o prirodi i su{tini Bo`anstva. U
Rimskoj imperiji, glagol “bogoslovstvovati” zna~io je – “obo`ava-
ti imperatora”, “po{tovati imperatora kao boga”.
U Hri{}anstvu se pojam “bogoslovqe” nije pojavio odjednom.
Taj pojam je, u po~etku imao za Hri{}ane, isuvi{e paganski, mitolo-
{ki prizvuk. Hri{}ani su se sa mukom navikavali da postupaju sa
ostacima paganskih kultova, kao {to je, na primer, bilo ka|ewe, tj.
paqewe tamjana. ^ak i u III stole}u, dakle dvesta godina posle
Ro|ewa Hristovoga, Kliment Aleksandrijski i Origen su, kao {to
se to ~inilo ranije, bogoslovima nazivali starojelinske pesnike.
Me|utim, ve} kod wih se javqa ose}awe da istinsko bogoslovqe pri-
pada Hri{}anstvu: ako je kod starih Rimqana bogoslovqe bilo kult
imperatora i priznavawe imperatora za boga, onda bogoslovqe kod
Hri{}ana mora da ozna~ava ispovedawe Hrista kao Boga. Re~ “bogo-
slovqe” je tek u IV stole}u u{la u hri{}ansku upotrebu.
Evsevije Kesarijski naziva bogoslovom evangelista Jovana
i sâm bogoslovstvuje, razvijaju}i u~ewe o Hristu kao Bogu. Kod je-
linskih Otaca bogoslovqe je postepeno po~elo da se odre|uje kao
u~ewe o pravom Bogu i od tada je re~ “bogoslovqe” zasvagda u{la u
hri{}anski re~nik. Autori podvi`ni~kih dela (Evagrije, Mak-
sim Ispovednik...) nazivaju bogoslovqe – tre}im stupwem savr-
{enstva, bogopoznawem kroz molitvu, jer je jedino na taj na~in i
mogu}e istinsko poznawe Bo`anstva.
Kona~no, na Zapadu se razvilo sasvim naro~ito shvatawe bo-
goslovqa. Za sholasti~are, re~ “bogoslovqe” je stekla precizni, na-
u~ni smisao, i takav racionalisti~ki odnos prema bogoslovqu po-
stoji na Zapadu i danas. [to se ti~e Pravoslavqa, kod nas se bogo-
slovqem naziva mnogo {ta (ba{ kao {to se propove|u smatra svaka
sve{teni~ka beseda, izgovorena sa amvona. Me|utim, propoved tj. ki-
rigma u istinskom smislu te re~i mo`e biti iskqu~ivo re~ o Hri-
stu). Takva zloupotreba ili slabqewe smisla re~i “bogoslovqe” je-
ste onaj prvi greh, ~iji otrov truje do danas i na{ crkveni `ivot.
Mi danas svaku re~ upotrebqavamo u svakom mogu}em smislu. Na pri-
mer, bilo ko mo`e da, na neki svoj na~in, tuma~i re~ “sabornost”, a
re~ “sabornost” jeste upravo jedno od odre|ewa Crkve i jedino Cr-
kve, zbog ~ega se ne sme upotrebqavati u du{evno–psiholo{kom, ne-
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 395
jasnom smislu. Pre nego {to po~nemo da se bavimo bogoslovqem, mo-
ramo da se zavetujemo da ne}emo da koristimo bogoslovske re~i izvan
wihovog ta~nog smisla, se}aju}i se kolikom je samo krvqu Crkva pla-
tila iznala`ewe re~i koje izra`avaju onu tajnu koja jeste u woj, i ka-
ko su to – kako veli Sv. Vasilije Veliki! – zaista bile “bogodoliku-
ju}e” re~i! I {ta su dogmati ako ne upravo, kroz dugotrajni proces
razvijena i re~ima iskazana, odre|ewa na{eg poimawa vere hri{}an-
ske, za koju se veli: “Ovo je vera apostolska, ova je vera ota~ka, ovo
je vera pravoslavna, ovo je vera koja utvrdi vaselenu!”.
Mo`e se ta~no razgrani~iti {ta je to bogoslovqe, a {ta je
to bogoslovska nauka, tj. {ta su to oni potporni stubovi koji slu-
`e za utvr|ivawe ~itavoga zdawa. Ti potporni stubovi sa svojim
skelama ~esto zaklawaju sâmo zdawe Vere bez koje hri{}anska du-
{a, po{to se pogruzila u kupeq Kr{tewa, vi{e ne mo`e da `ivi.
[ta je predmet bogoslovqa i koji su wegovi metodi? Svaka
nauka mora da zna poqe svoga rada. [ta je, dakle, predmet bogoslov-
qa? Da bismo odgovorili na ovo pitawe, moramo najpre sebi da po-
stavimo pitawe: {ta je to Hri{}anstvo? Upravo odatle mora da za-
po~ne izu~avawe bogoslovqa. Smatra se da je to ne{to {to je samoo-
~igledno, elementarno. Me|utim, dolazi do stalnog brkawa pojmova,
jer se Hristos i vera stalno me{aju. Verovati u Boga, jo{ uvek ne zna-
~i i biti Hri{}anin. Vera u Boga je naprosto deizam, ali jo{ ne i
Hri{}anstvo. Oni koji veruju u Boga ima na milione, i takvih qudi
je bilo i u ono vreme kada je Hristos do{ao na zemqu i kada su pro-
povedali Apostoli. Ali, dolaskom Hristovim sve je postalo druga-
~ije, jer Hri{}anstvo nije naprosto tvrdwa da Bog postoji, ve} pro-
poved o tome da je do{ao Hristos – Sin Bo`iji i da je On spasao
qude, i da se taj doga|aj zbio u na{oj qudskoj istoriji. Sa ta~ke gle-
di{ta jednog istori~ara, sasvim mogu}e, postoje i ~iwenice koje su
va`nije od ovoga, ali za Hri{}anina, vera u to da se – u jednoj zaba-
~enoj oblasti, skriveno od o~iju sveta, usred malenoga naroda – zbi-
lo spasewe sveta predstavqa najva`niju ~iwenicu i u sebi sadr`i
punotu svega. Za Hri{}ane Hri{}anstvo, ~ak, i nije religija, u smi-
slu u kome su Rimqani shvatali religiju, to jest kao “vezu ~oveka sa
Bogom”: za Hri{}ane je Hri{}anstvo – `iva vera u Isusa Hrista,
Sina Bo`ijega. Kada [kao Hri{}anin] ispovedam ono u {ta verujem,
ja ne ispovedam nikakvo novo u~ewe, niti ikakav novi moral, niti
ikakvo novo na~elo. Ja tvrdim da je ~in takve vere – spasonosan i
kroz to ispovedam izvesno bogoslovqe iza koga stoji odre|eni opit,
jer samo verom mo`e da se pozna – Ko je taj Spasiteq, taj Mesija.
396 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Ono {to u ovom ispovedawu ve} jeste bogoslovqe, vidimo iz re~i
Hristovih kada je On uo~i Svoga Vaznesewa propovedao Svojim u~e-
nicima: Idite i nau~ite sve narode, kr{tavaju}i ih u ime Oca, i
Sina i Svetoga Duha (Mt. 28, 19). Sv. Filaret Moskovski govori da
su se Hri{}ani, pre nego {to su po~eli da se nazivaju Hri{}anima,
nazivali “u~enicima”, i onima koji nisu `eleli da budu u~enici
Evangelije nije ni bilo propovedano.
Kada ka`emo “Isus Hristos”, mi time ve} ne{to ispoveda-
mo. Uzmimo, na primer, jednu naro~itu re~ koja se mo`e na}i u ka-
takombama: sama ta re~ ili, ~ak, sami taj znak predstavqali su ~i-
tavo bogoslovqe. Ta re~ je ICQUS, a znak – riba, jer ova re~ na je-
linskom i zna~i “riba”. Drevni Hri{}ani su ovu re~ de{ifrova-
li na slede}i na~in: “I “ (Iso¡V – Isus), “C” (Crist™V – Hristos),
“Q” (Qeo¡ – Bo`iji), “U” (`Ui™V – Sin), “S” (Swt¦r – Spasiteq).
U ovom znaku se sadr`i svekoliko potowe hri{}ansko bogoslovqe.
“Isus” je bilo jedno od najrasprostrawenijih imena u to vreme.
Ali, ovome imenu se dodaje i re~ “Hristos”, to jest “Pomazanik”,
“Mesija”. Re}i – “Isus Hristos” zna~i ispovediti da Isus, Koji je
~ovek, jeste i Pomazanik Bo`iji. ^itav Stari Zavet se kretao ka
danu javqewa Mesije, danu velikom i stra{nom. Ali, Stari Zavet
Mesiju nije prepoznao. A prepoznati Mesiju, zna~i – ispovediti
Ga. Mesiju su ~ekali, i znali su da }e On biti od Boga. Ali, Hri-
stos je do{ao i kazao da On Sâm jeste Bog.
Prema tome, jedan jedini znak – znak ribe i jedno jedino
Ime – “Isus Hristos” mogu da ispune ~itav na{ `ivot. Ali, to
nam nije dato odmah u na{em iskustvu, budu}i da to nije ne{to {to
je samoo~igledno. To iskustvo se sti~e ako, svako jutro kada se pro-
budimo, izgovaramo Ime Spasiteqevo kao da ga prvi put ~ujemo u
`ivotu. Jer, vera se ra|a svakoga trenutka i vera se svakoga tre-
nutka obnavqa (onaj koji veruje `ive}e Mnome – Jn. 6, 57), i zato je
pogre{no govoriti: “Poverovao sam zauvek”. Vera je stalno ob-
navqawe toga jezgra koje ~ini predmet vere. U Prvoj poslanici
Korin}anima (1. Kor. 1–2) Sv. apostol Pavle nas opomiwe: “Evan-
gelije koje vam propovedah” jeste ono kojim se spasavate. U Evan-
geliju se nalazi blagovest o @ivotu, o Smrti i o Vaskrsewu Hri-
stovom. Ta blagovest jeste ono u {ta verujemo.
Ovde prolazi najstro`a granica izme|u hri{}anskog bo-
goslovqa uop{te, a naro~ito pravoslavnog bogoslovqa, sa jedne stra-
ne, i filosofije, sa druge. Kod nas postoji tendencija da se brkaju
bogoslovqe i filosofija. Me|utim, filosofija se ne zasniva na
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 397
veri. Polazi{te filosofije su odre|ena na~ela (uzmimo, na pri-
mer, platonovsko u~ewe o idejama), koja filosofija, potom, razvija.
Filosofija je intelektualno pregnu}e. Hri{}anstvo je, pak, ne{to
drugo. U u~ewu Apostola ne}emo na}i ni{ta apstraktno, nikakvu
filosofiju. Ne}emo kod wih stresti, ~ak, ni re~i kao {to su “Tro-
jica” ili “bogo~ove{tvo”. Hri{}anstvo nije bilo u~ewe, ve} poz-
nawe ~iwenice koju qudi ranije nisu znali. Hri{}anstvo je bilo
blagovest o novome `ivotu koji je darovan ~oveku. Kako taj `ivot
opisati, kako ga predstaviti? Svako u~ewe se mo`e shvatiti na in-
telektualni na~in. Me|utim, Hri{}anstvo je nova vest, ~iwenica
koja se zbila u svetu. Zato je svekoliko hri{}ansko bogoslovqe za-
snovano na Otkrivewu. A Otkrivewe se daje ~oveku obolelome i pa-
lome. Svaki filosof, ukoliko misli logi~ki dosledno, smatra da
objavquje istinu. Hri{}anstvo, pak, govori da Istinu sa Neba ob-
javquje Bog, jer sve {to postoji [u svetu] jeste – palo. Religijska fi-
losofija se, na svoj na~in, primila i uspela u ruskoj kulturi. No,
profesori bogoslovqa se moraju ograditi od religijske filosofi-
je koja nije bogoslovqe, jer bogoslovqe zna jedino Otkrivewe, jedinu
Istinu od Boga, koja je data odozgo, a ne odozdo.
Ali, mi smo du`ni da se promenimo pre nego {to tu Istinu
pojmimo. Mnogi negoduju: “Ali, Evangelije su napisali qudi”. Da, je-
su, ali nisu na{e potrebe te koje odre|uju bogoslovqe: mi smo du`ni
da se saobra`avamo Istini, a ne ona nama. U anti~kom svetu ~ovek
je bio smatran merom svih stvari, a u Hri{}anstvu je mera svih stva-
ri Bog. I bogoslovqe je nauka koja se bavi Bogom i svim onim {to je
Bo`ansko. Bogoslovqe je raskrivawe Otkrivewa na osnovu samoga
Otkrivewa – Evangelija, Dobre Vesti o @ivotu i Smrti Hristovoj.
Najdubqa unutarwa istovetnost bogoslovqa i Otkrivewa po-
sti`e se kroz odre|ewe prirode bogoslovqa. Bogoslovqe uzvodi ~o-
veka i dovodi ga pred dveri Otkrivewa, gde mora da za}uti “svako te-
lo ~ove~ije”, jer “ulazi Car careva i Gospod gospodara”. Otkrivewe je
naro~iti predmet bogoslovqa. Nazna~ewe bogoslovqa je da raskriva
to Otkrivewe. Svako od nas je prizvan da to bogoslovqe u~ini izvo-
rom svoga `ivota i da ga {titi od svakoga zamu}ewa.
Bogoslovqe je plod slo`enog razvoja, koji je, sa jedne stra-
ne, povezan sa istorijom Crkve, a sa druge, sa patrologijom. U raz-
voju bogoslovqa mogu se izdvojiti slede}a razdobqa:
1. Razdobqe u kome Crkva `ivi kao prvohri{}anska zajed-
nica, bez nau~noga bogoslovqa. To razdobqe se okon~ava Origenom
koji je prvi od velikih bogoslova ota~koga stila. Origen nije ostao
398 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
u Pravoslavqu i neke sastavne delove wegovoga u~ewa Crkva je
osudila. Wegova uloga u istoriji Crkve je, op{te uzev{i, bila
{tetna i on se ne ubraja u Svete Oce. Ali, taj ~ovek je voleo Hri-
sta i posedovao bogoslovsku genijalnost. Najboqu kwigu o Orige-
nu napisao je profesor patrologije Rimokatoli~kog instituta u
Parizu @an Danielu i ona nosi naslov “Origen”.
2. Zlatni vek Pravoslavqa, vek Svetih Otaca. On traje od
IV do VIII stole}a. U tom periodu su `iveli veliki Oci Crkve: Sv.
Atanasije Veliki, Sv. Vasilije Veliki, Sv. Grigorije Bogoslov,
Sv. Grigorije iz Nisse, i drugi koji ~ine zlatnu riznicu pravosla-
vnoga bogoslovqa.
3. Vizantijsko razdobqe. U wemu se isti~e ime patrijarha
Fotija. To razdobqe po~iwe u IX stole}u i o wemu se mo`e govori-
ti kao o razdobqu fotijevskoga bogoslovqa, ~ije }e ideje Crkva
kasnije podrobno razraditi.
4. Razdobqe od XV do XVII stole}a. Vizantija je pala u XV
stole}u, ali pre nego {to je pala, uspela je da preda svoje nasle|e
Slovenima. Bugarska je, tako|e, podelila sudbinu Vizantije – pad u
tursko ropstvo. Sudbina Rusije je, u tom razdobqu, tako|e bila te-
{ka (v. kwigu o. Georgija Florovskog “Putevi ruskoga bogoslovqa”).
5. Razdobqe nove istorije, od XVIII stole}a naovamo. [ko-
la ruskoga bogoslovqa je nastala u Kijevu pod sna`nim uticajem
Zapada, koji je dolazio preko Poqske. To novo “akademsko” bogo-
slovqe, koje se deli na dogmatiku, Novi i Stari Zavet, i druge di-
scipline, bilo je razra|eno na Zapadu, i nalazi se pod uticajem za-
padne akademske tradicije. Me|u tim i takvim [bogoslovskim] dis-
ciplinama postoji unutra{wa solidarnost, {to je korisno, ali
{to se mo`e ispostaviti i kao opasno.
Evo jednog uop{tenog pregleda svakoga od pomenutih raz-
dobqa.
1. Prvohri{}anska zajednica –
Kr{tewe kao osnovno obele`je prvoga razdobqa
Onaj prvobitni “naboj”, to jest ono sa ~im je Hri{}anstvo
u{lo u svet, nije bio nikakav filosofski sistem. To je bila propo-
ved o izvesnim istorijskim ~iwenicama, i sama ta propoved je qude
upu}ivala na ~iwenice. Iz ~iwenicâ, o kojima se propovedalo, mo-
rao se izvu}i odgovaraju}i zakqu~ak – moralo se pristupiti Kr{-
tewu. Na taj na~in, neraskidiva veza propovedi i Kr{tewa predstav-
qa osobenost ranog hri{}anskog bogoslovqa koje nije bilo bogoslo-
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 399
vqe kabinetskog tipa. Pretpostavke za daqu razradu ovog bogoslo-
vqa jesu re~i Hristove: Nau~ite sve narode, kr{tavaju}i ih u ime
Oca, i Sina, i Svetoga Duha (Mt. 28, 16). Zato, prvi tip bogoslovqa
koji nalazimo u Crkvi jeste ispovedawe vere, koje izgovara onaj koji
pristupa Kr{tewu. Velika funkcija kr{tenog kuma je, u su{tini,
stra{na i prevelika, a qudi se danas prema woj odnose isuvi{e ola-
ko. Kum je odgovoran za kr{tenoga. Danas se to svodi samo na u~e{}e
kuma u doma}im, porodi~nim slavqima, i to u onoj meri da se kum,
~ak, i ne smatra obaveznim da svoj “anga`man” dovede do kraja.
Evo sa ~im se prvim sre}emo u vezi sa ovim u Delima Apo-
stolskim: vra}aju}i se iz Jerusalima, jedan vlastelin, voze}i se u
svojim ko~ijama, ~itao je proroka Isaiju. Apostol Filip koji je,
blagodare}i Promislu Bo`ijem, sreo tog vlastelina na putu, upi-
tao je ovoga ovako: “Da li razume{ to {to ~ita{?”, i potom mu ob-
jasnio mesto iz Svetoga Pisma, koje je ~itao taj ~ovek, propove-
dav{i mu, na taj na~in, o Hristu. Kada su, produ`iv{i put, stigli
do neke vode, taj etiopski vlastelin je rekao: “Evo vode, {ta me
spre~ava da se krstim?”. Filip mu je odgovorio: “Ako veruje{ od
svega srca, onda mo`e”. Velika{ tada re~e: “Verujem da Isus Hri-
stos jeste Sin Bo`iji”. I Filip ga je tada krstio (Del. ap. 8, 26-
40). Re~i tog vlastelina, “mu`a etiopskog”, predstavqaju, na taj na-
~in, svojevrsno `ivotno ispovedawe, kratki simvol vere.
Rano bogoslovqe je imalo svoje kr{tewske simvole. Za Je-
vreje je Isus bio Mesija, za pagane – Bog. Da bi postao Hri{}anin,
od ~oveka (Judejca ili Jelina) zahtevalo se da prizna jedno ili
drugo. Crkva nikada nije bila bez elementarnog bogoslovqa (tj.
bez onog najosnovnijeg: “elementarno” ovde upotrebqavamo u fran-
cuskom smislu – element je ono {to ~ini osnovu ne~ega).
Jedan deo Hri{}ana se u ranom razdobqu Crkve pridr`avao
judejske tradicije, dok je drugi deo bio rasut po jelinsko–rimskom
svetu. Taj svet je po~eo da progoni Hri{}anstvo i jedan od razloga za
taj progon bio je upravo hri{}anski pojam “Kirios” (KŸrioV), to jest
“Gospod”. Ta re~ je u sebi ve} sadr`ala izvesno ispovedawe vere. Rim-
ska vlast u celini je bila tolerantna prema drugim religijama koje
su se nalazile na teritoriji imperije. Jedino {to je zahtevala od
svojih podanika bilo je da priznaju cezara za Gospoda. Kada su osta-
relog Polikarpa Smirnskog doveli na Forum od wega su zahtevali
samo jedno: “Reci da je cezar – Gospod (KŸrioV)”. Re~ “Kirios” je u II
stole}u u Hri{}anstvu imala potpuno naro~iti verski smisao. “Ki-
riosom” se, u to vreme, nazivao onaj gospodar sa kojim je ~ovek bio do-
400 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
`ivotno vezan i kome je slu`io do smrti. U tom smislu, treba shva-
tati i re~i Hristove: Niko ne mo`e slu`iti dvojici gospodara
(kiriosa) (Mt. 6, 24). Hri{}ani su pisali “Kirios” na zidovima ka-
takombi u vreme gowewa, imaju}i na umu upravo taj naro~iti smisao.
Kada je rimska vlast po~ela da obo`ava imperatora i kada je on po-
stao “kirios”, “onaj koji ima vlast”, Hri{}ani su ovome morali `e-
stoko da se usprotive. Jer primiv{i Hri{}anstvo i Sveto Kr{tewe,
oni su prelazili u novo “podani{tvo” – Hristu (Bog u~ini Gospo-
dom i Hristom ovoga Isusa – Del. ap. 2, 36). To novo podani{tvo ih
je obavezivalo ili da se odreknu svih prethodnih privezanosti koje
su do tada postojale u wihovom `ivotu, ukoliko su one protivre~ile
tom podani{tvu, ili, pak, da ih zadr`e ukoliko mu one nisu bile su-
protne. I ako je rimska vlast, koja je ina~e bila religijski tole-
rantna, zahtevala iskqu~ivo klawawe imperatoru, Hri{}ani upravo
prema tom zahtevu nisu mogli da budu tolerantni, jer su za wih Go-
spodstvo Hristovo, Crkva i Hristos bili stvarni. Onaj koji nije
prihvatio istinu o tome da je Hristos do{ao da bi uni{tio vlast
|avola nije mogao da bude Hri{}anin i postajao bi izdajnik [vere].
Danas mi re~ima vi{e ne pridajemo onaj zna~aj koji je re~i-
ma bio pridavan u ta vremena. Danas kada sve{tenik izgovara –
“Blagosloveno Carstvo!”, mi to Carstvo izme{tamo u nekakav dru-
gi, zagrobni svet koji }e nastupiti posle na{e smrti. U drevna, pak,
vremena sve re~i i svi znaci su bili stvarni, i za re~ “Carstvo”, za
tu blagovest o Carstvu Hri{}ani su umirali. Postati Hri{}anin
zna~ilo je pre}i iz jednoga sveta u drugi svet. Mi danas ne ose}amo
na taj na~in stvarnosnost stvari ovoga sveta, jer na wima ne stoji ni-
kakav naro~iti znak. Mo`emo da idemo na pijacu, da kupujemo bilo
koju stvar, da ~itamo bilo koju kwigu (na primer, Sartrova dela) za-
to {to na wima ne stoji nikakav naro~iti antihri{}anski znak.
Ali, Prvohri{}anin nije mogao da po|e u javno kupatilo sa pagani-
ma, niti na pijacu gde se prodavala hrana okropqena krvqu prinese-
nom na `rtvu idolima. Hri{}anin, u to vreme, kao da se izdvajao iz
`ivota tada{wega sveta, on je zaista primao drugo podani{tvo.
Prema tome, re~ “Gospod” kao kr{tewski simvol je od samo-
ga po~etka ulazila u `ivot Hri{}aninov. Ta re~ je bila isti is-
to~nik bogoslovqa, kao i re~ “Hristos”. I ako je Kr{tewe bilo
prvi isto~nik bogoslovstvovawa, onda je i sâmo ispovedawe Gospo-
da, tako|e, bilo jedno veliko bogoslovstvovawe.
Bogoslovqe je po~elo stvarno da se razvija tek kada je zapo~e-
la borba protiv jeresi. Mogu}e je bilo `iveti iskqu~ivo znakom Ri-
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 401
be (ICQUS), ~iji je duboki smisao: “Isus jeste Hristos, Sin Bo`i-
ji, Spasiteq”. Mogu}e je bilo `iveti tom jednom jedinom re~ju “Go-
spod”, koja, tako|e, sadr`i u sebi ogromnu bogoslovsku dubinu. Za{to
je onda Crkva po~ela da sazdava i velike sisteme bogoslovqa? Oni
su postali neophodni onda kada je Crkva morala da se odbrani od
svih onih otrova koji su po~eli u wu da prodiru iz paganskoga sveta.
To nije bila neka apstraktna za{tita, kao {to je to danas slu~aj ka-
da se upu{tamo u bogoslovska sporewa. Setimo se samo nedavnoga
spora oko bogoslovqa o. Sergija Bulgakova: taj spor je, tako|e, bio ap-
straktnoga karaktera, jer oni koji su u tom sporu u~estvovali nisu
uspeli da uka`u na to {ta je to {to je zaista {tetno u wegovom
bogoslovqu. A Crkva je u prvim stole}ima {titila od otrova [jere-
si] ne neku teorijsku istinu, ve} samu su{tinu vere.
Jedna od prvih jeresi je bio doketizam, u~ewe o tome da je
Hristos bio tek prividno ~ovek. Ta jeres je svoje upori{te nalazi-
la u re~ima Svetoga Pisma o tome da je Spasiteq “Sebe ponizio
uzev{i obli~je sluge, postao istovetan qudima, i izgledom se
na{ao kao ~ovek” (Filipq. 2, 7). Ali, toj jeresi se usprotivio jo{
Sv. Ignatije Antiohijski, na slede}i na~in: ako Hristos nije bio
~ovek, za{to onda ja stradam?* “U tome i jeste sladost”, nastavqa
on, “{to Hristos jeste bio ~ovek. Sladost je u tome {to On jeste
Emanuil, ’s nama je Bog’” (Poslanica Rimqanima).** Za ~oveka
kakav je bio Sv. Ignatije, Hristos je stvarno bio Emanuil. Sv. Ig-
natije je Spasiteqa ose}ao u svome telu i krvi, i zato Ga je branio
svim svojim `ivotom. Tako je Crkva {titila samu sebe – krvqu
Svetih Mu~enika. Gde je blago va{e, tamo }e biti i srce va{e
(Lk. 12, 34). To je i ~inilo silu ota~koga bogoslovqa.
Prema tome, bogoslovqe se zasniva na samoj veri u Crkvu,
koja nije naprosto vera koja tvrdi da Bog postoji, ve} vera koja is-
poveda ~iwenice koje su se zbile u istoriji. Iz te vere izrasta
slo`eno i mnogolisno drvo Bogoslovqa. Jedan od glavnih razloga
koji su primorali Crkvu da izlo`i ta svoja ispovedawa bila je
* Ovde o. Aleksandar, u slobodnijoj perifrazi, navodi mesto iz Poslanice Trali-
jancima (X, 1): “Ako je, pak, On postradao [samo] prividno... za{to sam onda ja u
okovima?...” Ili, pak, mesto iz Poslanice Smirwanima (IV, 2): “Jer ako je to [sve]
u~inio Gospod na{ [samo] prividno, onda sam i ja prividno okovan” (prim. prev.).
** Ovoga mesta nema u Poslanici Rimqanima, ali postoji sli~no mesto u Po-
slanici Smirwanima (IV, 2): “Sve trpim da bih stradao zajedno sa Wim, a ukre-
pquje me On Koji je postao savr{eni ^ovek”; kao i: “o blagodati Isusa Hrista,
koja je do{la nama” (VI, 2) (prim. prev.).
402 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
borba protiv jeresi. Ali, na ~emu je Crkva zasnivala ta svoja is-
povedawa? Od samoga po~etka svoga postjawa Crkva je imala Sta-
ri Zavet, na koji se pozivao i Sâm Hristos, kao i Apostoli. U pr-
vo vreme Crkva je bila svojevrsna “sekta” unutar judejstva. Istra-
`ujte Pisma – govori Hristos (Jn. 5, 39). Danas nam predstoji da
se iznova suo~imo sa problemom Staroga Zaveta.
U na{e vreme se zavr{ava period prekida tokom koga se
hri{}ansko saznawe udaqilo od Predawa i Hri{}ani svih konfe-
sija se iznova obra}aju Starom Zavetu. U na{im savremenim bogo-
slovskim uxbenicima nema, na primer, obja{wewa veze javqewa
trojice Angela Avraamu sa proro{tvom o Svetoj Trojici; istori-
ja Nojeva se ~esto izla`e iskqu~ivo u smislu moralne pouke; sli-
ka trojice mladi}a u pe}i vavilonskoj se navodi samo kao primer
vere. Me|utim, i Hristos i Apostoli su svoje delo shvatali u sve-
tlu Staroga Zaveta: Istra`ujte Pisma... jer ona svedo~e o Meni
(Jn. 5, 39). Pod “Pismima” se ovde podrazumeva Stari Zavet. Hri-
stos je Ispuniteq, Savr{iteq i Oven~ateq Staroga Zaveta. Izvan
Staroga Zaveta se ne mo`e pojmiti da Isus jeste Mesija.
Hristos je glavna nada Staroga Zaveta. S po~etka, On je
Onaj Koji treba da spasi Jevrejski narod iz ropstva. Tokom vreme-
na vera u Mesiju zadobija sve duhovnija obele`ja i Hristos po~iwe
da se shvata kao krajwe otkrivewe Istine. Sâmo Ime Isusa Hri-
sta ve} jeste ukazivawe na Stari Zavet. Me|utim, upravo je na toj
ta~ki do{lo do razmimoila`ewa izme|u judejstva i Hri{}anstva,
jer Judejci nisu priznali za Mesiju Isusa Koji je do{ao na zemqu
i Koji je umro na Krstu. U vezi sa tim nepriznavawem, mnogi sma-
traju da u na{e vreme Stari Zavet vi{e nije potreban. Me|utim, u
prvim vekovima Hri{}anstva Stari Zavet je bio nasu{na hrana
Hri{}ana, i oni su svakodnevno ~itali i tuma~ili Stari Zavet.
Uop{te uzev{i, u razdobqu od I do III stole}a, nema drugoga
bogoslovqa osim tuma~ewa Svetoga Pisma, to jest osim bogoslo-
vqa egzgegetskog. Prvo {to je Crkva imala bila je ta vera kojom su
`iveli Judejci, vera zasnovana na ~iwenicama. U na{e vreme te
~iwenice mnogima izgledaju kao mitologija, ali mi, Hri{}ani, i
daqe verujemo da su starozavetni Judejci bili Bogom izabrani na-
rod, i da je wihova starozavetna istorija bila Bo`ansko Otkri-
vewe. Zato je Stari Zavet za nas va`an, pre svega, ne sa eti~ke ta~-
ke gledi{ta, ve} kao priprema za primawe obe}anoga Mesije.
Evangelije po Mateju, prvo u sastavu Evangelijâ, zapo~iwe
nabrajawem onih starozavetnih qudi koji su dali telo budu}em Hri-
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 403
stu. To nije istorija Svetih, naprotiv – na tom spisku mi sre}emo
imena gre{nih, pa i mnogogre{nih qudi, pri ~emu izgleda kao da su
~ak i oni nagla{eni. Nagla{eni da bi se pokazalo da niko od wih
sâm po sebi nije zaslu`io Bo`ije izabranstvo. Sâm Bog je te gre{-
nike izabrao radi propovedawa Svoga promi{qawa o svetu kroz taj
gre{ni, ali od Wega izabrani narod. ^itav Stari Zavet je istorija
izdajâ i otpadawa tog naroda od wegovog Boga. Me|utim, kao plod ~i-
tavog tog starozavetnog jevrejskog drveta bila je Preneporo~na Ma-
rija Djeva, kojom se i zavr{io Stari Zavet.
U Novome Zavetu, pored obiqa materijala iz koga sti~emo
predstavu o Bogu i veri izraiqskoga naroda u Wega, postoji i tvrd-
wa da se sve {to je rodu qudskom bilo obe}ano u Starome Zavetu –
ispunilo u Isusu Hristu. Zato je apostolska Crkva dugo vreme bi-
la bez sopstvenih kwiga. Origen govori u III stole}u: “Sve se nala-
zi u Starome Zavetu. Sve [u Starom Zavetu] je u~ewe o Wemu (o Hri-
stu – o. A. [.)”. I, zaista, ako uzmemo, na primer, psalme, napisane
hiqadu godina pre pojave Hri{}anstva i bez nekog naro~itog reli-
gijskog ciqa, uvide}emo da je sve u wima pro`eto mi{qu o dolaze-
}em Spasitequ. U svakom tekstu, u svakoj kwizi Staroga Zaveta mo-
`emo sresti potresno otkrivewe o Hristu. A izvan te pretpostavke,
to jest izvan vere da Isus jeste Hristos, Stari Zavet gubi svoj smi-
sao i postaje potpuno neshvativo zbog ~ega je on uop{te bio napi-
san. Za nas, pak, veruju}e, Stari Zavet predstavqa svojevrsno
otkrivewe o Hristu, koje se postepeno projaswivalo i razrastalo. I
kada je Isus rekao: Svr{i se! (Jn. 19, 30), to je zna~ilo da se ispuni-
la istina svih proro{tava o Wemu. Nastupila su “posledwa vreme-
na”. Sv. Jovan Bogoslov stalno ponavqa: De~ice! Posledwa su vreme-
na! (na primer u 1. Jovan. 2, 18). Danas se govori da je Sv. Jovan Bo-
goslov u pogledu ovoga pogre{io. Ali, kada to tvrdimo mi, samim
tim, name}emo Prvohri{}anima na{ na~in mi{qewa, a to daqe
zna~i: ako je Sv. Jovan Bogoslov pogre{io u ovoj stvari, onda to zna-
~i da je gre{io i u svim ostalim stvarima. Crkva je u to vreme `i-
vela eshatolo{kim i{~ekivawem, to jest o~ekivawem kraja (t†
Šscata su krajwe, posledwe stvari). A mi? Kada ponavqamo – “I da
do|e Carstvo Tvoje”, o ~emu mi tada razmi{qamo? Kraj je ve} na-
stupio. Hristos je Alfa i Omega, Po~etak i Kraj, i u Wemu se sve
otkrilo i sve je u Wemu dato. Nikakva nova istina vi{e ne}e biti
data qudima, jer je sva punota `ivota ve} data. To “posledwe vreme”
mo`e da traje milione godina. Crkva jeste naro~ita zajednica qudi
u kojoj je sve usmereno ka jednom istom, ka onome {to se ve} zbilo.
404 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Crkva je svagda okrenuta ka pro{losti i, istovremeno, svagda ka bu-
du}nosti – ka onome Danu, “velikom i stra{nom”, ka danu Stra{no-
ga Suda. I Stra{ni Sud }e se upravo i sastojati u tome {to }e sva-
ko tada da prizna da Isus jeste Hristos. Crkva su ona de~ica koja
znaju sve, kojima je otkriveno sve (Hvalim te, O~e, Gospode Neba i
zemqe, {to si ovo sakrio od mudrih i razboritih, a otkrio to
bezazlenima – Lk. 10, 21). I dani rane Crkve su zape~a}eni tim
otkrivewem, tim i{~ekivawem koje se sastojalo u tome da je Hri-
stos ve} do{ao. Svu su{tinu prvohri{}anske, ali i hri{}anske ve-
re uop{te, mogu}e je izraziti re~ima: “Gospod je do{ao, Gospod do-
lazi, Gospod }e do}i!” (Maranata! Da, do|i Gospode! – Otkr. 22,
20). Sve ono {to sada vidimo kao kroz ogledalo, kao u zagonetki (1.
Kor. 13, 12) posta}e o~igledno u Dan Drugoga Dolaska Hristovoga. I
“posledwa vremena” su vremena Crkve koja `ivi tim i{~ekivawem.
Ali, vreme je proticalo i Crkva je morala da stupi u op-
{tewe sa svetom koji ju je okru`ivao. ^ovek nije nikada tabula rasa.
U svakome ~oveku postoje odre|ene pretpostavke, i zato je istina o
Crkvi bila data svetu na onom jeziku na kome je on bio kadar da je
primi. Apostoli nisu odmah krenuli da zapisuju svoja se}awa na
Hrista, niti su se odmah pojavila Evangelija koja predstavqaju tek
mali deo onoga {to je bilo zapisano i {to se usmeno predavalo o
Spasitequ u tim vremenima. Mnogo toga je ostalo zapisano u apo-
krifnim spisima koji nisu u{li u red kanonskih kwiga.
Evangelija su bila napisana raznim povodima i sa razli~i-
tim ciqevima. Evangelije po Jovanu Bogoslovu je bilo napisano na
jelinskom jeziku i zapo~iwe re~ima: U po~etku be{e Logos (Jn. 1,
1). Jelinska re~ “Logos” jeste pojam iz starojelinske filosofije
(videti o tome rad kneza S. Trubeckog “U~ewe o Logosu”). Sa ka-
kvom zadivquju}om jednostavno{}u Sv. ap. Jovan uzima taj, u jelin-
skoj filosofiji, uobi~ajeni pojam i primewuje ga na Spasiteqa;
kao da govori Jelinima: “Evo vidite, to je taj Logos o kome ste to-
liko slu{ali, Logos je Hristos!”. Daqe Sv. ap. Jovan vi{e ne ko-
risti taj novi pojam koji je uveo u hri{}ansku terminologiju, ali
te wegove uvodne re~i ve} predstavqaju most kojim je hri{}anska
misao dobila mogu}nost da se kre}e onda kada se ukazala potreba
da spoqa{wem svetu objasni smisao Hri{}anstva.
Crkva se vrlo brzo suo~ila sa tim svetom i to suo~ewe je
bilo dvostruko. Sa jedne strane, to suo~ewe je bilo povezano sa go-
wewima Hri{}ana, a sa druge – to je bio susret sa svekolikom
kulturom tog sveta, koja je u sebi sadr`ala otrove mnogo istan~a-
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 405
nije nego {to su to bila sama gowewa. Ernest Renan naziva jelin-
ski svet tog razdobqa – “Jelinskim ~udom” – “le miracle grec”, i nas,
do danas, zaista zadivquje lepota i zaokru`enost oblikâ tog sve-
ta. “Jelinsko ~udo” nastavqa da vlada umovima qudi do dana{wega
dana, a u XV stole}u je, na primer, Renesansa, ~ak, htela da se iz-
nova potpuno utopi u to “Jelinsko ~udo”. A, gle, prostosrda~ni ga-
lilejski ribari toj i takvoj kulturi upu}uju izazov!
^ime je `iveo anti~ki svet? Kakva je bila wegova filoso-
fija, wegovo poimawe Boga? Ovde se ne sre}emo sa grubim pagani-
zmom koji je bilo mogu}e kao kip [staroslovenskog] Peruna baciti u
Dwepar. Niko u I stole}u posle Hrista nije verovao u idolske kipo-
ve. Verovalo se u ne{to mnogo dubqe: bila je to vera u prirodnu har-
moniju. Jelinska misao je svagda te`ila da se uzdigne iznad svega
slu~ajnog, ka onom {to je harmoni~no. Harmoni~no je za jelinsku mi-
sao bilo ono {to je ve~no. Jelini se nisu bavili istorijom, nisu vo-
leli istoriju, niti su je cenili. Oni su voleli ono {to u svetu
postoji svagda i iza svake pojedina~ne ~iwenice, iza svake pojedi-
na~ne qudske li~nosti te`ili su da prepoznaju izvesni op{ti zakon.
Sve je u svetu cikli~no, sve se stalno vra}a: prole}e, leto, jesen, zi-
ma; sve je u harmoniji, sve se ponavqa. Jelini su se gnu{ali svega
konkretnog i istorijskog. O, kako se to razlikovalo od hri{}anske
propovedi koja je u~ila da ovaj svet u zlu le`i i da je jedna smrt –
sramna [krsna] kazna Hristova – spasila svet upravo od tog zla!
Hri{}ani veruju da se spasewe savr{ilo u istoriji, “u vre-
me Pontija Pilata”. Ovo upu}ivawe sjediwuje u sebi apstraktnu te-
oriju spasewa sa [istorijskim] `ivotom sveta. Hri{}ansko bogoslo-
vqe i jelinski svet su bili me|usobno suprotstavqeni, bez uzajam-
nog razumevawa. Hri{}anstvo je, sa jedne strane, htelo da sebe ogra-
di od sveta jelinske kulture, a sa druge, da sru{i taj svet. Zato se to
razdobqe istorije mo`e okarakterisati kao razdobqe ohristovqe-
wa jelinstva ili ojelinstvewa [jelinizacije] Hri{}anstva.
Hri{}anstvo je bilo izlagano na jeziku jelinske filoso-
fije. Svekoliko ~udo drevne Crkve se sastojalo u tome {to je je-
linstvo bilo ocrkveweno. Ma kako to paradoksalno zvu~alo, ali
svekoliko jevrejsko starozavetno nasle|e, sa pri~ama o pokolewi-
ma izraiqskim, o bitkama, o pobedama i porazima izraiqskoga na-
roda, sa kazivawima o tome kako je Bog dejstvovao u Izraiqu, na-
{lo je svoj izraz upravo na jeziku jelinske kulture. Sjediwewe
ovih dveju raznorodnih veli~ina jeste ono {to je sazdalo najrani-
je hri{}ansko bogoslovqe.
406 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Ali, pre nego {to je do{lo do tog sjediwewa, Hri{}anstvo je
moralo da pro|e kroz razdobqe borbe protiv gnosticizma. Drevni
svet I stole}a posle Hrista je, u najve}em broju slu~ajeva, svakoj ira-
cionalnoj veri pretpostavqao ideju vi{ega znawa koje Bog daje po-
sve}enicima ({to danas sre}emo u antroposofiji, teosofiji, itd.).
Tajne sekte, koje su nastale u jelinskom svetu pod uticajem isto~nih
kultova i koje su upra`wavale razli~ite ritualne radwe, bile su [u
to vreme] veoma rasprostrawene. One su pothrawivale ma{tu i pri-
vla~ile qude svojom tajanstveno{}u. Hri{}anstvo je, tako|e, nosilo
u sebi tajnu, ali ta tajna je bila druga~ija, jer Hristos u~i: [to ~u-
jete u tajnosti, propovedajte sa krovova (Mt. 10, 27). Gnostici su
se zainteresovali za Hri{}anstvo, jer im se ono u~inilo kao novi
saveznik (Hri{}ani su se sabirali no}u i savr{avali izvesne “ta-
janstvene” obrede). Gnostici su poku{ali da ukqu~e Hri{}anstvo u
svoja u~ewa. Hri{}anstvo se {irilo veoma brzo i qudi su ~esto ula-
zili u Crkvu bez naro~ite i odgovaraju}e pripreme. Zato je gnostici-
ma polazilo za rukom da obmanu neke od takvih [obra}enika] da pove-
ruju da u Hri{}anstvu nije najva`nije spasewe koje je Hristos doneo
qudima, ve} “tajna znawa” koja je On, navodno, darovao qudima i koji-
ma ~ovek mo`e da se nau~i, po{to postane [gnosti~ki] posve}enik.
Pojavili su se mitovi, sazdani na suprostavqenosti na~ela dobra i
na~ela zla, koji su katkada u sebi nosili odre|ene odbleske hri{}an-
skoga u~ewa, ali su, pritom, to u~ewe potpuno izvitoperavali. Gno-
stici su u~ili da Hristos nije bio stvarni ~ovek i da je do{ao na
zemqu ne da bi se uselio u zemno i gre{no qudsko telo, ve} da bi qu-
dima saop{tio izvesno tajno u~ewe. Takvo poimawe je dovelo do raz-
li~itih izvitoperewa Hri{}anstva. Jedno od tih izvitoperewa je bio
i doketizam koji je u~io da se Hristos samo prividno javio u svetu.
Ose}aju}i stvarnu opasnost od razvodwavawa hri{}anske
vere me|u svim tim u~ewima, Crkva je odlu~ila da obrazuje ta~ni
kanon Svetoga Pisma. Ona je iz ogromnog hri{}anskog materijala
koji je, kako smo to ve} rekli, kru`io me|u vernima, izabrala ~e-
tiri kwige koje je nazvala Evangelijima. Protestanti smatraju da
Pravoslavqe pot~iwava Evangelije Crkvi. Me|utim, mi verujemo
slede}e: ako je Evangelije dobra vest o Hristu, onda Crkva nikada
nije bila bez Evangelija, ve} je naprosto u odre|enom trenutku sa-
mo osetila neophodnost da tu blagovest u~vrsti [u obliku pisanog
kanona]. Najboqi dokaz te neophodnosti jeste ~iwenica da imamo
~etiri Evangelija a ne jedno jedino, kao i ~iwenica da se u sva ~e-
tiri Evangelija nalazi ista blagovest o Hristu i da se ta blago-
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 407
vest predaje po kazivawu tog i tog odre|enog evangelista, tj. da je
on o woj li~no posvedo~io. Zato je Crkva, kada su se pojavila raz-
li~ita izvitoperavawa Evangelija, osetila da je nu`no da ka`e:
“Ovo je Evangelije, ovo je posvedo~ena istina!”. Potom je Crkva
Evangelijima pridodala i Poslanice, a u IV stole}u je bio utvr|en
~itav kanonski zbornik Svetoga Pisma Staroga i Novoga Zaveta.
Prema tome, Crkva je u po~etku projavila osnovno jezgro
svoje vere – Isus jeste Hristos – kroz predstavqaju}e simvole (ka-
takombne znake), zatim se to jezgro razvilo u Evangelija i, kona~-
no, u Simvol Vere, u kome je bila utvr|ena vera u Boga kao Oca i
Tvorca ({to je bila reakcija na to {to Jelini nisu prihvatali
ideju stvarawa “iz ni~ega”, ex nihilo), vera u Boga kao Svedr`iteqa
({to je bilo poricawe svakog dualizma samodovoqnih sila dobra i
zla), vera u Boga kao Jedinoga Gospoda, Isusa Hrista, Sina Bo`i-
jega, Koji je postao ~ovek (a ne privid), i vera u Duha Svetoga (to
je ~lan Simvola Vere koji nije bio nikada do kraja razvijen). Daqe
se, [u Simvolu Vere] govori o Crkvi i samim tim se ukazuje na to da
Gospod Duhom Svetim prebiva me|u nama i da `ivi u Crkvi.
Crkva je u II stole}u, reaguju}i na otrove gnosticizma, ut-
vrdila i svoju sopstvenu strukturu koja je bila sazdana na apo-
stolskom prejemstvu. Jerarhija je predstavqala jo{ jednu ta~ku
kroz koju je Crkva odredila svoju veru. Kasnije }e se hri{}ansko
u~ewe razvijati i kao nauka, ali osnova wenog, ne toliko u~ewa ko-
liko liturgijskog opita, svagda ostaju: Simvol Vere, Evangelije i
apostolsko prejemstvo.
Ako je i bilo razdobqa tokom kojih je Crkva `ivela bez pi-
sanoga Evangelija i bez jasno oformqene jerarhije, onda je sigurno
da Crkva nikada nije bila bez Evharistije. Evharistija je Sveta Taj-
na, sa velikim “T”, koja daruje Crkvi, u `ivome opitu, iskustvo ve~-
noga prisustvovawa, ve~noga obnavqawa onoga {to ~ini samu wenu
su{tinu: Hristos jeste Bog, On je `iveo na zemqi, On je postradao,
umro i vaskrsao. U tom misti~kom opitu prisutno je i stvarawe sve-
ta, i wegov pad, i wegovo spasewe. U Liturgiji se priop{tavamo sa-
mome Isto~niku `ive vere, Hristu Koji je @ivo Evangelije. Bez ob-
zira na sve te{ke trenutke koje je Crkva pre`ivela, ona je, ~uvaju-
}i Liturgiju, ~uvala i svoj stvarni opit. Osnova i kriterijum tog
opita nisu apstraktne datosti, ve} sami `ivot Crkve. Drama na{e-
ga vremena je u tome {to su vernici prestali da poimaju {ta je to
bogoslu`ewe. Bogoslovqu i crkvenoj pobo`nosti mo`emo da se vra-
timo i iste mo`emo da obnovimo iskqu~ivo kroz Liturgiju. Unu-
408 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
tarwe jedinstvo Simvola Vere, Evangelija i Jerarhije daje nam se u
Svetoj Tajni Evharistije, koja se savr{ava stalno, i u ~iju se puno-
tu mi pogru`avamo svako po meri svojih snaga.
Prema tome, osnova i izvori bogoslovqa su: Sveto Pismo,
Sveto Predawe i u~ewe o jerarhiji, onako kako su ih odredili Vase-
lenski Sabori i Sveti Oci. Drugi zadatak bogoslovqa je: da raskri-
va i {titi ono {to, u svekolikoj svojoj punoti, ve} postoji u Crkvi.
Vikentije Lerinski je odredio Sveto Predawe i Bogoslovqe kao ono
{to je “svagda, i od sviju i posvuda prihva}eno”. Bogoslovqe je
svedo~ewe ne od moga talenta, ve} od one punote u koju sam kr{ten.
Zato, svaki Hri{}anin, u izvesnoj meri, jeste bogoslov, svedok Isu-
sa Hrista pred Bogom i svetom, svedok koji ispoveda da Hristos je-
ste Sin Bo`iji. Mi, Hri{}ani, poslati smo u svet kao Apostoli i
u tom smislu spasewe sveta zavisi upravo od nas, jer je nama preda-
to ono {to smo du`ni da predajemo drugima – Predawe. Crkva je za-
jednica koja je du`na da produ`ava delo Bo`ije na zemqi.
Ozna~i}emo i krug izvorâ crkvenoga bogoslovqa, koji osta-
je nepromeniv. Wega ~ine Sveto Pismo, Sveto Predawe i litur-
gijski opit Crkve. Ako liturgijski opit svrstavamo u isto~nike
crkvenoga bogoslovqa, to ne zna~i da sâm bogoslu`beni ~in, u smi-
slu obreda, ostaje svagda jedan isti, ve} da sâm isto~nik liturgij-
skog crkvenog opita ostaje svagda nepromeniv. U odnosu prema tom
nepromenivom jezgru sve ostalo u bogoslovqu jeste samo razrada
ili raskrivawe, sa ovim ili onim ciqem, ovih ili onih ~iweni-
ca ili ideja koje ~ine predmet bogoslovqa. No, pre nego {to pre-
|emo na razmatrawe nepromenivih isto~nika bogoslovqa, re}i }e-
mo jo{ nekoliko re~i o istorijskoj sudbini samoga bogoslovqa.
Pred kraj ranoga razdobqa Crkve, kada je Crkva sastavqala
i obrazovala same izvore bogoslovqa, a to je pribli`no sredina III
stole}a, zapa`amo pojedina~ne poku{aje sistematskoga izlagawa
onoga {to je Crkva ve} imala u svome opitu. Zavi~aj tog prvobitnog
sistematskog bogoslovqa bila je Aleksandrija, u kojoj je cvetao sna-
`ni bogoslovski `ivot, a gde je, u tom razdobqu, tako|e cvetao i no-
voplatonizam. U Aleksandriji je, pod za{titom, blistavog aleksan-
drijskog Univerziteta ili Muzeja, kako su ga tada nazivali, nasta-
la {kola Klimenta Aleksandrijskog i Origena. Sa podrobnostima
u~ewa ovih bogoslova }ete se upoznati na kursu patrologije, a sada
}emo samo da istaknemo zasebne tokove bogoslovske misli.
Dakle, Kliment Aleksandrijski i Origen se mogu smatrati
rodona~elnicima sistematskoga bogoslovqa. Potreba za bogoslov-
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 409
stvovawem se rodila najpre u Aleksandriji, ne toliko iz `eqe da
se vera za{titi od wenih neprijateqa, koliko iz izvesne unutarwe
neophodnosti, iz izvesnog bogoslovskog erosa. U na{e vreme se bo-
goslovqe ~esto protivstavqa svetosti, ali rani Oci nam projav-
quju svojim primerom da bogoslovqe i svetost nisu raznorodne ve-
li~ine koje jedna sa drugom nemaju nikakve veze: u to vreme je bogo-
slovqe privodilo k svetosti a svetost – k bogoslovqu. Sâm Origen
je bio prerevnuju}i podvi`nik, a ne nekakav kabinetski nau~nik.
On je jo{ od detiwstva poku{avao da bude udostojen mu~eni~koga
venca, jer je i sâm bio sin Mu~enika. Wegovo pismo ocu, koji je bio
zato~en u tamnici zbog svoje vere, predstavqa karakteristi~ni
obrazac verskog usmerewa Origenovog.
Origen se nije odvajao od Svetoga Pisma koje za wega pred-
stavqa jedinstveni izvor kako svakoga umopoznawa, tako i same sve-
tosti. On tvrdi da postoje dva na~ina priop{tavawa Hristu: jedan je
– kroz pri~e{}ivawe Telom i Krvqu Spasiteqevom, drugi – kroz Re~
Bo`iju. Ta qubav prema Re~i Bo`ijoj ~ini Origenovo bogoslovqe,
pre svega, egzegezom (tj. tuma~ewem). Smatraju}i da je tuma~ewe Sve-
toga Pisma osnova kako bogoslovqa tako i hri{}anskog `ivota uop-
{te, Origen je osetio neophodnost nau~noga izu~avawa tekstova Sve-
toga Pisma. Ako je Origen – otac sistematskoga bogoslovqa, on se,
tako|e, mo`e smatrati, i za~etnikom istra`iva~koga pristupa Sve-
tome Pismu. On je izu~avao jevrejske i jelinske tekstove Biblije; on
je, kona~no, poredio razli~ite prevode Staroga i Novoga Zaveta, uz
pomo} {est stubaca prevoda; on je, kona~no, sabrao u Aleksandriji
veliku koli~inu rukopisa i verzija tekstova ~itavog Starog Zaveta.
Origen je ostavio u nasle|e narednim nara{tajima bogoslova mnogo
razli~itih tuma~ewa Svetoga Pisma. On je, na taj na~in, odredio ton
daqeg izu~avawa Svetoga Pisma, kao i samog karaktera bogoslovqa.
Osnovna tvrdwa Origenova je slede}a: svekoliki sadr`aj Svetoga
Pisma, kako Novog tako i Starog Zaveta, jeste Sâm Hristos. Ovakav
pristup je kasnije tuma~e doveo do takozvanog tipolo{kog metoda
izu~avawa Svetoga Pisma (tipologiju ne treba me{ati sa alegori-
jom, jer se tipologija sastoji u pronala`ewu predobra`ewa koja su
tipska za ovaj ili onaj doga|aj i koja ostaju utvr|ena zanavek, dok je
alegorija vi{e proizvod vremena, koji se ne poklapa ba{ uvek sa
stvarno{}u i koji i{~ezava kada pro|e razdobqe koje ga je rodilo).
Koriste}i se tipolo{kim metodom, Origen ~itav Stari Zavet tuma-
~i kao predobra`ewe Novoga Zaveta: starozavetna pasha je predo-
bra`ewe novovozavetne Pashe, o kojoj Sv. ap. Pavle pi{e Korin}ani-
410 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ma: Pasha na{a, Hristos, zaklan je za nas (1. Kor. 5, 7); oslobo|ewe
Judejaca iz egipatskog i vavilonskog ropstva predstavqa pre-
dobra`ewe spasewa kojim je Hristos spasao rod qudski...
Govore}i o tipovima i alegorijama, umesno je primetiti da u
Hri{}anstvu, osim ovoga, postoje jo{ i simvoli, i u tom smislu je na-
{a pravoslavna Liturgija do kraja simvoli~na. Me|utim, ti simvoli
se isuvi{e ~esto shvataju kao alegorije, to jest kao alegorijsko pred-
stavqawe `ivota Hristovog. Na takav alegorijski na~in se, obi~no,
tuma~i Mali Vhod, sve}a koja se dr`i pred Evangelijem, itd. Me|u-
tim, takva, danas uobi~ajena, tuma~ewa su kasnijega datuma nastanka.
Istiniti simvol ima stvarno zna~ewe, on nije puki znak, ve} znak
koji je preispuwen [stvarnim] smislom. Nama je mogu}nost da se pri-
op{tavamo Telu i Krvi Hristovoj data iskqu~ivo kroz simvol, i u
crkvenoj praksi ukoliko sve{tenik na Diskosu umesto hleba–simvo-
la vidi – [stvarno] Telo, onda Crkva takvu pojavu smatra isku{ewem,
odnosno stawem prelesti. Prema tome, alegorija je ne{to povr{no,
prolazno, dok tipologija razotkriva unutarwi smisao ove ili one
pojave u wenom odnosu prema Hristu, Crkvi i samoj du{i ~ovekovoj.
Koriste}i se tipolo{kim metodom, Origen je u svome spisu
“O na~elima” poku{ao da objasni na~ela hri{}anske vere. On na-
gla{ava da sistem koji predla`e jeste nov i zato ga on ne name}e,
ve} ga samo predla`e. Origenovo u~ewe se mo`e razmatrati i kao
opit filosofskoga obja{wewa vere. U spisu “O na~elima” Origen
govori o stvarawu sveta i o padu ~ovekovom. Ovaj spis ima ogromni
zna~aj kao prvi ogled iz oblasti dogmati~koga bogoslovqa.
Kliment Aleksandrijski je, kao i Origen, tako|e, izvr{io
ogromni uticaj u pogledu odre|ewa budu}e strukture bogoslovqa.
2. “Zlatni vek” Pravoslavqa
Po~etkom IV stole}a zapo~iwe novo razdobqe u istoriji
Hri{}anstva. Na spoqa{wem planu to je epoha sekularizacije, tj.
izmirewa Crkve sa dr`avom, a unutar Crkve – to je po~etak dugog
razdobqa bogoslovskih sporova koji su doveli do ta~nijega odre-
|ewa u~ewa Crkve. U tom razdobqu su se na crkvenom horizontu po-
javili oni divovi bogoslovqa koje, kako je to op{te prihva}eno u
Crkvi, nazivamo Ocima Crkve. Pre toga su `iveli Sv. Ignatije Bo-
gonosac, Sv. Kliment Rimski i drugi Oci koje je Crkva po{tovala
kao u~iteqe, ali koji nisu stvorili svoju bogoslovsku {kolu. [to
se, pak, ti~e Otaca Crkve u naro~itom smislu te re~i, takvima se
nazivaju bogoslovi koji su `iveli u periodu od IV do XII stole}a i
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 411
koji su “iskovali” na{u pravoslavnu dogmatiku. Wihova dela ~ine
zlatnu riznicu Crkve, kojom se ona koristi do na{ega vremena.
Potreba za iznala`ewem i izlo`ewem ta~nih formulacija
vere javila se ve} u vreme pojave arijanstva. U osnovi arijanstva je
le`ao spor oko Bo`anskosti Isusa Hrista, koji je pokrenuo, ne ka-
snije od 315. godine, aleksandrijski prezviter Arije. Obja{wewe
ovoga spora koje nalazimo u uxbenicima bogoslovqa obi~no je izlo-
`eno na unekoliko upro{}en na~in: u wima se, po pravilu govori da
je Arije poricao Bo`anskost Isusa Hrista. Me|utim, taj spor je
ustvari nastao ne iz sumwe vere, ve} iz razila`ewa do koga je do{lo
izme|u ~ina vere i wenog filosofskog tuma~ewa. Kada bi postao
Hri{}anin, ~ovek je morao da, u izvesnom smislu, preoblikuje svoj
um, da ga u~ini kadrim za primawe istine o Bo`anskosti Spasite-
qa. Stari instrumenti koji su stajali na raspolagawu [bogoslovima]
nisu bili pogodni za obja{wavawe istinâ hri{}anske vere. U
~iwenice Ro|ewa, @ivota, Smrti i Vaskrsewa Hristovog Crkva je
poverovala pre nego {to je po~ela da razmi{qa o wima, i Crkva je,
u stvarnosti tih doga|aja, `ivela rado{}u svoje vere i pre nego
{to je po~ela da formuli{e svoju veru. Bilo je neophodno da se um
ocrkvi i da se prosvetli verom. To preoblikovawe uma, preobliko-
vawe anti~kih u nove oblike mi{qewa, iznala`ewe novoga jezika
za novu Istinu upravo i jeste zasluga Otaca. Ovde treba da pomene-
mo Sv. Vasilija Velikog koji je govorio o iznala`ewu “bogodoliku-
ju}ih re~i”. Nama je zbog na{eg dana{weg prakti~kog stava prema
`ivotu te{ko da shvatimo za{to su se nekada qudi toliko sporili
zbog odre|enih re~i. Te{ko nam je da shvatimo, jer mi ne shvatamo
da su te re~i – kao {to je, na primer, bila re~ “omousios”, tj. “jedno-
su{ti” – bile ispovedawa onih neizrecivih istina koje je bilo nu-
`no odenuti u za wih naro~ito izatkanu [slovesnu] ode`du.
Arijanski spor je potrajao {ezdesetak godina – izme|u Prvog
i Drugog Vaselenskog Sabora – i doveo je do odre|ewa dogmata o Sve-
toj Trojici. U formulisawu ovoga dogmata u~estvovali su Sv. Atana-
sije Veliki, zatim, kapadokijski Oci – Sv. Vasilije Veliki i Sv.
Grigorije Bogoslov, kao i jo{ neki drugi u~iteqi Crkve. To prvo
pokolewe Otaca je ulo`ilo ogroman napor da bi formulisalo dog-
mat o Svetoj Trojici, koji izra`ava jedna jedina re~ – “jednosu{t-
ost”. Ova re~ je bila svi{e otkrivena Sv. Atanasiju Velikom, a onda
su se kapadokijski Oci daqe bavili poimawem smisla te re~i.
Ovaj spor se jo{ nije bio ni zavr{io, a otpo~eo je novi, hri-
stolo{ki spor. Gotovo odmah po{to je Crkva [dogmati~ki] odre-
412 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
dila tajnu Svete Trojice, javilo se pitawe o drugoj tajni: o sjedi-
wewu dve prirode, Bo`anske i ~ove~anske, u Hristu. Istorija ovo-
ga spora se deli na dve etape. Prva je vezana za jeres Nestorijevu.
Bogoslovqe Nestorijevo ne treba upro{}avati, svode}i ga iskqu-
~ivo na poricawe Bogorodice, jer se ovde ustvari radilo, pre sve-
ga, o poricawu Bo`anskosti Hristove. Nestorije – koji je najpre
propovedao iz Sirijske pustiwe, a potom postao i arhiepiskop pr-
voprestolne katedre Konstantinopoqske – u~io je da je Isus najve-
}i od svih Proroka, u kome je sva punota Hristova obitavala tele-
sno. Ovo u~ewe su mnogi odobravali. Protiv nestorijanskoga bogo-
slovqa je ustao i pobedio ga je jedan od najve}ih Otaca Crkve Sv.
Kiril Aleksandrijski. Sv. Kiril je prvi dao formulaciju Bogo~o-
ve{tva Isusa Hrista i ispovedio da je Majka Isusa Hrista zaista
bila Majka Bo`ija, nazvav{i je Bogorodicom.
Druga etapa sporova o dve prirode Hristove stoji u vezi sa
monofizitstvom, jeresju ~iji su sledbenici, suprotno od nestori-
janaca, u Hristu videli jedino Boga. Protiv ove jeresi je ustao ~itav
niz bogoslova, od kojih je najve}i bio Sv. papa Lav Veliki. Wihova
odbrana Hristovoga Bogo~ove{tva dovela je do odre|ewa formuli-
sanog na ^etvrtom Vaselenskom Saboru, koji je bio odr`an u Halki-
donu 451. godine, a kojim je u Spasitequ bila utvr|ena punota Bo-
`anske prirode i punota ~ove~anske prirode [sjediwenih] “neslive-
no, nepromenivo, nerazdelno, nerazlu~no”. Ta saborska formulacija
se naziva jo{ i “oros”, tj. “odre|ewe” ili “definicija”.
Tako je nastao hristolo{ki dogmat, dogmat o Bogo~ove{tvu
Spasiteqevom, [hristolo{ko] veroodre|ewe Vaselenskih Sabora,
koje je nepromenivo i apsolutno. Ako se latimo obiqa materijala,
koji je sa~uvan sa Vaselenskih Sabora, sâmo od sebe se name}e slede-
}e pitawe: {ta je to {to je predstavqalo osnovu stvarala{tva Ota-
ca tih Sabora? Oci tih Sabora su za tu osnovu uzimali Sveto Pi-
smo. U dana{we vreme izgubqena je dubina poimawa Svetoga Pisma,
koju su imali Oci u razdobqu o kome govorimo, i mi se vi{e ne hra-
nimo Svetim Pismom na na~in na koji je to ~inila drevna Crkva. Ra-
ni Oci iza sebe ni{ta drugo nisu ni ostavili osim obja{wewa ovih
ili onih mesta iz Svetoga Pisma, osim polemi~kih pisama protiv
jeretikâ, koja su, opet, bila zasnovana na istom tom Svetom Pismu.
Zato su kritike protestanata u vezi sa tim da se u Pravoslavqu ne-
dovoqno izu~ava Sveto Pismo neumesne, budu}i da je svekoliko Pre-
dawe Otaca Crkve pro`eto i osve{tano Svetim Pismom. Oci bi,
~ak, bili veoma za~u|eni da im je iko ikada rekao da postoji ikakvo
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 413
druga~ije bogoslovqe osim biblijskoga bogoslovqa. I ako za protes-
tante Biblija nije samo kwiga, ve} Re~ Bo`ija, onda i za pravoslavne
– svaki put kada se za vreme Liturgije ka`e: “I udostoj nas slu{awa
Svetoga Evangelija...” – Re~ Bo`ija, tako|e, jeste istinita stvarnost.
Prema tome, Sveto Pismo je svagda slu`ilo kao osnovni kqu~
za obja{wewe dogmata vere. Daqi rad Otaca se sastojao u tome da se
istine vere sjedine sa pojmovima jelinske filosofije, tj. da se fi-
losofija tako preizmeni da bi mogla da primi Hri{}anstvo, da se
ocrkvi [filosofski] um. Kada je buknuo spor sa arijancima, pravo-
slavni svet je ulo`io mnogo mu~noga truda da bi se kroz [bogoslov-
sko] mi{qewe suprotstavio arijanskoj jeresi ~ija je dijalektika, ka-
ko se ~inilo, bila sna`nija. Arije se pozivao na mnoga i brojna me-
sta iz Svetoga Pisma koja su, po wegovom mi{qewu, davala osnova za
wegove tvrdwe (Otac Moj je ve}i od Mene – Jn. 14, 28; O danu i ~asu
tom, ne zna niko, ni Angeli nebeski, ni Sin, ve} samo Otac – Mk.
13, 32). I dok su bogoslovi poku{avali da na nau~no–bogoslovski na-
~in odgovore Ariju, zasnivaju}i svoj odgovor na Svetom Pismu, Sv.
Atanasiju Velikom je svi{e bila data re~ “omousios”, “jednosu{tni”.
Te re~i nije bilo u Svetom Pismu i bila je potpuno nova u bogo-
slovqu, ali samo ta re~, samo ta jedna jedina re~ spasila je Crkvu od
arijanske jeresi, samo je ta jedna re~ bila odgovaraju}a da bi kona~-
no bio utvr|en dogmat o Bo`anskoj prirodi Isusa Hrista.
Tokom odre|enog vremenskog razdobqa, jedino je Sv. Atanasi-
je Veliki – skrivaju}i se od progona u egipatskoj pustiwi kod Prep.
Antonija Velikog – podr`avao tu istinu. ^ak ni Sv. Vasilije Veli-
ki u prvo vreme jo{ uvek nije bio pobornik pojma “jednosu{ti”.
Pedesetogodi{wi put kompromisa, na koji je pristajala najpre Is-
to~na, a onda i Zapadna Crkva, na kraju se zavr{io tako {to se ~i-
tava Crkva na ~elu sa bra}om, Sv. Vasilijem Velikim i Sv. Grigo-
rijem iz Nisse, okrenula k Sv. Atanasiju Velikom. Prepiska Otaca
u vezi sa ovim pitawem, a naro~ito onaj trenutak kada je Sv. Atana-
sije uvideo da se ~itava Crkva vra}a istini koju je on ~itavog svog
`ivota branio, ostavqa zaista potresan utisak. Sv. Atanasije nije
bio filosof, niti ne{to naro~ito obrazovan ~ovek [u svetovnom
smislu], ali, on je, bez obzira na to, ostavio za sobom crkveno izra-
`enu Istinu. U ovakvim i sli~nim doga|ajima se i projavqivala si-
la ota~koga bogoslovqa: kada je bilo neophodno da se ispovede one
~iwenice o kojima kazuje Sveto Pismo, Oci se, radi iznala`ewa
“bogodolikuju}ih re~i”, nisu libili da pribegnu, ~ak, i svetovnom
jeziku; i, pose`u}i za jezikom svoga vremena, upotrebqavali su i taj
414 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
jezik za slu`ewe Istini. Kao {to je, po re~ima Sv. Klimenta Alek-
sandrijskog, “sav bakar paganstva i sve zlato Egipta, po povratku Ju-
dejaca iz ropstva, bio upotrebqen za ukra{avawe hrama Jedinome
Bogu”, tako su u~inili i Oci prilikom sazdavawa bogoslovskih poj-
mova. U ovom pogledu Oci Crkve zauzimaju prevashodno mesto [u Cr-
kvi], i nije bilo niti mo`e biti istinskoga bogoslovqa koje ne bi
ishodilo od Otaca. Ono {to su u~inili Oci ostaje osnova za sva
vremena. Pravoslavno bogoslovqe se ne mo`e shvatiti bez ulaska u
svet Otaca, iako je taj svet – druga~iji svet, i ta sredina – druga~i-
ja sredina. Sve{tena osnova ota~koga bogoslovqa je za nas dragoce-
na, jer predstavqa sintezu pravila vere i samoga `ivota.
3. Vizantijsko razdobqe i pad Vizantije
Posle ota~koga razdobqa nastupilo je razdobqe koje je sta-
jalo u vezi sa `alosnom ~iwenicom Raskola Crkve. Me|utim, iako
se kao takav Raskol kona~no zbio 1054. godine, sâm proces razdva-
jawa bio je mnogo du`i, a i op{tewe me|u Zapadnom i Isto~nom
Crkvom se nije odmah prekinulo posle te godine. Mo`e se re}i da
se [i posle 1054.] razdvajawe nastavilo, uz postepeno intenzivi-
rawe, da bi se zavr{ilo tek u XII stole}u, u vreme Krsta{kih po-
hoda, kada se hri{}anski Istok susreo sa hri{}anskim Zapadom i
“upoznao” ga u najgorem mogu}em svetlu. Posle kona~nog razdvajawa
Zapadne od Isto~ne Crkve zapo~iwe takozvano vizantijsko raz-
dobqe bogoslovqa.
Vizantijsko bogoslovqe je, prevashodno, bilo poznato kao
polemi~ko bogoslovqe, koje je bilo usmereno naro~ito protiv Za-
padne crkve, protiv takozvanih “Latina”. Neka pitawa koja nam se
danas ~ine pitawima od sredi{weg zna~aja u to vreme uop{te se
nisu ni postavqala. Rano bogoslovqe Crkve je, tako|e, bilo pole-
mi~ko (uzmimo, na primer, Sv. Irineja Lionskog), me|utim u tim
polemikama Crkva je branila ~iwenice. U vizantijskom bogoslovqu
je, pak, neznatnim obrednim pitawima bilo ~esto posve}ivano mno-
go vi{e mesta nego, na primer, problemu Filioque, koji se javio u
sporu Mihaila Kerularija. Vizantijsko bogoslovqe je, uop{te uzev-
{i, po op{te rasprostrawenom mwewu, pokretala uglavnom netr-
peqivost prema Rimu. No, ovakvo {iroko rasprostraweno mwewe je,
pre svega, zasnovano na zapadnoj proceni vizantijskoga bogoslovqa.
Gotovo da niko i ne poznaje istinsko vizantijsko bogoslovqe, a po-
stoje ~itave gomile rukopisa Sv. Marka Efeskog i Sv. Grigorija
Palame (~ak i ovde, u Parizu, u Nacionalnoj biblioteci) koji do da-
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 415
nas nisu prevedeni na savremene jezike (istina, deo dela Sv. Grigo-
rija Palame je nedavno preveo na ruski jezik arhimandrit Kiprijan
Kern). Glavna vrednost vizantijskoga bogoslovqa jeste pretapawe
dogmati~koga bogoslovqa Otaca u liturgijski jezik, jezik molitve.
Plod tog vizantijskog bogoslovskog stvarala{tva jesu na{e bogo-
slu`bene kwige. Na primer, dvotomni Osmoglasnik (Oktoih), koji
obuhvata osam glasova i predstavqa osnovu na{eg bogoslu`ewa, pot-
puno je pro`et dogmati~kim bogoslovqem, a takozvani “dogmatici”
osmoga glasa nisu ni{ta drugo do stvarne dogmati~ke formulacije,
navodi iz dela Svetih Otaca. Na osnovu vaskr{wih kanona je, tako,
mogu}e napisati bogoslovsku studiju o Vaskrsewu.
Pad u tursko ropstvo je prekinuo vizantijsko bogoslovqe i taj
prekid je trajao sve do XIX stole}a. Mladi Jelini, `edni znawa, i{li
su da se {koluju na Zapad, na strane univerzitete, i `ivo bogoslovsko
Predawe Pravoslavne Crkve se prekinulo. No, dok je, sa jedne strane,
u Jeladi bilo u prekidu, to Predawe se, sa druge strane, krajem XVII
stole}a obnovilo u Rusiji, a u na{e dane se obnavqa i u drugim pravo-
slavnim zemqama. Da bismo shvatili na koji se na~in obnovilo sveto-
ota~ko Predawe u Ruskoj Crkvi, moramo da prou~imo i istoriju razvo-
ja zapadnoga bogoslovqa, jer su zapadni uticaji i zapadni metodi
odigrali zna~ajnu ulogu u pomenutoj bogoslovskoj obnovi u Rusiji.
Zapad je [posle Raskola] krenuo sasvim druga~ijim putem od
Istoka, a taj put mu je unekoliko bio i nametnut. Usled najezde var-
varskih plemena, Rimska imperija se podelila na dva dela: zapadni
deo imperije se odvojio od isto~nog dela. Isto~ni deo je nastavio da
se razvija kao jelinsko pravoslavno carstvo, dok je zapadni deo im-
perije potonuo u varvarsko more. Razdobqe od V do IX stole}a na Za-
padu se naziva razdobqem “mra~nih stole}a za bogoslovqe”: zbivaju
se nezakoniti procesi ~iji je krajwi u~inak stvarawe jednog zaokru-
`enog zdawa zapadnog Hri{}anstva, koje se razlikovalo od onoga ko-
je je ve} postojalo na Istoku. Ako kao simvol isto~noga bogoslovqa
mo`e da poslu`i konstantinopoqski hram Svete Premudrosti, na
Zapadu se kao plod druga~ijega duhovnoga iskustva javqa katedrala
u [artru. Svako ko obi|e tu katedralu jasno mo`e da sagleda [arhi-
tektonski] prikaz razvoja rimokatoli~kog bogoslovqa. No, nezavi-
sno od pitawa pravilnosti ili nepravilnosti puta isto~nog ili,
pak, zapadnog bogoslovqa, ostaje tragi~na zao{trenost samoga
pitawa o podeli Crkve. I ovde, na zapadnom putu, kao jedan od mogu-
}ih odgovora na dato pitawe mo`e da poslu`i primer onoga bogo-
slova koji se smatra ocem zapadnoga bogoslovqa.
416 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Taj bogoslov je `iveo u no}i “tamnih stole}a”, koja je bila os-
vetqena po`arima varvarskih najezdi, u malenom gradu u Severnoj
Africi. Pogru`en u bogoslovqe, on se trudio da ne prime}uje kako
horde Vandala prelaze Gibraltar i pusto{e wegov zavi~aj, cvetaju}u
Severnu Afriku koja je u to vreme bila blistavi rasadnik rimske
kulture. Taj bogoslov se zvao Avgustin i on je bio episkop iponski.
Ne mo`emo ni{ta razumeti u zapadnom bogoslovqu ukoliko se najpre
ne upoznamo sa takozvanim “avgustinovskim bogoslovqem” (avgusti-
nizmom). Bla`eni Avgustin je, na Zapadu, imao isti onakav uticaj ka-
kav je na Istoku imao Origen. Avgustin je sazdao upe~ativi i zaokru-
`eni bogoslovski sistem koji }e ostaviti neizbrisivi trag na sve-
koliko kasnije zapadno bogoslovqe, ali koji }e, zajedno sa tim, prou-
zrokovati i onu raselinu {to }e, u krajwem ishodu, dovesti do rasko-
la izme|u zapadnog i isto~nog Hri{}anstva. Rodona~elnik zapadnih
jeresi, duhovni otac Lutera i Kalvina bio je Toma Akvinski, ~iji je,
pak, bogoslovski sistem proiza{ao iz bogoslovqa Bl. Avgustina.
Drugi, izvor zapadnoga bogoslovqa, posle avgustinizma, je-
ste akademska (sholasti~ka) tradicija Rima. U toj tradiciji posto-
jala su dva ciklusa: ni`i i vi{i. Metod se sastojao u postavqawu
pitawa i davawu odgovora. Najpre su se navodili argumenti na osno-
vu razuma, a onda i argumenti iz Svetoga Pisma. To je bio taj tako-
zvani sholasti~ki metod, koji je bio pro`et intelektualnom so-
fisterijom koja je, pak, predstavqala vrlo ozbiqnu opasnost [za bo-
goslovqe], i taj metod je do wegovih krajwih granica razvio Toma
Akvinski. “Summa theologiae” Tome Akvinskog je, po izuzetnoj do-
slednosti svojih dokaza, najvi{e dostignu}e sholastike. Sholasti~-
kim metodom je u tom razdobqu bilo pro`eto sve, ukqu~uju}i i ar-
hitekturu. I kao {to smo to ve} rekli, svako ko obi|e katedralu u
[artru mo`e u tom hramu da prepozna “summa”–u zapadne sholasti-
ke, sve do [izvajanih] |avol~i}a na kamenim olucima.
Ali, kada god do|e do najve}ega procvata bilo ~ega [u isto-
riji], tada odmah po~iwu da se javqaju i znaci raspada. U sholasti-
ci je takav znak predstavqala pobeda spoqa{wega formalizma nad
unutarwim sadr`ajem. Posledwi period Sredwega veka (do Renesan-
se) je u tom pogledu razdobqe opadawa. Renesansa po sebi predstavqa
o{tri napad, provalu novopaganstva. Renesansa je isto~nik svih bo-
lesti od kojih danas [kao civilizacija] bolujemo. Posle Renesanse
je do{la Reformacija i pojava Martina Lutera kada je, ustvari, sa-
mo buknula ona slama koja je do tada ve} uveliko tiwala. Na Refor-
maciju je Rimska crkva odgovorila Kontrareformacijom (Trident-
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 417
ski sabor iz 1545. godine). Od tada se put zapadnoga bogoslovqa raz-
dvaja na rimokatolicizam i protestantizam – dva blizanca avgusti-
nizma, koja vode beskrajni me|usobni spor.
Novo zapadno bogoslovqe odlikuje se, pre svega, poja~anim
zanimawem za istoriju. Budu}i da se sva ~e`wa Luterova sasto-
jala u `eqi za povratkom “~istom Hri{}anstvu”, protestantima je
bilo neophodno da doka`u da su oni ti koji imaju “~isto Hri{}an-
stvo”. Rimokatolici su nastojali na potpuno obrnutom. Iz te po-
lemike su se rodile “Magdebur{ke centurije”, u kojima su prote-
stantski bogoslovi dokazivali da se rimokatolicizam sa svakim
stole}em (otuda i latinski naziv “centurije”), sve vi{e udaqavao
od Prvohri{}anstva. Kardinal Baronije, u ime Rima, odgovorio je
protestantima u svojim “Analima”. To su bili po~eci nau~nog is-
torizma u novom zapadnom bogoslovqu.
Drugo upe~ativo obele`je takvog zapadnog bogoslovqa je i
izu~avawe Svetog Pisma, koje je bilo zasnovano na novim osnova-
ma. Luter je proglasio da Sveto Pismo ima dogmati~ku vrednost
kao jedini izvor bogoslovqa. Odatle se razvila i ta takozvana “bi-
blijska nauka” sa svim wenim granama. Me|utim, ~im su reforma-
tori odustali od Svetoga Predawa, i sâmo Sveto Pismo je po~elo
da se raspada u wihovim rukama. U na{e dane zapa`a se po~etak iz-
vesnoga povratka Predawu, ~ak, i u protestantizmu. Ali, u ta vre-
mena sve je bilo nepostojano, sve se podvrgavalo kriti~koj anali-
zi, usled ~ega se protestantizam delom izvrgavao u liberalizam, a
delom u sladuwavi pijetizam, koji je sâm po sebi nedogmati~ko
Hri{}anstvo, vid jeftine sentimentalne [religijske] uzbu|eno-
sti. Sekte su po~ele da se roje u beskraj...
Tako je, ukratko, izgledao taj slo`eni put zapadnoga bogo-
slovqa, koji je i odredio svu wegovu dana{wu strukturu. Kada je, po
okon~awu turskoga ropstva (u Jeladi) i tatarskoga ropstva (u Rusi-
ji), Isto~na Crkva po~ela da se vra}a bogoslovqu, upravo joj je takva
zapadna struktura bogoslovqa bila nametnuta kroz Kijevsku duhov-
nu akademiju koja se u to vreme nalazila pod uticajem jezuita.
4. [kola ruskoga bogoslovqa
Do{li smo do onoga trenutka kada zapadno bogoslovqe do-
lazi u Rusiju. Ve} sam rekao da je usled dramati~nih doga|aja i
svih nesre}a koje su u Sredwem veku postigle Pravoslavnu Crkvu
na Istoku, bogoslovqe, kao `iva kulturna i akademska tradicija,
418 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
do`ivelo svojevrsni prekid. Golubinski, ~ak, tvrdi da drevni ru-
ski bogoslovi nisu bili ni{ta drugo do iskqu~ivo pismeni qudi,
ali to nije ta~no. Jo{ pre tatarske najezde u Rusiji je po~ela da se
stvara ruska autenti~na tradicija. Profesor Georgije Fedotov u
kwizi “Ruski religijski um” dokazuje da je upravo Kijevska, a ne
Moskovska Rusija predstavqala “Zlatni vek” ruske pravoslavne
kulture. Taj “Zlatni vek” se mo`e odrediti kao vreme razrastawa
izdanaka vizantijstva, koji su se primili na ruskom tlu. O tome
govori i o. G. Florovski u “Putevima ruskoga bogoslovqa”.
Kao {to je kwi`evni ruski jezik odnosno, ta~nije, slovenski
jezik nastao kalkirawem od jelinskoga jezika, tako je i ruska du{a,
po re~ima profesora Vajdlea, bila obrazovana vizantijskom kultu-
rom, blagodare}i najzna~ajnijem kulturnom ~inu Sv. Kirila i Me-
todija koji su sastavili slovensku azbuku i preveli jelinske kwige
na slovenski jezik. Re~i kao {to su “blagodu{nost” i “blagoobra-
znost”, koje nemaju svoga ekvivalenta u zapadnim jezicima, jesu re~i
koje su prevedene sa jelinskog jezika i predstavqaju odraz snage je-
linskoga jezika i na~ina mi{qewa. I ako u pre–tatarskom razdob-
qu svoje istorije Rusija i nije uspela da sazda sopstveni bogoslov-
ski sistem, ona, u svakom slu~aju, nije bila daleko od toga. Postoji
mnogo svedo~anstava o tome kakve je zna~ajne plodove dalo pravo-
slavnoj kulturi kr{tewe Ruskoga naroda. Postojawe jednog takvog
dela kao {to je “Slovo o polku Igorovom” sâmo po sebi pokazuje ka-
ko je visoko u to vreme ruska du{a bila kadra da se uzdigne.
Istorijski doga|aji su Rusiju pretvorili u vojno–stra`ar-
ski bedem koji je, sticajem istorijskih okolnosti, {titio Evropu
od najezdi azijskih hordi. To je pretvorilo Rusiju u totalitarnu dr-
`avu sa kmetstvom i svim posledicama kmetstva, iza ~ijih le|a je
Zapadna Evropa mogla da nastavi mirno da se razvija. U Rusiji je,
pak, svaki samostalni razvoj misli bio prekinut. No, nije se preki-
nula `iva vera i pobo`nost Ruskoga naroda, o ~emu svedo~i kako
mno{tvo ruskih podvi`nika koji su nam ostavili svoj opit bogo-
poznawa, tako i ruska ikona koja pokazuje da je opit Crkve nastavio
da iznutra hrani du{e Rusa bez obzira na nepostojawe akademskoga
iskustva. Posledica svega ovoga bio je svojevrsni religijski slom
koji se u XVII stole}u projavio kroz staroobredstvo. Staroobred-
stvo je upravo i nastalo kao proizvod nepostojawa bogoslovske nau-
ke i bogoslovskog mi{qewa u Rusiji. Danas se sporovi u pogledu to-
ga da li treba pisati “Isus” ili “Iisus” mogu ~initi besmislenim.
Me|utim, u stvarnosti staroobredstvo je imalo zaokru`en sistem
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 419
koji nije bilo mogu}e dirati u pojedinostima, a da se on, pritom, ne
sru{i u potpunosti i ne izgubi svaku va`nost.
Tako se izgra|ivala osobena ruska kultura u kojoj nije bilo
akademskog bogoslovqa, ali u kojoj je, zato, postojalo prekrasno, zao-
kru`eno bogoslu`ewe, ikonografski kanon, kao i [Crkvom] osve{ta-
na svakodnevica. No, nije dugo moglo tako da se `ivi ({to je pokaza-
la i “staroobredska” kriza) i zadugo jo{ pre Petra Velikog zapo~eli
su ruski susreti sa Zapadom. Car Petar Veliki je to zbli`avawe sa
Zapadom samo dovr{io. Ve} u vreme Alekseja Mihailovi~a, Rusiju je
preplavilo mno{tvo Evropejaca i zapo~ela je kriza kulture, koja }e
ostati zapam}ena po veoma burnom prelomu. I tu, na pragu tog prelo-
ma, dogodio se bogoslovski susret sa zapadnim Hri{}anstvom.
Taj susret se dogodio u Kijevu. Zapadnorusko Hri{}anstvo se
nalazilo u druga~ijim uslovima od onih koji su postojali u Moskvi,
jer je bilo izlo`eno pritisku vojuju}eg bogoslovqa rimokatolika i
protestanata ({to je, pak, bila posledica, u to vreme, nedavnog po~et-
ka Reformacije). Poqsku su preplavili jezuiti, zbog ~ega su u Malo-
rusiji vrlo rano osetili neophodnost borbe za svoje Pravoslavqe.
Po~ele su da se obrazuju bogoslovske {kole, jer je protiv jezutia koji
su bili visoko bogoslovski obrazovani bilo neophodno boriti se
istim oru`jem. Veliku ulogu u toj borbi imala je Kijevska akademi-
ja, koja je, sa svoje strane, bila vezana za ime Petra Mogile. On je
stvorio svoju {kolu, koja se pro~ula kao “mogilsko bogoslovqe”. Poq-
ski plemi} Mogila se vi{e godina u~io kod jezuita i wegov um je bio
oblikovan zapadnim bogoslovskim sistemom i na~inom mi{qewa, a
bogoslovqe se na Kijevskoj akademiji predavalo na latinskom jeziku.
Petar Mogila je, zbog svega ovoga, svoju odbranu Pravoslavqa zasno-
vao na zapadnim metodima. No, bez obzira na to, Pravoslavqe u Kije-
vu je bilo odbraweno i o~i{}eno od jeresi rimskog katolicizma.
U XVII stole}u mnogi kijevski bogoslovi dolaze u Moskvu.
Me|u wima se najistaknutijima mogu smatrati Simeon Polocki i
Vi{wevecki, koji su bili proizvod popoqa~enoga plemstva, i koji
su bili rodona~elnici prve duhovne {kole, otvorene u Moskvi. Ubr-
zo }e u Moskvi biti otvorena i Akademija koja je dobila naziva
“Slovensko–jelinsko–latinska” akademija. Predavawa na ovoj Aka-
demiji su se, isto kao i na Kijevskoj, dr`ala na latinskom jeziku.
Pojava ove Akademije ozna~ila je po~etak stvarawa ~itave mre`e
duhovnih akademija, bogoslovija i {kola, koja je obuhvatila ~itavu
Rusiju. Sistem predavawa u ovim {kolama je u potpunosti bio pre-
slikan sa Zapada, tako da su sve do sredine XIX stole}a ruski seo-
420 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ski sve{tenici u~ili na latinskom. Mitropolit Filaret Moskov-
ski je ~itavu “bogosloviju”, kako je sâm rekao, u~io na latinskom je-
ziku. A od jezika mnogo toga zavisi. Zato su se u to vreme, po re~ima
o. G. Florovskog, “qudi molili na crkvenoslovenskom, a mislili i
bogoslovstvovali na latinskom jeziku”. Jezik Crkve nije postao i
jezik {kole, a jezik {kole nije bio jezik Crkve. Posledica ovoga je
bila da je izme|u Crkve i {kole do{lo do razlaza, i qudi su se na-
vikli da {kolstvo vezuju za Zapad. ^ak su i prezimena u~enika ko-
ji su stupali u “seminarije” (bogoslovije) bila prepravqana tako da
zvu~e latinski (na primer – Benevolenski, Benediktov, Benefak-
tov...). Tako su nastala kako takozvana “popovska” prezimena, tako i
naro~iti “popovski” jezik. Sama re~ “seminarija” (bogoslovija) bi-
la je preuzeta sa Zapada. Sa Zapada je bio preuzet i ~itav osobeni
svet duhovnih {kola, tako da je izme|u tog sveta, sa jedne, i `ivota
Crkve, sa druge strane, do{lo do potpunog razlaza.
Bogoslovqe koje je nastalo usled ovih uticaja karakteri-
sti~no je po dvama obele`jima.
Prvo, to je bila osobeno akademska nauka bez ikakvog nago-
ve{taja o bilo kojoj drugoj svojoj ulozi osim razvoja intelekta,
{to predstavqa ~isto zapadni uticaj. Za Svete Oce bogoslovqe
nikada nije bilo samo nauka, ve} uvek i jo{ ne{to drugo. U ruskim
“seminarijama“ (bogoslovijama) toga vremena ciq je bilo puko
sticawe izvesne koli~ine znawa. Svi stari {kolski bogoslovski
uxbenici i katihizisi su bili napisani pod uticajem zapadne tra-
dicije. Ona se u toj oblasti ose}a i dan–danas, po~ev{i od siste-
ma pitawa i odgovora u na{im katihizisima: “[ta je to Zakon Bo-
`iji?” – to je pitawe koje se postavqa detetu...
Drugo, to akademsko bogoslovqe je bilo pro`eto sadr`ajem
zapadnoga bogoslovqa. Su{tina poznate Samarinove disertacije o
Teofanu Prokopovi~u i Stefanu Javorskom, svodi se na to da su se
Javorski – rimokatolik i Teofan – protestant obru{avali jedan
na drugog, jedan – rimokatoli~kim, a drugi – protestantskim argu-
mentima, i da su obojica o Pravoslavqu mislili sa protestant-
sko–rimokatoli~ke ta~ke gledi{ta. ^ak se i jedan takav ~ovek kao
{to je bio Sveti Tihon Zadonski koristio kwigama zapadnoga bo-
goslovqa poput “Podra`avawa Hristu” Tome Kempijskog ili Ar-
ntovih dela. Sv. Tihon Zadonski je uspeo da prevlada ove zapadne
uticaje iskqu~ivo blagodare}i tome {to je u srcu bio duboko pra-
voslavni ~ovek. Arhiepiskop Dimitrije Rostovski je, tako|e, bio
pod izvesnim uticajima zapadnoga bogoslovqa.
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 421
No, i pored toga {to su bili posejani u rusko pravoslavno
tle, metodi zapadnog bogoslovqa su ostali tu|i duhu Pravoslavqa,
~ak i kada su ih bogoslovi prihvatali intelektom. Me|utim, sâm in-
telekt je bio preoblikovan kako na~inom na koji su se postavqala
bogoslovska pitawa, tako i odgovorima koji su bili davani na ta
pitawa. Uzmimo, na primer, dogmat o Iskupqewu, jedan od sredi{wih
dogmata na{e vere. “Kome je bila prinesena @rtva Hristova?” – ta-
kvo pitawe postavqa zapadno bogoslovqe. Oci Crkve nikada ne bi
postavili pitawe na takav na~in. Ali, takva postavka pitawa je do
danas prisutna u pravoslavnoj svesti, o ~emu, na primer, svedo~i
kwiga na temu Iskupqewa koju je nedavno napisao mitr. Antonije
Hrapovicki. Isto se mo`e re}i i u vezi sa drugim pitawima na{e
vere: “Kakvi su atributi Bo`iji? Kakva su svojstva Bo`ije praved-
nosti?”... Ovakva sholasti~ka postavka pitawa izvitoperavala je u
ruskim bogoslovima ono {to je bilo odgajeno Pravoslavqem i poste-
peno ih udaqavala od izvora pravoslavnoga bogoslovqa.
Istinsko Pravoslavqe je nastavqalo da `ivi u svakodnevi-
ci. Nikome, sve do Sabora iz 1917. godine, nije na pamet padalo da
sâmo bogoslu`ewe (Liturgija ili sveno}no bdewe) mo`e da bude iz-
vor bogoslovqa – u toj meri se crkveni um ve} bio privikao da bo-
goslovqe tra`i samo u uxbenicima. No, treba odati priznawe i po-
kolewu svih onih Benefaktovih i Tuberozovih, kome se danas podsme-
vaju, jer da su predstavnici tog pokolewa, bave}i se tada{wim “po-
modnim” bogoslovqem, zaboravili ono {to su sa~uvali wihovi pre-
ci mo`da do nas ne bi ni stiglo sve ono dragoceno {to danas imamo.
Jer, bez obzira na zapadne uticaje, to pokolewe je, kroz crkvenu sva-
kodnevicu i bogoslu`ewe, sa~uvalo za nas ono {to je iskonski pra-
voslavno, a {to je polo`eno u osnovu na{eg akademskog bogoslovqa,
makar to bogoslovqe u ono vreme i bilo odeveno u latinske ode`de.
Pored latinskih kanala, kroz koje je Rusiji do{lo akademsko
bogoslovqe, postojala je jo{ jedna struja akademskog bogoslovqa ko-
ju mo`emo nazvati bogoslovqem svetovnim. Postepeno izdvajawe
sve{tenstva u naro~iti stale` predstavqalo je prirodnu posledi-
cu podele ~itavog ruskog dru{tva po stale`ima ({to je bila ~iwe-
nica potkrepqena, ~ak, i dr`avnim zakonom). Bilo je naru{eno je-
dinstvo kulture i Crkve, koje je postojalo u Moskovskoj Rusiji. Ru-
ska kultura je, posle ~uvenog okretawa ka Evropi, koje je izveo Pe-
tar Veliki, bila postavqena na druga~iji kolosek. Crkva je nasta-
vila da `ivi svojim svakodnevnim `ivotom i niko vi{e nije pove-
zivao nikakvu kulturnu problematiku sa crkvenim `ivotom. Sredi-
422 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nom XIX stole}a u vezi sa procvatom filosofije u Nema~koj, do ko-
jeg je do{lo pod uticajem Fihtea, Hegela i [elinga, i u Rusiji, ta-
ko|e, zapo~iwe bu|ewe interesovawa za filosofiju. ^etrdesetih
godina XIX stole}a nije Sarovska pustiwa ta koja privla~i i koja
postaje svojevrsno duhovno sredi{te ruske inteligencije, ve} je to
Berlinski univerzitet, gde katedru filosofije dr`e predstavnici
pravca idealizma u nema~koj filosofiji. Sami problemi filoso-
fije idealizma postavqaju se tako {to se postavqaju pitawa isto-
riosofskog karaktera: o smislu istorijskoga procesa, o zadacima
pojedinih zemaqa i naroda (v. ^i`evski “Hegel u Rusiji”). Mladi
ruski studenti, okupqeni oko katedri nema~kih profesora, po~iwu
da se zami{qaju nad sudbinom Rusije i nad wenom zagonetkom.
Javqaju se “slovenofili” i “zapadwaci” koji poku{avaju, svaki na
svoj na~in, da daju odgovore na pitawa koja su mu~ila savremeni ru-
ski um. Slovenofili (Aleksej S. Homjakov i drugi) smatrali su da
je sudbina Rusije neodvojiva od Pravoslavqa, dok su zapadwaci (V.
G. Bjelinski i drugi) smatrali da sudbina Rusija mora da se pove`e
sa sudbinom zapadnih zemaqa. Tako je nema~ka misao, na sasvim nov
na~in, oplodila rusku misao. Tim putem su krenuli najpre stariji,
a potom i mla|i slovenofili. Ruska inteligencija je po~ela da se
zanima za Crkvu i, po~ev{i od A. S. Homjakova, u Rusiji se javqa
svetovno bogoslovqe (Vladimir Solovjev i, u na{e dane, Nikolaj
Ber|ajev, o. Sergej Bulgakov...). Na taj na~in, oni koji vole da su-
protstavqaju A. S. Homjakova i druge slovenofila “trulom” Zapadu
nisu u pravu, jer zaboravqaju da je i sâmo slovenofilstvo izraslo iz
zapadne filosofije.
Jedna od zna~ajnih ~iwenica, koja se zbiva pred na{im o~i-
ma, jeste susret puteva koji su toliko dugo bili razjediweni: puta
Crkve i puta kulture. To se zbilo u apokalipti~kim godinama
Boq{evi~ke revolucije i u na{e dane vidimo pojavu spajawa sve-
{tenstva i profesure u jednoj li~nosti (kao {to je, na primer, o.
V. Zjenkovski), koja predstavqa izvesni simvol u~e{}a ruskih
kulturnih snaga u `ivotu Crkve.
Bogoslovqe nije ne{to {to je jednom za svagda zavr{eno i
ome|eno, {to je “palo sa neba”. Bogoslovqe je plod neprekidnog
stvarala~kog procesa koji se mo`e okarakterisati kao “stvarala~-
ka savremenost”. Bogoslovqe }e svagda zavisiti kako od na{ih du-
hovnih potreba, tako i od stepena svoje sjediwenosti sa Pravoslav-
nom Crkvom i svoje pro`etosti Istinom koju Crkva nosi u sebi.
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 423
Zakqu~ak
U ~emu se sastoji bogoslovska nauka? Osnovu svakoga bogo-
slovqa predstavqa Sveto Pismo, a glavne teme bogoslovskog mi{-
qewa – koje se u na{e vreme postavqaju na nov na~in – jesu:
1. tema Re~i Bo`ije,
2. tema Crkve,
3. tema Istorije.
Krug predavawa “Uvod u bogoslovqe” zavr{i}u nekolikim
re~ima o metodu bogoslovqa, jer pitawe metoda predstavqa najslo-
`enije i najte`e pitawe, naro~ito za bogoslova. Bogoslovqe se sve
vi{e pretvara u preciznu nauku i te`i da postane jedna od nauka.
S jedne strane, od bogoslova se zahteva isto {to se zahteva i od sva-
koga nau~nika. Sa druge strane, u nas bogoslova postoji i naro~ito
prizvawe da slu`imo Bogu svojim logosom. Danas je, pak, qudski um
obezvre|en i qudi govore: “Srce ~ovekovo je boqe i uzvi{enije od
uma”. Zato, danas treba obnoviti um, ali ne po ~ove~anskom razumu
(ratio), ve} po Logosu kroz Koga se vaplo}uje podobije Bo`ije u ~o-
veku. Treba iznova ocrkviti um i treba usvojiti one vrednosti na-
u~noga metoda koji danas mnogi [Pravoslavni] preziru.
Svaka nauka, koja zaslu`uje taj naziv, odlikuje se, pre svega,
~estito{}u i zahteva intelektualni kriti~ki pristup. Mi se obi~-
no ustru~avamo od kritike i smatramo da je ona protivna hri{}an-
skoj etici. No, sve dok je kritika bila zasnovana na trezvenom pogle-
du na stvari i dok nije postala razru{iteqska, ona je ~inila osnov-
nu vrlinu monaha i podvi`nika, jer glavni moment kritike jeste up-
ravo rasu|ivawe, trezvewe. Trezvewe je ono {to zbli`ava nau~nika i
monaha, jer je svaki monah prizvan da o~isti srce svoje i svoj um od
onoga {to ga one~i{}uje. A isto to je du`an da ~ini i ~estiti nau~-
nik. U Hri{}anstvu nam se daje neuobi~ajeno iskustvo tog o~i{}e-
wa, i to, ~ak, u svim wegovim stupwevima. A trezvewe predstavqa je-
dan od prvih stupweva na putu hri{}anskoga bogoslovqa. To trezve-
we se sastoji u kriti~nosti prema sebi samom, u samoproveravawu
sopstvenih ose}awa i ~itave oblasti du{e. U starini je nau~nik–bo-
goslov obi~no bio monah i obrnuto: monah je postajao bogoslov. Ko
nam je predao te dragocene rukopise koji danas slu`e kao osnova na-
{ega bogoslovqa? Monasi. Wihov trud, istrajni trud p~ele, trud tre-
zveni i postepeni, predstavqa osnovu svakog hri{}anskog podviga.
^esto slu{amo od strane nau~nika neprijateqske napade na
Hri{}anstvo i prigovore da je u Hri{}anstvu mnogo toga nepo{te-
424 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nog i krivotvorenog. Hri{}ani su, zaista, gre{ili i to se mora pri-
znati. Moraju se zbaciti svi ti {areni ukrasi koje su qudi prika~i-
li Hri{}anstvu, jer Hri{}anstvu la`na odbrana nije potrebna.
Obi~no se Hri{}anstvo suprotstavqa nauci. Me|utim, na~elne pro-
tivre~nosti izme|u Hri{}anstva i nauke nema. I put nauke boqe od
i~ega drugog dokazuje istinitost ovoga. [Zapadni] Hri{}ani moraju
da se pokaju pred qudima nauke: Zapadna crkva je spaqivala qude
zbog toga {to su oni tvrdili da se zemqa vrti [oko Sunca, a ne obrat-
no]. Nauka se udaqila od Crkve ne zbog toga {to su nau~nici bili
pali qudi. To se dogodilo zbog toga {to je Crkva htela potpuno da
vlada naukom, i zato {to je u wenom pritisku na svet, u datom slu~a-
ju, bilo previ{e nehri{}anskih motiva, kao i zbog toga {to se
isuvi{e ~esto la` priznavala za istinu. U~inak svega ovoga jeste da
je do{lo je do tragi~nog razlaza, usled koga mi danas pi{emo studi-
je na temu “Hri{}anstvo i nauka”, bez svesti o tome da su u ovom spo-
ru krive obe strane. Jer svet je jedan i isti i za nauku i za Hri{}an-
stvo. Po{tovawe Istine, tj. samu Istinu je doneo Hristos (Ja sam
Istina – Jn. 14, 6), i zato se mo`e re}i da se i po{tovawe sopstve-
noga dela u svetovnoj nauci zapravo rodilo u Hri{}anstvu, jer nas je
Hristos nau~io da do kraja i u svemu budemo istiniti. Postoji iz-
vesni nesporazum u podeli nauke na obi~nu i vi{u nauku. “Obi~na
nauka” jeste psevdo–nauka, vulgarizovana filosofijom XIX stole}a,
i ona nema nikakve veze sa uzvi{eno{}u istinske nauke.
Sada dolazi vreme da u svakom svom delu poka`emo da smo
svedoci Hristovi i da `ivimo tako kao da je danas posledwi dan
na{ega `ivota. Hri{}anstvo nas obavezuje da se hri{}anski odno-
simo prema svemu. Sv. Ipolit Rimski je rekao da Hri{}anin mora
biti najboqi u svakom svom delu. Malo mislimo na re~i Bo`ije:
“Jer je Tvoje Carstvo, i Sila, i Slava”. Gospod je Car i Wemu pri-
pada i Sila i Slava. To ne smemo zaboravqati. Moramo se ne samo
vratiti hri{}anskoj jerarhiji vrednosti, koju je dana{wi posve-
tovwa~eni svet zaboravio, ve} moramo i da obnavqamo prvenstvo
Istine u Isusu Hristu, imaju}i na umu da ne mo`e biti istinsko-
ga bogoslovqa ukoliko nema ~e`we za Hristovom Istinom. To je
prvi deo bogoslovskoga metoda i wegova osnova.
Drugo metodolo{ko na~elo jeste biblizam pravoslavnoga
bogoslovqa, to jest `ivi odnos prema Re~i Bo`ijoj, koji je potpuno
zamro u na{em dru{tvu. Biblizam nije protestantizam kako neki ~e-
sto tvrde. Evangelije, kod nas Pravoslavnih, le`i na Prestolu kao
Re~ Bo`ija, mi kadimo pred Evangelijem i pre svakog ~itawa Evange-
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 425
lija slu{amo re~i: “I udostoj nas slu{awa Svetoga Evangelija”.
Origen veli da postoje dva na~ina priop{tavawa Hristu: jedan je
kroz Re~ Wegovu, a drugi kroz Svete Tajne. Ali, kako se koristiti
Re~ju Bo`ijom? Ovde se postavqa pitawe metoda. Problem kori{}e-
wa Re~i Bo`ije se javio u odre|enom trenutku istorije i to u Rimskoj
crkvi. Mnogo je bogoslova [na Zapadu] koji su, i u epohi modernizaci-
je znawa, napustili Crkvu zbog pitawa poimawa Re~i Bo`ije. Kod nas
Pravoslavnih se to jo{ uvek nije dogodilo, jer bogoslovqe ima punu
slobodu kriti~koga pristupa Svetom Pismu (ponekad naprosto iz
ravnodu{nosti prema Samom Logosu). Ali, pitawe kao i ranije osta-
je mu~no, iako je ve} toliko vulgarizovano da zapada u potpuno la`nu
perspektivu. Problem se sastoji u slede}em: {ta je to Re~ Bo`ija
[Sveto Pismo], da li su sve ~iwenice koje se u Svetom Pismu nalaze
istinite ili ne? U ~emu se sastoji uloga Isaije, Luke, Pavla i dru-
gih, budu}i da svako od wih ima svoj li~ni “koeficijent” koji ulazi
u Bo`iji plan? Re~ Bo`ija nije pala sa neba, ve} je nastala u istori-
ji, kroz um ovih ili onih qudi. U poimawu Svetog Pisma mogu da po-
stoje pojedina~na neslagawa, ali se u sredi{te tog poimawa, kako
Starog tako i Novog Zaveta, mora svagda postavqati Hristos, i
upravo to jeste pravi metod. Mnogi se pozivaju na Sveto Pismo i
wime opravdavaju svoje privatne zakqu~ke, a svaki tekst iz Svetoga
Pisma mo`e se koristiti na svaki mogu}i na~in. Ali, mi moramo da
u samom sredi{tu svega [biblijskog] tragamo za Hristom. Mi smo
uspeli da sa~uvamo Stari Zavet i da sa qubavqu ~itamo wegova kazi-
vawa, samo zbog toga {to je svekolika starozavetna istorija obasjana
Hristom i zato {to ~itav Stari Zavet govori o spasewu qudi.
Istiniti bogoslov nikada ne sklawa Bibliju sa svog radnog
stola i hrani se Re~ju Bo`ijom, koju Biblija nosi u sebi, ali hrani
se Re~ju Bo`ijom na crkveni na~in, tj. u pravoslavnom duhu. U tome
se sastoji slede}i – istorijski element metodologije bogoslovqa.
Ve} smo pomenuli odre|ewe Predawa, koje je dao Vikentije Lerinski,
po kome je Predawe ono {to je “svagda, od sviju i posvuda prihva}e-
no”. Vikentiju Lerinskom je bilo jasno da sve {to je on shvatao kao
ono {to se “svagda i posvuda prihvata” (kao {to je, na primer, po{-
tovawe Majke Bo`ije, koje se uobli~ilo tokom istorije, ili, pak, li-
turgijsko slu`ewe na Antiminsu), nije svagda postojalo u Crkvi.
Ali, da li je, onda, pravilno smatrati da to mo`e biti i odba~eno,
kao {to to misle krajwi protestanti? I ovde wegove re~i dobijaju
svoj smisao. Da, sve {to postoji u Predawu Pravoslavne Crkve svag-
da se i posvuda prihvatalo, ali na unutarwi na~in. Mi smo, dakle,
426 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
mogli znati ili ne znati da je Djeva dala telo Sinu Bo`ijem, ali ta
~iwenica ostaje ~iwenica i hrani nas bili mi toga svesni ili ne.
Prema tome, bogoslovqe nije organsko razvijawe samih ~iwenica, jer
te ~iwenice svagda ve} jesu, ve} poznawe tih ~iwenica. Zato je bogo-
slov du`an, pre svega, da zna ~iwenice, {to nas onda dovodi do nu-
`nosti priznavawa istorijskoga metoda u bogoslovqu.
Qudi obi~no ne vole istoriju i smatraju da istorija mo`e da
naru{i ~ovekovu veru: uvek je boqe izabrati one svetlije strane iz
istorije Crkve, nego iznova prolaziti kroz sve skandale i zablude;
izu~avawe istorije mo`e samo da sablazni qude, budu}i da je istori-
ja Hri{}anstva vi{e istorija padova, nego pobeda. No, mi moramo
imati na umu da istorija Crkve nije arsenal ~iwenicâ, ve} da ona
kao takva predstavqa organski pre|eni put, i da ono {to je glavno u
woj nisu pojedina~ne ~iwenici i datumi, ve} sâmo weno postojawe,
koje le`i u poqu na{ega znawa i koje uti~e na sve ostalo (kako neko
re~e: “La culture c’est ce qui reste, quand tout le reste est oublie”*. I mi sa-
mi, naravno ukoliko nismo krajwi protestanti za koje postoji samo
“ja” i Bog, ukqu~eni smo uvek u op{tu istoriju roda qudskog. Ono po
~emu se razlikujemo od `ivotiwa jeste ~oveku svojstveno pam}ewe
istorije. U tom smislu, Hri{}anstvo je od po~etka do kraja isto-
ri~no, a to nas onda objediwuje u jednom istorijskom Predawu.
Gde nalazimo Predawe? Jedino u istoriji. Predawe je ono
{to se predaje od pokolewa pokolewu, ali u Crkvi to predavawe ni-
je puko predavawe tradicije. U Crkvi se predaje Sâm Hristos, Sama
Istina. [ta je to predavawe blagodati ako ne – predavawe Samoga
Hrista? I apostolsko prejemstvo i predavawe bogoslovskih istina
je, tako|e, predavawe Hrista. Istorija Crkve je toliko va`na zato
{to jeste istorija svekolikog tog predavawa. Izvan te empirijske
crkvene istorije nema Hri{}anstva. ^udo Hri{}anstva nije u to-
me {to je ono rodilo Svete, ve} u tome {to blagodat koja `ivi u
Hri{}anstvu, u wemu obitava stalno. I Predawe nije pri~a o pro-
{losti, ve} ~udesna tajna sa kojom se sre}e svaki ~ovek u Crkvi, ako
je ud Tela Hristovog. Zato nisu va`ni samo potporni stubovi isto-
rijskog zdawa Crkve, ve} i ono {to stoji u osnovi tih stubova.
Sistem bogoslovqa jeste u~ewe Svetih i velikih Otaca Cr-
kve, kao i drugih bogoslova, sve do na{ih dana. Svako pojedina~no
u~ewe u sebi nosi Istinu, i nikada je ne izra`ava u potpunosti.
* “Kultura je ono {to ostaje, kada se sve ostalo zaboravi” (prim. prev.).
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve 427
Hri{}anstvo nije postalo sistematski deo istorije, ve} se nalazi u
neprestanom formirawu. I mi Istinu poimamo ne u wenim rascep-
kanim i zasebnim deli}ima, ve} u ~itavoj wenoj celokupnosti, u we-
noj “pliromi” (punoti), mi je poimamo kao organsku celinu. Propo-
ved Hri{}anstva o Carstvu Bo`ijem nam je, tako|e, data u istorij-
skom kontekstu. Simvol Carstva je uvek ne{to {to mo`e da raste, da
se razvija, ne{to organsko, {to nije nikakav apstraktni sistem poj-
mova. Takav simvol je, na primer, kao seme koje jednoga dana izraste
u drvo, i u ~ijoj kro{wi ptice mogu da na|u zaklon. Takva je i tajna
razrastawa Carstva Nebeskog. Odnositi se ~estito i istinoqubivo
prema istoriji ne zna~i pro{lo{}u meriti savremeni crkveni `i-
vot, voleti ili ne voleti taj `ivot zbog pro{losti (takav pristup
je tipi~an za “konzervatorski”, u jednom, ili, pak, za “aktivisti~ki”
tip qudi, u drugom slu~aju). Moramo voleti ono {to je u tom `ivotu
istinito, moramo voleti Hrista Koji je ju~e, danas i sutra – Isti
( Jevr. 13, 8) i Koji je blagoizvoleo da se vaploti u istoriji. Na taj
na~in, tre}u osnovu bogoslovqa predstavqa istorija.
^etvrta osnova i metod bogoslovqa je liturgijski opit Cr-
kve. Pod ovim se podrazumeva ne [samo] poznavawe bogoslu`benih
kwiga, ve} sâmo crkveno bogoslu`ewe kao osnovni deo crkvenoga
Predawa, kao sama ~iwenica da Crkva bituje, pre svega, kao Crkva
koja se moli. Bez momenta liturgijskog opita, uop{te ne mo`emo da
pojmimo Crkvu kao “Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku”. Drvo bo-
goslovqa – lex credendi se svagda hrani sokovima lex orandi. I to je za-
kon hrawewa Crkve. @ivimo u razdobqu liturgijskoga preporoda, i
Hri{}ani sa svih strana sveta sve vi{e po~iwu da shvataju da je Cr-
kva, u svojoj osnovi, saborna i apostolska. O. Sergije Bulgakov je vo-
leo da ka`e da svoje bogoslovqe crpi iz evharistijskog Putira. Ove
re~i svedo~e o tome da svoje istinsko nadahnu}e bogoslov nalazi u
Hramu Bo`ijem, u molitvi. Bogoslovqe je samo razotkrivawe onoga
{to je Bog ve} otkrio ~oveku u duhovnom opitu. Ali, to razotkri-
vawe je svagda katoli~ansko [saborno], kao {to je to i ~itava Crkva,
i zato na{ `ivot u Crkvi mora da bude katoli~anski [saboran]. Na
tome se zasniva na{a vera u “Sabornu” Crkvu. Re~ “katoli~anska”
[saborna] je jelinskoga porekla i ozna~ava celovitost, saglasnost u
celini. Kasnije shvatawe ove re~i je naprosto prepokrilo smisao
prvobitnoga shvatawa. Celina je svagda prisutna u svakom delu, i deo
`ivi samo ukoliko je u saglasju sa celinom. No, u na{e vreme svako
izabira iz Crkve ono {to se wemu ~ini najva`nijim. Me|utim, sama
re~ “izbor” na jelinskom jeziku ima upravo zna~ewe – “jeres”.
428 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Ako Crkva jeste – Hristos, onda je ~itavo nazna~ewe Hri-
{}anstva u tome da nas saobrazi Hristu. I opravdavawe sebe – “ja
sam, navodno, takav kakav sam i imam karakter kakav imam” – nije
ustvari ni{ta drugo do obi~na psihologizacija protiv koje treba da
se borimo. Ako seme, to jest moje “Ja”, pav{i na zemqi, ne umre, osta-
}e jedno. Ali, ako moje “Ja” umre, obnovi}e se u saglasju sa celinom,
kao slika saglasja sa Hristom Koji `ivi u Crkvi. U svakom Hri{}a-
ninu zrcali svekoliki opit Crkve i to je osnova Hri{}anstva.
Opit svakog pojedina~nog ~oveka mo`e da se ra{iri do granica sa-
bornog saznawa i u tome je osnova na{eg hri{}anskog puta. Svaki
Hri{}anin mora da saobrazi svoj `ivot Hristu i da raspne svoje
“Ja”. No, to naro~ito mora da u~ini bogoslov, jer bogoslovqe jeste od-
raz i svedo~ewe svekolike istine Crkve. Hri{}anstvo, u najdubqem
smislu, nikada nije ni provincijalno niti individualisti~ko, i za-
to, pre nego {to po`elimo da bilo {ta od onoga {to je u Crkvi od-
bacimo, moramo da se nedvosmisleno uverimo da to {to ho}emo da od-
bacimo jeste ono {to ne stoji u saglasju sa istinom Crkve, a ne samo
da se radi o ne~emu {to nije u skladu sa na{im ukusima i `eqama.
Put bogoslova nije mirni put koji stoji izvan sveta sa svim
wegovim radostima i `alostima. Ne sme da bude nikakvoga razla-
za izme|u bogoslovqa i sveta. Bogoslov ne sme da se zatvara u svoj
privatni `ivot, jer je wegov put te`ak i odgovoran. Ako smo u `i-
votu pozvani da rizikujemo, onda je taj rizik naro~ito neophodan u
bogoslovqu, i Crkva mora da proveri svaku ~iwenicu i svaki spor.
Ta unutarwa celovitost ili katoli~nost [sabornost] dosti`e se
molitvenim `ivotom, zajedno sa podvi`ni~kim `ivqewem i `i-
votom u Hramu Bo`ijem. Svi su prizvani k ~asti vi{wega zvawa i
nema ve}ega slu`ewa od slu`ewa Logosu (Re~ koju vam kazah, ona
}e vam suditi u posledwi dan – Jn. 12, 48). Ali, to slu`ewe ni u
kom slu~aju ne sme da bogoslova vodi u ose}awe gordosti, jer gor-
dost jeste sami sadr`aj jeresi.
Ovim mogu i da zavr{im predavawa iz “Uvoda u bogoslovqe”.
Najva`nije od svega {to sam hteo da ka`em jeste misao o najdubqem
jedinstvu svega i svih. Bogoslovqe nije samo zanimawe, delatnost
kojom treba da se bave intelektualno nastrojeni qudi, kao {to i mo-
na{tvo nije samo prizvawe za avanturiste. Bogoslovqe je put pre-
poro|ewa sveceloga ~oveka saobrazno Hristu. A Onaj Koji “seje” i
Onaj Koji “`awe” plodove bogoslovqa jeste jedan isti Hristos.
429
RUSKO BOGOSLOVQE
OD 1920. DO 1972. GODINE
(Uvodni pregled)
Istorijska pozadina
Post–patristi~ki period u istoriji isto~nog pravoslavnog
bogoslovqa jo{ uvek nije bio predmet jednog sveobuhvatnog prou~a-
vawa. Me|utim, ~ini se da postoji jedna op{ta saglasnost u pogle-
du zna~ewa wegovog razvoja, koji je bio oblikovan i odre|en dvama
zna~ajnim ~iniocima: i{~eznu}em drevnih sredi{ta i, time, drev-
noga predawa bogoslovske u~enosti, {to je, pak, imalo za posledi-
cu dugo “zapadno ropstvo” pravoslavnog bogoslovskog uma. Pad Vi-
zantije je predstavqao po~etak duboke bogoslovske krize koja, na
izvestan na~in, ~ak, ni danas jo{ uvek nije u potpunosti razre{e-
na, niti prevladana, i koja po sebi predstavqa stalnu temu u pra-
voslavnom bogoslovqu.
I premda kulturolo{ku “tamu” turskoga perioda ne treba
preuveli~avati, nemogu}e je, ipak, poricati da su se u bogoslovqu,
kao nikada do tada, zbile dubinske promene koje su odredile we-
govu sudbinu. Nepostojawe visokih bogoslovskih {kola je primo-
ralo pravoslavne studente da svoje bogoslovsko obrazovawe tra`e
na Zapadu. Obrazovani na rimokatoli~kim i protestantskim uni-
verzitetima, ovi bogoslovi su “svesno ili nesvesno usvajali bogo-
slovske kategorije, terminologiju i oblike argumentacije koji su
strani Predawu wihove sopstvene Crkve. Pravoslavno bogoslov-
sko mi{qewe je pretrpelo ono {to je jedan savremeni ruski bogo-
slov, o. Georgije Florovski, umesno nazvao psevdomorfozom”.1 I
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Russian Theology: 1920-1972 – An Intro-
ductory Survey, St. Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 16, No. 4, 1972, pp. 172-194.
Ovaj ~lanak je bio pripremqen kao referat za “Sedmo godi{we bibliograf-
sko predavawe“ Junion bogoslovske akademije u Ri~mondu u Vajomingu, 1967.
1. Timothy Ware, Eustratios Argenti – A Study of the Greek Church Under Turkish Rule,
Oxford, Clarendon Press, 1964, pp. 7f.
430 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
iako su ovi, na Zapadu obrazovani, bogoslovi, uz nekoliko izuzeta-
ka, ostali verni Pravoslavqu, zbila se korenita promena u samome
etosu i stilu bogoslovqa, tako da se pojavilo bogoslovsko obrazo-
vawe a, kasnije, i bogoslovske {kole koje su bile otu|ene od pre-
dawskih oblika pravoslavne pobo`nosti i duhovnosti. ^itava is-
torija modernog pravoslavnog bogoslovqa se mo`e, dakle, opisati
kao dugotrajno poku{avawe da se prevlada ovo “otu|ewe”, da se ob-
novi nezavisnost pravoslavnoga bogoslovqa od zapadnih obrazaca i
da se ono vrati svojim po~etnim izvorima.
I upravo u ovom op{tem kontekstu treba razumevati slo`e-
nost i osobenosti ruskog bogoslovskog razvoja. Rusija je u{la u vi-
zantijski politi~ko–religijski “Komonvelt” krajem X stole}a, a
Ruska Crkva je ostala formalno zavisna od Konstantinopoqa sve
do sredine XV stole}a. Ovaj formativni period se opisuje kao pe-
riod “ruskog vizantijstva”: kijevska Rusija, i pored svih svojih kul-
turnih i religijskih postignu}a, nije oti{la daqe od pukog usva-
jawa vizantijskog nasle|a kroz slovenski, kirilo–metodijevski
prevod. Ako neki istori~ari ve} u ovoj ranoj fazi prepoznaju izve-
sne specifi~no ruske naglaske i duhovna usmerewa,2 onda se ovo
drugo pre odnosi na op{tu oblast pobo`nosti nego na oblast bogo-
slovskog razmi{qawa. Me|utim, prirodni razvoj ruskoga vizantij-
stva je bio prekinut mongolskom najezdom u XIII stole}u i od tada
je zapo~elo napreduju}e otu|ewe – politi~ko, crkveno i duhovno –
Rusije od Vizantije. Preno{ewe politi~kog i crkvenog sredi{ta
iz Kijeva u Moskvu, ja~awe nacionalnoga jedinstva oko Moskve kao
novog sredi{ta i pad Konstantinopoqa su doprineli izolaciji Ru-
ske Crkve od pravoslavnog Istoka, kao i razvijawu novog ose}awe
samodovoqnosti, koje je ~esto zadobijalo oblik mesijanske tvrdwe
da je Moskva, kao Tre}i Rim, posledwa “`i`a” i sredi{te Pravo-
slavqa. No, ipak, odsustvo svakog postojanog predawa bogoslovskog
obrazovawa (moskovska Rusija nije imala organizovane bogoslovske
{kole sve do osamdesetih godina XVII stole}a), sna`no nagla{a-
vawe “eksternalija”, koje je liturgijsku pobo`nost li{ilo bogo-
slovskog promi{qawa, kao i ja~awe zavisnosti Crkve od dr`ave,
u~inilo je Rusiju otvorenom i podlo`nom za nove zapadne uticaje.
Moskovski period (XV–XVII stole}e), na taj na~in, karakteri{e,
sa jedne strane, postojani napor da se postigne kona~ni oblik spe-
2. G. P. Fedotov, The Russian Religious Mind, Vol. I. Kievan Christianity, Cambridge,
Mass., Harvard University Press, 1946.
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine 431
cifi~no “ruskog Pravoslavqa”, a sa druge, jednako postojani upliv
zapadnih idejâ i oblikâ mi{qewa sa kojima Ruska Crkva nije mo-
gla da se izbori na intelektualnom i bogoslovskom planu.
Paradoksalna je, stoga, ~iwenica da je zasnivawe bogoslov-
skog obrazovawa na ~vrstim i trajnim osnovama bilo upravo delo
cara Petra Velikog, ~ije su dr`avne i crkvene reforme obele`ile
po~etak XVIII stole}a korenitim “pozapadwa~ewem” ~itavog ruskog
`ivota. Odlukom o otvarawu crkvenih {kola u svim eparhijama i
formulisawem wihovog prvog plana i programa, car Petar je polo-
`io na~ela sistema bogoslovskog obrazovawa, koji je, sa izvesnim
modifikacijama i preobra`ajima, potrajao sve do komunisti~ke
Revolucije 1917. godine. Sistem je ukqu~ivao tri nivoa: visoki (bo-
goslovska akademija), sredwi (bogoslovija) i osnovni (duhovna {ko-
la). Krajem XIX stole}a u Rusiji su postojale ~etiri Duhovne aka-
demije (Kijev, Moskva, Sankt Petersburg i Kazan), pedeset i osam
bogoslovija i sto pedeset i osam osnovnih crkvenih {kola.
Nova {kola bogoslovqa nije bila izuzetak u okvirima du-
binski “pozapadwa~ene” kulture novog ruskog dru{tva. Ona je, za-
pravo, bila stvorena i opskrbqena gotovo iskqu~ivo uvezenim “stu-
dentima” Kijevske bogoslovske Akademije koja je, budu}i osnovana
po~etkom XVI stole}a kada su se Kijev i jugo–zapadna Rusija nalazi-
li pod poqskom kontrolom, ubrzo postala glavno sredi{te latin-
skog i sholasti~kog “preure|ewa” pravoslavnoga bogoslovqa, i naj-
izrazitiji primer “zapadnog ropstva” pravoslavnoga bogoslovqa.
Ovaj kijevski uticaj je odredio put ruskog “akademskog” bogoslovqa.
Ne samo da je latinski jezik vi{e od jednoga stole}a bio zvani~ni
jezik ruskog “akademskog” bogoslovqa, ve} je to i takvo bogoslovqe
jo{ dugo vremena posle toga, po re~ima o. G. Florovskog, ostalo “za-
padno” po svom karakteru, odra`avaju}i u sebi gotovo svaku fazu za-
padnog – rimokatoli~kog i protestantskog – bogoslovskog razvoja i
opstaju}i kao bogoslovska “nadgradwa” koja je bila dubinski otu|e-
na od `ivog iskustva i neprekinutosti Crkve.
Ma kako to paradoksalno zvu~alo, no upravo je sâmo ovo “po-
zapadwa~ewe” ruskog bogoslovskog uma bilo ono {to je primoralo
isti taj um da krene u novu potragu za svojim pravoslavnim identi-
tetom, {to je dovelo do istinskog ponovnog o`ivqavawa pravoslav-
noga bogoslovqa, prvi put od vremena sloma vizantijskoga Predawa.
Intelektualna disciplina i metod koji su se sticali u {koli,
stvarala~ko u~estvovawe u velikoj duhovnoj avanturi zapadne kul-
ture, novo ose}awe istorije – sve je ovo, malo po malo, osloba|alo
432 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
pravoslavne bogoslove od puke zavisnosti od Zapada i pomagalo im
u wihovim poku{ajima da iznova sazdaju istinski pravoslavnu bo-
goslovsku perspektivu. Novo zanimawe za crkvenu istoriju i crkve-
ne Oce (na Bogoslovskim akademijama su bila prevedena bukvalno
sva dela Svetih Otaca), za Liturgiju i duhovnost, postepeno su do-
vela i do dogmati~ke obnove. Krajem XIX stole}a, rusko akademsko
bogoslovqe je ve} stajalo na svojim sopstvenim nogama, kako u po-
gledu kakvote (Harnak je nau~io ruski jezik da bi mogao da ~ita mo-
nografiju o Teodoritu Kirskom), tako i u pogledu unutarwe neza-
visnosti. U isto vreme, a pod uticajem istog stvarala~kog susreta
sa Zapadom, zbivala se zna~ajna obnova zanimawa za religiju izvan
uskih okvira stru~noga bogoslovqa, koja je upu}ivala izazov stru~-
nome bogoslovqu svojim novim uvidima i sve`im pristupom bogo-
slovskim problemima. Zaista je veoma zna~ajno {to je ~ovek poput
A. S. Homjakova, duhovnog oca i glavnog nadahniteqa ruske “reli-
gijske filosofije”, “izvr{io ogroman uticaj na puteve ruskog bogo-
slovqa” (o. G. Florovski). I, kona~no, carski period u istoriji Ru-
ske Crkve je bio vreme zna~ajne obnove mona{tva, koje je, jo{ od ki-
jevskog perioda, svagda u sebi sabiralo i nadahwivalo naj`ivqe i
duhovne snage Rusije.
Na kraju ovog dugotrajnog razvoja, u posledwim desetle}ima
XIX stole}a u Rusiji se zbila “Religijska renesansa”, ~iju istoriju
i zna~aj nau~nici tek po~iwu da prou~avaju.3 Rusko bogoslovqe je u
to vreme u{lo u obe}avaju}i period stvarala{tva.
Sada{wa situacija
Revolucija iz 1917. godine je ozna~ila tragi~an – ali, Bogu
hvala, ne i potpuni! – prekid ovoga procesa. Budu}i da je u Rusiji
zapo~eo dugotrajni i nasilni progon koji je svaki daqi bogoslov-
ski rad u~inio bukvalno nemogu}im,4 zna~ajan broj onih [bogoslo-
va] koji su u~estvovali u pre–revolucionarnoj “Religijskoj rene-
sansi” oti{ao je u izgnanstvo i, na taj na~in, dobio jo{ dva ili tri
desetle}a slobode za stvarala~ki rad. Sredi{te ovog bogoslovskog
3. N. Zernov, The Russian Religious Renaissance of the Twentieth Century, New York, 1963.
4. O polo`aju Ruske Crkve posle 1917. godine pogledati: N. Struve, Christians in
Contemporary Russia, London, Harvill Press, 1967, i: William C. Fletcher, A Study in
Survival, N. Y., 1965. Tako|e, videti i: Religion in USSR, Institute for the Study of the
USSR, Munich, 1960.
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine 433
rada se premestilo iz Rusije u rusko Rasejawe. Neki bogoslovi obe
tradicije, i “akademske” i “slobodne”, pozvani su da predaju na pra-
voslavnim bogoslovskim fakultetima u Beogradu, Sofiji, Bukure-
{tu i Var{avi. 1925. godine u Parizu je bilo ustanovqeno sredi-
{te visokog bogoslovskog obrazovawa, ~ime je Pariz postao “pre-
stonica” ruske emigracije.
Tamo je, vi{e od ~etrdeset godina, izvanredna grupa nau~ni-
ka, koji su dolazili iz vrlo razli~itih sredina, uspevala da, uprkos
te{kim materijalnim uslovima, odr`i vrlo visok nivo bogoslovskog
rada i zavidne plodotvornosti.5 Posle II svetskog rata, grupa profe-
sora sa Instituta Sv. Sergija se pridru`ila kolegama na Akademi-
ji Sv. Vladimira u Wujorku (koja je bila osnovana 1937. godine), a
Institut Sv. Sergija je, kona~no, objavio dvanaest tomova Pravo-
slavne misli. N. A. Ber|ajev i B. P. Vi{eslavcev su u Parizu ure|i-
vali jedan drugi zna~ajni bogoslovski i filosofski ~asopis Put
(od 1925. do 1940. godine objavqen je {ezdeset i jedan broj ~asopisa!).
Od 1953. godine Akademija Sv. Vladimira je po~ela da objavquje svoj
St. Vladimir’s Seminary Quarterly (na engleskom jeziku).
Na ovaj na~in, ne samo da je u izgnanstvu bio nastavqen bo-
goslovski rad koji je bio nemogu} u Rusiji, ve} je stasalo novo
pokolewe bogoslova, koji su bili kadri da preuzmu predawe svojih
u~iteqa. Od 1944. godine, usled izvesnog “otopqavawa” crkveno–dr-
`avnih odnosa, u Sovjetskom Savezu je ponovo otvoren odre|en broj
{kola i u~iweni su prvi poku{aji da se nastavi bogoslovsko
istra`ivawe i, ~ak, objavqivawe akademskih radova.6 Me|utim, ova
obnova je pretrpela ozbiqan udarac, ako nije bila i prekinuta, no-
vim talasom progona koji je zapo~eo 1959. godine, a uslovi [za bogo-
slovski rad] su ponovo postali krajwe neizvesni.7
5. O Institutu Sv. Sergija, wegovom istorijatu i zna~aju videti: D. A. Lowrie,
St. Sergius in Paris, N. Y., 1952; potpunu bibliografiju izdawâ Instituta Sv.
Sergija videti u: List of the Writings of Professors of the Russian Theological Institute
in Paris, Vol. I (1925–1932), Vol. II (1932–1936), Vol. III (1936–1947), Vol. IV (posle
1947), ed. L. A. Zander.
6. A. Schmemann, The Revival of Theological Studies in the USSR, RELIGION IN THE
USSR, Munich, 1960, pp. 29–43. Tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina dobri
prikazi i bibliografije bili su objavqivani u benediktinskom ~asopisu
Irenikon (Chevetogne, Belgija), kao i u: Journal of Ecumenical Studies, Temple
University, Philadelphia, Pa.
7. N. Struve, Five Years of Religious Persecution in Russia, St. Vladimir’s Seminary
Quarterly, VIII, 4, 1964, p. 221.
434 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Biblistika
Iz nekoliko razloga, biblijske studije predstavqaju najsla-
biju oblast u modernom ruskom bogoslovqu. Pre Boq{evi~ke revolu-
cije, svako slobodno razmatrawe problemâ koji proizlaze iz kriti~-
kog i istorijskog pristupa Bibliji bilo je sna`no cenzurisani, ako
ne i potpuno zabraweno u tada{wem zvani~nom akademskom bogoslo-
vqu. Naravno, bilo je tu nadarenih biblista i kao {to ka`e A. V.
Karta{ev: “U pogledu kakvotnosti... akademsko stvarala{tvo ruskih
bogoslovskih {kola na planu biblistike bilo je na nivou svetske
nauke. Me|utim, na{i nau~nici su hteli–ne hteli diskretno }utali
o kriti~koj revoluciji koja se zbivala na Zapadu”.8 Posle 1917. godi-
ne u Sovjetskom Savezu je svaki [bogoslovski] istra`iva~ki rad po-
stao nemogu}, a me|u onima koji su napustili Rusiju, na`alost, bilo
je vrlo malo stru~waka iz oblasti biblistike. Ovo, me|utim, nije je-
dino obja{wewe za naro~itu slabost u oblasti biblijskih studija.
Na jednom dubqem nivou, mo`e se re}i da se pravoslavno bogoslovqe
nikada nije ose}alo “kod ku}e” u modernoj biblijskoj nauci i da ni-
kada nije prihvatilo kao svoj biblijski problem kako je on bio for-
mulisan u zapadnom razvoju bogoslovqa. Budu}i da nikada nije bilo
dovedeno u pitawe [nekom svojom] Reformacijom, sa svim wenim
nagla{enim nastojawem na Sola Scriptura, pravoslavno bogoslovqe je,
pre implicitno nego eksplicitno, odbacilo svako izolovawe Sveto-
ga Pisma u zatvorenu i samodovoqnu oblast prou~avawa, ipak, pri-
tom, sa~uvavaju}i biblijske korene i “dimenzije” svake bogoslovske
discipline: dogmatike, eklisiologije i eti~kog bogoslovqa.9
Ovo, naravno, ne zna~i da je obnova i produbqivawe biblij-
ske nauke nemogu}e ili nepo`eqno u budu}nosti. Mo`e se predvi-
deti da }e se jedna takva obnova sastojati, pre svega, u dubinskom
ponovnom pristupawu i ponovnom vrednovawu, u okviru pravoslav-
nih bogoslovskih kategorija, samih pretpostavki zapadne bibli-
stike. Izvestan poku{aj u ovom pravcu u~inio je A. V. Karta{ev
(† 1960), profesor Staroga Zaveta na Institutu Sv. Sergija u svo-
me eseju Starozavetna biblijska kritika (Pariz, 1947, na ru-
8. A. V. Karta{ev, Vethozavetnaæ bibleyskaæ kritika, Paris, YMCA Press,
1947, S. 10.
9. Videti odgovaraju}a poglavqa u: Fr. Georges Florovsky, The Lost Scriptural Mind;
Revelation and Interpretation, BIBLE, CHURCH, TRADITION: AN EASTERN ORTHODOX VIEW,
Collected Works of Georges Florovsky, Vol. I, Belmont, Mass.: Nordland, 1972.
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine 435
skom)10 u kome je poku{ao da izna|e kriti~ki pristup biblijskom
tekstu na osnovu doktrinarnih posledica Halkidonskoga dogmata o
dve prirode u Hristu. Mora se dodati da se esej susreo sa dubinskim
protivqewem jednog dela pravoslavnih bogoslova, ali da, i pored
toga, nije izazvao nikakvu zna~ajniju raspravu. Osim ovog usam-
qenog poku{aja da se preispita pravoslavno biblijsko bogoslovqe,
ovde i onde bi se pojavila poneka zanimqiva, iako marginalna, stu-
dija o naro~itim pitawima [biblistike]. N. N. Glubokovski († 1937),
veteran Sankt–Peterbur{ke bogoslovske akademije, koji je u izgan-
stvu predavao na Sofijskom univerzitetu u Bugarskoj, objavio je
jednu monografiju o Sv. ap. Luki, a drugu o odnosu izme|u Evangeli-
ja i Apostolskih Ustanova.11 K. Bezobrazov († 1965), profesor No-
voga Zaveta na Institutu Sv. Sergija, ube|eni sledbenik “formal-
ne kritike”, primenio je na~ela iste u svojoj monografiji (na fran-
cuskom) Jovanovska pedesetnica i u svojim drugim esejima.12 A.
Kwazev, koji je nasledio profesora Karta{eva na katedri Staroga
Zaveta na Institutu Sv. Sergija, bavio se zanimqivim istra`iva-
wima u oblasti biblijskih korena teotokologije.13 Sasvim je jasno
da rusko bogoslovqe i daqe ~eka stvarnu obnovu svoje Katedre za
biblistiku.
Dogmati~ko bogoslovqe
Mnogo zna~ajniji je bio razvoj na poqu dogmati~koga bogo-
slovqa i ovde se jasno mogu raspoznati dva glavna pravca ili usme-
rewa ~ija uzajamna saodnosnost i suprotstavqenost tvore glavnu
temu modernog ruskog bogoslovqa. Bilo bi neodgovaraju}e jedan od
ova dva pravca nazvati “konzervativnim” a drugi “liberalnim”,
premda su obe strane povremeno upotrebqavale oba ova pojma. Pred-
stavnici oba pravca su, zaista, bili jedinstveni u svojoj kritici
“zapadnog ropstva” ruskoga bogoslovqa, u svojoj `eqi da bogoslov-
10. A. V. Karta{ev,Op. cit.
11. N. Glubokovskiy, Sv. Apostol Luka, Sofiæ, 1932; i: Evangeliæ i Apos-
tolýskie postanovleniæ, Sofiæ, 1935.
12. Besobrasov, La Pentecôte Johannique (Jo. XX, 19–23), Valence-sur-Rhône, 1939; Prin-
cipÿ pravoslavnogo izu~eniæ sv. Pisaniæ, Putý, 13, 1928, S. 3–18; Evangelistÿ
kak istoriki, Pravoslavnaæ mÿslý, 1, 1928; Cerkovnoe predanie. Novozavetnaæ
nauka, @ivoe Predanie, Pari`, 1936, ss. 153–170. Punu biografiju videti u: List
of Writings, Vol. I-IV.
13. A. Knæzev, O bogoduhnovennosti Pisaniæ, Pravoslavnaæ mÿslý, 8, 1951, S.
113–128; biografiju videti u: List of Writings, IV, pp. 97sq.
436 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
qe iznova ukorene u predawskim izvorima: u Ocima, u Liturgiji, u
`ivom duhovnom opitu Crkve. Me|utim, unutar ove jedinstvenosti,
ova dva osnovna pravca su se o{tro razlikovala.
Za jednu grupu, kritika bogoslovske pro{losti je ukqu~i-
vala, iako na nivou razli~itom od kritike kakva je ona bila u za-
padnom bogoslovqu, i kritiku samog ota~kog perioda. Pravoslavno
bogoslovqe mora da zadr`i svoje ota~ke osnove, ali ono mora da ide
i “preko” Otaca ukoliko ho}e da odgovori na novu situaciju koju su
stvorili vekovi bogoslovskog razvoja. I u ovoj novoj sintezi ili re-
konstrukciji, zapadna filosofska tradicija (izvor i majka ruske
“religijske filosofije” XIX i XX stole}a) pre nego jelinska, mora
bogoslovqu da obezbedi wegov pojmovni okvir. U~iwen je, dakle, po-
ku{aj da se bogoslovqe “prenese” u novi “kqu~”, i ovo preno{ewe se
smatralo naro~itim zadatkom i prizvawem ruskoga bogoslovqa.
Ovom pravcu se suprotstavqao drugi koji svoj glavni nagla-
sak stavqao na “povratak Ocima”. Tragedija pravoslavnog bogoslov-
skog razvoja se ovde shvatala upravo kao odstupawe bogoslovskog uma
od samoga duha i metoda Otaca, te zato nikakva rekonstrukcija ili
nova sinteza nisu mogu}e izvan stvarala~ke obnove tog ota~kog duha.
“Stil ota~ke epohe ne mo`e da se napusti. To je jedino re{ewe za sa-
vremeno bogoslovqe. Nema nijednog modernog idioma koji mo`e da
ujedini Crkvu”.14 Otuda i to nagla{avawe trajne i ve~ne vrednosti
jelinskih kategorija za pravoslavnu misao. “Ruska bogoslovska mi-
sao”, pi{e o. Georgije Florovski, jedan od glavnih glasnogovornika
ovog pravca, “mora da pro|e kroz strogu {kolu hri{}anskoga jelin-
stva... Jelinstvo je u Crkvi u~iweno ve~nim i ukqu~eno u samo tki-
vo Crkve kao ve~na kategorija hri{}anskoga bitovawa”.15
Razlike [izme|u ova dva pravca] su se, dakle, ticale osnov-
nog pitawa samog bogoslovskog usmerewa, samoga duha i zadatka mo-
dernog ruskog bogoslovqa. Mora se dodati, pak, da nijedan od ova
dva pravca nije bio organizovan u disciplinovanu “{kolu” i da je
unutar svakoga od wih postojalo veliko mno{tvo naglasaka.
Najtipi~niji i “najzaokru`eniji” predstavnik prvoga
pravca bio je o. Sergije Bulgakov, profesor dogmatike na Insti-
tutu Sv. Sergija († 1944). Iako sin sve{tenika, on je u mladosti
14. Komentar o. G. Florovskog, u diskusiji posle izlagawa arhiepiskopa Tirana
Nersojana The Lesson of History on the Controversy Concerning the Nature of Christ, The
Greek Orthodox Theological Review, X, 2 (1964–65), p. 132.
15. G. Florovskiy, Puti russkogo bogosloviæ, Pari`, 1937, S. 509.
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine 437
u~estvovao u “lutawima” ruske inteligencije da bi se Crkvi vra-
tio preko marksizma i idealizma. ^itav svoj `ivot proveo je sazda-
vaju}i bogoslovski sistem koji je bio zbran oko koncepta Bo`anske
Premudrosti ili Sofije, a koji je u rusku filosofiju uveo Vladi-
mir Solovjev,16 a kasnije razvio o. Pavle A. Florenski.17 Wegovo mo-
numentalno delo sadr`i kwige o bukvalno svakoj oblasti sistemat-
skoga bogoslovqa: hristologiji,18 pnevmatologiji,19 eklisiologiji i
eshatologiji,20 teotokologiji,21 Angelima,22 ikonama,23 Svetim Tajna-
ma.24 Me|utim, to delo je nai{lo na `estoko protivqewe, bilo je
formalno obli~eno kao jereti~ko i osu|eno od odre|enih delova Ru-
ske Crkve. Spor u vezi sa ovim jo{ uvek nije okon~an, i tek }e budu}-
nost i mnogo nepristrasnije studije mo}i da poka`u u kojoj meri }e
bogoslovski sistem o. Bulgakova ostati sastavni deo pravoslavnog
bogoslovskog razvoja. Osim Lava Zandera,25 Bulgakov iza sebe nije
ostavio nikakve me|usobno povezane u~enike.
Drugi predstavnici istog osnovnog pravca (iako ne nu`no i
“sofiolo{ki” orijentisani) radili su uglavnom na drugim bogoslov-
skim poqima. Moramo ovde pomenuti V. Zjenkovskog,26 B. Vi{eslavceva27
16. O jedinstvenom mestu Vladimira Solovjeva u ruskoj filosofiji videti u: V.
Zenkovsky, History of Russian Philosophy, Vol. II, New York, 1953.
17. O o. P. Florenskom videti u: V. Zenkovsky, op. cit., vol. II.
18. Agnec Bo`iy, Pari`, 1933.
19. Ute{itelý, Pari`, 1936.
20. Nevesta Agnca, Pari`, 1945.
21. Kupina Neopalimaæ, Pari`, 1927.
22. Lestvica Iakova, Pari`, 1929, i: Drug @eniha, o Sv. Ioanne Krestitele,
Pari`, 1929.
23. Ikona i ikonopo~itanie, Pari`, 1931.
24. Evharisti~eskiy dogmat, Putý, 20–21, 1930. Punu biografiju radova o. S.
Bulgakova videti u: L. A. Zander, Bog i Mir, Filosofiæ i bogoslovie o. Sergiæ
Bulgakova, 2. izdanie, Pari`, 1948. Uvod u sofiologiju na engleskom jeziku u: S.
Bulgakov, The Wisdom of God – A Brief Summary of Sophiology, New York, 1937.
25. O Lavu Zanderu videti podatak u: Ecumenical Theology, infra.
26. V. V. Zjenkovski, profesor filosofije i apologetike Sveto–Sergijevskog
Instituta († 1930) pisao je, uglavnom, filosofske radove. Me|utim, videti i
wegov bogoslovski esej Ob obraze Bo`iem v ~eloveke, Pravoslavnaæ mÿslý, 2,
1930; Problema kosmosa v Hristianstve, @ivoe Predanie, Pari`, 1936; Das
Bild von Menschen in der Ostkirche, Stuttgart, 1951.
27. B. P. Vi{eslavcev, profesor eti~kog bogoslovqa Svetosergijevskog Insti-
tuta († 1954), ranije profesor. Sa bogoslovske ta~ke gledi{ta va`ni su slede}i
wegovi radovi: Çtika preobra`ennogo çrosa, Pari`, 1931; Das Ebenbild Gottes im
Wesen des Menschen, KIRCHE, STAAT UND MENSCH, Geneva, 1937; Mif pervorodnogo
greha, Putý, 34, 1932. Videti podatak u: Christian Social Ethics, infra.
438 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
i N. Ber|ajeva,28 koji su u~estvovali u istom bogoslovskom pravcu iako
su se, ~ak, o{tro me|usobno razilazili u pogledu konkretnih pitawa.
Najreprezentativniji bogoslov drugoga pravca je, van svake
sumwe, o. Georgije Florovski, koji je dugi niz godina bio profesor
patrologije na Institutu Sv. Sergija (1925-1948), potom dekan
Akademije Sv. Vladimira u Wujorku (1948-1955), profesor na Har-
vardskom bogoslovskom fakultetu (1956-1964) i sada na Prinston-
skom univerzitetu. On je izvr{io odlu~uju}i uticaj na mla|a
pokolewa pravoslavnih bogoslova, kako ruskih tako i neruskih. On
je, tako|e, imao i vode}u ulogu u oblikovawu pravoslavnog stanovi-
{ta u Ekumenskom pokretu. 29 Iako wegova glavna postignu}a pri-
padaju poqu patristike, istorije i ekumenski misli (videti: Ecu-
menical Theology, infra), on je napisao i nekoliko zna~ajnih dogma-
ti~kih eseja o Stvarawu,30 o Iskupqewu,31 o Duhu Svetome,32 kao i iz
oblasti bogoslovske antropologije.33
Istog ota~kog nadahnu}a su i radovi Vladimira Loskog, ko-
ji je predavao na Institutu Sen Deni u Parizu i na Sorboni. Wego-
va kwiga o misti~kom bogoslovqu Isto~ne Crkve postala je kla-
si~no bogoslovsko delo na Zapadu.34 On je objavio i brojne druge
eseje pre svoje prerane smrti 1958. godine.35 Sergej Verhovskoj, pro-
fesor dogmatike, najpre na Institutu Sv. Sergija (1944-1945) a sa-
da na Akademiji Sv. Vladimira, pripada istom osnovnom usmerewu,
28. Ber|ajev, najpoznatiji ruski mislilac na Zapadu, svagda je protestovao pro-
tiv wegovog svrstavawa u zvani~ne pravoslavne bogoslove. Wegova filosofija
je, me|utim, povezana sa glavnim temama ruske bogoslovske misli. Videti u: B.
Zenýkovskiy, Istoriæ russkoy filosofii, tom II.
29. O mestu o. G. Florovskog u savremenom ruskom bogoslovqu videti: G. H.
Williams, G. V. Florovsky: His American Career, The Greek Orthodox Theological
Review, XI, 1, 1965, pp. 7–107; Y. N. Lelouvier, Perspectives Russes Sur L’Église. Un
Théologien Contemporain: Georges Florovsky, Paris, Editions du Centurion, 1968.
30. G. Florovskiy , Tvarý i tvarnostý, Prav. mÿslý, 1, 1928.
31. G. Florovskiy , O smerti krestnoy, Prav. mÿslý, 2, 1930; The Lamb of God,
Scottish Journal of Theology, IV, 1951, pp. 13–28.
32. Georges Florovsky, The Work of the Holy Spirit in Revelation, The Christian East,
XIII, 2, 1932. Videti tako|e i: Bogoslovskie otrÿvki, Putý, 31, 1931.
33. Georges Florovsky, The Resurrection of Life, Bulletin of the Harvard University Divin-
ity School, XLIX, 8, 1952, pp. 5–26.
34. Vladimir Lossky, The Mystical Theology of the Eastern Church, London, 1957.
35. Vladimir Lossky, The Vision of God, London, 1963. Videti, tako|e, i wegovu monu-
mentalnu doktorsku disertaciju: Théologie négative et Connaissance de Dieu ches
Maître Eckhart, Paris, 1960. O V. Loskom videti: Memorial Vladimir Lossky, Le Mes-
sager du Patriarche Russe en Europe Occidentale, 30–31, 1959.
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine 439
premda sa mawe “istorijskim”, a vi{e “sistematskim” i filosof-
skim nadahnu}em. Wegovi objavqeni radovi ukqu~uju jednu kwigu i
vi{e va`nih bogoslovskih eseja.36
Eklisiologija
Mnogi ~inioci su doprineli da eklisiologija postane jed-
na od glavnih tema u modernom ruskom bogoslovqu: “ponovno ot-
kri}e” Crkve u wenoj misti~ko–svetotajinskoj su{tini, od stra-
ne ruske religijske misli XIX stole}a, a naro~ito A. S. Homjako-
va;37 nestajawe pravoslavnog carstva ~ije je samopoistove}ewe sa
Crkvom onemogu}avalo bogoslove da dubqe pojme prirodu Crkve;
nova i do tada nebivala pojava pravoslavnog Rasejawa, koja je dala
“egzistencijalnu” dimenziju takvim problemima kao {to su jedin-
stvo, jurisdikcija, nacionalizam; i, kona~no, ekumenski susret sa
nepravoslavnim Zapadom, sa wegovim novim nagla{avawem ekli-
siolo{ke teme. Zajedni~ka tendencija ovog obnovqenog eklisio-
lo{kog pregnu}a bio je poku{aj da se nadi|u formalna, ~esto isu-
vi{e juridi~ka ili “institucionalna” odre|ewa Crkve i da se
iznova otkriju dubinski svetotajinski izvori wenoga `ivota i
ustrojstva.
Najkorenitiji, najdosledniji i, stoga, najsporniji predstav-
nik takve eklisiologije (koju je on sâm nazvao “evharistijskom”)
bio je Nikolaj Afanasjev († 1966), profesor kanonskog prava i cr-
kvene istorije na Institutu Sv. Sergija. On je, u ~itavom nizu ese-
ja i ~lanaka, razvio ideju Crkve ~iji “oblik” treba nalaziti u
wenom eshatolo{kom samoispuwewu u evharistijskom sabrawu.38
Zna~ajan doprinos su, u ovom pogledu, dali i o. Georgije
Florovski, naro~ito svojim esejima o apostolskom prejemstvu i
36. Bog i ~elovek, N. Y.: 1953; videti i: Procession of the Holy Spirit According to the
Orthodox Doctrine of the Holy Trinity, St. Vladimir’s Seminary Quarterly, Fall, 1953, pp.
12–26; Some Theological Reflections on Chalcedon, St. Vladimir’s Seminary Quarterly,
Winter, 1958, pp. 2–12.
37. P. Stanislas Jaki, Les tendances nouvelles de l’ecclésiologie, Rome, 1957; R. Slenczka,
Ostkirche und Oekumene (Die Einheit der Kirche als dogmatische Problem en der neuern
ostkirchlichen Theologie), Gottingen, 1962. Videti, tako|e: A. Gratieux, A. S. Khomi-
akov et le mouvement slavophile, 2 Vols., Paris, 1939.
38. Najva`niji radovi N. Afanasjeva su: Kanonÿ i kanoni~eskoe soznanie,
Putý, 1933; Dve idei vselenskoy cerkvi, Putý, 45, 1934; Neizmennoe i vremen-
noe v cerkovnÿh kanonah, Pari`, 1936; Trapeza Gospodnæ, Pari`, 1952; Slu-
`enie miræn v Cerkvi, Pari`, 1955; Cerkový Svætogo Duha, Pari`, 1972.
440 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
neprekinutosti;39 potom, autori* simposiona o pitawu prvenstva;40
kao i Aleksandar Bogolepov, na jednom mnogo formalnijem planu ka-
nonskog prava.41
Patrologija
U~ewe Svetih Otaca je, u pravoslavnom bogoslovqu, svagda bi-
lo prihvatano kao glavno vaplo}ewe Predawa i, stoga, kao `ivi kri-
terijum bogoslovskoga rada. Me|utim, u stvarnosti, ota~ko nasle|e je
dugo bilo, ako ne potpuno prenebregnuto, ono makar svedeno na mini-
mum, i, {to je jo{ zna~ajnije, kori{}eno u okvirima bogoslovskih ka-
tegorija i odre|ewa koja nisu bila odgovaraju}a duhu samih Otaca.
U Rusiji je, prema tome, oko 1840. godine zapo~ela prava “re-
volucija” a ne obnova, a smisao ovoga je bio dobro izra`en u bogo-
slovskom izve{taju koji je bio upu}en Svetom Sinodu. “Ruski bogo-
slovi }e izvojevati” – napisao je autor ovoga izve{taja, N. Kazan-
cev – “svoju nezavisnost od latinskih, germanskih, francuskih i
engleskih bogoslova onoga dana kada budu bili u prilici da ~ita-
ju Svete Oce na ruskom jeziku”.42
39. Videti naro~ito: The Catholicity of the Church, THE CHURCH OF GOD, An Anglo-
Russian Symposium, London, 1934; The Limits of the Church, Church Quarterly Review,
97, 1933; The Sacrament of Pentecost (A Russian View on Apostolic Succession), The Jour-
nal of the Fellowship of St. Alban and St. Sergius, 1934; The Ethos of the Orthodox Church,
Orthodoxy, A Faith and Order Dialogue, Faith and Order Papers, No. 30, Geneva, World
Council of Churches, 1960; The Church: Her Nature and Task, THE UNIVERSAL CHURCH IN
GOD’S DESIGN, Vol. I, London: 1948, pp. 42–58; Le Corps du Christ Vivant: une interpréta-
tion orthodoxe de I’Église, LA SAINTE ÉGLISE UNIVERSELLE, Neuchâtel-Paris, 1948; Scripture
and Tradition, Dialog, II, 1963, pp. 288–293; The Function of Tradition in the Ancient
Church, The Greek Orthodox Theological Review, IX, 1963, pp. 181–200. Videti
tako|e i: BIBLE, CHURCH, TRADITION: AN EASTERN ORTHODOX VIEW, Collected Works of
George Florovsky, Vol. I, Belmont, Mass.: Nordland, 1972.
* O. J. Majendorf, o. N. Afanasjev, N. Kulomzin i o. A. [meman (prim. prev.).
40. The Primacy of Peter in the Orthodox Church, sa esejima o. Jovana Majendorfa (St.
Peter in Byzantine Theology), o. Aleksandra [memana (The Idea of Primacy in Ortho-
dox Ecclesiology), o. Nikolaja Afanasjeva (The Church Which Presides in Love), i N.
Kulomzina (Peter’s Place in the Early Church), London, 1963.
41. Toward An American Orthodox Church: The Establishment of an Autocephalous
Orthodox Church, New York, 1963. Mnogo je eklisiolo{kih ~lanaka, nastalih po-
vodom pravnih i kanonskih sporova u ruskom Rasejawu, i oni su uglavnom rase-
jani po razli~itim eparhijskim izdawima, i zahtevaju naro~ito izu~avawe. Op-
{ta pitawa su razmotrena u: V. Loski i O. Kleman, Perspectives Ecclésiologiques,
Contacts, Revue Française de l’Orthodoxie, 42, 1963; o. A. [meman, Theology and
Eucharist, St. Vladimir’s Seminary Quarterly, V, 4, 1961; Towards a Theology of Coun-
cils, Ibid. VI, 4, 1962; kao i u va`nom zborniku eseja o. J. Majendorfa Orthodoxy
and Catholicity, New York, 1966.
42. Navedeno kod Kiprijana Kerna Les Traductions Russes des Textes Patristiques,
Chevetogne, Guide Bibliographique, Editions de Chevetogne, 1957, p. 11.
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine 441
Prve katedre za patrologiju bile su osnovane 1841. godine, i
od tada je po~ela da te~e reka prevoda ota~kih tekstova43 i monogra-
fijâ o ota~kom bogoslovqu, koja je Rusiju u~inila jednim od predvod-
nika u oblasti patristi~kih studija. Ova tradicija je nastavila da
`ivi i posle 1920. godine. Dva toma o. Georgija Florovskog o isto~-
nim44 i vizantijskim Ocima45 op{te su oceweni kao remek–dela isto-
rijske i bogoslovske analize “ota~koga uma”. Novi i va`ni prostor
je bio otvoren stvarnim ponovim otkri}em palamisti~koga bogo-
slovqa – vizantijskoga pokreta iz XIV stole}a ~iji je glavni bogo-
slovski apologeta bio Sv. Grigorije Palama († 1359). Iako je Crkva
“kanonizovala” u~ewe Sv. Grigorija Palame gotovo odmah po wegov-
ome upokojewu, u “pozapadwa~enom” pravoslavnom bogoslovqu iz tur-
skoga razdobqa jedva da je bilo pomena wegovoga imena. Zasluga Va-
silija Krivo{eina46 i Kiprijana Kerna47 je bila u tome {to ne samo
da su, na prvorazredan na~in, izlo`ili palamizam, ve} su ga, tako|e,
i iznova ukqu~ili u stvarala~ku pravoslavnu misao.48
Zna~ajan broj studijâ znatno “tehni~kijeg” karaktera, kao i
studijâ koje su se bavile konkretnim bogoslovskim pitawima bio je
objavqen kako u inostranstvu tako i u SSSR–u.49 Krivo{einovo pro-
u~avawe Sv. Simeona Novog Bogoslova predstavqa zna~ajnu prekret-
nicu u na{im saznawima o ovom velikom vizantijskom mistiku.50
43. O. Kiprijan Kerna u Op. cit., daje pun istorijat i potpuni spisak patristi-
~kih prevoda u Rusiji.
44. Vosto~nÿe Otcÿ IV–V veka, Pari`, 1931.
45. Vizantiyskie Otcÿ V–VIII veka, Pari`, 1933. Videti tako|e: Patristics and
Theology, Procès-verbaux du Premier Congrés de Théologie Orthodoxe à Athènes, Athens:
1939, pp. 238–242; Origen, Eusebius and the Iconoclastic Controversy, Church History,
XIX, 2, 1950, pp. 77–96; Patristic Theology of the Church, The Greek Orthodox Theolog-
ical Review, II, 1, 1956, pp. 121–123.
46. The Ascetic and Theological Teaching of Gregory Palamas, The Eastern Churches
Quarterly, 4, 1938.
47. Antropologiæ Sv. Grigoriæ Palamÿ, Pari`, 1950.
48. O savremenijim dostignu}ima u oblasti istra`ivawa Palamine misli videti
u: Grégoire Palamas, Défense des Saints Hésychastes, Introduction, texte critique, traduction et
notes par J. Meyendorff, Spicilegium Sacrum Lovaniense, 30–31, 1959; J. Meyendorff, A Study
of Gregory Palamas, London, 1964; St. Grégoire Palamas et la Mystique Orthodoxe, Paris, 1959.
49. Najva`niji su: L. P. Karsavin, Svætÿe Otcÿ i U~iteli Cerkvi, Pari`,
1925; Myrra Lot-Borodine, Un Maître de la Spiritualité Byzantine au XIV–e siècle: Nico-
las Cabasilas, Paris, 1958; La Mystagogie de St. Maxime le Confesseur, Irenikon, 1936, pp.
466sq; V. Lossky: Darkness and Light in the Knowledge of God, Eastern Churches Quar-
terly, VIII, 1950, pp. 460–471, Le probleme de la vision ’face à face’ et la tradition patris-
tique de Byzance, Studia Patristica, II, Berlin, 1957, La notion des Analogies chez Denys,
Archives Doctrinales du Moyen Age, 1930; V. D. Sarÿ~ev, Svætoote~eskoe u~enie o
Bogopoznanii, Bogoslovskie trudÿ, 3. Izd. Moskovskogo patriarhata M., 1964.
50. Videti naro~ito: Sources chrétiennes, 96, 1963, gde je navedena i dopunska bi-
bliografija. Arhiepiskop Vasilije Krivo{ein ~esto pi{e na razli~ite bogo-
slovske teme u „Vesniku Ruskog patrijar{ijskog egzarhata“ u Francuskoj.
442 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Duhovnost i podvi`ni{tvo
Carsko ili sinodalno razdobqe u istoriji Ruske Crkve
(XVIII i XIX stole}e) bilo je obele`eno dubinskom obnovom mona-
{tva. Ta obnova je, izvr{iv{i uticaj koji je daleko nadi{ao mana-
stire, postala isto~nik obnovqenoga zanimawa za pravoslavno du-
hovno Predawe me|u pripadnicima ruske inteligencije. Nau~na i
podrobna istorija ruskoga mona{tva i wegove obnove u XVIII i XIX
stole}u izlo`ena je u delima Igora Smoli~a51 i Sergija ^etveri-
kova.52 Nikolaj Arsewev,53 Nade`da Gorodeckaja,54 i nekoliko dru-
gih autora55 napisali su odre|eni broj izvanrednih studija o utica-
ju mona{tva na rusko dru{tvo i kulturu.
[to se ti~e same duhovne literature, weni najva`niji pred-
stavnici su Jovan [ahovskoj (od 1951. godine arhiepiskop san–fran-
ciskanski),56 o. Aleksandar Eq~aninov,57 Petar Ivanov,58 arhiman-
drit Sofronije Saharov i mitropolit Antonije Blum.59
Liturgika
Prou~avawe bogoslu`ewa sa bogoslovskog, kao i sa istorij-
skog i “tipikonskog” stanovi{ta, plod je Liturgijskoga pokreta ko-
ji je vrlo duboko pro`eo `ivot svih hri{}anskih konfesija tokom
51. Igor Smolitsch, Leben und Lehre der Starzen, Vienna, 1936; Das alt Russische Mönch-
tum, Wurzburg, 1940; Russisches Mönchtum, Wurzburg, 1953.
52. Sergiy ^etverikov, Optina pustÿný, Pari`, 1926; Paisiy Veli~kovskiy,
Pe~erÿ, Çstoniæ, 1938.
53. Nikolay Arsenýev, @a`da podlinnogo bÿtiæ, Berlin, 1922; Mysticism and
Eastern Church, London, 1927; Iz `izni duha, Var{ava, 1935; Preobra`enie mira
i `izni, Nýõ-York, 1959; Revelation of Life Eternal, New York, 1963; Russian Piety,
London, 1965. Punu bibliografiju radova profesora Arseweva objavila je Aka-
demija Sv. Vladimira 1965. godine.
54. Nadejda Gorodetzkaya, The Humiliated Christ in Russian Literature, London, 1938;
St. Tikhon Zadonsky, Inspirer of Dostoyevsky, London, 1951.
55. Videti, na primer, istra`ivawe M. Kurdjumova V. Rozanov, Pari`, 1929, i
Serdce smætennoe (o ^ehove), Pari`, 1934; L. Zander, Dostoyevsky, London, 1948;
P. Evdokimov, Gogol et Dostoyevsky, Paris, 1961.
56. Wegova mnogobrojna pisma su trenutno u procesu sakupqawa. Pojavila su se dva
toma: I. Listýæ Dereva, San-Franc., 1964; II. Kniga Svidetelýstv, San-Fran., 1965.
57. Dnevni~ki zapisi o. Aleksandra Eq~aninova († 1934), Zapisi, Pari`, 1935;
The Diary of a Russian Priest, London, 1967.
58. P. Ivanov, Smirenie vo Hriste, Paris, 1925.
59. Archimandrite Sofrony, The Undistorted Image, Staretz Silouan, London, 1958. Videti
tako|e: Aleksandr Semenov–Tæn-[anskiy, O. Ioann Kron{tadtskiy, N. Y. 1955.
Archbishop Antony Bloom, Living Prayer, Springfield, Ill., Templegate, 1966; Meditations,
Denville, N. J.: Dimension Books, 1971; God and Man, D. L. & Todd, London, 1971.
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine 443
posledwih pedesetak godina. Ovo, tako|e, va`i i za Pravoslavnu Cr-
kvu, uprkos o~iglednoj ~iwenici da liturgijski `ivot i liturgijska
pobo`nost [oduvek] zauzimaju sredi{we mesto u woj. Ruska bogoslov-
ska {kola pre 1917. godine dala je nekoliko prvorazrednih istorij-
skih studija o vizantijskoj Liturgiji. Me|utim, ovo istorijsko i ar-
heolo{ko zanimawe je tek posle Revolucije dovelo do dubqeg bogo-
slovskog zanimawa za smisao bogoslu`ewa, kao i za vezu bogoslu`e-
wa i drugih bogoslovskih disciplina. Nastale su brojne studije o
Evharistiji, da pomenemo ovde obimnu studiju o. Kiprijana Kerna,
profesora liturgike na Institutu Sv. Sergija († 1960),60 nekoliko
zanimqivih eseja,61 zatim radovi o dnevnom i sedmi~nom krugu bogo-
slu`ewa,62 o eortologiji (nauci o praznicima)63 i, kona~no, o op{tim
pitawima koja se ti~u samoga zadatka i metoda liturgijskoga bogo-
slovqa.64 Ono {to je ura|eno za posledwih ~etrdesetak godina, bez
sumwe, predstavqa osnov svekolikog daqeg bogoslovskog rada u obla-
sti liturgi~kih istra`ivawa.
Agiologija
Razdobqe od pedeset i dve godine, kojim se ovde bavimo
svedo~e o dubinskom preobra`aju i obnovi agiologije – prou~ava-
60. Kiprian Kern, Evharistiæ, Pari`, 1947.
61. B. Sove, Evharistiæ v drevney cerkvi i sovremennaæ praktika, @ivoe Preda-
nie, Pari`, 1936, s. 171–195; N. Arsenýev, Tainstvo Evharistii, Pari`, bez datuma.
62. Kiprian Kern, Krinÿ molitvennÿe - Çsse o suto~nom kruge, Belgrad, 1928;
V. N. Ilýin, Vsenoånoe bdenie.
63. V. N. Ilýin, Zape~atlennÿy grob - Obþæsnenie Strastnoy nedeli i
Pashi; A. Schmemann, Sacraments and Orthodoxy, New York, 1965. Videti, tako|e,
niz zanimqivih liturgi~kih ~lanaka u @urnalu Moskovske Patrijar{ije: Epi-
skop Isidor, Ro`destvo Devÿ, 5, 1947; D. Bogolõbov, Bogoævlenie, 1, 1952;
Sretenie, 2, 1953; V. Nikonov, Post, 2, 1953; A. Æstrebov, Preobra`enie, 8,
1953; S. Savinskiy, Pasha, 4, 1953; N. Popov, Vvedenie vo Hramu, 11, 1953. A na
popularnijem nivou: V. Zander, La Fête de l’Epiphanie, Troyes, 1947; La Pentecôte,
Troyes, 1948; La Fête de Noël, Troyes, 1949.
64. V. N. Ilýin, Osnovnÿe problemÿ simvolizma Kresta Gospodnæ, Prav. mÿslý,
1, 1928; F. Spasskiy, Svætoe Predanie v bogoslu`ebnÿh knigah, Bogoslovskaæ
Mÿslý, Pari`, 1942; Russkoe liturgi~eskoe tvor~estvo, Pari`, 1951; A. Schme-
mann, Introduction to Liturgical Theology, London, 1966; A. Kniazev, La Lecture de l’An-
cien et du Nouveau Testament dans le Rite Byzantin, LA PRIÈRE DES HEURES, Lex Orandi 35,
Paris, 1963, La Place de Marie dans la piété orthodoxe, Mariologie et Ecuménisme, Bulletin
de la Société Française d’Etudes Mariales, Paris, 1962, La Theotokos dans les offices byzan-
tins du temps pascal, Irénikon, 1, 1961; Mariologie Biblique et liturgie byzantine, Cheve-
togne, 1955; P. L’Huillier, Théologie de l’Epiclèse, Verbum Caro, 56, 1960.
444 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
wa Svetih [Crkve] i predawskih tipova svetosti. Stole}ima su
@itija Svetih, popularna kakva su bila u crkvenoj pobo`nosti
– a polovina pravoslavne liturgijske himnografije pripada him-
nografiji posve}enoj Svetima! – bila bukvalno iskqu~ena iz bi-
lo kakvog ozbiqnog istorijskog i bogoslovskog istra`ivawa.
Velika promena se ovde desila pod uticajem Georgija Fedo-
tova, stvarnog pionira nove ruske agiologije. On je, na vrlo origi-
nalan i stvarala~ki na~in, primenio dostignu}a zapadne agiolo-
gije na prou~avawe ruskih Svetih i izgradio stil koji su, potom,
sledili i nekoliki drugi poslenici na ovom poqu. Wegova objav-
qena dela ukqu~uju eseje i kwige o pojedina~nim Svetiteqima, ka-
ko ruskim tako i zapadnim65; ~lanke koji se bave problemima agi-
olo{ke metodologije;66 kao i dva toma o istoriji ruske pobo`no-
sti, kijevskoj i moskovskoj,67 koji predstavqaju izvanredan dopri-
nos na{im saznawima o duhovnim dimenzijama drevne Rusije. Iako
Fedotov nije stvorio nikakvu formalnu “{kolu”, gotovo sav bogo-
slovski vredan rad na ovom poqu nosi pe~at wegovoga uticaja.68 Od-
re|en broj zanimqivih ~lanaka o ruskim Svetiteqima je bio ob-
javqen u @urnalu Moskovske Patrijar{ije.69
Crkvena istorija i istorija mi{qewa
Rusko bogoslovqe je svagda bilo umno orijentisano na isto-
riju, te stoga nije nimalo iznena|uju}e {to su ruski bogoslovi i
nau~nici, ~ak, i onda kada su bili li{eni normalnih uslova za
istorijsko istra`ivawe, nastavqali da postavqaju istorijska pi-
tawa i da daju odgovore na wih. Mo`e se re}i da je novo ose}awe za
65. Svætoy Filipp Metropolit Moskovskiy, Pari`, 1928; Sv. @enevýeva i
Simeon Stolpnik, Putý, 8, 1927; Sv. Martin Turskiy – podvi`nik askezÿ,
Prav. mÿslý, 1,1928; @itie i terpenie sv. Avraamiæ Smolenskogo, Prav.
mÿslý, 2, 1930; Svætÿe Drevney Rusi, Pari`, 1921.
66. Tragediæ drevne-russkoy svætosti, Putý, 27, 1931; Stihi duhovnÿe, Pari`,
1935; Matý Zemlæ, Putý, 46, 1935 (Orient und Occident, 3, 1936).
67. The Russian Religious Mind, Vol. I, Kievan Christianity, Cambridge, Mass.: 1946; Vol. II,
The Middle Ages, Cambridge, 1966. Videti i: A Treasury of Russian Spirituality, NY, 1950.
68. Najva`niji radovi su: V. N. Ilýin, Sv. Serafim Sarovskiy, Pari`, 1925; N.
A. Klepinin, Sv. knæzý Aleksandr Nevskiy, Pari`, 1927; N. M. Zernov, St.
Sergius, Builder of Russia, London, 1939.
69. Videti, na primer: G. Zvenigorodskiy, Russkie svætÿe 11, 1953; V. Ganeckiy,
Sv. Dimitriy Rostovskiy 6, 1953; N. Volnænskiy, Sv. Serafim 8, 1953.
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine 445
istoriju jo{ vi{e bilo zao{treno velikom nacionalnom i duhov-
nom katastrofom Revolucije.
Na poqu konvencionalnije crkvene istoriografije, treba
pomenuti monumentalna sinteti~ka dela A. Karta{eva70 i I. Smo-
li~a,71 koja }e zadugo ostati neprevazi|ena po dubini svoga poi-
mawa i {irini svoje erudicije.
No, stvarni vrhunac posledwih ~etrdesetak godina pred-
stavqaju dva op{ta pregleda ruskog religijskog i intelektualnog
razvoja iz pera o. Georgija Florovskog i Vasilija Zjenkovskog. U
svojim pou~nim Putevima ruskog bogoslovqa,72 Florovski je izra-
zio tezu koju smo ve} pomenuli, da je glavna katastrofa ruskog bo-
goslovskog razvoja bilo wegovo odstupawe od vizantijskog hri-
{}anskog nasle|a, i to u vidu wegovih zapadnih “lutawa”. U svo-
joj Istoriji ruske filosofije73 Zjenkovski je, na izvestan na~in,
zastupao suprotno stanovi{te. Iako se nije ograni~io iskqu~ivo
na religijske teme, on izla`e tezu koja rusku filosofiju pred-
stavqa kao originalno poglavqe u istoriji hri{}anske misli.
Obe kwige su apsolutno nezaobilazne za svakoga ko `eli da se ba-
vi prou~avawem ruskoga Pravoslavqa.
Vredan rad je napisao i Nikolaj Zjernov74 koji je sa~inio
prvi op{ti pregled “Ruske religijske renesanse” prvih desetle}a
XX stole}a. Ostalim, naro~itijim i konkretnijim aspektima, ka-
ko crkvene tako i intelektualne istorije Pravoslavqa, bave se
autori u nekolikim kwigama i esejima.75
70. A. Karta{ev, O~erki po istorii russkoy Cerkvi, 2 toma, Pari`, 1959, i:
Vselenskie Soborÿ, Pari`, 1963.
71. Igor Smolitsch, Geschichte der Russischen Kirche 1700–1917, T. 1, Leiden 1964.
72. G. V. Florovskiy, Puti russkogo bogosloviæ, Pari`, 1938.
73. V. V. Zenýkovskiy, Istoriæ russkoy filosofii, Kline, N. Y., 1953.
74. N. M. Zernov, The Russian Religious Renaissance of the Twentieth Century, N. Y., 1963;
Moscow the Third Rome, London, 1937; The Russians and Their Church, London, 1945.
75. O ruskim misijama videti: Russian Missions: A Historical Sketch, The Church
Overseas, 6, 1933; S. N. Bolshakov, The Foreign Missions of the Russian Orthodox
Church, London, 1943. Op{ti istorijski uvod u Pravoslavqe: A. Schmemann, The
Historical Road of Eastern Orthodoxy, New York, 1963; J. Meyendorff, The Orthodox
Church, Its Past and Its Role in the World Today, New York, 1962. O Crkvi u Sovjet-
skom Savezu videti: N. S. Timashev, Religion in Soviet Russia, 1917–1942, New York,
1942; A. A. Bogolepov, Cerkový pod vlastýõ kommunizma, Munich, Institute for
the Study of the USSR, 1958; . I. M. Andreev, Kratkiy obzor istorii russkoy
cerkvi ot revolõcii do na{ih dney, Jordanville, N. Y., Holy Trinity Monastery,
1952; N. A. Struve, Les Chrétiens en USSR, Paris, 1963.
446 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Eti~ko bogoslovqe, dru{tvena etika i bogoslovqe kulture
Ako je zvani~no ili akademsko bogoslovqe XIX stole}a nu`-
no bilo ograni~eno u svojim mogu}nostima da teoriju primeni na po-
stoje}u dru{tvenu i politi~ku situaciju, jedno takvo tragawe za `i-
vim i “primewenim” Pravoslavqem je, od po~etka, bilo glavni izvor
slobodnije “religijske filosofije”. Slovenofili, koje su predvodi-
li Homjakov, Solovjev i malo poznati a vrlo originalni mislilac
Nikolaj Fjodorov (da nabrojim samo neke od wih), dubinski su se ba-
vili ne samo Istinom (onom umnom i teorijskom istinom), ve} i
Pravdom ({to je druga ruska re~ za istinu sa konotativnim
zna~ewem pravednosti, a jo{ vi{e, sa zna~ewem `ive i primewene
istine).76 Pre Revolucije, mnogi pravoslavni mislioci, koji su se
vratili Crkvi iz marksizma i tradicije revolucionarno orijentisa-
ne inteligencije, sa~uvali su u sebi radikalni revniteqski duh
svog pre|a{weg pogleda na svet.77 Ovo usmerewe i zaokupqenost, pro-
dubqeni i zao{treni iskustvom Revolucije, nastavili su da `ive u
ruskoj bogoslovskoj misli i u periodu od 1920. do 1960. godine. To je,
pre svega, dobilo svoj izraz kroz novo zanimawe za probleme etike i
eti~koga bogoslovqa. Najzna~ajnije doprinose na ovom planu su dali
Nikolaj A. Ber|ajev78 i Boris V. Vi{eslavcev. 79 Prvi put u istoriji
ruskoga bogoslovqa su teme kao {to su “`ena”, “brak” i “porodica”
postale objekt sistematskoga prou~avawa.80 No, bez sumwe, glavni na-
glasak je ovde bio na op{toj oblasti dru{tvene etike. Gotovo svaki
bogoslov je dao svoj doprinos na ovome planu i premda je raspon pri-
stupâ i mi{qewâ bio veoma {irok, ova dubinska zaokupqenost te-
mom “ucrkvewa `ivota” (a ovaj izraz je jedan od najomiqenih izraza
pozne ruske religijske misli) }e, verovatno, ostati kao va`no pio-
76. O Homjakovu u vezi sa ovim videti: P. K. Christoff, An Introduction to Nineteenth
Century Russian Slavophilism, Vol. I, A. S. Homjakov, S. Gravenhage, 1961. O Solovje-
vu videti: K. V. Mo~ulýskiy, Vladimir Solovýev, Pari`, 1936. O Fjodorovu: A.
Schmemann, Ultimate Questions, An Anthology of Russian Religious Thought, New York,
1964, pp. 173sq.
77. N. Zernov, The Russian Religious Renaissance, pp. 111 sq.
78. Wegove najva`nije kwige u ovoj oblasti su: The Destiny of Man, London, 1937, i
Freedom and the Spirit, London, 1935; O. F. Clarke, Introduction to Berdyaev, London,
1950, i Zenýkovskiy, Istoriæ, T. II.
79. B. P. Vÿ{eslavcev, Çtika preobra`ennogo çrosa, Pari`, 1931.
80. S. V. Troickiy, Filosofiæ hristianskogo braka, Pari`, 1933; P. Evdokimov,
Le Mariage, Sacrement de I’Amour, Lyon: 1944; La Femme et le Salut du Monde, Tournai-
Paris: 1958; Sacrement de l’Amour, Paris, 1962.
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine 447
nirsko poglavqe u oblasti u kojoj pravoslavni Istok nikada ranije
nije uspeo umno da se izrazi.81 Kona~no, problemi kulture, naro~ito
umetnosti u wenom odnosu prema Crkvi su, tako|e, bili razmatrani
na novi i, ponekad, krajwe originalan na~in.82
Pravoslavqe i Ekumenski pokret
Nije nimalo iznena|uju}e, naravno, {to ekumensko pitawe,
posledwih pedesetak godina, zauzima zna~ajno mesto u ruskom
bogoslovqu. To su bile godine velikog i, na mnoge na~ine, neo~eki-
vanog susreta Pravoslavne Crkve sa hri{}anskim Zapadom u okvi-
rima Ekumenskog pokreta. O istoriji tog Pokreta – pre svega o
istoriji “pre–ekumenske” faze, a potom i o istorijatu wegovog raz-
voja kroz “Veru i Poredak”, “@ivot i Rad” i “Svetski savet crkava”
– pisali su o. G. Florovski83 i N. Zjernov. 84
^ak i najop{tija analiza svih kwiga, kwi`ica i ~lanaka
koje su ruski pravoslavni bogoslovi objavili od 1920. godine zahte-
vala bi jedan zasebni esej. Ono {to, pak, ovde mora da bude nagla-
{eno jeste da je rusko moderno bogoslovqe, u skladu sa ve} pomenu-
tom bogoslovskom polarizacijom, zauzelo dva razli~ita pristupa
samoj pojavi Ekumenskog pokreta, kao i prirodi pravoslavnoga
u~estvovawa u wemu.
Sa jedne strane, imamo bogoslove koji priznaju Ekumenski
pokret kao, na izvestan na~in, jednu ontolo{ki novu pojavu u
hri{}anskoj istoriji, koja kao takva zahteva duboko i ponovno
promi{qawe i prevrednovawe pravoslavne eklisiologije kakva
se ona oblikovala tokom tzv. “ne–ekumenske” ere. Predstavnici
81. Ovde }emo pomenuti samo nekoliko najva`nijih radova: N. A. Berdyaev, The Ori-
gin of Russian Communism, London, 1937; N. V. Spektorskiy, Hristianstvo i kulý-
tura, Prague, 1925; S. L. Frank, Duhovnÿe osnovÿ obåestva, Paris, 1930; N. N.
Alekseev, Religiæ, pravo i nravstvennostý, Paris, 1930; V. V. Zenýkovskiy, Na{a
çpoha, Paris, 1955; I. A. Ilýin. Osnova hristianskoy kulýturÿ, Geneva, 1937; F.
A. Stepun, The Russian Soul and Revolution, London, 1936; G. P. Fedotov, Hristianin
v revolõcii, Paris, 1957; S. S. Verhovskiy, Pravoslavie v `izni, New York, 1953.
82. V. Weidle, The Dilemma of Arts, London, 1948; N. K. Metner, Muza i moda, Pa-
ri`, 1935.
83. G. Florovsky, Orthodox Ecumenism in the 19th Century, St. Vladimir’s Seminary Quar-
terly, IV, 3–4, 1956. To je pro{irena verzija teksta iz: A History of The Ecumenical
Movement, ed. by R. Rouse and S. C. Neill, London–New York, 1954, pp. 169–215.
84. N. Zernov, The Eastern Churches and the Ecumenical Movement in the 20th Century, A
History of the Ecumenical Movement, pp. 667sq.
448 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ovakvoga pristupa su o. Sergije Bulgakov,85 Lav Zander,86 Nikolaj
Zjernov87 i Pavle Evdokimov.88 Ovom pristupu se protive oni koji,
ne pori~u}i potrebu za ikumenskim dijalogom i brane}i neophod-
nost pravoslavnoga u~estvovawa u Ekumenskom pokretu, odbacuju
samu mogu}nost bilo kakve revizije ili prilago|avawa pravoslav-
ne eklisiologije, i koji Ekumenski pokret shvataju, pre svega, kao
mogu}nost za pravoslavno svedo~ewe Zapadu. Ovaj pristup je svoj
najartikulisaniji izraz na{ao u radovima o. G. Florovskog.89
Ikumensko delovawe [Pravoslavne Crkve] je dugo bilo ogra-
ni~eno gotovo iskqu~ivo na ruske bogoslove iz Rasejawa. Stav Cr-
kve u Sovjetskom Savezu je bio otvoreno negativan; 90 ali, posle ma-
sovnog ulaska Crkava koje su se nalazile iza “Gvozdene zavese” u
Svetski savet crkava u Wu Delhiju 1961. godine i posle novih kon-
takata sa Vatikanom, ovaj stav je pretpeo korenitu promenu, tako da
je Crkva u Sovjetskom Savezu pratila i analizirala razvoj Ekume-
nskog pokreta sa simpatijama.91
Situacija je, uprkos tome, ostala u mnogo ~emu konfuzna, a
formalno ~lanstvo Pravoslavnih Crkava u ekumenskim savetima i
telima ni izdaleka ne odra`ava pravoslavno saglasje u vezi sa eku-
85. S. Bulgakov, By Jacob’s Well – on the Actual Unity of the Divided Church in Faith,
Prayer and Sacraments, Journal of the Fellowship of St. Alban and St. Sergius, 22, 1933;
Ways to Church Reunion, Sobornost, 2, 1935; Spiritual Intercommunion, Sobornost, 4, 1935.
86. L. Zander, Vision and Action, London, 1952; Let Us in Unity Praise the All-Holy Spir-
it, Student World, 2, 1937, pp. 157–168; What is Unity, Student World, 2, 1939, pp.
153–164; Mouvement Ecuménique, Irénikon, 6, 1937, pp. 1–53.
87. N. Zernov, The Reintegration of the Church, London, 1952; Orthodox Encounter, The
Christian East and the Ecumenical Movement, London, 1961.
88. P. N. Evdokimov, Notes preliminaires pour une théologie oecuménique, Foi et Vie, 6,
Paris, 1947, pp. 541–570; L’Orthodoxie, Neuchâtel-Paris, 1959, pp. 334sq.
89. Florovsky: Une Vue sur l’Assemblée d’Amsterdam, Irénikon, XXII, 1, 1949; The
Orthodox Church and the WCC, St. Vladimir’s Seminary Quarterly, II, 4, 1954; The Chal-
lenge of Disunity, Ibid., III, 1–2, 1955, pp. 31–36; Obedience and Witness, THE SUFFI-
CIENCY OF GOD: ESSAYS IN HONOR OF W. A. VISSER’T HOOFT, ed. R. C. Mackie and Charles
C. West, London, 1963; Confessional Loyalty in the Ecumenical Movement, Student
World, 43, 1; The Eastern Orthodox Church and the Ecumenical Movement, Theology
Today, VII, 1, 1950; videti, tako|e, i Florovskijev prikaz kwige L. Zandera Vision
and Action u: St. Vladimir’s Seminary Quarterly, I, 2, 1953, pp. 28–34.
90. Videti: Deæniæ Soveåaniæ glav i predstaviteley avtokefalýnÿh pravo-
slavnÿh cerkvey 8–18. iõlæ 1948 goda. T. I-II. M., 1948; J. Meyendorff, ed., Les
Relations Extérieures du Patriarchat de Moscou, 1945–51, Notes et Etudes Documen-
taires, No. 1, 624, Paris.
91. Videti, npr.:The Russian Orthodox Church – Organization, Situation, Activity, Mos-
cow, 1958, kao i mno{tvo referata na ekumenisti~kim konferencijama i susre-
tima, u @urnalu Moskovske Patrijar{ije, naro~ito po~ev{i od Wu Delhija 1961.
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine 449
menskim pitawem.92 Drugi vatikanski koncil je izazvao tek frag-
mentarne i oprezne komentare, i tek po koju sugestiju [od strane
pravoslavnih bogoslova], tako da je jo{ uvek prerano procewivati
uticaj istih na pravoslavno bogoslovsko mi{qewe.93
Zakqu~na zapa`awa
Na kraju ovog kratkog i, po mnogom ~emu, nepotpunog pregle-
da, moramo izneti slede}a zapa`awa:
1. Morao sam da izostavim ~itav filosofski razvoj koji se
zbiva posledwih godina. Ali, ruska filosofija je, naro~ito na svom
“religijsko–filosofskom” planu, dubinski povezana sa bogoslov-
skim pitawima, te jasno zapadno razgrani~ewe izme|u filosofije i
bogoslovqa je unekoliko neodgovaraju}e kada se primeni na rusku
intelektualnu tradiciju. Sa druge strane, ukoliko bismo `eleli da
ovde samo nabrojimo filosofske spise takvih znamenitih hri{}an-
skih filosofa kao {to su S. L. Frank,94 N. O. Loski,95 N. A. Ber|a-
jev,96 i V. V. Zjenkovski97 to bi svakako “razvodwilo” onaj specifi~-
no bogoslovski naglasak na kome nastojimo u ovome ~lanku.
2. Ovaj ~lanak, ukazuju}i na oskudnost bogoslovskih izdawa
u Sovjetskom Savezu, mo`e da stvori utisak da me|u Rusima koji `i-
92. A. Schmemann, Moment of Truth for Orthodoxy, UNITY IN MID-CAREER, AN ECU-
MENICAL CRITIQUE, ed., K. R. Bridston and W. D. Wagoner, New York, 1963, pp. 47–56,
and ’Unity’, ’Division’, ’Reunion’ in the Light of Orthodox Ecclesiology, Theologia, XXII,
2, Athens, 1951, pp. 242–245.
93. Videti o. G. Florovski u: Vers l’Unité Chrétienne, 12, 1959, pp. 33–36;poglavqe
o. J. Majendorfa o Drugom Vatikanskom koncilu u wegovoj kwizi Orthodoxy and
Catholicity, New York, 1966; N. Afanassiev, Una Sancta, Irénikon, 4, 1963, pp. 436–475.
94. Za V. V. Zjenkovskog (Istoriæ russkoy filosofii, t. II) S. L. Frank je
„najve}e dostignu}e, vrhunac razvoja ruske filosofije“. Biografiju, punu bib-
liografiju i op{tu ocenu videti u: S. L. Frank 1877–1950, pod red., V. Zenýkov-
skogo,a naro~ito esej o. G. V. Florovskog Religioznaæ metafizika S. L. Fran-
ka,Munich,1954.
95. O N. O. Loskom videti: V. Zenýkovskiy, Istoriæ, T.II.
96. Ber|ajev je veoma poznat i po{tovan na Zapadu. Videti wegovu biografiju i
bibliografiju u: D. A. Lowrie, Rebellious Prophet, A Life of Nicholas Berdyaev, New
York, 1960. Rusi su obi~no mnogo kriti~niji; videti u: Zenýkovskiy, Istoriæ;
i: Florovskiy, Puti...
97. V. Zjenkovski je dao sistematsko izlo`ewe svoje filosofije u: Osnovÿ hris-
tianskoy filosofii, T. I, Frankfurt/Main, 1960, i t. II Hristianskaæ kosmologiæ,
Paris, 1964. O religijskom nadahnu}u i temama u ruskoj filosofiji videti tako|e:
B. P. Vÿ{eslavcev, Vremennoe i ve~noe v russkoy filosofii,New York 1955.
450 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ve pod komunizmom nema zanimawa za bogoslovske i duhovne teme.
^ini se, me|utim, da stvari stoje upravo suprotno.98 Najnoviji po-
daci ukazuju na to da postoji stvarna “glad i `e|” za `ivim bogo-
slovqem. Kwige pravoslavnih (i nepravoslavnih) bogoslova koji
`ive na Zapadu tajno kru`e, ponekad u mimeografskom obliku [me-
|u Hri{}anima u Rusiji].
Postoje, izvan bogoslovskih {kola (na ~iji se ra~un pone-
kad ~uje optu`ba za pravqewe kompromisa sa sovjetskim “vlasti-
ma”), privatni studijski i diskusioni kru`oci. O stupwu i kak-
votnosti ove bogoslovske obnove najboqe svedo~i Otvoreno pismo
koje su, pre nekoliko godina, dva ruska sve{tenika poslala Patri-
jarhu, a u kome su oni pozvali jererahiju Crkve na ve}u nezavisnost
od dr`ave.99 I dok se pritisak od strane bezbo`ni~kih vlasti po-
ja~ava, a situacija u Crkvi postaje zaista tragi~na,100 nara{taj mla-
dih Pravoslavaca postaje sve uporniji i glasniji, i to predstavqa
veliku nadu za budu}nost pravoslavnog bogoslovqa.
3. Tokom godina posle Drugog svetskog rata po~ela je da
uzima maha jedna nova pojava: “sazrevawe” pravoslavnog Rasejawa na
Zapadu, a naro~ito u Americi. Iako i daqe podeqena po nacional-
nim “jurisdikcijskim” linijama ({to podr`avaju uglavnom “Maj-
ke–Crkve”, ~ije nepoimawe ameri~ke situacije a, otuda, i istin-
skih potreba Pravoslavaca u Americi ima zaista zapawuju}e raz-
mere!),101 deca pravoslavnih doseqenika, koja su se rodila u Ameri-
ci te`e da prevladaju ograni~ewa nacionalisti~kih uskogrudosti,
naro~ito na planu pravoslavnog religijskog obrazovawa102 i bogo-
98. Vitalnost, ~ak, i „zvani~noga“ bogoslovqa mo`e da se prepozna po {est
tomova “Bogoslovskih trudov”, koje je objavila Moskovska Patrijar{ija: T. I
(1959), t. II (1961), t. III (1964), t. IV (1968), t. V (1970), t. VI (1971).
99. Videti engleski prevod tog pisma u: St. Vladimir’s Seminary Quarterly, X, 1–2,
1966, pp. 67ff.
100. Nikita Struve, Christians in the USSR; Situation des Chrétiens en Union Soviétique, II,
Documents, Comitée d’Information sur la situation des Chrétiens en Union Soviétique,
Esprit, Paris, 1965; Studies on the Soviet Union, Institute for the Study of the USSR,
Munich, New Series, V, 4, 1966.
101. O Pravoslavqu u Americi videti naro~iti broj St. Vladimir’s Seminary Quar-
terly, The Orthodox Church in America, Past and Future, V, 1–2, 1961, kao i moje ~lanke
o problemima Pravoslavqa u Americi The Canonical Problem, Ibid., VIII, 2, 1964,
The Liturgical Problem, Ibid.
102. Upe~ativi primer razrastawa tog jedinstva je rad „Komisije za pravoslavno
hri{}ansko obrazovawe“, ~iji priru~nici i materijali pokrivaju fakti~ki
gotovo ~itavu oblast religijskoga obrazovawa.
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine 451
slovqa. 103 Ako su po~etkom XX stole}a pravoslavne kwige na engle-
skom, francuskom i nema~kom jeziku prvenstveno bile upu}ene ne-
pravoslavnom “ekumenskom” ~itala{tvu, danas se ve} znatan deo
pravoslavne bogoslovske literature na ovim jezicima pi{e upravo
za same pravoslavne Hri{}ane. Neka vrlo zna~ajna pravoslavna de-
la su nastala iz pera autorâ koji su u Pravoslavqe pre{li iz dru-
gih konfesija i ~ija misao nadilazi takve kategorije kao {to su
“rusko” ili “jelinsko”.104
Pravoslavni bogoslovi razli~itih nacionalnih tradicija
koji se sre}u jedni sa drugima gotovo iskqu~ivo na ekumenskim
konferencijama trude se da izna|u nove na~ine za saradwu.105 Neko-
liko bogoslovskih {kola u Rasejawu su, po samoj svojoj strukturi,
“svepravoslavnog” karaktera. Sve ovo daje nadu za jedno novo i plo-
donosno poglavqe u istoriji pravoslavnog bogoslovqa koje je u pro-
{losti patilo, pre svega, od nedostatka unutra{weg me|usobnog
op{tewa i saradwe.
No, bez obzira na budu}e potrebe i mogu}nosti, ne mo`e bi-
ti sumwe u pogledu toga da je, tokom posledwih ~etrdeset godina,
rusko bogoslovqe, uprkos svim tragedijama i te{ko}ama, pokazalo
veliku `ivost i stvarala{tvo. Zna~aj ruskog bogoslovqa za eku-
menski susret sa hri{}anskim Zapadom je zaista neprocewiv. Ako
je jo{ i prerano da se utvrdi doprinos ruskoga bogoslovqa budu}em
razvoju Pravoslavne Crkve, nema sumwe da je rusko bogoslovqe pri-
dodalo jedno zna~ajno poglavqe istoriji pravoslavne misli uop{te,
a istoriji ruske kulture pojedina~no.
103. Dva bogoslovska ~asopisa koji izlaze u Americi St. Vladimir’s Seminary Quar-
terly (osnovan 1952, a preimenovan u St. Vladimir’s Theological Quarterly 1969),i The
Greek Orthodox Theological Review (osnovan 1954), nikada se nisu ograni~avali na
to da objavquju radove bogoslovâ iskqu~ivo ruskog ili jelinskog porekla.
104. Me|u wima: Timothy Ware, Eustratios Argenti,i: The Orthodox Church, Baltimore,
1963, i Olivier Clément, Transfigurer le Temps, Neuchâtel-Paris, 1959.
105. Tako je u septembru 1966. bila odr`ana prva Konferencija pravoslavnih bo-
goslova u Americi, ~iji je razultat bilo osnivawe Pravoslavnog bogoslovskog
dru{tva u Americi – videti moj ~lanak Task of Orthodox Theology in America Today,
St. Vladimir’s Seminary Quarterly, X, 3, 1966. Druga takva konferencija je bila odr-
`ana u Sveto–Vladimirskoj Akademiji septembra 1972. Referati koji su bili
pro~itani i o kojima je vo|ena diskusija objavqeni su u The Greek Theological
Review, XVII, 1, Spring, 1972. Materijali Druge konferencije }e biti objavqeni u
St. Vladimir’s Theological Quarterly, XVII, 1973.
452
“AKO GOSPOD NE ZIDA DOM...”
(Duhovna akademija Svetog Vladimira –
istorijski pregled)
Danas, na na{ Dan [pravoslavnog] obrazovawa, proslavqamo
desetu godi{wicu Bogoslovske fondacije Akademije Sv. Vladimi-
ra. Ne{to kasnije ove {kolske godine, u maju mesecu, proslavi}e-
mo ~etrdeset godina od osnivawa same Akademije. Sve ovo pred-
stavqa dobru priliku da razmislimo ne samo o razvoju na{e {ko-
le, ve} i o mestu bogoslovskog obrazovawa u na{oj Crkvi uop{te.
Ovo je prilika za samovrednovawe, za napor poimawa smisla ostva-
renih dostignu}a kao i budu}ih potreba. Stoga je sasvim umesno da
zapo~nemo nekolikim mislima o funkciji bogoslovskog obrazo-
vawa u Pravoslavnoj Crkvi.
Funkcija bogoslovskog obrazovawa u Pravoslavnoj Crkvi
Pad Vizantijskoga carstva 1453. godine zna~io je, izme|u os-
talog, i katastrofalni prekid pravoslavnoga obrazovawa, zastra-
{uju}e su`avawe pravoslavne civilizacije. Usled uni{tewa svojih
{kola, pravoslavni Istok je bio sveden tokom mnogih stole}a na
“bogoslovsko }utawe”, i to se zbivalo u vreme dok je Zapad prolazio
kroz dubinsku i, na mnoge na~ine, napreduju}u duhovnu krizu, u kojoj
je pravoslavno svedo~ewe moglo da bude od odlu~uju}eg zna~aja.
Uni{tewe pravoslavnih bogoslovskih {kola je imalo dve
posledice. Sa jedne strane, to je imalo za posledicu neku vrstu
i{~ezavawa bogoslovqa iz `ivota Crkve, kao i slabqewe same po-
trebe za bogoslovqem. Mnogo pravoslavnih Hri{}ana je po~elo da
smatra da bogoslovqe ne samo da je beskorisno, ve} i da je, sa sta-
novi{ta li~noga spasewa, ~ak i opasno. Vernost Predawu je bila
Iz: Fr. Alexander Schmemann, “Unless the Lord Builds the House...” – On St. Vladimir’s
Seminary and Its Theological Foundation: An Historic Appraisal (10th Orthodox Educa-
tional Day), Crestwood, New York, St. Vladimir's Theological Foundation, 1977.
“Ako Gospod ne zida dom...” 453
poistove}ivana sa odbacivawem svakog bogoslovskog razmi{qawa,
svakog istra`ivawa i ispitivawa. Sa druge strane, odsustvo sna-
`nih pravoslavnih bogoslovskih sredi{ta je dovelo do neobi~ne
kapitulacije [pravoslavnog Istoka] pred Zapadom – kapitulacije
koja se izra`avala kako kroz nekriti~ko prihvatawe i veli~awe
svega {to je zapadno, tako i kroz jednako nekriti~ki strah od Za-
pada kao takvog.
Iz ovih razloga, kada je na Istoku – u Kijevu, u post–pe-
trovskoj Rusiji – zapo~ela obnova pravoslavnih bogoslovskih {ko-
la, sistem bogoslovskog obrazovawa je jo{ dugo vremena ostao “otu-
|en” od crkvenog organizma, kako zbog razlaza izme|u “bogoslovqa”
i “pobo`nosti”, koji je bio posledica multisekularnog nestajawa
bogoslovskih {kola, tako i zbog zapadnih obrazaca i zapadwa~kog
duha novih {kola. U svojim Putevima ruskoga bogoslovqa, o. Ge-
orgije Florovski je izlo`io podrobnu analizu ove “psevdo–morfo-
ze” pravoslavnoga bogoslovqa. On pi{e: “Molili su se na crkveno-
slovenskom, a ’bogoslovstvovali’ na latinskom...”. Me|utim, te
pozapadwa~ene [pravoslavne] bogoslovske {kole su se – kako priz-
naje, ~ak, i sâm o. G. Florovski u svojoj, katkada `estokoj, kritici
– pokazale kao izuzetno korisne za Pravoslavnu Crkvu, jer su pro-
{le kroz sva zapadna isku{ewa i pravoslavno bogoslovqe se, do
kraja XIX stole}a, prevladav{i u sebi ta isku{ewa, potpuno usa-
vr{ilo u pogledu bogoslovske metode i tehnike, i oslobodilo sle-
pe pot~iwenosti Zapadu, vrativ{i se na svoj pravoslavni put. Na
ruskim bogoslovskim akademijama su po~eli da se javqaju znaci op-
{teg bogoslovskog preporoda, i problem bogoslovske {kole uop-
{te i wene korenite promene i preusmerewa dobio je prvenstveno
mesto na dnevnom redu Sveruskog Crkvenog Sabora [iz 1917.], ~ije
su pripreme zapo~ele u prvom desetle}u XX stole}a. Bogoslovska
interesovawa su po~ela da pro`imaju {iroke slojeve ruskoga dru-
{tva i o bogoslovqu se vi{e nije mislilo kao o mrtvoj “semina-
rijskoj sholastici”. Drugim re~ima, zapo~elo je postepeno prevla-
davawe razlaza izme|u “bogoslovqa” i “pobo`nosti”, razlaza koji
je imao katastrofalne posledice i po bogoslovqe i po pobo`nost.
Revolucija je prekinula ovaj proces i na du`e vreme onemogu}ila
sâmo postojawe bogoslovskih {kola u Rusiji. To je pravi razlog
{to je problem bogoslovskog obrazovawa, upravo u pravoslavnom
“Rasejawu”, a naro~ito u Americi, iznova postao problem koji zah-
teva hitno re{avawe.
454 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Problem bogoslovskog obrazovawa sve{tenika – kqu~no pitawe
Zna~ajna i obe}avaju}a ~iwenica ustanovqewa Pravoslavqa
u Novom svetu nije u Ruskoj Crkvi odmah bila shva}ena u wenom pu-
nom zna~ewu. Ograni~ena svojim savezni{tvom sa Dr`avom i wenom
nacionalnom sve{}u, Ruska Crkva je svoju misiju u Americi razume-
vala gotovo iskqu~ivo u smislu zadovoqavawa religijskih potreba
ruskih doseqenika. I, budu}i da su ti doseqenici, u velikoj ve}i-
ni, bili radnici i seqaci, pitawe wihovih intelektualnih i obra-
zovnih potreba nikada, ~ak, nije ni bilo pokrenuto. I u vreme ma-
sovnog povratka unijata u Pravoslovqe, Sveti Sinod u Sankt Pe-
tersburgu je smatrao da je o~igledno dovoqno jednostavno “primiti”
ih, bez ikakvog upozoravawa na opasnosti multi–sekularnih otrova
unijatstva, koji, upravo zbog toga, ~ak do dana dana{weg, i nisu pot-
puno otkloweni iz na{e Crkve. Svaki [pravoslavni] obrazovni rad
koji je bio pokrenut u Americi bio je zapo~et na inicijativu samih
doseqenika, wihovih bratstava i drugih organizacija samih dose-
qeni~kih zajednica; na inicijativu lokalnih predvodnika kao {to
su oci Tot, Hotovicki, Turkevi~, Kohanik i drugi. Taj rad je zapo~et
“odozdo”, a ne “odozgo”. Kada je arhiepiskop Tihon (koji }e kasnije
postati Patrijarh), najboqi od svih episkopa poslatih [u Ameriku]
iz Rusije, shvatio novinu crkvene situacije u Americi i naro~ite
potrebe Crkve u Americi, odlu~io je da osnuje {kolu. Bedni fond
koji je [misiji u Americi] bio dodeqen od Svetoga Sinoda bio je
potpuno nedovoqan da bi se ta {kola razvila u stvarno sredi{te
bogoslovskoga obrazovawa. U Sankt Petersburgu, misija [Ruske Cr-
kve] u Americi je bila shvatana kao provincijalna “granica” koju
treba snabdevati seoskim sve{tenstvom i psalmopojcima koji su
kadri da predaju rusku azbuku.
Vrh Ruske Crkve je iz nekog razloga previ|ao ~iwenicu da je
Pravoslavqe u Americi bilo primorano da `ivi u potpuno novoj i
do tada nebivaloj kulturnoj i duhovnoj situaciji. A, pre svega, o~i-
glednu ~iwenicu da je u zemqi religijskog pluralizma, gde su sve
konfesije slobodne i gde nijedna ne mo`e da o~ekuje nikakvu pomo}
od dr`ave, problem religijskoga obrazovawa uop{te, kao i problem
obuke sve{tenika pojedina~no, bio, bez ikakve sumwe, pitawe `ivo-
ta ili smrti. Prepu{tena svojim sopstvenim izvorima, li{ena or-
ganske religijske kulture koja je, u Starom svetu, ~inila ne~im sa-
svim “prirodnim” da svako pripada svojoj religiji, svaka konfesija
“Ako Gospod ne zida dom...” 455
u Americi je, da bi zadr`ala svoje ~lanove i da bi pridobila nove,
gotovo iskqu~ivo zavisila od sopstvene sposobnosti da obrazuje i
da ube|uje qude. Otuda, i taj naglasak svih religija u Americi na
obrazovawu i brizi za bogoslovske {kole i fakultete. Rusko crkve-
no rukovodstvo kao da je zaboravilo da su se deca i unuci doseqeni-
ka, ~ije su etni~ke potrebe, s po~etka, oblikovale `ivot Crkve u
Americi, pre ili kasnije, upisali na ameri~ke univerzitete, usva-
jili ameri~ku kulturu, i da je to neizbe`no dovelo do pokretawa pi-
tawa “kompatibilnosti” pravoslavnog pogleda na svet i wihove no-
ve [ameri~ke] kulture, a da je to, zauzvrat, stvorilo potrebu za pa-
stirima i obrazovnim kadrom koji je sposoban za razumevawe i
re{avawe ovog pitawa.
Ali, u “vrhu” [Ruske Crkve] je preovladalo mi{qewe da sve
{to jedan pastir treba da zna jeste kako da bogoslu`i i kako da se
“nosi” sa svojim parohijanima. [to se ti~e “problema”, “pitawa” i
“sumwi”, oni nisu ni{ta drugo do besmislica, koja treba da bude
re{ena jednostavnim i autoritarnim pozivawem na pro{lost. Ovaj
savr{eni “mir”, ovo ube|ewe da je sve “u najboqem redu” sve dok pa-
rohije postoje, sve dok se sve{tenici postavqaju i preme{taju, i
sve dok se prikupqaju parohijali, jeste ono {to je spre~avalo, i
{to jo{ uvek spre~ava mnoge Pravoslavce da shvate da su zapravo
hiqade, ako ne i desetine hiqada pravoslavne “dece” i “unuka” jed-
nostavno napustili Crkvu i “utopili” se u ameri~ku kulturu, dok
su parohije, malo po malo, postale sekularne organizacije za koje
jerarsi i crkvena sredi{ta nisu ni{ta drugo do tu|e “nadstruktu-
re”, organizacije koje svagda samo tra`e svoj novac.
Crkvena kultura se, za razliku od ku}e,
sazdava “odozgo” a ne “odozdo”
Boq{evi~ka revolucija je na dugo vreme oslabila Crkvu u
Americi. Ruska Crkva u Americi je tek tridesetih godina XX sto-
le}a prikupila dovoqno snage da se, jo{ jednom, suo~i sa hitnim
pitawem bogoslovskoga obrazovawa. I, jo{ jedanput, pitawe je bilo
pokrenuto “odozdo”, a ne “odozgo”. Ono je bilo pokrenuto od strane
nekoliko pojedinaca i grupa koje su, usred op{te apatije, stekle na-
rastaju}u svest o nastupaju}oj krizi. Na ovo pitawe, na`alost, ni-
kada nije bio dat jasan odgovor, tako da put na{ih bogoslovskih
{kola i daqe ostaje nejasan, predmet sporewa i nesporazuma, sumwi-
456 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
~ewa i, potpuno, jalovih ostra{}enosti. Ako apstrahujemo ~isto
qudske ~inioce, koji svagda dejstvuju me|u qudima, te{ko}a se sadr-
`ala u samom pitawu, a pitawe je bilo slede}e: “Kakvu vrstu {kole
`elimo za na{e sve{tenike i {ta o~ekujemo od wih?”.
Svaki poku{aj da se re{i ovaj problem pukim pozivawem na
pre–revolucionarni sistem bogoslovskog obrazovawa sa wegovim
razlikovawem seminarija i akademija bio je osu|en na propast od
samoga po~etka, jer je ruska seminarija bila sredwa {kola sa sve-
tovnim planom i programom rada, i bogoslovskom “nad–gradwom”
na kraju. Kvalitet i kompetentnost wegovoga osobqa je bio obezbe-
|ivan od strane bogoslovskih akademija i fakulteta. Prema tome,
bez akademije za obuku kvalifikovanih nastavnika, ruska semina-
rija je bila nezamisliva. U Americi, pak, op{ti obrazovni sistem
je korenito druga~iji. Ovde, stru~no ili fakultetsko zvawe svagda
prepostavqa kao svoj preduslov fakultetsko {kolovawe, tj. ~etiri
godine univerzitetskih studija. Sredwa ili vi{a {kola se, dakle,
ne smatra dovoqnom osnovom za bilo kakvo specijalisti~ko obra-
zovawe i to se, prakti~ki, primewuje na sve{tenstvo svih denomi-
nacija. Iz tog razloga, jedina nacionalno akreditovana agencija za
bogoslovske {kole u Americi – Ameri~ka asocijacija bogoslov-
skih {kola – usvojila je kao prvo i apsolutno na~elo za dodeqi-
vawe akreditacije, diplomu ste~enu na nivou institucionalnog
obrazovawa koje je iznad vi{e {kole. Prema tome, sazdavati pravo-
slavnu seminariju u Americi na osnovu sredwo{kolske pripreme
bilo je isto {to i odbijawe pariteta obrazovawa izme|u pravo-
slavnoga sve{tenstva i obrazovawa sve{tenstva svih ostalih hri-
{}anskih denominacija. Ova razmatrawa se mogu nekome ~initi
kao “akademska” i neva`na sve dok na{a Crkva u Americi zadr`a-
va karakter usko zatvorene etni~ke grupe. Ali, ona su se pokazala
u svekolikom svom zna~aju kada je sociolo{ka struktura Pra-
voslavqa u Americi po~ela da se mewa, kada su se “deca” i “unuci”
[pravoslavnih doseqenika] upisali na kolexe; kada je drugo ili
tre}e pokolewe po~elo da o~ekuje od svojih roditeqa ne samo ispu-
wavawe liturgijskih du`nosti, ve}, tako|e, i dosledno obja{wewe
pravoslavne vere; kada je, kona~no, postalo jasno da Pravoslavqe u
Americi ne mo`e o~ekivati nikakvu pomo}, materijalnu ili du-
hovnu, od “Staroga sveta”, ve} da treba da se osloni iskqu~ivo na
svoje snage. Ruskog cara Petra Velikog su kritikovali {to je u bu-
kvalno nepismenoj zemqi osnovao prvo, ne osnovne {kole, ve} uni-
“Ako Gospod ne zida dom...” 457
verzitet. Odgovaraju}i na ove kritike, jedan ~uveni ruski istori-
~ar je rekao: “Car je bio u pravu, jer tamo gde ima univerziteta do-
}i }e, potom, i osnovne {kole. Me|utim, nijedan univerzitet nije
nastao iz osnovnih {kola”. Kultura, koja se u ovom pogledu razli-
kuje od ku}e, treba da se sazdava odozgo, a ne odozdo. Jedna od stvar-
nih tragedija ameri~koga Pravoslavqa jeste u tome {to su mnogi u
Americi mislili, i zapravo jo{ uvek to misle, da se slo`eno
pitawe bogoslovskoga obrazovawa mo`e neodre|eno re{avati izve-
snim polumerama i ad hoc privremenim re{ewima. Ovaj ~udni mi-
nimalizam je naro~ito tragi~an ako se setimo da devet desetina
Pravoslavnih u svetu `ive pod progonima ili makar pod priti-
skom militantno ateisti~kih dr`ava, kao i da su tamo{we bogo-
slovske {kole li{ene elementarne intelektualne slobode. Mi mo-
ramo da razmatramo trideset godina rasta i razvoja Akademije Sv.
Vladimira upravo u kontekstu svih ovih te{ko}a, ove neophodnosti
da se izna|e sistem bogoslovskoga obrazovawa koji bi odgovarao na-
{im naro~itim potrebama i ovda{woj situaciji.
Razvoj pravoslavnog bogoslovskog obrazovawa u Americi
Predlog da se osnuje [pravoslavna] Akademija na osnovu ame-
ri~kog obrazovnog sistema, tj. u svojstvu fakulteta izneo je 1937.
godine na [estom sveameri~kom crkvenom saboru biv{i predava~
pastirske {kole arhiepiskopa Tihona u Mineapolisu, profesor V.
M. Bensin, koji je diplomirao na Sankt-Peterbur{koj bogoslov-
skoj akademiji. U to vreme, pastirska {kola, koja je 1913. bila pre-
me{tena u Tenaflaj, u Wu Xersiju, bila je zatvorena ve} petnaest
godina, te je Crkvi pretio veliki mawak sve{tenstva. Sabor je
usvojio ovaj predlog, kao i jedan drugi predlog (koji je bio nadah-
nut druga~ijim pristupom problemu) – da se otvori pastirska {ko-
la u Svetotihonovskom manastiru, i planiranoj {koli je bilo da-
to ime Svetoga Vladimira. Iako se slo`io sa idejom, Sabor, me|u-
tim, nije dodelio nikakve fondove, nije izradio nikakve planove,
tako da je izvr{ewe projekta prepustio dobroj voqi onih koji su ga
i zapo~eli. Uop{te uzev{i, Crkva – koja je jo{ uvek bila pod uti-
cajem stare ideje dr`avne pomo}i i odgovornosti za bogoslovske
{kole – jo{ uvek nije mogla da shvati svoju odgovornost za bogo-
slovsko obrazovawe. Zato je pro{la jo{ jedna ~itava godina pre ne-
go {to je [novoosnovana] {kola zvani~no zapo~ela svoj rad moli-
458 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
tvenom slu`bom koju je 3. oktobra 1938. odslu`io bla`enopo~iv-
{i mitropolit Teofil. Rad {kole je, u prvo vreme, bio zaista ne-
izvestan. Osim pomo}i od Federacija ruskih pravoslavnih klubo-
va nije bilo nijednog drugog garantovanog prihoda bilo koje vrste.
Nije bilo zgrade, nije bilo inventara, nije bilo u~ionica. ^asovi
su bili odr`avani u parohijskom domu crkve Hrista Spasiteqa u
Wujork Sitiju. Dva druga biv{a ~lana osobqa iz Mineapolisa, ep.
Makarije Ilinski (†1953) i o. Aleksandar Kukulevski (†1963) pri-
dru`ili su se dr Bensinu i na taj na~in su u~inili Svetovladi-
mirsku {kolu kako nastavqawem tako i ispuwavawem plana koji je
trideset godina pre toga zacrtao arhiepiskop Tihon.
Prve godine Akademije Sv. Vladimira (1938-1948.) su se po-
kazale kao izuzetno te{ke. Crkva je odobrila wen rad, ali ve}ina
wenih ~lanova nije bila u stawu da odmah shvati svoju odgovornost
za podr`avawe ove {kole. Za mnoge je ideja [obrazovnog] stepena
vi{e bogoslovske {kole kao preduslova za bogoslovske studije iz-
gledala kao nepotrebni i preskupi luksuz. To {to je Akademija
uop{te opstala, prvenstveno je plod istinski samo`rtvene posve-
}enosti dr Bensina i wegovih kolega, me|u kojima treba pomenuti
dr Evgenija Dobrianskog (†1949) i dr Evgenija Moskova (†1950),
koji zaslu`uju na{u ve~nu blagodarnost. Bez stalnih prostorija,
bez fondova, pomagani od strane male grupe prijateqa, oni su se
borili da odr`e Akademiju kako u `ivotu, tako i u vernosti wenoj
svrsi. “Oni su se ~esto suo~avali”, pisao je jedan od wih dvadeset
godina kasnije, “sa isku{ewem da sni`avaju standarde, da prave
kompromise u te{kim situacijama. Pa, ipak, ono {to ih je najvi-
{e nadahwivalo tih prvih godina bila je vernost vi|ewu i ideji
Akademije kakva je ona bila odre|ena na po~etku”.
Sa Kolumbija kolexom je 1939. sa~iwen radni sporazum i
Svetovladimirska {kola je dobila svoj prvi privremeni dom u kam-
pusu Op{te bogoslovske akademije. Potom je Drugi svetski rat –
koji je izazvao duboku krizu (tako da je 1942, zbog nedostatka nov~a-
nih sredstava, bilo obustavqeno primawe novih studenata) – doneo
i neo~ekivane mogu}nosti za daqi razvoj i napredak Svetovladi-
mirske {kole. Dolazak iz Evrope nekoliko uglednih nau~nika – Ge-
orgija P. Fedotova, biv{eg profesora Bogoslovskog instituta Sv.
Sergija u Parizu (†1951), Nikolaja S. Arseweva, profesora Pravo-
slavnog bogoslovskog fakulteta u Var{avi; Evgenija V. Spektor-
skog, nekada{weg profesora na Kijevskom univerzitetu (†1950);
“Ako Gospod ne zida dom...” 459
Nikolaja O. Loskog, profesora ruske filosofije (†1965) – podsta-
kao je dr Petra P. Zubova (†1965), jednog od osniva~a “Sv. Vladimi-
ra”, da se zalo`i za preobra`aj Svetovladimirske {kole u Bogo-
slovski fakultet. On i profesor Fedotov su pripremili memoran-
dum, koji su predstavili na Sedmom sveameri~kom crkvenom saboru
u Klivlendu novembra 1946. godine i koji je Crkva prihvatila.
[kola se premestila u nove prostorije koje su bile iznajmqene od
Junion bogoslovske akademije. Episkopski sabor je 1948. godine zva-
ni~no preimenovao {kolu u Bogoslovsku akademiju Svetog Vladi-
mira – ime “akademija” je u Rusiji bilo rezervisano za ~etiri bogo-
slovska fakulteta za razliku od 69 drugih eparhijskih seminarija
(bogoslovija). 18. juna iste godine Upravni odbor regenata Univer-
ziteta dr`ave Wujork dodelio je Akademiji Sv. Vladimira Privre-
menu povequ o radu, ~ime je ona bila zvani~no ustanovqena kao “in-
stitucija za visoko obrazovawe”.
Po~etak ovog novog razdobqa se poklopio sa dolaskom iz
Pariza o. dr Georgija V. Florovskog, tako|e sa Instituta Sv. Ser-
gija, koji je ubrzo bio postavqen za dekana Akademije (1949-1955.).
Pod wegovim vo|stvom, razvijen je bogoslovski program rada, Fa-
kultet je napredovao i dato mu je svepravoslavno usmerewe. Kako je
rekao o. Florovski prilikom zvani~nog otvarawa Akademije u
wenom novom statusu: “Savremeni pravoslavni bogoslov ne mo`e
da se povu~e u uske okvire nekog pomesnog predawa zato {to Pra-
voslavqe.... nije pomesno, ve}, u su{tini, vaselensko...”
Aprila 1953. godine, u znak priznawa za ovaj napredak,
Upravni odbor regenata je darovao Akademiji Sv. Vladimira Ap-
solutnu povequ o radu. Ali, zadatak koji je trebalo izvr{iti i
daqe je bio izuzetno te`ak: pred Akademijom je stajao dugi put
sazrevawa. Pedesete godine [XX stole}a] su, tako, protekle u napo-
rima, katkada i bolnim, da se uve}a podr{ka Crkve Akademiji, da
se stabilizuje wena administrativna struktura, da se izgradi fa-
kultetska zgrada sa bibliotekom, kao i da se obrazuje studentski
sastav. 1956. godine Akademija je dobila na dar jedinstvenu zbirku
bla`enopo~iv{eg arhimandrita Antonija Repele, koja je brojala
vi{e od deset hiqada kwiga iz oblasti ruskoga bogoslovqa, i taj
doga|aj je ozna~io po~etak nastanka dragocene Biblioteke Akade-
mije Sv. Vladimira.
1958. godine, u skladu sa pravilima Dr`avnog ministarstva
za obrazovawe i na~elima Ameri~ke asocijacije bogoslovskih
460 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
{kola, [~etvorogodi{we] studije za diplomiranog bogoslova su
potpuno odvojene od [trogodi{wih] studija, i ustanovqen je Odsek
za “pred–bogoslovske studije” za studente koji se pripremaju za
studije bogoslovqa. Kona~no, 1961. godine, petogodi{wa potraga za
fakultetskom zgradom je krunisana tako {to je Akademija kupila
divno imawe u okrugu Vest~ester. 6. oktobra 1962. godine mitropo-
lit Leontije je osve{tao novi dom Akademije. Uz pomo} uspe{nih
finansijskih poteza, podignute su nove zgrade, ukqu~uju}i Bibli-
oteku, u~ionice i spavaonicu. Obezbe|en je inventar i osobqe za
Akademiju. Juna 1966. godine Akademija je, u svojstvu pridru`enog
~lana, primqena u Ameri~ko udru`ewe bogoslovskih {kola, a 31.
marta 1967. godine Upravni odbor regenata Univerziteta dr`ave
Wujork je, priznav{i Akademiji autoritet da dodequje zvawe di-
plomiranoga bogoslova, dao i kona~no priznawe akademske zrelo-
sti Akademije.
Akademija je 1968. godine, obele`iv{i tridesetogodi{wi-
cu svoga rada, proslavila svoje “punoletstvo”. Na sve~anom aka-
demskom skupu koji je bio odr`an na Kolumbija univerzitetu, se-
kretar Ameri~kog udru`ewa bogoslovskih {kola je pozdravio rad
Akademije i po`eleo dobrodo{licu prvom Pravoslavnom bogo-
slovskom fakultetu u ameri~ku akademsku zajednicu. Tom prili-
kom su dodeqeni i po~asni doktorati pravoslavnim bogoslovima u
razli~itim sredi{tima pravoslavnoga bogoslovqa – u Jeladi, Ru-
siji, Siriji, Parizu...
Ovim je o~igledno zapo~elo novo razdobqe u na{em `ivotu,
nova faza razvoja, i krajwe je va`no i to {to se, gotovo u isto vre-
me, u Pravoslavnoj Crkvi zbio doga|aj od jedinstvenoga zna~aja –
osnivawe “Svetovladimirske bogoslovske fondacije”, dru{tva
pravoslavnih Hri{}ana i Hri{}anki posve}enih pravoslavnom
obrazovawu kao najhitnijem i su{tinskom zadatku Crkve.
Danas, 1977. godine, Fondacija obele`ava desetogodi{wicu
svoga rada. Tokom ovih deset godina Fondacija se, napreduju}i i
razvijaju}i se, preobrazila u `ivi i aktivni pokret. Mo`e se, bez
ikakvog preterivawa, re}i da je ovaj pokret afirmisao nove prio-
ritete u Crkvi: obrazovawe, obuku, prizvawe i misiju. Stoga je ovaj
jubilej, zaista, praznik svih pravoslavnih qudi u Americi.
461
BOGOSLOVQE I EVHARISTIJA
1. Aktualno stawe pravoslavnoga bogoslovqa mo`e se oka-
rakterisati dvema re~ima: konfuzija i bu|ewe. Pod konfuzijom
podrazumevam o~igledni nedostatak jedinstva me|u pravoslavnim
bogoslovima – jedinstva bogoslovskoga jezika, jedinstva metoda,
tj. saglasnosti kako u pogledu prirode pitawâ tako i na~ina wi-
hovog re{avawa. Na{e bogoslovqe se razvija u [kontekstu] mno-
{tvenosti bogoslovskih “kqu~eva” i unutar nekoliko intelektu-
alnih okvira koji se uzajamno iskqu~uju}u. No, ova konfuzija je,
tako|e, i znak bu|ewa, nove potrage za istinitom pravoslavnom
bogoslovskom perspektivom.
Ova situacija ni u kom slu~aju nije slu~ajna, jer je sudbina
pravoslavnoga bogoslovqa tragi~na. Sa jedne strane, od pada Vi-
zantije i prekida stvarala~koga ota~koga Predawa, na{e bogoslo-
vqe prolazi kroz dugi period “zapadnoga ropstva” koje je dubinski
pomra~ilo i, ~ak, izvitoperilo pravoslavni bogoslovski um, dok,
sa druge strane, isto posleota~ko razdobqe predstavqa razdobqe
korenite promene polo`aja i funkcije bogoslovqa u `ivotu Cr-
kve. Bogoslovqe je od brige i funkcije ~itave Crkve postalo
iskqu~ivo “akademsko” i na taj na~in se li{ilo `ivoga zanimawa
i pa`we bez kojih nijedan stvarala~ki napor nije mogu}.
Danas se situacija mewa. Sukobi i podele unutar Crkve, no-
vi “ekumenski” susret sa hri{}anskim Zapadom, i, pre svega, agre-
sivni izazov savremenoga sveta iznova su doveli bogoslovqe u sre-
di{te pa`we, daju}i mu ponovo zna~aj koji ono nije imalo ve} veko-
vima. Otuda i konfuzija i bu|ewe, neizbe`ni sukob idejâ, mno{tve-
nost pristupâ, zao{trenost problema metoda, novo preispitivawe
izvorâ i autoriteta. Oslobo|eno zvani~nog “konformizma” koji mu
je bio nametnut od strane vanbogoslovskih ~inilaca, pravoslavno
bogoslovqe jo{ uvek nije dostiglo do stvarnog jedinstva. Ali, ono
mora da ga prona|e. Ma koliko bila shvativa pa, ~ak, i korisna,
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Theology and Eucharist, St. Vladimir’s
Seminary Quarterly, Vol. 5, No. 4, Winter 1961, pp. 10-23.
462 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
sada{wa mno{tvenost bogoslovskih “kqu~eva”, ipak, ne mo`e da
traje zauvek. Mi moramo da tragamo za sintezom, to jest za ucelov-
qewem svih, mawe ili vi{e, “privatnih” bogoslovqâ, u jednu dosle-
dnu celinu. Jer pravoslavno bogoslovqe je, po samoj svojoj prirodi,
katoli~anski [saborni] izraz vere Crkve, i zato Crkva niti pozna-
je, niti joj je potrebno ikakvo druga~ije bogoslovqe.
2. Ali, sinteza ovde ne zna~i ~isto formalnu saglasnost u
pogledu izvornikâ koji treba da se navode ili, pak, formulacijâ
koje treba da se koriste kao nesumwivo pravoslavne. Sve dok posto-
je bogoslovi (a ne samo prire|iva~i i komentatori drevnih teksto-
va) bogoslovqe }e biti simfonija, a ne jednoglasje. Ono {to se ov-
de ima u vidu jeste unutarwi preobra`aj samoga bogoslovskoga uma,
preobra`aj koji je zasnovan na novom – ili, mo`da, na na vrlo drev-
nom – odnosu izme|u bogoslovqa i Crkve. I, zaista, na{a prven-
stvena du`nost je da priznamo da je bogoslovqe vekovima bilo otu-
|eno od Crkve i da je ovo otu|ewe imalo tragi~ne posledice kako
za bogoslovqe tako i za Crkvu. To otu|ewe je pretvorilo bogo-
slovqe u puku intelektualnu delatnost, podeqenu u mno{tvo “di-
sciplina”, uzajamno nepovezanih i neprimenivih na stvarne potre-
be Crkve. Bogoslovqe je prestalo da bude odgovor koji Crkva daje
na sopstvena pitawa i, prestav{i da bude takav odgovor,
bogoslovqe je, tako|e, prestalo da bude i pitawe koje je upu}eno Cr-
kvi. Bogoslovqe danas unutar Crkve ~ini jedan autocentri~ni svet
koji je, bukvalno, izolovan od `ivota Crkve. Bogoslovqe `ivi u se-
bi i sâmo sobom u be{umnim akademskim odajama, svojim visoko
stru~nim jezikom dobro braweno od “profanih” upadâ i radoznalo-
sti. Bogoslovi izbegavaju da razmatraju “trivijalnu” stvarnost `i-
vota Crkve i uop{te ne pomi{qaju na to da, na bilo koji na~in,
uti~u na taj `ivot. Sa svoje strane, Crkva to jest episkopi, sve-
{tenstvo i verni narod krajwe su ravnodu{ni prema radovima bo-
goslovâ, ~ak i onda kada ih posmatraju sa otvorenom sumwi~avo{}u.
Zato, nije nimalo za~u|uju}e {to se bogoslovqe – li{eno bilo ka-
kve zainteresovanosti od strane Crkve, a svedeno u uske okvire
stru~nih sve{teni~kih {kola – u svom unutarwem `ivotu ne ruko-
vodi iskustvom, potrebama i problemima Crkve, ve} pojedina~nim
interesovawima pojedina~nih bogoslova. Bilo ono liberalno ili
konzervativno, neopatristi~ko ili neomisti~ko, istorijsko ili
anti–istorijsko, “ekumenisti~ko” ili anti–zapadwa~ko – a mi da-
nas imamo prisutne sve ove struje – bogoslovqe se naprosto vi{e
Bogoslovqe i Evharistija 463
ne ti~e nikoga osim stru~waka, niti podsti~e i{ta drugo do ezote-
rijska sporewa u akademskim ~asopisima.
Me|utim, ta izolovanost i otu|enost bogoslovqa pred-
stavqa tragediju i za samu Crkvu. Jer, bogoslovqe je Crkvi neop-
hodno, bez obzira na to {to crkveni poglavari i vernici to ne
shvataju, smatraju}i da se svi problemi i te{ko}e mogu re{iti
boqim upravqawem i jednostavnim pozivawem na pro{lost ({to,
zapravo, isuvi{e ~esto i ~ine). @ivotno va`na i su{tinska fun-
kcija bogoslovqa jeste da empirijski `ivot Crkve neprestano do-
vodi u vezu sa samim izvorima wene vere i `ivota, sa `ivom i `i-
votvornom Istinom, i da procewuje i prosu|uje ono {to je “empi-
rijsko” u svetlosti te Istine. Idealno gledano, bogoslovqe jeste
savest Crkve, wena o~i{}uju}a samokritika, weno neprestano te-
`ewe krajwim ciqevima wenoga bitovawa. Li{ena bogoslovqa i
wegovog svedo~ewa i rasu|ivawa, Crkva se svagda nalazi u opasno-
sti da zaboravi svoje Predawe i da ga tuma~i na pogre{an na~in,
da brka ono {to je su{tinsko sa onim {to je drugostepeno, da ap-
solutizuje ono {to je slu~ajno i da, tako, izgubi perspektivu svo-
ga `ivota. Crkva tada postaje zato~enik sopstvenih “empirijskih”
potreba i pragmati~kog duha “ovoga sveta” koji truje i zamagquje
apsolutne zahteve Istine.
Ako je, dakle, bogoslovqu Crkva neophodna kao wegov pri-
rodni “referentni pojam”, kao izvor i ciq samog wegovog posto-
jawa, i ako je, sa druge strane, Crkvi neophodno bogoslovqe kao
wena savest, na koji na~in Crkva i bogoslovqe onda mogu da se iz-
nova ujedine, na koji na~in mo`e da se prevlada wihovo uzajamno
otu|ewe i da se obnovi wihova organska uzajamna zavisnost, kakvu
znamo iz ota~koga razdobqa koje zauvek ostaje uzorni obrazac [te
uzajamne zavisnosti]? To je pitawe na koje pravoslavno bogoslov-
qe mora da odgovori ukoliko `eli da prevlada svoj unutarwi haos
i raslabqenost, svoje parazitsko postojawe u Crkvi koja, pak, sa
svoje strane, uop{te i ne obra}a pa`wu na wega.
Kako i gde? Moj odgovor glasi: Evharistijom i u Evharisti-
ji, koju treba shvatati i `iveti kao Svetu Tajnu same Crkve, kao
^in koji svagda Crkvu ~ini onim {to Crkva jeste – Narodom Bo-
`ijim, Hramom Duha Svetoga, Telom Hristovim, darom i projavom
novoga `ivota Novoga Eona. Upravo ovde i iskqu~ivo ovde, u je-
dinstvenom sredi{tu svekolikog hri{}anskog `ivota i opita,
bogoslovqe mo`e iznova da prona|e izvor svoga obnovqewa, mo`e
da se preporodi kao `ivo svedo~ewe `ive Crkve, wene vere, quba-
464 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
vi i nade. No, potpuno sam svestan da ova tvrdwa lako mo`e biti
pogre{no shva}ena. Nekima ona mo`e da li~i na neopravdano
svo|ewe bogoslovqa na “liturgiku”, na nepotrebno su`avawe odgo-
varaju}e oblasti bogoslovqa, gde se Evharistija nabraja kao jedna
od Svetih Tajni, kao jedan me|u mnogim “predmetima” [bogoslovqa].
Drugima }e, pak, ovo zazvu~ati kao kakav pobo`ni poziv bogoslo-
vima da postanu liturgi~niji, “evharisti~niji”... U sada{wem
stawu bogoslovqa, takva pogre{na tuma~ewa su gotovo sasvim pri-
rodna. Me|utim, ono na {ta se ovde misli nije svo|ewe bogoslovqa
na pobo`nost, makar to bila i bogoslovska pobo`nost ili pobo-
`nost bogoslovâ. I premda bi nam za razradu odgovora na postav-
qeno pitawe u svim wegovim implikacijama bilo potrebno vi{e
od kratkoga ~lanka, zapa`awa koja slede mo`da mogu da pripreme
tle za jedno sazdateqskije razmatrawe.
3. U zvani~nom, posleota~kom i “pozapadwa~enom” bogo-
slovqu, Evharistija se razmatra kao jedna od Svetih Tajni. Weno
mesto u eklisiologiji je mesto “sredstva Blagodati” – jednog me|u
mnogima. Ma kako bila od sredi{weg i su{tinskog zna~aja u `i-
votu Crkve, Evharistija se institucionalno razlikuje od Crkve.
Ono {to Evharistiju ~ini mogu}om, punova`nom i dejstvenom je-
ste mo}, blagodat Crkve, ali ta mo} Blagodati “prethodi” Evhari-
stiji i bukvalno je nezavisna od Evharistije. Tako se Crkva ovde
shvata i opisuje kao institucija koja je obdarena Bo`anskom mo-
}i: mo}i da pou~ava, da rukovodi, da osve{tava; kao struktura za
predavawe Blagodati; kao “mo}”, ali kao mo} koja nije izvedena iz
Evharistije. Evharistija je plod, u~inak Crkve, a ne wen izvor. I,
sli~no ovome, budu}i da je uzrok svojih Svetih Tajni, Crkva se ni
na koji na~in ne smatra ciqem niti svrhom Svetih Tajni. Za zva-
ni~no bogoslovqe, zadovoqewe pojedinca, a ne ispuwewe ili saz-
davawe Crkve jeste ono {to predstavqa ciq i svrhu Svete Tajne.
Ovakva vrsta bogoslovqa, iako pot~iwava Evharistiju i
Svete Tajne Crkvi i pretvara Crkvu u instituciju razli~itu i ne-
zavisnu od Svetih Tajni, lako sapostoji sa pobo`no{}u u kojoj se
Crkva bukvalno poistove}uje sa kultom ili bogoslu`ewem, ako,
zapravo, nije i odgovorna za nastanak takve pobo`nosti. U popu-
larnom pristupu – a ovo “popularni” ni u kom slu~aju ne iskqu-
~uje i veliku ve}inu sve{tenika – Crkva je, iznad svega, “kultna”
ili liturgijska institucija, i sve wene aktivnosti – podizawe
hramova, materijalna podr{ka sve{tenicima i horovima, nabavka
Bogoslovqe i Evharistija 465
razli~itih liturgijskih utvari, i tome sli~no... – usmerene su,
implicitno ili eksplicitno, na wene liturgijske potrebe. ^ak
se i u~ewe koje se predaje vernima – ako iz wega izuzmemo taj vrlo
magloviti i uop{teni eti~ki kodeks koji je, uop{te uzev{i, isto-
vetan sa humanisti~kom etikom svetovnoga dru{tva – sastoji uglav-
nom od liturgijskih propisa i obaveza svih vrsta. Ovde se ne do-
vodi u pitawe institucionalno prvenstvo Crkve nad wenim Sve-
tim Tajnama, ali Crkva je, su{tinski gledano, institucija koja
postoji radi ispuwavawa “religijskih potreba” wenih ~lanova, a
budu}i da bogoslu`ewe u svim svojim oblicima predstavqa najo-
~igledniju i najneposredniju od svih takvih potreba, shvatawe i
iskustvo Crkve kao institucije koja postoji prvenstveno radi Li-
turgije ~ini se sasvim prirodnim.
I dok je za bogoslovqe – “institucija”, a za pobo`nost –
“bogoslu`ewe”, Crkva nigde nije – “zajednica”. I zaista, iako kla-
si~no katihetsko odre|ewe Crkve kao zajednice nikada nije bilo
otvoreno opovrgnuto ili odba~eno, Crkva–zajednica naprosto se-
be ne projavquje izvan zajedni~kog prisustvovawa bogoslu`ewu.
Me|utim, iskustvo bogoslu`ewa je odavno ve} prestalo da bude sa-
borni liturgijski ~in. Bogoslu`ewe se pretvorilo u skup pojedi-
naca koji dolaze u hram, koji prisustvuju bogoslu`ewu da bi indi-
vidualno zadovoqavali svoje individualne religijske potrebe, a
ne da bi tvorili i ispuwavali Crkvu. Najboqi dokaz za ovo jeste
potpuni raspad pri~e{}ivawa kao sabornoga ~ina. Rana Crkva je
u Pri~e{}u videla svoje stvarno ispuwewe kao zajedni~ewe u jed-
nome Telu (“... i objedini nas koji u~estvujemo u jednome Hlebu i
jednoj ^a{i, jedne sa drugima...”, kako se ka`e u Liturgiji Sv. Va-
silija Velikog), a mi danas Pri~e{}e shvatamo kao najindividu-
alniji i najprivatniji od svih religijskih ~inova, koji u potpuno-
sti zavisi od ~ovekove li~ne `eqe, pobo`nosti i pripreme. Ba{
kao {to i propoved, iako se upu}uje sabrawu, jeste, zapravo, li~no
pou~avawe koje nije usmereno na “sazdavawe” Crkve, ve} na poje-
dince u wihovim privatnim potrebama i du`nostima. Tema propo-
vedi je ovde pojedina~ni Hri{}anin, a ne Crkva.
4. Istina je da su, makar na bogoslovskoj ravni, bogoslovqe
i pobo`nost koje smo malopre opisali, izlo`eni kritici i obli-
~ewu kao o~igledno jednostrani i nedostatni. Ako ni{ta drugo,
dru{tveni i dru{tveno orijentisani “etos” na{ega vremena nije
mogao a da ne isprovocira reakciju protiv eklisiologije u kojoj
466 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
se institucionalni apsolutizam isprepletao sa duhovnim indi-
vidualizmom, a “objektivnost” Crkve sa za~u|uju}e “subjektivnim”
religijskim `ivotom. Otuda i ta nova zainteresovanost za polo-
`aj i prirodu vernika, za saborne aspekte bogoslu`ewa; otuda i
ta nova potraga za potpunijim odre|ewem Crkve, to prou~avawe
biblijskoga shvatawa [Crkve kao] Tela, Naroda i tome sli~no, a
otuda, tako|e, i to nagla{avawe [neophodnosti] “u~estvovawa” u
liturgijskom pokretu.
Reakcija je, nema sumwe, dobra i obe}avaju}a. Me|utim, jedna
krajnost lako mo`e da dovede do druge i to je opasnost sa kojom se
danas suo~avamo. Ma kako to paradoksalno izgledalo, ali opasnost
danas preti iz samoga izvora na{e crkvene obnove – od ponovnoga
otkri}a “zajedni~ne” i “organske” dimenzije kao su{tinskih dimen-
zija Crkve. Ako se, u pro{losti, Crkva isuvi{e iskqu~ivo poisto-
ve}ivala sa jerarhijom i institucijom, sada postoji tendencija da
se Crkva poistove}uje iskqu~ivo sa “organizmom”. Govori nam se da
nam Oci nisu ostavili nikakvo precizno odre|ewe prirode odno-
sno su{tine Crkve. Otuda, bogoslovi rekonstrui{u ono {to im
izgleda kao ota~ka eklisiologija, isuvi{e ~esto ne shvataju}i da
ova svegutaju}a “organska” eklisiologija odra`ava, ustvari, izve-
sna filosofska i sociolo{ka u~ewa pre nego opit rane Crkve. Cr-
kva je zajednica, ova zajednica je organizam, ovaj organizam je Telo
Hristovo. Ovakav sled neposrednih poistove}ivawa, tako tipi~an
za sada{wi eklisiolo{ki trend, ideji “organizma” daje jedno goto-
vo biolo{ko zna~ewe, ~ine}i Crkvu substancijalnim Bi}em, ~ije
“organsko jedinstvo” i “organski `ivot” zasewuju li~ne, duhovne i
dinami~ke aspekte jedinstva i `ivota. Jedinstvo se vi{e ne shva-
ta, pre svega, kao jedinstvo mnogih, koji sebe ostvaruju u jedinstvu,
postaju}i jedinstvo. Jedinstvo je sada stvarnost u kojoj ~ovek “u~e-
stvuje” i kategorija u~estvovawa ne ostavqa gotovo nikakvog pro-
stora za kategoriju postajawa [~lanom Crkve] i ispuwewa. Crkva je
data stvarnost, organizam ~iji se `ivot predaje i saop{tava wegov-
im ~lanovima kroz Svete Tajne, dok su Svete Tajne, a naro~ito Ev-
haristija, sredstva ovog saop{tavawa i u~estvovawa.
Pod velikim je znakom pitawa, pak, da li je uop{te dobar
eklisiolo{ki po~etak zapo~eti izvo|ewe odre|ewa Crkve kori-
ste}i se pojmovima “organizma”. To {to ovakvog odre|ewa nema kod
Otaca mo`da uop{te nije slu~ajno, ve} ne{to {to otkriva opit
Crkve koji mi jo{ uvek nismo u potpunosti pojmili. Crkva je, u
ota~koj perspektivi, prvenstveno dar novoga `ivota, ali taj `ivot
Bogoslovqe i Evharistija 467
nije `ivot Crkve, ve} `ivot Hristov u nama, na{ `ivot u Wemu.
Crkva nije “bi}e” u smislu u kome se Bog i ~ovek mogu nazvati “bi-
}ima” (tj. “uipostasenim [uli~nostwenim] prirodama” da se poslu-
`imo drevnom terminologijom), Crkva nije nova “priroda” prido-
data postoje}im prirodama Boga i ~oveka, ona nije “substanca”. Po-
jam novo, koji se primewuje na Crkvu – novi `ivot, nova tvar – ne
ozna~ava nikakvu ontolo{ku novinu, nije pojava nekog “bi}a” koje
pre toga nije postojalo, ve} ozna~ava iskupqeni, obnovqeni i pre-
obra`eni odnos izme|u jedinih bi}a koja imaju “substancu”: Boga i
Wegove tvorevine. I kao {to Crkva nema sopstvenu “ipostas” od-
nosno “li~nost”, osim Ipostasi Hristove i ipostasî qudi koji Cr-
kvu ~ine, Crkva nema ni sopstvenu “prirodu”, jer je ona novi `ivot
“stare” prirode – Hristom iskupqene i Hristom preobra`ene. U
Hristu ~ovek, a kroz ~oveka i ~itava “priroda”, pronalazi svoj
istiniti `ivot i postaje nova tvar, novo bitovawe, Telo Hristo-
vo. Tako, sa jedne strane, u ikonografskom predawu Pravoslavqa ne
postoji nijedna ikona Crkve, zato {to ikona nu`no podrazumeva
“uipostasenu prirodu”, stvarnost substancijalnog i li~nog “bi}a”,
a u tom smislu Crkva nije “bi}e”.
Sa druge strane, pak, svaka ikona – i Hristova, i Bogorodi-
~ina, i bilo koga Svetiteqa – jeste, svagda i u su{tinskom smi-
slu, ikona Crkve zato {to projavquje i otkriva novi `ivot biti-
ja, stvarnost wegovog preobra`ewa, wegovog izlaska u “Novi Eon”
Duha Svetoga, {to upravo i jeste javqewe Crkve. Prema tome, kon-
cepti “organizma” ili “tela” mogu da budu krajwe zabludni ukoli-
ko, prilikom izvo|ewa odre|ewa Crkve, prethode konceptu “`ivo-
ta” i zasnivaju taj koncept. Crkva nam ne daje “novi `ivot” zbog
toga {to je ona “organizam”, ve} novi `ivot koji nam se daje u woj,
ta~nije Crkva kao novi `ivot, ~ini nas organizmom, preobra`ava
nas u Telo Hristovo, otkriva nas kao “novo bitovawe”.
Uvi|amo sada da eklisiolo{ko izjedna~avawe “institucija
– zajednica – organizam – Telo Hristovo” mora da bude precizira-
no. Bila bi velika gre{ka neposredno primeniti biblijski i
predawski pojam “Telo Hristovo” na Crkvu kao instituciju ili
zajednicu. “Institucija” po sebi, zajednica kao takva, to jest ona
vidiva, vojuju}a, jerarhijska Crkva nije [jo{ uvek] novi `ivot, no-
vo bitovawe i Novi Eon. Ona pripada strukturi i stvarnosti
istorije spasewa i, stoga, “ovome svetu”. Ali, kao {to je Crkva
Staroga Saveza, stari Izraiq, postojala kao izlazak u Novi Savez
i bila ustanovqena da bi pripremala put Gospodwi, [novozavet-
468 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
na] Crkva kao institucija postoji da bi, u “ovome svetu”, otkriva-
la “svet koji }e do}i”, Carstvo Bo`ije, ispuweno i projavqeno u
Hristu. Crkva je izla`ewe iz “staroga” u “novo”, ali, ipak, ono
{to je iskupqeno, obnovqeno i preobra`eno kroz wu nije “Crkva”,
ve} upravo sami onaj stari `ivot, stari Adam i ~itava tvorevina.
I Crkva jeste ovo “izla`ewe” upravo zato {to kao institucija
ona jeste “kost kostiju i telo tela” ovoga sveta, zato {to ona za-
stupa ~itavu tvorevinu, zato {to je istinski predstavqa, zato
{to uzima svekoliki `ivot tvorevine i prinosi ga, u Hristu, Bo-
gu. Crkva je, zaista, ustanovqena radi sveta, a ne kao zasebna “re-
ligijska” institucija koja postoji radi [zadovoqavawa] specifi~-
no religijskih potreba qudi. Crkva predstavqa – “oprisutwuje” –
~itav rod qudski, zato {to su rod qudski i tvorevina prizvani od
samoga po~etka da budu Hram Duha Svetoga i sasud Bo`anskoga
@ivota. Crkva je, na taj na~in, obnavqawe od strane Boga i prih-
vatawe od strane ~oveka prvobitnog i ve~nog nazna~ewa same tvo-
revine. Crkva je i prisustvovawe obnoviteqskoga Bo`anskoga ^i-
na i poslu{nost qudi koji prihvataju taj ~in. Me|utim, Crkva je
Telo Hristovo jedino onda kada savr{ava i ispuwava ovo “iz-
la`ewe”, kada, drugim re~ima, nadilazi samu sebe kao “instituci-
ju” i kao “zajednicu”, i kada postaje zaista novi `ivot nove tva-
ri. Kao institucija, Crkva u ovome svetu jeste Sveta Tajna Tela
Hristovoga, Carstva Bo`ijega i “sveta koji }e do}i”.
Tako iznova otkrivamo eshatolo{ku dimenziju Crkve. Te-
lo Hristovo nije i ne mo`e biti od ovoga sveta. “Ovaj svet” je osu-
dio Hrista–Nositeqa novoga `ivota na smrt, i time je i samog se-
be osudio na smrt. Novi `ivot, koji je zasijao iz Groba, jeste `ivot
“Novoga Eona”, Doba koje, govore}i pojmovima ovoga sveta, tek tre-
ba “da do|e”. Silazak Duha Svetoga na Pedesetnicu, kojim je zapo-
~eo Novi Eon, objavio je kraj ovoga sveta, jer niko ne mo`e da u~e-
stvuje u “novom `ivotu” bez umirawa u kr{tewskoj smrti, niko ne
mo`e da ima Hrista kao svoj `ivot ukoliko ne umre i neprestano
ne umire za ovaj svet: “Jer vi ste mrtvi i va{ `ivot je Hristom
skriven u Bogu” (Kol. 3, 3). Ali, onda ni{ta {to je od ovoga sveta
– nijedna institucija, nijedna zajednica, nijedna crkva – ne mo`e
da se poistoveti sa Novim Eonom, Novim Bitovawem. Najsavr{eni-
ja hri{}anska zajednica – makar ona bila i potpuno odvojena od
svih zala ovoga sveta – kao zajednica i daqe jeste od ovoga sveta,
jer `ivi svoj `ivot u ovom svetu i zavisi od wega. Zajednica jedi-
no izla`ewem u Novi Eon, na na~in predoku{awa – u veri, nadi i
Bogoslovqe i Evharistija 469
qubavi – sveta koji }e do}i, mo`e da u~estvuje u Telu Hristovom i
da, uistinu, projavquje sebe kao Telo Hristovo. Telo Hristovo ni-
kada ne mo`e biti “deo” ovoga sveta, jer se Hristos vazneo na Ne-
besa i Wegovo Carstvo jesu Nebesa...
5. Mo`emo sada da se vratimo Evharistiji, jer ona zaista je-
ste ~in izla`ewa, u kome Crkva ispuwava sebe kao novu tvorevi-
nu i, stoga, jeste Sveta Tajna same Crkve. U Evharistiji, Crkva
nadilazi dimenzije “institucije” i postaje Telo Hristovo. Evha-
ristija je “Eshaton” Crkve, projava Crkve kao “sveta koji }e do}i”.
Ve} smo rekli da na{e “pozapadwa~eno” bogoslovqe, sa jed-
ne strane, pot~iwava Evharistiju (kao “posledicu”) Crkvi (kao
“uzroku”), dok op{ta pravoslavna pobo`nost, sa druge, opituje Cr-
kvu kao “liturgijsku instituciju”, kao kult. Ali, ako u prethodnom
razmatrawu o eklisiologiji ima makar trun~ica istine, onda od-
nos Crkva–Liturgija ili ta~nije, Crkva–Evharistija mora da se
obrne. Nije Crkva ta koja “ra|a” Liturgiju, ve} je Evharistija ta
koja, u vrlo stvarnom smislu, “ra|a” Crkvu, ~ine}i je onim {to ona
jeste. Znamo da, u svom izvornom zna~ewu, jelinska re~ “liturgija”
(leitourg’a) nije imala kultne konotacije. Ona je ozna~avala javnu
slu`bu, slu`bu koja se vr{ila u ime zajednice i radi koristi za-
jednice. U Septuaginti, re~ “liturgija” je, prirodno, dobila reli-
gijsko zna~ewe, ali jo{ uvek ne nu`no i “liturgijsko”. Ona je pod-
razumevala istu ideju slu`be, ali sada primewene na izabrani Na-
rod Bo`iji ~ija je naro~ita “liturgija” da ispuwava Bo`iju zami-
sao u istoriji, da priprema “put Gospodwi”. Ranohri{}anska upo-
treba odra`ava isto zna~ewe “liturgije”. ^iwenica da je Crkva,
kona~no, prihvatila re~ “liturgija” za naziv svog kulta, a naro~i-
to za Evharistiju, pokazuje weno osobeno poimawe bogoslu`ewa ko-
je je, ustvari, “revolucionarno”. Ako je hri{}ansko bogoslu`ewe –
“liturgija”, onda ono ne mo`e naprosto da se svede niti da se izra-
zi u pojmovima “kulta”. Drevni svet je znao za mno{tvo kultnih re-
ligija ili “kultova”, u kojima su bogoslu`ewe odnosno kultni ~i-
novi bili jedini stvarni sadr`aj religije, to jest “ciq po sebi”.
Ali, hri{}anski kult jeste “Liturgija”, a to zna~i da je on funk-
cionalan po svojoj su{tini, da ima ciq da se dostigne ono {to na-
dilazi kategorije kulta kao takvog. Ovaj ciq jeste upravo Crkva
kao projava i prisustvovawe “Novog Eona”, Carstva Bo`ijeg. U iz-
vesnom smislu, Crkva je uistinu liturgijska institucija, to jest
institucija ~ija je “liturgija” da ispuwava sebe kao Telo Hristo-
470 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
vo i kao novu tvar. Hri{}anski kult je, dakle, korenito nov kult,
bez presedana kako u Starom Zavetu tako i u paganizmu. I, zato, ne-
dostatak odre|enog tipa bogoslovqa, kao i odre|enog tipa litur-
gijske pobo`nosti jeste u tome {to ne samo da previ|a korenitu
novinu hri{}anske “Liturgije”, ve} tu novinu odre|uje i opituje
iznova u drevnim kultnim kategorijama.
Me|utim, na{a sada{wa eklisiologija je u toj meri izvi-
toperena da tvrdwa o tome da je Evharistija jedinstvena upravo
kao Sveta Tajna Crkve odmah pokre}e pitawe odnosa Evharistije
sa drugim Svetim Tajnama, koje se u zvani~nom bogoslovqu smatra-
ju za odvojena i, prakti~no, me|usobno nezavisna “sredstva Blago-
dati”. Zanemarivawe @ivoga Predawa je najo~iglednije upravo u
posleota~kom svetotajinskom bogoslovqu. Ono zapo~iwe op{tom
teorijom Svetih Tajni, koja se onda “primewuje” na svaku Svetu
Tajnu pojedina~no. U Predawu se, pak, ide upravo obrnutim redom.
Tu se polazi od odre|enih liturgijskih ~inova koji ne samo da su
organski povezani jedan sa drugim, ve} se nu`no odnose prema Ev-
haristiji kao svome ispuwewu, kao “Svetoj Tajni nad Tajnama”. To
{to, na primer, Sveta Tajna Rukopolo`ewa treba da se savr{ava u
sklopu Evharistije, ili {to se svaki od na{a tri ~ina [|akonski,
sve{teni~ki, episkopski], tokom Svete Tajne Rukopolo`ewa, do-
vodi u vezu sa odre|enim trenutkom u evharistijskoj Liturgiji, za
nekog dogmati~ara predstavqa drugostepenu liturgijsku podrob-
nost koja nema nikakvog uticaja na “su{tinu” Svete Tajne [Ruko-
polo`ewa]. U @ivom Predawu, pak, ovaj odnos je od vrhunske va-
`nosti i vi{e otkriva o “prirodi slu`ewa” od bilo kog od svih
tih bezbrojnih sholasti~kih ogleda napisanih na tu temu. Izme|u
Evharistije i svake od ostalih Svetih Tajni postoji organska ve-
za. Jer, sve se Svete Tajne, izuzev Evharistije, bave pojedina~nim
~lanovima Crkve i wihova svrha jeste da ukqu~e pojedinca – we-
gov `ivot, wegovu pojedina~nu “liturgiju” ili prizvawe – u Cr-
kvu. Ali, Crkva se ispuwava u Evharistiji i svaka Sveta Tajna,
stoga, svoj prirodni ciq i svoje ispuwewe ima u Evharistiji.
Uxbeni~ko bogoslovqe nagla{ava svetotajinsku mo} Crkve
ili, drugim re~ima, Crkvu kao “razdeliteqku Blagodati”. Ali, to
bogoslovqe gotovo u potpunosti previ|a Crkvu kao ciq i ispu-
wewe Svetih Tajni. Jer Blagodat je drugo ime za Crkvu u stawu
ispuwenosti kao projave Eona Duha Svetoga. Ovde se dogodio vrlo
zna~ajni otklon u poimawu Svetih Tajni. One su postale privatne
slu`be za pojedina~ne Hri{}ane, sa ciqem wihovog privatnog [re-
Bogoslovqe i Evharistija 471
ligijskog] osve{tawa, a ne sa ciqem sazdavawa Crkve. Sveta Tajna
Pokajawa, na primer, koja je izvorno bila ~in izmirewa sa Cr-
kvom, danas se shvata kao puka “mo} otpu{tewa greha”. Sveta Tajna
Braka, koja u po~etku, ~ak, nije ni imala neku svoju naro~itu “li-
turgiju” i bila savr{avana kroz u~estvovawe novoven~anog bra~-
nog para u Evharistiji, vi{e se ne shvata kao izla`ewe – i, stoga,
kao pretvarawe – “prirodnoga” braka u crkveni na~in bitovawa
(“...Jer ovo je tajna velika, a govorim o Hristu i Crkvi”, Efes. 5,
32), ve} se odre|uje kao “blagoslov” koji se daruje mu`u i `eni, kao
jednostavno hri{}ansko ozakowewe braka. Evharistijska ^a{a je
zamewena ~a{om koja “simvoli{e” zajedni~ki [bra~ni] `ivot. Mo-
`e se navesti mnogo ovakvih primera. Ali, nikakvo bogoslovsko
izvitoperewe i nikakva pobo`nost, koja je zasnovana na ovom izvi-
toperewu, ne mo`e u potpunosti da zamagli, niti da zameni osnov-
nu i organsku vezu svih Svetih Tajni sa Evharistijom, kao Svetom
Tajnom nad tajnama, i, stoga, zaista Svetom Tajnom same Crkve.
6. Zaboraviv{i na eklisiolo{ki i eshatolo{ki smisao Ev-
haristije, i svev{i Evharistiju na jedno od mnogih “sredstava blago-
dati”, na{e zvani~no bogoslovqe je ograni~ilo bogoslovsko prou~a-
vawe Evharistije iskqu~ivo na dva problema: na problem pret-
varawa Hleba i Vina u Telo i Krv Hristovu, i na problem pri~e{-
}ivawa. Primewen na Evharistiju, pojam “Sveta Tajna” obi~no zna~i
ili jedan od ova dva ~ina ili, pak, oba ~ina zajedno, premda se otvo-
reno priznaje da se oni mogu tretirati i odvojeno. Unutar ovakvog
bogoslovskog okvira Crkva se uglavnom shvata kao “mo}”: da se savr-
{ava ovo pretvarawe i da se [vernicima] daje Sveto Pri~e{}e. Sve-
{tenik je slu`iteq (“savr{iteq”) Svete Tajne, elementi – Hleb i
Vino su “ve{tastvo” Svete Tajne, pri~asnik je primalac Svete Taj-
ne. Ali, upravo zbog toga {to je pri~e{}ivawe ve} odavno prestalo
da bude samoo~igledno ispuwewe Svete Tajne – ta, devet desetina na-
{ih evharistijskih Liturgija su bez pri~asnika! – razvilo se jedno
dodatno i bukvalno nezavisno bogoslovqe Evharistije kao @rtve,
su{tinske same po sebi, bez obzira na to da li joj qudi prisustvuju
ili u woj u~estvuju [ili, pak, ne]. I, kona~no, ~iwenica da je bogo-
slovqe usredsre|ivawem svoje pa`we na ova dva trenutka Evharisti-
je, neprimetno potisnulo sve ostale elemente evharistijske Litur-
gije u kategoriju “nesu{tinskih” obrednih radwi, otvorila je vrata
za tuma~ewe tih elemenata u kqu~u liturgijskog simvolizma. Kako
se shvata i obja{wava posle Nikole Kavasile, Evharistija je simvo-
472 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
li~ko predstavqawe `ivota Hristovog, koje slu`i kao okvir za dvo-
struku Svetu Tajnu: osve{tawa [Darova] i Pri~e{}a, ali koje nije
od su{tinskoga zna~aja za wenu “punova`nost” i “dejstvenost”.
No, sa stanovi{ta Predawa, svetotajinski karakter Evha-
ristije ne mo`e da se ve{ta~ki suzi na jedan ~in, na jedan trenu-
tak u toku ~itave sve{tenoradwe. Mi imamo “^in” (Ordo) u kome
su svi delovi i sve elementi od su{tinskoga zna~aja, jer su organ-
ski povezani u jednu svetotajinsku strukturu. Drugim re~ima, Ev-
haristija je Sveta Tajna od po~etka do kraja i weno ispuwewe ili
ostvarewe “omogu}ava” iskqu~ivo ~itava Liturgija. Liturgija ov-
de nije suprotstavqena Svetoj Tajni, kao “simvolizam” – “reali-
zmu”, ve} Liturgija zaista jeste Sveta Tajna: jedno, organsko do-
sledno izla`ewe [pasha], u kome svaki [prethodni] korak pripre-
ma i “omogu}ava” onaj koji za wim sledi.
Jer Evharistija, kao {to smo to ve} rekli, jeste izla`ewe,
litija koja uzvodi Crkvu u “Nebesa”, u weno ispuwewe kao Carstva
Bo`ijega. Upravo je stvarnost ovoga izla`ewa u Eshaton ono {to
uslovqava pretvarawe ovoga prinosa – Hleba i Vina, u novu hranu
nove tvari, i na{u trpezu u Mesijansku Gozbu i Zajedni~ewe Duha
Svetoga. Tako, na primer, sabrawe Hri{}ana na Dan Gospodwi, wi-
hovo vidivo jedinstvo koje “zape~a}uje” sve{tenik (“Ecclesia in epi-
scopo et episcopus in Ecclesia”) jeste, ustvari, po~etak Svete Tajne, “sa-
brawa u Crkvu”. A Mali Vhod nije samo simvoli~ko predstavqawe
Hrista Koji kre}e na propoved, ve} stvarni ulazak – po~etak
usho|ewa Crkve k Prestolu Bo`ijem, koje je omogu}eno i koje je za-
po~elo Vaznesewem Hristove ~ove~anske prirode. Veliki Vhod, kao
sve~ano uno{ewe Hleba i Vina u Oltar, opet, nije simvol Hristo-
voga Pogrebewa (ili Wegovog ulaska u Jerusalim), ve} stvarna
@rtva – u(z)no{ewe na{ih `ivotâ i telâ, i svecelog “ve{tastva”
~itave tvorevine u Nebesa, wihovo ukqu~ewe u jedinstvenu i sveo-
buhvatnu @rtvu nad `rtvama, @rtvu Hristovu. Prosfora (Pri-
no{ewe) omogu}ava Anaforu (Uzno{ewe) – uzdizawe Crkve, weno
eshatolo{ko ispuwewe u Evharistiji. Jer Evharistija – “Blagoda-
rewe”, zaista, jeste sami sadr`aj iskupqenoga @ivota, sama stvar-
nost Carstva kao radosti i mira u Duhu Svetome (Rimq. 14, 17),
vrhunac i ispuwewe na{ega uzno{ewa na Nebesa. Prema tome, Ev-
haristija jeste osve{tawe: i Oci su “Evharistijom” nazivali kako
Molitve osve{tawa tako i sâmo osve{tawe Darova. Nastojavawe
pravoslavnih na Epiklisisu (Epiklezi, Prizivawu [Duha]) nije, u
svom krajwem smislu, ni{ta drugo do potvrda ~iwenice da se os-
Bogoslovqe i Evharistija 473
ve{tawe, to jest pretvarawe Hleba i Vina u Telo i Krv Hristovu
zbiva u “Novome Eonu” Duha Svetoga. Na{a zemaqska hrana posta-
je Telo i Krv Hristova zato {to je primqena, prihva}ena i uzdig-
nuta u “Eon koji }e do}i”, gde Hristos zaista jeste sami `ivot, sa-
ma hrana svekolikoga `ivota i gde Crkva jeste Telo Wegovo, puno-
ta Onoga Koji je sve u svemu (Efes. 1, 23). Kona~no, upravo se tu mi
pri~e{}ujemo hranom besmrtnosti, postajemo u~esnici Mesijanske
Gozbe, Nove Pashe; i upravo se odatle, “videv{i Svetlost istinitu
i primiv{i Duha Nebeskoga”, vra}amo u “ovaj svet” (“U miru iza|i-
mo!”) kao svedoci Carstva “koje }e do}i”. Takva je Sveta Tajna Cr-
kve, Liturgija koja ve~no preobra`ava Crkvu u ono {to Crkva jeste,
~ine}i je Telom Hristovim i Hramom Duha Svetoga.
7. ^italac bi mogao da stekne utisak da sam zaboravio po-
~etnu temu ovog ~lanka, a to je – bogoslovqe u wegovom odnosu pre-
ma Crkvi. Me|utim, prethodno razvijawe teme je bilo neophodno za-
to {to tek posle odre|ivawa referentnih pojmova mo`emo da poku-
{amo da objasnimo prethodno iznesenu tvrdwu da je Evharistija i
izvor bogoslovqa i put ponovnog ukqu~ewa bogoslovqa u Crkvu.
Proteklih godina nam se govori da pravoslavno bogoslovqe
mora da se vrati Ocima ukoliko `eli da prevlada svoju unutarwu
slabost i nedostatke. “Patristi~ka obnova”, “neo–patristi~ka
sinteza” – ovakvi i sli~ni izrazi se ~esto koriste u dana{wim
pravoslavnim tekstovima i oni, bez sumwe, ukazuju na vrlo istini-
tu i hitnu potrebu. Prekid `ivog ota~kog Predawa je, zaista, bio
koren velike bogoslovske tragedije Pravoslavqa. Ali, {ta se ta~-
no podrazumeva pod tim “povratkom” i kako da se ostvari taj povra-
tak? Na ova pitawa nisu dati zadovoqavaju}i odgovori. Da li to
zna~i puko ponavqawe onoga {to su govorili Oci, pod pretpostav-
kom da su oni izrekli sve {to je su{tinsko te da onda vi{e ni{ta
i nije potrebno osim prepri~avawa wihovoga saglasja? Takva pret-
postavka, ~ak i kada bi bila ta~na, sasvim sigurno ne bi razre{i-
la problem koji smo ve} konstatovali – problem sada{wega
otu|ewa bogoslovqa [od Crkve]. Nikakva zbirka visoko stru~nih
patrolo{kih monografija, nikakvo izdawe ota~kih tekstova za op-
{tu upotrebu samo po sebi ne predstavqa `ivi i stvarala~ki od-
govor na stvarna pitawa na{ega vremena, odnosno na stvarne po-
trebe Crkve. I daqe postoji nasu{na potreba za tuma~ewem ota~-
ke poruke, za “vaskrsavawem” te poruke u umu Crkve, ili, drugim
re~ima, problem bogoslovskog “proboja” [do Otaca]. Ali, moramo
474 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
da se setimo da nas Crkva nikada ne u~i da su Oci odgovorili na
sva pitawa, da je wihovo bogoslovqe – zaokru`eno bogoslovqe i da
dana{wi bogoslovi treba da budu samo tuma~i ota~kih tekstova.
Pretvoriti Oce u ~isto formalni i nepogre{ivi autoritet, a
bogoslovqe u patristi~ku sholastiku predstavqa, zapravo, izdaju
samog duha ota~koga bogoslovqa koje zasvagda ostaje divni obrazac
duhovne slobode i stvarala{tva. “Povratak Ocima”, pre svega, zna-
~i obnovu wihovoga duha, obnovu tajanstvenoga nadahnu}a koje ih je
u~inilo istinitim svedocima Crkve.
Svetim Ocima, a ne samo wihovim “tekstovima”, istinski
se vra}amo kada obnavqamo i ~inimo na{im opit Crkve ne kao
“institucije, u~ewa ili sistema”, da navedemo re~i A. S. Homjako-
va, ve} Crkve kao sveobuhvatnog, sveukqu~uju}eg i svepreobra`u-
ju}eg `ivota, kao prelaska u stvarnost iskupqewa i preobra-
`ewa. Ovaj opit, kao {to smo to poku{ali da poka`emo, usredi-
{ten je u Evharistiji, Svetoj Tajni Crkve, kao projavqewu i samo-
otkrivewu Crkve par excellence. Evharistija je, bez obzira na to da
li se izri~ito dovodi u vezu sa bogoslovqem ili ne, organski iz-
vor i nu`ni “referentni pojam” bogoslovqa, jer ako bogoslovqe
svedo~i Veru i `ivot Crkve, tj. Crkvu kao spasewe i novi `ivot
u Hristu, ono tada svedo~i prvenstveno opit Crkve, kakav se on
projavquje, saop{tava i odelotvorava u Evharistiji. Upravo u Ev-
haristiji Crkva prestaje da bude [samo] “institucija, u~ewe i si-
stem” i postaje @ivot, Vi|ewe, Spasewe; upravo se u Evharistiji
ostvaruje Re~ Bo`ija i ~ovekov um postaje kadar da izra`ava um
Hristov. Zato je u Evharistiji – izvor bogoslovqa, izvor “re~i o
Bogu”, “zbivawa” koje preobra`ava na{e qudsko razmi{qawe u
blagovest Bo`anske Istine.
8. Zakqu~i}u dvama zapa`awima: jednim koje ti~e nepo-
srednijeg bogoslovskog “plana rada” na{eg vremena i drugim koji
se ti~e op{tega duha pravoslavnoga bogoslovqa.
1. Pre svega, ovde ne bi trebalo da bude nesporazuma. “Ev-
haristijsko obra}ewe” bogoslovqa ne zna~i nametawe nekakvog od-
re|enog programa ili propisanog skupa tema i pitawa bogoslovi-
ma. Naprotiv, shva}eno na pravilan na~in, “evharistijsko
obra}ewe” bogoslovqa osloba|a bogoslove od mrtvog autoriteta
la`–predawskih sistemâ i dovodi ih u neposredno op{tewe sa ce-
linom stvarnosti: sa Bogom, ~ovekom i svetom... Duh di{e gde ho-
}e... (Jn. 3, 8).
Bogoslovqe i Evharistija 475
Me|utim, postoji jedan prethodni problem kojim se moramo
baviti, jer on predstavqa upravo preduslov “evharistijskoga ob-
ra}ewa” bogoslovqa. To je, da ka`emo otvoreno, ponovno bogoslov-
sko otkri}e same Evharistije. Upravo je ovde, kao {to smo to vi-
deli, zvani~no, posleota~ko bogoslovqe do`ivelo najo~igledniju i
naj{tetniju metamorfozu, i odstupilo od @ivoga Predawa i “otu-
|ilo” se od opita Crkve. Zato, tu moraju biti proceweni i prevla-
dani nedostaci i ograni~ewa tog bogoslovqa. “Ponovo otkriti” Ev-
haristiju zna~i, kao {to smo to poku{ali da poka`emo, obnoviti
eklisiolo{ku i eshatolo{ku “punotu” Evharistije, iznova poznati
Evharistiju kao Svetu Tajnu Crkve. To, sa svoje strane, zna~i da sve-
denost Evharistije na mno{tvo ve{ta~ki izolovanih “pitawa”
(Sveta Tajna, @rtva, pri~e{}ivawe, itd.) mora da se prevlada kroz
ponovno ucelovqewe vi|ewa i opita. Takvo ponovno ucelovqewe je
mogu}e jedino kada prestanemo da Eharistiju kao “Svetu Tajnu”,
“@rtvu ili Pri~e{}e” izdvajamo iz evharistijske Liturgije (lei-
tourg’a), tj. iz ~ina u kome svi ovi aspekti jedino i mogu da se shva-
te u wihovoj pravoj perspektivi i u wihovoj organskoj uzajamnoj po-
vezanosti. Pravilo moqewa (lex orandi) mora da se obnovi kao pra-
vilo verovawa (lex credendi). Ponovno otkrivawe Evharistije kao
Svete Tajne same Crkve jeste, drugim re~ima, ponovno otkrivawe
Crkve in actu, Crkve kao Svete Tajne Hrista, Svete Tajne Wegove
Parusije, Dolaska i Prisustvovawa Carstva koje }e do}i.
Da ne bude zabune: ovaj zadatak je povezan za ogromnim te-
{ko}ama. Toliko toga je zaboravqeno i prenebregnuto. Moramo iz-
nova da otkrijemo istinski smisao Liturgije Crkve. Moramo izno-
va da procenimo ~itav razvoj liturgijske pobo`nosti. Moramo da
se suo~imo i da prevladamo zna~ajnu inerciju i protivqewe mrtvog
konzervativizma i psevdo–tradicionalizma. No, bogoslovski “pre-
porod” zahteva da platimo ovu cenu, i zato ni{ta mawe od krize, od
sazdateqske kritike, od kriti~kog ponovnog sazdavawa ne mo`e da
bogoslovqu povrati wegovu stvarnu funkciju unutar Crkve.
2. Pojam “evharistijska eklisiologija” je odnedavno uveden
u na{ bogoslovski re~nik. Iz jo{ vi{e razloga se mo`e govoriti
i o “evharistijskom bogoslovqu”, a ~itav ovaj esej nije ni{ta dru-
go do poku{aj da se doka`e da je istinsko pravoslavno bogoslovqe
po samoj svojoj prirodi – evharistijsko. To ne zna~i da je Evhari-
stija kao takva jedini predmet bogoslovskog promi{qawa i raz-
matrawa. Upravo je to i takvo pretvarawe Evharistije u “objekt”
zamaglio funkciju Evharistije kao izvora bogoslovqa. To zna~i da
476 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

u `ivotu Crkve Evharistija jeste trenutak Istine koji nam

omogu}ava da vidimo stvarne “objekte” bogoslovqa – Boga, ~oveka
i svet – u istinitom svetlu. Drugim re~ima, Evharistija nam i
otkriva predmete bogoslovqa onakvi kakvi oni jesu, i daje nam
neophodno svetlo za wihovo poimawe. “Videsmo Svetlost isti-
nitu, primismo Duha Nebeskoga...” Bogoslovqe, poput svake druge
hri{}anske slu`be ili “liturgije”, jeste blagodatni dar (hari-
zma), dar Duha Svetoga. Ovaj dar se daruje u Crkvi, to jest u ~inu
u kome Crkva ispuwava sebe kao zajedni~ewe Duha Svetoga, u kome CRKVA,
ona prinosi u Hristu i prinosi Hrista, i u kome ona biva pri-
hva}ena Hristom i primqena od Hrista; u ~inu koji je, stoga, is-
to~nik svih blagodatnih darova i slu`bi u Crkvi.
SVET,
Evharistija je, zaista, trenutak istine, jer u woj stojimo
pred Bogom, u Hristu Koji jeste Kraj, Eshaton, Punota svekolike
CARSTVO BO@IJE
~ove~anske prirode na{e. I mi u Hristu prinosimo Bogu jedinu
“slovesnu slu`bu” (logik§ latre”a) iskupqenoga sveta – Evhari-
stiju, i u svetlosti Evharistije sagledavamo i poimamo i
vozglavqujemo u Hristu istinu o Bogu, svetu i ~oveku, o Stvarawu
i Padu, Grehu i Iskupqewu, o ~itavom kozmosu i wegovom krajwem
preobra`ewu u Carstvo Bo`ije. I mi ovu istinu primamo kroz
pri~e{}ivawe Telom i Krvqu Hristovom, u beskrajnoj Pedesetni-
ci koja nas uvodi u svekoliku Istinu i javqa nam ono {to }e do-
}i (Jn. 16, 13). Zadatak bogoslovqa je da svedo~i ovu istinu i ovo-
me zadatku nema kraja. Svaki bogoslov vidi ovu Istinu tek deli-
mi~no i delimi~no je izra`ava, i svako, zaista, ostaje slobodan da
tu Istinu izrazi u skladu sa svojim naro~itim blagodatnim darom
i prizvawem. No, kao {to svi blagodatni darovi imaju jedan i isti
izvor, tako i sva prizvawa u krajwem ishodu doprinose sazdavawu
jednog katoli~anskog [sabornog] bogoslovqa Crkve.
Povratak Bibliji, povratak Ocima... Ovo, pre svega, zna~i
povratak Crkvi kroz Evharistiju i Evharistiji kroz Crkvu: u
Evharistiji nam se “tekstovi” Svetoga Pisma daju uvek, opet i iz-
nova, kao `iva i `ivotvorna Re~ Bo`ija – tu se zaista sre}emo sa
na{im Ocima, i to ne u “kwigama” ve} u Stvarnosti, u onoj Stvar-
nosti o kojoj su Oci svedo~ili u svoje vreme na svom jeziku, a o ko-
joj smo mi prizvani da svedo~imo u na{e vreme na na{em jeziku.
“Jer jezici su razli~iti”, kako veli Sv. Irinej, “ali je sila
Predawa jedna i istovetna” (Adv. Haeres. 1, 10, 2), i dodaje: “Na{e
u~ewe je saglasno Evharistiji i Evharistija potvr|uje na{e
u~ewe”.

Nama nije neophodna puka “liturgijska pobo`nost”.
Naprotiv, “liturgijska pobo`nost” je jedan
od naj`e{}ih neprijateqa Liturgije.
Liturgiju ne treba obja{wavati
kao esteti~ki do`ivqaj, niti kao terapeutsku praksu.
Jedina svrha Liturgije jeste –
da nam objavquje Carstvo Bo`ije.
Spomiwawe, anamnisis Carstva Bo`ijeg je
isto~nik svega ostaloga u Crkvi.
Bogoslovqe se trudi da upravo to donese u svet.
To spomiwawe Carstva ulazi, ~ak,
i u “post–hri{}anski” svet,
kao dar isceqewa, iskupqewa i radosti.
Protoprezviter Aleksandar [meman
479
“STARO PRO\E, SVE NOVO POSTADE”
(O izabranosti starozavetnog Izraila pre Hrista
i Crkvi kao Novom Izrailu posle Hrista)
U na{e dane, vi{e nego ikada ranije, hri{}anskome bogoslo-
vqu neophodni su trezvenost i ono postojano, dubinsko proveravawe
sebe “pravilom vere”, bez kojih bogoslovqu preti opasnost da se ras-
tvori u qudskim strastima i pristrasnostima, da se iznutra pot~i-
ni svim mogu}im mitovima – politi~kim, rasnim, kulturnim, itd.
Upravo danas ta opasnost postaje i ve} je postala stvarnost. U Ame-
rici, na primer, u protestantskim bogoslovskim {kolama se posvu-
da osnivaju katedre “crna~ke teologije”, sa ~ije visine se svekolika
hri{}anska vera iznova razmatra i prekraja u svetlosti “crna~koga
problema”. Posvuda na Zapadu vitrine kwi`ara su prepune kwiga
posve}enih “teologiji revolucije”, “teologiji oslobodila~ke borbe”,
“teolo{kim pretpostavkama klasne borbe”, i tome sli~no. A jedan
pravoslavni episkop, [poreklom] Arapin, nedavno je javno izjavio da
jedinu samoo~iglednu sliku Hrista u savremenom svetu predstavqa
palestinski Arapin – “fedajin”...
Treba li uop{te dokazivati da su sve to duboko nezdravi
znaci koji ukazuju na tragi~no i{~ezavawe i razdrobqenost hri{-
}anskoga saznawa, na gubitak jasnih kriterijuma, na zamenu istin-
skoga bogoslovqa emocionalno zasnovanim izborom, tj. “jeresju” u
bukvalnom smislu te jelinske re~i koja oznava~a upravo “izbor”, za-
menu celine – dêlom. Umesto, svagda te{kog i odgovornog, podviga
uzla`ewa u “poznawe istine”, svedoci smo pot~iwavawa [bogoslovâ]
stihijama ovoga sveta [Gal. 4, 3], i raspada one celovitosti, one
katoli~nosti [sabornosti] koja jedina mo`e da isceli na{e nemo}i
i padove, da pretvori na{e poraze u pobede.
Moram priznati da su mi ove misli pro{le kroz glavu pri-
likom ~itawa “Obra}awa francuskog [rimokatoli~kog] episkopa-
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Po povodu dvuh statey, Vestnik
RHD 112-113, 1974, s. 91-98.
480 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ta” kao i ~lanka o. Sergija Bulgakova “Gowewe Izraiqa”, u posled-
wem broju Vesnika (br. 107–110). Iako su napisana u razli~ito vre-
me, u razli~itim psiholo{kim i politi~kim okolnostima i na
razli~itom nivou, oba dokumenta, po mome mi{qewu, prave istu
gre{ku izvitoperewe [osnovne] perspektive, o ~emu sam upravo go-
vorio, a zbog ~ega se ~itavo zdawe ~ini ne samo spornim, ve} i na-
prosto neistinitim. I stoga je neophodno da se na to reaguje zato
{to takvo jednostrano, do krajnosti i prenagla{enosti zao{treno
bogoslovqe zapravo proizvodi reakcije koje su upravo obrnute onim
reakcijama koje su `eleli da proizvedu autori ovih ~lanaka.
Budu}i da nema mogu}nosti da u ovako kratkom ~lanku raz-
motrim sve one tvrdwe koje mi se ~ine ili spornim, ili nejasnim,
ili naprosto neistinitim, zadr`a}u se samo na jednoj – na sredi{-
woj i, upravo, bogoslovskoj tezi koja i u obra}awu francuskih epi-
skopa i u ~lanku o. Sergija Bulgakova ~ini osnovu svih wihovih raz-
matrawa i zakqu~aka. To je teza o smislu izabranosti Jevrejskoga na-
roda i, iz we, izvedena teza o odnosu Crkve prema jevrejskoj religi-
ji. Oba dokumenta tvrde da prizvawe Jevrejskoga naroda – koje je, po
re~ima Sv. ap. Pavla, istinito (Rimq. 9, 1–9) – stavqa Jevrejstvo u
naro~iti polo`aj u odnosu na Hri{}anstvo, u polo`aj “naro~itoga
partnera Hri{}anstva” (kako stoji u rimokatoli~kom dokumentu),
“naro~itoga znaka koji Crkva tek treba da pojmi u svoj wegovoj pu-
noti” (kako stoji u ~lanku o. Sergija Bulgakova). Otuda i tvrdwa
francuskih episkopâ o tome da je Hri{}anima nemogu}e da “razma-
traju jevrejsku religiju naprosto kao jednu od religijâ”, a otuda i
tvrdwa o. Sergija Bulgakova da “Hri{}anstvo bez judeo–hri{}an-
stva ne mo`e da se ostvari do kraja i da, stoga, ostaje nepotpuno...”
Dakle, upravo sâmo to nastojawe na naro~itosti, to izdva-
jawe “Jevrejskoga pitawa” u naro~itu i, pritom, sredi{wu temu
hri{}anskoga bogoslovqa (koje je, pak, po re~ima rimokatoli~kog
dokumenta, prizvano da u ovome pogledu “raskine sa stanovi{tem
~itave pro{losti” a, po o. Sergiju Bulgakovu, da u jevrejstvu priz-
na “ontologiju ~ove~anstva”, koja je ukorewena u “jevrejstvu Pr-
vo–Adama, odnosno Sve–Adama, Sve~oveka”) jeste ono {to zahteva,
po mome dubokome ube|ewu, bogoslovski prigovor. Jer, upravo se
takvim tvr|ewem “naro~itosti” [Jevrejstva], samo sa obrnutim pred-
znakom, u su{tini, hrane i antisemitizmi svih boja, ukqu~uju}i tu
i religijski antisemitizam. I kao {to to uvek biva, jedno stra{no
izvitoperewe, jedna krajnost po pravilu dovodi do druge, woj su-
“Staro pro|e, sve novo postade” 481
protne krajnosti, i takva krajnost ne samo da je nemo}na da isceli
ono zlo protiv koga je usmerena, ve} – upravo zato {to jeste kraj-
nost, preuveli~avawe i, stoga, odstupawe od istine – ne mo`e ni-
{ta drugo osim da to zlo udvostru~i.
Dakle, pre svega, [da ka`emo ne{to] o izabranosti. Treba li
uop{te dokazivati da je – po izvornom, prvobitnom hri{}anskom
u~ewu – izabranost Jevrejskoga naroda, koja je tako jasno posvedo~ena
u Svetom Pismu, u Svetom Pismu javqena kao jedna od osnovnih ~i-
wenica istorije spasewa, kao pripremawe sveta za dolazak i prih-
vatawe Spasiteqa? Otuda, ta izabranost – kao i sve ostalo u toj, po
svome zna~ewu, jedinstvenoj istoriji – jeste “funkcionalna”, tj. pred-
stavqa oru|e Bo`anskoga Domostroja, jer je u potpunosti usmerena k
svome ispuwewu u dolasku Hristovome. U tome i jeste ~itava stvar
{to je, po saglasnome tvr|ewu Crkve, starozavetni Izraiq to svoje
prizvawe da pripremi put Gospodwi, da poravna staze Wegove (Mt.
3, 3) – prizvawe koje je bilo istinito, jer je bilo Bo`ansko a ne ~o-
ve~ansko – ispunio u li~nostima Majke Bo`ije i Sv. Jovana Prete-
~e, najvi{ih i najsvetijih plodova svekolike starozavetne pravedno-
sti, poslu{nosti i proro{tva, kao i u li~nostima Svetih Aposto-
la i, kona~no, u vidu svekolike prve Crkve. Izraiq je, kroz sve wih,
primio Hrista i u wima ispunio svoje prizvawe i omogu}io propo-
vedawe Dobre Vesti o spasewu “do svih krajeva zemqe”. Takvo je, po-
navqam, svagda bilo u~ewe Crkve koja od po~etka proslavqa Hrista
re~ima Sv. Simeona Novog Bogoprimca kao Svetlost koja prosve-
}uje neznabo{ce i kao slavu naroda Tvojega Izraiqa (Lk. 2, 32).
A ako je tako, onda se osnovna pogre{ka kako rimokatoli~kog
dokumenta, tako i ~lanka o. Sergija Bulgakova sastoji u tome {to
oni previ|aju korenitu i upravo bogoslovsku, duhovnu razliku izme-
|u [starozavetne] istorije spasewa koja se zavr{ila jer se ispunila
u Hristu i onog novog vremena, one istorije koja zapo~iwe posle Hri-
sta. I tada zna~ewe te razlike postaje zaista osnovno i wome se od-
re|uje hri{}anski odnos prema svetu i svemu {to se zbiva u svetu.
Pojednostavqeno govore}i, shematski [gledano] mo`e se re}i
da se ta razlika, pre svega, odnosi na telo i krv, tj. na mesto i
zna~ewe prirodnih, zemaqskih “determinizama” u uzajamnim odnosi-
ma Boga i qudi, u Bo`anskom Domostroju spasewa. Starozavetna is-
torija spasewa, i u tome jeste wena apsolutna jedinstvenost, savr-
{ava se posredstvom “tela i krvi”. Ona ne samo da je ukqu~ena – kroz
konkretnu zemaqsku istoriju Bogoizabranoga naroda – u sâmo tkivo
482 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
istorijskoga procesa, ve} se i sav wen jedinstveni i iskqu~ivi
smisao (koji wu – i jedino wu! – pretvara u sve{tenu istoriju) i
sastoji u tome {to ona sâm istorijski proces pretvara u postepeno
otkrivawe i ispuwavawe Bo`ije zamisli o svetu i ~oveku. Punota
te zamisli se razotkriva i ispuwava u dolasku Hrista, prema kome
je usmerena sva istorija spasewa i u kome ona, stoga, nalazi svoje
dovr{ewe. U @ivotu, Smrti, Vaskrsewu i Proslavqewu Hrista i u
nisposlawu Duha Svetoga od Hrista svoje ispuwewe nalaze svi
doga|aji, sva proro{tva, sva obe}awa starozavetne istorije. Ali, u
hri{}anskoj veri se upravo to vreme koje zapo~iwe po{to je Hris-
tos ostvario Svoje spasiteqsko delo i u kome se razvija na{a ze-
maqska istorija shvata kao vreme potpuno novo i na wega zato vi{e
nisu primenive kategorije [dotada{we] sve{tene istorije spasewa.
Staro pro|e, sve novo nastade (2. Kor. 5, 17). Ali, ta no-
vina se upravo i sastoji u tome {to se ~ovek u Hristu oslobodio od
robovawa “telu i krvi”, tj. svakom prirodnom “determinizmu” i, u
tom smislu, ~ak i “istoriji”. Jer starozavetna istorija se savr{ava
posredstvom “tela i krvi” upravo zato da bi Sin Bo`iji, postav{i
pri~asnik na{ega tela i krvi, u~esnik na{e istorije, mogao da nas
u Sebi, u Svojoj ~ove~anskoj prirodi, oslobodi od na{e ropske i
smrtne zavisnosti od tela i krvi, da u nama obnovi carsku slobodu
sinova Bo`ijih, da nas otvori – a kroz nas i svet i istoriju – za
Duh i Istinu, slobodu i podvig, za pobedu nad svim onim {to je
iskqu~ivo “telo i krv”, iskqu~ivo priroda, iskqu~ivo istorija.
Upravo u tome i jeste radosna novina tajne koja je “od Ve~nosti bi-
la skrivena i Angelima nepoznata”, ali koja nam se otkrila u Hris-
tu: da u tom novom `ivotu koji Hristos daje veruju}ima vi{e nema
ni Jelina, ni Judejca, ni obrezawa, ni neobrezawa, ni varvarina,
ni Skita, ni roba, ni slobodwaka (Kol. 3, 11), da u Hristu obreza-
we ne vredi ni{ta, niti pak neobrezawe, ve} je sve u ispuwavawu
zapovesti Bo`ijih (1. Kor. 7, 19), da u Hristu svaki koji je ro|en
od Boga pobe|uje svet (1. Jn. 5, 4).
Sve to zna~i da se, za razliku od starozavetne sve{tene is-
torije spasewa, novo vreme ne odre|uje iznutra ni~im {to je odre-
|eno “telom i krvqu”, niti pak i~im “spoqa{wim”, ve} iskqu~ivo
blagodatnom mogu}no{}u koja je data ~oveku da sve ono {to je u ovo-
me svetu dovodi u vezu sa krajwom i najvi{om stvarno{}u Carstva
Bo`ijeg, i da, samim tim, sve to osve{tava i preobra`ava u “novu
tvar”. S jedne strane, Evangelije Carstva ne poziva na razvaplo}ewe,
“Staro pro|e, sve novo postade” 483
niti na izlazak iz istorije, niti na odricawe od svoga naroda, niti
na prestanak qubavi prema svom narodu, niti na prestanak starawa
o wemu i odgovornosti za wega, ba{ kao [ne poziva] ni na ravnodu-
{nost i pasivnost. Ali, sve to – i qubav, i starawe, i odgovornost –
Evangelije vidi ne u “pohvali telu i krvi”, niti u samouzno{ewu i
samopotvr|ivawu, ve} u te{kom podvigu prosve}ivawa narodne sve-
sti Duhom i Istinom, u prihvatawu od strane naroda istinâ i kra-
sotâ Bo`ijih kao jedinoga merila `ivota. Sa druge strane, pak, u tom
hri{}anskom poimawu novoga vremena, nove istorije vi{e nema niti
mo`e biti mesta ni za kakve “mesijanske” narode ili rase, niti za
bilo {ta drugo ~ija se ciqnost ili zna~ewe izvodi iz “tela i krvi”,
kao {to, iz istoga razloga, u novom vremenu i novoj istoriji nema i
ne mo`e biti mesta za narode “odba~ene” ili “proklete”. Jer Evan-
gelije Carstva nije upu}eno narodima ili rasama, ve} pre svega – ~o-
veku, svakome ~oveku i svim qudima, bez pravqewa ikakve razlike
me|u wima u pogledu “tela i krvi”. I ~ovek se ne spasava pripadno-
{}u narodu, ve}, naprotiv, sudba svakoga naroda zavisi od ~oveka, od
wegovoga podviga ili, pak, duhovnoga ropstva, od stepena u kome ~o-
vek prihvata ili odbacuje Duh i Istinu, od ~ovekovog izbora, verno-
sti i snage... Ma~ koji je Hristos doneo na zemqu ne razdequje narod
od naroda, niti rasu od rase, ve} pravednost od greha, dobro od zla,
vernost od izdaje, i to unutar svakoga naroda, ba{ kao i unutar sva-
koga ~oveka. Zato u istinitom Predawu Crkve nema mesta za mesijan-
sko samouzno{ewe, niti za “pohvalu telu i krvi”, koja je, na`alost,
svojstvena gotovo svim narodima. Mi nismo pozvani na istoriosof-
ska ma{tawa, niti naga|awa o “tajni istorije”, ve} na beskrajno te-
`ak podvig razlikovawa duhovâ – da li su oni od Boga ili pak nisu,
na borbu protiv “tela i krvi” radi wihovoga prosvetqivawa i preo-
bra`avawa. Sve zasvagda ostaje otvoreno. Bog nikoga nije odbacio,
svi su pozvani, ali ne prihvataju svi taj poziv. Svima je darovano
spasewe, ali se ne spasavaju svi. Na sve se izliva qubav Hristova,
ali ne otvara svako svoje srce za tu qubav. I nema nikakve druge “taj-
ne istorije” koja nam je otkrivena osim upravo te otvorenosti isto-
rije ili za pogibeq ili za spasewe, za slobodu, izbor, poslu{nost...
Sve ovo {to smo rekli, kako mi se ~ini, odre|uje i, u svakom
slu~aju, mora da odre|uje hri{}anski odnos prema Jevrejima i prema
jevrejskoj religiji. Ka`em, mora da odre|uje, jer ~iwenica da Hri{-
}ani tako ~esto nisu postupali onako kako je trebalo da postupaju
svedo~i iskqu~ivo o wihovom izdavawu Hrista i o wihovom otpada-
484 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
wu od Istine, a ne o nedovoqnosti ili nepotpunosti same Istine. A
ta Istina je jednostavna i svetla. [to se ti~e Jevreja kao qudi, ta
Istina se potpuno sadr`i u primeni na Jevreje Hristove nove zapo-
vesti o qubavi. Ne, dakle, u izdvajawu Jevreja u objekt nekakve naro-
~ite qubavi ili, pak, naro~ite mr`we, ve} u onoj qubavi Hristovoj
koja se, po re~ima Apostolovim, izlila u srca na{a Duhom Svetim
Koji nam je dat (Rimq. 5, 5), blagodare}i kojoj u svakom ~oveku vidi-
mo ikonu Hristovu, onoga koga je zavoleo Hristos i za koga je Hris-
tos umro na Krstu, drugim re~ima – bli`wega. Znam da }e se mnogi-
ma ovo u~initi kao kakav pobo`ni propis koji je sasvim o~igledno
“neprimeniv” na slo`enost i tragizam “jevrejskoga pitawa”. Uveren
sam, me|utim, da su zlo i dobro u svetu pome{ani. Hri{}ani su, u
svojim potpunim padovima i istorijskim izneveravawima [Hrista],
~esto progonili Jevreje, ali su, tako|e, spaqivali i [hri{}anske]
jeretike na loma~ama, vodili [me|usobne] religijske ratove, pa i
danas u me|usobnoj, me|uhri{}anskoj krvavoj borbi u Irskoj pokazu-
ju svetu `alosni primer nemo}i svoje sopstvene vere. No, stvar je u
slede}em: sve dok ne nau~imo da svako zlo merimo iskqu~ivo merom
Hristovom, da u wemu prepoznajemo samo jedno i isto zlo, jedno i
isto izdavawe Hrista, jedno i isto robovawe “telu i krvi”, sama na-
{a borba protiv zla }e iznutra ostati otrovana istim tim zlom,
wegovim lukavim obrazlo`ewima i opravdawima. Stvar je u tome
{to qubavi Bo`ije ima dovoqno, jer nema ni~ega iznad qubavi Bo-
`ije, i jedino nam qubav Bo`ija otkriva da je svako gowewe u ime
“tela i krvi”, kao i svako preuzno{ewe “telom i krvqu” – greh pro-
tiv Duha i Istine.
[to se, pak, ti~e jevrejske religije, u to sam potpuno ube|en,
i tu treba da dejstvuje jednostavni i svetli zakon Hristov. ^ini mi
se da je nemogu}e imati ikakve sumwe u to da za Hri{}ane jevrejska
religija posle Hrista jeste upravo jedna od religija i da upravo tako
jevrejsku religiju prihvataju i sami veruju}i Jevreji. Za svakoga ve-
ruju}eg ~oveka wegova religija je istinita i sâmo to ube|ewe zaslu-
`uje potpuno po{tovawe, kao {to svaka uvreda nanesena religijskom
ose}awu bilo kog drugog ~oveka zahteva da bezuslovno bude osu|ena.
Hri{}anstvo, me|utim, ne mo`e – a da pritom ne izda sâmo sebe i
svoju su{tinu – da u bilo kojoj religiji, upravo u svetlu punote Is-
tine koja se otkrila u Hristu, ne razlikuje {ta je istina a {ta ne-
istina, {ta je od Boga a {ta je ograni~eno i nepotpuno. Hri{}an-
stvo ne mo`e – a da pritom ne izda sâmo sebe – da se saglasi sa tim
“Staro pro|e, sve novo postade” 485
da je Hristos [Bog] samo za Hri{}ane, ali ne i za Jevreje, muslimane,
budiste, itd. Zbog toga je izvorni, samoo~igledni odnos Hri{}an-
stva prema svim ostalim religijama svagda bio, jer nije mogao da ne
bude, upravo odnos Misije, blagove{}ewa o Hristu, koje je upu}eno
svim qudima. I ako se, sa jedne strane, mora sa gnu{awem odbaciti
primena u misiji bilo koje vrste nasiqa, prevare, lukavosti i nepo-
{tenosti – svega onoga {to je tako ~esto trovalo tu [hri{}ansku]
misiju i {to je apsolutno nespojivo sa samim duhom Evangelija (da
li to uop{te i treba dokazivati?) – onda sama su{tina Hri{}an-
stva upravo kao misionarewa ne podle`e nikakvoj sumwi.
U krajwem ishodu, Hri{}anstvo nema {ta drugo {to bi moglo
da “ponudi” drugim religijama osim – Hrista. Hri{}anstvo nema
druge “teme” [osim Hrista]. Ali, to onda zna~i da je iz odnosa Hri{-
}anstva prema drugim religijama neodstraniva ta napregnutost, da
je ta napregnutost zapretana u samu su{tinu hri{}anske blagovesti
i hri{}anske vere, i to upravo kao obra}ewe u veru u Hrista, kao
prevrednovawe svih vrednosti, kao odno{ewe pobede u svemu nad
onim {to je iskqu~ivo “telo i krv”. Hristos do kraja istorije osta-
je Kamen spoticawa i Stena sablazni (Rimq. 9, 33), koji le`i da
mnoge obori i podigne (Lk. 2, 34). I tu “sablazan” i iz wega pro-
isti~u}u napregnutost niko nema prava da odstrani iz Hri{}anst-
va. Zapravo, u toj napregnutosti i u tom sporewu oko onog glavnog,
oko onog krajweg – upravo i jedino u wima! – ima vi{e istinite qu-
bavi i istinite odgovornosti za qude nego u svom tom jeftinom
me|ureligijskom ekumenizmu koji, u svojoj `eqi da “izgladi sve ner-
avnine”, dovodi do “raslabqivawa” svih religija, do zamene vere –
razobru~enim i raslabqenim humanizmom koji je su{tinski neprih-
vativ za bilo koju stvarnu religiju.
I upravo zbog toga mi se sva ta naga|awa o. Sergija Bulgako-
va o “jevrejstvu Adamovom” i o “judeo–hri{}anstvu” kao ispuwewu
Crkve, koje tek treba da se zbude, ~ine nepotrebnim, izve{ta~enim i
obojenim la`nim gnosticizmom. Da bi se raskrinkao i odbacio
antisemitizam uop{te nije neophodno upadati u nekakav “pansemi-
tizam” koji je tu| Svetom Pismu, kako jevrejskom starozavetnom, tako
i novozavetnom [hri{}anskom]. Naprotiv, ako u Hristu, Novom Ada-
mu nema ni Jelina, ni Judejca [Gal. 3, 28], kako je Crkva svagda vero-
vala, ako je smisao Hristovoga dolaska u tome da obnovi ~oveka “po
ikoni Boga Koji je ~oveka stvorio”, onda nema nikakve osnove za to
da se te ograni~ene kategorije “tela i krvi” prenose na Prvoga ^ove-
486 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ka, da se Prvi ^ovek ograni~ava bilo kakvim drugim imenom osim
[da se naziva] imenom “^ovek”, koje mu je dao Bog. U hri{}anskoj dog-
matici judejstvo Hrista “po telu” – od Majke Koja Ga je u~inila “jed-
nosu{tim nama po ~ove~anskoj prirodi”, svagda se shvata u svetlosti
[Wenoga] bezmu`noga ra|awa Hrista od Boga Koji je Hrista u~inio
Novim Adamom, Rodona~elnikom novoga roda qudskog, u kome vi{e
ni{ta ne zna~i ni obrezawe, ni neobrezawe, ve} je sve nova tvar u
Hristu. Spasewe je od Judejaca (Jn. 4, 22). Me|utim, nije spasewe u
tome da svi postanu Judejci, ve} u tome da se [starozavetno] obe}awe
– koje je bilo dato jednome ~oveku, jednome plemenu, jednome narodu, i
koje se ispunilo u Hristu – pro{iri na sve qude, tj. u tome da je ono
u Hristu darovano svim qudima, da se zavr{io Zakon koji je stajao u
vezi sa “telom i krvqu” i zapo~iwe Carstvo Blagodati...
Isto va`i i za “judeo–hri{}anstvo”. Ovim nazivom se obi-
~no naziva onaj prvi period u istoriji Crkve kada su ve}inu ~lano-
va Crkve ~inili Jevreji po telu, i sav smisao ovoga perioda se sas-
toji u tome da se tokom wega Crkva javila i samu sebe poznala upra-
vo kao ispuwewe Staroga Zaveta, kao “Novi Izraiq”. Ali, taj peri-
od je bio period po~etka Crkve, taj period jeste po~etak Crkve od
koga zavisi i na kome je zasnovan sveceli `ivot Crkve i ~itava mis-
ija Crkve u svetu. Period “judeo–hri{}anstva” je, dakle, na po~etku
a ne na kraju, kao ne{to {to bi jo{ uvek trebalo da se i{~ekuje, {to
tek ima da nastupi. Crkva je svagda kao stra{nu jeres osu|ivala
svaki poku{aj da se Stari Zavet razdvoji od Novoga Zaveta, da se
odbaci ispuwewe Staroga Zaveta u Novom Zavetu. Ali, Crkva je osu-
dila i obrnutu jeres – svako u sebe zatvoreno i samodovoqno “ju-
deo–hri{}anstvo”, tj. produ`avawe unutar Crkve bilo kakvog raz-
likovawa zasnovanoga na “telu i krvi”. Zato za punotu Crkve nije
neophodno nikakvo novo “judeo–hri{}anstvo”, jer su sva ve~na isti-
na i smisao “judeo–hri{}anstva” ve} ukqu~eni u tu punotu i pred-
stavqaju osnovu te punote.
Takve su, ~ini mi se, pretpostavke istinskoga hri{}ansko-
ga Predawa, koje su neophodne a, stoga i, kako sam ube|en, dovoqne
za razre{ewe svih bolnih i osetivih pitawa. U krajwem ishodu
sve uvek zavisi od vernosti, u svemu i svagda, osloba|aju}oj Isti-
ni Hristovoj.
487
TAJNA OSMOGA DANA
Evharistija i Dan Gospodwi
Mi, pre svega, moramo da podvrgnemo ~iweni~noj proveri
ono bogoslovqe vremena iz koga izvodimo osnovnu strukturu prvo-
hri{}anskog “Pravila molitve” (lex orandi). Potvrdu za ovo nalazi-
mo u naro~itoj vezi Evharistije sa vremenom, koja se, od prvih dana
postojawa Crkve, izra`avala u hri{}anskom praznovawu Dana Go-
spodweg.1 To je dan Vaskrsewa Isusovog iz mrtvih u koji je On javio
novi `ivot, i taj dan je u Crkvi postao dan Evharistije. Da bismo
shvatili mesto koje taj Dan Gospodwi ima u liturgijskom `ivotu
rane Crkve va`no je objasniti odnos tog Dana prema jevrejskoj subo-
ti. Savremena hri{}anska svest je tako sna`no zaboravila ovu vezu
da je postepeno naprosto “pomerila” ~itavu sedmicu, u kojoj je, onda,
nedeqni dan (prvi dan sedmice, prima Sabbati) sobom naprosto zame-
nio subotu. Na nedequ su postepeno bila prenesena sva starozavet-
na pravila i odre|ewa koja su se odnosila na sedmi dan [subotu], ko-
ji se, na taj na~in, pretvorio u starozavetno “predobra`ewe” hri-
{}anskog prazni~nog dana. To “pomerawe” sedmice je postalo naro-
~ito o~igledno onda kada je imperator Konstantin Veliki zvani~-
no dr`avno ozakonio “dan Sunca”, proglasiv{i ga za op{teobavezu-
ju}i dan odmora. No, u vreme pred kraj ~etvrtoga stole}a u crkvenoj
svesti jo{ uvek je bilo `ivo se}awe na prvobitni odnos “Dana
Gospodweg” sa subotom, te, samim tim, i sa starozavetnom sedmicom.
Svedo~anstva o ovome je, premda u zamagqenom vidu, mogu}e sve do
danas na}i u na{em bogoslu`benom ^inu.
Iz: Prot. Aleksandr [meman, Evharistiæ i Dený Gospodený... VVEDENIE V
LITURGI~ESKOE BOGOSLOVIE, YMCA–Press, Pari`, 1961, S. 88–104; i: Protopres-
byter Alexander Schmemann, Ordo: First Centuries, INTRODUCTION TO LITURGICAL THE-
OLOGY, SVS Press, Crestwood, New York, 1986, pp. 75-89. Ovaj tekst je, kao samo-
svojni ~lanak, u opticaju u pravoslavnim ~asopisima i na pravoslavnom In-
ternetu pod naslovom “O tajni Osmoga Dana” (On the Mistery of the Eighth Day).
1. Videti zbornik: Le jour du Seigneur, Paris, 1948.
488 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Za ranu Crkvu, Dan Gospodwi nije bio zamena za subotu, niti
je bio, da tako ka`emo, hri{}anski ekvivalent subote. Naprotiv,
stvarna priroda i smisao ovog novog dana odre|ivao se u odnosu pre-
ma suboti i prema shvatawu vremena, koje stoji u vezi sa subotom.
Kqu~no mesto subote, kao i sva pravila vezana za subotu u staroza-
vetnom Zakonu i jevrejskoj pobo`nosti su nam dobro poznati. Iz ko-
ga god da su izvora stari Izraiqci preuzeli svoj sedmi~ni krug vre-
mena, religijsko tuma~ewe i opit tog sedmi~nog kruga vremena bili
su ukoreweni u specifi~no biblijskom bogoslovqu vremena. Sedmi
Dan, dan potpunoga odmora, jeste dan praznovawa Stvarawa sveta,
dan u~estvovawa u odmoru Gospodwem posle Stvarawa. Ovaj odmor
ozna~ava i izra`ava punotu, dovr{enost i “dobrost” sveta, i pred-
stavqa ve~no odelotvorewe re~i koju je o svetu izgovorio Bog u po-
~etku: Dobro be{e veoma. Subota opravdava ~itav prirodni `ivot
sveta koji se odvija kroz krugove vremena, zato {to je ona Bo`anski
ustanovqeni znak saglasnosti sveta sa Bo`ijom voqom i naumom. Na
taj dan Zakon propisuje radovawe: Je{}e{ i pi}e{ i blagodari}e{
Onome Koji je stvorio sve, budu}i da je Onaj Koji je stvorio sve
stvari po{tovao i osve{tao subotwi dan i zapovedio da se ta-
ko ~ini (2. Makav. 15, 2-3). Vernost suboti je bila povezana sa kra-
jwim tajanstvenim dubinama naroda izraiqskog i jedino kroz poi-
mawe subote kao ne~ega za {ta su stari Izraiqci bili spremni da
umru mogu}e je shvatiti zna~aj novoga dana koji je uvela Crkva.
Pojava ovog novog dana je ukorewena u i{~ekivawu spasewa,
u onom te`ewu ka budu}nosti i u onim mesijanskim nadawima, ko-
ji su bili karakteristi~ni za bogoslovqe Staroga Saveza kao kul-
ta Zakona. Jevrejin koji je u subotu po{tovao Tvorca vaselene i
Wegov savr{eni Zakon, znao je, tako|e, da se u ovom svetu koji je
stvorio Bog neprijateqske sile bune protiv Boga, da je ovaj svet za-
ga|en grehom. Zakon je bio naru{en, ~ovek je oboleo, `ivot je bio
otrovan grehom. Vreme koje je ukqu~eno u sedmi~ni krug nije samo
vreme blagoslovenog i bogougodnog `ivota, ve}, tako|e, i vreme
borbe izme|u svetlosti i tame, izme|u Boga i svega onoga {to se
buni protiv Wega. To je vreme istorije spasewa, koje je zasnovano u
eshatolo{kom ostvarewu – Danu Mesijinom. I opet, ma kakav da je
bio prvobitni sadr`aj i geneza jevrejskoga mesijanizma i apokali-
ticizma povezanog sa tim mesijanizmom, za nas je va`no to da se
vreme pojave Hri{}anstva poklopilo sa krajwom napregnuto{}u
tih [mesijanskih] i{~ekivawa, sa wihovim izrastawem u univer-
zalno eshatolo{ko poimawe.
Tajna Osmoga Dana 489
Upravo u vezi sa ovom eshatologijom, odnosno ~ak i kao wen
plod, javila se ideja Dana Gospodweg, dana mesijanskoga ispuwewa,
kao ideja Osmoga Dana koji “nadilazi” sedmicu i izvodi izvan we-
nih granica2. U eshatolo{koj perspektivi borbe Boga protiv “kne-
za ovoga sveta” i i{~ekivawa novoga Eona, sedmica i wen krajwi
dan – subota se javqaju kao znaci ovog palog sveta, staroga eona [ve-
ka] koji mora da bude prevladan dolaskom Dana Gospodweg. Osmi
Dan je dan izvan granica kruga koji obrazuje sedmica i koji je zape-
~a}en subotom. Osmi dan je prvi dan Novoga Eona, ikona vremena
Mesijinog. “Ustanovih, tako|e, i dan osmi” – ~itamo u “Kwizi Eno-
hovoj”, koja je karakteristi~ni primer poznojevrejskog apokalipti-
cizma – “da osmi dan bude prvi posle Moga stvarawa, da u po~etku
osmoga [milenijuma] bude vreme bez brojawa, beskona~no, bez godi-
na, meseci, sedmica, dana ili ~asova”.3 Koncept Osmoga Dana je po-
vezan i sa jo{ jednom idejom karakteristi~nom za jevrejski apoka-
lipticizam: sa kozmi~kom sedmicom od sedam hiqada godina. Svaka
sedmica je tako ikona svekolikog vremena i svekoliko vreme, to jest
~itav “ovaj vek” jeste jedna sedmica. A onda je Osmi Dan i osmi mi-
lenijum po~etak Novoga Eona koji ne mo`e da se ra~una u vremenu.
Stoga je ovaj Osmi Dan (koji dolazi posle sedmice i stoji izvan we),
tako|e, prvi dan, po~etak sveta koji je spasen i obnovqen.
Hristos nije vaskrsao u subotu, ve} u prvi dan sedmice
(m’a sabb…twn). Subota je bila dan Wegovoga odmora, Wegovoga “su-
botovawa” u Grobu, dan kojim je zavr{en Wegov zadatak u okvirima
“staroga eona”. Ali, novi `ivot, `ivot koji je “zasijao iz Groba”, po-
~eo je u prvi dan sedmice i to je bio prvi dan, po~etak vaskrsloga
`ivota nad kojim “smrt vi{e nema vlasti”.
Taj dan je, tako|e, postao dan Evharistije kao ispovedawa We-
govoga Vaskrsewa”, dan priop{tewa Crkve ovom vaskrslom `ivotu.4
Veoma je zna~ajno to {to je u ranom Hri{}anstvu, sve do vremena Sv.
Vasilija Velikog a ukqu~uju}i i to vreme, ovaj dan bio ~esto nazi-
van ustvari “Osmim Danom”. Ovo zna~i da su Hri{}ani prihvatili
simvolizam jevrejskoga apokalipticizma i da je taj simvolizam po-
2. Cf. J. Daniélou, La Théologie du dimanche, LE JOUR DU SEIGNEUR pp. 120ff.
3. P. Cotton, From Sabbath to Sunday, Bethleem, USA, 1933.
4. Cf. H. Chirat, Le Dimanche dans l’antiquité chrétienne, Etudes de Pastorale Liturgique,
Paris, Cerf, 1944, pp. 127-48; H. Callewaert, La synaxe eucharistique à Jerusalem,
berceau du dimanche, Ephemerides Théolog. Lovansienses, 15, 1938, pp. 34-73; Dom H.
Dumaine, art. Dimanche, DICT. ARCHEOL. LIT. CHRET., 4, 1, 858-994.
490 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
stao jedan od bogoslovskih “kqu~eva” za wihovu liturgijsku svest.
Nema potrebe zadr`avati se ne{to naro~ito na Prvoj poslanici Sv.
ap. Petra u kojoj, ~ini se, ima nagove{taja zna~aja broja osam (3, 20-
21). U Evangeliju po Jovanu, bez sumwe “najliturgi~nijem” od svih
Evangelija, Vaskrsli Hristos se javqa posle osam dana (Jn. 20, 26).
Hri{}anski autori kasnije obja{wavaju “tajnu” [misteriju] Osmoga
Dana u primeni na Evharistijski Dan Gospodwi, koji ukazuje na jasno
Predawe. @. Danijelu je sabrao brojne tekstove o Osmom Danu.5
Wihov smisao je jasan: Hristos je vaskrsao u prvi dan, to jest u dan
po~etka Stvarawa, zato {to obnavqa tvorevinu posle greha. Ali, taj
dan koji zakqu~uje istoriju spasewa, dan pobede nad silama zla, jeste,
tako|e, i Osmi Dan, budu}i da je po~etak Novoga Eona. “Prema tome,
dan koji je bio Prvi”, kako pi{e Bla`eni Avgustin, “bi}e, tako|e, i
Osmi, tako da Prvi dan ne bude ukinut, ve} da bude u~iwen ve~nim”.6
Sv. Vasilije Veliki pi{e jo{ jasnije: “Dan Gospodwi je veliki i
slavni... Budu}i da Sveto Pismo zna da je onaj dan neve~erwi i nena-
sledni i beskona~ni, Psalmopojac ga i nazva Osmim Danom, jer jeste
van tog sedmi~noga vremena. Dakle, bilo da ga naziva{ Danom ili
Ve~no{}u, govori{ o istome. Ako ga zove{ Eon, on je jedan i nije deo
celine...”7 Na ovaj na~in, Osmi Dan se “odre|uje u suprotnosti sa sed-
micom”, pi{e @. Danijelu. “Sedmica stoji u vezi sa vremenom. Osmi
Dan je izvan vremena. Sedmica stoji unutar proticawa danâ, Osmi
Dan nema ni{ta {to dolazi posle wega, on je ’posledwi’. Sedmica
ukqu~uje u sebe mno{tvenost, Osmi Dan je jedan...”8
U Crkvi ovaj prvo–osmi dan (Dan Gospodwi: kuriak§ ¤mera)
jeste dan Evharistije. Rano hri{}ansko Predawe jednoglasno svedo-
~i o ovoj ~iwenici. Evharistija ima svoj dan, Hri{}ani se sabira-
ju u statu die9 – u “ustanovqeni dan”. Mi znamo da “Dan sunca” nije
bio sveti dan odmora ni u jevrejskom, niti u rimskom kalendaru.
Uprkos tome, Evharistija se “tako ~vrsto povezala sa ovim danom da
ni{ta i nikada nije bilo u stawu, niti }e biti u stawu da naru{i
ovu vezu”10. Ali, onda je ~itava stvar u ovome: iako se Evharistija
5. J. Daniélou, La Théologie du dimanche, pp. 120ff., kao i specijalni broj Vie Spir-
ituelle (‘Le Huitieme Jour’), April 1947.
6. Epist. V 5, 17.
7. Migne, Patr. Graec., 29, 49.
8. J. Daniélou, La Théologie du dimanche, p. 126.
9. Plinije, Epist. 10:96.
10. J. Daniélou, op. cit., p. 113.
Tajna Osmoga Dana 491
slu`i u statu die*, iako ona ima svoj sopstveni dan i, time, otkriva
vezu sa vremenom i postavqena je u okvir vremena, taj dan, ipak, ni-
je naprosto “jedan od mnogih” dana. Sve {to smo ve} rekli o Prvom
i Osmom Danu pokazuje da ova veza Evharistije sa vremenom nagla-
{ava eshatolo{ku prirodu Evharistije, tj. projavu Dana Gospodweg,
Novoga Eona u Evharistiji. Evharistija je Sveta Tajna Crkve. Evha-
ristija je parusija, prisustvovawe Vaskrsloga i Proslavqenoga Go-
spoda me|u “Svojima”, onima koji u Wemu ~ine Crkvu i koji ve} “ni-
su od ovoga sveta”, nego su u~esnici novoga `ivota Novoga Eona. Dan
Evharistije je dan “odelotvorewa” [aktualizacije] ili projavqewa u
vremenu Dana Gospodweg kao Carstva Hristovog. Rana Crkva nije po-
vezala ni ideju po~inka, niti ideju prirodnoga kruga rada i odmora
sa evharistijskim Danom Gospodwim. Ovu vezu }e ustanoviti tek
Konstantin svojim ozakowewem hri{}anske Nedeqe. Dan Gospodwi
za Crkvu jeste radosni dan Carstva. Dan Gospodwi ozna~ava za Cr-
kvu ne zamenu jednog oblika ra~unawa vremena drugim, niti zamenu
subote – nedeqom, ve} ulazak u “Novi Eon”, u~estvovawe u “vremenu”
koje je po svojoj prirodi potpuno druga~ije.
U ovoj vezi Evharistije sa Danom Gospodwim, koju tako dobro
potvr|uje svedo~anstvo liturgijskoga Predawa rane Crkve, imamo,
dakle, potvrdu onog eshatolo{kog bogoslovqa vremena o kome smo
ve} govorili. Eshatologija novog hri{}anskog kulta ne zna~i
odbacivawe vremena. U kultu koji je “u potpunosti odbacivao ovaj
svet” nije bilo potrebe za “ustanovqenim danom” (statu die), budu}i
da je Evharistija mogla da bude slu`ena bilo kod dana u bilo koji
~as. Zato se ova eshatologija i nije povezala sa vremenom kroz
osve{tawe jednog dana u sedmici, poput subote u starozavetnom Za-
konu. “Dan Gospodwi” koji se odelotvoravao [aktualizovao] u Evhari-
stiji nije bio “jedan od dana u obi~nom protoku danâ”. I kao {to je
i sama Crkva, `ive}i u “ovome svetu”, projavqivala `ivot koji “ni-
je od ovoga sveta”, tako i “Dan Gospodwi”, oprisutwuju}i u vremenu taj
Dan, projavquje u ovom [vremenskom] toku ono {to je iznad vremena i
{to pripada druga~ijem Eonu. Kao {to je Crkva, iako “nije od ovoga
sveta”, prisutna u ovome svetu radi wegovoga spasewa, tako se i Sve-
ta Tajna Dana Gospodweg, Sveta Tajna Novoga Eona zdru`uje sa vreme-
nom da bi sâmo vreme moglo da postane vreme Crkve, vreme spasewa.
Ono {to ~ini osve{tawe vremena jeste upravo ovo ispuwavawe vre-
* Ustanovqeni dan (prim. prev.).
492 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
mena “Eshatonom”, onim {to prevladava vreme, {to je iznad vremena
i {to svedo~i o kona~nosti i ograni~enosti vremena.
^asovi molitve
kao prva osnova dnevnog bogoslu`benog kruga
Ali, ako veza Evharistije sa “ustanovqenim danom” i priro-
da tog dana kao “Dana Gospodweg” ukazuju na odre|eno bogoslovqe
vremena, i ako to potvr|uje na{u prvu hipotezu u vezi sa ranohri-
{}anskim Pravilom moqewa (lex orandi), to, ipak, jo{ uvek ne doka-
zuje da je u ranoj Crkvi postojalo ono {to smo odredili kao “litur-
gija vremena”, tj. onaj oblik bogoslu`ewa koji bi se razlikovao od
nedeqnog evharistijskog sabrawa i koji bi bio neposredno povezan
sa prirodnim ciklusima vremena. Ve} smo govorili o tome da se u
pogledu pitawa porekla ovog oblika bogoslu`ewa, [pitawa] koje }e
u slede}oj epohi zauzeti ogroman prostor u liturgijskom `ivotu
Crkve, mi{qewa istori~ara razlikuju. Tako|e smo izrazili i na{u
ube|enost da u meri u kojoj taj “liturgijski dualizam” judeo–Hri-
{}anstva izra`avao ne{to su{tinsko i osnovno u hri{}anskoj ve-
ri, onda je to moralo da bude sa~uvano u ovom ili onom obliku po-
sle kona~nog raskida Hri{}anstva sa judaizmom. Mo`emo li sada da
uka`emo na ~iwenice koje potvr|uju ovu pretpostavku?
Zapazimo, pre svega, da se neslagawa istori~ara u vezi sa
ovim, ponekad, obja{wavaju nedovoqnom razra|eno{}u samoga pi-
tawa o izvorima bogoslovqa vremena. Jer, sve do relativno nedavno,
pa`wa liturgi~ara je bila usmerena gotovo iskqu~ivo na pitawa
povezana sa istorijom svetotajinskog hri{}anskog kulta – Evhari-
stije i Kr{tewa. Ostali aspekti liturgijskog `ivota rane Crkve
kao da su ostajali u senci. Wihovo izu~avawe tek zapo~iwe i nije
nimalo za~u|uju}e {to “isuvi{e mnogo problema ostaje jo{ uvek ne-
re{eno i isuvi{e pretpostavki jo{ uvek nedokazano”.11 Zato, sa
istorijske ta~ke gledi{ta, svako bezuslovno “da” ili bezuslovno
“ne” na pitawe ranog postojawa hri{}anske liturgije vremena mora
da se smatra preurawenim. No, ~ak i na osnovu delimi~nog materi-
jala, koji je prikupqen i izu~en do sada u liturgijskoj nauci, posta-
je sve o~iglednije da ne stoji pretpostavka koja nastoji na kasnijem
i specifi~no mona{kom poreklu Liturgije dnevnoga kruga. Kao
11. Dalmais, Origine et constitution de l’Office, p. 21.
Tajna Osmoga Dana 493
{to }emo to videti ukratko, neodr`ivo je, tako|e, i mi{qewe o po-
slekonstantinovskom poreklu ideje “godi{wega kruga”.
U prvi plan se mora postaviti jednodu{no svedo~anstvo
pre–nikejskih tekstova o ~asovima molitve, o vezi molitve sa od-
re|enim vremenima u toku dana. Ve} u Poslanici Klimenta Rim-
skog Korin}anima ~itamo: “... Moramo po poretku savr{avati sve...
u odre|ena vremenâ... Ne slu~ajno i ne bez poretka, ve} u odre|ena
vremenâ i ~asove”12. O tri [vrste] ~asova za molitvu govori se u Di-
dahiju,13 kod Tertulijana,14 kod Kiprijana Kartaginskog, 15 kod Orige-
na16, u “Apostolskom Predawu” Ipolitovom.17 “Trebalo bi da se mo-
limo svako jutro”, pi{e Sv. Kiprijan, “ da bi Vaskrsewe Gospodwe
moglo da se pomene u jutarwoj molitvi; a tako|e treba da se, opet,
molimo u vreme zalaska sunca i uve~e...”. Predawe ~asova i vremena
za molitvu sasvim sigurno mo`e da se prihvati kao predawe zajed-
ni~ko ~itavoj ranoj Crkvi. Znamo da neki istori~ari bogoslu`ewa
obja{wavaju ovo predawe kao predawe koje se odnosi na li~nu, a ne
na molitvu u crkvi. No, ~ak i u tom slu~aju, ovo bi ukazivalo na od-
re|eno interesovawe za molitvu u vremenu, na poimawe vremena kao
neophodnog “okvira” molitve. Ve} sasvim rano – u “Apostolskom
Predawu” Ipolitovom – nalazimo ukazivawe na bogoslovski smisao
tih ~asova i vremenâ [za molitvu]. Zato, ~ak i da nismo imali ni-
{ta drugo osim tih pravila da se molitva savr{ava u odre|ene ~aso-
ve u Predawu pre–nikejske Crkve, to bi bilo dovoqno da se iz wih
izvede daqi razvoj dnevnoga kruga bogoslu`ewa. I taj razvoj ne bi
bio plod nikakve “liturgijske revolucije”, ve} o~igledno razvoj i
ustrojavawe tog ranog predawa.
Ustvari, mo`emo da po|emo i daqe. Prvo, tekstovi i svedo-
~anstva na osnovu kojih se obi~no govori iskqu~ivo o li~nom ka-
rakteru te molitve ~asova i vremenâ, potpuno odre|eno ukazuju na
to da je ta molitva mogla imati i da je fakti~ki imala crkveni ka-
rakter, da se savr{avala i u sabrawu zajednice. Tako se u “Apostol-
skom Predawu”, neposredno posle uputstva o tome da se treba moli-
ti svakoga jutra odmah posle bu|ewa, ka`e: “No, ako [u to vreme] ima
pou~avawa re~ju [catechisatio], neka svako radije ode na wega... jer ka-
12. In Corinth, 60.
13. Didache, 8.
14. De Oratione, 15.
15. De Oratione, 35.
16. In Rom., 9, 1.
17. Apost. Trad., 35, 1, 2. 18. Ibid.
494 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
da bude savr{io molitvu u sabrawu, posta}e kadar da izbegne lu-
kavstva dana...”18 Mi ne znamo da li su ta sabrawa sa “pou~avawem
re~ju” i molitvom bila svakodnevna ili ne. Ali, ako uzmemo u ob-
zir svekoliki duh i “etos” rane Crkve, tu molitvu je neophodno od-
rediti kao “crkvocentri~nu”, kao molitvu koja ima svoju osnovu u
opitu sabrawa, tj. zajedni~ewa ecclesia–e i koja je, istovremeno, ka
wemu usmerena.19 “Starajte se da se sabirate {to ~e{}e”, pi{e Sv.
Ignatije Antiohijski,20 a Kiprijan Kartaginski ponavqa Ignati-
jeve re~i: “Gospod jedinstva nije zapovedio da Mu se molitva pri-
nosi zasebno i pojedina~no”.21 Origen, 22 Tertulijan, 23 i drugi24 na-
stojavaju na vrednosti “{to ~e{}eg bivawa zajedno”, to jest crkve-
noga sabrawa, zajedni~ke molitve i op{tewa. Ponavqamo, na osno-
vu ovih tekstova, uzetih samih po sebi, ne mo`e se do}i do katego-
ri~kih zakqu~aka o redovnom dnevnom bogoslu`ewu. Ali, oni uka-
zuju, pre svega, na ~vrsto predawe o vremenima za molitvu u ranoj
Crkvi, a zatim ukazuju i na to da su u Crkvi bez sumwe postajala,
iako mo`da ne i posvuda, sabrawa posve}ena molitvi i pou~avawu
re~ju i, kona~no, oni ukazuju na priznawe da je crkvena molitva
neophodna i prevashodna u odnosu na pojedina~nu molitvu. Oni, da-
kle, ukazuju na ukqu~ewe li~ne molitve u lex orandi Crkve.
Jo{ te`i udarac pretpostavci o mona{kom poreklu dnevnog
[bogoslu`benog] kruga nanela je takozvana “uporedna liturgika”, ~i-
ja je na~ela i metode, u svojim mnogobrojnim radovima, na blistav na-
~in razradio A. Baum{tark. Uporedno izu~avawe razli~itih litur-
gijskih predawa pokazuje da se epoha razvoja dnevnoga kruga posle
Konstantina odlikovala nadmetawem a ponekad, ~ak, i sukobom dva
tipa dnevne slu`be: “sabornog” i “mona{kog” (da se poslu`imo Ba-
um{tarkovom terminologijom). Ima}emo prilike da se u slede}em
poglavqu podrobnije bavimo tim nadmetawem. Sada je dovoqno re}i
da ta ~iwenica nesumwivo dokazuje postojawe u Crkvi dnevnih slu-
`bi, dnevnoga kruga koji ne samo da je razli~it od mona{koga tipa
18. Ibid.
19. Cf. H. Chirat, L’Assemblée chrétienne à l’Age apostolique, Paris, Cerf, 1949, pp.
15ff.; G. Bardy, La Théologie de l’Église de St. Clément de Rome à St. Irenée, Paris,
Cerf, 1945, pp. 19ff.; N. Afanasiev, Trapeza Gospodnæ, Pari`, 1952.
20. Eph., 3.
21. De Oratione, P.L. 4, 541.
22. Cf. J. Daniélou, Origine, Paris, La Table Ronde, 1948, PP. 41ff.
23. Apol., 1, 39.
24. Bardy, Op. cit., pp. 19-53.
Tajna Osmoga Dana 495
dnevnoga kruga, ve} je i nastao pre pojave mona{tva. Ali, {to je jo{
va`nije, nema nikakve sumwe kako u pogledu veze dnevnih slu`bi
“sabornog” tipa sa sinagogalnim bogoslu`ewem, tako i u pogledu wi-
hove strukturne zavisnosti od judejskog svakodnevnog bogoslu`ewa.
K. V. Dagmor, koga smo ne jednom citirali, posvetio je naro-
~iti rad prou~avawu te zavisnosti, gde je pokazao nesumwivu sina-
gogalnu strukturu dve osnovne slu`be dnevnoga kruga – ve~erwe i
jutarwe slu`be. U dane kada se slu`ila Evharistija, woj je pretho-
dila jutarwa slu`ba, kao wen prvi deo (missa catechumenorum), a u
druge dane ta slu`ba je ~inila ve} samostalnu slu`bu, koja je obi~-
no bila propisana za odre|ene ~asove dana.25 U tre}em veku, {to je
o~igledno iz tekstova koji – makar to bilo i delimi~no – odra`a-
vaju tu epohu, ve~erwa i jutarwa slu`ba su ve} zauzele svoje dana{we
po~asno mesto u krugu dnevnih slu`bi”26. Postojawe tih dnevnih
slu`bi, posve}enih, po Tertulijanovim re~ima, “zajedni~kim moli-
tvama... ~itawu Bo`anskoga Pisma, savetima i poukama” upravo
obja{wava uzrok i na~in sjediwewa sinagogalnoga “sinaksisa” sa
Evharistijom. Sraulijev odgovor (“to se naprosto dogodilo”) zado-
bija jo{ ve}i zna~aj.
U svakom slu~aju, op{te prihvatawe, u svim ^inovima, kruga
Jutrewa i Ve~erwa kao slu`bi liturgijskih, to jest kao slu`bi ko-
je pretpostavqaju sabrawe Crkve (odnosno, u~e{}e episkopâ, prezvi-
terâ i |akonâ u tim slu`bama; upor. u “Apostolskim Ustanovama”),
i, otuda, razli~itih od slu`bi ~isto mona{kih (pove~erja, itd.) po-
tvr|uje pripadnost Jutrewa i Ve~erwa upravo crkvenom liturgij-
skom Predawu, crkvenom lex orandi. Nesumwivo sinagogalni elementi
koji su se sa~uvali u Jutrewu i Ve~erwu sve do dana{wega vremena i
uprkos sna`noj mona{koj preradi, ukazuju na to da su Jutrewe i
Ve~erwe [istorijski] rano ve} bili ukqu~eni u taj lex orandi.
Prema tome, ono bogoslovqe vremena, koju smo videli vaplo-
}eno i izra`eno ve} u liturgijskom dualizmu judeo–Hri{}anstva, a
zatim u krugu eshatolo{kog “Dana Gospodweg”, potvr|uje i ~iwenica
da je “Crkva [sa~iwena od obra}enih] neznabo`aca” sa~uvala bogo-
slu`ewe dnevnoga kruga. Crkveno bogoslu`beno Predawe, od samoga
po~etka ukqu~uje u sebe ideju dana kao liturgijske jedinice u kojoj
odre|eni ~asovi i vremenâ – ve~e, jutro i no} – treba da budu osve{-
tani molitvom, i to ne samo molitvom li~nom, ve} i molitvom cr-
25. Dugmore, Op. Cit., P. 57.
26. M. Skabalanovi~, Tolkoviy Tipikon, S. 87.
496 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
kvenom. Mo`e se pretpostaviti da nisu svi vernici imali mogu}-
nost da se sabiraju dva puta svakoga dana, i da je, zato, od samoga po-
~etka u tim slu`bama u~estvovala mawina tj. oni koji su bili u pri-
lici da to ~ine. Na to, mo`da, ukazuje Tertulijanovo razlikovawe
pojma coetus [skup, sastanak] od pojma congregationes [sabrawâ] , a ta-
ko|e i saveti Hri{}anima da se trude da pose}uju ta sabrawa,
saveti koje nalazimo, na primer, u “Apostolskim Ustanovama” i u
“Zave{tawu”. No, to ne mewa crkveni, liturgijski karakter tih slu-
`bi. Crkva se moli “da bi okru`ila Boga zajedni~kim molitvama,
kao vojskom sabranom na jednom mestu”.27 I ta ideja Ecclesia orans, Cr-
kve koja se moli, bez sumwe, odgovara svecelom duhu ranohri{}anske
eklisiologije, liturgijskoj pobo`nosti pre–nikejske Crkve.
Pasha i Pedesetnica kao prva osnova crkvene godine
I, kona~no, moramo tako|e da pratimo osnovno na~elo onoga
{to se na jeziku savremene liturgike naziva “crkvenom godinom”
unazad sve do Prvohri{}anstva, do apostolskih po~etaka Crkve. To
osnovno na~elo vidimo u tome {to su prvi Hri{}ani sa~uvali lex
orandi Pashe i Pedesetnice.28 O tome da je Crkva prihvatila ova dva
osnovna jevrejska praznika svedo~e ne samo novozavetni spisi, ve} i
drugi ranohri{}anski spisi. Nedavno je u~iwen poku{aj da se u ra-
noj Crkvi otkrije hri{}anska “recepcija” i tre}eg velikog jevrej-
skog praznika, koji stoji u vezi sa starozavetnom Heilsgeschichte
[istorijom spasewa] – “Praznika [atora”, no taj poku{aj je jo{ uvek
tek hipoteti~ki, tako da se sada ne}emo na wemu zadr`avati. Ali, u
pogledu onoga {to se ti~e Pashe i Pedesetnice nema nikakve sumwe.
Crkva je sa~uvala te praznike ne po “inerciji”, ve} zbog toga {to su
oni ~inili neophodnu biblijsko–liturgijsku pretpostavku same ve-
re Crkve. Hristos je umro kao “Pasha na{a”, a u “posledwi i veliki
dan Pedesetnice”, koji je ve} u poznom judejstvu imao eshatolo{ki
karakter, zbio se silazak Svetoga Duha – aktualizacija Crkve, koja
je postavila po~etak vremena Crkve. Nema potrebe da ovde ulazimo u
razmatrawe slo`enih problema povezanih sa novozavetnim tekstovi-
ma o Pashi koju je Hristos savr{io u nave~erje Svoje Smrti, kao i sa
27. Tertullian, Apol., 1, 39.
28. Cf. Allan McArthur, The Evolution of the Christian Year, London, S.C.M., 1953;
Baumstark, Liturgie Comparée, pp. 174ff; Dom B. Botte, ‘La Question Pascale’ in Mai-
son-Dieu, 41, 1955, p. 88-95.
Tajna Osmoga Dana 497
“pashalnim sporovima” iz drugoga stole}a. Ovakvo ili onakvo
re{ewe ovih problema ne naru{ava ~iwenicu koja nam je sada jedino
va`na, a to je ~iwenica da su u ranohri{}anskom liturgijskom
Predawu postojala dva godi{wa praznika koji su bili posve}eni
se}awu (mn¨ma kod Origena) na Iskupqewe i Spasewe. Ova ~iweni-
ca dokazuje da je Crkva sa~uvala ideju godine kao, tako|e, liturgij-
ske jedinice i, mo`da, upravo ovde biva vi{e od svega drugog o~i-
gledna veza hri{}anskog sa judejskim lex orandi. Jer, ~ini se da upra-
vo liturgijska godina jeste ono {to najmawe proisti~e iz prirode
liturgijskoga `ivota rane Crkve. Sve {to znamo o tome kako su Hri-
{}ani do`ivqavali vreme Evharistije i Dana Gospodweg ukazuje na
postojanu pashalnost, ba{ kao {to su i Kr{tewe sa polagawem ru-
ku [Hri{}ani] ose}ali kao svojevrsno produ`avawe Pedesetnice,
kao neprestano izlivawe Duha Svetoga i Wegovih darova. Za Hri-
{}ane izgleda nije bilo nikakve potrebe da se se}awe na Smrt i
Vaskrsewe Hristovo, sa jedne strane, i se}awe na silazak Duha Sve-
toga razdvajaju u zasebne i naro~ite “praznike”. Jer, tajna Smrti i
Vaskrsewa, i opit novoga `ivota u Duhu Svetome jeste gospodare}a
tema svekolikog `ivota rane Crkve. Ti praznici nisu mogli da bu-
du ni neka naro~ita istorijska podse}awa, jer svaka Evharistija je-
ste “se}awe na Smrt i ispovedawe Vaskrsewa [Hristovog]” a svako
Kr{tewe jeste odelotvorewe Pedesetnice, kao {to nisu mogli da
budu ni izdvajawe dogmati~koga smisla ovih doga|aja u naro~ite li-
turgijske oblike. Crkva je sa~uvala ova dva praznika staroga
Izraiqa bez obzira na to {to wihovo ispuwewe u Hristu preis-
puwuje svekoliki `ivot Crkve i svaki wen ~in, upravo zbog toga
{to je Crkva sa~uvala ono bogoslovqe vremena koje je tim praznici-
ma bilo izra`eno. A to je bogoslovqe vremena eshatolo{kog, vre-
mena koje je postalo istorija spasewa, i koje je usmereno ka svome
ostvarewu i ispuwewu u Carstvu Bo`ijem. Dolazak Mesije i Wegova
Pasha, silazak Duha i u Wemu javqewe “Novoga Eona” u svetu, unutar
tog vremena ili istorije, ozna~avaju odlu~uju}i prelom u bukvalnom
smislu te re~i. Ali, vreme i istorija spasewa u vremenu se nas-
tavqaju. Oni su u Mesiji zadobili sav svoj smisao, ali, tako|e, i no-
vi ciq – kozmi~ku i kona~nu pobedu Carstva koje se ve} javilo u Me-
siji. Zato hri{}anska Pasha jeste ona ista Pasha izabranog naroda
Bo`ijeg, Pasha izlaska i izbavqewa iz ropstva, Pasha pustiwe, Pas-
ha putovawa ka Obe}anoj zemqi. Tom razrastawu smisla Pashe, izra-
`enog u nizu ~iwenica [doga|aja], pridodat je jo{ jedan smisao, onaj
krajwi, koji je u sebe ukqu~io sve: “Hristos, Pasha na{a, Koji je za-
498 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
klan za nas”. I ta posledwa ~iwenica ustanovquje hri{}ansku Pas-
hu kao znamewe novoga razdobqa istorije spasewa, usmerenoga ka
ispuwewu Pashe u “Neve~erwem Danu” Carstva Bo`ijeg.
Ma kakav bio prvobitni liturgijski izraz praznika Pede-
setnice, sama ~iwenica da je Crkva sa~uvala Pedesetnicu (kao, pre
svega, pedesetodnevni period posle Pashe), ipak, ukazuje na hri-
{}ansku “recepciju” odre|enog poimawa godine, vremena i prirod-
nih ciklusa kao onoga {to stoji u vezi sa eshatolo{kom stvarno{}u
Carstva darovanoga qudima u Hristu. Pedesetnicu, kao drevni
zemqoradni~ki praznik, po re~ima K. Kelera, “rabinisti~ki judai-
zam je preobrazio u istorijski praznik, u se}awe na darovawe Deka-
loga na Sinaju”29 “Ako se taj preobra`aj zavr{io u evangelskoj epo-
hi” – zapa`a Mek Artur – “onda je duboko zna~ajno upravo to {to su
U~enici primili Duha Svetoga, u Wegovoj dinami~koj sili, upravo
na taj dan... Kao {to se Stari Zavet, koji be{e sklopqen u Izlasku
(~iji se spomen savr{avao na Pashu), ispunio na Sinaju, tako se i
Novi Zavet, koji je bio sklopqen u doga|ajima ~iji se spomen praznu-
je na hri{}ansku Pashu... ispunio na Pedesetnicu. Hri{}anska Pe-
desetnica je postala dan ro|ewa Crkve kao Novog Izraiqa Bo`i-
jeg”.30 I opet je karakteristi~na, s jedne strane, ta tvrdwa da Hri-
{}ani prebivaju kao u neprestanoj Pedesetnici (up. Origen: “Onaj
koji zaista mo`e da ka`e – ’Vaskrsli smo sa Hristom’ i ’Bog nas pro-
slavi i posadi s desne strane Svoje na Nebu u Hristu’, taj svagda pre-
biva u vremenu Pedesetnice”31, i, sa druge, to istovremeno izdvajawe
Pedesetnice u zasebni praznik, u naro~ito vreme tokom godine: “Mi
praznujemo tako|e – kako pi{e Sv. Atanasije Veliki – svete dane
Pedesetnice... gledaju}i ka Veku [Eonu] koji }e do}i”... “Prema tome,
doda}emo... sedam svetih nedeqa Pedesetnici, raduju}i se Bogu i sla-
ve}i Ga zbog toga {to nam je On unapred tim danima javio radost i
ve~ni pokoj koji su pripremqeni na Nebesima za nas i za one koji ve-
ruju istinito u Isusa Hrista, Gospoda na{ega...”32 Ovde opet imamo
uzajamnu vezu izme|u eshatologije, to jest opitovawa Crkve kao No-
voga Eona, kao predzbivawa “Carstva budu}ega Veka”, sa potvr|i-
vawem vremena kao istorije, u kojoj to Carstvo treba da se razrasta
i da se “ispuwava” u podvigu i veri qudi.
29. K. Kohler, Jewish Theology, New York, 1918, p. 463.
30. McArthur, Op. cit., P. 143.
31. Contra Celsum, 8, 22.
32. Paschal Epis., 4, 5;19, 10.
Tajna Osmoga Dana 499
Da sve to nije bilo tako, onda bi bilo nemogu}e shvatiti i
objasniti sav potowi razvoj liturgijskog kruga Pashe i Pedesetni-
ce. Jer, ~ak i u svojoj posledwoj, vizantijskoj obradi, taj krug je sa-
~uvao nesumwivu vezu sa izvornim biblijskim bogoslovqem vreme-
na, iz koga je i izrastao, i u kome je, tako|e, ukoreweno i na~elo hri-
{}anske “recepcije” wegovog judejskog prototipa: veza iskupite-
qske @rtve Mesijine sa jevrejskom Pashom, veza silaska Duha Sve-
toga sa “posledwim i velikim danom” jevrejske Pedesetnice.
Mo`e se re}i ovako: ako je nemogu}e – ostaju}i u okvirima
~isto istorijskoga istra`ivawa – potvrditi posvuda{we postojawe
razra|enoga i razvijenoga bogoslu`ewa vremena u pre–konstanti-
novskoj Crkvi, onda se, ipak, op{te na~elo a, stoga, i istorijski
po~etak tog bogoslu`ewa vremena, mo`e i mora na}i u prvobitnom,
apostolskom judeo–hri{}anskom lex orandi. U to nas uverava kako op-
{te razmatrawe bogoslovqa vremena, koje je bilo svojstveno ranoj
Crkvi i koje je predstavqalo prepoznativo obele`je wenog eshato-
logizma, ve} i sve ono {to znamo o obliku, strukturama i sadr`aju
bogoslu`ewa rane Crkve. U svakom slu~aju, mora se smatrati potpu-
no nezasnovanom pretpostavka da se u poznom, poslekonstantinov-
skom razdobqu pojavila ideja liturgije vremena a, time, i svojevrsna
“liturgijska revolucija” koja je, navodno, ozna~ila kraj ranohri-
{}anskog razdobqa istorije bogoslu`ewa. U veri, saznawu i bogo-
slovqu Prvohri{}anstva dati su svi elementi bogoslu`ewa vreme-
na i wegovog budu}eg razvoja; dat je, tako|e, i wegov “prototip”: sin-
agogalno bogoslu`ewe koje su Hri{}ani, makar i nakratko, do`iv-
qavali kao svoje bogoslu`ewe. Dovoqno je zasnovano smatrati da je
Crkva, i posle raskida sa judejstvom, sa~uvala sinagogalno bogo-
slu`ewe i da je to bogoslu`ewe poslu`ilo kao polazi{na ta~ka za
daqi razvoj liturgijskog `ivota Crkve.
Prema tome, imamo dovoqno dobre razloge da smatramo da se
na~elo ^ina (Ordo) – to jest na~elo saodno{ewa i spregnutosti Ev-
haristije i bogoslu`ewa vremena, u kojima smo prepoznali osnov-
nu strukturu crkvene molitve – od samoga po~etka sadr`i u “Pra-
vilu moqewa” (lex orandi) Crkve i da predstavqa stvarno na~elo
tog “Pravila”.
500
SIMVOL CARSTVA BO@IJEG
Ispunilo se vreme
i pribli`ilo se Carstvo Bo`ije.
Mk. 1, 15
Simvol kao Prisustvo i Stvarnost
Izraz “bogati simvolizam pravoslavnoga bogoslu`ewa” ko-
risti se tako ~esto da je i za pravoslavne i za nepravoslavne ve}
postao neka vrsta uobi~ajene fraze koja, budu}i samoo~igledna, ne
zahteva nikakvo daqe obja{wewe; ili se, pak, i sâmo ovo obja{we-
we, tako|e, uzima zdravo za gotovo. Simvol se poistove}uje se “izo-
bra`ewem”, sa ~inom koji nas podse}a na ne{to drugo: na neki do-
ga|aj, ideju, verovawe. Tako Mali Vhod na Bo`anskoj Liturgiji “sim-
volizuje” Spasiteqev izlazak na propoved Evangelija, dok Veliki
Vhod “simvolizuje” Wegovo pogrebewe, ali tako|e i Wegov sve~ani
ulazak u Jerusalim, i tome sli~no. Ovakav “izobraziteqski [ilu-
strativni] simvolizam” primewuje se na bogoslu`ewe, bilo u celi-
ni bilo u svakom od wegovih zasebnih sve{tenoradwi. A budu}i da
je ovo tuma~ewe “simvolizma” (koji je po~eo da cveta jo{ tokom vi-
zantijskoga razdobqa), bez sumwe, ukoreweno u najpobo`nijim ose-
}awima, vrlo malobrojnima pada na um da to tuma~ewe ne samo da
ne odgovara osnovnom i izvornom shvatawu hri{}anskog bogoslu-
`ewa, ve} da ga zapravo izvitoperuje i predstavqa jedan od razloga
wegovog sada{weg opadawa.
Ustvari, “simvol” ovde ozna~ava ne{to {to ne samo da je
razli~ito od stvarnosti, ve} i {to je, u su{tini, ~ak, i suprot-
no stvarnosti. Na primer, to osobeno zapadno, rimokatoli~ko na-
gla{avawe “stvarnoga prisustva” Hristovog u evharistijskim Da-
rovima nastalo je iz straha da bi ovo prisustvo moglo biti degra-
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, The Symbol of the Kingdom, ORTHODOX
SYNTHESIS: THE UNITY OF THEOLOGICAL THOUGHT, ed. Joseph J. Allen, SVS Press, New
YORK, 1981, pp. 35–47.
Simvol Carstva Bo`ijeg 501
dirano do kategorije “simvoli~kog”. Ali, to je moglo da se desi sa-
mo onda kada je re~ “simvol” prestala da ozna~ava ne{to stvarno
i postala, zapravo, antiteza stvarnosti. Drugim re~ima, tamo gde
se ~ovek odnosi prema “stvarnosti”, tu nema potrebe za simvolom, i
obrnuto, tamo gde je simvol, tu nema stvarnosti. Ovo je dovelo do
poimawa liturgijskoga simvola kao “izobra`ewa” [predstavqawa],
koje je neophodno iskqu~ivo u meri u kojoj to {to se izobra`ava ni-
je “stvarno”. Prema tome, Spasiteq je pre dve hiqade godina do{ao
da bi propovedao Evangelije stvarno, a mi sada taj ~in izobra`a-
vamo simvoli~ki da bismo se prisetili smisla ovog doga|aja, we-
govoga zna~aja za nas, i tome sli~no.
Ponavqam, ovo su pobo`ne i legitimne namere po sebi i za
sebe. Me|utim, ovaj tip simvolizma ne samo da se ~esto koristi
proizvoqno i ve{ta~ki (te se tako Vhod na Liturgiji pretvara u
simvol Hristovoga izlaska), ve} on, zapravo, svodi devet desetina
na{ih sve{tenoradwi na nivo didakti~ke dramatizacije. Takvo
svo|ewe li{ava sve{tenoradwe wihove unutarwe nu`nosti, wi-
hovog odnosa sa stvarno{}u bogoslu`ewa. One postaju “simvoli~-
ki” kontekst, puki ukrasi za dva ili tri ~ina ili “trenutka” koji
jedini, da tako ka`emo, obezbe|uju “stvarnost” Liturgiji. To je ono
{to pokazuje na{e akademsko bogoslovqe, koje je ve} odavno zapra-
vo iskqu~ilo ~itav ^in (Ordo) Evharistije iz poqa svoga zanimawa
i pa`we, i potpuno se usredsredilo na izolovane ~inove, na izolo-
vane “re~i ustanovqewa [Svete Tajne]”. Sa druge strane, isto to se –
ma kako to ~udno izgledalo – pokazuje i u samoj na{oj pobo`nosti.
Nije, naravno, nimalo slu~ajno {to sve vi{e qudi u Crkvi shvata
da sve ove naslage simvoli~kih izobra`ewa i obja{wewa ometaju
wihovu molitvu, odvla~e}i ih od duhovne stvarnosti, od neposred-
nog dodira sa onim {to je sama su{tina molitve. Isti onaj “izo-
braziteqski” simvolizam koji je nepotreban bogoslovu, nepotreban
je, tako|e, i ozbiqnom verniku.
Prema tome, krajwe je va`no da naglasimo da je ovaj “izo-
braziteqski simvolizam”, koji je postepeno postao bukvalno jedi-
ni “kqu~” za obja{wewe bogoslu`ewa, nastao kao plod sloma i
propadawa prvobitnoga poimawa simvola. Ovaj slom je imao bez-
brojne, iako istinski jo{ uvek do kraja nesagledane, posledice za
Hri{}anstvo u celini. No, ograni~avaju}i se na ono {to je zaista
u vezi sa na{om temom, samo }emo re}i da ovo prvobitno zna~ewe
“simvola” ni u kom slu~aju nije ekvivalentno “izobra`ewu”. Us-
502 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
tvari, mogu}e je da simvol ne izobra`ava, tj. simvol mo`e da bude
odvojen od bilo kakve spoqa{we sli~nosti sa onim {to on sim-
volizuje.
Istorija religije nam pokazuje da {to je drevniji, dubqi i
“organskiji” neki simvol, to on mawe u sebi ima takvih “izobrazi-
teqskih” svojstava. Razlog ovome le`i u ~iwenici da je svrha i fun-
kcija simvola ne da izobra`ava (jer bi ovo onda pretpostavqalo od-
sustvo onoga {to se izobra`ava), ve} pre da projavquje i da saop-
{tava ono {to se simvolizuje. Mogli bismo re}i da je funkcija
simvola ne toliko da “podse}a” na stvarnost koju simvolizuje, koli-
ko da u~estvuje u toj stvarnosti, te je, stoga, simvol kadar da stvar-
no op{ti sa tom stvarno{}u. Drugim re~ima, razlika (i to koreni-
ta) izme|u na{eg savremenog poimawa simvola i onog izvornog po-
imawa jeste u ~iwenici da mi danas shvatamo simvol kao predstav-
qawe (ili znak) odsutne stvarnosti, dok simvol, u izvornome shva-
tawu, jeste ustvari projavqivawe i prisustvovawe druga~ije stvar-
nosti, koja, pod datim okolnostima, ne mo`e biti projavqena niti
oprisutwena ni na koji drugi na~in osim kao simvol. To zna~i da je,
u krajwem ishodu, istinski i izvorni simvol neodvojiv od vere, jer
je vera potvrda stvari nevidivih (Jevr. 11, 1) i poznawe da posto-
ji druga~ija stvarnost koja je razli~ita od “empirijske” i da se u tu
stvarnost mo`e u}i, da se sa wom mo`e op{titi, da ona zaista mo-
`e da postane “najstvarnija od svih stvarnosti”.
Prema tome, ako simvol pretpostavqa veru, onda vera nu`no
zahteva simvol. Vera je, za razliku od “ube|ewa”, filosofskih “sta-
novi{ta” i tome sli~nog sasvim sigurno sva u op{tewu i sva u `e|i
za op{tewem; vera je sva u vaplo}ewu i u `e|i za vaplo}ewem: vera
je projavqivawe, prisustvovawe, dejstvovawe jedne stvarnosti u dru-
goj. Sve ovo jeste simvol (od jelinskog sumb…llw, “objediwavati”,
“dr`ati zajedno, ujedno”). U simvolu – za razliku od pukog “izo-
bra`avawa” [ilustrovawa], od pukog znaka, pa ~ak i za razliku od
Svete Tajne u wenoj sholasti~ko–racionalisti~koj “redukciji” – em-
pirijsko (ili “vidivo”) i duhovno (ili “nevidivo”) nisu sjediweni
logi~ki (ovo “ozna~ava” ono), niti analo{ki (ovo “izobra`ava”
ono), niti na na~in uzroka i posledice (ovo “prouzrokuje” ili “pro-
izvodi” ono), ve} su, da se poslu`imo neologizmom, [sjediweni] epi-
fanijski. Jedna stvarnost projavquje (od jelinskog ˆpifa’nw, “pro-
javqujem”, “javqam”) i saop{tava druga~iju stvarnost – i ovo je bes-
krajno va`no! – jedino u meri u kojoj sâm “simvol” u~estvuje u duhov-
Simvol Carstva Bo`ijeg 503
noj stvarnosti i u kojoj je sâm simvol kadar, odnosno prizvan da tu
stvarnost vaplo}uje. Drugim re~ima, u simvolu sve projavquje duhov-
nu stvarnost, ali, istovremeno, u simvolu se ne pojavquje kao vaplo-
}eno sve ono {to pripada duhovnoj stvarnosti. Simvol je svagda de-
limi~an, svagda nesavr{en: Jer delimi~no znamo i delimi~no pro-
rokujemo (1. Kor. 13, 9). Po samoj svojoj prirodi simvol objediwuje ne-
uporedive stvarnosti, ~iji uzajamni odnos svagda ostaje odnos “apso-
lutno druga~ijeg”. Me|utim, ma kako stvaran simvol mo`e biti, ma
kako on mo`e uspe{no da nam saop{tava tu druga~iju stvarnost,
wegova funkcija nije da “utoli” na{u `e|, ve} da je osna`i: “Daruj
nam da se Tobom jo{ prisnije pri~e{}ujemo u neve~erwem danu Car-
stva Tvoga”. Ne radi se o tome da se ovaj ili onaj deo “ovoga sveta” –
prostora, vremena ili ve{tastva [materije] – u~ini sve{tenim, ve}
pre da se sve u wemu sagledava i poima kao i{~ekivawe i `e| za we-
govim potpunim oduhovqewem: Da Bog bude sve u svemu (1. Kor. 15, 28).
Moramo li, onda, da dokazujemo da je jedino ovaj ontolo{ki
i “epifanijski” smisao re~i “simvol” primeniv na hri{}ansko
bogoslu`ewe? Ili, da na{e prigovore upu}ujemo ne protiv neospor-
nog simvolizma na{e Liturgije, ve} protiv onog razumevawa i
opa`awa simvola u kome simvol postaje sinonim za ne{to “nes-
tvarno” i “neprisutno”, kao i protiv onog obja{wewa “simvolizma”
kao antiteze “realizmu”? Ili, pak, da odbacujemo “izobraziteqski
simvolizam” ne naprosto zato {to on nije bio poznat Ranoj Crkvi
(ovo sâmo po sebi i sâmo za sebe ne bi dokazivalo wegovu pogre{-
nost), niti, pak, zato {to vi{e volimo razli~iti “kqu~” (onaj ko-
ji je, mo`da, bitniji za na{u dana{wu psihologiju), ve} zato {to
nominalizovawe gotovo ~itavog ^ina Evharistije i pretvarawe
Evharistije u niz sve{tenih dramatizacija i alegorija, zapravo
uni{tava samu su{tinu istinskog simvolizma?
Sada mo`emo da postavimo osnovno pitawe: {ta zaista Ev-
haristija simvolizuje? Koji simvolizam objediwuje u jedinstvenu
celinu ~itav ^in [Evharistije] i sva wegova sve{tenodejstva? Ili,
da postavimo pitawe na druga~iji na~in: koju nam duhovnu stvar-
nost projavquje i daruje ova “Sveta Tajna nad Tajnama”?
Evharistija kao Otkrivewe i Zajedni~ewe
Liturgija po~iwe sve~anim slavoslovqem: “Blagosloveno
Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova”.
504 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Na sli~an na~in i Spasiteq zapo~iwe Svoje slu`ewe objavquju}i da
je Carstvo do{lo: Do|e Isus u Galileju, propovedaju}i Evangelije o
Carstvu Bo`ijemu, i govore}i: Ispunilo se vreme i pribli`ilo se
Carstvo Bo`ije; pokajte se i verujte u Evangelije (Mk. 1, 14-15). I
upravo tom `eqom za Carstvom zapo~iwe prva i najprevashodnija od
svih hri{}anskih molitava: “Neka do|e Carstvo Tvoje”.
Prema tome, Carstvo Bo`ije je sadr`aj hri{}anske vere –
ciq, smisao i sadr`aj hri{}anskoga `ivota. Carstvo Bo`ije je poz-
nawe Boga, qubav prema Bogu, jedinstvo sa Bogom i `ivot u Bogu.
Carstvo Bo`ije je jedinstvo sa Bogom kao Isto~nikom svekolikoga
`ivota, sa Bogom kao samim @ivotom. Carstvo Bo`ije je @ivot
ve~ni: A ovo je @ivot ve~ni da poznaju Tebe, jedinoga istinitoga
Boga (Jn. 17, 3). ^ovek je stvoren upravo za ovaj ve~ni @ivot u puno-
ti qubavi, jedinstva i poznawa: U Wemu be{e @ivot i @ivot be-
{e svetlost qudima (Jn. 1, 14). Ali, ~ovek je ovo izgubio u Greho-
padu, i ~ovekovim Grehopadom su zlo, stradawe i smrt zagospodarili
svetom. “Knez ovoga sveta” je zavladao svetom: svet je odbacio svoga
Boga i Cara. Ali, Bog nije odbacio svet. “I nije odustao sve da ~i-
ni dok nas nije uzveo na Nebo, i darovao nam Svoje Carstvo koje }e
do}i” (Anafora Liturgije Sv. Jovana Zlatoustog). Proroci Staroga
Zaveta su ~eznuli za ovim Carstvom, molili se za wega, prorokova-
li o wemu. Carstvo Bo`ije je sami ciq i ispuwewe ka kome je bila
usmerena ~itava sve{tena istorija Staroga Zaveta, istorija koja je
bila sveta ne qudskom sveto{}u (jer ta je istorija bila prepuna pa-
dova, izdaja i greha!), ve} sveto{}u koja je dolazila od toga {to je ta
istorija bila Bo`ija priprema za dolazak Wegovoga Carstva.
A sada se ispunilo vreme i pribli`ilo se Carstvo Bo`i-
je (Mk. 1, 15). Jednorodni Sin Bo`iji postao je Sin ^ove~iji da bi
objavio i da bi qudima dao opro{taj greha, izmirewe sa Bogom i
novi `ivot. On se zacario Svojom Smr}u na Krstu i Svojim
Vaskrsewem iz mrtvih. Bog je Hrista posadio Sebi s desne strane
na Nebesima, iznad svakoga na~alstva, i vlasti, i sile, i gospod-
stva, i iznad svakoga imena... I sve pokori pod noge Wegove, i
Wega postavi iznad svega za Glavu Crkvi (Efes. 20, 22). ^vrsto,
dakle, neka zna sav dom Izraiqev da je i Gospodom i Hristom
u~inio Bog Wega, ovoga Isusa, Koga vi raspeste (Del. ap. 2, 36).
Hristos caruje i svako ko veruje u Wega i koji se rodio iznova vo-
dom i Duhom pripada Wegovome Carstvu i ima Wega u sebi. “Hri-
stos je Gospod”. Ovo je najdrevnije hri{}ansko ispovedawe vere, i
Simvol Carstva Bo`ijeg 505
ovaj svet, u obliku Rimske imperije, tri stole}a je progonio Hri-
{}ane koji su izgovarali ove re~i, odbijaju}i da priznaju ikoga na
zemqi za Gospoda osim Jednoga Gospoda i Jednoga Cara.
Carstvo Hristovo se prihvata verom i skriveno je “u nama”.
Sâm Car je do{ao u obli~ju sluge i zacario se iskqu~ivo kroz Krst.
Nema spoqa{wih znakova ovoga Carstva na zemqi. To je Carstvo
“sveta koji }e do}i” i svi qudi }e prepoznati istinskoga Cara sve-
ta iskqu~ivo u slavi Wegovoga Drugoga dolaska. Ali, to Carstvo za
one koji veruju i koji ga prihvataju ve} jeste ovde i sada, i to kao
o~iglednije od svih “stvarnosti” koje nas okru`uju. “Gospod je do-
{ao, Gospod dolazi, Gospod }e do}i...” Ovaj trijedni smisao aramej-
skoga usklika “Maranata!” sadr`i celinu hri{}anske pobedne ve-
re, protiv koje su se svi progoni pokazali kao nemo}ni.
Sve ovo, na prvi pogled, mo`e da zvu~i kao neka vrsta pobo-
`nih ove{talih fraza. Ali, ako iznova pro~itate ono {to smo
upravo rekli i uporedite to sa verom i “iskustvom” ogromne ve}i-
ne Hri{}ana, uveri}ete se da je Carstvo Bo`ije prestalo da bude
sredi{wi sadr`aj i unutarwa motivacija hri{}anske vere. Za raz-
liku od ranih Hri{}ana, Hri{}ani kasnijih razdobqa su, malo po
malo, izgubili svoj opit Carstva Bo`ijeg “koje se pribli`ilo”.
Oni su po~eli da poimaju Carstvo iskqu~ivo kao Carstvo koje }e
do}i – na kraju i posle kraja. O “ovom svetu” i “Carstvu Bo`ijem”,
koje Evangelije sapostavqa jedan uz drugi i u napetosti i uzajamnom
borewu, po~elo je da se misli u smislu hronolo{kog sleda: sada je –
iskqu~ivo svet, tada }e biti – iskqu~ivo Carstvo Bo`ije. Za pr-
ve Hri{}ane je sveoubuhvatna radost, istinski zapawuju}a novina
wihove vere le`ala u ~iwenici da se Carstvo pribli`ilo. Car-
stvo se javilo i premda je ostalo skriveno i nevidivo za “ovaj svet”,
ono je ve} bilo prisutno, wegova svetlost je ve} zasijala, ono je ve}
po~elo da dejstvuje u svetu. A onda, kako je Carstvo [sve vi{e] bilo
“preme{tano” na kraj sveta, na tajanstvenu i nedoku~ivu granicu
vremena, Hri{}ani su postepeno gubili svoju svest o Carstvu kao o
onome ~emu treba da se nadaju, kao o pre~eznutom i radosnom
ispuwewu svih nadawa, svih `eqa, samoga `ivota, svega onoga {to
je rana Crkva ukqu~ivala u re~i: “I da do|e Carstvo Tvoje”. Ka-
rakteristi~no je da na{i akademski i obimni uxbenici dogmati~-
koga bogoslovqa (koji, naravno, ne mogu da pre}ute rano u~ewe [Cr-
kve]) govore o Carstvu veoma oskudnim, nejasnim i, ~ak, dosadnim
re~ima. Ovde je eshatologija (tj. u~ewe o “kona~noj sudbini sveta i
506 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
~oveka”) bukvalno svedena na u~ewe o “Bogu kao Sudiji i Osvetni-
ku”. Kada je re~ o pobo`nosti, tj. o li~nom iskustvu pojedina~nih
vernika, zanimawe [za eshatologiju] je su`eno na pitawe li~ne sud-
bine “posle smrti”. U isto vreme, “ovaj svet”, ~ije obli~je – po
re~ima Sv. ap. Pavla – prolazi (1. Kor. 7, 31), a koji je, u svesti ra-
nih Hri{}ana, bio otvoren za Carstvo, iznova zadobija svoju sop-
stvenu vrednost i postojawe nezavisno od Carstva Bo`ijeg.
Ovo postepeno su`avawe, ako ne i korenita metamorfoza
hri{}anske eshatologije, wen neobi~ni raskid sa temom i opitom
Carstva Bo`ijeg, imao je ogroman zna~aj u razvoju liturgijske svesti
u Crkvi. Vra}aju}i se na ono {to smo malopre rekli o simvolizmu
hri{}anskog bogoslu`ewa, sada mo`emo da potvrdimo da se bogoslu-
`ewe Crkve rodilo prvenstveno kao simvol Carstva i kao simvol
Crkve koja jeste ula`ewe u Carstvo. U “ovome svetu”, Crkva jeste
dar, epifanija i predzbivawe Carstva. ^itava novina, jedinstvenost
hri{}anskoga kulta bila je u wegovoj eshatolo{koj prirodi: taj
kult je bio prisustvovawe ve} ovde i sada onoga {to }e do}i, epifa-
nija onoga {to }e do}i, zajedni~ewe sa “svetom koji }e do}i”. Kao
{to sam to napisao u svome Uvodu u liturgijsko bogoslovqe, “Dan
Gospodwi” je ro|en kao simvol, tj. kao projavqewe Carstva – sada! –
upravo iz ovog eshatolo{kog iskustva. Ovo iskustvo je odredilo hri-
{}ansku “recepciju” jevrejskih praznika Pashe i Pedesetnice upra-
vo kao praznika “izla`ewa” iz sada{wega “eona” u “Eon” koji }e do-
}i i, na taj na~in, kao simvola Carstva Bo`ijeg.
Ali, naravno, simvol Carstva par excellence, onaj koji ispu-
wava sve ostale simvole – Dan Gospodwi, Kr{tewe, Pashu, itd. – kao
i svekoliki hri{}anski `ivot koji je skriven Hristom u Bogu
(Kol. 3, 3), bila je Evharistija – Sveta Tajna dolaska Vaskrsloga Go-
spoda, na{eg susretawa i zajedni~ewa sa Wim za Trpezom Wegovom u
Carstvu Wegovome (Lk. 22, 30). Tajno, daleko od o~iju sveta, “iza za-
tvorenih vrata”, Crkva – to “malo stado” kome je Otac blagoizvoleo
da daruje... Carstvo (Lk. 12, 32) – ispuwavala je u Evharistiji svoje
usho|ewe i ula`ewe u svetlost i radost i trijumf Carstva. I mo`e-
mo, bez ikakvog preterivawa re}i, da se hri{}anski lex orandi rodio
i razvio upravo iz ovog potpuno jedinstvenog i neuporedivog isku-
stva, iz ovog potpuno ostvarenog simvola. Koriste}i se pojmovima
koje smo upotrebili na po~etku ovoga poglavqa, mo`emo re}i da Ev-
haristija, kao krajwe ispuwewe simvola, nije bila “izobra`avawe”
ovoga ili onoga ve} pre otkrivewe svega i zajedni~ewe sa svime.
Simvol Carstva Bo`ijeg 507
Pravoslavni opit Carstva Bo`ijeg
Sada bi trebalo da bude jasno za{to je, upravo onda kada je
zapo~elo slabqewe i zamagqivawe izvorne eshatologije, liturgij-
ski simvolizam Carstva po~eo postepeno da zarasta u korov drugo-
stepenih obja{wewa i alegorijskih komentara, to jest u korov “izo-
braziteqskog [ilustrativnog] simvolizma” koji je, kao {to sam to
malopre ve} poku{ao da poka`em, ustvari zna~io propast samoga
simvola. Kako je vreme proticalo, ovaj izvorni simvolizam Car-
stva je sve vi{e padao u zaborav. A budu}i da je Liturgija, sa svo-
jim oblicima i ~itavim svojim ^inom (Ordo), ve} postojala i bila
opitovana kao nedodirivi deo Predawa, bilo je prirodno da se zah-
teva i novo obja{wewe koje bi bilo u saglasju sa novim “kqu~em”.
To je bio po~etak sve dubqeg prodirawa “izobraziteqskog simvoli-
zma” u obja{wavawe bogoslu`ewa.
Ovaj proces je, bez sumwe, bio dugotrajan i slo`en, i ni u
kom slu~aju nije bio nekakva trenutna “metamorfoza”. Mo`e se, ta-
ko|e, re}i da bez obzira na wegov spoqa{wi uspeh, “izobraziteqski
simvolizam” nikada nije uspeo da u potpunosti potisne izvorni, es-
hatolo{ki simvolizam Liturgije. Bez obzira na to koliko se, na
primer, vizantijsko bogoslu`ewe razvijalo u pravcu onoga {to sam
u svome Uvodu u liturgijsko bogoslovqe nazvao “spoqa{wom sve~a-
no{}u”, i bez obzira na to koliko je vizantijsko bogoslu`ewe bilo
zaraslo u ukrasne i alegorijske podrobnosti, u pompu preuzetu iz
carskoga kulta i u terminologiju usvojenu iz misteriolo{ke “sa-
kralnosti”, simvolizam Carstva Bo`ijeg je nastavio da odre|uje
bogoslu`ewe kao celinu i kao dubqi opit u umu vernih. Nema boqe
potvrde za ovo od su{tinskoga pravoslavnoga iskustva hrama i iko-
nografije, iskustva koje se iskristalisalo upravo tokom vizantij-
skoga razdobqa, i u kome je “svetiwa nad svetiwama” Pravoslavqa
bila izra`ena boqe nego u stalno ponavqanoj retorici “simvoli~-
kih” tuma~ewa Liturgije.
“Stoje}i u hramu, stojimo na Nebesima”. Ako se hri{}anski
hram, kao {to danas znamo, razvio prvenstveno iz opita evharistij-
skog sabrawa, onda iz toga sledi da je, tako|e, od samoga po~etka
ideja hrama podrazumevala ideju Neba na zemqi, jer Evharistija je-
ste usho|ewe na Nebesa, na{e ula`ewe u Nebesko Svetili{te. Ovaj
opit hrama je opstao u gotovo nepromewenom i neoslabqenom obli-
ku tokom ~itave istorije Crkve, uprkos brojnim opadawima i pre-
508 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
kidima u autenti~nom predawu crkvene arhitekture i ikonografi-
je. Ovaj opit tvori onu “celinu” koja objediwuje i koordini{e sve
elemente hrama: prostor, oblik, obrazac, ikone – sve ono {to se mo-
`e nazvati ritmom i poretkom hrama. Kada je u pitawu ikona, ona
je, po samoj svojoj su{tini, simvol Carstva, “epifanija” nove tva-
ri, javqewe Neba i zemqe prepunih slave Bo`ije, i upravo zbog to-
ga kanoni zabrawuju uvo|ewe bilo kakvog alegorijskog ili izo-
braziteqskog [predstavqaju}eg] “simvolizma” u ikonografiju. Jer
ikona ne “izobra`ava”, ve} projavquje, i ona to ~ini iskqu~ivo u
meri u kojoj ona sama jeste u~esnik u onome {to ona projavquje, u
kojoj je ona sama istovremeno i prisustvovawe i zajedni~ewe. Dovo-
qno je u}i, makar samo jedanput, u “hram nad hramovima”, crkvu Sve-
te Premudrosti u Konstantinopoqu – ~ak i u wenom sada{wem opu-
sto{enom i kenoti~kom stawu – da bi se ~itavim svojim bi}em po-
znalo da su hram i ikona bili ro|eni i hraweni `ivim opitom
Nebesa, u zajedni~ewu sa rado{}u i mirom u Duhu Svetome (Rimq.
14, 17), kako Sv. ap. Pavle odre|uje Carstvo Bo`ije.
Ovaj opit je ~esto bio pomra~ivan. Istori~ari hri{}anske
umetnosti ~esto govore o opadawu crkvene arhitekture i ikonopi-
sa. Va`no je napomenuti da je do ovoga opadawa obi~no dolazilo ka-
da je celina – hrama, ikone... – slabila i gubila se usled sve ve}eg
bujawa podrobnosti. Tako, hram gotovo da i{~ezava pod debelim
slojem samodovoqnih ukrasa, a na ikoni, kako vizantijskoj tako i ru-
skoj, izvorna celovitost biva zamewena sve ve}im obra}awem pa`we
na ume{no naslikane detaqe. Nije li to isto ono kretawe – od “ce-
line” ka onom “pojedina~nom”, od opita celine ka diskurzivnom
“obja{wewu”, i, ukratko govore}i, od simvola ka “simvolizmu”? Pa
ipak, sve dok “hri{}anski svet”, vaselena (oýkoumŒnh), koja je ro|e-
na iz Konstantinovog vi|ewa, ~uva i dovodi sebe u vezu sa Carstvom
Bo`ijim, sa “pre~eznutim Ota~astvom” – makar to bilo i na nesa-
vr{eni, a ponekad i tek nominalni na~in – ovo centrifugalno kre-
tawe ne mo`e u potpunosti da nadvlada centripetalnu silu. Moglo
bi se re}i da se “izobraziteqski” simvolizam – kako u bogoslu-
`ewu, tako i na ikoni ili u hramu – najpre, i tokom dugog perioda
vremena, razvijao unutar po~etnog i ontolo{kog simvolizma Car-
stva. Dubinsko i, zaista, tragi~no razdvajawe “izobraziteqskog” od
ontolo{kog simvolizma, tj. po~etna zamena ontolo{kog simvolizma
– “izobraziteqskim” zapo~ela je sa po~etkom dugotrajnog “zapadnog
ropstva” pravoslavnoga uma (ropstva koje se, na mnoge na~ine, i da-
Simvol Carstva Bo`ijeg 509
qe nastavqa!). Nije nimalo slu~ajno {to se obilno i neobuzdano
bujawe “izobraziteqskog simvolizma” zbivalo u vreme trijumfa za-
padnog juridizma i racionalizma u pravoslavnom bogoslovqu, pije-
tizma i sentimentalizma u ikonografiji, prekitwastog “qupkog”
baroka u crkvenoj arhitekturi, “lirizma” i emocionalizma u crkve-
noj muzici. Sve ovo projavquje jedno isto opadawe, jednu istu “psev-
domorfozu” pravoslavne svesti.
Me|utim, ~ak, i ovo dubinsko i istinski tragi~no opadawe
ne mo`e se smatrati kona~nim. Ni{ta od svega ovoga u krajwem
smislu nije se kosnulo crkvene svesti, u wenim dubinama. Svako-
dnevno iskustvo nam, tako, pokazuje da je “izobraziteqski simvoli-
zam” tu| `ivoj, istinitoj veri i `ivotu Crkve, kao {to i “shola-
sti~ko” bogoslovqe, u krajwem ishodu, ostaje tu|e toj veri. “Izo-
braziteqski simvolizam” je “kod ku}e” u onoj povr{noj, “rasko{-
noj” i rutinskoj crkvenosti u kojoj se {iroko rasprostrawena, ali
povr{na i radoznala zainteresovanost za sve vrste “simvolizama”
olako prihvata kao religijsko ose}awe i “zanimawe za Crkvu”. Ali,
tamo gde postoji `iva, istinita i (u najboqem smislu te re~i) jed-
nostavna vera, “izobraziteqski simvolizam” postaje nepotreban,
jer istinska vera ne `ivi radoznalo{}u ve} `e|ju.
Ba{ kao {to je to ~inio i pre hiqadu godina, i danas “obi~-
ni” vernik odlazi u crkvu prvenstveno da bi, po re~ima Dostojev-
skog, “dotakao druge svetove”. U izvesnom smislu, on se ne “zanima”
za bogoslu`ewe na na~in na koji se “stru~waci” i poznavaoci svih
liturgijskih podrobnosti zanimaju za bogoslu`ewe. A on se za to
zanima upravo zbog toga {to, “stoje}i u hramu”, prima sve ono za
~im ~ezne i za ~im traga: svetlost, radost i utehu Carstva Bo`ijeg,
ono sijawe koje, po re~ima agnostika ^ehova, sija sa lica “staraca
koji su se tek vratili iz crkve”. Od kakve bi koristi za “obi~nog”
vernika bila slo`ena i istan~ana obja{wewa u pogledu toga {ta
ova ili ona sve{tenoradwa “izobra`ava”, tj. {ta bi, na primer,
trebalo da zna~i otvarawe ili zatvarawe Carskih dveri? On ne mo-
`e da iza|e na kraj sa svim tim “simvolizmima” i oni su nepotreb-
ni za wegovu veru. Sve {to on zna jeste da je iza{ao iz svakodnevnog
`ivota i da je do{ao na mesto gde je sve druga~ije a, ipak, u toj meri
su{tinsko, pre~eznuto i `ivotno da prosvetquje i daje smisao sve-
kolikom wegovom `ivotu. Isto tako, on zna da ova druga~ija stvar-
nost ~ini sâm `ivot vrednim `ivqewa, jer sve se kre}e ka woj, sve
stoji u vezi sa wom, sve treba da bude prosu|eno wome, ta~nije Car-
510 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
stvom Bo`ijim, koje ta stvarnost projavquje. I, kona~no, on zna da
mu se Carstvo Bo`ije – ~ak i ako su mu pojedine re~i ili sve{teno-
radwe nejasne – daruje u Crkvi: u tom zajedni~nom delawu, zajedni~-
nom stajawu pred Bogom, u qubavi i jedinstvu.
Zakqu~ak
Na taj na~in se vra}amo upravo tamo odakle smo i krenuli,
ustvari tamo gde sama Evharistija zapo~iwe: vra}amo se blagosi-
qawu Carstva Bo`ijeg, koje je sadr`aj i sveobuhvatni smisao Ev-
haristije. [ta zna~i blagosiqati Carstvo? To zna~i da priznaje-
mo i ispovedamo da je Carstvo Bo`ije na{a najvi{a i krajwa vred-
nost, predmet na{e `eqe, na{e qubavi i na{e nade. To zna~i da mi
objavqujemo da je Carstvo Bo`ije ciq ove Svete Tajne – pokloni-
{tva, usho|ewa i ula`ewa – koja sada zapo~iwe. To zna~i da mora-
mo da usredsredimo na{u pa`wu, na{ um, du{u i srce, to jest sve-
celi na{ `ivot na ono {to je jedino potrebno. Kona~no, to zna-
~i da ve} sada, u “ovome svetu”, potvr|ujemo mogu}nost zajedni~ewa
sa Carstvom, mogu}nost ulaska u wegovo sijawe, istinu i radost.
Svaki put kada se sabiraju u crkvi, Hri{}ani svedo~e pred ~ita-
vim svetom da Hristos jeste Car i Gospod, da je Wegovo Carstvo
ve} otkriveno i dato ~oveku, i da je novi i besmrtni `ivot ve} za-
po~eo. Upravo zbog toga Liturgija zapo~iwe ovim sve~anim is-
povedawem i slavoslovqewem Cara Koji dolazi sada, ali Koji }e
obitavati zanavek i carevati u vekove vekova.
Amin – odgovara verni narod. Ova re~ se obi~no prevodi kao
“neka bude”, ali wen smisao je, zaista, sna`niji od ovoga. Ova re~
ozna~ava ne samo saglasnost, ve} i aktivno prihvatawe: “Da, to jeste
tako i neka bude tako!”. Ovom re~ju crkveno sabrawe zakqu~uje i, za-
pravo, zape~a}uje svaku molitvu koju proiznosi sve{tenoslu`iteq,
izra`avaju}i time svoje organsko, odgovorno i svesno u~estvovawe u
svakoj sve{tenoradwi i svim sve{tenoradwama Crkve. Bla`eni Av-
gustin pi{e: “Onome {to [vi] jeste – recite ’Amin’ i na taj na~in ga
zape~atite va{im odgovorom. Jer, kada ~ujete – ’Telo Hristovo’, vi
odgovarate: ’Amin’. Budite udovi Tela Hristovoga, koje se ostvaruje
va{im ’Amin’... Ispuwavajte ono {to [vi] jeste”.
511
LITURGIJA I ESHATOLOGIJA
Za mene predstavqa veliku ~ast i radost {to mogu da otvo-
rim ovo prvo ve~e se}awa na dr Nikolaja Zjernova, ~ijem je spomenu
posve}eno ovo predavawe. Nikolaj Zjernov je imao veliku ulogu u
mom `ivotu i `ivotu mnogih mojih savremenika, ruskih mladih qu-
di u izgnani{tvu. On nas je bodrio i nadahwivao, pokazuju}i nam
primer potpunog i neodstupnog slu`ewa Pravoslavnoj Crkvi. Dva-
desetih i tridesetih godina [XX stole}a] Rusima u izgnani{tvu je
bilo tako lako da zaborave na pro{lost i da zdu{no zasednu na oba-
le “reka vavilonskih”. Ali, Nikolaj Zjernov nas je svojim primerom
obodrio i nadahnuo da sa~uvamo vernost onoj stvarnosti kojoj je on
sâm slu`io ~itavog `ivota: Crkvi i Rusiji, hri{}anskoj Rusiji.
Zato sam sa velikom zahvalno{}u prihvatio ovaj poziv. Dva dana
sam se {etao po Oksfordu i sve vreme se prise}ao svog prvog susre-
ta sa dr Zjernovim. Bilo je to za vreme konferencije Dru{tva Sv.
Albana i Sv. Sergija. Imao sam {esnaest godina i nisam govorio
engleski, nisam shvatao o ~emu se govorilo. ^ak nisam ni prisu-
stvovao mnogim zasedawima, bilo mi je zanimqivije da igram tenis.
Ali, ostaje ~iwenica da sam ne u Parizu, ve} upravo ovde [u Oks-
fordu], na konferenciji Dru{tva otkrio svoj pravac u `ivotu. I
za to }u svagda da budem du`nik Nikolaju Zjernovu.
Post-hri{}anska era?
Kada razmi{qam o savremenoj teologiji i poku{avam da shva-
tim smisao wene raznoobraznosti, wenih razli~itih usmerewa, ide-
olo{kih i konfesionalnih naglasaka, kojim se ona tako sna`no od-
likuje, onda se uvek setim izraza “post-hri{}anska era”, koji je po-
sledwih godina sve popularniji u nekim krugovima. [ta god da ozna-
~avao ovaj izraz, on je u, svakom slu~aju, va`an za shvatawe smisla sa-
vremene teologije. Op{ta postavka savremene teologije (i pored svih
konfesionalnih i drugih razlikâ) jeste pretpostavka u vezi sa tim
da se ona – svesno ili nesvesno – pi{e, misli i ispoveda u post–hri-
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Liturgiæ i eshatologiæ, Sobornost
7, 1985, S. 5–14. Predavawe odr`ano na ve~eri se}awa na Nikolaja Zjernova 25.
maja 1982. u Oksfordu.
512 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
{}anskoj eri. Takva je postavka. To, naravno, ne zna~i da svaki teolog
otvoreno govori o post-hri{}anskoj eri. Naprotiv, savremena teolo-
gija se bavi mnogim “uobi~ajenim stvarima”. Ali, ako bismo poku{a-
li da prona|emo objediwuju}e na~elo savremene teologije, ono bi iz-
gledalo ovako: `ivimo, molimo se i bogoslovstvujemo u svetu sa ko-
jim na{a hri{}anska vera ne stoji ni u kakvoj vezi, budu}i da posto-
ji duboki razlaz ne samo izme|u Crkve, ve} i uop{te izme|u hri-
{}anskog shvatawa sveta, sa jedne, i kulture i dru{tva u kome `ivi-
mo, sa druge strane. To se smatra ne~im {to je ve} o~igledno sâmo po
sebi. Ovo nije tema savremene teologije, ve} jedno od wenih izvori-
{ta. Za nas je va`no da poku{amo da shvatimo iskustvo toga razlaza.
Bogoslovqe Crkve je svagda bilo i jeste usmereno na svet.
Bogoslovqe ne postoji iskqu~ivo za unutra{we kori{}ewe u Cr-
kvi. Hri{}ani su svagda ulagali napore da izraze Evangelije na je-
ziku savremene im kulture, dru{tva i sveta. I zato se bogoslovqe
svagda trudilo da govori istim jezikom kojim je govorio i svet u ko-
me je ono bogoslovstvovalo. Sveti Oci su upravo to i ~inili (pri
~emu se, naravno, u tome nije iscrpqivao sav smisao patristi~ke
epohe!). Oci su izmirili Jerusalim i Atinu, Atinu i Jerusalim, i
stvorili jedan zajedni~ki jezik, koji je sa~uvao vernost Evangeliju
i koji je, istovremeno, bio pojmiv i pristupa~an svetu.
[ta onda treba ~initi kada je taj zajedni~ki jezik [sveta i
bogoslovqa] nestao i kada uop{te vi{e nema tog zajedni~kog jezi-
ka? Takva je na{a dana{wa situacija, jer se okon~ala epoha koju je
karakterisalo postojawe hri{}anske Crkve, hri{}anskog bogoslo-
vqa i istinski hri{}anskog sveta.
Korenito “da” svetu:
teologija oslobo|ewa i terapeutska teologija
Usled tog razlaza i i{~ezavawa zajedni~kog jezika teologi-
je i sveta, u teologiji se razvijaju dve osnove tendencije.
Jedan tip teologije, unutar koga postoji {iroki pluralizam
[podtipova], i daqe nastavqa da tra`i zajedni~ki jezik sa svetom i,
bri`qivo se prilago|avaju}i sada{wem svetu, sazdava ono {to se
mo`e opisati kao savremeni diskurs. To zna~i – da se poslu`im iz-
razom koji se pripisuje o. Kongaru – da svet postavqa svojevrsni
“dnevni red” Crkvi. @ivo se se}am svoje posete (bilo je to pre ot-
prilike tri godine) jednoj teolo{ko–kwi`evnoj kwi`ari u Parizu,
u kojoj ste mogli da prona|ete svaku mogu}u kwigu iz savremene te-
ologije za svega dvadesetak minuta. Tamo sam prelistao kwigu pod
Liturgija i eshatologija 513
naslovom “Marksisti~ko ~itawe Sv. Luke”, a nekoliko minuta ka-
snije sam naleteo i na kwigu “Frojdisti~ko ~itawe Sv. Jovana”. Ov-
de, u naslovima ovih dveju i wima sli~nih kwiga, vidimo jednu teo-
logiju u o~ajni~kom poku{aju da prona|e zajedni~ki jezik sa svetom,
teologiju koje nalazi taj jezik u diskursu samoga sveta.
Teologija ovakvoga tipa ukqu~uje u sebe razli~ite struje.
Kada se naro~ito interesuje za pravo i politiku onda ona poprima
oblik teologije oslobo|ewa. Drugo usmerewe ovog istog tipa teo-
logije dobro je opisano naslovom kwige “Trijumf terapeutike”.
Mi otkrivamo terapeutsku teologiju, zato {to je sav na{ svet obu-
zet terapeutikom. Mi se svagda trudimo da poma`emo qudima. Ne
znam kako je u Londonu, ali }ete se u Wujorku sigurno sresti sa
oglasom [koji vas poziva] da kupite zubnu pastu koja vam donosi sre-
}u. Takvu istu formulu primewujemo i na veru: ona, tako|e, postaje
“garancija sre}e”: “Neka sve porodice do|u u crkvu ili sinagogu ko-
ju same izaberu i to }e im pomo}i”.
Prema tome, ovde postoje dve teolo{ke struje: jedna je usme-
rena na dru{tvo (kolektiv), druga – na individuu. Prva je, u izve-
snoj meri, izvedena iz Hegela, sa wegovom transformacijom istori-
je u Istoriju sa velikim “I”. Druga se saobra`ava individualizmu
koji gospodari u savremenom svetu i odnosi prema ~oveku kao pre-
ma pacijentu kosmi~ke bolnice, neprestano se staraju}i za wega
kao jedinku i svagda mu obe}avaju}i potpuno isceqewe i besmrt-
nost. I ovde, kao i u oblasti politike, teologija uzima sve ve}e
u~e{}e: mi `elimo da poka`emo da ne zaostajemo za svetom, ve} da
jurimo za terapeutskim trijumfom.
Korenito “ne” svetu: bekstvo u “duhovnost”
Ali, postoji i drugi tip teologije koji se, pre svega, sasto-
ji u odustajawu od gore opisanoga pristupa. Drugi tip teologije od-
ustaje od svih poku{aja da se na|e zajedni~ki jezik teologije i sve-
ta. Glavni ciq ovakve teologije (naravno, govorim upro{}eno, daju-
}i samo osnovne obrise) jeste dostizawe ose}awa li~nog duhovnog
zadovoqstva. Po{to sam vi{e od dvadeset godina bio rektor Aka-
demije (Sv. Vladimira u Wujorku), primetio sam da se re~ “duhov-
nost” izgovara ~e{}e nego ime Isusa Hrista. Duhovnost koju brani
takav tip teologije jeste, pre svega, duhovnost bekstva, individua-
listi~ka duhovnost bez ikakvog spomiwawa sveta.
I tako dolazimo do slede}eg paradoksa: da je Sv. Antonije
Veliki, osniva~ hri{}anskoga mona{tva, vi{e u~estvovao u hri-
514 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
{}anskome svetu koji se uobli~avao u wegovo vreme, nego {to to
~ine neki sada{wi Hri{}ani koji, `ive}i u svetu, svim silama
poku{avaju da pobegnu od wega i da ne prime}uju wegovo postojawe.
Takva su ta dva osnovna savremena pristupa teologiji, a sva-
ki od wih ukqu~uje u sebe mnoga podstanovi{ta. Svi zajedno oni
predstavqaju ono {to sam nazvao “teologijom post-hri{}anske
ere”, zato {to oba tipa teologije u svim svojim varijacijama pret-
postavqaju da ni{ta nije mogu}e u~initi osim – misliti u “post-
hri{}anskim” kategorijama. Ili treba da se saglasimo sa svetom u
wegovim naporima, ma{tama, perspektivama i vidicima, ili, pak,
treba da te`imo li~nom, individualnom bekstvu iz sveta u oblast
~iste “duhovnosti”. U tom slu~aju sama duhovnost postaje svojevrsna
religija i to nam poma`e da objasnimo pojavu mnogih dodirnih ta-
~aka izme|u hri{}anske i nehri{}anskih duhovnosti. ^ak se i iz-
raz “Isusova molitva”, koji je od sredi{wega zna~aja u pravoslav-
nom iskustvu, izgovara nekako kao jedna re~ “Isusovamolitva”: Isus
se tu pomiwe kao “komponenta”, a ne kao subjekt ili objekt moli-
tve. Ono u ~emu su saglasna oba ova tipa teologije jeste pretpostav-
ka da `ivimo na kraju epohe – hri{}anske epohe.
Tre}i put: korenito “ne” svetu, korenito “da” svetu
Ali, da li i u jednom i u drugom tipu teologije ima ne~ega
{to je korenito ispu{teno iz vida? U suo~ewu sa svetom, jedni zauzi-
maju stav kapitulacije, a drugi – stav bekstva. To je tragedija savreme-
ne teologije. Zar ne postoji i tre}i put? U poku{aju da iza|emo iz
bezizlaza u kome smo se na{li upravo zahvaquju}i tima dvama uzajam-
no suprotstavqenim na~inima pristupa svemu (svetu, i kulturi, i `i-
votu, i putu ka spasewu) hajde da krenemo od pojma i poimawa relativ-
ne istine koju svaki od ova dva pristupa sadr`i. Svaki od ova dva pri-
stupa je sa~iwen od onoga {to u Francuskoj neki nazivaju les verites
chretiennes devenues folles – “hri{}anskim istinama koje su poludele”.
To je zato {to u svakom od ova dva pristupa postoji deo hri-
{}anske Istine, {to mo`emo da vidimo ukoliko razmotrimo para-
doksalno kori{}ewe pojma “svet” u Novom Zavetu. S jedne strane, mi
ne treba da volimo ni svet, ni ono {to je u svetu (1. Jn. 2, 15). Svet
}e pro}i. S druge strane, kazano je: “Bog tako zavole ovaj svet da je
Sina Svoga Jednorodnoga dao za `ivot sveta” (Jn. 3, 16). Danas po-
stoje kako oni koji zastupaju iskqu~ivo prvi odnos prema svetu [“ne”],
tako i oni koji zastupaju iskqu~ivo drugi [“da”]. U odre|enim hri-
{}anskim zajednicama postoji dubinska i gotovo apokalipti~ka mr-
`wa prema svetu. Wihovi ~lanovi razmi{qaju iskqu~ivo o dolasku
Liturgija i eshatologija 515
Hristovom i, ~ak, poku{avaju da predska`u ta~an datum [tog dolaska].
Druga krajnost je primer jedne veoma ugledne teolo{ke {kole u dr`a-
vi Wujork koja je “slavnih {ezdesetih” godina [XX stole}a] jednogla-
sno odlu~ila da zatvori svoju kapelu, izra`avaju}i svoje kajawe zbog
sveg onog vremena koje je u toj kapeli bilo beskorisno “protra}eno” u
molitvi i sazrcawu, kada je svetu bila potrebna [aktivna] pomo}.
To je osnovna [hri{}anska] antinomija: s jedne strane ko-
renito “ne” svetu, a sa druge – korenito “da” svetu.
Eshatolo{ka dimenzija odnosa Crkva–svet
Zbog ~ega se ova dva pristupa uzajamno iskqu~uju? Eto u ~e-
mu je na{ problem. [ta se to dogodilo u istoriji Crkve, u hri-
{}anskom mentalitetu, {ta nas je to danas dovelo do te uzajamne
suprotstavqenosti, polarizacije ne samo u bogoslovqu kao takvom,
ve} uop{te u hri{}anskom poimawu sveta? Odgovor je slede}i: jo{
u vrlo ranom razdobqu hri{}anske istorije do{lo je do napu{tawa
eshatolo{ke dimenzije i osnove hri{}anske vere, a to onda zna~i i
hri{}anskoga bogoslovqa.
Sada nismo u mogu}nosti da izvedemo istorijsku analizu koja
bi pokazala kada se i kako to dogodilo. Savremeni pisci, i bogoslov-
ski i nebogoslovski, tako ~esto upotrebqavaju i zloupotrebqavaju
pojam “eshatologija”, te zato ho}u da ukratko odredim u kom }u smislu
upotrebqavati taj pojam. Koristim pojam “eshatologija” da bih ozna-
~io naro~itu osobenost hri{}anske vere koja – kao vera u Boga, u spa-
sonosnu silu odre|enih istorijskih doga|aja i, kona~no, u krajwu po-
bedu Boga u Hristu, pobedu Carstva Bo`ijeg – nadilazi svaki sistem
[religijskih] ube|ewâ. No, mi, kao Hri{}ani, istovremeno, ve} i
imamo ono u {ta verujemo. Carstvo }e do}i, ali istovremeno to isto
dolaze}e Carstvo ve} jeste prisutno me|u nama. Carstvo Bo`ije nije
ne{to {to je samo obe}ano: mi ga mo`emo poznati ve} ovde i sada. I
otuda u svakoj propovedi mi svedo~imo, objavqujemo svedo~ewe ne sa-
mo o na{oj veri, ve} i o tome da ve} imamo ono u {ta verujemo.
Eshatologija nije samo posledwe i najtajanstvenije poglavqe
u bogoslovskim studijama, koje smo nasledili iz vremena Sredwega
veka, niti je naprosto mapa budu}ih doga|aja, koja nam unapred govo-
ri o onome {to }e se jednoga dana dogoditi. Ograni~avaju}i eshato-
logiju na posledwe poglavqe mi li{avamo eshatolo{koga smisla
sva ostala poglavqa koja, tako|e, imaju eshatolo{ki karakter. Esha-
tologija je time prenesena u oblast li~ne nade, li~noga o~ekivawa.
Ali, svecelo hri{}ansko bogoslovqe je ustvari eshatolo{ko, ono je
celoviti opit `ivota. Istinita su{tina hri{}anske vere jeste u
516 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
tome da `ivimo u ovakvom ritmu: odbacujemo ovaj svet, napu{tamo
ga i odlazimo od wega i, istovremeno, neprestano se vra}amo u wega;
`ivimo u vremenu, ali onim {to je iznad vremena; `ivimo onim
{to jo{ nije do{lo, a {to mi ve} znamo i ve} imamo.
Liturgija i bogoslovqe
Jedan od glavnih uzroka zaboravqawa na istinsku eshatologi-
ju, koja je od fundamentalnog zna~aja za hri{}ansko `ivqewe same
vere, jeste u razlazu do koga je do{lo izme|u bogoslovqa i liturgij-
skoga opita Crkve. Bogoslovi su zaboravili su{tinsko na~elo: lex
orandi (pravilo moqewa) jeste ono {to odre|uje lex credendi (pravilo
verovawa). Oni su u svojim bogoslovskim razmi{qawima zaboravili
na potpuno jedinstvenu funkciju hri{}anskoga bogoslu`ewa.
Na kraju krajeva je do{lo do odre|ewa Svetih Tajni samo kao
“izvorâ blagodati”, a danas bogoslovi ~ine slede}i korak i pretva-
raju Svete Tajne u “izvore pomo}i”. No, Svete Tajne ustvari treba
razmatrati kao locus, samo sredi{te eshatolo{koga poimawa i
`ivqewa Crkve. Svecelu Liturgiju treba razmatrati kao Svetu
Tajnu Carstva Bo`ijeg, a Crkvu – kao prisustvovawe dolaze}ega
Carstva i u~estvovawe u tom Carstvu. Iskqu~iva, ponavqam iskqu-
~iva funkcija bogoslu`ewa u `ivotu Crkve i u bogoslovqu jeste
da objavquje smisao te eshatolo{ke stvarnosti. Eshatologija treba
da sjediwuje stvari koje su ina~e razjediwene i koje se obja{wavaju
kao zasebni doga|aji koji se zbivaju na razli~itim mestima tokom
vremena. Kada se stvari i doga|aji razmatraju na takav na~in, za-
boravqa se istinski smisao Liturgije.
Po mom mi{qewu, jo{ u Vizantiji se pojavilo mno{tvo bes-
krajnih simvoli~kih obja{wewa bogoslu`ewa tako da se evhari-
stijska Liturgija, koja se nalazi u samom sredi{tu Crkve, usled to-
ga transformisala u neku vrstu vizualno-auditivnog priru~nika.
A simvoli~ka tuma~ewa su zaista najrazli~itija mogu}a. Jednom
sam poku{ao da saberem sva simvoli~ka zna~ewa vozglasa ispred
“Vjeruju” – “Dveri, dveri!” i na{ao sam oko {esnaest razli~itih i
uzajamno iskqu~uju}ih tuma~ewa! Sli~no ovome, sedam elemenata
episkope ode`de se tuma~e kao sedam darova Duha Svetoga. Ne po-
ri~em da je episkopstvo isto~nik blagodati, ali, naravno, sedam
elemenata episkope ode`de nisu u po~etku bili ustanovqeni da bi
“ilustrovali” sedam darova Duha Svetoga.
Na Zapadu se, sa druge strane, zaboravilo na eshatolo{ku di-
menziju Svetih Tajni i razvilo se stalno nagla{avawe ideje stvar-
Liturgija i eshatologija 517
noga prisustva. (Ali, da li uop{te postoji prisustvo koje nije stvar-
no? U tom slu~aju bi ga onda bilo mogu}e nazvati – odsustvom!). S ob-
zirom na to da je Istok izgubio pogled na pravilno poimawe Litur-
gije kroz pogru`avawe u imaginativni simvolizam, Zapad je iskom-
plikovao istinito poimawe Liturgije napraviv{i razliku izme|u
simvola i stvarnosti, i proprativ{i to raznim pitawima o uzroci-
ma i ta~nom trenutku osve{tawa [evharistijskih Darova].
Ako ho}emo da iznova otkrijemo istinito poimawe Liturgi-
je, moramo da se vratimo nazad, kroz komentare sa svim wihovim sim-
voli~kim obja{wewima, ka samome tekstu evharistijskoga bogoslu-
`ewa. Mi moramo Liturgiju da po~nemo da shvatimo kao ispuwewe
Crkve za Trpezom Gospodwom u Wegovome Carstvu. Evharistijsko bo-
goslu`ewe nije ne{to {to savr{avaju iskqu~ivo sve{tenici, a ra-
di koristi vernikâ koji “prisustvuju” [Liturgiji]. Evharistijsko
bogoslu`ewe je pre usho|ewe Crkve [u Carstvo], tamo gde se ona na-
lazi in statu patriae. Evharistijsko bogoslu`ewe, tako|e, jeste i vra-
}awe Crkve u svet, koje potom sledi: vra}awe sa silom propovedawa
Carstva Bo`ijega na na~in koji joj je to objavio li~no Hristos.
Takav eshatolo{ki pristup je neophodno primeniti na sve
aspekte Evharistije. [ta je to pashalna no}? [ta je to Pasha? Mi
danas imamo jednu istorijsku koncepciju praznika: on slu`i da bi-
smo se se}ali pro{lih doga|ajâ. Ali, za ranu hri{}ansku eortolo-
giju praznik ni u kom slu~aju nije bio samo podse}awe. On je svag-
da bio usho|ewe Crkve u onu krajwu stvarnost koju je Hristos stvo-
rio Svojom Smr}u i Vaskrsewem.
Ne bismo smeli da shvatamo Svetu Tajnu na na~in na koji se
ona shvatala tokom stole}a u smislu suprotstavqenosti prirodnoga
i natprirodnoga. Mi moramo da se iz te suprotstavqenosti vratimo
osnovnoj hri{}anskoj dihotomiji “starog” i “novog”. “Evo, sve novim
tvorim” (Otkr. 21, 5). Moramo da primetimo da Hristos nije rekao
“tvorim nove stvari”, ve} “sve novim tvorim”. Takvo je eshatolo{ko
vi|ewe kojim treba da se odlikuje na{e praznovawe Evharistije u
svaki Dan Gospodwi. Danas mi poimamo Dan Gospodwi ustvari kao
sedmi dan, kao subotu. Ali, Dan Gospodwi je za Svete Oce bio Osmi
dan, prvi dan nove tvari, u kome se Crkva se}a ne samo onoga {to je
pro{lo, ve} i onoga budu}ega, dan posledwi i veliki, u koji Crkva
ve} ulazi. Dan Gospodwi je dan u koji se Crkva sabira, zatvara dve-
ri i ushodi tamo gde je mogu}e klicati: “Svet, Svet, Svet Gospod
Savaot! Prepuni su Nebo i zemqa slave Tvoje!”. Recite, sa kojim
pravom mi uop{te to mo`emo da govorimo? Danas sam pro~itao lon-
518 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
donski “Tajms”, koji se prijatno razlikuje od “Wujork Tajmsa”, ali,
{ta god mi ~itali, da li nam to daje za pravo da govorimo: “Prepu-
ni su Nebo i zemqa slave Tvoje!”? Svet koji vidimo, naravno, nije
ispuwen slavom Bo`ijom. Ali, ako mi to ispovedamo u Liturgiji to
onda nije samo izra`avawe na{eg hri{}anskog optimizma (u smi-
slu: “Napred, vojnici Hristovi!”), ve} naprosto i iskqu~ivo zbog
na{ega usho|ewa tamo gde to ispovedawe jeste su{ta istina, tako da
nam onda ostaje samo da blagodarimo Bogu. I tim blagodarewem mi
obitavamo u Wemu i sa Wim u Wegovome Carstvu, zato {to sada vi-
{e ni{ta nije ostavqeno izvan tog Carstva, i mi smo u Carstvu gde
nas je i uzvelo [liturgijsko] usho|ewe.
Stvoreni, pali, iskupqeni svet
Ovde, u liturgijskome opitu i svedo~ewu, koji nam omogu}a-
vaju da ka`emo “Nebo i zemqa su prepuni slave Tvoje!”, mi obnav-
qamo ili, u krajwem slu~aju, imamo mogu}nost da obnovimo vi|ewe
sveta koje je iznutra svojstveno Hri{}anstvu, a to onda zna~i i pra-
vi “dnevni red” bogoslovqa. U tom vi|ewu ili programu tri su mo-
menta, tri osnovne postavke vere, koje treba da poimamo zajedno.
Prvo, Bog je stvorio svet, i mi smo Bo`ija tvorevina. Govo-
riti ovo ne zna~i uzeti u~e{}a u sporu darvinisti~kog i biblij-
skog poimawa istorije tvorevine, koji je sve popularniji u Ameri-
ci. Jer to uop{te nije su{tinsko pitawe. Ispovedati da smo mi
Bo`ija tvorevina zna~i tvrditi da glas Bo`iji neprestano zbori
u nama i govori nam: “Tada pogleda Bog sve {to je stvorio i, gle,
dobro be{e veoma” (1. Mojs. 1, 31). Sveti Oci su ispovedali da je,
~ak, i |avo po [prvobitnoj] prirodi bio dobar, a da je zao postao
usled nepravilnoga kori{}ewa svoje slobodne voqe.
Drugi momenat je neodvojiv od prvoga: ovaj svet je pali svet,
svet koji je potpuno pao. On je postao carstvo “kneza ovoga sveta”.
Puritanski pogled na svet, koji je toliko popularan u ameri~kom
dru{tvu u kome `ivimo, pretpostavqa da je sok od paradajza uvek
dobar, a da je alkohol uvek lo{, jer sok od paradajza fakti~ki i ni-
je ne{to {to je palo. Sli~no nam govori i televizijska reklama:
“Mleko je prirodno”, drugim re~ima – mleko nije ono {to je palo.
Ali, u stvarnosti i sok od paradajza i prirodno mleko jednako su
deo paloga sveta, zajedno sa svim ostalim.
Sve je stvoreno kao dobro, ali je, potom, sve palo. I kona~-
no, a to je na{e tre}e “osnovno tvr|ewe”, sve je iskupqeno. Iskup-
Liturgija i eshatologija 519
qeno je Vaplo}ewem, Krstom, Vaskrsewem i Vaznesewem Hristovim
i kroz Dar Duha Svetoga na Pedesetnicu. To je trijedna intuicija
koju smo primili od Boga sa blagodarno{}u i rado{}u: shvatawe
sveta kao stvorenog, palog i iskupqenog sveta. To je na{ bogoslov-
ski program, na{ kqu~ za sve probleme koje mu~e dana{wi svet.
Radost Carstva Bo`ijeg
Ne mo`emo odgovoriti na probleme sveta ni tako {to }emo
kapitulirati pred wima, niti tako {to }emo pobe}i od wih. Mi na
probleme sveta mo`emo da odgovorimo jedino tako {to }emo da ih
preina~imo, poimaju}i ih iz druga~ije perspektive. Potrebno je da
se obratimo onom izvoru energije, u najdubqem smislu te re~i, koji
je imala Crkva kada je pobe|ivala svet. Crkva je donela u svet ne
ideje koje su naprosto bile prilago|ene potrebama ~oveka, ve} is-
tinu, pravdu i radost Carstva Bo`ijeg.
Radost Carstva! Svagda me je obespokojavalo to {to se u na-
sle|enim mnogotomnim sistemima dogmati~koga bogoslovqa obja{-
wavaju i razmatraju gotovo svi pojmovi izuzev jedne re~i kojom po~iwe
i kojom se zavr{ava hri{}anska Blagovest. “Ne bojte se, jer vam
javqam radost veliku !” (Lk. 2, 10) – ovim angelskim pozdravom po-
~iwe Evangelije. “Oni Mu se pokloni{e i vrati{e se u Jerusalim sa
rado{}u velikom” (Lk. 24, 52) – tako se zavr{ava Evangelije. Nema (u
dogmati~kom bogoslovqu) bogoslovske definicije radosti. To je zato
{to se ne mo`e (pojmovno) definisati smisao radosti koju niko ne-
}e uzeti od nas (Jn. 16, 22). Tu zamukwuju sve definicije. I sve dok se
to i takvo pro`ivqavawe radosti Carstva u svoj wegovoj punoti ne
bude vratilo u sredi{te bogoslovqa, bogoslovqe ne}e mo}i da se ba-
vi svetom u wegovim zaista kozmi~kim dimenzijama, i ne}e mo}i da se
bavi istorijskom stvarno{}u borbe izme|u Carstva Bo`ijeg i car-
stva “kneza ovoga sveta”, niti }e mo}i da se bavi Iskupqewem kao pu-
notom, pobedom i prisustvovawem Boga Koji je postao sve u svemu.
Nama nije neophodna puka “liturgijska pobo`nost”. Napro-
tiv, “liturgijska pobo`nost” je jedan od naj`e{}ih neprijateqa
Liturgije. Liturgiju ne treba obja{wavati kao esteti~ki do`iv-
qaj, niti kao terapeutsku praksu. Jedina svrha Liturgije jeste – da
nam objavquje Carstvo Bo`ije. I to je ono {to mi neprestano na-
gla{avamo. Spomiwawe, anamnisis Carstva Bo`ijeg je isto~nik
svega ostaloga u Crkvi. Bogoslovqe se trudi da upravo to donese u
svet. To spomiwawe Carstva ulazi, ~ak, i u “post–hri{}anski” svet,
kao dar isceqewa, iskupqewa i radosti.
520
CRKVA HRISTOVA –
IZNAD UTOPIJE I BEKSTVA
Ono o ~emu bih ve~eras `eleo da govorim je, sasvim izvesno,
kontroverzno pitawe, i znam da je to zaista tako, i nisam, zato,
ba{ potpuno siguran da li je pravac kojim }u i}i ispravan u svim
wegovim podrobnostima. Me|utim, moramo da poku{amo da pojmi-
mo stvari malo dubqe, ispod povr{nosti na{ega doba: o, koliko je
samo Prorokâ koji nam upravo obja{wavaju da tako treba da ~ini-
mo! Nalazimo se u veoma uzbudqivom trenutku u istoriji Sjedi-
wenih Dr`ava. Ne znamo jo{ da li je nova filosofija koja smewu-
je staru – vredna ili, pak, nije, tako da svi `ivimo u nekoj vrsti
uznemirenosti. Ali, kada odemo malo dubqe i poku{amo da shva-
timo {ta se zapravo de{ava, ono {to mi neprestano pada na pamet
jeste upravo ova polarizacija, do koje dolazi ne samo u na{im po-
jedina~nim umovima ili u na{im li~nim iskustvima, ve} u ~ita-
voj na{oj kulturi, u ~itavoj na{oj istorijskoj situaciji. A to je
polarizacija izme|u ova dva pola: Utopije, sa jedne strane, i Bek-
stva, sa druge. Potpuno sam siguran da ovde postoji ne{to {to je
vredno makar da bude razmotreno. Dozvolite mi da ukratko obja-
snim {ta podrazumevam pod ovom polarizacijom, {ta podrazume-
vam pod Utopijom a {ta pod Bekstvom. A budu}i da su svi jezici,
po definiciji, simvoli~ki, moramo da objasnimo u kom simvoli~-
kom okviru }emo da se koristimo ovim pojmovima.
Dozvolite mi da odmah ka`em da su ova dva stava prema `i-
votu, prema dru{tvu i prema kulturi – Utopija i Bekstvo – posto-
jala, naravno, i ranije, i da ih prepoznajemo, kao prisutne, gotovo u
svakom dru{tvu i u svakoj kulturi. Uvek postoje oni koji se, budu}i
opsednuti jednim odre|enim vi|ewem i fanati~no odani tom
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Between Utopia and Escape, A Talk by
Father Alexander Schmemann , Lecture delivered in Greenville, Delaware on March 22,
1981. Predavawe odr`ano u Grinvilu, u Delaveru 22. marta 1981. godine.
Crkva Hristova – iznad utopije i bekstva 521
vi|ewu, odsecaju od glavnoga toka kulture. Isto tako, uvek, u svakoj
kulturi i u svakom dru{tvu, postoje i oni koji se mogu nazvati “aut-
sajderima”, koji, iz razli~itih razloga, poku{avaju da pobegnu od
pritisaka dru{tva u kome `ive. Ono {to je, po mome mi{qewu, da-
nas novo jeste ~iwenica da ovakav utopizam, sa jedne, i ovakav eska-
pizam [pobeguqstvo],* sa druge strane, vi{e nisu marginalne pojave.
Uvek je postojala religija, uvek su postajale sekte i kultovi.
Vidimo da je u hri{}anskoj religiji, u istoriji Crkve, svako stole-
}e donosilo kako svoje utopiste, tako i svoje eskapiste. U drugom
stole}u, na primer, imamo montaniste. Me|utim, oni su predstavqa-
li potpuno marginalnu pojavu. Ono {to je, po mome mi{qewu, ti-
pi~no za na{e doba, za na{ savremeni svet jeste da te dve stvarno-
sti, ta dva stava, ta dva pogleda na svet, ta dva iskustva – “utopi-
sti~ko” i “eskapisti~ko” – vi{e nisu marginalna, ve} dejstvuju iz-
nutra, kao pokreta~ke sile samoga dru{tva. Naravno, ovim ne tvr-
dim da je svaki radnik na benzinskoj pumpi ili utopista ili eska-
pista. Me|utim, ova dva opredeqewa danas pokre}u samu kulturu.
[ta podrazumevam pod “Utopijom”? Pre svega, Utopija je
neka vrsta maksimalisti~ke projekcije usmerene ka budu}nosti.
Utopija je obe}awe, ideja da se istorija kao celina i qudska egzi-
stencija kao li~na sudbina kre}u ka savr{enstvu i ispuwewu, ka
veli~anstvenoj i ne samo veli~anstvenoj, nego i bliskoj pobedi
nad svim vrstama opasnosti i nedostataka. Danas smo svedoci po-
liti~ke privla~nosti Utopije, pa ~ak i takvih utopija kao {to je
marksisti~ka. (Mo} marksizma nad qudskim umovima je po sebi pa-
radoks, ne{to zaista zapawuju}e! Kako je mogu}e da jedna ovakva te-
orija, koja se nikada nije pokazala kao ispravna, ni u celini niti
u jednom jedinom svom detaqu, i daqe ima mo} nad qudima? Za neke
qude odustajawe od marksisti~kog poimawa vremena i istorije, ~i-
ni se, predstavqa zaista nezamislivu muku!). No, ako ostavimo po
strani utopije kakav je marksizam, koja na svu sre}u nije zadesila
ovu zemqu, otkri}emo da je ovaj utopijski moment prisutan, ~ak, i
u politi~koj kulturi na{eg dana{weg dru{tva. Nije nimalo slu-
~ajno {to svake ~etiri godine, tokom svake nove predsedni~ke iz-
* “Eskapizam”, od engl. “to escape” – be`ati, “escape” – bekstvo. Eskapizam je stav
be`awa od odgovornog suo~avawa sa istorijskom stvarno{}u, stav odbacivawa kr-
stonosnog `ivqewa u konkretnoj istoriji, u ime ove ili one “ideje”, ovog ili onog
“idealnog” a nepostoje}eg “sveta”, “stvarnosti” ili “`ivota” (prim. prev.).
522 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
borne kampawe slu{amo o vizijama “Velikog Dru{tva” ili “Nove
Granice”... Uvek je tu re~ o ne~em {to je veliko i kona~no, i u tu
viziju je uvek ugra|ena vera da mo`emo da u~inimo ne{to koreni-
to, da smo kadri za to.
Ali, ne – istorija sveta nas uop{te ne ohrabruje da razmi{-
qamo na ovakav na~in! Svi ti Napoleoni su propali i svi wihovi
snovi su uvek zavr{avali na raznoraznim Svetim Jelenama... Pa,
ipak, danas je ovakva vera su{tinski prisutna. Nijedan politi~ar
nikada ne}e do}i i re}i: “Da, mi znamo da smo bedna, ograni~ena i
gre{kama sklona qudska bi}a. @ivimo u tami i poku{a}emo da da-
mo sve od sebe, ali, naravno, niko ne mo`e tu mnogo {ta da u~ini...”
Takav politi~ar ne bi daleko dogurao. Politi~ar, dakle, mora da
ima neku vrstu utopisti~ke harizme. On mora da nas vodi ka onome
{to je Luj Aragon, francuski pesnik marksisti~ke orijentacije,
imenovao kao “raspevano sutra”, “sutra koja mora zapevati”. Ali, za-
{to uop{te “sutra mora zapevati”? Qudi }e i daqe umirati, grob-
qa }e se samo {iriti... Ako se i ne slu`i uvek otvorenim la`ima,
politika danas `ivi od utopijskih poruka.
Potraga za Utopijom, tako|e, preovladava i u na{em svako-
dnevnom `ivotu, i to je ona Utopija koju nazivam “terapeutskom Uto-
pijom”. ^ekaju}i, jednom prilikom, voz na “Pensilvanija” stanici
metroa, u{ao sam u jednu kwi`aru i tamo, na policama, video ogrom-
no mno{tvo kwigâ (koje verovatno neko kupuje, ni sâm ne znam, jer, da
je druga~ije, zar bi ih iko uop{te i objavqivao?), kwigâ koje obe}a-
vaju i najavquju mogu}nost potpunoga zdravqa, kwigâ koje ~itav `i-
vot prosu|uju u smislu toga {ta je dobro a {ta ne za postizawe jed-
nog takvog utopijskog stawa “zdravqa”.
^uli ste za najnovije otkri}e da je kafa {tetna za na{e
zdravqe. Iz ishrane smo izbacili, kao {tetnu, gotovo ve} svu hra-
nu – i te~nu i ~vrstu. A evo sad moramo i kafu! A qudi, ipak, na-
sedaju na sve to, sve to prihvataju zdravo za gotovo! Smrt je, narav-
no, najve}i hendikep na putu ka Utopiji. I sama smrt se danas tre-
tira na vrlo osoben na~in. Verujte mi, vrlo uskoro }e i sâm onaj
veliki doga|aj koji hri{}anska vera objavquje – da je Hristos smr-
}u uni{tio smrt, biti, na neki na~in, “naturalizovan” i sme-
{ten u “sistem”, sli~an onim sistemima “~udotvornih dijeta” i
“zdrave ishrane”... Ima}emo, tako|e, ubrzo i “sistem smrti”, tako
da se senka smrti vi{e ne}e nadvijati kao uni{titeqski znak
pitawa nad svim Utopijama.
Crkva Hristova – iznad utopije i bekstva 523
Svedoci smo, tako|e, i ogromnog uspeha svih tih mentalnih
terapija koje zaista uzimaju za ozbiqno ono famozno ustavno pravo
– koje je mo`da i recept (a bojim se da }e uskoro zaista postati i
recept!) – da treba da te`imo sre}i kao samoo~iglednom ciqu `i-
vota. Zaista ne znam za mnogo kultura u pro{losti koje su tako si-
stematski propovedale da je Sre}a mogu}a i da Sre}a mora da bude
jedini stvarni ciq ~ovekovoga postojawa.
Svi stari sistemi, ~ak i oni najpesimisti~niji, znali su za
radost, ali je sre}a bila ne{to sasvim drugo. Nikome tada nije ni
padalo na pamet da smatra da je ciq `ivota jednostavno – “biti sre-
}an”, a biti sre}an zna~i, naravno, jesti samo onu hranu koje je odo-
brilo ameri~ko Ministarstvo zdravqa i uzdr`avati se od takvih
opasnih namirnica kao {to su voda, hleb, meso, kafa, ~aj, a da ne go-
vorimo o duvanu i stvarima sli~nim wemu... Radost su qudi nalazi-
li pre u malenom kr{ewu ovakvih zabrana: popiti koju ~a{icu vi-
{e, malo se vi{e razveseliti, s vremena na vreme malo se izludova-
ti, u vrelim letwim mesecima... Vrlo ubrzo }emo imati utopijske re-
cepte kako se treba veseliti, a da pritom sebi ne na{kodimo; recep-
te za o~uvawe te famozne “Sre}e”. Utopija je kao neka sveprodiru}a
poplava. Ona se nalazi svugde, iako mi jo{ uvek nismo do we stigli.
Mi i daqe zaga|ujemo vazduh, ali koliko ve} sutra bi}e u tom pogle-
du mnogo plemenitiji. Mi jo{ uvek, iz nekih tajanstvenih razloga, s
vremena na vreme, patimo od zuboboqe. Dok ~ekate da vas zubar pri-
mi, ~itajte sve {to pi{e na plakatima u ordinaciji. Sve na{e mu-
ke sa zubima }e nestati u budu}nosti, jer }e uskoro svekolika medi-
cina biti iskqu~ivo preventivna. I posledwa re~ o Utopiji je ova:
ukoliko odbacite tu sre}u, ukoliko odbacite da se preventivno ba-
vite va{im zubima i ukoliko i daqe insistirate na pijewu kafe,
bojim se, da ne}ete zavr{iti u zagrqaju sre}e, nego, mo`da ~ak i u
raqama sudske pravde. U takvu vrstu Utopije nas guraju! Svugde, od
najkrvavije Utopije do najnevinije Utopije na{e post–industrijske
kulture, uvek postoji nekakvo veliko obe}awe o onom “sutra koje mora
zapevati” i kojim, navodno, treba da `ivimo.
S druge strane, kao ~udnoga parwaka Utopiji, danas imamo
drugu fundamentalnu tendenciju na{ega vremena – Bekstvo (eska-
pizam), kao svojevrsnu anti-utopiju. Na{ dana{wi svet nije samo
svet onih koji se energi~no zala`u za ostvarewe svojih utopijskih
ma{tarija, ve} je to i svet “autsajdera” svih vrsta, polova i dru-
{tvenih statusa. Svi znamo da je to tako. Pro`iveli smo iskustvo
524 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
“[ezdesetih” godina [XX stole}a] kada su qudi ose}ali, na jedan
potpuno novi i do tada nebivali na~in, da su ugweteni od strane
Sistema, i da `ele da se iskqu~e iz tog Sistema.
Ja sam dekan jednog bogoslovskog fakulteta. Pedesetih go-
dina, imao sam studente, mladi}e koji su odgovarali sa “Amin” na
gotovo sve {to sam im govorio. Me|utim, danas je druga~ije: kada
studenti vide na oglasnoj tabli natpis “Domati~ko bogoslovqe
9–11 ~asova”, oni se na neki na~in ose}aju ugwetenim, ~ak i kada
prisustvovawe predavawima nije obavezno. Sama ~iwenica da je
obave{tewe istaknuto na tabli studente, na jedan iritiraju}i na-
~in, podse}a na Sistem.
Ne tako davno qudi su mislili ovako: “Pripadam Crkvi koja
je, avaj, vrlo arhai~no liturgijska, i tome sli~no”. I `eleli su da se
oslobode tih arhai~nih obreda, da odbace te sve{tenoradwe. A da-
nas? Svaki par koji `eli da se ven~a ose}a se pozvanim da sastavi
svoj sopstveni “obred ven~awa”, `eli da obred ven~awa bude izre~en
wihovim sopstvenim re~ima. I mo`ete slobodno da poku{ate da im
objasnite da niko nije nikada smislio takvu glupost kakvu su oni
umislili – to je za wih, i daqe, boqe od svih tih “ugweta~kih siste-
ma”. Bekstvo zapo~iwe tim mentalnim stavom “iskqu~ewa” [iz stvar-
nosti] i nastavqa se kao potraga za svim vrstama “duhovnih iskusta-
va”. Qudi misle: ne mo`ete na}i Boga na Brodveju u Wujorku. Mora-
te, zato, da Ga tra`ite na nekoj plavi~astoj planini u Indiji, u ne-
kom a{ramu, u nekim tehnikama. I, opet, u vrlo dobroj sam situaci-
ji da to znam, zato {to se, na`alost, i moja vera – isto~no Pra-
voslavqe, vrlo ~esto se shvata kao neka vrsta izvora onih malih “mi-
sti~kih tehnika” koje su u stawu da zadovoqe ~e`wu “autsajderovog”
srca za li~nim bla`enstvom izvan Sistema.
Tu je, zatim, i taj novi kult gurua. Stav prema guruima je
svagda postojao, ali nikada u ovom obliku i sa ovakvim intenzite-
tom, sa ovakvom “mr`wom prema svetu”. Danas mi je, na “Pensilva-
nija” stanici metroa, pri{ao ~ovek koga sam upoznao pre mnogo go-
dina i rekao: “Blagoslovite, o~e Aleksandre!”. A ja sam mu odgovo-
rio: “Ko ste vi?”, zato {to je bio obu~en u nekakvu crnu ode}u, sav
zarastao u bradu na koju se gotovo saplitao. Sve na wemu je bilo
neobi~no, od wegove kose, do ~udne kape... On je verovatno izigra-
vao svetogorskog monaha ili ne{to tome sli~no, ali ja znam da se
on rodio na Bruklinu. Znam mnoge ameri~ke obra}enike u Pravo-
slavqe koji misle da kada postanu pravoslavni treba, tako|e, da
Crkva Hristova – iznad utopije i bekstva 525
postanu i ruski monarhisti, kao i da je ponovno zacarewe Romano-
vih u Rusiji jedini preduslov spasewa sveta.
U eskapizmu prolazi sve, samo ako je to izvan tog u`asnoga
Sistema. Mi mo`emo da zbijamo {ale na ra~un ovoga, ali iza tih {a-
la stoji vrlo ozbiqna stvarnost. Sa jedne strane, ideja Utopije se sve
vi{e razrasta u na{oj svesti, a, sa druge, izlo`eni smo ogromnom
isku{ewa Eskapizma. Danas su, u Francuskoj, skovali izraz koji ras-
krinkava na~in `ivota koji nam je nametnut u XX stole}u. Francuzi
ka`u da se na{ `ivot sastoji od “Metro, boulot, dodo”, {to zna~i: “me-
tro (kojim se ide na posao), posao, spavawe”. I to je sav na{ `ivot.
Prema, tome iz toga treba da se “iskqu~imo”.
Utopija, danas, vrlo ~esto govori jezikom revolucije. Da li
ste ikada ~uli za jednu jedinu vladu u Africi, na primer, koja za se-
be ne tvrdi da je “revolucionarna”? Uvek postoji neki “Revolucio-
narni front” ili “Front za oslobo|ewe” ne~ega. Re~ “revolucija” je
svojevrsna lozinka. I ovde u Americi, stalno se govori o “oslobo-
|ewu”, ili o “promeni”, ili o “kvalitetu `ivota”. Izme|u Utopije i
Bekstva postoji saglasnost i ona se sastoji u tome da je nemogu}e
nadaqe `iveti `ivot na na~in na koji ga danas `ivimo, i da je ta-
kva situacija apsolutno nepodnosiva. Za{to onda svi qudi nisu si-
no} izvr{ili samoubistvo? Pa, naprosto zato {to su svi oni – li-
cemeri... Jer, da su oni iole normalni oni bi ili sada odmah po~eli
da bacaju bombe u revolucionarnom zanosu ili bi, pak, odmah pobe-
gli od svega, krenuv{i za nekim poput onoga “monaha” koga sam danas
sreo na “Pensilvanija” stanici metroa, i pustili bradu i po~eli da
meditiraju... I oni zaista meditiraju... ali o ~emu? Me|utim, takvi
nikada ne ka`u o ~emu meditiraju. Za wih meditacija postaje ciq po
sebi, sredstvo Bekstva. Da li oni meditiraju o Bogu? Ma kakvi! Oni
i ne znaju o ~emu meditiraju, jer naprosto – meditiraju!
Ono {to sam sada rekao, rekao sam, pola u {ali a pola u
zbiqi, me|utim, verujte mi, ovde se uop{te ne radi o {ali. Prvi put
u istoriji, kulturu osporavaju obe strane. I posle tog osporavawa
ni{ta ne ostaje od kulture. Za utopiste, kultura je ne{to {to tre-
ba da bude odba~eno, {to treba mrzeti, ~emu treba suditi. Jedino }e
Budu}nost biti slavna. Za eskapiste, kultura je ne{to od ~ega tre-
ba pobe}i, ne{to {to treba odbaciti, {to treba da bude jedino
predmet gnu{awa i ni~eg drugog.
Danas se, kao {to svi znate, u na{em savremenom svetu suo~a-
vamo sa brojnim problemima. Kako da re{imo te probleme, kako uop-
526 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
{te i da razmi{qamo o wima, ako ovakav [utopisti~ko–eskapisti~-
ki] dualizam gospodari umom mladih, ali i ne samo mladih qudi?
Ovde }emo pridodati i jednu malu analizu moderne umetno-
sti koja je, tako|e, ili utopisti~ka ili eskapisti~ka. Umetnost vi-
{e nije ono {to je bila stole}ima: preobra`avaju}e prihvatawe sve-
ga, svojevrsno svetotajinsko ume}e stvarnoga sagledawa stvari. Umet-
nost je, danas, bez obzira na to da li se radi o Salvadoru Daliju ili,
pak, o Pikasu, pre svega, iskustvo razlomqenosti celine stvari. I
tek, onda, kroz tu razlomqenost, k nama [kroz umetnost] dolazi ne-
{to kao utopijsko obe}awe ili, pak, kao bekstvo od stvarnosti.
Za{to sve ovo govorim? ^ini mi se da }emo, ako budemo poj-
mili prirodu Utopije i Bekstva, mo}i da po~nemo da razmi{qamo i
o tome u kakvoj sve to vezi stoji sa nama. Mi moramo da pojmimo ka-
da, gde i kako se javqa dualizam Utopije i Bekstva. I ovde dolazim
do svoje prve teze: oba ova stava, i Utopija i Bekstvo – koja ne nala-
zimo kao gospodare}e tendencije ni u jednoj organskoj kulturi i ci-
vilizaciji pro{losti – oba ova fundamentalna, egzistencijalna i
ideolo{ka stava jesu upravo ono {to je jedan francuski filosof
nazvao “hri{}anskim idejama koje su poludele”. I utopizam i eska-
pizam, pre svega, vode poreklo iz same hri{}anske vere, iz Blagove-
sti koju je pre dve hiqade godina jedna grupa qudi, koji su sebe na-
zivali Apostolima, ra{irila na sve ~etiri strane sveta. I utopi-
zam i eskapizam vode poreklo iz onoga {to bih nazvao fundamen-
talnim dualizmom hri{}anskog odnosa prema svetu. To nije ni
filosofski, niti ontolo{ki, ve} egzistencijalni dualizam. Dovo-
qno je da navedemo samo dva odlomka iz Svetoga Pisma i odmah }e-
te shvatiti na {ta mislim. Prvi je iz Evangelija po Jovanu: Jer Bog
tako zavole svet da je Sina Svojega Jednorodnoga dao, da svaki ko-
ji veruje u Wega ne pogine, nego da ima `ivot ve~ni (Jn. 3, 16). Ono
{to mi je va`no jeste ta ve~na muzika ovih re~i: Bog toliko zavole
svet. A ovo Bog toliko zavole svet nas vra}a na prvu glavu Kwige
Postawa: I bi ve~e i jutro, dan prvi, i potom dan drugi, i, onda,
dan tre}i... i zapravo dan svaki: I pogleda Bog sve {to je stvorio
i, gle, be{e dobro veoma (1. Moj. 1, 31). Ovaj svet je Bo`iji svet. U
radovima savremenih biblista sre}emo se sa svim mogu}im svo|e-
wima [redukcijama] Biblije. Neki Bibliju svode na skup apsurdnih
tvrdwi, na “sablazan partikularnosti” kako sami ka`u. Ali, ako
~itate Evangelije ne poznaju}i radove stru~waka za biblistiku – a
apsolutno nema nikakve potrebe da znate i{ta o wima! – vide}ete
Crkva Hristova – iznad utopije i bekstva 527
da je Evangelije, pre svega, veli~anstveno ispovedawe slave Bo`ije
u Wegovom svetu: “I vide Bog da sve be{e dobro veoma”.
Drugi je navod iz poslanice Sv. ap. Jovana: Ne qubite sveta
ni {to je u svetu... Jer sve {to je u svetu: pohota telesna, i poho-
ta o~iju, i nadmenost `ivqewa, nije od Oca, nego je od sveta (1. Jo-
van. 2, 15–16). Svetlost Bo`ije qubavi prema svetu u Evangeliju po-
stoji naporedo sa apokalipti~kim, katastrofi~nim strahom: Kada
Sin ^ove~iji do|e, ho}e li na}i veru na zemqi (Lk. 18, 8).
Dakle, u Hri{}anstvu postoje dva su{tinski razli~ita, i
uzajamno iskqu~uju}a pristupa. Jedan je onaj koji se sastoji u na-
{em neprestanom Amin Bogu. “I Bog vide da je dobro” . Amin. “I
evo javqam vam radost veliku” – sa po~etka Evan|eqa po Luki
(Lk. 2, 10) i sa kraja istog Evan|eqa: “I oni se vrati{e u Jerusa-
lim sa rado{}u velikom i bejahu stalno zajedno u hramu, hvale}i
i blagosiqaju}i Boga. Amin.” (Lk. 24, 52-53). Ovaj sredi{wi ~in
bogoslu`benog `ivota Crkve se zove “Evharistija”, Blagodarewe.
A u sredi{tu tog Blagodarewa je: “Svet, Svet, Svet jeste Gospod
Savaot! Nebo i zemqa su prepuni slave Tvoje!”. Sa druge strane, tu
je i ono neprestano: “ne padaj u isku{ewe!”, “telesna pohota i gor-
dost `itejska...”.
Vekovima je Crkva ova dva aspekta ~uvala nerazdvojno kao
dva su{tinska aspekta iste stvarnosti. Ali, kada je ova dvojedna
stvarnost po~ela da se raskoquje u istoriji Hri{}anstva, qudski
razum je, tako|e, po~eo da se raskoquje i qudi su po~eli da se opre-
dequju ili za put utopizma ili za put eskapizma.
Kada se to dogodilo? Zapravo, tek vrlo nedavno. Dogodilo se
to prvi put u XVIII stole}u, u veku ~uvenoga “Prosvetiteqstva” kada
su postavqeni temeqi Utopizma i to kao reakcija na sredwevekovnu,
navodno, “pesimisti~ku” ideju Hri{}anstva. Re~i kao {to su “razum”
i “sre}a” po~ele su da oblikuju qudski na~in razmi{qawa. Posle
XVIII do{lo je XIX stole}e, u kome je otkrivena ideja “istorijskoga
progresa”. Po{to je istorija bila hristijanizovana, qudi su istori-
ju prestali da shvataju kao kru`no kretawe, kako su je shvatali Sta-
ri Jelini, i po~eli su da je shvataju kao pravolinijsko kretawe koje
nas vodi ka “Carstvu koje }e do}i”. Qudi su po~eli da shvataju isto-
riju kao proces koji je, od samoga po~etka – iako nam se to ~ini kao
izrazito anti–hri{}ansko poimawe stvari – “usmereni” proces.
I tada se, dakle, pojavila ideja progresa, ideja ono sve ve}eg
i ve}eg, onog sve boqeg i boqeg, ideja onog “sutra koje mora zapevati”.
528 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Svi ti Hegeli i [elinzi i, napokon, svi ti Marksovi i svi ostali
koji su obogotvoravali istoriju kretali su se zapravo, a da toga ni-
su ni bili svesni, su{tinski unutar kruga hri{}anskog vi|ewa
sveta. Premda su negirali onostranost i odbacivali Boga, za wih je
istorija i daqe bila ne samo puko kretawe, ve} kretawe ka Apsolu-
tu. Za jedne je Apsolut bio odsustvo zuboboqe, drugi su ga videli kao
jednakost i pravdu, tre}i – kao svetski mir, ~etvrti – kao {ta god
bilo... No, ~iwenica je da su svi oni projektovali svoje Utopije u bu-
du}nost, a to je zapravo hri{}anska ideja koja je “poludela”.
Isto se mo`e re}i i za greh. Iz istih hri{}anskih i bi-
blijskih izvora i uvida o zlu dolazi i izvitoperena utopijska ide-
ja da je zlo posledica neznawa. Ta ideja je jo{ uvek prisutna u veli-
koj mitologiji ameri~kog dr`avnog obrazovawa, o tome da }e se
obrazovawem iskoreniti svako zlo. Treba da po~nemo da pri~amo o
seksu sa trogodi{wim devoj~icama i, onda, one navodno ne}e pati-
ti od stra{nih tabua i trauma kroz koje smo mi pro{li. Obrazova-
ti se, obrazovati se, obrazovati se... ad nauseam [do povra}awa], i
~ovek }e se navodno “osloboditi od greha”!
No, hri{}ansko i biblijsko shvatawe greha je pokazano u opi-
su Prvorodnog Greha i u li~nosti |avola. A |avo ni u kom slu~aju ni-
je neka neznalica. Satana nije neko ko tek treba da doktorira, niti
onaj koji bi sa Bogom, sa Hristom pravio kompromise, po sistemu:
“ovde malo dobra, tamo malo zla”... Ni slu~ajno! \avo je onaj koji sve
zna. On je najmudriji, on je “Lucifer” – “Svetlonosac”. I, premda po-
seduje sve znawe o Bogu, ipak, Bogu ka`e: “Ne”! Postoji ono ~uveno
mesto kod Dostojevskog, gde veliki pisac kritikuje veliku zapadnu
ideju da }e obrazovawe, u krajwem ishodu, dovesti do sre}noga `ivo-
ta. Svi ti eksperti, svi ti qudi koji znaju sve vi{e i vi{e o sve
mawem i mawem }e, na kraju, udru`iti svoje napore i proizvesti na-
u~no dokazano dru{tvo. Dostojevski u “Zlim dusima” ka`e: “Tada }e
se pojaviti ~ovek sa sarkasti~nim osmehom koji }e pogledati na sav
taj raj i re}i: ’Za{to sve to ne sru{imo u pakao?” Znaju}i da je sav
taj progres tako “prikladan”, asepti~an, higijenski, efikasan, usme-
ren na ~uvawe qudskih prava... on }e to re}i naprosto zato {to je zlo
iracionalno, zato {to je zlo – pobuna, zato {to je zlo – mr`wa na
svetlost. A svetlost nije u kwigama. Bog jeste Svetlost.
Eskapizam je ukorewen u ideji da je zlo apsolutno. Sa ta-
kvim stavom, ose}a{ da vi{e ne mo`e da `ivi{ u dru{tvu koje je
palo i zlo. Ti jednostavno mora{ da se oslobodi{ od wega! Napu-
Crkva Hristova – iznad utopije i bekstva 529
sti ga! Nemoj vi{e da se me{a{ sa ovim svetom! Samo dotakni ma-
lim prstom taj mehanizam pot~iwenosti zlu i ~itav tvoj `ivot bi-
}e uni{ten...
I utopizam i eskapizam su ukoreweni u jedinstvenom reli-
gijskom iskustvu koje mo`emo nazvati judeo–hri{}anskim. Na`a-
lost, saglasiv{i se sa svetom u pogledu dualizma Utopije i Bekstva,
Hri{}ani – oni koji sebe nazivaju vernicima – kona~no su kapitu-
lirali ili pred Utopijom ili pred Bekstvom. I upravo tu, po mome
mi{qewu, dolazimo do stvarne tragedije. ^esto razmi{qam o onom
bogoslovskom fakultetu u Novoj Engleskoj u kojoj su se, u atmosferi
utopisti~kog zanosa “[ezdesetih”, sastali fakultetski profesori
i studenti da bi ispovedili Bogu svoj zajedni~ki greh – {to su toli-
ko mnogo vremena proveli u kapeli, u slavoslovqewu Boga i istan-
~avawu svoga srca, ~ime su zanemarili ono {to su u to vreme propo-
vedali qudi poput Harvija Koksa: da treba graditi gradove i oslo-
ba|ati svet... I ti profesori i studenti su, zbog toga, jednoglasno
odlu~ili da zatvore fakultetsku kapelu! Fakultet je postao neka
vrsta govornice, sli~no onome kroz {ta je Pariz pro{ao u maju 1968.
godine. Bio sam u Parizu neposredno posle toga i posvuda sam sretao
grupe qudi koji vode rasprave. To je bila kao neka karikatura onog
velikog uverewa XX stole}a da rasprava uvek vodi negde... Ja sma-
tram da rasprava uvek vodi – nigde, i to je moje najli~nije ube|ewe.
I ne samo to, sve te rasprave stvaraju stvarnosti koje druga~ije ne bi
ni postojale. Posledica takvih rasprava jeste ~iwenica da zapadna
polovina Hri{}anstva danas ispoveda kao svoj “greh” {to je dala
Svetog Franciska, ili Bahovu Misu, ili Hendlovog Mesiju, ili
simvoli~ki sistem u kome jedan minut vremena mo`e biti natopqen
~itavom Ve~no{}u, i gde istinsko qudsko prizvawe nije ni sre}a ni
jedankost, ve} – radost, duhovna radost, radost vi|ewa svetlosti Pre-
obra`ewa na Gori Tavorskoj! Umesto ovoga, polovina Hri{}anstva je
skliznula u ono {to nazivam “i– ja–tako|e” utopizam.
Sasvim nedavno, bio sam u Parizu i oti{ao sam do moje
omiqene kwi`are i tamo prona{ao kwige sa ovakvim naslovima:
Marksisti~ko ~itawe Evangelija po Mateju, Frojdovsko ~ita-
we Kwige Postawa, itd. Naravno, ovakav pristup je bio pripreman
tokom mnogih stole}a tokom kojih su qudi mislili da }e qudski
razum, qudsko obrazovawe, qudsko poznavawe nekada{we gramatike
sirijskog jezika kona~no mo}i da nam objasne {ta je Hristos podra-
zumevao pod Carstvom Bo`ijim. I ispada da pre nego {to je dr
530 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
[nuklemojkle napisao svoje tri autoritetne kwige na ovu temu, ni-
ko nikada nije ni znao {ta je to Carstvo Bo`ije.
Danas se uzima zdravo za gotovo da je Hri{}anstvu potreban
utopizam. Moramo da se pokajemo, ali – za {ta? Da li za to {to
pretpostavqamo onostrano – ovostranome? Ili za to {to mislimo
o Carstvu Bo`ijem kao o “Onome Svetu”? I onda smo zbog toga du-
`ni da se, navodno, mobili{emo i pridru`imo svakom mogu}em ak-
tivizmu, bilo da se on zove “teologija oslobo|ewa” ili “teologija
urbanizma” ili “teologija seksualnog ostvarewa”... Re~ “teologija”
je izvorno zna~ila “slovqewe o Bogu”. Ali, ona danas mo`e da zna-
~i i “slovqewe o seksu” ili “slovqewe o kontracepciji”... I, kao
reakcija na takav razvoj doga|aja, Hri{}ani su kapitulirali pred
“i–ja–tako|e” utopizmom.
Istovremeno, svedoci smo i fundamentalne obnove eskapi-
zma koji se danas javqa na mnoge na~ine u Hri{}anstvu. Qudi okre-
}u le|a svetu i odaju se gotovo svemu i sva~emu. Kao pravoslavni sve-
{tenik, mogu da vidim kakve oblike eskapizam poprima u na{oj Cr-
kvi: ima qudi koji uop{te ne mare za to {ta se de{ava sa svetom.
Oni su otkrili “Ikonu”! Ili, naravno, jedna od oblasti u koju se ~o-
vek bekstvom mo`e beskrajno skrivati jeste rasprava o liturgij-
skim praksama “rane”, “sredwe” i “pozne” Crkve. Tu je zatim pitawe
ode`di... Da li treba da budu moderne ili arhai~ne? Mo`ete ~uti
kako qudi govore: “To nije pravilno, jer u tre}em veku u isto~nom
Egiptu...” – vi ose}ate da je “preobra`ewe” ve} zapo~elo. Tre}i vek
u Egiptu ili u Mesopotamiji ili bilo gde drugde, samo da to ne
bude u ^ikagu, Wujorku, Londonu ili Parizu. Samo da se Bogo-
javqewe zbiva negde daleko u nekoj nemogu}oj zemqi! U Kesariji ili
u Kapadokiji - to ve} zvu~i samo po sebi: “Kapadokija” – sâmo zvu-
~awe ove re~i ve} daje ~oveku ose}awe da on pripada “pravoj” teolo-
{koj {koli... Uvedite ^ikago u takvu religiju i to }e odmah pokva-
riti ~itav taj san, svu wegovu slatko}u, sve }e propasti...
I mi, onda, imamo ili jezuite, preru{ene u profesionalno
“nezaposlene qude” koji, zavr{iv{i odmah sa svim Kapadokijama,
lutaju ulicama ^ikaga ili, pak, eskapiste koji – u pravilno obli-
kovanoj litiji – be`e u Kapadokiju. I to je, naravno, tragedija na-
{eg hri{}anskog odgovora na Utopiju i Bekstvo. I {ta sad? [ta,
zaista, stoji iza svega toga? Ve} rekoh da imamo posla sa dva aspek-
ta istog vi|ewa: Bog toliko zavole svet – sa jedne strane, i sa
druge – Ne qubite sveta niti i~ega {to je u wemu. Sa jedne stra-
Crkva Hristova – iznad utopije i bekstva 531
ne, Sv. ap. Pavle ka`e: Imam `equ umreti i sa Hristom biti,
{to je mnogo boqe; ali ostati u telu potrebnije je vas radi
(Filipq. 1, 23-24). Sa druge strane, on veli: Ni{ta, ni smrt, ni
`ivot... ne mo`e nas rastaviti od qubavi Bo`ije koja je u Isusu
Hristu na{em Gospodu (Rimq. 8, 38-39).
Ali, kako je Crkva uspela da sa~uva oba ova vi|ewa zajedno?
Kako Crkva mo`e, iz dana u dan, da se raduje zbog toga {to je Bog to-
liko zavoleo svet da je Sina Svoga Jednorodnoga dao, i, kako, isto-
vremeno, mo`e da to svoje radovawe izmiri sa tvrdwom: Ne qubite
ni~ega {to je od ovoga sveta, tj. sa onim: “be`ite od sveta!”? Ili sa
onim: Ne sabirajte sebi blaga na zemqi... Nego sabirajte sebi blaga
na nebu... Jer gde je blago va{e, onde }e biti i srce va{e (Mt. 6,
20–21). Kako ovo uop{te mo`e da se izmiri? Mnogi su, poput velikog
profesora teologije Adolfa fon Harnaka, poku{ali da objasne ovo,
a da pritom nisu sagledali stvarnu istinu u pogledu odnosa ova dva
aspekta istoga vi|ewa sveta. Harnak veli da postoji “belo Hri{}an-
stvo” i “crno Hri{}anstvo”. Postoji radosno Hri{}anstvo i tu`no
Hri{}anstvo. Neta~no!
Hri{}anstvo sjediwuje ujedno tri osnovne istine. Pre sve-
ga, i Biblija i Crkva objavquju istinu o onome {to bismo nazvali
“iskustvom Stvarawa”. Naravno, ja ne govorim o tome kako se odvija-
lo Stvarawe sveta tokom sedam dana, kako su nastali proteini, ili
kako je ta~no bio sazdan praotac Adam, niti bilo {ta tome sli~no.
Te stvari uop{te nisu bitne. Ono {to je bitno kada ka`emo “Stva-
rawe” otkriva nam se svako ve~e kada pevamo Psalam 103: Blagoslo-
vi, du{o moja, Gospoda i sva unutarwosti moja, blagoslovi sveto
Ime Wegovo! Ovo je potvrda su{tinske dobrosti sveta, to jest Bo-
`anskoga prisustva u wemu: Nebesa objavquju slavu Tvoju! Mo`da
pisci Biblije nikada u svom `ivotu nisu imali traumatskih isku-
stava? Mo`da nikada nisu do`iveli nervni slom? Naravno da su
qudi u ovome svetu svagda stradali. Kako je, onda, nastala ta Kwiga
koja jeste jedna beskrajna himna Doksologije, slavoslovqewa Boga?
Evo prve istine: sve je dobro. Jelinski Oci vele: “Da se ni-
kada nisi usudio da ka`e{ da je |avo zao [po prvobitnoj prirodi].
On je zao po svome delawu, ali je [bio] dobar po svojoj [prvostvore-
noj] prirodi”. U suprotnom, pa{}e{ u dualizam ekstrema “dobar
bog” i “zao bog”. \avo je [stvoren] kao najsavr{enije stvorewe Bo`i-
je, i upravo je zato [pav{i] postao, ontolo{ki govore}i, toliko mo-
}an u zlu.
532 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Evo druge istine: Ovaj svet je pali svet. Ne samo zbog jed-
nog malog prekr{aja – ~uvene edemske jabuke. (Za{to jabuke? Ne
znam ko je odlu~io da je zabraweni plod bio ba{ jabuka? Poku{avao
sam to da otkrijem, ali nisam uspeo!). Svet je pali svet zato {to je
odbacio dobrotu Bo`iju, pre svega, zato {to je odbacio Boga Koji je
Dobrota. Prema tome, nisu pale samo neke stvari u svetu, ve} je svet
pao u celini. Nije, na primer, vanbra~na qubav gledano spram bra~-
ne qubavi – pala qubav, niti je, pak, kowak gledano spram soka od
paradajza – palo pi}e: ~itav svet je pali svet. Brak je pali brak.
Paradajz sok je pao, a nije pao samo kowak! Sve je palo. Najboqa re-
ligija u ovome svetu jeste upravo najpalija od svih palih stvari! A
to je zato {to religija zamewuje radovawe Bogu kalkulacijama: ko-
liko sve}a, koliko novca, koliko pravila, koliko zapovesti, koli-
ko Otaca, koliko Svetih Tajni, koliko, koliko...? “Numeri~ka teo-
logija”, rekli bi neki. Dakle, sve je palo. Sve se pomra~ilo. I ovde
bi pravoslavni Hri{}ani odmah rekli: “Da, svet je oboleo, svet je
izvitoperen, su{tinski unaka`en grehom. Ali, on jo{ uvek peva o
slavi Bo`ijoj! On je jo{ uvek kadar da primi Boga!”.
Dolazimo, kona~no, do tre}e istine: svet je spasen. Ali,
svet je spasen ne da bi se u wemu garantovao uspeh, ~ak ni briqant-
ni uspeh fiskalne politike dr [tokmana. On nije spasen da bi se
garantovalo da }emo imati “raspevano sutra”. Spasewe se de{ava sa-
da, upravo ovde. To je hri{}anska eshatologija. Ali, to nije samo es-
hatologija budu}nosti. Da, svakoga dana, mnogo puta na dan, govori-
mo: “I da do|e Carstvo Tvoje”. A ono dolazi – sada! ^uvena fran-
cuska izreka “Metro, boulot, dodo” (“Metro, posao, spavawe”) jeste
upravo ono {to je iskupqeno. Spasewe ne zna~i zamenu svih tih ne-
izbe`nih svetovnih stvari nekakvim smislenim poslovima. Uosta-
lom, koji je posao uop{te smislen? Svaki posao koji je imao bar tri
ponedeqka u svojoj istoriji ve} je postao besmislen ili, makar, u iz-
vesnoj meri ugweta~ki. Spasewe zna~i upravo ono {to je Sv. ap. Jo-
van napisao u svojoj poslanici: [to smo ~uli, {to smo videli o~i-
ma svojima, {to sagledasmo i ruke na{e opipa{e, o Logosu `ivota:
i @ivot nam se javi... (1. Jn. 1, 1). I to je paradoks, antinomija, po-
ruka koju Hri{}ani nisu mogli da podnesu, jer je bila prete{ka za
wih. Mnogo je lak{e imati “religijicu” pro{losti, sada{wosti
ili budu}nosti, religijicu zapovesti i recepata. Religijicu koja
tvrdi da Bog nije zavoleo svet, ve} da je zavoleo dobre stvari u sve-
tu. Da je zavoleo qude koji idu u crkvu. Da je zavoleo qude koji daju
Crkva Hristova – iznad utopije i bekstva 533
priloge i tome sli~no. Naprotiv, Spasewe zna~i da je Carstvo Bo-
`ije koje }e do}i ve} do{lo, da je posredi nas!
Velika drama spasewa se zbiva u svakome vremenu. I upravo
ovo gledi{te, ova eshatologija, ovo u~ewe, vera u ono krajwe jeste
ono {to je odr`alo Ranu Crkvu. Crkva je bila progowena. Crkva je
bila osporavana. Rimska imperija je govorila Hri{}anima: “Nije
vam dopu{teno da budete!”. Ali, ~itajte ranohri{}anske molitve i
vide}ete da su one kozmi~ke, da su one istorijske. Neron!? O, Bo`e,
kakav je to u`asan ~ovek bio! A upravo u to vreme Sv. ap. Pavle pi-
{e Timoteju i veli: “Molim, dakle, pre svega da se ~ine moqewa... za
careve i sve koji su na vlasti” (1. Tim. 2, 2). On ne ka`e: “Dr`’te
ga!”. On ne ka`e: “Proklet bio!”. On ka`e: “Moli se za careve”. Za-
{to? Zato {to Crkva nije forum~i} za socijalne reforme. Ona
objavquje, ona neprestano ponavqa ~iwenicu da se istorija spasewa
sveta, za koju smo odgovorni, zbiva u na{im srcima i da to Carstvo
Bo`ije, ta Svetlost koja }e do}i, jeste jedina sila koja je sa nama, a
to je ostvarena, ve} zapo~ela eshatologija Carstva i, istovremeno,
stvarno poznawe Carstva. A to je poznawe da se ni{ta ne mo`e re-
{iti receptima i terapijama, ve} da se ~ovek, kada `eli da pozna
istinu o svim stvarima, poput Svetog Antonija Velikog, velikog oca
mona{tva, okre}e k Bogu. Antonije je oti{ao u pustiwu i zatra`io
od Boga da mu dâ mo} da svagda mo`e da prepozna |avola. Upravo za-
to {to se |avo uvek pojavquje u prividu angela svetlosti. Jer je |avo
uvek onaj koji predla`e ne{to {to je sentimentalno, zgodno, dobro.
I Bog je, napokon, dao Svetom Antoniju mo} da mo`e da prepozna |a-
vola. I premda je jo{ uvek `iveo u okvirima ~ove~anskoga bitovawa,
ovaj svet je za Svetog Antonije ve} po~eo da postaje Carstvo Bo`ije.
Ovo najkrajwe iskustvo Carstva Bo`ije dr`i skupa ono
{to bih nazvao “trijednom intuicijom” o tome da je svet stvoren,
pao i spasen. Stvoren: zna~i – dobar. To zna~i da osnova svega {to
postoji a {to mi dovodimo u pitawe na{im utopizmom ili eska-
pizmom jeste – dobra. Me|utim, sve, isto tako, mo`e biti i zlo. Si-
stemi? “Metro, boulot, dodo”? Ali, mo`da su svi sistemi tek puka
karikatura onoga {to je istinito nazna~ewe ~ovekovo? Neko mi je
jednom prilikom do{ao i rekao: “Ne mogu da podnesem besmisleni
`ivot. Sve te vo`we metroom, spavawa, doru~kovawa, restorane i
tome sli~no...”, a ja sam mu odgovorio: “Nije mogao ni Hristos. Za-
to je i umro na Krstu”. A Sv. ap. Pavle je rekao: “Ako, dakle, jede-
te, ako li pijete, ako li {to drugo ~inite, sve na slavu Bo`iju
534 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
~inite” (1. Kor. 10, 31). Jednom drugom prilikom, kada sam propo-
vedao u Montrealu, pri{ao mi je neki ~ovek i rekao: “Hvala Vam
{to ste me nau~ili da mogu da ~itam, ~ak, i Vol Strit @urnal
u slavu Bo`iju”. Da, naravno da mo`ete. Ali, Slava Bo`ija nije u
uredni~koj kancelariji g. Ralfa Najdera, verujte mi. Ona je gde god
~ovek po`eli da ona bude.
Postoji ta intuicija o tome da je svet stvoren, i potom – da
je on pali svet. Budimo realisti~ni. Nemojmo se podavati ideji da
je potrebna samo jo{ jedno na~elo vi{e, jo{ jedan teorija vi{e, jo{
jedno otkri}e vi{e, jo{ jedna terapija vi{e da bi smo se, onda, re-
{ili zla. Zlo je ovde, svugde oko nas. Ali, nemojmo da pani~imo. Ne
treba da odmah ska~emo preko ograde i da be`imo! Ne! Se}am se jed-
nog {esnaestogodi{weg francuskog mladi}a koji je igrao negde
fudbal kada mu je pri{ao jedan jezuita i rekao mu: “Igra{ fudbal!
Zamisli da Hristos sada do|e. [ta bi ti tada u~inio?”. A mladi}
mu je odgovorio: “Igrao bih i daqe fudbal”. On, dakle, nije smatrao
da ima i~ega lo{eg u igrawu fudbala.
Ponekad se ose}am kao da sam pripadnik nekakvih metafi-
zi~kih “mirovnih snaga”, nastalih iz Hri{}anstva. Kada sam od-
lazio na ekumenske skupove u @enevu, vrlo ~esto sam tamo slu{ao
da se govori o “crkvama, sinagogama i drugim agencijama”. Ali, ja
se nisam krstio ni u kakvu “agenciju”! I smatram da svako ima
slobodu da ne bude ~lan “agencije”. Dr`ite podaqe od mene svaku
agenciju!
I, kona~no, tu je vi|ewe sveta kao stvorenog, palog i spase-
nog. Sve dok to trijedno vi|ewe nije bilo razoreno, nije bilo na~ina
da na{a kultura, koja je ukorewena u Evangeliju, sklizne ni u utopi-
zam, niti u eskapizam. I danas, stvarno umno i duhovno delo koje mi,
kao Hri{}ani, treba da vr{imo nije u tome da naprosto napravimo
izbor izme|u Utopije ili Bekstva. I nije u tome da prodajemo reli-
giju kao mali valijum, kao svetu valijumsku pilulu. Na{ pravi zada-
tak jeste da obnovimo ono {to bih nazvao iskustvom fundamentalne
hri{}anske eshatologije. [ta god da taj “Onaj Svet” jeste (a mi ne
znamo ni{ta o wemu), taj Svet nam se, pre svega, otkriva ve} ovde i
ve} sada. Nigde drugde, ve} upravo ovde! Ako to ne shvatimo danas, ne-
}emo shvatiti nikada. Ako, nismo u stawu da otkrijemo Carstvo Bo-
`ije, ponavqam, u ^ikagu, Vilmingtonu, na Tajms skveru i drugde, ne-
}emo biti u stawu da ga otkrijemo nigde drugde. Ako mislite da }ete
Carstvo na}i u Transilvaniji, i ako ste dovoqno bogati, idite u
Crkva Hristova – iznad utopije i bekstva 535
Transilvaniju. I shvati}ete da izme|u tog “tamo” i ovog “ovde” nema
nikakve razlike!
Kada je moj prijateq, sociolog Piter Berger, nedavno kriti-
kovao modernu ideju da je Raj uvek negde vrlo daleko od Menhetna, da-
leko od fabrikâ, svagda negde u seoskim zajednicama severnog Ver-
monta, gde se jo{ uvek pe~e hleb i zajedno ~uvaju sva deca, rekao je:
“Izvinite, dame i gospodo, ali kada Bog govori o simvolu Svoga Car-
stva, to Carstvo je uvek grad, a ne mala seoska farma u Veromontu. “I
videh Sveti Grad, Novi Jerusalim, kako silazi sa Nebesa” (Otkr. 21,
2). A Jerusalim je, naravno, grad.
Fundamentalna hri{}anska eshatologija je uni{tena ili
optimizmom koji vodi ka Utopiji ili pesimizmom koji vodi ka Bek-
stvu. Ako bi trebalo da izdvojimo dve glavne jereti~ke re~i u hri-
{}anskom re~niku onda bi to bile re~i “optimizam” i “pesimi-
zam”. Ove dve re~i su krajwe anti–biblijske i anti–hri{}anske.
Na nama Hri{}anima je da obnovimo ovu jedinstvenu veru u kojoj
nema mesta ni za kakve iluzije, pa ni za iluzije o zlu. Mi naprosto
ne mo`emo sebi da priu{timo jeftinu veru koja tek tako zahteva od
nas da odustanemo od cigareta ili pi}a, religijicu koja daje obe-
}awe da samo treba da prestane{ da pije{ kafu i da }e tada nastu-
piti “raspevano sutra”. Na{a vera nije zasnovana ni na ~emu osim
ova dva osnovna otkrivewa: Bog je toliko zavoleo svet, i: pali
svet je na tajanstven, misti~ki na~in – spasen.
Mi smo qudi hri{}anske tradicije, hri{}anske kulture.
Ne govorim o specifi~nom religijskom nasle|u na{e kulture, kao
{to su katedrala u [artru ili Notrdamska katedrala, niti, pak,
o uzvi{enoj religijskoj poeziji. Govorim o jedinstvenoj kulturi, o
stvarnosti i o veri koja je dala kao svoj plod qude poput Dantea,
[ekspira ili Dostojevskog, o veri u kojoj je sve {to poku{avam da
ka`em izra`eno na savr{en na~in: postoji stvarno zlo i postoji
stvarno dobro. Postoji svet koji je dostojan qubavi i postoji svet
koji je dostojan mr`we. Postoji vertikalna i horizontalna dimen-
zija `ivota ~ovekovog. Ni{ta iz tog `ivota nije izuzeto, niti je
i{ta u tom `ivotu polovi~no. Kada je tu radost, onda je radost
potpuna. Kada je tu tuga, onda je tuga potpuna. @ivot ~ovekov se ne
mo`e svesti ni na kakve psiholo{ke pri~e, niti na tome sli~ne
stvari. Zaista ose}am da jedina istinita religije jeste vera koja
je kozmi~ka po svom karakteru, vera koja ne pori~e Grehopad. Vera
koja svedo~i ne samo o onome u {ta veruje, ve} i o iskustvu spase-
536 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

wa koje se zbiva ovde i sada. A ta vera i to iskustvo raskrinkava-

ju i utopizam i eskapizam kao dve jeresi.
“Kada Sin ^ove~iji do|e, ho}e li zate}i ogaw na zemqi?”
(Lk. 18, 8). Mo`da nas ~eka katastrofa. Nije na Crkvi Hristovoj
da garantuje da }e sve biti ve}e i boqe, jer bi to bio utopizam. Sa
druge strane, mi moramo iskqu~iti i eskapizam kao izdavawe Boga
Koji je toliko zavoleo svet. Ove dve stvarnosti – sada paloga sve-
ta koji je u po~etku bio stvoren kao dobar – moraju svagda da se po-
imaju zajedno, na antinomijski na~in. To predstavqa conditio sine
qua non, koji Hri{}ani svagda moraju da budu u stawu da prepozna-
ju u samim ~inovima kojima je Crkva bila odre|ena. Jedan ~in je ob-
OCI, BRA]A, PRIJATEQI –
java Dobre Vesti – Evangelija, a drugi je Sveta Tajna Blagodarewa,
velike Evharistije, koja nas u~i slede}e: “Ako `elite da shvatite PASTIRI I BOGOSLOVI
{ta neka stvar jeste, kupi}ete, naravno, re~nik ili enciklopediju.
Ako, pak, `elite da saznate {ta je to qudsko telo, kupi}ete, narav-
no, kwigu iz anatomije. Ali, ako stvarno `elite da saznate {ta
zaista jeste bilo {ta od onoga {to postoji u ovome svetu, onda naj-
pre po~nite da blagodarite Bogu za to”. Samo tada ne}ete pasti u
jeres redukcionizma: svo|ewa ~oveka na ekonomiju i seks, ili pri-
rode na determinizam. Tada }ete shvatiti da je ~ovek postao ~ovek
ne zato {to je izmislio to~ak, ma kako to~ak bio bitan; niti zato
{to je ~ovek – homo sapiens, niti zato {to je otkrio aristotelovsku
logiku. ^ovek je postao onaj koji jeste – ~ovek, kada je postao homo
adorans, ~ovek koji blagodari, a to je ~ovek koji ne govori Bogu: “Ja
imam pravo na to. Moje ustavno pravo je da uvek imam ovo ili ono”,
ve} je to ~ovek koji, blagodare}i Bogu, spontano usklikuje: Nebesa
i zemqa su prepuni slave Tvoje!
O kada bismo se samo vratili iz na{ega posrnu}a, iz na{e
[sekularizovane] “ispovesti”, iz na{e duhovne obolelosti, iz na{eg
jeftinog optimizma na duhovni kiseonik onog kozmi~kog blago-
darewa koje nam daje kriterijum i kontekst na{ega bitovawa, koje
preobra`ava ono famozno “Metro, posao, spavawe!”. Kada bismo u
sebi obnovili to blagodarewe – a za to nam ba{ ni{ta ne nedosta-
je! – mi (a pod ovim “mi” podrazumevam veruju}e qude za koje Bog jo{
uvek jeste Stvarnost) tada ne bismo vi{e bili samo pasivni sled-
benici u narastaju}oj polarizaciji: “ili Utopija – ili Bekstvo”,
ve} bismo bili aktivni u~esnici u neprestanom procesu spasewa
sveta, sveta koji je Bog stvorio, sveta koji je negda pao i sveta koji
biva spasavan od strane onih koji veruju u Spasewe.

... I da bude jasno da i u na{em stole}u,
u na{em materijalisti~kom vremenu
i daqe `ivi i ne umire u svetu slu`ewe Hristovo
u onima koji Hrista vole i koji veruju u Wega!
Protoprezviter Aleksandar [meman
539
POTPUNO SMIREWE,
POTPUNA POSLU[NOST,
POTPUNO POISTOVE]EWE SA CRKVOM
Pedesetogodi{wica bla`enoga upokojewa
Patrijarha Tihona
“Zar je Re~ Bo`ija dobra
jedino u drevnoj [pravoslavnoj] zemqi,
a ne i u celoj vaseleni?
Zar Crkva Hristova nije katoli~anska [saborna]?
Zar pravoslavna Vera nije osnov vaselene?”
Arhiepiskop Tihon,
Nedeqa Pravoslavqa,
San Francisko, 1903. godine
Pedesetogodi{wica upokojewa Patrijarha Tihona (†1925.)
mora, za nas pravoslavne, da postane polazi{na ta~ka za dubqe pro-
mi{qawe jedinstvenoga mesta koje Patrijarh Tihon (1865–1925.) za-
uzima u tragi~noj istoriji Pravoslavqa u XX stole}u. Mnogi danas
tvrde da su sledbenici “tihonovskoga puta”, da su verni poruci Pa-
trijarha Tihona i wegovim na~elima. Usred ogor~enih crkvenih sva-
|a i podela, ma kako to paradoksalno zvu~alo, jedino ime Patrijarha
Tihona ostaje zajedni~ki “referentni pojam” i, na taj na~in, obe-
}avaju}i znak [mogu}eg] isceqewa i izmirewa.
Ali, {ta je to “tihonovski put”, kakva je wegova poruka? Ako
}e, kao {to je do sada to ve} jasno [da ho}e], po{tovawe koje sve ove
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Patriarch Tikhon 1925–1975, St.Vladimir’ Quar-
terly, No. 19, 1975, pp. 3–6.
* Zapisi i In memoriam–i iz pera o. Aleksandra [memana u ovoj tematskoj celi-
ni zbornika raspore|eni su po godini ro|ewa li~nosti o kojoj je re~. Naslovi
ovih zapisa i In memoriam–a su, prete`no, prire|iva~evi, a za naslov je, po pra-
vilu, uzimana misao odnosno izraz iz autorovog teksta (prim. prir.).
540 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
godine okru`uje se}awe na Patrijarha Tihona pre ili kasnije dobi-
ti svoje ispuwewe u zvani~noj crkvenoj kanonizaciji, ako je sâm Pa-
trijarh Tihon postao svojevrsni znak, onda je od su{tinskoga zna~aja
da de{ifrujemo taj znak i da u~inimo na{im smisao i silu koji se
otkrivaju u tom znaku. Pre nego {to ikone bla`enopo~iv{ega Pa-
trijarha Tihona po~nu da krase zidove na{ih crkava, moramo da po-
ku{amo da pojmimo onu svetlost ~ije prisustvo i ~iji odraz te iko-
ne, kao {to je to slu~aj sa svim ikonama, treba da budu. Ma kakva
bila istorijska i geografska ograni~ewâ biografije jednoga Sveti-
teqa, on [kao Svetiteq] nadilazi sva ta ograni~ewa. Wegov `ivot,
koji se otkriva kao vita (`itije) zadobija zna~aj primera i op{tu
vrednost. Taj `ivot mora da – u nama, u na{oj odre|enoj situaciji, u
na{im naro~itim okolnostima – donese ploda. Dolazi vreme kada
mora da se gleda preko pukih “~iwenica” i “podataka”, tj. u onaj
su{tinski zna~aj koji te “~iwenica” i ti “podaci” imaju za nas; do-
lazi vreme za ukqu~ewe li~noga i jedinstvenoga zave{tawa bla`e-
nopo~iv{ega Parijarha Tihona u `ivo Predawe Crkve.
Patrijarh Tihon je – psiholo{ki, umno i duhovno – bio obli-
kovan svetom koji je izgledao beznade`no zastareo, ~ak, i mnogim we-
govim savremenicima. Bio je to tihi i patrijarhalni svet ruskoga
Pravoslavqa, kakav je postojao stole}ima, za{ti}en od svih bura i
kriza pod okriqem naizgled nerazru{ivoga Pravoslavnoga Carstva;
bio je to samoo~igledni `ivotni stil zasnovan na samoo~iglednom
skupu vrednosti. Unutar tog sveta bilo je mnogo onih koji su predo-
se}ali i koji su najavqivali pribli`avawe krize i zgu{wavawe
olujnih oblaka [nad Rusijom]. Proro{tva Fjodora M. Dostojevskog,
vizije Vladimira Solovjeva, narastaju}a revolucionarna groznica,
kulturni i duhovni nemir – sve ovo, pak, kao da nije imalo nikakvo-
ga upliva, niti uticaja na mladoga Vasilija Belavina [budu}eg Pa-
trijarha Tihona], dok se on, stepenik po stepenik, uspiwao lestvi-
com uobi~ajene, da ne ka`emo prozai~ne, [crkvene] karijere.
Kao sin provincijskoga sve{tenika, on je hodio putem koji
je bio, ~ini se, unapred ve} odre|en: bogoslovija, Akademija, potom
povratak, u uzrastu negde oko 23. godine, u Bogosloviju u svojstvu
predava~a. Potom bi sledio presudni, premda, tako|e, i klasi~ni
korak: primawe zaveta “akademskoga mona{tva” koje otvara vrata
tradicionalnom cursus honorum: inspektor, rektor i, kona~no, epi-
skop... Pri~a koja se ponovila na hiqade puta, jedna dobro utabana
staza, predvidiva u svim wenim podrobnostima. I u samom takvom
~oveku nije bilo ni~ega izuzetnoga, niti izvanrednoga, ni~ega od
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 541
onoga {to bi se danas nazvalo “proro~kim” ili “harizmatskim”, ni-
kakve te`we k bilo kom “prizvawu” ili “misiji” ili “duhovnosti”,
ili k bogoslovskoj autenti~nosti ili crkvenome vo|stvu.
Govorim sve ovo zato {to, po mome mi{qewu, upravo ova sli-
ka budu}ega Patrijarha [Tihona] kao uistinu “prose~noga” ~oveka,
slika koja je ostala tokom ~itavoga wegovoga `ivota, jeste ono {to,
na mnoge na~ine, daje kqu~ za poimawe uloge koju je on imao tokom
najtragi~nijeg desetle}a u istoriji Ruske Crkve. Dubinski je zna-
~ajno i sasvim sigurno nije nimalo slu~ajno to {to je – u vreme ne-
bivale propasti i krize koja je razotkrila stvarnu vrednost tolik-
ih mnogih samoprogla{enih vo|â i prorokâ – upravo taj tihi i, za-
ista, “prose~ni” ~ovek Bo`anskim izabrawem i jednodu{nim priz-
nawem od strane Crkve postao sami nosilac i `ivi simvol da
Crkvu ne}e nadvladati ni “vrata pakla” [Mt. 16, 18].
Jer ono {to mi, u na{oj “qudskoj, isuvi{e qudskoj” potrazi
za originalno{}u i spektakularno{}u, nazivamo “prose~nim”, otkri-
va se u Patrijarhu Tihonu kao prvenstvena vrlina i su{tinska bla-
godat: potpuno smirewe, potpuna poslu{nost svome prizvawu, pot-
puno poistove}ewe sa Crkvom. Tokom ~itavog svog `ivota, on je pri-
hvatao slu`be i du`nosti koje su mu drugi nametali, i nikada i
nijednom nije dovodio u pitawe nijedan [povereni mu] zadatak u ime
svoga “li~noga prizvawa”. Budu}i veran “u malome”, poslu{an Crkvi
u svemu, on je na kraju postao sama epifanija Crkve kao poslu{nosti
Bogu, sama epifanija episkopata kao slu`be te poslu{nosti.
Ali, onda je ta tiha i smerna slu`ba po~ela da se razrasta
u Crkvi u slavnu pobedu. Tihon biva poslan u Ameriku, a da to
uop{te nije ni tra`io, ne kriju}i – u svojoj prvoj besedi u San Fran-
cisku – da mu to izgnanstvo iz wegove zemqe, udaqenost od wegove
porodice i wegovih prijateqa pada te{ko. “Ali, sada” – veli on,
tom prilikom, navode}i re~i Proroka Osije – “re}i }u onima koji
nisu moj narod: ti si moj narod...” I to smireno poistove}ewe sa
stvarnim potrebama ovoga “novoga naroda” ~ini Tihona jedinstven-
im Apostolom Amerike, onim koga }e ameri~ko Pravoslavqe zauvek
po{tovati kao svog “Oca me|u Svetima”. I tako je svagda i svugde:
ista poslu{nost i, stoga, isto ~vrsto prepoznavawe onoga {to je
dobro za Crkvu – onoga {to izra`ava i projavquje onostranu i ve~nu
su{tinu Crkve – i, stoga, u krajwem ishodu, ista presudna pobeda.
Tihonovo svedo~ewe, wegova martyria je, naravno, tek na kraju
wegovoga zemaqskoga `ivota, kada je izgledalo da stoji gotovo sâm
pred “vratima pakla”, zadobila svu svoju punotu. I ono {to nalazi-
542 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
mo u srcu tog mu~eni~kog svedo~ewa, i kao wenu pokreta~ku silu i
kao wen sami sadr`aj, jeste upravo transcendentnost Crkve, odbi-
jawe da se Crkva svede na bilo {ta {to je u ovome svetu, da bude
oblikovana i uslovqena bilo kojom prolaznom “situacijom”. I dok je
za boq{evike Patrijarh Tihon bio neprijateq sa velikim “N”, zbog
~ega nisu {tedeli truda da ga mrcvare, mu~e, dr`e u izolaciji, da bi
ga, na kraju – {to se najverovatnije i desilo – i “likvidirali”, on je,
istovremeno, mnogima unutar Crkve li~io na “kompromisera” i to
zbog svoga odbijawa da se na bilo koji na~in “politi~ki” anga`uje
ili dâ bilo kakvu “politi~ku” izjavu. On je bio ostavqan od sviju i
~esto izdavan, li{en svake mo}i, pogre{no razumevan, sramo}en, vre-
|an. Me|utim, Patrijarh Tihon je upravo tada, tokom tog presudnog
desetle}a, desetle}a presudnog za ~itavu Pravoslavnu Crkvu, obli-
kovao i odredio taj “tihonovski put” koji su od tada, tako ~esto, mno-
gi kvarili kako u Rusiji tako i u “izgnanstvu”, ali put koji ostaje
jedini istiniti put Crkve. U dugoj istoriji Crkve, malo je prime-
ra takve zapawuju}e sli~nosti sa Raspe}em [Hristovim], takvog
usamqenog, a ipak istinski spasonosnog stradawa “mnogih radi”.
^esto se nalazimo u isku{ewu da pomislimo da se Crkva
mo`e sazdavati na qudskoj mudrosti i da Crkva treba da se meri
ovosvetovnom idejom i predstavom uspeha. Ali, Bog nam tada {aqe
svedoka i kroz wega nas podse}a na to da Wegovi putevi nisu na{i
[qudski] putevi, da Wegova Premudrost nije na{a [qudska]
mudrost. Bog nam iznova otkriva neuporedivu i neiskazivu krasotu,
ali i silu smirewa i poslu{nosti, otkriva vernost kao istiniti
sensus Ecclesiae: osnovno pravilo i osnovu `ivota Crkve. [to se
vi{e, sa po{tovawem i qubavqu, zagledavamo u lik Patrijarha Ti-
hona, u wegov `ivot i wegova stradawa, to vi{e u wemu prepozna-
jemo jo{ jednu ikonu Crkve, onu koja nam je danas potrebnija od bi-
lo ~ega drugog. U vreme kada Crkva, ~ini se, posvuda u svetu uglav-
nom biva zloupotrebqavana u ime svih vrsta “ciqeva” – nacional-
nih, etni~kih, politi~kih... – i kada Pravoslavci, usred nebivale
krize i istinski vaselenske pobune protiv Boga, provode svoje
vreme u raspravama o “privilegijama” i “pravima” koja im pripada-
ju, ovaj ~ovek, li{en svake mo}i i prikovan za svoj krst, podse}a nas
na istinitu silu i istinitu slavu Crkve. Patrijarh Tihon je Bogom
poslani nam svedok i dar upravo ove i ovakve tajne Crkve. I samo
od nas zavisi da li }emo da prihvatimo to wegovo svedo~ewe i da li
}emo istinu i silu koje se otkrivaju u tom svedo~ewu da u~inimo
na{om istinom i silom.
543
TRI MITROPOLITA –
EVLOGIJE, VLADIMIR, LEONTIJE
“Za sve to mi Ti blagodarimo...
za sva znana i neznana,
vidiva i nevidiva dobro~instva”
1. Kada sam juna 1951. godine do{ao u Ameriku da bih pre-
davao na Akademiji Svetog Vladimira (na poziv mitropolita Teo-
fila, prethodnika vladike Leontija), ve} sam imao iskustvo blis-
kosti sa dvojicom pariskih mitropolita–egzaraha – Evlogijem i
Vladimirom. Vladika Leontije je, dakle, bio moj tre}i jerarh i ja
sam ga, ustvari, u po~etku poredio sa mojim pariskim jerarsima. A
danas, kada sva trojica vi{e nisu sa nama, svaki put kada slu`im
Bo`ansku Liturgiju, pomiwem zajedno wihova tri imena u zajedni-
~kom spomiwawu, znaju}i da su mi sva trojica, svaki na razli~iti
na~in, otkrili samu su{tinu episkopata, te najte`e i najtrepetni-
je slu`be u domu Crkve Bo`ije. To je ne{to {to ne bi moglo da bude
izra`eno niti odre|eno nikakvim dogmati~kim opisom. I budu}i
da su wih trojica tako blisko povezani u mome pam}ewu, blagoda-
rewu i molitvi, zapo~e}u ova kratka i fragmentarna se}awa na mi-
tropolita Leontija jo{ kra}im zapa`awima o dvojici Mitropoli-
ta koji su mu prethodili u mome crkvenome `ivotu.
2. Bio sam blizak sa Mitropolitom Evlogijem (1868–1946.),
ako tako mo`e da se ka`e, gotovo fizi~ki. Od svoje dvanaeste go-
dine, bio sam wegov ~tec, `ezlonosac, ripidonosac i ipo|akon. Od-
redili su me, tako|e, da Mitropolita Evlogija obu~em posledwi put
one tu`ne ve~eri wegovoga upokojewa avgusta 1946. godine. Smatram
da iskqu~ivo oni koji imaju iskustvo slu`ewa oltaru, a naro~ito
slu`ewa u velikoj i dobro ure|enoj sabornoj crkvi – sa mno{tvom
|akona, ~te~eva i brojnih sve{tenika, uz sve one skrivene podrob-
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Three Metropolitans, THE LIFE AND WORKS OF
METROPOLITAN LEONTY, New York, 1969, pp. 227–234.
544 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nosti sve~anih bogoslu`ewa – mogu da znaju u kojoj meri sve to sa-
zdava naro~itu vezu sa Jerarhom. Tu nema ni~eg administrativnog,
tu se ne radi ni o kakvom “crkvenom poslu”. Mi, “prislu`iteqi We-
govoga Visokopreosve{tenstva”, vi|ali smo ga iskqu~ivo u crkvi i
potom, na Bo`i} i Vaskrs, u wegovim mitropolitskim odajama, gde je
on primao one koje je nazivao svojom stra`om i gde smo bili napros-
to preplavqeni wegovom pa`qivo{}u, obasjavaju}im humorom i gos-
toqubivo{}u. Sa jedne strane, on pred nama nije dr`ao do adminis-
trativnog autoriteta, ali je, uprkos tome, svako od nas ose}ao da mu
pripada, da je potreban pa, ~ak, i nezameniv u~esnik u Mitropolito-
vom `ivotu i slu`ewu, u najva`nijim izrazima tog `ivota i tog slu-
`ewa. U tome se sastojala ta “fizi~ka”, gotovo porodi~na bliskost.
Do danas se se}am mirisa svake od wegovih rasâ, topline
wegove sitne ruke na koju sam toliko puta navla~io [episkopske]
narukvice, ba{ kao i te`ine wegovog krupnog tela, dok smo mu po-
magali da ustane posle velike metanije. Ali, budu}i da se u oltaru,
u kome je sve stajalo u vezi sa sve{tenom i misti~kom krasotom
Bo`anskih Slu`bi, svagda ose}ala ta bliskost, sama ona se sve
vi{e pretvarala u onu qubav i onu radost koja za mene do danas od-
re|uje su{tinsku prirodu Crkve. ^vrsto verujem da ne bih mogao da
steknem ovo iskustvo kroz kasnija i `alosna suo~ewa sa prozai~-
nim i “konzistorijskim”* aspektima crkvenoga `ivota. Kroz Mit-
ropolita Evlogija i moje slu`ewe wemu meni se otkrilo ono {to
smatram su{tinskom osnovom pravoslavnoga iskustva: veli~an-
stvenost i bezgrani~na uzvi{enost tog iskustva, neovosvetovnost i
trepetna stra{nost svega Bo`anskoga i, u isto vreme, sva wegova
neposrednost sa wegovom rado{}u i blistawem.
[Se}am se] tih sve~anih ulazaka [Mitropolitovih], tih ob-
la~ewa i ukazivawa po{tovawa... te stalne svesti o tome da zna{
da slu`i{ Mitropolitu, a pritom ni jedan jedini put, ni za jednu
jedinu sekundu, nikada ne dovode}i u pitawe wegovu vlasnost da vr-
{i episkopsku slu`bu... Jer se kroz Mitropolita Evlogija i nas,
roj wegovih ~te~eva i ipo|akona, na neki na~in otkrivala sila i
krasota Carstva Bo`ijeg.
Sve ovo za mene ostaje zauvek povezano sa Mitropolitom Ev-
logijem. On je u sebi objediwavao i ono neodredivo i nepojmivo, i
* Konzistorija – eparhijsko telo za razmatrawe duhovnih pitawa u eparhiji
(prim. prev.)
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 545
svekoliku veli~anstvenost i Bo`ansku zasnovanost Episkopstva a,
kroz to, i [Bo`ansku zasnovanost] Crkve, i, istovremeno, samu pri-
rodu Episkopstva i Crkve, u svoj neposrednosti i qubavi. On nije
imao nikakve potrebe da podse}a sebe niti bilo koga drugog na
uzvi{enost wegove episkopske slu`be zato {to je ta uzvi{enost,
budu}i samoo~igledna wemu samome, postala samoo~igledna i svima
onima koji su bili oko wega. On nije imao nikakve potrebe da bra-
ni svoj autoritet zato {to je autoritet tiho a, opet, na samoo~i-
gledni na~in izvirao iz wega. On nije imao nikakve potrebe da po-
se`e ni za izve{ta~enom prisno{}u sa qudima zato {to su uzvi{e-
nost i autoritet u wemu svagda bili uzvi{enost i autoritet qubavi.
3. Moje crkveno detiwstvo – zajedno sa tim gotovo ni sa
~im uporedivim poimawem Crkve kao raja, koje je bilo povezano sa
tim detiwstvom – okon~alo se smr}u Mitropolita Evlogija.
Bio sam jedan od prvih sve{tenika koje je Mitropolit Vla-
dimir rukopolo`io posle svoga izbora za Egzarha u jesen 1946. godi-
ne. Bile su to te{ke godine, obele`ene jurisdikcijskim sva|ama i
svim vrstama nesloge. ^ovek je neprestano morao da pravi izbor, da
[nekoga] brani i da [nekoga] optu`uje. I tada nam je bio dat episkop
~iji su se metodi korenito razlikovali od metoda evlogijevskog vre-
mena. Kvalitet koji se, iznad svega, ose}ao u na{em novom arhijereju
bila je wegova uzdr`anost. Zbli`io sam se sa wim, kao urednik
Crkvenoga vesnika, i vi|ao sam ga ~esto. Ono {to me je najvi{e izne-
na|ivalo kod wega bila je wegova ravnodu{nost prema onome {to na-
zivamo crkvenim poslovima, spoqa{wim administrativnim aspek-
tima crkvenoga `ivota. Bilo bi nezamislivo zamisliti, na primer,
da bi Mitropolit Evlogije sastavqawe nekog pisma ili poslanice
pastvi poverio nekom drugom. A Vladika Vladimir uop{te nije ob-
ra}ao pa`wu na ono {to bi mu bilo predlo`eno kao tekst [pisma
ili poslanice]. Poveriv{i nekome taj zadatak, on se vi{e nije brin-
uo u pogledu toga kako }e povereni zadatak biti izvr{en: “Hvala
vam. Neka Vas Bog blagoslovi. Izvanredno, izvanredno! Upravo je to
bilo potrebno...”. Mitropolit Vladimir je bio gostoqubiv, obziran,
pa`qiv, saose}ajan. Ali, kada bi ~ovek bio u li~nom op{tewu sa
wim svagda je imao ose}awe da Vladika nekako nije ba{ sasvim tu, da
je wegov unutarwi pogled svagda bio usredsre|en i na ne{to drugo.
Za razliku od sada{weg mno{tva maksimalista u Crkvi, koji nas
pla{e predstoje}om propa{}u i apostasijama, Vladika Vladimir
546 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nikada ni~im nije pla{io nikoga, nikada nikoga nije pozivao ni na
kakvu vrstu maksimalizma i nikada nikoga nije obli~io. Ali, on kao
da je bukvalno i jednostavno, ~itavom svojom pojavom i ~itavim svo-
jim bi}em, govorio: “Zar ne vidi{? To je to: to je onaj boqi deo [Lk.
10, 42], ona jedina stvar koja je va`na, koju treba `eleti, koja je zan-
imqiva i neophodna”. Nije voleo da razgovara o “duhovnim temama”
koje toliko vole svi ti qubiteqi “stvari duhovnih”. Vladika Vla-
dimir nije voleo “popovawe”, nije voleo kritizerstvo, niti bilo ka-
kvu vrstu la`–duhovnih prisnosti. Jednom prilikom, kada se vratio
sa nekog crkvenog skupa, zainteresovao se, sa de~ijom radoznalo{}u,
za na~in proizvodwe kowaka, `ele}i da sazna kako se spravqa kowak
i kakva je razlika izme|u razli~itih vrsta kowaka. Primetno je
bilo da ga je uznemiravala svaka vrsta neiskrenosti, kao i svaka
izve{ta~ena “duhovnost”, tj. la`–duhovnost koja tako ~esto buja up-
ravo tamo gde nema stvarne duhovnosti. A to je zapravo bilo zbog to-
ga {to je on sâm izabrao boqi deo i wegov odnos sa svetom i sa qudi-
ma je bio jednostavan, gotovo radostan i prozra~an. Prilikom jednog
od na{ih posledwih susreta, kada sam [u Pariz] doputovao iz Ameri-
ke, Mitropolit Vladimir me je podrobno ispitao u vezi sa vrstama
pe~uraka koje rastu u Americi i gotovo ni{ta o tamo{wem crkven-
om `ivotu. Pa ipak, kada sam mu preneo pozdrave Mitropolita Leon-
tija, Mitropolit Vladimir se – sa poznatim i svojstvenim mu izra-
zom lica, kao da gleda prema Nebesima – prekrstio i brzo rekao:
“Reci Vladiki da se svagda molim za wega”. I tu se ni u kom slu~aju
nije radilo o nekakvoj uobi~ajenoj crkvenoj retorici, ve} je to bila
stvarna i duboka istina: on se zaista i svagda molio za wega i on je,
iznad svega, jedino na taj na~in shvatao crkveni posao. [to se, pak,
ti~e pe~uraka, bilo je o~igledno da su pe~urke za wega bile simvol
ne~eg poznatog i bliskog, ne~eg Bo`anskog, kroz {ta je on u svome
srcu mogao da oseti {ta za wega predstavqa ta udaqena, velika i
nepoznata Amerika. To je za wega bio na~in da shvati Ameriku.
Mitropolit Vladimir se tokom Bo`anskih Liturgija, za-
ista, sav ispuwavao svetlo{}u. Ube|en sam da onaj ko je imao makar
jednu jedinu priliku da sa wim slu`i u Oltaru to nikada ne}e zabo-
raviti. Re~ “slu`iti” je ovde nekako neodgovaraju}a, ako se pod tim
podrazumeva izvr{avawe propisanih obreda i sve{tenoradwi koje su
izvedene ve} milion puta. Sve je to Mitropolit Vladimir savr{a-
vao precizno i ta~no, ali se nikada nije osetilo da je to rutina.
Svagda je ostajao utisak neke nezemaqske obasjanosti, neprekidnoga
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 547
usho|ewa, duhovnoga blistawa. Ko bi pogledao wegovo lice, wegove
o~i uzdignute k Nebu i prosvetqene nekom unutarwom svetlo{}u,
mogao je da vidi da Mitropolit zaista razgovara sa nekim ko mu je
veoma blizak. Ako se u Mitropolitu Evlogiju Crkvu sazdavala kao
porodica, kao pastva, u Mitropolitu Vladimiru se Crkva uznosila
k svome izvoru i svrsi, u Neve~erwi Dan Carstva Bo`ijega.
4. Sa svim ovim iza sebe, stigao sam u Ameriku i javio se
svom novom arhijereju [Mitropolitu Leontiju]. On je bio izabran
za mitropolita godinu dana pre moga dolaska, tako da se trinaest
godina wegovog mitropolitskog slu`ewa zbivalo, potom, bukvalno
pred mojim o~ima. Me|utim, siguran sam da sam na osnovu tog svog
prvog utiska [o Mitropolitu] dobro predosetio ono {to }e se de-
{avati u budu}nosti. Bio je to letwi dan, neposredno posle Pede-
setnice. Kada sam u{ao u saborni hram u bo~nom paraklisu je bila
slu`ena Liturgija. Crkva je bila gotovo prazna, a trojica pojaca su
bili za pevnicom: |akon, psalmo~ita~ i Mitropolit. On je bio sav
u belom – bela rasa, bela pana, bela kosa, bela brada, vrlo visok,
stajao je prav kao strela. Svojim visokim, jasnim tenorom pojao je
pedesetni~ku himnu Presvetoj Bogorodici. Jo{ uvek u u{ima ~ujem
glas koji poje ovu himnu u Tur~aninovqevoj obradi: “Raduj se, Ca-
rice! Slavo svih majki i devstvenica...” U mome pam}ewu Mitro-
polit Leontije i danas sija kakav be{e toga dana... To nije bila an-
gelska, vaplo}ena duhovnost Mitropolita Vladimira. To nije bilo
ni autoritetno o~instvo Mitropolita Evlogija. Bio je to vi{e
primer i izraz Crkve, mo`da, pre svega, Crkve kao uto~i{ta i
utehe, kao pomo}i u podvigu dugotrpewa, kao podr{ke na tom puto-
vawu morem `itejskim, uzburkanim burom isku{ewa...
Tek kasnije sam saznao koliko je mnogo li~nih, porodi~nih
i slu`benih te{ko}a Vladika Leontije imao i koliko je ku{awa
morao da podnese u svome `ivotu. Crkva je za wega uistinu bila
prvi izvor utehe i pomo}i u no{ewu `ivotnoga krsta. Sve je to
moglo da se oseti tada, na toj Liturgiji, u toj praznoj crkvi, tokom
tog misti~kog praznika koji, makar to bilo i samo na trenutak,
osve{tava ono {to je svetovno [Carstvom] gde nema ni bolesti ni
`alosti, niti uzdisawa...
Vladika Leontije nije “putevodio” nikoga, nije “sazdavao”
ni{ta, kao {to je to ~inio Mitropolit Evlogije koji je, tokom te{-
kih dana emigracije, stvorio eparhiju za primer, koja je, pak, bila
548 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
takore}i sazdana na wemu i koja je ubrzo posle wegovoga upokojewa
po~ela da klizi u polagano propadawe. Vladika Leontije, tako|e, ni-
je bio ni podvi`nik niti mistik koji `ivi vi|ewem Duha, obasjan u
svome sabese|ewu sa Bogom, kao {to je to bio Mitropolit Vladimir.
On je bio vi{e ovozemaqski, vrlo jednostavan i vrlo “svakodnevan”.
Stajao je na svom mestu, kome nije te`io i koje je prihvatio kao jo{
jedan u nizu krstova {to ih je nosio sa beskrajnim dugotrpewem. On
je stajao i blagosiqao svakoga i sve svojim velikim, ko{~atim,
toplim rukama; nikada nije o~ekivao neke velike rezulatate, rado-
vao se malim stvarima i nije se mnogo `alostio zbog neuspeha. We-
gov nekako tu`an, ali i tek pomalo obe{ewa~ki osmeh kao da je govo-
rio: “[to se brinete? Bog }e u~initi sve, ako je to neophodno, jer
od nas zaista ne zavisi ba{ mnogo toga!”. Nikada nije nastojao ni
na ~emu i nikada ni{ta nije nikome nametao. Ako bi bio pozvan da
ode negde, odlazio je. Ako nije bio pozvan, nije odlazio niti je ikada
tra`io da bude pozvan. Gde god je odlazio, uvek je nosio poklon: neki
paketi}, kwigu ili jednostavno ~ek. Novac je proticao kroz wegove
ruke i nije se “lepio” za wih. Danas se prise}amo – na sramotu na{e
Crkve! – da je Mitropolit Leontije iz svog sopstvenog xepa pomagao
bedno pla}enim sve{tenicima, udovicama i drugim kliricima.
U tim vremenima patuqastog samoveli~awa i sumwivih ka-
rijerâ, Mitropolit Leontije je bio smerno svestan da ga je beloj pa-
ni prizvala Revolucija, tj. ~iwenica razru{enosti i ugro`enosti
crkvenoga `ivota: i on se, upravo zbog toga, nikada nije gordio niti
samouznosio. Nikada nisam sreo ~oveka kome je toliko bilo strano
isku{ewe mo}i, ~oveka sa toliko malo kadrosti da u`iva u znacima
po{tovawa kojim je bio okru`en. On je ose}ao da je wegov prven-
stveni zadatak da sa~uva i da preda. On zaista nikada nije mislio na
sebe, ve} iskqu~ivo na Crkvu koju mu je Bog poverio, postaviv{i ga
na mitropolitsku slu`bu. Neko je morao da bude na mitropolitskom
polo`aju, i Leontije je stajao tamo i istrajavao. On se trudio da
sa~uva i to gotovo u koli~inskom smislu: da ni{ta ne bude uni{-
teno i da se – ako je mogu}e – svako spase: i slabi i jaki, i dobri i
lo{i i izgubqeni. Gospod je Onaj Koji }e suditi i koji }e razvr-
stati, a na{ zadatak je da stra`imo, da ~uvamo, da blagoslovimo i da
se molimo. Svako ose}awe qutwe, pravednoga gnu{awa i gneva bilo
je nekako zakr`qalo u wemu. I kada bi se dogodilo ne{to u`asno, on
se nije u`asavao. Uzdahnuo bi, prekrstio se i prekidao svaki daqi
razgovor o tome kao nekoristan. Kada bi neko poku{ao da ga obmane,
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 549
on se trudio da to i ne primeti. Detiwe se radovao svemu pozitiv-
nom. Za razliku od mnogih drugih, Mitropolit Leontije se veoma
radovao dolasku brojnih sve{tenika iz Evrope posle [Drugog svet-
skog] Rata: “Na{a vojska se uve}ala – bi}emo ja~i!”. Radovao se sva-
kom novom hramu kao {to se gospodar veseli svakom uve}awu bogat-
stva. [to se ti~e gubitaka – prelazaka u druge jurisdikcije, nezah-
valnosti i, ~ak, smrtî – {ta re}i: nema doma bez gubitaka. Poput
mnogih starih sve{tenika, koji su videli sve i sva{ta u svome `i-
votu, bio je minimalista prema drugima, ali ne i prema sebi. Nije
o~ekivao, niti zahtevao ni{ta od drugih, nije sudio niti osu|ivao:
sve je Bo`ija tajna, jedini Bog vidi i zna sve. Bog nam nije zapovedio
da sudimo, ve} da budemo dugotrpeqivi i da volimo. Sve ovo mladi i
ostra{}eni nisu mogli da shvate, i gun|ali su protiv wegove toler-
ancije, protiv wegovih [blagih] reakcija na o~igledne prekr{aje, na
wegovo odbijawe da bira izme|u pravih i krivih, na wegovo odbijawe
da primeni slovo Zakona: “Vladiko, ali to je protivno Tipiku, pro-
tivno Kanonima!”. Me|utim, on bi mirno ostajao pri svome, ~vrsto
dr`e}i ~itavu Mitropoliju pod svojim molitvenim okom, bez ikak-
vih iluzija, neprestano se mole}i Svevi{wem Bogu “da odvrati od
nas vojske onih koji su se podigli protiv nas”. On je to ~inio sa ra-
do{}u, ba{ kao i onoga letwega jutra u praznoj crkvi gde je bio sav
u pojawu Tur~aninovqevog “Raduj se, Carice...”
5. Bio je svagda mudrac, ponekad sawar. U dubini svoje du{e
Mitropolit Leontije je `iveo poput sawara. U susretu licem u
lice, u svom nau~nom radu ili nad {oqom ~aja, kada qudi ne mogu
ni za trenutak da se suzdr`e od pri~a o svetovnim aspektima crkve-
nog `ivota, Mitropolit Leontije kao da se pogru`avao u svoje sno-
ve, ponekad i utopijske. On je imao naro~it pogled na svet, svoje na-
ro~ite teme. Pisao je pesme, koje mo`da i nisu bile ba{ najboqe
pesme, ali je u srcu bio istinski pesnik. Pesnik je, pre svega, onaj
ko vidi svet na druga~iji na~in, onaj ko ima svoju tajanstvenu temu.
Vladika Leontije je imao takve teme i u vezi sa wima se nikada ni-
kome nije poveravao, ali je svagda wima `iveo. I upravo zbog toga
– uprkos beskrajno te{kom i, u mnogim aspektima, tragi~nom `i-
votu – on nikada nije skliznuo u op{te mesto, niti je ikada dozvo-
lio da ga op{ta mesta progutaju, ve} je `iveo i leteo iznad svakog
op{teg mesta. I premda su wegove pesme bile istovremeno i naivne
i zastarele, vredno je, sa ~u|ewem, zapaziti da, usred suvoparnosti
550 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
`ivota, Vladika Leontije nikada nije dopustio da zgasne `ar wego-
ve du{e i da je, sve do svojih posledwih dana, gledao Bo`iji svet sa
blagodarno{}u, sa rado{}u i ne`no{}u, svagda poku{avaju}i da ga
preobrazi u skladu sa svojom sopstvenom tajanstvenom melodijom.
6. Sedim sa Vladikom Leontijem [u stanu] na spratu, na Dru-
goj ulici. Pijemo ~aj i razgovaramo o svemu i sva~emu. Ustajem da
uzmem blagoslov od wega i da krenem svojim putem.
“[ta da Vam podarim?”
“Vladiko, za{to govorite o darovima? Ta, nije ni Bo`i}, ni
Vaskrs!”
“Ne, ne, moram da Vam darujem bar ne{to, molim Vas sa~eka-
jte trenutak...”
Vladika ustaje i odlazi u svoju spava}u sobu, donosi staru
ali od dobre ko`e sa~iwenu ta{nu za dokumenta:
“Evo, Vi mnogo putujete, uzmite”.
Sa qubavqu ~uvam ovu ta{nu, sa zlatnim inicijalima M. L.
[Mitropolit Leontije].
7. Vladika Leontije je odgovarao li~no, svojim sitnim ruko-
pisom, na svaku ~estitiku bila ona zvani~na ili li~na. Slao je ~e-
kove za Akademiju ili za vino za Akademijin paraklis. Imao je taj
izvanredni dar brige za ono malo. Ali, stvarna, `ivotna i neizre-
civa qubav se upravo i projavquje jedino kroz takvu brigu za ono
malo. [Jednom prilikom] posle Liturgije, po{to je skinuo svoje
ode`de, Vladika je posegnuo za xepom i izvadio tri srebrna nov~i-
}a od pedeset centi:
“Evo, ovo je za tvoju de~icu”.
“Vladiko, ali moja deca su ve} odrasla, spremna za `endibu
i udaju” – poku{ao sam da ga odbijem.
“Neka, neka, ovo }e i wima dobro do}i”.
8. Jednom prilikom sam primio slede}u razglednicu od Vla-
dike Leontija:
“Letim iznad Teksasa. ^itam kwigu o. Bulgakova ’Petar i
Jovan’. Molim se za one koji `ive u Teksasu”.
To je bio pravi Vladika Leontije, u toj maloj razglednici.
Bilo bi zanimqivo saznati ko se jo{ od onih koji su bili u
tom avionu molio za one nad kojima je avion leteo.
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 551
9. Ne mogu da ne pomenem naro~itu qubav Mitropolita Leon-
tija prema bogoslovskoj {koli, a naro~ito prema crkvenom obrazo-
vawu. Kako je samo blistao, kako se samo radovao kada je osve{tao no-
vo zdawe Akademije Sv. Vladimira u Krestvudu! Nije pro{la ni jed-
na jedina sedmica, a da Vladika nije poslao kwige za biblioteku
Akademije ili neku vrstu priloga za “Akademsko dru{tvo”.
Godinama je predavao pastirsko bogoslovqe, a kada vi{e
nije mogao li~no da dolazi [da dr`i predavawâ], on je ~itav razred
okupqao u crkvi. Kada je bogoslovstvovao, nikada to nije ~inio
rutinski, slu`e}i se stereotipima, koji gase duh radi slova [Zako-
na]. Svagda je `eleo da dovr{i svoj rad o Proroku Jezekiqu i da ga
“zave{ta Akademiji”. Bilo mu je `ao {to zbog svojih bolesti nije
mogao da nau~i starojevrejski jezik. Svaki put kada bi primio novi
broj Akademijinog ~asopisa [St. Vladimir’s] “Quarterly” on bi slao po-
ruku sa re~ima blagodarnosti, zajedno sa pretplatom. Tako se Vla-
dika pretpla}ivao na ~asopis ~etiri puta godi{we! Budu}i da je i
sâm bio diplomac Kijevske bogoslovske akademije, Vladika Le-
ontije je cenio akademsku tradiciju i vaplo}ivao ju je u sebi. Bra-
nio je {iroke akademske i intelektualne vidike nekada{we Ruske
Crkve i po{tovao stvarala~ki duh i duhovnu slobodu dece Bo`ije,
za razliku od onog mra~wa{tva koje tako vole svi ti samoprogla-
{eni “nosioci” i “branioci” ruskoga Pravoslavqa.
10. Veliki Post 1964. godine. Naro~ita sve~ana slu`ba za
sve one koji su goweni zbog pravoslavne Vere se upravo zavr{ila u
wujor{koj gr~koj crkvi. Na kraju slu`be, Mitropolit Leontije je
pri{ao Arhiepiskopu Jakovu da bi mu se zahvalio u ime Mitropo-
lije. I tada se desilo ne{to neobi~no: gr~ki jerarh se, u svom svome
[arhiepiskopskome] dostojanstvu, poklonio pred Starcem [Mitro-
politom] u belim ode`dama, celivao mu ruku i rekao: “Vi ste ~ovek
velike du{e!”.
11. Zavr{avaju}i ove kratke bele{ke, setio sam se naro~ite
qubavi koju je Mitropolit Leontije imao prema Proroku Jezekiji.
Otvoriv{i nasumce Bibliju, pogled mi je pao na slede}e re~i: I
potom mi re~e: “Sine ~ove~iji, sve re~i moje koje }u ti kazati,
primi u srce svoje i slu{aj u{ima svojim. Idi k robqu, k sinovi-
ma naroda svoga, i kazuj im i reci im: ’Tako veli Gospod Gospod,
poslu{ali oni ili ne poslu{ali!’” (Jezek. 3, 10–11).
552
O. SERGIJE BULGAKOV –
“TU\ ME\U SVOJIMA,
SVOJ ME\U TU\IMA”
Tu| me|u svojima, svoj me|u tu|ima.
O. Sergije Bulgakov,
“Autobiografske bele{ke”
O~igledno je da je o. Sergije Bulgakov (1871–1945.), za jedne,
sa istorijskog spiska ve} izbrisani, osu|eni i raskrinkani “je-
retik”, dok je za druge – one koji su obuzeti svojim poslovima i koji
su naprosto ve} zaboravili na wega – on i nezanimqiv i tu|. Jednom
prilikom, brane}i se od optu`bi, koje su mu se ~inile ishitrenim
i povr{nim, o. Sergije je sa tugom pisao o “[bogoslovskom] dälu sve-
celoga svoga `ivota” i te{io sebe verom u budu}u slobodnu i oz-
biqnu procenu wegovoga bogoslovskoga stvarala{tva. I ~ovek se
pita: nije li toj wegovoj veri su|eno da se poka`e kao uzaludna i da
wegovo `ivotno delo zaista ne zaslu`uje ni pa`we, ni razmatrawa?
Dopustimo, ~ak, i to da je wegovo u~ewe zaista “jereti~ko” i da je
dostojno osude. Ali, i o jereticima se pisalo i pi{e se, i nijedan
od jeretika nije bio osu|en bez podrobnog i savesnog razmatrawa we-
govog u~ewa. Sa druge strane, oni koji su, obuzeti svojim poslovima,
zaboravili na o. Sergija i koji ga sa visine ignori{u, zar i oni ne-
}e shvatiti da ne bi bilo ni wih, niti [duhovnoga] vazduha kojim di-
{u da, u svoje vreme, nije bilo takvih qudi kao {to je bio o. Ser-
gije? Zar, ~ak, ni danas – kada imamo za sobom vi{e od pola veka
iskustva duhogasiteqstva, mra~wa{tva i fanatizma – jo{ uvek ne
shvatamo da je upravo jedan od uzroka te stra{ne ruske tragedije bio
taj {to je u nas svagda bilo vi{e osu|ivawa nego rasu|ivawa, uvek
vi{e raskidawa i poricawa nego truda da se shvati, uvek vi{e
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Tri obraza (ob o. S. Bulgakove), Vest-
nik RHD 101–102, 1971, s. 9–24.
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 553
“principijelne” uskogrudosti nego duhovne {tedrosti i poverewa?
Neka drugi tu nepomirivost, taj gr~eviti maksimalizam u tvr|e-
wima i poricawima, i sve te izjave tipa – “ako ve} se~e{, onda seci
napre~ac”, smatraju glavnim svojstvom “ruskoga duha”. [to se mene,
pak, ti~e, u tome ne mogu da ne vidim jedan od izvora onog “boq{e-
vizma” koji je, nimalo slu~ajno, zavladao Rusijom, i koji se tako la-
ko iz “crvenoga” mo`e pretvoriti, a ~esto se i pretvara, u “beli”.1
Suprotstaviti se tome jeste du`nost svakoga koji shvata da
istinsko spasewe Rusije nije u svo|ewu ra~una, niti u vulgarizovawu
i fanatizmu, ve} u tegobnom i postepenom podvigu sabirawa, na na-
{em slo`enom i tragi~nom putu, svega onoga {to je ~estito, {to
je pravedno, {to je ~isto, {to je qubavi dostojno, {to je slavqe-
wa dostojno, {to je vrlina i {to je pohvale dostojno (Filipq. 4,
8), u povratku onom uzvi{enom iskawu, onoj gladi i `e|i za pravdom,
me|u ~ije nosioce tako o~igledno spada i o. Sergije Bulgakov, i onom
velikom “razmatrawu” koje je bilo zapo~elo, najpre, u Rusiji, a koje je
potom prekinuto zaslepqenim progonima od strane mrziteqa duha.
Otuda i ovo moje neveliko svedo~ewe o o. Sergiju, otuda moja `eqa da
ispri~am ono malo {to je o wemu ostalo sa~uvano u mome pam}ewu.
***
Se}am se da sam, sa {esnaest ili sedamnaest godina, gotovo
slu~ajno pro~itao dve potpuno razli~ite kwige, koje su me jednako
“osvojile”: “Kupinu nesagorivu” o. Sergija Bulgakova i “Puteve rus-
koga bogoslovqa” o. Georgija Florovskog. Nema sumwe u pogledu
toga da sam malo toga u tim kwigama razumeo, kao {to nisam ni
znao da su wihovi pisci “idejni neprijateqi”. Ali, ~vrsto znam da
sam upravo blagodare}i tim dvema kwigama, upravo u to nezabo-
ravno prole}e, prona{ao sebe i ono svoje, i da sam tada krenuo onim
1. Videti u “Rusko–ameri~kom crkvenom vesniku” (br. 7–8, 1971) pismo redakci-
ji arhiepiskopa Silvestra o kwizi, u kojoj se, me|u raznim ostalim klevetni~-
kim besmislicama o o. Sergiju Bulgakovu, tvrdi, navodno po re~ima “o~evidaca”,
da je o. Sergije “imao potpuno maglovitu predstavu o Prep. Serafimu Sarov-
skom”. Tu i takvu, po svome duhu, ~isto boq{evi~ku la` {iri ~ovek koji o~i-
gledno nije pro~itao ni jedan jedini red o. Sergija Bulgakova i koji dolazi iz
okriqa crkvene grupe koja pretenduje na monopol u projektu “spasewa Rusije od
boq{evizma”. I kada bi to bila samo jedna jedina ~iwenica! ^oveku zaista pri-
padne te{ko od samo jedne jedine misli o takvom “spasewu [Rusije]”!
554 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
putem koji – bez obzira na sve te{ko}e, nevoqe, ku{awa i padove –
jeste jedini smisao moga `ivota.
[ta mi je dao tada o. Sergije? Dao mi je onaj ogaw koji je
jedini kadar da u drugome razbukti drugi [novi] ogaw. Dao mi je da
osetim da jedino tu, u tom doticawu Bo`anske Svetlosti, u iskawu
i sazrcawu te Svetlosti jeste jedino istinito nazna~ewe ~ovekovo,
ona “po~ast gorwega prizvawa” na koju je ~ovek prizvan i za koju je
~ovek nazna~en. Obodrio me je svojim gorewem i poletom, svojom
verom i rado{}u. Priop{tio me je onom najboqem i naj~istijem u
duhovnoj su{tini Rusije. I ja sam ube|en da isto to o. Sergije daje
i onima koji ga otkrivaju danas, naro~ito tamo gde se pori~e i pro-
goni, ~ak, i sâmo se}awe na duh.
O. Sergije je, naravno, sav bio ukorewen u ruskome Pravo-
slavqu. Podrazumeva se samo po sebi da ovaj izraz nije dogmati~ko-
ga reda, jer se – u dogmati~kom, veronau~nom smislu – “rusko Pra-
voslavqe” ni po ~emu ne razlikuje od vizantijskog, vaselenskog
Pravoslavqa koje je majka i odgajiteqka ruskoga Pravoslavqa. Me-
|utim, te{ko da iko mo`e pore}i da je i Ruski narod (uostalom,
kao i svaki drugi pravoslavni narod) imao i ima svoj “do`ivqaj”
jednog zajedni~kog Pravoslavqa, svoje naro~ito poimawe Pravo-
slavqa i svoj “naglasak” u opitu Pravoslavqa. Ja ni u kom slu~aju
ne delim ekstremna stanovi{ta do kojih su, u svojim odre|ewima
“ruskoga Hri{}anstva”, iako svaki na svoj na~in, do{li Anton V.
Karta{ev i Georgije P. Fedotov. Me|utim, nema nikakve sumwe u
pogledu toga da unutar vaselenskoga Pravoslavqa postoji naro-
~iti ruski tip Pravoslavqa, koji se obrazovao tokom istorije,
iako ga nije lako odrediti. Tu se radi o gotovo neuhvativom spoju,
koji se ne podaje ve} izmi~e svakoj re~i i odre|ewu, svega onoga
{to je Fedotov nazvao ruskim “kenotizmom” (“Car Nebeski u ob-
li~ju sluge...”) sa radosnim i istinski pashalnim “kosmizmom”, sa
nekakvom gotovo ne`no{}u prema tvari Bo`ijoj. O onome {to
svaki Rus intuitivno ose}a i voli u belom, radosnom liku “ubogog
Starca Serafima”, {to se na najpotpuniji na~in vaplotilo u rus-
kom ikonopisu i u gradwi crkava, u ruskom crkvenom pojawu, u
ruskoj “recepciji” [prihvatawu] vizantijskoga bogoslu`ewa. Kona-
~no, tu se radi o onome {to, van svake sumwe, ~ini krajwu i tajan-
stvenu dubinu ruske kwi`evnosti... Ponavqam, ovde ne treba ni-
{ta preuveli~avati niti zao{travati, ali se, tako|e, ne sme ni-
{ta ni preumawivati.
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 555
O. Sergije, naravno, nije bio uskogrudi nacionalista. Posle
Revolucije, kako je sâm on pisao, wemu je postalo “nepodnosivo svako
neodgovorno slovenofilstvo”. I dovoqno je samo pro~itati ushi}e-
ne, gotovo egzaltirane stranice koje je on posvetio “hramu svih hra-
mova” Pravoslavqa – crkvi Sv. Premudrosti Konstantinopoqske da
bi se osetilo istinski vaselensko nadahnu}e vere wegove. S druge
strane, o. Sergije je bio otvoren za sve {to je autenti~no, sve {to je
istinito na Zapadu. Me|utim, jasno je da je od svih istorijskih va-
plo}ewa Hri{}anstva o. Sergije `ivotno i organski voleo upravo
rusko vaplo}ewe Hri{}anstva. Zadr`a}u se na ovome zato {to se
upravo tu, kako mi se ~ini, mo`e i mora tragati za jednim od kqu-
~eva za wegovo stvarala{tvo, za jednim od onih tajnih “pokreta~a”
tog stvarala{tva koje, u krajwem ishodu, izrasta iz te`we da se
izlo`i, objasni i opravda taj ruski opit Crkve i crkvenosti, opit
koji je o. Sergije primio jo{ u onom celosnom raju detiwstva i koji
je, sa takvom ne`no{}u, opisao u svojim “Autobiografskim bele{-
kama”. Stvarala{tvo o. Sergeja upravo time prevladava i zatrpava
onaj ponor koji je razdvojio Crkvu od ruske svesti, koji je rusku
inteligenciju razdvojio od wene sopstvene dubine, od wenih prirod-
nih korena. Tu razdvojenost je o. Sergije poznao u svom sopstvenom
iskustvu. I to iskustvo odlaska i, potom, povratka u izgubqeni raj,
ali sada ve} povratka u svekolikoj punoti poznawa onoga “kuda” i “k
~emu” se vratio, upravo i jeste ono {to ~ini prvu osnovu wegovoga
stvarala{tva.
Wegovo stvarala{tvo je u svojim izvorima – apologetsko.
Ono je usmereno ne samo na unutra – ka Crkvi, ve} i ka spoqa – prema
svetu, koji ~ezne za celovitom verom i koji zato slu`i “bogovima
tu|im”, ali koji traga za tim kona~nim svejedinstvom, krajwom celo-
vito{}u koju o. Sergije vidi upravo u ruskom Pravoslavqu i to,
istovremeno, i kao wegovu “datost” i kao wegovu “zadatost”... Eto ot-
kuda, bar kako se to meni ~ini, u li~nosti o. Sergija taj spoj “teren-
skog” ruskog sve{tenika sa neprekidnim poletom misli, sa neutoli-
vom `eqom da se kazuje o tome kakvu dubinu, kakvu krasotu, kakvu sve-
obuhvatnu istinu nalazi bludni sin koji se vratio u o~ev dom.
***
Sve te optu`be [na ra~un o. Sergija] su tako o~igledno pro-
tivre~ile onome {to me je, po svoj prilici, porazilo i {to me je
vi{e od svega svagda pora`avalo kod o. Sergija: [protivre~ile su]
556 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
wegovom “eshatologizmu”, wegovoj svagda{woj, radosnoj i svetloj us-
merenosti ka onom. Od svih qudi koje mi je bilo dato da sretnem,
jedino je o. Sergije bio “eshatologi~an” u neposrednom, jednostav-
nom i prvohri{}anskom smislu re~i “eshatologija”, koji ozna~ava
ne samo “u~ewe o kraju”, ve} i i{~ekivawe kraja. Naravno, svi mi na
re~ima ispovedamo veru u Drugi Dolazak Hristov, u kraj sveta, svi
mi svakodnevno ponavqamo: “I da do|e Carstvo Tvoje”. Ali, koliko
Hri{}ana zaista ~eka Gospoda i zaista `ivi tim i{~ekivawem?
Koliko je Hri{}ana koji se nisu naprosto “pomirili” sa smr}u,
ve} koji su smrt uistinu pretvorili u svetlu tajnu susreta sa Go-
spodom, u put “prisnijeg pri~e{}ivawa Wime u Neve~erwem Danu
Carstva”? Naravno, u svakoj epohi, a naro~ito u na{oj, ima svih mo-
gu}ih “apokalipti~ara” koji najavquju kraj sveta, koji su obuzeti
svim mogu}im vrstama strahova, koji naga|aju o “vremenima i
rokovima” o kojima, po Svetome Pismu, ne znaju ni Angeli na Nebu
ni Sin [Bo`iji] (Mt. 13, 32). Ali, ovde nije o wima re~, jer takva
apokalipti~ka i mra~na panika nema ni~eg zajedni~kog sa svetlom
verom Prvohri{}anstva. O toj veri smo ~itali u kwigama o ranoj
Crkvi, ali kako takve svetle vere malo ima u na{oj savremenoj
crkvenosti! U bogoslovskim uxbenicima eshatologija se ve} po-
odavno svela na u~ewe o “pravednoj plati”, a u pobo`nosti – na do-
mi{qawa o “zagrobnoj sudbini upokojenih”. A o. Sergije je, zaista,
`iveo i{~ekivawem Gospoda. On je ne samo svesno, ve} upravo svet-
lo i radosno bio okrenut k smrti, i za wega je sve u ovome `ivotu
ve} svetlelo svetlo{}u dolaze}ega Carstva. On je i Lazarevu subo-
tu do`ivqavao upravo na takav na~in, zato {to je za wega (kao i za
Crkvu) Lazareva subota uvek bila praznik eshatolo{ki, problesak
ve~noga Carstva Bo`ijega u ovom svetu, “potvrda” na zemqi ve~noga
Carstva Bo`ijega... “Ta carska slava se – pi{e on u svojoj kwizi
’Agnec Bo`iji’ (str. 444) – ubrzo prekratila, kao {to je brzo
zgaslo i Tavorsko blistawe, i posle we zapo~iwe sedmica Strada-
wa Hristovih. Ulazak Gospodwi u Jerusalim je predstavqao tek nez-
aboravnu najavu budu}ih doga|aja koji }e se zbiti posle Stradawa i
Vaskrsewa. Me|utim, da na zemqi nisu problistali zraci slave
Hristove u Preobra`ewu i da nam nije bilo pokazano javqewe Car-
stva Wegovoga u carskome Wegovome Ulasku [u Jerusalim], ne bi se
savr{ila sva punota Bogojavqewa koje nam je bilo dato u Hristu.
Carski Ulazak Wegov [u Jerusalim] je predstavqao proro{tvo o
onome {to tek dolazi...”
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 557
***
Govore}i o sve{tenoslu`ewu o. Sergija, se}aju}i se tog
slu`ewa, ne mogu da se ne poslu`im donekle nezgrapnim i te{kim
crkveno–slovenskim izrazom: o. Sergije je sve{tenoslu`e}i uis-
tinu liturgisao. Bilo je u wegovom sve{tenoslu`ewu, u samoj nez-
grapnosti i o{trini toga slu`ewa ne~ega prvobitnoga i stihi-
jskoga, ne~ega od drevnoga `reca ili starozavetnoga prvosve{teni-
ka. O. Sergije nije naprosto savr{avao tradicionalni, u svim we-
govim najsitnijim podrobnostima “sa~uvani” obred. On se do kraja,
potpuno pogru`avao u sve{tenoslu`ewe i sticao se takav utisak
kao da se Liturgija slu`i prvi put, da prvi put silazi sa Neba i da
se prvi put uznosi sa zemqe... Hleb i Putir na Prestolu, plamsawe
sve}â, kâd iz kadionice, ruke podignute k Nebu: sve to nije bila
naprosto “slu`ba”. Tu se zbivalo ne{to sa ~itavim svemirom, ne{-
to preve~no, kozmi~ko – “stra{no i slavno”, u crkveno–slovenskom
smislu tih bogoslu`benih re~i. I, ~ini mi se, da nije nimalo slu-
~ajno {to su spisi o. Sergija tako ~esto ukra{eni i nekako obre-
meweni liturgijskim crkveno–slovenizmima, zbog ~ega i sami ~e-
sto po~iwu da zvu~e kao kakva bogoslu`bena hvâla. I tu se nije
radilo o pukoj stilizaciji. Jer bogoslovqe o. Sergija, u krajwem
ishodu, upravo i pre svega jeste “liturgi~ko” bogoslovqe – raskri-
vawe opita datoga u bogoslu`ewu, predavawe one tajanstvene “sla-
ve” koja pro`ima taj opit i one “tajne” u kojem je to bogoslovqe uko-
reweno i ~iju “epifaniju” ono predstavqa. Javqewe Boga, ali otuda
i javqewe samoga sveta u svoj wegovoj Bo`ijoj prvosazdanosti, jav-
qewe Bo`anskih osnova tvari koja je nazna~ena da je Bog preispuni
i postane sve u svemu (1. Kor. 15, 28). Ose}am – uostalom, zar bi se
tu i{ta moglo “nau~no dokazati”? – da je upravo stvarnost, nesum-
wivost tog liturgijskog opita, koji je zauzimao prvenstveno mesto
u `ivotu o. Sergija, bila ono {to ga je “podstaklo” da traga za no-
vim re~ima i odre|ewima, i da je upravo tu, a ne u nekakvim kwi-
`evnim ili idejnim uticajima, stvarni izvor wegovog “sofijanst-
va”. Kako god da je potom “sazdavao” taj pojam, kako god da ga je bogo-
slovski odre|ivao i dovodio u vezu sa “Sofijom”, ovde je prvenstven
i istinit upravo taj – potpuno pravoslavni! – opit bogoslu`ewa,
opit Liturgije kao “Neba na zemqi”, Liturgije kao “sofijnosti”, tj.
preobra`ene “dobrosti” i krasote tvorevine. I zato najboqe stran-
ice o. Sergija nisu one gde on poku{ava da “odredi” svoju, u su{ti-
558 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ni, neodredivu “bezipostasnu” Sofiju, ve} one gde on izra`ava sve-
tlost i radost svog bogoslu`benog opita i vi|ewa.
O. Sergije je hteo da na osnovu tog opita i vi|ewa – kojima
je istinski, celovito i potpuno `iveo – sazda zaokru`eni i sveo-
buhvatni bogoslovski sistem. I upravo tu – neka mi oprosti o.
Sergije {to }u, iako mu toliko toga dugujem, i premda sam zaista
nedostojan da razve`em remen na obu}i wegovoj, po savesti, ipak
sve da ka`em! – u toj wegovoj `eqi da sazda “sistem” vidim neki
wegov pad. ^ini mi se da je upravo tu o. Sergije podlegao svojevr-
snom “isku{ewu”. ^itaju}i wegova dela, a naro~ito ona poznija,
najsistemati~nija, ~esto sam hteo da mu misleno ka`em pribli`no
ono {to u ^ehovqevom “Dvoboju” govori lekar–dobri~ina Samoj-
lenko samouverenom idealisti–sistemati~aru fon Korenu: “Vas su,
dragi o. Sergije, Nemci iskvarili!”. U tu “nema~ku”, zapadnu “si-
stemati~nost” kao glavni preduslov “nau~nosti”, ruska inteligen-
cija je poverovala sasvim ruski: neobuzdanim, odu{evqenim mak-
simalizmom, pretvoriv{i tu “sistemati~nost” u svojevrsni idol.
Me|utim, pojam “celovitosti”, sa jedne strane, i pojam “sistemati-
~nosti”, sa druge, te{ko da su sinonimi. Bogoslovqe Otaca Crkve
je, na primer, celovito, “katoli~ansko” [saborno] i u tome je wego-
va ve~na, neprolazna vrednost, ali te{ko da se iz wega mo`e izve-
sti neki dosledni i zaokru`eni “sistem”. Naprotiv, {to je “celo-
vitiji” opit iz koga se ra|a misao, {to je dubqe vi|ewe, tim se taj
opit i to vi|ewe mawe podaju “sistematizaciji”, i tim o~iglednije
prilikom “sistematizacije” dolazi do “redukcije”: upro{}avawa,
ogrubqavawa i, ~ak, izvitoperavawa opita. Mo`da upravo zbog toga
pravoslavni Istok nije stvorio nikakve dogmati~ke “sisteme”,
sli~ne “summa theologiae”–e Tome Akvinskog, i nije kanonizovao,
kao {to je to slu~aj u zapadnim konfesijama, nikakve “simvoli~ke
kwige” u nekakvu zasebnu kategoriju.
Me|utim, u li~nosti o. Sergija su se spojila a da se nikada
do kraja nisu slila dva ~oveka: jedan – “opitnik”, tajnovidac slave
i radosti Bo`ije, koja se otkriva u Crkvi, sa jedne strane, i drugi
– “u~ewak”, profesor koji te`i da to tajnovi|ewe ne samo ispri~a
i ne samo objasni, ve} i da ga takore}i “bez ostatka” izlo`i u vidu
filosofsko–bogoslovskog sistema, da ga sa jezika “doksolo{kog”
prevede na jezik diskurzivni. Otuda i taj svojevrsni “stilski” ne-
uspeh o. Sergija: ta dva jezika se kod wega ne sjediwuju i ne pret-
varaju u jedan jezik, niti u organsko svedo~ewe. Ubedqiv je i osvaja
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 559
nas opit koji svetli iz wegovih spisa, ali nas tako ~esto ne ube|uju
ve} izazivaju sumwe pa, ~ak, i prigovore wegove re~i i odre|ewa.
I tu, kako mi se ~ini, le`i put za odgonetawe “zagonetke”
o. Sergija i wegove `ivotne i stvarala~ke tragedije. Ta tragedija
se, u kona~nom ishodu, sastoji u tome {to wegov sistem – upravo
“sistem”, a ne ono beskrajno bogatstvo svega onoga {to taj sistem
[poku{ava da] “sistematizuje”! – ne odgovara wegovome opitu. Ako
je, sa jedne strane, da se poslu`imo izrazom samog o. Sergija, wegov
“sofijanski” opit duboko pravoslavan, i ne samo to ve}, kako sam
to ve} rekao na po~etku, i opit koji projavquje ono {to je najva`-
nije i najdubqe u opitu same Crkve, onda je, sa druge strane, “Sofi-
ja” kao filosofsko–bogoslovsko “oformqewe” tog opita – potpu-
no nepotrebna a, pre svega, nepotrebna samom bogoslovqu o. Ser-
gija. “Sofiju”, ma kako to ~udno zvu~alo, prepoznajemo kao nekakav
tu|i i upravo ve{ta~ki element u wegovim spisima, kao [izli{no]
obja{wavawe i “opravdavawe” svega onoga – po{tovawa Majke Bo-
`ije i Jovana Prete~e, Bogo~ove{tva i eshatologije... – ~emu takvo
obja{wavawe uop{te nije potrebno, budu}i da ga je sâm o. Sergije
ve} iskazao i objasnio. Jer sve ono o ~emu o. Sergije pi{e, {to ~i-
ni samu temu i nadahnu}e ~itavoga wegovoga stvarala{tva – taj
svetli i pashalni kosmizam Pravoslavqa, ta tajna Bogo~ove{tva,
ta vernost Pravoslavqa onome “[i bi] veoma dobro” iz ~ina Stva-
rawa, to pobedno i{~ekivawe i predoku{awe Carstva Hristovoga
– svemu tome “Sofija” ili nekakva “svetska du{a” uop{te nije po-
trebna, kao {to pravoslavnom opitu slobode uop{te nije potreb-
na Ber|ajevqeva “prvobitna sloboda”. Za sve to je “dovoqna” pre-
svetla i radosna tajna Presvete Trojice – Oca, Sina i Duha. Za sve
ono {to o. Sergije ho}e da odbrani, u ~emu ho}e da istraje, {to
ho}e da obznani i projavi kao odgovor na pitawe koje se “zmijskim
[=|avolovim] {apatom pronosi zemqom”: “^iji je svet – Bogo~ove-
kov ili ~ovekovobogov, Hristov ili antihristov?”, a {to se sa
takvom proro~kom silom, duhovnim buktawem a, ~esto, sa bogoslov-
skom genijalno{}u razotkriva u wegovim delima – nikakva “Sofi-
ja” uop{te nije potrebna, jer je “dovoqan” Hristos, “dovoqna” Bo-
`ija Sila, “dovoqna” Bo`ija Premudrost, “dovoqan” Duh Sveti –
Ute{iteq, “dovoqna” Crkva – Nevesta Agneca, i niko nas u to ne
uverava u na{e dane na boqi i sna`niji na~in od samoga o. Sergija.
Zato, kako mi se ~ini, ne mo`e biti re~i naprosto o pukom
prihvatawu ili, pak, o pukom odbacivawu [bogoslovskog] sistema o.
560 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Sergija. Uveren sam da }e Crkva – kada bude nastupilo vreme mir-
nog i dubinskog crkvenog razmatrawa bogoslovskog dela o. Sergija
– na kraju krajeva “izbistriti” wegovo u~ewe. Crkva }e, sa qubavqu
i blagodarno{}u, prihvatiti iz tog dela sve ono {to istinski
razotkriva krajwe dubine wenoga opita i {to je sa takvom snagom
vere, nade i qubavi zagrmelo u svetu koji je potonuo u demonsku do-
sadu i bezizlaz sopstvenoga “sekularizma”, svoga otpadawa od Boga.
I, kao {to je to ne jednom ve} ~inila u pro{losti, Crkva }e “od-
straniti” iz u~ewa o. Sergija sve ono {to, u su{tini, pomra~uje to
u~ewe, {to ga prevara u “sistem”, spre~avaju}i ga da postane jedno
u nizu slavnih i neprolaznih svedo~ewa o Istini. Sâm o. Sergije, u
to uop{te ne sumwam, osta}e u pam}ewu Crkve zapam}en upravo
onakav kakav je on stvarno i bio: kao prorok i tajnovidac, kao uzvo-
diteq u neku gorwu i prekrasnu oblast, u koju je on sve nas pozivao
svojim likom, gorewem i duhovnom istinito{}u.
Ne znam, niko ne zna {ta }e biti sa Rusijom. Ali, se}aju}i
se o. Sergija i, zajedno sa wim, sve te zadivquju}e plejade [bogoslo-
vâ] koja je, nimalo slu~ajno, prosijala u Rusiji istovremeno sa raz-
rastawem ruske katastrofe, u jednome za mene nema nikakve sumwe:
ruska kultura, Rusija kao duhovna sudba nema drugoga puta osim –
puta u Crkvu.
***
I upravo tu, na tom raskr{}u, svetli kao putokazna zvezda
posledwe rusko “proro{tvo” – o Crkvi kao novoj stvarnosti u kojoj
tajna Carstva Bo`ijeg, Carstva koje nije od ovoga sveta mo`e da
postane i ve~no postaje isto~nik i sila `ivota, stvarala{tva i
spasewa u ovome svetu.
Pa neka je u tom proro{tvu [o. Sergija Bulgakova] i bilo
mnogo pogre{aka, nejasnosti i dvosmislenosti! Pa neka to pro-
ro{tvo, da bi o`ivelo i postalo sila, i mora da pav{i na zemqu,
umre (Jn. 12, 24)! Pa neka iz tog proro{tva mnogo {ta treba i da se
proseje i mnogo toga u wemu da se izbistri, ali u onom osnovnom,
to proro{tvo je istinito! Istinito, u svojoj zapitanosti. Istini-
to, u svom krajwem usmerewu i nadawu. O tome razmi{qam, tome se
radujem i u to verujem, se}aju}i se o. Sergija Bulgakova.
561
MITROPOLIT LEONTIJE –
DUGOTRPEQIVI SAZDATEQ
AMERI^KOGA PRAVOSLAVQA
Leonid Turkevi~, budu}i Mitropolit [Leontije], rodio se
1876. godine u sve{teni~koj porodici, u Kremenecu u Voliniji, u
zapadnoj Rusiji. Wegov `ivotni put bio je uobi~ajeni put ruskoga
“klirika”. Posle zavr{ene Volinijske bogoslovije, upisao se na
Kijevsku bogoslovsku akademiju, koju je zavr{io 1900. godine, posle
~ega je zapo~eo karijeru predava~a u crkvenim {kolama. Predavao
je kao vernik–nastavnik na bogoslovijama u Kursku, u sredi{woj
Rusiji, i u Jekaterinoslavu, u Ukrajini.
1905. godine, posle ven~awa sa Anom ^ervinskom i rukopo-
lo`ewa za sve{tenika u Po~ajevskom manastiru, doneo je odluku da
nasledi svoga oca na skromnom polo`aju parohijskog sve{tenika u
Kremenecu. Razmi{qao je, tako|e, i o tome da postane misionar u
novoustanovqenoj Urmijskoj misiji, u Persiji [Iranu], me|u pre-
ostalim predstavnicima drevne Nestorijanske crkve ~iji se deo [u
to vreme] prikqu~io Pravoslavqu. Me|utim, wegova misionarska
revnost }e biti preusmerena u drugom pravcu.
Mladi i dinami~ni episkop Ameri~ke Eparhije Tihon [Be-
lavin] prepoznao je 1906. godine u sve{teniku Leonidu Turkevi~u
pogodnog kandidata za odgovorni i pionirski polo`aj rektora
novoustanovqene Bogoslovije u Mineapolisu, u Minesoti. Sve{te-
nik Leonid je stigao u Sjediwene Dr`ave u oktobru 1906. godine, i
posle toga se wegov `ivot u potpunosti poistovetio sa `ivotom i
razrastawem Ameri~ke [Pravoslavne] Crkve.
Kao rektor Bogoslovije u Mineapolisu a, posle 1912. godine,
i kao rektor Bogoslovije u Tenaflaju, u Wu Xersiju, sve{tenik Le-
onid je postao otac pravoslavnog pastirskog obrazovawa u Ame-
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Metropolitan Leonty, Orthodox America:
1794–1976.
562 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
rici. Kao urednik “Rusko–ameri~kog pravoslavnog vesnika” (od
1914. do 1930. godine), bio je glavni glasnogovornik i “ideolog”
Pravoslavne Crkve [u Americi]. Kao stare{ina crkve Sv. Nikola-
ja i ~lan Konzistorije*, sve{tenik Leonid je bio glavni savetnik
upravqaju}ih episkopa. Zajedno sa o. Aleksandrom Kukuqevskim
predstavqao je Ameri~ku Crkvu na Velikom Saboru u Moskvi
1917–1918. godine. Svagda je u`ivao u tome da pri~a kako je na Sa-
boru bio za~etnik inicijative koja je dovela do izbora wegovog
biv{eg nadle`nog arhijereja i bliskog prijateqa Tihona [Belavin]
za Patrijarha Moskovskog.
Po svom povratku u Ameriku – preko Sibira i Japana – o.
Leonid je pro{ao kroz te{ko iskustvo crkvenih podela protiv ko-
jih }e morati da se bori tokom nekoliko idu}ih desetle}a. Kao
jedan od glavnih predvodnika na Detroitskom saboru 1924. godine,
postao je glavni arhitekta autonomije Ameri~ke Crkve, na osnovu
odluka Moskovskoga Sabora.
1925. godine je ostao udovac, a 1933. godine je u ^ikagu hiro-
tonisan za episkopa. Tako je, od vremena arhiepiskopa Tihona, epi-
skop Leontije, tokom gotovo pola stole}a, predstavqao sredi{te
crkvenog `ivota [u Americi]. Wegov izbor za Mitropolita 1950.
godine bio je samo prirodna kruna ove potpune posve}enosti. For-
mula Sv. Kiprijana Kartaginskog – “Crkva jeste u episkopu i epi-
skop jeste u Crkvi” – retko kada je [kao {to je to bilo u slu~aju mit-
ropolita Leontija] imala prikladniji dokaz svoje verodostojnosti.
Me|utim, ono po ~emu se mitropolit Leontije razlikovao
od svojih “imigrantskih” savremenika i kolega bilo je wegovo vi-
|ewe ameri~koga Pravoslavqa, naro~ite sudbe i prizvawa Pravo-
slavne Crkve u “Novom svetu”. To vi|ewe je po~elo da sazreva u we-
mu jo{ dugo pre nego {to su sami tragi~ni doga|aji od 1917–1918.
godine to vi|ewe naprosto “nametnuli” Crkvi, dakle jo{ u ono
vreme kada same ideje univerzalne [vaselenske], nadnacionalne
prirode Pravoslavqa uop{te nije bilo u pravoslavnoj svesti, i to
ne samo [me|u pravoslavnima] u Americi, ve} svugde.
Mitropolit Leontije [tada sve{tenik Leonid] je jo{ 1916.
godine u svom ~lanku “Zadaci Pravoslavqa u Severnoj Americi”, s
* Videti napomenu na str. 544. Za “konzistoriju” se jo{ koristi i naziv “dikas-
terija” (prim. prev.).
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 563
jedne strane, potvrdio svoju ube|enost da }e upravo u Americi
“Pravoslavna Crkva projaviti svoju univerzalnost u svoj wenoj sna-
zi i otkriti svoju stvarala~ku sposobnost da organski integri{e
sve elemente koji ~ine Crkvu...”, a sa druge, govorio i o budu}oj avto-
kefalnosti Crkve u Americi.
U isto to vreme, uveriv{i se li~no u revolucionarni haos
koji se rasplamsavao u Rusiji kao i u stvarala~ki odgovor koji je
Ruska Crkva, na svom istorijskom Moskovskom saboru [1917–1918.],
dala na taj haos, vratio se u Ameriku kao ube|eni sledbenik ideje
sabornosti, delatnoga u~e{}a u `ivotu Crkve svih wenih ~lanova
(kako vernika tako i sve{tenika), kao i ideje da su svi ~lanovi
Crkve odgovorni za Crkvu. On nije video nikakvu protivre~nost
izme|u neodstupne vernosti svojim ruskim korenima, idealima i
nadahnu}ima ruskoga Pravoslavqa, sa jedne, i svoje posve}enosti
sazdavawu velike, trajne i istinski “univerzalne” [vaselenske] Pra-
voslavne Crkve u Americi, sa druge strane. Pravoslavna Crkva u
Americi je za wega bila istiniti ciq i samoo~igledno ostvarewe
ruske misije. Wega je, sa jedne strane, ovo ovakvo vi|ewe [Pravo-
slavqa u Americi] u~inilo najpozvanijim da vodi Ameri~ku Crkvu
kroz te{ko prelazno razdobqe, dok je, sa druge, wegova istinski
jedinstvena harizma pastirskog dugotrpewa i {tedrosti osigurala
krajwi uspeh ovog prelaska, u~iniv{i ga vi{e organskim nego kri-
znim procesom. Sâmo prisustvo Mitropolita Leontija, vrlo ~esto
tiho i spoqa gledano krajwe uzdr`ano, imalo je dubinski umiru-
ju}i u~inak na strasti i sporove koji su buktali oko wega. Kao da
je razumevawem svih stanovi{ta i sagledavawem delimi~ne istine
svakoga od tih stanovi{ta, mitropolit Leontije nadilazio sva ta
stanovi{ta, ~uvaju}i pritom u sebi jedinstvo i “celovitost” Cr-
kve, koju tako ~esto ugro`avaju qudske strasti.
Niko od onih koji su prisustvovali wegovom opelu u wujor-
{kom sabornom hramu i pogrebu u Svetotihonovskom manastiru
maja 1965. godine nikada ne}e zaboraviti to opelo i taj pogreb. Toga
dana smo gotovo fizi~ki ose}ali obnovqeni dar jedinstva, nove i
predivne stvarnosti Crkve, koju nam je u nasle|e ostavio na{ sedi
otac u Hristu Leontije kada ga je Gospod pozvao k Sebi.
564
EPISKOP NIKOLAJ VELIMIROVI] –
NAJISTAKNUTIJI
PRAVOSLAVNI EPISKOP XX STOLE]A
Malo je doga|aja u `ivotu i radu Akademije Sv. Vladimira
kojih se prise}amo sa ve}om rado{}u i blagodarno{}u od pomo}i
koju nam je pru`ao bla`enopo~iv{i Vladika Nikolaj (1880–1956.).
U vreme kada je Vladika Nikolaj dolazio i dr`ao pre-
davawa na{im studentima mi smo jo{ uvek bili vrlo mala i siro-
ma{na ustanova. I dan–danas se `ivo se}amo na{e posete Vladiki
Nikolaju na dan wegove [krsne] slave. Tom prilikom smo se molili
Bogu sa wim i za wega. Bili smo svesni da nam je Bog ukazao tu ~ast
da zajedni~imo sa najistaknutijim pravoslavnim episkopom dvade-
setoga stole}a. Vladika Nikolaj je podstakao brojne srpske u~e-
nike koji su [u to vreme] dolazili iz Evrope da se upi{u na Akade-
miju Sv. Vladimira i da studiraju na woj.
Vladika Nikolaj nas je, nekoliko dana pred svoje upokojewe,
blagoslovio i darovao nam ikonu Svetoga Save. Tu ikonu dr`imo u
na{em paraklisu. Pomo} koju je pru`ao i razumevawe koje je imao
za na{ rad bili su svima nama od velike koristi. Vladika Nikolaj
je zanavek postao `ivi deo na{e Akademije.
@ivo se}awe na Vladiku Nikolaja [Velimirovi}a] bi}e na-
{a najdragocenija veza sa svakim pravoslavnim Srbinom na ame-
ri~kom kontinentu. Vladika Nikolaj nije bio samo veliki Srbin:
on za sve Pravoslavce predstavqa [pravi] izraz pravoslavne duhov-
nosti i kao takav ima svoje mesto me|u pregaocima koji su se potru-
dili da pravoslavnu Veru u~ine trajnom u Americi.
1976.
* Prema prevodu teksta koji je prvobitno objavqen u: o. A. [meman, Najemi-
nentniji pravoslavni vladika XX veka, SVETI NIKOLAJ OHRIDSKI I @I~KI,
@i~a–Kraqevo, 2003, str. 206 (prim. prev.).
565
EPISKOP KASIJAN BEZOBRAZOV –
BOGOSLOV JEDNOSTAVNE POBO@NOSTI
Episkop Kasijan Bezobrazov († 5. februar 1965.) pripadao je
pokolewu ruskih intelektualaca koji su se opredelili da se, u
haosu i tami Revolucije u Rusiji, u potpunosti posvete Crkvi. Kao
{to je to bio slu~aj i sa wegovim prijateqima i kolegama sa Bo-
goslovskog Instituta Sv. Sergija – Georgijem Fedotovim, o. Ki-
prijanom Kernom, Lavom Zanderom, Konstantinom Mo~uqskim, Bo-
risom Vi{eslavcevim, dru{tveni koreni episkopa Kasijana nisu
bili “klirikalni”.
Sergej Stepanovi~ Bezobrazov [budu}i episkop Kasijan] se
rodio 1892. godine, diplomirao je na Sankt–peterbur{kom univer-
zitetu i bio primqen na fakultet u svojstvu predava~a na katedri
za “Istoriju hri{}anskih korena”.
Po{to je, zbog svojih hri{}anskih ube|ewa, bio smewen sa
ovog polo`aja, predavao je na petrogradskom Pravoslavnom bogo-
slovskom institutu koji, me|utim, nije bio dugoga veka. Izbegao je
iz Rusije, oti{ao u Srbiju, da bi, potom, od 1925. godine bio jedan
od prvih profesora na novoosnovanom Bogoslovskom institutu
Svetog Sergija u Parizu, gde je do svoga upokojewa bio {ef katedre
Novoga Zaveta. 1932. godine Sergej Stepanovi~ Bezobrazov se zamo-
na{io, uzev{i mona{ko ime Kasijan i primiv{i rukopolo`ewe za
jeromonaha od ruke Mitropolita Evlogija. Bio je aktivan u Eku-
menskom pokretu, u radu “Ruskog studentskog hri{}anskog pokreta”
(RSHD) kao i u Dru{tvu Sv. Albana i Sv. Sergija.
Tokom Drugog svetskog rata `iveo je u Manastiru Sv. Pan-
telejmona na Svetoj Gori. U to vreme do`iveo je i porodi~nu tra-
gediju: komunisti~ki gerilci su izmasakrirali wegovu sestru, we-
noga mu`a i sina u Gr~koj.
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Bishop Cassian (Bezobrazov), St. Vladimir’s
Seminary Quarterly, Vol. 9, No. 1, 1965, p. 3.
566 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Jeromonah Kasijan se 1946. godine vratio u Pariz, da bi
1948. godine bio hirotonisan za titularnog episkopa Katanije i
postavqen za rektora Bogoslovskog Instituta Sv. Sergija.
Autor je nekoliko nau~nih kwiga, me|u kojima treba pome-
nuti Jovanovsku Pedesetnicu (na francuskom, 1939.) i Hristos i
prvo pokolewe Hri{}ana (na ruskom, 1930.). Pripremio je novi
prevod Novoga Zaveta na ruski jezik. Posle odbrane doktorske di-
sertacije Vodom, Krvqu i Duhom (koja jo{ uvek nije objavqena) na
Bogoslovskom Institutu Sv. Sergija 1947. godine, stekao je zvawe
doktora bogoslovqa. Bogoslovski fakultet Solunskog univerzite-
ta mu je 1959. godine dodelio zvawe honoris causa po~asnoga doktora
bogoslovqa.
Episkop Kasijan je bio ogwen i beskompromisan u svojim
ube|ewima. Ali, on je u svome srcu, tako|e, nosio i pravo bogatstvo
topline i qubavi, dar za prijateqevawe i li~nu privr`enost. U
jesen 1963. godine proveo sam nekoliko sedmica sa episkopom Kasi-
janom u Rimu, gde smo obojica boravili kao gostuju}i posmatra~i na
Drugom vatikanskom koncilu. Odseli smo u istom hotelu, zajedno
smo odlazili na zasedawa Koncila, a nedeqom i praznicima smo se
zajedno molili u ruskoj crkvici na Via Palestro. Episkop Kasijan
je tada bio ve} vrlo bolestan i sasvim o~igledno ve} pri kraju svo-
ga zemaqskog pokloni~kog putovawa. Upravo sam tada osetio ono
{to je bilo u samome srcu wegovoga bitovawa: wegovu duboku, li~-
nu, gotovo de~iju qubav prema Hristu, wegovu ~e`wu za prijateqe-
vawem, wegovu jednostavnu pobo`nost.
Neka ga Gospod upokoji sa Svojim Svetima!
567
PROTOJEREJ GEORGIJE V. FLOROVSKI –
BOGOSLOV VASELENSKOGA PREDAWA
PRAVOSLAVQA
Upokojewe o. Georgija V. Florovskog († 11. avgusta 1979.) oz-
na~ilo je svr{etak ~itavoga jednoga razdobqa u istoriji pravosla-
vnoga bogoslovqa. Zapravo, o. Georgije (1893–1979.) je bio posledwi
`ivi ~lan izvanredne plejade ruskih bogoslovâ i filosofâ koji su
se, posle izgnawa iz Ota~astva, tokom vi{e od pola stole}a bavili
stvarala~kim radom na Zapadu. Bogoslovski institut Sv. Sergija u
Parizu predstavqao je jedno od va`nijih sredi{ta toga rada. O.
Georgije Florovski je na tom Institutu Sv. Sergija predavao po-
~ev{i od 1926. sve do 1948. godine i svoga odlaska u Sjediwene Dr`a-
ve. Kao profesor na Institutu napisao svoja najzna~ajnija dela: dve
nove klasi~ne kwige o Svetim Ocima Isto~ni Oci IV veka (1931.)
i Vizantijski Oci V–VIII veka (1933.), kao i svoje glavno delo Pu-
teve ruskoga bogoslovqa (1937.).
Florovski je zauzimao jedinstveno mesto u „Pariskom kru-
gu” [bogoslovâ i filosofâ], u okviru koga je wegov glas svagda bio
glas druga~ije misle}ega. Ako je, sa jedne strane, pogre{no smatra-
ti da „parisko bogoslovqe” predstavqa {kolu nekakvoga jednoo-
braznoga bogoslovskoga mi{qewa, onda je, sa druge, uistinu i to
ta~no da su “pariski bogoslovi”, ipak, na neki na~in bili objedi-
weni odre|enim zajedni~kim vi|ewem i poimawem su{tinskoga
zadatka koji ima pravoslavno bogoslovqe. Svi ~lanovi “Pariskoga
kruga” su – bez obzira na sve svoje uzajamne razlike (koje su katka-
da bile i znatne) – svoje duhovno i umno poreklo vodili iz “Ruske
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann: In Memoriam Fr. Georges Florovsky, St.
Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 23, No. 3–4, New York, 1979, pp. 132–133. Pre-
ma: Aleksandar [meman, U spomen na oca Georgija Florovskog (u prevodu prez-
vitera Vladimira Vuka{inovi}a), BESEDA, 1–4/98, str. 3–5 (prim. prev.).
568 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
religijske renesanse” prvih desetle}a XX stole}a u Rusiji, ~ije se
osnovno nadahnu}e mo`e imenovati kao „proro~ko”, jer je bilo usme-
reno na iznala`ewe nove duhovne i bogoslovske sinteze, novoga is-
torijskoga ostvarewa Pravoslavqa. Me|utim, o. Georgije se udaqio
upravo od tog i takvog shvatawa, suprotstaviv{i mu se pozivom na
povratak Ocima, na povratak Predawu hri{}anskoga jelinstva,
koji predstavqa neophodni i su{tinski preduslov svake nove sin-
teze, svake obnove i preporoda samoga pravoslavnoga bogoslovqa.
Wegovo delo Putevi ruskoga bogoslovqa predstavqa blistav, pre-
mda polemi~ki i unekoliko sporni poku{aj da se ~itav razvoj rus-
koga bogoslovqa i ruske kulture prika`e u wegovoj sveukupnosti,
zajednom sa ~itavim nizom, s jedne strane, odstupawa [ruskoga bogo-
slovqa i kulture] od hri{}anskoga jelinstva, kakvo je ono bilo va-
plo}eno u Svetim Ocima, i, sa druge, [wihovih] kasnijih povrataka
istome.
Ovaj spor – koji je od su{tinskoga zna~aja za pravoslavno
bogoslovqe a koji, samo na druga~iji na~in i u izmewenom kontek-
stu, traje i danas – predstavqa}e predmet izu~avawa i razmatrawa
pokolewâ istori~ara i bogoslovâ. Me|utim, ono {to se, ve} sada,
i to bez ikakvoga preterivawa, mo`e kazati jeste da je o. Georgije
Florovski u tom sporu imao presudnu ulogu. On je bio taj koji je
formulisao pitawa koja }e odrediti budu}nost pravoslavnoga bo-
goslovqa. On je bio taj koji je postavio su{tinsku bogoslovsku
perspektivu. Ne mo`e se ni na koji na~in umawiti zna~aj uticaja
koji je o. Georgije izvr{io na mla|e pokolewe pravoslavnih bo-
goslova. I premda on sâm nije do kraja uspeo da rasvetli, niti da
objasni {ta je to „neopatristi~ka sinteza” kao ciq pravoslavnoga
bogoslovskoga delawa, i premda se, u krajwem ishodu, on potpunije
izrazio kao istori~ar [bogoslovqa] nego kao bogoslov, wegovo bo-
goslovsko delo, ipak, ostaje svojevrsna su{tinski va`na prekret-
nica, uistinu nezaobilazni i presudni putokaz, kao i obavezno
{tivo u svakom budu}em razvoju pravoslavnoga bogoslovqa.
O. Georgije Florovski je, tokom vi{e od trideset godina,
bio op{tepriznati glasnogovornik Pravoslavqa u Ekumenskom po-
kretu. On je imao najve}e zasluge za pripremu bogoslovske osnove za
budu}e pravoslavno u~e{}e u Ekumenskom pokretu, u~e{}e koje nije
ni kapitulacija pred „ekumenizmom”, niti pak prestra{eni i ja-
lovi negativizam. Wegovo vi|ewe i opit Pravoslavqa su bili, iz-
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 569
nad svega, vaselenski i, kao takvi, ukqu~ivali su u sebe Zapad kao
neizbe`ni horizont te i takve vaselenskosti. O. Georgije je u~e-
stvovao u radu Ekumenskoga pokreta, tokom ~etrdesetih i pedesetih
godina [XX stole}a], na jedan zaista impresivan na~in, oprisutwu-
ju}i Pravoslavqe i ogla{avaju}i se u ime Pravoslavqa takvim
stilom i na takav na~in na koji se Pravoslavqe ne glasi ni danas,
uprkos neuporedivo ve}em opsegu pravoslavnog u~e{}a tako i broju
pravoslavnih u~esnika [u Ekumenskom pokretu].
Ameri~ko “poglavqe” – koje predstavqa epilog `ivota o. Ge-
orgija – pridodalo je wegovome svedo~ewu i onu krajwu dimenziju.
Wegov zadatak, pozvawe i prizvawe unutar Pravoslavqa u Americi
bilo je usmereno na prevladavawe provincijalizma, podelâ i svakog
– nacionalnog, etni~kog ili kulturnog – redukcionizma; na ponov-
no otkrivawe punote vaselenskoga pravoslavnoga Predawa i, time,
ostvarewe onoga jedinstvenoga zadatka koji je Bog poverio ameri-
~kom Pravoslavqu. I mi, iz godine u godinu, u katalogu Akademije
iznova objavqujemo re~i na{eg biv{eg dekana [o. Georgija Florov-
skog], koje je on izgovorio onoga dana kada je na{a [kola bila pre-
imenovana u Svepravoslavnu bogoslovsku Akademiju. O. Georgije je
tada izgovorio ove re~i: „Savremeni pravoslavni bogoslov ne mo`e
da se zatvori u uske okvire bilo kog pomesnog predawa, zato {to
Pravoslavqe nije... pomesno ve} vaselensko Predawe...”
O, koliko smo, u na{em delawu za Crkvu, bogatiji blagoda-
re}i tome {to smo za u~iteqa imali o. Georgija Florovskog!
570 Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 571
Za nas, wegove prijateqe, Lav A. Zander ostaje nadahwuju}i
primer vernika koji bio potpuno posve}en Crkvi, koji je istinski
i potpuno `iveo `ivotom Crkve, primer divne apostolske revnos-
ti i, na kraju premda ne i najmawe va`no, primer istinske hri{-
LAV ALEKSANDROVI^ ZANDER – }anske milostivosti.
PRIMER DIVNE APOSTOLSKE REVNOSTI Mnogi od nas se vrlo ~esto nisu slagali sa wim u pogledu
mnogih ekumenskih ili bogoslovskih pitawa. Ali, ma kako koren-
ito na{e neslagawe bilo, ono nikada nije imalo nikakvoga utica-
Profesor Lav A. Zander se upokojio [17. decembra 1964.] u
ja na na{e li~no prijateqstvo i uzajamno po{tovawe.
vozu prilikom povratka u Pariz posle niza predavawa [odr`anih]
Dogodilo se da sam se na dan wegove sahrane zatekao u Pa-
u Nema~koj. Ova smrt je, zaista, bila simvoli~na: on je posledwih rizu i da sam u~estvovao u slu`bi pogrebewa. Radostan sam {to sam
~etrdesetak godina bio neprestano “na to~kovima”, kao stvarni bio svedok qubavi sa kojom je ~itava Crkva ispratila Lava A. Zan-
putuju}i apostol Pravoslavqa na Zapadu. Te{ko je bilo zamisliti dera na wegov po~inak u Bogu.
bilo koji ekumenski susret, studentsku konferenciju, bogoslovski
kolokvijum bez Lava A. Zandera i wegovog uistinu mladala~kog
entuzijazma.
Lav A. Zander se rodio 1893. godine u Sankt Peterburgu u
lekarskoj porodici. [kolovao se na Liceju cara Aleksandra da bi,
potom, diplomirao filosofiju na Sankt–peterbur{kom Univerzi-
tetu. Filosofske studije je nastavio u Hajdelbergu, u Nema~koj. U
periodu od 1919. do 1920. predavao je filosofiju na Permskom uni-
verzitetu. Po{to je pod prinudom napustio Rusiju, predavao je [fi-
losofiju] u Pragu, a 1925. godine postao je profesor na novoosno-
vanom Bogoslovskom Institutu Svetog Sergija u Parizu, gde }e
ostati do svoga upokojewa.
Bio je prvi generalni sekretar Ruskog studentskog hri{-
}anskog pokreta [RSHD] u izgnanstvu, vode}i u~esnik u Ekumen-
skom pokretu, aktivni ~lan Dru{tva Sv. Albana i Sv. Sergija.
Me|u wegovim brojnim radovima treba pomenuti slede}e: Leontjev
i progres (Peking, 1921.), Dostojevski (London, 1948.), Bog i svet
(Pariz, 1948.) – veliku, dvotomnu rusku studiju o bogoslovqu bla-
`enopo~iv{eg o. Sergija Bulgakova, ~iji je Lav A. Zander bio ver-
ni sledbenik i u~enik, kao i va`nu kwigu o Ekumenskom pokretu
Vi|ewe i delawe (London, 1952.). 1959. godine Marbur{ki Univer-
zitet je profesoru Zanderu dodelio zvawe honoris causa po~asnoga
doktora bogoslovqa.

Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Lev Alexandrovich Zander, St. Vladimir’s

Seminary Quarterly, Vol. 9, No. 1, 1965, p. 40.
572
BOGOSLOV
EVHARISTIJSKOGA VI\EWA CRKVE
(Se}awe na oca Nikolaja Afanasjeva)
Odlaskom o. Nikolaja Afanasjeva od nas kida se jo{ jedna u
nizu niti – i to jedna od posledwih! – koja nas ve`e sa onim divnim
vremenom u kome smo `iveli, sa onim divnim vazduhom kojim smo
disali do sasvim nedavno. Zaista, “gubicima nema kraja...” Posle o.
Sergija Bulgakova i Antona V. Karta{eva, o. Vasilija Zjenkovskog
i o. Kiprijana [Kerna], vladike Kasijana [Bezobrazova] i Lava A.
Zandera, Borisa P. Vi{eslavceva i Konstantina V. Mo~uqskog –
evo sada i – o. Nikolaj! Odlazi u pro{lost, ali time, po re~i pesni-
kovoj, kao da sama ta epoha [u kojoj je `iveo] postaje ono {to jeste,
kao da se ta epoha preobra`ava u samu sebe jarkim plamsawem i
blistavom svetlo{}u koja je zasijala sa pariskoga brega Svetoga
Sergija. I naprosto ne zna{ {ta je sna`nije – da li ta tuga zbog
toga {to su [svi] oni oti{li ili, pak, ta blagodarnost za to {to
nam je bilo dato da ih poznajemo, za sve one darove koje smo od svih
wih primili.
U ovom na brzinu napisanom nekrologu nije mesto da se svo-
de bilo kakvi ra~uni o bogoslovskom stvarala{tvu o. Nikolaja.
U~initi to bilo bi tim te`e zbog toga {to u plejadi pariskih bo-
goslova on ne pripada nijednom taboru. Slepi i gluvi konzervativ-
ci o. Nikolaja smatraju, po svoj prilici, “arhiliberalom” i “no-
vatorom”, a lakomisleni liberali – “reakcionarom”. To je tako zato
{to je o. Nikolaj govorio “sopstvenim glasom” i wegovo stvarala-
{tvo je svagda bilo “razli~ito” po svom izrazu. Me|utim, ube|en
sam da kada do|e vreme za svo|ewe ra~una, kada istorija sve postavi
na svoje mesto, da }e se re~i koje je on izgovorio i put koji je on pro-
kr~io pokazati kao va`niji i zna~ajniji od mnogo ~ega drugog {to
Iz: Aleksandr [meman, Pamæti otca Nikolaæ Afansýeva, Vestnik RHD,
br. 82, IV 1966.
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 573
je neuporedivo vi{e podsticalo ma{tu i sna`nije vladalo umovima
qudi. I wegove nevelike, svagda besprekorno sazdane, ali nekako
kao “suve” studije }e se, u kona~nom ishodu, pokazati kao “vredniji
od mnogih tomova”.
“On be{e ~ovek jednoga vi|ewa...” Ova re~enica mi spon-
tano pada na pamet kada razmi{qam o. Nikolaju Afanasjevu. On je,
u izvesnom smislu, bio “uzak” mislilac, gotovo ~ovek jedne misli.
On je imao jednu temu na koju je bila usmerena sva wegova pa`wa,
koja je potpuno i neprekidno gospodarila wegovim unutarwim vi-
dikom. To vi|ewe i ta tema za wega jeste Crkva. Ali, ne Crkva u
svim wenim bezbrojnim ili sveobuhvatnim – kozmi~kim, istorij-
skim i duhovnim “dimenzijama” – ve} samo u onoj wenoj prvobitnoj
i jedinstvenoj su{tini, u samoj onoj izvornoj, su{tinskoj ta~ki
koja jedina Crkvu ~ini Crkvom, to jest onim {to se na korenit na-
~in razlikuje od svega ostalog u svetu, iako je [istovremeno] i po-
vezano sa svim ostalim {to je u svetu. ^itavog svog `ivota o. Ni-
kolaj se upravo zagledavao – kroz sve nanose, kroz sav razvoj, kroz
sva obja{wewa i tuma~ewa – u onaj, u istoriji sveta, sasvim jedin-
stveni i ni sa ~im uporedivi trenutak kada je malenoj grupi qudi,
za “Trpezom Gospodwom”, u jerusalimskoj Gorwici, bilo zave{tano
Carstvo Bo`ije: I Ja vam zave{tavam Carstvo kao {to Meni
Otac Moj zave{ta... (Lk. 22, 29). I upravo ga je to {to je video i
u~inilo ne toliko slepim i gluvim za sve druge “teme” i “proble-
me”, koliko li{enim potrebe za wima i zanimawa za wih. To [evha-
ristijsko] vi|ewe je za wega bilo zaista ono “jedino potrebno”...
Otuda i ono {to bih nazvao osnovnim paradoksom wegovog
bogoslovskog stvarala{tva. Po nau~noj formaciji o. Nikolaj je bio
istori~ar, a po bogoslovskoj specijalnosti – kanoni~ar. Me|utim,
polazi{na ta~ka ~itavog wegovog bogoslovskog interesovawa, unu-
tarwi pokreta~ svekolikog wegovog stvarala{tva bilo je ono {to se
ne mo`e druga~ije nazvati osim misti~kim prozrewem, misti~kom
intuicijom o “prvobitnoj su{tini” Crkve. I o. Nikolaj je – slu`e}i
se strogim, krajwe–nau~nim istorijskim metodom, kojim je ovladao
do savr{enstva – opisivao ono {to upravo i ne spada iskqu~ivo u
istoriju, dok je, istovremeno, analizirawem pravnih, kanonskih nor-
mi odre|ivao ono {to je sa onu stranu svakoga “prava”. A ~itaoci,
ve} navikli na to da misti~ari pi{u krasnore~ivim “misti~kim”
jezikom a da istori~ari opisuju puke “doga|aje”, i ne nalaze}i ni
574 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
jednog ni drugog kod o. Nikolaja, ~esto misle da se on bavi nekakvim
krajwe naro~itim i, uop{te uzev{i, drugostepenim pitawima (sa-
slu`ivawe, horoepiskopi...), nekakvom suvom “naukom radi nauke”.
Me|utim, kroz taj i takav pristup, kroz to naizgled paradok-
salno spajawe na prvi pogled nespojivoga, pravoslavna eklisiolo-
gija je, ube|en sam, u~inila ogromni korak unapred. Jer glavni i,
zaista, tragi~ni nedostatak “nau~ne” eklisiologije, kakva je ona
po~ela da se razvija na Zapadu posle Reformacije i Kontrarefor-
macije i kakvu ju je usvojilo pravoslavno bogoslovqe u razdobqu
svoga zapadnoga ropstva, bilo je upravo uzajamno otu|ewe misti~ke
su{tine Crkve, sa jedne strane, od Crkve kao “institucije”, sa dru-
ge, i obrnuto. To otu|ewe je dovelo, sa svoje strane, ili do pot~i-
wavawa blagodati – “instituciji”, tj. pravu, ili, pak, do “rascrkve-
wa” same institucije i do poricawa blagodatne osnove institucije.
Na taj na~in su “oblik” i “sadr`aj” Crkve prestali da se
uzajamno odre|uju i zasnivaju: oblik kao vaplo}ewe sadr`aja, a
sadr`aj kao odelotvorewe oblika... Prvi poku{aj proboja kroz tu
zapadnu dihotomiju i povratka prvobitnome poimawu Crkve
u~inio je Aleksej S. Homjakov. Ali, Homjakov se ograni~io na pro-
ro~ke “izjave” i wegova izvanredna intuicija, ma kako to ~udno
zvu~alo, nije bila bogoslovski razra|ena. Istina, sâm pojam – “sa-
bornost” postao je {iroko rasprostrawen, ali je samim tim postao
i neodre|en: wime su qudi po~eli da ozna~avaju {ta god im padne
na pamet – od bogoslu`benoga saslu`ewa do “demokratizacije”
crkvene uprave. Otuda i nesumwiva dvosmislenost Moskovskoga
Sabora iz 1917–1918. Ako je u duhovnom i, tako da ka`emo, psiholo-
{kom smislu taj Sabor, bez ikakve sumwe, ozna~io povratak k sa-
bornosti, kanonske i eklisiolo{ke odluke tog Sabora su ostale
potpuno izra`ene u kategorijama “pravne” eklisiologije.. Mnogi-
ma }e se ove moje tvrdwe u~initi ~udnim, ali nemam nikakve sum-
we u pogledu toga da je jedini koji je stvarno, tj. bogoslovski pro-
du`io delo koje je zapo~eo A. S. Homjakov bio upravo o. Nikolaj
Afanasjev. Uprkos svoj ogromnoj razlici duhovnih temperamenata
Alekseja S. Homjakova i o. Nikolaja Afanasjeva, kao i razlici u
~itavom “kontekstu” wihove nauke i misli, wihova polazna intu-
icija je bila ista, a to je – potpuna “samobitnost” Crkve, potpuna
nesvodivost Crkve na bilo koje na~elo. Me|utim, ono {to Hom-
jakov nadahnuto i genijalno objavquje, to o. Nikolaj Afanasjev
“analizira” slu`e}i se sveoru`jem istorijskoga i bogoslovskoga
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 575
metoda. Ako Homjakov, po Samarinovim re~ima, rasvetquje “oblast
svetlosti, atmosferu Crkve”, onda Afanasjev pokazuje vaplo}ewe
Crkve u konkretnim oblicima wenoga ustrojstva...
Svoje poimawe Crkve o. Nikolaj je ~esto odre|ivao kao “ev-
haristijsku eklisiologiju”. Sâm izraz “evharistijska eklisilogija”
nije ba{ uspeo izraz, tako da se i o. Nikolaj Afanasjev wime koris-
tio, uglavnom, polemi~ki, suprotstavqaju}i ga druga~ijem, “uni-
verzalnom” ili pravnom poimawu Crkve. Taj izraz je neuspeo zato
{to su qudi, koji su vaspitani u kategorijama stare, akademske
eklisiologije u wemu videli svo|ewe svekolike Crkve na Evharis-
tiju, su`avawe Crkve iskqu~ivo na okvire Liturgije. Me|utim,
izraz “evharistijska eklisiologija”, naravno, zna~i upravo ono {to
je sasvim suprotno: on ukazuje na Evharistiju kao blagodatni isto~-
nik svega u Crkvi (a ne samo “Svetih Tajni”), na evharistijsku pri-
rodu svega u Crkvi, zato {to evharistijsko sabrawe izra`ava “ob-
lik” [formu] Crkve i, istovremeno, predstavqa osnovu svekolikog
ustrojstva i `ivota Crkve: Evharistija je Sveta Tajna u kojoj se pre-
vladava dihotomija “institucije” i “blagodati”. O. Nikolaj je pre-
poznao istinsko na~elo eklisiologije u onome {to je za akademske
dogmati~are i kanoni~are ve} odavno postalo drugostepena “litur-
gi~ka” podrobnost (koju oni obi~no, ~ak, i ne pomiwu): u ~iwenici
da se upravo u Evharistiji predaju svi crkveni darovi, sve crkvene
“harizme” [blagodatni darovi], da su sva crkvena slu`ewa – i vlast,
i u~iteqstvo, i pastirstvo – ukorewena u Evharistiji. I wegova og-
romna zasluga za pravoslavno bogoslovqe jeste u upravo u tome {to
je on to [eklisiolo{ko] na~elo opisao i pokazao, prokr~uju}i time
put ka istinskoj obnovi u~ewa o Crkvi.
Sve {to ovde pi{em, nabrzinu i ukratko, zahteva, naravno, i
podrobno obja{wewe. O. Nikolaj je pisao malo, a i sve ono {to je
napisao jo{ uvek nije objavqeno (kao, na primer, wegova doktorska
disertacija “Crkva Duha Svetoga”). Mnogo toga zahteva daqu razra-
du, a sasvim mogu}e – i kritike. Me|utim, osnovna i glavna zasluga
o. Nikolaja Afanasjeva je, po mome mi{qewu, nesumwiva. I upravo
to jeste ono {to sam hteo da ka`em odmah posle na{ega rastanka sa
wim. A danas mi, wegovi prijateqi i u~enici, treba da se molimo za
to da vi|ewe kojim je o. Nikolaj u svom bogoslovskom stvarala{tvu
`iveo i kome je slu`io, za wega postane ve~na radost i svetlost u
Neve~erwem Danu Carstva Bo`ijega.
576
ARHIMANDRIT KIPRIJAN KERN –
ISTINSKI HRI[]ANSKI NAU^NIK
10. februara [1960.] Gospod je pozvao k Sebi o. Kiprijana
Kerna, profesora patristike na Institutu Svetog Sergija u Parizu.
O. Kiprijan Kern se rodio 1900. godine u porodici ruskoga nau~ni-
ka. Obrazovao se na ~uvenom Aleksandrovskom liceju u Sankt Peter-
burgu. Rusiju je napustio posle izbijawa Revolucije i diplomirao na
Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, primio mona{ki postrig i
1927. godine po~eo da predaje na Bitoqskoj bogosloviji.
Mitropolit Antonije Hrapovicki ga je 1928. godine uzveo u
~in arhimandrita i postavio za stare{inu Ruske misije u Jerusa-
limu. O. Kiprijan Kern je 1937. primqen na Institut Svetog Ser-
gija, gde je najpre bio profesor Liturgike a, potom, od 1940. godine
i profesor Patristike. Wegova glavna dela su Cvetovi molitve
– eseji o liturgijskom bogoslovqu (1928.), Arhimandrit Anto-
nin Kapustin – stare{ina Ruske misije u Jerusalimu (1936.), Ev-
haristija (1947.) Antropologija Sv. Grigorija Palame (1950.),
Pravoslavna pastirska slu`ba (1957.). Posledwih godina, o. Ki-
prijan Kern je organizovao i nadahwivao rad “Svetosergijevskih
liturgijskih konferencija” koje su postale vrlo popularne me|u
vode}im pravoslavnim liturgiolozima.
O. Kiprijan je bio izvaredni predava~, istinski hri{}an-
ski nau~nik. Za potpisnika ovih redova, kao i za ~itavo pokolewe
studenata Bogoslovskog Instituta Svetog Sergija, o. Kiprijan je,
tako|e, bio dragi li~ni prijateq. On nam je dao toliko toga, ali }e
od naro~itog i ve~nog zna~aja ostati wegova duboko nadahwuju}a
predavawa iz Liturgike, tj. onaj put kojim nas je vodio ka poimawu
Evharistije. Wegova smrt, bez sumwe, predstavqa veliki gubitak za
pravoslavno bogoslovqe.
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Archimandrite Cyprian Cern (1900–1960),
St. Vladimir’s Seminary Quarterly, Vol. 4, No. 1, 1960, p. 50.
577
VLADIMIR LOSKI –
SMERNI BOGOSLOV CRKVE OD ISTOKA
Iznenadna smrt profesora Vladimira Loskog [† 7. februar
1958.] li{ila je Pravoslavnu Crkvu jednog od wenih najboqih bo-
goslova. Gubitak je jo{ nenadoknadiviji kada se zna koliko je malo
wegovih objavqenih radova – samo jedna kwiga, nekoliko ~lanaka...
To je posledica wegovog neobi~no razvijenog ose}awa umnog i na-
u~nog integriteta, zbog ~ega je proveo vi{e od dvadeset godina ra-
de}i na svojoj doktorskoj disertaciji. On je rukopis disertacije
dovr{io tek nekoliko dana pred svoje upokojewe. Ali, oni koji su
ga dobro poznavali i koji su imali prilike da u`ivaju u bogoslov-
skom i duhovnom prijateqevawu sa wim znaju da je u wegovoj li~no-
sti pravoslavno bogoslovqe izgubilo jednog od najdarovitijih i
najodaniji slugu, jednoga od onih za koje bogoslovqe jeste jedinstve-
na i sve{tena “harizma” [blagodatni dar] u Crkvi, koja od ~oveka
zahteva `rtvovawe ~itavog sopstvenog `ivota.
Vladimir Loski se rodio 1904. godine u Sankt Peterburgu
kao sin ~uvenog ruskog filosofa Nikolaja Loskog (ina~e po~asnog
profesora Akademije Sv. Vladimira]. Vladimir Loski se obrazo-
vao najpre u Rusiji, a posle Revolucije 1917. godine, u Pragu i Pa-
rizu. U Parizu je proveo gotovo ~itav svoj `ivot, kao predava~ i
pisac, odr`avaju}i bliske veze sa bogoslovskim i intelektualnim
krugovima Zapadne Evrope. Veliki ruski istori~ar Crkve V. V. Bo-
lotov je jednom prilikom izjavio da bogoslov mora da zna samo za
tri puta: u crkvu, u u~ionicu i za svoj radni sto. Profesor Loski
je bio pravi tip ovakvoga bogoslova. Vrlo skroman u li~nom `i-
votu, ravnodu{an prema ta{tini qudskih zvawa, ~inova i po~asti,
profesor Loski je odbio da prihvati nekoliko ponuda za akademske
Iz: Protopresbyter Alexander Schmemann, Vladimir Lossky, St. Vladimir’s Seminary
Quarterly, Vol. 2, No. 2, Spring 1958, pp. 47–48.
578 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
polo`aje zato {to je bio usredsre|en na ono “jedino potrebno” i
zato {to je svoje prizvawe mislioca i bogoslova pretpostavio sve-
mu drugome u ovome svetu.
Stekav{i izvaredno filosofsko obrazovawe, Vladimir Lo-
ski je bio “kod ku}e” u svetu savremene filosofije sa svim wenim
problemima i metodima. Ali, on je, jednako “kod ku}e”, bio u misli
i duhovnosti Svetih Otaca, budu}i dubinski ukorewen u svim `i-
vim isto~nicima pravoslavnog bogoslovskog Predawa. Otuda i taj
stvarala~ki i `ivi duh u wegovom bogoslovskom radu. On nije na-
prosto “citirao” Oce i Predawe, wegova vernost Ocima i Predawu
nije bila vernost slepog konzervativca... U jednom od slede}ih bro-
jeva na{eg ~asopisa [St. Vladimir’s] “Quartely”, profesor Sergej Ver-
hovski }e podrobno razmotriti doprinos Vladimira Loskog savre-
menom pravoslavnom bogoslovqu (videti wegov prikaz “Misti~kog
bogoslovqa Crkve od Istoka” Vladimira Loskog u odeqku za prika-
ze). Neka mi bude dopu{teno da ovde ka`em da se u pogledu razli~i-
tih pitawa na{eg nemirnog i zbrkanog crkvenog `ivota mnogi od
nas ~esto nisu slagali sa Vladimirom Loskim, ali i to da ta nes-
lagawa nikada nisu imali nikakvoga uticaja na na{e prijateqstvo
i na po{tovawe koje smo imali prema wegovoj iskrenosti i wego-
vom istinski hri{}anskom duhu. Nijedno neslagawe, ma koliko ono
bilo o{tro, nijedna diskusija, ma kako ona bila pregrejana, nika-
da sa wim nije prerastala u “li~nu”, jer prof. Loski nikada nije
te`io li~nom “priznawu”.
Bilo je zadovoqstvo poznavati Vladimira Loskog, pose}i-
vati ga u wegovom stan~i}u na ostrvu Sent Luj u samom srcu Pa-
riza. ^im biste u{li tamo, na{li biste se odmah usred razgovora
o `ivotno va`nim pitawima i to u jednom otmenom i uzvi{enom
duhu, jer upravo je takav bio pristup Vladimira Loskog Crkvi,
bogoslovqu, odnosno bilo kom aspektu `ivota: nikada trivijalan,
nikada ogor~en niti razru{iteqski, ve} uvek velikodu{an i du-
bok... On je znao da je mnogo “bla`enije davati nego primati” i
toliko toga je dao Crkvi i svima onima koji su `eleli da prime
od wega.
Nema nikakve sumwe u to da je Vladimir Loski sa rado{}u
u{ao u radost Gospoda svoga.
579
NEUGASIVA VO[TANICA
HRISTOVE QUBAVI
(U spomen o. Petra Struvea)
Nedavno je u automobilskoj nesre}i kod Pariza poginuo mla-
di ruski sve{tenik o. Petar Struve († 1969.). Vozio je kroz maglovi-
tu no}, hitaju}i k nekom bolesniku u predgra|u: nije primetio ka-
mion pred sobom i, naletev{i na wega, poginuo je na mestu.
@elim da ka`em o o. Petru Struveu nekoliko re~i, ne samo
zato {to sam ga li~no poznavao, ve} i zato {to bi bilo i dobro i
neophodno da Rusi {irom na{e Rusije saznaju ne{to o wemu.
Ne znam da li se mladi uop{te se}aju imena znamenitog de-
de ovog mladog sve{tenika – Petra Berngardovi~a Struvea, imena
~uvenog u ~itavoj Rusiji: on je bio jedan od osniva~a ruskog nau~-
nog marksizma, izdava~ emigrantskog revolucionarnog ~asopisa
“Oslobo|ewe” i profesor ekonomije. Ali, naravno, najva`nija ~i-
wenica wegove biografije, i ne samo wegove biografije, ve} i du-
hovne istorije Rusije, bilo je to {to je on – zajedno sa ~uvenom gru-
pom “Vjehi” – odbacio marksizam i revoluciju, jer je, zajedno sa svo-
jim prijateqima, nadrastao jalovost marksizma. Govorim o dedi o.
Petra Struvea da bih omogu}io ~itaocima da osete korene o. Pe-
tra, atmosferu u kojoj je o. Petar odrastao. To je bila atmosfera
samo`rtvenog i neustra{ivog slu`ewa Rusiji i onim duhovnim
vrednostima koje je Rusija vaplo}ivala tokom svoje hiqadugodi-
{we istorije.
Petar Berngardovi~ Struve se, posle Revolucije, sa svojom
mnogobrojnom porodicom, na{ao u tu|ini, gde se do samog upokoje-
wa ~etrdesetih godina [XX stole}a] bavio svojim nau~nim i idej-
nim radom. U tu|ini, u Parizu se rodio i wegov unuk [budu}i o.] Pe-
tar. I ~ini se da je de~aku koji nikada nije video Rusiju, koji nika-
Iz: Protopresviter Aleksandr [meman, Pamæti o. Petra Struvea, PROPO-
VEDI I BESEDÿ, Moskva, Palomnik, 2003.
580 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
da nije disao wenim vazduhom bilo vrlo lako da se utopi u tu|in-
sku sredinu, da postane deo te tu|ine. Ali, gle, iako nogom nikada
nije kro~io na rodnu zemqu, o. Petar je od glave do pete, svakim ato-
mom tela i du{e, bio potpuni Rus, u celosti Rus. @iveo je u Pari-
zu, {kolovao se u francuskim {kolama, postao je lekar, ali ni{ta
od svega toga nije, u su{tinskom smislu, izmenilo wegovu rusku du-
{u i prizvawe. ^ak i po spoqa{wosti, po svojoj “intelektualnoj”
bradi i nao~arima za kratkovidost, po ravnodu{nosti prema ode-
vawu i prema spoqa{wim, materijalnim dobrima ovoga sveta, o. Pe-
tar je posledwih godina svoga `ivota sve vi{e li~io na ^ehova.
Prvo prizvawe mladoga Petra bila je medicina – on je po-
stao lekar, ali lekar starog, ruskog, tradicionalnog stila. On je u
jednom od najsiroma{nijih kvartova Pariza otvorio svoju ordina-
ciju i ve} za nekoliko godina slava ruskog lekara koji besplatno
le~i bolesnike nadi{la je okvire tog pariskog kvarta, i k wemu su
po~ele da priti~u reke siroma{nih bukvalno iz svih krajeva og-
romnog grada. Tako je on daleko od Ota~astva, vaskrsnuo – bez ika-
kve poze, jednostavno, rekao bih, nekako samoo~igledno – drevno
predawe i obrazac ruskoga lekara, kao i put lekarskoga `ivota kao
slu`ewa [bli`wima].
Me|utim, i to je bilo malo za unuka znamenitog ruskog dru-
{tvenog delatnika [Petra B. Struvea Starijeg]. Godine detiwstva
i mladosti o. Petra su bile godine procvata na Zapadu, a naro~ito
u Parizu, Ruskog studentskog hri{}anskog pokreta (RSHD). Godine
Religijsko–filosofske akademije Nikolaja Aleksandrovi~a Ber-
|ajeva, “Pravoslavnog dela” mati Marije [Skobcove], pariskog Bo-
goslovskog instituta [Svetog Sergija]. Kada je, po~etkom dvadese-
tih godina, sovjetska vlast poslala u progonstvo iz Rusije grupu,
mo`da, najblistavijih, najtalentovanijih i najstvarala~kijih pred-
stavnika duhovnog ruskog preporoda XX stole}a, ona nije ni znala
da je samim tim omogu}ila da se taj preporod i taj duhovni uzlet
produ`e u tu|ini za jo{ nekoliko desetle}a.
Treba se samo setiti da su toj grupi pripadali najve}i ru-
ski filosofi i mislioci: Bulgakov, Frank, Loski, Ber|ajev, Ste-
pun. I, gle, u siroma{tvu, odse~eni od svoga Ota~astva, ali sa neu-
miru}om qubavqu prema wemu, oni su nastavili duhovni podvig ko-
ji je tih godina bio zabrawen i progowen u Rusiji. Tih – dvadese-
tih, tridesetih godina [XX stole}a] – u Parizu je vladala potpuno
Oci, bra}a, prijateqi – pastiri i bogoslovi 581
naro~ita, nezaboravna atmosfera koju je dobro izrazio jedan ruski
“pariski” pesnik:
“Al’ nad nama je vejala
neka tajanstvena svetlost,
nekakvo prozirno plamewe
koje se imenovati ne mo`e”1
Tu je o. Sergije Bulgakov, smrtno bolestan od raka grla, do-
vr{avao svoj bogoslovski sistem. Tu je Nikolaj Aleksandrovi~ Ber-
|ajev grmeo protiv svih gu{iteqa slobode. Tu je Semjon Ludvigovi~
Frank pisao svoju zadivquju}u kwigu “Nepojmivo”. Tu se, u brizi o
siroma{nima, u potpunom samo`rtvovawu, pripremala za mu~eni~-
ku smrt u gasnoj komori monahiwa Marija [Skobcova] – biv{a ruska
revolucionarka koja je [u mladosti] prijateqevala sa Aleksandrom
Blokom. Tu su qudi, koji su izgubili Ota~astvo, koji su pro{li ogaw
me|usobnih sukoba, koji su – kako je izgledalo – izgubili sve u `i-
votu, odlazili u monahe da bi slu`ili neprolaznom idealu Svete
Rusije, idealu koji je bezbo`na sovjetska vlast poricala i gazila.
Eto u kakvoj je atmosferi duhovno i umno odrastao mladi
Petar Struve. I kada su po~eli, jedan za drugim, da odlaze u Ve~-
nost i posledwi veliki mohikanci ruskog duhovnog preporoda, ka-
da je zapretila opasnost da }e se ta tradicija prekinuti, mladom
Petru je postalo jasno da on to ne sme da dopusti i on je postao
sve{tenik, sjediniv{i to svoje novo, sve{teni~ko slu`ewe sa le-
karskim.
Sada je on ve} hitao u svom malom automobilu, u bilo koji
~as dana i no}i, ne samo sa lekarskom torbom, ve} i sa re~ima na-
de i utehe, sa krstom i Svetim Darovima. I kao {to je slava wego-
va kao lekara daleko nadi{la okvire wegovog pariskog kvarta, ta-
ko je i wegovo sve{teni~ko slu`ewe po~elo k wemu da privla~i i
stare i mlade, i da oko wega sazdava novu duhovnu porodicu glad-
nih i `ednih pravde, ve~noga i nebeskoga. O. Petru su po~eli da
dolaze i Francuzi, i on je za wih slu`io na francuskom jeziku, i
kroz wega se mnogim Francuzima otkrila krasota i dubina Pra-
voslavqa.
1. “Jedan ruski pesnik iz Pariza” – G. V. Adamovi~ (1892–1972). Slobodniji na-
vod iz Adamovi~eve pesme: “Bez predaha...” (Jedinstvo – pesme iz raznih godina,
Wujork, 1967, str. 10).
582 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

U vremenu te`wi k hri{}anskom jedinstvu, o. Petar nije

mogao da ostane po strani, i osta}e zapam}eno kako je – u svetlom
podrasniku, predusretqiv, pun `ara i radosti – u~estvovao svugde
gde su se qudi susretali da bi razmatrali [me|uhri{}anske] stole-
}ima narastaju}e razdore i nerazumevawa. Uz to, pro{le [1968.] go-
dine, on je u~estvovao na svetskom hri{}anskom skupu u Upsali, u
[vedskoj.
Ne zna se kada je on uop{te spavao, kada je uop{te nalazio
vremena za svoju suprugu i svoje ~etvoro dece. Ne zna se da li je bi-
lo dana a da, kod wega, u wegovom domu, nije bilo mno{tva qudi: bo-
lesnih koji su ~ekali da ih pregleda, mladih koji su bili `eqni
sporewa oko ve~nih pitawa, staraca koji su tra`ili utehu. To ve}
vi{e nije bio `ivot, ve} gorewe i sagorevawe. U o. Petru se jo{ je-
danput, na nov na~in, razgoreo ideal, drevni i neprolazni ruski
ideal `rtvenog samopredavawa i slu`ewa.
Tako je o. Petar po{ao i u tu svoju posledwu no}, u udaqeno
parisko predgra|e, po ki{i i magli, k nekome – bli`wem kome je
bio potreban. Po{ao je samo zato {to je u Evangeliju zasvagda da- “O, KAKVA SVE TO
to jedno jednostavno pravilo: Bolestan bejah i posetiste Me, u
tamnici bejah i do|oste Mi (Mt. 25, 36). Bilo je to nave~erje pra- BE[E SRE]A!”
znika Vavedewa u hram Presvete Bogorodice, praznika [Ruskog]
hri{}anskog studentskog pokreta, praznika ucrkvewa sveceloga (IZ “D NEVNIKA ” 1973–1983.)
`ivota. I bila je voqa Bo`ija da u tu no} do kraja izgori ta vo-
{tanica, ali da izgori tako da se wena svetlost od tada samo jo{
vi{e rasplamsa i da bude jasno da i u na{em stole}u, u na{em ma-
terijalisti~kom vremenu i daqe `ivi i ne umire u svetu slu`ewe
Hristovo u onima koji Hrista vole i koji veruju u Wega!

1969.

Osam meseci nisam ovde zapisao ni re~.
I to ne zato {to nije bilo ni~ega da se ka`e:
verovatno nikada nije bilo toliko misli,
i pitawa, i utisaka.
Ve}, verovatno, zbog toga {to sam se bojao
te visine na koju me je uzdigla moja bolest;
bojao sam se da ne “padnem” sa te visine.
...O, kakva sve to be{e sre}a!
Protoprezviter Aleksandar [meman
585
SVESKA V
(MAJ 1977. – OKTOBAR 1979.)
Utorak, 24. maj 1977.
(...) Ju~e, vrativ{i se ku}i posle neverovatne strke i zbrke
celodnevnih sve~anosti, nervirao sam se zbog onoga ono {to je, na-
`alost, tako o~igledno u pravoslavnoj “empiriji” [a to je]: strah da
se istini pogleda u o~i, strah od “proro~ke” re~i. Ili, ta~nije, od
mno{tva “proro~kih” re~i – o jedinstvu, o prizvawu Pravoslavqa u
svetu, itd. (ju~era{wa Patrijarhova beseda), ali re~i koje su, o~i-
gledno, “prazno slovo”. To je, mo`da, ono najstra{nije u savremenom
Pravoslavqu: re~i ni na {ta nikoga ne obavezuju, one su deo ritua-
la. I razlog za ovo je jednostavan (o wemu sam pisao u svom atinskog
referatu): Pravoslavqe je odbilo da prizna ~iwenicu sloma i ras-
pada pravoslavnoga sveta. Odlu~ilo je da `ivi u iluziji [postojawa]
tog sveta, {tavi{e – pretvorilo je Crkvu u tu iluziju (ju~e – to ne-
prestano: “Patrijarh velikoga grada Antiohije i celoga Istoka”),
pretvorilo je Crkvu (evo i autocitata) u – postojawe nepostoje-
}ega sveta. Sve sna`nije ose}am da “ostatak [svojih] dana” moram da
posvetim raskrinkavawu upravo te iluzije.
Subota, 28. maj 1977.
(...) Ju~e ujutru referat o. Vlad.[imira] Bori~evskog na sa-
brawu Pravoslavnog bogoslovskog dru{tva. O grehu i Svetoj Tajni
Pokajawa. Sva ta razmatrawa o “duhovnom ocu”, sva ta petqavina u
vezi sa ispove{}u, sve to {to, o~igledno, tako nezadr`ivo privla~i
“pastire”. Mo`da u korenu gre{im, mo`da sam nepravedan, no u sve-
* Izabrani odlomci iz: Prot. Aleksandr [meman, V–VIII, DNEVNIKI 1973–1983,
Moskva, Russkiy putý, 2005. Ta~kama u zagradi “(...)” ozna~eni su delovi origi-
nalnoga teksta koji su izostavqeni od strane prire|iva~a u ciqu pregledni-
jega pra}ewa odre|ene – bogoslovske, duhovne, filosofske... – ideje autora. U
uglastim zagradama “[...]”, pak, date su pomo}ne i obja{wavaju}e re~i koje
omogu}avaju boqe razumevawe misli koje je autor “Dnevnika” iznosio na dnev-
ni~ki, sa`et, a neretko, ~ak, i na elipti~an na~in (prim. prev.–prir.).
586 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
mu tome – rukovo|ewu, pripremi i ostalome... – ~ini mi se da ima
ne~eg la`nog, uz to jo{ i sa primesom gordosti. Mo`da imam izve-
sno predube|ewe, ali ~ini mi se da nikada nisam video plodove ta-
kvoga pastirstva i du{ebri`ni{tva, a ako sam i video – bili su to
nezdravi plodovi. Stvarni gre{nik se kaje i wemu je potpuno svejed-
no kome se [ispoveda] i pred kim se kaje. A duhovno rukovo|ewe tra`e
po pravilu nekakvi narcisti~ki neurastenici i upravo oni stalno
raspredaju o tome da li ih “razume” ili “ne razume” wihov “duhovni
otac”, da li im odgovara wegovo rukovo|ewe ili ne... Magla se razve-
java od sunca, a ne zbog toga {to se o woj diskutuje. Crkva upravo tre-
ba da bude taj sun~ev zrak... Me|utim, na{i bogoslovi su odlu~ili da
nastave da izu~avaju problem greha i ispovesti. Me|u wima je sedeo i
D. E. koji se dva puta razvodio, koji je dva puta rasturio svoju poro-
dicu, koji je ranio dve `ene, a jednu od wih, ~ak, i primorao da izvr-
{i abortus: me|utim, i on je nau~no razmatrao “duhovne probleme”!
Sun~ani, gotovo ve} sasvim letwi dani. Brojim dane do La-
bela, gde }u – ako Bog dâ – oti}i 11. juna.
Uo~i odlaska na sveno}no bdewe, posle tri sata ispita... Ne
znam ni za {ta {to je u`asnije od tog posla!
Trojica, nedeqa, 29. maj 1977.
Jedan od najvoqenijih praznika. ^udesne slu`be ju~e i da-
nas. “Care nebeski...”, “Videsmo Svetlost istinitu...” Ta neprenosi-
va “genijalnost” slu`be, u kojoj se otkriva sve, u kojoj je javqeno sve
ono {to bogoslovqe, raspore|uju}i ga u razgrani~ene kategorije, u
su{tini, uni{tava.
Mno{tvo qudi na ispovesti. Prekrasni, sun~ani, prohladni
dan. Bog, svet, “`ivot preizobilni”. [ta je qudima jo{ potrebno? Za
~im se jo{ mo`e ~eznuti? “Videsmo Svetlost istinitu..” I to nam je
dovoqno.
Utorak, 31. maj 1977.
Ju~e, na Duhove, bio sam sa Q.[anom]1 u Tihonovskom manasti-
ru na wihovom tradicionalnom “otpustu”. Liturgija sa {est episko-
pa na otvorenom, mno{tvo naroda, sun~ani prole}ni dan u svoj svojoj
slavi. Stoje}i za vreme Liturgije u “liturgijskoj gu`vi” arhijerej-
ske – od detiwstva do pojedinosti poznate mi – slu`be, ponovo sam
1. Q. je po~etno slovo imena “Qana” (Lýæna) kako je o. Aleksandar od miqa zvao
svoju matu{ku–suprugu Uqanu (Julijanu) Sergejevnu. Svugde daqe u tekstu Dnev-
nika “Q.” ozna~ava suprugu o. Aleksandra (prim. prev.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 587
razmi{qao o tome kako sam u Crkvi zaista “kod ku}e”, bez obzira na
taj [moj] toliko ~esti i mu~ni razlaz sa “crkveno{}u”. Plavetni pro-
zor i svetlost koja se uliva kroz wega i odjednom – doticawe one “ra-
dosti i mira u Duhu Svetome” [Rimq. 14, 17]*. Ma kako Crkva bila
bolesna, ma kako ogrubeo i posvetovwa~en bio wen `ivot, ma koli-
ko u Crkvi trijumfovalo ono “qudsko, isuvi{e qudsko”, jedino
kroz wu prosijava ta svetlost Carstva Bo`ijega. Me|utim, videti
tu svetlost, “nasla|ivati se” wome mogu}e je samo u onoj meri u ko-
joj se odre{uje{, osloba|a{ od “sebe” u Crkvi, a to zna~i od “gor-
dosti”, od uskogrudosti i teskobe gordosti.
Label, ponedeqak, 13. jun 1977.
Danas je dvadeset i {est godina od na{ega dolaska u Ameriku.
Sa zida nad stolom posmatraju me o. Kiprijan, Karta{ev,
Afanasjev, o. M. Osorgin, o. Sergije Bulgakov, Karpovi~...
Subota, 18. jun 1977.
(...) Kwiga Beti Friden o `enama. Ona po~iwe od analize
“malaise de la femme”.1 Me|utim, sve {to sam do sada pro~itao, mo`e
se primeniti i na mu{karce. Sva ta teorija: `ena koja ima [za ciq]
da “dostigne” mu{karca – ~ini mi se neozbiqna. Jer nije va`no “do-
sti}i”, ve} shvatiti – kuda je usmerena ta “trka”. O tome “femini-
stkiwe” nisu kadre da razmi{qaju. To je kao sa onim “changer de vie”2
kod “levi~ara”: u ~emu se, pak, ta promena sastoji, oni naprosto ni-
su sposobni da objasne.
I ovo ne}e mo}i da se objasni, sve dok rod qudski, ~uvaju}i
i daqe “eshatologiju”, bude poricao Boga. Jer upravo tu, u tom para-
doksu jeste sav apsurd savremene civilizacije, wen unutarwi beziz-
laz. Ona govori “religijskim jezikom”, a istovremeno mrzi religi-
ju. Svetu – bez Boga! – potpuno besmislenom, ona objavquje “smisao”.
Ali, odakle, onda, odjednom taj smisao? No, stvarna, “demonska” taj-
na na{e civilizacije nije u potrazi za smislom, ve} u ovome: za{to
ona tako ostra{}eno ho}e smisao bez Boga? Drugim re~ima, za{to
je ona tako metafizi~ki glupa? Me|utim, ta glupost, po mome mi-
{qewu, predstavqa glavni “dokaz” postojawa Boga. Jer ime te glu-
* U uglastim zagradama [...] posle autorovog navoda iz Sv. Pisma, svugde gde sâm
autor to nije nazna~io, dat je podatak o ta~nom mestu na kome se u Sv. Pismu nalazi
dati navod (prim. prev.).
1. @enska muka (fran.).
2. Promena `ivota (fran.).
588 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
posti je “gordost”: “bi}ete kao bogovi” [1. Mojs. 2, 16]. Pad Adama i
Eve se zbiva, produ`ava, dejstvuje svagda i locus1 tog dejstvovawa ni-
je nekakva apstraktna “priroda” koju smo “nasledili” od Adama, lo-
cus [tog dejstvovawa] je – civilizacija. Ona i jeste ona “zmija–ku{a-
teqka”. Ona otkriva ~oveku wegove mogu}nosti (neograni~ene!) i
skriva od wega, samim tim, wegovu ontolo{ku ograni~enost, ona mu
govori: “Bi}ete kao bogovi!”. Za~u|uju}e: svaki istinski “stvara-
lac” je skroman, a “civilizacija” koju su stvorili ti stvaraoci je –
gorda. Maleni ~ove~uqak, iza{av{i iz turisti~koga autobusa, gleda
Mikelan|elovu sliku i govori: evo, za {ta smo mi, ~ove~anstvo, spo-
sobni! Evo {ta smo mi stvorili! Ono {to je smiravalo umetnika (a
svaki stvaralac je u onoj meri tvorac u kojoj se “smirava” pred svo-
jim stvarala~kim darom) postaje izvor gordosti za “~ove~anstvo”.
Sreda, 14. septembar 1977.
(...) Po~eo sam [da dr`im] predavawa. I, kao i svagda, ose}am
da u Pravoslavqu (a to zna~i, i u Hri{}anstvu [uop{te]) kao da sa-
postoje dve religije koje su, po mnogo ~emu, suprotnoga predznaka.
Religija Hristova koja se, da tako ka`em, “ostvaruje” u Crkvi. I
religija Crkve ili, jednostavnije, “religija”. U prvoj se sve poima
i meri Hristom. U drugoj – Hristos se, takore}i, “sazdava”, “odre-
|uje”, “vidi”, “~uje” iskqu~ivo u onoj meri u kome je On Sâm iznutra
“pot~iwen” religijskom ose}awu, “crkvenosti”, itd. I qudi, stu-
denti se, na primer, dele po tom obele`ju. ^ovek “drugoga tipa” –
“religijsko–crkvenoga”, mo`e tri godine da izu~ava bogoslovqe,
ali “blago srca” wegovoga nije u istini o Hristu, ve} u ne~em dru-
gom. On ostaje “zatvoren” [za istinu o Hristu].
Ponedeqak, 26. septembar 1977.
(...) “Sunce da ne za|e u gnevu va{em...” [Efes. 4, 26]. Besmi-
slena je, ali gotovo nepobediva logika gneva...
Dan Sv. Jovana Bogoslova. Rana Liturgija. Apostol: “Savr-
{ena qubav izgoni strah napoqe” [1. Jn. 4, 18]. Qubavi se ovde su-
protstavqa ne mr`wa, ve} strah. Kako je to duboko i istinito...
Strah je, pre svega, odsustvo qubavi ili, ta~nije, ono {to se kao ko-
rov razrasta tamo gde nema qubavi. Zato su Angst, angoisse, anxiety2 –
1. Mesto (lat.).
2. Teskoba, strepwa, zebwa, nespokoj, zabrinutost (nem., fran., engl.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 589
tj. ono {to ho}e da savlada svaka “terapija” – zapravo normalni u
“ovom svetu” i, zaista, wegova substanca. Pad “ovoga sveta” jeste u
wegovom otpadawu od Boga Koji “jeste Qubav” [1. Jn. 4, 8], i otuda –
“tama i sen smrtna”...
Utorak, 27. septembar 1977.
(...) Predavawa o Majci Bo`ijoj u pravoslavnom bogoslu`e-
wu. Nedostatnost re~i, ni{tavnost i ispraznost na{eg dana{weg
“nau~nog” bogoslovqa nigde se ne razotkrivaju sa takvom o~igledno-
{}u kao ovde, gde je sve – tajna, sve – poznawe iznutra, a ne od spoqa,
tj. na osnovu “dokaza” i “~iwenica”. “Da se ne prikosne ruka skvrna...”
Prvo sun~ano jutro posle mnogo dana. Kosi jutarwi zrak u
mom fakultetskom kabinetu. Opomena, priziv, radost.
Redovni prijem novih studenata. Ponekad vrlo sna`no ose-
}awe da je, zaista, jednima dato, a drugima nije dato. Ali, kako,
kojim re~ima, na kojoj formalnoj osnovi re}i onima kojima nije da-
to: “Vi ste uzalud ovde, to nije za vas, idite dok jo{ ima vremena i
dok vas jo{ uvek nije rastrojilo doticawe onoga i pogru`avawe u
ono na {ta niste prizvani?”.
Jedan od najbeznade`nijih religijskih tipova jeste tip ak-
tiviste, opsednutog `eqom da “poma`e” qudima. Tu se gotovo uvek
radi o gordosti i sentimentalnosti...
Petak, 30. septembar 1977.
Dok sam sino} gasio elektri~nu lampu, preblizu sam joj pri-
{ao, te sam na trenutak bio kao oslepqen od we, tako da u tami, ko-
ja je potom nastupila, ni{ta nisam video, dok je, zapravo, [sve vre-
me] svetlost i daqe dolazila iz susednih soba... Razmislio sam: tako
je isto i sa ~ovekom. ^ovek je video Boga, video je Wegovu svetlost
i upravo je zbog toga tako crna tama koja je nastupila posle raski-
da sa Bogom. I ~ovek – pipaju}i po toj tami – tra`i, u~i se, shvata,
tuma~i nepojmivu svetlost koja je i daqe vidiva, opaziva... To i je-
ste “nauka”, “kultura”, “filosofija”. Tegobno lutawe po mraku.
(...) Razgovor danas ujutru sa Q.[anom] o toj napregnutosti u
kojoj moramo da `ivimo – u [wenoj] {koli, na Akademiji, svugde, o
malaksalosti od te napregnutosti. Ube|en sam da ovde osnovna gre-
{ka le`i u toj veri savremenoga ~oveka da zahvaquju}i “tehnologi-
ji” (telefonu, fotokopir–aparatu, itd.) mo`e da “smesti” u vreme
mnogo vi{e nego {to je to mogao ranije, iako je to [zapravo] nemogu-
590 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
}e. I, gle, ~ovek postaje rob svoje sopstvene, geometrijskom progre-
sijom rastu}e, “zauzetosti”... [Zato je danas] neophodan ritam, odre-
{enost, “polaganost”... Za{to studenti ne “prihvataju” ono {to im
se “predaje”? Zato {to nemaju vremena da “saznaju”, to jest da se vra-
te na ono {to su ~uli, da ga zaista “svare”. Savremeni student “regi-
struje” znawe, ali ga ne prima. I zato ono u wemu i ne “proizvodi”
ni{ta. Ba{ kao {to je slaba, ali dugotrajna ki{ica neuporedivo ko-
risnija u vreme su{e od velikoga pquska... A mi se sve vreme nalazi-
mo pod zaglu{uju}im pquskom – “informacijâ”, “znawâ”, “diskusijâ”,
itd. I sve to te~e oko nas i ni{ta se ne zadr`ava u nama, i spira ga
ve} slede}a bujica.
Sutra ko{mar “Dana obrazovawa”! Dva dana ispalosti iz
`ivota!
Utorak, 4. oktobar 1977.
(...) ^itam novu biografiju [arla Morasa. O, kada bi na{i
“rusopoklonici” znali da je, devedesetih godina XIX stole}a, u vre-
me kada je Moras razra|ivao svoju “tradicionalisti~ku” ideologiju,
ta ideologija ve} bila – anahrona, nazadna, mrtvoro|ena! “Ali, oni
ne htedo{e da ih iscelim...” [Jn. 12, 40].
U vezi sa svim ovim sam ju~e razmi{qao i to veoma sna`no:
kako je mogu}e verovati u Boga, govoriti sve to {to mi govorimo u
Crkvi, i, opet, tako lako se predavati idolima?
Sreda, 5. oktobar 1977.
(...) Razmi{qao sam u vezi sa jevrejskim protestima protiv
Karterove politike na Bliskom Istoku: svakom nacionalizmu je
obi~no svojstven antisemitizam, dok sa, druge strane, Jevreji sobom
projavquju samu su{tinu svakog nacionalizma, to jest obogotvore-
wa nacije, ideju da je su{tina religije u slu`ewu narodu. Na{e slu-
`ewe Bogu i slu`ewe Bogu “na{em”: kako lako, kako neprimetno ovo
prvo prelazi u ono drugo, i kako se lako – ~ak i ako se, pritom, sa~u-
va sva hri{}anska “spoqa{wost” – to pretvara u idolopoklonstvo.
“Stojte u slobodi koju nam je dao Hristos”1 – ove re~i za mene sve vi-
{e, sve sna`nije postaju “kqu~ne” za ~itav `ivot.
1. Up. Gal. 5, 1: “Stojte, dakle, u slobodi kojom nas oslobodi Hristos” (prim. prev.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 591
Sreda, 12. oktobar 1977.
Subota i nedeqa u Kempbelu u Ohaju, na proslavi parohij-
skog jubileja. U pauzama izme|u “slavqâ” dovr{io sam ~itawe kwige
o [arlu Morasu. Pora`ava istovetnost “nacionalizama”. ^itaju}i
Morasa, razmi{qao sam o Sol`ewicinu. Isto obogotvoravawe pot-
puno apstraktnog ota~astva: “la déesse France...”1, ista nepogre{ivost,
isti “apriorizam” u svemu. Moras je bezbo`ni fanatik [rimo]kato-
licizma i pot~iwavawa religije “nacionalnom slu`ewu” (...)
^etvrtak, 13. oktobar 1977.
(...) Iznova pro~itavaju}i i ispravqaju}i svoje tekstove,
razmi{qao sam ovako: “bogoslovski” [gledano], ja sam ~ovek jedne
misli. Ta misao je – “eshatolo{ki” sadr`aj Hri{}anstva i Crkve,
kao prisustvovawe “Carstva budu}ega veka” u “ovome svetu”, ali pri-
sustvovawe koje jeste upravo spasewe sveta, a ne bekstvo od wega.
“Zagrobni svet” se ne mo`e ni zavoleti, niti se mo`e “~ekati”, ni-
ti se wime mo`e `iveti. Ali, ako ~ovek samo makar malo “predoku-
si” od Carstva Bo`ijega, to Carstvo je, tada, nemogu}e ne zavoleti,
kao {to je, potom, kada ga ~ovek zavoli, nemogu}e ne zavoleti i svu
tvar stvorenu da bi javqala i predobjavqivala Carstvo Bo`ije. Je-
dino ta qubav ve} “stoji u vezi” [sa Carstvom] i upravo to nije mo-
gao da shvati Rozanov u svom “Tamnom liku”. Bez Carstva Bo`ijeg
kao svog po~etka i kraja, svet nije ni{ta drugo do stra{ni i zli ap-
surd, ali bez “ovoga sveta” Carstvo Bo`ije je neshvativo, apstrak-
tno i, u izvesnom smislu, ~ak i apsurdno. Rozanov kao da je prevideo
ono glavno: “Danas prole}e miomiri{e i nova tvar likuje...”2
Kakva je, me|utim, nesnosna muka – ~itati samoga sebe! Ka-
ko se sve {to je napisano ~ini u`asnim, nepotrebnim, nevaqanim...
Mo`da mi Bog ukazuje veliku milost time {to mi ne daje vremena
za pisawe. [ta uop{te re}i za sebe (...) kada se nepotrebnim apso-
lutno nepotrebnim ~ine i Pu{kin, i Tolstoj, itd., kada tako jasno
ose}a{ – ~emu uop{te sve to?
Sreda 19. oktobar 1977.
(...) Ju~e – ve~era u neobi~no prijatnom “River Club”–u, sa dva
ameri~ka bra~na para. Advokat, lekar i wihove supruge – ~lanovi
1. Bogiwa Francuska (fran.).
2. Egzapostilar kanona Jutrewa u nedequ Antipashe.
592 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Upravnog odbora Qanine {kole. Slika Amerike, specifi~no ame-
ri~ka smesa dobrodu{nosti, idealizma, materijalizma, aktivizma,
psiholo{kog “keep smiling”.1 Sa wima je lako i prijatno. Ali, sve vre-
me ose}a{ da ~im se naru{i povr{na harmonija ove smese, dolazi do
stra{nog sunovrata (“depresivnost”).Zato {to u toj smesi nema mesta
gde bi mogla da se “smesti” istinska tuga i tragedija, a mo`da, ~ak,
ni stvarna radost. Upravo otuda i ta ameri~ka opsednutost psiholo-
{kom terapeutikom – od neophodnosti da se ta ravnote`a podr`ava,
od podsvesnoga straha da }e se ona naru{iti, i da }e se tada odjednom
otvoriti – bezdan... I su{tina, “funkcija” terapeutike jeste u tome
{to ona sve obja{wava, {to obja{wava da, u su{tini, tu nema i ne
mo`e biti nikakve “tuge”, “tragedije”, itd... ve} se to, ustvari, samo
de{avaju “kvarovi” u mehanizmu. Kao kod automehani~ara ~ija je sva
funkcija u tome da obezbedi da automobil mo`e stalno da se kre}e...
(...) Homoseksualizam. Ovde, na kraju krajeva, pitawe uop{te
nije u tome da li je homoseksualizam “prirodan” ili “protivpriro-
dan”, jer je ovo pitawe, mo`da, potpuno neprimenivo na “palu priro-
du”, u kojoj je – i u tome je ~itava stvar! – sve izopa~eno, u kojoj je
sve, u izvesnom smislu, postalo “protivprirodno”. Da li je prirod-
no da ~ovek celoga sebe predaje – novcu, ili Rusiji, ili bilo ~emu
drugom? Stvoren da bi sebe predao Bogu, ~ovek izopa~uje svoju pri-
rodu, svoje “jestastvo” ~im sebe predaje ne~em drugom, ~im pretvara
to “drugo” u idol. Zato ovde nije re~ o “normalizaciji” homoseksua-
laca niti o “oslobo|ewu” homoseksualaca putem priznawa da je ho-
moseksualizam naprosto druga~iji “stil `ivota”. Ovde je re~ i tre-
ba da bude re~ o tome da “homoseksualac” prihvati celoviti priziv
i priziv ka celovitosti koji Bog upu}uje svakome ~oveku. Homosek-
sualizam je samo naro~ito tragi~na projava onog “`alca u telo”, ko-
ji na razli~ite na~ine mu~i svakoga ~oveka. U palom svetu ni{ta
se ne mo`e “normalizovati”, ali se sve mo`e spasiti. Ali, spasewa
ne biva bez ogwa (“spa{}e se, ali kao kroz ogaw...” [1. Kor. 3, 15]).
Ponedeqak 24. oktobar 1977.
Zavr{io sam ju~e kasno uve~e kwigu o Sartru i Simoni de
Bovoar. Utisak ~udovi{nog, tragi~nog proma{aja: koliko uma, stra-
sti, iskrenosti i “idealizma” koji su bukvalno “spaqeni” la`nim
izborom, ta~nije – izborom odricawa, protesta, a ne potvr|ivawa. To
1. “Sme{kaj se”, u smislu: treba se stalo osmehivati, biti “optimista” (engl.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 593
je ve~ni demarche1 |avola, i u tom smislu su i Sartr i Simona – “|a-
voimani”... Me|utim, te{ko onome kroz koga dolazi sablazan! O ko-
liko sablazni! O koliko sabla`wenih! A od svega toga ostaje bu-
kvalno samo hrpa papira (...)
(...) Jo{ ne{to o Sartru. Razmi{qao sam ju~e, zavr{iv{i
kwigu, da je sve {to je u svetu – svaka religija, svako, ~ak i najbed-
nije i najograni~enije ose}awe onostranoga – boqe od tog stra-
{nog, pustog, be`ivotnog sveta slobodno izabranoga ateizma, od
sveta u kome je ~ovek zaista une passion inutile.2 Uz to, stra{no je i
razmi{qati o tome da ~oveka do takvoga izbora ~esto dovodi sama
“religija” ili, boqe re~eno, izopa~avawe religije od strane qudi.
^etvrtak 3. novembar 1977.
(...) Ponovo sam razmi{qao o stra{nom bremenu homoseksua-
lizma. Prust, @id, @ilijen Grin i toliki qudi oko nas govore: to je
breme, trauma, neuroza – zbog “odba~enosti”, zbog toga {to ih dru-
{tvo ne prihvata, zbog toga {to moraju da se sakrivaju, da la`u. De-
limi~no je to, zaista, tako. Ali, samo delimi~no, ali to “delimi~-
no”, uveren sam, nije i ono glavno. Na primer, @id je tu odba~enost
prevladao i primorao sebe da je “prihvati”. Glavno je, po mome mi{-
qewu, podsvesno ose}awe bezizlaza, neutolivosti, nemogu}nosti da
se taj bezizlaz pretvori u `ivot. Na kraju nikada nije samo zid, ve}
zid koji je ogledalo... U palom svetu sve je “seksualizovano” – naka-
zno, izopa~eno, nisko. Ali, u “normalnom” [heteroseksualnom] ~oveku
postoji makar mogu}nost da tu “nakaznost” preobrazi, pretvori, pot-
~ini onome {to je uzvi{eno i samim tim da je “prevlada”. U homosek-
sualizmu upravo te mogu}nosti, tog obe}awa, tog priziva, tih dveri –
nema. U “normalnoj” seksualnosti, ~ak, i ono {to je najni`e, najnaka-
znije odra`ava ne{to, svedo~i o ne~em drugom, i k wemu priziva. U
homoseksualizmu – ne. I zato onda treba ru{iti sâm svet, zato je neo-
phodno lagati o svetu ({to je @id i ~inio celog svog `ivota).
Ali, ako je homoseksualizam – “devijacija”, “izopa~enost”, ot-
kuda on, kako on nastaje i za{to je, o~igledno, neizle~iv? Ne razumem
se u nau~ne teorije u vezi sa ovim, ali pretpostavqam da sve te te-
orije ovo pitawe svode ili na biologiju, ili na dru{tvo, to jest [sve
one] tra`e neke spoqa{we razloge. Meni se ~ini da je koren ovde,
1. Postupak, dr`awe, preduzimawe mera (fran.).
2. Beskorisna strast (fran.).
594 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ipak, duhovni: tu se radi o izvesnoj korenskoj dvosmislenosti,
“sveprevrtqivosti” svega u paloj tvorevini. U tom svetu krivih og-
ledala jedna “nenormalnost” ra|a drugu. U datom slu~aju, radi se o
nenormalnosti i palosti porodice, palosti samog obrasca polno-
sti, to jest odnosa izme|u mu{karca i `ene. Zatim, o palosti mate-
rinstva i, u krajwem ishodu, o palosti same qubavi u wenom telesnom
te, otuda, i polnom izrazu. Na jednoj ravni, homoseksualizam je smesa
straha i gordosti, a na drugom – erosa i autoerotizma. Nije slu~ajno
to {to se kod svih homoseksualaca kao zajedni~ka crta javqa egocen-
trizam (ne obavezno i egoizam), neverovatna obuzetost sobom, ~ak i
onda kada se egocentrizam me{a sa krajwom “radoznalo{}u” i o~i-
glednom otvoreno{}u za `ivot. “Normalan” ~ovek mo`e da bude, a ~e-
sto i biva, razvratnik, “razuzdanik”. Nedavno se pojavila kwiga o
“seksualnom `ivotu” Xona Kenedija, koja otkriva da on nije mimoi-
{ao nijednu sekretaricu. Ipak, tako je o~igledno da Kenedijev `i-
vot nije bio u tome, u tim “gresima”. Kod homoseksualaca, me|utim,
wihov homoseksualizam, ~ak, i onda kada nije prizemni “razvrat”, na
ovaj ili onaj na~in, obele`ava sve u wihovom `ivotu: stvarala{tvo,
“slu`bu”, potpuno sve. Obele`ava i, u izvesnom smislu, odre|uje sve.
Ta bolesna opsednutost se – negde i nekako, ali uvek nesumwivo –
ose}a i kod Prusta, i kod @ida, i kod Grina. To je uvek neki zagu{-
qivi svet, iz wega ~ovek svagda kao da ho}e da iza|e na sve` vazduh.
I u tom svetu nikada nema istinske, nesumwive veli~ine, premda po-
nekad postoji istinska i nesumwiva suptilnost... Me|utim, kroz nas
– “normalne”, nas – “Hri{}ane” ne prosijava Hristos. Iako smo u
pravu u svom odbacivawu bezizlaza, nemo}ni smo u potvr|ivawu i
svedo~ewu. Na bezizlaz jevrejstva, odgovaramo antisemitizmom; na
bezizlaz homoseksualizma – `ivotiwskom, biolo{kom mr`wom.
^etvrtak, 10. novembar 1977.
I “L’Express” i “Le Nouvel Observateur” ove nedeqe posve}e-
ni su {ezdesetogodi{wici Oktobarske revolucije. I, naravno,
najporaznije u toj u`asnoj pri~i jeste ~iwenica da je svet toliko
dugo, uprkos svemu, strasno i ushi}eno veroveo u wu. Smatram da u
~itavoj istoriji sveta nije bilo ni~ega istovremeno i tragi~nijeg
i komi~nijeg od te [komunisti~ke] vere, te odluke da se veruje [u
komunizam], od te gr~evite samooslepqenosti. Me|utim, upravo to
predstavqa dokaz da je u svetu sna`na i “u~inkovita” jedino ~e`-
wa. I kada u ~oveku zamre ~e`wa Bo`ija, ~ovek se predaje ~e`wi
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 595
|avolskoj. Ali, upravo zato je i mogu}e boriti se protiv ~e`we |a-
volske, obmane |avolske jedino ~e`wom Bo`ijom, povratkom ~e`-
wi Bo`ijoj. Me|utim, upravo je ta ~e`wa obqutavila i i{~ezla iz
istorijskog Hri{}anstva, pretvorila se u “pobo`nost”, u rutinski
“na~in `ivota”, u prestra{enu qubopitqivost u vezi sa “zagrob-
nim `ivotom”, itd. Degenerisani komunizam, ipak, i daqe nas-
tavqa da neprestano govori o revoluciji, o “promeni `ivota”. Hri-
{}anstvo je izdalo, ~ak, i svoj “jezik”, svoju su{tinu, a to je blago-
vest – “pribli`ilo se Carstvo Bo`ije” [Mt. 3, 2], “i{tite najpre
Carstva Bo`ijega” [Mt. 6,33]... Sve je to banalno, ne mogu vi{e ni
da ponavqam, me|utim – tu i samo tu, u toj izdaji eshatologije je-
ste razlog istorijskoga kraha Hri{}anstva. Svetski po`ar, koji je
rasplamsan tim u`asno dosadnim komunizmom (“mase”, itd.), jeste, u
su{tini, stra{ni sud nad Hri{}anstvom.
Utorak, 13. decembar 1977.
(...) Razdvojenost – povodom prekju~era{weg (“a du{a u taj-
nosti”). Ja tu razdvojenost svagda ose}am. To jest, svagda, ili goto-
vo svagda, sve vidim i nekako “sa strane”. Kao {to je, na primer,
bilo na ju~era{wem zasedawu [maloga sinoda u Sajosetu]. Ja sam
istovremeno bio i wegov u~esnik i wegov sagledateq, gotovo po-
smatra~, pri ~emu sam u tom sagledawu i sebe samog video nekako
kao “sa strane”, od spoqa. I to “oko” u meni koje je [sve to] “sa-
gledavalo”, u zasedawu nije u~estvovalo. A, na primer, sve vreme je,
kroz prozor, [to “oko”] gledalo golo drve}e, zimski sumrak, ti{inu
ogromnoga parka...
^etvrtak 15. decembar 1977.
Ju~e uve~e, Bo`i}ni koncert u Spensu.1 Gledaju}i devojke ko-
je su pevale, razmi{qao sam o slede}em:
1. da nema ru`nih qudi, kada se, kao {to je to u slu~aju
pevawa u horu, predaju onome {to je najuzvi{enije i najboqe u wima;
2. da je, u su{tini, prelepo svako qudsko lice, i da svako li-
ce “javqa”, “dokazuje” postojawe Boga;
3. da u Americi, me|u Amerikancima postoji neko, wima
svojstveno dobro, `eqa da sve ispadne dobro, ume}e da se posvete [ne-
kom ciqu].
1. [kola u kojoj je radila supruga o. Aleksandra, matu{ka Uqana Sergejevna.
596 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Petak 16. decembar 1977.
Kakva zbrka! Ju~e sam, pred spavawe, pro~itao u “Vesniku”
(br. 122) stari ~lanak Z.[inaide] Hipijus o Rozanovu. Rozanov je
sna`no ose}ao “jevrejsku istinu o zemqi”, koju je Hri{}anstvo na-
vodno odbacilo (“pri sladosti Hristovoj, svet se ugor~ao...”). [ta,
zar oni nisu nikada ~itali Evangelije, zar nikada nisu bili u cr-
kvi, zar nikada nisu osetili “kosmizam” Hri{}anstva? I gde je ta
“jevrejska istina o zemqi”? Nema naroda “urbanijeg” i otkinutijeg
od zemqe... I sve se to izdaje za “produbqivawe” “problema judai-
zma u Hri{}anstvu”. A danas u [~asopisu] “Wusvik”, ~lanak o podr-
{ci ameri~kih fundamentalista Izraelu i wegovom “bo`anskom
pravu” na Svetu Zemqu. Sve je to krajwe neodgovorno, a papir trpi
sve. [Ose}am] ga|ewe prema svem tom “zagrcnutom bogoslovqu” us-
kli~nikâ i preuveli~avawâ.
(...) Hri{}anstvo tra`i, apsolutno tra`i jednostavnost,
zahteva [od ~oveka] “svetlo oko” koje “sija qubavqu”. Hri{}anstvo
se izvitoperuje svugde gde je gr~, gde se “priroda na pla~ nagoni“. A
sve je to, na`alost, u nepodnosivoj meri svojstveno na{oj epohi, sve
to pro`ima sobom na{u civilizaciju. ^ovek je izgubio sposobnost
da voli, i sve je za wega postalo “problem”. Treba oti}i od “proble-
ma”, iza}i iz wega, a to zna~i – o~istiti svoj vid, o~istiti svoju du-
{u od sveg tog nezdravog gr~a.
Ponedeqak 19. decembar 1977.
(...) U subotu sam se, preko dana, pro{teo Petom avenijom.
Sunce, ne~uvena gu`va, Christmas carols1 koje se ~uju odasvuda, pra-
znik trepti u vazduhu: sve ovo za mene predstavqa veliku radost. I
uop{te mi ne smeta ta “komercijalizacija” Bo`i}a, koju [mnogi]
stalno kritikuju. Ta, u Sredwem Veku qudi su trgovali Mo{tima!
U [kwi`ari] Rizzoli, gde sam u{ao, grmi neki Bahov oratorijum.
Ju~e, tokom dana – dobro i toplo, u Krestvudu, udvoje. S one
strane prozorskog okna vejao je sneg. Sivo nebo. Crne grane.
Petak 30. decembar 1977.
(...) Po~eo sam da ~itam “The Meaning of Anxiety”2 Rolo Meja.
@elim da shvatim sav taj svet “psihoterapije”, kojim su u na{e dane
1. Bo`i}ne himne (engl.).
2. “Smisao strepwe (teskobe, nespokoja, zabrinutosti)” (engl.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 597
bukvalno svi opsednuti. Ho}u da proverim svoju instinktivnu od-
bojnost prema tom svetu, svoju ube|enost u to da je on nespojiv sa
Hri{}anstvom, sa verom. Se}am se svoje – jedine! – “krize” iz
1935–1936. godine. Da li je to bila “anksioznost? I ako je bila, {ta
ju je razre{ilo? U svakom slu~aju, ne “psihoterapija” ~iji je sav smi-
sao u “verbalizovawu”, budu}i da, uz napor i napregnutost voqe, ta-
da ni{ta nisam (mesecima!) pokazao nikome, niti sam i sa kim re~
o tome progovorio. Sve se zbivalo unutra, u apsolutnoj skrivenosti.
I do danas ose}am ovako: Bog ostavio, Bog se vratio. A ponekad,
tako|e, ose}am da sam se molio jedino tada... I od tada vi{e nije bi-
lo nikakvih “kriza”.
A danas – stra{ni, neshvativi, “mra~ni” san: jedem, a kroz
prozor vidim troje ve{ala, i sa wih, po redu, padaju obe{eni, a je-
dan od wih po~iwe stra{no da puzi... [ta je to? Otkuda to? Me|u-
tim, probudio sam se i – nikakve “anksioznosti”! Sunce na krovo-
vima, sunce u pustom stanu, i u svemu “prisustvo” [Bo`ije], i od we-
ga – radost `ivota. Ponekad (~esto) mislim ovako: da nisam ja, mo-
`da, jedan vrlo ohladneli, ravnodu{ni i povr{ni ~ovek, koji `eli
samo “spokoj”? Da li je ispravno ono – “pokoja srce i{te”? Da li je
ispravna ta [moja] unutarwa odbojnost prema “religijskim razgovo-
rima”, “religijskoj sujeti” i “organizaciji” religijskog `ivota?
(No, [odbojnost] koja je, istovremeno, pra}ena i odbojno{}u prema
svakom “spiritualizmu”, “budizmu”, izlasku iz istorije...) O, kako
bih `eleo da po{teno, jednostavno, jasno izlo`im “u ~emu je moja
vera”, i kako mi je to nemogu}e...
Pre svega, zbog toga {to to nije jasno samom mom umu i saz-
nawu. Jedno mi se, ipak, ~ini “jasnim”, i to upravo ovo: da osnovne
“koordinate” te vere jesu, sa jedne strane, sna`na qubav prema sve-
tu u svoj wegovoj “datosti” (priroda, grad, istorija, kultura), a sa
druge – isto toliko sna`na, toliko o~igledna ube|enost (ili
“opit”) da je sama ta qubav usmerena na ono “drugo” {to svet sobom
“javqa” i u javqawu ~ega jeste su{tina, prizvawe i krasota sveta...
Zato mi je jednako dosadno i tu`no tamo gde se to “javqawe” pori-
~e, to jest sa onima koji ovaj svet vole bez [wegove] ”povezanosti”
sa onim “drugim”, ba{ kao i sa onima koji to “drugo” (religiju) na-
prosto suprotstavqaju svetu. Dosadno mi je i sa zatucanim “sekula-
ristima” i sa zatucanim “religioznicima”. A upravo se ta polari-
zacija zbiva u na{e vreme. S jedne strane, tuga “posvetovwa~eno-
sti”, a sa druge – tuga “pobo`nosti”, jer je i jedno i drugo, pre sve-
598 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ga, tri~avo, ~amotiwsko, samo po sebi ba{ dosadno. Me|utim, up-
ravo su to moje “koordinate”, i ostaje glavno i jedino pitawe: {ta,
onda, da se radi, to jest kako da se `ivi u svetu – Bogom, i u Bogu
– svetom, odnosno qubavqu? U ~emu je to, ~oveku svojstveno, stva-
rala{tvo? Jer, zajedno sa Bogom, ~ovek stvara svoj `ivot te, otu-
da, i svoje Carstvo Bo`ije...
Subota 31. decembar 1977.
Ju~e posle ru~ka sa Hopkovom de~icom na krovu World Trade
Center–a1. Predivan pogled na Wujork, s po~etka, u svetlosti suto-
na, a potom u svetlucawu no}nih svetala. Taj prizor mi je, tako
o~igledno, lep. Se}am se re~i P. Bergera: nije “selo”, ve} je grad –
simvol, stvarnost hri{}anske vere (“Novi Jerusalim” – “Ako te za-
boravim, Jerusalime...”). “Prirodom” bez grada obuzet je paganizam.
O. Toma [Hopko] mi je dao da ~itam cirkularno Bo`i}no
pismo nekakvog trapiste iz Masa~usetsa. U wegovom manastiru se
“susre}u” sve “tradicije” (Zapad, Istok, budizam...), svi “obredi”,
sva “iskustva”. O, kako u svemu tome ima ne~eg varvarskog! “Tradi-
cija” se ovde svodi bukvalno na nekakve ode`de: obu~e{ se kao bu-
dista i to je ve} – “iskustvo”. Muka mi je od takve jeftine, mutne,
zbrkane “duhovnosti”, od tog bezvrednog sinkretizma, od svih tih
uskli~nika. “Kulturu ne mo`e{ improvizovati”, zapa`a Grin. Re-
ligiju, tako|e. Spontano se prise}am re~i: “... i u strogi Tvoj
Raj...”.2 Od sve te zbrke, u kojoj treba da `ivi, ~ovek bukvalno posus-
taje. I ho}e negde da pobegne. [oqa kafe i hamburger u obi~nom
kafeu su istinitiji, stvarniji od sveg tog religijskog nakla-
pawa. Kao {to je Sveta Tajna nemogu}a bez hleba, vina i vode, tako
je i religiji potreban “svet”, stvarni i “svakodnevni”. Bez wega,
religija postaje – neuroza, samoobmana i samozavaravawe.
^etvrtak, 5. januar 1978.
Prvo {to je u~inio novoizabrani wujor{ki gradona~elnik
K. bio je “ukaz” kojim se gradskoj upravi zabrawuje da na bilo koji
na~in diskrimini{e homoseksualce. Ushi}ewe [novinara] “Wujork
Tajmsa”: “a new climate!”.3 Danas, na povratku iz Wujorka, slu{ao sam
1. Svetski trgovinski centar ili wujor{ke “Kule bliznakiwe” (Twin Towers)
koje su sru{ene u napadu Al Kaide 11. septembra 2001. godine.
2. Iz pesme E. Baratinskog “Molitva”.
3. “Nova klima!” (engl.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 599
radio. Tako|e ushi}ewe, sa zagrcwivawem, sa pohvalama hrabrosti
(!?) gradona~elnikovoj, uz kori{}ewe gromoglasne retorike o slo-
bodi, pravima i tome sli~no. Iskristalisala se ve} i terminolo-
gija: govori se “sexual orientations”,1 o “sexual preferences”2 i sli~no...
Kao da se tu radi o pravu da vam se vi{e svi|a kafa nego ~aj... To je
stra{nije od svega upravo za samu tu “slobodu” i “prava” u ime kojih
se sve to govori i radi. Hrabrost!? Naprotiv, “slobodni svet” sve vi-
{e biva pro`et strahom, konformizmom, gotovo terorom. Najstra-
{nije je to {to ve} danas svakoga ko istupi protiv, automatski
shvataju kao idiota, fa{istu, ihtiosaurusa... Svagda su mi se svi ti
pokli~i o “sumraku Zapada” ~inili kao dosadno preuveli~avawe.
Na`alost, i sâm po~iwem da mislim da je taj sumrak, to raspadawe
[Zapada] zaista na delu i da se sve vi{e ubrzava. Kada odbrana nei-
stine zvu~i kao odbrana istine, kao uzvi{ena propoved, kada se, dru-
gim re~ima, crno progla{ava za belo i obrnuto – ~ini se greh. A to
zna~i da u sâmo tkivo `ivota ulazi i zacaruje se smrt.
Petak, 27. januar 1978.
[etaju}i se, gledao sam qude i ~udio se tome {to mnogi od
wih nemaju nikakav “izraz lica”, jer wihovo lice ne izra`ava apso-
lutno ni{ta.
(...) Analiza u “Nouvel Observateur”–u italijanskih terori-
sti~kih bandi, kojima “ne preostaje ni{ta drugo osim mr`we i
ubistva”. Ali, za{to svi zdravo za gotovo prihvataju ovo – “ni{ta
drugo ne preostaje”? [ta, zar i nad wima sunce ne sija, zar oko
wih trava ne raste, zar ne `ive qudi, zar oni ne mogu da vole, da
se raduju, da tuguju? To su plodovi zlo~ina~kog kretenizma na{e-
ga doba: u po~etku su stvorili taj kult “mladih”, a potom su od wih
napravili ~udovi{ta.
Upravo sam ispratio mitr. Teodosija do [gr~kog] arhiepi-
skopa Jakova. U Konstantinopoqu je, po re~ima arhiepiskopa Jako-
va, ostalo pet do sedam hiqada Grka! Ali, i oni postepeno nestaju.
O, zar nam je su|eno da budemo svedoci kraja “Konstantinopoqa”?
A Pravoslavci i daqe [govore]: “drevne isto~ne Patrijar{ije...”
Celokupno Pravoslavqe kao da je za~arano vaselenskim “gradom
Kite`om”. Odjedanput mi je postalo jasno: sve se daje na “duhov-
1. “Polnim usmerewima” (engl.).
2. “Polnim ukusima (preferencijama)” (engl.).
600 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nost”, ali umire ono {to je za Hri{}ane glavno – Crkva. Za~u|u-
ju}e je to da su upravo ti “duhovwaci” po~eli da rasturaju Crkvu.
Oni su odbacili Evharistiju kao Svetu Tajnu Crkve ([jer su navod-
no] “nedostojni”!). Oni su sveli Crkvu na religiju, a religiju – na
sebe... I – svet je ostao bez Crkve ili, ta~nije, sa raznim wenim
ostacima: “nacionalnim”, “etni~kim”, “obrednim”, itd.
Subota, 11. februar 1978.
Urawawe – ju~e i danas – u meni sasvim nepoznati svet kopt-
skoga Hri{}anstva.1 I moram odmah da izrazim svoj glavni utisak:
c’est edifiant et c’est vivant...2
Se}am se svog u`asnog utiska iz posete 1971. godine Antio-
hijskoj Patrijar{iji u Damasku, a pre toga – 1966. godine – [iz po-
setâ] Jerusalimu, Stambolu, Atini... Svagda to ~amotno ose}awe
`ivotarewa, nominalizma, ga{ewa i zakovanosti u pro{lost sve
te i takve “crkvenosti” kao existence of non–existent world.3 Be`ivot-
ni jerarsi. Strah. La`, korupcija. “Vizantinizam”.
I, s druge strane, susret papom [enudom III, patrijarhom
Koptske crkve, pro{le godine u Los An|elesu. I odmah – utisak
istinitosti, `ivotnosti, duhovnosti, otvorenosti. A sada u Kairu
– susret sa samom koptskom stvarno{}u. Kopta u Egiptu ima oko
sedam miliona! I ta Koptska crkva, uprkos vekovima progona (vi-
zantijskih, arapskih, turskih), bez obzira na islamsko more koje je
okru`uje, na usamqenost, na sav duhovno–politi~ki haos Bliskoga
Istoka – `iva je i obnavqa se! Kakva lekcija [svim tim] `alosnim
“vizantincima”, svom tom “gr~kom raku” na telu Pravoslavqa!
(...) Uve~e – ne{to potresno. U dupke punoj crkvi, sedam hi-
qada qudi slu{a Patrijarha, kao i svakoga petka. Na sto~i}u is-
pred wega stotinak papiri}a sa pitawima. On je izabrao pet–{est
i odgovorio [na wih], potresno jednostavno a istovremeno i duboko
(o smislu molitve “Gospode, pomiluj”; o smrti majke – gde je ona sa-
da; petnaestogodi{woj devoj~ici: da li mo`e da ide u manastir; ne-
kome je neko obe}ao da }e, ako polo`i ispit, raditi u crkvenoj
{koli pa nije ispunio svoje obe}awe; itd.). Zatim je odr`ao bese-
du o ku{awima Hristovim u pustiwi, i opet – istinito, `ivo, pa-
1. Tokom boravka o. Aleksandra u Kairu, 10–14. februara 1978. godine (prim. prev.).
2. Ono je izgraditeqsko i `ivo (fran.).
3. “Postojawa nepostoje}eg sveta” (engl.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 601
stirski, hranqivo... Gde je jo{ u Pravoslavqu mogu}e videti, do`i-
veti ovo: Patrijarh sa narodom, u `ivom razgovoru?
(...) Dan pre toga – piramide. Hteo sam da ih vidim, ne mo`e
se biti u Kairu a ne videti piramide. Me|utim, one iznutra na me-
ne “nisu dejstvovale”. Umom shvatam wihovu zanimqivost, grandio-
znost, svojevrsnu lepotu. Ali, za du{u – sve je to mrtvo, nije moje,
[sve je to] pro{lo, daleko, turisti~ko. @iva, istinita jeste jedino
pustiwa. A piramide i Sfinga – mrtvi spomenik mrtve gordosti.
Ali, zato danas – neobi~an dan: poseta trima manastirima u
samoj toj pustiwi, sa fakti~ki neprekinutim predawem od Antoni-
ja Velikog, Makarija Velikog... Grob Jefrema Sirijskog! Ali, ono
najpotresnije jeste, naravno, to {to sve to – `ivi. Pravi monasi!
Da, od detiwstva gledam samo opona{awe, glumqewe mona{tva, tri-
~arije, krivotvorewe, “stilizaciju” i, {to je glavno, to neprekidno
naklapawe o mona{tvu i “duhovnosti”. Ali, evo monaha – u stvarnoj
pustiwi! U stvarnom podvigu... I koliko samo [ima] mladih! I ni-
kakve reklame, nikakvih bro{ura o duhovnosti. Za wih niko ni{ta
i ne zna, a wima je to svejedno. Sve to naprosto zapawuje! Hiqade
pitawa u glavi, ali u wima moram da se razaberem postepeno. No, za
sada to putovawe u pustiwu ostaje ne{to blistavo...
Ponedeqak, 13. februar 1978.
Evo i posledwe ve~e, posledwi suton u Kairu. I, kao i uvek,
u du{i – pramen tuge... Kada do|e{ – broji{ dane do odlaska. A, po-
tom, grad sa svojom neizrecivom atmosferom, qudima, svetlima – ne-
kako “natapa” sobom du{u... No, ne bih `eleo ovde da `ivim. Ne vo-
lim “Istok”. Ovde se, sa naro~itom snagom, ose}a do koje mere je Za-
pad – moj zavi~aj, moj vazduh. Rim mi je, a o Parizu i da ne govorim,
duhovno bli`i od Atine, Stambola, Palestine i, evo sada, od Kaira
i Egipta. Ne verujem u “isto~nu” mudrost, navodno nedostupnu Zapa-
du. No, ipak, ose}am da sam se ovde dotakao ne~eg va`nog i dubokog.
Ipak, postoji [ovde] nekakva “mudrost”. Mo`da je to spoj beskrajne
drevnosti sa detiwim poimawem onoga “sada”, [spoj] koga vi{e uop-
{te nema kod zapadnog ~oveka. Ovde postoji vreme, a na Zapadu vre-
me, po svoj prilici, vi{e ne postoji. Ovde je ~ovek porobqen spoqa,
ali je slobodan iznutra. Na Zapadu je ~ovek slobodan spoqa, ali je
porobqen brigama koje ga svagda pritiskaju. Ovde je “stra{no” u po-
liti~kom smislu, ali nije stra{no sa qudima. Na Zapadu vlada po-
liti~ka sigurnost, ali su qudi rastrojeni, usamqeni i stra{no im
602 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
je jednima sa drugima. Sve ovo su, sasvim mogu}e, ishitrena uop{ta-
vawa. Ne znam, mo`da... Ali, ose}awe je takvo da sirota starica u cr-
noj drowavoj haqini, koja na ulici prosi, nije odse~ena od drugih
qudi, kao {to je to slu~aj na Zapadu. Ona i daqe ostaje ~lan, deo dru-
{tva. Na Zapadu, gde dru{tvo nije organsko (naro~ito u Americi),
svako sve vreme ula`e nat~ove~anske napore da bi “opstao na vrhu”,
da ne bi potonuo, i to zaista jeste briga. Na Zapadu su neophodni no-
vac ili uspeh. Ili ta~nije – novac kao uspeh...
Ali, {ta }e biti sa tim Istokom, koji se, iznutra, ve} pre-
daje, koji se ve} predao Zapadu? Bio sam danas u gostima kod [tamo-
{we] “bur`oazije” – lekarâ, profesorâ... I iz wih ve} nezadr`ivo
izbija neka karikaturalnost...
Ponedeqak, 27. februar 1978.
(...) Qana je otputovala na tri dana u ^arlston, i odmah –
ose}awe usamqenosti, gotovo ~amotiwe. ^itavo ve~e nisam ni{ta
mogao da radim.
^amotiwa, opet, i od “ni{tavnosti” poslova kojima moram
da se neprekidno bavim na Akademiji – sva|e, intrigice, pritu-
`be. U subotu se pevalo “Na rekama vavilonskim...”, ali ko jo{ da-
nas ~uje taj uzdah? Svugde “inkvizitori”, samo ne veliki, kao kod
Dostojevskog, ve} neki maju{ni, samoqubivi, nervozni, zavidni [in-
kvizitor~i}i]. O, kakvo more podozrivosti i ukopanosti u onom
“svom sopstvenom”! I otuda to stalno pitawe u du{i: ta moja `eqa
da odem [odatle] – {ta, zapravo, predstavqa ta `eqa? Bekstvo sa
“bojnoga poqa” ili, pak, naprotiv, korak koji ne mogu da u~inim
zbog sopstvene malodu{nosti?
Nedeqa, 5. mart 1978.
(...) “Desni~arstvo” mi je [kao mladi}u] bilo u krvi kao ne-
{to {to je o~igledno sâmo po sebi. Danas ne mogu da podnesem “de-
sni~arstvo”, ali isto tako ni “levi~arstvo”. Me|utim ta podela, ta
polarizacija ne prestaje. Za{to? O ~emu se tu radi?
Jedno mi je jasno: prekrasan je u svetu jedino “neuspeh”, jedi-
no siroma{tvo, sa`aqewe, sastradavawe, rawivost. “Dolina siro-
tovawa, nestalnosti sudbe”... I jo{ – neza{ti}enost de~ice... Sve
ono nagojeno, samouvereno, glasno i uspe{no jeste – u`asno... Raz-
mi{qao sam o ovome u vezi sa Vajdleovom (~udnom) pri~om u “No-
vom @urnalu” (“Belo odelo”). Genijalni simvol Dostojevskog: “de~i-
ja suza”. To nikada ne ulazi u “muziku desni~arstva”, a to je, mo`da,
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 603
porodilo “muziku levi~arstva”... “Desni~arstvo” je nespojivo sa da-
na{wim Evangelijem: “U tamnici bejah...” [Mt. 25, 43]. “Levi~arstvo”
je, pak, nespojivo sa Molitvom blagodarewa: “Veliki si, Gospode...”
^etvrtak, 9. mart 1978.
Svih ovih dana – dubinsko! – nezadovoqstvo sobom. [ta ja
zapravo “radim” u `ivotu? U su{tini – sarkasti~no gun|am na ra-
~un svih onih “koji ne shvataju”, svih onih “koji ne ~ine” ono pra-
vo. Me|utim, to ne ~inim ni ja. @ivim kao u nekakvom stalnom
“zanesewa{tvu”, ali pasivnom, ne aktivnom. Bez molitve, bez pod-
vi`ni{tva. U iskawu “spokoja”... U lewosti... I onda kada sve to
ose}am, kao {to je to slu~aj u ove dane, i kada mi se ne pi{e, toli-
ko mi o~igledna postaje la`nost moga `ivota. “Ustani, za{to spa-
va{...” Jer, zaista, “kraj se pribli`ava”.1
Utorak, 14. mart 1978.
Drugi dan Posta i drugi dan nepu{ewa, i, Bo`e moj, kako je
sve to mu~no, beskrajno mu~no! ^udno je to i re}i, ali upravo tu
ose}a{, sa svom snagom, smisao svega onoga {to je – u molitvi, ve-
ri, Hri{}anstvu – izra`eno tim neprestanim: “Gospode, pomiluj”,
u odgovor na Hristovo: “Bez Mene ne mo`ete ~initi ni{ta...” [Jn.
15, 5]. U izvesnom smislu, premda o tome nikada nisam pisao, pu{e-
we ve} odavno ~ini svojevrsni “fokus” moga `ivota, sredi{te pi-
tawa – kako `iveti... Samo oni koji pu{e – i to koji pu{e kao ja,
ve} ~etrdeset godina, a posledwih dvadeset godina, ~ak, po dve pa-
klice na dan – ponavqam, samo takvi pu{a~i mogu da shvate kakav
ogroman, i mu~an, i presudan ne “problem”, ve} breme predstavqa
pu{ewe, i u kojoj meri – u dubini, u podsvesti – sve, na ovaj ili onaj
na~in, stoji u vezi sa tim bremenom.
^etvrtak, 16. mart 1978.
(...) Relativni poraz “levi~ara” u Francuskoj. Izraelski na-
pad na Liban. O, kako sve to izgleda kao bezumqe spram dubine mo-
litava koje se ~itaju na Liturgiji Prethodnoosve{tanih Darova!
Ali, evo te molitve zbog ne~ega ne “dejstvuju”, a one ne dejstvuju, pre
svega, na one2 koji ih “~uvaju” u ovom svetu. U ove [velikoposne] dane,
1. Kondak iz Velikog kanona Sv. Andreja Kritskog: “Du{o moja, du{o moja, usta-
ni, za{to spava{? Kraj se pribli`ava...”
2. Tj. na same Hri{}ane, Pravoslavce (prim. prev.).
604 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
naro~ito sna`no ose}am da su evangelski izrazi – “ovaj svet”, “ne od
ovoga sveta” – krajwe konkretni. Eto, napisah: “ne dejstvuju”. Ali, ne
dejstvuju bukvalno u onoj meri u kojoj sama Crkva odnosno Hri{}ani
`ive i dejstvuju po logici “ovoga sveta”. I tada sve {to oni govore
po logici “ne od ovoga sveta” – ne dejstvuje, jer je potpuno neutrali-
sano. Tako je i u li~nom `ivotu, i u `ivotu Crkve. Budu}i da Crkva
postaje jedan od od “~inilaca”, jedan od sastavnih delova “ovoga sve-
ta” (politike, nacionalizma, igre “desnice” i “levice”, ~ak i “reli-
gije”) – wena istinska blagovest se, u boqem slu~aju, vi{e ne ~uje ili
se, pak, u gorem, ~uje kao obmana. [ta je to “ovaj svet”: to je, pre svega,
ne{to ra~unxijsko, vera u ra~unxijstvo, i to je svagda “logika sile”.
Ponedeqak, 10. april 1978.
“Zapisujem, da ne bih zaboravio...” A evo sada, ~ak, i ne zapi-
sujem, premda se, ~ini se, ima {ta zapisati. No, razdrobqenost vre-
mena u kome `ivi{, `urba, tri~avi poslovi i posli}i koji te ne-
prekidno opsedaju, razgovori, zasedawa, telefonski pozivi... To je
svojevrsni Kafka, samo bez ogor~enosti, bez misterioznog tu`io-
ca. Ali, isto je to ose}awe bez krivice krivoga (“nisam uspeo”, “ni-
sam u~inio”, “nisam razgovarao”), i stoga, u pauzama – koje mogu bi-
ti, ~ak, i duge – izme|u tih “poslova”, kao da urawa{ u nekakvu nir-
vanu, a, pre svega, u ~itawe...
Ipak, se}awa radi, zapisiva}u (zapisujem samo ono {to se,
po mome mi{qewu, izliva na du{u kao svetlost i blagodarnost).
Dva dana sa Qanom u Palm Springsu (29–30. marta). Zadiv-
qenost, ushi}enost (bukvalno!) cvetaju}om pustiwom.
(...) Dima Grigorjev, u Va{ingtonu, pri~a o Rusiji, kuda ~e-
sto putuje (...) Uvek to – mi, na{e... Ili, pak, – huqewe i pquvawe
po sebi. Pa da, mi se i kajemo “boqe od svih drugih”. “Duhovni pre-
porod”, “o~i{}ewe kroz stradawe”, itd. A u stvarnosti, ono {to se
“odatle” [SSSR] {iri – jezivo je preko svake mere. A, ponekad,
priznajem, slu{aju}i Vawu, Aqo{u i Lenija o wihovim “parohij-
skim sabrawima”, o usklicima poput: “Tamo gde se radi o naciona-
lizmu, o na{oj ruskosti, prestaju qubav i trpewe” (verbatim)1, do|e
mi da svemu tome ka`em “ve~no zbogom”...
I nemam nikakve `eqe da se borim protiv svega toga (u
“Novoj ruskoj re~i”!?). Imam `eqe da odem daleko odatle. I, ~ini
1. Doslovno (lat.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 605
mi se, ne zbog malodu{nosti, ve} zbog svesti o nemogu}nosti da se,
na tom nivou, ~ak i uka`e na ono “u ime ~ega” bi se trebalo bori-
ti. Da se uka`e na onu tajanstvenu i nikada bu~nu radost, na onu
tajnu krasotu koja se nikada ne samopokazuje, na smirewe koje se
nikada ne samohvali{e, na dobro. “Do|ite k Meni... i Ja }u vas us-
pokojiti” [Mt. 11, 28]. Kako ovo spojiti sa tim neprekidno grme-
}im: “Mi [Rusi] objavqujemo, mi zahtevamo, mi protestujemo...”
I kao posledica ovoga – slabost, lewost, nedisciplinova-
nost (u meni) i, stoga, svest o tome da ne treba da govorim... Ne{to
“~ehovqevsko”. Naprosto nekakva bojazan od “aktivizma” (mladih na
Akademiji), od wihove `eqe da “pastirstvuju”, “rukovode”. Ja svagda
imam neko ose}awe da sve to nije neophodno. Jer, ako ~ovek oseti ono
{to nazivam rado{}u ili, jednostavnije, ako imalo zavoli Hrista
(i do|e k Wemu), onda sve to zaista wemu vi{e nije potrebno. Ako,
pak, to ne oseti – sve ovo mu ne}e biti ni od kakve pomo}i. Sve
po~iwe od ~uda, a ne od razgovora. [Ose}am] posustalost od sve te
gu`ve u koju se pretvorila Crkva, od toga {to u Crkvi vi{e nema
onog vazduha, ti{ine i ritma, tj. svega onoga ~ega ima u Evangeliju.
Mo`da upravo zbog toga tako volim praznu crkvu, kada ona govori
samim svojim }utawem. Volim crkvu “pre” slu`be i “posle” slu`be.
Volim sve ono {to se qudima ~ini usputnim (i}i kroz sun~ano ju-
tro na posao, posmatrati suton, “posedeti na miru”...) i, stoga, neva-
`nim, a {to, kako mi se ~ini, jeste ona jedina pukotina kroz koju
prosijava tajanstveni zrak. Jedino u tim i takvim usputnim me|u-
trenucima sebe ose}am `ivim, okrenutim k Bogu, jedino se u wima
ose}a damarawe “sasvim druga~ijega bitovawa...”1
Osetio sam ovo naro~ito sna`no ovih dana, dok sam stajao
kod automehani~ara (gde su mi mewali gumu) i dok sam “sazrcavao”
qude koji su se, obasjani sutonom, vra}ali ku}i sa posla, sa kupqe-
nim potrep{tinama [u rukama]. Ili jo{ pre toga: video sam majku sa
dvoje de~ice, na Petoj aveniji, sve troje – siroma{ni, ali “prazni~-
no” odeveni. Izvela ih je da bi im pokazala Wujork. Za{to to tako
na mene deluje, tako da meni – najnesentimentalnijem i najravnodu-
{nijem (kako dixit2 Qana) ~oveku, do|e da zapla~em? Za{to tako ~vr-
sto znam da se upravo tu doti~em onoga “krajwega”, onoga u vezi sa
~im je sva radost, sva vera, i {to naprosto razvejava sve probleme?
1. Iz pesme V. Hodasevi~a “Ni `iveti, ni pevati...”
2. Re~e (lat.).
606 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Ponedeqak, 17. april 1978.
(...) Ju~e, posle Liturgije, oti{ao sam sa Qanom u Vapingers
Fols [kod Ane]1. Doru~kovali smo, tokom puta, u nekom porodi~nom
restoranu. Ostareli bra~ni parovi. Nedeqna ti{ina. Kroz prozor
– brda blistaju}a prole}em, drve}e... Svagda{wa radost zbog doti-
cawa samoga `ivota. Poja~ana, mo`da, time {to sam u subotu, neko
vreme, proveo sa studentima drugih pravoslavnih fakulteta – gr~-
kog, ukrajinskog, tihonovskog. Svi ti podrasnici, brade, klawawe,
sve to glumqewe religije – uh, {to ga vi{e ima, tim mi je sve od-
bojnije. Krivotvorewe, la`nost, uz to jo{ i pro`eta strahom, neu-
be|eno{}u... Jadna deca... Nije u tome tragedija Hri{}anstva {to je
Hristos propovedao Carstvo Bo`ije, a javila se Crkva, ne, jer se
Crkva radi toga i “javila” da bi objavqivala i javqala Carstvo Bo-
`ije “dokle ne do|e” [1. Kor. 11, 26], ve} u tome {to je Crkva posta-
la ciq po sebi, {to je prestala da bude “javqewe”, {to se odvojila
od Carstva Bo`ijega, i {to je wena sakralnost prestala da bude es-
hatolo{ka. Spore se qudi o “utika~ima” i “uvo|ewu struje”, o “ka-
blovima”, ali ne i o onoj svetlosti radi koje jedino sve i postoji...
Pro~itao sam ovih dana kwigu B. Zajceva “@ivot Turgewe-
va”. [Moja] neiskoreniva qubav prema XIX stole}u, kako ruskom, ta-
ko i zapadnom! To je epoha, ~ini mi se, kada je, s jedne strane, prvi
put po~elo da se javqa iskustvo, ideja, `eqa za punotom ({to je bio
plod Hri{}anstva) i kada je, sa druge strane, ta punota po~ela da
puca po svim {avovima i da se raspada. Na{e stole}e ve} `ivi odu-
stajawem od punote, bekstvom svakoga u svoje – maju{no, ograni~e-
no i, stoga, “negativno”: ono, drugim re~ima, `ivi redukcijama.
Strast na{e epohe je borba protiv zla, pri potpunom odsu-
stvu ideje ili poimawa onoga dobra, u ime koga se ta borba vodi.
Borba, na taj na~in, postaje ciq po sebi. A borba kao ciq po sebi
[uvek] i sama postaje zlo. Svet je prepun zlih boraca protiv zla! I
kakva je to samo |avolska karikatura! Neveruju}i – Turgewev, ^e-
hov – jo{ uvek su znali za dobro, za wegovu svetlost i silu. A da-
nas, ~ak i veruju}i, a, mo`da, pre svega, upravo veruju}i znaju samo
za zlo. I ne shvataju da teroristi svih boja, o kojima svaki dan pi-
{u novine jesu proizvod upravo takve vere, proizvod progla{ewa
borbe za ciq i sadr`aj `ivota, i to zbog potpunog odsustva bilo
1. Ana Aleksandrovna, k}er o. Aleksandra [memana, supruga o. Tome Hopka
(prim. prev.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 607
kakvog ubedqivog iskustva dobra. Teroristi su, sa ove ta~ke gledi-
{ta, dosledni. Ako je sve – zlo, onda sve treba sru{iti (...)
Pi{em ovo (osam je sati ujutru), dok sa one strane prozora
mno{tvo malene, ~iste i plavokose de~ice ide u {kolu. U kakvom
}e svetu morati da `ive? Kada bi ih makar podstakli da ~itaju
Turgeweva i ^ehova... Ali, ne – uzbu|ene monahiwe }e da ih u~e da
se “bore protiv zla” i pokaza}e im neprijateqa koga treba mrzeti.
Ali, niko se ne}e potruditi da tu de~icu priop{ti poznawu do-
bra, da im omogu}i da ~uju “zvuke Nebesa” qermontovqevskoga An-
gela. One zvuke za koje je Qermontov [~uv{i ih] rekao da je “ostao
bez re~i, ali `iv”. One zvuke koji jedini, u su{tinskom smislu, i
daju “dubinu” na{im “klasicima”.
Veliki Ponedeqak 24. april 1978.
Lazareva subota. Cveti. Ushi}ewe, radost, ose}awe prikosnu-
tosti, priop{tenosti onome “jedinome potrebnome”. I, kao naro~ita
milost, sasvim izuzetna obasjanost, osun~anost, lepr{avost ova dva
dana, drve}a u cvetawu, pashalno radosnih `utih forsitija... U subo-
tu, posle Liturgije, oti{li smo na grobqe. Lazareva subota je vi{e
od bilo kod drugog dana, vi{e ~ak i od Pashe, dan za grobqâ, zato {to
je to dan “uverenosti u op{te vaskrsewe”... Uve~e, prvo Strasno
Jutrewe. Ono jedino {to ~oveka spre~ava da se u potpunosti “posve-
ti” jeste ose}awe odgovornosti za sve te [`itejske] trice... A u ove da-
ne du{a `eli potpuno odvajawe od svakodnevice ili, makar, olak{a-
we `ivotnoga bremena, a upravo to jeste ono {to je nemogu}e. Shva-
tam iznutra ^ehovqevog arhijereja, koji je u predsmrtnom snu Pavlu-
{inom, iznova postao slobodni de~ak. Ali, naravno, to isku{ewe
nije hri{}ansko, jer pravo Hri{}anstvo treba da se sastoji u “odu-
hotvorewu” bremena, a ne u razdra`enoj `eqi da se od wega pobegne...
Mnogo ispovesti u ove dane. Za{to qudi tako nezadr`ivo,
maltene sistematski, premda gotovo svagda podsvesno, razaraju `i-
vote jedni drugima? Me|utim, stvari upravo tako stoje, to je sama
su{tina “zla”, a to je tako verovatno zato {to to [uzajamno] “razara-
we” predstavqa nali~je one qubavi za koju je i sazdan ~ovek. Upravo
zato {to je ~ovek stvoren za qubav, on, ispadaju}i iz we, nastavqa da
bude “svezan” tom neraskidivom vezom, samo {to sada to vi{e nije
[vezan] sa bli`wima, ve} sa neprijateqima. Su{tina paloga sveta:
neprijateqstvo svih prema svima, koja se hrani upravo ~e`wom za
qubavqu, neizbe`no{}u qubavi, nazna~eno{}u ~oveka za qubav.
608 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Veliki Utorak 25. april 1978.
(...) Prelistao sam, tra`e}i u stolu ovu svesku, zapise iz
1974. i slede}ih godina. Sve jedna te ista jadikovawa na `itejsku
strku i zbrku koja pro`dire i uni{tava moj `ivot. Ali, to je zai-
sta stra{no breme moga `ivota, i ne znam – kako da se od wega oslo-
bodim, i da li je to uop{te neophodno?
Svih ovih dana – nekakva te`ina od ispovesti, od nevoqno-
ga bavqewa tri~avim i dosadnim “dramama”, kojima, na`alost, obi-
luje fakultetski `ivot. Postoji, zaista u Americi nekakvo skri-
veno, a sve vreme na povr{inu izbijaju}e violence,1 naporedo sa in-
fantilno{}u, jednostavno{}u, itd. Da li je to strah? Samoodbrana
u takmi~ewu? Tu nema one tihosti: “da tihi i bezmete`ni `ivot
pro`ivimo...” Ako ~ovek {eta, onda on to ~ini zato {to mu je to
prepisao lekar ili je o tome ~itao u novinama. U su{tini – potpu-
na nesposobnost da se bez koristi nasla|uje `ivotom, da se
“zaustavqa” vreme, da se oseti prisustvo ve~nosti u vremenu... Po
mome mi{qewu, Amerikanac se boji da uka`e poverewe `ivotu:
suncu, nebu, miru; on sve vreme mora sve to da dr`i under control2.
Otuda ta nervna napetost u vazduhu... I, tako|e, stalna usmerenost
pa`we na druge, nekakvo uho|ewe svih od strane svih.
Veliki Petak 28. april 1978.
O~ekivawe i ispuwewe. ^ini se, nikada se ne}e zavr{iti
Post, ne}e se pokrenuti sa mesta tih beskrajnih ~etrdeset dana...
Zatim, u Lazarevu subotu – “nedosti`nom” se ~ini Pasha... Ali, ona
svagda dolazi i svagda iznena|uje. I zaista: “@enik u pono} dola-
zi...” Ose}awe da uop{te nisam ni i{~ekivao, niti se pripremio,
da sam, svejedno, beznade`no izvan odaje...
Ju~e – Veliki ^etvrtak i svagda{we ose}awe da vremena ne-
ma: da je to onaj isti Veliki ^etvrtak u koji sam, u detiwstvu, sa An-
drejem i{ao ulicom Legendre, a zatim pod razlistalim platanima,
niz Boulevard de Courcelles, ulicom Daru ili, mo`da neki jo{ raniji
[Veliki ^etvrtak]... [Ose}awe] da taj Veliki ^etvrtak ne dolazi k
nama, ve} da se mi vra}amo wemu, da se iznova u wega pogru`avamo, da
nam se iznova daje, daruje. “I ja vama zave{tavam Carstvo, kao {to ga
Otac Moj Meni zave{ta...” [Lk. 22, 29]. Da se sva sila “Liturgije” Cr-
1. Nasiqe (engl.).
2. Pod kontrolom (engl.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 609
kve upravo i sastoji u tome {to nam ona daje mogu}nost tog povrat-
ka, tog pogru`ewa... I, kona~no, da “duhovni” `ivot i jeste u tome da
tamo budemo, a ne samo da se tog “tamo” tek ponekad i, pritom jo{
simvoli~ki, prikoswujemo... “Na gorwem mestu, uzvi{enim umom...”
Razgovori, ovih dana, sa nesre}nima. U sredu sa D. T. koju je
odbacio verenik ili, ta~nije, onaj za koga je ona mislila da joj je
verenik. Ju~e sa G. T. koja je u te{koj, stra{noj depresiji. Ose}awe
potpune nemo}i, maloverja, nemogu}nosti da se pomogne. Re~i koje
gube svaki smisao i snagu.
Pro~itao sam danas saop{tewe o novom “oblakoderu”, podig-
nutom u Parizu, a koji je projektovao [Salvador] Dali. Sve neke koc-
ke... I na pamet mi je pala jednostavna misao. U ~emu je u`as nove
umetnosti, arhitekture, slikarstva, kwi`evnosti? Svako, ~ak i naj-
trivijalnije, “najviktorijanskije”, najsentimentalnije, stubovima i
kupidonima najnaki}enije zdawe iz pro{losti jeste, ipak, “simvo-
li~no”. Jer, ~ak, i takva trivijalnost stoji u vezi sa ne~im drugim,
~iju karikaturu ona predstavqa. Tu sve, ipak, na ovaj ili onaj na~in,
jo{ uvek stoji u vezi sa ne~im drugim. “Nova” umetnost zaista ho}e
samo jedno: da razru{i tu “povezanost”, taj simvolizam ili, ta~nije,
da ga raskrinka. “Nova” umetnost kao da govori: pogledajte – iza to-
ga nema ni~ega. To je zapo~eo ve} nadrealizam, koji je – iako je mno-
go naklapao o “ma{ti” – u stvarnosti “ma{tu” projavio ili kao ap-
surd, ili kao prqav{tinu i besmisao, ili kao nekakav be`ivotni
“nemir”. ^ak i najtrivijalnija, najsladuwavija romansa skriva u se-
bi neku mogu}nost. Iz we se mo`e nekuda uzdi}i: to je, ipak, [jo{
uvek] “~ove~anski svet”. A iz onoga {to ra|a te kockaste zgrade, ne
mo`e se krenuti nigde. Zato sam se ovoga setio u vezi sa ju~era{wim
razgovorima, jer je tu sve povezano.
Bezizlaz takve vrste nesre}e jeste u tome {to wena `rtva u
na{e dane sama sebi mo`e sve da objasni i da proanalizira uz po-
mo} “psihoterapeutske” terminologije. Me|utim, upravo ta anali-
za, to mrtvo znawe o `ivom stradawu i o stvarnom zlu jeste ono {to
izle~ewe ~ini nemogu}im. Jer, ~ovek nema gde da se “izle~i”... A
pristup starim, zapravo, ve~nim, `ivim i isceliteqskim simvoli-
ma je zatvorila upravo sama “religija”. Strasna Sedmica je postala
“diskurzivno kazivawe” o tome {ta se, pre dve hiqade godina, dogo-
dilo sa Hristom, prestav{i da bude javqewe onoga {to se danas
zbiva sa nama. To vizantijsko, retori~ko “svo|ewe” ra~una sa Judom,
sa Judejcima, na{ pravedni, “pobo`ni” gnev usmeren protiv wih...
610 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
kako sve to zvu~i bedno posle [~itawa] prvoga Evangelija.1 Veliki
Petak, dan javqewa zla kao zla, ali i dan razru{ewa zla i dan po-
bede nad zlom, postao je dan na{eg tri~avog qudskog u`ivawa u sop-
stvenom po{tewu i svojevrsni trijumf “pobo`ne” sentimentalno-
sti. I mi, ~ak, i nismo svesni da time, u krajwem ishodu, “obe-
sna`ujemo Krst Hristov” [1. Kor. 17, 1].
Tomina nedeqa, 7. maj 1978.
(...) U Parizu je umro Pe}a Kovalevski. O koliko je toga sa
wim povezano u mom crkvenom `ivotu! U su{tini, ve}ina qudi i ne
zna, zaista, koliko su ~esto, a da toga ni sami nisu bili svesni, u
`ivotu drugih qudi [u nekom trenutku] odigrali odlu~uju}u ulogu. U
mome `ivotu to su, po hronolo{kom redu, general Rimski–Korsakov,
o. Zosima, Pe}a Kovalevski, o. Sava, o. Kiprijan, o. Florovski. Mo-
gao bih, kako smatram, sa prili~nom ta~no{}u da odredim doprinos
svakoga od wih onome {to je, u celini, postalo moje “ose}awe sveta”.
Me|utim, oni me|usobno nisu imali gotovo ni~eg zajedni~kog. Tre-
ba, ovde da pridodam jo{ i Vajdlea. No, u izvesnom trenutku, presta-
lo je dejstvo tih “uticaja”, to jest okon~alo se wihovo pretvarawe u
neku unutarwu “sintezu”, posle ~ega sam ja mogao da, sa svoje strane,
“objektivno” sagledam i granice tj. ograni~enost svakog od tih uti-
caja. Jo{ va`nije je to {to se svaki od tih uticaja sastojao mnogo vi-
{e u izvesnoj “tonalnosti” nego u odre|enim “idejama”. I svaki od
wih se pokazao kao provodnik, javqewe i dar ne~ega {to je za mene
beskrajno va`no, onoga ~ime ja u dubini `ivim (kada `ivim). I ma
kako to ~udno zvu~alo: sretao sam se sa qudima, po svoj prilici, mno-
go zna~ajnijim od ovih [pomenutih], ali “dar” dobijen upravo od tih
[pomenutih] u dubini je bio neuporedivo “presudniji”. Mo`da je u
ovome tajna: jedan ~ovek je poslat k tebi, a k drugome ~oveku si po-
slat ti, i ni on, ni ti to ne znate, a Bog upravo tako “uti~e” na na-
{u duhovnu sudbu. Jedno mi je, pak, jasno: na mene ne samo da nikada
nisu “delovali”, ve} su, naprotiv, odmah u meni izazivali protiv-
qewe i odbacivawe svi fanatici, nosioci “celovitih” [holisti~-
kih] i “organskih” pogleda na svet, vo|e, “duhonosci”, “starci”, qu-
biteqi intimnih duhovnih “razgovora” i “razotkrivawa” du{e i po-
misli. Tu bi se odmah javqalo ose}awe, pre svega, nekakve u`asne ne-
lagode. Onima koji su na mene “uticali”, po svoj prilici, “zajedni~-
1. “Sada se proslavi Sin ^ove~iji i Bog se proslavi u Wemu” (Jn. 13, 31).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 611
ko” je bilo to {to su svi oni bili qudi “uzdr`ani” u li~nim odno-
sima, to jest qudi koji su voleli da govore ne jedni o drugima, ve} o
onome {to su voleli i {to ih je zanimalo. U meni se, i dan–danas, ja-
vi izvestan strah kada ~ujem: “@eleo bih da sa vama porazgovaram,
nasamo...” Nepobitno znam da ne umem da vodim takve razgovore ili
“sabese|ewa”, i da nisam na wih “prizvan”. Tu ose}am istinitost
Solovjevqevog stiha o tome da “srce srcu bezglasno besedi”...1
Utorak 10. oktobar 1978.
Radost: sve ~e{}a “svedo~anstva” o tome da moje kwige “do-
laze” do qudi, da su qudima potrebne. Primer: dobio sam iz Rusije
dovr{eni ruski prevod “Vodom i Duhom” i pismo Kijevqanke koja je
kwigu prevela. Na Dan pravoslavnoga obrazovawa – neki nepoznati
qudi. Jedna mlada `ena–lekar: “Toliko sam `ivela sa Va{im kwi-
gama, da mi je te{ko da poverujem da sam Vas videla u`ivo”. Da, na-
ravno, ~oveku je “prijatno”. Ali, nije samo to. Jer, takva svedo~an-
stva, kako sam primetio, dolaze svagda u trenucima ili periodima
sumwi, u`asa zbog toga {to je `ivot gotovo pro{ao i {to ni{ta
nije ura|eno, {to je vreme protra}eno...
“The Breakers” hotel, Palm Bi~, petak 13. oktobar 1978.
Ogromna, suncem obasjana dvorana, sa velikim prozorima
koji gledaju na okean. Florida, Palm Bi~. Najboqi hotel. [ta ja tu
radim? Tu sam na “grand assembly”(!)2 “Reda Sv. Ignatija Antiohij-
skog”, osnovanog, koliko ja to mogu da shvatim, da bi se “slivale pa-
re” u antiohijsku jurisdikciju. Nekoliko desetina Levantinaca i
Levantinki, tompusi, ne~uveno “novobogata{tvo”. Tokom dana }u
morati da, na neki na~in, dam “duhovniju dimenziju” ovom skupu. Bo-
jim se da }e to biti jednako te{ko kao i propovedati “prekrasnu da-
mu Siroma{tvo” na skupu akcionara Standard Oil–a3.
I to je tim stra{nije (“to”: blagostawe, nagojenost, itd.) jer
se ovih dana, pri potpunom }utawu sveta, zbiva istrebqewe Hri{}a-
na u Libanu. Ju~e sam, lete}i iz Wujorka, ~itao “Le Mond”, “Le Nou-
vel Observateur”, “L’Express”, koje sam kupio ujutru, i u`asnuo sam se
zbog razmera te krvave tragedije. Ali, pravoslavni Arapi, opet, vi-
{e vole da budu sa muslimanima, a wihov nesre}ni patrijarh, koji se-
1. Iz pesme Vladimira Solovjeva “Mili dru`e, zar ne vidi{...”.
2. “Velikoj skup{tini” (engl.).
3. Velika ameri~ka naftna kompanija.
612 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
di u Damasku, uverava sirijske vlasti da bi Hri{}ani na Bliskom
Istoku bili potpuno zadovoqni svojom sudbinom samo kada ne bi bi-
lo Izraela. Se}am se dugog razgovora u maju ove godine u Parizu sa
[episkopom] @or`om [Georgijem] Hodrom, wegove raspri~anosti o
“arapskom” izrazu Hri{}anstva u savezu sa islamom...
Ponedeqak 23. oktobar 1978.
Student koji se zanima za Dostojevskog, Sol`ewicina, za ru-
sku istoriju... Kako je to retko u na{em “popovskom”, “klirikalnom”
tri~avom svetu! Kako je beskrajno zagu{qivo u takvom “pravoslavi-
zmu”! [Tu] nema vazduha. I ne prestajem da se ~udim: za{to Pravo-
slavni tako uporno ne}e da ~uju “melodiju” Pravoslavqa – punu va-
zduha, radosnu, svetlu, slobodnu? Ali, “qudi vi{e zavole{e tamu”
[Jn. 3, 19] – ~ak i u religiji...
Ponedeqak 6. novembar 1978.
(...) Mu~na `alost zbog Q.[ane], sada ve} ~ini postojani ton
na{ega `ivota. Ali, kako nas samo [wena] bolest sve o~i{}uje! Po-
nekad mi se ~ini, da nikada nisam bio sa wom sre}niji nego tokom
ova ~etiri meseca.1
Utorak 7. novembar 1978.
(...) Slu`io sam jutrewe. Posle ju~era{wega dana u osun~a-
noj samo}i na Park aveniji, posle pogru`avawa, u`ivqavawa u
“blagodarewe”, danas sam naro~ito osetio upravo taj blagodarstve-
ni karakter na{ega bogoslu`ewa.
(...) Ispovesti, telefonski pozivi, razgovori... Kako je o~i-
gledno da u Crkvi neprestano dejstvuje |avo! I kako je o~igledno za
mene da to toliko opazivo dejstvovawe |avolovo jeste najboqi do-
kaz Bo`anskosti Crkve. I eto zbog ~ega je toliko opasna “psiho-
logizacija” svega, koja preplavquje i Crkvu. Ta “psihologizacija”
prikriva |avola, spre~avaju}i nas da ga prepoznamo i da ga imenu-
jemo, ~ime samo jo{ uspe{nijom ~ini wegovu rabotu.
1. Tih meseci je Uqana Sergejevna, supruga o. Aleksandra, zbog stalnih bolova u
glavi, i{la od lekara do lekara, podvrgavaju}i se razli~itim medicinskim pre-
gledima i ispitivawima, da bi lekari, na kraju, posumwali da boluje od tumora
u glavi (prim. prev.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 613
^etvrtak, 9. novembar 1979.
Ju~e se, u du}anu u koji smo u{li Q.[ana] i ja, ~ula zaglu-
{uju}a buka radija. Neki mu{ki glas na nepoznatom jeziku (...)
ponavqao je jednu istu frazu u luda~ko–agresivnom ritmu benda.
Upitao sam Q.[anu] da li to stalno ponavqano urlawe i taj ritam
spadaju u oblast i pojam muzike. Dugo smo razgovarali o tome. Me-
ni se ~ini da je tako. Spada, ukoliko se pod muzikom razumeva sva-
ko zvu~awe koje se izvodi u odre|enom ritmu, i [s druge strane] ne
spada, ako se ~ovek iole razume u prirodu i ritam, ne samo muzi-
ke, ve}, i {ire, umetnosti... ^ini mi se da ta savremena muzika,
koja je, i u urlawu i u svirawu benda, sva svedena na ritam [te`i]
– i to je “san” savremene umetnosti uop{te – da izrazi, da iskrik-
ne, da na bilo koji na~in “iz–baci” iz sebe onaj `ivotiwski ri-
tam, ono “pulsirawe” koje, `ivotiwski i nesvesno, “pulsira” u
svetu i svekolikom `ivotu, tj. sve ono {to je dole i odozdo, i {to
je mra~no, ne u eti~kom, ve} u “biolo{kom” smislu te re~i. Jednom
sam, sa bratom Andrejem, na Sewaku, u Beogradu, u vreli dan {ta-
povima prevrnuo crknutog psa, koji je le`ao, sasvim o~igledno,
nepokretan. Ali, sa one “druge” strane, po psu su gmizali milio-
ni crva. I ja sam za ~itav `ivot zapamtio tu stra{nu “pulsaciju”
raspadawa, to crvqivo truqewe koje se svetlucalo na suncu...
Pulsirawe raspadawa, pulsirawe seksa, pulsirawe – nepre-
kidno! – svega “organskog”. I ~ini mi se da ta “savremena muzika”,
to stra{no ritmizovano kri~awe i urlawe u mikrofon upravo ho}e
da izrazi to pulsirawe, ne znaju}i da je ono – truqewe, i smatraju-
}i, naprotiv, da je ono – “`ivot”... Me|utim, delo umetnosti je, od
po~etka, svagda bilo – pobeda nad takvim “pulsirawem” i to upravo
posredstvom onoga {to je odozgo, a ne odozdo. I to se odnosi, po mom
mi{qewu, ne samo na muziku, ve} i na celokupnu savremenu umetnost.
Ponedeqak, 13. novembar 1978.
Samo {to sam otvorio “Rusku misao”: umro Vawa Morozov!
^itavo jedno razdobqe `ivota. Podvorje [u Parizu] tokom gladnih
i hladnih godina nema~ke okupacije, Pokret1 i, na kraju, nesre}ni
razdor u YMKA–Press–u, koji je otrovao sve...
(...) Na putu za Sea Clliff: posledwe li{}e, sve – prozra~no, u
daqini – sivo nebo. O, kako volim ovo doba godine, tajanstveno “sve-
do~anstvo” tog “prozra~nog” drve}a, tog polaganog pogru`avawa sve-
ga u hladno}u i tamu, u kojima }e uskoro zaplamsati Bo`i}ni ogaw...
1. Ruski hri{}anski studentski pokret (RSHD).
614 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Nedeqa, 19. novembar 1978.
Tek {to sam stigao sa [aerodroma] La Guardia, posle tri da-
na provedena u Vi~iti, u Kanzasu. Skup, intervju, bogoslu`ewa,
predavawa – potpuna sustalost, ali tu je i radost zbog pa`we i za-
interesovanosti sa kojom su me qudi slu{ali, od tog pogru`avawa
u “narod Bo`iji”. Svagda duboki utisci iz ameri~ke ravnice, od
ogromnosti te zemqe, od “srceparaju}ih” sutona, od ogromnoga neba.
I ~udno, radosno ose}awe – to je moja zemqa.. America the Beautiful...1
Svih ovih dana – pod tamnim teretom stra{ne vesti o V.
Morozovu. On se obesio! Vawa Morozov se obesio! Te re~i su u toj
meri nemogu}e u tom spoju da svaki put rawavaju svojom besmisle-
no{}u, svojim u`asom.... Dodir sa samim “knezom ovoga sveta”...
Ponedeqak, 27. novembar 1978.
^itavu sedmicu sam pod utiskom stra{ne tragedije u Xoun-
staunu, u Gajani: “religijsko” samoubistvo devet stotina qudi po
zapovesti poglavara sekte Xima Xounsa. O, kako je slaba, kako je
krhka na{a racionalna, “komforoqubiva”, potro{a~ka... civili-
zacija. Gledam lica onih koji su se spasli iz tog dobrovoqnog kr-
voproli}a – to su obi~na lica qudi koje sre}emo na ulici, [to je
lice] svakoga ~oveka. Iste ~iste ko{uqe, pantalone od teksasa,
isti stil. Za{to je onda hiqadu qudi odbacilo sve i krenulo za
~ovekom koji je tvrdio da je “vaplo}ewe” istovremeno i Hrista i
Lewina? I za{to su ga, kada im je naredio da popiju otrov, odmah
poslu{ali i otrov popili? A “stra`ari”, koji su pu{kama pobi-
li one koji su se ovome usprotivili, da bi, potom, i sami izvr{i-
li samoubistvo? U`as je u tome {to sve to nije izvan, ve} unutar
na{e civilizacije, premda predstavqa protest protiv we. Na{a
civilizacija iznutra `ivi utopijom, verom u recepte za kona~nu
sre}u, poricawem i ignorisawem stradawa, smrti, svake “neugodno-
sti”. I zato se iznutra ra|a strah, nesigurnost, `e| za jo{ “total-
nijom” utopijom. Ovaj doga|aj, prema tome, nije ispadawe iz civili-
zacije, ve} wen plod, dovr{ewe onoga {to je u woj zalo`eno, ~ime
ona `ivi. Kao i plod rastakawa Hri{}anstva, polarizacije Hri-
{}anstva izme|u “socijalnog utopizma” i “filantropije”, sa jedne
strane, i “mra~nog apokalipticizma”, sa druge... Drugim re~ima, jed-
na ista tragi~na dvosmislenost “religije”, plata za razorewe “bogo-
slovqa” u dubinskom smislu te re~i. Qudi se vi{e ne pitaju “Ko je
1. Predivna Amerika! (engl.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 615
i {ta je Isus?”, ve} nazivaju “Isusom” bilo {ta u {ta veruju. I – ose-
}awe da su to samo cvetovi, a da plodovi tek treba da do|u...
(...) “Ce que je crois”1 [kwiga] Fransoaz @iru. Intelektualna
beda ateizma, naro~ito porazna kod ove `ene nesumwivo pametne,
{iroke i bogate du{e. I stra{na odgovornost za tu bedu same [Ri-
mo]katoli~ke crkve, to jest one sholastike, juridizma i kultizma,
na koje je zvani~no [zapadno] Hri{}anstvo “svedeno” ve} vekovima...
^etvrtak, 30. novembar 1978.
Trideset i dve godine od rukopolo`ewa za sve{tenika.
U vezi sa kwigom Fransoaz @iru, i u vezi sa onim {to se
pi{e o tragediji u Gajani (...) razmi{qam u ~emu je kobna gre{ka
hri{}anske istorije: nije li u tome {to se Hri{}anstvo “logi~-
ki” i “metodolo{ki” izvodi iz “religije” kao “deo” iz “celine”, a
to zna~i – da se Hri{}anstvo svodi na religiju, ~ak, i onda kada
se tvrdi da ono jeste “ispuwewe”, “dovr{ewe”... [svake] religije.
Premda, u su{tinskom i dubinskom smislu, Hri{}anstvo nije to-
liko “ispuwewe” koliko upravo poricawe i poni{tewe “religi-
je”, otkrivewe o religiji kao padu, kao plodu i, ustvari, glavnoj
projavi “provorodnoga greha”.
Na{e vreme je vreme povratka religiji, ali ni u kom slu~a-
ju ne i Hri{}anstvu – i, evo, “cvetova”: Gajana, Mun itd. Mogu mi
re}i: ne radi li se tu o poricawu religije, a, pre svega, one “sakral-
nosti” i “medijacije”2 koje predstavqaju kvintesenciju Reformaci-
je, od Lutera i Kalvina do Karla Barta? Ne – i dokaz za to “ne”
jeste ~iwenica da se radikalisti~ke sekte, poput Xounsove, ra|aju
uvek unutar i iz nedara samog protestantizma. Za{to? Zato {to je,
kako mi se ~ini, protestantizam, smatraju}i da o~i{}uje Hri{}an-
stvo od paganske zaraze, ustvari, predstavqao uni{tewe eshatolo-
gije Hri{}anstva. Kao {to nije ukinuo smrt, ve} ju je “poni{tio”,
to jest iznutra korenito preizmenio, pretvorio od poraza u pobe-
du, tako je i religiju Hristos “pretvorio”, a ne razru{io. Pretvo-
rio, i to ne samo tako {to ju je ispunio eshatolo{kim sadr`ajem,
ve} i tako {to ju je samu javio kao Svetu Tajnu Carstva Bo`ijeg,
u~inivi{i je tom Svetom Tajnom. Jer, greh religije, ta~nije, reli-
gija kao greh nije u ose}awu i iskustvu “sakralnoga”, ve} u imanen-
tizaciji toga sakralnoga, u poistove}ewu sakralnoga sa tvarnim.
1. “(To) u {ta ja verujem” (fran.).
2. Medijacija – posredovawe (lat.).
616 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Svet je stvoren kao op{tewe sa Bogom, kao usho|ewe ka Bogu, stvo-
ren – da bi bio oduhotvoren, ali svet nije “bog” i zato oduhotvo-
rewe sveta jeste svagda, tako|e, i pobeda nad svetom, oslobo|ewe od
sveta.
Svet, na taj na~in, jeste “sveta tajna”. Kobna gre{ka prote-
stantizma je u tome {to je, sa pravom ustav{i protiv “imanentiza-
cije” Hri{}anstva u sredwevekovnom [rimo]katolicizmu, odbacio
“svetu tajnu”, ne samo religiju kao greh i pad, ve} i “religijskost” sa-
me tvorevine. Crkva je ukupnost “spasenih”, ali spasenih “individu-
alno” (“ja sam spasen”!), tako da wihovo spasewe ne zna~i ni{ta za
svet, ni{ta ne “tvori” u svetu, ono nije spasewe sveta koje se savr-
{ava u spasewu svakoga ~oveka. Crkva, drugim re~ima, postaje sekta.
Sekta onih koji su opsednuti “spasewem”, spasewem “po sebi”, bez
ikakve veze kako sa “svetom”, tako i sa Carstvom Bo`ijim. Odrekav-
{i se kozmologije, protestantizam se samim tim odrekao i eshatolo-
gije, jer ~ovek nema drugog “simvola”, druge “svete tajne”, to jest poz-
nawa Carstva Bo`ijeg, osim “sveta”, tako da je spasewe ~oveka svag-
da i spasewe sveta, poznawe Crkve kao prisustva “Nove Tvari”. Ali,
taj opit “spasenosti”, budu}i da, u su{tini, nema nikakvog sadr`aja
osim te “spasenosti”, neizbe`no po~iwe da se ispuwava, mo`e se re-
}i, gotovo bilo kojim sadr`ajem. “Spaseni” mora da “spasava”. Za-
to je sekta svagda aktivna i svagda maksimalisti~ka, ona `ivi u gr-
~u “spasenosti” i “spasavawa” [drugih]. A budu}i da takva “spase-
nost” i “spasavawe” nemaju u sebi nikakav kozmi~ki, niti eshatolo-
{ki horizont, ni duhovnu dubinu, ni duhovno poznawe sveta, niti
[duhovno poznawe] Carstva Bo`ijega, wihov objekt postaje, pre svega,
ono zlo ili onaj greh, od koga treba spasavati, i u ~ijem se “uni-
{tewu” zapravo i sastoji spasenost. To mo`e biti alkohol ili du-
van, to mo`e biti kapitalizam ili komunizam, to mo`e biti bu-
kvalno {ta god se ho}e. Na toj ravni, sekta dovodi do moralizma, “so-
cijalnog evangelija”, do organizovawa “molitvenih doru~aka” (prayer
breakfasts) za bankare koji }e ukoliko sebe ose}aju “spasenima” uto-
liko biti boqi bankari, boqi kapitalisti, itd. “The Cause”1 [iznad
svega]!”. Na kraju, sekta se na toj ravni pretvara u “agenciju” (“the
churches, the synagogues and other agencies”2) – filantropsku, humani-
tarnu, antirasisti~ku, itd. Ali, ~ak i na toj ravni, u sekti svagda
1. Ciq (engl.).
2. “Crkve, sinagoge i ostale agencije” (engl.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 617
dejstvuje mikrob radikalizma. Dejstvuje, zato {to se sekta – poisto-
ve}uju}i zlo sa ne~im konkretnim, opazivim i obi~no stvarno zlim,
i apsolutizuju}i to konkretno zlo – lako mobili{e, jer se mobili{e
protiv, a ne za. Ve} sâmo iskustvo “spasenosti”, povla~e}i jasnu cr-
tu izme|u spasenih, to jest dobrih, sa jedne, i nespasenih, to jest zlih,
sa druge strane, pretvara `ivot sekte, da tako ka`emo, u ne{to “ne-
gativno”, usmereno na raskrinkavawe i osu|ivawe. ^ak i to nepresta-
no “busawe u sopstvene grudi”, karakteristi~no za savremeni prote-
stantizam, to neprekidno i javno kajawe pred “tre}im svetom”, maw-
inama, “siroma{nima”, itd. plod je, u su{tini, potrebe da se ima
“~ista savest” kao osnovni znak “spasenosti”. Raskrinkavaju}i, ali
nikada sebe, ve} – “Crkvu”, ili “belo dru{tvo”, ili ne{to drugo,
“spaseni” sebe ose}a “dobrim”.
Ali, na “niskom” nivou, taj radikalizam i izbija na videlo,
i pokazuje se kao logi~no dovr{ewe sekte. Jer, ako protestantizam, s
jedne strane, individualizuje spasenost, u tom smislu {to je ~ini
“li~nim” spasewem, on, sa druge, ispra`wuju}i spasenost od svakog
“kozmi~kog” i “eshatolo{kog” sadr`aja, ~ini ~oveka krajwe usamqe-
nim, otkinutim, odvojenim od sveta, od istorije, od Carstva Bo`ijeg.
I sekta se tu pokazuje, na paradoksalni na~in, kao spasewe od samo-
}e, ali po cenu potpunog rastvarawa li~nosti u “sekti”, u “kultu”.
Sekta se objediwuje oko “spasiteqa”, oko lidera, i wegova snaga je
ukorewa u slabosti sekte. On odre|uje “Ciq”, on rukovodi borbom, on
zna, i zato – “predajte mu svoju voqu”. I tada se u potpuno “sekulari-
zovanom”, a to zna~i potpuno “desakramentalizovanom”, potpuno “de-
zeshatologizovanom” svetu javqaju spasiteqi poput Muna, Xounsa,
ili bilo kod drugog. I devet stotina qudi pokorno ispija sadr`aj
bo~icâ sa cijankalijem, da bi umrli... Sve je povezano, sve vodi ka
svemu ovome. “Pazite, dobro kako `ivite...” [Efes. 5, 15].
Baltimor, ponedeqak 18. decembar 1978.
Tre}i dan posle operacije.1 Ne mogu da zaboravim kako sam
sa Anom2 sedeo, razmi{qaju}i da }emo morati da u toj napregnuto-
1. Radi se o operaciji kojoj je, posle vi{emese~nih ispitivawa, bila podvrgnu-
ta Uqana Sergejevna, supruga o. Aleksandra, a kojom prilikom joj je bio odstra-
wen, kako se ispostavilo, dobro}udni tumor sa u{nog nerva (prim. prev.).
2. Ana Aleksandrovna (1944, Klamar), k}er o. Aleksandra [memana, supruga o.
Tome Hopka (prim. prev.).
618 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
sti presedimo ~etiri–pet sati, i zatim – dolazak [hirurga] dr Nej-
xera i: radosna vest! I kako se samo odjednom mewa sav ton `ivo-
ta, izgled siwega neba, oblaka koji se u daqini presijavaju obasja-
ni suncem, lica qudi na ulici... I zajedno sa tim, ose}awe kao da
se ~itav `ivot nekako “banalizuje” i to u meri u kojoj po~ne da se
udaqava i prolazi to vreme i{~ekivawa, postojanog unutarweg na-
pora “sursum corda” (“Gore imajmo srca!”). I tada kao da shvata{ za-
{to i zbog ~ega nam Bog dopu{ta takva ku{awa...
^itawe Menkenove biografije (Charles A. Fecher, Mencken – A
Study of His Thought, 1978.). O kako je potrebno, nama Hri{}anima, da
~itamo takve neprijateqe – ne, dakle, sve te “Markse” i “K.”–e, ve}
qude koji ne {ibaju po Hri{}anstvu kao takvom, ve} po Hri{}anima
zbog onoga u {ta su oni pretvorili Hri{}anstvo. U mome `ivotu
[takvi su]: Leoto, Menken, a “ponajvi{e” Ni~e.
Amerika “priznala” Kinu. Specijalni broj “Le Point”–a o
stihijskom ja~awu islama u svetu. ^lanak u “L’Express”–u o katastro-
falnom padu stope nataliteta u “belom” svetu, naro~ito u Evropi.
Ko{mar Xounstauna i idiotska obja{wewa... Ose}awe krize koja se
pribli`ava... I u svemu tome – ni{tavnost hri{}anskoga “glasa”
(dva broja jezuitskog ~asopisa “Amerika”, u kojima autori iz petnih
`ila poku{avaju da doka`u da, u su{tini, uop{te i nisu religio-
zni, ve} da je sve – u “dru{tvenoj brizi”).
Znam da “upro{}avam” stvar, ali ne mogu da se otmem ube-
|ewu koje je sazrelo u meni, u su{tini, vrlo rano, gotovo u deti-
wstvu, da je su{tina Hri{}anstva – eshatolo{ka i da svako od-
stupawe od te su{tine, a koje je zapo~elo vrlo rano, iznutra kri-
votvori sâmo Hri{}anstvo i zapravo jeste “apostasija”. “Eshato-
lo{ko” zna~i da je Hri{}anstvo usmereno, istovremeno i u celi-
ni, i na ovo sada i na Carstvo budu}ega veka, pri ~emu “znawe”
i opit ovog drugog svecelo zavisi od onog prvog. To, sa naro~itom
silinom, ose}am u bolnici, po kojoj se motam ve} dve sedmice, [u
bolnici] ~iji su vazduh i ritam postali, makar na neko vreme,
moj `ivot.
Na{ razlaz sa “ovim svetom”: svet se bavi onim sutra, i
bavi se time na ostra{}eni na~in, a to zna~i bavi se upravo onim
~ega nema. Hri{}anstvo se, pak, bavi ili, ta~nije, treba da se ba-
vi onim – danas, kroz koje nam se jedino i daje opit Carstva... Da
li to zna~i “izlazak iz istorije”, ravnodu{nost prema “delawu”
(praksi!), prema odgovornosti, prema ukqu~enosti [u svet]? Ne, bu-
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 619
du}i da za svakoga od nas sve to ulazi u na{e “danas”, u na{u devoir
d’état.1 Ali, to je delo Hri{}ana, a ne Crkve kao takve. Crkva je
tu, pak, radi toga da nijedno od delâ “ovoga sveta”, nijedno “sutra”
ne bi postalo idol, niti ciq po sebi.
(...) Ustalasano more qubavi, pa`we i molitve, koje smo, ta-
ko silno, ose}ali svih ovih dana. Sve – isto Carstvo...
Jo{ ne{to o bolnici: ona je “mikrokozmos”, hiqadu puta
stvarniji od “normalnog” i zdravog sveta koji ga okru`uje. Tu se svi
bave onim {to je “glavno”, a to glavno jeste – sada, i to glavno jeste
– u svetlosti kraja, Ve~nosti. I zato {to je sve tako va`no – sva-
ka sitica! – nema ni jeftinih emocija, ni retorike, niti nakla-
pawa. Svaka re~ je “va`na”. Nema mesta za “fasadu”, reklame, demago-
giju. I, idu}i ulicom, zna{ da bolnica “preti” svakome od onih ko-
ji se, pucaju}i od zdravqa, osmehuju profesionalnim, otimisti~kim
i birokratskim osmesima...
Baltimor, sreda 20. decembar 1978.
^itao sam ju~e u “Wujork Tajmsu”, u nau~nom odeqku, ~lanke
(dve `ene) o stawu pitawa o razli~itostima mu{karca i `ene u sa-
vremenoj nauci. Sve je to dosta zbrkano, nejasno i sa “ishitrenim
uop{tavawima”. Ali, ono {to je glavno – to je pristrasna `eqa da
se doka`e da je ta razlika “biolo{ki” slu~ajna i “socijalno” de-
terminisana. Kako je ~udovi{no glup i opsednut svaki “egalitari-
zam”! Pod kakvim “pritiskom” takve vrste `ivimo! Jedina uteha je
to {to velika ve}ina pripadnica `enskoga roda uop{te i ne pri-
me}uje ovakvo mahnitawe tek malobrojnih `ena.
Ponedeqak, 5. februar 1979.
(...) Da li “Zapad”, da li “beli ~ovek” jo{ uvek ima duhovne
i eti~ke snage ili ga je do kraja progutalo, pre svega, to antihri-
stovsko la`–dobro kojim je pro`eta ~itava ta [zapadna] civiliza-
cija, sva ta psihijatrija i taj narcizam? Gledaju}i svih ovih dana
na televiziji razjarene mase na ulicama Teherana, to porazno
obo`avawe ajatolaha Homeinija, ose}am da je Zapad u bankrotu, bez
obzira na svu [wegovu] tehnologiju. Zapad vi{e nema na {ta da pri-
ziva “tre}i”, “~etvrti” ili bilo koji drugi “svet”, “koji se budi”.
1. @ivotna obaveza, `ivotna du`nost (fran.).
620 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
^ini mi se da je razlog tome jednostavan: “beli” svet nikada, u su-
{tini, nije imao nikakav “ideal” osim Hri{}anstva, a mo`da je
jo{ i boqe re}i – osim Hrista. Jedino oko Hrista kao sredi{ta
su zadobijali svoj smisao i sloboda, i kultura, i tehnologija, itd.
Ali, Zapad se odrekao Hrista i Hri{}anstva, odrekao se u ime
“slobodâ” koje je sâmo Hri{}anstvo zasejalo... Marks, Engels,
Frojd... samo su faze tog odricawa. A to odricawe je – gubqewe du-
{e. Sve [na Zapadu] je po~elo da truli, u sve je u{la “smrt”. [Na
Zapadu] – odricawe od Hri{}anstva, od hri{}anskog “vi|ewa” i,
pre svega, odricawe samih Hri{}ana od Hri{}anstva. I, evo, mi-
lioni qudi galame o tajanstvenoj “Islamskoj republici”.
Jedinstvenost Hri{}anstva jeste “imanentnost transcen-
dentnoga” i obrnuto – “transcendentnost imanentnoga”. Hristos
nije za politi~ku slobodu, nije za kulturu, nije za stvarala{tvo.
On je transcendentan u odnosu na wih, ali, da tako ka`emo, iznutra
i zato wih same pretvara u put ka transcendentome. Islam je povra-
tak na dihotomiju “transcendentnost”–”imanentnost”, i pre svega
odricawe od Bogo~ove{tva. Zakon, nagrada, kazna. Statika.
Porazna mr`wa ~itavoga sveta prema Americi.
Papa Jovan Pavle II u Meksiku. Ho}e li uspeti u onome {to
meni izgleda kao paradoks wegovoga programa: da vrati Crkvu duhov-
nosti, da nastavi weno slu`ewe “siroma{nima”? Ima li uop{te
Hri{}anstvo ikakav drugi odgovor na “problem siroma{tva”, osim
li~noga priziva “bogatome” – “razdaj sve {to ima{ i kreni za
Mnom” [Lk. 18, 22]. Jer “problem siroma{tva” je, i u tome je ~itava
stvar, duhovni, pa tek onda – ekonomski problem.
Mu~no, polagano pisawe “Liturgije”1. Pisawe, razjedano sum-
wama: da li to uop{te treba pisati? I da li na taj na~in? Da li
za bogoslove? Ali, to nije “bogoslovqe”, jer nije “nauka”. [S druge
strane] to je – za puko “religiozne” qude koji vole bogoslu`ewe –
zaista ne{to tu|e, jer je usmereno protiv “religioznosti”. I, ko-
na~no, imam li ja pravo da to pi{em i to ba{ na taj na~in?
Ose}awe mu~ne “nedostojnosti”: “da se ne prikosne ruka skvrna...”
No, sve ostalo (i “bogoslovqe”, i “religioznost”) ~ini mi se ne sa-
mo suvi{nim, ve} i {tetnim...
1. O. Aleksandar svugde u Dnevniku “Liturgijom” naziva svoju kwigu “Evhari-
stija – Sveta Tajna Carstva” (prim. prev.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 621
^etvrtak, 8. februar 1979.
(...) ^itawe Ariesovog “^ovek pred smrt”, ~iji sam kratki
rezime ve} ~itao. ^itaju}i takve kwige i novine, prate}i doga|awa
(pre svega, gotovo neobjasnivu, strasnu `equ [Zapada] za “padom” Ho-
meinija u Iranu), ose}am narastaju}u potrebu za “sintezom”, za ja-
snim “hri{}anskim odgovorom” na sve, na svu na{u krizu. Hri{}an-
stvo i daqe ostaje beznade`no “konstantinovsko”, i otuda ta wegova
sramna slabost. Jedina “{ansa” Hri{}anstva jeste eshatologija. O
tome neprestano razmi{qam i upravo ta eshatologija Hri{}anstva
u sebi sadr`i obja{wewe svega – i `ivota, i smrti, i u`asa u Gaja-
ni, i propadawa “beloga” sveta, i zastra{uju}e obnove islama, i ko-
rena “jevrejskog problema” (zao{trenog do krajwih granica od stra-
ne Izraela), i “tajne Rusije”, i ekologije, i “psihologije”, potpuno
svega. I tu eshatolo{ku “sintezu” bi moglo da projavi jedino Pra-
voslavqe, ali upravo to ne vide i ne}e sami Pravoslavci, od bogo-
slova i “duhonosaca” pa sve do pobo`nih bakica...
Petak 9. februar 1979.
Pi{em u avionu, na putu za Kaliforniju.
Citat u “Tajmu” nema~kog matemati~ara K. F. Gausa: “Besmis-
lena preciznost u numeri~kim prou~avawima”. To je obja{wewe za
moju svagda{wu mr`wu prema svim “statistikama”...
(...) Letim nad ogromnom, snegom pokrivenom, belom Amerikom.
(...) Qudi su svagda brbqali onoliko koliko i danas, ali su
pisali milion puta mawe. Misao tokom ~itawa “Wujork Tajmsa”: vi-
{e od stotinu stranica “novosti” svakodnevno. O, kako je to, u su-
{tini, u`asno!...
San Francisko, nedeqa 11. februar 1979.
(...) ^itam, u me|uvremenu, kwigu o ranim godinama T. S.
Eliota – o wegovom putu ka religiji. Eliot mi je zanimqiv zato
{to u svom religijskom “iskawu” ne tra`i sopstveno zadovoqstvo,
niti ikakav li~ni “religijski opit”, ve} obnovqewe stvarnosti
sveta i `ivota, to jest Crkve, sabornosti. On je, na taj na~in, à
contre courant1 savremenoj narcisti~koj i, stoga, razru{iteqskoj “du-
hovnosti”. “Opit Crkve” – to je ono {to je potrebno “bogoslovski
objasniti”, a {to je veoma te{ko, jer nau~no bogoslovqe po~iwe, da
1. “Protiv struje”, tj. u “suprotnom smeru od”... (fran.).
622 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
tako ka`emo, ne toliko od poricawa, koliko od ignorisawa “opita
Crkve”. Kada to i takvo nau~no bogoslovqe ka`e (u uxbenicima):
“Crkva veruje”, onda je tu vera otu|ena u autoritet spoqa{wih “dog-
mata”, a sama re~ “vera”, druga~ije govore}i, tu u sebe ne ukqu~uje
pojam i stvarnost “opita”. I zato re~ “opit” zvu~i kao, ~ini se, ne-
kakvo subjektivno raspolo`ewe, emocija i ose}awe.
Sreda, 21. februar 1979.
Tuga i odvratnost zbog novosti. U Persiji [Iranu] – stre-
qawa, u Kini – rat, u Africi – terorizam, u Baltimoru – haos iza-
zvan snegom i pusto{ewe prodavnica. Ose}awe nekakvog potpunog
raspadawa svega, samog tkiva `ivota. “Svet u zlu le`i” [1. Jn. 5, 19] i
svemu tome se, mo`da, i ne treba ~uditi. Ne tugujem zbog toga, ve}
zbog stra{ne slabosti, prizemnosti “belog” a, to zna~i – hri{}an-
skog sveta, koji je to makar po svojim korenima. Sve {to taj svet zna
jeste da prodaje svoju “tehnologiju” i “napredno oru`je”, zapadni stil
`ivota, sa “belom tehnikom” i neboderima. Kada, pak, “`eludac” ne-
belih naroda prestane da vari tu “tehnologiju”, sve se ru{i, sve pada
i ostaju samo hiqade zemqoradnika sa podignutim pesnicama. Krv.
“Revolucija”.
(...) U Kini – obrnut proces. Od obo`avawa “pravednika” –
ka “tehnologiji” i “beloj tehnici”. Ushi}ewe u ameri~koj {tampi:
Kineskiwama je dozvoqeno [da uvijaju kosu], a Kinezima – da piju
koka–kolu! Trijumf slobode i demokratije!
Pa, to je tu`no i prezira dostojno! Da taj “islam” u Arabi-
ji, u Persiji nema nafte, niko na wih uop{te ne bi ni obra}ao
pa`wu i ne bi bilo nikakve “obnove”. Ali, nafta je Nemesis tih
naroda. I ona }e ih i progutati.
^etvrtak 22. februar 1979.
(...) Danas sam, negde na posledwim stranicama “Wujork
Tajmsa”, pro~itao: “Papa se zalo`io za dru{tvenu pravdu...” Big
deal!1 – {to bi rekli Amerikanci. Ali, on je, ~ak, i kod svoje ku}e,
u Italiji nemo}an – protiv abortusa, protiv terora, protiv raz-
vrata. Ostaju samo propisi, i to propisi “u nameri”. A u Iranu je
sila islama buknula u onom starcu... Druga je stvar {to }e wu pobe-
diti i smrviti isti taj “Zapad” drugom svojom “silom”: stra{nom
1. “(Eh) velika stvar!” (engl.), u ironi~nom smislu (prim. prev.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 623
mistikom “revolucije”, “masâ”, “marksizma–lewinizma”... Ali, Za-
pad kao Hri{}anstvo – umire. I to pokre}e toliko najdubqih mo-
gu}ih pitawa o su{tini samog Hri{}anstva. Jer, ~ak i islam, u
krajwem ishodu jeste anti–hri{}anstvo. Prema tome, proizlazi da:
– Zapad sekularni, hedonisti~ki, tehnolo{ki... `ivi svo-
jim odricawem od Hri{}anstva, nagla{avam – ne ravnodu{no{}u
prema Hri{}anstvu, ve} upravo odricawem (“sre}a”, “ekonomija”,
“seks”, “abortus”...);
– Zapad “revolucionarni” `ivi svojom borbom protiv Hri-
{}anstva, protiv “hri{}anskoga ~oveka”, homo christianus–a;
– Istok je podeqen izme|u zapadnog “odricawa” (Japan – da-
nas, a, mo`da, i Kina; wihov san da se “modernizuju”), sa jedne, i
borbe protiv Zapada pod znamewem ili “revolucije” ili islama, sa
druge strane.
“Smrt” Hri{}anstva. To zvu~i stra{no. Ali, da li je to ta-
ko? Meni se sve vreme “~ini” (i to je neka unutarwa svetlost i ra-
dost), da je “smrt” Hri{}anstva neophodna da bi vaskrsao Hristos.
Jer, smrtna slabost Hri{}anstva jeste iskqu~ivo u jednom – u tome
{to je ono zaboravilo Hrista, {to je stavilo Hrista “u zagradu”.
Ali, Hristos, u Evangeliju, svagda govori: Ja. Govori o Sebi, o tome
da }e se On vratiti u slavi, da }e On carstvovati, da Wega treba vo-
leti i o~ekivati, da se Wemu i zbog Wega treba radovati. Kada od
Hri{}anstva, kao {to je to danas slu~aj, “ne ostane ni{ta”, vidi-
vim }e iznova postati samo Hristos, a sa Wim “ni{ta ne mogu da
urade” ni revolucije, ni islam, ni hedonizam, ni feminizam... Vre-
me je za molitvu: “Da, do|i, Gospode Isuse...” [Otkr. 22, 20].
Utorak 27. februar 1979.
Ju~e sam ~itao kwigu R. Bornera o vizantijskim tuma~ewima
Liturgije (u vezi sa predavawem koje treba da odr`im u Dambarton
Ouksu)1. Jo{ jedanput se uveravam u svoju otu|enost od Vizantije,
ako ne, ~ak, i u izvesnu odbojnost koju imam prema woj. U Bibliji je
“mnogo vazduha”, a u Vizantiji nekakav ve~no “ustajali vazduh”. Sve
je nekako tromo, i sve nekako iznutra nepokretno, okameweno. I
~im se spusti{ sa “visinâ” – gde su Palama i drugi [Oci] – sve po-
staje nekako pomalo skudoumno. Tuma~ewa Liturgije iz pera Germa-
na Konstantinopoqskog – to je svojevrsno duhovno siroma{tvo...
1. Centar za vizantijske studije u Va{ingtonu (prim. prev.).
624 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Nagomilavawe simvola, ispraznih obja{wewa, lepqive “pobo`no-
sti”. \akoni su – Angeli, prezviteri su – Avraam, Isaak Jakov, itd.
^emu je sve to potrebno? Me|utim, zadivquju}e je to {to je “vizan-
tijska “ Liturgija u osnovnom sve to izdr`ala i pre`ivela, {to ni-
je dopustila da sve to prodre u samu “Svetiwu nad svetiwama”... A kod
nas bi danas svi da “vaskrsnu” Vizantiju i svi ne{to u woj “tra`e”.
Moja “intuicija” je jedna ista: “preokretawe” opita Crkve
sa eshatolo{kog u mistirijalni “kqu~”. Tu se Platon pokazao ja~im
od Biblije: Platon i hri{}ansko carstvo, “hri{}anski svet”. Ono
{to, ~ini mi se, qudi ne shvataju jeste da se eshatologija “zanima”
za svet, dok je mistiriologija prema svetu ravnodu{na. Potpuna
ravnodu{nost Vizantije prema svetu je porazna.
Drama Pravoslavqa: kod nas nije bilo Renesanse, nije bilo,
~ak, ni tog grehovnog, ali, ipak, stvarnog “oslobo|ewa” od “sakral-
nosti”. I zato i `ivimo u nepostoje}im svetovima – u Vizantiji, u
Svetoj Rusiji, gde god bilo, samo ne u svome vremenu (...)
Vankuver, Britanska Kolumbija,
~etvrtak 15. mart 1979.
(...) ^itao sam “karlov~anski” “The Orthodox Monitor”1 (o. V.
Potapov, Kiseqev, i drugi), koji je bio osnovan radi odbrane progo-
wenih Pravoslavaca. I, ~itaju}i ga, pitao sam se: u ~emu je ta, toli-
ko o~igledna, la`nost koja pro`ima bukvalno sve {to je u tom ~aso-
pisu objavqeno? ^lanak Grka Pantelejmona (iz Bostona) o tome kako
se oni u svom manastiru mole svim mogu}im ruskim ~udotvornim iko-
nama Majke Bo`ije... Da li me nervira samo taj sladuwavo–retori~ki
ton ili, pak, ne{to drugo, mnogo dubqe? Ne, u svemu tome ose}am ne-
kakvo samoqubqe, samoopravdavawe, zaokupqenost sobom. Gowewa,
Mu~enici... kao potvrda sopstvene ispravnosti, svoje uzvi{enosti.
To je potpuno nepodnosivo. Eksploatacija Mu~enika. Primitivizam
pristupa: ne stvarnost, ve} mit, i to pritom – la`ni mit.
Los Gatos Motel, ponedeqak 2. april 1979.
(...) I ovo je, mo`da, od najsu{tinskije va`nosti za poima-
we “na{ega vremena”: nagli zaokret od politike, shva}ene u uobi-
~ajenom smislu, ka masovnoj `udwi za harizmatskim vo|om. Qudi
1. “Pravoslavni posmatra~”, ~asopis “Karlova~kog sinoda”, tj. Ruske zagrani~ne
Crkve.
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 625
veruju ne u ono {to vo|a govori, ve} veruju vo|i (...) Zaista, qudi
jedino i tra`e onoga kome bi mogli da predaju omrznutu im i ne-
podnosivu slobodu.
Ali, zar i Hristos, tako|e, nije “harizmatski vo|a”, zar ve-
rovati Wemu, vera u Wega ne prethodi prihvatawu Wegovih zapo-
vesti? U ~emu je tu ona korenita razlika koju savremeni qudi sve
mawe ose}aju i koje su sve mawe svesni? Nije li u tome, pre svega,
{to Hristos upravo ne `eli, niti tra`i ikakvu vlast nad qudi-
ma, {to sve vreme odbacuje isku{ewe pretvarawa qudi u masu, u ko-
lektiv, u slepe poslu{nike? Nije li, daqe [ta razlika] u [Hris-
tovom] odbijawu da se Wegovo delo poistoveti sa bilo kojim ze-
maqskim “projektom”? Nije li u stalnom potvr|ivawu transcen-
dentnosti tog däla tj. poziva [~oveku] na ono {to je Nebesko, na
Carstvo “koje nije od ovoga sveta”? Postoje samo dva pola: konkret-
na qubav prema bli`wemu sada i ovde (isceliti, nahraniti, itd.),
sa jedne, i iskawe Carstva Bo`ijega i @ivota ve~noga, sa druge
strane. I potpuna ravnodu{nost prema “teku}im problemima”,
svojevrsno prezirawe istih – “dajte caru carevo...” [Mt. 22, 21]. Va-
{e slu`ewe svetu je – govori Hristos – u punoj slobodi od sveta i
u toj slobodi je va{a pobeda nad svetom...
Zato u svakom harizmati~nom lideru ne mo`e a da ne bude
ne{to antihristovsko. I pad wegov uvek biva “veliki” [Mt. 7, 27].
Sreda, 4. april 1979.
Ogromna ~e`wa za samo}om, ti{inom, sabrano{}u.
Ju~e – neo~ekivana radost: srbsko izdawe moje kwige “For the
Life of the World” (“Za `ivot sveta”).1 Kwiga je veoma dobro izdata,
a o. Amfilohije me je, u predgovoru kwige, svrstao u naslednike – i
Bulgakova, i Ber|ajeva, i [estova, i koga jo{ sve ne... Nije mi ba{
sasvim jasan uspeh te kwige...
Sreda, 11. april 1979.
(...) Papa je potvrdio celibatnost [rimokatoli~kih] sve{te-
nika. “Wujork Tajms” pi{e da svake godine [rimokatoli~ko] sve{-
tenstvo napu{ta oko tri hiqade qudi! “Nervni slom” Hri{}anstva,
potpuna izgubqenost. Crkva bukvalno ne zna {ta treba da radi u sve-
1. O. Aleksandar je, u zagradi, iza engleskog naziva svoje kwige, sâm napisao na
srbskom jeziku: “Za `ivot sveta” (prim. prev.).
626 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
tu, ne zna ni {ta }e sa svetom, ni {ta }e sa sobom. Mo`da je to
“pravedna plata” za mnogovekovno zamewivawe Hrista – “Hri{-
}anstvom”?
Velika Sreda 18. april 1979.
(...) Ove godine prvi put ose}awe starewa. Nikada ga pre
nije bilo. Sve mi se ~inilo – ono glavno je jo{ uvek ispred. I od-
jednom sam primetio da mi slabi pam}ewe – zasad samo u pogledu
imenâ. A sada ve} i prisustvo u podsvesti onoga – “i dan se nag-
nuo...” [Lk. 24, 29].
Veliki Petak 20. april 1979.
Les temps immobile...1 Tro~asovno stajawe, ju~e, pred Raspe-
}em: ~itawe dvanaest Evangelija. I tako – svake godine, “Svagda,
sada i uvek...” Slu{aju}i (bilo nas je {estorica sve{tenika), raz-
mi{qao sam da je to, po svoj prilici, pedeset i prvi ili drugi put
– bez propusta! Kao i ujutru – “krasna” Liturgija Velikog ^etvrt-
ka. Opet ka`em: ne vra}a se Strasna Sedmica, ve} se mi vra}amo
woj, prikoswujemo se we, priop{tavamo se woj.. A “tamo” sve je ve}
Ve~nost. I kakva samo milost i blagodat! – zaslepquju}i dani...
Pariski “Bulletin de la Crypte”2 (crkve u ulici Daru). Za{to
me svagda, ne toliko razdra`uje koliko – “razo~arava” ~itawe ~isto
religijskih ~asopisa? Mo`da, zbog toga {to u wima nema – sveta!
Tu se radi o pobo`nom razgovoru pobo`nih qudi o sopstvenoj po-
bo`nosti. U Evangeliju nema “pobo`nosti”, Evangelije je potpuno
usmereno na svet, na qude. Evangelije jeste vest, poziv na novi `i-
vot, a ne na pobo`nost, shva}enu u smislu “duhovnoga `ivota”. Ne
znam, te{ko je to izraziti, nekako sve zvu~i kao da “to nije ono
pravo”, ali svagda sa istom nelagodom ~itam sve te ~asopise o “du-
hovnosti”... Prikladnije je da ovde za}utim.
^etvrtak, 3. maj 1979.
Redovna, svakogodi{wa, odavno ve} uobi~ajena “kriza” na
Akademiji. Uvek isto pitawe: za{to i otkuda taj gr~, te kqu~aju}e
strasti, ta neobuzdana neslagawa – i to tamo gde je religija? Kao
da “profesionalna” religioznost daje imunitet na osnovne zahteve
1. Nepokretno vreme (fran.).
2. “Crkveni bilten” (fran.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 627
samog Hri{}anstva: na qubav, milosr|e, trpewe, itd. Dovoqno je sa-
mo u}i na Akademiju da bi se tiwaju}e, “prirodne” strasti ras-
plamsale jarkim plamenom, kao da ih je neko polio benzinom...
Va{ington, ~etvrtak 10. maj 1979.
Pola dana u Oklahomi sa antiohijskim sve{tenicima. Vru-
}ina, uz veliku vla`nost, sa sna`nim vrelim, u`asno razdra`uju}im
i neprijatnim vetrom. Celodnevne debate, razgovori, “eklisiastika”.
Danas ujutru u Va{ingtonu na simposionu, posve}enom vizantijskoj
Liturgiji. Meni je ve} odavno dosadio taj “vizantinizam” – nauka za
snobove i gubitnike. To {to sam ovde do sada ~uo, samo potvr|uje ovo
[moje] mi{qewe.
Petak, 11. maj 1979.
I daqe vru}ina. Danas sam pro~itao svoj referat (“Symbols
and Symbolism in the Byzantine Liturgy”)1. Do{lo je do svojevrsnog
spora koji je o`iveo, za mene, svu tu u`asnu ~amotiwu takvih sim-
posiona. Velika ve}ina [u~esnika] su “istori~ari umetnosti” vi-
zantijske redakcije. Oni mogu satima da razmatraju pitawe ikonâ,
i zavesicâ, i hramova, i narteksa, a da se pritom nikada ni za tren
ne zainteresuju za ono jedino {to mo`e svemu tome da dâ makar ne-
ku zanimqivost. Ali, sve se to zbiva u neobi~no “luksuznom” Dam-
barton Ouksu, sa dobrim obrocima i koktelima, i zato je podnosivo.
Razgovori o “simvolima”. Smatram da, najverovatnije, nema
“bespredmetnijih” razgovora [od ovakvih]... Oni su, u svojoj krajwoj
dubini, zamena upravo za onaj“`ivot u preizobiqu” [Jn. 10, 10].
Sreda, 16. maj 1979.
(...) ^itao sam ovih dana bezbrojne seminarske radove i di-
sertacije. Razmi{qao sam o svom “uticaju” koji se stalno, na ovaj
ili onaj na~in, odra`ava u gotovo svim tim radovima, a odnosi se ne
toliko na “ideje” koliko na izvesno “do`ivqavawe”, ose}awe Crkve.
Petak 18. maj 1979.
Dobar ~ovek. Moralan ~ovek. Izme|u wih dvojice je ogromna
razlika. Dobar ~ovek jeste dobar zato {to “prihvata” qude kakvi oni
jesu, “pokriva” ih svojom dobrotom. Dobrota je prekrasna, ne{to naj-
prekrasnije na zemqi. Moralni qudi su aktivisti koji su obuzeti
1. Simvoli i simvolizam u Vizantijskoj Liturgiji (engl.).
628 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
te`wom da drugim qudima name}u principe i “dobro”, i koji lako pa-
daju u osu|ivawe, gnev i mr`wu. Turgewev, ^ehov su dobri qudi. Tol-
stoj je moralan ~ovek. U svetu je mnogo morala, a tako malo dobra.
Nedeqa 3. jun 1979.
Verhovskoj me okrivquje da ne propovedam “doktrinu”, ve} “ra-
dost i mir”. Ali, ja ne znam, iskreno ne znam, ni{ta drugo osim rado-
vawa – Bogu, Hristu, Vaznesewu na Nebo (svih ovih dana – kondak, naj-
omiqeniji od svih: “...Ni na koji na~in se ne odvajaju}i, no prebiva-
ju}i neodstupno, i govore}i onima koji Te vole: Ja sam sa vama i niko
vam ni{ta ne mo`e”), osim radovawa kao sakru{avawa, prevladavawa,
pobe|ivawa te |avolske tri~avosti i “mo~varice” `ivota (...)
Ponedeqak 13. avgust 1979.
U Krestvudu – gde sam do{ao (po{av{i iz Labela u ~etiri
~asa ujutru) na... sahranu Florovskog! Dvadeset i ~etiri godine je
pro{lo od na{ega raskida 1955. Od tada sam ga video – upravo sa-
mo video – tri puta, ne vi{e. Posledwi put pro{le godine na pro-
slavi ~etrdesetogodi{wice Akademije: }utali smo obojica, celi-
vali se “po popovski”, to jest “rame u rame”. Povodom nekog od we-
govih jubileja – da li 1968. kada je napunio sedamdeset i pet godi-
na? – pisao sam mu, pozivaju}i ga da sve zaboravimo dans la douce pi-
tié de Dieu.1 Nisam dobio nikakav odgovor. Po onome {to sam ~uo,
on je do kraja ostao “nepomiriv”. Putuju}i danas, kroz no} i maglu,
iz Labela do aerodroma, poku{avao sam da se setim sve te [na{e]
tragedije. Ali, odustao sam od toga. Znam samo da je on u mome `i-
votu imao veliku – i pozitivnu, i negativnu – ulogu. Ali, sve je to
“privatno” i “li~no”. A o wegovom mestu u istoriji Pravoslavqa
jo{ uvek je rano govoriti i pisati...
Istoga dana, u subotu, saznao sam za smrt V. V. Vajdlea. Sa-
da, zna~i, u ovome svetu nema vi{e me|u `ivima ni jednoga od onih
koji su me u~ili. I, kako sam ju~e napisao Nikiti, na{e pokolewe,
po re~ima Tjut~eva, “na kobnom je redu...”
^udesno leto! Dve sedmice sa Andrejem2. Potom – tri sedmice
`ivota u Labelu sa Serjo`om i porodicom: bila je to ogromna radost...
1. “U blagoj samilosti Bo`ijoj”, tj. “u ime blage samilosti Bo`ije” (fran.).
2. Andrej Dmitrievi~, brat–blizanac o. Aleksandra (prim. prev.).
Sveska V (maj 1977. – oktobar 1979.) 629
Radio [sam]: najpre, na temi smrti (“The Celebration of Death”)1,
potom – na prevodu mog “Velikog posta” (svejedno – lo{ je prevod,
nije to ono pravo, nije to moj ruski jezik, ali, slava Bogu, zavr{io
sam, a to mi je optere}ivalo savest). Potom, ~lanak o Pokretu
[RHD] – “Na raskr{}u”, kojim sam zadovoqan. A ovih posledwih da-
na seo sam, kona~no, iznova da radim i “Liturgiju”... Svaki dan {et-
we – sa sve ve}om, gotovo bolnom rado{}u zbog poqâ, neba, {umâ,
Bo`ijega sveta... I gotovo sve vreme – sunce, toplo.
(...) Velika Lotmanova biografija Albera Kamija. Mawe–vi-
{e razo~arawe, u povr{nost sveg tog francuskog sjaja. Iz ove bio-
grafije ne proizlazi da je Alber Kami bio “veliki ~ovek”, iako je
upravo kao takvoga hteo da ga predstavi autor.
Primetio sam: kada radim (“stvaram”!), ne samo da mawe ~i-
tam, no nekako uop{te i ne `elim da ~itam “ozbiqno”. Mo`da, zato
da ne bih ometao unutarwi, skriveni rad misli, “sazrcawa”...
Ponedeqak 27. avgust 1979.
(...) Posledwi zapis bio je o sahrani Florovskog. @alosna
sahrana. Desetak slu~ajnih sve{tenika. Bez hora. Haoti~na slu-
`ba. Otac I. Turkevi~ je govorio na po~etku, ja – pred “Vje~nuju
pamjat”. Me|u onima koji su se molili – nekoliko “vernih”, a ta-
ko|e i – Brodski (?).
^etvrtak 30. avgust 1979.
Sino} sam sawao o. G. Florovskog. Prema meni je bio dobar,
gotovo ne`an. Ja sam mu rekao: “O~e G., pre nekoliko godina napi-
sao sam Vam pismo, da li ste ga dobili?”. On je zatvorio o~i i og-
dovorio mi: “Da, dobio sam ga”.
Utorak 4. septembar 1979.
(...) U Dominikanskoj republici uragan “David” je sru{io
crkvu u kojoj je skloni{te potra`ilo ~etiri stotine qudi. Svi su
poginuli. Kakav stra{ni simvol! U`as takve pogibije u crkvi...
“Ako se ne pokajete, i vi }ete tako poginuti...” [Lk. 13, 3].
(...) Razmi{qawa u vezi sa “Liturgijom”: o pri~e{}ivawu, o
tom ~udnom, tajanstvenom udaqavawu od pri~e{}ivawa u Crkvi (na
Svetoj Gori se “ne pri~e{}uju”; kod nas u Crkvi – podozrewe prema
onima koji `ele da se “~esto pri~e{}uju”). Misti~ki [gledano] – to
1. Proslavqawe/praznovawe smrti (engl.).
630 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
je sredi{we pitawe. Pretvarawe pri~e{}ivawa u ne{to “sakral-
no”, u tabu, i, samim tim, paradoksalno i “naturalizacija” pri~e{-
}ivawa ([pretvarawe] u ne{to “stra{no”, {to zahteva “o~i{}ewe”,
i tome sli~no). Ne~ujewe apsolutne jednostavnosti onog – “pri-
mite, jedite..”, jednostavnosti i smirewa koji jedini “odgovaraju”
apsolutnoj transcendentnosti Evharistije.
Ponedeqak 1. oktobar 1979.
Pokrov. Za vreme rane Liturgije, propovedao sam o tome da
na{ svet, da savremeni ~ovek odbacuje – stradawe. Simvol na{e epo-
he je – pain killer1. Sve je usmereno na to da se “ne strada”. Zato qudi i
religiju shvataju kao svojevrsni “pain killer”. Pristup, koji je potpuno
razli~it od ovog uistinu demonskog pristupa izra`en je i javqen u
prazniku Pokrova, u svecelom liku Bogomajke. Da, i tu je, tako|e ono
– “pomozi!”, ali sa poznavawem dubine `ivota i stradawa kao neiz-
be`ne sudbine ~oveka u “ovome svetu”. Stajati pod Krstom je bilo
jedno, a “proburaziti” Pilata bi bilo ne{to sasvim drugo.
(...) Ju~e, ~lanci u “Wujork Tajmsu” u vezi sa sutra{wim Pa-
pinim dolaskom u Ameriku. Smisao tih ~lanaka: bojazan da Papa
ne shvata savremeni svet, naro~ito Ameriku sa wenim “plurali-
zmom”. Da ne shvata dubinu i veli~inu “seksualne revolucije”,
abortusa, odbacivawa “dogmatizama”, itd. Autorima ni za trenutak
nije palo na pamet da razmisle o tome da se sve to mo`e procewi-
vati i na druga~iji na~in, tj. iz same [hri{}anske] vere. Dobro, to
je ta~no, i tim gore po Papu, ako on to ne shvata. Me|utim, odmah
daqe pi{u da glavne religije – i “liberalne” i “umerene”: prezvi-
terijanci, metodisti, luteranci, [rimo]katolici – gube qude zbog
svojih “konzervativaca”. I to je, naravno, u`asno: naru{ava se ve-
za sa “kulturom”. A “kultura” – to je abortus, adogmatizam, itd.
Pri~am ti pri~u... Meni se ponekad ~ini da nema u`asnije katego-
rije qudi od “intelektualaca”. “Slepi vo|i slepih” [Mt. 15, 14] –
to je kazano, pre svega, za wih...
1. Lek, sredstvo protiv bolova (bukv. “ubica bola”) (engl.).
631
SVESKA VI
(OKTOBAR 1979. – JANUAR 1981.)
Sreda 3. oktobar 1979.
Rimski Papa1 u Wujorku. Ju~e smo gledali na televiziji mi-
su na “Jenki stadionu”. Pome{ani utisci. S jedne strane – [on je]
nesumwivo dobar i svetli ~ovek. Neobi~an osmeh. Ne{to istinsko:
~ovek Bo`iji. Me|utim, sa druge, po~iwu sva ona “ali...”. Prvi uti-
sak – kako je samo [Rimo]katoli~ka crkva “liturgijski” osiroma-
{ila! Gledao sam 1965. godine, tako|e, slu`bu pape Pavla VI na
istom “Jenki stadionu”. I to je, bez obzira na sve, ipak, bilo izve-
sno prisustvo, javqewe na zemqi – nadzemaqskog, ve~nog. Ju~e sam,
pak, sve vreme imao ose}awe da je ono glavno bila – “message”.2 A
ta poruka je jedna te ista: “mir i pravda”, “qudska porodica”, “dru-
{tveni rad”, itd. Bila je data bukvalno potresna mogu}nost da se
milionima qudi govori o Bogu, da se milionima qudi objavi da im
je, pre svega, neophodan Bog, a tu je, naprotiv, sve bilo kao da je sav
ciq u tome da se doka`e da i Crkva govori `argonom Ujediwenih
Nacija. I svi, tom ciqu odgovaraju}i, “simvoli”: Sveto Pismo su
~itali nekakvi civili sa kravatama jarkih boja, i tome sli~no. I
potpuno u`asavaju}i [televizijski] prevod: nikada nisam, ~ak, ni
podozrevao do koje mere prevod mo`e biti jereti~an: “Blagodat” [je
prevedena kao] – “abiding love” (“postojana qubav”)!
Masa qudi, wihova radost i uzbu|ewe. Istinsko [uzbu|ewe],
ali, zajedno sa tim, bilo je tako o~igledno da tu postoji i element
masovne psihoze. “Narodni Papa...” [ta to uop{te zna~i? Ne znam,
nisam ba{ ube|en da se mo`e slu`iti misa na “Jenki stadionu”, da
je to ba{ neophodno. A ako se i mo`e [slu`iti], i ako je to neophod-
no, zar onda slu`ba ne bi trebalo da bude, tako da ka`emo, na jedan
“samoo~igledan” na~in, krajwe nadsvetovna, krajwe “odvojena” od se-
kularnoga “sveta”, upravo zato da bi u wemu javqala Carstvo Bo`ije?
1. Jovan Pavle II (1920–2005.), rimski papa od 1978. do 2005. (prim. prev.).
2. Poruka (engl.).
632 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
^etvrtak, 4. oktobar 1979.
“Dani Pape” u Wujorku, pra}eni neverovatnim ushi}ewem i
uzbu|ewem. ^udan li je ovaj svet: u “Wujork Tajmsu” ~lanak o razlo-
zima te neobi~ne Papine popularnosti. Novinar je obja{wewe za
to potra`io – od koga? Pre svih, od – rabina! I oni su to ozbiqno,
“nau~no” objasnili... Ma kakvi razlozi za to bili, ipak, ostaje ono
{to, o~igledno, predstavqa me{avinu ne~eg vrlo istinitog (te`-
we ka ~oveku dobra) i ne~eg {to toliko o~igledno stoji u vezi sa
samom na{om civilizacijom: sa televizijom, {tampom... Jedino
{to je tu uznemiruju}e jeste slede}e: ta popularnost }e splasnuti
~im Papa bude rekao “konkretno” u {ta veruje... I tu }e svoj toj eu-
foriji do}i kraj... A potom }e do}i na red i ono “raspni Ga!”, i “ne-
mamo drugoga cara osim kesara” [Jn. 19, 15], tj. ipak ta “savremenost”.
Subota, 6. oktobar 1979.
Va{ington. Doleteo sam ovamo pravo iz neverovatne, ali ra-
dosne gu`ve “Dana [pravoslavnoga] obrazovawa”. ^udesna Liturgija
– u ogromnom {atoru. ^udesni, prohladno–sun~ani dan. Jo{ jedan-
put – pogru`ewe u Crkvu i ose}awe: {ta bismo bili mi, {ta bih
bio ja bez Crkve? Pri~e{}ivawe iz ~etiri Putira... Propovedao
sam na temu “Ono {to oko ne vide... “ [1. Kor. 2, 9].
Papa nastavqa: ju~e je istupio protiv homoseksualizma...
Otuda i taj novi “osnovni ton” {tampe: Papa nije shvatio “plura-
lizam” Amerike. Lete}i danas ovamo, na susret sa Papom (sutra
ujutru), razmi{qao sam upravo o tom pluralizmu koji, po samoj
svojoj su{tini, odbacuje (i ne mo`e da ne odbacuje!) pojam istine.
Pluralizam je apriorno tvr|ewe da u pogledu svega postoje razli-
~ite ta~ke gledi{ta, pri ~emu je “operativno” na~elo pluralizma
u tome da se te razli~ite ta~ke gledi{ta, tako|e, apriorno ne mo-
gu i ne smeju osporavati. Te ta~ke gledi{ta – postoje, i time je
sve kazano. Wih treba “uva`avati” i, po mogu}nosti, “share”1 (ne
mo`e se to na ruskom re}i!). A siroti Papa to “nije shvatio”. Ubi-
ta~na glupost sve takve krasnore~ivosti...
1. “Deliti” (stavove, gledi{tâ, ukuse...) u smislu “sau~estvovati u” (istim sta-
vovima...), pa onda – “imati” (iste stavove...), “podr`avati” (iste stavove...). Je-
dan od mnogih, globalno rasprostrawenih engleskih izraza koji se, tako|e, ne mo-
`e uspe{no prevesti ni na srbski jezik, jer izvire iz specifi~nog i korenito
druga~ijeg, “zapadnog” iskustva bitovawa i jezika, `ivota i me|uli~nosnih odno-
sa, iz druga~ije antropologije (prim. prev.).
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 633
[Rimo]katolici u Americi su se – ako ne svi, ono bar mno-
gi – sa izvesnim naivnim odu{evqewem ukqu~ili u taj pluralizam.
I ovo je zanimqivo: da li }e Papa uspeti da “vrati sve na staro”?
Toma [Hopko] ka`e da }e biti raskola. Ne znam. Znam samo da je taj
i takav “pluralizam” za [hri{}ansku] religiju – smrt i raspad. Za-
to sam i do{ao, da bih “fizi~ki” osetio Papu.
Utorak, 9. oktobar 1979.
Papu je, na [Rimo]katoli~kom univerzitetu, trebalo ~ekati
vrlo dugo. Zakasnio je vi{e od pola sata. Ogromna dvorana je bila
prepuna “akademikâ”, doktorâ nauka u raznobojnim ode`dama, kao i
sve{tenikâ. Orkestar je bez prekida svirao nekakve bu~ne mar{e-
ve, {to je to ~ekawe u~inilo mu~nim. Papa je [u to vreme] bio bli-
zu, u crkvi Neporo~nog Za~e}a, gde su, kako se potom ispostavilo,
protestovale neke [rimokatoli~ke] monahiwe...
Papa se, kona~no, pojavio. Paroksizam ushi}ewa (to nigde i
nikada nisam video). Ne smatram, pritom, da su qudi koji su se ta-
mo okupili bili neki naro~iti “papisti”. Ne, bili su to pre ti-
pi~ni ameri~ki intelektualci, puni cinizma. Ali, i oni su uskli-
kivali i bacali u vazduh svoje trouglaste kape, i to je trajalo du-
go. Dok se on polagano kretao kroz dvoranu, hor i orkestar su grme-
li “Tu es Petrus...”1 Franca Lista... I “osetio sam” – ne samo tada u
nedequ ujutru, u “fizi~kom” prisustvu Pape, ve} i pre toga, kada
sam ga gledao na televiziji – da gomila koja pada u takav zanos, to
~ini ne zato {to u Papi vidi Petra ili Hrista, ve} naprotiv za-
to {to, “veruju}i” u Papu, takore}i, istovremeno prihvata, bez
nekog naro~itog zanimawa, i Petra, i Hrista, i Hri{}anstvo uop-
{te. Toj gomili je potreban iskqu~ivo on, Papa, potreban je kao
“mãnna”, kao prisustvo, fizi~ko, “natprirodno”. Toj psihozi se odu-
piru i relativno su od we slobodni samo oni koji su ve} opsednuti
ne~im drugim poput tih nesre}nih monahiwa {to patolo{ki `ele
[`ensko] sve{tenstvo (...)
I, tako|e, jo{ jedno religijsko isku{ewe, koje mi se u ove
dane po ko zna koji put “otkrilo” u razgovorima o ovim ili onim
“ba}u{kama”, a to je – “pobo`nost”. Posmatraju}i druge “ba}u{-
ke” koji su se {etali po vrtu za vreme “Dana obrazovawa”, mogao
sam fizi~ki da osetim wihovo obogotvoravawe rasâ, skufijâ, sve-
ga onoga {to ~ini tu vidivu “pobo`nost”. A, potom, gotovo o sva-
1. “Ti si Petar...” (lat.).
634 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
kom od wih sazna{ da on osu|uje sve druge za “neduhovnost”, “nepo-
bo`nost”, itd.
Qudi mu~e jedni druge: posle nekoliko ju~era{wih razgovo-
ra, osetio sam to kao su{tinu i te`inu zla, kao mu~iteqsku i ira-
cionalnu silu wegovu.
Ju~e sam se tokom dana sreo sa J. P. Ivaskom. Ostario je, ali
je ostao isti. “Danas je va`an teosis1... Za{to se ne pi{e o teosi-
su?”. Ali, on je svetli ~ovek i `ivi svetlo{}u. I ta svetlost i
mene o~i{}uje od svih tih mu~nih ose}awa...
Sreda, 10. oktobar 1979.
Ujutru na Akademiji – prijem studenata, ta~nije raspetqa-
vawe malih i velikih drama, raspirenih u vezi sa “Danom obrazo-
vawa”. I svugde jedan isti pokreta~ – gordost, to jest u`asno, bo-
lesno ose}awe svoga “Ja”, ambicija, patolo{ko tragawe za onim
“selom”, makar i najbezna~ajnijim i najneva`nijim, ali u kome }e
to moje “Ja” da bude prvo...
^etvrtak, 11. oktobar 1979.
Moja nesre}a je u tome {to od mene svagda tra`e (i Sol`e-
wicin, i wegovi protivnici) da se, takore}i, bespogovorno sagla-
sim sa wihovim stavom, da ga prihvatim u celini. A ja to ne mogu,
jer, makar kako mi se to ~ini, vidim i istinu i la` svakog od wih,
to jest, shvatam, na primer, da se u “Miqukovu” (...) mo`e videti i
tama i svetlost. Ali, Rusi nisu sposobni za to “i... i”. Maksimali-
zam svojstven Rusima, {iri se na sve oblasti wihovog `ivota, a na-
ro~ito na one [oblasti] u kojima on neizbe`no dovodi do idolopo-
klonstva. Zato su ruski sporovi tako besplodni. Borba uvek ima za
ciq – uni{tewe protivnika. Mo`e se pojednostavqeno re}i ovako:
ako je Zapadu svojstvena relativizacija apsolutnoga, onda je Rusima,
u istoj meri, svojstvena apsolutizacija relativnoga. Koren ovoga je
u anti–istorizmu ruske svesti, u ve~nom strahu od istorije, to jest
od sfere “promenâ”, od sfere relativnoga. Strah od Zapada, strah od
“reformi”... – mi smo `iveli i `ivimo strahom. Vlast se boji naro-
da, narod se boji vlasti. Svi se boje kulture, to jest razlikâ, pro-
cenâ, analizâ, bez kojih je kultura nemogu}a. Otuda i to svagda pre-
stra{eno osvrtawe ka pro{losti, potreba za “povratkom”, a ne za
kretawem unapred. Ruska svest je nostalgi~na: wena nostalgija je
nostalgija za “autoritetom” koji je najlak{e na}i u pro{losti...
1. Obo`ewe (gr~.).
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 635
Nije slu~ajno to {to je Sol`ewicin iz celokupne religijske
pro{losti Rusije izabrao (srcem, ne – razumom) staroobredstvo, tu
apoteozu stati~nosti i straha od istorije. I isto tako nije nimalo
slu~ajno {to Sol`ewicin mrzi Petra i petrovski period, tj. “ka-
lemqewe” Rusije upravo na istoriju. Ruska svest je “istoriosofska”,
a ne istorijska. Svako svakoga poziva da se “vrati” negde i ne~emu,
pri ~emu se taj povratak – {to je tipi~no “istoriosofska” logika –
ispostavqa istovremeno i kao kraj, dovr{ewe istorije posredstvom
apoteoze Rusije. Ako se budu}nost i ume{a u tu shemu, ona to mo`e
jedino kao kraj [svega]... I upravo je zbog toga sloboda tako malo po-
trebna. Ona i nije potrebna, ako se apsolutizuje pro{lost koja zah-
teva jedino da bude ~uvana i za koju je sloboda – opasna. Sloboda ni-
je potrebna, ako se budu}nost poistove}uje sa “krajem”. Sloboda je po-
trebna za delawe, sloboda je svagda u sada{wosti i u vezi sa sada{-
wo{}u: kako postupiti sada, koji put izabrati na raskr{}u. Ali,
ako se du{a i srce mu~e pro{lo{}u ili krajem, onda sloboda uop{te
nije ni potrebna. “Rusomrzci” gre{e kada boq{evi~ki totalitari-
zam izvode iz same ruske istorije, iz ropskoga duha, navodno, svojstve-
noga ruskoj svesti. To je potpuno neopravdano huqewe.
Iz ruske istorije, naprotiv, mogu}e bi bilo izvesti gotovo
obrnute zakqu~ke. U ruskoj svesti je sna`an duh protivqewa, su-
protstavqawa, pa ~ak i individualizma. Meni se, ~ak, ~ini da je
“na~elo stada” sna`nije na Zapadu (npr. robovawe modi – bilo u
pogledu ode}e, bilo u pogledu ideologije). Ako su Rusi “robovi”
ne~ega, onda to ne{to svakako nije vlast kao takva, ve} “blago sr-
ca”, to jest ono {to – uglavnom slepo i, stoga, gotovo fanati~no –
vole i ~emu se, zato, i klawaju... Ali, evo {ta je stra{no: od svih
objekata ruske qubavi posledwe mesto zauzima Istina. Ako bi se
govorilo u kategorijama greha, onda se – rekao bih – tu radi o gre-
hu odsustva qubavi prema Istini. Otuda i ono {to sam nazvao be-
smisleno{}u [ruskih] sporova. Jer sporiti se mo`e o Istini, ali
je besciqno sporiti se o qubavi ({ta je “lep{e” – jug ili sever, od-
lu~uje se ne u odnosu na Istinu, ve} “qubavqu” srca). “Qudi vi{e
zavole{e tamu nego svetlost” [Jn. 3, 19]. Ove stra{ne re~i Hristo-
ve kao da se odnose upravo na ovo. I wihova stra{nost je u tome
{to takvi qudi vole tamu ne zato {to je ona tama, ve} zato {to je
ona za wih – svetlost... Bolest koja je svojstvena ruskom Pravo-
slavqu je upravo u ovome. Mene svagda pora`ava ~iwenica da se
gotovo u svemu onom ruskom “najpravoslavnijem” i “najcrkvenijem”
spaja apsolutizam “forme” (panihide, obi~aji...) sa neverovatnim
636 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
relativizmom u pogledu sadr`aja, tj. Istine. Isti ~ovek koji zah-
teva od mene da ven~am wegovu k}er sa muhamedancem mo`e jarosno
da me optu`uje za izdaju Pravoslavqa, to jest [za izdaju] forme
Pravoslavqa (na primer, za ~itawe “Tajnih molitava” naglas...).
On mo`e da tvrdi da je bogoslovqe nepotrebno i da se fanati~no
dr`i “staroga stila”, itd. Ali, o ~emu god da se on spori, protiv
~ega god da se on buni ili ~ime god da se ushi}uje, za wega krite-
rijum nikada nije Istina... A budu}i da Istina i jedino Istina
– osloba|a, Rus }e, zaista, obi~no biti rob svoje “qubavi”.
Subota 13. oktobar 1979.
(...) U ^ikagu ju~e ujutru – dugi razgovor sa Rojom Larsonom,
urednikom za religiju ~ika{kog [~asopisa] “San Tajms”. Razgovor o
Papi i burnim danima wegovog boravka u Americi. Rekao sam da sam
ube|en da sav taj fenomenalni uspeh ne}e podsta}i ni jednu jedinu
[rimokatoli~ku] monahiwu da se vrati [mona{koj] rasi. I gotovo od-
mah dokaz: na doru~ku – pet jezuita i jedan franciskanac, profesori
~ika{kog “Katolik Junion fakulteta”. Svi se do jednoga izdvajaju
nagla{enom, gotovo vri{te}om “gra|ansko{}u” svoje ode}e: kravate
jarkih boja, svetla odela, prsluci u boji. I to su neki jezuiti i fran-
ciskanci! Tu su bile i dve monahiwe (jedna – pomo}nica dekana, dru-
ga – profesorka...), tako|e, ne u jednostavnoj “civilnoj” ode}i, ve} u
veoma osmi{qenoj, da tako ka`em, naro~ito “svetovnoj” civilnoj
ode}i. Ovo pi{em ne zato {to ih osu|ujem, ve} iskqu~ivo da bih do-
kazao ispravnost moga ube|ewa: Papa ne}e uspeti da vrati na staro
[rimo]katolicizam. I mo`da mu to ne uspeva zbog toga {to on te`i
upravo takvome povratku na staro, {to jedino u obnovi monolitno-
sti Rimske crkve vidi ne samo weno spasewe, ve} i samu wenu su-
{tinu. Tragi~ni paradoks [rimo]katolicizma: bez apsolutne poslu-
{nosti Papi, bez kulta Pape, koji uslovqava takvu poslu{nost, [ri-
mo]katolicizam se neminovno raspada. A sa tim kultom i poslu{no-
{}u – zapada u bezizlaz. I pitawe, kako ga ja shvatam, jeste u slede-
}em: da li }e se Papa odlu~iti da radi obnove “monolitnosti” [Rim-
ske crkve] plati cenu odsecawa [wenih] neizle~ivih ~lanova. Kao
{to je papstvo i platilo cenu za “nepogre{ivost” iz 1870. u vidu od-
vajawa starokatolika. Ali, tada je preovla|uju}a ve}ina bogoslovâ
bila za ultramontanizam1, i odvajawe starokatolika je pro{lo goto-
1. Ultramontanizam – pokret u Rimokatolicizmu u XIX stole}u, usmeren na cen-
tralizaciju crkvene vlasti u rukama Pape, a radi obnove Rimokatoli~ke crkve.
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 637
vo nezapa`eno. Danas, pak, ne samo ve}ina, ve} i ~itavo bogoslovqe
u celini, sva misao u [rimo]katolicizmu jeste protiv monolitno-
sti, protiv papizma u wegovom “ultramontanisti~kom” smislu. Samo
jednu sedmicu posle tog, kako se ~inilo, nebivalog trijumfa1 Pape i
papizma isti ti jezuiti i opatice izgledaju i pona{aju se “kao da se
ni{ta nije ni desilo”, kao da sa tim trijumfom nemaju ni najmawe
veze. Utisak je da se oni, ~ak, ni ne qute, nisu ni ogor~eni, niti su
obeshrabreni. Mo`da }e taj [Papin] trijumf, rekao mi je Roj Larson,
uticati na mlade da krenu u bogoslovske {kole. Ali, da }e to biti
najboqi [me|u mladima], a ne tek nekakvi uskogrudi “religioznici”
i “klirikalci”? Sla`em se sa takvom bojazni.
Evo, ju~e, na vrlo prijateqskom i istinski “uzbudqivom” raz-
matrawu moga referata (o Duhu Svetome, o Liturgiji, o eshatologi-
ji), isti ti jezuiti sa kravatama postavili su pitawe: dobro, ali –
“svet”, gde je tu “svet”, gde je odnos svega toga sa “svetom”? I ja sam od-
govorio: da, zaista mo`e da postoji i ono stra{no, demonsko poimawe
Crkve, odnosno ona vera u Crkvu, koja sobom zamewuje veru u Boga i na-
prosto “iskqu~uje” svet, iako je Crkva upravo zbog toga i neophodna
zato {to ona nije nikakav “tre}i” element – izme|u Boga i sveta, ve}
novi `ivot (to jest `ivot sa Bogom i `ivot u Bogu) same tvari, sa-
moga sveta. Prema tome, upravo taj “klirikalizam” i to ne vi{e samo
[klirikalizam] sve{tenstva, ve} [klirikalizam] samoga poimawa
Crkve predstavqa svagda, a u svakom slu~aju danas, glavno isku{ewe
za one mlade koji “prilaze” Crkvi. Obogotvoravawe Crkve, Crkva je
Bog... I zar ti jezuiti ne skidaju mona{ke rase i pastorske [bele] oko-
vratnike upravo iz bojazni od tog isku{ewa koje je u najve}oj meri is-
kusio upravo [rimo]katolicizam, i ne zaslu`uje li ta bojazan da je
~ujemo i da je shvatimo? Ne, to nije naprosto “liberalizam”, to je, ta-
ko|e, i svest o grehu, koja je svojstvena odre|enom tipu crkvenosti.
Nije slu~ajno to {to se na{i mladi “crkveni qudi” sa takvom stra-
{}u vra}aju rasama, kamilavkama, svakom “popovskom imixu”. Mo`da
i nisam u pravu, ali mi se ~ini: kada bi oni “iznad svega” voleli Bo-
ga i bli`we, to im ne bi ni bilo toliko potrebno. Ali, oni vole Cr-
kvu–po–sebi (an sich), i wen “trijumf” (makar i simvoli~ki) jeste i
wihov trijumf. “A [gde je tu] Bog?” – da parafraziram Rozanova: “Pa
dobro, mo`e se i o Bogu re}i ne{to... Ali, zar je u Bogu stvar?”.
1. O. Aleksandar misli na posetu Pape Jovana Pavla II Sjediwenim Dr`avama
po~etkom oktobra 1980. godine (prim. prev.).
638 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Bilo kako bilo, ali kriza [rimo]katolicizma, koja se, u to
sam ube|en, uop{te ne razre{ava, ve} se samo produbquje tim “mo-
nolitnim” Papom,1 jeste na{a zajedni~ka kriza, u koju mi, hteli to
ili ne, ne mo`emo a da ve} ne budemo “ukqu~eni”. Ako Papa “pobe-
di” – oja~a}e klirikalizam kod svih Hri{}ana. Ako, pak, ne pobe-
di – oja~a}e klirikalizam, u svakom slu~aju, kod nas pravoslavnih.
Jer, mi }emo se pokazati kao posledwi, uistinu apokalipti~ki, no-
sioci i poklonici Tipika, kanonskoga prava i klirikalnog tri-
jumfalizma. Treba se moliti za Crkvu.
Nedeqa 14. oktobar 1979.
Devetnaesto stole}e je – sa svojim Hegelom i K0 – obogotvo-
ravalo Istoriju. Danas, deo “duhovnih vo|a”, razo~aran u Istoriju,
istu i obezvre|uje. Ba{ kao {to je obezvre|uju, tako|e, i “spiritu-
alisti” svih boja. Jedni, tako, tvrde da jedino u Istoriji, jedino
slu`e}i Istoriji, wenom “smislu” ~ovek nalazi smisao svoga `i-
vota. Drugi nas, danas, jednako ostra{}eno, uveravaju da se iskqu-
~ivo u “oslobo|ewu” od Istorije mo`e prona}i taj smisao. I Hri-
{}ani su prihvatili to “ili–ili” i iznutra se, u svojoj svesti,
pot~inili tom “ili–ili”; i u tome je tragedija savremenoga Hri-
{}anstva. Tragedija, zato {to se, u krajwem ishodu, sva novina Hri-
{}anstva u tome i sastojala (tj. sastoji) {to ono tu polarizaciju,
taj izbor – ukida. I to “ukidawe” i jeste su{tina Hri{}anstva kao
eshatologije. Carstvo Bo`ije jeste ciq istorije, i Carstvo Bo`i-
je ve} sada jeste “me|u nama”, “u nama”.... Hri{}anstvo jeste pojedi-
na~ni istorijski doga|aj, i Hri{}anstvo jeste – u sada{wosti –
prisustvo tog doga|aja kao dovr{ewa svih doga|aja i same istorije.
I Crkva je neophodna samo da bi to bilo tako, i Crkva, to jest wena
“su{tina” i wen “smisao” jeste iskqu~ivo u tome...
Sve su to, ~ini se, azbu~ne istine. Ali, za{to onda one ne
dejstvuju? Da li zbog toga {to je Hri{}anstvo po~elo, s jedne
strane, da se prihvata (u “pobo`nosti”), a sa druge – da se tuma-
~i, tj. obja{wava (u “bogoslovqu”) – “po stihijama ovoga sveta, a ne
po Hristu”? [1. Kol. 2, 8].
U tome se, za mene, i sastoji sav smisao liturgijskoga bogo-
slovqa. Liturgija je sjediwewe, javqewe, odelotvorewe istorizma
Hri{}anstva (“Spomiwawe”) i wegove transcendentnosti u odnosu
1. Re~ je o papi Jovanu Pavlu II (prim. prev.).
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 639
na taj istorizam (“Danas, Sine Bo`iji...”). Sjediwewe po~etka sa
krajem, ali sjediwewe danas, sada...
Otuda i ta spregnutost Crkve i sveta. Ona je radi sveta,
ali kao wegov po~etak i kraj, kao potvrda da je svet – radi Crkve,
jer Crkva jeste prisustvovawe Carstva Bo`ijeg.
U tome je ve~na antinomija Hri{}anstva, i tu je su{tina
svih savremenih sporova oko wega. Zadatak bogoslovqa jeste da bu-
de verno antinomiji koja se prevladava u opitu Crkve kao “Pashe”:
u prela`ewu – stalnom, a ne samo istorijskom! – sveta u Carstvo
Bo`ije. Neophodno je sve vreme iz sveta odlaziti i neophodno je
sve vreme u wemu obitavati.
Sablazan “pobo`nosti” jeste – svoditi Hri{}anstvo na se-
be sâmo; sablazan bogoslovqa jeste – svoditi Hri{}anstvo u potpu-
nosti na “istoriju”.
Ponedeqak 10. decembar 1979.
(...) Ju~e na 71. ulici – kr{tewe dve devoj~ice Sowe [irin-
ske. “Visoki krugovi”. Ali, na`alost, nigde se ne ose}am u toj meri
kao “{aman” koji savr{ava neke neshvative ceremonije kao upravo u
toj i takvoj ruskoj “obrazovanoj” sredini. Se}am se re~i sve{tenika
koje je on uputio drugom sve{teniku, kada se ovaj zbunio tokom slu-
`be i, u panici, upitao: “[ta daqe da radim?”. On mu je rekao: “Do
something religious!”.1 Eto, mi upravo i radimo “something religious”...
Sioranova kwiga “Ra{~etvoravawe”. ^ovek koji godinama
pi{e najotmenije, najistan~anije aforizme – o apsurdu, o~ajawu,
smislenosti samoubistva ne mo`e biti ozbiqan. Ka`u da ga Brod-
ski uzdi`e do neba...
(...) U petak Christmas Party2 na Akademiji. Dva studenta svi-
rala su du`i odlomak iz Mocartovog koncerta za klarinet... Svag-
da me pora`ava, bukvalno do suza, preobra`nost lica onih koji
sviraju... I tada jasna postaje la`nost i povr{nost na{eg uobi~a-
jenog rasu|ivawa: on je “lep”, ona je “lepa”. Na izvesnom stepenu `i-
vota, u retkim trenucima, kada `ivot “`ivuje”, [telesni] lepotan
mo`e da se poka`e kao odbojna rugoba, a ru`an ~ovek – kao [duhov-
ni] lepotan. I to je tako kada qudi gledaju na unutra i uvis, i kada
se predaju se onome {to vide i {to ~uju...
1. “Radi ne{to religijsko!” (engl.).
2. Bo`i}na zabava (engl.).
640 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
(...) Mo`da ~ovek nikada ne bi trebalo iznova da ~ita ono
{to je napisao i objavio. Ovih dana sam se “udubio” i pro~itao ne-
{to od onoga {to sam pisao i pao – u o~ajawe. Ose}awe je bilo u`a-
sno – upravo ovakvo: vredelo li je to uop{te...?
Najnasu{nija od svih molitava: “Zastupi, spasi, pomiluj i
sa~uvaj nas, Bo`e, blagoda}u Svojom “. To je molitva za odbranu od
staroga Adama u nama, koji poput gnoja prodire u na{ “organizam”
i truje ga...
^etvrtak 20. decembar 1979.
(...) Rim je osudio [Hansa] Kinga.1 King je izjavio: “Stidim se
svoje Crkve...” A {tampa galami o “represivnosti” Rima, o nedemo-
krati~nosti [Rimo]katoli~ke crkve. King se ni po ~emu, zaista ni
po ~emu ne razlikuje od liberalnog protestanta. Ali, ne – umesto
da to prizna, on }e da se “bori” (za prava! za demokratiju!) u svojoj
Crkvi... Sve bi to bilo sme{no, kada ne bi bilo beskrajno `alosno,
kada ne bi bilo simptom gluposti koja je, pored svega drugog, zago-
spodarila u svetu, i, uz to, tragi~no “dowe umovawe”. Me|utim, pon-
avqam ono o ~emu sam, ~ini mi se, ve} pisao: Rim nema nikakav dru-
gi argument osim “pokornosti” i to, pritom, slepe.
(...) “Tiho i bezmete`no `ivqewe” – to je vrhunac umnosti,
mudrosti, radosti i, rekao bih (ne znam kako to da ka`em na boqi
na~in) – “zanimqivosti”. Smirewe nije “utu~enost plus licemerje”,
{to je ono postalo u crkvenom “stilu”, ve} je to carska i carstvena
vrlina, jer je istinsko smirewe upravo od mudrosti, od znawa, od
doticawa “`ivota preizobilnog” [Jn. 10, 9]... Sve ~e{}e mislim da
danas svetu nisu neophodne u~ene i sladuwave kwige o “asketi~kom
bogoslovqu”, ve} izvesni smireni, Bo`anski humor. Kada bi se svet
grohotom nasmejao na to odasvuda pojavquju}e se bradato lice Ho-
meinijevo i na mase tih “studenata” koji, evo ve} godinu dana, zama-
huju pesnicama i uzvikuju parole; kada bi svet shvatio koliko su
glupe i sme{ne re~i “narod”, “revolucija”, “istorija”... onda bi... Ne
znam {ta bi onda bilo, ali taj smeh – e, to znam! – bio bi umniji i,
najverovatnije, u~inkovitiji od svih tih umopomra~iteqskih, u svo-
joj “ozbiqnosti”, analiza svake re~i koju je “izgovorio” Miteran i
wemu sli~ni... Evo naro~itih oblasti gluposti: “politika”; “reli-
gija”, “problematika vaspitawa”, “sociologija”, “psihologija” (...)
1. Hans King (1928), sve{tenik, nema~ko–{vajcarski rimokatoli~ki teolog ko-
ji je osu|en od strane Rimske crkve kao predstavnik tzv. “neomodernizma”.
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 641
Sreda, 2. januar 1980.
^itavo jutro na Akademiji, u tri~avim poslovima – do gla-
voboqe... Ju~e ~itav dan sa decom, Vawom, Ma{om, Vinogradovima.
[etwa oko jezera. Sunce na stablima stoletnoga drve}a, na vodi i
– odjednom radost, ono poznato – “sve je drugo”.
(...) Prelistao sam prethodnu svesku ovih zapisa. Sve su to
varijacije na jednu istu temu, iste `albe i iste “utehe”. Ni u ~emu,
ni u jednom od svojih “poslova” ne ose}am se do kraja “kod ku}e”.
^udno stawe: ve~no ~ekati da se, kona~no, ne{to zavr{i – zasedawe,
razgovor, susret... Sve to, pak, “nije ono pravo”. Odli~no znam da je
to tako, pre svega, zbog [moje] slabosti, lenosti, nequbavi, itd. Ali,
ipak, sve ne{to mislim i nadam se da nije samo zbog toga.
^etvrtak 10. januar 1980.
“Rob greha”. To ropstvo ponekad ose}a{ – sa takvom o~igled-
no{}u! – kao nekakvu spoqa{wu silu, ali silu koja te iznutra i u
potpunosti svezuje (...)
Sreda 16. januar 1980.
(..) Produ`ava se paroksizam bezumqa u svetu. Ose}awe pot-
pune nemo}i Zapada, poraznog slepila i straha. Stra{na “izne-
na|enost” postupcima Sovjeta...
U pro{lu subotu – hirotonija Vasilija Rodzjanka za episko-
pa, u Va{ingtonu. Wegova beseda na nare~ewu – o vi|ewima, starci-
ma, ~udesima. Lirika i narcisoidnost. On je, o~igledno, dobar, va-
tren ~ovek. Ali, kako mi je samo nepodnosiv taj sladuwavo–duhov-
wa~ki na~in govora, koji je svojstven pravoslavnima! ^emu uop{te
taj sladuwavi ton u Hri{}anstvu?
Petak 18. januar 1980.
(...) Razmi{qam stalno o “duhovnosti”. Upro{}eno govore}i,
re}i }u ovako: mene pora`ava egocentrizam te “duhovnosti”, to “Ja”
koje stalno {tr~i iz we. Moje iskustvo od trideset i kusur godina:
studenti sa pretenzijama na “duhovnost” su gotovo uvek – neprija-
tni, troublemakers.1 “Pisa}u rad o asketi~kom bogoslovqu” i, odmah,
automatski, taj zapah gordosti (“pogledajte, kakav sam ustvari ja!”)
koja je najsmrtonosniji neprijateq duhovnosti. Sve{tenici koji
ratuju za slu`be bez “skra}ivawa” gotovo su svagda lo{i pastiri.
1. Bukv. “oni koji prave probleme”, problemati~ni tipovi (engl.).
642 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Ponekad mislim da je takva “duhovnost” ono najstvarnije isku{e-
we: gordost, samopotvr|ivawe. Ne znam. Znam samo da sam ja ~ovek
“neduhovan”. Znam ta~no da u toj oblasti ne{to ne ose}am (to jest
ne ose}am da me imalo privla~e Teofan Zatvornik i Ignatije Brjan-
~aninov), da me tu ne{to odbija. Ali, ne znam, da li gre{im u tom
odbijawu. Mo`e biti da tu ne{to ne vidim, ne ~ujem...
Ponedeqak 21. januar 1980.
Vikend u Va{ingtonu. Veoma prijatna ve~era kod Grigorjevih,
gde i no}im. Kako godine prolaze, sve vi{e cenim dru`ewe “bez ko-
risti”, to jest ono dru`ewe koje nije zasnovano na [zajedni~kim] “po-
slovima” ili “idejama”, ve} na onome – “dobro nam je zajedno biti “...
^etvrtak 24. januar 1980.
(...) Akademija (od 9 ujutru do 5 popodne). Za ~itav dan ni je-
dan jedini “pozitivni ton”, bukvalno kao da se davi{ u nekakvom si-
vom, tamnom blatu. I svi sa opijeno{}u govore o duhovnosti, o misi-
ji, spore se oko ve~erwih i jutarwih slu`bi, oko toga {ta je pravo-
slavno, a {ta ne... Meni se, ponekad, ~ini da sve mawe shvatam “reli-
giju” ili, mo`da, boqe re}i, “religiozne qude”. Takva “religija” je
projekcija ne~ega u ~oveku, ali ~ega? U svemu tome ima ne~eg bolni~-
kog, bolesnog, izvitoperenog i, {to je glavno, nepotrebnog, i Bogu i
~oveku. Jer, gde je tu “radost i mir u Duhu Svetome” [Rimq. 14, 17]?
^etvrtak 14. februar 1980.
Dugi razgovor ju~e sa N. N. “Do{la sam da mi pomogne{...” U
vezi sa ~im? Uvek, u vezi sa jednim te istim. Do|e li~na nesre}a,
drama, i gle: “Gde je Bog?”, “Gde je Wegovo ~ovekoqubqe?”, “Pola go-
dine nisam mogla i nisam htela da se pri~estim...” I huqewe na onu
sre}u koja se “sru{ila”. “Zna~i – sve je bilo obmana...” Za~u|uju}e je
kako malo, u takvim trenucima, “poma`e” sve ono {to smo pro~ita-
li, {to nam se ~ini usvojenim, za {ta mislimo da je deo [na{eg] “po-
gleda na svet”. Kako se od svega ovoga, na korenit na~in, razlikuje ve-
ra, ali ona vera koja ne dolazi od iskawa “pomo}i”, “smisla”, itd.
(...) Umro je Tito!1 Se}am se dana Staqinove smrti, i na-
ro~ito mi se zbog ne~ega urezao u se}awe ogromni, preko ~itave
stranice [protegnut], naslov u “Dejli Wuzu” – “Stalin Sinking...”.2
1. Po zvani~nim istoriografskim podacima do`ivotni predsednik SFRJ Josip
Broz zvani “Tito” je umro 4. maja 1980. godine (prim. prev.).
2. “Potonu}e Staqina” (engl.).
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 643
Upravo – tone, i{~ezava. Tako sada i Tito. I pokaza}e se da on
ni{ta nije “stvorio”, da su svih tih [wegovih] ~etrdeset godina –
“~ak ne ni dim, ve} samo senka dima...”
Ju~e uve~e, na “Kanalu 13” – razgovori sa studentima u vezi
sa uvedenom vojnom – ne, ~ak, ni obavezom, ve} samo registracijom.
Preterana samouverenost, sveznala{tvo, proro~ki ton. ^itav svoj
`ivot proveo sam sa studentima i, {to je glavno, i sâm sam bio stu-
dent. I kada se setim svojih studentskih godina, obi~no se, pre sve-
ga, stidim zbog gluposti koje sam govorio, zbog samoqubqa, zbog kri-
tikovawa svojih nastavnika (Zjenkovskog!), zbog samouverenosti...
Na sre}u sveta, nikakva vlada, nikakva radio–stanica nije me zvala
da “sudim i presu|ujem”. A sada nema va`nijeg izvora mudrosti od
studenata! Uvek [govore] u istim kategorijama – kapitulacije.
Kapitulacija beloga ~oveka. Kapitulacija “odraslih”. Kapi-
tulacija roditeqa. Kapitulacija pisaca. Kapitulacija Hri{}anstva.
@ivimo “pod urlawem” [studenata] i drhtimo... Evo, sada su otkrili
i “eshatologiju”. Mo`da }e, na kraju, prona}i i |avola, i to upravo
kao “kneza ovog sveta”. I kod u~enih bogoslova nastupi}e histerija...
Utorak 19. febaruar 1980.
(...) Sol`ewicinov ~lanak u “Tajmu”. Jasna, “o~igledna”, bes-
po{tedna kritika Zapada. Svejedno, niko je ne}e ni ~uti. I to zbog
one unutarwe kapitulacije [Zapada] o kojoj sam ve} pisao i koju ose-
}am gotovo fizi~ki.
Ju~e na televiziji, izme|u dva saop{tewa o predizbornoj
kampawi, izjava Saharova da su wega i wegovu `enu tukli u poli-
cijskoj stanici, i to wu – po o~ima! Tukli! Ali, neki [zapadni]
ekspert }e odmah to da objasni “kompleksom straha” sovjetskih
vlasti. Kada bi se [na Zapadu] mawe govorilo o disidentima, onda
bi, navodno, taj kompleks oslabio. I tome sli~no – do ga|ewa! Za-
pad se nalazi u epohi podlosti.
Apsolutna iskqu~ivost Hri{}anstva. Izazov koji Hri{-
}anstvo upu}uje svim “pogledima na svet”, svim “ose}awima sveta”.
Zahtev Hri{}anstva da se ~ovek obrati, to jest bukvalno – da izo-
krene, da postavi naglavce sve {to je “uobi~ajeno”, a pre svega, na-
ravno, samu religiju... I “istorija” Hri{}anstva kao istorija kom-
promisa sa “ovim svetom”, sa wegovim “logikama” i “zahtevima”. O
ovome sam razmi{qao svih ovih dana, ~itaju}i “tehni~ke” radove o
istoriji bogoslu`ewa. U ~emu je taj kompromis? Su{tina tog kom-
644 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
promisa postaje jasna kada qudi po~nu da ose}aju Hri{}anstvo kao
ne{to {to je potrebno, ali kada sâmo Hri{}anstvo prestaje da u~e-
stvuje u `ivotu. Su{tina, nazna~ewe Crkve jeste samo u jednome:
da “u~estvuje”, to jest da ~uva u svetu “ogaw” Hri{}anstva. Me|utim,
upravo je sama Crkva postala taj kompromis koji ~ini Hri{}anstvo
i onim {to je neophodno i, istovremeno, onim {to “ne {kodi”.
Isto zubato sunce... Ju~e sam, u suton, i{ao u crkvu. Jarko
obasjani zidovi ku}a, vrhovi drve}a... I trenutno, veoma sna`no ose-
}awe da se tu, blizu na{ega `ivota, unutar wega, zbiva ili, ta~nije,
prisustvuje i neki drugi `ivot ~ija je sva su{tina u tome da stoji
u vezi sa ne~im “drugim” [Carstvom Bo`ijim], a, istovremeno, i u
svedo~ewu i i{~ekivawu... Isto ose}awe sam imao, tako|e, u subotu,
u Bostonu, gde je vejao gusti sneg, poput pripovesti koju niko ne slu-
{a. Zadivquju}e je to {to se u prirodi, u svetu sve se kre}e. Ali, u
tom kretawu (padaju}ega snega, suncem obasjanih grana, [ustalasane]
livade...) svaki trenutak tog kretawa projavquje bla`enu nepokret-
nost, punotu, i jeste “ikona” ve~nosti kao `ivota, i to “`ivota u
preobiqu” [Jn. 10, 9].
Druga “~udna” misao: ~itav svet `ivi jednovremeno, sve u
tom svetu jeste upravo ovaj trenutak. A sve ostalo su samo ap-
straktni brojevi na kalendaru.
Sreda 20. februar 1980.
Razmi{qao sam o gluposti ameri~ke spoqa{we politike.
Sjediwene Dr`ave su velika zemqa, ali nisu velika dr`ava. Tra-
gedija Amerike je, pre svega, u gotovo zapawuju}em nepoznavawu
sveta i u ravnodu{nosti prema svetu. Amerika `ivi sobom, ali
ne u smislu u kome svaka druga zemqa – Francuska, Engleska... –
`ivi sobom, ve} u smislu izvesnog “bla`enog” nepoznavawa i, za-
to, korenitog nerazumevawa ~itavog ostatka sveta. Amerika sa
svetom nema nikakav zajedni~ki jezik, ona svagda i sa svima govo-
ri na “ameri~ki na~in”. ^ak se i sve te hiqade ameri~kih “ekspe-
rata” u oblasti me|unarodne politike bave iskqu~ivo “redukova-
wem” svega {to se zbiva u svetu na ameri~ke apriorne sheme koje –
i u tome je ~itav problem! – Amerikanci smatraju univerzalnim i,
u su{tini, jedinim [shemama]. Ali, to, onda, dovodi do toga da u
svetskim poslovima Amerikanci nikada i ni{ta ne shvataju.
Otuda i ta sveop{ta mr`wa prema Americi, mr`wa koja je pome-
{ana sa prezrewem.
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 645
^etvrtak, 21. februar 1980.
Produ`avam ju~era{wi zapis. U Sjediwenim Dr`avama je
vi{e nego bilo gde drugde spoqa{wa politika pot~iwena unutra-
{woj. Sve {to se govori i radi, govori se i radi se s obzirom na
to sada ve} fakti~ki neprestaju}e “predizborno” stawe, u kome se
Amerika svagda nalazi.
(...) Grubost. Amerika mewa svoju politiku i naprosto je na-
me}e svima. Tako je ona (Ruzvelt) nametnula Jaltu, tj. naprosto ka-
pitulaciju Staqinu. Potom je nametnula “hladni rat” (Truman). Za-
tim, po~ev{i od Ajzenhauera – ~uveni “detant”. Me{awe morala sa
[me|unarodnim] “poslovima”. I apsolutni prezir prema [~itavom]
svetu, jer – “{to je dobro za Ameriku, to je dobro za sve”.
Karter je gotovo savr{eno oli~ewe takvog “amerikanizma”.
Radikalna nekompetentnost (wega je “ogor~io” Bre`wev svojim
upadom u Avganistan!). Neprekidni “cik–cak” potezi. “Reklamerski”,
“predizborni” karakter svih preduzetih mera. Moralizam bez morala
i bez na~ela.
Sve je to – mutatis mutandis – primenivo i na ameri~ku inteli-
genciju i {tampu. Sve je pro`eto “politikom”, to jest motivom uspeha,
priznawa, takmi~ewa. I eto sudbina sveta nalazi se u rukama, u su-
{tini, slabo obave{tenih, nekompetentnih, psiholo{ki “provinci-
jalnih” qudi koje sjediwuje samo jedno: religija uspeha – brzog, trenut-
nog i, u krajwem ishodu, povezanog sa wegovim materijalnim izrazom.
U toj situaciji se, na primer, Sol`ewicinova re~ naprosto ne ~uje.
Petak, 29. februar 1980.
Ponekad (danas, na primer) ose}am stra{nu du{evnu posusta-
lost. I hteo bih da znam o ~emu se tu radi, i to zato {to je ta posu-
stalost tako o~igledno povezana sa “crkvom”, sa “religijom”. [ta je
to – da li uninije, da li duhovna opusto{enost koja je povezana sa ne-
dostatkom (ta~nije – sa gotovo potpunim odsustvom) molitvenosti,
sa leno{}u, sa nedisciplinovano{}u? Ili, pak, uz sve ovo, tako|e i
jo{ ne{to drugo? Danas, na primer, razlog za uobi~ajeni napad takve
~amotiwe bio je slu~ajni uobi~ajeni pravoslavni ~asopi{~i} sa ne-
izbe`nim ~lan~i}ima o “duhovnosti”. Postalo mi je mu~no da sedim
u svom kabinetu na Akademiji i da budem svedok i u~esnik nekakvog
crkveno–religijskog zame{ateqstva u kome – kako, u svakom slu~aju,
ose}am – moram da `ivim... ^ini mi se da se niko ne bavi onim glav-
nim i da niko ne govori o onom glavnom, da se svi zanimaju za ono {to
646 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
je nepotrebno i neva`no, i da `ive time. Me|utim, {ta je to {to je
neophodno – ja to ne mogu da ka`em, ~ak, ni samom sebi, jer ne znam.
@eleo bih da znam {ta su u svom radnom danu, u svakodnevici radi-
li, od jutra do mraka, prvi Hri{}ani, kada jo{ uvek nije bilo “cr-
kvenih poslova”, ni “bogoslovqa”, ni Ustava, ni sporova o drevnim
ikonama i napevima, ni mnogotomne literature o “duhovnosti”. [ta
je zna~ilo za wih i u wihovom `ivotu – `iveti verom? Postao sam
sve{tenik u dvadeset i petoj godini `ivota, zato {to mi je bilo
o~igledno (bez ikakvog razmatrawa, udubqivawa i provere) da od to-
ga nema ni~eg zanimqivijeg na svetu. O tome sam ma{tao, upravo ma-
{tao u {kolskoj klupi Liceja i na igrankama. To je gotovo svagda
za mene bio onaj “druga~iji na~in bitovawa”, ono tajno “blago srca”.
A sada se ose}am – i to ~esto! – kao onaj ~ehovqevski heroj koji je, u
ime nekog “uzvi{enog däla” (revolucije, borbe za slobodu...), postao
lakej da bi za nekim i{ao, da bi ne{to saznao, jednom re~ju – da bi
slu`io, i koji se nije razo~arao u sâmo to “slu`ewe”, ve} je naprosto
nekako ispao iz wega, osetiv{i ga kao nepotrebno, kao ono {to nije
prava stvar. Wega je povuklo da po~ne da `ivi jednostavnim `ivo-
tom, jednostavno da `ivi. I ja ose}am da `ivim u neprekidnoj “re-
torici”, u izve{ta~enosti... Da se svim tim prikriva, u su{tini, jed-
na ista tri~avost, samoqubivost, itd. i da je sve to tim sna`nije
upravo zbog toga {to se sve vreme izdaje za navodno slu`ewe [Crkvi].
Ponekad imam ose}awe da taj detiwi i “ma{tarski” opit druga~ijeg
na~ina bitovawa, koji me je i priveo k [sve{teni~kom] slu`ewu,
sada biva pomra~en, vi{e nego i~im drugim, upravo tim slu`ewem.
Subota 1. mart 1980.
(...) Danas – u novinama impozantni spisak turskih diploma-
ta koje su u posledwe vreme ubili armenski teroristi. Kao i spisak
~etrnaest ambasada koje su, zajedno sa taocima, zauzeli gerilci svih
mogu}ih boja. Svi u svetu su sve vi{e obuzeti iskqu~ivo onim svo-
jim. I svi u ime svoga ubijaju, ubijaju i ubijaju. I svugde – “oslobo-
|ewe”, “pravda” i “osveta”. Svet se survava u nekakvo plemensko sta-
we. A u~eni istori~ari, marksisti~koga usmerewa, mirne du{e na
sve {to je u svetu primewuju svoje “zakone istorijskoga razvoja”. U
svetu se postepeno ru{i i raspada sve ono {to, na ovaj ili onaj na-
~in, sjediwuje qude, osim jednog – nacionalizma: krvavog, zaslepqe-
nog, divqa~kog. Pravoslavni Libanci su odjednom, neverovatno sna-
`no, shvatili da su zapravo – “Arapi”... Iz Hri{}anstva, u svakom
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 647
slu~aju iz Pravoslavqa, i{~ezavaju posledwe “primese” vaselensko-
sti. Levi~arska inteligencija – u Americi i u Evropi – slu`i
svom posledwem “bogu: “tre}em svetu”, ne vide}i, ne `ele}i da vidi
da se i taj “tre}i svet” pokre}e iskqu~ivo svojim primitivnim na-
cionalizmom, to jest opet onim svojim i samo svojim. Moje pitawe
glasi: da li se uop{te vi{e mo`e govoriti o vaselenskosti Pravo-
slavqa? I ako se mo`e govoriti, onda, kome se mo`e govoriti? Une
cause perdue.1 A uz to, bez svoje “transnacionalne” prirode, to jest
bez ose}awa nesvodivosti Crkve na “nacionalno”, Hri{}anstvo vi-
{e nije Hri{}anstvo... Zar niko ne vidi bezumqe koje potapa svet?
Sreda, 5. mart 1980.
(...) Kako je mu~an taj “crkveni” jezik na kome se mora govori-
ti o Crkvi, taj ton, taj stil, ta navika. Sve je simvoli~no, [vlada] pot-
puno odsustvo jednostavnog, ~ove~anskog jezika. Sa kakvim samo uzda-
hom olak{awa ~ovek izlazi iz tog sveta mantijâ, “cmakawa” ruku i cr-
kvenih spletki! Samo {to si odatle iza{ao i odjednom vidi{: mokro
i golo grawe, maglu u kojoj i{~ezavaju poqane, drve}e, ku}e. Nebo. Spu-
{ta se sumrak. I sve to govori neku neverovatno jednostavnu istinu.
Ovih dana mi je neko nekoga citirao: “Mistika i asketizam
su nespojivi” (ili ne{to tako sli~no, ali upravo to), i ja sam neko-
liko puta razmi{qao o tome. Tu ima ne~ega nad ~im bi se moglo za-
misliti. “Asketa” – i mo`da je stvar upravo u tome – tu istinu, o
kojoj sam malopre pisao (istinu neba, mokroga grawa, maglovitih su-
tona, itd.) ne vidi ili, ta~nije, ne}e da je vidi, odbacuju}i je od sebe
kao ono {to je “~ulno”. Asketa, pre svega, zatvara o~i, sluh, to jest
sva ~ula, bori se protiv wih... “Mistik” je onaj koji vidi, za koga su
sva ~ula – op{tewe sa Bogom (u idealnom slu~aju). Da li je Hri{}an-
stvo – “asketsko” ili “misti~ko”? Evangelije [ka`e]: “Pogledajte na
krinove u poqu... [koje] Bog tako odeva...” [Mt. 6, 28–30]. Crkva, Svete
Tajne. Slava. Dobrokrasnost... Proizlazi da je Hri{}anstvo – mi-
sti~ko. A Krst (“Krstom se meni razape svet i ja svetu” [Gal. 6, 14])?
Ali, “razape” ne zna~i i – bi odba~en... Sve je ovo veoma slo`eno, jer,
sa jedne strane, mistici je potrebno o~i{}ewe i provera (askeza), a
asketa “asketstvuje” Boga radi, da bi se probio k Bogu kroz plot.
Ipak, ovde su mogu}a, o~igledna dva naglaska. U nekoj ta~ki askeza
prestaje da bude hri{}anska (i qudi takvoga usmerewa vi{e “ne ose-
1. Propala stvar (fran.).
648 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
}aju” Svete Tajne, niti Crkvu, budu}i da ih takva askeza vu~e u rigo-
rizam). U izvesnoj ta~ki, naravno, i mistika postaje prelestna, jer
postaje upravo “~ulna”. Ali, iz Hri{}anstva, ipak, nije mogu}e izba-
citi “~ula” (u smislu “pet ~ula”), kao {to je, tako|e, iz wega nemogu-
}e izbaciti i askezu, to jest, jednostavno govore}i, borbu “protiv sebe”.
^etvrtak, 6. mart 1980.
(...) Pi{em skripte. Pi{em umom. I um je saglasan. Ali,
kako ~esto je nesaglasno srce. “Le coeur a ses raisons que la raison ne
connait pas”1. Ponekad mi se ~ini da je kod mene obrnuto. Veruje, i
raduje se, i saglasan je sa verom moj um. “Srce je, pak, daleko...” Ono
je u savezu sa “telom”.
Petak, 7. mart 1980.
Biografija E. E. Kamingsa. ^itam i pitam se, kao {to sam se
pitao i dok sam ~itao kwige nadrealista, dadaista, futurista i
svih mogu}ih “modernista”: {ta je wihova “pokreta~ka sila”? Ka-
mings pi{e svojoj sestri i ispoveda joj svoj credo – ru{ewe (tj. umet-
nost je za wega, pre svega, ru{ewe svega “prethodnog”) i, nastavqa –
“sve je seks” (to jest, bije po glavi Frojdom). Koliko se se}am, nika-
da nisam ose}ao `equ ni za kakvim raskidom sa pro{lo{}u, ni za
kakvim obaveznim i radikalnim suprotstavqawem pro{losti, ia-
ko sam, i to vrlo rano, po~eo da ose}am i svagda ose}ao pritisak pro-
{losti, a to zna~i – neophodnost ponovnoga promi{qawa [pro{lo-
sti] i oslobo|ewa od idolopoklonstva pro{losti; svagda sam ose}ao
prisustvo tog sukoba. Zato mi je neshvativ svaki radikalizam i
ostra{}ena `eqa da se sve izvrne “naglavce”. Tu je o~igledna – glu-
post. I tu se svagda pada u novo ropstvo – Frojdu, Marksu... Jedan od
Kamingsovih prijateqa je odbacio sve i preselio se u Be~ da bi bio
“bli`e Frojdu”... I, eto, razru{ewa `ivota, prosta~kog “oslo-
bo|ewa” i potpune du{evne “goru{ice”. Dolazi te{ko vreme, i qudi
ne ~itaju Hlebwikova i Kru~eniha, ve} Ahmatovu i Pasternaka. Me-
|utim, modernizam je pojava duhovna, to jest ukorewena u nekakvom
dubinskom duhovnom izvitoperewu... Nije nimalo slu~ajno to {to je
Kamings kqu~em za umetnost smatrao glagol, tj. ono {to izra`ava
kretawe, `ivot, ono {to je on nazvao “is”.2 To je pobuna protiv “sta-
tike”, ali pobuna iznutra prazna, budu}i da sâmo to “is” – nemaju}i
1. “Srce ima svoje razloge koje razum ne zna”, misao Bleza Paskala (prim. prev.).
2. “Is” – je(st), tre}e lice jednine sada{weg vremena glagola “to be” – “biti” (engl.).
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 649
nikakvog odnosa, s jedne strane, prema onom ko (who is...), a sa druge,
prema onome {ta (is what...) – ostaje prazno. U krajwem ishodu, kao
re~, to “is” je nazna~eno da i{~ezne, kao {to je to slu~aj u aramejskom
i, delimi~no, u ruskom jeziku. “Ovo – Telo Moje” [Mt. 26, 26] (a bogo-
slovi se stole}ima bave re~ju ”je[ste]” koju Hristos, po svoj prilici,
nije ni izgovorio). Ali, to “je[ste]” (“is”) i{~ezava zato {to ulazi
kao `ivot, kao samoraskrivawe, kao ispuwewe: i u ono ko i u ono
{ta (ko je, {ta je?), i u ne{to drugo: {ta je {ta, ko je ko.
Modernizam, na taj na~in, jeste iskqu~ivo to “je[ste]” i,
~ak, vi{e od toga – poricawe i subjekta (“ko”) i objekta (“{ta”). U
krajwem ishodu – besmislenost i, {to je jo{ gore, razlagawe samog
tog “je[ste]”. Mo`e se re}i i ovako: u konzervativizmu to “je[ste]” ni-
{ta ne projavquje, niti ispuwava, niti “o`ivquje”. U modernizmu
to “je[ste]” razla`e upravo ono {to je prizvano da “projavquje”, bu-
du}i da javqa iskqu~ivo sâmo sebe: “kretawe kretawa...” Bog je
najkrajwe, apsolutno podudarawe “ko” (Ja), “je[ste]” (Sam), “{ta”
(Su{ti). [Bog je] Sudija i konzervativizmu i modernizmu, a isto-
vremeno [On je] i odgovor na pitawe koje se nahodi u wima i koje
ih stalno ra|a.
Ponedeqak, 10. mart 1980.
^itawe nedeqnog “Wujork Tajmsa” – “sazrcavawe sveta”, we-
gove sujete, ostra{}enosti, haosa. Haosa koji se ne razre{ava, ve}
samo produbquje beskrajnim obja{wewima i analizama svih mogu-
}ih “eksperata” i “specijalista”. Sva ta obja{wewa ni{ta i ne ob-
ja{wavaju upravo zato {to u wima nema onog glavnog ili, ta~nije,
nema ukazivawa na to da u svetu vi{e nema onog glavnog – op{teg i
jedinstvenog ose}awa, poimawa samoga sveta, samoga `ivota. Solo-
vjev se na{alio: “Sve u ovome svetu samo je sveza transcendentalnih
pretpostavki...”1 Me|utim, ta {ala je potpuno istinita. U savreme-
nom svetu te povezanosti vi{e nema. Qudi su se te povezanosti
“oslobodili”. Oslobodili su se navodno da bi, kona~no, u~inili ~o-
veka gospodarem sopstvene sudbine (“niko nam ne}e dati izbavqewe
– ni Bog, ni car, ni general...”)2. Ali, taj oslobo|eni ~ovek vi{e ne
zna nikakvu “sudbu”, ni svoju, ni tu|u, i postaje sve ve}i rob. Rob, pre
svega, svih mogu}ih egoizama: li~nih, nacionalnih, rasnih... [ta }e
1. Ovo je ustvari parafraza stiha Andreja Bjelog iz pesme “Moj drug”.
2. Stihovi iz “Internacionale”.
650 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Korzikancima ili Baskijcima nezavisnost? Da bi bili svoji. Ali,
{ta zna~i biti svoj? E upravo to niko, apsolutno niko ne zna. Zato
niko i ne postaje “svoj”, ve} “oslobodiv{i se” jednog [ropstva] odmah
postaje rob ne~eg drugog: socijalizma, nacionalizma, itd. Jedni se
“bore za opstanak” i pose`u za marksizmom. Drugi, Amerikanci i
uop{te “belci”, bore se za pravo na pornografiju, i pose`u za libe-
ralizmom, borbom za “prava li~nosti”... pri ~emu niko vi{e, ve}
odavno, ne mo`e da odredi {ta je to “li~nost”. Sve se zbiva pod zna-
kom borbe za ono {to tek treba da se ostvari, a {to se nikada ne
ostvaruje, jer se ne zna ni {ta je to, niti to mo`e da se odredi (“bi-
ti svoj”). Izgubiv{i Boga, odbaciv{i Boga, rod qudski – i u celi-
ni, i u “li~nosti” – `ivi jednom sveobuhvatnom okrenuto{}u k se-
bi: egoizmom u bukvalnom smislu te re~i. A budu}i da je `iveti
“sobom” nemogu}e i da, stoga dolazi do reductio ad absurdum1 samoga
`ivota koji samo po tome i jeste `ivot {to `ivi drugim, onda ego-
izam sve vreme mora da izmi{qa opasnosti po sebe i za sebe, i da to
“drugo” poistove}uje sa neprijateqem, a `ivot – sa borbom.
Utorak 11. mart 1980.
Moje glavno i postojano ose}awe jeste ose}awe `ivota. Re-
~ima je to te{ko izraziti. Mo`da je tom ose}awu najbli`a re~
“divqewe”, prihvatawe svakoga trenutka i svakoga stawa kao dara
(za razliku od [prihvatawa trenutka i stawa] kao “onoga {to se sâ-
mo po sebi podrazumeva”, kao ne~ega {to je “samoo~igledno”). Sve je
svagda – novo, sve je svagda ne naprosto `ivot, ve} i – susret sa `i-
votom i, stoga, neko otkrivewe... Pi{em i svestan sam da to nisu
ba{ prave re~i, ali druge ne nalazim. Znam samo da taj dar tra`i
pa`wu, odgovor. I da je, drugim re~ima, `ivot neprestano “prih-
vatawe” dara `ivota... Mo`da svi qudi to tako ose}aju. Ali, meni
se ponekad ~ini da nije tako, [ve}] da mnogi qudi, a mo`da ~ak i
preovla|uju}a ve}ina `ivi ne prime}uju}i `ivot. @ivot je za wih
kao nekakav neutralni, bezli~ni “okvir” wih samih, “substrat” a
ne susret i ne dar. Oni ne vide `ivot, kao {to ne vidimo ogledalo
kada se ogledamo u wemu. Kao {to u ogledalu vidimo sebe, ali ne
vidimo ogledalo, tako je i u `ivotu mogu}e (i, ~ak, sasvim lako) ne
videti sâm `ivot. Ili, druga~ije govore}i: `ivot je kao neka pro-
vidna vre}a, ispuwena mnome – mojom delatno{}u, mojim brigama,
mojim interesima, itd. Ponekad ta ispuwenost daje ose}awe “`ivo-
1. Svo|ewe na apsurd (lat.).
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 651
ta” (“`ivot vri...”), a ponekad – u trenucima jasnoga sagledavawa –
ose}awe potpunoga o~ajawa (“dar slu~ajni, dar izli{ni...”)1...
^etvrtak, 17. april 1980.
(...) U “Tajmu” od pro{le nedeqe – ~lanak o novom napadu
“seksologa”, ovaj put na posledwi “tabu” – incest. Nema ni~ega lo{eg
[pi{e “Tajm”] u tome kada unutar porodice dolazi do “seksualnog”
zbli`avawa, dodirivawa, itd. Naprotiv, to je neophodno pozdraviti
kao jo{ jedno u nizu “oslobo|ewa”, kao daqe {irewe “pravâ” (“pravâ”,
pre svega, dece koju u tim “pravima” treba po svemu izjedna~iti sa od-
raslima...). “Tajm” ovo pi{e sa prividnim negodovawem, ali upravo i
o~igledno prividnim... Umorio sam se od ponavqawa: to je raspad i
to smrdqivi raspad na{e civilizacije. Posle abortusa, homoseksua-
lizma... evo sada i – incest... Takva civilizacija ne mo`e da pre`i-
vi... Ali, sve ono {to se, na ovaj ili onaj na~in, suprotstavqa tom
raspadu bukvalno biva ismejano. U istom broju “Tajma” – gnevni, pre-
zrivi ~lanak o protestantskim organizacijama koje se “me{aju” u po-
litiku, tako {to pokre}u pitawe o odnosu ovog ili onog kandidata
prema “moralnim pitawima”.
Utorak 22. april 1980.
Fakultetski seminar. Bogoslovski razgovori. Biblijska kri-
tika, odnos pravoslavnog bogoslovqa prema woj, itd. Slu{aju}i sve
to, razmi{qao sam i ose}ao da sve to zajedno jednostavno nije “ono
pravo”. Ali, kako to izraziti?
Zadivquju}i prole}ni dani. “I zeleni gaj se razlistava...”2
“Krstom se meni razape svet i ja svetu...” [Gal. 6, 14]. Govorio
sam o ovome ju~e na predavawu o krsnim praznicima: Vozdvi`ewu, itd.
O tome da je Krst – prihvatawe “nemogu}eg poziva” Bo`ijeg ~oveku,
Wegovog nauma [o ~oveku]... Da su Krstom iskqu~eni i religija “eska-
pizma”, s jedne strane, i “terapeutika”, sa druge. Dr`ao sam predavawe,
vrlo zao{treno svestan ~iwenice da ga dr`im, pre svega, sebi samome.
Petak 25. april 1980.
^amotiwa, odvratnost od ~itawa novina, od novosti, od svega
onoga {to nas izvla~i napoqe... U francuskim ~asopisima – obogo-
tvoravawe Sartra... Posvuda, sve vreme hvali se razarawe, ru{ewe,
1. Po~etak pesme A. S. Pu{kina “Daru slu~ajni, daru izli{ni, `ivote za{to
si mi dat?”.
2. Iz pesme A. K. Tolstoja: “Be{e to u rano prole}e...”
652 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
pobuna, obezvre|ivawe, nekakvo stihijsko “protiv”, prepuno mr`we
i ostra{}enosti. U ~emu je Sartrova “genijalnost”? Ta, on je svagda
i u svemu gre{io. Da, ka`u, ali on je tragao, on je mrzeo bur`oazi-
ju, on je bio nosilac nade. Sartr je ~ovek koji je svesno opravdavao
staqinovski teror u ime proklete “Istorije”... Nemogu}e je to ospo-
ravati; ~ovek mo`e samo da se ~udi i pita: kako je postalo mogu}e
takvo proslavawe gwilosti u svim wenim projavama i dimenzijama?
Danas – senzacija! Amerikanci su neuspe{no poku{ali da
oslobode [svoje] teheranske taoce silom, a poku{aj je propao zbog...
sudara ameri~kih helikoptera! To zvu~i kao ru`na {ala.
Petak 2. maj 1980.
(...) U ponedeqak – o. Kalist [Ver] na Akademiji. Wegova
predavawa, razgovori. “Dobrotoqubqe” i wegova terminologija. To
je nekakva “akademska” duhovnost. U na{oj Crkvi se vi{e umno`a-
vaju “specijalisti za duhovnost”.
(...) “Svet u zlu le`i” [1. Jn. 5, 19]. I zajedno sa tim, ipak,
“bla`enstvo maja”...1 (...)
Petak, 16. maj 1980.
Ne samo da ne uspevam da pi{em, ve} [ne uspevam] ni nokte da
pose~em! Imam utisak kao da sam pod nekakvim planinskim odronom
i da jedino {to uspevam jeste da se kako–tako sakrijem od narednog ka-
mena... Beskrajno ~itawe studentskih seminarskih radova. Mnogi od
wih su ute{uju}i: ne{to su [studenti] shvatili, osetili, pojmili...
Ponedeqak, 9. jun 1980.
(...) Ne~iji pametan ~lanak o iranskoj “revoluciji”. Zapad
nije shvatio religijsku dimenziju tog doga|aja, misle}i da }e se “sve
srediti”: [nastupi}e] demokratija, socijalizam, “qudsko lice”, itd.
A u stvari, koren je – islam u svom wegovom totalitarizmu i, ~ak,
“klirikalizmu”. Teokratija. I ~itava stvar je u tome. Zapadni li-
beralizam odbacuje sukob, zato {to, pre svega, odbacuje i pori~e
Istinu, samu mogu}nost istine. Oko svega se mo`e “dogovarati” i
“uzajamno razumevati”. Ali, u svetu se sudaraju “teokratije”, apsolu-
ti, i tragi~na gre{ka Zapada je, pre svega, u ose}awu slobode kao
slobode od apsoluta. Paradoks (hri{}anske) slobode: ona je od
Istine. “Poznajte Istinu i Istina }e vas osloboditi” [Jn. 8, 32].
1. Iz pesme F. I. Tjut~eva “Nema moje prema tebi strasti...”
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 653
^ovek ne `eli da izjedna~ava istinu i la`, a upravo to jeste ono ~e-
mu Zapad u~i ~oveka. I zato Zapad “truli”, a la` pobe|uje.
Manastir @i~a, Kraqevo, ponedeqak 22. septembar 1980.
Odavno nisam ni{ta zapisao, ali ne zato {to se ni{ta ni-
je dogodilo i ne zato {to nije bilo o ~emu da se pi{e, ve}, napro-
tiv, od nagomilanosti poslova, doga|ajâ, susretâ, itd.
Po~e}u od po~etka: pi{em ovo, sede}i u ogromnoj trpezariji
srbskog manastira @i~a, tokom trajawa jedne od “konsultacija”
pravoslavnih bogoslovâ. Razume se, u `ivotu nikada ne bih po{ao
na takav skup, da on nije bio sazvan u Srbiji (...)
^etvrtak 25. septembar 1980. Patrijar{ija, Beograd
Deset ~asova uve~e, u ogromnoj sobi u Patrijar{iji. Do{ao
sam u Beograd iz @i~e danas u 1230. Ho}u da, po redu, zabele`im {ta
se desilo ovih dana koji podse}aju kao na neki san.
Dakle, u subotu ujutru (20. [septembra]) po{ao sam iz Pari-
za. Tri ~asa na be~kom aerodromu. Na`alost, u Be~u nikada nisam
bio, a nije mi se dalo da, makar na ~as, odem do grada. U tri ~asa [po-
podne] – stigao sam u Beograd. Susret – veoma gostoqubiv: profesor
i neki gojazni protojerej. U po~etku smo pro{li kroz nekakav jezi-
vi “Novi Beograd”, sav od ~elika, betona i stakla. Ali zato, potom
– pogled na stari, poznati [Beograd], bez obzira na to {to je pro{lo
vi{e od ~etrdeset godina (od leta 1939. godine)! Iste `u}kaste, u
zemqu urasle, jednospratne balkanske ku}ice, iste ku}e okre~ene u
oker boju... Patrijar{ija. Celivi, poznati [qudi]...
U {est ~asova smo autobusom krenuli za Kraqevo. Tri mu~-
na sata, bez vazduha. Kafana u selu Mataru{ka Bawa1. Na svemu –
obele`je socijalizma, to jest nekakvo gotovo “transcendentalno”
sivilo, ru`no}a, krivotvorenost, banalnost.
Ali zato, slede}i dan – nedeqa 21. septembar – od po~etka do
kraja, sav nezaboravan, obasjan svetlo{}u... U 645 oti{li smo u seo-
ceo gde je Patrijarh trebalo da osve{ta crkvu. Vi{e od jednoga ~a-
sa po seoskim putevima kroz brda, topole i poqa pod kukurzom. Pu-
tem idu ostareli Srbi u svojim vojni~kim ~ak{irama, `ene – u cr-
nini. ^itav boravak u Jugoslaviji prolazi pod sna`nim utiskom
tih lica, beskrajno qudskih, tu`nih i na svoj na~in lepih...
1. O. Aleksandar pi{e u “Dnevniku”: “Manaturska bawa” (prim. prev.)
654 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Patrijara{ka slu`ba je trajala ~etiri ~asa, po mu~noj vru-
}ini. Me|utim, postepeno se pogru`ava{ u to tor`estvo, u zadivqu-
ju}e, nadahnuto i, istovremeno, lako pojawe ogromnoga hora sve{te-
nikâ, u to mno{tvo od hiqadu jednostavnih qudi, ~ije je sâmo pos-
tojawe ne{to po sebi zadivquju}e. Monahiwe – tako|e jednostavne,
smerne, a ne kao na{e [ruske] “duhonosice” sa problemima... Potom,
tri ~asa trpeze u apsolutno nepodnosivoj vru}ini ogromnog [episkop-
skog] dvora. Besede, zaglu{uju}a muzika seoskog duva~kog orkestra.
Na povratku smo se, na kratko, zadr`ali u manastiru Qubosti-
wa.1 Monahiwe, prozra~ni vrt, aleja, hladovina sredwevekovne crkve.
Pojawe hora monahiwâ... To je taj potpuno “druga~iji na~in bitova-
wa”... Crkva nije ni “definicija” i nije ni “bogoslovqe”, ve} ovo ~emu
je ime – Blagodat. Jednostavnost, o~iglednost, radovawe toj Blagodati.
H. L. Menken – odre|ewe puritanizma: “Stalni strah da ne-
ko negde mo`e da bude sre}an...”
O samoj konferenciji, ne `elim, ~ak, ni da pi{em. Sve je
to ona ista “@eneva”, nekakva igra, nominalna, nepotrebna i bes-
plodna (“Propoved i pou~avawe hri{}anskoj veri danas”). Tride-
set qudi: polovina – `enevski “profesionalci” kojima je potpuno
svejedno o ~emu govore, koji su do savr{enstva ovladali tehnikom
takvih “konsultacijâ” i koji odra|uju statistiku {to }e im, po-
tom, omogu}iti da nastave svoje “du`nosti”. Druga polovina – epi-
skopi, sve{tenici iz svih mogu}ih “getoa”, za koje dolazak na ova-
kvu konferenciju predstavqa odu{ak u wihovom bezradosnom i
besperspektivnom postojawu (episkop iz Poqske, sve{tenici iz
Rusije, ^e{ke, Bugarske, Rumunije...), neki ve~ni arhimandriti iz
Gr~ke, Jerusalima, sa Kipra i ve~ni kontingent Etiopqana, Kop-
ta, Armena – koji ama ba{ ni{ta ne shvataju, ali su vrlo ponosni
zbog svoga prebivawa na Olimpu... Bio sam na ~elu “grupe”, pisao
sam “nacrte”, zaslu`io pohvale na ra~un svoga “ume}a”, {to, treba
i to re}i, i nije bilo tako te{ko u takvome dru{tvu.
Ali, sve to u manastiru, ~udesnom, istinitom, pod jesewim
suncem, sa pogledom na poqa, u senci topola, sa mona{kim slu`ba-
ma – sve u toj istoj neopisivoj, neobjasnivoj blagodati...
U utorak uve~e, sve~ani – [uz u~e{}e od] oko dve stotine qudi
– prijem kod episkopa kraqeva~kog. I tu sam, kao i u nedequ za trpe-
zom, osetio poni`ewe Crkve. Dva puta je govorio “predsednik” dr-
1. O. Aleksandar pi{e u “Dnevniku”: “Qubovstana” (prim. prev.).
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 655
`avne komisije za religiju, to jest neki “~ekista”1 koji kontroli{e
Crkvu – gorila koji je zapawuju}e podse}ao na Bre`weva, pro`drqi-
vi prostak. Govor – |avolski po svojoj ~amotiwi i nekakvoj mra~noj
raslabqenosti (“Sloboda i mir, mir i sloboda u socijalisti~koj Ju-
goslaviji”). Ali, Bo`e moj, kako su se samo prema toj gorili odnosi-
li, kako su mu se dodvoravali i kako su mu se slatko, gotovo odu{ev-
qeno zahvaqivali! On sedi na glavnom mestu, izme|u dvojice episko-
pa, izduvava im u brade dim od cigareta, a wemu Kopt uru~uje neka-
kvo odlikovawe Svetoga Marka (“za slobodu i mir”...). Da se ~ovek is-
povra}a! Ali, zato, kako je samo pojao hor! Ne znam da li je to bilo
slu~ajno, ali odmah posle govora tog ~ekiste (propra}enog odgovara-
ju}im gromkim aplauzom), hor je zapojao predivni, pretu`ni kondak
iz Kanona Andreja Kritskog: “Du{o moja, du{o moja, ustani: za{to
spava{...” A potom, tako|e, po svojoj tugi, potresno prizivawe Majke
Bo`ije: “Raduj se, Zastupnice i Spasiteqko roda srbskoga, blagoslo-
venoga i krstonosnoga...” I monahiwe promi~u izme|u stolova i pot-
puno je jasno da sva ta |avolska gnusoba i tama nemaju nikakvog dodi-
ra sa Blagoda}u, da se odbijaju od we kao grãd od kamenog zida...
A danas – Beograd. Posle doru~ka sa episkopom Danilom (Kr-
sti}em), krenuo sam da obi|em onaj deo grada koga se se}am iz 1939. go-
dine. Do{ao sam do Terazija, potom ulicom “Kraqa Milana” do “Mi-
lo{a Velikog”. Tu sam skrenuo nalevo [uzbrdo] u Takovsku, do ruske
crkve i [crkve] Svetoga Marka, i daqe – do Ruvar~eve br. 1, gde su `i-
veli baka i deka, i gde smo proveli sa wima to daleko, beskrajno da-
leko leto. Nove, u`asne “socijalisti~ke” zgrade (ve} oqu{tene,
prqave i u osipawu) i, izme|u wih, ti `u}kasti ku}erci, pored kojih
sam svakoga dana prolazio, idu}i na bogoslu`ewe... Sve to, kao u ne-
kom snu. Zgrada u Ruvar~evoj, a pored – `uti paviqon gde smo boravi-
li Andrej2 i ja. I sve to kao u snu, bez ikakvog nemira, bez damarawa
srca, neverovatno spokojno i trezveno, a, istovremeno, sa ose}awem ne-
kakvog beskrajno va`nog i odsudnog susreta sa detiwstvom, sa mla-
do{}u, sa tim temps immobile,3 koje nadvladava svaku “mimoletnost”,
“brzoprolaznost” `ivota. Zauvek je sve pretvoreno u jednu ve~nu, po-
laganu {etwu sa dedicom, ruku pod ruku sa wim, visokim, suvowavim,
}utqivim. Koliko sam doga|ajâ zaboravio, a upravo to “nedoga|awe”
1. O. Aleksandar pi{e “~ekista”, {to je bio uobi~ajeni naziv za pripadnike i sa-
radnike “^EKE”, tj. tajne politi~ke policije u SSSR–u posle Oktobarske revolu-
cije. U ovom slu~aju, to je bio “udba{” (od “UDBA”) (prim. prev.).
2. Andrej Dmitrievi~, brat–blizanac o. Aleksandra (prim. prev.).
3. Nepokretnim vremenom (fran.).
656 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
(jer, sâmo po sebi, ni po ~emu nije bilo zna~ajno, i ponovilo se mno-
go puta) pokazalo se kao nerazorivi deo [moje] du{e. Sivi, zagu{qivi
dan. Vreva ogromnoga grada. Ali, “iluzija” je sve to, a ne ta Takovska.
Vra}aju}i se, pro{ao sam Kosovskom, gde sam u malenoj “ka-
fani” hladne i vetrovite jesewe no}i 1939. zajedno sa Andrejem, ne-
koliko puta slu{ao Sergeja Franka (“i vi{e od svega voleh te zlat-
ne fewere no}ne u tim no}ima mra~nim...”). Tu je neka kafana. Da li
je to ba{ ta? Ili, pak, nije?
^amotiwa, stra{na, mrtva, be`ivotna ~amotiwa svega {to je
stvorio socijalizam. Apsolutno verodostojni dokaz |avol{tine so-
cijalizma. Beograd je sav pro`et tom ~amotiwom (koju sam osetio ve}
pri prvom dodiru sa socijalisti~kom Jugoslavijom u wenom wujor-
{kom konzulatu, prilikom va|ewa vize).
Ve~e – neo~ekivano po svojoj radosti i prijatnosti – kod
brata od tetke Zorana M[iqkovi}a].1 Pi{em ovo, a daqe niz ulicu
se ~uje kako u internatu Bogoslovskog fakulteta, bogoslovi poju
svoje srbske pesme. Jedino Crkva, jedino ono {to ima bilo kakve
veze sa Crkvom, jeste slobodno od |avolske ~amotiwe, glasi se, mi-
ri{e i svetli se “Blagoda}u”.
Pozvao sam [telefonom] Q.[anu] i tako sna`no osetio koli-
ko mi nedostaje. Mi{ki je lo{e... Sutra – posledwi dan u Srbiji.
Beograd, petak 26. septembar 1980.
Danas, od jutra, obilazak znamenitosti Beograda. Prvo smo
oti{li na Avalu: spomenik Neznanom junaku. Potom, u manastir
Rakovicu. Na Avali je bilo na desetine autobusa iz svih krajeva Ju-
goslavije. Natpisi, poput: “Tito – na{ put...” Tako se, malo po ma-
lo, stvara taj ~amotni komunisti~ki [kult]...
Antipod [ovome]: `enski manastir. Sa nama je mlada iguma-
nija Evgenija. Sve je “klasi~no”. Spu{ten pogled, pona{awe, tihi
glas... Ali, u du{u se uvu~e neka sumwa. Ne, u igumaniju, naravno.
Ona je, sasvim o~igledno, besprekorna u toj klasici. Ve} [sumwa] u
sav taj stil kao takav. U crkvi – ogromna koli~ina ikona, prete`no
vrlo lo{e izrade... Tvrdokorna vernost formi, toj apsolutnoj jedno-
obraznosti tipa... Udaqavawe ne toliko od sveta, koliko od ovog sve-
ta, u ime nekog drugog, prethodnog sveta sa wegovom arhai~no{}u, za-
tvoreno{}u, uz odsustvo svakog “problematizovawa”... Ne znam, ne
1. Zoran Miqkovi} je u to vreme bio predsednik Dru{tva prijateqa Svetovla-
dimirske Akademije (prim. prev.).
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 657
znam... S jedne strane, odu{evqenost tim svesilnim – za te i wima
sli~ne monahiwe – “antipodom” |avolskoj unaka`enosti i sivilu so-
cijalizma. A sa druge, ose}awe da je taj antipod, u tom vidu, nemo}an,
osu|en [na propast]. Dovoqno bi bilo samo da se razru{i ta forma,
i ni{ta, najverovatnije, ne bi ni ostalo...
Posle ru~ka, poseta o. Vasiliju Tarasjevu1, sinu o. Vitalija,
moga prvoga u `ivotu “verou~iteqa” (1929. godine). [Pojavio se] u
crvenom podrasniku, sav zarastao, hramqu}i... U`asni nered emi-
grantskog stana. Seda majka sa zagnojenim nogama. Bolesna popadi-
ja. Sin, koji se tako o~igledno posvetio istom “uzaludnom slu`e-
wu” (Monterlanovo service inutile2), na koje se bio zavetovao i otac...
Sve je to potresno. Nijedno pitawe, samo bujica gr~evitog kazi-
vawa o tom slu`ewu, o toj atmosferi broda koji tone sa kapetanom
koji do kraja ostaje na komandnom mostu. Sve kao iz romanâ Dosto-
jevskog, sve nekako samouru{eno, u gr~u i, tako o~igledno, beznade-
`no... Tu je i vernost Rusiji, i zlatnom snu “belogardejskog” hero-
jskog Beograda. I [vernost] ocu, i toj samo}i, i osu|enosti... Po{li
smo, potom, u crkvu. Bo`e moj, u kakvom je samo ona u`asnom stawu:
sva oqu{tena, zapu{tena, i sve je tako jasno – pretrajava se u novom
socijalisti~kom Beogradu. Odlazim sa ose}awem `alosti i nelago-
de: kao da sam se prikosnuo neke tragedije kojoj se ne mo`e pomo}i,
ali kojoj je ne{to potrebno... Kad je o. Vasilije, onako hrom, kru-
pan, vodio prema automobilu svoju jedva pokretnu majku, podvikuju-
}i na wu, ali, istovremeno, sa takvom qubavqu... do{lo mi je da za-
pla~em. Duhovna krasota te, po qudskom rasu|ivawu, propasti...
Uve~e, uo~i Vozdvi`ewa, sveno}no bdewe u `enskom mana-
stiru Vavedewe u Beogradu, na Top~ideru. Patrijarh, dobar hor.
Ali, slu`ba sva u neredu, nekako povr{na. Malo qudi u crkvi. Pa-
trijarh se pozdravio sa mnom vrlo srda~no. Potom, trpeza – opet sa
}utqivim monahiwama, oborenoga pogleda.
Sutra rano ujutru – letim za Wujork, preko Londona. Ide mi
se ku}i, ali, kao i uvek, tuga rastanka sa tu|im `ivotom koji je na
trenutak postao i moj. Sa Beogradom, koji za mene probleskuje de-
tiwstvom i mlado{}u, i koji je, kao crnom pra{inom, pokriven bez-
danom tugom i ~amotiwom pakosnog socijalizma.
1. Protojerej Vasilije Vitaqevi~ Tarasjev (1932–1996.), sin protojereja Vitalija
Vasiqevi~a Tarasjeva (1901–1974.); od 1974. do svog upokojewa 1996. revniteqski
nastojateq crkve Svete Trojice i Podvorja RPC u Beogradu (prim. prev.).
2. Uzaludno slu`ewe (fran.).
658 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Oti}i }u odavde, i ovih deset dana }e se sliti u jednu jedin-
stvenu celinu, i oni }e se pretvoriti u jo{ jedan u nizu slojeva,
slika, neizbrisivih tragova u se}awu – kao {to su Galileja i Tavor,
Finska, Venecija, Rim, Aqaska. Mo`da }e to biti ona beskrajna,
bezdana ti{ina vrtova tih `enskih manastira. Mo`da, bolesni
majka i sin [Tarasjevi], sjediweni u beznade`nom podvigu koji je za
wih postao sav wihov `ivot. Mo`da ne{to drugo – [mo`da] posled-
we re~i dana{wega Evangelija: “Dok svetlost imate, verujete u sve-
tlost, da budete sinovi svetlosti...” [Jn. 12, 36].
^etvrtak 2. oktobar 1980.
Uo~i odlaska na Sajoset na mali sinod. Ju~e uve~e – preda-
vawe o hramu i “hramovnoj pobo`nosti”. U vezi sa tim – razmi{qa-
wa o sudbini Pravoslavqa. Danas u bogoslovqu i pobo`nosti tri-
jumfuje mona{ka linija. U Srbiji, sve {to se obnavqa, stoji u ve-
zi sa pokojnim o. Justinom Popovi}em i dvojicom wegovih mladih
u~enika – o. Amfilohijem i o. Atanasijem. Svugde – patristika.
Mene brine poistove}ewe [iskqu~ivo] te linije sa Pravoslavqem.
To vi{e nije samo pars pro toto1, ve} se ta linija izdaje za jedinu
celinu. U Americi – svo|ewe Pravoslavqa na ikone, na svaku vrstu
“drevnoga” pojawa i na sve te “svetogorske” kwige – o duhovnom `i-
votu. Trijumfuje “vizantinizam”, ali bez wemu svojstvene kozmi~ke
{irine. Ne mogu da se otrgnem ose}awu da je sve to, pre svega, svo-
jevrsni romantizam. Qubav prema toj slici Pravoslavqa, i qubav
upravo zbog toga {to je ta slika tako korenito druga~ija od slike
savremenog sveta... Bekstvo, odlazak, svo|ewe Pravoslavqa na sebe
sâmo, odbrana Pravoslavqa svim mogu}im “pra}kama”.
Za mene je krajwe va`no to {to svugde gde ta linija trijum-
fuje na neki na~in “otpada” Evharistija, pri~e{}e. A to zna~i –
ose}awe, opit Crkve, i to opit koji je danas potrebniji od bilo
~ega drugog. “Evharistijska” Crkva samu sebe prepoznaje kao onu
koja je “u svetu, ali ne od sveta”. Mona{ka linija Crkvu – parohi-
ju, sabornost... – “prepu{ta” ovom svetu, a svoje li~no suprotsta-
vqawe tom svetu i (unutarwi) odlazak iz tog sveta predstavqa kao
jedini “pravoslavni” odgovor i put. Takva mona{ka linija, ma ka-
ko to ~udno zvu~alo, “posvetovwa~uje” Crkvu, tako da onda ne tre-
ba odlaziti samo iz “sveta”, ve} i iz Crkve...
1. Deo (koji se uzima) za celinu (lat.).
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 659
Mladi bogoslovi u Srbiji pi{u doktorske disertacije o pala-
mizmu, o sporovima iz XIV stole}a, o svakoj mogu}oj sporednoj li~-
nosti iz tog pokreta. Kao da ni~ega drugog nema u Pravoslavqu. Josif
Vrijenije ili – od ranijih – Evlogije Aleksandrijski i ve~ni Mak-
sim. Nema Crkve, nema wenoga `ivota i nema izazova koji `ivot Cr-
kve upu}uje svetu, ve} samo taj duhovni gnosis... Samo [nedostaje] jo{
jedan korak, psiholo{ki ako ne i dogmati~ki, i mi smo – u dualizmu,
manihejstvu.
Karta{ev je, jednom prilikom, u nekoj recenziji na jedan ma-
gistarski rad napisao: “Gde je tu Hristos, gde su Apostoli, gde je
Crkva? Sve je sobom pomra~ila ogromna senka Starca...” I, narav-
no, nije slu~ajno ni to {to se ta linija lako, gotovo prirodno, spa-
ja sa nacionalnom romantikom – “Sveta Rusija”, itd. to jest sa pro-
{lo{}u, sa “slikom” i “stilom” pro{losti.
Jovan Majendorf mi je, u jednom trenutku iskrenosti, rekao
da uop{te ne shvata za{to se qudi zanimaju za “Oce”. Bojim se da
qudi ne usvajaju misao Otaca, niti sadr`aj wihovih spisa, ve} wi-
hov stil. Ovo je sli~no pravoslavnom odnosu prema bogoslu`ewu:
qudi ga “vole”, ne shvataju}i ga, a u onoj meri u kojoj ga “ne shvata-
ju”, nisu ni obavezni da izvode bilo kakve daqe zakqu~ke. Sede u
svojoj {koqci, o~arani wenom “melodijom”, i ne prime}uju da se Cr-
kva raspada i da je odavno ve} napustila bojno poqe.
Ponedeqak, 6. oktobar 1980.
“Uspomene” Mir~ea Elijadea. On je tri godine proveo u In-
diji, izu~avaju}i svekoliku indijsku mudrost, jogu, tantru, itd. Po-
la godine je sedeo u keliji, u “a{ramu”... Ali, nigde i nijednom se
u toj dugoj kwizi ne govori o Bogu. O religiji – da, ali ne i o Bo-
gu. To je potraga za “mojim” putem. To je taj mu~ni izbor – “svetost”
ili “stvarala{tvo”. To je neprestano analizirawe raznih tipova
“duhovnosti”, ali – bez Boga. O, kako je sve to daleko od Evangeli-
ja sa wegovim “ako Me volite...” [Jn. 14, 15].
U svim tim religijskim “strukturama” glavno je to {to ~o-
vek ni{ta ili nikoga ne voli, osim nekakvog apstraktnog savr{en-
stva (“la quête de l’absolu”1). U tim “strukturama” je nemogu}e zami-
sliti obra}ewe razbojnika na krstu, Zakheja ili carinika... Sve tu
treba da se “izu~ava” (molitva, savr{enstvo), sve vreme ~ovek tu
treba da bude usmeren na samog sebe... Ali, meni iz svega toga (iz
svake “Indije”) zaudara neka metafizi~ka ~amotiwa.
1. Potraga za apsolutom (fran.).
660 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
A u Iranu i Iraku umiru qudi u ime nekakvog arabizma,
islama... Slepo pot~iwavawe dvojici bezumnika – Homeiniju i
Huseinu. I ~itav svet se trese. Begin na biblijskim osnovama i
obe}awima gradi sekularni Izrael. U Parizu bacaju bombe na si-
nagoge. Dva potpuno slu~ajna ~oveka – Karter i Regan – bore se me-
|usobno za predsedni~ko mesto... Za{to i zbog ~ega se mora `ive-
ti u takvim okolnostima ili, jo{ jednostavnije, u ~emu je smisao
`ivota ovde, na zemqi? Jasne su mi i istinite jo{ jedino Hodase-
vi~eve re~i: “Zbog toga [i postoje] re~i – dete, zverka, cvet...”.1
Ali, i dete, i zverku, i cvet treba pojiti, hraniti, gajiti, obli-
kovati. I zato smo mi u istoriji u “znoju lica svoga”, u “stvara-
la{tvu”, a ne u nekom stati~nom “a{ramu”.
Ostaje jedino i svagda devoir d’état,2 predsmrtne re~i mor-
nara u Buwinovoj pri~i: “Mislim da nisam bio r|av mornar...”3
Sve, pak, {to je vi{e od toga (a tu spada i ^ehovqevo “Ubistvo”)
jeste – od zloga... Ontolo{ka skromnost Hri{}anstva, krasota
Bo`ijega smirewa. Bez wih, sve, ukqu~uju}i i tu “”la quête de l’ab-
solu” jeste – obmana, samoobmana, la`nost, |avol{tina (...)
Sreda, 19. novembar 1980.
^itava pro{la sedmica (9–15. novembar) u Detroitu, na Sve-
ameri~kom Saboru (...) Uobi~ajeni mete`, zasedawa, kuloarski i re-
storanski razgovori, intervju. Ali, svako jutro – Liturgija sa og-
romnim horom od stotinu glasova, a svake ve~eri – Ve~erwe, i sve
vreme, bez obzira na hotel i na zbrku, ose}awe Crkve. Sve je pro{lo
dobro i glatko. Ali, ostalo je neprijatno ose}awe od male, ali ag-
resivne grupe “desni~ara”, fanatika, od wihovog urlawa u mikro-
fon, od wihovog potpuno idiotskog “maksimalizma”. Ta neprolazna,
odvratna krajnost “religije” – fanatizam, strah, zaslepqenost i sa-
moqubqe. I, uz sve to, zabetonirana glupost i uskogrudost. No, po-
navqam, to je mala grupa, a ve}ina Sabora je zdrava (...)
Ponedeqak, 24. novembar 1980.
Dva tiha, spokojna dana kod ku}e. Napisao sam redovni kon-
cept za emisiju na “Radio–Slobodi”. Ju~e – {etwa po Krestvudu
kroz tamni novembarski dan. Uve~e – [o.] J.[ovan] M[ajendorf] i To-
ma sa Anom (...) Sve isto, kao i svagda, razgovori – o moskovskim ar-
1. Iz Hodasevi~eve pesme “Stanse”.
2. @ivotna du`nost, obaveza (fran.).
3. Videti pri~u Ivana Buwina “Bernar”. U originalu stoji: “Mislim da sam
bio dobar mornar”.
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 661
hijerejima (o episkopu Hrizostomu...) koji tek {to su oti{li, o na-
{im episkopima, o ~itavoj crkvenoj “empiriji” sa svim wenim ma-
lim i velikim strastima. Ranije me je sve to uznemiravalo, razdra-
`ivalo, mu~ilo. Sada ose}am sve ve}u “odre{enost”. Nije da je qud-
ska analiza neprimeniva na Crkvu, ali je ona o~igledno delimi~na
i, u svakom slu~aju, nije od presudnoga zna~aja. Po qudskom
rasu|ivawu sve na{e “pravoslavqe” hasn’t got a chance1: ako Papa
“nije uspeo”, ~emu mi onda da se nadamo... Stoga i sva ta strepwa za
Crkvu koja, tako o~igledno, ne `eli da se “spase” po na{im recep-
tima jeste, u krajwem ishodu, gre{na, od gordosti... Jer “ono {to je
slabo pred svetom izabra Bog...” [1. Kor. 27].
Dvosmislenost uma (“nadmenost”) i wegove glavne funkcije –
analizirawa. U toj umnoj analizi obi~no je sve ta~no, a u celini ona
je gotovo neminovno mra~na, razru{iteqska i povr{na. Um zna sa-
mo za jednu dimenziju. I zato se wegova analiza, u krajwem ishodu, ma
kako to stra{no zvu~alo, poklapa sa analizom |avoqom. Sve je ta~-
no, a sve je la`. U odnosu na taj um, ne samo poezija, ve} i bogoslo-
vqe, i sve drugo naprosto mora biti glupo, jer upravo je um onaj no-
silac i rasadnik gordosti u ~oveku, tj. onoga {to je dovelo do pada.
U to se uveravam, svake nedeqe, dok ~itam rubriku za prikaze kwiga
u nedeqnom “Wujork Tajmsu”. Koliko ju~e, u prikazu posledwe kwige
Suzan Zontag [stoji]: “Modernizam je prizvan, pre svega da ru{i...”
Tako ~ovekov um ru{i Bo`iji svet, sve dok ne postane “glup za Boga”.
(...) Da li gore napisano predstavqa “apologiju gluposti”?
Ne, jer je i glupost u na{em palom svetu, tako|e, od |avola i, tako-
|e, jeste – gordost. [tavi{e, na svom vrhuncu, glupost se, na neki na-
~in, poklapa sa umom. Nije nimalo slu~ajno to {to u na{em svetu
glupi uspevaju ni{ta mawe od umnih, a ~esto i vi{e. Razlog tome je
slede}i: ono {to mi nazivamo glupo{}u, zapravo, nije ni{ta drugo
do podvrsta istog paloga uma. Um se, zapravo, samo ~ini “umnim”. To
je ustvari glupost premazana, zamaskirana “analizom”, tj. ume}em da
se misli, ideje i ~iwenice dovode u poredak, da se glupo predstavqa
kao umno. [ta – da li su Marks, Frojd, Hitler, Staqin.... bili qudi
“umni” ili “glupi”? A tako|e i – Nabokov, Harnak, Valeri, Andre
@id, Hemingvej, itd.? U krajwem ishodu, u odnosu na ono glavno, bi-
li su o~igledno glupi. U odnosu na ono sporedno, bili su umni. U
palom svetu, um jeste grandiozna i, ponavqam, demonska operacija
maskirawa osnovne i “su{tinske” gluposti, to jest gordosti ~ija je
1. Nema nikakve {anse (engl.).
662 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
su{tina u tome {to se budu}i da zapravo glupost – tj. slepost, sa-
moobmana, niskost – “lukavo” izdaje za umnost.
To zna~i da su u svetu jedna drugoj suprotstavqene ne umnost
i glupost (jer one su “zajedno”, pretpostavqaju jedna drugu, uko-
rewene su jedna u drugoj), ve} da je umnost–glupost, to jest gordost
suprotstavqena – smirewu. Smirewe je Bo`ansko i zato jedino smi-
rewe prevladava i pobe|uje umnost–gordost i glupost–gordost.
Petak 5. decembar 1980.
(...) Tegobnost i istinska jedinstvenost Hri{}anstva jeste
u tome {to se ono obra}a li~nosti, ali [tako {to] li~nosti, kao
weno ispuwewe, daruje Crkvu. Li~nost koja ne primi Crkvu izvi-
toperuje Hri{}anstvo, pretvaraju}i ga u duhovni narcizam i egoi-
zam. Crkva koja ne prihvati li~nost, izvitoperava Hri{}anstvo,
uni`avaju}i ga do [ravni] “gomile”, do “religije za mase”. U takvoj
Crkvi li~nost biva zamewena blago~estivim kalupom (“crkveni
~ovek”), a u takvoj li~nosti Crkva se, u boqem slu~aju, shvata samo
kao razdavateqka “duhovne hrane”. Ta zbrka, sablazan, isku{ewe i
obmana ne prestaju, ali su u na{e doba naro~ito o~igledni. S jedne
strane – tragawe za “li~nom duhovno{}u”, a sa druge – nekakve “cr-
kvene aktivnosti”, Crkva kao aktivnost, kao “kolektiv”. Odraz dve,
uzajamno spregnute, savremene bolesti: individualizma i kolekti-
vizma. Tajna Hri{}anstva: “unutar sebe sabor sa svima dr`ati”.
Ali, upravo unutar sebe, a ne u religijskom kolektivizmu.
Treba svagda imati na umu da, u kategorijama “ovoga sveta”, Hri-
{}anstvo ne mo`e da ne bude paradoksalno, i tamo gde tog paradoksa
nema, Hri{}anstvo je, u izvesnom smislu, osiroma{eno i zameweno. Je-
dinstvo li~nosti i Crkve jeste jedan od takvih osnovih paradoksa.
Sreda, 10. decembar 1980.
Televizija prikazuje gomile qudi koji pla~u oko ku}e gde je
`iveo Lenon.* Q.[ana] ka`e da u “Spensu” devojke od `alosti ne
mogu da pola`u ispite! Malo znam o Lenonu kao ~oveku. Ali, sma-
tram da je svagda primenivo na~elo – “po plodovima wihovim }ete
ih poznati...” [Mt. 7, 16]. Kakvi su plodovi tih “{ezdesetih godina”
~iji je sinonim bio Lenon? Upravo je tada po~eo raspad Amerike,
ra|awe “mladih” kao sudijâ “svim tradicionalnim vrednostima”.
Tada je crno postalo belo i obrnuto, i sve u ime nekakve “sre}e” i
nekakvog “`ivota”. Tragedija Vijetnama, droga, “seksualna revolu-
* Xon Lenon, ~lan “kultnog” benda “The Beatles” – “Bube”, koga je ubio umno poreme-
}eni obo`avateq decembra 1980. godine (prim. prev.).
Sveska VI (oktobar 1979. – januar 1981.) 663
cija”, samouverenost i samozadovoqstvo “mladih”, sva de{avawa tih
godina... I upravo za tim “snom”, za tim “izneverenim nadama” da-
nas pla~u, a “odrasli” su zbog toga stra{no potreseni. Poqska, Av-
ganistan – sve bledi pred tom `alo{}u (...)
Petak, 12. decembar 1980.
Prva teza: Hri{}anstvo je sre}a i stvara, tj. ra|a sre}noga
~oveka. Odrediti tu sre}u (“radost koju niko ne}e uzeti od vas...”)
[Jn. 16, 22]. Poznawe Boga u Hristu, poznawe Hrista Duhom Svetim.
Poznawe “smisla `ivota”. Poznawe pobede Hristove. Poznawe ve~-
noga `ivota: “pobeda proguta smrt...” [1. Kor. 15, 54]
Toj sre}i “kao da” protivre~i: – slabost, greh, itd; – svest o
stradawima qudi; – [svest] o zlu u kome svet “le`i”.
Razjasniti ovu protivre~nost.
^etvrtak, 18. decembar 1980.
A evo i “razja{wewa”, ali od `ivota, od Boga, a ne od “umo-
vawa”. Pro{loga ponedeqka u [bolnici] “Xon Hokins”, lekari su, pre-
gledav{i Q.[anu], do{li do zakqu~ka da se tumor na hipofizi pove-
}ao, i sada treba da odlu~e da li }e da je operi{u ili ne... I, gle, iz-
nova, sva ta `alost koja razjeda `ivot, napadi o~ajawa kod Q.[ane], to
prisustvo tuge, nevidivo, ali tako o~ito... Sve se promenilo, i{~e-
zla je “`ivotna radost `ivota”. I po~ela je unutarwa borba – za sve-
tlost, za prihvatawe, za o~i{}ewe du{e od uninija i sumwi... I sve to
kao da “omiva” i, omivaju}i, projavquje qubav u svoj wenoj zadivquju-
}oj, ~udotvornoj, radosnoj sili... Eto upravo to jeste “razja{wewe”...
Sve ovo pi{em u malenoj studentskoj sobi na Svetotihonov-
skoj Akademiji. Sahranili smo vladiku Kiprijana († 14. decem-
bra). Ju~e uve~e – opelo... [Trajalo je] tri ~asa. ^udesno pojawe. De-
set arhijereja. Radosnost, “o~evidnost” te slu`be. A danas ujutro –
sunce i mraz. Kratko sam besedio pre slu`be. Tek sada sam, sa svom
snagom, osetio: eto, qutili smo se na vladiku Kiprijana, a on je
bio deo na{ega `ivota, i u wemu je bilo toliko toga Bo`ijeg, do-
brog, svetlog i, u najboqem smislu te re~i, crkvenog.
Ponedeqak, 5. januar 1981.
Ove [tri] nedeqe bez zapisa pro{le su pod trojnim znakom:
– Qanine bolesti: tri–~etiri sata pre Nove godine – te-
lefonski poziv iz Baltimora: doktor Nejxer – tumor je narastao,
mora da se operi{e. Od tada – to prisustvo te`ine, sudbe... Q.[ana]
se dr`i zadivquju}e hrabro. Ali, odjednom, napadi straha, jada! I
tada: takva `alost, takva `eqa da se meni – samo ne woj! – desi bi-
664 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
lo {ta... I zbog toga, nad ~itavim `ivotom – magla tuge, ali i ne-
~ega uzvi{enoga, o~i{}uju}ega.
– Praznika: pretprazni{tva, sveno}nih bdewâ, Liturgijâ.
Sve je to poznato, sve od detiwstva voqeno, ali, u na{em “jadu”,
sve po~iwe da zvu~i, da se o~i{}uje, da se uznosi na novi na~in...
“Pribli`ava se Hristos!”.
– Pisawa “Svete Tajne Duha Svetoga”; kao i svagda, sa
unutarwim poletom i mukama nemogu}nosti da se izrazi sve ono
{to je “o~igledno” umu, du{i, srcu...
(...) Jelka. Nova godina. Sneg. Mraz... Neverovatno ose}awe
borbe izme|u `ivota smrtnog i “`ivota `ivuju}eg”. Poznawe tog
“`ivota `ivuju}eg” i, istovremeno, [poznawe] slabosti, tragi~ne
slabosti, gotovo nemogu}nosti da se `ivi “`ivotom `ivuju}im”.
Danas – Liturgija Sv. Vasilija Velikog, Vodoosve{tawe u
hramu oblivenom zracima zimskoga sunca. I radovawe tome, koje ne
iskqu~uje ve} u sebe upija i nemir, i `alost, i sastradawe...
Baltimor, ponedeqak, 26. januar 1981.
[esti dan, ~etvrti posle [Qanine] operacije. Des hauts et
des bas1, ali ne medicinski, jer, slava Bogu, medicinski izgleda sve
ide dobro, ve} – u raspolo`ewu. Lo{a soba, buka televizora kod su-
setke, muzika. Srce mi se cepa od `alosti zbog Qaninog o~ajawa.
Ali, sve vreme blagodarnost Bogu za ono glavno...
Samo {to sam zavr{io telefonski razgovor sa Spensom i
Akademijom. I meni samom je ~udno do koje mere moja prinudna “od-
vojenost” od “moga” sveta ne samo da mi ne pada te{ko, ve} mi je na-
prosto “prijatna”. Pre je tu bojazan da }u uskoro opet morati da
uronim u taj svet i wegove brige koje, kako godine prolaze, ja ne
podnosim sve lak{e, ve} sve te`e... Ovde u nedeqnoj, sun~anoj opu-
stelosti bolnice, nepoznatih ulica, u samo}i hotela – [ose}am] ono
“ailleurs” o kome je govorio @ilijen Grin: “tout est ailleurs”...2 Po pri-
rodi je suis flâneur.3 Ne “ma{tar”, ve} upravo flâneur. Ma{tar “ne pri-
me}uje” svet oko sebe, on `ivi u svojoj “ma{ti”. Ali, ja uop{te ne
ma{tam, ma{ta mi nije potrebna. Naprotiv, ja sve zapa`am – ku}e,
prozore, odbleske svetlosti, zrake koji obasjavaju krov. Flâneur – to
je onaj koji, vi{e od svega, ose}a ono le temps immobile.4
1. Usponi i padovi (fran.).
2. “Sve je [ne{to] drugo” (fran.).
3. Ja sam dokoli~ar (fran.); u smislu anti~ki shva}ene, filosofske “dokolice”.
4. Nepokretno vreme (fran.).
665
SVESKA VII
(FEBRUAR 1981. – JUN 1982.)
Sreda, 25. februar 1981.
(...) Povodom smrti N.[ade`de] J. Mandeq{tam, ponovo pro-
~itavam wenu “Drugu kwigu”. Kakav zadivquju}i ~ovek, kakav za-
divquju}i uvid, u pogledu onog glavnog! Kako je potresno weno ube-
|ewe da je duhovna “dvosmislenost” simvolizma u~inila pesni-
ke–simvoliste slabim u pogledu prepoznavawa boq{evizma, a da je
duhovno trezveni akmeizam Ahmatove, Gumiqeva i Mandeq{tama,
ove u~inio stoicima. Razmi{qaju}i o Bloku, Bjelom, Brjusovu –
dolazim do zakqu~ka da je, u onom osnovnom, ova analiza ta~na (...)
Nedeqa, 1. mart 1981.
(...) Zapad: nije odricawe od Boga (kako se obi~no misli),
ve} razdeqewe – unutar religije – “transcendentnoga” od “ima-
nentnoga”, od eshatolo{ke su{tine Hri{}anstva. Poistove}ewe
Hri{}anstva ili sa “nesvetovnim”, ili, pak, sa svetom i istori-
jom, pri ~emu se gubi i “nesvetovno” i “svetovno”. Usled tog raski-
da nastaje pusto{, a “kultura” predstavqa poku{aj ne da se ta pu-
sto{ prevlada, ve} da se “odagna” tako {to }e biti “obja{wena”. U
su{tini – shizofrenija. Nova zapadna kultura je shizofrena i za-
to je – bolesna. Svagda na granici bezumqa, samorazru{ewa, samo-
rasprskavawa... I ono naj`alosnije i najpraznije u woj jeste upra-
vo taj wen “racionalizam” koji se, budu}i da ni{ta ne razre{ava,
stalno rastvara u “iracionalizmu”. Ah, kada bih imao vremena da
se svim ovim istinski pozabavim...
Sreda, 8. april 1981.
Razmi{qao sam danas, po ko zna koji put, o neumiru}em levi-
~arskom snu. Ni zapadna inteligencija, ni zna~ajan broj disidenata
ne mogu da se oslobode tog sna. Bez obzira na Staqina, na GULAG, na
eksploziju socijalizma svugde – mora se biti levi~ar, glasati za le-
vicu i, {to je glavno, mora se istinski mrzeti samo ono {to je “desno”.
Ako, pak, “levi~ar” postane “desni~ar” (kao nouvelle droite1 u Francu-
skoj), on postaje rasista, antiliberal, idolopoklonik “tla”. Dva su,
1. Nova desnica (fran.).
666 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
dakle, idola. I Hri{}anstvo se razdelilo izme|u ta dva idola, posta-
v{i (odnedavno) ili “levo”, ili jo{ “desnije” nego {to je bilo.
Odavno ve} razmi{qam i nastavqam da mislim da je jedino
Hri{}anstvo tj. Crkva u stawu da “egzorcira” oba ova idola, kao i
to da ~iwenica da Hri{}ani to ne ~ine, to jest da ne predaju ana-
temi oba ova idola i ne raskrinkavaju wihovu su{tinu upravo kao
idola jeste pokazateq “izdisawa” Hri{}anstva.
Predivni dani! Posvuda jarko–`ute, cvetaju}e forsitije! O
kako sna`no ~eznem za ti{inom i upornim radom na “Liturgiji” i
za izvesnom “tiho{}u” `ivota. A umesto toga – uobi~ajena veliko-
posna gu`va. Sutra idem u Terivil (u Konektikatu), na sastanak
sve{tenstva. U petak – u Pitsburg.
Veliki ^etvrtak, 23. april 1981.
Hri{}anstvo je prekrasno. Ali, upravo zbog toga {to je ono
prekrasno, savr{eno, potpuno, istinito – prihvatawe Hri{}anstva
i jeste, pre svega, prihvatawe te prekrasnosti, to jest punote, Bo-
`anskoga savr{enstva. Me|utim, sami Hri{}ani u istoriji su “raz-
drobili “ Hri{}anstvo i po~eli da ga poimaju i da ga drugima pre-
daju “u delovima” i to u delovima koji ~esto nemaju veze sa celinom.
U~ewe o ovome ili onome, doktrina ovoga ili onoga... Ali, u tom
razdrobqenom vidu, Hri{}anstvo gubi ono glavno, jer je smisao sva-
koga dêla samo u tome da nas priop{ti onome {to je glavno.
Veliki Petak, 24. april 1981.
Ju~e – na Veliki ^etvrtak! – izme|u dve slu`be dugi, te{ki,
mu~ni razgovor sa N. Pora`avaju}e je wegovo potpuno, apsolutno ne-
shvatawe sebe samoga, svoga odnosa prema `ivotu, prema drugima.
Kao da nije ~ovek, ve} nekakva lajbnicovska “monada”, bez antena
prema spoqa{wem svetu, bez ikakvog poimawa drugih qudi. I sve se
to u spoju sa “maksimalizmom”, “dogmatizmom” i “moralizmom”, pre-
tvara u neko u`asno krivo ogledalo. Budu}i da “ja sve sudim sa hri-
{}anske ta~ke gledi{ta”, onda sam “ja uvek u pravu”. I tu se svaki
razgovor pretvara u ko{mar zbog potpune nemogu}nosti da se i{ta
objasni, da se i{ta oseti. Ispada da je mogu}e ~itav svoj `ivot po-
svetiti “izu~avawu Boga” (a to je ono {to N. tvrdi za sebe) i pritom
ni{ta, potpuno ni{ta ne shvatiti ni o `ivotu, ni o qudima... I tu
je, naravno, koren opet u gordosti. U datom slu~aju, gordost je upravo
taj po~etni izbor svog pristupa Bogu i “izu~avawu” Boga, tj. izbor
metoda. A kada izme|u Boga i ~oveka stoji metod, onda se i Bog vi-
di iskrivqeno u krivom ogledalu... Metod – to je gordost razuma, to
je nametawe Bogu mojih kategorija. Metod – to je idol...
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 667
Velika Subota, 25. april 1981.
Uo~i odlaska u crkvu na najvoqeniju od svih slu`bi: kr{-
tewsku, pashalnu Liturgiju Vasilija Velikog, kada “spava `ivot, a
ad drhti...”
I pi{em samo da bih to kazao. Velika Subota je dan moga “ob-
ra}ewa”, ne od neverja u veru, i ne od necrkvenosti u crkvenost, i to-
me sli~no, ne, ve} moga obra}ewa unutar vere, unutar Crkve u ono {to
~ini “blago srca”. Bez obzira na grehovnost, lenost, ravnodu{nost, na
to – gotovo stalno, gotovo svesno – otpadawe od tog “blaga”, na nebri-
gu u bukvalnom smislu te re~i. Ne znam kako, ne znam za{to, ali, zai-
sta, jedino po milosti Bo`ijoj, Velika Subota ostaje sredi{te, sve-
tli znak, simvol, dar svega. “Hristos – nova Pasha...” I Wemu, toj “no-
voj Pashi” ne{to u meni govori sa rado{}u i sa verom: Amin.
Svetli Ponedeqak, 27. april 1981.
(...) Pribli`avaju}i se {ezdesetoj godini, razmi{qao sam, i
sve vreme malo–malo pa iznova razmi{qam o razli~itim “elementi-
ma” moga `ivota, to jest o onim wegovim krajnostima, periodima i
“stawima” koji ulaze u sintezu, ako se o ne~em takvom uop{te mo`e
govoriti. Drugim re~ima, o onome {to se sa~uvalo, {to je, na ovaj ili
onaj na~in, odigralo “ulogu” i {to, ovako ili onako, `ivi [u meni] na
skrivenom nivou, {to svagda ulazi u sada{wost i dejstvuje u woj.
Rano detiwstvo (1921–1929, to jest Estonija, Beograd i go-
dina dana u Parizu, pre Korpusa) – vrlo malo. Nekoliko “magnove-
wa” koja su ostala kao `ive slike. Zatim:
Korpus (1929–1935.). Lycée Carnot. @ivot na Kli{iju. I – is-
tovremeno – [crkva Aleksandra Nevskog na] rue Daru, prislu`ivawe...
Bogoslovski institut [Sv. Sergija] (1940-1951.) i sve {to
je on “objediwavao”. @enidba. Klamar. Bogoslovqe.
Amerika.
a) Wujork: Florovski i Akademija, ruski Wujork (“Kru`ok”,
Karpovi~, Novicki, Gagarini, Brajdhempton, Label, Denike, Var-
{avski, ve~ere kod Terentjevih, itd.);
b) Krestvud, pravoslavna Amerika, Sol`ewicinovi...
Sada{wost. Kwige, nade i razo~arawa. Pro{lost, budu}-
nost... “Sinteza”.
I, evo, kada razmislim, [moj] `ivot se obrazovao bukvalno do
sitnica onako kako sam “hteo” i “sawao” (“ma{tao” na dosadnim ~aso-
vima u {kolskoj klupi na Liceju). Obrazovao se istovremeno i kao je-
dinstven u svojoj osnovi (Crkva) i kao mnogoobrazan i mnogoslojan
(Karpatorusi u Ohaju i... Sol`ewicin... Rusija, Francuska, Amerika).
668 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Za {ta naro~ito treba da blagodarim Bogu (osim, naravno, za sâmi dar
`ivota)? Za slobodu od idola. Za gotovo svagda{we ose}awe u `ivotu
– onoga drugoga, glavnoga, {to je u svemu prisutno, ali {to se, pritom,
ni sa ~im ne poistove}uje, za radost. Za {ta naro~ito treba da se ka-
jem? Za ~uvawe samoga sebe, za bekstvo od podviga i stradawa koje je
povezano sa podvigom, za ravnodu{nost i, stoga, za kompromiserstvo.
Ponedeqak, 11. maj 1981.
(...) Na Tominu nedequ Q.[ana] i ja smo “pobegli” u na{ vo-
qeni Isthempton. Jutro na potpuno pustoj pla`i, pred sivim oke-
anom, pod plavim nebom. Bla`eni opit “samo}e i slobode”.
Ne mogu da se otmem ube|ewu da Crkvu (Pravoslavnu, premda,
naravno, ne samo wu) pro`dire “pobo`nost”. Sve to naklapawe o
“mona{tvu”, o “ikonama”, o “duhovnosti” – do koje mere je sve to sit-
no, la`no i svojevrsna igra samoqubqa... Svi ti razgovori za mene su
postali potpuno nepodnosivi. Mi `ivimo u svetu krivotvorina.
Sreda, 13. maj 1981.
Ve~era u Sajosetu: opet Patrijarh Aleksandrijski. Ovaj put
mi se u~inio kao vrlo simpati~an star~i} – sedeo sam pored wega.
Ali, ostaje pitawe: ~emu je potreban Patrijarh Aleksandrijski?
I nevoqa Pravoslavqa je u tome {to to pitawe naprosto nikome i
ne pada na pamet...
Svi ti dani na Akademiji, u gu`vi posledwih dana {kolske
godine. I uve~e se pita{: za {ta qudi uop{te `ive? Sve je tri-
~avo, neva`no i privatno, sa pozadinom uvredâ ili “lakta{ewâ”.
Ose}am da tu nema ni jednog jedinog gutqaja sve`ega vazduha. Ve~no
“ustajali” vazduh. A tu [na Akademiji], sve stoji u vezi sa religi-
jom, Crkvom i – stra{no je to i re}i! – sa Bogom...
^etvrtak, 14. maj 1981.
Atentat na Papu. Zaprepa{}enost u ~itavom svetu... I od-
mah “filosofirawa”, “povr{ni zakqu~ci” (izraz o. V. Zjenkovskog).
Me|utim, ~ini mi se da je, ustvari, sve jednostavno. Radi se o odsu-
stvu `eqe za borbu protiv zla. I to o odsustvu `eqe – pod priti-
skom onih koji posle svakoga atentata dubokomisleno umuju o “duhu
na{e epohe”. Taj Tur~in je ve} bio osu|en na smrt u Turskoj zbog ubi-
stva. On je, ne zna se kako, pobegao iz zatvora. On je tokom posled-
wih nekoliko meseci slobodno izlazio i ulazio u Italiju. On je jo{
pre dve godine otvoreno izjavio da }e da ubije Papu. Mo`e se pomis-
liti da se ~itav svet ustvari i ne bavi ni~im drugim osim za{ti-
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 669
tom human rights1 teroristâ – u Nema~koj, u Irskoj, u Italiji. I, gle,
kako veli Rozanov, “nitkovi razru{uju svet...”
Gun|am i, ~ak, duhom posustajem, jer sam krajwe iznemogao od
posledwih dana {kolske godine, od nesporazumâ sa episkopima, od
sve te stra{ne tri~ave sujete. Bilo bi neophodno “uzvinuti se du-
hom”, a za to sam – lew...
Nedeqa, 17. maj 1981.
(...) Ose}am se kao “kod ku}e”, kao “onaj koji jesam” jedino ka-
da dr`im predavawa. Ma kakav on bio, ali to je, u su{tini, moj je-
dini dar. Sve ostalo – rukovo|ewe, “duhovna pomo}”, sve je to kao od
tu|ega glasa i zato mi pada tako te{ko. Predavawa – svagda to ose-
}am sa izvesnom udivqeno{}u – dr`im koliko za studente, toliko
i za sebe samog. U predavawima nikada nisam neiskren, i to je zbog
toga {to kao da ih dr`i neko drugi u meni, i ~esto ta predavawa
odu{eve i mene samoga: otkriva se [u wima] u ~emu je vera ili u~e-
we Crkve... Ponekad `elim da ustanem i gromko uskliknem: “Bra}o,
sestre! Sve {to ho}u da ka`em, sve o ~emu mogu da svedo~im – sve je
to u mojim predavawima. I vi{e ni~ega kod mene nema, i zato, mo-
lim vas, nemojte tra`iti ni{ta drugo od mene!”.
Jer, u svemu drugome, nije da sam neiskren, ve} nekako ne ose-
}am ono “pomazawe” (onu “pomazanu re~” stare bogoslovijske omili-
tike) koje je neophodno, da bi [to {to govorim] bilo istinito. Mo`e
biti da je ne{to sli~no imao u vidu i apostol Pavle kada je govorio
da ga je Bog poslao ne da kr{tava, ve} da “blagovesti” [1. Kor. 1, 17].
A sve ovo [pi{em] da bih objasnio za{to mi je tako te{ko
tokom ~itave [{kolske] godine. Du{a moja se “gu{i” od qudi, i sve
{to ~inim osim “blagove{}ewa” (a vi{e od svega – svi ti li~ni
razgovori, saveti...) za mene je beskrajno te{ko. Ja igram ulogu ko-
ja mi je nametnuta od spoqa, a koju ne mogu da ne igram, i koja mi
je zato tako te{ka...
“Ba}u{ka, nau~ite me da `ivim duhovnim `ivotom...” Upravo
tu, od te “duhovnosti”, o kojoj svi neprestano govore, i po~iwu moje
“te{ko}e”. I upravo sam tu ja za ne{to i slep i gluv. Kod nas je “du-
hovnost” u{la u sastav bogoslovskih disciplina. Nikome ne izgleda
sme{an izraz “Spirituality 101”.2 ^asopi{~i} francuske parohije u
ulici Daru se gotovo u celosti sastoji od citata iz “Dobrotoqubqa”.
Znam qude koji redovno lete u London k mitropolitu Antoniju Blu-
1. Qudskih prava (engl.).
2. “Duhovnost 101” – naziv jednog od kurseva na Akademiji Sv. Vladimira.
670 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
mu da se ispovede, jer ih on [duhovno] “vodi”. Jedna od na{ih studen-
tkiwa je ispisala disertaciju na tri stotine stranica o “samo}i u
podvi`ni~kom Predawu”... I upravo tu ja kao da udaram u nekakav zid.
I to ne samo zato {to mi intuicija veli slede}e: ako se ta studen-
tkiwa i~ega pla{i, onda se ona pla{i upravo samo}e i strasno ~ezne
za dru`ewem, qubavqu i tome sli~no. Tako|e, ne ni zbog toga {to do
sada jo{ uvek nisam video opipive u~inke takvog duhovnog “rukovo-
|ewa”, a video sam, naprotiv, nemalo, sa wim povezanih, duhovnih ka-
tastrofâ. Ve} zbog toga {to mi se ~ini pogre{nim samo izdvajawe te
“duhovnosti” u nekakvu Ding an sich.1 Nekakav suptilni “narcizam” –
ili mi se to, mo`da, samo ~ini – kao da je razliven po svemu tome...
“Budite kao deca...” [Mt. 18, 3]. Ali, zar su deca – “duhovna”?
A sa druge strane – zar Hri{}anstvo nije upravo svojom detstve-
no{}u [~edno{}u] pobedilo svet? I zar, Hri{}anstvo – sazdav{i
“moralno bogoslovqe” i “duhovnost” – nije po~elo da gubi upravo
tu detstvenost? Jer, “duhovnost” se mo`e ste}i i u budizmu, i, u naj-
gorem slu~aju, kod raznih Viqema Xejmsova2, ali ta detstvena ra-
dost Hri{}anstva [ne mo`e]...
I {to se oni vi{e ispovedaju, {to napregnutije izu~avaju (!)
“duhovnost”, to u wima ja~a ta religijska “suma{ed{ost” koju ne
podnosim...
Utorak 2. jun 1981.
(...) Pro{le nedeqe – tragedija abortusa N. U`as zla, u`as
besmisla koji se tako lako zacaruju u svetu, u `ivotu... u`as te ola-
ke predaje |avolu. A pre toga, od ~etvrtka 21. do utorka 26. [maja] –
u Labelu. Sunce, jezero i jo{ uvek rano prole}e. Bla`enstvo i bes-
kona~na blagodarnost!
(...) Kako godine prolaze sve vi{e i sve sna`nije ose}am da
je Crkva, i u woj – Evharistija, ostavqena u svetu i prebiva u sve-
tu, da bi u wemu bila i mogla da bude upravo ta odvojenost [od sve-
ta], da bi, u svojoj najdubqoj dubini, koju mi ~esto ni ne znamo, na{
`ivot mogao da bude “skriven Hristom u Bogu” [Kol. 3, 3].
1. Stvar po sebi (nem.).
2. Viqem Xejms – teolog koji je odbacio tradicionalni teisti~ki dualizam Tvor-
ca i tvorevine, i na wemu zasnovanu bogoslovsku koncepciju religije tako {to je
tvrdio da jedina stvarnost jeste neposredno ~ulno iskustvo ~oveka i tako {to je
dao empirijsko tuma~ewe religijskog iskustva. Iako religija u wegovoj teoriji
dobija pragmati~ko opravdawe, on religiju tuma~i kao spontano nastaju}e subjek-
tivne do`ivqaje koje, potom, opisuje koriste}i se psiholo{kim pojmovima.
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 671
(...) “^ekah Boga Koji me spasava od malodu{nosti i od bu-
re...” [Ps. 54, 9]. Seti{ se ovih re~i i pita{ se: za{to, osim Psala-
ma, uop{te postoje bilo kakve druge molitve?
Sreda, 3. jun 1981. Odanije Pashe
Odanije Pashe. Upravo sam se vratio iz crkve, sa ~udesne pas-
halne slu`be i ho}u naprosto da potvrdim ono {to sam ju~e napi-
sao: da, radi toga i, u izvesnom smislu, iskqu~ivo radi toga u svetu
i jeste ostavqena Crkva. Da bismo opet i opet mogli da ka`emo:
“Dobro nam je ovde biti...” [Mt. 17, 4].
Pre neki dan, poseta mlade gr~ke “popadije”, `ene na{eg
nekada{weg studenta. Imaju “problema” [u braku]. Ali, otkuda to?
Iz razgovora je postalo jasno da je ona po~ela da ~ita “Dobroto-
qubqe” i da se, uop{te uzev{i, zanela “duhovno{}u”. I odjednom –
po~ela je da se `ali na mu`a, navodno nedovoqno “duhovnoga”, na
parohijane, na `ivot... Ne znam, mo`da gre{im, ali do danas [svag-
da je bilo ovako]: ~im se pojavi takva “duhovnost”, trenutno se
javqaju “problemi”; oni se javqaju zato {to takva “duhovnost” u na-
{e dane jeste samo jedan u nizu izraza, oblika te patolo{ke “okre-
nutosti k sebi”, od koje bukvalno boluje savremena mlade`, ali ne
samo mlade`... Za{to je to shvatio neveruju}i ^ehov (“Ubistvo”), a
ne shvataju na{i novope~eni “starci”?
Sve ~e{}e razmi{qam o tome da sve{tenstvo ne bi smelo da
bude “profesija”, to jest da bi sve{tenici trebalo da rade, da imaju
i neki drugi posao. U suprotnom, oni sami crkveni `ivot pretvara-
ju u svojevrsni “posao” ili ta~nije – u “delatnost”, koja, u su{tinskom
smislu, nije potrebna. Oni taj posao vr{e naprosto zbog toga {to sa-
mi “nemaju kud”, a uz to nije prijatno trpeti prigovore za nerad... [ta
su “radili” prvi Hri{}ani u vremenu izme|u “sabirawa u Crkvu”? O
tome se ni{ta ne govori u “dokumentima” koji su do{li do nas. O~i-
gledno, sazdavali su porodice i trudili se da `ive “hri{}anski”, to
jest, pre svega, da sve dovode u vezu sa onim “jedino potrebnim” [Lk.
10, 42], sa prisustvom Hrista me|u wima, sa opitom Carstva Bo`ije-
ga. Sve je to vrlo dobro prikazano u ^ehovqevoj pripoveci “Arhije-
rej”. Radost Crkve i te`ina, i uninije, i besmislenost arhijerejske
“delatnosti”. Sve {to Crkva ima da ka`e i da objavi – sve to [ve}]
jeste u bogoslu`ewu, na sabrawu, u “ispuwewu” Crkve kada Crkva bi-
va ono {to ona jeste... Krenuv{i, pak, od “aktivnosti”, stigli smo
do parohijskih lutrija, a u Americi, ~ak, i do parohijskih “ve~erwih
igranki”, sve to, naravno, pod vidom “brige” o Crkvi... Znam da }e se
to {to pi{em svima ~initi kao nepodnosivo preterivawe.
672 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Santa Barbara, utorak 9. jun 1981.
(...) Ju~e – u poseti kod vladike Jovana [ahovskog. I – sve-
tli utisak. Zaista duhovna krasota u starosti. Nikada nisam mo-
gao da ga ~itam bez nervirawa zbog wegove izve{ta~enosti i mani-
rizma, ali on je svetli i Bo`iji i Hristov ~ovek. Da li }emo se
[ikada] ponovo videti?
Utorak 15. septembar 1981.
(...) Moriakova “Pisma [jednoga `ivota]” (Lettres d’une vie).
O Dostojevskom: “Upravo sam zavr{io ’Poni`ene i uvre|e-
ne’ Dostojevskog, i zavr{io sam ih sa ose}awem poni`enosti fran-
cuske kwi`evnosti. Su{tinsko weno svojstvo jeste povr{nost. Fran-
cuski klasicizam je prou~avawe spoqa{wega ~oveka, i ispada da je
Molijer banalan, osredwi pisac” (str. 69, jun 1914, Pismo R. Vale-
ri–Rado).
O Ni~eu: “.. I tajna Isusa kod Ni~ea – da je ponekad boqe
odricawe od klawawa! Da je ponekad odbacivawe – znak mnogo dub-
qe qubavi od lojalnosti {krtih i neiskrenih malogra|ana. Prino-
sim sve Hristu, uprkos svojoj voqi” (str. 277).
Enkorix, utorak 22. septembar 1981.
^itav dan u avionu i, zakasniv{i na posledwi let, iz Enko-
rixa za Kodijak, odseo sam u hotelu u Enkorixu. Sve je – zlatno (li-
{}e), sivo (more) i belo (planine). Kakva zapawuju}a krasota...
Utorak, 29. septembar 1981.
“Ponestajawe du{evnih snaga”. Od `urbe, od toga {to guta-
ju deo po deo moga vremena, od mu~ne nemogu}nosti da se i~im ba-
vim zbog telefonskih poziva, zahteva, problema... “Le propre du
prêtre est d’être mangé par les hommes”.1 ^ini se da je to, ili makar ne-
{to sli~no tome, rekao Moriak. I, evo, mene “jedu”. A ja nemam ni-
kakvu `equ da budem “pojeden” i otuda to ponestajawe snage.
Prijem, jednog za drugim, novih studenata, i prvo, povr{no
upoznavawe sa wima. Gotovo svi su “obra}enici”, to jest “maksima-
listi”, ali bez ukorewenosti, bez `ivotnog, svakodnevnog opita
Pravoslavqa. Opskrbqeni su svekolikim “arsenalom”: ikonama,
“duhovnim `ivotom”, dogmatima... Te{ko}a Pravoslavqa ovde jeste
u tome {to Amerika `ivi u neprekidnoj nervnoj napetosti, u svo-
jevrsnoj psiholo{koj prenapregnutosti. Sve vreme se ne{to “de{a-
1. Sve{teniku je svojstveno (tj. sleduje) da bude pojeden od qudi (fran.).
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 673
va” ili “treba da se desi”. I toj napetosti se podaje i Crkva: sve
vreme – nekava zasedawa, susreti, radni doru~ci. Sve vreme te opo-
miwu {ta mora da se radi. Glava i srce su zapu{eni, prenapregnu-
ti do pucawa. I ja `ivim pod takvim pritiskom, pri kome upravo
ne mogu ni{ta istinski da uradim, ~ak ni sa samim sobom...
Ali, mo`da se u tome i sastoji ono – “odre}i se sebe”. Mo-
`da ta `eqa da se ne{to “uradi” – da se napi{e, da se stvori, da se
vaploti i jeste greh: “pridavawe zna~aja sebi”. Mo`da je u pravu Pa-
sternak: “Svi su me pobedili i jedino je u tome moja pobeda”? Ne
znam, i `ivim na neprekidnoj promaji.
Sreda 30. septembar 1981.
Svih ovih dana – isku{ewe razmi{qawa o tome da, evo, `i-
vot prolazi i da ga tro{im ne na to da radim svoje (da pi{em, “da
ostavim ne{to iza sebe”, itd.), ve} ga tro{im na druge – na puto-
vawa, predavawa, fakultetsku gu`vu i drugo. A danas ujutru – odgo-
vor u apostolskom ~teniju iz Poslanica Galatima: ne treba da sma-
tramo da smo “ne{to”.1 Pogodak pravo u `ivac, i – isku{ewe nesta-
je! Koliko sam puta u `ivotu primetio ovo: ako slu{amo Sveto Pi-
smo kao li~ni odgovor, li~no obra}awe, onda }e ono [za nas] svagda
to i da bude...
^itao sam, pregledao ju~e kwigu episkopa Ignatija Brjan~a-
ninova o smrti. Kako je mogu}e pisati takve kwige? Kako je mogu-
}e u sve to verovati? Ad ispod zemqe... sa citatima iz nekakvih
~udnih spisa. Uop{te ne shvatam takav pristup. Upravo takav pri-
stup je i porodio Bultmanov “fundamentalizam”, koji se, potom, ra-
{irio na sve [strane]...
Ponedeqak 5. oktobar 1981.
(...) Ju~e u Vilmingtonu. U vozu sam ~itao poglavqa o jugoza-
padnoj Rusiji u Karta{evqevoj “Istoriji Ruske Crkve” u vezi sa
mojom ukrajinskom avanturom2 krajem nedeqe. Kakva tuga! Kakvo ne-
1. “Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov. Jer ako ko mi-
sli da je ne{to, a nije ni{ta, vara samoga sebe. A svaki neka ispita svoje de-
lo, i tada }e sâm u sebi imati pohvalu, a ne u drugome; jer }e svaki svoje breme
nositi. (...) Ne varajte se, Bog se ne da obmawivati; jer {to ~ovek poseje ono
}e i po`weti. Jer koji seje u telo svoje, od tela }e po`weti trule`, a ko seje u
duh, od Duha }e po`weti `ivot ve~ni. A dobro ~initi da nam ne dosadi, jer }e-
mo u svoje vreme po`weti ako ne malak{emo. Zato, dakle, dok imamo vremena,
~inimo dobro svima, a osobito svojima po veri” (Gal. 6, 2–10).
2. Radi se o Rusko–ukrajinskoj konferenciji u Hamiltonu, u Ontariju, 8. oktobra
1981, za koju se tih dana pripremao o. Aleksandar (prim. prev.).
674 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nasitno uzajamno gowewe Hri{}ana! Kakvo robovawe svih “svome”,
i samo svome! Kakvo istrajavawe u mr`wi! Kako je istorija Crkve
beznade`no daleko od onog svetopavlovskog: “Govorite istinu jed-
ni drugima...” [Kol. 3, 9].
Zaista, vreme je da se postavi glavno, jedino pitawe: gde je
to “Pravoslavqe”, u ~emu je to “Pravoslavqe”, i kako izdvojiti to
“Pravoslavqe” iz istorije Pravoslavne Crkve, pre svega, radi toga
da bi tu istoriju, na kraju krajeva, sagledali u svoj wenoj bedi?
Nedeqa 11. oktobar 1981.
(...) Uve~e, posle sveno}noga bdewa prelistavao sam – pro-
~itavao kwigu Martina Malahija “Opadawe i pad Rimske crkve”.
Kwiga je novinarska, ali, na`alost, ubedqiva i, u mnogo ~emu, ne-
sumwivo, istinita. Rimsku crkvu je pogubila sposobnost za zemaq-
sko vladawe. Ostvariv{i zemaqsku vlast, ona je postepeno izgubi-
la vlast duhovnu. Shema je jednostavna, ali je Malahi, na darovit
na~in, “dramatizuje”.
Danas – navala onih koji su hteli da se ispovede. Ispovedao
sam do Velikog Vhoda (slu`io sam sa o. P. L.[azorom]). Ponekad
smatram da je zbog toga {to se do beskona~nosti razvilo ose}awe
“pregre{ewa” do{lo do sna`nog slabqewa ose}awa, poimawa, sve-
sti o grehu. Oslabilo je evangelsko: “Sagre{ih pred tobom i Ne-
bom...” [Lk. 15, 21]. Poja~alo se ono – “moji nedostaci, moje slabo-
sti...”, to jest svaka mogu}a introspekcija. Greh – to je, pre svega,
neverstvo prema Drugome, izdaja. No, ve} odavno je greh sveden na
moral. A ni{ta tako lako ne udaqava ~oveka od Boga, od “~e`we za
Bogom” kao {to to ~ini “moral”.
Dostojevski: “Bez Boga, sve je dozvoqeno...” Mo`e se, tako|e,
re}i i da je bez Boga “sve zabraweno”, jer se svaki moral sastoji,
pre svega, od zabrana i tabua. “Posva|ao sam se sa `enom”: ali u
sva|i sa `enom koju voli{ gotovo je uvek neva`an sadr`aj sva|e,
ono “zbog ~ega” ste se posva|ali. Va`an je taj mu~ni, nepodnosivi
raskid, ma koliko on kratkotrajan bio. I mu` se miri sa `enom
ne zato {to su oboje utvrdili ko je kriv a ko je u pravu, ve} zato
{to se vole, zato {to je sami `ivot svakoga od wih – u onome Dru-
gome. Svedeno na moral, na normu, Hri{}anstvo postaje “ono {to
se ne mo`e ostvariti”, jer nijednu od zapovesti Hristovih nije mo-
gu}e ispuwavati bez qubavi prema Hristu: “Ako Me volite, zapo-
vesti Moje ispuwavajte...” [Jn. 14, 15].
Postoji tip moralnoga “~istunca” koji izbegava da se ispo-
veda zato {to ne mo`e da podnese bilo kakvu mrqu [na du{i] ba{
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 675
kao {to ni nalickani kico{ ne mo`e da podnese mrqu [na ode}i].
Ne, to nije pokajawe, to je bli`e ose}awu “po{tewa”. Me|utim, za
Svetiteqa nikada ne}e{ re}i: “On be{e duboko po{ten ~ovek”.
Svetiteq ne ~ezne za po{tewem, niti za ~istotom, niti za “bezgre-
{no{}u”, ve} za jedinstvom sa Bogom. I on ne misli o sebi, i ne `i-
vi zanimawem za sebe (“~istunskom” introspekcijom), ve} Bogom...
Moral – to je usmerenost na sebe samog. U “crkvenosti” mora-
lu odgovara “tipikopoklonstvo”. No, u moralu nema onog blaga za ko-
je je kazano: “Gde je blago va{e, tamo }e biti i srce va{e” [Mt. 6, 21].
Prizvawe Crkve nije u “moralu”, ve} u javqewu i daru toga Blaga.
Sreda, 14. oktobar 1981.
“Biografija V. H. Odna” iz pera Hamfrija Karpentera. Opis
dr`avne [sredwe] {kole, potom Oksforda. Nikada ne}u prestati da
se ~udim Engleskoj: ne~emu u woj {to ne mogu da odredim. Imam ose-
}awe – mo`da, potpuno neta~no – da su, bez obzira na istinitu, drev-
nu, stvarnu kulturu, Engleska i Englezi ne~im i nekako beznade`no
ograni~eni, i na svoj na~in “tupi”. Pre svega, ograni~eni su sami so-
bom, svojom samouvereno{}u, apsolutnim “egocentrizmom” Engleske.
Nije slu~ajno {to je Engleska dala razne Lokove, Hjumove i Spense-
re – filosofe upravo tupe samouverenosti, filosofe bez “tuge za
Bogom”. Low key:1 ali ne od smirewa, ve} od prezirawa [drugih]...
^etvrtak 15. oktobar 1981.
(...) Svakodnevno ~itawe francuskih ~asopisa. Nesavladivo
ose}awe sumraka Evrope. Obeskriqenost, bezradosnost, ni{tavnost
i beda [evropske] misli... Zapad umire od raka krvi, a ime tog raka
je – levi~arstvo. Levi~arstvo je ustrojeno na mr`wi, levi~arstvo u
potpunosti i bez ostatka pokre}e ta ropska mr`wa kojom je |avo za-
mrzeo Boga. I u pore|ewu sa tom |avolskom mr`wom sve “eksploa-
tacije”, sve nejednakosti, svi gresi su – ni{ta.
Svih ovih dana – nekakav mir koji je bukvalno zgusnut u bla-
`enstvo svetlosti, zlatnoga lisja, bezdanoga neba...
Petak 16. oktobar 1981.
Ju~e me je Q.[ana] pozvala da po|emo na [film] “Moskva su-
zama ne veruje” i ja sam vrlo rado pristao. Uo~io sam mnogo nedosta-
taka – sovjetski ekvivalent “sapunskoj operi”, mnogo nepotrebnog
odugovla~ewa, mnogo suvi{nih epizoda, itd. Me|utim, kroz sve to
se “probija” ne{to: toplo, rusko, pa ~ak smireno i dobro. Ne{to
1. “U niskom kqu~u (tonu)”, tj. uzdr`ano (engl.).
676 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
{to ne}e{ na}i na na{em sofisticiranom Zapadu. To naro~ito
sna`no ose}am dok ~itam Odnovu biografiju. Ose}am tu|ost tog
sveta i wegovu prazninu i raspad koji se prikriva snobizmom i
glamurom. I ta nepodnosiva svugdeprisutnost homoseksualizma...
Danas na Jutrewu opet isto “~udo”. Misao odluta negde da-
leko, u nekakvu sujetu, podozrewe, ra~unicu, u ne{to {to je, u sva-
kom slu~aju, nisko. I odjednom, kroz tu lepqivu maglu, kao kakav
povetarac, dolazi jedna jedina re~enica iz Evangelija, nekoliko re-
~i Hristovih i u wima – neposredni, bukvalni odgovor, priziv,
razre{ewe svih pitawa. Zadivquju}e!
Bog nikada ne ostavqa Crkvu, ali, da tako ka`emo, nikada je
i ne “sna`i” [u spoqa{wem smislu]. Sila Boga u Crkvi savr{ava se
iskqu~ivo u nemo}i. Zato su svi spoqa{wi uspesi {tetni za Crkvu.
Jer svaki takav “uspeh” je hrana za gordost i, u krajwem ishodu, za umi-
rawe du{e.
(...) Ve}inu Hri{}ana koje poznajem svagda ho}u da upitam:
raduju li se oni uop{te svojoj veri?
Utorak 20. oktobar 1981.
Uo~i odlaska na sinod. Svih ovih dana telefonski pozivi
od Gubjaka i od Ki{kovskog o “episkopskoj zaveri” – protiv cen-
tra, protiv “bogoslovâ”, protiv bilo ~ega {to bi moglo da ograni-
~i wihovu vlast.
(...) Pobeda socijalista u Gr~koj, na ~elu sa zakletim demago-
gom Papandreuom. I opet isto obja{wewe: “`eqa za promenama”. Ob-
jasnili su i umirili se: zna~i, nije stvar u qubavi prema socijali-
zmu, ve} u “zamoru” od pro{losti. Umirili su se i ne shvataju da sâm
socijalizam, u najve}oj meri, upravo pquje na to da li ga oni vole ili
ne... Da je prihvatawe socijalizma – prihvatawe zla, jer je [prih-
vatawe] la`i o svetu, o ~oveku, o Bogu, o smislu `ivota, o smislu bu-
kvalno svega. To je prihvatawe idola, la`noga boga i klawawe wemu.
U tiraninu se zlo javqa kao zlo, a u samom prepoznavawu tiranina
kao tiranina to zlo ve} biva razru{eno. Socijalizam je, pak, dobar
antihristovskim dobrom, i zato ga qudi ne prepoznaju kao zlo. Jer,
zlo socijalizma je u zameni ciqa `ivota. Govore da je socijalizam
protiv “individualne svojine”, a da je to u~io i Hristos. Ali, upra-
vo to i jeste “fokus” socijalisti~kog zla. Jer Hristos nije u~io to-
me da je svet “kolektivna svojina”, ve} tome da je svet – Bo`iji. Da
ne govorimo o tome da je pojam “kolektivne svojine” – apsurdan, jer je
protivre~an. Svojina mo`e da bude jedino li~na. I otkrivewe Hri-
stovo je u tome {to svakome daruje svet u “svojinu” i, na taj na~in,
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 677
svakoga ~ini savladarem sveta sa Bogom. Istinska svojina jeste u
priznawu da je sve – Bo`iji dar, put ka op{tewu sa Bogom. Vlasnik
sveta, car sveta mo`e da bude samo li~nost. I svaki kolektiv je svag-
da, u ovoj ili onoj meri, kra|a. Kra|a od Boga. Kra|a od ~oveka.
Ali, da li je, onda, kapitalizam – to umno`avawe novca iz se-
be samog, to ostra{}eno “boga}ewe” – hri{}anski? Ne, nije “hri{-
}anski” u meri u kojoj nema ni~eg “hri{}anskog” u ovom palom i gre-
{nom svetu. No, ma koliko kapitalizam bio nakazan i karikaturalan,
on je nakazna karikatura, izopa~ewe ne~ega {to je svojstveno tvorevi-
ni Bo`ijoj. Jer, Bog nam daruje svet upravo kao kapital – da bismo ga
umno`ili i vratili Bogu sa “procentima”. Sama ideja umno`avawa,
nakupqawa, pove}awa jeste, ako mo`emo tako da se izrazimo, “Bo`ija
ideja”, svojstvena Bo`ijoj zamisli o svetu. @ivot je to neprestano
“investirawe”. To je i obrazovawe, i kultura, i zemqoradwa, i svako
“obdelavawe” koje je zapove|eno ~oveku. I jedina zapovest Bo`ija je-
ste iskqu~ivo u pogledu toga da se mi “ne bogatimo u sebi, ve} u Bo-
gu”, a to zna~i: da se bogatimo zajedno sa Wim, da bi svako umno`ewe
bilo u slavu Bo`iju, da bi bilo nakupqawe onoga {to je “nepropadi-
vo”. Zato je “instinkt” kapitalizma pravilan, iako sâm kapitalizam,
kao i kultura, kao i sve u svetu, jeste pad istinskoga boga}ewa, istin-
skoga obrazovawa, istinskoga “umno`avawa” [u Bogu].
Socijalizam ni{ta ne obdelava. On je stati~an kao {to je
stati~na i smrt: on je smrtonosan. Sve treba jednom zasvagda “raspo-
deliti” na sve qude i sve qude izravnati u toj “sre}i”. Nema ni ciqa,
ni rizika, niti u su{tini truda, to jest svega onoga {to je zalo`eno
u samoj prirodi ~ovekovoj. Potpuna “zagarantovanost”. Ne, to vi{e
nije, ~ak, ni karikatura, niti izopa~ewe: to je kolektivna smrt. So-
cijalizam je prihvatawe paloga sveta, nesvesnost o svetu kao palom
svetu. Socijalizam je smrtonosna zaraza, odgovor antihrista Bogu...
Sreda, 28. oktobar 1981.
(...) “Kao kad du{a i{te ono za ~im ~ezne...”1 U tome i jeste
su{tina poezije, wena tajanstvenost, wena jedinstvenost, weno pri-
zvawe. Ona zna ne{to, ona svedo~i o ne~emu {to “nau~no bogoslov-
qe” ne zna, o ~emu ono, u svakom slu~aju, ne “svedo~i”.
U ponedeqak, slu`e}i ranu Liturgiju (na Sv. Dimitrija So-
lunskog), setio sam se da je, na taj dan, 1933. godine umro general Rim-
ski–Korsakov. On je bio taj koji me je – hrane}i me, kao jedanaesto-
1. Iz pesme K. Baqmonta “Bez re~i”.
678 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
godi{wega de~aka, stihovima – “zarazio” ne naprosto qubavqu prema
poeziji (odnosno prema “kulturi”), ve}, a da toga nije bio ni svestan, i
nekakvom “tugom za Bogom”, koju – to ~vrsto znam – sve vreme izdajem i
gu{im u sebi, ali koja mi je, ipak, bila data i ostaje “data”.
Ponedeqak, 2. novembar 1981.
(...) Pravoslavci ne prime}uju da wima sa Zapada dolaze
“qubiteqi starine”, nostalgije, duhovnoga romantizma, qudi koji
sebe iskqu~uju iz odgovornosti, qudi za koje se sva problematika
svodi na probleme kada na Liturgiji treba otvarati a kada zatva-
rati Carske dveri... Ideja “mladih”: organizovawe pokloni~kog pu-
tovawa u Konstantinopoq (!?). To je, zaista, “simvoli~no”: nas svag-
da vu~e da idemo tamo gde je ne{to bilo, ali ~ega vi{e nema.
Sreda, 4. novembar 1981.
Trideset i pet godina od kada sam rukopolo`en za |akona na
Svetosergijevskom podvorju... Evangelije o Hristu, Koji je zaspao za
vreme bure, o strahu i panici u~enika. “Gde je vera va{a?” [Lk. 8,
25]. Tako i ja – svih ovih dana u ~amotiwi, u uvre|enosti, u gnevu...
Strahovawe za Crkvu, za Akademiju. Danas od jutra ponavqam u se-
bi: “Gde je vera tvoja?”.
Gotovo ~itav ju~era{wi dan i nekoliko ~asova u toku dana{-
weg dana sre|ivao sam kwige, raspore|uju}ih ih na nove police. Ras-
pore|ivao i razmi{qao: koliko je [kwigâ] samo napisano! Koliko je
truda, koliko strasti, koliko vremena ulo`eno u svaku od tih kwiga.
I kako samo brzo “prolazi obli~je wihovo” [1. Kor. 7, 31], i one sto-
je na policama, kao na kwi`nom grobqu. Da, nekoliko stotina, mo-
`da, nekoliko hiqada od svih wih i daqe nastavqa koliko–toliko
da `ivi. Ali, na svaku takvu kwigu, dolazi sto hiqada nepovratno
zaboravqenih [kwigâ]... Pa ipak, sve one zajedno “sazdavale su kultu-
ru”; svaka je, umrev{i i pav{i u zaborav, o`ivela i `ivi u celini
[kulture]. Svaka je u ne~emu, u nekome, na ovaj ili onaj na~in, dala
svetu – ili svetlost ili tamu. Kako retko, na primer, ~itam Bloka
ili, ~ak, Pu{kina. No, da li bih ja bio onaj koji jesam da ih nekada
davno nisam ~itao? Da, Pu{kina i Bloka. ^ak je i Megr, sa svojim
ki{nim Parizom, negde u{ao u mene, u moje “ose}awe sveta”.
Otuda taj strah za dana{wu mlade` koja ni{ta ne ~ita, koja
`ivi bez pam}ewa, van pam}ewa, ali koja se “interesuje za Crkvu”.
Ali, za {ta ~ovek uop{te mo`e da se “interesuje” u Crkvi? Upravo
se zato to interesovawe i rastvara u klirikalizmu, u spletkama oko
episkopâ... Ka`u da se Hristos nije zanimao ni za kakvu “kulturu”.
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 679
Nije istina. Svaka Wegova re~ – o Carstvu Bo`ijem, o Davidu, o
“drevnima” [Prorocima] – pretpostavqala je znawe, poimawe, pam}e-
we u vezi sa onim {to je On govorio, k ~emu je prizivao, {to je obli-
~io. A savremenome ~oveku su neophodne tri godine studirawa bo-
goslovqa da bi mogao da shvati Poslanicu Galatima!
Reagovawa u novinama na proslavqewe “Novomu~enika”: “Ruska
sekta kanonizuje Nikolaja II...” Kako ne mogu da shvate, kako ne mogu da
osete da se Gospodar ne mo`e “proslaviti” u Wujorku, uz to, sa sve ban-
ketom u hotelu “Hilton”?
Utorak, 10. novembar 1981.
(...) Ponekad `elim da pobegnem bilo gde od tog i takvog
“pravoslavqa” rasâ i kamilavki, od tih besmislenih ceremonija,
ulizi{tva i lukavstva. Da budem onaj koji jesam, a ne da igram
stalno nekakvu ulogu – ve{ta~ku, arhai~nu i dosadnu. Jedna uteha:
Poslanica Kolo{anima koja se ovih dana ~ita u crkvi [Kol. 3,
1–16]..1
Petak, 20. novembar 1981.
Postao sam preosetiv na tu napetost: stalnu, neprekidnu, u
kojoj moram da `ivim – i na Akademiji, i u Crkvi, i uop{te. To je,
naravno, duhovno stawe na{ega sveta.
Ponedeqak, 23. novembar 1981.
(...) Posle podne, odlazak sa Q.[anom] na sve~anu panihidu
o. Georgiju Florovskom, koja je bila slu`ena u univerzitetskoj ka-
peli. Ali, pre toga (a krenuli smo ranije) prezalogajili smo udvo-
je u italijanskom restoran~i}u. [etwa po Prinstonu. Studeno ve-
~e, i ve} su svi prozori sijali bo`i}nim svetiqkama, darovima,
1. “Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, tra`ite ono {to je góre gde Hristos se-
di s desne strane Boga. Mislite o onome {to je góre, a ne {to je na zemqi. Jer um-
reste i va{ je `ivot sakriven Hristom u Bogu. A kada se javi Hristos, `ivot
na{, onda }ete se i vi s Wime javiti u slavi. Umrtvite, dakle, udove svoje koji su
na zemqi: blud, ne~istotu, strast, zlu pohotu i lakomstvo, {to je idolopoklon-
stvo, zbog kojih dolazi gwev Bo`iji na sinove protivqewa, u kojima i vi negda
hodiste, kada `ivqaste u wima. A sad odbacite i vi to sve: gnev, qutinu, pakost,
huqewe, sramotne re~i iz usta svojih. Ne la`ite jedan drugoga, jer svukoste sta-
roga ~oveka sa delima wegovim, i obukoste se u novoga, koji se obnavqa za pozna-
we, prema liku Onoga Koji ga je sazdao (...) Obucite se, dakle, kao izabranici Bo-
`iji, sveti i qubqeni, u milosr|e, dobrotu, smirenoumqe, krotost, dugotrpeqi-
vost, podnose}i jedan drugoga, i opra{taju}i jedan drugome ako ko ima tu`bu na
koga; kao {to Hristos oprosti vama, tako i vi. A povrh svega toga obucite se u
qubav, koja je sveza savr{enstva. I mir Bo`iji neka vlada u srcima va{im, na ko-
ji ste i pozvani u jednome telu, i budite zahvalni. Re~ Hristova neka obitava u
vama bogato, u svakoj mudrosti u~ite i urazumqujte sebe...” (Kol. 3, 1–16).
680 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
praznikom. O, koliko volim te “iskorake” iz `ivota, makar i krat-
kotrajne, to pogru`avawe u “drugo”.
Sama panihida bila je vrlo sve~ana. Mitropolit sa dvoji-
com episkopa, tridesetorica sve{tenika, hor Akademije, ogromna
goti~ka kapela puna naroda, “mo}no pojawe”, itd. Od tih trideset
sve{tenika, daj Bo`e da je pet pro~italo makar nekoliko re~enica
o. Florovskog. I sva slu`ba kao da nikakve veze nije imala sa wim,
sva kao da je izrasla nekakvih sitnih ambicija, `eqâ [u~esnika] da
se poka`u ne bilo gde, ve} u samom Prinstonu! I svi su se razi{li
vrlo zadovoqni, kao posle nekog uspe{nog spektakla... Posle slu-
`be bio je neki prijem, ali mi smo oti{li [na drugu stranu].
Znam da – gun|am. Znam da je u samom meni – tama kojoj sam
se predao i koja mi ne daje da vidim ono {to je dobro, pozitivno,
da se probijem kroz svu tu u`asnu bezvrednost. Ali, na`alost, ta
bezvrednost postoji.
Ponedeqak, 30. novembar 1981.
Trideset i pet godina od moga rukopolo`ewa za sve{tenika u
Svetosergijevskom podvorju. Slu`io sam jutros Liturgiju (na Andreja
Prvozvanog, po novome kalendaru, a Nikona Radowe{kog, po starom).
Svih ovih dana, u vezi sa mojim “nedelawem ni~ega”, razmi{-
qao sam o tome da ni{ta nisam uradio. Bukvalno do svoje {ezdesete
godine sve sam ose}ao kao ono {to tek treba da se desi i za {ta se tek
pripremam. I odjednom – sasvim novo ose}awe: sve je ve} “iza” i vreme
je da se svode ra~uni... To nisu dobre misli. To su misli od gordosti.
I kao odgovor na ovo, dana{wi dobri Apostol: o [Hri{}anima kao]
“smetli{tu sveta, koji su svima sme}e do danas”... [1. Kor. 4, 11–13].
Sreda, 2. decembar 1981.
(...) Ispovesti. Vrlo ~esto se radi o “stawima” kojih se ja ne
se}am iz svoje mladosti. Vrlo ~esto to je ose}awe straha. Straha
od samoga `ivota. Straha da se ne}e uspeti, da }e se pasti licem u
blato ili ne{to sli~no tome. Nije li ovo stawe – posledica savre-
menog “kulta uspeha”, koji se, sa svoje strane, izra`ava kroz stalno
ose}awe surevwivosti, kroz neprekidno pore|ewe [sa drugima]?
Qudi se bukvalno raspadaju, rastrojavaju od takvoga straha. A dru-
ga reakcija je – arogantnost, samopotvr|ivawe kroz ocrwivawe dru-
goga. [Primer:] N. A. student koga smo upravo zamolili da “ode” sa
Akademije. [Wegove] grube replike na ~asu najsmirenijega, dobrona-
mernoga prof. Kesi}a: “Ja sve to ve} znam! Sve je to ispod moga ni-
voa! O~ekivao sam vi{e od Akademije!”, i tome sli~no. Taj ~ovek
ima samo trideset godina! A ko~operi se i “nadima”!
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 681
Savremeni mladi qudi su, pre svega, nesre}ni. Nesre}ni zato
{to `ive u svetu u kome je jedini kriterijum – uspeh. Otuda i ta ne-
verovatna poplava svakog mogu}eg samozvanstva, u~iteqstva... “li-
derstva”. U Crkvi to dovodi do sve ve}eg {irewa “mladostar~estva”.
Ne}u da ka`em da je moje pokolewe bilo slobodno od samouz-
no{ewa i hvalisawa svojstvenog samohvalisavoj mladosti. Mi smo,
bez ikakve sumwe, voleli da se “pravimo va`ni”. Ali, to se nije do-
ticalo dubine `ivota. Kada smo bili nasamo sa sobom, dobro smo zna-
li {ta je to hvalisawe. I zato to hvalisawe nije bilo ono {to je da-
nas – neka vrste du{evne bolesti, nekakvog mra~nog i te{kog straha.
“Vlast nad du{ama” – kakva je to, o~igledno, stra{na i ne-
nasitna strast, kako ona samo guta du{u, pre svega, samog onog nad
kojim gospodari! Pre neki dan sam pro~itao pismo jednog takvog
“mladostarca”. Student koji je primio to pismo, predao mi ga je, bu-
du}i da je imao sumwe u pogledu, ne se}am se vi{e kakve, “pouke”
jednog tridesetdvogodi{weg “u~iteqa duhovnosti”. Kakva porazna
samouverenost, kakvo potpuno apsolutno samopoistove}ewe sebe sa
istinom. Kad sam pro~itao pismo, bilo mi je naprosto stra{no. I
to nije usamqeni slu~aj. Ne, mogao bih, bez nekog naro~itog napre-
zawa, da imenujem bar desetak takvih “staraca”, koji potpuno kvare
du{e [drugih] svojim la`–maksimalizmom... Kao da nikada nisu
pro~itali da se “Gospod gordima protivi, a smirenima daje Blago-
dat” [Jakovq. 4, 6].
^etvrtak, 3. decembar 1981.
Ponovo sam seo da radim “Svetu Tajnu Duha Svetoga”. Odjed-
nom mi je postalo jasno da odla`em [pisawe] zbog lenosti i malo-
du{nosti. A tako|e i zbog maloverja. No, ipak, za{to mi je, iz go-
dine u godinu, sve te`e i te`e da pi{em? Razmi{qam – i to dugo!
– o svakoj re~enici. Jedan od razloga za to – bar tako mislim – je-
ste u tome {to bogoslovqe, to jest bogoslovsko “pisawe”, “izra`a-
vawe”, kako godine prolaze, sve vi{e ose}am kao “umetnost”... I,
najverovatnije, za tu umetnost meni nedostaje i snage i dara.
Ju~e, dok sam izlazio sa predavawa o Svetoj Tajni Jeleosve-
{tawa, za koje se gotovo nisam ni pripremio, jer sam ga dr`ao ve}
nebrojeno mnogo puta, odjednom me je obasjala misao – da svecelo
bogoslu`ewe te Svete Tajne (~itawe Apostola, Evangelija, moli-
tava, itd.) razotkriva upravo to isceqewe, da je ta Sveta Tajna –
sama Crkva kao novi `ivot nove tvari, te da se i bolest i stra-
dawe pretvaraju u tu novu tvar... Izvan Crkve, bolest i stradawe su
poraz, a u Crkvi [oni su] – pobeda i svedo~anstvo o Carstvu...
682 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Petak, 4. decembar 1981.
Ju~e, gotovo iznenada, postalo mi je jasno gde sam gre{io u
“Svetoj Tajni Duha Svetoga”, to jest [postao mi je jasan] bezizlaz u
kome sam se na{ao. Sve sam svodio na spor oko epikleze, na sukob
Istok–Zapad. Ali, to nije istina i zato je – bezizlaz. U stvari,
trebalo bi da se razmi{qa ovako: ako i{~ezava ili makar slabi
eshatolo{ko poimawe Svete Tajne, a to zna~i – i same Crkve, onda
pitawâ o momentu i na~inu pretvarawa Svetih Darova postaju i
neophodna, i logi~na, isto kao i pojam “pretvarawa”. A to slabqe-
we eshatolo{ke su{tine hri{}anske vere zapo~elo je sasvim rano
i uop{te ne samo na Zapadu. Ve} je Kiril Jerusalimski, u ~etvr-
tom veku, primer takvoga slabqewa...
I tada odjednom Duh Sveti i Wegova dejstva u Evharistiji
po~iwu da se shvataju kao ne{to “instrumentalno”. Prema tome, uop-
{te uzev{i, uzalud sam napisao neverovatnu koli~inu stranica. Sve
to sam danas objasnio najmilijem o. Aridi. Sada sa strahom i trepe-
tom sedam da pi{em novi po~etak. I to, pribli`no, po ovom planu:
– Spor oko epikleze kao besmisleni spor.
– Crkva i Duh Sveti.
– Duh Sveti u Svetoj Tajni Crkve, Evharistiji.
– Evharistija i vreme.
– Evharistija i pretvarawe.
Ponedeqak, 7. decembar 1981.
Ovaj vikend proveo je sa nama D.[imitrije] O.[bolenski], ko-
ga nisam video pet godina. Ostario je ({ezdeset i tre}a mu je godi-
na), lice mu je u borama. Ali, onaj isti {arm, humor, “aristokrati-
zam” (wemu ta re~ zaista pristaje). Koliko ju~e mi je, dok smo {eta-
li, pri~ao podrobno o svojim nevoqama: razvod sa `enom, petogodi{-
wa qubav prema drugoj `eni, planovi, te{ko}e, sumwe, muke... I sve
to u iskrenom tonu – “Na zalasku na{ih letâ...”1 @ao mi ga je, i wego-
vog, i ovde taj izraz zvu~i sasvim umesno, zauvek razbijenoga `ivota.
Razmi{qao sam, u vezi sa tim razgovorom, o li~noj sre}i.
Paradoks: sa jedne strane – apsolutna jedinstvenost, neponovivost
svakoga `ivota, a sa druge – primenivost na svakoga jednog istog
duhovnog zakona, unutarwa istinitost tog zakona. U slu~aju
D.[imitrija]: wegovo neprihvatawe od samoga po~etka te{koga bra-
ka. Empirijski: to je bezizlaz. Me|utim, izlaz iz tog bezizlaza bio
1. Iz pesme F. Tjut~eva “Posledwa qubav”.
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 683
je samo jedan: prihvatiti taj brak u svoj wegovoj “neuspe{nosti”,
pretrpeti, odstradati, pobediti. Ali, za to je, naravno, potreban
duhovni napor. Sve ovo zvu~i kao davawe nekakvih propisa. Ali,
to je, ipak, istina. Hri{}anstvo je prevladavawe bezizlaza. Greh
na{e civilizacije je poricawe mogu}nosti takvog prevladavawa.
Ube|enost da je, odbaciv{i bezizlaz, mogu}e druga~ije, sa nekim
drugim, sa nekom drugom na}i sre}u. Ve~na istina “Ane Karewine”:
nemogu}e je na}i sre}u [na taj na~in]...
Dva dana neverovatnog nevremena i, tako|e, neverovatnih,
zadivquju}ih, “potresnih” zalazaka sunca.
Utorak 5. januar 1982. Nave~erje Bogojavqewa
(...) Starost: zaboravqam imenâ, i ne mogu svagda da se setim
pravih re~i.
(...) Za 31. mart moram da napi{em ~lanak (ili poglavqe), u
dvanaest hiqada re~i (!), o savremenoj pravoslavnoj “duhovnosti”
(radi se o zajedni~kom anglo–ameri~kom [pravoslavnom] projektu).
Probudio sam se danas i (sa u`asom ) razmi{qao o tome {ta }u da
ka`em, {ta da napi{em.
Preliminarne misli:
1. Mo`e biti da je odlika “savremene” duhovnosti u tome {to
se ona, na neki na~in, izdvojila i postala nekakva Ding an sich.1 Razlo-
zi za ovo su: odvajawe Crkve od savremenoga sveta. Duhovnost je jedna od
“alijenacijâ”2. Ne samo [da nije] put ka Bogu, ve} je i bekstvo od “savre-
menosti” (dakle, ne od sveta, ve} u neki drugi svet, svet pro{losti...).
2. Razdrobqenost, pluralizam takve “duhovnosti”.
3. Jedan tip – “u~ena” duhovnost (mlada monahiwa: “Ja ne mo-
gu da budem monahiwa, dok ne izu~im podrobno Origena...”).
4. “Starac”.
5. Ne–evharisti~nost.
6. Forma i sadr`aj [duhovnosti].
7. Zapadni uticaji. “Zoi” u Gr~koj, harizmatizam.
8. “Preporod”: Sveta Gora.
9. “Snobizam” [“duhovnosti”].
10. Pozitivno i negativno [u duhovnosti].
11. Dvosmislenost [“duhovnosti”].
12. “Putevi...” (Kuda? [ta treba ~initi? itd.).
1. Stvar po sebi (nem.).
2. Otu|ewâ (lat.).
684 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Ponedeqak 1. februar 1982.
(...) Ako mi je i{ta “postalo jasno” tokom ovog meseca strke
i zbrke, onda je to, kako mi se ~ini, saznawe da je vreme tog ve~nog
“kompromisa” u kome sam `iveo u Crkvi – pro{lo. Zavr{ilo se, da
tako ka`em, ne mojom krivicom. Jer, zavr{ilo se, pre svega, dugo i
predugo razdobqe moje “delatnosti” u Crkvi kao savetnika, razdobqe
moga uticawa na arhijereje, na “crkvene poslove”, tj. svega onoga {to
se samo po sebi nametalo za vreme uprave mitropolita Irineja. U
po~etku mi je to – za{to da skrivam – bilo uvredivo, “nepravedno”,
kao nekakvo nepriznavawe mojih “zasluga” i tome sli~no. Sada, na
kraju ~itavog meseca, ne toliko borbe protiv sebe, to jest protiv
postavqawa samoga sebe u sredi{te svega (ja, u dubini, znam da “vlast”
ne volim), koliko protiv tuge i pometenosti u du{i, itd... osetio
sam svojevrsno oslobo|ewe. Ranije, to jest od 1956. godine, svagda sam
ose}ao svoju odgovornost za sve u na{oj Crkvi. I neko je sada bu-
kvalno tu odgovornost uzeo i skinuo sa mene. S po~etka mi je bilo
te{ko da ne dajem savete, da se ne me{am. A sada je – lako... Jo{, na-
`alost, ostaje odgovornost za Akademiju, ali to je posebno pitawe...
Drugi, “kompromis” koji se okon~ao jeste kompromis bogoslov-
ski i, mo`e se ~ak re}i, kompromis evharistijski. Meni je odjednom
postalo jasno da se, u krajwem ishodu, unutar Crkve vodi |avolska bor-
ba protiv Evharistije i da to, naravno, nije slu~ajno. Bez postavqawa
Evharistije u osnov svega [u Crkvi], Crkva je samo “religijski feno-
men”, a ne Crkva Hristova kao “Stub i Tvr|ava Istine...” [1. Tim. 3, 15].
^itava istorija Crkve je obele`ena, dakle, “pobo`nim” po-
ku{ajima da se Evharistija “redukuje” i “obezbedi” i da se, radi to-
ga, rastvori u “pobo`nosti”, da se svede na “pripremu za Pri~e-
{}e”, da se otkine od Crkve (eklisiologija), od sveta (kosmologi-
ja, istorija), od Carstva (eshatologija). I postalo mi je jasno: ako
imam ikakvo “prizvawe”, onda je ono upravo tu, u borbi za Evhari-
stiju, a protiv takvog redukovawa [Evharistije], protiv razcrkve-
wa Crkve kroz wenu “klirikalizaciju”, sa jedne strane, i kroz weno
“posvetovwa~ewe”, sa druge.
Sreda 3. februar 1982.
Problemi sirotoga T. sa monahiwama. Jedna od wih (koja stu-
dira na Akademiji, `ena sredwih godina) tvrdi da ima dar suza, ko-
ji je ometa u slu{awu predavawa... T. joj je predlo`io da porazgovara
[o tome] sa monahiwom E. Dobio je gnevni odgovor: “Never!”.1 Potpu-
1. “Nikada!” (engl).
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 685
no odbacivawe, mr`wa... Otkuda ta strast, to ~udno izopa~ewe svoje-
stveno svim takvim “duhovwacima”? Otkuda te wihove stalne krize,
te potrage za novim manastirom, ti konflikti? Reklo bi se, ~ovek je
primio od Boga “dar suza”. Raduj se! Ali, ne, i taj dar se ispostavqa
kao “problem”! Kako je mra~an, ozlobqen svet takve “duhovnosti”, ta-
kvog uzajamnog poricawa jednih od strane drugih i svih tih besko-
na~nih sporewa o “mona{tvu”... Se}am se svog sopstvenog stra{nog
(druga~ije ga ne bih mogao nazvati) iskustva sa monahiwom S. negde
pedesetih godina [XX stole}a]: weni stalni [telefonski] pozivi,
wena isku{ewa, padovi, odricawa, podozrevawa – i sve, ba{ sve vre-
me – sa magi~nom re~ju [na usnama]: “duhovni `ivot”...
Sreda 17. februar 1982.
(...) Kenosis Crkve u istoriji... Bog kao da je spasao Crkvu
od spoqa{wih uspeha. Jer, pri spoqa{wem uspehu, Crkva jeste samo
taj uspeh: zemaqski, qudski, prolazni i, {to je glavno, [uspeh] koji
donosi “gordost”. “Uspe{na” Crkva slu`i Antihristu.
Ju~e – susret sa Sa{om Dormanom (mu`em Lene [tajn). Tra-
`i da se krste i on i wegova `ena. Tako je o~igledno da ta `eqa ni-
je podstaknuta spoqa{wim uspehom Crkve. Uspeh Crkve jeste upra-
vo to “tajanstveno predavawe” – od strane Crkve, u Crkvi – poznawa
Hrista, ~e`we [za Hristom]. I to predavawe se zbiva sve vreme.
Ali, to qudi odmah po~iwu da “defini{u” kao “duhovni preporod”,
da “objektiviziraju”, da analiziraju stepen “preporoda” i tu ve}
po~iwe da buja – gordost.
^etvrtak 18. februar 1982.
Ju~e ~itav dan kod ku}e, za pisa}im stolom. I odjednom ne-
ko druga~ije nastrojewe... Uve~e me je Q.[ana] ube|ivala da se ne
predajem – u vezi sa crkvenim poslovima – razdra`ewu, qutwi, ne-
gativizmu, ogor~enosti. Ona je u pravu – bilo bi naju`asnije mogu-
}e spustiti se na taj nivo na kome se svi ti poslovi “posluju”. I
najboqe sredstvo za to je – rad, “vaplo}ivawe” tih nekoliko “uvida”
koji ~ine moje poimawe sveta (...)
Ponedeqak 1. mart 1982. Veliki Post
Ju~e – Nedeqa pra{tawa. Odgovaraju}e bogoslu`ewe, prigod-
ne besede. Ali, kako je te{ko probiti se, kroz uobi~ajene re~i, ka
istinskoj su{tini, na primer, pra{tawa. Pra{tawa kao “zbivawa”
Bo`anskoga, stvarala~koga. [ta zna~i: “Bog da prosti...”? U Crkvi se
sve vreme prikoswuje{ onog glavnog i “krajweg” ili, ta~nije, [u
Crkvi] to glavno “obuima” tebe. Ali, tu se, na`alost i povla~i{...
686 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Ju~e sam, odjednom, uvideo [osnovnu gre{ku] moga poglavqa
o Svetoj Tajni Duha Svetoga. @eleo sam da pravoslavno poimawe
“tajnosavr{iteqskoga trenutka” izvedem iz zapadnih uticaja, a ne
– moram to da priznam! – iz same Vizantije–majke, iz misteriolo-
gije i simvolizma, i, na kraju krajeva, iz onog istog “kraha” eshato-
logije. Prepisivati! Koji ve} put?
Sreda 3. mart 1982.
Hladni dani, ~ak sa mrazom, ali ve} [sija] prole}no sunce.
Po~eo sam – po ko zna koji put? – [da pi{em] “Svetu Tajnu Duha Sve-
toga” i u velikoj meri mi je postalo jasno da sam do sada i{ao pogre-
{nim putem. Mo`da, ta antiteza Istok–Zapad (“zapadna jeres”, pri-
stup, kategorije), kojom se ~esto – da ne ka`em i svagda – slu`im ne-
ma, i ne mo`e da ima, i ne treba da ima takvu vrstu univerzalne
“operativnosti”. U svakom slu~aju, {to se mene ti~e, svake godine
sve sna`nije ose}am svoje sopstveno “zapadwa{tvo” – ne u “metafi-
zici”, ne u “dogmatima”, ve} u smislu da se na Zapadu ose}am kao kod
ku}e, dok [sa druge strane] “Istok” tako ~esto ose}am kao mu~an i
ustvari beznade`no zamr{en. A ponekad, odjednom – jednostavna, du-
boka, svetla misao: kao povetarac u vreli i iznuruju}i dan...
Pravoslavac ne}e da ka`e, niti da prizna da Pravoslavqe
uop{te mo`e da bude u opadawu, da se ogromni deo te{kih tomova
“Mese~nih mineja” sastoji od podra`ateqske i, ~esto, praznozvu~-
ne retorike. On samo razmi{qa o tome kako da [ne{to] raskrinka-
va kao jereti~ko i grehovno. I ispada da ~ovek, pribli`iv{i se
Crkvi, postav{i “crkven”, sve vreme sa mukom navla~i na sebe ne-
kakvu pretesnu ko{uqu, koja nije za wega sa{ivena, i uverava sebe
da je upravo u tome, u tom bespogovornom prihvatawu svega [pro-
{log] – spasewe. Otuda wegova ratobornost, fanatizam, nepresta-
no raskrinkavawe svih i svega. To nije spokojna, jasna i sre}na ube-
|enost koja se ra|a iz istinitoga opita. Ne, on sebe “bi~uje”, samoga
sebe uverava u svoju ispravnost i, zato, unapred po~iwe da mrzi sva-
koga koji, ~ak, jo{ uvek nije ni postavio “pitawe”, ali koji mo`e da
ga postavi... Ali, upravo zbog toga takav ~ovek tako lako “spaquje
ono ~emu se klawao”, odlazi, odri~e se... Eto, pre nekoliko godina, na
saboru “Karlov~ana” u Wujorku be{e jedan takav fanatik [novoobra-
}enik]. On nije ~inio ni{ta drugo osim {to je vapio, obli~io, ana-
temisao sve u ime “stoprocentnoga Pravoslavqa”. I odjednom je, jed-
nog lepog dana, i~{ezao i negde pre{ao u rimokatolicizam!
Ispovesti. Dobri mladi}i, dobre devojke. Ali, kako se kod
wih ose}a to neprestano “ga`ewe na gas”, ta nesposobnost za vido-
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 687
vitu jednostavnost, to pridavawe svemu {to je u wima prevelikoga
zna~aja. Oni, u su{tini, ne govore o gresima, ve} o svojim failures, o
neuspesima. Re~ “neuspeh” u wenom ameri~kom zvu~awu potpuno je
pro`eta gordo{}u, jer ozna~ava ono {to je suprotno spoqa{wem
uspehu, to jest svome uspehu, a ne uspehu Bo`ijem u sebi. Student
napi{e lo{ seminarski rad i dobije lo{u ocenu. I odmah – trau-
ma, problemi. Ta ocena podriva wegovu “veru u sebe”, baca ga u “ne-
gativizam”, preti mu “cinizmom”, pretvara ga u “failure”1.
^etvrtak 4. mart 1982.
Opet sneg, zima, hladno}a...
Po~iwem jasno da se ose}am kao “prorok”.2 Evo {ta u svom
pismu pi{e @o`r N. Nahas, predsednik “Sindesmosa”: “I ho}u da
naglasim, moj O~e, da je li~no poznanstvo sa Vama, po{to sam vas
prethodno mnogo ~itao, predstavqalo za mene veliko zadovoqstvo...
Proro~ki aspekt, ako smem da se usudim da tako ka`em, velikog dêla
Va{ih istupawa na na{im sabrawima, a tako|e i duboki smisao va-
`nosti neposredne budu}nosti Pravoslavqa, {to sam osetio u Va-
{em izlagawu...” A ako je tako, onda “proroku” nema mesta u postojbi-
ni wegovoj [Mt. 13, 57] i, prema tome, ono {to se sa mnom zbiva u Pra-
voslavnoj Crkvi u Americi je potpuno zakonomerno. Et voilà, le tour est
joué. Il faut ce qu’il faut...3
Definitivo `ivimo u epohi “religijskoga preporoda”. Po-
sle islama, posle svih mogu}ih “istokâ” – danas ~lanak u “Wujork
Tajmsu” o “odlasku” izraelske omladine u religiju, u najfanati~ni-
ji, sredwevekovni judaizam.
Nedeqa 7. mart 1982.
“Pobeda Pravoslavqa”. Moram da idem u Wu Xersi i da po-
novim ono {to ponavqam ve} trideset godina i {to, osim trenut-
nog odu{evqewa, nikada nikoga ni do ~ega nije dovelo...
Ju~e sam dobio veliki paket iz Sajoseta. Referati za epi-
skopski sabor od strane svih mogu}ih odseka, komiteta, blagajni-
ka, itd. Ça y est!4 Kona~no smo “dostigli” ono o ~emu su, najverovat-
nije, mnogi tajno ma{tali. Dostignuto je svo|ewe Crkve na biro-
kratiju, administraciju, vodopade papira i, pre svega, na ~amoti-
1. Neuspe{nika, gubitnika (engl.).
2. O. Aleksandar ovde govori sa o~iglednom autoironijom (prim. prev.).
3. “I evo, put je zavr{en. Desilo se ono {to je i trebalo da se desi” (fran.).
4. “Eto ti ga na!”, “Gotovo je!” (fran.).
688 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
wu (...) Birokratija je skupa (savetovawa, putni tro{kovi, sekre-
tarski rashodi...). I zato ona svu svoju strast, prvenstveno, usmera-
va na finansijsku stranu stvari. Ali, finansijska “tehnika” zah-
teva qude, stru~wake u odre|enim profesijama, itd. Prema tome,
potrebno je vi{e novca... I zbiva se taj ve~ni cercle vicieux,1 tj. je-
zikom Maksa Vebera re~eno – “birokratizacija harizme”.. Posle
svojevrsnog “tihoga glasa” koji je zavejao nakratko kroz na{u Cr-
kvu, zapo~ela je “normalizacija”. I pregledav{i sve te referate,
rezolucije, protokole, setio sam se re~i Vladimira Solovjeva:
“Dosadno – kao u konzistoriji”.2
Svaki narod ima svoj totem, svoj sistem simvola, arhetipo-
va, simvoli~koga jezika i, da tako ka`emo, svoje “specifi~no” sre-
di{te. U Francuskoj taj totem je politi~ki, tj. politi~ka stihija
i ton (ne obavezno i – ideje...). U Americi, taj ton se ~uje iz re~i
“biznis”. Za Amerikanca “biznis” nije ne{to prozai~no, niti sva-
kodnevica, ve}, naprotiv, romantika, estetika, “blago srca”. U pri-
jemnoj sobi Braun Braders banke (na{e investicione banke) na sto-
lu le`i rasko{no izdawe istorije te banke. I ona je napisana u
kqu~u mysterium tremens,3 kako je u Evropi bila pisana istorija kr-
sta{kih pohoda ili Reda Trapista. Re~ “biznis” je [u Americi]
sakramentalnoga reda i tonalnosti. No, upravo zato Amerikanac
pretvarawe Crkve u “biznis” ne ose}a kao profanaciju. To je jedini
“sakralni” jezik koji on zna: “Money makes money”4 – zar to nije svo-
jevrsni sakrament? Sve ovo pi{em bez trunke ironije. Jer novac [u
izvesnom smislu] zaista i ima svetotajinski karakter, i Crkvi je
novac uistinu potreban. Celo pitawe je jedino u tome kako se dola-
zi do novca i radi ~ega, ili, druga~ije re~eno, {ta se sa novcem zbi-
va “unutar” Crkve. A danas vidimo {ta se de{ava sa Crkvom kad ona
svoj jezik a, samim tim, i svoju su{tinu “pot~ini” novcu.
Sreda, 10. mart 1982.
Ju~e – razgovor sa na{im studentom iz Teksasa, koji tek {to
se vratio sa {estomese~nog prebivawa u Gr~koj. Naravno, Sveta Go-
ra, naravno, odu{evqewe wome. “What we need here is monasticism...”5
Uman, dobar mladi}, i – krajwe svedo~anstvo o pometwi u na{em
1. Za~arani, tj. poro~ni, r|avi krug (fran.).
2. Konzistorija – eparhijsko telo za razmatrawe duhovnih pitawa u eparhiji
(prim. prev.).
3. Trepetne tajne (lat.).
4. “Novac pravi novac” (engl.).
5. “Ono {to nam je potrebno ovde je mona{tvo” (engl.).
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 689
ameri~kom Pravoslavqu... Sve nekakvo ma{tarewe o nekim “Varjazi-
ma”, poku{aji da se novo vino sipa u stare mehove. Postaje jasna ta
ameri~ka te`wa za “ekspatrijacijom”... Se}am se nekog ameri~kog
opata koji me je, u pismu, upitao – da li se kod nas prodaju brojanice
osve{tane od strane bilo kog “starca”...
Uzgred, o “mehovima”. ^itao sam ju~e “Crkvenu jerarhiju”
Psevdo–Dionisija Areopagita. [ta sve to uop{te mo`e da zna~i u
savremenom svetu? A, tako|e, {ta je sve to uop{te moglo da zna~i i
u svetu u kome je sve to bilo napisano? [ta zna~i uspeh tog “corpus
[Areopagiticum]”–a u Vizantiji? Ako na takvu vrstu tuma~ewa Hri-
{}anstva primenimo osnovno evangelsko na~elo – “po plodovima }e-
te ih wihovim prepoznati” [Mt. 7, 16], onda su plodovi tog tuma~ewa
u istoriji hri{}anskoga sveta bili svo|ewe Crkve na “mistirijal-
nu” pobo`nost, odumirawe eshatolo{ke su{tine Crkve i misije, te,
na kraju krajeva, dehristijanizacija tog sveta i wegova sekulariza-
cija. A, nas pozivaju unazad, upravo k tom “nasle|u”...
Vreme je da priznam samom sebi: ja ose}am kao svoj upravo taj
“sekularizovani” svet, a ose}am kao tu| i neprijateqski onaj svet
koji je sâm sebe prozvao “hri{}anskim”. Jer taj sekularni svet jeste
jedini stvarni svet. U sekularni svet je do{ao Hristos, wemu je go-
vorio Hristos, u wemu i radi wega je ostavqena Crkva. Ako bi se re-
klo na jedan paradoksalan na~in, onda se mo`e kazati da se svaki
“religijski svet”, ukqu~uju}i tu i “hri{}anski”, lako snalazi bez
Boga, ali zato ni za trenutak ne mo`e da `ivi bez “bogova”, to jest
idolâ. Takvim idolima postepeno mogu da postanu i Crkva, i pobo-
`nost, i crkveni na~in `ivota, i sama vera... Sekularizovani svet
samim svojim odricawem vapije za Bogom. Ali, o~arani sopstvenom
“sakralno{}u”, mi taj vapaj ne ~ujemo. O~arani svojom “pobo`no-
{}u” mi taj svet preziremo, odvajamo se od wega popovskim smicali-
cama i licemerno “`alimo” qude koji ne poznaju ~ari na{e crkve-
nosti. I ne prime}ujemo da smo sami pali i da padamo na svim is-
pitima – i duhovnosti, i pobo`nosti, i crkvenosti. I pokazuje se
da ni{ta u tom “sekularizovanom” svetu nije u toj meri iznutra pot-
~iweno upravo tom svetu kao {to mu je pot~iwena sama Crkva...
Subota, 13. mart 1982.
Liturgija sa redovnom hirotonijom. Svaki put kada u~estvu-
jem u rukopolo`ewu – dok onaj koji prima posve}ewe kle~i na ko-
lenima pred Prestolom, glave pokrivene omoforom, i dok na wega
episkop pola`e svoje ruke – razmi{qam i pitam se: {ta se tu zbi-
va, {ta se to savr{ava? S jedne strane – potresna sila i dubina to-
690 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ga prejemstva koje se nikada nije prekinulo tokom dve hiqade go-
dina! A sa druge [istovremeno] i slabost tog “prejemstva” – qudska
ograni~ewa: u tuma~ewu, u iskustvu, u “ostvarewu”.
Nedeqa, 14. mart 1982.
Danas za vreme Liturgije: “Neka, dakle, ne budem sâm bez Te-
be, Davaoca @ivota, Disawa moga, @ivota moga, Radovawa moga,
Spasewa svetu...”. “Jer si Ti istinita @eqa onih koji Tebe qube...”.
Stalno razmi{qam o toj istoj “tajnosavr{iteqskoj formu-
li”. Nije “zadivquju}e” to {to se Darovi pretvaraju. To je ve} savr-
{io Hristos i Evharistiji “nije potrebno” to, ve} – ispuwewe sve-
ga u Duhu Svetome i Sâm Duh Sveti. To je istinski smisao epikle-
ze. Sjediwewe, Duhom Svetim, sa Hristom i u tom sjediwewu sa Hri-
stom jeste dar Duha Svetoga.
Da li se nedisciplinovanost, lewost, slastoqubqe i greh
mogu i moraju nadvladavati i pobe|ivati radovawem Gospodu? Me-
ni se ~ini da mogu i moraju.
Ponedeqak, 15. mart 1982.
U subotu i ju~e sam pisao predgovor za “Rodoslov boq{e-
vizma” Var{avskog. Razmi{qaju}i o wemu i se}aju}i ga se, palo mi je
na pamet da ne bi bilo lo{e napisati ne naprosto “uspomene” (“au-
tobiografiju”) – to zvu~i pompezno, ve} pre kao neki izve{taj, sve-
do~anstvo o onome {to mi je, kroz ~itav moj `ivot, tako {tedro da-
vao Bog, o zraku svetlosti koji sam gotovo svagda ose}ao i video...
Na putu iz Vilmingtona, ju~e uve~e, razgovor sa crnkiwom,
milom i skromnom majkom petoro dece. Putovala je u Trenton gde
joj danas operi{u k}er. Po ko zna koji ve} put – divqewe pred pri-
rodnim aristokratizmom crnaca. U pore|ewu sa tom `enom, goja-
zne, uspe{ne belkiwe iz bogatih predgra|a1 su stvarne, vulgarne
prostaku{e.2
Ponedeqak 22. mart 1982.
Sustao [sam] od telefonirawa, od gu`ve, od usamqenosti. “Po-
koja srce i{te”... Ali, mo`da je ta sustalost – grehovna, od lenosti,
praznosti, od neprestanog kapitulirawa pred sitnim strastima (...)
1. Na Zapadu, za razliku od siroma{nih zemaqa, bogati qudi ne stanuju u cen-
tru grada, ve} u ku}ama i vilama na zelenim obodima grada (prim. prev.).
2. Ovde se, kao i na mnogim mestima u “Dnevniku”. o. Aleksandar slu`i igrom
re~i, jer na ruskom “~erný” zna~i i “prostaci”, “svetina”, ali ima i zna~ewe
“crne gravure”, tj. “crnog” (prim. prev.).
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 691
^etvrtak 25. mart 1982. Blagovesti
Sa velikim nestrpqewem ~ekam Qanin povratak. Ne pada
mi te{ko usamqenost, ve} Qanino odsustvo, i tu je ogromna razli-
ka. Veoma volim usamqenost, to jest iskqu~enost iz gu`ve i qud-
skih “kontakata”, i to mi ne smeta. Danas, dok sam se iz solarijuma
(u kome slu`imo dok nam se gradi crkva) vra}ao u svoj kabinet, za-
ustavili su me {est–sedam puta, tokom samo nekih petnaestak ko-
raka! A Qanino odsustvo – to je neki “nedostatak”, neka nenormal-
nost, osiroma{ewe `ivota.
Ju~e uve~e Larisa Volhonska sa svojim novim mu`em – veoma
simpati~nim i lepim ~ovekom. Pesnik. Govorili smo o Brodskom,
Nabokovu, Odnu – o svemu onom o ~emu se na Akademiji nikada ne
razgovara. O, kako sve sna`nije ose}am da je bogoslovqe bez kultu-
re fakti~ki nemogu}e i da, ~ak, ako je i formalno “pravilno”, ono,
ipak, zvu~i nekako druga~ije, a ne onako kako bi moralo...
Nedeqa, 28. mart 1982.
(...) Greh je jedino u otpadawu od Boga, u izdavawu Hrista.
Tu izdaju Jovan Bogoslov naziva “pohotom tela, pohotom o~iju i gor-
do{}u `itejskom” [1. Jn. 2, 16]. I, Bo`e moj, koliko je samo to ta~-
no i iscrpno... “Svetlo oko” – oko bez pohote. Uop{te uzev, sva ta
tema gledawa u Hri{}anstvu...
Veliki Ponedeqak, 12. april 1982.
Lazareva subota – praznik Carstva, praznik zacarewa. Pra-
znuju}i ovaj praznik, postaje nam tako jasno da je sva Strasna Sedmi-
ca – javqewe Carstva. Ulazak Gospodwi u Jerusalim: javqewe Cara.
Tajna Ve~era – javqewe Carstva. Krst – zacarewe, pobeda Cara. Pasha
– po~etak ve~ne Pashe, usho|ewa na Nebo... “I otvori nam dveri Raja...”
Sve te`e, sve bolnije op{tewe sa qudima u toj neizbe`no
“sujetnoj” dimenziji `ivota: odluke, razgovori, planovi. Sve sil-
nija ~e`wa du temps immobile...1 Iz na{ega Oltara, gde privremeno
slu`imo, sa onoga mesta gde stojim kada ne slu`im, vidi se viso-
ko, zimom ogoqeno drvo. I ako ga ~ovek du`e posmatra, po~iwe da
ose}a to tajanstveno prisustvo, to jest kao da sâmo to prisustvo sa-
vr{ava za mene, za nas ne{to va`no {to mi, u na{oj sujetnoj u`ur-
banosti, i ne prime}ujemo... Evo upravo sada, dok pi{em, sa one
strane prozora – suncem oblivena ti{ina pustoga Krestvuda. I
negde se ~uje spori zvôn zvona... Mo`e se re}i ovako: sva priroda,
1. “Za vremenom nepokretnim” (fran.).
692 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
sve ono {to je “prirodno” – okean, zraci i senke zalaze}eg sunca,
{etwe u Labelu – sve to “obli~i” na{u porobqenost “sujetom” ko-
ja, u su{tini, jeste “pohota tela, pohota o~iju i gordost `itejska”,
koja se iz wih, u svakom slu~aju, rodila (...)
Veliki Petak, 16. april 1982.
Dvanaest Evangelija. Pre toga – Liturgija Tajne Ve~ere:
“Jer, ne}u kazati tajnu neprijateqima Tvojim...”. Danas, pred nama,
Pla{tanica i pogru`ewe u ono – “ovo je blagoslovena Subota”... Ko-
ji put u `ivotu? Ali, svagda, upravo u te dane, se}awe vaskrsava ono
vreme – trenutak? godinu? (ne znam) – kada se sve to javilo u mome
`ivotu, kada je sve to postalo voqeno, “apsolutno `eqeno”, a {to,
premda skriveno, i daqe `ivi u du{i kao presudni doga|aj: rue Daru,
prole}e, avenue de Clichy, mladost, sre}a... Tada mi je bio darovan
“kqu~” za sve. Kao sve{tenik, kao “bogoslov”, kao “pisac” i “preda-
va~” – ja, u su{tini, jedino o tome i “svedo~im”. Ja se gotovo uop{te
ne molim, i moj “duhovni `ivot” – u smislu “podviga”, “pravila”, ne-
kog “umnog delawa”, svega onoga o ~emu svi sve vreme govore oko mene
– jeste ni{ta, a ako ga uop{te ima, to jest ukoliko je “prisutan”, on-
da je to iskqu~ivo u vidu kakvog sazrcawa, podsvesnog ose}awa da
“tout est allieurs...”.1 S druge strane, me|utim, ja samo time i `ivim, u
dubini, ili, mo`da, “to” `ivi u meni. [ta ka`e Dostojevski? “Sa-
bere li ~ovek takvih uspomena, spa{}e se...” (ili {ta sli~no tome)...2
Jednostavna pitawa:
[ta Bog ho}e od nas? Da Ga volimo, da Ga prihvatimo kao is-
to~nik, smisao i ciq `ivota: “Du{a moje du{e i Car...”.
Kako je “mogu}e” zavoleti Boga, gde je mesto te qubavi? U
Wegovom samoraskrivawu, samootkrivawu nama u svetu i u `ivotu.
Vrhunac i punota tog samootkrivewa jeste Hristos.
Sve “stoji u vezi” sa Wim. Radi toga je Vaplo}ewe, [Wegovo]
ula`ewe u svet prirode, vremena i istorije.
Otuda, qubav prema Bogu jeste Hristos.
Radovawe Wemu. Qubav prema Wemu.
“Dovo|ewe svega u vezu” sa Wim. Sabirawe svega u Wemu.
@ivqewe Wime, poznawe Wega u svemu Duhom Svetim.
Crkva: mogu}nost i dar te qubavi i `ivota. Amin.
1. “Sve je (ne{to) – drugo” (fran.), to jest sve ukazuje na ne{to drugo, {to je glav-
no i najva`nije; tj. sve svagda stoji u vezi sa tim drugim i glavnim (prim. prev.).
2. Re~i Aqo{e Karamazova u romanu F. M. Dostojevskog “Bra}a Karamazovi”:
“Sabere li ~ovek dovoqno takvih uspomena u `ivotu, spa{}e se za ~itav `ivot”.
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 693
Svetli Utorak, 20. april 1982.
(...) Jovan M.[ajendorf] se stalo nervira {to u pismima iz Ru-
sije brane i hvale kanonizaciju carske porodice. A meni se to ~ini
normalnim, u svakom slu~aju [normalnim] – za “pokajni~ku inteli-
genciju”. Kod nas je svagda tako – ili “odstupni{tvo” ili istorijski
“maksimalizam”. Ne ide, ne ide Rusima sa “svetlo{}u razuma”!
^udno, do koje mere tokom posledwih godinu dana ose}am sebe
odre{enim od svih tih strasti, od te zbrke – duhovne, kanonske, litur-
gijske – koja je tako o~igledna u savremenoj pravoslavnoj “empiriji”.
Pashalna razglednica od Sol`ewicina. ^itao sam u [~aso-
pisu] “National Review” wegovu kritiku “Glasa Amerike” i “Ra-
dio–Slobode”. U dêlu o veri – treba majkama pomo}i kako da [o ve-
ri] pou~avaju decu, itd. Sve to zvu~i u tonu narodnih crkvenih {ko-
la, zalizanog i sladuwavog Pravoslavqa na{ega detiwstva. Sol`e-
wicin, naravno, ne zna kakav je u`as bio taj takozvani “Zakon Bo-
`iji”, koliko je on samo dece zauvek odvratio od Crkve...
Se}am se proto|akona Tihomirova koji je, jednom godi{we, u
dowoj crkvi na rue Daru, ~itao referat “O prvenstvu Hri{}anstva
nad ostalim religijama”. ^itao je publici od dvadesetak bakica
koje nikada nisu ni ~ule ni za jednu drugu religiju.
Britanska flota se pribli`ava nesre}nim Foklandskim
ostrvima.... Argentina zvecka oru`jem i preti savezom sa SSSR–om...
Izrael bombarduje ju`ni Liban... Arapi drhte pred sna`ewem
Irana i pred wegovim propagirawem islamske revolucije. U Tehe-
renu ovih dana treba da bude streqan Godzabe – nesre}ni ministar
inostranih poslova koga smo svake ve~eri gledali na televiziji u
vreme krize talaca. U Poqskoj – nikakvog boqitka... U Americi –
reganovsko hu{kawe... U celom svetu poja~ava se buka i galama du-
gokosih studenata koji “brane svet”... Niko, makar ne u “slobodnom
svetu”, nema nikakvu ideju, nikakav plan. Mali qudi, mali svet, do
zuba naoru`an atomskim bombama.
Ponedeqak, 26. arpil 1982.
U petak 23. aprila uve~e, odr`ao sam predavawe na vrlo
stra{nom skupu. Tu sam dospeo po preporuci sestre Kore Brejdi ko-
ju odavno poznajem... Bila je to, ni mawe ni vi{e, nego {kola “star-
~estva”, to jest duhovnog rukovo|ewa. Tridesetak prisutnih, ve}i-
nom `ena... I, Bo`e moj, kakve su besmislice one govorile i kakve
su besmislice, o~igledno, o~ekivale od mene... Odavno sam ve} shva-
tio da je jednostavno prepoznati la`–duhovnost: ona je uvek pra}e-
na ~udnom ~amotiwom, ~amotiwom od koje se, kako ka`e ruska poslo-
694 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
vica, “u{i su{e”.1 I u toj besmislenosti je tako o~igledna strast
prema “duhovnoj vlasti”, prema “rukovo|ewu du{ama”... Jedva sam od-
sedeo dva sata i uhvatio maglu, prethodno u uvodnom vidu i instink-
tivno rekav{i koju re~ o “demonskoj” duhovnosti. Ne znam, ali mi-
slim da ni{ta nisu shvatile, jer se nalaze u potpunoj “prelesti”.
^etvrtak, 29. april 1982.
(...) U Americi, u “Rasejawu”, Pravoslavqe je, prvi put posle
mnogo vekova, dobilo slobodu. Slobodu od carstva, od dr`avne vlasti,
od zemqoradni~kog geta, od etni~kog geta, itd. I, gle, okusiv{i od te
slobode, Pravoslavqe se stihijski bacilo unazad, u geto, vi{e vole}i
da `ivi onako kako je `ivelo u turskom ropstvu, pod petrovskom re-
formom, u svim mogu}im ropstvima. Zatvorite sva vrata i prozore! Iz
wih duva! I postepeno se sve zatvara. I mladi Amerikanci sa ushi}e-
wem hrle u taj [“pravoslavni”] geto, u mra~wa{tvo, bavqewe “kanoni-
ma”, ode`dama i time – gde se mo`e kupiti pravi svetogorski tamjan...
Petak, 30. april 1982.
[ta je to starost? Ahmatovqevska “napreduju}a senilnost”?
Sedim satima nad nevelikim ~lankom, prepisuju}i jedan isti prvi
pasus prve stranice i... ni makac daqe! Isto je i sa poglavqem
“Sveta Tajna Duha”, sa mojim uvodnim obra}awem na skupu “Sinde-
zmosa”, itd. Ili je to, pak, zato {to sam dostigao godine kada `e-
lim ili ono {to je “stvarno” ili, pak, ni{ta... Ne znam, ali prola-
zi dan za danom, i kao da se to stawe paralize poja~ava. Pa i ovoga
trenutka, ja sam se ma{io za ovu svesku da bih “odgodio” trenutak
redovnog susreta sa mrskom mi prvom stranicom [teksta] (...)
Sreda, 5. maj 1982.
Rat izme|u Engleske i Argentine. Stvarni rat. Ve} stotine
poginulih... Tonu na dno [okeana] grandiozni, fantasti~ni brodovi...
Sve u tom ratu je nekako nestvarno, kao nekakav stra{ni san...
Ako se zagledamo u na{u, prole}em procvetalu, planetu is-
pada ovako: krv i mrak u Iranu, krv i mrak u Avganistanu, krv u Li-
banu, krv u Palestini, teror u Poqskoj, boq{evizam u Rusiji, sulu-
di Gadafi u Libiji, rat u Sahari, rat na jugu Atlantskog okeana, te-
ror u Centralnoj Americi. I mirni, racionalni saveti u vezi sa
svim ovim, u uvodnim ~lancima “Wujork Tajmsa”: hajde da sednemo i
da porazgovaramo u duhu kompromisa, i sve }e se srediti... Ah, da,
1. “U{i su{e” – u smislu: “nepodnosivo je i slu{ati” (prim. prev.).
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 695
zaboravio sam jo{ i armenske ilegalce koji su odlu~ni da pobiju
sve turske diplomate u svetu.
[ta je stvarno? Sve ono {to sam nabrojao ili, pak, upra-
vo ovaj trenutak? Pust, suncem obliven dom, procvetalo drve}e s
one strane prozora, daleki beli oblaci koji plivaju kroz “plavet”,
ti{ina moje radne sobe i bezmete`noga prisustva – prijateqskoga,
radosnoga – kwigâ na policama.
^etvrtak, 6. maj 1982.
Televizija ve} nekoliko dana prenosi priloge o demonstra-
cijama u Poqskoj – stotine hiqada qudi koji ne `ele da budu robo-
vi... ^ini se da je tu sve tako jasno i jednostavno. Ali, isti ti zapad-
ni socijalisti }e tvrditi da je i za Poqsku spas u socijalizmu. Zar
nije o~igledno da sama priroda ~ovekova, pri prvom stvarnom su-
sretu sa socijalizmom, “izbquvava” taj socijalizam napoqe, da je so-
cijalizam mogu}e nametnuti iskqu~ivo nasiqem? Da je i “najpalija”
svojina bli`a naumu Bo`ijem o ~oveku od zle jednakosti? Svojina –
to je ono {to mi je dao Bog (i ~ime se ja obi~no lo{e, samoqubivo i
gre{no koristim), a “jednakost” je ono {to mi daju “vlada”, “dru-
{tvo”... i to od onoga {to im ne pripada. Jednakost je od |avola, jer
je ona potpuno i u celosti – od zavisti, a zavist i jeste su{tina |a-
vola. [ta je to “pravo na jednakost”? Ta, niko se sa takvim besom ne
bori za ~inove, zvawa, zasebne kabinete, itd. kao {to to ~ine pobor-
nici “jednakosti”! Zar to nije tako jasno, tako o~igledno?
Nedeqa, 9. maj 1982.
Dva dana u Kentakiju, u hotelu u {umi, na skupu koji su or-
ganizovale parohije te oblasti. Dodir, makar i nakratko, sa “dubi-
nom” Amerike, sa wenim “gorama” i “{umama”. U woj, mo`da, makar
kako mi se ~ini, [jo{ uvek] nema one napregnutosti, one “histeri-
~nosti” koje svagda ose}am ovde [u gradu] i od ~ega posustaje du{a.
Fizi~ki sam iznemogao: neprestana predavawa i debate, ali sam
“nervno” predahnuo.
Ponedeqak, 10. maj 1982.
(...) Ju~e uve~e, za ve~erom kod Hopkovih, Toma nam je pri~ao
o svojim bogoslovskim sporewima sa V. Sve to je tragi~no beznade-
`no, besmisleno i, {to je glavno, zlo. Sva ta obli~ewa, taj gnevni
i nepomirivi ton, i to – oko ~ega? Oko toga da li je Duh Sveti “ui-
postaseni” `ivot ili, pak, `ivot jeste – Sin... Primer takvog bo-
696 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
goslovqa: “Sva svojstva o kojima nema jasnoga svedo~anstva Sveto-
ga Pisma o tome na koju se Li~nost Trojice ona odnose, moraju se
automatski pripisati Ocu...” Bogoslovska gogoqev{tina.
Ali, istovremeno sa svim tim, sve ~e{}e – neko ~udno ose-
}awe dubinske odre{enosti, slobode od sve te “napregnutosti”. Kao
da se ona mene vi{e ne doti~e, kao da se ve} nalazim sa one strane
nekog grebena, i da vi{e nisam u potpunosti u~esnik tih bura. Do
sasvim nedavno, te bure su bile moj `ivot i ja sam ih mu~no ose}ao
kao du`nost, kao odgovornost. I, evo, to breme kao da se olak{ava,
kao da se pretvara vi{e u objekt [moga] sazrcawa, ali od spoqa, a ne
iznutra... Gordo bi bilo “hodasevi~evski” re}i: “... I nebom nesputa-
no di{e slobodna du{a...” Ne, na`alost, jo{ uvek ne nebom, ali vi-
{e ne ni sujetom `itejskom, ne ni tom mravqom borbom, niti wenim
plimama i osekama... [ta je to – [da li] starost? Ako jeste, onda po-
nekad ose}am svojevrsni dodir wenoga “bla`enstva”.
Gordost, plot, lenost: trijedni izvor greha, tri osnovne
dimenzije palosti sveta i `ivota. I wih uni{tava jedino Bo`an-
ska qubav koja se izliva u srca qudi: qubav – smirewe, qubav – ~i-
stota, qubav – delawe. “Ako Me volite...” [Jn. 14, 15]. “Sami sebe i
jedni druge i sav `ivot svoj [Hristu Bogu predajmo]...”
Sreda, 12. maj 1982.
Ju~e opet ~itav dan problemi sa E. Uve~e – dugi razgovor sa
wom, slava Bogu, izgleda sa uspehom... U vezi sa tim razmi{qao sam
o tom famoznom “pastoral counseling”1, o kome svi toliko pri~aju,
uop{te i ne znaju}i u ~emu se ono, zapravo, sastoji... Evo {ta mislim:
mo`da [se sastoji] samo u jednom – u borbi za svetlost, a ne za
“re{ewe te{ko}â”, u borbi za promenu nivoa du{e. Jer, u tome i je-
ste ~itava stvar, {to su, na onom nivou na kome se javqaju, te famo-
zne “te{ko}e” ili, ~ak, tragedije upravo i nere{ive. Da bi se one
mogle razre{iti, neophodno je da se ~ovek uzdigne; i delo “[pastir-
skog] savetovawa” jeste da pomogne u tom “uzdizawu”, a ne u ~eprkawu
po svim mogu}im “otrovnim isparewima” paloga sveta (...)
Oksford, utorak 25. maj 1982.
Ju~e – duga {etwa po Oksfordu, poseta Bodleian Library. Pro-
hladno, ali sun~ano...
U pet – poseta o. Kalistu Veru. Rukopola`u ga za episkopa na
Trojicu. Po mom mi{qewu, on je veoma zadovoqan. A meni je svagda
1. Pastirsko savetodavstvo (engl.).
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 697
stra{no: od te neobjasnive “promene” koja se desi sa ~ovekom kada
postane episkop. Dvosmislenost i sablazan “sve{tene vlasti”.
U {est ~asova prijem u St. Gregory House. Tamo{wi parohi-
jani. Poznata atmosfera “obra}enikâ”. “Les transfigurés”,1 po re~i o.
A. Kwazeva. Gotovo svi mi blagodare za moje kwige... U sedam ~aso-
va, ve~era u~etvoro kod M.[ilice] V. Zernove: ona, o. Kalist, o. Va-
silije (Osborn) i ja. “Popovski razgovori”, ali na srazmerno viso-
kom nivou. Obojica su veoma dragi, veoma dru`equbivi (...)
London, ~etvrtak, 27. maj, Vaznesewe
Pred odlazak u crkvu. Ki{a. “Pravoslavni Okford”. [to
vi{e razmi{qam o svom trodnevnom boravku u Oksfordu, tim vi-
{e ose}am “paradoks”, “te{ko}u” – ne znam kako to da odredim –
koja le`i u osnovi pravoslavnog Rasejawa na Zapadu.
^etvrtak, 3. jun 1982.
(...) Odlu~uju}i dani [rata] na Foklandskim ostrvima. Koli-
ko god proveravao svoju savest, svoju “emocionalnu” reakciju na taj
~udni rat, svoju pristrasno “proenglesku” poziciju, ipak, ose}am iz-
nutra da je ona potpuno ispravna. Ne, u “ovome svetu” pravda nije na
strani svih tih bu~nih pacifista, zagovornika razoru`awa, detan-
ta, i tome sli~no. Gledam na televiziji sve to mno{tvo mladih qudi
koji u Evropi galame “za mir”, i svim bi}em ose}am koliko u svemu
tome ima “antihristovskog dobra”. Su{tina tog antihristovskog
dobra jeste u tome {to je ono iznutra nadahnuto upravo onim {to je
Hristos obli~io: “Kakva je korist ~oveku, ako ~itav svet zadobije, a
du{i svojoj naudi?” [Mt. 16, 26].
Ovih dana (jo{ u Londonu), ~itao sam u “Tajmsu” pismo redak-
ciji nekog engleskog parlamentarca, napisano u odgovor na nepre-
kidne Papine pozive na “mir” (tokom wegove posete Engleskoj). On,
to jest Englez, pi{e otprilike ovako: “Mogu}e je, zaista, vrlo mirno
`iveti pod diktaturom, ali za slobodnoga ~oveka – to je nedopusti-
vo...”. I ovim je, u su{tini, sve re~eno i obli~en je, tako|e, i Papa
– u svakom slu~aju wegov “svetovni” stav. Za {ta je uop{te umro
britanski oficir koji je po{ao u juri{ na mitraqesko gnezdo [na
Foklandima]? Ovo pitawe pretpostavqa prihvatawe osnovnog “ak-
sioma” antihristovskog dobra: da je `ivot svagda i pri svim uslo-
vima boqi od smrti... A to, sa svoje strane, ukida drugo, mnogo va-
`nije, mnogo “osnovnije” pitawe: “za {ta” treba `iveti? Ma koli-
1. ”Preobra}enici”, novokr{teni, neofiti (fran.).
698 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ko bio “te`ak” hri{}anski odgovor, on je apsolutno jasan. @ivot
“`ivuje” istinski jedino onda kad je ~ovek spreman da “ga polo`i
za prijateqe svoje...” [Jn. 15, 13].
Subota, 5. jun 1982.
Ju~e uve~e je Xoni Hopko1 zavr{io sredwu {kolu pri For-
dam univerzitetu. Beseda predsednika Univerziteta – vreme{nog
jezuite: sva u ulagivawu mladima – te vi ste, kobajagi, odbacili na-
{e zastarele ideologije, te vi ste za `ivot a ne za smrt, te vi ste
nezavisni... I sve u tom tonu. ^ak se i tekst iz Kwige Ponovqenih
zakona, o izboru izme|u puta `ivota i puta smrti pretvorio u op-
ravdavawe savremenih “pacifista”. I sve je to tako banalno! Ni
jednog jedinog poziva da “gore podignemo srca”; na unutarwu borbu,
na svedo~ewe Hrista. Svugde jedna ista `elatinozna, saharinska
“qubav” koja se preliva preko svega kao neki otu`ni sos. A u po~et-
ku se neki drugi jezuita bio obratio Ocu Nebeskom, obja{wavaju}i
Mu kako je to izvanredna generacija [|akâ]...
Danas je “roditeqska subota”. Liturgija. Za mene sve smi-
slenije, sve radosnije postaje pomiwawe upokojenih za vreme Pro-
skomidije. Ose}awe stvarnoga jedinstva sa wima [roditeqima], a u
meri u kojoj ih pomiwem i: detiwstvo, korpus, gimnazija, Bogoslov-
ski institut, Pariz, Amerika... – bukvalno se “zbira” sav moj `i-
vot i o`ivquje wegova “stvarnost” (...)
Ponedeqak, 7. jun 1982. Duhovi
Iz sebe izvla~im posledwu trunku snage... Ju~e su bila Tro-
jica. Mnogo onih koji su se ispovedali, dobra slu`ba.
Po~eo sam ju~e pomalo da razmi{qam o svoja ~etiri predavawa
koja treba da odr`im na na{em [letwem] “Institutu”. I, kao svagda u
takvim slu~ajevima, prvo ose}awe je da ni{ta u vezi sa tim pitawem
(“Objavqivawe Re~i Bo`ije”) ne}u mo}i da smislim, da to pitawe i
sâm ne shvatam i da, uop{te, ne znam {ta bih, zapravo, mogao i morao
o tome da ka`em. Po~eo sam da prelistavam kwige, ne nalaze}i u wima
ni~eg jasnog, ni~eg “krajweg”... Svaki put – taj mu~ni susret sa ne~im
ogromnim, presudnim, nasu{nim i svaki put to isto ose}awe da sve –
za samoga sebe – moram da po~nem da otkrivam od samoga po~etka...
[ta je to “Logos Bo`iji”, {ta zna~i “i Logos be{e Bog” [Jn.
1, 1]? Iako su na tu temu napisane bukvalno hiqade kwiga, i daqe
1. Stariji unuk o. Aleksandra [memana, sin o. Tome Hopka i Ane Aleksandrov-
ne, k}eri o. Aleksandra. (prim. prev.).
Sveska VII (februar 1981. – jun 1982.) 699
je sve nepojmivo. A ovde se radi ne o nekakvom “tehni~kom” bogo-
slovskom pitawu, ne o ne~em drugostepenom, ve} o samoj su{tini ve-
re. A su{tina mora da bude jednostavna: jer, Bog nije otkrio tu
su{tinu u~enima, niti bogoslovima... U po~etku be{e Logos, i
Logos be{e u Boga, i Logos be{e Bog. I Logos postade telo, i na-
stani se me|u nama, pun blagodati i istine. U Wemu be{e `ivot,
i `ivot be{e svetlost qudima [Jn. 1, 1, 14, 4].
Sreda 9. jun 1982.
Sutra – odlazak u Label (istina, tek na nekih desetak dana,
ali opet, odlazak). Potpuno sam iznemogao. Ve} tre}i dan – gla-
voboqa, ko{mari.
Rat – ovaj put na Bliskom Istoku. Izraelci su na {esnaest
kilometara od Bejruta. Uni{teni sirijski avioni, ~itav svet je u ap-
solutno nemo}noj panici... Rat Engleske i Argentine. Rat Irana i
Iraka. I jo{ poneki mawi rat (gde se, zapravo, satiru jo{ vi{e i gr-
|e). ^AD u Africi... I svuda, po prestonicama, eksplodiraju bombe,
ubijaju se diplomate. Armeni – Turke, drugi, pak, “bez potpisa”... No,
istovremeno, televizija prikazuje ko{arka{ka finala, nove automo-
bile i poziva qude da putuju i da u`ivaju u `ivotu. “Hleba i igara”!
La vie continue.1 I upravo taj kontrast, vi{e od bilo ~ega drugog, daje
svemu primesu “bezumnosti”.
(...) Na opelu N. A. Spiridonovi~u. Gomilica Rusa, “dobra za-
jednica”, uop{te uzve{i – “crkveni qudi”. Ali, Bo`e moj, kakvo samo
“otu|ewe” od same slu`be, od wenih re~i i sve{tenoradwi. Svi oni
~vrsto veruju da je sve to “neophodno”, da je neophodno ispuniti sve “po
redu”. Ali, {ta je to “neophodno” i za{to – o tome se i ne misli... U
takvim slu~ajevima svagda se ose}am kao kakav “`rec” de la tribu,2 koji
zna, ali “~uva” od profanih lica sve te komplikovane “obredne rad-
we”, bilo da se radi o Kr{tewu, ili o Braku, ili o pogrebu...
^etvrtak 10. jun 1982.
(...) U svetu je nemirno. Stereotipno govore}i – nad svetom
se “nagomilavaju oblaci”. Ali, ovih dana D. G. mi je podarila foto-
kopiju prve stranice “Herald Tribjuna” od utorka 13. septembra
1921. godine – dana moga ro|ewa u “svet ovaj prequbotvorni i gre{-
ni”. Pa i tada su se, tako|e, nad svetom “nagomilavali oblaci” – i
veliki, i mali, a evo od tada je pro{lo {ezdeset godina!
1. @ivot se nastavqa (fran.).
2. Plemenski `rec (fran.).
700
SVESKA VIII
(JUN 1982. – JUN 1983.)
Label, ponedeqak, 14. jun 1982.
(...) Odmah sam seo da radim: uvodno obra}awe za na{ letwi
Institut tokom slede}e sedmice – “Proclamation of the Word of God”.1
I, kao i svagda, nalazim se u stawu potpune zbuwenosti: ne znam od
~ega da po~nem, niti kako da po~nem i, {to je glavno, {ta je to {to
je neophodno kazati tim qudima, a ne ogre{iti, pritom, svoju du-
{u, niti prikrivati svoje neznawe akademskim trikovima. Kako
odgovoriti na pitawe: {ta zna~e re~i “i Logos be{e Bog?” To jest,
kako odgovoriti na to pitawe da bi se ne{to “otkrilo” du{i, veri
i savesti, a ne samo “razumu”?
Sreda, 16. jun 1982.
(...) U trenucima izme|u ~asova rada – {etwe po odavno ve}
poznatim mestima koja, pak, iz godine u godinu, sve vi{e postaju
neka vrsta pri~e{}a, potvrde i otkrivewa onog “najglavnijeg”, a
susretawe sa wima [sve vi{e postaje] svojevrsna “liturgija”. “Le
doux royaume de la terre...”2 (...)
Utorak, 22. jun 1982.
Ju~e uve~e – “dijalog” sa sve{tenicima, u~esnicima “semi-
nara”. Svagda u takvim slu~ajevima naro~ito `ivo ose}am nekakvu
gotovo krvnu bliskost sa wima, svojevrsno uzajamno jamstvo... @a-
lili smo se, kritikovali... sve kao i svagda, ali iza svega toga jeste
ono {to je najglavnije: ti qudi stoje pred Prestolom Bo`ijim i, evo,
ve} dve hiqade godina posle Tajne Ve~ere, “ostvaruju” Tajnu Ve~eru
u Evharistiji. I tu radost niko ne}e oduzeti od wih [Jn. 16, 22].
Sreda, 23. jun 1982.
Gotovo ~itavog ju~era{weg dana, posle mog drugog predavawa –
susreti sa nekada{wim studentima. Svako ima svoje te{ko}e, ~ak i
1. Objavqivawe Re~i Bo`ije (engl.).
2. “Slatko carstvo zemqe (zemaqsko)...” (fran.).
Sveska VIII (jun 1982.–jun 1983.) 701
tragedije. Ali, op{ti utisak je vrlo dobar, rekao bih “radosno–blago-
daran”. Svi `ive onim “vi{wim”, i to u vremenu kada ni{ta u na{oj
“kulturi” ne poziva [~oveka] na ono {to je “vi{we” i kada se to “vi{-
we” ne samo odbacuje, ve} se naprosto ignori{e: “vi{wega” nema.
Tokom ~itave sedmice prohladni, sun~ani dani. Ju~e uve~e sam
bio tako posustao, glava vi{e nije “dobro radila” i, po{to sam bio sâm
(Q.[ana] je na okeanu), pro~itao sam ~itavog [Simenonovog] “Megra”.
Nedeqa, 5. septembar 1982.
Okon~alo se jo{ jedno leto u Labelu, a za nedequ dana – 13.
septembra – napuni}u {ezdeset i jednu godinu! I ja sam, iznenada,
neo~ekivano i za sebe samog, “uzdahnuo” na to: do te mere mi se svag-
da ~inilo da preda mnom ima jo{ mnogo, mnogo `ivota. I odjednom
sam se setio {ta je zna~ilo za mene kada bi za nekog rekli da ima
“preko {ezdeset” [godina]! Starost, starac... u boqem slu~aju – ~o-
vek koji se ve} “na`iveo”. I, gle, to je i mene sada “zadesilo”, i ~e-
sto je prisutno u meni, a da toga nisam ni svestan, na ovaj ili onaj
na~in, boje}i sobom sve...
(...) Iz Labela sam odlazio tri puta – da dr`im predavawa na
letwem Institutu, zatim, krajem jula, da bih ven~ao Irinu Trubec-
ku i sasvim nedavno – na “predsaborsku komisiju”. Od Crkve, ta~ni-
je od “crkvenog establi{menta” – uvek isti utisak: nekakva meta-
morfoza [svega] u igru; razuzdane ambicije, birokratija, naklapa-
we... Ne{to kao da se uru{ilo – mo`da, tako|e i u meni. No, sve mi
je to postalo strano, nezanimqivo...
(...) Serjo`a1 je do{ao na nekih desetak dana! O, kakva je samo
to radost, kakav je on ~udesni ~ovek, kakva su ~udesna porodica on,
Mawa i deca! Serjo`a je, sa odu{evqewem, radio na podizawu svoje
nove ku}e na jezeru, odmah pored na{e.
(...) Ju~era{we ve~e sam proveo kod o. Pavla Lazora. Razma-
trali smo sve i sva{ta, ali kakvo je samo ogromno breme to “reli-
gijsko” ili “duhovno” obrazovawe! Govorio sam sa wim o tome, zato
{to je, relativno gledaju}i, tako mnogo neuspeha... Osim te pometwe
koja je svojstvena na{oj epohi, uvi|am jo{ i tu na{oj savremenoj
kulturi svojstvenu zao{trenu “ambicioznost”. U samom Hri{}an-
stvu nema mira, ni ti{ine – sve sami “problemi” i sve se do kraja
shvata li~no.
1. Sergej Aleksandrovi~, sin o. Aleksandra (prim. prev.).
702 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Utorak, 7. septembar 1982.
^itao sam ju~e Larisi Volohonskoj prevod moje kwige “For
the Life of the World”.1 Dobro, to nije ba{ to... a nemogu}e je objasni-
ti za{to. U toj kwizi sve je u nekoj wenoj “muzici”, a upravo to
jeste ono {to prevod ili ne prenosi ili prenosi vrlo slabo. Du
travail en perspective.2
^itav dan ju~e za stolom: moje izlagawe na rusko–ukrajin-
skom simposionu, raspored ~asova, i tome sli~no. A uve~e – na ro{-
tiq. Dugi razgovor sa Davidom [Drilokom] i Pavlom [Lazorom]. Ta-
ko mi je prijatno sa wima. Tako|e, iznova sam pro~itao sve ve} ob-
javqene glave “Liturgije”.
Od po~etka leta ne{to se rastrojilo u mom fizi~kom orga-
nizmu. Gotovo neprekidna glavoboqa, a sada, uz to, i nekakva dizzi-
ness,3 nestabilnost u hodu i, kona~no, katastrofalno slabqewe pam-
}ewa – imenâ, re~i, ~iwenicâ. Danas sam prvi put osetio nespokoj.
[ta je to – starewe, ili bolest, ili i jedno i drugo zajedno?
Dolazak Pe}e (o. Petra) ^esnakova. Slu`ili smo zajedno sve-
no}no bdewe uo~i Ro`destva Bogorodice, a potom smo zajedno ve~e-
rali. Brbqa isto kao i 1930. godine, no on je jedan ~isti, dobri ~o-
vek. Mu~i muke sa arhijerejima (...) Slu{ao sam ga i razmi{qao: ko-
liko se samo qudi bukvalno “razbije” o Crkvu, o wenu inerciju (...)
^etvrtak 16. septembar 1982.
^itao sam ju~e “Sa cérémonie des adieux”4, kazivawe Simone
de Bovoar o posledwih deset godina Sartrovog `ivota i o wegovoj
smrti. Sav sam se naje`io od tog u`asa, u`asa, pre svega, od besmi-
sla koji takvi qudi ose}aju pred licem smrti. Qudi koji su odsu-
stvo Boga u~inili osnovom svoga “slu`ewa svetu”, a koji, istovre-
meno, `ive napregnutim li~nim `ivotom, i od `ivota sve vreme
tra`e smisao, radost, zadovoqstvo. I taj, treba to re}i, iskreni,
klini~ki opis kraja, raspadawa, pogru`ewa u tamu... ^itao sam, ni-
sam mogao da se odvojim...
Sartr. Kakva ~udna sudbina! Verovao je u sve {to je ~inio, a
sve su to, od po~etka do kraja, bili proma{aji. Sladostrasno po-
1. Za `ivot sveta (engl.).
2. (Treba) da se jo{ poradi na tome (fran.).
3. Vrtoglavica (engl.).
4. “Wegova sve~anost opra{tawa”. Ova kwiga je izdata u srpskom prevodu: S. de
Bovoar, Ceremonija opra{tawa, Rad, Beograd, 1986. (prim. prev.).
Sveska VIII (jun 1982.–jun 1983.) 703
navqawe re~i “les masses”. Otkuda to obogotvoravawe “masâ”? Kakva
samo apstraktna – i strasna! – `eqa da se “masama” zameni Bog! Je-
dino su mase – “subjekt istorije”... I {to je glavno, odakle to tako
strasno poricawe Boga? Za{to “mase” – i to upravo zbog toga {to
one jesu “mase” – jedine mogu da izbore “slobodu”? Slobodu od ~ega?
Slobodu za {ta? Kakvim zapawuju}e glupim idejama `ivi bezbo`ni
svet! Kad ~ovek samo pomisli da je taj ~ovek, Sartr, ispisao bukval-
no desetine hiqada [takvih] stranica!
Zbog bolova u glavi (od juna!) i neke ~udne vrtoglavice idem
po lekarima. U utorak kod dobrog dr Rada, a danas kod o~noga leka-
ra. Sve je u redu, sve funkcioni{e, ali otkuda onda ti bolovi i ta
vrtoglavica? U slede}i ponedeqak idem k neurologu.
Ponedeqak, 20. septembar 1982.
Dva dana [na okeanu] u Isthemptonu, kod I. Urusove. Divno
vreme, ali gotovo da se nisam ni kretao, budu}i da sam se ose}ao
u`asno. ^itao sam “Entretiens avec J. P. Sartre 1974–1980”.1
Subota, 25. septembar 1982.
^etvrti dan [u bolnici] New York Hospital. Dva tumora, sto-
tine “testova”. O tome je dosadno pisati i zahteva mnogo vremena.
Pisma, cve}e, ose}awe ne~eg nezaslu`enog... I drugo – kako se jedno-
stavno, kako se zapawuju}e jednostavno, u jednom trenutku, mewa ~i-
tava perspektiva... “Dovde je svet stajao jednostavan i jasan, ali, od
ovog trenutka, on prolazi...”2
Prep. Sergije Radowe{ki.
^ekam da do|e o. Mihail Aksjonov sa Pri~e{}em.
Nedeqa, 3. oktobar 1982.
Trinaesti dan u bolnici. Sve neki “testovi”... Uop{te uzev-
{i, slava Bogu, spokoj, ti{ina. Prisustvo Q.[ane] i devoj~ica. Pi-
sma, razglednice... Sa one strane prozora – zadivquju}i pogled na
Wujork: Kvinsborou, Midtaun... Voda, oblakoderi. I sunce, svaki
dan sunce. Odasvud – qubav i nemir.
Tek {to je, posle Pri~e{}a, oti{ao o. M[ihail Aksjonov]...
1. “Razgovori sa @. P. Sartrom 1974–1980.” Simone de Bovoar.
2. Iz pesme V. Hodasevi~a “Automobil”. Stih u originalu glasi: “Dovde je svet
stajao, jednostavan i ceo, ali, od ovog trenutka, on prolazi...”
704 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA

“Gde je neprestani glas onih koji praznuju i koji gledaju ne-

izrecivu dobrotu Lica Tvoga...”
No comments.1
Vera, nada i qubav.

Ponedeqak 4. oktobar 1982.

^etrnaesti dan. Sedim u holu oblivenom suncem, skr{tenih
ruku i ~ekam – odluku o le~ewu... Ju~e sam, uostalom kao i svih ovih
dana, imao posete... Mno{tvo dobrih re~i, qubavi, molitava – to se
ose}a gotovo fizi~ki. Ju~e su me zvali Serjo`a, Andrej, Bratuqi.
Prisustvo Q.[ane] i Ma{e. Sre}a.
USHO\EWE U @IVOT
Ju~e sam prvi put poku{ao da malo “radim”, seo sam za “Sve-
tu Tajnu Duha Svetoga”. [ta me to ometa? Unutarwa zbrkanost, kojoj (O. Aleksandar [meman 1921–1983.)
bolnica pogoduje. Sve vreme ne{to i{~ekuje{ i to i{~ekivawe ti
ne dozvoqava da se usredsredi{ na rad.

Sreda, 1. juni 1983.

Osam meseci nisam ovde zapisao ni re~. I to ne zato {to ni-
je bilo ni~ega da se ka`e: verovatno nikada nije bilo toliko misli,
i pitawa, i utisaka. Ve}, verovatno, zbog toga {to sam se bojao te
visine na koju me je uzdigla moja bolest; bojao sam se da ne “padnem”
sa te visine. I potom sam prvih meseci – do Pashe – pisao, radio,
jer sam odjednom za`eleo da moje engleske kwige iza|u na ruskom, ia-
ko, avaj, one nisu bile napisane u ruskom tonu i te{ko da prevod
prenosi ono {to mi se ~inilo neophodnim da ka`em.
Aktivno prisutvo – Q.[ane]. Mislim da uop{te ne bi ni bi-
lo tih, u osnovi, mirnih i dubokih osam meseci da ona nije bila sa
mnom.
Tri puta dolazio Andrej.
Tri puta dolazio Serjo`a.
Dolazili Tka~ukovi2...
O, kakva sve to be{e sre}a!3

1. Bez komentara (engl.).

2. O. Jovan Tka~uk, zet o. Aleksandra, suprug Marije Aleksandrovne, k}eri o.
Aleksandra (prim. prev.).
3. Ovde se dnevni~ki zapisi prekidaju, a re~enica “O, kakva sve to be{e sre-
}a!” posledwa je, ta~nije – zavr{na re~enica koju je, u svom “Dnevniku”, zapisao
o. Aleksandar (prim. prev.).
 707

USHO\EWE U @IVOT
(O. Aleksandar [meman, 1921–1983.)

“Ako @ivot Hristov u~inim svojim `ivotom,

onda }e i sama moja smrt
postati usho|ewe u @ivot”.
O. Aleksandar [meman

Istoriju Crkve ne ~ine samo – Bogom otkrivena, Crkvom poznata

i zapisana – @itija Svetih, zato {to Crkva ne poznaje, niti priznaje ta-
kvu “sakralno–elitisti~ku” redukciju svoga `ivota: svi kr{teni su
prizvani Sveti (Rimq. 1, 9), svaki je onaj “kome je zapove|eno da posta-
ne bog” (qešV e²nai kekeleusmŒnoV)1 po Blagodati, u Crkvi kao jedinom
“zajedni~ewu obo`ewa”.2 @ivot svakog ~oveka Bo`ijeg – sveti („gioV) je
u o~ima Jedinoga Svetoga (i to u takvoj “bezmernoj meri” da je dostojan
li~ne smrti Vaplo}enoga Boga, na Krstu, u najstra{nijim mukama tele-
sne razapetosti i bogoostavqenosti), a samo je u rukama Boga @ivoga,
~iju }e hri{}ansku biografiju da Blagoda}u Svojom uzvisi i Crkvom ob-
javi svetu kao agiografiju. Istovremeno, svaki je ~ovek – “uhva}en u pre-
qubi” (Jn. 8, 4) sa smr}u, a Bog je @ivi i u svakom `ivotu vidi mogu}e
`itije. Ali, Bo`ija merila `ivota ~ovekovog su svagda toliko primra~-
na i nadlogi~na, toliko iznena|uju}a i jurodiva, da pred wima onemquje
svaki um: Goweni Bog u gonitequ Savlu vidi Bo`anskoga Pavla; Jedini
^isti, u aleksandrijskoj prostitutki Mariji – Svetu Mariju Egip}anku.
Neki }e `ivoti postati sveti – @itija, samo zbog jednog jedinog svog (po-
kajnog, milosrdnog, samo`rtvenog, kenoti~kog...) magnovewa ili ta~ke.
Mnoge Svoje Svete i wihove `ive agiografije Bog }e, po Svome Promi-
slu, privremeno sakriti ~ak i od Crkve, po{tuju}i tajnu wihovog apofa-
ti~kog smirewa i qubvene samoumawenosti. Sve }e se agiografije otkri-
ti u slavi i sve }e biografije onih koji qube Hrista postati svete po
Blagodati u dan Parusije Jedinoga Svetoga, kada wihovi vaskrsli nosite-
qi u “Svetlosti budu poznali Svetlost” i u @ivotu – @ivot (Jn. 17, 3).
Svaki kr{teni Hri{}anin je, blagodatnim odenu}em svi{e u
“Porfiru Boga Velikoga”3 u Svetome Kr{tewu–Prosvetqewu, prizvan da

1. Sv. Vasilije Veliki, Beseda 43, 48.

2. Sv. Grigorije Palama, Apodikti~ko slovo 2, 78.
3. Sv. Simeon Novi Bogoslov, Misti~ka molitva, HIMNE BO`ANSKE QUBA-
VI, Oktoih, Podgorica, 1996, str. 27.
708 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
svoj `ivot ispuni kao @itije, svoju biologiju kao Bogosvetlu Agiologi-
ju i Agiofaniju, kao li~no u~estvovawe u pisawu Sabornog @itija Crk-
ve, koje jeste “na{ `ivot u Hristu i Hristov @ivot u nama”.4 Zato `ivot
svakog Hri{}anina, kao bogolike i neponovive li~nosti, ulazi u po-
vest sabornog Tela Hristovog i, na neponoviv i nezameniv na~in, tvori
istoriju Crkve. U Kwigu @ivih Crkve – Sabor(nik) `ivotopisâ svih
Hri{}ana, koji sija u Pam}ewu Bo`ijem – ulaze `ivoti–`ivotopisi (vi-
tae, biograf’eV, ) svih Hri{}ana, a ne samo `ivoti Svetih ili, pak, samo
poglavara Crkve ili, na primer, nosilaca crkvenog ordewa.
Zato, svaki Hri{}anin koji je, veru odr`av{i, trku istr~ao do
kraja (2. Tim. 4, 7) zaslu`uje da mu Crkva napi{e wegov `ivotopis (bi-
ografiju) u Hristu, zaslu`uje svoj crkveni `ivotopis kao svoje poglav-
qe, stranicu, redak ili slovo u Logosovoj Kwizi @ivih. Pre svega, zbog
toga {to svaki `ivotopis jeste opis dvojednog otkrivewa. S jedne stra-
ne, prevelike tajne Bo`ije o ~oveku prizvanome da postane bog, bogotvo-
re}e Vere Bo`ije u ~oveka, najdugotrpnijeg I{~ekivawa Bo`ijeg, jer
niko vi{e od Boga @ivoga ne i{~ekuje obo`ewe onoga praha koji je pri-
zvani “Hristov dah”.5 I sa druge, tajne ~ovekovog odgovora na taj Poziv,
Veru i I{~ekivawe Bo`ije, jer nebeska tajna zemaqskog `ivota ~ove-
kovog jeste u ovome: svaki Hri{}anin, svake sekunde i u svakoj ta~ki
svoga istorijskoga `ivota, pi{e kroz Druge (Boga i bli`we) i svoj od-
nos sa wima, svoju eshatolo{ku autobiografiju. I prvenstveno od we-
ga zavisi ho}e li taj zapis biti `iva bogo~ove~anska fotografija
(svetlozapis) `ivqewa u Hristu ili, pak, mrtva ~ovekobo`na zofo-
grafija (mrakozapis) anti–`itija bez Hrista.6 Svako anti–`itije je kr-
volipte}a rana na sabornom i kozmi~kom Telu Crkve. Svako `itije u
Hristu je `iva pasha (izla`ewe, prela`ewe) ~oveka i ~ovekovog sveta u
Carstvo Bo`ije i mala parusija Carstva (Lk. 17, 21) ve} ovde i sada, u
istoriji, i time predzbivawe eshatolo{kog ispuwewa Crkve kao Svete
Tajne pretvarawa sveta Bo`ijeg u Carstvo Bo`ije.
U~initi, u Crkvi, sveceli svoj `ivot – Hristovim i Hristov
@ivot – svojim7, i to na najkonkretniji, najve{tastveniji i najtelesni-
ji na~in; u~initi, kroz Svete Tajne i Sveto Podvi`ni{tvo Crkve, svoje
telo – (udom) Hristovim i Hristovo Telo – svojim: nije li upravo to sami
sadr`aj i zbivawe spasewa, nije li to sami `ivot Crkve kao Svete Tajne
Carstva Bo`ijeg, u kojoj se tvar i iskustvo biolo{ko–psiholo{kog `ivo-
4. Protopresbyter Alexander Schmemann, Theology and Eucharist, St. Vladimir’s Semi-
nary Quarterly, Vol. 5, No. 4, Winter 1961, p. 15.
5. Sv. Grigorije Bogoslov, Nadgrobno slovo bratu Kesariju, Beseda 7, 23.
6. Ne – “van Hrista”, jer ni{ta nije ostalo “izvan” Vaplo}ewa Logosovog, van sve-
obuhvatnog ogwa Wegovog “Novog @ivota Nove Tvari”. Svi su prisutni u Telu Hri-
stovom: ili na na~in `ivih udova Wegovih ili na na~in `ivih rana Wegovih.
7. Protopresbyter Alexander Schmemann, Trampling Down Death by Death, FOR THE
LIFE OF THE WORLD, SVS Press, New York, 1973, p. 104
Usho|ewe u `ivot 709
ta ~ovekovog pretvara u Novu Tvar u Hristu i novi opit eklisiolo{kog
Novog @ivota u Telu Hristovom? Zar, onda, to uvek neponovivo ~udo,
taj uvek neponovivi praznik, ta uvek neponoviva li~na liturgija `ivo-
ta i smrti u Hristu svakog Hri{}anina (a naro~ito onoga koji je sve-
celi svoj `ivot posvetio slu`ewu Crkvi – qubqewu Hrista svim srcem
svojim, i svom du{om svojom i svim umom svojim, Mt. 22, 37)8 – ne zaslu-
`uje da bude opisana i zapisana Crkve radi, vekova i Ve~nosti radi?
Zato svako crkveno pokolewe mora, u sinovskoj poslu{nosti i
odgovornosti, da ispuwava svoju crkveno–istorijsku du`nost sastavqa-
wa i zapisivawa `ivotopisa svojih otaca i bra}e, matera i sestara u
Hristu. I neka se nikada ne bi umorile umno–srda~ne o~i hri{}anske
u zagledavawu u Bo`ansku tajnu `ivota i `itija otaca i bra}e, matera
i sestara u Hristu. I neka se nikada ne bi umorile ruke hri{}anske od
zapisivawa krsno–vaskrsnih krasota i ~udesa Bo`ijih u qudima Wegov-
im (a upravo to i jeste `ivot svakoga ~oveka), jer pisawe `ivotopisa
Hri{}ana i Hri{}anki jeste `ivo gorewe i borewe u logosu (re~i) za
logosnost (smislenost) istorije kroz dopisivawe novih `ivih poglavqa
u Saborno @itije Crkve; `ivo gorewe i borewe Pam}ewem Crkve pro-
tiv smrtnog greha Zaborava (=za/bitija – “ispalosti iz Bitija” u Zab»tq
zapalosti u Nebitije i adski na~in ”postojawa”), protiv same smrti
dejstvuju}e u grehu Zaborava.
Nema sumwe da i o. Aleksandar [meman, koji je i sâm neumorno
ispuwavao crkvenu du`nost pisawa `ivotopisa otaca i bra}e u Hristu
(~iji je u~enik, savremenik i saradnik bio), zaslu`uje takav `ivotopis.9
Neka bi ovaj – spram tajne wegovog `ivota i smrti u Hristu, u svakom po-
8. “Sve u Hri{}anstvu zavisi od qubavi prema Hristu!”, zapisuje o. Aleksan-
dar [meman u svom “Dnevniku”, 9. aprila 1982.
9. O. Aleksandar [meman je godinama pisao divne, uravnote`ene, jednostavne,
neemfati~ne, qubveobilne hri{}anske “In memoriam”–e, u kojima je ispratio,
jednog po jednog, {to podvi`nika i umnika “zlatnog emigrantskog nara{taja”,
{to pastira i misionara Pravoslavqa na Zapadu, me|u kojima i: Vladimira Lo-
skog (Vladimir Lossky, St. Vladimir’s Seminary Quarterly, Vol. 2, No. 2, Spring 1958, pp.
47–48), arhimandrita Kiprijana Kerna (Archimandrite Cyprian Cern 1900–1960, St.
Vladimir’s Seminary Quarterly, Vol. 4, No. 1, 1960, p. 50), episkopa Kasijana Bezobra-
zova (Bishop Cassian Bezobrazov, St. Vladimir’s Seminary Quarterly, Vol. 9, No. 1, 1965,
p. 3), Lava Aleksandrovi~a Zandera (Lev Alexandrovich Zander, St. Vladimir’s Sem-
inary Quarterly, 1965, vol. 9, Number 1, p. 40), o. Nikolaja Afanasjeva (Pamæti ot-
ca Nikolaæ Afanasýeva, Vestnik RHD, br. 82, IV 1966.), o. Sergija Bulgakova
(Tri obraza – ob o. S. Bulgakove, Vestnik RHD 101–102, 1971, S. 9–24), o. Geor-
gija Florovskog (In Memoriam: Fr. Georges Florovsky, St. Vladimir’s Theological
Quarterly, Vol. 23, No. 3–4, New York, 1979, pp. 132–133), mitropolita Leontija Tur-
kevi~a (Metropolitan Leonty, Orthodox America: 1794–1976), mitropolite Evlogija
Georgijevskog i Vladimira Tihonickog (Three Metropolitans, THE LIFE AND WORKS
OF METROPOLITAN LEONTY, New York, 1969, pp. 227–234.), patrijarha Tihona Belavi-
na (Patriarch Tikhon 1925–1975, St.Vladimir’s Quarterly, No. 19, 1975, pp. 3–6)...
710 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
gledu nemu{t i nekadar poku{aj, bio neveliki ali qubveni srbski pri-
log `ivotopisu jednog od naj`ivqih i najsvetlijih bogoslova Pravosla-
vqa na Zapadu u XX stole}u.
Hri{}anska tanatografija – sredi{te hri{}anske biografije
Sva tvar – istorija i kozmos obasjani su krsnom Smr}u Hristovom
i wome, kroz Vaskrsewe Wegovo, usredi{teni u @ivotu Boga @ivoga. I
kao {to tajanstveno “sredi{te” @ivota otkrivenog nam u Hristu jeste
Smrt Wegova na Golgoti, tako i tajanstveno “sredi{te” `ivota svakoga
Hri{}anina jeste wegova smrt. U toj krajwoj ta~ki svoga smrtnoga `i-
vota, Hri{}anin najstra{niju i najnu`niju, najbezli~niju i najproti-
vli~nosniju posledicu greha – samu smrt, ~ini li~nim doga|ajem u Hri-
stu, zbivawem i praznikom par excellence bogolike li~nosti, najbitni-
jim i najsmislodavnijim doga|ajem i merom svoga zemaqskoga bitovawa.
Ako na~in (“kako”) smrti ~ovekove, ta~nije wegovoga umirawa i umre-
wa, jeste najnela`niji od svih plodova svekolikog `ivota wegovog, on-
da je istina da }e svako biti prepoznat po smrti wegovoj: da li je wego-
va smrt – pasivno pogru`ewe u nebitije ili, pak, aktivna “liturgija
smrti” koja se, kako bogoslovstvuje o. Aleksandar [meman, preobra`ava
u “usho|ewe u @ivot”. “Liturgija smrti” Hri{}aninove, premda hrono-
lo{ki stoji na kraju `ivota, eshatolo{ki stoji u samom sredi{tu `i-
vota wegovog kao misti~ka `i`a u kojoj se svekoliki wegov zemaqski
`ivot otkriva i osmi{qava u svetlosti Carstva Bo`ijeg, otvara i po-
staje prozra~an za Carstvo Bo`ije. Nije zato nimalo slu~ajno {to Cr-
kva svoje Mu~enike naj~e{}e praznuje po doga|aju wihovoga mu~eni~ko-
ga postradawa za Hrista, a svoje Svete (Pastire, Oce, Podvi`nike, Bra-
~nike...) po doga|aju/danu wihovoga upokojewa u Hristu.
Ako je smrt ~ovekova u Hristu – tajanstveno “sredi{te” ~ovekovog
`ivota u Hristu, onda i Hri{}aninova tanatografija (smrto/opis, opis
smrti wegove) jeste smislodavno i obasjavaju}e sredi{te wegove biogra-
fije–`ivotopisa, jer je opis otkrivewa o krajwim dometima zemaqskoga
`ivota wegovog, ta~ka u kojoj vrhuni i doti~e se sa Carstvom Nebeskim
sav wegov zemaqski `ivot, u svim wegovim rasponima. To vidimo jo{ od
najranijih hri{}anskih tanatografija – evan|elskog opisa mu~eni~ke
smrti Svete Vitlejemske De~ice, Sv. Jovana Prete~e, Samoga Bogo~oveka
na Golgoti i Sv. Arhi|akona Stefana, preko smrtopisa Sv. Ignatija Bo-
gonosca i Prep. Antonija Velikog, na primer, pa sve do opisa mu~eni~kog
postradawa Sv. \akona Avakuma Beogradskog i Sv. Platona Bawalu~kog,
ili upokojewa Prep. Siluana Svetogorca i Prep. Justina ]elijskog.
I budu}i da smo zbornik izabranih zapisa, beseda, eseja i studija
o. Aleksandra [memana “Na{ `ivot u Hristu, Hristov `ivot u nama”
priredili tako da zapo~iwe temom smrti, tj. [memanovom praksom “li-
Usho|ewe u `ivot 711
turgije smrti” (tematska celina “Blagodarim Ti, Gospode!) i wegovom te-
orijom, bogoslovqem “liturgije smrti” (tematska celina “Liturgija smr-
ti – o hri{}anskom poimawu smrti”), a da se zavr{ava posledwom, osmom
sveskom “Dnevnika” i [memanovim posledwim dnevni~kim zapisima o
po~etku umirawa od raka (leto 1982.), ovde, u Pogovoru zbornika, ograni-
~i}emo se iskqu~ivo na tu krajwu ta~ku biografije o. Aleksandra9 – na
wegovu svetlu tanatografiju u Hristu, na wegovu “liturgiju smrti”,
jer se upravo u woj i kroz wu sve ostalo (sva wegova biografija u svim we-
nim aspektima: i porodi~nim, i sve{teni~kim, i bogoslovskim...) razot-
kriva u svom pravom i istinskom svetlu, rasponu i smislu.
“Praznik umirawa” u Hristu
Svetla smrt o. Aleksandra [memana, wegov martirski praznik
umirawa – najslavniji dan wegovoga `ivota”10 zbio se, po Promislu Bo-
`ijem i veri wegovoj, ovako.
O. Aleksandar je, kako je sâm to mnogo puta zapisao u svome “Dnev-
niku”,11 godinama patio od ~estih, dugotrajnih i te{kih glavoboqa (zbog
kojih ~esto nije mogao da radi, a ponekad ~ak ni da se kre}e), koje su bile
neposredna posledica prevelike, gotovo “transcendentalne”, psiho–so-
9. Kratki `ivotopis o. Aleksandra [memana, sa~iwen na osnovu podataka koji
su nam u tom trenutku bili dostupni, objavili smo u: Prot. Aleksandar [me-
man, Pravoslavqe na Zapadu, Svetigora, Cetiwe, 1996, str. 287-302.
10. Tako je upokojewe svoga supruga nazvala matu{ka Julijana [meman u pismu
koje je 22. decembra 1983. uputila profesorima i studentima Akademije Sv.
Vladimira: “Dragi studenti, ~itavog svog `ivot Otac [Aleksandar] mi je govo-
rio: ’^ekaj samo [da vidi{] kada bude{ prisustvovala mome pogrebu! Pogreb
sve{tenika je Veliki Petak. To su zaista dveri u Nebo. Pogreb sve{tenika je
stra{an koliko i veli~anstven’. Svako od vas i svi vi, wegovi prijateqi, we-
govi studenti, kao i wegovi biv{i studenti, radili ste u miru, u jedinstvu i u
qubavi, da u~inite wegov praznik umirawa – najslavnijim danom wegovoga `i-
vota. On je voleo, on voli svakog svog studenta na Sv. Vladimiru na vrlo li~an
na~in, i verovao vam je, i vi ste opravdali wegovo poverewe tokom ova tri dana
bdewa sa wim i moqewa sa wim. Bilo bi potpuno izli{no da vam se zahvaqujem.
Hristos vaskrse!” (Matushka Juliana Schmemann’s Letter to the St. Vladimir’s Seminary
Community, www.alexanderschmemann.org).
11. O. Aleksandar je dnevni~ke bele{ke vodio od 29. januara 1973. do 1. juna
1983, posledwih jedanaest godina svoga `ivota. Zanimqivo je da niko ni od we-
govih prijateqa, niti od ~lanova porodice nije bio upoznat sa tim, {to zna~i da
je “Dnevnik” bio pisan da bi bio prona|en posle wegove smrti. Kako svedo~i Ni-
kita A. Struve (urednik “Vesnika RHD” i direktor YMCA–Pressa”–a), jedan od
onih koji su prvi imali prilike da pro~itaju [memanov “Dnevnik”, o. Aleksan-
dar je svoj Dnevnik “skrivao od svih, niko iz porodice nije znao da on pi{e Dnev-
nik, otkrili su ga slu~ajno kada su raspremali wegov dekanski kabinet” (Svide-
telýstvo o neprekraåaõåeysæ `izni, “Kifa”, No. 5 (43), mart 2006.).
712 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
matske optere}enosti12 i prenapregnutosti13 (usled nezamislive koli~i-
ne vi{edecenijskih, neprestanih i mnogobrojnih crkvenih obaveza i
du`nosti14). Svaki iole pa`qiviji ~italac wegovih “Dnevnika”15 zapa-
zi}e da se zapisi o “u`asnim glavoboqama” javqaju ve} od prvih stra-
nica “Dnevnika” (19. april 1973.) i da, u jednom lajt–motivskom kre-
{~endu, “pulsiraju” sve do kraja “Dnevnika” (1. jun 1983.). Hroni~ne
glavoboqe su i u slu~aju o. Aleksandra, sasvim o~igledno, bile onaj
“`alac u telo”, koji se daje Hri{}aninu da se ne bi pogordio zbog mno-
{tva otkrivewa (2. Kor. 12, 7) i darova Bo`ijih, te da bi se nepre-
stano smiravao i otvarao za dejstvovawe Sile Bo`ije koja se pokazuje
savr{enom u nemo}i qudskoj. I o. Aleksandar je taj mnogogodi{wi
krst nosio i izneo do kraja sa podvi`ni~kim dugotrpewem i hri{}an-
skom neustra{ivo{}u.16
Kao revniteqski dekan Pravoslavne bogoslovske Akademije Sv.
Vladimira u Krestvudu (od 1962.), on je sve probleme i rane Akademije
nosio kao svoje, a posledwih godina `ivota, morao je li~no da ponese i
iznese te{ko breme nekoliko ozbiqnih kriza na Akademiji (poput one
po~etkom osamdesetih godina, koja se zavr{ila iskqu~ewem nekoliko
studenata sa Akademije, a kojom prilikom je, kako je to ostalo zabele`e-
12. O. Aleksandar 29. septembra 1981. zapisuje u “Dnevnik”: “Ponestajawe du-
{evnih snaga. Od `urbe, od toga {to gutaju deo po deo moga vremena, od mu~ne
nemogu}nosti da se i~im bavim zbog telefonskih poziva, zahteva, problema...
’Sve{teniku sleduje da bude pojeden od qudi’... I, evo, mene ’jedu’. A ja nemam ni-
kakvu `equ da budem ’pojeden’ i otuda to ponestajawe snage...”
13. Evo karakteristi~nog zapisa koji jasno svedo~i o ovome: “Ne samo da ne
uspevam da pi{em, ve} [ne uspevam] ni nokte da pose~em! Imam utisak kao da
sam pod nekakvim planinskim odronom i da jedino {to uspevam jeste da se ka-
ko–tako sakrijem od narednog kamena...” (Dnevnik, 16. maj 1980.).
14. Sve{tenik i propovednik Crkve, duhovnik svoje pastve, dekan i profesor
Akademije Sv. Vladimira, pisac ve}eg broja bogoslovskih kwiga i stotina bo-
goslovskih tekstova; gostuju}i predava~ na nekolikim fakultetima; glavni sa-
vetnik pri Sinodu Pravoslavne Crkve u Americi; jedan od glavnih u~esnika u
vi{egodi{wim pregovorima sa Moskovskom Patrijar{ijom oko avtokefalno-
sti Pravoslavne Crkve u Americi; vi{edecenijski u~esnik u brojnim me|upra-
voslavnim i me|uhri{}anskim radnim telima, komisijama, simposionima i kon-
ferencijama; vi{edecenijski svakonedeqni propovednik i besednik na “Ra-
dio–Slobodi”, jedan od najistaknutijih hri{}anskih intelektualaca i misio-
nara Pravoslavqa na Zapadu; ba}u{ka koji u li~nim odnosima sa qudima, po re-
~ima wegove supruge, “nije umeo nikome da ka`e ne”...
15. Prot. Aleksandr [meman, Dnevniki 1973–1983, Moskva, Russkiy putý, 2005.
16. Nemogu}e je ne uvideti sli~nost hroni~nih glavoboqa koje su o. Aleksandru
[memanu bile date kao dar Bo`iji za smirewe kroz dugotrpewe telesnoga bola i
stradawa, sa istovetnim darom glavoboqe, od koga je godinama stradao Prep. Si-
luan Svetogorac (1894–1938), darom koji se, u kqu~u podvi`ni~ke antropologije,
shvata i opituje kao izraz naro~ite qubavi Bo`ije prema “qubqenim u~enicima”,
da bi se sila Bo`ija pokazala savr{enom u nemo}i qudskoj (2. Kor. 12, 9).
Usho|ewe u `ivot 713
no u analima Akademije, o. Aleksandar u svojstvu dekana grmeo na skupu
svih profesora i studenata, govore}i: “Ne}u dozvoliti da se Akademija
pretvori u steci{te narkomana i homoseksualaca!”)17. Uz to, treba doda-
ti da je, po re~ima Nikite Struvea, “upravo posledwih godina [`ivota]
o. Aleksandru, bez obzira na uspeh wegove propovedi i delatnosti, zapa-
lo da postrada od [institucionalne] Crkve, od raznih sitnih intri-
ga...”18, koje su imale za posledicu komplikovawe wegovih odnosa sa admi-
nistrativnim establi{mentom Pravoslavne Crkve u Americi i razre-
{ewe sa dugogodi{we du`nosti glavnog savetnika pri Sinodu: “Zavr{i-
lo se” – pi{e on 1. februara 1982. u svom “Dnevniku” – “dugo i predugo raz-
dobqe moje ’delatnosti’ u Crkvi kao savetnika, razdobqe moga uticawa
na arhijereje, na ’crkvene poslove’...” Navode}i re~i rimokatoli~kog pi-
sca @or`a Bernanosa da je “stradati za Crkvu – sitnica, u pore|ewu sa
stradawem od Crkve, koje ve} jeste ne{to”, Petar Struve zakqu~uje da je
takvo stradawe o. Aleksandra od Crkve “verovatno, imalo svoga udela u
pojavi raka koji je o. Aleksandar izneo sa potresnim spokojem i, ~ak, sa
rado{}u”.19 Nije dato svakom Hri{}aninu da strada za Crkvu, ali je za-
to – kako o tome jasno svedo~i crkvena istorija – svaki samo`rtveni
sazdateq Crkve morao da ispije svoju ~a{u stradawa “od Crkve”.
Iz “Dnevnika” o. Aleksandra vidimo da su se prvi simptomi smr-
tonosne bolesti (raka mozga) – “zaboravqawe imena” i “pravih re~i”, ja-
vili uo~i Bogojavqewa 1982: “(...) Starost: zaboravqam imenâ, i ne mogu
svagda da se setim pravih re~i” (5. januar 1982.), zapisuje on sa izvesnom
tugom. U simfoniji wegovih dnevni~kih zapisa, od tada sve ~e{}e po-
~iwe da zvu~i i “tonalnost” (omiqeni muzi~ko–bogoslovski pojam o.
Aleksandra!) starosti: katkada u smislu telesne slabosti i nemo}i20, a
17. Aleksandr L. Dvorkin, Otec Aleksandr [meman: Vospominaniæ studen-
ta o rektore, @urnal “Alýfa i Omega”, No. 2/ 46, avgust 2006.
18. Naznakâ o ovim zbivawima ima u dnevni~kom zapisu od 1. februara 1982:
“...Vreme tog ve~nog ’kompromisa’ u kome sam `iveo u Crkvi je pro{lo. Zavr{i-
lo se, da tako ka`em, ne mojom krivicom. Jer, zavr{ilo se, pre svega, dugo i pre-
dugo razdobqe moje ’delatnosti’ u Crkvi kao savetnika, razdobqe moga uticawa
na arhijereje, na ’crkvene poslove’... U po~etku mi je to – za{to to da skrivam –
bilo uvredivo, ’nepravedno’, kao nekakvo nepriznavawe mojih ’zasluga’ i tome
sli~no. Sada, na kraju ~itavog meseca, ne toliko borbe protiv sebe, to jest pro-
tiv postavqawa samoga sebe u sredi{te svega (ja, u dubini, znam da ’vlast’ ne vo-
lim), koliko protiv tuge i pometenosti u du{i, itd... osetio sam svojevrsno
oslobo|ewe... S po~etka mi je bilo te{ko da ne dajem savete, da se ne me{am. A
sada je – lako...”
19. Nikita Struve, Slovo ob o. Aleksandre, Vestnik RHD, No. 149.
20. “[ta je to starost? Ahmatovqevska ’napreduju}a senilnost’? Sedim sati-
ma nad nevelikim ~lankom, prepisuju}i jedan isti prvi pasus prve stranice i...
ni makac daqe!” (Dnevnik, 30. april 1982.).
714 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
katkada u smislu izvesne “odre{enosti” od zemaqskih briga i sujeta.
Ose}awe naglog prispe}a starosti, izvesne “zavr{enosti” svega zemaq-
skog, nekakvog unutarweg “odre{avawa” od svega `itejskog i sujetnog (a,
pre svega, od onoga {to je o. Aleksandar nazivao “crkvenim poslovima”)
odjednom po~iwe “sobom da boji sve”.22 Opaka bolest je, tih meseci, skri-
veno napredovala u wegovom organizmu: i dok su se kozmosom wegovoga
tela {irile zlo}udne magline, du{u mu je – kako to wegovi dnevni~ki
zapisi iz tih meseci nedvosmisleno otkrivaju! – sve vi{e prostrujavalo
tajanstveno predose}awe pribli`avawa smrti – kraja Bogom danog, mi-
sti~kog i svetlog jedinstva du{e i tela, zemaqskoga `ivota.
7. juna 1982, na Duhove, o. Aleksandar u “Dnevnik” zapisuje potre-
sne re~i: “Iz sebe izvla~im posledwu trunku snage...” Glavoboqe ne pre-
staju, javqa se prvi put i “~udna vrtoglavica”, ose}awe potpune telesne
iznemoglosti. Po povratku sa letweg odmora, provedenog sa porodicom, u
skromnoj da~i na jezeru Label u Kanadi, krajem leta 1982, o. Aleksandar
se poverio o. Polu Lazoru, kolegi sa Akademije, da mu je “od po~etka tog
leta veoma lo{e i da prvi put u `ivotu ose}a da je zaista ozbiqno bole-
stan”,23 budu}i da od svoje mladosti nikada nije ozbiqnije bolovao, {to je,
kako je tom prilikom ispovedio, smatrao “neverovatnim blagoslovom” i
darom Bo`ijim. Po~etkom septembra 1982. glavoboqe dosti`u takvu ja~i-
nu da o. Aleksandar “nije mogao da se kre}e”24. 7. septembra 1982. on pi{e
u “Dnevniku”: “Od po~etka leta ne{to se rastrojilo u mom fizi~kom or-
ganizmu. Gotovo neprekidna glavoboqa, a sada, uz to, i nekakva vrtoglavi-
ca, nestabilnost u hodu i, kona~no, katastrofalno slabqewe pam}ewa –
21. “Sve ~e{}e – neko ~udno ose}awe dubinske odre{enosti, slobode od sve te
’napregnutosti’. Kao da se ona mene vi{e ne doti~e, kao da se ve} nalazim sa
one strane nekog grebena, i da vi{e nisam u potpunosti u~esnik tih bura. Do
sasvim nedavno, te bure su bile moj `ivot i ja sam ih mu~no ose}ao kao du-
`nost, kao odgovornost. I, evo, to breme kao da se olak{ava, kao da se pretva-
ra vi{e u objekt [moga] sazrcawa, ali od spoqa, a ne iznutra... [ta je to – [da
li] starost? Ako jeste, onda ponekad ose}am svojevrsni dodir wenoga ’bla`en-
stva’” (Dnevnik, 10. maj 1982).
22. “Okon~alo se jo{ jedno leto u Labelu, a za nedequ dana – 13. septembra – na-
puni}u {ezdeset i jednu godinu! I ja sam, iznenada, neo~ekivano i za sebe samog,
’uzdahnuo’ na to: do te mere mi se svagda ~inilo da preda mnom ima jo{ mnogo,
mnogo `ivota. I odjednom sam se setio {ta je zna~ilo za mene kada bi za nekog
rekli da ima ’preko {ezdeset’ Starost, starac... u boqem slu~aju – ~ovek koji se
ve} ’na`iveo’. I, gle, to je i mene sada ’zadesilo’, i ~esto je prisutno u meni, a
da toga nisam ni svestan, na ovaj ili onaj na~in, boje}i sobom sve...” (Dnevnik,
5. septembar 1982.).
23. Fr. Paul Lazor, Father Alexander Schmemann – A Personal Memoir, 23rd Annual Fr.
A. Schmemann Memorial Lecture at St. Vladimir’s Seminary, January 28 2007,
www.svots.edu.
24. “Divno vreme, ali gotovo da se nisam ni kretao, budu}i da sam se ose}ao
u`asno” (Dnevnik, 20. septembar 1982).
Usho|ewe u `ivot 715
21
imenâ, re~i, ~iwenicâ. Danas sam prvi put osetio nespokoj. [ta je to –
starewe, ili bolest, ili i jedno i drugo zajedno?”.
Zbog pogor{anog zdravstvenog stawa o. Aleksandar je 21. septembra
1982. bio primqen u Wujor{ku bolnicu, gde je podvrgnut detaqnim speci-
jalisti~kim pregledima i gde je utvr|eno da boluje od raka, sa metastaza-
ma na mozgu i plu}ima, koje nije mogu}e le~iti na operativni na~in. 25.
septembra 1982, le`e}i u bolnici, on u svome “Dnevniku” pi{e: “^etvr-
ti dan u Wujor{koj bolnici. Dva tumora, stotine ’testova’. O tome je do-
sadno pisati i zahteva mnogo vremena. Pisma, cve}e, ose}awe ne~eg neza-
slu`enog... I – kako se jednostavno, kako se zapawuju}e jednostavno, u jed-
nom trenutku, mewa ~itava perspektiva... ’Dovde je svet stajao jednostavan
i jasan, ali, od ovog trenutka, on prolazi...’”. Supruga o. Aleksandra, ma-
tu{ka Julijana `ivo se se}a tih dana: “Kada se, sasvim neo~ekivano, ot-
krilo da boluje od raka mozga i plu}a25 u ve} poodmaklom stadijumu, on je
prihvatio svoju sudbinu u punom smislu te re~i, spokojno i jasno, bez ne-
potrebnih re~i, sa unutarwom snagom, koja je svagda bila skrivena. Vrlo
dobro se se}am koliko je ta~no bilo ~asova kada se to dogodilo. Bio je to
trenutak punoga poznawa i potpune jasnosti, signal za polazak na put”.26
Matu{ka Julijana ovde nagla{ava poznawski aspekt suo~ewa o.
Aleksandra sa smrtonosnom bole{}u: on je, svesno i odgovorno, u ~inu
“punoga poznawa” prepoznao bolest kao dar Bo`iji, “~uo” bolest kao po-
ziv Bo`iji, upu}en wemu li~no, poziv na “liturgiju smrti”, o kojoj je on,
godinama pre toga, bogoslovstvovao u svojim crkvenim propovedima i
fakultetskim predavawima. Ali, sada to vi{e nije bila “tema bolesti
u Hri{}anstvu”, ve} stvarnost “wegove bolesti”; i to vi{e nije bila
“tema smrti u Hri{}anstvu”, ve} stvarna “wegova smrt”, u wegovom li~-
nom telu i krvi.
O. Aleksandar je, nekoliko meseci pre pojave prvih simptoma
svoje bolesti, zapisao u “Dnevnik”: “Ju~e, dok sam izlazio sa predavawa o
25. Razumno je pretpostaviti da je, pored gore pomenutih razloga, pojavi neiz-
le~ive bolesti doprinelo i to {to je o. Aleksandar gotovo ~etiri decenije bio
pasionirani pu{a~, o ~emu, na samobespo{tedno iskren na~in, pi{e u “Dnevni-
ku” 14. marta 1978: “Drugi dan Posta i drugi dan nepu{ewa, i, Bo`e moj, kako je
sve to mu~no, beskrajno mu~no! ^udno je to i re}i, ali upravo tu ose}a{, sa svom
snagom, smisao svega onoga {to je – u molitvi, veri, Hri{}anstvu – izra`eno
tim neprestanim: ’Gospode, pomiluj’, u odgovor na Hristovo: Bez Mene ne mo`e-
te ~initi ni{ta... [Jn. 15, 5]. U izvesnom smislu, premda o tome nikada nisam
pisao, pu{ewe ve} odavno ~ini svojevrsni ’fokus’ moga `ivota, sredi{te
pitawa – kako `iveti... Samo oni koji pu{e – i to koji pu{e kao ja, ve} ~etrde-
set godina, a posledwih dvadeset godina, ~ak, po dve paklice na dan – ponavqam,
samo takvi pu{a~i mogu da shvate kakav ogroman, i mu~an, i presudan ne ’pro-
blem’, ve} breme predstavqa pu{ewe, i u kojoj meri – u dubini, u podsvesti – sve,
na ovaj ili onaj na~in, stoji u vezi sa tim bremenom”.
26. Õliana [meman, Zamu`em za svæåennikom, Vestnik Pravoslaviæ, No 133,
ænvarý 1986, S. 123.
716 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Svetoj Tajni Jeleosve{tawa... odjednom me je obasjala misao – da svecelo
bogoslu`ewe te Svete Tajne (~itawe Apostola, Evangelija, molitava,
itd.) razotkriva upravo sâmo to isceqewe, da ta Sveta Tajna jeste sama
Crkva kao Novi @ivot Nove Tvari, te da se i bolest i stradawe pretva-
raju u tu Novu Tvar... Izvan Crkve, bolest i stradawe su poraz, a u Crkvi
[oni su] – pobeda i svedo~anstvo o Carstvu...” (3. decembar 1981.).
Nije pro{lo ni deset meseci od ovog dnevni~kog zapisa, a za~uo se
“signal za polazak na put”: poziv da se slu`i Gospodu – ne vi{e bogo-
slovskom re~ju (o bolesti, stradawu i smrti), ve} stvarnim bolovawem,
stradawem i umirawem u Hristu kao ipostasnim bogoslovstvova-
wem–svedo~ewem pretvarawa stare u Novu Tvar, poraza u pobedu, bolesti
i smrti – u svedo~anstvo o Carstvu Bo`ijem. O. Aleksandar je bio bogo-
slov nagla{eno izo{trene eshatolo{ke “pa`we” – “ose}awa” za Carstvo
Bo`ije, i o~evici wegovoga slu`ewa Liturgije svedo~e da je on svagda po-
sle Molitve Uzno{ewa na Bo`anskoj Liturgiji ~inio metaniju pred
Svetom Trpezom, izgovaraju}i eshatolo{ko Maranata!27 – “Do|i, Gospo-
de, Do{li i Dolaze}i!”. Tim istim ~ulom, on je ~uo i ~uvstvovao poziv
Bo`iji, upu}en mu kroz bolest, i odmah spremno u~inio metaniju svoga
bitovawa pred tajnom Voqe Bo`ije, i, prizvav{i Ime Gospodwe, pohi-
tao k Prizvanom i Dolaze}em Hristu. Matu{ka Julijana vrlo upe~ativo
opisuje tu “eshatolo{ku dinamiku” wegovoga umirawa kao ubrzavaju}eg
pribli`avawa susretu sa Hristom: “Wegovo pribli`avawe k smrti bi-
lo je nalik na voz, koji kre}e posle piska sirene, zahuktava se i polazi,
s po~etka sporo, {kripe}i to~kovima i ispu{taju}i paru, da bi se, po-
tom, kretao sve br`e i spokojnije tamo... tamo gde je ciq svakoga putni-
ka – k dverima Carstva, koja su se otvorila za wega i kojima se on pri-
bli`avao sa mirom i blagodarewem. Nikada ga nisam videla da tako si-
ja, da je tako blagodaran, tako trpeqiv”.28 To – do tada, u o. Aleksandra,
nebivalo – sijawe, blagodarewe i trpewe bilo je istinsko martirisawe
– svedo~ewe pashalne tanatologije (smrtoslovqa) Crkve.
30. septembra 1982. o. Aleksandar pi{e “Bele{ku sa bolni~ke po-
steqe”, upu}enu “bra}i i sestrama, ~lanovima Svetovladimirske porodi-
ce”, koja, jo{ jedanput, otkriva svetopavlovski, radosno–blagodarni, sve-
tli ton wegovoga `ivota i bogoslovqa: “@elim da vam se zahvalim iz du-
bine svoga srca za va{u qubav, molitve i brigu. Nijedna re~ ne mo`e da
izrazi radost koju sam iskusio kada sam osetio kako me je taj topli talas
celoga poneo i uneo u sâmo srce vere, qubavi i nade – svega onoga {to na-
zivamo `ivotom u Hristu, Crkvom... Nedostajete mi i u duhu sam sve vre-
me sa vama. Ovi dani i{~ekivawa obasjani su jarkom svetlo{}u. Mnogo od
27. Peter Scoreer, Alexander Schmemann (1921-1983), Sobornost, Vol. 6, No. 2, 1984, p. 68.
28. Õliana [meman, Zamu`em za svæåennikom, Vestnik Pravoslaviæ, No 133,
ænvarý 1986, S. 123.
Usho|ewe u `ivot 717
te svetlosti dugujem i vama. Svagda se radujte. Neprestano se molite. Za
sve blagodarite [1. Sol. 5, 16–18]”29
3. oktobra 1982, posle Svetoga Pri~e{}a, koje je primio iz ruke o.
Mihaila Aksjonova, le`e}i u Wujor{koj bolnici, o. Aleksandar zapisu-
je u “Dnevnik”: “Trinaesti dan u bolnici. Sve neki ’testovi’... Uop{te
uzev{i, slava Bogu, spokoj, ti{ina. Prisustvo Q.[ane] i devoj~ica... Tek
{to je, po{to me je pri~estio, oti{ao o. M[ihail Aksjonov]... ’Gde je ne-
prestani glas onih koji praznuju i koji gledaju neizrecivu dobrotu Lica
Tvoga...’ ...Vera, nada i qubav”. O~igledno je da o. Aleksandar, u ovom za-
pisu, uvodi temu sopstvene smrti, jer navodi re~i iz “Molitve za upo-
kojene”, kojom se Crkva moli za pokoj du{e umrlih u Gospodu. Re~i “Mo-
litve za upokojene” on ovde izgovara, u pashalno–eshatolo{kom tonu, za
sebe i nad sobom, jer je u duhu ve} po~eo da predoku{a i predopituje svo-
ju smrt kao dar Bo`ije Qubavi, a svoju “liturgiju smrti” kao zapovest
Gospodwu koja je `ivot (Jn. 12, 50). On, odmah posle primawa Svetoga
Pri~e{}a, izgovara zaupokojnu molitvu za samoga sebe, svedo~e}i neraz-
dvojnost Evharistije i vaskrsewa mrtvih, Liturgije i Parusije, Crkve
i Carstva Bo`ijeg, “gde se ne}utno slavi pre~asno i velikolepno Ime
Tvoje, sa Ocem i Svetim Duhom, u vekove vekova. Amin”.30
Bolni~ki dani sa kraja septembra i po~etka oktobra 1982. bili
su za o. Aleksandra, kako vidimo iz svedo~ewa wegove supruge Julijane
i iz wegovih dnevni~kih zapisa, onaj kair™V – pravo, krsno/kqu~no vre-
me aktivnog, evharistijskog prihvatawa bolesti kao pretposledweg
(pre same smrti) “u nizu darova Bo`ijih” kojima je, po wegovim sopstve-
nim blagodarno–slavoslovnim re~ima, od detiwstva bio obasut wegov
`ivot31. Bio je to wegov kair™V i on ga je prepoznao “punim poznawem”:
“vreme je da se slu`i Gospodu”32 evharistijom (=blagodarnim prino-
{ewem na uzdarje Bogu) sopstvenoga bolovawa i smrti. Bio je to onaj
kair™V koji se svakom Hri{}aninu daje jednom u `ivotu, kao wegov ~as
radi koga je do{ao (Jn. 12, 26), kada za wega nastupi li~no wegovo "vreme
za molitvu: 'Da, do|i, Gospode Isuse...'"32a, kada on – po re~ima Sv. Igna-
tija Antiohijskog (koji je, tako|e, od Boga @ivoga dobio na dar, prih-
vatio i ostvario svoj neponovivi kair™V) – zaista tek “zapo~iwe da bi-
va u~enik [Hristov]”.33 I o. Aleksandar je to svoje u~eni{tvo `ivo-
ta–kroz–smrt prihvatio sa smirewem i rado{}u istinskoga u~enika.
29. Fr. Alexander Schmemann, Note From Hospital Bed, www. alexanderschmemann.org.
30. Zavr{etak “Molitve za upokojene”.
31. Dnevnik, 23. avgust 1975.
32. Re~i s kraja Proskomidije, kojima |akon najavquje po~etak Bo`anske Liturgije.
32a. Up. Dnevnik, 22. februar 1979.
33. Sv. Ignatije Antiohijski, Poslanica Rimqanima V, 3, DELA APOSTOLSKIH
U~ENIKA, Man. Hilandar..., Vrwa~ka Bawa - Trebiwe, 2002, str. 229.
718 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Kako svedo~i matu{ka Julijana, o. Aleksandar je svoju bolest na
smrt prihvatio sa duhovnom rado{}u kao svoj put spasewa, put ka Car-
stvu Bo`ijem, i to je u~inio na sebi svojstven na~in, tiho i suzdr`ano,
“bez [spoqa vidivih] emocija, ali – kako veli ona – “u na{ `ivot je u{la
velika radost. To nije bila radost samo`rtvovawa ili mukâ koje je mo-
rao da odstrada. To je bila radost jednostavna i ~ista, sa kojom je on pro-
povedao ~itavog svog `ivota, ali ta se radost sada poja~ala, zato {to je
on ose}ao da }e uskoro ugledati Carstvo, dveri Carstva. Sve ostalo se
zavr{ilo ili, naprotiv, tek je trebalo da po~ne. Vreme `ivotne borbe,
propovedi, op{tewa [sa qudima], ube|ivawa... oti{lo je u pro{lost,
istovremeno kada je tek zapo~eo veliki put koji }e ga u~initi stvarno
slobodnim. On je tada bio nalik onim `enama kojima se Hristos javio
posle Vaskrsewa i rekao im: ’Radujte se!’”34.
O. Aleksandar je, po saglasnom svedo~ewu svih o~evidaca wegovo-
ga bolovawa i smrti (~lanova porodice, prijateqa, sabra}e sve{tenika,
kolegâ sa Akademije), smrtonosnu bolest prihvatio kao kao bogojavqewe
li~no wemu, kao od Boga javqenu mu ne – `alost, ve} radost veliku (Lk.
2, 10), kao Bo`iji poziv na “usho|ewe u @ivot”, upu}en li~no wemu kroz
paradoksiju neizle~ive bolesti, umirawa i raspadawa tela. On je bez-
li~nu i obezli~uju}u bolest prihvatio kao li~ni dar Boga Koji nije
stvorio smrt i Koji se ne raduje propasti `ivih (Prem. 1, 13), ma ko-
liko taj dar bio stra{an ~oveku koga Bog nije stvorio za smrt ve} za
@ivot Ve~ni. I ne samo da je taj dar smireno prihvatio, ve} i vi{e od
toga: on ga je ipostasno i delatno usvojio, u~inio ga duhovno svojim, tj.
li~nim putem i na~inom svog jedinstvenog i neponovivog usho|ewa k
Bogu kroz “liturgiju smrti”, da bi taj Bo`iji dar bolesti mogao da ra-
dosno uznese kao anaforu, evharistiju svog svetlog umirawa i li~no ga
uzvrati Bogu kao uzdarje svoje vere, nade i qubavi. “Evharistija je svag-
da stajala u sredi{tu [memanovog `ivota”35, wegovog sve{teni~kog slu-
`ewa, propovedi i bogoslovstvovawa, kao “`i`a wegovog duhovnog bito-
vawa”,35a i on je evharistiju sopstvene smrti u~inio svetlim sredi{tem,
tavorskim vrhuncem svog zemaqskog `ivota u Hristu.
I zaista nema nijednog od brojnih o~evidaca [memanove “litur-
gije smrti” koji nije bio makar prikosnut, ako ne i obasjan tihom esha-
tolo{kom rado{}u sa kojom je o. Aleksandar savr{io svoje “usho|ewe u
34. Õliana [meman, Zamu`em za svæåennikom, Vestnik Pravoslaviæ, No 133,
ænvarý 1986, S. 123.
35. Peter Scoreer, Alexander Schmemann (1921–1983), Sobornost, Vol. 6, No. 2, 1984, p. 68.
35a. Georgiy Benigsen, ^erez god - Pamæti o. Aleksandra [memana, Vestnik
RHD, Pari`, No. 143, 1984, S. 64
36. Yoost van Rossum, In Memoriam: Alexander Schmemann, The Cathedral News Let-
ter, London, No. 166, July 1984.
Usho|ewe u `ivot 719
@ivot”. Bila je to upravo ona Radost o kojoj je on propovedao i pisao
~itavog svog `ivota: pashalna Radost Carstva Bo`ijeg koju ~ovek ne mo-
`e sâm u sebi da proizvede (jer je ta Radost – nestvorena Energija Bo`i-
ja), ve} koja jeste svetli dar Bo`iji ~oveku, za koji ~ovek mo`e samo u
smirewu da se otvori, u koji mo`e samo sav da se pogruzi.
Jost van Rosum, tada diplomac Svetovladimirske akademije a da-
nas profesor na Bogoslovskom institutu Sv. Sergija, posvedo~io je da o.
Aleksandar ni tokom posledwe godine svoga bolovawa na smrt, nije ni-
malo izgubio od svojstvene mu “harizmatske” odnosno “eshatolo{ke” ra-
dosti: naime, i tada je znao da obodri neraspolo`enog studenta, “pec-
kaju}i” ga {alom da je nema~ki filosof Fridrih Ni~e zaista bio u
pravu kada je “prebacivao Hri{}anima {to stalno imaju tako ’nespasen’
(tj. snu`den, neveseo) izgled”.36
Olga Mejerson, supruga o. Mihaila Mejersona–Aksjonova, koja je za-
jedno sa svojim suprugom bila o~evidac bolovawa i smrti o. Aleksandra
(budu}i da su Mejersonovi bili ku}ni prijateqi sa [memanovima), se}a
se da je o. Aleksandar tih posledwih meseci “podnosio u`asno stradawe.
Vrlo se izmenio. On je za pola godine ostario bukvalno za dvadeset godi-
na. Uvek je bio vrlo krepak, lep i stasit ~ovek, a onda je, gotovo trenut-
no, postao starac. I pri svemu tome on od toga uop{te nije pravio nika-
kvu predstavu... Kod wega nije bilo trunke u`ivqavawa u ulogu hri{}an-
skoga svedo~ewa, mu~eni{tva, askeze ili trpewa u bolesti. Sve do samo-
ga kraja, kada mu je ve} bilo vrlo lo{e, kada god smo bivali u wegovoj bli-
zini, uvek smo pre bili veseli nego tu`ni, zato {to je wegovom stilu bi-
la strana svaka poza stradalnika. Tako je on slu`io. Tako je on `iveo...”37
U istom tonu svedo~i i Aleksandar L. Dvorkin, diplomac Akade-
mije Sv. Vladimira i svetski poznati pravoslavni sektolog, koji je, kao
student i duhovni sin o. Aleksandra, bio li~ni o~evidac wegovog “pra-
znika umirawa”: “O. Aleksandar je godinu dana bolovao od raka, godinu
dana je umirao i zavr{avao svoje poslove. Bio je ~ovek vrlo sna`ne voqe,
vrlo vlastan... Tokom posledwe godine wegovoga `ivota sve {to u wemu
nije bilo sveto, {to je bilo svetovno i grubo – sve je i{~ezlo. Mene je
naprosto pora`avalo kako se on odnosio prema svojoj bolesti – sa og-
romnim smirewem i nekakvim detiwim humorom. Vi|ao sam ga ranije
[na Akademiji] u raznim situacijama, i znao sam kakav [o{tar] ume da
bude. Ali, na kraju, sve je to nestalo i ostala je samo nekakva ~ista i
svetla detstvenost. Uprkos potpunoj telesnoj nemo}i, on je naprosto
sijao od radosti”.38
36. Yoost van Rossum, In Memoriam: Alexander Schmemann, The Cathedral News Let-
ter, London, No. 166, July 1984.
37. Carstvennoe prinæatie kresta – Vospominaniæ Olýgi Meerson i Elenÿ
Dorman ob o. Aleksandre [memane, “Kifa”, No 9 (47), may 2006.
38. Aleksandr L. Dvorkin, Mÿ hoteli `itý ne po l`i, www.russned.ru.
720 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
O. Toma Hopko (kao mla|i sabrat u Crkvi, mla|i kolega na Akade-
miji i zet o. Aleksandra, koji je izbliza mogao da sazrcava “liturgiju
smrti” o. Aleksandra) pi{e da je O. Aleksandar “prihvatio bolest kao
mogu}nost za hri{}ansko svedo~ewe”39 i, sleduju}i svetopavlovskom i
svetoignatijevskom opitu hristolo{ke tanatologije, tu mogu}nost – na-
ro~itim na~inom svoje “liturgije smrti” – ostvario kao svedo~ewe umi-
rawa u Hristu koje jeste usho|ewe u @ivot Hristov. Jer i Hri{}ani-
nov `ivot i Hri{}aninova smrt jesu u Hristu, te i kada `ivi i kada
umire, Hri{}anin jeste Hristov (Rimq. 14, 8). I zato ga ni `ivot ni
smrt ne mogu odvojiti od Hrista (Rimq. 8, 38–39), od “Boga javqenoga u
telu, Koji jeste u smrti @ivot Istiniti...”40, tako da u Hristu i sama
“smrt postaje – ~in `ivota, jer je” – kako o smrti hristolo{ki bogo-
slovstvuje o. Aleksandar – “Hristos ispuwuje Sobom, Svojom qubavqu i
Svojom svetlo{}u”41, Svojim @ivotom i Svojim Carstvom... A smrt puna
Hristovoga @ivota i Hristovoga Carstva jeste upravo svedo~ewe, mar-
tirisawe tog @ivota i tog Carstva.
“On nas je najpre u~io da `ivimo, a onda nas je u~io kako da umi-
remo”42 – to je bilo op{te ispovedawe svih onih koji su svojim o~ima gle-
dali [memanovo kenoti~ko, kroz bolest i smrt, “usho|ewe u @ivot”. Ce-
log svog sve{teni~kog `ivota budu}i u~iteq `ivqewa u Hristu, u~iteq
Crkve kao Liturgije @ivota, on je, na kraju, postao i u~iteq umirawa u
Hristu, hri{}anske liturgije smrti. Postav{i od crkvenoga u~iteqa u
Hristu smireni u~enik Hristov, o. Aleksandar je prihvatio krst prak-
si~kog ispuwavawa “bogoslovqa bolesti” i “bogoslovqa smrti” koje je ~i-
nilo sastavni deo wegovog trijednog svetotajinskog bogoslovqa dobrog,
palog i iskupqenog sveta, bogoslovqa koje je ~itavoga `ivota propovedao
sa amvona Crkve i predavao sa profesorske katedre.
Smrtocentri~na civilizacija ~oveka “ovoga sveta” se, po re~ima
o. Aleksandra43, upiwe iz petnih `ila da iz svog “optimisti~kog”, “vita-
listi~kog” i “progresisti~kog” vidokruga skrajne bolest i smrt (kao
ono {to je “civilizacijski nekorektno”), dok Hri{}anstvo svesno i sve-
tlo prihvata bolest i smrt kao dar Bo`iji. Hri{}anin odgovorno usva-
ja i praktikuje svoju telesnu bolest kao Bogom danu lestvicu duhovnoga
39. Protopresbyter Thomas Hopko, Father Alexander’s Winter Pascha, THE WINTER
PASCHA, Crestwood, New York, 1984, p. 49.
40. Sv. Ignatije Antiohijski, Poslanica Efescima, VII; 2, u: DELA APOSTOL-
SKIH U~ENIKA, Manastir Hilandar..., Vrwa~ka Bawa – Trebiwe, 2002, str. 236.
41. Prot. Aleksandar [meman, Smr}u si smrt zgazio, ZA `IVOT SVETA, Pra-
voslavqe, Beograd, 1979, str. 96.
42. A. Piskunov, Otec Aleksandr [meman, @urnal Moskovskoy Patriarhii,
No. 1, 1994, S. 82.
43. Dnevnik, 20. januar 1976.
Usho|ewe u `ivot 721
o~i{}ewa44 kroz stradawe i Blagodat Bo`iju koja sija “vi{e” u bolesni-
ma nego u zdravima, jer i Bog “vi{e voli” bolesne nego zdrave, i ostavqa
devedeset i devet zdravih da bi prona{ao jednog bolesnog (Mt. 18 12–13).
Bolovawe, tj. stradawe – kako veli o. Aleksandar – “postaje put ka Hris-
tu”44a i “dar Bo`iji, blagodatna pomo} (Bo`ija)”44b ~oveku na tom putu
spasewa. Obna`uju}i se od zdravqa koje ga, po pravilu, ~inim samodovo-
qnim i zaboravnim za Boga, Hri{}anin po~iwe da hodi “uskim putem”
bolesti kao ushodnim putem obnovqenog se}awa na Boga i prisnijeg pri-
op{tavawa Bogu. Bolest za Hri{}anina postaje put li~ne, ipostasne (i
du{evne – umne, voqne i `eqne, i telesne – ko{tane, tkivne, `lezdane,
krvne, limfne) evharistije svecelog wegovog `ivota: s jedne strane, keno-
ti~ko prino{ewe svojih bolova, svojih rana, svoga raspadawa, svoga tru-
qewa, svoga smrada i svoje smrti Hristu, a sa druge – samoumawuju}e ot-
varawe za dolazak Carstva Bo`ijeg koje se pokazuje savr{eno u nemo}i
smrtne bolesti ~ovekove (2. Kor. 12, 9). I, kona~no, Hri{}anin opituje
bolest i smrt kao put li~noga martirijuma – svedo~ewa o iznutarwem
preobra`ewu bolesti i pobedi nad bole{}u evharistijom svoje li~ne
bolesti u Hristu, o preobra`ewu smrti i pobedi nad smr}u evharisti-
jom svoje li~ne smrti u Hristu Koji “sve nemo}i na{e uze i sve bole-
sti ponese” (Mt. 8, 17), Koji je umro za nas na Krstu i vaskrsao, “smerti|
smert} popravq”. Ovo su bile `ive “lekcije” koje je o. Aleksandar, “posta-
ju}i istinski u~enik Hristov”, bez re~i, samim sijawem, tiho{}u i rados-
nom dugotrpno{}u svoga bolovawa na smrt, svoga praznika umirawa odr-
`ao svima oko sebe.
Aleksandar Dvorkin, u svom sinovskom se}awu na o. Aleksandra,
svoga u~iteqa u Hristu i duhovnika, nagla{ava da je najva`nija lekcija,
koju je o. Aleksandar odr`ao wemu i mnogima – lekcija koju je odr`ao
svojom smr}u. “Godinu dana pred smrt” – se}a se Dvorkin – “kada jo{ uvek
nije znao da je bolestan, o. Aleksandar je dr`ao kurs ’Liturgija smrti’45 o
pravoslavnim bogoslu`ewima, povezanim sa pogrebewem, sa opelom, to-
kom koga je govorio o tome kako bi trebalo da umre pravoslavni Hri{}a-
nin i kakvom bi ’idealnom smr}u’ on sâm `eleo da umre”46. ^ovek mora da
bude potpuno svestan da umire, mora da se aktivno duhovno priprema za
44. O bolesti kao doga|aju duhovnog o~i{}ewa i isto~niku duhovne sre}e o.
Aleksandar pi{e u “Dnevniku” 6. novembra 1978, u vreme bolesti svoje supruge
Julijane: (...) Mu~na `alost zbog Q.[ane], sada ve} ~ini postojani ton na{ega
`ivota. Ali, kako nas samo [wena] bolest sve o~i{}uje! Ponekad mi se ~ini, da
nikada nisam bio sa wom sre}niji nego tokom ova ~etiri meseca.”
44a. Protopresbyter Alexander Schmemann, Adress to Antiochian Archdiocesan Con-
vention in Toronto, The Orthodox Church, November 1983.
44b. Prot. Aleksandr [meman, Evharistiæ – Tainstvo Carstva, YMCA–Press,
Pari`, 1984, S. 11.
45. O. Aleksandar pomiwe ta predavawa u svom “Dnevniku” 20. oktobra 1981.
46. Aleksandr L. Dvorkin, Mÿ hoteli `itýne po l`i, www.russned.ru.
722 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
smrt, mora da shvati da se sa wim zbiva krajwe ozbiqna, krajwe va`na
tajna umirawa i smrti. O. Aleksandar je govorio o tome da ~ovek treba
da umre u svom domu (a ne negde “daleko”, u bolnici), u okru`ewu svojih
najbli`ih. I svi bli`wi moraju da budu “svesni {ta se tu zbiva, da bi
pomogli onome koga vole da u~ini taj posledwi korak na hri{}anski
na~in. Tu mora, naravno, da bude prisutan i sve{tenik, i umiru}em mora
da se pro~ita Kanon za razlu~ewe du{e od tela”.47
Ovo Dvorkinovo se}awe nam je naro~ito zna~ajno zato {to }emo
videti da je o. Aleksandar ovu svoju pouku, ovo u~ewe doslovno ispunio
na dälu, ispuniv{i svojim `ivotom i svojom smr}u ota~ku normu isti-
nitog u~iteqstva u Hristu: “Dobro je u~iti, ako onaj koji govori
(=u~i), to i ~ini”.48 Projaviv{i u dugotrpewu bolesti “zadivquju}u voqu
i sabranost pred Bogom i pred qudima”, istinsku hri{}ansku “carstve-
nost – carsko dostojanstvo u no{ewu te{koga krsta”49 o. Aleksandar
je, po svedo~ewu svih o~evidaca bez izuzetka, svoje polagano i stradalno
umirawe od raka pretvorio u propoved Hrista Vaskrsloga,50 u propoved
Carstva Bo`ijeg koje jeste ve} ovde i sada, me|u nama i u nama (Lk. 17, 21).
Govore}i o tome da je o. Aleksandar svoje umirawe pretvorio u li~-
no “apodikti~ko slovo” o vaskrsewu mrtvih, u svedo~ewe Carstva Bo`i-
jeg, u svedo~ansko pou~avawe Drugih i, time, slu`ewe Drugima, mora se
re}i da je nemogu}e ne uo~iti i jedan vrlo neobi~an i bogore~iti detaq
(a Duh Sveti je svagda Duh svetih detaqa, Duh epifanijskih “sitnica”!).
Naime, o. Aleksandar je zapis o prvom nedvosmislenom znaku smrtonosne
bolesti (“zaboravqam imena i re~i”) uneo u “Dnevnik” 5. januara 1982,
ta~no godinu dana posle zapisa o svojoj `eqi i spremnosti da prihvati
na sebe tada{wu bolest svoje supruge Julijane, unesenog u “Dnevnik” 5. ja-
nuara 1981! Nije nebitno, u kontekstu rasvetqavawa tajne praznika umi-
rawa o. Aleksandra i wegovog opita krsno–vaskrsne tanatologije, pome-
47. Aleksandr L. Dvorkin, Russkiy bogoslov s nemeckoy familiey, www.vob.ru.
48. Sv. Ignatije Antiohijski, Efes. XV, 1, Ibid., str. 238.
49. Carstvennoe prinæatie kresta – Vospominaniæ Olýgi Meerson i Elenÿ
Dorman ob o. Aleksandre [memane, “Kifa”, No 9 (47), may 2006.
50. Na isti hri{}anski na~in, tiho i svedo~anski do kraja, svoju “liturgiju
smrti” slu`io je, umiru}i tako|e od raka, |akon Milorad Lazi} (1956-2003), ute-
meqiva~ pravoslavne estetike u Srba u XX stole}u, koji je autora ovog teksta,
prilikom wihovog posledweg susreta, pozdravio na rastanku tako {to je ustao sa
bolesni~ke posteqe i, stoje}i, jedva ali uspravno, kao “istinski u~enik Hri-
stov”, posledwi put pozdravio krepkim: “Hristos vaskrse!”. Za istoriju na{e Cr-
kve }e ostati podatak da se |akon Milorad Lazi} upokojio u bolnici samo neko-
liko ~asova posle odbrane doktorata “Srpska estetika asketizma”, koju je izvr-
{io, posledwim dahovima svog zemaqskog `ivota, le`e}i na bolni~koj posteqi
na Vojno–medicinskoj akademiji u Beogradu. Bila je to, zaista, odbrana smisla
`ivota u Hristu i sa Hristom – Logosom @ivota, Krasotom Koja je spasila svet;
odbrana kojom se, svagda nenametivi, |akon Milorad Bogom uzvisio u istinskog
doctor–a – u~iteqa krasotoqubqa u Hristu.
Usho|ewe u `ivot 723
nuti tu potresnu samo`rtvenu `equ, taj bitijni vapaj koji je o. Aleksan-
dar, u bolu srca, bukvalno “urezao” u svoj “Dnevnik” 5. januara 1981, u vre-
me kada je specijalisti~kim pregledom otkriveno da je wegova supruga
Julijana obolela od tumora na sredwem uhu (za koji se tada sumwalo da je
zlo}udni, a tek kasnije ispostavilo da je benigni): “Tri–~etiri ~asa pre
Nove godine – telefonski poziv iz Baltimora: doktor Nejxer – [Qanin]
tumor je narastao, mora da se operi{e. Od tada – to prisustvo te`ine, sud-
be... Q.[ana] se dr`i zadivquju}e hrabro. Ali, odjednom, napadi straha, ja-
da! I tada: takva `alost, takva `eqa da se meni – samo ne woj! – desi bi-
lo {ta... I zbog toga, nad ~itavim `ivotom – magla tuge, ali i ne~ega uz-
vi{enoga, o~i{}uju}ega”. @eleti preuzeti na sebe smrtonosnu bolest
Drugoga, bolovati i umreti umesto Drugoga – makar to bilo predostvare-
no samo i u nameri – nije li to ve} etos krsne qubavi Hristove, kojom onaj
koji tako voli postaje pri~asnik, saopitnik Smrti i Vaskrsewa Hristo-
vog? Nije li to ve} bio znak unutarwe “spremnosti” o. Aleksandra za we-
govu sopstvenu “liturgiju smrti”?
***
Po izlasku iz bolnice oktobra 1982, o. Aleksandar je pozvao u svoj
dom o. Tomu Hopka, Dejvida Driloka i o. Pola Lazora, svoje prijateqe i
najbli`e kolege sa Akademije, kojom prilikom im je, po wihovim re~ima,
“mirno i hrabro”51 saop{tio dijagnozu koja mu je postavqena u Wujor{koj
bolnici: terminalni kancer mozga i plu}a. Povinuju}i se odluci le-
karskog konzilijuma, o. Aleksandar se podvrgao vi{emese~noj terapiji
citostaticima i zra~ewem, koja, kako se ispostavilo, zbog poodmaklog
stadijuma bolesti, nije dala nikakve rezultate. Tokom narednih meseci
(krajem 1982 i po~etkom 1983.) redovno je putovao iz Krestvuda u Wujork
na terapije i neophodne kontrolne preglede. Po~eo je telesno da slabi i
– kao i svi koji se podvrgnu hemioterapiji citostaticima – da gubi ko-
su i bradu. O. Pol Lazor se se}a da je jednom prilikom, tokom {etwe kroz
park Akademije Sv. Vladimira, o. Aleksandar posegnuo za glavom i bu-
kvalno zahvatio punu {aku svoje kose, koju je rasejao po vazduhu i, sa tu-
gom, rekao: “Do kraja }e se trpeti poni`ewe”.52 Trpewe poni`ewa raspa-
dawa telesnoga organizma, kenoti~ki aspekt bolesti ne samo da je neod-
vojiv od wene “duhovne visine”, ve} predstavqa lestvicu wene visine. Te-
lo se “umawuje”, a duh se – ushode}i apofati~kom lestvicom bolesti – uz-
visuje. Nije li, onda – kako nam to otkriva o. Aleksandar svojim kirig-
matskim bolovawem na smrt, svojim `ivim bogoslovqem smrti – smrtna
bolest zapravo ona li~na Getsimanija bolesnoga Hri{}anina, u kojoj se
51–52. Fr. Paul Lazor, Father Alexander Schmemann – A Personal Memoir, 23rd Annual
Fr. A. Schmemann Memorial Lecture at St. Vladimir’s Seminary, January 28 2007,
www.svots.edu.
724 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
on upodobquje Hristu Getsimanskom, u kojoj on lije krvav znoj srca (Lk.
22, 44), u kojoj se on moli da ga mimoi|e ~a{a ova, ako je mogu}e da je ne
pije (Mt. 26, 42), u kojoj je du{a wegova `alosna do smrti (Mt. 26, 38), u
kojoj on opituje da je telo slabo a duh sr~an (Mt. 26, 41), u kojoj se on
agonijski bori za “amin” svoga spasewa: ne kako ja ho}u, nego kako Ti...
neka bude voqa Tvoja (Mt. 26, 39, 42), za “amin” bolesti i umirawu kao
daru Bo`ijem, kao spasonosnoj Voqi Bo`ijoj.
Period od pretposledweg (4. oktobra 1982.) do posledweg dnevni~-
kog zapisa (1. juna 1983.), period je svojevrsnog “apofati~kog }utawa”, ti-
hovateqskog uzdr`awa od re~i, obitavawa na “duhovnoj gori” bolesti, o
~ijim dubinama i visinama mo`emo samo da naga|amo iz re~i posledweg
[memanovog zapisa u “Dnevniku” 1. juna 1983: “Osam meseci nisam ovde
zapisao ni re~. I to ne zato {to nije bilo ni~ega da se ka`e: verovat-
no nikada nije bilo toliko misli, i pitawa, i utisaka. Ve}, verovat-
no, zbog toga {to sam se bojao te visine na koju me je uzdigla moja bo-
lest; bojao sam se da ne ’padnem’ sa te visine”. Ove [memanove re~i su
ve} re~i opita “ne od ovoga sveta”: Bog @ivi, kroz kenoti~ku vrtoglavost
bolesti, iz “praha” nemo}i umiru}eg tela uznosi du{u ~ovekovu na visi-
ne Bogopoznawa, visine Carstva, i upravo to jeste ta “visina bolesti”, tj.
duhovna visina umirawa u Hristu, o kojoj [meman ovde pi{e. Praksa
“liturgije smrti” se ovde pokazuje kao istinito, ipostasno uzla`ewe i
ula`ewe u teoriju – sazrcawe, u~estvovawe u @ivotu Bo`ijim, a u tom
stawu, dok ono traje, ne treba govoriti da se ne bi “palo sa visine”. Osmo-
mese~no apofati~ko uzdr`awe od re~i u “Dnevniku” zapravo govori o na-
dizrazivom intenzitetu duhovnih – kenoti~kih i poznawskih zbivawa i
opita kroz koje je tih meseci o. Aleksandar prolazio, obnavqaju}i i
praktikuju}i svetoignatijevski opit da je “boqe }utati a biti, nego
govoriti a ne biti”.53 Tek kada se u potpunosti smirio na “visini bole-
sti” kao na gori poznawa @ivota Hristovog kroz o~i{}uju}e stradawe, i
kada je iskusio i poznao da mu je “dobro biti”54 (Mt. 17, 4) u najuzvi{eni-
jem kenosisu “liturgije smrti”, on 1. juna 1983. u “Dnevnik” upisuje malo-
pre pomenuti posledwi zapis.
Taj, po svojoj biblijskoj jednostavnosti i dubini, potresni dnev-
ni~ki zapis o. Aleksandar zavr{ava doksolo{kom re~enicom evhristij-
skog prepoznavawa, ispovedawa i slavqewa ~itavoga `ivota kao dara
Bo`ijeg, kao Bogom dane sre}e (=susreta, op{tewa, zajedni~ewa) sa Bo-
53. Sv. Ignatije Antiohijski, Efes. XV, 1, Ibid., str. 238.
54. Tim tavorskim ispovedawem on }e zavr{iti i svoju posledwu propoved,
odr`anu u paraklisu Sv. Tri Jerarha na Svetovladimirskoj akademiji, 24. novem-
bra 1982. dve i po sedmice pre upokojewa, kao i svoje `ivotno delo “Evharistiju
– Svetu Tajnu Carstva”, ~ije je posledwe redove, ispisao, tako|e, u isto vreme,
krajem novembra 1983.
Usho|ewe u `ivot 725
gom @ivim i Wegovim `ivim qudima: “Aktivno prisustvovawe –
Q.[ane]55. Mislim da uop{te ne bi ni bilo tih, u osnovi, mirnih i dubo-
kih osam meseci da ona nije bila sa mnom. Tri puta dolazio Andrej. Tri
puta dolazio Serjo`a. Dolazili Tka~ukovi... O, kakva sve to be{e sre-
}a!”. O, kako sav taj `ivot be{e susretawe sa Bogom, zajedni~ewe sa Bo-
gom, poznawe Boga, blagodarewe Bogu, slavoslovqewe Boga (jer druge
istinite Sre}e za ~oveka Bo`ijeg osim ove – nema!). Susretawe – gde?
Ta~nije – u kome? Pa, u `ivim li~nostima koje su “po obrazu i podobiju
Bo`ijem”: ne u pojmu, ne u metafizici, ne u “sistemu” niti “zakonu” fi-
losofskom, eti~kom niti “religijskom” (makar i “najsavr{enijem”, “naj-
duhovnijem”...), ve} – u Qani (Julijani, supruzi: “aktivno prisustvo”, “da
nije bilo we”....), u Andreju (bratu–blizancu: ”dolazio Andrej”), u Serjo-
`i (sinu Sergeju: “dolazio Serjo`a”), u Tka~ukovima (}erki Ani i
wenom suprugu o. Jovanu Tka~uku, zetu o. Aleksandra, i wihovoj deci, unu-
cima o. Aleksandra). Na kraju svega, ostaju – da svetle! – samo Licâ i
li~na Imena, Bog @ivi i du{a `iva, ono Bo`ansko “licem u lice”,
“imenom u ime”, ~ista Sre}a uzajamnosti, qubveno sapro`imawe prisu-
stava. Zaista je bli`wi moj – spasewe moje, jer je `ivo bogojavqewe, jer
je `iva i `ivotvorna parusija Boga @ivoga li~no meni (o. Aleksandar
– ne slu~ajno! – koristi ovde ontolo{ke, liturgijske, parusijske pojmove
prisustvovawa i dola`ewa). “O, kakva, sve to be{e sre}a”: od izbe-
gli~kog ro|ewa 13. sepembra 1921. u Revequ (danas – Talinu, u Estoniji)
pa sve do tog svetlog 1. juna 1983. u dekanskom kabinetu Svetovladimir-
ske akademije u Krestvudu – sve be{e dar Bo`iji, sve be{e bogojavqewe
kroz bli`we, sve be{e susretawe sa Hristom, sve be{e ula`ewe u Car-
stvo Bo`ije, sve be{e predopitovawe mira i radosti u Duhu Svetome,56
{to i jeste jedina istinita sre}a i radost za ~oveka Bo`ijeg.
***
Prvih meseci 1983, “sve do Pashe”, o. Aleksandar je ubrzano radio
na na ispravqawu i dovr{ewu svog, mnogo godina pisanog i dopisivanog,
`ivotnog dela “Evharistije – Svete Tajne Carstva” (koju u “Dnevniku” na-
ziva – “Liturgijom”), kwige svekolikog wegovog liturgijskog i pastir-
skog `ivota i opita, svekolike wegove Vere i Bogoslovqa,57 kao i na pre-
gledawu prevodâ wegovih kwiga sa engleskog na ruski jezik, zato {to je,
kako sâm pi{e u “Dnevniku”, “odjednom za`eleo da wegove engleske kwige
55. Qana – Julijana, supruga o. Aleksandra.
56. Ovo mesto iz Rimq. 14, 17 je, po re~ima o. Tome Hopka, bilo najomiqenije
biblijsko mesto o. Aleksandra, na koje se on naj~e{}e pozivao u svojim besedama
i predavawima (Fr. Thomas Hopko, No Longer Merely an Echo, The Orthodox Church,
Vol. 20, No. 12, December 1984, p. 3).
57. Nikita Struve, Slovo ob o. Aleksandre, Vestnik RHD, No. 149.
726 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
iza|u na ruskom jeziku”.58 “Evharistiju” }e, pribiraju}i posledwe trunke
snage, dovr{iti krajem novembra 1983, dve i po sedmice pred upokojewe.
Mesecima je studentima i kolegama–profesorima govorio za “Evharisti-
ju”: “Toliko bih `eleo da je zavr{im... Samo kada bi mi Gospod dao vreme-
na da zavr{im Evharistiju. Samo kada bih to uspeo...” I Gospod mu je dao,
vide}i toliki trud i qubav wegovu. Nekih dvadesetak dana pre upokoje-
wa, krajem novembra 1983, do{ao je na sveno}no bdewe i u Oltaru rekao
Aleksandru Dvorkinu, dok mu je ovaj, kao stariji oltarnik, pomagao u ob-
la~ewu bogoslu`benih ode`di: “Slava Bogu, kwigu sam napisao, stavio
sam posledwu ta~ku!”.59
Evo kako se Sergej Aleksandrovi~, sin o. Aleksandra, se}a tih po-
sledwih dana zemaqskoga `ivota svoga oca: “Kada je ve} bio te{ko bole-
stan, wega su pozivali da odr`i posledwe predavawe, wemu su uru~ivali
nekakve nagrade, birali ga na neke polo`aje. On je nastavqao da radi, dok
god je to mogao...Pred smrt je `urio da zavr{i ’Evharistiju’, koju je uspeo
da dovr{i60 dve sedmice uo~i svog upokojewa. On je sve svoje snage ulo`io
da bi dovr{io tu kwigu i, zavr{iv{i je, spokojno se predao smrti...”61
Kratki Predgovor “Evharistiji”, napisan novembra 1983, otkriva
jednostavnu summa–u celokupnog bogoslovskog dela o. Aleksandra i, bu-
du}i da je pisan u toku wegove “liturgije smrti”, predstavqa svojevrsnu
“posledwu bogoslovsku izjavu” koja organski ulazi u ~in wegovog “pra-
znika umirawa”:
“Ova kwiga nije uxbenik liturgi~koga bogoslovqa i nije nau~no
istra`ivawe. Pisao sam je u retkim trenucima slobodnoga vremena,
~esto sa prekidima, i sada sva ta poglavqa objediwujem u jednu celi-
nu, bez ikakvih pretenzija na punotu ili sistemati~nost.
Ova kwiga je niz razmi{qawa o Evharistiji. Me|utim, ta raz-
mi{qawa nisu zasnovana na “nau~noj problematici”, ve} na opitu,
ma koliko on bio i malen i ograni~en. Vi{e od trideset godina slu-
`io sam Crkvi kao sve{tenik, kao nastavnik bogoslovqa, kao pa-
stir i u~iteq. I tokom svih tih trideset godina nije me napu-
{talo izvesno osnovno pitawe o Evharistiji, o wenom mestu u Cr-
58. Dnevnik, 1. juni 1983.
59. Aleksandr L. Dvorkin, Otec Aleksandr [meman: Vospominaniæ studen-
ta o rektore, @urnal “Alfa i Omega”, No. 2/ 46, avgust 2006.
60. Treba, naravno, re}i da je “Evharistija”, u strogo nau~no–akademskom smis-
lu, ostala nedovr{ena, ali u toj “nedovr{enosti” ne treba videti wen nedosta-
tak, ve}, naprotiv, wen kvalitet kao `ive “neposredne re~i velikoga sve{teni-
ka i pastira, koja od ~italaca nije udaqena naknadnim autorskim ispravkama i
gla~awem forme” (Aleksandr L. Dvorkin, Otec Aleksandr [meman, Vospomi-
naniæ studenta o rektore, @urnal “Alfa i Omega”, No. 2/ 46, avgust 2006.).
61. “On ostalsæ dlæ menæ `ivÿm...” (intervõ s Sergeem Aleksandrovi~em
[memanom), @urnal Moskovskoy Patriarhii, No. 1, 1994, S. 86.
Usho|ewe u `ivot 727
kvi, pitawe koje se bukvalno javilo jo{ u mladosti i koje je rado{}u
ispunilo sav moj `ivot. Ali, na`alost, ne samo rado{}u. Jer {to
je stvarniji postajao sâm opit Evharistije, Bo`anske Liturgije,
Svete Tajne pobede Hristove i Wegovog proslavqewa, tim je vi{e
ja~alo ose}awe da u Crkvi postoji svojevrsna evharistijska kriza. U
Predawu Crkve se ni{ta nije promenilo, ali se promenilo shva-
tawe Evharistije i same wene su{tine.
Su{tina te krize jeste nesklad izme|u onoga {to se savr{ava i
shvatawa, tj. opitovawa onoga {to se savr{ava. U izvesnom stepe-
nu ta kriza je svagda postojala u Crkvi. @ivot Crkve, ta~nije cr-
kvenoga naroda nikada nije bio savr{en i idealan, ali ta se kriza
vremenom pretvorila u nekakvo hroni~no, normativno stawe, u ne-
ku prikrivenu“shizofreniju”. I ta “shizofrenija” truje Crkvu,
potkopavaju}i samu osnovu crkvenoga `ivota.
Me|utim, mi, bez ikakvog preuveli~avawa, `ivimo u stra{noj i
duhovno opasnoj epohi. Ona je stra{na ne samo zbog mr`we, podela i
krvi. Ona je, pre svega, stra{na zbog sve ja~e pobune protiv Boga i
Wegovoga Carstva. Ponovo je ~ovek, umesto Boga, postao mera svih
stvari; ponovo ideologija i utopija, umesto vere, odre|uju sobom du-
hovno stawe sveta. Zapadno hri{}anstvo je u jednom trenutku pri-
hvatilo takvu perspektivu: gotovo magnoveno se pojavila “teologi-
ja oslobo|ewa”, a ekonomska, politi~ka i psiholo{ka pitawa su so-
bom zamenila hri{}ansko vi|ewe sveta i slu`ewe Bogu. Po ~itavom
svetu kre}u se neke monahiwe, bogoslovi i jerarsi koji tra`e – od
Boga? – nekakva prava koja bi {titila abortus i izopa~enosti, a
sve u ime sveta, saglasnosti i sjediwewa svih ujedno.
Ali, i u tome i jeste ~itava stvar, Gospod Isus Hristos nam ni-
je doneo, niti objavio “ovaj svet”. Mnogima se mo`da mo`e u~initi
~udnim to {to kao odgovor na krizu predla`em da obratimo na{u
pa`wu ne na razmatrawe elemenata te krize, ve} na samu Svetu Taj-
nu Evharistije, tj. na Crkvu koja tom Svetom Tajnom `ivi. Da, ve-
rujem da upravo u tome jeste svetiwa nad svetiwama Crkve – izvor
o~ekivane obnove, u tom usho|ewu Crkve k Trpezi Gospodwoj, u Car-
stvo Wegovo. I verujem, kao {to je svagda verovala Crkva, da ta
obnova zapo~iwe izlaskom iz ovoga sveta, prequbotvornoga i gre-
{noga, “odbacivawem svake brige”. Prizvawe Crkve i isto~nik
wenog slu`ewa nije ideolo{ka sujeta i buka, ve} dar – Neba.
Verujem da je, po milosti Bo`ijoj, upravo Pravoslavqe sa~uvalo
i kroz sve vekove iznelo to vi|ewe, to samopoimawe Crkve, to
znawe da “tamo gde je Crkva tamo jeste i Duh Sveti i sva punota
blagodati” (Sv. Irinej Lionski, Protiv jeresi, 4, 18). Ali, upravo
zbog toga {to je to tako, mi pravoslavni smo du`ni da u sebi na|e-
mo snage da se pogruzimo u tu evharistijsku obnovu Crkve. Ovde se ne
728 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
radi o “reformama” , “prilago|avawima”, “modernizaciji” i tome
68
sli~no. Radi se, naprotiv, o povratku onome vi|ewu, onome opitu
kojim je Crkva `ivela od po~etka.
Ciq ove kwige i jeste u tome da podseti ~itaoce na tu ~iwe-
nicu. Pisao sam je, misle}i na Rusiju, sa bolom, ali, u isto vreme, i
sa rado{}u zbog we. Mi ovde, na slobodi, mo`emo da razmi{qamo i da
umujemo. Rusija `ivi ispovedawem i stradawem. A to stradawe, ta
vernost jeste dar Bo`iji, blagodatna pomo}. I ako samo deli} ono-
ga {to `elim da ka`em do|e do Rusije i ako se u bilo ~emu poka`e ko-
risnim, smatra}u, sa blagodarno{}u Bogu, da je moje delo ispuweno”.69
“Evharistiju – Svetu Tajnu Carstva” o. Aleksandar }e zavr{iti
re~enicom “Gospode, dobro nam je ovde biti” (Mt. 17, 4) – tavorskim
blagodarno–evharistijskim, bogopoznawskim ispovedawem dobrosti sve-
ga u Hristu – sveta Bo`ijeg, Crkve Bo`ije, Carstva Bo`ijeg.
***
O. Aleksandar je, i pored pogor{avawa zdravstvenog stawa, tokom
prole}nog semestra 1983. godine, nastavio redovno da slu`i u Parakli-
68. Tanatografija (smrtopis) svakako nije mesto za razmatrawe slo`enog pi-
tawa zasnovanosti i opravdanosti odnosno nezasnovanosti i neopravdanosti
optu`bi za “reformatorstvo” i “novatorstvo”, koje se, sa razli~itih strana,
upu}uju ne samo na ra~un bogoslovqa ve} i same li~nosti o. Aleksandra, ali
smatramo da je u vezi sa ovim pitawem, za ovu priliku, dobro ~uti glas onih ko-
ji su o. Aleksandra li~no poznavali. Evo {ta ka`e Sergej A. [meman, sin o.
Aleksandra: “O. Aleksandar nije bio ’radikal’. Znaju}i wega, to je nemogu}e,
~ak, i zamisliti! On je bio ~ovek vrlo konzervativan... On se trudio da shvati
i objasni za{to postoji crkveno Predawe. On ga nije odbacivao, mi smo u wemu
`iveli” (“On ostalsæ dlæ menæ `ivÿm...” – intervõ s Sergeem Aleksandrovi-
~em [memanom, @urnal Moskovskoy Patriarhii, No. 1, 1994, S. 89). Aleksan-
dar L. Dvorkin, duhovno ~ado i student o. Aleksandra, predawski orijentisani
bogoslov i jedan od vode}ih sektologa Ruske Pravoslavne Crkve je kategori~an:
“O. Aleksandar nije bio, kako se danas pri~a, nikakav reformator. On uop{te
nije bio reformator. On je bio harmoni~na i celovita li~nost, i ono glavno na
{ta je prizivao i ~emu je u~io jeste da se sve [u Crkvi) shvata pravilno, da se
razlikuje istinsko Predawe od la`nih predawa” (Russkiy bogoslov s nemeckoy
familiey, www.vob.ru). Olga Mejerson, supruga wujor{kog sve{tenika o. Miha-
ila Mejersona–Aksjonova, koja je o. Aleksandra poznavala u svojstvu ku}nog pri-
jateqa, se}a se o. Aleksandra na slede}i na~in: “U wemu je postojala izvesna
[bogoslovska] pasija, ali to je stajalo u vezi sa tim {to je bogoslovqe bilo
wegov `ivot koji nije imao nikakve veze ni sa kakvim reformatorstvom” (Car-
stvennoe prinæatie kresta – Vospominaniæ Olýgi Meerson i Elenÿ Dorman
ob o. Aleksandre [memane, “Kifa”, No 9 (47), may 2006.). O. Aleksandar Gar-
klas, paroh crkve Svete Trojice u Ist Midouvu, u Wujorku, jo{ je kategori~ni-
ji: ”O. Aleksandra je veoma nervirao pojam ’liturgijsko novatorstvo’. On nije
ni stvorio, niti improvizovao liturgijsko bogoslovqe. On je bio istinski sin
Crkve i artikulisani izlo`iteq onoga {to je nau~io od Crkve” (Fr. Alexander
Garklavs, A Recollection, Jacob’s Well, Fall–Winter, 1998-1999).
Usho|ewe u `ivot 729
su Sv. Tri Jerarha na Akademiji Sv. Vladimira, da vr{i svoje dekanske
du`nosti i da dr`i predavawa i to ne samo na Akademiji, ve} i, kao
gostuju}i predava~, na fakultetima {irom Amerike. Uprkos telesnim i
du{evnim stradawima prouzrokovanim napredovawem bolesti, on nije gu-
bio smisao ni voqu za svoje bogoslovske {ale, zbijaju}i ih, naro~ito, na
ra~un sopstvene bolesti. “Iz wega je sijao duh radosti i veselosti, koji
je osvajao i privla~io svakoga”.69a Budu}i da je, zbog terapije citostati-
cima, gotovo potpuno izgubio apetit, jedno jutro se, videv{i o. Pola La-
zora kako slatko jede, nasmejao i na{alio u bogoslovsko–humornom tonu
po kome je bio poznat: “O~e Pol, zdrav si i dobro jede{, a ja sam, eto, bo-
lestan i jedva da mogu da popijem {oqu kafe. No, kao {to zna{, neki od
nas }e umreti bolesni, a drugi }e umreti zdravi, ali umre}emo svi!”.70
Rak je o. Aleksandru za kratko vreme isisao svu energiju, dra-
sti~no promenio wegov spoqa{wi telesni izgled, tako da se “energi~-
ni, sna`ni, mladoliki ~ovek za nekoliko sedmica pretvorio u oronulog
starca”. “On je postao stradalni sluga. Ali, wegov um i pronicivost,
liturgijski `ivot i molitve su ostali netaknuti. Nastavio je da dr`i
predavawa svetovladimirskim studentima koje je voleo do smrti. U~e-
stvovao je na institutima za studente, ~lanove hora, ikonografe, ve-
rou~iteqe, bogoslove i sve{teni~ku bratiju. Nastavio je da radi kao de-
kan i u~estvovao u svakom skupu fakultetskog i upravnog odbora. Prih-
vatao je pozive na skupove razli~itih pravoslavnih jurisdikcija u Se-
vernoj Americi. Nastavio je da pi{e, propoveda, pou~ava, savetuje i sve-
do~i veru. Sve ovo uprkos bolu i stradawu...”71 Krst iscrpquju}eg bavqe-
wa administrativno–birokratskim “crkvenim poslovima” i papirolo-
gijama, breme polo`aja i zvawa ({to je sve bilo ne{to najstranije we-
govom duhovnom mentalitetu i senzibilitetu72, {to ga je ne samo dra-
sti~no ometalo u porodi~nom `ivotu, bogoslovskom radu i pisawu,73 ve}
je, bez sumwe, doprinelo i kona~nom rastrojstvu wegovog telesnog orga-
69. Prot. Aleksandr [meman, Evharistiæ – Tainstvo Carstva, YMCA–Press,
Pari`, 1984, S. 9–11.
69a. Georgiy Benigsen, ^erez god - Pamæti o. Aleksandra [memana, Vestnik
RHD, Pari`, No. 143, 1984, S. 66.
70. Fr. Paul Lazor, Father Alexander Schmemann – A Personal Memoir, 23rd Annual Fr. A.
Schmemann Memorial Lecture at St. Vladimir’s Seminary, January 28 2007, www.svots.edu.
71. George S. Corey, Protopresbyter Alexander Schemann – A Celebration of Life and
Death, The Word, Vol. 28, No. 2, 1984, p. 3.
72. O. Aleksandar 12. oktobra 1974. u vezi sa ovim zapisuje: “’Dekan’, ’proto-
prezviter’, ’profesor’ – katkada (osobito u ovakvo usamqeno, sun~ano jutro, kao
{to je dana{we) sna`no ose}awe da sve to nema nikakve veze sa mojom li~no-
{}u. Ali, to odre|uje 90% moga `ivota, op{tewa sa qudima... Kad skine{ tu
masku, ’{okira{’ qude: kako je to on postao on sâm! I kako se samo lako li~nost
rastvara u tu masku i kako je samo lako zavoleti tu masku!”
73. O ~emu je, sa tugom i mukom, pisao na desetinama mesta u “Dnevniku” (npr.
7. marta ili, pak, 23. juna 1982.).
730 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nizma), izneo je do kraja, u krsnoj poslu{nosti Crkvi, u hri{}anskom
dugotrpewu.
Aleksandar L. Dvorkin – koji je u vreme bolovawa o. Aleksandra
vr{io poslu{awe starijeg oltarnika paraklisa Sv. Tri Jerarha na Aka-
demiji Sv. Vladimira, {to mu je omogu}ilo da u~estvuje “na svim bogo-
slu`ewima koje je slu`io o. Aleksandar” i da bude o~evidac wegove “li-
turgiju smrti” u onoj fazi u kojoj se ona jo{ uvek savr{avala i u Olta-
ru Bo`ijem – svedo~i da nijednom nije video niti ~uo da se o. Aleksan-
dar po`alio na slabost, bolove ili nemo}: “Sve {to ga je sna{lo podno-
sio je spokojno i sa ~vrstinom...” Pre bolesti, o. Aleksandar je, po svedo-
~ewu sabra}e–saslu`iteqa i prislu`iteqa, “Liturgiju slu`io carski.
I nemogu}e je to druga~ije opisati – carski se kretao po hramu, carski
je bio svaki wegov korak, re~, vozglasi, pokreti”.74 A sada su morali da
mu poma`u da se obu~e za Liturgiju, da mu pru`aju ruku da se popne i da
si|e sa amvona, jer za to vi{e nije imao snage... Sve to je on prihvatao sa
krajwim i jednostavnim smirewem. “Prema svojoj nemo}i se odnosi sa hu-
morom i sa ogromnom blagodarno{}u uzvra}ao na svaku pomo}... Znao je ve-
selo da se nasmeje i na{ali na ra~un svoje onemo}alosti, dok su mu poma-
gali da obu~e felon ili dok su mu name{tali sve{teni~ke narukvice”.
“Izgledao je kao oronuli starac, ali su mu o~i postale potpuno kao u de-
teta – ~iste, iskrene i {iroko otvorene za svet. Dar radosti i blagodar-
nosti, o kome je stalno pisao u svojim Dnevnicima, u tom periodu se kod
wega projavio u punoj meri. On je, kao dete, po~eo da zavisi od drugih qu-
di, od wihove pomo}i i podr{ke, i on je sa rado{}u, poverewem i blago-
darno{}u prihvatao tu pomo}. On je bio spreman za susret sa Hristom”.75
Tokom te posledwe godine, pi{e prot. Georgije Benigsen, “poste-
peno se tawila telesna opna o. Aleksandra, ali je ispod we, kao ispod
~istoga stakla svetiqke, sve jarkije svetleo plamen duha”...75a
Posledwih meseci zemaqskoga `ivota, tokom leta i jeseni 1983,
sabra}a sve{tenoslu`iteqi o. Aleksandra su, u Oltaru paraklisa Sv.
Tri Jerarha, bili svedoci te{kih i veli~anstvenih trenutaka wegovoga
slu`ewa i borbe za slu`ewe Svete Liturgije. Nesigurnoga hoda, usled
slabosti mi{i}a nogu i napada vrtoglavice, o. Aleksandar je znao da po-
srne ili da se saplete u Oltaru tokom bogoslu`ewa. U nekoliko navra-
ta, naro~ito tokom posledih sedmica `ivota, desilo se da zbog prekida
u pam}ewu (koji su bili posledica {irewa zlo}udnih prorasta u mozgu)
nije mogao da prati tok slu`be, te nije znao gde i kada treba da se
ukqu~i u slu`bu. Jednom prilikom, kada je trebalo da besedi, zamolio je
74–75 Aleksandr L. Dvorkin, Otec Aleksandr [meman: Vospominaniæ stu-
denta o rektore, @urnal “Alfa i Omega”, No. 2/ 46, avgust 2006.
75a. Georgiy Benigsen, ^erez god - Pamæti o. Aleksandra [memana, Vestnik
RHD, Pari`, No. 143, 1984, S. 65.
Usho|ewe u `ivot 731
o. Pola Lazora da besedi umesto wega, rekav{i mu: “Nisam u stawu danas
da besedim!”. Samo Bog @ivi zna kroz kakve je unutarwe drame prolazio
i kakve je du{evne patwe trpeo, tokom posledwih meseci i sedmica `i-
vota, na Bo`anskim Liturgijama koje su bile srce i svetiwa nad sveti-
wama svekolikog wegovog `ivota, kada vi{e nije mogao sâm da obu~e
ode`de, kada se jedva kretao po Oltaru, kada nije mogao da izgovori pro-
poved, kada nije mogao da kadi, niti da vr{i Uzno{ewe...
“Jedini put kada sam video da vi{e zaista ’ne mo`e’ – se}a se o.
Pol Lazor – bilo je na kraju Bo`anske Liturgije na Vavedewe Presvete
Bogorodice (21. novembra 1983, tri sedmice pre upokojewa), kada se, po-
sle Liturgije... naslonio na zid blizu ulaza u @rtvenik i, lica skrive-
nog u rukav ruke na koju se oslonio, zaplakao glasno i nesuzdr`ano...”.76 O.
Aleksandar je, poput Sv. Jovana Kron{tatskog, zaista, “umirao kada ne
slu`i Liturgiju”77 i telesno umirawe koje je ga je sve vi{e onemogu}ava-
lo da slu`i Evharistiju bilo je za wega uzrok ogromne duhovne patwe:
umre}e i vi{e ne}e mo}i da slu`i Svetu Tajnu Carstva Bo`ijeg! Ali,
taj wegov liturgijski heroizam, to odstojavawe umirawa na nogama pred
Trpezom Carstva bio je ~in “`ivota neumiru}eg”, beskrvni martirijum
(svedo~ewe, sijawe) velike Tajne Vere (1. Tim. 3, 16) Boga Koji se javio u
Telu, Hrista Liturgije. I ta wegova tuga za qubqenom Liturgijom koju
vi{e ne}e mo}i da slu`i u zemaqskom `ivotu, taj wegov “svetotajinski
pla~” bio je delatno i opitno ostvarewe, ispuwewe, potvr|ewe i zape~a-
}ewe bogoslovqa stradawa ~ije je buktave redove o. Aleksandar, kako
nam to otkriva wegov “Dnevnik”, zapisivao sa suzama – on “najnesentimen-
talniji od svih qudi”78 – pi{u}i o herojskom umirawu rimokatoli~kog
opata Marsela @usa79: “...Zavr{io sam ju~e @usovu biografiju. Dok sam
~itao o wegovoj smrti (umirao je tri godine u mukama), o wegovim nat~o-
ve~anskim naporima da slu`i misu, o toj vernosti, smirewu i poslu{no-
sti – grunule su mi suze. Svagda ose}am da se tu nahodi najva`nija i, za-
to, najte`a tajna Hri{}anstva: spasonosnost stradawa. Ne ’iskupi-
teqnost’, ve} upravo ’spasonosnost’” (14. januar 1976.). Takvu vernost, ta-
kvo smirewe i takvu poslu{nost je posvedo~io i o. Aleksandar svojim
“nat~ove~anskim naporima da slu`i Liturgiju” sve dok je mogao da stoji
na nogama, pogru`avaju}i se u “najte`u tajnu Hri{}anstva – u spasono-
76. Fr. Paul Lazor, Father Alexander Schmemann – A Personal Memoir, 23rd Annual Fr. A.
Schmemann Memorial Lecture at St. Vladimir’s Seminary, January 28 2007, www.svots.edu.
77. Ep. Venijamin Fed~enkov, Nebo na zemqi – u~ewe o Liturgiji Sv. Jovana
Kron{tatskog, Svetigora, Cetiwe, 2007, str. 15.
78. Kako je, ne jednom, znao sebe da opi{e u svojim dnevni~kim zapisima (npr.
10. aprila 1978.).
79. Opat Marsel @us (Marcel Jousse) 1886-1961, francuski rimokatoli~ki antro-
polog, osniva~ “antropologije gesta”, istra`iva~ jezika kojim je govorio Isus.
732 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
snost stradawa”, opituju}i tu tajnu i prosvetquju}i se wome kroz unu-
tarwe suze, znoj i krv sopstvene “liturgije smrti”, koju je savr{io u bi-
blijskoj jednostavnosti: bez ijedne velike i zagrcnute re~i, bez trunke
teatralnosti i samosa`aqevawa, ~ak i zbijaju}i {ale na ra~un svoje bo-
lesti i nemo}i, pritom, sve vreme i do kraja u krajwoj hri{}anskoj oz-
biqnosti, trezvenosti i sabranosti.
30. jula 1983. na poziv mitr. Filipa (Salibe) o. Aleksandar je uzeo
u~e{}a na sve~anom skupu Antiohijske Pravoslavne Arhiepiskopije Se-
verne Amerike, kojom prilikom mu je mitropolit Filip, kao poglavar
Arhiepiskopije, “u znak qubavi i blagodarnosti” uru~io “Antonijevsku
zlatnu medaqu”, najvi{e crkveno odlikovawe Antiohijske Arhiepisko-
pije, uz slede}e re~i: “Ne znam nijednog savremenog pravoslavnog bogo-
slova koji je vi{e uticao na na{e bogoslovqe, duhovni `ivot i misao od
o. Aleksandra [memana... koji je svojom obnovom evharistijskog bogo-
slovqa doveo do duhovnog preporoda u hiqadama parohija {irom pravo-
slavnog sveta”80. Svoje obra}awe ovom skupu o. Aleksandar je zapo~eo re-
~ima blagodarnosti svima onima koji su mu tokom ~itave te godine “od
kada se razboleo poslali toliko poruka qubavi, sastradawa i ohrabrewa,
da se sama bolest preobrazila u wegovome srcu”: “Bolest mi je” – ispove-
dio je on tom prilikom – “otkrila qubav Hristovu sa silinom, svetlo-
{}u i rado{}u koji su samu bolest pretvorili u novi dar i novi blago-
slov.” Potom je, na nadahnut na~in, “poku{avaju}i da nadi|e uobi~ajeni,
povr{ni banketski optimizam”, izneo kratak pregled razvoja Pravo-
slavqa u Americi i “usho|ewa [pravoslavnih Hri{}ana u Americi] u taj-
nu jedinstva”, pregled koji je, tako|e, bio obojen pashalno–tanatolo{kom
simvolikom i tematikom: “Poraz se – rekao je on na kraju svoje besede –
preobra`ava u pobedu. Smrt je uni{tena smr}u. Strah biva progutan ra-
do{}u. Tama ustupa mesto svetlosti. Stradawe postaje put ka Hristu. To
je, za nas, smisao Crkve”.81 I ovo, posledwe javno obra}awe o. Aleksandra,
posve}eno Crkvi i sudbini Pravoslavqa u Americi, predstavqa samo jo{
jednu u nizu potvrda da je on – kako veli o. Jovan Majendorf kao jedan od
wegovih najbli`ih i dugogodi{wih prijateqa – “pre svega i iznad svega,
bio sve{tenik posve}en Crkvi koju je svagda video, uprkos svim wenim
qudskim nedostacima, kao predzbivawe Carstva i kao jedini autenti~ni
zalog besmrtnosti”.82
25. avgusta 1983. mitr. Teodosije (Lazor), poglavar Pravoslavne Cr-
kve u Americi, u besedi odr`anoj na sve~anom ru~ku tokom Sedmog sve-
80. July 30, 1983 – Antiochian Orthodox Christian Archdiocese Convention, The Word,
Vol. 28, No. 2, February, 1984, p. 4.
81. Protopresbyter Alexander Schmemann, Adress to Antiochian Archdiocesan Conven-
tion in Toronto, The Orthodox Church, November 1983.
82. John Meyendorff, A Life Worth Living, St. Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 28,
No. 1, 1984, p. 10.
Usho|ewe u `ivot 733
ameri~kog sabora Pravoslavne Crkve u Americi ukazuje ~ast i odaje pri-
znawe o. Aleksandru, ocewuju}i wegov “doprinos organskom preobra`a-
vawu i evharistijskoj obnovi u (ameri~koj) Crkvi kao zaista nemeriv”.83
18. oktobra 1983, na sve~anosti odr`anoj na Bogoslovskom fakul-
tetu Sv. Krsta Gr~ke Pravoslavne Arhiepiskopije, arhiepiskop Jakov
(Kukuzis), poglavar Gr~ke Pravoslavne Arhiepiskopije Severne i Ju`ne
Amerike, uru~io je o. Aleksandru po~asni doktorat Fakulteta, kao izraz
blagodarnosti za sve {to je o. Aleksandar “u~inio kao pravoslavni sve-
{tenik, bogoslov, pisac i u~iteq, svojim monumentalnim doprinosom
pravoslavnoj literaturi i bogoslovqu, kao i sazdavawu liturgijskoga
bogoslovqa i mistike”.84 Dan kasnije, 19. oktobra Sveti Sinod episkopa
Pravoslavne Crkve u Americi “izra`ava svoje veliko po{tovawe prema
o. Aleksandru [memanu kao pastiru, profesoru, podsticatequ i pri-
jatequ, tako {to mu dodequje pravo no{ewa drugog naprsnog krsta”. Ovaj
naprsni krst trebalo je da bude zvani~no uru~en o. Aleksandru na pra-
znik Sv. Tri Jerarha – dan hramovne slave Svetovladimirske akademije,
30. januara 1984, me|utim Voqa Bo`ija je bila da u to vreme o. Aleksan-
dar, u “beloj ti{ini” bla`enoga uspewa ve} ~eka vaskrsewe mrtvih pod
drvenim krstom na grobqu Manastira Sv. Tihona u Pensilvaniji.
Te{ko zdravstveno stawe posledweg stadijuma bolesti nije omelo
o. Aleksandra da se, po tradicije Akademije, na po~etku akademske
1983/84. kao dekan obrati bruco{ima na tzv. orientation session. On im je
tom prilikom, iako telesno ve} vrlo slab, odr`ao pam}ewa dostojnu be-
sedu o stvarnosti zla u svetu, i neophodnosti odsudne i neodstupne hri-
{}anske borbe protiv zla dejstvuju}eg u istoriji: “Vi }ete ovde u~iti
mnogo toga o Bogu, o Akademiji, o `ivoti i molitvi... Ali, ja sam do{ao
ve~eras da vam ka`em samo jednu vrlo va`nu stvar. Se}ajte se svagda da
|avo postoji”.85 “\avo postoji da bi uni{tio ono {to [nam] je dao Bog u
Hristu. \avo se slu`i svakim mogu}im lukavstvom da bi podelio, zavla-
dao, razdvojio, proizveo ’nesvetu triadu’ gordosti, straha i zavisti, za-
jedno sa nadmetawem i porobqavawem, a ’ego’ ~ovekov je uvek spreman da
sara|uje sa tim zlim ’glasom’ koji [sve to] na{aptava...”85a
Posledwa Bo`anska Liturgija koju je o. Aleksandar odslu`io 24.
novembra 1983, dve i po sedmice pre upokojewa, u paraklisu Sv. Tri Jera-
raha Bogoslovske akademije Sv. Vladimira, bez sumwe, ulazi u red onih
svetlih doga|aja Crkve u jednoj epohi, koji ulaze u crkveni nezaborav. “To-
kom posledwe Liturgije koju je o. Aleksandar slu`io u prepunom hramu,
svi su plakali. Jedino on nije plakao, {tavi{e, on je te{io sve, smireno
83–84. The Word, Vol. 28, No. 2, 1984, p. 4.
85. Protopresbyter Thomas Hopko, Two “Nos” and One “Yes”, A Sermon Delivered at the Di-
vine Liturgy, December 16, 1983, Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 28, No. 1, 1984, p. 45.
85a. Ovako je o. Toma Hopko, u svojoj besedi nad odrom o. Aleksandra, 16. decem-
bra 1983, ukratko prepri~ao sadr`aj pomenute [memanove besede.
734 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nose}i krst nisposlanih mu stradawa i blagodare}i Gospodu za wih”.86 Na
kraju Svete Liturgije, opra{taju}i se sa svima, on je sve prisutne studen-
te i kolege, prijateqe i rodbinu, pozvao da uznesu zajedni~ko liturgij-
sko–bogoslovsko Blagodarewe Bogu za sve. Ta [memanova Beseda `ivota,
to wegovo Blagodarewe `ivota, to wegovo ipostasno–evharistijsko
“Tvoje od Tvojih Tebi prinose}i, radi svih i za sve”, ta blagodatno–~u-
desna beseda Blagodarewa kao na~ina dobrobitijnog `ivota u Hristu,
to wegovo eshatolo{ko istupqewe u re~ima proiznesenim sa liturgij-
skog vrha tvari – amvona Crkve, to zlatostrujno vrujawe `ivoga i bogo-
tvore}ega Bogoslovqa Crkve, to izlivawe prozirnog zlata `ive Ekli-
siologije nesumwivo ulazi u red najkrasnijih beseda Crkve u XX stole-
}u. Ta se beseda od [memanovog upokojewa, do danas, svake godine na Dan
blagodarnosti87 ~ita tokom Svete Liturgiji u Paraklisu Sv. Tri Jerar-
ha, kao svojevrsno bogoslovsko zave{tawe o. Aleksandra Pravoslavnoj
Crkvi u Americi i, kroz wu, Crkvi Hristovoj svugde i svagda. Evo kako
je bogoslov Crkve, iako u stawu krajwe telesne onemo}alosti, blagodat-
no prokliktao kao “svezlatna usta Logosa”:
“Svako ko je kadar za blagodarewe, kadar je za spasewe i ve~nu ra-
dost. Blagodarim Ti, Gospode, {to si prihvatio ovu Evharistiju,
koja se prinosi Svetoj Trojici – Ocu, Sinu i Duhu Svetome, i koja
je preispunila srca na{a ’rado{}u, mirom i pravedno{}u u Duhu
Svetome’! Blagodarim Ti, Gospode, {to si nam otkrio Sebe i da-
rovao nam da predoku{amo od Carstva Tvoga! Blagodarim Ti, Go-
spode, {to si nas sjedinio jedne sa drugima u slu`ewu Tebi i Tvojoj
Svetoj Crkvi! Blagodarim Ti, Gospode, {to si nam pomogao da pre-
vladamo sve te{ko}e, napetosti, strasti i isku{ewa, i {to si
obnovio mir, uzajamnu qubav i radost u u~estvovawu u zajedni~ewu
Duha Svetoga! Blagodarim Ti, Gospode, za poslata nam stradawa,
jer nas ona o~i{}uju od sebi~nosti i podse}aju nas na ono {to je
“jedino potrebno” – na Carstvo Tvoje ve~no! Blagodarim Ti, Go-
spode, {to si nam darovao ovu zemqu gde smo slobodni da Te po{tu-
jemo kao Boga! Blagodarim Ti, Gospode, za ovu {kolu u kojoj se
proslavqa Ime Bo`ije! Blagodarim Ti, Gospode, za na{e porodice,
za mu`eve i `ene, i, naro~ito, za de~icu koja nas u~e kako da pro-
86. A. Piskunov, Otec Aleksandr [meman, @urnal Moskovskoy Patriarhii,
No. 1, 1994, S. 82.
87. Dan blagodarnosti (Thanksgiving Day), 24. novembar, nacionalni je ame-
ri~ki praznik, koji se praznuje jo{ od 1621. godine. Na taj dan se molitveno bla-
godari Bogu za sve darove primqene tokom godine (u ranija vremena, pre svega,
za uspe{nu `etvu i berbu). Ovom svojom besedom o. Aleksandar je u~inio jo{
jedno crkveno ~udo pravoslavne misije u Americi: on je gra|anski ameri~ki
praznik, kroz Bo`ansku Liturgiju, ukqu~io u tajnu sabornog Blagodarewa Cr-
kve za sve i za sva, u kozmi~ku Evharistiju Crkve.
Usho|ewe u `ivot 735
slavqamo Tvoje Sveto Ime, u radosti, kretawu i svetome `agoru!
Blagodarim Ti, Gospode, za sve i za sva! Veliki si, Gospode, i ~ude-
sna su dela Tvoja i nema re~i dostojne da opeva ~udesa Tvoja! Gospo-
de, dobro nam je ovde biti! Amin.”88
Bio je to prvi i posledwi put tokom ~itavog wegovog bolovawa –
odbolovanog bez velikih re~i, bez trunke emfati~nosti, jednostavno, ce-
lovito, trezveno, sa predsmrtnim dostojanstvom ruskog carskog oficira,
svetlo–pashalno, sa nadsmrtnom vedrinom hri{}anskog ispovednika – da
je o. Aleksandar sebi dozvolio, ali opet drugih radi i Crkve radi, da
istupi iz jednostavne tihosti i smernosti svoje “liturgije smrti”.89
Posledwe liturgijsko Blagodarewe o. Aleksandra bilo je, zapra-
vo, zave{tateqsko posvedo~ewe same su{tine wegovoga bogoslovqa – li-
turgijskog opita da je podelu sveta i `ivota na sferu religijskog i sfe-
ru svetovnog, koja je uzrok kolapsa Hri{}anstva u istoriji i tragi~ne
istorijske krize Pravoslavqa kao “pravoslavnog sveta”, tragediju meta-
fizi~ke dihotomi~nosti i dijalektike “sekularizma” (negirawa sveta
kao Bo`ijeg sveta) i “religije” (negirawa Crkve kao Tela Hristovog) u
istoriji mogu}e isceliti i prevladati iskqu~ivo kroz evharistijsko
“objediwewe svekolike tvari u Blagodarewu Tvorcu”,90 kroz Evharistiju
kao Svetu Tajna Carstva Bo`ijeg, kroz kozmi~ku Liturgiju Crkve.
Posledwe Blagodarewe [memanovo nije samo beseda me|u bese-
dama, ve} vrhunska bogoslovska poezija, ~iji je svaki stih i ~ija je svaka
88. Protopresbyter Alexander Schmemann, “Final Words – Thank You, O Lord!”, The
Orthodox Church, Vol. 20, No. 2, February 1984, p. 1; kao i u: AN ENDOWED CHAIR FOR
LITURGICAL THEOLOGY, SVS Seminary Press, 1988.
89. Me|u mnogim i raznorodnim, i “desnim” i “levim” kritikama koje se ve}
vi{e od dve decenije upu}uju na ra~un bogoslovqa i li~nosti o. Aleksandra [me-
mana, po naro~itom pomawkawu otvorenosti za tajnu predsmrtnog ispovedawa ve-
re umiru}ega Hri{}anina izdvaja se kritika kojoj je [memanovo “Posledwe Bla-
godarewe” izlo`io Pavle Rak u tekstu Vodoõ i Duhom ili o razbavlennom Hri-
stianstve (Pravoslavnaæ Rusý, organ RPCZ, No. 9 (1414) 1/14. maæ 1990, S. 10–11;
tekst se u celosti mo`e pro~itati na sajtu catacomb.org.ua, pod zaglavqem “O opa-
snim tendencijama modernisti~koga bogoslovqa protojereja A. [memana”).
Autor ovog teksta je – koriste}i se istrgnutom i dekontekstualizovanom re~eni-
com iz Velikog kanona Sv. Andreja Kritskog – blagodatne i martirske re~i pred-
smrtnog blagodarewa Bogu, {to ih je o. Aleksandar, pun kanceroznih metastaza,
onemo}alim glasom, izgovorio pred uplakanim saborom Svetovladimirske akade-
mije 24. novembra 1983, uporedio sa “re~ima bezumnika” a ~itavo bogoslovqe i
hri{}anski `ivot o. Aleksandra sa “lakomislenim optimizmom”: “Mo`da }e o.
A. [meman pre ili kasnije biti nazvan i priznat za ’istinitog u~iteqa Crkve’...
Ali, to vi{e ne}e biti ona Crkva u kojoj je ’po~etak premudrosti strah Bo`iji’
i gde su svi Proroci pozivali na pokajawe. To ne}e biti Crkva carinika koji va-
pije ’Bo`e, milostiv budi meni gre{nome’, ve} crkva onog lakomislenog optimi-
ste koji je bio kadar da izgovori samo ’Blagodarim Ti, Bo`e, i ostale bezumne re-
~i’ (9. pesma Velikog kanona Sv. Andreja Kritskog)”.
90. Antoniy Lakirev, ^elovek Cerkvi - rÿcarý Evharistii, Istina i `izný,
No. 5, 2006.
736 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
re~ odstradana i o~i{}ena, zadobijena i zape~a}ena suzama, znojem i
krvqu srca i du{e, prosvetqena Svetlo{}u Carstva. To je posledwa
bogoslovska simfonija onoga koji je svagda “imao dar da ~uje i da pre-
divno komponuje ’muziku’ bogoslovqa’,91 za koga bogoslovqe nikada nije
bilo “precizna, deskriptivna, laboratorijska nauka” za bogoslovske
nau~nike i eksperte, ve} uvek pre Bo`anska Poezija i Simfonija
Crkve: “Carstvo Bo`ije – ~ovekov @ivot Ve~ni u Bogu ne mo`e se sme-
stiti u formulacije i definicije”, ve} se pre mo`e u smirewu izmucati
ili u istupqewu uskliknuti kroz poju}e blagodarewe Bogu i bogo-
slovstvuju}e slavoslovqewe Boga. O. Aleksandar je svoju zavr{nu Moli-
tvu–Blagodarewe ispevao upravo u kontekstu doga|aja i praznika Li-
turgije, kao evharistijsku pesmu svecelog svog `ivota koji je u Hristu
postao “Evharistija, `rtvovawe sebe drugih i Boga radi, i istovremeno
neprestano blagodarewe za dar `ivota koji dolazi od Oca, za dar spase-
wa koje je ostvario Sin, za dar radosti koju daje Duh Sveti”.92
Se}aju}i se tih posledwih sedmica i dana zemaqskog `ivota svo-
ga supruga, matu{ka Julijana, smelo svedo~i da su za o. Aleksandra “we-
gova bolest i pribli`avawe smrti bili, bez sumwe, ~ak i ve}i nego {to
bi to bilo neposredno vi|ewe Gospoda”93. Treba joj verovati, jer je ona
dobro poznavala svoga supruga i ona je te re~i, najverovatnije, ~ula od
wega li~no, kao izraz wegovog potpunog smirewa pred Voqom Bo`ijom.
Zaista, bla`eni su oni koji – u bolesti – ne vide{e, a verova{e (Jn. 20,
29), jer srcem uvideti, prepoznati i prihvatiti bolest ne samo kao dar
Bo`iji, nego i kao put svoje li~ne pashe ka Hristu, ve} jeste po~etak
preobra`ewa same bolesti u na~in i sredstvo zajedni~ewa sa Hristom,
u sâmo zajedni~ewe sa Hristom, koje je prelazak iz smrti u `ivot (Jn.
5, 24). “Sa velikom jednostavno{}u” – ka`e matu{ka Julijana – “sa sve-
obuhvatnom verom, on je ~ekao, kako je sâm jednom prilikom i napisao,
’Bezve~erwi Dan Carstva’. Wegova smrt je bila zaista ~in `ivota, pra-
znik upokojewa”94. I to pretvarawe bezli~ne smrti u li~ni “~in `ivo-
ta” jeste upravo onaj kqu~ni opit predawske tanatologije Crkve, koji
je o. Aleksandar ostvario, savr{io i ispunio u svojoj li~nosti, poka-
zav{i primerom i potvrdiv{i dälom, liturgijom svoje smrti – istini-
tost svoga “bogoslovqa smrti”, a time i svecelog svog `ivota u Hristu.
***
1. decembra 1983, samo nekoliko dana pre nego {to }e kona~no pa-
sti u postequ, o. Aleksandar je, napregnuv{i sve svoje preostale snage,
91. Fr. Alexis Vinogradov, Father Alexander Schmemann: Singing in Right Key, Jacob’s
Wel, Fall 1996.
92. Nikita Struve, Slovo ob o. Aleksandre, Vestnik RHD, No. 149.
93–94. Õliana [meman, Zamu`em za svæåennikom, Vestnik Pravoslaviæ, No
133, ænvarý 1986, S. 123.
Usho|ewe u `ivot 737
prisustvovao ve~eri Upravnog odbora Svetovladimirske akademije koju je
voleo kao svoju porodicu, za koju je decenijama `iveo, `iv izgaraju}i we
radi, o kojoj se kao pastir dobri i otac ne`ni brinuo do kraja, ~ak i svo-
jom smr}u, svedo~ewem svoga umirawa. “Na kraju ve~ere sa Upravnim odbo-
rom Akademije” – se}a se mitr. Filip (Saliba) te decembarske ve~eri –
“znaju}i verovatno da su mu dani na zemqi odbrojani, o. [meman nam se
obratio jednostavnim i neposrednim re~ima koje su se, siguran sam, dota-
kle sva~ijega srca... Re~i o. [memana upu}ene Upravnom odboru bile su
wegovo zave{tawe i testament: ’@ao mi je {to ve~eras nisam u stawu da
budem sa vama zato {to sam upravo primio hemioterapijski tretman. Mo-
lim vas brinite se o Akademiji. Se}ajte se na{eg skromnog po~etka i ko-
liko smo se samo naporno borili da budemo ovde gde smo danas’. O. [me-
man je tihim glasom izgovorio ove re~i, zatim se izvinio i zamakao u ta-
mu no}i. Mnogima u prostoriji su se o~i ispunile suzama i osetila se ti-
ha ali sna`na odlu~nost da }e Akademija `iveti i da bakqa koju je o.
[meman zapalio na ovoj svetoj gori nikada ne}e zgasnuti”.95
Zbog drasti~nog pogor{awa zdravstvenog stawa, o. Aleksandar je
ubrzo bio primqen u Wujor{ku bolnicu. U ~etvrtak 8. decembra 1983. on
je u bolnici primio Sveto Pri~e{}e i pomazawe Svetim Jelejem iz ruke
o. Tome Hopka. Oko samrtnog odra o. Aleksandra stajali su na molitvi
wegova supruga–matu{ka Julijana, k}er Marija Aleksandrovna, o. Dejvid
Drilok i o. Pol Lazor sa suprugama, kao i supruga o. Tome Hopka. O. Alek-
sandar je bio ve} krajwe slab, nije ni{ta govorio, nije bio u stawu da se
pokre}e, ali je bio potpuno svestan i po izrazu lica i pokretima o~iju se
videlo da svesno u~estvuje u “prazniku svoga umirawa”. Posle primawa
Svetoga Pri~e{}a i pomazawa Svetim Jelejem, le`e}i na krevetu, celi-
vao je Krst koji mu je prineo o. Toma Hopko, i na iznena|ewe svih prisut-
nih glasno i jasno svoje pri~e{}e i pomazawe potvrdio trikratnim
aminovawem: “Amin! Amin! Amin!”.
O. Toma Hopko, kao o~evidac ovoga doga|aja, u svom nekrolo{kom
eseju “Zimska Pasha o. Aleksandra”96, nagla{ava da je o. Aleksandar to
trostruko Amin svoje “liturgije smrti” – kojim je do kraja usvojio bo-
lest i smrt kao najdragoceniji dar Bo`iji, kojim je zape~atio pret-
varawe svoje bolesti i svoje smrti u usho|ewe u @ivot Hristov – preu-
zeo neposredno iz Bo`anske Liturgije gde se, na kraju Kanona Evharis-
tije, ono proiznosi, po{to se, posle prizivawa Duha Svetoga, predlo`e-
ni Darovi Duhom Svetim pretvore u Telo i Krv Hristovu: “Pretvoriv-
{i ih Duhom Svetim. Amin. Amin. Amin”. U tom trikratnog predsmrt-
nom Amin “sadr`ala se” – kako je zapazio mitr. Teodosije (Lazor) –
95. Metopolitan Philip, “I Have Fought the Good Fight”, St. Vladimir’ Theological
Quarterly, Vol. 28, No.1 1984, p. 39.
96. Protopresbyter Thomas Hopko, Father Alexander’s Winter Pascha, The Winter
Pascha, Crestwood, New York, 1984, pp. 49-53.
738 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
“[memanova saglasnost, ’neka bude tako’ (Amin) svecelog wegovog `i-
vota”.97 Trikratnim “Amin” izgovorenim na samrtnoj posteqi 8. decem-
bra 1983, o. Aleksandar je opitno, `ivotno, ipostasno posvedo~io, po-
tvrdio i zape~atio svoje bogoslovqe Evharistije, u~iniv{i ga svojim
disawem i krvotokom, a sveceli svoj `ivot u Hristu i umirawe u Hri-
stu – `ivom evharistijom u kojoj se, uz sadejstvo ~ovekovog “Amin”, Du-
hom Svetim ~ovek pretvara u hram Duha Svetoga (1. Kor. 3, 16), u ud Te-
la Hristovog, u pri~asnika Bo`anske Prirode (2. Petr. 1, 4)
Rastaju}i se tom prilikom sa o. Aleksandrom, o. Pol Lazor ga je
upitao: “Da li nas blagosiqate da nastavimo va{e delo?”. O. Aleksan-
dar mu nije odgovorio na ovo pitawe, ve} se samo blago osmehnuo, a o. Pol
Lazor je u ovom }ute}em osmehu, kako sâm ka`e, “jasno ~uo da mu o. Alek-
sandar odgovara: ’Crkva nije moja. Akademija nije moja. Sve je prineseno
u blagodarewu Bogu. On }e se brinuti za sve. On }e obezbediti ’nasled-
nike’ kadre da nastave Wegovo sveto delo”.98
O. Aleksandar je dan–dva kasnije zatra`io da ga iz Wujor{ke
bolnice vrate u wegov krestvudski dom. Taj zahtev je bio u skladu sa
wegovim bogoslovqem smrti i najdubqim hri{}anskim uverewem da ~o-
vek treba da se upokoji u svome domu, ne samo zbog sebe ve}, pre svega,
zbog bli`wih koji treba da se – u tom kqu~nom doga|aju `ivota onoga
koga vole – na hri{}anski na~in suo~e sa stvarno{}u smrti, da duhovno
uzmu u~e{}a u tajni smrti onoga koga vole, a ne da nehri{}anski “izme-
{taju smrt iz `ivota”99, tako {to }e umiru}ega da “sklone” (od sebe) u
ezoteri~nu daqinu i sterilnost “bolnice”.
Posledwe Sveto Pri~e{}e na zemqi Bo`ijoj primio je u nedequ
11. decembra, na Nedequ Svetih Otaca u svome domu. Posle primawa
Svetoga Pri~e{}a, le`e}i u svojoj sobi, odslu{ao kako su mu wegovi
uku}ani i prijateqi otpojali himne pretprazni{tva Bo`i}a, “koje je
naro~ito voleo”100. Kada su pojawa i molitve bile zavr{ene, on je, {apa-
tom, zablagodario svima prisutnima, re~ima blagodarewa: “Blagodarim
vam”, re~ima koje su postale re~i i, jo{ vi{e, evharistijska pesma we-
govog `ivota i wegove smrti.
Dan kasnije, u ponedeqak, 12. decembra, o. Aleksandar je ujutru – se-
de}i u stolici (u koju su ga postavili) u svome domu, odeven sve~ano za
umirawe u svetoserafimovski beli podrasnik, uzeo umno–srda~noga u~e-
97. Metropolitan Theodosius, Amen – A Sermon Delivered After the Divine Liturgy, De-
cember 16, 1983, Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 28, No. 1, 1984, p. 34. Mitr. Te-
odosije ovde ponavqa svedo~ewe matu{ke Julijane [meman (Õliana [meman,
Zamu`em za svæåennikom, Vestnik Pravoslaviæ, No 133, ænvarý 1986, S. 123.).
98. Fr. Paul Lazor, Father Alexander Schmemann – A Personal Memoir, www.svots.edu.
99. Dnevnik, 20. januar 1976.
100. Protopresbyter Thomas Hopko, Father Alexander’s Winter Pascha, THE WINTER
PASCHA, Crestwood, New York, 1984, pp. 49-53.
Usho|ewe u `ivot 739
{}a (jer vi{e nije mogao ni da govori, ni da se pokre}e) u sopstvenom Ka-
nonu za razlu~ewe du{e od tela, koji mu je tada bio slu`en. To je u~inio
kao onaj koji je, u Duhu Svetome, jasno poznao da mu “tek predstoji ra|a-
we”101, kao istiniti sve{tenik Crkve Hristove, kao istiniti sin svoga
oca Dimitrija Nikolaevi~a, gardijskog oficira Semjonovskog carskog
puka, i, kona~no, kao onaj koji je i sâm u mladosti bio pitomac belogar-
dejskog Kadetskog korpusa u Versaju102. Posle Kanona, on je posledwi put
primio Svetu Tajnu pomazawa Svetim Jelejem (koju je opet zape~atio tri-
kratnim. “Amin. Amin. Amin”) i bio polo`en na samrtni odar. U domu
[memanovih je “vladala napregnuta, ali spokojna i trezvena atmosfera,
svi su se molili i svi su i{~ekivali taj va`ni doga|aj – prelazak wi-
hovog supruga, oca i dede iz privremenog u ve~ni @ivot”.103
Toga dana u domu [memanovih je bio prisutan i Aleksandar Dvor-
kin koji je bio o~evidac slede}eg potresnog prizora: “Video sam o. Alek-
sandra, dan pred upokojewe, u wegovom domu, gde su bili okupqeni wegovi
najbli`i [supruga, deca, unuci] i svi su bili usredsre|eni, svi su se mo-
lili. On je bio u svojoj sobi, u belom podrasniku, sedeo je na stolici, se-
deo je vrlo pravo, imao je divno dr`awe koje je nau~io jo{ u detiwstvu u
[ruskoj] kadetskoj {koli u Parizu. Pored wega je sedela wegova supruga,
dr`e}i ga za levu ruku, a on je desnom rukom poku{avao da se prekrsti,
ali za to vi{e nije imao snage. Wegovo lice je bilo vrlo spokojno. On je
sedeo i ~ekao smrt... Takvog sam ga zapamtio”.104 Nekoliko ~asova posle
ovoga, o. Aleksandar je pao u komu, u kojoj }e se wegov zemaqski `ivot uti-
{avati, sve do ranih popodnevnih ~asova 13. decembra, kada }e iz ruke
Gospodwe primiti “kon~inu `ivota – hri{}ansku, nepostidnu i mirnu”.
Po svedo~ewu o. Tome Hopka od nedeqe 11. decembra do utorka 13.
decembra 1983. nad Krestvudom je besnela oluja, sa muwama i grmqavinom,
pra}ena neobi~no sna`nim vetrom koji je kidao grane i nosio crepove sa
krovova. Putevi i staze su bili poplavqeni. O. Aleksandar se, okru`en
svojim najbli`ima i prijateqima, upokojio u Hristu Vaskrsitequ u 14 ~a-
sova i sedam minuta popodne, u utorak 13. decembra 1983. na Sv. Germana
Aqaskog – Apostola Amerike. Upokojewe o. Aleksandra, koji je ~itav svoj
101. Sv. Ignatije Antiohijski, Rimq. VI, 1, Ibid., str. 230.
102. Dnevnik, 10. april 1973: “Bilo je to pokoqewe dece oficira carske gar-
de i ~itav wihov pogled na svet bio je oblikovan raspe}em carske Rusije: slav-
na, potresna, jedina Rusija; Rusija hristoqubivog vojinstva, ’raspeta na krstu od
strane |avolskih boq{evika’. Zaqubqenost u takvu Rusiju. Druge nije ni bilo,
niti mo`e biti. Wu treba spasiti i vaskrsnuti. @ivot nema drugog ciqa... Mi
– deca gardijskih oficira. “Snegom zavejani, mokri, okovani ledom. I{li smo
bez glasa, borili se veselo, greju}i se studenim bajonetom”...
103. Aleksandr L. Dvorkin, Otec Aleksandr [meman: Vospominaniæ studen-
ta o rektore, @urnal “Alfa i Omega”, No. 2/ 46, avgust 2006.
104. Aleksandr L. Dvorkin, Russkiy bogoslov s nemeckoy familiey, www.-
vob.ru; i: Aleksandr L. Dvorkin, Mÿ hoteli `itý ne po l`i, www.russned.ru.
740 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
`ivot, od dolaska u Ameriku 1951. godine, posvetio propovedawu Evange-
lija Hristovog, sazdavawu jedinstva Crkve i pravoslavnog bogoslovskog
obrazovawa na ameri~kom kontinentu; koji je umeo da usklikne “America
the Beautiful!”105 – zemqa Bo`ija i moja; koji je izgarao da u pravoslavnoj
Americi “zaista svima bude sve... i, kao takav, bio `ivo gorewe `ivoga
~oveka”106 Bo`ijeg, upokojewe wegovo upravo na praznik Sv. Germana Aqa-
skog i Sveameri~kog nije moglo a da ne bude od sviju protuma~eno kao neo-
sporni znamen Bo`iji, kojim je Bog @ivi potvrdio o. Aleksandra kao jed-
nu od svetlozarnih zvezda na nebu ameri~koga Pravoslavqa.
I zaista je ovde nemogu}e ne setiti se re~i koje je, svojevremeno,
o. Aleksandar izrekao u svom nekrologu o. Petru Struveu (poginulom u
saobra}ajnoj nesre}i 1969. dok je hitao k nekoj du{i gladnoj Boga @ivo-
ga u svojoj parohiji u Parizu), jer se te re~i odnose i na samoga o. Alek-
sandra: “I zaista je bila voqa Bo`ija da u to popodne do kraja izgori ta
vo{tanica, ali da izgori tako da se wena svetlost od tada samo jo{ vi-
{e rasplamsa i da bude jasno da i u na{em stole}u, u na{em materijali-
sti~kom vremenu, i daqe `ivi i ne umire u svetu slu`ewe Hristovo u
onima koji Hrista vole i koji veruju u Wega!”107 “Tako se evharistijski
`ivot o. Aleksandra zavr{io evharistijskom smr}u”.108 Tako je wegovom
evharistijom smrti zapo~ela wegova evharistija ~ekawa vaskrsewa
mrtvih. Jer evharistija bitovawa u Hristu se ne prekida: i Wegovoj
Evharistiji, Crkvi, Carstvu Bo`ijem ne}e biti kraja.
Nekoliko minuta po upokojewu o. Aleksandra, u dom [memanovih
pristigao je mitr. Teodosije (Lazor), poglavar Pravoslavne Crkve u
Americi, koji je odmah odslu`io pomen nad telom upokojenoga o. Alek-
sandra, koje je potom bilo presvu~eno i pripremqeno za pogrebewe. Po-
podne istoga dana telo o. Aleksandra preneseno je u paraklis Sv. Tri Je-
rarha Akademije Sv. Vladimira, gde je “zapo~elo veli~anstveno prazno-
vawe ’zimske Pashe’ o. Aleksandra”.109 O toj “pashalnoj atmosferi” sve-
do~e jednodu{no svi koji su ta tri bo`i}noposna dana proveli u moli-
tvi nad bla`eno usnulim rabom Bo`ijim Aleksandrom. “A potom je na-
stupila liturgija smrti” – se}a se Aleksandar Dvorkin – “tri dana je
kov~eg sa wegovim telom stajao u fakultetskoj crkvi, gde su bile slu`e-
ne slu`be. Sva tri dana sam bio tamo. Se}am se {ta sam tada ose}ao: bi-
105. Dnevnik, 19. novembar 1978.
106. Carstvennoe prinæatie kresta – Vospominaniæ Olýgi Meerson i
Elenÿ Dorman ob o. Aleksandre [memane, “Kifa”, No 9 (47), may 2006.
107. Protopresviter Aleksandr [meman, Pamæti o. Petra Struvea, PROPO-
VEDI I BESEDÿ, Moskva, Palomnik, 2003.
108. Aleksandr L. Dvorkin, Otec Aleksandr [meman: Vospominaniæ studen-
ta o rektore, @urnal “Alfa i Omega”, No. 2/ 46, avgust 2006.
109. Protopresbyter Thomas Hopko, Father Alexander’s Winter Pascha, The Winter
Pascha, Crestwood, New York, 1984, pp. 49-53.
Usho|ewe u `ivot 741
lo je vrlo tu`no i, istovremeno, vrlo svetlo, radosno. I posle tih dana
i sahrane u meni je ostalo nekakvo pashalno ose}awe”110.
Aleksandar Dvorkin nije bio jedini koji je posvedo~io o pashal-
nom karakteru upokojewa o. Aleksandra. “O. Aleksandar [meman” – pi-
{e Aleksandar Kirqe`ev u eseju “Korenita predawskost o. Aleksandra
[memana – “nije umro na Pashu, ve} u vreme Bo`i}nog posta... ali, zbi-
lo se ne{to neo~ekivano: mno{tvo qudi koji su se sa svih strana slegli
na wegovo opelo do`iveli su opro{taj sa wim kao Pashu, kao stvarni
wegov prelazak u novi `ivot koji je sa one strane postojawa i neposto-
jawa. Tako govore o~evici. Takvo poimawe Pashe kao usho|ewa u Carstvo,
kao pobede nad smr}u i smrtno{}u (i pobede nad |avolom – ’autorom
smrtnosti’) bilo je jedno od sredi{wih za o. Aleksandra i on je o toj
Pashalnoj Tajni svedo~io do kraja”.111
Sve olake optu`be na ra~un [memanovog navodnog “bogoslovskog
optimizma” ili “jeftinog pashalizma” uistinu blede i i{~ezavaju pred
eshatolo{ki ozbiqnim likom samrtnog vojnika Hristovog koji, u belom
podrasniku, borbeno u~estvuje u Kanonu za razlu~ewe sopstvene du{e
od sopstvenoga tela! Naprotiv, “O. Aleksandar nije bio ’nasmej–se–-
jer–te–Isus–voli’ naivni optimista.... ve} realista koji potpuno jasno
shvatao smisao Krsta”.112 “Koliko je samo puta” – se}a se o. Toma Hopko
– “[o. Aleksandar] govorio da je Krstom i iskqu~ivo Krstom radost do-
{la u svet”.113 Prep. Siluan Svetogorac (1878-1938) je u svojim “Bele{ka-
ma” zapisao: “Nemoj se nadati u svoje podvige, ~ak, i ako se mnogo podvi-
zava{. Jedan podvi`nik mi je govorio: ’Sigurno }u se spasiti ako budem
vr{io svakog dana toliko i toliko metanija’. Ali, kada je do{la smrt,
od o~ajawa je pocepao ko{uqu koju je imao na sebi”.114 O. Aleksandar se
nije nadao u sopstvene podvige, {tavi{e on je, u tonu istinskog hri-
{}anskog smirenoumqa, znao da u svoj “Dnevnik” zapi{e i ovakve samo-
bespo{tedne redove: “Moj ’duhovni `ivot’ – u smislu ’podviga’, ’pravi-
la’, nekog ’umnog delawa’... jeste – ni{ta” (Veliki Petak, 16. april
1982.) ili: “Za {ta naro~ito treba da se kajem? Za ~uvawe samoga sebe,
za bekstvo od podviga i stradawa koje je povezano sa podvigom, za ravno-
du{nost i, stoga, za kompromiserstvo” (27. april 1981.). Ali, ako je na-
~in, lik smrti – istinita mera Hri{}aninovog `ivota, onda je [mema-
nova “liturgija smrti” otkrila meru wegovoga “usho|ewa u @ivot”: on
110. Aleksandr L. Dvorkin, Mÿ hoteli `itý ne po l`i, www.russned.ru.
111. Aleksandr Kÿrle`ev, Radikalniÿy tradicionalizam o. Aleksandra
[memana, @urnal “Kontinent”, No. 79, 1994.
112. Fr. Alexander Garklavs, A Recollection, Jacob’s Well, Fall–Winter, 1998-1999.
113. Fr. Thomas Hopko, Two “Nos” and One “Yes”, St. Vladimir’s Theological Quar-
terly, Vol. 28, No. 1, 1984, p. 46.
114. Prep. Siluan Svetogorac, O pomislima i prelestima, 253, “DR`I UM
SVOJ U ADU I NE O~AJAVAJ”, Obraz sveta~ki, 2003.
742 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nije, “kada je smrt do{la, pocepao svoju ko{uqu”, ve} je, u belom pashal-
nom podrasniku, sa pashalnom verom Crkve u srcu, ~ekao smrt uspravno,
martirski, svetlo, smireno, slu`e}i liturgiju sopstvene smrti u Hristu.
I o. Toma Hopko je – poput mnogih drugih o~evidaca [memanovog
“praznika upokojewa” – uo~io martirski (=svedo~anski) aspekt wego-
vog upokojewa i, ~ak, na{ao za neophodno da smrt o. Aleksandra uporedi
sa mu~eni~kom smr}u, ali ne po spoqa{woj, ve} po unutarwoj sli~nosti:
“O. Aleksandar nije umro mu~eni~kom smr}u u strogom smislu te re~i
kao {to je to u~inio Sv. Ignatije [Antiohijski], ali su wegov `ivot i
wegova smrt bili `ivot i smrt martira u izvornom smislu te re~i, koja
doslovno zna~i ’svedok’. O. Aleksandar je bio svedok prisustva i sile
Bo`ije u `ivotu Crkve i u `ivotu Bo`ijega naroda. On je bio svedok
Carstva Bo`ijeg... kao pravde i mira i radosti u Duhu Svetome” (Rimq.
14, 17)”,115 martir Carstva koji je, u apsolutnoj nemo}i umirawa, podvigom
vere preobrazio svoju smrt u “praznik upokojewa” u Hristu.
Pogrebewe – praznovawe “zimske Pashe” o. Aleksandra
Ve} tokom ve~eri istoga dana, 13. decembra, odslu`ena je prva za-
upokojna slu`ba za o. Aleksandra, pre koje je o. Jovan Majendorf odr`ao
besedu o blagodarnom (evharistijskom) karakteru celokupnog [memano-
vog `ivota, a u svetlu posledweg Blagodarewa koje je o. Aleksandar iz-
govorio nakon posledwe Liturgije koju je odslu`io 24. novembra 1983:
“Ovo posledwe Blagodarewe bilo je tako karakteristi~no za li~nost o.
Aleksandra! Vi{e od bilo koga drugoga koga sam ikada sreo, on je uvek
bio kadar da prepozna i da proslavqa dar `ivota i da, kroz blago-
darewe Bogu, za te darove poima svoje sopstvene funkcije kao sve{teni-
ka i bogoslova.. U ovom palom svetu” – zakqu~io je svoju besedu o. Jovan
– “razdeliteq (diabolos), satana koji napreduje iskqu~ivo na neprijateq-
stvu, razdvajawu i smrti prati svaki na{ korak. Svima }e nam se suditi
po na{oj sposobnosti da se odupremo tom zlom duhu. O. Aleksandar je, to-
kom svojih posledwih dana sa nama, upravo kroz svoje slu`ewe na ujedi-
wavawu qudi u Hristu, ne samo re~ima ve} i delima pokazao tako o~i-
gledno i tako pobedni~ki, da je @ivot zaista progutao smrt, da je Vaskr-
sli Hristos sakru{io mo} satane”.116
Tokom srede 14. decembra 1983. odslu`eno je nekoliko zaupokojnih
slu`bi nad telom o. Aleksandra, kojima su, uz saslu`ewe brojnih prido-
{lih sve{tenika, na~alstvovali Arhiepiskop Jakov, Mitropolit Sila
115. Fr. Thomas Hopko, No Longer Merely an Echo, The Orthodox Church, Vol. 20, No. 12,
December 1984, p. 3.
116. John Meyendorff, Thanskgiving, St. Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 28, No.
1, 1984, pp. 43–44.
Usho|ewe u `ivot 743
i episkop Metodije (iz Pravoslavne Crkve u Americi), Mitropolit Fi-
lip iz Antiohijske Arhiepiskopije i Episkop Nikolaj (Ukrajinske Cr-
kve pod Konstantinopoqskom Patrijar{ijom). U 19 ~asova istoga dana
zaupokojnu slu`bu slu`io je Mitropolit Teodosije, poglavar Pravoslav-
ne Crkve u Americi, sa brojnim sve{tenstvom, uz u~e{}e mnogih po{to-
valaca o. Aleksandra i studenata Akademije Sv. Vladimira, kojom pri-
likom je o. Jovan Majendorf, ponovo, besedio nad odrom svoga prijateqa.
U ~etvrtak 15. decembra u Paraklisu Sv. Tri Jerarha odslu`ena je
u 19 ~asova uve~e slu`ba pogrebewa sve{tenika kojoj je na~alstvovao
Mitropolit Teodosije uz saslu`ewe 12 pravoslavnih episkopa – Mitro-
polita Vladimira (biv{eg Japanskog), Episkopa Pitsbur{kog Maksima
(Vaselenske Patrijar{ije), Episkopa Pitsbur{kog Kirila, Episkopa
Wujor{kog Petra, Episkopa Isto~no–Ameri~kog Hristifora (Srbske
Pravoslavne Crkve), Episkopa Filadelfijskog Germana, Episkopa Aqa-
skog Grigorija, Episkopa Bostonskog Marka, Episkopa ^ika{kog Borisa,
Episkopa Hartfordskog Jova, Episkopa Selevkijskog Antonija (Antio-
hijske Patrijar{ije) i Episkopa Sanfranciskanskog Vasilija – kao i uz sa-
slu`ewe preko stotinu sve{tenika iz raznih pravoslavnih jurisdikcija.
Glavnu opro{tajnu besedu odr`ao je, tom prilikom, mitr. Filip
(Saliba) iz Antiohijske Arhiepiskopije Severne Amerike, a u ime Aka-
demije Sv. Vladimira od o. Aleksandra se oprostio wegov dugogodi{wi
i veliki li~ni prijateq prof. dr Veselin Kesi}.
Mitropolit Filip se, kao negda{wi student o. Aleksandra, u svo-
joj besedi ovako setio svoga u~iteqa u Hristu: “Nismo ovde da bismo tu-
govali kao oni koji nemaju nade. Ovde smo da bismo sazrcavali i prosla-
vili `ivot o. Aleksandra [memana, velikog bogoslova, uglednog profe-
sora, artikulisanog predava~a, poznatog pisca, organizatora i gradite-
qa”, koji je “popularisao pravoslavno bogoslovqe i sneo ga sa wegove ku-
le od slonove kosti do vernoga naroda; koji je dr`ao predavawa kako aka-
demicima tako i najmawem sabrawu vernih u Severnoj Americi”, koji je
“otac liturgijskoga bogoslovqa u Pravoslavnoj Crkvi”; koji je “obrazo-
vao patrijarhe, desetine episkopa i stotine sve{tenika”; koji je “uprkos
wegovoj tragi~noj bolesti, nastavio da putuje i da govori u ime Akade-
mije i za pravoslavno jedinstvo na ovoj hemisferi”. “O, kako je naporno
radio” – rekao je na kraju svoje besede Mitropolit Filip – “i kako je
propovedao Pravoslavqe u ovoj zemqi! Wegova goru}a `eqa je bila da vi-
di da se Pravoslavqe organski objedini u Severnoj Americi”.117
Profesor Kesi} se, u svom evlogijskom slovu, na slede}i na~in
oprostio od o. Aleksandra: “O. Aleksandar je poznat po onome {to je pi-
117. Metropolitan Phillip, “I Have Fought the Good Fight”, A Sermon Delivered at the
Funeral Service on December 15, 1983, St. Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 28, No.
1, 1984, pp. 37, 38.
744 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
sao a, rekao bih, da u onome {to je pisao dve teme pro`imaju sobom sve
ostalo: tela slobode i tema radosti. A bilo je to tako ne samo u kwiga-
ma ve} i u `ivotu. On je bio slobodan ~ovek u Hristu, on je bio ~ovek
prepun radosti. Rekao bih da je wegov humor imao svoj izvor u wegovoj
slobodi u Hristu, u wegovom radovawu `ivotu, u wegovoj radosti {to je
Hri{}anin... On nas je nau~io mnogo ~emu. Ali, postoji jedno ~emu nas
nije u~io kroz predavawa, ~emu nas nije u~io u svojim kwigama, ve} ~emu
nas je u~io svojim `ivotom tokom posledwih petnaest meseca – dan za da-
nom. On nas je u~io jednoj od najte`ih lekcija u na{em `ivotu – lekci-
ji kako da hodimo kroz stradawe, kako da podnosimo stradawe... kako se,
kroz stradawe, otkriva sila Boga Ve~noga. On nas je u~io o sili u nemo-
}i... a to je najosnovnija lekcija, to je Evangelije. Evangelije nije ni{ta
drugo do sila u nemo}i... O. Aleksandar nas je u~io ovom osnovnom hri-
{}anskom opitu”.118
U petak 16. decembra, na dan pogreba o. Aleksandra – a taj dan, po
`ivom se}awu o. Tome Hopka, posle tri dana velikog nevremena, be{e
“sun~an i bez ijednog oblaka”119 – Svetu Liturgiju je slu`io mitr. Teo-
dosije sa o. Jovanom Majendorfom, o. Tomom Hopkom, o. Polom Lazorom,
o. Nadimom Tarazijem i o. Jovanom Tka~ukom. Na Liturgiji su bile pro-
~itane ~uvene re~i o. Aleksandra o smrti kao usho|ewu u @ivot120, iz
kwige “Za `ivot sveta”. O. Toma Hopko je besedio o o. Aleksandru posle
Evangelija, a Mitropolit Teodosije posle slu`be, pre nego {to }e te-
lo o. Aleksandra biti obneseno oko crkve i odvezeno na grobqe Mana-
stira Sv. Tihona u Pensilvaniji, da tamo bude sahraweno.
U svojoj bogoslovski intoniranoj besedi o. Toma Hopko je podse-
tio sabrane na osnovni bogoslovski opit, uvid i misao o. Aleksandra:
“Bog nas je, u Hristu Logosu, kroz Duha Svetoga, u li~nosti o. Aleksan-
dra – kroz wegov `ivot i wegovu smrt – pou~io da je Bog stvorio ovaj svet
i da svet jeste dobar. Kako je predivan ovaj svet! Kako je slavan ovaj svet!
Ovaj svet je bogojavqewe i Sveta Tajna Samoga Boga. Ovaj svet zra~i Bo-
`anskom Krasotom. On blista nestvorenom Svetlo{}u Bo`anstva... O.
Aleksandar nas je, tako|e, nau~io – svojim `ivotom i svojom smr}u – da
ovaj svet jeste pali svet. Zlo je stvarno... \avo postoji... O. Aleksandar
nas je, jo{, nau~io – svojim `ivotom i svojom smr}u – da je ovaj svet is-
kupqen, da je ovaj svet – spasen, da je Bog poslao Jednorodnoga Sina da se
118. Veselin Kesich, Freedom and Joy, A Evology Delivered During the Funeral Servicies
on December 15, 1983, St. Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 28, No. 1, 1984, pp. 41, 42.
119. Protopresbyter Thomas Hopko, Father Alexander’s Winter Pascha, THE WINTER
PASCHA, Crestwood, New York, 1984, p. 51.
120. Protopresbyter Alexander Schmemann, Trampling Down Death by Death, FOR THE
LIFE OF THE WORLD, SVS Press, New York, 1973. Tim odlomkom zakqu~ujemo Pogo-
vor, na str. 765–766.
Usho|ewe u `ivot 745
`rtvuje sa `ivot sveta, za `ivot ne samo svake qudske du{e koje ~itav
svet nije dostojan, ve} i za `ivot svega: ~itave tvorevine, biqaka,
`ivotiwa, za `ivot nilskog kowa koga je o. Aleksandar toliko voleo!
...Svet je dobar, svet je pao i svet je iskupqen”.121
Na kraju Bo`anske Liturgije mitr. Teodosije je, u kratkim crtama,
opisao crkveno delo o. Aleksandra ovako: “Kao bogoslov i u~iteq, kao pa-
stir i propovednik, kao ispovednik i slu`iteq Svetih Tajni, o. Aleksan-
dar je za sve nas bio putevoditeq i nadahniteq, pravilo vere i obraz ver-
nosti... On je bio glasnogovorni i neumorni svedok `ivog pravoslavnog
Predawa.... O. Aleksandar nam je bukvalno otvorio o~i za Evharistiju, za
ono {to Bo`anska Liturgija jeste... Blagodare}i trudu, energiji i na-
dahwuju}em rukovo|ewu o. Aleksandra, Akademija Sv. Vladimira je posta-
la `ivo sredi{te bogoslovskog obrazovawa i pravoslavnog svedo~ewa...
kojim se pravoslavno bogoslovqe donosi ne samo stru~wacima, ve} i ver-
nome narodu... O. Aleksandar se u svom stvarala~kom doprinosu ustanov-
qewu avtokefalne Pravoslavne Crkve u Americi 1970. rukovodio vi|e-
wem jedinstva pravoslavnih etni~kih jurisdikcija u Severnoj Americi...
Milioni veruju}ih i neveruju}ih qudi u Sovjetskom Savezu su se hranili
re~ju Istine Bo`ije, slu{aju}i tokom trideset godina wegove besede na
“Radio–Slobodi”.122
Zavr{etak besede mitr. Teodosija, celokupno sabrawe vernih u pa-
raklisu Sv. Tri Jerarha potvrdilo je spontanim trikratnim: “Amin!
Amin! Amin!”, podra`avaju}i trikratnom “Amin! Amin! Amin!” o.
Aleksandra, kojim je on, pred smrt, zape~atio primawe ne samo posled-
wega Pomazawa, ve} Voqe Bo`ije koja jeste `ivot ~ovekov. Bilo je to sa-
borno svetovladimirsko “Amin Voqi Bo`ijoj, i Amin `ivotu i smrti o.
Aleksandra!”,123 kojim je zajednica profesora i studenata Akademije, u
koju je o. Aleksandar ulo`io sav svoj `ivot, potvrdila istinitost we-
gove “liturgije smrti”, wegovog “usho|ewa u @ivot”.
Tokom tri tu`no–radosna dana praznovawa “zimske pashe” o. Alek-
sandra stalno su bile slu`ene panihide, a ~itawe Evangelija i Psalama
u Paraklisu Sv. Tri Jerarha se nije prekidalo. Aleksandar Dvorkin, ko-
ji je u svojstvu starijeg oltarnika bio zadu`en za poredak bogoslu`ewa
tokom zaupokojnih slu`bi, ovako se se}a tog ~udesnog tridnevqa “`ivo-
ta u smrti” u paraklisu Sv. Tri Jerarha: “Tri dana nisam iza{ao iz hra-
121. Protopresbyter Thomas Hopko, Two “Nos” and One “Yes”, A Sermon Delivered at
the Divine Liturgy, December 16, 1983, Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 28, No. 1,
1984, pp. 45–46.
122. Metropolitan Theodosius, Amen – A Sermon Delivered After the Divine Liturgy, De-
cember 16, 1983, Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 28, No. 1, 1984, pp. 33, 34.
123. Protopresbyter Thomas Hopko, Father Alexander’s Winter Pascha, The Winter
Pascha, Crestwood, New York, Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 28, No. 1, 1984, pp.
45–46. 1984, pp. 33, 34.
746 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ma, spavao sam tamo po nekoliko ~asova sa prekidima, ali nisam ose}ao
nikakav umor: nije mi se spavalo. I ja sam poput drugih imao ose}awe
svetle, pashalne tuge. Tuge pome{ane sa pashalnom rado{}u. Bilo je to
naro~ito i retko ose}awe, ose}awe naro~itoga Prisustva, posete Bo`i-
je, kraja, svr{etka, pobede... Odar je stajao u hramu, razgovarao sam sa o.
Aleksandrom, molio sam se za wega, molio za wegovu pomo} i podr{ku. I
nisam imao nikakve sumwe u to da je on tu, blizu mene, da me ~uje i da mi
odgovara”.124
Oko u Hristu upokojenog o. Aleksandra, koji je, u trodnevnom bde-
wu na odru na sredini crkve Sv. Jerarha, me|u svojima, tajanstveno do-
vr{avao svoju zemaqsku “liturgiju smrti”, oko ikumenskog “praznika
wegovog upokojewa”, sabrala se ~itava pravoslavna Amerika i hri{}an-
ska vaselena. Pored vi{e od sto episkopa i sve{tenika iz gotovo svih
pravoslavnih jurisdikcija, mnoge pomesne Crkve i crkvene institucije
su poslale na vaselensku sahranu o. Aleksandra svoje predstavnike, a
me|u wima i Gr~ki pravoslavni bogoslovski fakultet Svetoga Krsta,
Gr~ki kolex (predsednika Lelona, dekana Kalivasa), Bogoslovski in-
stitut Sv. Sergija (prof. Andronikova), Koptska Pravoslavna Crkva
(o. Gavrila Abdel Sajeda), Armenska apostolska crkva (oce Ajvaziana i
Kasperijana), Nacionalni savet crkava (g. Endrjua Vansa), Katedrala
Sv. Jovana Bo`anstvenog (dekana Mortona, kanonika Vesta), Jona Kolex
(bra}u Ofera i Kvina), Junion bogoslovska akademija (dr Viqema B.
Kenedija), Op{ta bogoslovska akademija (profesor Telija). Me|u mno-
gima koji su do{li da se oproste od vaselenskog protojereja Aleksan-
dra bili su prisutni i vele~asni N. Nojhaus (u ime Luteranske crkve),
biskup Resmejer i monsiwor Juxin Klark, pastor Rimokatoli~ke crkve
Sv. Blagovesti u Krestvudu, kao i monsiwor Danijel Hamilton (urednik
~asopisa “Long Ajlend Katolik”). Na adresu Pravoslavne bogoslovske
akademije Sv. Vladimira pristigle su stotine izjava sau~e{}a, sa sve
~etiri strane sveta.125
124. Aleksandr L. Dvorkin, Otec Aleksandr [meman: Vospominaniæ studen-
ta o rektore, @urnal “Alfa i Omega”, No. 2/ 46, avgust 2006.
125. Me|u kojima su bile i izjave sau~e{}a Patrijarha Srbskog Germana, Arhi-
episkopa Atinskog i sve Jelade Serafima, Mitropolita Petra Minskog (u ime
Patrijarha Ruskog i Sve Rusije Pimena), Mitropolita Lewingradskog Antonija,
Mitropolita Tokijskog Teodosija, Arhiepiskopa Finskog Pavla, Mitropolita
Helsin{kog Jovana, Arhiepiskopa Partiskog Georgija, Arhiepiskopa Valerijana
i Episkopa Natanijela Detroitskog, Episkopa Nikolaja Tokijskog, kardinala Vi-
lebranda (iz Vatikanskog sekretarijata za jedinstvo), Arhiep. Torkoma Manugi-
jana i Arhiep. Mesroba A{jana, kao i Ep. Aveka Asadurijana (iz Armenske cr-
kve), prof. Todora Sabeva, generalnog sekretara Svetskog saveta crkava...
Akademija Sv. Vladimira je primila izjave sau~e{}a od brojnih pravoslavnih
bogoslovskih fakulteta {irom sveta (Atinskog, Solunskog, Beogradskog, Moskov-
skog, Lewingradskog, Pariskog...)... (nastavak fusnote na slede}oj stranici)
Usho|ewe u `ivot 747
O tome da je hri{}ansko svedo~ewe i misionarska delatnost o.
Aleksandra bila od zna~aja i uticaja u ameri~kom dru{tvu uop{te, go-
vori i ~iwenica da je i ameri~ka gra|anska {tampa, od Isto~ne do Za-
padne obale, zabele`ila smrt o. Aleksandra. Ve} sutradan, 14. decembra,
“Wujork Tajms” pi{e: “O. Aleksandar [meman, dekan Pravoslavne bogo-
slovske akademije Sv. Vladimira i op{tepriznati vaselenski (ekumen-
ski) lider i u~iteq, umro je od raka ju~e u svome domu u Krestvudu...”126, a
“San Francisko Kronikl” pi{e: “Umro je vode}i ruski pravoslavni bo-
goslov, koji je bio uticajan u ameri~kom crkvenom `ivotu na planu bor-
be za religijsku slobodu u SSSR–u”.127
Posle upokojewa o. Aleksandra na adresu Akademije Sv. Vladimi-
ra stigla je i naro~ita po{iqka qubavi od arhimandrita Vasilija, igu-
mana manastira Stavronikite, i manastirske bratije, sa Svete Gore “na
kojoj su mnogo voleli i po{tovali o. Aleksandra”. U po{iqci se nala-
zio “kov~e`i} sa dragocenim tamjanom retkoga mirisa – za pomen du{e
o. Aleksandra (kako je i bilo napisano u propratnom pismu)”.128 Sveta
Gora je do{la u Krestvud da zamiomiri{e svojim molitvama za pokoj
du{e raba Bo`ijeg Aleksandra koji je voleo Svetu Goru i koji je Po-
krovac i Vozduh (iz XVIII stole}a), koje je dobio na dar od monaha ruskog
svetogorskog Manastira Sv. Pantelejmona, ~uvao kao najve}u svetiwu i ko-
ristio ih samo kada je slu`io na najve}e praznike. Upravo tim sveto-
gorskim Pokrovcem su pokriveni Sveti Darovi na ~uvenoj fotografija o.
Aleksandra sa Svetim Darovim u rukama (koja je na~iwena na Pashu 1982.).
O. Aleksandar je – kako je sâm sebi u naitiju blagodatnog nadah-
nu}a prorekao – bio sahrawen “stra{no i veli~anstveno” na manastir-
skom grobqu Svetotihonovskog manastira u Pensilvaniji, u petak 16.
decembra 1983, da u manastirskoj svetiwi ~eka Drugi dolazak Hristov,
silazak @ivoga Neba na zemqu i vaskrsewe mrtvih u telu. Tako su se is-
punile, uistinu, Duhom Svetim proro~ke re~i o. Aleksandra koje je, on
tokom bolesti, uputio svojoj supruzi Julijani, a o kojima je ona posvedo-
~ila u svom “Pismu Svetovladimirskoj zajednici”: “^ekaj samo [da vi-
di{] kada bude{ prisustvovala mome pogrebu! Pogreb sve{tenika je Ve-
liki Petak. To su zaista dveri u Nebo. Pogreb sve{tenika je stra{an
koliko i veli~anstven”.129
(nastavak fusnote sa prethodne stranice) ...Akademije Sv. Germana sa Kodi-
jaka i Sv. Tihona iz Saut Kanaana, kao i Pravslavnog bogoslovskog dru{tva Ame-
rike, Kolumbija univerziteta, Konkordia kolexa (iz Bronksvila), Akademije Sv.
Josifa, Ameri~kog dru{tva bogoslovskih {kola i drugih visoko{kolskih usta-
nova (St. Vladimir’s Theological Quarterly, Vol. 28, No. 1, 1984, pp. 77–78).
126. Protopresbyter Alexander Schmemann (Obituary), The New York Times, December
14, 1983, p. B5.
127. Alexander Schmemann, San Francisco Chronicle, December 14, 1983, p. 49.
128. Aleksandr L. Dvorkin, Otec Aleksandr [meman: Vospominaniæ studen-
ta o rektore, @urnal “Alfa i Omega”, No. 2/ 46, avgust 2006.
129. Matushka Juliana Schmemann’s Letter to the St. Vladimir’s Seminary Community,
www.alexanderschmemann.org
748 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Pogreb sve{tenika Aleksandra Dmitrievi~a [memana je zaista
bio i stra{an koliko i veli~anstven. Jer je u zemqu bio polo`en onaj ko-
ji je, kroz Prino{ewe evharistijskih Darova, uznosio zemqu na Nebo. Jer
je u zemqu bio polo`en onaj na ~iji su se “Amin” Duhom Svetim Hleb i
Vino pretvarali u Telo i Krv Vaplo}enoga Boga. Jer je u zemqu bio po-
lo`en onaj iz ~ijih su ruku verni primali natprirodno otpu{tewe greha
i Sveto Pri~e{}e – “lek besmrtnosti, protivotrov neumrewa”.130 Jer je u
ameri~ku zemqu bio polo`en onaj koji je bio “pokreta~ka sila preporoda
evharistijskog i liturgijskog `ivota u Americi”131 i “neosporni pred-
vodnik Pravoslavne Crkve na ameri~kom kontinentu”.132
Ispuniv{i, po meri svoje qubavi prema Hristu i Hristovima,
svih sedam blagodatnih darova koje mu je, duhovno, u ime Crkve a “za `i-
vot sveta”, predao mitr. Leontije (Turkevi~), prilikom uzo|ewa u ~in
protojereja, 19. aprila 1953. u Sabornoj crkvi Pokrova presvete Bogoro-
dice u Wujorku – “dar jezika” za propovedawe Evangelija, “dar srca” za
qubav prema svima, “dar sazdavawa” Crkve i hri{}anskog dru{tva, “dar
plodono{ewa kroz blagodarewe Gospodu za dar `ivota”, “dar hri{}an-
skog bratotvorewa”, “dar samo`rtvovawa za druge” i “dar bogopo-
znawa” za @ivot133 – o. Aleksandar je, prinev{i evharistiju svoje smrti
do kraja, bio polo`en u manastirsku zemqu, pod tajanstveni hlâd Krsta
Hristovog, da tamo otpo~ine od hri{}anskih dela svojih i upokoji se u
svojoj Velikoj Suboti, u tihovateqskom i{~ekivawu Zore Jezekijine.
“Ali, zar upravo ta predivna, bela ti{ina Velike Subote” – go-
vori o. Aleksandar sub specie aeternitatis – “nije simvol i osmi{qewe na-
{ega `ivota u ovom svetu? Zar [u zemaqskom `ivotu] nismo svagda upra-
vo u ovom ’Sredwem danu’, u kome ~ekamo pribli`avawe Pashe Hristove
i u kome se pripremamo za Bezve~erwi Dan Carstva Wegovoga?”.134 Da,
potvr|uje on, “Velika Subota ostaje sredi{te, svetli znak, simvol, dar
svega. ’Hristos – Nova Pasha...’ I Wemu, toj ’Novoj Pashi’ ne{to u me-
ni govori sa rado{}u i sa verom: Amin.”135
O pashalnoj tanatologiji o. Aleksandra [memana, fragmenti
Jednog “divnog i sun~anog avgustovskog dana 1968.”, petnaestak
godina pre svoga upokojewa, o. Aleksandar [meman je, u razgovoru sa o.
130. Sv. Ignatije Antiohijski, Poslanica Efescima, XX, 2, u: DELA APOSTOL-
SKIH U~ENIKA, Manastir Hilandar..., Vrwa~ka Bawa–Trebiwe, 2002, str. 240.
131. Pavel Meyendorf, Liturgi~eskiy put Pravoslavnoy Cerkvi v Amerike v
XX veke, doklad na konferencii, posvæåennoy pamæti o. Aleksandra [memana, v
Sankt Peterburge, 31. maæ 1993, @urnal “Pravoslavnaæ obåina”, No. 19, 1994.
132. Yoost von Rossum, In memoriam: Alexander Schmemann, The Cathedral News Let-
ter, London, No. 166, July 1984.
134. Protopresbyter Alexander Schmemann, This is the Blessed Sabbath – Matins of Holy
Saturday (With Praises and Psalm 110), prep. by D. Anderson and J. Erickson, Department
of Religious Education, OCA, New York, 1982.
135. Dnevnik, Velika Subota, 25. april 1981.
Usho|ewe u `ivot 749
Tomom Hopkom, u {etwi obalom jezera Label, u Kanadi (gde su [me-
manovi provodili letwe mesece, u skromnoj da~i sa drvenom ~asovwom),
svome sabratu zave{tao slede}i zadatak136: “Kada umrem, mo`e{ da
napi{e{ moj in memoriam u jednom kratkom pasusu. Treba samo da ka`e{
da se ~itavo moje vi|ewe sveta, da se ~itav moj `ivot mo`e sa`eti u
jednu neveliku re~enicu: dva ’ne’, jedno ’da’ i eshatologija; dva ’ne’,
jedno ’da’ i Carstvo koje }e do}i”.
Prvo “ne” – kako je, u svojoj besedi nad odrom o. Aleksandra,
objasnio o. Toma Hopko – jeste “ne” sekularizmu, tj. svakoj vrsti obja{-
wewa ’ovoga sveta’ kao onoga {to ima smisao po sebi. Drugo “ne” jeste
“ne” religiji, jer Hristos nije doneo religiju, ve} Carstvo Bo`ije.
Jedno “da” jeste “da” svetotajinskom vi|ewu sveta, tj. Crkvi “koja je
ula`ewe u vaskrsli @ivot Hristov, u~estvovawe u @ivotu Ve~nom, u
radosti i miru u Duhu Svetome, u~estvovawe u Carstvu Bo`ijem i
eshatologiji koja je, u Liturgiji Crkve, ve} ovde i sada sa nama”.137 Tako
je, na epigramski duhovit na~in, O. Aleksandar odredio jednostavnu
su{tinu i summa–u svoga bogoslovqa: `iveti u Hristu (=u Crkvi)
Carstvom Bo`ijim, iznad “sekularizma” – sekularisti~kog svo|ewa
sveta Bo`ijeg (tj. Svete Tajne Qubavi Bo`ije prema ~oveku) na samodo-
voqni “ovaj svet”, i iznad “religije” – religijskog svo|ewa Crkve Hris-
tove (tj. Tela Hristovog, Svete Tajne pretvarawa sveta u Carstvo Bo-
`ije) na “religijsku instituciju me|u institucijama” ovoga sveta.
Tek dolazi pravo vreme za jednu sveobuhvatnu i uravnote`enu
procenu bogoslovskog doprinosa o. Aleksandra bogoslovqu Crkve u XX
stole}u. Ono {to je, za sada, sasvim izvesno jeste da bogato i slo`eno,
stvarala~ko i autenti~no, `ivo pastirsko–bogoslovsko i hri{}an-
sko–filosofsko delo o. Aleksandra, koje se otima svakoj klasifikaciji
i ukalupqivawu, ni u kom slu~aju ne treba, osiroma{uju}e i proma{u-
ju}e, svoditi na ideolo{ki “{memanizam”138, tj. na ideologiju “libe-
136. Taj zadatak }e o. Toma Hopko i ispuniti, obznaniv{i to “bogoslovsko zave{-
tawe” o. Aleksandra u besedi “Dva ’da” i jedno ’ne’”, koju je odr`ao nad [memano-
vim odrom tokom Bo`anske Liturgije u paraklisu Sv. Tri Jerarha 16. decembra 1983.
137. Fr. Thomas Hopko, Two “Nos” and One “Yes”, St. Vladimir’s Theological Quarter-
ly, Vol. 28, No. 1, 1984, pp. 47–48.
138. Evo upe~ativog svedo~ewa Aleksandra L. Dvorkina o tome kako se sâm o.
Aleksandar odnosio prema “reformatorima” i zagovornicima svih ideolo{kih
koncepata u bogoslovqu i crkvenom `ivotu: “O. Aleksandar nikada nije `eleo
nikoga da sablazni i u praksi se sa velikim trpewem i snisho|ewem odnosio
prema qudima koji su se dr`ali obi~aja koje je on kritikovao u svojim kwigama
i na predavawima... U odnosu prema qudima uvek se rukovodio pastirskim na-
~elom da nikoga ne sablazni, ne dovede u duhovnu smutwu. Nikada nije te`io da
i{ta mewa, da prestrojava, da bilo {ta ru{i i u`asavao se svih takvih ’refor-
matora’. On je, pre svega te`io da se nau~i razlikovawu onog glavnog od onog dru-
gostepenog u Pravoslavqu... On je glavnim smatrao ume}e “razlikovawa duhova”...
Upravo je na to pozivao, a ne na... (nastavak fusnote na slede}oj stranici)
750 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
ralnog” bogoslovskog (pre svega, liturgijskog) reformatorstva i nova-
torstva (jer je on sâm, ne jednom, rekao da “reformator” i “novator” ni-
kada nije bio139). Sa druge strane, treba se ~uvati, tako|e, ideolo{ke (sa-
mo sa suprotnim predznakom) “de{memanizacije”, koja se zagovara u “kon-
zervativnim” bogoslovskim krugovima, a koja, na`alost, ume da zadobije
~ak i takve nepravoslavne i inkvizitorske oblike poput tragi~nog
javnog spaqivawa [memanovih kwiga 1998. godine na Jekaterinbur{koj
bogosloviji.140 Nije mogu}e bogoslovski istinito i sveobuhvatno razma-
(nastavak fusnote sa prethodne stranice) ...ru{ewe i razarawe kojim se ba-
ve na{i samozvani reformatori. Takvih ’novatora u Pravoslavqu’ bilo je i u
vreme o. Aleksandra. Bilo je studenata, novope~enih... obra}enika u Pravoslav-
qe, koji nisu imali iskustvo `ivota u pravoslavnoj sredini, niti [memanovo
polikulturno iskustvo, i koji su primali predavawa i tekstove o. Aleksandra
kao neku ideologiju, kao uputstvo za upotrebu. Oni su potom primali sve{ten-
stvo, odlazili na parohije i tamo po~iwali sve da ru{e. O. Aleksandar se ovoga
u`asavao. Se}am se da je posledwih godina `ivota ne jednom ponovio: ’Pravo-
slavna Crkva je pre`ivela gnostike, arijance, monofizite, Arape, ikonoborce i
Turke, pre`ivela je i gowewa od strane rimokatolika i komunista, ali nisam
ba{ siguran da li }e pre`iveti obra}enike [neofite]’. To je govorio sa iskren-
im bolom” (Aleksandr L. Dvorkin, Otec Aleksandr [meman: Vospominaniæ
studenta o rektore, @urnal “Alfa i Omega”, No. 2/ 46, avgust 2006).
139. “Nama nije potrebno nikakvo novo bogoslu`ewe” – pi{e o. Aleksandar –
“koje bi na neki na~in bilo prilago|eno na{em novom sekularizovanom veku. Ono
{to nam je potrebno jeste da iznova otkrijemo istiniti smisao i silu bo-
goslu`ewa, a to zna~i wegovu kozmi~ku, eklisiolo{ku i eshatolo{ku su{tinu. To
naravno, podrazumeva veliki rad, veliko ’~i{}ewe’, u~ewe i trud” (Protopresbyter
Alexander Schmemann, Worship in a Secular Age, St. Vladimir’s Theological Quarterly. Vol.
16, No. 1, 1972). Ili: “I upravo zbog toga {to je koren krize [poimawa Liturgije]
vi{e bogoslovski i duhovni nego liturgijski, nikakva liturgijska reforma sa-
ma po sebi i sama u sebi ne}e razre{iti tu krizu”, u kom slu~aju “...pomiwawe
’liturgijske reforme’ mo`e biti ne samo beskorisno, ve} i opasno” (Protopres-
byter Alexander Schmemann, Debate on the Liturgy: Liturgical Theology, Theology of Litur-
gy and Liturgical Reform, St. Vladimir’s Theological Quarterly 13, 1969, pp. 220, 223).
140. Da “nema proroka bez ~asti osim u postojbini svojoj” (Mt. 13, 57) svedo~i
ne~uveno i za pravoslavni svet potpuno netipi~no “kwigobora~ko” varvarstvo
koje se zbilo, samo petnaest godina posle upokojewa o. Aleksandra, 5. maja 1998. u
dvori{tu Jekaterinbur{ke bogoslovije. Naime, toga dana su, po odluci Episkopa
Jekaterinbur{kog i Verhoturskog Nikona, iz bogoslovijske biblioteke bile iz-
nesene kwige o. Aleksandra [memana (zajedno sa kwigama o. Jovana Majendorfa i
o. Aleksandra Mewa) i na loma~i zapaqenoj usred dvori{ta Bogoslovije, u ~inu
kwigobora~ke mr`we, javno – pred profesorima i u~enicima – spaqene kao “ne-
pravoslavne” i “jereti~ke”! Tako je gorela “Evharistija”, tako je goreo “Veliki
post, tako je gorela “Svetotajinska filosofija `ivota” (“Za `ivot sveta”)... I
tako je o. Aleksandar [meman, koji je ve} jednom u `ivom gorewu crkvotvorewa
“izgoreo Crkve radi” do kraja, simvoli~ki – kroz svoje kwige, bez mogu}nosti od-
brane, bio “spaqen” na jekaterinbur{koj inkvizitorskoj autodafi kao “jeretik”,
pretrpev{i posmrtno mu~eni{tvo svojih bogoslovskih re~i. (O ovom, duhovno
tragi~nom doga|aju videti u: Maksim [ev~enko, V Ekaterinburge s`igaõt knigi
russkih bogoslovov, Nezavisimaæ gazeta, No. 95, 29. maj 1998.).
Usho|ewe u `ivot 751
trati i vrednovati [memanovo crkveno–bogoslovsko delo ukoliko to
razmatrawe i vrednovawe prenebregava martirijum wegovog “bogoslov-
qa smrti” – `ivu “liturgiju smrti”, iz koje se svekoliki wegov hri{-
}anski, sve{teni~ki i bogoslovski `ivot razotkriva u pravom i
istinitom svetlu i perspektivi.
***
Od prvog “svesnog susreta” sa smr}u, 1933. u Parizu – susreta sa
“u`asnim zadahom” smrti, koji se {irio od tela carskog generala Vla-
dimira V. Rimskog–Korsakova, osniva~a i direktora Kadetskog korpusa
u Versaju (umrlog od raka `eluca), mrtvog tela koje je o. Aleksandar kao
dvanaestogodi{wak (i, u to vreme ~tec, vladike Evlogija Georgijev-
skog), morao da, zajedno sa svojim drugovima, prenese do crkve u ~ar{avu
(“zbog uskoga hodnika kroz koji nisu mogla da pro|u nosila”)141, pa sve do
suo~ewa sa sopstvenim rakom, umirawem i smr}u, u o. Aleksandru se raz-
gorevala i sazrevala `iva tanatolo{ka misao koja se, posledwe godi-
ne `ivota, zgusnula u opitni, sazrcateqski `ar bogoslovqa “liturgi-
je smrti”.
O. Aleksandar je za sobom ostavio ve}i broj propovedi, beseda,
predavawa i eseja na temu smrti, ali se, verovatno, nigde wegovo bogo-
slovqe smrti ne otkriva na tako dubok na~in kao u tim wegovim spo-
radi~nim, ali stalno prisutnim zapisima o smrti, koje sre}emo u we-
govom (posthumno objavqenom) “Dnevniku”, crkvenom dokumentu “bez
presedana, i to ne samo u novijoj istoriji Crkve”142, koji to zaista jeste
po svojoj retkoj bogoslovskoj `ivosti i izo{trenoj pronicivosti, po
samoobna`uju}oj iskrenosti i samobespo{tednosti, po mestimi~no te-
{ko podnosivoj antinomi~nosti i kriti~koj reskosti, po ekstati~-
ko–sazrcateqskim trenucima i psalamskim svetlacima, po proro~kim
gorewima i filosofsko–pesni~kim uzletima, i koji, kao takav, “pred-
stavqa svojevrsno zave{tawe Crkvi: poziv da se misli, da se ne grade
iluzije, da se tvori crkveni `ivot”.142a
Kako to vidimo iz "Dnevnika", o. Aleksandar se, naro~ito, posle-
dwih desetak godina `ivota (od 1974.) neprestano iznova vra}ao pitawu
smrti i razvijao, dodu{e ne na sistemati~an na~in, jednu liturgijski
zasnovanu tanatologiju koja u sebe integri{e svetotajinsko bogoslovqe
Crkve, sotiriolo{ku antropologiju dobrog, palog i iskupqenog ~oveka, i
svetlu eshatologiju Crkve kao Svete Tajne Carstva Bo`ijeg, a sa sredi-
{tem u krsno–vaskrsnoj Hristologiji (jer Hristos je za o. Aleksandra,
141. Dnevnik, 7. novembar 1973.
142–142a. Videti o ovome zanimqiv razgovor o “Dnevnicima” o. Aleksandra
[memana koji se marta 2006. godine vodio pri Izdava~kom savetu Ruske Pravo-
slavne Crkve: Svidetelýstvo o neprekraåaõåeysæ `izni, Istina i `izný,
No. 5 (43), mart 2006.
752 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
kako je to i sâm ne jednom zapisao, svagda bio sve – kako u `ivotu, koji je
za wega bio uvek i samo `ivot u Hristu, tako i u bogoslovqu kao `ivqewu
sa Bogom–Logosom i u Wemu, u Telu Wegovome – Crkvi).
[meman je 1974/75. na Akademiji Sv. Vladimira dr`ao kurs pre-
davawa na temu smrti pod nazivom "Liturgija smrti", a 1979/80. na temu
"Praznovawe smrti". Akademske 1982/1983. ponovo se vratio produbqiva-
wu teme "Liturgije smrti", kroz istoimeni kurs predavawa posve}enih
razli~itim aspektima smrti: hri{}anskom poimawu smrti, duhovnom od-
nosu Hri{}anina prema smrti; razvoju shvatawa i prihvatawa smrti u
privatnom i javnom `ivotu na latinsko–protestantskom Zapadu i pravo-
slavnom Istoku; temi smrti u bogoslu`ewu Pravoslavne Crkve. U zavr-
{nim predavawima kursa, o. Aleksandar je studentima govorio o tome ka-
kav bi trebalo da bude spoqa{wi poredak "liturgije smrti", tj.
hri{}anskog umirawa i kakvom bi smr}u on sâm `eleo da umre. Taj kurs
tanatolo{kih predavawa }e mu – kako se ubrzo ispostavilo – biti i po-
sledwi. Treba uz ovo dodati i ~iwenicu da je on, tokom istih godina, pre-
ko "Radija Slobode", za slu{aoce u tada{wem SSSR–u, uglavnom uo~i Pa-
she i na Pashu, redovno besedio na temu smrti i vaskrsewa u Hri{}anstvu.
Sintagma “liturgija smrti” (Liturgy of Death) – koja je potpuno
[memanova i, istovremeno, potpuno predawska – prvi put se javqa u
“Dnevniku” 9. septembra 1974: “Ju~e sam po~eo da radim nad svojim novim
kursom [predavawa]: Liturgija smrti!”; a potom ponovo ve} 16. septem-
bra iste godine: “Tokom svih ovih dana ~itao sam i pripremao se za novi
kurs (Liturgy of Death). I, kao i uvek, ono {to se spoqa ~inilo srazmerno
jednostavno” – dodaje on –”odjednom se javqa u svoj svojoj dubini i slo-
`enosti. Smrt stoji u sredi{tu i religije i kulture, i ~ovekov stav
prema smrti odre|uje i wegov stav prema `ivotu”. Iz “Dnevnika” vidi-
mo da 13. avgusta 1979. o. Aleksandar uvodi u svoju tanatologiju novu sin-
tagmu “Slu`ewe/praznovawe smrti” (Celebration of Death), koja pred-
stavqa varijaciju prve sintagme (“liturgija smrti”) u kqu~u pashalne
prazni~nosti Crkve.
Obe tanatolo{ke sintagme otkrivaju su{tinu [memanove li-
turgijski utemeqene, hristocentri~ne i eklisiolo{ke tanatologije.
Bog @ivi Koji nije stvorio smrt (Prem. 1, 13) postao je – iz Qubavi
prema ~oveku, Qubavi ~ija je “mera” upravo Smrt na Krstu – smrtno
Telo (Jn. 1, 14). Po Svome Vaskrsewu i Vaznesewu, Bogo~ovek je ostavio
Svoje besmrtno Telo kao Crkvu Obo`ewa, dav{i ga ~oveku, koji nije
stvoren za smrt ve} za @ivot Ve~ni, u Evharistiji – Svetoj Tajni preo-
bra`ewa tvari i `ivota u Novu Tvar i Novi @ivot, kao “protivotrov
smrtnosti, kao predohranu da ne umre”143, kao hranu obo`ewa kroz priop-
{tavawe @ivotu Bo`ijem i Carstvu Bo`ijem. Zato pravoslavna tana-
143. Sv. Ignatije Antiohijski, Poslanica Efescima XX, 2.
Usho|ewe u `ivot 753
tologije ne mo`e ni da se misli, niti da se opituje izvan Liturgije
Crkve, izvan Evharistije kao Svete Tajne Carstva Bo`ijeg, koja je nepre-
su{ni Bo`anski isto~nik @ivota Ve~noga u Crkvi, `ivo predzbivawe
“vaskrsewa mrtvih”, topos neprestane parusije Carstva Bo`ijeg i sijawa
Eshatona u istoriji.
^itav `ivot Crkve, koji je usredi{ten u Evharistiji Crkve i
wome u Carstvu Bo`ijem, na izvestan na~in, jeste – kako eklisiolo{ki
smrtoslovstvuje o. Aleksandar – “sveta tajna na{e smrti, zato {to ~i-
tav `ivot Crkve jeste objavqivawe Smrti Gospodwe, ispovedawe Wegovo-
ga Vaskrsewa”,144 ali ne samo objavqivawe i ispovedawe ve} i – usvajawe i
`ivqewe @ivota Hristovog u nama, koji jeste istovremeno i Smrt
Hristova u nama i Vaskrsewe Wegovo u nama. Ako, dakle, Crkva kao
“hristolo{ki doga|aj iskupiteqne Bogo~ove~anske Tajne Hrista u svim
wenim dimenzijama”145 jeste, kako veli o. Aleksandar, “na{ `ivot u Hris-
tu i Hristov `ivot u nama”146, a “`ivot u Hristu nije ni{ta drugo do `i-
vot u Crkvi147, onda `ivot u Crkvi jeste neprestano ula`ewe u Smrt i
vaskrsli @ivot Hristov, praktikovawe svete tajne umirawa, pretvarawa
“staroga” u “novoga ~oveka” u Hristu (Efes. 4, 24) kroz u~e{}e u Hris-
tovoj pobedi nad smr}u i, time, neprestano pora`avawa smrti.
Crkva svoju tanatologiju (smrtoslovqe = opit smrti i poimawe,
u~ewe o smrti koje izvire iz tog opita), svoje bogoslovqe smrti, svoju
misao o ~ovekovoj smrti crpi iz svoga opita Smrti Hristove, jer ona, kao
Telo Hristovo, jeste `ivqewe tog opita, `ivqewe `ivotvorne Smrti
Spasove. Pravoslavna tanatologija, prema tome, ima svoje sredi{te u
Hristu (i zato je hristocentri~na), tj. u Smrti i Vaskrsewu Hris-
tovom (i zato je stavro–pashalna, krsno–vaskrsna). ^ovek uzima u~e-
{}a u Smrti i Vaskrsewu Hristovom kroz `ivqewe u Telu Hristovom,
i zato je ta tanatologija – eklisiolo{ka. Kona~no ispuwewe, otkrivewe
tajne tanatologije u Hristu }e se zbiti o Drugom dolasku Wegovom i zato
je tanatologija Crkve – eshatolo{ka. Bogoslovska misao o. Aleksandra
o smrti (wegovo “slovo o smrti”, bogoslovqe smrti) i opit, praksis wego-
ve “liturgije smrti”, kojim je posvedo~io tu svoju teorijsku misao (i ko-
jim se u potpunosti ukqu~io u tanatolo{ki opit i Predawe Crkve), naj-
prikladnije se mo`e opisati kao hristocentri~na, stavro–pashalna,
eklisiolo{ka i eshatolo{ka tanatologija, koja zapravo jeste, pre svega
144. Alexander Schmemann, Trampling Down Death by Death, FOR THE LIFE OF THE
WORLD, SVS Press, Crestwood, 1973, p. 104.
145. Ep. Atanasije Jevti}, Liturgija i bogoslovqe, u: A. [meman, VELIKI
POST, Bratstvo Sv. Simeona Miroto~ivog, Vrwa~ka Bawa, 1999, str. 174.
146. Protopresbyter Alexander Schmemann, Theology and Eucharist, St. Vladimir’s Sem-
inary Quarterly, Vol. 5, No. 4, Winter 1961, p. 15.
147. Protopresviter Aleksandr [meman, O Cerkvi, PRAVOSLAVIE V `IZNI,
pod red. S. Verhovskogo, N.–Y., 1953, S. 83.
754 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
i iznad svega, od po~etka do kraja, celoviti crkveni podvig “usvajawa
Hristovoga @ivota kao svoga” i “usho|ewa u @ivot Hristov”148, “preo-
bra`avawa `ivota u Hristo`ivot”.148a
Tanatologija Crkve je, stoga, sva – o @ivotu, o ~ovekovom @ivo-
tu–kroz–Smrt Hristovu. Izvor tanatologije Crkve je u crkvenom opitu
Hrista Koji jeste “u smrti @ivot Istiniti”, i ona je sva u tom opitu
@ivoga Hrista, ona je sva taj opit i svedo~ewe toga opita.
***
Sredi{we mesto u [memanovoj krsno–vaskrsnoj tanatologiji
zauzima, sa jedne strane, tajna uzimawa u~e{}a u `ivotvornoj Smrti
Hristovoj, tj. tajna “u smrti @ivota istinitog, Boga javqenog u Telu,
Isusa Hrista”149 i, sa druge, tajna vaskrsewa tela, odnosno celokupne
li~nosti, {to i jeste kona~na pobeda nad smr}u, a to je tajna po kojoj se
Hri{}anstvo kao Crkva, kao Telo Vaplo}enoga Logosa, kao apsolutno i
nepovratno nadilaze}e prevladavawe svake “religije”, razlikuje od svih
prehri{}anskih i nehri{}anskih religijâ, od svih metafizikâ, filo-
sofijâ, etikâ, “sistemâ”, utopijâ... Tanatolo{ka misao o. Aleksandra je
hristocentri~na i eshatocentri~na, zasnovana na izvornoj hri{}anskoj
Veri u op{te vaskrsewe u telu svih mrtvih o Parusiji Hristovoj, na
Veri u li~no obe}awe Hristovo: Svaki koji... veruje u Sina ima `ivot
ve~ni, i Ja }u ga vaskrsnuti u posledwi dan (Jn. 6, 40). A to je upravo
Vera “Apostolskog Predawa” (“Veruje{ li u... vaskrsewe tela? – Veru-
jem”)150, Vera rane Crkve i wenih Kr{tewskih simvola vere: “(Verujem) u
vaskrsewe tela” (Kr{tewski simvol Aleksandrijske Crkve, s kraja 2. i
po~etka 3. veka)151; “(Verujem) u vaskrsewe mrtvih” (Kr{tewski simvol
vere Rimske Crkve iz 3. veka)152; “(Verujem) i u vaskrsewe tela” (Kr{-
tewski simvol Jerusalimske Crkve, posvedo~en u 4. veku).153
[memanovo bogoslovqe smrti je u celosti biblijski–konkret-
no, predawsko, nemetafizi~ko, svecelo u pogru`ewu u dubine hristo-
lo{ke antropologije kakvu otkriva liturgijski `ivot Crkve. U wego-
vom bogoslovqu smrti nema nikakvih “novotarija”: ni “egzistencijal-
isti~kih” niti, pak, onih psihologizuju}ih, jer je o. Aleksandar otvo-
reno prezirao “psihologizaciju” vere154, u svim wenim psihoana-
147. Protopresviter Aleksandr [meman, O Cerkvi, PRAVOSLAVIE V `IZNI,
pod red. S. Verhovskogo, N.–Y., 1953, S. 83.
148. Alexander Schmemann, Trampling Down Death by Death, FOR THE LIFE OF THE
WORLD, SVS Press, Crestwood, 1973.
148a. Prep. Justin ]elijski, Pismo duhovnom ~edu 27. maja 1972, NA BOGO~O-
VE~ANSKOM PUTU, Manastir ]elije, Beograd, 1980, str. 213.
149. Sv. Ignatije Antiohijski, Efes. 7, 2.
150–153. Apostolsko predawe, 21, DELA APOSTOLSKIH U~ENIKA, Man. Hilan-
dar..., Vrwa~ka Bawa - Trebiwe, 2002, str. 442, 484, 486, 487.
154. Videti, npr, Dnevnik, 10. februara 1976. ili, pak, 9. jun 1982.
Usho|ewe u `ivot 755
liti~ko–psihijatrijskim modulacijama i varijacijama, kao jedan od
najni`ih “padova” i naj{tetnijih “religijskih redukcija” `ivota u Hri-
stu. U [memanovoj tanatologiji nema nikakvog “sentimentalnog filo-
sofirawa o smrti kao iluziji ili nekom tu`nom ali nu`nom prelasku u
neki drugi nepojmivi, ali jarkim bojama obojeni zagrobni `ivot"155.
Smrt je u{la u sve, smrt vlada svetom ~ovekovim, svet je "kozmi~ko grob-
qe". Sve `ivo je smrtno. Sâm `ivot je smrtan. Sama biologija ~ovekova je
smrtocentri~na. ^ovek je smrtan, ~ovek umire i raspada se. U smrti nema
sluge ni gospodara, |ubretara ni premijera, ~teca ni episkopa. Smrt je
najstra{nija, smrt je najneprirodnija i najprotivprirodnija metastaza
satanskog zla u tvari – "posledwi (najkrajwi) neprijateq" koji }e biti
uni{ten Pobedom Hristove Parusije i vaskrsewem mrtvih (1. Kor. 15, 26).
Smrt je ono najprotiv`ivotnije i, kao takvo, najprotiv~ove~nije
za ~oveka i, zato, najtragi~nije iskustvo ~ovekovo, jer se wime okon~ava
od Boga darovani, slatkobitijni opit zemaqskoga bitovawa u telu156:
"U`as smrti, ~ini mi se, usredsre|en je u jednome” – pi{e o. Aleksandar
– 'Sve }e se nastaviti, a mene vi{e ne}e biti... Sunce }e i daqe sijati,
qudi }e se i daqe baviti svojim poslovima, a mene ne}e biti" (Dnevnik,
12. mart 1980.). Ovo najstra{nije "mene vi{e ne}e biti", kao svest o sop-
stvenoj smrtnosti, svojstveno je, od svih stvorewa, samo i iskqu~ivo
~oveku kao "smrtnome besmrtniku". U tome “mene vi{e ne}e biti" otkri-
va se adsko, satansko "bezobrazje, rugobnost, besmislenost" smrti (Dnev-
nik, 8. maj 1978.), wena najstra{nija zlodejstvuju}a "nesu{tost": smrt
nije, a ~ini da Bogom stvoreno bitovawe, protivno voqi Bo`ijoj, propa-
da u nebitovawe, u zlosmradno odsustvo `ivota. Smrt je ono “najpro-
tivbo`nije” u Tvari Bo`ijoj.
Nema "lepe smrti", Biblija ne poznaje nikakvu metafizi~ku "es-
tetiku smrti". ^ak i najpotresnija mitska smrt, herojska smrt Hektorova
ili qubavna smrt Tristanova je, u su{tini, tako|e, trijumf zla i bes-
misla u istoriji. Bog nije stvorio smrt. Smrt je najru`nija Ru`nota nad
ru`notama. Smrt smrdi na Zlo, na Mrz, na Bezobrazje, na Besmisao, na
Ni{ta. Smrt ~ovekova je... Bogu za Plakawe! Isusu grunu{e suze... Gle,
kako ga qubqa{e... (Jn. 11, 35-36). I, gle, kako su Hristove Vitanijske
Suze – Okean Tajni Qubavi Bo`ije i @ivota Bo`ijeg, magnoveno pro-
gutale Lazarevu smradnu smrt! Na{ Bog jeste "jedini Bog Koji pla~e", za-
grcwuje se avva Justin ]elijski pred tajnom Hrista (26. avgusta 1916)157.
155. Alexis Vinogradov, Introduction, Alexander Schmemann, “O DEATH, WHERE IS THY
STING?”, SVS Presss, New York, 2003, pp. 8–9.
156. “U u`asu pred smr}u, jedno od najsna`nijih ose}awa jeste ta `alost zbog
napu{tawa ovoga sveta: le doux royaume de la terre (Bernanos)” (Dnevnik, 23. sep-
tembar 1974.).
157. Prep. Justin ]elijski, Podvi`ni~ka i bogoslovska poglavqa, Stoslov
prvi, 4, NA BOGO~OVE~ANSKOM PUTU, Manastir ]elije, Beograd, 1980, str. 131.
756 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Smrt ~ovekova je ono "najnepodnosivije" za Boga @ivoga. Tu tragediju
~ovekovu Bog ne mo`e da podnese, jer On nije stvorio ~oveka da ga jed-
nom ne bude. Zato Bog, u mahu najjurodivije Bo`anske Qubavi, kre}e u
smrt za Svoga ~oveka. I zato Logos postade telo (Jn. 1, 14), i nemo}i
na{e uze i bolesti ponese (Mt. 8, 17), i zato se Vaplo}eni Logos pewe
na Krst i postaje Raspeti Eros na{, i @ivi silazi u grob i, jo{ “dub-
qe”, u ad, da tamo prona|e Svoga “mrtvoga besmrtnika” – Adama...
***
^ovek Bo`iji, du{a `iva, stvoren da ne umre, najbli`i je Bogo-
~oveku, ma koliko to paradoksalno zvu~alo, u tajni smrti, zato {to Bo-
go~ovek Koji je na Krstu li~no savr{io Svoju “Liturgiju Smrti” ~oveka
radi i Koji kao razapeti Sin ^ove~iji opitno zna najstra{niju stra{-
nost ~ovekove Bogoostavqenosti u smrti upravo u smrti ~ovekovoj jeste
najbli`i ~oveku, jer je Qubav koja ne mo`e da podnese tu najkrajwu
tragediju ~oveka. Zar ne bi svaka majka, gledaju}i umiru}e joj ~edo, isto-
ga trenutka umrla, ne jednom ve} bezbroj puta, svim smrtima umesto svoga
qubqenoga ~eda, za wegov `ivot? Bogo~ovek je na Krstu umro, istinski
i stvarno, smr}u ~ove~anskom, svim smrtima qudskim za sva ~eda Bo`ija,
za `ivot svakoga ~oveka. Ali, Qubav Bo`ija se tu ne zaustavqa. Bog
@ivi nastavqa da sastradava i saumire sa Svojim stradaju}im i umiru-
}im qudima, svagda i svugde, do Parusije. Hristos – “u smrti @ivot
Istiniti” (to je, ustima Sv. Ignatija Antiohijskog, jedno od najble{-
tavijih Imena Hristovih) jeste Onaj Koji, u smrti ~ovekovoj, prvi iz-
lazi umiru}em ~oveku u Sretewe @ivota. Zar ~ovek “umire sebi”? Ne,
niko ne umire samom sebi, ve} umire svome Gospodu, i kada umire on je
Gospodwi (up. Rimq. 14, 7–8). “Umire Mi ~ovek!”, govori Hristos, hita-
ju}i k svakome samrtniku. “@ivot i Put – Hristos, ustav{i iz mrtvih”,
peva Crkva (u svom petom vaskr{wem egzapostilaru), postade svima umi-
ru}ima Put kroz smrt u @ivot Koji jeste On Sâm, i umiru}e ne ostavqa
ve} kroz smrt sa wima, On Koji je @ivot, saputuje...
“I kao iznenadni blesak muwe” – u blagodatnom istupqewu usk-
likuje o. Aleksandar – “sve u Hri{}anstvu zavisi od qubavi prema
Hristu! Smrt je susret sa Hristom i zato sva smrt – jeste radost”
(Dnevnik, 9. april 1982), i, potom, nastavqa, smiruju}i se do praha pred
tim otkrivewem: “Ali, Bo`e moj, kako smo mi daleko od takve qubavi!
Qubavi kojom je On pobedio smrt, qubavi koja u nama pobe|uje smrt...”
(Ibid.). Qubav Hristova jeste ta koja u nama pobe|uje smrt! Ko se kroz
svoju “liturgiju smrti” pri~esti tom Qubavqu, priop{ti toj Qubavi –
ne umire ve} prelazi iz smrti u `ivot (Jn. 5, 24), kako nam otkriva,
obe}ava i potvr|uje li~no Bog–Qubav, Prvojurodivac spasewa ~ovekovog
kroz Svoju smrt, Hristos Arhitanatolog Crkve Koji Crkvi otkriva taj-
Usho|ewe u `ivot 757
nu Svoje `ivotvorne Smrti i, kroz wu, tajnu Svoje Pashe, i Koji tu dvo-
jednu Tajnu @ivota Svoga daje Crkvi kao wen `ivot.
***
Krsno–vaskrsna tanatologija Crkve, za razliku od starojelinske
filosofije, kako veli o. Aleksandar, ne shvata `ivot kao “pripremu za
smrt”, niti smrt kao pre~eznuto oslobo|ewe “besmrtne du{e iz tamnice
smrtnoga tela”.157a Naprotiv, “prihvatawe smrti” u hri{}anskoj liturgi-
ji smrti nema “ni{ta zajedni~ko sa ’duhovnim praksama’ kroz koje su pla-
toni~ari i stoici poku{avali da razrade ’filosofsko prihvatawe
smrti’”.158 “Prihvatawe smrti” je potpuno nezamislivo i neostvarivo “iz-
van Hrista i nije dosti`no nijednom naro~itom praksom, nikakvim
[~ove~anskim] ’smrtove`bawem’”,159 bilo ono epsko–herojsko ili filo-
sofsko–eti~ko “prezirawe smrti”, ili fatalisti~ko “mirewe sa smr}u”
kao prirodnim krajem svega, ili, pak, psihologizuju}e religijsko “ulep-
{avawe smrti” kroz antropomorfisti~ke ma{tarije o “zagrobnom sve-
tu”... Odgovor na pitawe smrti kao “sredi{we pitawe religije i kul-
ture” (Dnevnik, 16. septembar 1974.), kao kqu~no pitawe ~ovekovog `i-
vota nalazi se u `ivotvornoj Smrti Hristovoj koja jeste pobeda nad
smr}u. Smrt svakoga ~oveka i smrt svih qudi je, kako bogoslovstvuje o
smrti Prep. Justin ]elijski, “muka najsvirepija za qudsko bi}e u svim
svetovima. No, i ona jedino kao Bogosmrt, kao Bogo~ove~anska smrt dobi-
ja svoj ve~ni smisao kroz Vaskrsewe Bogo~oveka Gospoda Hrista, jer se
Wime, jedino Wime ostvaruje pobeda nad smr}u i osmi{quje smrt u ~ove-
~anskom svetu”.159a
Smrt mo`e da se prihvati iskqu~ivo u Hristu kao dar Bo`iji
koji ~ovek treba da prihvati i da uzvrati blagodarno Bogu kroz evharis-
tiju sopstvenoga umirawa. Evharistijskim prihvatawem smrti kao svog
zavr{nog i vrhunskog `ivotnog uzdarja Bogu, ~ovek se priop{tava Smrti
Hristovoj, koja je Pobeda nad smr}u, postaju}i kroz wu i zajedni~ar
Vaskrsewa Hristovog. Prema tome, stoje}i sa one strane, svakog sekular-
nog “prihvatawa i odbacivawa smrti” (Dnevnik, 16. septembar 1974.),
hri{}anski `ivot, kao `ivot u Crkvi, jeste neprestano i delatno po-
ra`avawe smrti kroz “utkivqavawe” u Telo Hristovo i “u`ivqavawe” u
@ivot Hristov: “Crkva je – kako o. Aleksandar vaskrsno bogoslovstvuje
o tajni smrti – `ivot u smrti, pobeda nad smr}u, ’op{te vaskrsewe’”
(Dnevnik, 16. septembar 1974).
157a. Protopresviter Aleksandr [meman, Hristianskoe ponimanie smer-
ti, Ruskaæ mÿslý, Nos. 3299/3300, Mart 13/20, 1980.
158–159. S. S. Horu`iy, Isihastskaæ dialektika smerti (doklad na Rossiys-
ko-Avstriyskoy bogoslovskoy konferencii "@izn ~eloveka pered licom smer-
ti"), Moskva, 2003, www.synergia-isa.ru.
758 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Najva`nije, kqu~no pitawe pravoslavne tanatologije, koje mora
da se postavi li~no (ukoliko ona ne `eli da se apstraktizuje u meta-
fizi~ki traktat “O smrti”), glasi upravo onako kako ga o. Aleksandar
postavqa sebi u dnevni~kom zapisu od 28. juna 1979: “A kako stoji stvar
sa mojom smr}u?”. I svugde gde je bogoslovstvovao o smrti i svagda kada
je to ~inio, o. Aleksandar je, budu}i dosledan biblijskom konkretizmu
svoje bogoslovske misli, zapravo bogoslovstvovao o tajni smrti u svetlu
pitawa o svojoj sopstvenoj smrti. Nije zato nimalo slu~ajno {to su naj-
poznatije [memanove re~i o smrti, iz tanatolo{kog eseja “Smr}u smrt
uni{tiv{i” (iz kwige “ZA `IVOT SVETA”), kako nagla{ava wegova supru-
ga Julijana, “napisane u prvom licu”160 jednine, {to ina~e nije bilo ka-
rakteristi~no za, svagda krajwe deprivatizovani i “nesentimentalni”
bogoslovski diskurs o. Aleksandra.
Prostor te sunovratne zapitanosti o katastrofi sopstvenoga
“kraja”, za koji ~ovek nije stvoren, jeste prostor fundamentalnog hri{-
}anskog “se}awa na smrt”, koje – kako veli o. Aleksandar – ne sme da se
pretvori u “religijsko”, tj. psihologizovano “~udovi{no izopa~avawe
vere Vaskrsewa u pogrebno samonasla|ivawe, sa naglaskom na mazohizmu
svih onih: ’pla~em i ridam...’” (Dnevnik, 9. septembra 1974). Hri{}anin
treba da praktikuje “se}awe na smrt”, tj. da produbquje i osmi{quje svest
o sopstvenoj smrtnosti u vidu pripreme za smrt koja jeste, kako on ka`e,
“o~i{}ewe – saznawem, mi{qu, srcem, sazrcawem – same ’kvintesencije’
`ivota, one ’tajanstvene radosti’ zbog koje du{i ’vi{e ni{ta nije po-
trebno, kada odande prosinu zraci’” (Dnevnik, 23. avgust 1975.). O. Alek-
sandar ovde govori o “pripremi za smrt” kao umno–srda~nom otvarawu
~ovekove li~nosti za Radost Carstva, koju kada predokusi, ~oveku vi{e
“ni{ta (zemaqsko) nije potrebno”. Ovde on, gotovo doslovno, ponavqa
re~i eshatolo{kog opita Sv. Isaaka Sirijskog, koji jeste opit Crkve:
kada ~ovek po~ne da predoku{a od harizmi Carstva Bo`ijega, od “qubavi
Bo`ije koja je sladosnija od `ivota... i radovawa Bogu koje je silnije od
ovda{wega `ivota, on vi{e ne `eli da prebiva ovde”.160a
“Pripremawe za smrt” kroz o~i{}ewe od svega {to Hri{}anina
spre~ava da se priop{tava Radosti Carstva (od greha, strasti, egoizma...)
jeste ve} po~etak wegove “liturgije smrti”. Hri{}anin kroz radovawe
Carstvu Bo`ijem i blagodarewe Bogu na toj Radosti Carstva po~iwe da
se svetlo priprema za smrt. Moment blagodarewa je u “pripremi za smrt”
od kqu~noga zna~aja, zato {to je blagodarewe, u su{tini, jediniti isti-
niti gnoseolo{ki metod kojim ~ovek prepoznaje svaki dar Bo`iji i kojim
iznutra poznaje tajnu tog dara, u ovome slu~aju dara smrti, za koji treba
da se priprema.
160. Õliana [meman, Zamu`em za svæåennikom, Vestnik Pravoslaviæ, No
133, ænvarý 1986, S. 123.
160a. Avva Isaak Siriænin, Slova podvi`ni~eskie, Moskva, 1993, S. 419.
Usho|ewe u `ivot 759
23. avgusta 1975. o. Aleksandar pi{e u “Dnevniku”: “Zna da `ivi
iskqu~ivo onaj koji blagodari” – blagodarewe je izvor poznawa svega da-
rovanog ~oveku od Boga. “Ako ho}e{ da sazna{ {ta ne{to jeste, po~ni da
blagodari{ Bogu na tome”161 govori o. Aleksandar. Gnoseolo{ki metod
[memanove tanatologije je – evharistijski. Ako ho}e{ hri{}anski da
se priprema{ za smrt, za poznawe tajne smrti, mora{ najpre da po~ne{ da
blagodari{ Bogu na smrti kao daru Wegovom, jer dar Bo`iji jeste `ivot
ve~ni u Hristu Isusu (Rimq. 6, 23). I zato, kada ~ovek verom prihvati
svoju smrt kao `ivotvorni dar Bo`iji, kada po~ne da “natprirodno” bla-
godari Bogu za taj dar (jer je smrt u ovom svetu “prirodna”), onda se sâmo
wegovo umirawe preobra`ava u evharistiju smrti, prino{ewe sopstvene
smrti na uzdarje Bogu @ivome, a to prino{ewe ve} jeste “~in `ivota”,
(kojim se, na ipostasni na~in, pora`ava na~elo smrti) i usho|ewe u “@i-
vot Ve~ni u Hristu”. ^ovekovim blagodarewem Bogu za dar smrti zapo-
~iwe wegova “liturgija smrti”: takvom tanatolo{kom evharistijom
zapo~iwe pretvarawe najneprozirnije tame i najstra{nije nesre}e smrti
u, kako ka`e o. Aleksandar, “svetli susret sa Hristom”, u misti~ki
doga|aj Bogopoznawa, u predoku{awe dolaze}eg Carstva Bo`ijeg.
“Naravno” – pi{e o. Aleksandar – “svi mi na re~ima ispovedamo
veru u Drugi Dolazak Hristov, u kraj sveta, svi mi svakodnevno pon-
avqamo: ’I da do|e Carstvo Tvoje’. Ali, koliko Hri{}ana zaista ~eka
Gospoda i zaista `ivi tim i{~ekivawem? Koliko je Hri{}ana koji se
nisu naprosto ’pomirili’ sa smr}u, ve} koji su smrt uistinu pretvorili
u svetlu tajnu susreta sa Gospodom, u put ’prisnijeg pri~e{}ivawa Wime
u Bezve~erwem Danu Carstva’?” O. Aleksandar ovde liturgiju smrti
opisuje kao ipostasnu praksu pretvarawa smrti “u svetlu tajnu susreta
sa Gospodom”. “Smrt je susret – sa Hristom i zato sva smrt jeste ra-
dost...” (Dnevnik, 9. april 1982.). Liturgija smrti ispuwava smrt esha-
tolo{kim sadr`ajem, Rado{}u Carstva, pretvaraju}i je u sami “put pris-
nijega pri~e{}ivawa Hristom u Bezve~erwem Danu Carstva”.
***
“Liturgija smrti” je aktivno kenoti~ka, ona je kenosis ~ove-
kovog upodobqewa Hristovom Kenosisu (Samoispra`wewu, Samoumawe-
wu). Umiru}i Hri{}anin, u “liturgiji smrti”, vi{e nije onaj koji, ra-
zoren smrtonosnom bole{}u (ili staro{}u, ili povredama–ranama), pa-
sivno propada u tamu nebitovawa, ve} on postaje delatni liturg
sopstvenoga umirawa kao voqnog upodobqavawa Kenosisu Hristovom i
Wegovom silasku u Smrt, tj. onaj koji se svesno i aktivno, molitveno
pogru`ava u tajnu velikosubotweg tihovawa Hristovog u Grobu, uz naj-
161. Protopresbyter Alexander Schmemann, Between Utopia and Escape, www.alexan-
derschmemann.org.
760 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
smirenije, radosno i blagodarno prihvatawe smrti i raspadawa svoga
tela, i svoga grobnoga velikosubotovawa do op{teg vaskrsewa mrtvih
kao – `ivotvornog dara Qubavi Bo`ije. Evo jedne mogu}e statije keno-
sisa “liturgije smrti”: “Obna`uju}i se stra{no od tela `ivota moga,
avaj, umirem, ali je `iva du{a moja pred Licem Gospodwim, umawena do
prozirnosti pred o~ima Boga @ivoga”. [ta se umawuje, “{ta i{~ezava u
smrti?” – pita se o. Aleksandar i odgovara: “Iskustvo ru`note ovoga
sveta, zla, prolaznosti...” (Dnevnik, 16. septembar 1974). “Liturgija
smrti” jeste podvig kenoti~kog o~i{}ewa od “iskustva ru`note” palo-
sti i “ovosvetovnosti”, blagodatno iznutarwe omivawe li~nosti ~ove-
kove, koje u umiru}em ~oveku savr{ava Qubav Bo`ija, koja ne ostavqa
bogoliku li~nost ni u wenom najstra{nijem smrtnom obna`ivawu i
obna`enosti od tela.
Onaj koji umire u Hristu ulazi sa verom (=zajedni~ewem sa Hri-
stom) u smrt i ve} tim ~inom hristocentri~nog ula`ewa (koje se tim
hristocentrizmom preobra`ava u pashu – izla`ewe u susret sa Hristom)
on vi{e nije puki i pasivni “objekat” smrti, ve} se Blagoda}u Bo`ijom
pretvara u delatni, i{~ekuju}i subjekat, u “ime” koje i{~ekuje da bude
pozvano iz smrti Hristovim Glasom (kao mrtvi Lazar Vitanijski). Smrt
se preobra`ava u “upokojewe”, pokojevawe u velikosubotwem pokoju Hris-
tovom. Umrli ne nestaje, ve} postaje tajanstveni, u tihovawu pokoj-
no–velikosubotwem, delatnik i{~ekivawa Parusije Hristove. “[ta os-
taje [u smrti]?” – pita se, daqe, o. Aleksandar i odgovara – “’Mir’. Onaj
mir subotwi, u kome se otkriva punota i savr{enstvo Tvorevine. Bo`iji
mir. Ne mir smrti, ve} mir `ivota u wegovoj punoti, u wegovom ve~nom
imawu...” (Dnevnik, 16. septembar 1974).
Onaj koji umire “liturgijom smrti” pretvara sopstvenu smrt –
najkrajwu tragediju rascepqewa li~nosti kroz obna`ewe du{e od tela i
tela od prvobitne neuni{tivosti – u hronotop (vreme–mesto) tajanstve-
nog i{~ekivawa Lica Boga @ivoga. “Liturgija smrti” se nastavqa i po-
sle telesnog upokojewa ~oveka kao apofati~ka “vernost posle smrti”, kao
liturgija i{~ekivawa Parusije i vaskrsewa mrtvih. Za “liturga smrti”
smrt, stoga, zaista nije kraj. Ipostasni Kraj, Omega – Hristos jeste Onaj
Koji se tek i{~ekuje. Smrt u Hristu ve} jeste po~etak ~ekawa vaskrse-
wa mrtvih. Kraj tj. ono “posledwe”, “krajwe” i “poslekrajwe” – Eshaton za-
po~e}e Parusijom Hristovom i kona~nim uni{tewem smrti.
***
Hristocentrirawem, usredi{tewem duhovnoga doga|aja svoje
smrti – u Hristu, ~ovek usvaja, ~ini ipostasno svojom Hristovu pobedu
nad smr}u ~ime se wegova li~na smrt pretvara – kroz “liturgiju smrti”
koja jeste zajedni~ewe sa Hristom Umiru}im na Krstu i Mrtvim u Grobu
– u smrt koja pobe|uje smrt, u ~in “`ivotvornog umirawa”. U hristo-
Usho|ewe u `ivot 761
centri~noj “liturgiji smrti”, zbiva se tajanstvena promene “karaktera”
same smrti, svojevrsno “presu{tastvewe” ta~nije poni{tewe wenog
nesu{to–ni{te}ega na~ela i to pretvarawe se zbiva na “~asnoj trpezi”
same li~nosti koja umire u Hristu. Takvim pretvarawem smrti – u duhu
~ovekovom, Duhom Svetim – u pobedu nad smr}u, savr{ava se priop{tewe
~ovekovo “pashalnom sveslavqu Vaskrsewa”162, i time predobjavqewe
“vaskrsewa mrtvih”, ~ime se sama smrt “liturga smrti” ispuwava esha-
tolo{kim sadr`ajem, postaje svedo~ewe Carstva Bo`ijeg.
U zbivawu tog duhovnog pretvarawa smrti u pobedu nad smr}u,
Blagodat Bo`ija sadejstvuju}i qubvenoj slobodi ~ovekovoj, epiklezi vere
proiznesenoj u ~ovekovoj “liturgiji smrti”, iz ~oveka iskorewuje i
odstrawuje “prirodni” strah od smrti. Umiru}i na na~in “liturgije smr-
ti”, ~ovek blagodatno sti~e novi odnos prema smrti, koji izvire iz we-
govog priop{tewa Tajni Vaskrsewa Hristovog, kojim umirawe postaje du-
hovni, “svetli doga|aj ula`ewa u Hristov @ivot–kroz–smrt”163. Otuda to
nadumno, natprirodno “radovawe smrti” koje sre}emo kod Svetih. Otuda
i ono svetoavakumovsko: “Srb je Hristov, raduje se smrti!”. Upravo o
tome govori o. Aleksandar kada u “Dnevniku”, pred Licem Bo`ijim, usk-
likuje: “Da, ako `ivot postaje – Hristos, i u stepenu u kome `ivot posta-
je – Hristos, ako Hristos jeste taj dar u koji se sve vreme pretvara `ivot,
onda smrt jeste dobitak, blagosloveni preduslov onoga susreta licem k
licu, za kojim ~ezne sav `ivot u ’ovome svetu’” (Dnevnik, 12. mart 1980.).
I tada “sva smrt postaje za ~oveka – radost” susretawa sa Hristom
(Dnevnik, 9. april 1982.). “Liturgija smrti” je, prema tome, “duhovni
doga|aj koji je neraskidivo povezan, spregnut sa eshatolo{kom stvarno-
{}u Vaskrsewa Hristovog i i{~ekivanog sveop{teg vaskrsewa [mrt-
vih]164. I zato smrt onoga koji umire na na~in “liturgije smrti” ostavqa
na o~evice “pashalni utisak”, a u wihovim du{ama “pashalno ose}awe” (o
~emu su jednoglasno posvedo~ili svi o~evici upokojewa o. Aleksandra).
***
Bog nije Bog mrtvih ve} Bog `ivih (Mt. 22, 32), ali istovremeno
isti taj Bog nije Bog zdravih, ve} Bog bolesnih (Lk. 5, 31). To je spasew-
ski paradoks Qubavi Bo`ije, Krsta Hristovog: Bog bolesnih je Bog
`ivih – bolest se daje za “usho|ewe u @ivot”, smrtna bolest se za Hri{-
}anina, ako je prihvati kao dar Bo`iji, pretvara u put `ivota neumi-
ru}eg, u pashu u Carstvo. Bogoslovqe bolesti je, stoga, neodvojivo od
bogoslovqa smrti. Bolest je projava par excellence tragedije palosti.
Smrtonosna bolest je uzro~nik i ~inilac (od)umirawa telesnog orga-
162–164. S. S. Horu`iy, Isihastskaæ dialektika smerti (doklad na Rossiys-
ko–Avstriyskoy bogoslovskoy konferencii “@izn ~eloveka pered licom smer-
ti”), Moskva, 2003, www.synergia–isa.ru.
762 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
nizma ~ovekovog, ona je nasilni obezli~uju}i proces razarawa i ras-
padawa celine li~nosti kroz raskoqivawe bogoharmonijskog jedinstva
du{e i tela, kroz protivprirodno “obna`ivawe” du{e od tela: i du{a
`iva (1. Mojs. 2, 16) telesno umire – i ~ovek vi{e nije `iv kao celovi-
ta li~nost, osim na tajanstven na~in u Pam}ewu, u Qubavi Boga @ivoga
Koji jeste Bog `ivih. Umrli “tajnobituje” kao hristolika i hristoime-
nita du{a, kao `ivo “ime” u tajanstvenom i{~ekivawu Parusije i vas-
krsewa mrtvih, na na~in neprestaju}e “liturgije smrti” (okrenute, us-
merene, te`e}e k Hristu Parusije), koji je telesno `ivima nepoznat (jer
je “sa onu stranu” svakog zemaqskog, telesnog iskustva i poimawa) i koji
u dogmati~kim formulacijama Crkve, kako veli o. Georgije Florovski,
po Promislu Bo`ijem, do sada jo{ uvek nije do kraja odre|en i utvr|en,164
jer to tek treba da se u punoti otkrije u Otkrivewu Parusije Hris-
tove i vaskrsewa mrtvih u telu, kada }e qudi mo}i da o svojoj smrti, o
stvarnom iskustvu svoje smrti govore opitno, u pro{lom vremenu (u
pluskvamperfektu “staroga `ivota”), a iz perspektive telesne vaskr-
losti u Novi @ivot, @ivot Carstva Bo`ijega.
***
“Liturgija smrti” mewa ne samo ontolo{ki karakter same bo-
lesti na smrt, ve} ~ak i ontologiju samoga umirawa i raspadawa tele-
snog organizma, jer entropijsku energiju truqewa i bogoprotivnog ras-
pada `ivota “pretvara” u duhovni ogaw o~i{}ewa i oslobo|ewa same
tvari koja umire u umiru}em ~oveku. Umiru}i ~ovek, kao liturg sop-
stvene smrti, evharistijski prinosi na uzdarje Bogu, ~ak, i bakterije,
viruse, bacile, kancerske proraste ili fizi~ke rane koje ga usmr}uju, i
wih same svojom liturgijom smrti – duhovno “osloba|a” od smrti i bes-
misla, jer ih, kroz sebe, priop{tava Hristovom @ivotu. Ko jeste (=bi-
tuje) u Hristu – Nova je Tvar (2. Kor. 5, 17). A to zna~i: i onaj ko umire
u Hristu, tako|e, jeste Nova Tvar i Hristos u wegovoj li~nosti “pret-
vara” energiju umirawa stare tvari u energiju Novoga @ivota Nove Tva-
ri. Zbog greha ~ovekovog – prekida `ivotvornog zajedni~ewa sa Bogom
@ivim, smrt je u{la u sve (Rimq. 5, 12) i sve je uvu~eno u smrtnost. A
sada se sve osloba|a kroz ~ovekovu svetlu smrt u Hristu, smrt koja jeste
susretawe sa @ivim Hristom i zajedni~ewe sa @ivim Hristom. Smrt
~oveka Bo`ijeg zato nije i ne mo`e biti metafizi~ka “privatna stvar”
(Privatsache): ona je mysterium kozmi~kih dimenzija, koji se ti~e Neba i
zemqe, svih svetova, ~itave Crkve, jer se tu zbiva prevelika tajna: umire
onaj koji nije stvoren za smrt, radi ~ijeg obo`ewa se o~ove~io Bog, za
164. Prot. Georgije Florovski, Delo Duha Svetoga u Bogootkrivewu, CRKVA JE
@IVOT, Obraz sveta~ki, BeograD, 2004, str. 182. Fr. Georges Florovsky, The Work of
the Holy Spirit in Revelation, The Christian East, Vol. XIII., No. 2, Summer, 1932, pp. 49–64.
Usho|ewe u `ivot 763
koga je – da vi{e ne umre – umro Bog, “Sveti Besmrtni”. U smrti ~oveka
re{ava se svecela sudbina Tvari Bo`ije. Kozmi~ki aspekt Hri{}ani-
nove “liturgije smrti” jeste u tome {to je ona praznik duhovnog oslo-
bo|ewa i spasewa svekolike tvari, praznik dolaska Carstva Bo`ijeg
svekolikoj tvari u li~nosti koja se “liturgijom smrti” svetlo susre}e
sa Hristom.
***
“Liturgija smrti” jeste, pre svega, pokajni~ka, metanijska: ona je
ono krajwe prola`ewe kroz “dveri pokajawe koje vode iz tame u svet-
lost”165, bez kojega svi – “bili oni carevi ili patrijarsi, episkopi ili
sve{tenici, prin~evi ili sluge, vernici u svetu ili monasi, svi jednako
u tami ostaju”,166 tj. li{eni Blagodati svetlosnog zajedni~ewa sa Svet-
lo{}u od Svetlosti, Hristom Bogo~ovekom. “Liturgija smrti” je put kra-
jweg kenoti~kog samouti{avawa i otvarawa, apofati~kog oproziravawa
li~nosti za ~isti susret sa ^istim @ivotom, Hristom Bogo~ovekom.
“Liturgija smrti” je podvi`ni~ka, ona je nipti~ka (stra`iteqsko–tre-
zvewska), ona je umno–srda~na, ona je tihovateqska, ona je getsimanij-
sko–golgotska, ona je o~i{}uju}a, ona je sretewska, ona je radostotvorna,
ona je qubvena (agapi~na), ona je prosvetquju}a, ona je preobra`uju}a, ona
je poznawska, ona je otkrivewska, ona je apofati~ka, ona je eshatolo{ka,
jednom re~ju ona je crkvena, ona je sve ovo i vi{e od toga, {to u re~i ne
mo`e stati, jer u wenom sredi{tu stoji Hristos Bogo~ovek Koji li~no
prima evharistiju smrti umiru}ega, Koji Svojim @ivotom qubi wegovu
smrt, Koji Svojom Smr}u qubi wegovu besmrtnost.
***
Ako sveceli `ivot Hri{}aninov treba da se, kroz liturgijsko i
podvi`ni~ko `ivqewe u Crkvi, preobrazi u neprestano evharistijsko
prino{ewe sebe i svega svoga na uzdarje Bogu, u ipostasno bogoslu`ewe
kao blagodarno odzivawe i odgovarawe na neprestano Bogojavqewe, na
`ivu reku poziva i darova Bo`ije, onda liturgija smrti, kao `i`ni
vrhunac Hri{}aninove sve`ivotne liturgije, bez sumwe, jeste doga|aj
krajweg anga`ovawa i aktualizacije svih evharistijskih kapaciteta
~ovekove li~nosti, tj. podvi`ni~ko–blagodatni praznik li~nosti
kojoj, kako eshatolo{ki smrtoslovstvuje Sv. Ignatije Antiohijski, “tek
predstoji ra|awe” i “Novo Ime” (Otkr. 2, 17) u Hristu Koji jeste, u
vekove vekova, u smrti i nad smr}u @ivot na{ Istiniti.
165–166. Prep. Simeon Novÿy Bogoslov, Slova, 79, 2, Moskva, 1992; u: Olivije
Kleman, “Pesma sme{ana sa suzama”, HIMNE BO`ANSTVENE QUBAVI, Oktoih,
Podgorica 1994, str. 11.
764 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
Usho|ewe u @ivot
@ivot je za o. Aleksandra svagda i uvek bio “iskqu~ivo `ivot u
Hristu”167 i zato je, sleduju}i duhu znamenite izreke i opita Sv. Grigori-
ja Palame168, on svagda pretpostavqao `ivot u Hristu, iskustvo
`ivota u Hristu svakoj re~i, svakoj misli, svakoj ideji, svakom sistemu,
svakoj teologiji u ~ijem sredi{tu nije “@ivi Hristos i Carstvo Wego-
vo”, svagda “odbijaju}i da zameni duhovnost (=`ivot u Hristu) za izvesne
apstrakcije u bogoslovqu”.169 To je bio i jedan od razloga zbog ~ega se,
posledwih godina `ivota, u o. Aleksandru produbqivalo “razo~arawe u
akademsku teologiju”170, koja se, sa retkim izuzecima, i ne slu~ajno – kako
je sâm zapazio171 – gotovo uop{te ne bavi temom smrti (iako tema smrti
jeste jedna od najva`nijih bogoslovskih tema ~ovekovih), i koju je, ~ak,
posledwih godina `ivota prestao i da ~ita, jer je “postala isuvi{e stvar
za profesore, jedan vid klirikalizma”172, ekspertskog otu|ewa od stva-
rnog `ivota Crkve, bez su{tinske i `ivotne veze sa goru}im problemi-
ma i potrebama `ive Crkve, o ~emu je ne jednom pisao u svom “Dnevniku”173.
I ovde ne mo`emo a da ne uo~imo su{tinsku duhovnu srodnost,
pri svekolikoj wihovoj me|usobnoj razli~itosti, o. Aleksandra sa Prep.
Justinom ]elijskim (koga je o. Aleksandar izuzetno po{tovao kao pod-
vi`nika i bogoslova, i kome je, posle Avvinog upokojewa na Blagovesti
1979, li~no slu`io parastos u paraklisu Sv. Tri Jerarha na Svetovladi-
mirskoj akademiji174), ~ije je bogoslovqe, tako|e, bilo bogoslovqe @i-
vota jer je bilo (i jeste u vekove!) bogoslovqe @ivoga Hrista: “Samo
ve~no @ivi, jer Vaskrsli Gospod Hristos” – usklikuje Avva Justin sa
svog }elijskog Tavora – “daje sile te Hri{}anstvo jeste `ivot: `ivot
i vera, `ivot i qubav, `ivot i molitva, `ivot i post, [`ivot i
“liturgija smrti” – dodajemo, u duhu [memanove pashalne tanatologije],
`ivot i besmrtnost, `ivot i – ve~ni @ivot... Taj `ivot nadahwuje
167. Richard John Neuhaus, Alexander Schmemann: A Man in Full, First Things 109,
anuary 2001, pp. 57-76; www.firstthings.com.
168. “Svakoj re~i mo`e se suprotstaviti druga re~, ali koja re~ mo`e da se
suprotstavi `ivotu?” – Sv. Grigorije Palama, Triada I, 1, 13.
169. Veselin Kesi} u svojoj besedi na praznik Sv. Tri Jerarha 1984, u isto-
imenom paraklisu Akademije Sv. Vladimira u Krestvudu, St. Vladimir’s Theologi-
cal Quarterly, Vol. 28, No 1., 1984, p. 78.
170. Richard John Neuhaus, Alexander Schmemann: A Man in Full, First Things 109,
anuary 2001, pp. 57-76; www.firstthings.com.
171. Dnevnik, 9. septembar 1974.
172. Yoost van Rossum, In memoriam – Alexander Schmemann, The Cathedral News Let-
ter, London, No. 166, July 1984.
173. Na primer, 27. janura 1981, 2. oktobra 1981, 9. juna 1982...
174. Fotografija o. Aleksandra [memana sa tog parastosa je objavqena u kwizi
NA BOGO~OVE~ANSKOM PUTU (Manastir ]elije, Beograd, 1983), na str. 331.
Usho|ewe u `ivot 765
Mu~enike na mu~eni{tvo za Wega, i Podvi`nike na podvi`ni{tvo, i
Apostole na apostolstvo, i Ispovednike na ispovedni{tvo, i milostive
na milostiwu, i mudre na svoje istra`ivawe; re~ju, sve Hri{}ane svih
vremena na razne evan|elske vrline”.175 Taj @ivot je nadahnuo i o. Alek-
sandra [memana na wegovu `ivotvornu “liturgiju smrti”, taj @ivot mu
se otkrio kroz wegovu “liturgiju smrti”, tom @ivotu se on priop{tio
kroz svoju “liturgiju smrti”.
***
Ako svaki Hri{}anin koji je dobar rat ratovao, trku zavr-
{io i veru odr`ao (2. Tim. 4, 7) zaslu`uje svoj `ivotopis u Hristu, onda
svaki Hri{}anin, tako|e, zaslu`uje, makar u srcima onih koji ga qube, i
svoj mali “tropar”, pesmu crkvenoga po{tovawa, ne zato da bi ga iko time
proglasio za “svetoga” – jedini je Sveti “Gospod Isus Hristos u slavu
Boga Oca”176 i jedino Bog Sveti podi`e Svoga Svetoga na zemqi – ve} zato
da bi tim “troparom” izrazio svoju qubav i, u woj, svoje crkveno sazrcawe
i iskustvo o toj li~nosti. Za{to takav “tropar”, na primer, ne bi ispe-
vao Sv. \akon Avakum Beogradski svome ocu Gavrilu koji 1809. u Ma-
{i}ima, na wegove o~i, tako|e, bio nabijen na kolac? Ili avva Justin
]elijski svojoj majci Anastasiji od koje se “nau~io evan|elskoj pobo`-
nosti i besmrtnosti”177? Ili, beogradski Hri{}ani maloj Milici Bata-
jni~koj ubijenoj, zato {to je Srbkiwica Hristova, u svome domu 1999.
godine od NATO–bombe? Ili, pak, bla`enopo~iv{em Lazaru Ostro{-
kom († 2001.) wegova duhovna ~ada? Ili bratu Dragom Krweva~kom ili
~ika–Peri Vranki}u,178 ili svakom “zaqubqeniku u Hrista”,179 oni koji su
ih poznavali? Svaki Hri{}anin zaslu`uje da mu se nad grobom, nad
wegovom “liturgijom smrti” i wegovim ~ekawem vaskrsewa mrtvih otpo-
je “tropar” crkvene qubavi, svetotajinskog nezaborava – “ve~noga
pam}ewa”. Evo, stoga, na kraju tanatografije o. Aleksandra [memana,
jednog mogu}eg takvog “tropara” – slova qubve, pesme crkvene qubavi
175. Prep. Justin ]elijski, Iz posledwe Uskr{we poslanice, NA BOGO~OVE-
~ANSKOM PUTU, Manastir ]elije, Beograd, 1980, str. 317.
176. Odgovor vernoga naroda Crkve na sve{tenikovo “Svetiwe svetima!”, pri-
likom uzno{ewa Agneca, pre Svetoga Pri~e{}a na Bo`anskoj Liturgiji.
177. Zapis avve Justina na margini svoga tuma~ewa Sv. Evangelija po Jovanu, na
Vaskrs 1945, pod naslovom “Fizi~ko ose}awe besmrtnosti”, koje je do`iveo pored
samrtnog odra svoje majke Anastasije; u: NA BOGO~OVE~ANSKOM PUTU, Manastir
]elije, Beograd, 1983, str 15.
178. Autor ovog Pogovora je svojim o~ima video kako su ~ika–Peri Vranki}u
o~i bile pune blagodatnih i radosnih suza dok je gledao kako jedan, nepoznati mu,
de~ak prima Svetu Tajnu Kr{tewa–Prosvetqewa i “obla~i se u Hrista” na Ve-
liki ^etvrtak 1983. u manastiru Sv. Vavedewa u Beogradu. Zar te suze ne zaslu-
`uju da u|u u crkveno pam}ewe, u poeziju crkvenog nezaborava?
179. Videti: Milan D. Mileti}, Zaqubqen u Hrista, Manastir ]elije, Beo-
grad, 2002.
766 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA
kojom bi oni koji vole o. Aleksandra i celivaju tajnu wegove “liturgi-
je smrti”, mogli da, u svome srcu, praznuju bla`eni spomen na wega, na
dan wegovog upokojewa, a to je dan Sv. Germana Aqaskog – Prosvetiteqa
Amerike (13. decembar): “Vernost Hristu do smrti180 i u smrti sa~u-
vav{i, vernima si Carstvo posvedo~io. @ivot Istiniti – Hrista
Novu Pashu kroz liturgiju smrti si stekao, o~e blagodarni. Nau~i i
nas da Carstvom Bo`ijim `ivimo i s verom u vaskrsewe mrtvih da
umiremo, blagodare}i Hristu za sve”.
I ako postoje ikoje re~i koje bi sobom mogle da “obuhvate” ne-
izre~je Bo`anske tajne `ivota o. Aleksandra [memana (a neizreciv je
`ivot svakoga Hri{}anina!), kojima bi se mogao zaokru`iti (ne – zavr-
{iti, jer `ivotu u Hristu nema kraja, pa tako i `ivotopisu ~ovekovom
u Hristu nema kraja!) ovaj neveliki `ivotopis o. Aleksandra, napisan
iz perspektive wegove “liturgije smrti”, ta~nije wegov vaskrsni
smrtopis, onda su to upravo one ispovedne re~i u kojima je on proro~ki
govorio o sopstvenoj smrti, koje je sâm ispisao kao moto svoga `ivota u
Hristu, kojima se upisao u Hristovu Kwigu @ivih – Kwigu @ivoga
Predawa Crkve:
“Crkva je ula`ewe u sveceli @ivot Hristov: ona je zajedni~ewe
u @ivotu Ve~nom, radost i mir u Duhu Svetom. Ona je i i{~ekivawe
Dana Bezve~erweg u Carstvu Bo`ijem. Ne – o~ekivawe nekog ’drugog
sveta’, nego osmi{qewe svih stvari i celokupnog `ivota, u Hristu. U
Wemu je sama smrt postala ~in `ivota, jer je On ispunio smrt Samim
Sobom, Svojom Qubavqu i Svetlo{}u.. U Wemu sve je va{e... bilo svet,
ili `ivot, ili smrt ili sada{we ili budu}e: sve je va{e, a vi ste
Hristovi, a Hristos Bo`iji” (1. Kor. 3, 22–23). I ako u~inim taj Hris-
tov @ivot – svojim `ivotom, ako tu `e| i to iskawe Carstva u~inim
svojom `e|ju i iskawem, to ~ekawe Hrista – svojim ~ekawem, taj opit
Hrista kao @ivota – svojim opitom, tada }e i sama moja smrt postati
usho|ewe u @ivot. Ne znam kada }e nastupiti i kako }e se zbiti posled-
we ispuwewe svega u Bogu. Ni{ta ne znam o svim tim ’kada’ i ’kako’. Ali,
znam da je u Hristu ve} zapo~ela Pasha sveta, prela`ewe sveta u Carstvo
Bo`ije i pretvarawe sveta u Carstvo Bo`ije, kao i da je `ivot ve}
pro`et svetlo{}u te Pashe, wenim mirom i rado{}u u Duhu Svetome, jer
Hristos vaskrse i @ivot `ivuje”!181
Amin. Amin. Amin.
Matej Arsenijevi}
180. Otkr. 2, 10.
181. Alexander Schmemann, Trampling Down Death by Death, FOR THE LIFE
WORLD, SVS Press, New York, 1973, p. 104.
767
IZA[LO IZ [TAMPE
(po rednim brojevima u biblioteci)
4. POST: ~istota du{e – zdravqe tela (Post telesni i duhovni u `ivotu pravosl.
hri{}anina) – (sv. Teodor Studit, sv. Igwatije Brjan~aninov, sv. Teofan Zatvor-
nik, sv. Jovan Kron{tatski...); 2004, IV dopuweno izdawe, str. 448.
11. APOKALIPSA – Tuma~ewe Otkrivewa Jovanovog (dod. Sveti Oci o Drugom
dolasku Hristovom i Carstvu Nebeskom); II ispravqeno, izmeweno i dop. iz-
dawe, 2005, str. 516.
12. SVETI ISAK SIRIJSKI – Podvi`ni~ka slova (sva slova), II dopuweno izda-
we, sa ispravqenim prevodom, 2006, str. 520, tvrd povez.
14. GOSPOD NIJE STVORIO SMRT – Ima li `ivota posle smrti? Zbornik tek-
stova, II dopuweno, izmeweno i ispravqeno izdawe, 2006, str. 600, tvrd povez.
16. Suze za svet – Starac Tihon, st. Pajsije, st. Porfirije; IV izdawe, 2005, str.
484, tvrd povez.
17. Sv. Jovan Zlatousti – Slava Gospodu za sve (Izabrane besede i pouke), II ponovo
prevedeno, sa gr~kog, i dopuweno izdawe, 2006, str. 560, tvrd povez.
19. Mitropolit Jerotej Vlahos – PRAVOSLAVNA PSIHOTERAPIJA (Svetoo-
ta~ka nauka), drugo, dopuweno izdawe, 2007, str. 504, tvrd povez.
20. SVETI JOVAN [ANGAJSKI (Op{iran `ivotopis, besede, pouke, ~uda); IV iz-
dawe, tvrdi povez sa 8 str. u boji, 2007, str. 520.
24. Sveti Grigorije Palama: Gospode, prosvetli tamu moju (SABRANE BESEDE,
sa gr~kog jezika), 2005, str. 584, tvrd povez.
26. Starac Kleopa: Veliki je Bog (Pouke i razgovori) 2004, str. 432, (II dop. izd.)
27. Sveti Nektarije Eginski – Nebeski ~ovek – zemaqski an|eo (@itije, ~uda, se}a-
wa); ispravqeno i dopuweno izdawe, 502 str. tvrd povez.
30. ^uda Bo`ija u HH veku (~uda u Gr~koj, Rusiji, Srbiji i svetu), 2006, str. 510, (III
dopuweno izdawe), tvrdi povez.
31. Starac Kleopa: Put Neba (@ivot i podvizi; Pouke i razgovori) 2004, str. 432,
II izd.
32. Akatisti Presvetoj Bogorodici (Wenim ~udotvornim ikonama, sa ikonama u bo-
ji), 2006, str. 510 (IV dopuweno izdawe u tvrdom povezu sa 40 strana ikona u boji)
33. Starac Pajsije Svetogorac – Pouke Bo`anstvene Qubavi, 2006, III izmeweno iz-
dawe, str. 512, tvrd povez.
– Jovan Kornarakis: PSIHOLOGIJA: pogled iz pustiwe (^ovekov vapaj u doba
tehnologije), 2002, str. 400.
34. Izbavi nas od lukavoga – Pravoslavqe i magija, 2007, str. 632. (II dopuweno
izdawe, tvrd povez, sa {est akatista)
35. @ivot sa Bogom (st. Amfilohije Makris), 2002, str. 408.
36. Vreme pokajawa i vreme otpadije (razgovori sa savremenim svetogorskim star-
cima); 2003, str. 446. (II izmeweno izdawe)
37. Du{e Hristove (st. Jakov Calikis; prep. David Starac), 2002, str. 408.
38. Bla`eni ~isti srcem (st. Mihailo Valaamski; st. Sampson Sivers), rasprodato.
OF THE 39. Otvorena Nebesa – starac Simon Arvanitis, 2002, str. 408.
40. Jeromonah Serafim Rouz: Stvarawe sveta i rani ~ovek, videti broj 108.
768
41. Starac Sava Pskovo-Pe~erski: Gospode, Ti si `ivot moj, 2002, str. 408.
42. Sveti Jovan Kron{tatski: Moj `ivot u Hristu, II tom (prvi put na srbskom je-
ziku), 2004, str. 416; II dopuweno izdawe u tvrdom povezu; dodatak: I. Surskij, ^u-
da svetog Jovana Kron{tatskog.
43. Ute{iteqi – starci kao uteha svetu – (Sv. starac Teodosije Kavkaski; starac
Gavrilo Kavkaski), 2002, str. 408.
44. Starac Jefrem Katunakijski – U~enik Krsta – podvi`nik poslu{awa (]utqi-
vi svet Atosa, plodovi duhovnog podvi`ni{tva), 2002, str. 412.
45. GOSPOD GOVORI – Sveti Oci tuma~e Jevan|eqe (sv. Jefrem Sirijski, sv. Jo-
van Zlatousti, sv. Atanasije Veliki, sv. Grigorije iz Nise...), 2004, II izdawe,
tvrd povez, str. 436.
46. KWIGA STRADAWA I UTEHE (Jeromonah DAMASKIN Orlovski: @itija
ruskih novomu~enika), 2003, str. 432.
47. Blagoslov Qubavi – Sveti Serafim Viricki, 2003, str. 400.
48. Pravoslavqe i mistika svetlosti – Sveti Grigorije Palama i put ~ovekovog
obo`ewa (Mitrop. Jerotej Vlahos, arhiep. Vasilije Krivo{ein, Georgije Man-
zaridis), 2003, str. 432.
49. Sveti Jovan Jakov Hozevit – U raju srca (@itije, pouke, ~uda); 2003, str. 408.
50. Blagoslovi, du{o moja, Gospoda – Sveti Oci tuma~e Psaltir (sv. Atanasije Ve-
liki, sv. Vasilije Veliki); 2003, str. 522.
51. ^uvajte du{u – Starac Pajsije Svetogorac (Razgovori sa starcem Pajsijem o
spasewu u savremenom svetu); III ispravqeno, izmeweno i dop. izdawe, 2007, str.
532, tvrd povez.
52. Sveti Teofan Zatvornik: @iveti za ve~nost ([ta je duhovni `ivot i kako ga
ste}i); 2007, II izdawe (dopuna – Op{iran `ivotopis sv. Teofana), str. 600.
53. Molitva nebeski `ivot: Zbornik tekstova o molitvi; 2003, str. 424.
54. @ivot iz grobova – Sv Rafailo, Nikolaj i Irina (Fotije Kondoglu; mitropolit
Igumenice Dimitrije); 2003, str. 408.
55. Savremeni atonski podvi`nici (2. deo) (Pi{u: arhim. Heruvim Karambelas, st.
Josif Vatopedski, jerom. Maksim Kavsokalivit); 2003, str. 416.
56. Sveti Nektarije Eginski – Gospodu na nebesima (Pouke, ~uda, se}awa); 2003, str. 408.
57. Gospode, ko je ~ovek? – Sv. Grigorije iz Nise, Nemesije Emeski, mitrop. Jerotej
Vlahos, Georgije Manzaridis, arhim. Kiprijan Kern (Pravoslavna antropologi-
ja i tajna li~nosti); 2003, str. 446.
58. Sveti Igwatije Brjan~aninov – Glas iz ve~nosti (Pisma monasima i mirjanima
o spasewu du{e); 2003, str. 432.
59. Starac Tadej Vitovni~ki – Mir i radost u Duhu Svetom (Pouke, besede, razgo-
vori) sa star~evim fotografijama u boji; 2004, str. 416; III izdawe, tvrd povez
60. Sveti Jefrem Sirijski – Ogweni stub (Podvi`ni~ke pouke i tuma~ewa Starog
Zaveta); 2003, str. 424.
61. EVERGETINOS – Zbornik bogoglasnih izreka i pouka bogonosnih i svetih
otaca; 2003, str. 432.
62. U senci Vavilonske kule (@iveti Hristom u antihri{}ansko doba); 2004, str.
446.
63. Pe~at Hristov i `ig zveri (Crkva u doba globalizacije); 2004, str. 446.
64. GOSPOD JE SA NAMA (^uda Bo`ija danas i ovde) – 2. deo; II dopuweno izdawe,
2006, str. 510.
65. Arhim. Jovan Krestjankin – O`ivimo srca za Boga (Pisma duhovnog rukovo|ewa
za savremenog ~oveka); 2004, str. 412.
66. Mitropolit Antonije Blum – Pred Licem Boga @ivoga; 2004, str. 432.
769
67. Sv. Jovan Kron{tatski – Blizu je Sud Gospodwi (stra{ne i opomiwu}e besede o
Drugom dolasku Hristovom i se}awa na sv. Jovana); 2004, str. 432.
68. Bez pri~e{}a nema obo`ewa (zbornik o Sv. Tajni Pri~e{}a i pri~e{}ivawu: sv.
Nikodim Svetogorac, sv. Ilarion Trojicki, Florovski, [meman, Majendorf, Ro-
manidis, Blum, Vlahos...); 2004, str. 416.
69. Starac Pajsije – ^ovek Qubavi Bo`ije (Celovit `ivotopis i se}awa na star-
ca Pajsija – susreti, pomo}, pouke); II izmeweno i dopuweno izdawe, 2005, str. 540,
tvrd povez.
70. Jeromonah Sergije Ribko: Da li je mogu}e spasiti se u 21. veku (dod. Arhim. Ra-
fail Karelin: Crkva i svet na pragu apokalipse); 2004, str. 400.
71. Dr`i um svoj u adu i ne o~ajavaj (@ivot i ~uda, pouke i bogoslovqe Prepodobnog
Siluana Svetogorca); 2004, str. 464.
72. Kwiga duhovnih saveta – Odgovori duhovnika na nedoumice savremenih hri{}a-
na; 2004, tvrd povez, str. 432.
73. Srcem i suzama – Starac Pajsije (Olaru), starac Arsenije (Papa~ok), Rumunski
stare~nik HH veka – I deo; 2004, str. 416.
74. Sveti Teofilakt (Ohridski) – Tuma~ewe Dela apostolskih, Poslanice Rimqa-
nima i Poslanica Korin}anima 1–2; 2004, str. 480, tvrd povez
75. Arhimandrit Rafail (Karelin) – Ume}e umirawa ili umetnost `ivqewa; Pu-
tokazi savremenih duhovnosti; 2004, str. 400.
76. Sveti Lavrentije ^ernigovski, starac Jeronim Sanaksarski – Na dverima ve~no-
sti (@itija, pouke, proro~anstva, ~uda); 2004, str. 416.
77. Starac Nikolaj Gurjanov, starac Serafim Tjapo~kin – Pravoslavqe je voleti
(Pouke i se}awa); 2004, str. 408.
78. Vladimir Dimitrijevi}: Bez Boga ni preko praga – Srbski duhovnici HH veka
(@itija i pouke); 2005, II dopuweno izdawe, tvrd povez, str. 528.
79. Sv. Jovan Kron{tatski: Moj `ivot u Hristu I deo (ispravqen prevod); dodatak:
Odgovori sv. Jovana Kron{tatskog na pitawa o su{tini duhovnog `ivota; 432
str. tvrd povez.
80. Sv. Jovan Zlatousti – Zlatne re~i o Bogu i qudima (Izbor iz beseda i pisama,
svi tekstovi u kwizi prvi put sa jelinskog na na{em jeziku), 448 str. tvrd povez.
81. Veliki Stare~nik (Pouke pustiwskih Otaca) – tematska zbirka – prvi put na
na{em jeziku, 440 str. tvrd povez.
82. Protojerej Georgije Florovski: CRKVA JE @IVOT (Izabrane besede, eseji i
studije); 632 str. tvrd povez.
83. SVETLOST SA ZAPADA – @ivot i u~ewe oca Serafima Rouza, 608 str.
84. Sv. Igwatije Brjan~aninov: Enciklopedija pravoslavnog duhovnog `ivota, 588
str. tvrd povez.
85. Deca apokalipse – vesnici pobede Hristove nad antihristom (dopuweno izdawe sa
`itijima, poukama i ~udima novomu~enika optinskih 1993. i drugim tekstovi-
ma o novoispovednicima Hristovim u dana{wem svetu), 512 str. tvrd povez.
86. Starac Arsenije – svetac u logoru, 520 str. tvrd povez.
87. Mu{karac i `ena pred tajnom tela – Pravoslavqe i polnost, 2006, II dopuweno
izdawe, 728 str. tvrd povez.
88. Mitropolit Jovan (Sni~ev) – Budi veran do smrti (^ovek i ~ove~anstvo u vre-
menu otpadije), 528 str. tvrd povez.
89. Sv. Teofan Zatvornik: Re~nik hri{}anskog opitnog `ivota, 618 str. tvrd povez.
90. Iguman Nikon (Vorobjov): Ostalo nam je samo pokajawe (pisma duhovnim ~edi-
ma), Shiiguman Jovan Valaamski: Smirewe – put ka spasewu (pisma o duhovnom
`ivotu), 592 str. tvrd povez /celovite verzije/.
770 771
91. Sv. Simeon Novi Bogoslov: SABRANE BESEDE, s gr~kog, 618 str. tvrd povez.
92. VERUJEM, GOSPODE, I ISPOVEDAM (Kwiga pitawa i odgovora o pravosla-
vqu i pravo`ivqu), 592 str. tvrd povez.
93. Hri{}anstvo i psihologija u 21. veku – Duhovni~ka i duhovna pomo} obolelima
du{om (Iguman Evmenije, Pol Vic, Set Farber...), 576 str. tvrd povez. SADR@AJ
94. POUKE NA PUTU SPASEWA ([ta treba da zna pravoslavni hri{}anin da-
nas), 490 str. tvrd povez.
95. SA SVETIM OCIMA IZ DANA U DAN (Kratke pouke o duhovnom `ivotu), UMESTO PREDGOVORA
540 str. tvrd povez.
96. IZME\U QUBAVI I SEBI^NOSTI (Kako vaspitati dete u savremenom sve- Matu{ka Julijana [meman,
tu – Zbornik tekstova), 592 str. tvrd povez. Biti sve{tenikova supruga .................................................... 7
97. BOG I DU[A U HHI VEKU (Razgovori o savremenoj pravoslavnoj duhovnosti)
(arhim. Rafail Karelin, arhim. Lazar Aba{idze...), 554 str. tvrd povez. “BLAGODARIM TI, GOSPODE!”
98. Protoprezviter Aleksandar [meman: Na{ `ivot u Hristu, Hristov `ivot u
“Svagda se radujte, neprestano se molite, za sve blagodarite” –
nama (Izabrane, dosad neobjavqene, besede, eseji i studije), 728 str. tvrd povez.
99. Starac Kleopa: Uspon ka Vaskrewu (Najpoznatija kwiga starca Kleope), 480 (Bele{ka sa bolni~ke posteqe) ................................................. 17
str. tvrd povez. “Sve je va{e, vi ste Hristovi, a Hristos je Bo`iji” –
100. Akatisti Svetima (sa ikonama u boji), 464 str. tvrd povez. (Posledwe javno obra}awe u Torontu novembra 1983) ............. 18
101. SVETOGORCI OBEZBO@ENOM SVETU (Lek za nemir svakida{wice), 512
str. tvrd povez. “Blagodarim Ti, Gospode!” –
102. RADOSTI MOJA, HRISTOS VOSKRESE! – Sveti Serafim Sarovski – Pro- (Posledwa propoved o. Aleksandra [memana) ......................... 22
rok qubavi Bo`ije (Nova kwiga o `ivotu, poukama, proro~anstvima i ~udima
svetog Serafima Sarovskog, wegove duhovne dece i sapodvi`nika) (sa 16 ikona u LITURGIJA SMRTI
boji), 664 str. tvrd povez. O hri{}anskom poimawu smrti
103. Arhiepiskop Averkije (Tau{ev) – Pravoslavno tuma~ewe Novog Zaveta (Pri-
ru~nik za izu~avawe Sv. Pisma Novog Zaveta), 712 str. tvrd povez. Pasha – susret sa @ivim Hristom ............................................ 27
104. OD GREHA KA BOGU – Prakti~ni priru~nik o ispovesti za savremene hri- Vaskrsewe Hristovo – pobeda nad zlom i smr}u .................... 29
{}ane (Zbornik o Svetoj Tajni Ispovesti), 624 str. tvrd povez. Hri{}ansko poimawe smrti ....................................................... 33
105. DA DVOJE JEDNO BUDU (Zbornik o bra~nom `ivotu u savremenom svetu),
str. 656, tvrd povez.
Pitawe o smrti – osnovno ~ovekovo pitawe ............................ 39
106. GLAS BO@IJI I SRCE ^OVEKOVO – Tri svetilnika Svete Trojice (Sve- Hri{}anstvo nije mirewe sa smr}u,
ti starac Jona Kijevski, Sveti starac Simeon @eqwin, Sveti Luka Krimski ve} ustanak protiv smrti ............................................................ 43
(Vojno-Jasenecki)), str. 512, tvrd povez. Bog nije stvorio smrt .................................................................. 45
107. Monah Agapije Svetogorac – SPASEWE GRE[NIKA – Svetogorska nauka o
sticawu du{e (dodatak: Sveti Nil Miroto~ivi – POUKE I PREDSKAZA- Vaskrsewe tela – sredi{te hri{}anskog u~ewa o smrti ...... 48
WA), str. 552, tvrd povez. Liturgija smrti ............................................................................ 51
108. NEKA BUDE SVETLOST – STVARAWE SVETA I RANI ^OVEK – Pravo-
slavno tuma~ewe Kwige Postawa (Sv. Jovan Zlatousti, jerom. Serafim Rouz, bl. MOLITVA GOSPODWA –
Avgustin, sv. Jefrem Sirijski...), str. 632, tvrd povez.
109. DVA DANA U KRON[TATU – Otac Jovan Kron{tatski izbliza (Kako je iz-
JAVQEWE CARSTVA BO@IJEG ZA KOJE SMO STVORENI
gledao wegov podvig, svedo~ewa o~evidaca), str. 536, tvrd povez. O~e na{ Koji si na Nebesima .................................................... 61
110. JA SAM PUT, ISTINA I @IVOT – KWIGA O @IVOTU I U^EWU CRKVE Da se sveti Ime Tvoje ................................................................... 63
(Dogmatika, tuma~ewe Svetog Pisma Starog i Novog Zaveta i tuma~ewe Li- Da do|e Carstvo Tvoje .................................................................. 66
turgije), str. 620, tvrd povez.
111. KWIGA O PRELESTI I LA@NOM DUHOVNI[TVU – Kako se sa~uvati od Da bude voqa Tvoja i na zemqi kao {to je na Nebu ................. 68
duhovne obmane, str. 620, tvrd povez. Hleb na{ nasu{ni daj nam danas ................................................ 70
112. QUBAV JE JA^A OD SMRTI – Sveti car Nikolaj II, Sveta carica Aleksan- I oprosti nam dugove na{e
dra, Sveta knewiga Jelisaveta i Mu~enici doma Romanovih (`itija, pouke,
stradawa i ~uda), str. 824, tvrd povez.
kao {to i mi opra{tamo du`nicima svojim ............................ 73
113. NEBO I ZEMQA ]E PRO]I ali re~i Moje ne}e pro}i (Mt. 24, 25). @ivimo I ne uvedi nas u isku{ewe, no izbavi nas od zloga ............... 75
li u posledwim vremenima?, str. 632, tvrd povez. O~ena{ – javqewe Carstva za koje smo stvoreni .................... 78
772 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA 773
PRAZNICI CRKVE – PRAVOSLAVQE OD ISTOKA –
CARSTVO BO@IJE VE] OVDE I SADA VERA APOSTOLSKA, VASELENSKA I OTA^KA
Bo`i}no bogoslu`ewe Pravoslavne Crkve ............................. 83 [ta je to Pravoslavqe od Istoka? ............................................ 273
Veliki Post – Dogmati~ki savez -
vreme pra{tawa i su{tinskih darova Bo`ijih ...................... 86 uvod u istoriju Vizantijske Crkve ............................................ 281
Lazareva subota – po~etak Krsta i Vaskrsewa ........................ 90 Istorijska pozadina Halkidonskog Sabora ............................. 297
Tajanstvena Ve~era Velikoga ^etvrtka – Crkva Hristova – pobeda Pravoslavqa u istoriji ................. 299
krajwe otkrivewe Qubavi Bo`ije .............................................. 92
“Ovo je Blagoslovena Subota” – ISTORIJSKA KRIZA PRAVOSLAVQA
o bogoslovqu Jutrewa Velike Subote ....................................... 96 U SVETLU ESHATOLO[KOG OPITA CRKVE
Vaskrs u liturgijskoj godini ...................................................... 106 (Bogoslovske bele{ke)
Istorijska kriza pravoslavqa
LITURGIJA, POST, POKAJAWE, PRI^E[]E anti–istorizam "pravoslavnog sveta" ........................................ 307
Simvoli i simvolizam Vizantijske Liturgije – Pravoslavni "tradicionalizam" –
liturgijski simvoli i wihovo bogoslovsko tuma~ewe ........... 111 obrnuto je srazmeran vernosti Predawu Crkve ........................ 310
Liturgijsko bogoslovqe, Tragedija Pravoslavqa danas –
bogoslovqe Liturgije i liturgijska obnova ............................ 122 Crkva se svela na organizaciju me|u organizacijama ............ 312
Pitawe liturgijskih praksi - pismo mome episkopu ............. 131 O dubinskoj "psevdomorfozi" istorijskoga Pravoslavqa ....... 315
O neophodnosti poimawa smisla Liturgije ............................ 145 Dva bezizlaza savremenog Hri{}anstva –
Post i Liturgija – bele{ke o liturgijskom bogoslovqu ....... 150 qubav prema "ovome svetu" i mr`wa prema "ovome svetu" ...... 318
Liturgijska struktura Velikoga posta ..................................... 159 O apriornom "primitivizmu" i trijumfalisti~koj
Razmi{qawa o Ispovesti ............................................................ 167 "antikulturnosti" savremenoga Pravoslavqa .......................... 322
Ispovest i Pri~e{}e ................................................................... 175 Verujem da je Pravoslavqe – istina i spasewe,
i grozim se onoga {to se izdaje za Pravoslavqe ...................... 325
CRKVA NA[A NASU[NA – Crkva je odavno ve} po~ela da `ivi sama sobom,
“MI U HRISTU, HRISTOS U NAMA” da se bogati "u sebi" a ne u Bogu .................................................. 329
Pravoslavna Crkva – jedinstvo vere i qubavi ......................... 193 La`na "crkvenost" ne osloba|a,
Crkva posle Apostola ................................................................. 198 ve} porobquje, su`ava i osiroma{uje ......................................... 331
Crkva – na{ `ivot u Hristu ....................................................... 204 Pravoslavni Hri{}ani vi{e ne `ive
Eklisiolo{ke bele{ke ............................................................... 227 liturgijskim opitom Crkve .......................................................... 333
“Jedinstvo”, “podela” i ”ponovno ujediwewe” Hrista je ubila i ubija – "religija" ............................................ 334
u svetlu pravoslavne eklisiologije .......................................... 232 Klirikalizam – poricawe Crkve kao Tela Hristovog ............. 342
Crkva je jerarhijska ...................................................................... 245 O tajni episkopa u Crkvi ............................................................ 344
Odnos sve{tenstva i vernika u Pravoslavnoj Crkvi – Svako ko voli Crkvu u wenoj su{tini
pitawe koje zahteva hitno razmatrawe .................................... 253 obavezno }e stradati od "crkve" .................................................... 346
Parohija i Crkva .......................................................................... 262 Kriza pravoslavnog bogoslovqa danas ........................................ 348
Pravoslavna Crkva i pitawe rukopolo`ewa `ena ................. 266 Metamorfoze Svete Tajne Pokajawa ............................................ 355
O preduslovima za preporod mona{tva ........................................ 360
Raspravu o `eni u Crkvi treba osloboditi klirikalizma .... 362
774 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA 775
Crkva je prizvana da u "ovome svetu" OCI, BRA]A, PRIJATEQI – PASTIRI I BOGOSLOVI
projavquje novi `ivot, ali – za{to to danas ne dejstvuje? .... 365 Potpuno smirewe, potpuna poslu{nost,
Hri{}anstvo je izgubilo potpuno poistove}ewe sa Crkvom –
radost i svetlost Carstva Bo`ijega ........................................... 368 50–godi{wica bla`enoga upokojewa Patrijarha Tihona .... 539
Obnova Pravoslavqa nemogu}a je bez pokajawa Tri Mitropolita –Evlogije, Vladimir, Leontije ............... 543
i istorijske samokriti~nosti .................................................... 371 O. Sergije Bulgakov –
Crkva nema drugu istoriju “Tu| me|u svojima, svoj me|u tu|ima” .................................... 552
osim istorije svog susreta sa svetom ........................................ 373 Mitropolit Leontije –
U savremenom Pravoslavqu opit Crkve je zamewen opitom dugotrpeqivi sazdateq ameri~koga Pravoslavqa ................ 561
"hram + individualisti~ka religija" ....................................... 375 Episkop Nikolaj Velimirovi} –
Crkva ne `ivi - "institucijom", niti "svedeno{}u na religiju", najistaknutiji pravoslavni episkop XX stole}a ............... 564
niti "svetom", ve} Carstvom Bo`ijim ....................................... 378 Episkop Kasijan Bezobrazov –
Hri{}anska duhovnost ne te`i bogoslov jednostavne pobo`nosti ........................................... 565
oslobo|ewu od vremena, ve} oslobo|ewu vremena .................... 380 Protojerej Georgije V. Florovski -
Najdubqi opit Crkve - opit Crkve kao Doma .......................... 381 bogoslov vaselenskog Predawa Pravoslavqa ........................ 567
Crkva nema "svoj", od sveta odvojeni `ivot, Lav Aleksandrovi~ Zander –
u suprotnom – Crkva se pretvara u idol ................................... 383 primer divne apostolske revnosti ........................................ 570
Evharistija – dar Carstva budu}ega Veka ................................. 387 Bogoslov evharistijskoga vi|ewa Crkve –
Liturgijski eshatologizam – se}awe na oca Nikolaja Afanasjeva ......................................... 572
jedini lek protiv duhovne getoizacije Crkve ......................... 389 Arhimandrit Kiprijan Kern –
istinski hri{}anski nau~nik ................................................. 576
BOGOSLOVQE CRKVE – PUT OBNOVQEWA Vladimir Loski –
SVECELOGA ^OVEKA SAOBRAZNO HRISTU smerni bogoslov Crkve od Istoka ......................................... 577
Uvod u dogmati~ko bogoslovqe Crkve ....................................... 393 Neugasiva vo{tanica Hristove qubavi –
Rusko bogoslovqe od 1920. do 1972. godine ................................. 429 u spomen o. Petra Struvea ....................................................... 579
Ako Gospod ne zida dom... –
istorijat bogoslovskog obrazovawa u Americi ....................... 452 “O, KAKVA SVE TO BE[E SRE]A!”
Bogoslovqe i Evharistija ........................................................... 461 (IZ “DNEVNIKA 1973–1983.”)
Iz “Sveske V (maj 1977. –oktobar 1978.) .................................... 585
CRKVA – SVET – CARSTVO BO@IJE Iz “Sveske VI (oktobar 1978. – januar 1981.) ............................. 631
“Staro pro|e, sve novo postade” Iz “Sveske VII (februar 1981. – jun 1982.) ................................. 665
(O izabranosti starozavetnog Izraila pre Hrista Iz “Sveske VIII (jun 1982. – jun 1983.) ......................................... 700
i Crkvi kao “Novom Izrailu” posle Hrista) .......................... 479
Tajna Osmoga Dana ......................................................................... 487 USHO\EWE U @IVOT
Simvol Carstva Bo`ijeg ............................................................. 500 (O. ALEKSANDAR [MEMAN 1921–1983.)
Liturgija i eshatologija ............................................................ 511 Matej Arsenijevi}
Crkva Hristova – iznad utopije i bekstva ................................ 520 Usho|ewe u @ivot
(o. Aleksandar [meman 1921–1983.) ........................................... 707
776 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA 777
778 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA Iz “Dnevnika” 779
780 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA Iz “Dnevnika” 781
782 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA Iz “Dnevnika” 783
784 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA Iz “Dnevnika” 785
786 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA Iz “Dnevnika” 787
788 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA Iz “Dnevnika” 789
790 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA Iz “Dnevnika” 791
792 NA[ @IVOT U HRISTU, HRISTOV @IVOT U NAMA Iz “Dnevnika” 793