DOS Zbirka Milic Ljiljana

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu
1 of 11
file:///F:/glava01/glava01.html
Sadraj
Zadatak 1
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Zadatak 2
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Zadatak 3
Reenje
Zadatak 4
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Zadatak 5
Reenje
Zadatak 1
a) U programskom jeziku MATLAB generisati po trideset odbiraka diskretnih signala x(n) i h(n), definisanih izrazima,
x(n)=0.9nu(n),
h(n)=0.8nu(n),
gde {u(n)} predstavlja jedinini odskoni niz.

b) Grafiki prikazati ova dva signala.
c) Izraunati i grafiki prikazati konvoluciju {y(n)} signala {x(n)} i {h(n)}.

Reenje a)
clear all, close all;

N=30;
n=[0:N-1]';
x=0.9.^n;
h=0.8.^n;
Reenje b)
figure,
subplot(1,2,1),stem(n,x),xlabel('\itn'),ylabel('{\itx}({\itn})');
subplot(1,2,2),stem(n,h),xlabel('\itn'),ylabel('{\ith}({\itn})');
09-Dec-15 2:43 PM
2 of 11
Reenje c)
y1=conv(x,h);
y2=conv(h,x);
ny=[0:2*N-2]';
figure,
subplot(1,2,1),stem(ny,y1),xlabel('\itn'),ylabel('{\ity}_1({\itn})');
subplot(1,2,2),stem(ny,y2),xlabel('\itn'),ylabel('{\ity}_2({\itn})');
Zadatak 2
09-Dec-15 2:43 PM
3 of 11
a) Formirati diskretne nizove i predstaviti ih grafiki:

x1(n)=sin(2n/16),
n=0, 1, ..., 63
x2(n)=sin(21.3n/16), n=0, 1, ..., 63

x3(n)=sin(217n/16), n=0, 1, ..., 63
x4(n)=sin(2n/32),
x5(n)=sin(2n/64),
n=0, 1, ..., 63
n=0, 1, ..., 63
Da li su svi dati nizovi periodini? Da li se odbirci nizova x1(n) i x3(n) razlikuju meu sobom?
b) Formirati i grafiki predstaviti na istom dijagramu eksponencijalne nizove:
h1(n)=0.9n, n=0, 1, ..., 63
h2(n)=0.8n, n=0, 1, ..., 63
h3(n)=0.7n, n=0, 1, ..., 63
c) Formirati i grafiki predstaviti na istom dijagramu eksponencijalne nizove:
g1(n)=(-0.9)n, n=0, 1, ..., 63
g2(n)=(-0.8)n, n=0, 1, ..., 63
g3(n)=(-0.7)n, n=0, 1, ..., 63
d) Odrediti i grafiki predstaviti niz {x(n)} koji je proizvod nizova {x1(n)} i {h1(n)}.
Reenje a)
n=[0:63]';
x1=sin(2*pi*n/16);
x2=sin(2*pi*1.3*n/16);
x3=sin(2*pi*17*n/16);
x4=sin(2*pi*n/32);
x5=sin(2*pi*n/64);
figure,
subplot(5,1,1),stem(n,x1),ylabel('{\itx}_1({\itn})');
subplot(5,1,5),stem(n,x5),ylabel('{\itx}_5({\itn})'),xlabel('\itn');
09-Dec-15 2:43 PM
4 of 11
Reenje b)
h1=0.9.^n;
h2=0.8.^n;
h3=0.7.^n;
figure,
stem(n,[h1 h2 h3]),
ylabel('{\ith}_1({\itn}), {\ith}_2({\itn}), {\ith}_3({\itn})'),
xlabel('\itn'),
legend('{\ith}_1({\itn})','{\ith}_2({\itn})','{\ith}_3({\itn})');
09-Dec-15 2:43 PM
5 of 11
Reenje c)
g1=(-0.9).^n;
g2=(-0.8).^n;
g3=(-0.7).^n;
figure,
stem(n,[g1 g2 g3]),
ylabel('{\itg}_1({\itn}), {\itg}_2({\itn}), {\itg}_3({\itn})'),
xlabel('\itn'),
legend('{\itg}_1({\itn})','{\itg}_2({\itn})','{\itg}_3({\itn})');
Reenje d)
y=x1.*h1;
figure,stem(n,y),ylabel('{\ity}({\itn})'),xlabel('\itn');
09-Dec-15 2:43 PM
6 of 11
Zadatak 3
Formirati i grafiki predstaviti diskretne kosinusne nizove: x(n)=cos(n), n=0, 1, ..., 31 za razliite vrednosti . Frekvencija
uzima sledee vrednosti:
k=2k/16, k=0, 1, ...,17.
Da li se brzina promene diskretnog niza uvek poveava sa porastom frekvencije ?

Reenje

n=[0:31]';
for k=0:17
x(:,k+1)=cos(2*pi*k/16*n);
end;
figure,
for br=1:9
subplot(9,2,2*br-1),stem(n,x(:,br)),xlim([0 31]),
ylabel(['{\itx}_{' num2str(br-1) '}({\itn})']);
if br==9, xlabel('\itn'), end;
subplot(9,2,2*br),stem(n,x(:,18-br+1)),xlim([0 31]),
ylabel(['{\itx}_{' num2str(18-br) '}({\itn})']);
if br==9, xlabel('\itn'), end;
end;
cf=gcf;
set(cf,'position',[0 0 800 600]);
09-Dec-15 2:43 PM
7 of 11
Zadatak 4
Za date parove diskretnih nizova izraunati i grafki predstaviti njihove konvolucije. Kolike su duine nizova dobijenih
konvolucijom?
a)
b)
c)
09-Dec-15 2:43 PM
8 of 11
Reenje a)
lx1=30; lh1=10; ly1=lx1+lh1-1;
nx1=[0:lx1-1]';
x1=ones(size(nx1));
nh1=[0:lh1-1]';
h1=ones(size(nh1));
ny1=[0:ly1-1]';
y1=conv(x1,h1);
figure,
subplot(3,1,1),stem(nx1,x1),xlim([0 ly1-1]),ylabel('{\itx}_1({\itn})');
subplot(3,1,2),stem(nh1,h1),xlim([0 ly1-1]),ylabel('{\ith}_1({\itn})');
subplot(3,1,3),stem(ny1,y1),xlim([0 ly1-1]),ylabel('{\ity}_1({\itn})'),xlabel('{\itn}');
Reenje b)
lx2=30; lh2=20; ly2=lx2+lh2-1;
nx2=[0:lx2-1]';
x2=0.9.^nx2;
nh2=[0:lh2-1]';
h2=ones(size(nh2));
ny2=[0:ly2-1]';
y2=conv(x2,h2);
figure,
09-Dec-15 2:43 PM
9 of 11
Reenje c)
lx3=15; lh3=10; ly3=lx3+lh3-1;
nx3=[0:lx3-1]';
x3=0.5*ones(size(nx3));
nh3=[0:lh3-1]';
h3=sin(0.2*pi*nh3);
ny3=[0:ly3-1]';
y3=conv(x3,h3);
figure,
09-Dec-15 2:43 PM
10 of 11
Zadatak 5
Ulazno-izlazna relacija kauzalnog sistema data je diferencnom jednainom prvog reda:

y(n)=x(n)+0.8y(n-1).
Odrediti i grafiki predstaviti prvih 40 odbiraka izlaznog signala ako je sistem pobuen nizom {x3(n)} iz zadatka 4.
Reenje
lx=15;
n=[0:lx-1]';
x=0.5*ones(size(n));
ly=40;
n=[0:ly-1]';
x(ly)=0;
y(1)=x(1);
for br=2:ly
y(:,br)=x(br)+0.8*y(:,br-1);
end;
figure,
subplot(2,1,1),stem(n,x),ylabel('{\itx}({\itn})');
subplot(2,1,2),stem(n,y),ylabel('{\ity}({\itn})'),xlabel('{\itn}');
09-Dec-15 2:43 PM
11 of 11
Published with MATLAB 7.8
09-Dec-15 2:43 PM
Furijeova transformacija
1 of 8
Sadraj
Zadatak 1
Reenje
Zadatak 2
Reenje
Zadatak 3
Reenje
Zadatak 4
Reenje
Zadatak 5
Reenje
Zadatak 6
Reenje
Zadatak 7
Reenje
Zadatak 8
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Zadatak 9
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Zadatak 10
Reenje a)
Reenje b)
Zadatak 1
U programskom jeziku MATLAB generisati i prikazati u opsegu 02 amplitudski i fazni spektar signala {x1(n)} i
{x2(n)}, definisanih izrazima,
x1(n)=0.9nu(n), x2(n)=(-0.9)nu(n),
gde u(n) predstavlja jedinini odskoni niz.

Reenje

Nw=100;
[X1,w]=freqz(1,[1 -0.9],Nw,'whole');
[X2,w]=freqz(1,[1 0.9],Nw,'whole');
figure,
plot(w,abs(X1),w,abs(X2)),
xlabel('\it\omega'),ylabel('|{\itX}_{1,2}({\ite^{j\omega}})|'),
legend('{\ita}=0.9','{\ita}=-0.9'),xlim([0 2*pi]);
figure,
plot(w,angle(X1),w,angle(X2)),
xlabel('\it\omega'),ylabel('arg[{\itX}_{1,2}({\ite^{j\omega}})]'),
legend('{\ita}=0.9','{\ita}=-0.9'),xlim([0 2*pi]);
Zadatak 2
Generisati nizove {x1(n)}, {x2(n)} i {x3(n)} a zatim izraunati i grafiki prikazati njihove amplitudske i fazne spektre u
opsegu 0.
Reenje
09-Dec-15 2:44 PM
2 of 8
nx1=[0:15]';
x1=ones(size(nx1));
nx2=[0:31]';
x2=ones(size(nx2));
nx3=[0:63]';
x3=ones(size(nx3));
Nw=100;
[X1,w]=freqz(x1,1,Nw);
figure,
plot(w/pi,abs(X1),w/pi,abs(X2),w/pi,abs(X3)),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itX}_{1,2,3}({\ite^{j\omega}})|'),
legend('{\itX}_1({\ite^{j\omega}})','{\itX}_2({\ite^{j\omega}})','{\itX}_3({\ite^{j\omega}})'),xlim([0 1]);
figure,
plot(w/pi,angle(X1),w/pi,angle(X2),w/pi,angle(X3)),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('arg[{\itX}_{1,2,3}({\ite^{j\omega}})]'),
legend('{\itX}_1({\ite^{j\omega}})','{\itX}_2({\ite^{j\omega}})','{\itX}_3({\ite^{j\omega}})'),xlim([0 1]);
Zadatak 3
Generisati trougaoni niz {w(n)} duine N=9. Izraunati i grafiki prilkazati amplitudski i fazni spektar ovoga niza u opsegu
0.
Reenje
N=9;
n=[0:N-1]';
w(1+(0:(N-1)/2),1)=n(1+(0:(N-1)/2));
w(1+((N+1)/2:(N-1)),1)=N-1-n(1+((N+1)/2:(N-1)));
Nw=100;
[W,omega]=freqz(w,1,Nw);
figure,
subplot(3,1,1),stem(n,w),
xlabel('\itn'),ylabel('{\itw}({\itn})'),xlim([0 N-1]);
subplot(3,1,2),plot(omega/pi,abs(W)),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itW}({\ite^{j\omega}})|'),xlim([0 1]);
subplot(3,1,3),plot(omega/pi,angle(W)),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('arg[{\itW}({\ite^{j\omega}})]'),xlim([0 1]);
09-Dec-15 2:44 PM
3 of 8
Zadatak 4
Generisati niz {h(n)}. Izraunati i grafiki prikazati njegov amplitudski i fazni spektar u opsegu 0.
Reenje
N=9;
n=[0:N-1]';
h=sin(2*pi*n/16).^2;
Nw=100;
[H,w]=freqz(h,1,Nw);
figure,
subplot(3,1,1),stem(n,h),xlabel('\itn'),ylabel('{\ith}({\itn})'),xlim([0 N-1]);
subplot(3,1,2),plot(w/pi,abs(H)),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itH}({\ite^{j\omega}})|'),xlim([0 1]);
subplot(3,1,3),plot(w/pi,angle(H)),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('arg[{\itH}({\ite^{j\omega}})]'),xlim([0 1]);
Zadatak 5
Dat je neparno simetrian niz {h(n)} iji su lanovi: h(0)=-1/2, h(1)=1, h(2)=-1, h(3)=1/2 i h(n)=0 za svako drugo n.
Grafiki predstaviti niz {h(n)}. Izraunati i grafiki predstaviti njegov amplitudski i fazni spektar u opsegu 0.
Reenje

h=[-1/2 1 -1 1/2]';
N=length(h);
n=[0:N-1]';
Nw=100;
[H,w]=freqz(h,1,Nw);
figure,
subplot(3,1,1),stem(n,h),xlabel('\itn'),ylabel('{\ith}({\itn})'),xlim([0 N-1]);
subplot(3,1,2),plot(w/pi,abs(H)),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itH}({\ite^{j\omega}})|'),xlim([0 1]);
subplot(3,1,3),plot(w/pi,angle(H)),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('arg[{\itH}({\ite^{j\omega}})]'),xlim([0 1]);
Zadatak 6
Formirati niz {v(n)} definisan kao proizvod nizova {w(n)} i {h(n)} koji su dati u zadacima 3 i 4. Grafiki predstaviti niz
{v(n)}. Izraunati i grafiki predstaviti amplitudski i fazni spektar niza {v(n)} u opsegu 0.
09-Dec-15 2:44 PM
4 of 8
Reenje
N=9;
n=[0:N-1]';
w(1+(0:(N-1)/2),1)=n(1+(0:(N-1)/2));
w(1+((N+1)/2:(N-1)),1)=N-1-n(1+((N+1)/2:(N-1)));
h=sin(2*pi*n/16).^2;
v=w.*h;
Nw=100;
[V,omega]=freqz(v,1,Nw);
figure,
subplot(3,1,1),stem(n,[w h v]),xlabel('\itn'),ylabel('{\itv}({\itn})'),xlim([0 N-1]),
legend('{\itw}({\itn})','{\ith}({\itn})','{\itv}({\itn})','Location','NorthEastOutside');
subplot(3,1,2),plot(omega/pi,abs(V)),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itV}({\ite^{j\omega}})|'),xlim([0 1]);
subplot(3,1,3),plot(omega/pi,angle(V)),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('arg[{\itV}({\ite^{j\omega}})]'),xlim([0 1]);
Zadatak 7
Dati su signali {x1(n)} i {x2(n)}, gde je
a) Formirati i grafiki predstaviti signal {x(n)} koji predstavlja konvoluciju signala {x1(n)} i {x2(n)}.
b) Izraunati i grafiki predstaviti amplitudski spektar signala {x(n)} u opsegu 0.
c) Rezultat uporediti sa reenjem zadatka br. 3.
Reenje

Nw=9;
nw=[0:Nw-1]';
w(1+(0:(Nw-1)/2),1)=nw(1+(0:(Nw-1)/2));
w(1+((Nw+1)/2:(Nw-1)),1)=Nw-1-nw(1+((Nw+1)/2:(Nw-1)));
Nomega=100;
[W,omega]=freqz(w,1,Nomega);
Nx1=5;
nx1=[0:Nx1-1]';
x1=ones(size(nx1));
x=conv(x1,x1);
Nx=Nx1+Nx1-1;
nx=[0:Nx-1]';
[X,omega]=freqz(x,1,Nomega);
figure,
subplot(3,1,1),stem(nw,w),hold on,stem(nx,x,'filled'),
xlabel('\itn'),ylabel('{\itw}({\itn}), {\itx}({\itn})'),xlim([0 Nw-1]),
legend('{\itw}({\itn})','{\itx}({\itx})','Location','NorthEastOutside');
subplot(3,1,2),plot(omega/pi,abs([W X])),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itW}({\ite^{j\omega}})|,|{\itX}({\ite^{j\omega}})|'),xlim([0 1]),
legend('{\itW}({\ite^{j\omega}})','{\itX}({\ite^{j\omega}})','Location','NorthEastOutside');
subplot(3,1,3),plot(omega/pi,angle([W X])),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('arg[{\itW}({\ite^{j\omega}})],arg[{\itX}({\ite^{j\omega}})]'),xlim([0 1]),
legend('{\itW}({\ite^{j\omega}})','{\itX}({\ite^{j\omega}})','Location','NorthEastOutside');
09-Dec-15 2:44 PM
5 of 8
Zadatak 8
a) Formirati kosinusne signale
x1(n)=cos(2n32/256), 0n255,
x2(n)=cos(2n100/256), 0n255.
b) Izraunati i prikazati amplitudski spektar signala {y1(n)} u opsegu 0., gde je

y1(n)=0.4x1(n)+0.9x2(n).
c) Izraunati i prikazati amplitudski spektar signala {y2(n)} u opsegu 0, gde je

y2(n)=x1(n)x2(n).
Reenje a)

N=256;
N1=32;
N2=100;
n=[0:N]';
x1=cos(2*pi*n*N1/N);
x2=cos(2*pi*n*N2/N);
Nomega=1000;
[X1,omega]=freqz(x1,1,Nomega);
figure,
subplot(2,1,1),stem(n,[x1 x2]),xlabel('\itn'),ylabel('{\itx}_{1,2}({\itn})'),xlim([0 N/16-1]),
legend('{\itx}_1({\itn})','{\itx}_2({\itn})','Location','NorthEastOutside');
subplot(2,1,2),plot(omega/pi,abs([X1 X2])),xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itX}_{1,2}({\ite^{j\omega}})|'),xlim([0 1]),
legend('{\itX}_1({\ite^{j\omega}})','{\itX}_2({\ite^{j\omega}})','Location','NorthEastOutside');
Reenje b)
y1=0.4*x1+0.9*x2;
[Y1,omega]=freqz(y1,1,Nomega);
figure,
subplot(3,1,1),plot(omega/pi,abs(X1)),ylabel('|{\itX}_1({\ite^{j\omega}})|'),xlim([0 1]);
subplot(3,1,3),plot(omega/pi,abs(Y1)),xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itY}_1({\ite^{j\omega}})|'),xlim([0 1]);
09-Dec-15 2:44 PM
6 of 8
Reenje c)
y2=x1.*x2;
[Y2,omega]=freqz(y2,1,Nomega);
figure,
subplot(3,1,3),plot(omega/pi,abs(Y2)),xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itY}_2({\ite^{j\omega}})|'),xlim([0 1]);
Zadatak 9
a) Formirati signale {x1(n)}, {x2(n)} i {x3(n)},

x1(n)=0.9ncos(2n32/256), 0n255,
x2(n)=0.8ncos(2n32/256), 0n255,
x3(n)=0.5ncos(2n32/256), 0n255.
b) Grafiki prikazati prvih 50 odbiraka signala {x1(n)}, {x2(n)} i {x3(n)}.
c) Izraunati i prikazati amplitudske spektre signala {x1(n)}, {x2(n)} i {x3(n)} u opsegu 0.

Reenje a)

N=256;
n=[0:N-1]';
x1=0.9.^n.*cos(2*pi*n*32/N);
x2=0.8.^n.*cos(2*pi*n*32/N);
x3=0.5.^n.*cos(2*pi*n*32/N);
Reenje b)
figure,stem(n,[x1 x2 x3]),,xlabel('\itn'),ylabel('{\itx}_{1,2,3}({\itn})'),xlim([0 49]),
legend('{\itx}_1({\itn})','{\itx}_2({\itn})','{\itx}_3({\itn})','Location','NorthEastOutside');
09-Dec-15 2:44 PM
7 of 8
Reenje c)
Nomega=1000;
figure,plot(omega/pi,abs([X1 X2 X3])),xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itX}_{1,2,3}({\ite^{j\omega}})|'),xlim([0 1]),
legend('{\itX}_1({\ite^{j\omega}})','{\itX}_2({\ite^{j\omega}})','{\itX}_3({\ite^{j\omega}})','Location','NorthEastOutside');
Zadatak 10
a) Formirati realni signal {x(n)} i kompleksni signal {y(n)}:

x(n)=0.8n, 0n255,
y(n)=0.8nexp(j2n32/256), 0n255.
b) Izraunati i grafiki prikazati:
amplitudske spektre signala {x(n)} i {y(n)} u opsegu 0,

fazne spektre signala {x(n)} i {y(n)} u opsegu 0,
realne i imaginarne delove spektara signala {x(n)} i {y(n)} u opsegu 0.
Reenje a)

N=256;
n=[0:N-1]';
x=0.8.^n;
y=0.8.^n.*exp(j*2*pi*n*32/256);
Reenje b)
Nomega=1000;
[X,omega]=freqz(x,1,Nomega,'whole');
[Y,omega]=freqz(y,1,Nomega,'whole');
figure,plot(omega/pi,abs([X Y])),ylabel('|{\itX}({\ite^{j\omega}})|, |{\itY}({\ite^{j\omega}})|'),xlim([0 2]),
legend('{\itX}({\ite^{j\omega}})','{\itY}({\ite^{j\omega}})','Location','NorthEastOutside');
figure,plot(omega/pi,angle([X Y])),ylabel('arg[{\itX}({\ite^{j\omega}})], arg[{\itY}({\ite^{j\omega}})]'),xlim([0 2]),
legend('{\itX}({\ite^{j\omega}})','{\itY}({\ite^{j\omega}})','Location','NorthEastOutside');
figure,plot(omega/pi,[real([X Y]) imag([X Y])]),xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),
ylabel('Re/Im({\itX}({\ite^{j\omega}})), Re/Im({\itY}({\ite^{j\omega}}))'),xlim([0 2]),
legend('Re({\itX}({\ite^{j\omega}}))','Re({\itY}({\ite^{j\omega}}))','Im({\itX}({\ite^{j\omega}}))','Im({\itY}({\ite^{j\omega}}))','Location','NorthEastOutside');
09-Dec-15 2:44 PM
8 of 8
09-Dec-15 2:44 PM
Z transformacija
1 of 8
Z transformacija
Sadraj
Zadatak 1
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Zadatak 2
Reenje
Zadatak 3
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Zadatak 4
Reenje a)
Reenje b)
Zadatak 5
Reenje a)
Reenje b)
Zadatak 1
Generisati diskretni signal {x(n)} definisan izrazom,

x(n)=anu(n),
Signal u(n) predstavlja jedinini odskoni niz, dok vrednost konstante a iznosi 0.9.
a) Prikazati grafiki prvih etrdeset odbiraka dobijenog diskretnog signala.
b) Odrediti izraz za njegovu z transformaciju i odrediti oblast konvergencije z transformacije.
c) Prikazati raspored nula i polova ove transformacije u z ravni.
d) Prikazati amplitudski spektar ovog signala.
Reenje a)
clear all;close all;

N=40;
n=(0:N-1)';
a=0.9;
x=a.^n;
figure,
stem(n,x),xlabel('\itn'),ylabel('{\itx}({\itn})');
Reenje b)
disp('Sabiranjem konvergentnog niza {x(n)} dobija se X(z)=z/(z-a).');
Sabiranjem konvergentnog niza {x(n)} dobija se X(z)=z/(z-a).
Reenje c)
09-Dec-15 2:45 PM
Z transformacija
2 of 8
figure,
subplot(2,1,1),zplane(1,[1 -a]); % funkcija zplane kada su ulazni nizovi vrste podrazumeva da su to koef. polinoma pa prvo srauna nule i polove
subplot(2,1,2),zplane(0,a); % funkcija zplane kada su ulazni nizovi kolone podrazumeva da su to nule i polovi
Nomega=1000;
[X,omega]=freqz(1,[1 -a],Nomega);
figure,
plot(omega/pi,abs(X)),xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itX}({\ite^{j\omega}})|');
Zadatak 2
Dati su diskretni signali {x(n)} i {h(n)}, definisani izrazima,
Izraunati konvoluciju ova dva signala i pokazati da je z transformacija njihove konvolucije proizvod z transformacija
pojedinanih signala.
Reenje
clear all; close all;

x=[1 1]';
h=[1 0.5]';
y=conv(x,h);
disp('dobijena konvolucija y(n):');
disp(y);
disp('Z transformacija signala x(n) je:');
disp('X(z)=1+z^(-1)');
disp('Z transformacija signala h(n) je:');
disp('H(z)=1+0.5z^(-1)');
X=[1 1]';
H=[1 0.5]';
Y=conv(X,H); % funkcija conv se moe koristiti i za mnoenje polinoma
disp('Z transformacija signala y(n) je:');
Y_str=num2str(y(1));
09-Dec-15 2:45 PM
Z transformacija
3 of 8
for br=2:length(y)
Y_str=[Y_str '+' num2str(y(br)) 'z^(-' num2str(br-1) ')'];
end;
disp(['Y(z)=' Y_str]);
disp('Proizvod Z transformacija signala x(n) i h(n) je:');
XxH_str=num2str(Y(1));
for br=2:length(Y)
XxH_str=[XxH_str '+' num2str(Y(br)) 'z^(-' num2str(br-1) ')'];
end;
disp(['X(z)H(z)=' XxH_str]);
dobijena konvolucija y(n):
1.0000
1.5000
0.5000
Z transformacija signala x(n) je:
X(z)=1+z^(-1)
Z transformacija signala h(n) je:
H(z)=1+0.5z^(-1)
Z transformacija signala y(n) je:
Y(z)=1+1.5z^(-1)+0.5z^(-2)
Proizvod Z transformacija signala x(n) i h(n) je:
X(z)H(z)=1+1.5z^(-1)+0.5z^(-2)
Zadatak 3
Za sisteme opisane datim diferencnim jednainama izraunati z transformaciju njihovog impulsnog odziva, {h(n)}, i nacrtati
raspored nula i polova u z ravni:
a) y(n)=x(n)-x(n-5);
b) y(n)=x(n)+x(n-5);
c) y(n)=2rcos(q)y(n-1)+r2y(n-2)+x(n), q=/4, r=0.9.
d) y(n)=2rcos(q)y(n-1)-r2y(n-2)+x(n), q=/4, r=0.9.
Reenje a)

h1=[1 0 0 0 0 -1];
figure,
zplane(h1,1);
Reenje b)
h2=[1 0 0 0 0 1];
figure,
zplane(h2,1);
09-Dec-15 2:45 PM
Z transformacija
4 of 8
Reenje c)
b3=1;
r=0.9; q=pi/4;
a3=[1 -2*r*cos(q) -r^2];
figure,
zplane(b3,a3);
[h3,nh3]=impz(b3,a3);
figure,
stem(nh3,h3),xlabel('\itn'),ylabel('{\ith}_3({\itn})');
Reenje d)
09-Dec-15 2:45 PM
Z transformacija
5 of 8
b4=1;
r=0.9; q=pi/4;
a4=[1 -2*r*cos(q) r^2];
figure,
zplane(b4,a4);
[h4,nh4]=impz(b4,a4);
figure,
stem(nh4,h4),xlabel('\itn'),ylabel('{\ith}_4({\itn})');
Zadatak 4
Izraunati z transformaciju datih nizova. Nacrtati raspored nula i polova izraunatih z transformacija i na osnovu crtea
odrediti da li su posmatrani sistemi stabilni.
a)
b)
Reenje a)
Nh1=20;
n1=(0:Nh1-1);
h1=(-1).^n1;
figure,
stem(n1,h1),xlabel('\itn'),ylabel('{\ith}_1({\itn})');
figure,
zplane(h1,1),text(.2,.2,'sistem je stabilan.');
09-Dec-15 2:45 PM
Z transformacija
6 of 8
Reenje b)
disp('H(z)=z/(z+1)');
b2=1;
a2=[1 1];
[h2,n2]=impz(b2,a2);
figure,
stem(n2,h2),xlabel('\itn'),ylabel('{\ith}_2({\itn})');
figure,
zplane(b2,a2),text(.2,.2,'sistem je nestabilan.');
H(z)=z/(z+1)
09-Dec-15 2:45 PM
Z transformacija
7 of 8
Zadatak 5
Data je funkcija prenosa:
a) Za razliite vrednosti parametra (npr. =0.5, 0.9 i 0.99) nacrtati raspored nula i polova date z transformacije.
b) Izraunati |H(ej)| korienjem funkcije freqz, rezultat predstaviti grafiki i na osnovu crtea proveriti da li ova
amplitudska karakteristika ima konstantnu vrednost za svako .
Reenje a)

ro=[0.5 0.9 0.99];
for br=1:length(ro)
b(br,:)=[1 -1/ro(br)];
a(br,:)=[1 -ro(br)];
end;
boja=[0 0 1; 0 0.5 0; 1 0 0];
for br=1:length(ro)
nule(:,br)=roots(b(br,:));
polovi(:,br)=roots(a(br,:));
[hZ(br),hP(br),hl]=zplane(nule(:,br),polovi(:,br));
set(hZ(br),'color',boja(br,:));
set(hP(br),'color',boja(br,:));
hold on
end;
xlim([-2.1 2.1]);
ylim([-2.1 2.1]);
h=[hZ;hP];
h=h(:);
legend(h,'{\it\rho}=.5','','{\it\rho}=.9','','{\it\rho}=.99','');
title('Raspored nula i polova funkcije prenosa {\itH}({\itz})');
09-Dec-15 2:45 PM
Z transformacija
8 of 8
Reenje b)
for br=1:length(ro)
[H(:,br),w]=freqz(b(br,:),a(br,:));
end;
figure,plot(w/pi,abs(H)),xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itH}({\ite^{j\omega}})|'),
xlim([0 1]),ylim([.5 2.1]),
legend('{\it\rho}=.5','{\it\rho}=.9','{\it\rho}=.99');
09-Dec-15 2:45 PM
Diskretna Furijeova transformacija (DFT)
1 of 9
Sadraj
Zadatak 1
Reenje a)
Reenje b)
Zadatak 2
Reenje a)
Reenje b)
Zadatak 3
Reenje
Zadatak 4
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Zadatak 5
Reenje
Zadatak 6
Reenje
Zadatak 1
Dat je signal {x(n)}, definisan izrazom,
a) Izraunati i grafiki prikazati Furijeovu transformaciju ovog signala.
b) Signal {xp(n)}, je dobijen periodinim produavanjem signala {x(n)}, sa periodom N=7. Izraunati i grafiki prikazati
DFT signala {xp(n)}.
Reenje a)
N=7;
x=ones(N,1);
xc=x;
xc(2*N)=0;
n=(0:2*N-1)';
figure,stem(n,xc),xlabel('\itn'),ylabel('{\itx({\itn})}');
[X,w]=freqz(x,1,'whole');
figure,plot(w/pi,abs(X)),xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('|{\itX}({\ite^{j\omega}})|'),
xlim([0 2]);
09-Dec-15 2:45 PM
2 of 9
Reenje b)
xp=[x;x];
Xp=fft(xp);
k=(0:length(Xp)-1)';
figure,stem(k,abs(Xp)),xlabel('\itk'),ylabel('|{\itX}({\itk})|'),
xlim([-0.5 (max(k)+0.5)]);
09-Dec-15 2:45 PM
3 of 9
Zadatak 2
Dat je signal x(t), definisan izrazom,

x(t)=cos(2f1t)+cos(2f2t).
Diskretni signal {x(n)} sadri sto odbiraka signala x(t), dobijenih sa frekvencijom odabiranja fs=1 kHz. Primenom DFT
izraunati amplitudski spektar signala i prikazati ga u opsegu frekvencija od 0 Hz do 500 Hz za,
a) f1=200 Hz, f2=240 Hz;
b) f1=207 Hz, f2=213 Hz.

Reenje a)
N=100;
fs=1000;
t=(0:N-1)'/fs;
f1=200; f2=240;
xa=cos(2*pi*f1*t)+cos(2*pi*f2*t);
Xa=fft(xa);
fa=[0:length(Xa)-1]/length(Xa)*fs;
figure,stem(fa(1:N/2),abs(Xa(1:N/2))),xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('DFT({\itx_a})'),
xlim([0 500]),legend(['\Delta{\itf}=' num2str(fs/N)]);
09-Dec-15 2:45 PM
4 of 9
Reenje b)
f1=207; f2=213;
xb=cos(2*pi*f1*t)+cos(2*pi*f2*t);
Xb=fft(xb);
fb=[0:length(Xb)-1]/length(Xb)*fs;
figure,stem(fb(1:N/2),abs(Xb(1:N/2))),xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('DFT({\itx_b})'),
xlim([0 500]),legend(['\Delta{\itf}=' num2str(fs/N)]);
Zadatak 3
Dati su diskretni signali {x(n)} i {h(n)},

{x(n)}={1,2,3} i {h(n)}={1,2,3}.
Izraunati i grafiki prikazati linearnu i ciklinu konvoluciju ova dva signala. Krunu konvoluciju izraunati direktno i
preko DFT.
Reenje
09-Dec-15 2:45 PM
5 of 9

x=[1 2 3]';
h=[1 2 1]';
yl=conv(x,h);
for br=0:length(x)-1
yc(br+1)=0;
for br_sum=0:length(x)-1
ind_h=br-br_sum+1;
if ind_h<1, ind_h=ind_h+length(h); end;
yc(br+1)=yc(br+1)+x(br_sum+1)*h(ind_h);
end;
end;
yc_FFT=ifft(fft(x).*fft(h));
figure,subplot(3,1,1),stem([0:length(yl)-1],yl),xlim([0 length(yl)-1]),ylabel('{\ity_l}({\itn})');
subplot(3,1,2),stem([0:length(yc)-1],yc),xlim([0 length(yl)-1]),ylabel('{\ity_c}({\itn})');
subplot(3,1,3),stem([0:length(yc_FFT)-1],yc_FFT),xlim([0 length(yl)-1]),ylabel('{\ity_{cFFT}}({\itn})'),xlabel('\itn');
Zadatak 4
Izraunati DFT u osam taaka sledeih nizova:

a)
b)
c)
d)
Reenje a)
09-Dec-15 2:45 PM
6 of 9
xa=ones(8,1);
Xa=fft(xa);
figure,stem([0:length(Xa)-1],abs(Xa)),xlabel('\itk'),ylabel('|{\itX_a}({\itk})|');
Reenje b)
xb=ones(5,1);
Xb=fft(xb,8);
figure,stem([0:length(Xb)-1],abs(Xb)),xlabel('\itk'),ylabel('|{\itX_b}({\itk})|');
Reenje c)
xc=zeros(8,1);
xc(0+1)=1;
xc(7+1)=-1;
Xc=fft(xc);
figure,stem([0:length(Xc)-1],abs(Xc)),xlabel('\itk'),ylabel('|{\itX_c}({\itk})|');
09-Dec-15 2:45 PM
7 of 9
Reenje d)
xd=zeros(8,1);
xd(0+1)=1;
xd(5+1)=-1;
Xd=fft(xd);
figure,stem([0:length(Xd)-1],abs(Xd)),xlabel('\itk'),ylabel('|{\itX_d}({\itk})|');
Zadatak 5
Generisati N=16 odbiraka diskretnog niza x(n)=cos(0.1n). Izraunati DFT ovog niza. Posmatranjem pojedinih lanova niza,
pokazati da DFT zadovoljava relaciju, X(k)=X*(N-k), gde znak * oznaava konjugovano kompleksnu vrednost.
Reenje

N=16;
n=(0:N-1)';
x=cos(0.1*n);
X=fft(x);
09-Dec-15 2:45 PM
8 of 9
for br=1:length(X)-1
uporedi(br,1:2)=[X(br+1) conj(X(N-br+1))];
end;
disp(uporedi);
-0.1869
0.3413
0.4331
0.4645
0.4784
0.4853
0.4886
0.4896
0.4886
0.4853
0.4784
0.4645
0.4331
0.3413
-0.1869
2.7688i
1.2639i
0.7764i
0.5172i
0.3451i
0.2138i
0.1026i
+
+
+
+
+
+
+
0.1026i
0.2138i
0.3451i
0.5172i
0.7764i
1.2639i
2.7688i
-0.1869
0.3413
0.4331
0.4645
0.4784
0.4853
0.4886
0.4896
0.4886
0.4853
0.4784
0.4645
0.4331
0.3413
-0.1869
2.7688i
1.2639i
0.7764i
0.5172i
0.3451i
0.2138i
0.1026i
+
+
+
+
+
+
+
0.1026i
0.2138i
0.3451i
0.5172i
0.7764i
1.2639i
2.7688i
Zadatak 6
Izvriti odabiranje kontinualnog signala x(t)=cos(2100t)+cos(2&pi105t) sa frekvencijom odabiranja fs=500 Hz. Generisati
20, 50 i 100 odbiraka. Za sva tri sluaja izraunati amplitudski spektar korienjem DFT i videti kako broj odbiraka utie na
oblik dobijenog spektra.
Reenje

fs=500;
f1=100; f2=105;
t_20=(0:20-1)'/fs;
x_20=cos(2*pi*f1*t_20)+sin(2*pi*f2*t_20);
t_50=(0:50-1)'/fs;
t_100=(0:100-1)'/fs;
X_20=fft(x_20);
X_50=fft(x_50);
X_100=fft(x_100);
f_20=(0:length(X_20)-1)/length(X_20)*fs;
figure,subplot(3,1,1),stem(f_20,abs(X_20)),ylabel('DFT({\itx}_{20})'),
legend(['\Delta{\itf}=' num2str(fs/20)],'Location','NorthEastOutside');
subplot(3,1,2),stem(f_50,abs(X_50)),ylabel('DFT({\itx}_{50})'),
subplot(3,1,3),stem(f_100,abs(X_100)),ylabel('DFT({\itx}_{100})'),
xlabel('{\itf} [Hz]'),
09-Dec-15 2:45 PM
9 of 9
09-Dec-15 2:45 PM
Funkcija prenosa i frekvencijski odziv
1 of 14

Sadraj
Zadatak 1
Reenje
Zadatak 2
Reenje
Zadatak 3
Reenje
Zadatak 4
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Zadatak 5
Reenje a)
Reenje b)
Zadatak 1
Data je funkcija prenosa H(z)=Q(z)/P(z), gde su Q(z) i P(z) polinomi po z-1,

Q(z)=0.0647-0.0106z-1+0.0997z-2-0.0106z-3+0.0647z-4,
P(z)=1-2.2800z-1+2.6543z-2-1.5624z-3+0.4215z-4.
Odrediti poloaj nula i polova sistema u z ravni. Izraunati i prikazati amplitudsku i faznu karakteristiku
sistema kao i karakteristiku grupnog kanjenja. Prikazati prvih 50 vrednosti odbiraka impulsnog odziva
sistema.
Reenje

Q=[0.0647 -0.0106 0.0997 -0.0106 0.0647];
P=[1 -2.2800 2.6543 -1.5624 0.4215];
N=50;
figure,zplane(Q,P);
[H,w]=freqz(Q,P);
figure,plot(w/pi,abs(H));
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}({\it\omega})');
figure,plot(w/pi,unwrap(angle(H)));
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\it\fontname{symbol}j}({\it\omega}) [rad]');
[gd,w]=grpdelay(Q,P);
figure,plot(w/pi,gd);
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\itgd}({\it\omega}) [br. odbiraka]');
[h,n]=impz(Q,P,N);
figure,stem(n,h);
xlabel('{\itn}'),ylabel('{\ith}({\itn})');
09-Dec-15 2:46 PM
2 of 14
09-Dec-15 2:46 PM
3 of 14
09-Dec-15 2:46 PM
4 of 14
Zadatak 2
Data je funkcija prenosa FIR sistema

H(z)=0.0186-0.0294z-1-0.0731z-2+0.0396z-3+
0.3045z-4+0.4528z-5+0.3045z-6+
0.0396z-7-0.0731z-80.0294z-9+0.0186z-10.
Odrediti poloaj nula i polova sistema u z ravni. Prikazati impulsni odziv sistema. Izraunati i prikazati
amplitudsku i faznu karakteristiku sistema kao i karakteristiku grupnog kanjenja.
Reenje

h=[0.0186 -0.0294 -0.0731 0.0396 0.3045 0.4528...
0.3045 0.0396 -0.0731 -0.0294 0.0186];
figure,zplane(h,1);
[H,w]=freqz(h,1);
figure,plot(w/pi,abs(H));
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}({\it\omega})');
figure,plot(w/pi,unwrap(angle(H)));
[gd,w]=grpdelay(h,1);
figure,plot(w/pi,gd);
n=0:length(h)-1;
figure,stem(n,h);
09-Dec-15 2:46 PM
5 of 14
09-Dec-15 2:46 PM
6 of 14
09-Dec-15 2:46 PM
7 of 14
Zadatak 3
Data je funkcija prenosa H(z)=Q(z)/P(z), gde su Q(z) i P(z) polinomi po z-1,
Q(z)=0.2031+0.2588z-1+0.2588z-2+0.2031z-3
P(z)=1.0000-0.6804z-1+0.7865z-2-0.1821z-3.
a) Odrediti poloaj nula i polova sistema u z ravni. Izraunati i prikazati amplitudsku i faznu karakteristiku
sistema kao i karakteristiku grupnog kanjenja. Prikazati prvih 50 vrednosti odbiraka impulsnog odziva
sistema.
b) Ponoviti proceduru iz take a) za H1(z)=H(z2).
c) Ponoviti proceduru iz take a) za H2(z)=[H(z)2].
Reenje

Q=[0.2031 0.2588 0.2588 0.2031];
P=[1 -0.6804 0.7865 -0.1821];
N=50;
figure(1),subplot(3,1,1),zplane(Q,P);
[H,w]=freqz(Q,P);
figure(2),subplot(3,1,1),plot(w/pi,abs(H));
ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}({\it\omega})');
figure(3),subplot(3,1,1),plot(w/pi,unwrap(angle(H)));
ylabel('{\it\fontname{symbol}j}({\it\omega}) [rad]');
[gd,w]=grpdelay(Q,P);
09-Dec-15 2:46 PM
8 of 14
figure(4),subplot(3,1,1),plot(w/pi,gd);
ylabel('{\itgd}({\it\omega}) [br. odbiraka]');
[h,n]=impz(Q,P,N);
figure(5),subplot(3,1,1),stem(n,h);
ylabel('{\ith}({\itn})');
Q1(1:2:2*length(Q))=Q;
P1(1:2:2*length(P))=P;
figure(1),subplot(3,1,2),zplane(Q1,P1);
[H1,w]=freqz(Q1,P1);
figure(2),subplot(3,1,2),plot(w/pi,abs(H1));
ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}_1({\it\omega})');
figure(3),subplot(3,1,2),plot(w/pi,unwrap(angle(H1)));
ylabel('{\it\fontname{symbol}j}_1({\it\omega}) [rad]');
[gd1,w]=grpdelay(Q1,P1);
figure(4),subplot(3,1,2),plot(w/pi,gd1);
ylabel('{\itgd}_1({\it\omega}) [br. odbiraka]');
[h1,n]=impz(Q1,P1,N);
figure(5),subplot(3,1,2),stem(n,h1);
ylabel('{\ith}_1({\itn})');
Q2=conv(Q,Q);
P2=conv(P,P);
figure(1),subplot(3,1,3),zplane(Q2,P2);
[H2,w]=freqz(Q2,P2);
figure(2),subplot(3,1,3),plot(w/pi,abs(H2));
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}_2({\it\omega})');
figure(3),subplot(3,1,3),plot(w/pi,unwrap(angle(H2)));
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\it\fontname{symbol}j}_2({\it\omega}) [rad]');
[gd2,w]=grpdelay(Q2,P2);
figure(4),subplot(3,1,3),plot(w/pi,gd2);
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\itgd}_2({\it\omega}) [br. odbiraka]');
[h2,n]=impz(Q2,P2,N);
figure(5),subplot(3,1,3),stem(n,h2);
xlabel('{\itn}'),ylabel('{\ith}_2({\itn})');
09-Dec-15 2:46 PM
9 of 14
09-Dec-15 2:46 PM
10 of 14
Zadatak 4
Dat je realni signal {xr(n)},

Primenom instrukcije hilbert iz MATLAB-a formirati analitiki signal {x(n)},
09-Dec-15 2:46 PM
11 of 14
a) Nacrtati odbirke signala Re{x(n)} i Im{x(n)},
b) Izraunati diskretne Furijeove transformacije za signale Re{x(n)}, Im{x(n)} i {x(n)},

c) Grafiki prikazati rezultate iz take b).
Reenje a)

N=32;
xr=ones(8,1);
xr(N)=0;
x=hilbert(xr);
n=(0:N-1)';
figure,subplot(2,1,1),stem(n,real(x)),ylabel('Re({\itx}({\itn}))');
subplot(2,1,2),stem(n,imag(x)),
xlim([0 N-1]),
ylabel('Im({\itx}({\itn}))'),xlabel('{\itn}');
Reenje b)
ReX=fft(real(x));
ImX=fft(imag(x));
X=fft(x);
Reenje c)
figure,subplot(3,1,1),stem(n,real(ReX)),
09-Dec-15 2:46 PM
12 of 14
hold on
stem(n,real(ImX),'marker','*','color',[0 0.5 0]),
stem(n,real(X),'marker','d','color',[1 0 0]),
xlim([0 N-1]),
ylabel('Relani deo DFT-a'),xlim([0 N+10]),
legend('real(x)','imag(x)','x','location','northeastoutside');
subplot(3,1,2),stem(n,imag(ReX)),
hold on
stem(n,imag(ImX),'marker','*','color',[0 0.5 0]),
stem(n,imag(X),'marker','d','color',[1 0 0]),
xlim([0 N-1]),
ylabel('Imag. deo DFT-a'),xlim([0 N+10]),
subplot(3,1,3),stem(n,abs(ReX)),
hold on
stem(n,abs(ImX),'marker','*','color',[0 0.5 0]),
stem(n,abs(X),'marker','d','color',[1 0 0]),
xlim([0 N-1]),
ylabel('moduo DFT-a'),xlim([0 N+10]),xlabel('{\itk}'),
Zadatak 5
Dati su polovi funkcije prenosa propusnika svih frekvencija drugog reda,

p1=ej/4 i p2=e-j/4.
a) Na osnovu datih polova formirati funkciju prenosa Hap(z).
b) Izraunati amplitudsku i faznu karakteristiku, kao i karakteristiku grupnog kanjenja za funkciju Hap(z).
09-Dec-15 2:46 PM
13 of 14
c) Nacrtati poloaj nula i polova funkcije Hap(z) u kompleksnoj z ravni.

d) Nacrtati karakteristike izraunate u taki b).
Reenje a)

a=poly(0.8*exp(j*pi/4*[1;-1]));
b=fliplr(a);
figure,zplane(b,a);
Reenje b)
[Hap,w]=freqz(b,a);
figure,subplot(3,1,1),plot(w/pi,abs(Hap)),
ylabel('|{\itH_{ap}}({\ite^{j\omega}})|'),
xlim([0 1]),ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}({\it\omega})');
subplot(3,1,2),plot(w/pi,unwrap(angle(Hap))),
xlim([0 1]),ylabel('{\it\fontname{symbol}j}({\it\omega}) [rad]');
[gd,w]=grpdelay(b,a);
subplot(3,1,3),plot(w/pi,gd),
xlim([0 1]),
09-Dec-15 2:46 PM
14 of 14
09-Dec-15 2:46 PM
Digitalni filtri beskonanog impulsnog odziva, IIR
1 of 21
Sadraj
Zadatak 1
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Reenje e)
Reenje f)
Zadatak 2
Reenje
Zadatak 3
Reenje
Zadatak 4
Reenje
Zadatak 5
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Zadatak 6
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Zadatak 7
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Zadatak 8
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Zadatak 1
Dat je signal x(t), definisan izrazom

x(t)=cos(2100t)+cos(2300t).
a) Generisati diskretni signal {x(n)} koji sadri prvih 256 odbiraka signala x(t). Frekvencija odabiranja iznosi fs=1000
Hz.
b) Projektovati Batervortov IIR filtar propusnik niskih frekvencija koji e prvu komponentu signala x(t) oslabiti najvie 1
dB, a drugu komponentu e oslabiti barem 30 dB.
c) Izraunati i grafiki prikazati eljenu i realizovanu amplitudsku karakteristiku u linearnoj razmeri.
d) Izraunati i prikazati grupno kanjenje.
e) Izraunati i grafiki prikazati raspored nula i polova projektovanog filtra.

09-Dec-15 2:46 PM
2 of 21
f) Izraunati diskretni signal {y(n)} koji se dobija na izlazu projektovanog IIR filtra kada se ovaj pobudi signalom {x(n)}
i grafiki prikazati amplitudski spektar signala na ulazu i izlazu projektovanog filtra u linearnoj razmeri.
Reenje a)

N=256; fs=1000;
f1=100; f2=300;
t=(0:N-1)'/fs;
x=cos(2*pi*f1*t)+cos(2*pi*f2*t);
Reenje b)
wp=f1/(fs/2); ws=f2/(fs/2);
rp=1; rs=30;
[Nf,wn]=buttord(wp,ws,rp,rs);
[b,a]=butter(Nf,wn);
Reenje c)
[H,f]=freqz(b,a,[],fs);
figure,plot(f,abs(H)),
line([0 f1],[1 1],'color',[1 0 0]);
line([f2 fs/2],10.^(-rs/20)*[1 1],'color',[1 0 0]),ylim([0 1.1]),
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}(2{\it\pif}/{\itf_s})'),
legend('realizovana','zadata');
Reenje d)
[gd,f]=grpdelay(b,a,1000,fs);
figure,plot(f,gd),
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('{\itgd}(2{\it\pif}/{\itf_s}) [br. odbiraka]');
09-Dec-15 2:46 PM
3 of 21
Reenje e)
nule=roots(b);
disp('Nule f-je prenosa projektovanog filtra:');
disp(nule);
polovi=roots(a);
disp('Polovi f-je prenosa projektovanog filtra:');
disp(polovi);
figure,
subplot(2,1,1),zplane(b,a);
% Dobija se isti grafik, na dva nacina, b i a su vektori-vrste,
subplot(2,1,2),zplane(nule,polovi); % nule i polovi su vektori-kolone
Nule f-je prenosa projektovanog filtra:
-1.0000 + 0.0000i
-1.0000 - 0.0000i
-1.0000
Polovi f-je prenosa projektovanog filtra:
0.4988 + 0.4640i
0.4988 - 0.4640i
0.3934
09-Dec-15 2:46 PM
4 of 21
Reenje f)
y=filter(b,a,x);
X=fft(x);
Y=fft(y);
f_crt=(0:length(X)-1)/length(X)*fs;
figure,plot(f_crt(1:N/2),abs(X(1:N/2)),f_crt(1:N/2),abs(Y(1:N/2))),
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('DFT({\itx}), DFT({\ity})'),
legend('signal na ulazu filtra','signal na izlazu filtra','location','northeastoutside');
09-Dec-15 2:46 PM
5 of 21
Zadatak 2
Projektovati Batervortov, ebievljev filtar I i II vrste i eliptiki IIR filtar propusnik niskih frekvencija koji e za
frekvencije nie od 100 Hz imati slabljenje od najvie 1 dB, a za frekvencije vie od 300 Hz imati slabljenje od bar 30
dB. Filtre treba projektovati za frekvenciu odabiranja od 1 kHz.
Izraunati i grafiki prikazati amplitudske karakteristike projektovanih filtara u logaritamskoj razmeri, njihove fazne
karakteristike, kao i grupno kanjenje.
Reenje

fs=1000;
f1=100; f2=300;
wp=f1/(fs/2); ws=f2/(fs/2);
rp=1; rs=30;
[Nb,wnb]=buttord(wp,ws,rp,rs);
[Nc1,wnc1]=cheb1ord(wp,ws,rp,rs);
[Nc2,wnc2]=cheb2ord(wp,ws,rp,rs);
[Ne,wne]=ellipord(wp,ws,rp,rs);
[bb,ab]=butter(Nb,wnb);
[bc1,ac1]=cheby1(Nc1,rp,wnc1);
[bc2,ac2]=cheby2(Nc2,rs,wnc2);
[be,ae]=ellip(Ne,rp,rs,wne);
[Hb,f]=freqz(bb,ab,[],fs);
[Hc1,f]=freqz(bc1,ac1,[],fs);
[Hc2,f]=freqz(bc2,ac2,[],fs);
[He,f]=freqz(be,ae,[],fs);
figure,plot(f,20*log10(abs([Hb Hc1 Hc2 He])));
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('{\itg}(2{\it\pif}/{\itf_s}) [dB]'),
legend('Batervortov','Cebisevljev I vrste','Cebisevljev II vrste','elipticki');
ylim([-100 10]);
figure,plot(f,unwrap(angle([Hb Hc1 Hc2 He])));
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('{\it\fontname{symbol}j}(2{\it\pif}/{\itf_s}) [rad]'),
[gdb,f]=grpdelay(bb,ab,1000,fs);
[gdc1,f]=grpdelay(bc1,ac1,1000,fs);
[gdc2,f]=grpdelay(bc2,ac2,1000,fs);
[gde,f]=grpdelay(be,ae,1000,fs);
figure,plot(f,[gdb gdc1 gdc2 gde]);
09-Dec-15 2:46 PM
6 of 21
09-Dec-15 2:46 PM
7 of 21
Zadatak 3
Napisati program u MATLAB-u kojim se generie diskretni niz {x(n)} koji sadri 20 odbiraka signala
x(t)=cos(2100t).
Frekvencija odabiranja iznosi 500 Hz.
Generisati signal {y(n)} proputanjem signala {x(n)} kroz filtar ija je funkcija prenosa
Nacrtati prvih pedeset odbiraka impulsnog odziva filtra i amplitudski spektar odziva {y(n)} na izlazu iz filtra.
Reenje

N=20;
fs=500;
t=(0:N-1)/fs;
x=cos(2*pi*100*t);
a=0.9;
bf=[1 -1/a];
af=[1 -a];
y=filter(bf,af,x);
Nimpz=50;
[h,n]=impz(bf,af,Nimpz);
figure,stem(n,h),
[H,f]=freqz(bf,af,[],fs);
figure,plot(f,abs(H));
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}(2{\it\pif}/{\itf_s})');
X=fft(x);
Y=fft(y);
09-Dec-15 2:46 PM
8 of 21
09-Dec-15 2:46 PM
9 of 21
Zadatak 4
Generisati u MATLAB-u N=1000 odbiraka signala x(t), opisanog izrazom,

x(t)=cos(250t)+n(t).
Frekvencija odabiranja iznosi fs=500 Hz. n(t) je Gaussov um snage 2=4.

Projektovati IIR Batervortov filtar propusnik niskih frekvencija etvrtog reda koji na svojoj graninoj frekvenciji fp=100
Hz ima slabljenje od 3 dB. Nacrtati amplitudsku karakteristiku ovog filtra i impulsni odziv.
Izraunati diskretni signal {y(n)} koji se dobija na izlazu projektovanog IIR filtra kada se ovaj pobudi signalom {x(n)} i
grafiki prikazati amplitudski spektar signala na ulazu i izlazu projektovanog filtra u linearnoj razmeri.
Reenje

N=1000;
fs=500;
sigma_na_2=4;
t=(0:N-1)/fs;
x=cos(2*pi*150*t)+sqrt(sigma_na_2)*randn(size(t));
[b,a]=butter(4,100/(fs/2));
figure,plot(f,20*log10(abs(H)),100,-3,'o'),
text(100,-10,'{\itf}_g')
ylim([-100 5]);
[h,n]=impz(b,a);
figure,stem(n,h),
y=filter(b,a,x);
figure,plot(t,x,t,y),
xlabel('{\itt} [s]'),ylabel('{\itx}({\itt}), {\ity}({\itt})'),
09-Dec-15 2:46 PM
10 of 21
X=fft(x);
Y=fft(y);
09-Dec-15 2:46 PM
11 of 21
Zadatak 5
U programskom jeziku MATLAB:
a) Generisati N=1000 odbiraka signala x(t), opisanog izrazom,

x(t)=cos(2150t)+n(t).
Frekvencija odabiranja iznosi fs=500 Hz. n(t) je Gaussov um snage 2=4.
09-Dec-15 2:46 PM
12 of 21
b) Projektovati IIR ebievljev filtar I vrste, propusnik visokih frekvencija etvrtog reda granine frekvencije fp=100 Hz
sa varijacijom slabljenja u propusnom opsegu od 1 dB. Nacrtati raspored nula i polova ovog filtra, amplitudsku
karakteristiku i impulsni odziv.
c) Kako su rasporeene nule i polovi projektovanog IIR filtra u odnosu na jedinini krug i ta se moe zakljuiti iz
njihovog rasporeda?
d) Propustiti signal {x(n)} kroz projektovani filtar i tako dobijeni signal nazvati {y(n)}. Nacrtati signale {x(n)} i {y(n)}.
Reenje a)

N=1000;
fs=500;
rp=3;
sigma_na_2=4;
t=(0:N-1)/fs;
Reenje b)
[b,a]=cheby1(4,rp,100/(fs/2),'high');
figure,zplane(b,a);
figure,plot(f,20*log10(abs(H)),100,-3,'o'),
text(100,-10,'{\itf}_g'),
ylim([-100 5]);
[h,n]=impz(b,a);
figure,stem(n,h),
09-Dec-15 2:46 PM
13 of 21
Reenje c)
disp('Filtar je stabilan, minimalne faze.')
Filtar je stabilan, minimalne faze.
Reenje d)
09-Dec-15 2:46 PM
14 of 21
y=filter(b,a,x);
figure,plot(t,x,t,y);
legend('signal na ulazu filtra','signal na izlazu filtra','Location','NorthEastOutside');
X=fft(x);
Y=fft(y);
09-Dec-15 2:46 PM
15 of 21
Zadatak 6
Zadate su specifikacije filtra propusnika niskih frekvencija:
granina frekvencija propusnog opsega p=0.35,

granina frekvencija nepropusnog opsega a=0.46,
maksimalno dozvoljeno slabljenje u propusnom opsegu ap=0.2 dB,
minimalno dozvoljeno slabljenje u nepropusnom opsegu aa=50 dB.
a) Prema postavljenim zahtevima projektovati,

(i) eliptiki filtar,
(ii) ebievljev filtar,
(iii) inverzni ebievljev filtar.
b) Uporediti karakteristike slabljenja filtara (i), (ii) i (iii).
c) Uporediti fazne karakteristike filtara (i), (ii) i (iii) u propusnom opsegu.
d) Uporediti karakteristike grupnog kanjenja filtara (i), (ii) i (iii) u propusnom opsegu.
Reenje a)

wp=0.35*pi;
wa=0.46*pi;
ap=0.2;
aa=50;
[Nc1,wnc1]=cheb1ord(wp/pi,wa/pi,ap,aa);
[Nc2,wnc2]=cheb2ord(wp/pi,wa/pi,ap,aa);
[Ne,wne]=ellipord(wp/pi,wa/pi,ap,aa);
[bc1,ac1]=cheby1(Nc1,ap,wnc1);
[bc2,ac2]=cheby2(Nc2,aa,wnc2);
[be,ae]=ellip(Ne,ap,aa,wne);
Reenje b)
[Hc1,w]=freqz(bc1,ac1);
[Hc2,w]=freqz(bc2,ac2);
[He,w]=freqz(be,ae);
figure,plot(w/pi,-20*log10(abs([Hc1 Hc2 He])));
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\ita}({\it\omega}) [dB]'),
legend('Cebisevljev I vrste','Cebisevljev II vrste','elipticki');
ylim([-10 100]);
09-Dec-15 2:46 PM
16 of 21
Reenje c)
figure,plot(w/pi,unwrap(angle([Hc1 Hc2 He]))),
xlim([0 wp/pi]);
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\it\fontname{symbol}j}({\it\omega}) [rad]'),
Reenje d)
09-Dec-15 2:46 PM
17 of 21
[gdc1,w]=grpdelay(bc1,ac1);
[gdc2,w]=grpdelay(bc2,ac2);
[gde,w]=grpdelay(be,ae);
figure,plot(w/pi,[gdc1 gdc2 gde]),
xlim([0 wp/pi]);
Zadatak 7
Zadate su specifikacije filtra propusnika opsega:
granine frekvencije propusnog opsega p1=0.30, p2=0.55,

granine frekvencije nepropusnih opsega a1=0.20, a2=0.70,
minimalno slabljenje u nepropusnim opsezima aa=40 dB.
a) Prema postavljenim zahtevima projektovati eliptiki filtar.
b) Predstaviti poloaj nula i polova ovog filtra u kompleksnoj z ravni.
c) Nacrtati karakteristiku slabljenja ovog filtra i njegovu faznu karakteristiku.

Reenje a)

wp=[0.3*pi 0.55*pi];
wa=[0.2*pi 0.7*pi];
ap=0.5;
aa=40;
[N,wn]=ellipord(wp/pi,wa/pi,ap,aa);
[b,a]=ellip(N,ap,aa,wn);
09-Dec-15 2:46 PM
18 of 21
Reenje b)
figure,zplane(b,a);
Reenje c)
[H,w]=freqz(b,a);
figure,plot(w/pi,-20*log10(abs(H)));
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\ita}({\it\omega}) [dB]');
ylim([-10 100]);
figure,plot(w/pi,unwrap(angle(H))),
09-Dec-15 2:46 PM
19 of 21
Zadatak 8
Zadate su specifikacije filtra nepropusnika opsega:
granine frekvencije propusnih opsega p1=0.20, p2=0.70,

granine frekvencije nepropusnog opsega a1=0.30, a2=0.60,
minimalno slabljenje u nepropusnim opsezima aa=40 dB.
09-Dec-15 2:46 PM
20 of 21
a) Prema postavljenim zahtevima projektovati eliptiki filtar.
b) Predstaviti poloaj nula i polova ovog filtra u kompleksnoj z ravni.
c) Nacrtati karakteristiku slabljenja ovog filtra i njegovu faznu karakteristiku.

Reenje a)

wp=[0.2*pi 0.7*pi];
wa=[0.3*pi 0.6*pi];
ap=0.5;
aa=40;
[N,wn]=ellipord(wp/pi,wa/pi,ap,aa);
[b,a]=ellip(N,ap,aa,wn,'stop');
Reenje b)
figure,zplane(b,a);
Reenje c)
[H,w]=freqz(b,a);
figure,plot(w/pi,-20*log10(abs(H)));
ylim([-10 100]);
09-Dec-15 2:46 PM
21 of 21
09-Dec-15 2:46 PM
Digitalni filtri konanog impulsnog odziva, FIR
1 of 19
Digitalni filtri konanog impulsnog odziva (FIR)

Sadraj
Zadatak 1
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Reenje e)
Zadatak 2
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Zadatak 3
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Zadatak 4
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Zadatak 5
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Zadatak 1

x(t)=cos(2200t)+n(t),
gde je n(t) Gausov um jedinine snage.
a) Generisati diskretni signal {x(n)} koji sadri prvih 512 odbiraka signala x(t). Frekvencija odabiranja iznosi
fs=1000 Hz.
b) Projektovati FIR filtar propusnik opsega frekvencija 32. reda graninih frekvencija fc1=100 Hz i fc2=300 Hz
primenom Hamingovog prozora. Izraunati i grafiki prikazati impulsni odziv projektovanog filtra.
c) Izraunati i grafiki prikazati raspored nula i polova projektovanog filtra u z ravni, njegovu amplitudsku
karakteristiku i slabljenje, faznu karakteristiku, kao i njegovo grupno kanjenje.
d) Izraunati diskretni signal {y(n)} koji se dobija na izlazu iz projektovanog filtra kada se ovaj pobudi
09-Dec-15 2:47 PM
2 of 19
signalom {x(n)}.
e) Grafiki prikazati amplitudski spektar signala na ulazu i izlazu projektovanog filtra.

Reenje a)

N=512;
fs=1000;
sigma_na_2=1;
t=(0:N-1)/fs;
Reenje b)
N_FIR=32;
h=fir1(N_FIR,[100 300]/(fs/2)); % Hammingov prozor je podrazumevani (default) izbor
n=0:N_FIR;
figure,stem(n,h),
Reenje c)
nule=roots(h);
polovi=zeros(size(nule));
figure,zplane(nule,polovi);
[H,f]=freqz(h,1,[],fs);
figure,subplot(2,1,1),plot(f,abs(H)),
ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}(2{\it\pif}/{\itf_s})'),
09-Dec-15 2:47 PM
3 of 19
subplot(2,1,2),plot(f,-20*log10(abs(H))),
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('{\ita}(2{\it\pif}/{\itf_s}) [dB]'),
ylim([-5 100]);
figure,subplot(2,1,1),plot(f,unwrap(angle(H))),
ylabel('{\it\fontname{symbol}j}(2{\it\pif}/{\itf_s}) [rad]');
[gd,f]=grpdelay(h,1,1000,fs);
subplot(2,1,2),plot(f,gd),
09-Dec-15 2:47 PM
4 of 19
Reenje d)
y=filter(h,1,x);
xlim([0 t(N)]),
09-Dec-15 2:47 PM
5 of 19

Reenje e)
X=fft(x);
Y=fft(y);
09-Dec-15 2:47 PM
6 of 19
Zadatak 2

x(t)=cos(2100t)+n(t),
gde je n(t) Gausov um snage 2=2.
fs=1000 Hz.
b) Projektovati FIR filtar propusnik niskih frekvencija 32. reda granine frekvencije fg=50 Hz primenom
pravougaonog prozora i primenom trougaonog prozora.
c) Izraunati i grafiki prikazati amplitudsku karakteristiku i karakteristiku slabljenja oba filtra.
d) Izraunati diskretni signal {y(n)} koji se dobija na izlazu FIR filtra projektovanog primenom pravougaonog
prozora kada se ovaj pobudi signalom {x(n)} i grafiki prikazati signal na ulazu i izlazu projektovanog filtra.
Reenje a)

N=512;
fs=1000;
sigma_na_2=2;
t=(0:N-1)/fs;
09-Dec-15 2:47 PM
7 of 19
Reenje b)
N_FIR=32;
h_p=fir1(N_FIR,50/(fs/2),rectwin(N_FIR+1));
h_t=fir1(N_FIR,50/(fs/2),triang(N_FIR+1));
n=0:N_FIR;
figure,stem(n,[h_p;h_t]'),
xlabel('{\itn}'),ylabel('{\ith}({\itn})'),
legend('pravougaoni','trugaoni');
Reenje c)
[H_p,f]=freqz(h_p,1,[],fs);
[H_t,f]=freqz(h_t,1,[],fs);
figure,subplot(2,1,1),plot(f,abs([H_p H_t])),
legend('pravougaoni','trugaoni');
subplot(2,1,2),plot(f,-20*log10(abs([H_p H_t]))),
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('{\ita}(2{\it\pif}/{\itf_s}) [dB]'),
ylim([-5 100]);
09-Dec-15 2:47 PM
8 of 19
Reenje d)
y=filter(h_p,1,x);
xlim([0 t(N)]),
X=fft(x);
Y=fft(y);
09-Dec-15 2:47 PM
9 of 19
Zadatak 3

x(t)=cos(2150t)+n(t),
09-Dec-15 2:47 PM
10 of 19
gde je n(t) Gausov um snage 2=2.
fs=1000 Hz.
b) Projektovati optimalni FIR filtar propusnik opsega 29. reda graninih frekvencija propusnog opsega fp1=100
Hz i fp2=200 Hz, kao i graninih frekvencija nepropusnog opsega fa1=50 Hz i fa2=250 Hz.
c) Izraunati i grafiki prikazati eljenu i realizovanu amplitudsku karakteristiku.
d) Izraunati i prikazati grupno kanjenje.
e) Izraunati diskretni signal {y(n)} koji se dobija na izlazu projektovanog FIR filtra kada se ovaj pobudi
signalom {x(n)} i grafiki prikazati amplitudski spektar signala na ulazu i izlazu projektovanog filtra.
Reenje a)

N=256;
fs=1000;
sigma_na_2=2;
t=(0:N-1)/fs;
Reenje b)
N_FIR=29;
h=firpm(N_FIR,[0 50 100 200 250 fs/2]/(fs/2),[0 0 1 1 0 0]);
n=0:N_FIR;
figure,stem(n,h),
[H,f]=freqz(h,1,[],fs);
figure,plot(f,abs(H)),
line([0 50],[0 0],'color',[1 0 0]),
line([100 200],[1 1],'color',[1 0 0]),
line([250 fs/2],[0 0],'color',[1 0 0]),
ylim([0 1.1]),
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}(2{\it\pif}/{\itf_s})'),
legend('realizovana','zadata');
09-Dec-15 2:47 PM
11 of 19
Reenje c)
[gd,f]=grpdelay(h,1,1000,fs);
figure,plot(f,gd);
09-Dec-15 2:47 PM
12 of 19
Reenje d)
y=filter(h,1,x);
xlim([0 t(N)]),
X=fft(x);
Y=fft(y);
09-Dec-15 2:47 PM
13 of 19
Zadatak 4
x(t)=cos(2100t)+n(t)+cos(2300t).
09-Dec-15 2:47 PM
14 of 19
fs=1000 Hz.
b) Projektovati FIR filtar propusnik niskih frekvencija 32. reda granine frekvencije fg=200 Hz primenom
Hamingovog prozora. Grafiki prikazati impulsni odziv projektovanog filtra.
c) Izraunati prvih 50 odbiraka diskretnog signala {y(n)} koji se dobija na izlazu projektovanog filtra kada se
ovaj pobudi signalom {x(n)}.
d) Grafiki prikazati prvih 50 odbirak signala na ulazu i izlazu projektovanog filtra.
Reenje a)

N=512;
fs=1000;
t=(0:N-1)/fs;
x=cos(2*pi*100*t)+cos(2*pi*300*t);
Reenje b)
N_FIR=32;
fg=200;
h=fir1(N_FIR,fg/(fs/2));
n=0:N_FIR;
figure,stem(n,h),
09-Dec-15 2:47 PM
15 of 19
Reenje c)
y=filter(h,1,x);
Reenje d)
xlim([0 t(N)]),
X=fft(x);
Y=fft(y);
09-Dec-15 2:47 PM
16 of 19
Zadatak 5
Zadate su specifikacije FIR filtra propusnika niskih frekvencija:
Granina frekvencija propusnog opsega p=0.35,

Granina frekvencija nepropusnog opsega a=0.46,
Tolerancija amplitudske karakteristike u propusnom opsegu p=0.025,
Tolerancija amplitudske karakteristike u nepropusnom opsegu a=0.01.
a) Prema postavljenim zahtevima projektovati optimalan FIR filtar linearne fazne karakteristike.
b) Izraunati i prikazati amplitudsku karakteristiku i karakteristiku slabljenja filtra.
c) Izraunati i prikazati faznu karakteristiku filtra.
d) Prikazati impulsni odziv filtra.
Reenje a)

wp=0.35*pi;
wa=0.46*pi;
deltap=0.025;
deltaa=0.01;
[N_FIR,fo,mo,w_FIR]=firpmord([wp/pi wa/pi],[1 0],[deltap deltaa]);
h=firpm(N_FIR,fo,mo,w_FIR);
Reenje b)
09-Dec-15 2:47 PM
17 of 19
[H,w]=freqz(h,1);
figure,subplot(2,1,1),plot(w/pi,abs(H)),
ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}({\it\omega})'),
subplot(2,1,2),plot(w/pi,-20*log10(abs(H))),
Reenje c)
09-Dec-15 2:47 PM
18 of 19
Reenje d)
n=0:N_FIR;
figure,stem(n,h),
09-Dec-15 2:47 PM
19 of 19
09-Dec-15 2:47 PM
Realizacija digitalnih filtara
1 of 15

Sadraj
Zadatak 1
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Reenje e)
Zadatak 2
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Reenje e)
Zadatak 3
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Zadatak 4
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Reenje e)
Zadatak 5
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Reenje d)
Zadatak 1
a) Projektovati IIR eliptiki filtar propusnik niskih frekvencija 4. reda prema sledeim specifikacijama:
granina frekvencija propusnog opsega p=0.4,
minimalno slabljenje u nepropusnom opsegu aa=30 dB.
b) Izraunati i prikazati karakteristiku slabljenja i faznu karakteristiku ovog filtra.

c) Odrediti konstante direktne realizacione strukture.
d) Odrediti konstante kaskadne strukture.
e) Odrediti konstante paralelne strukture.
Reenje a)

N=4;
ap=0.5;
aa=30;
wp=0.4*pi;
[z,p,k]=ellip(N,ap,aa,wp/pi); % ovaj oblik pogodniji za kasnije dobijanje koeficijenata kaskadne i paralelne strukture
Reenje b)
b=k*poly(z);
a=poly(p);
[H,w]=freqz(b,a);
figure,subplot(2,1,1),plot(w/pi,-20*log10(abs(H)));
subplot(2,1,2),plot(w/pi,unwrap(angle(H))),
09-Dec-15 2:47 PM
2 of 15
Reenje c)
disp('Keoficiejnti direktne realizacione strukture:');
disp(' -brojilac:');
disp(b);
disp(' -imenilac:');
disp(a);
Keoficiejnti direktne realizacione strukture:
-brojilac:
0.1048
0.1366
0.2134
0.1366
0.1048
-imenilac:
1.0000
-1.2475
1.4920
-0.7518
0.2449
Reenje d)
[basos_c,g_c]=zp2sos(z,p,k);
[br_sec_c,ni]=size(basos_c);
disp('Keoficiejnti kaskadne realizacione strukture:');
disp('konstanta pojacanja:');
disp(g_c);
for brojac=1:br_sec_c
disp([num2str(brojac) '. sekcija']);
disp(basos_c(brojac,1:3));
end;
Keoficiejnti kaskadne realizacione strukture:
konstanta pojacanja:
0.1048
1. sekcija
-brojilac:
1.0000
1.2754
1.0000
-imenilac:
1.0000
-0.7335
0.3008
2. sekcija
-brojilac:
1.0000
0.0281
1.0000
-imenilac:
1.0000
-0.5140
0.8141
09-Dec-15 2:47 PM
3 of 15
Reenje e)
[rb,ra,g_p]=residuez(b,a);
br_sec_p=ceil(length(ra)/2);
tr_ind=1;
sec_ind=1;
while tr_ind<=length(ra)
if tr_ind==length(ra) | ra(tr_ind)~=conj(ra(tr_ind+1))
basos_p(sec_ind,1:6)=[rb(tr_ind),0,0,1 -ra(tr_ind),0];
tr_ind=tr_ind+1;
sec_ind=sec_ind+1;
else
[basos_p(sec_ind,1:3),basos_p(sec_ind,4:6)]=residuez([rb(tr_ind),rb(tr_ind+1)],[ra(tr_ind),ra(tr_ind+1)],0);
tr_ind=tr_ind+2;
sec_ind=sec_ind+1;
end;
end;
disp('Keoficiejnti paralelne realizacione strukture:');
disp(g_p);
for brojac=1:br_sec_p
disp(basos_p(brojac,1:3));
end;
H_c_uk=g_c*ones(size(H));
H_c_uk=H_c_uk.*freqz(basos_c(brojac,1:3),basos_c(brojac,4:6));
end;
H_p_uk=g_p*ones(size(H));
H_p_uk=H_p_uk+freqz(basos_p(brojac,1:3),basos_p(brojac,4:6));
end;
ylim([-5 100]),
ylabel('{\ita}_d({\it\omega}) [dB]');
subplot(3,1,2),plot(w/pi,-20*log10(abs(H_c_uk)));
ylim([-5 100]),
ylabel('{\ita}_c({\it\omega}) [dB]');
subplot(3,1,3),plot(w/pi,-20*log10(abs(H_p_uk)));
ylim([-5 100]),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\ita}_p({\it\omega}) [dB]');
Keoficiejnti paralelne realizacione strukture:
0.4280
1. sekcija
-brojilac:
-0.1094 + 0.0000i
-imenilac:
1.0000
-0.5140
2. sekcija
-brojilac:
-0.2138
-0.1311
0.8141
0.6115
-imenilac:
1.0000
-0.7335
0.3008
09-Dec-15 2:47 PM
4 of 15
Zadatak 2
Zadatak 2
a) Projektovaati IIR Batervortov filtar propusnik visokih frekvencija 7. reda za graninu frekvenciju p=0.4.
Reenje a)

N=5;
wp=0.4*pi;
[z,p,k]=butter(N,wp/pi,'high'); % ovaj oblik pogodniji za kasnije dobijanje koeficijenata kaskadne i paralelne strukture
Reenje b)
b=k*poly(z);
a=poly(p);
[H,w]=freqz(b,a);
09-Dec-15 2:47 PM
5 of 15
Reenje c)
disp(b);
disp(a);
-brojilac:
0.1084
-0.5419
1.0837
-1.0837
0.5419
-imenilac:
1.0000
-0.9853
0.9738
-0.3864
0.1112
-0.1084
-0.0113
Reenje d)
disp(g_c);
end;
0.1084
1. sekcija
-brojilac:
1
-1
-imenilac:
1.0000
-0.1584
2. sekcija
-brojilac:
1
-2
-imenilac:
1.0000
-0.3493
0.1303
3. sekcija
-brojilac:
09-Dec-15 2:47 PM
6 of 15
-2
1
-imenilac:
1.0000
-0.4777
0.5457
Reenje e)
tr_ind=1;
sec_ind=1;
if tr_ind==length(ra) || ra(tr_ind)~=conj(ra(tr_ind+1))
tr_ind=tr_ind+1;
sec_ind=sec_ind+1;
else
tr_ind=tr_ind+2;
sec_ind=sec_ind+1;
end;
end;
disp(g_p);
end;
end;
end;
ylim([-5 100]),
ylim([-5 100]),
ylim([-5 100]),
9.6217
1. sekcija
-brojilac:
0.0889
0.5978
-imenilac:
1.0000
-0.4777
0.5457
2. sekcija
-brojilac:
-3.7717
1.1655
-imenilac:
1.0000
-0.3493
0.1303
3. sekcija
-brojilac:
-5.8304
-imenilac:
1.0000
-0.1584
09-Dec-15 2:47 PM
7 of 15
Zadatak 3
a) Projektovati FIR filtar linearne faze propusnik niskih frekvencija duine N=31 sa graninom frekvencijom c=0.4.
Primeniti Hanov prozor.
Reenje a)

N=30;
wp=0.4*pi;
h=fir1(N,wp/pi,hann(N+1));
Reenje b)
[H,w]=freqz(h,1);
09-Dec-15 2:47 PM
8 of 15
Reenje c)
disp(h);
Columns 1 through 8
0
-0.0002
-0.0006
0.0015
0.0046
-0.0000
-0.0116
-0.0105
-0.0000
-0.0631
-0.0564
0.0895
0.2993
0.3998
-0.0631
-0.0000
0.0330
0.0148
-0.0105
0.0015
-0.0006
-0.0002
Columns 9 through 16
0.0148
0.0330
0.2993
0.0895
-0.0564
-0.0116
-0.0000
0.0046
Reenje d)
z=roots(h);
tr_ind=1;
sec_ind=1;
while tr_ind<=length(z)
if tr_ind==length(z) || z(tr_ind)~=conj(z(tr_ind+1))
h_c(sec_ind,1:2)=poly(z(tr_ind));
tr_ind=tr_ind+1;
sec_ind=sec_ind+1;
else
h_c(sec_ind,1:3)=poly([z(tr_ind) z(tr_ind+1)]);
tr_ind=tr_ind+2;
sec_ind=sec_ind+1;
end;
end;
[br_sec_c,ni]=size(h_c);
disp(h_c(brojac,:));
end;
H_c_uk=ones(size(H));
h_c(brojac,:)=h_c(brojac,:)./abs(sum(h_c(brojac,:)));
H_c_uk=H_c_uk.*freqz(h_c(brojac,:),1);
end;
09-Dec-15 2:47 PM
9 of 15
ylim([-5 100]),
ylim([-5 100]),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\ita}_c({\it\omega}) [dB]');
1. sekcija
1
0
0
2. sekcija
1.0000
2.9817
3. sekcija
1.0000
-2.2289
4. sekcija
1.0000
-3.4593
3.2706
5. sekcija
1.0000
-2.2997
2.5556
6. sekcija
1.0000
1.9894
1.0000
7. sekcija
1.0000
1.9050
1.0000
8. sekcija
1.0000
1.7396
1.0000
9. sekcija
1.0000
1.5000
1.0000
10. sekcija
1.0000
1.1970
1.0000
11. sekcija
1.0000
0.8448
1.0000
12. sekcija
1.0000
0.4616
1.0000
13. sekcija
1.0000
0.0727
1.0000
14. sekcija
1.0000
-0.8999
0.3913
15. sekcija
1.0000
-1.0577
0.3058
16. sekcija
1.0000
-0.4487
17. sekcija
1.0000
0.3354
09-Dec-15 2:47 PM
10 of 15
Zadatak 4
a) Projektovaati IIR ebievljev filtar propusnik opsega 6. reda graninih frekvencija fp1=2000 Hz i fp2=3000 Hz.
Frekvencija odabiranja je 10000 Hz. Maksimalno dozvoljeno slabljenje u propusnom opsegu je ap=0.5 dB.
Reenje a)

N=6;
ap=0.5;
fp=[2000 3000];
fs=10000;
[z,p,k]=cheby1(N/2,ap,fp/(fs/2)); % ovaj oblik pogodniji za kasnije dobijanje koeficijenata kaskadne i paralelne strukture
Reenje b)
b=k*poly(z);
a=poly(p);
figure,subplot(2,1,1),plot(f,-20*log10(abs(H)));
subplot(2,1,2),plot(f,unwrap(angle(H))),
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('{\it\fontname{symbol}j}(2{\it\pif}/{\itf_s}) [rad]');
09-Dec-15 2:47 PM
11 of 15
Reenje c)
disp(b);
disp(a);
-brojilac:
0.0154
0
-0.0462
0
0.0462
-imenilac:
1.0000
-0.0000
1.9900
-0.0000
1.5715
-0.0154
0.0000
0.4583
Reenje d)
disp(g_c);
end;
0.0154
1. sekcija
-brojilac:
1
0
-imenilac:
1.0000
2. sekcija
-brojilac:
1
2
-imenilac:
1.0000
-1
0.0000
0.6618
1
0.5798
0.8322
3. sekcija
09-Dec-15 2:47 PM
12 of 15
-brojilac:
1
-2
-imenilac:
1.0000
-0.5798
0.8322
Reenje e)
tr_ind=1;
sec_ind=1;
tr_ind=tr_ind+1;
sec_ind=sec_ind+1;
else
tr_ind=tr_ind+2;
sec_ind=sec_ind+1;
end;
end;
disp(g_p);
end;
end;
end;
figure,subplot(3,1,1),plot(f,-20*log10(abs(H)));
ylim([-5 100]),
ylabel('{\ita}_d(2{\it\pif}/{\itf_s}) [dB]');
subplot(3,1,2),plot(f,-20*log10(abs(H_c_uk)));
ylim([-5 100]),
ylabel('{\ita}_c(2{\it\pif}/{\itf_s}) [dB]');
subplot(3,1,3),plot(f,-20*log10(abs(H_p_uk)));
ylim([-5 100]),
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('{\ita}_p(2{\it\pif}/{\itf_s}) [dB]');
-0.0336
1. sekcija
-brojilac:
-0.1878 - 0.0000i
0.0154 - 0.0000i
-imenilac:
1.0000
-0.5798
0.8322
2. sekcija
-brojilac:
-0.1878
-0.0154
-imenilac:
1.0000
0.5798
3. sekcija
-brojilac:
0.4247 - 0.0000i
-imenilac:
1.0000
0.0000
0.8322
0.0000
0.6618
09-Dec-15 2:47 PM
13 of 15
Zadatak 5
a) Projektovati IIR eliptiki filtar propusnik opsega 6. reda sa sledeim specifikacijama: granine frekvencije propusnog
opsega p1=0.3 i p2=0.3, maksimalno dozvoljeno slabljenje u propusnom opsegu ap=1 dB, minimalno slabljenje u
nepropusnom opsegu aa=50 dB.
b) Formirati kaskadnu realizacionu strukturu ovog filtra.
c) Izraunati i prikazati amplitudske karakteristike sekcija drugog reda.
d) Izraunati i prikazati amplitudsku karakteristiku slabljenja filtra u celini.

Reenje a)

N=6;
ap=1;
aa=50;
wp=[0.3 0.4]*pi;
[z,p,k]=ellip(N/2,ap,aa,wp/pi); % ovaj oblik pogodniji za kasnije dobijanje koeficijenata kaskadne i paralelne strukture
Reenje b)
disp(g_c);
end;
0.0060
1. sekcija
-brojilac:
1.0000
0.0000
-1.0000
-imenilac:
1.0000
-0.8509
0.8511
2. sekcija
-brojilac:
09-Dec-15 2:47 PM
14 of 15
1.0000
0.3232
1.0000
-imenilac:
1.0000
-0.6030
0.9237
3. sekcija
-brojilac:
1.0000
-1.6400
1.0000
-imenilac:
1.0000
-1.1308
0.9344
Reenje c)
za_legendu='';
[H_c(:,brojac),w]=freqz(basos_c(brojac,1:3),basos_c(brojac,4:6));
za_legendu=[za_legendu; num2str(brojac) '. sekcija'];
end;
figure,plot(w,abs(H_c)),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}_{sos}({\it\omega})'),
legend(za_legendu);
Reenje d)
[H,w]=freqz(k*poly(z),poly(p));
end;
ylim([-5 100]),
ylim([-5 100]),
09-Dec-15 2:47 PM
15 of 15
09-Dec-15 2:47 PM
Softverska implementacija u MATLAB-u
1 of 14

Sadraj
Zadatak 1
Reenje a)
Reenje b)
Reenje c)
Zadatak 2
Reenje a)
Reenje b)
Zadatak 3
Reenje a)
Reenje b)
Zadatak 4
Reenje
Zadatak 5
Reenje a)
Reenje b)
Zadatak 1
a) Projektovati FIR filtar propusnik opsega duine N=21 sa graninim frekvencijama

p1=0.32 i p2=0.55. Filtar projektovati primenom Hamingovog prozora. Nacrtati
amplitudsku i faznu karakteristiku ovog filtra koristei funkciju freqz.
b) Napisati MATLAB program za implementaciju ovog filtra na osnovu kaskadne
realizacione strukture.
c) Proveriti realizacionu strukturu iz take b) koristei odziv sistema na jedinini impuls. Za

ulazni signal {x(n)} uzeti,
Izraunati amplitudski spektar signala {y(n)} koji se dobija na izlazu filtra iz take b) i
rezultat uporediti sa amplitudskom karakteristikom filtra izraunatom u taki a).
Reenje a)

N=20;
wp=[0.32 0.55]*pi;
h=fir1(N,wp/pi,hamming(N+1));
[H,w]=freqz(h,1);
09-Dec-15 2:48 PM
2 of 14
Reenje b)
z=roots(h);
p=zeros(size(z));
figure,zplane(z,p);
tr_ind=1;
sec_ind=1;
while tr_ind<=length(z)
if tr_ind==length(z) || z(tr_ind)~=conj(z(tr_ind+1))
h_c(sec_ind,1:2)=poly(z(tr_ind));
tr_ind=tr_ind+1;
sec_ind=sec_ind+1;
else
h_c(sec_ind,1:3)=poly([z(tr_ind) z(tr_ind+1)]);
tr_ind=tr_ind+2;
sec_ind=sec_ind+1;
end;
end;
[br_sec_c,ni]=size(h_c);
disp(h_c(brojac,:));
end;
1. sekcija
1.0000
-2.2100
7.6744
2. sekcija
1.0000
-1.9781
1.0000
3. sekcija
1.0000
-1.8971
1.0000
4. sekcija
1.0000
-1.7807
1.0000
5. sekcija
1.0000
2.4373
1.6417
6. sekcija
1.0000
1.2831
1.0000
7. sekcija
1.0000
1.7044
1.0000
8. sekcija
1.0000
1.9756
1.0000
9. sekcija
1.0000
1.4846
0.6091
10. sekcija
09-Dec-15 2:48 PM
3 of 14
1.0000
-0.2880
0.1303
Reenje c)
H_c_uk=ones(size(H));
x=zeros(256,1);
x(1)=1;
y=x;
H_c_uk=H_c_uk.*freqz(h_c(brojac,:),1);
y=filter(h_c(brojac,:),1,y);
end;
g_c=1/max(abs(H_c_uk));
y=g_c*y;
H_c_uk=g_c*H_c_uk;
xlim([0 1]),ylim([-5 100]),
xlim([0 1]),ylim([-5 100]),
Y=freqz(y,1);
subplot(3,1,3),plot(w/pi,-20*log10(abs(Y)));
xlim([0 1]),ylim([-5 100]),
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\itY}({\it\omega}) [dB]');
09-Dec-15 2:48 PM
4 of 14
Zadatak 2
a) Projektovati ebievljev IIR filtar propusnik opsega 6. reda sa graninim frekvencijama

p1=0.32 i p2=0.55, i varijacijom slabljenja u propusnom opsegu ap=0.5 dB. Nacrtati
amplitudsku i faznu karakteristiku ovog filtra.
b) Napisati MATLAB program za implementaciju ovog filtra u kaskadnoj strukturi koristei

prog11_5 za implementaciju sekcije drugog reda.
c) Proveriti realizacionu strukturu iz take b) na osnovu odziva sistema na jedinini impuls.
Koristiti postupak iz zadatka br.1, taka c).
Reenje a)

N=3; % red LP prototip filtra (red BP filta je dva puta veci)
ap=0.5;
wp=[0.32 0.55]*pi;
[z,p,k]=cheby1(N,ap,wp/pi); % ovaj oblik pogodniji za kasnije dobijanje koeficijenata kaskadne i paralelne strukture
b=k*poly(z);
a=poly(p);
[H,w]=freqz(b,a);
Reenje b)
figure,zplane(z,p);
disp(g_c);
end;
x=zeros(256,1);
x(1)=1;
y=g_c*x;
y=prog11_5(basos_c(brojac,:),y);
end;
09-Dec-15 2:48 PM
5 of 14
xlim([0 1]),ylim([-5 100]),
xlim([0 1]),ylim([-5 100]),
Y=freqz(y,1);
xlim([0 1]),ylim([-5 100]),
0.0223
1. sekcija
-brojilac:
1
0
-1
-imenilac:
1.0000
-0.3506
2. sekcija
-brojilac:
1
2
-imenilac:
1.0000
3. sekcija
-brojilac:
1
-2
0.6172
1
0.2996
0.8001
-imenilac:
1.0000
-0.9923
0.8272
09-Dec-15 2:48 PM
6 of 14
Zadatak 3
a) Za IIR filtar projektovan u zadatku br.2 napisati MATLAB program za implementaciju u

paralelnoj strukturi koristei prog11_5 za implementaciju sekcije drugog reda.
b) Proveriti realizacionu strukturu iz take a) na osnovu odziva sistema na jedinini impuls.

Koristiti postupak iz zadatka br.1, taka c).
Reenje a)

ap=0.5;
wp=[0.32 0.55]*pi;
b=k*poly(z);
a=poly(p);
[H,w]=freqz(b,a);
Reenje b)
09-Dec-15 2:48 PM
7 of 14
figure,zplane(z,p);
tr_ind=1;
sec_ind=1;
tr_ind=tr_ind+1;
sec_ind=sec_ind+1;
else
tr_ind=tr_ind+2;
sec_ind=sec_ind+1;
end;
end;
disp(g_p);
end;
x=zeros(256,1);
x(1)=1;
y=g_p*x;
y=y+prog11_5(basos_p(brojac,:),x);
end;
xlim([0 1]),ylim([-5 100]),
xlim([0 1]),ylim([-5 100]),
ylabel('{\ita}_p({\it\omega}) [dB]');
Y=freqz(y,1);
xlim([0 1]),ylim([-5 100]),
-0.0546
1. sekcija
-brojilac:
-0.1961
0.0679
-imenilac:
1.0000
-0.9923
0.8272
2. sekcija
-brojilac:
-0.2285 + 0.0000i
-imenilac:
1.0000
0.0144 - 0.0000i
0.2996
0.8001
3. sekcija
-brojilac:
0.5015
-0.1087
-imenilac:
1.0000
-0.3506
0.6172
09-Dec-15 2:48 PM
8 of 14
Zadatak 4
a) Formirati signal,
x(n)=cos(2nf1/fs)+1.5cos(2nf2/fs) +1.8cos(2nf3/fs)
gde je frekvencija odabiranja fs=8000 Hz, i f1=1530 Hz, f2=1800 Hz, f3=2050 Hz. Signalu je
dodat um varijanse 2.
b) Izraunati spektralnu gustinu snage ovog signala za sledee duine signala {x(n)}:
N=32, 64, 128, 256, 512, 1024, 2048, 4096.
Rezultate predstaviti grafiki.
Reenje

fs=8000;
f1=1530; f2=1800; f3=2050;
N=[32 64 128 256 512 1024 2048 4096];
for br=1:length(N)
n=(0:N(br)-1)';
x=cos(2*pi*n*f1/fs)+1.5*cos(2*pi*n*f2/fs)+1.8*cos(2*pi*n*f3/fs);%+sqrt(2)*randn(size(n));
X=fft(x);
Sx=X.*conj(X)/N(br)/fs;
f=fs*(0:N(br)/2-1)/N(br);
figure,subplot(2,1,1),plot(f,10*log10((2*Sx(1:N(br)/2))));
09-Dec-15 2:48 PM
9 of 14
xlabel('{\itf} [Hz]'),ylabel('{\itS_x}'),title(['duzina niza {\itN}=' num2str(N(br))]);

Hs=spectrum.periodogram;
subplot(2,1,2),psd(Hs,x,'Fs',fs);
end;
09-Dec-15 2:48 PM
10 of 14
09-Dec-15 2:48 PM
11 of 14
Zadatak 5
09-Dec-15 2:48 PM
12 of 14
Analizirati efekte konane duine rei na karakteristiku slabljenja IIR filtra projektovanog u
zadatku br.2, taka a).
a) Analiza kaskadne realizacione strukture. Konstante filtra izraunate u zadatku br.2, taka
b), predstaviti sa duinom rei od 10 bita. Primeniti zaokruavanje. Izraunati karakteristiku
slabljenja filtra i uporediti sa karakteristikom koja se dobija sa tanim vrednostima konstanti.
b) Analiza paralelne realizacione strukture. Postupak iz prethodne take ponoviti i za
paralelnu realizacionu strukturu.
c) Postupak iz taaka a) i b) ponoviti za duine rei od 8 i 12 bita.
Reenje a)

duz_kod_rec=[8 10 12];
ap=0.5;
wp=[0.32 0.55]*pi;
b=k*poly(z);
a=poly(p);
[H,w]=freqz(b,a);
[basos_c_full,g_c_full]=zp2sos(z,p,k);
[br_sec_c,ni]=size(basos_c_full);
for br=1:length(duz_kod_rec)
basos_c=round(basos_c_full*2^(duz_kod_rec(br)-1))/2^(duz_kod_rec(br)-1);
g_c=round(g_c_full*2^(duz_kod_rec(br)-1))/2^(duz_kod_rec(br)-1);
H_c_uk(:,br)=g_c*ones(size(H));
for br_sec=1:br_sec_c
H_c_uk(:,br)=H_c_uk(:,br).*freqz(basos_c(br_sec,1:3),basos_c(br_sec,4:6));
end;
end;
figure,plot(w/pi,-20*log10(abs(H)),w/pi,-20*log10(abs(H_c_uk)));
legend('MATLAB','8 bita','10 bita','12 bita');
figure,plot(w/pi,(abs(H)),w/pi,(abs(H_c_uk)));
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}_c({\it\omega})');
09-Dec-15 2:48 PM
13 of 14
Reenje b)
[rb,ra,g_p_full]=residuez(b,a);
tr_ind=1;
sec_ind=1;
basos_p_full(sec_ind,1:6)=[rb(tr_ind),0,0,1 -ra(tr_ind),0];
tr_ind=tr_ind+1;
sec_ind=sec_ind+1;
else
[basos_p_full(sec_ind,1:3),basos_p_full(sec_ind,4:6)]=residuez([rb(tr_ind),rb(tr_ind+1)],[ra(tr_ind),ra(tr_ind+1)],0);
tr_ind=tr_ind+2;
sec_ind=sec_ind+1;
end;
end;
for br=1:length(duz_kod_rec)
basos_p=round(basos_p_full*2^(duz_kod_rec(br)-1))/2^(duz_kod_rec(br)-1);
g_p=round(g_p_full*2^(duz_kod_rec(br)-1))/2^(duz_kod_rec(br)-1);
H_p_uk(:,br)=g_p*ones(size(H));
for br_sec=1:br_sec_p
H_p_uk(:,br)=H_p_uk(:,br)+freqz(basos_p(br_sec,1:3),basos_p(br_sec,4:6));
end;
end;
figure,plot(w/pi,-20*log10(abs(H)),w/pi,-20*log10(abs(H_p_uk)));
figure,plot(w/pi,(abs(H)),w/pi,(abs(H_p_uk)));
xlabel('{\it\omega}/{\it\pi}'),ylabel('{\it\fontname{Monotype Corsiva}M}_p({\it\omega})');
09-Dec-15 2:48 PM
14 of 14
09-Dec-15 2:48 PM

DOS Zbirka Milic Ljiljana

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DOS Zbirka Milic Ljiljana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

gde {u(n)} predstavlja jedinini odskoni niz.

c) Izraunati i grafiki prikazati konvoluciju {y(n)} signala {x(n)} i {h(n)}.

clear all, close all;

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

a) Formirati diskretne nizove i predstaviti ih grafiki:

x2(n)=sin(21.3n/16), n=0, 1, ..., 63

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

Da li se brzina promene diskretnog niza uvek poveava sa porastom frekvencije ?

clear all, close all;

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

Ulazno-izlazna relacija kauzalnog sistema data je diferencnom jednainom prvog reda:

Diskretni signali i sistemi: analiza u vremenskom domenu

Published with MATLAB 7.8

gde u(n) predstavlja jedinini odskoni niz.

clear all, close all;

clear all, close all;

Dati su signali {x1(n)} i {x2(n)}, gde je

clear all, close all;

a) Formirati kosinusne signale

b) Izraunati i prikazati amplitudski spektar signala {y1(n)} u opsegu 0., gde je

c) Izraunati i prikazati amplitudski spektar signala {y2(n)} u opsegu 0, gde je

clear all, close all;

a) Formirati signale {x1(n)}, {x2(n)} i {x3(n)},

b) Grafiki prikazati prvih 50 odbiraka signala {x1(n)}, {x2(n)} i {x3(n)}.

c) Izraunati i prikazati amplitudske spektre signala {x1(n)}, {x2(n)} i {x3(n)} u opsegu 0.

clear all, close all;

a) Formirati realni signal {x(n)} i kompleksni signal {y(n)}:

b) Izraunati i grafiki prikazati:

amplitudske spektre signala {x(n)} i {y(n)} u opsegu 0,

clear all, close all;

Published with MATLAB 7.8

Generisati diskretni signal {x(n)} definisan izrazom,

clear all;close all;

clear all; close all;

clear all; close all;

clear all; close all;

Published with MATLAB 7.8

Diskretna Furijeova transformacija (DFT)

Diskretna Furijeova transformacija (DFT)

Dat je signal {x(n)}, definisan izrazom,

a) Izraunati i grafiki prikazati Furijeovu transformaciju ovog signala.

Diskretna Furijeova transformacija (DFT)

Diskretna Furijeova transformacija (DFT)

Dat je signal x(t), definisan izrazom,

b) f1=207 Hz, f2=213 Hz.

Diskretna Furijeova transformacija (DFT)

Dati su diskretni signali {x(n)} i {h(n)},

Diskretna Furijeova transformacija (DFT)

clear all, close all;

Izraunati DFT u osam taaka sledeih nizova:

Diskretna Furijeova transformacija (DFT)

Diskretna Furijeova transformacija (DFT)

clear all, close all;

Diskretna Furijeova transformacija (DFT)

clear all, close all;

Diskretna Furijeova transformacija (DFT)