MAINSKI FAKULTET

KRAGUJEVAC

BOGDAN NEDI

TEHNOLOGIJE PRERADE
PLASTINIH MASA

Kragujevac, 2008.

TEHNOLOGIJE PRERADE PLASTINIH MASA

skripta

Autor:

Prof. dr Bogdan Nedi, dipl. ing.

Mainski fakultet, Kragujevac
Mainski fakultet
34000 Kragujevac
Sestre Janji 6

Viegodinji rad autora skipte na prikupljanju i sistematizaciji informacija o

primenjenim tehnologijama prerade plastinih masa, projektovanju
proizvoda od plastinih masa i projektovanju alata za izradu delova od
plastinih masa doprineo je formiranju ovog svojevrsnog prirunika
namenjenog kako studentima tako i inenjerima - strunjacima u praksi za
svakodnevno reavanje niza problema.
Skripta predstavlja rezultat rada autora sa studentima na realizaciji vie
desetina diplomskih radova sa konkretnim temama projektovanja
proizvoda, alata, maina i tehnologija za preradu plastinih masa i
reavanje niza problema u preduzeima.
Skripta sadri osnovne i neophodne podatke potrebne za razumevanje
problematike projektovanja delova od plastinih masa, izbora i definisanje
tehnologija i tehnolokih parametara prerade plastinih masa i polaznih
informacija potrebnih za projektovanje i primenu alata.

Autor

poglavlje 1.

PROJEKTOVANJE PROIZVODA OD PLASTINIH MASA

poglavlje 2.

TEHNOLOKI POSTUPCI PRERADE PLASTINIH MASA

poglavlje 3.

SAVREMENI POSTUPCI PRERADE POLIMERNIH

MATERIJALA

POGLAVLJE 1
2.

PROJEKTOVANJE PROIZVODA OD PLASTINIH MASA

2.1.

Problematika projektovanja

Projektovanje i konstrukcija proizvoda iz plastomera odreeno je zadatkom primene i

postupkom proizvodnje. Od velike je vanosti vrsta polimera koji treba primeniti, i
konstrukcijska mogunost izrade kalupa, zavisno od maine za brzganje.
Izmeu projektanta, odnosno konstruktora proizvoda, konstruktora kalupa i tehnologa za
preradu ovim postupkom, potrebna je uska saradnja i razmena miljenja, kako bi se proizvod
dobio uz najekonominije i tehniki najpogodnije uslove. Projektant, a ponekad dizajner, i
konstruktor proizvoda moraju dobro poznavati svojstva polimera izvornu sirovinu,
konstrukciju kalupa i sam postupak prerade, tj. oblikovanja injekcionim presovanjem,
ekstrudiranjem i duvanjem.
Ovo je naroito vano i zbog toga jer se kupci, koji od proizvoaa trae ponude za proizvode
plastomernih materijala, obino ne razumeju u ovu problematiku. Oni najee dostave crtee
ili uzorke neprikladnih oblika i imaju zahteve, koji nisu opravdani stvarnim tehnikim i
funkcionalnim potrebama.
Smatra se da je u optem interesu preraivaa, da kupca ve u poetku savetuje i upozori na
sve, na ta ga upuuje njegovo iskustvo, poto je prouio svaki specifini problem s tehnikog
i ekonomskog stsnovita. Nejee nedoumice kupaca su
Izbor vrste polimera
Mogunost oblikovanja, koninost, boni profil
Mesto brizganja
Nepodesan oblik, potrebna zaobljenja
Funkcionalnost povrina
Debljina zida, mesta uvlaenja
Tolerancije
Umetanje metalnih delova, s tim u vezi unutranja naprezanja
Funkcija u konanoj primeni, i
Eventualna naknadna obrada.
Reavanje ovakvih pitanja zavisi u najveoj meri od iskustva ljudi, jer se ovi problemi mogu
samo delimino egzaktno reavati, koristei se kod toga sistemski ureenim podatcima, koji
su kod svakog preraivaa kroz niz godina obraivani i unoeni u podesne tabele, da bi se
komparativno, od sluaja do sluaja, mogli upotrebljavati.
to se tie drugog dela problema, koji se odnosi na osnovnu sirovinu, za koju proizvoa daje
precizne i utvrene podatke, konstruktor proizvoda mora biti detaljno upoznat i potovati
svojstva polimera, primenjujui ih prema zahtevima svakog proizvoda.
Kada su odabrani postupak i polimer moe se zapoeti s polimeru prilagoenom
konstrukcijom proizvoda, tj. proizvod i sirovina stoje u direktnoj zavisnosti. Uprkos bogatom
izvoru informacija o polimeru, mora se premostiti praznina izmeu poznatih vrednosti tipa
materijala i pozitivnih svojstava proizvoda uz pomo iskustva konstruktora, odnosno celog
tima, koji je vezan za preradu i ako je mogue preraivaa polimera.
U mnogo sluajeva je potrebno da se nakon konstrukcije proizvoda izradi model. Tek nakon
ispitivanja i studije modela moe se pristupiti konstrukciji i izradi kalupa za oblikovanje.
3

Potrebno je napomeniti nekoliko osnovnih pravila koja se mogu imati u vidu pri konstrukciji
proizvoda od polimernih materijala.
Svaki konstruktor ili projektant i onaj koji oblikuje izradak mora pre oblikovanja imati jasnu
predstavu o upotrebi i zahtevima koji se postavljaju pred taj proizvod. Proizvodnja i
upotrebna svojstva proizvoda zavise od oblikovanja koje odgovara plastomeru i od ispravnog
izbora materijala kod oblikovanja proizvoda, razlikuju se dve grupe, i to:
Tehniki proizvodi i
Proizvodi iroke potronje.
Tehniki proizvodi
Trebaju uvek ispunjavati odreene zahteve. Kod izbora materijala mora se uvek voditi rauna
o tome da zadovoljavaju zahtevima koji se pred njih postavljaju bilo da se radi o otpornosti na
hemikalije, o mehanikim ili termikim uslovima kao i o psiholokom momentu.
Ako se polae u odravanje mera proizvoda tada se mora voditi rauna o specifinostima
izabranog materijala, o skupljanju u kalupu i naknadnom skupljanju. S druge strane se mora
paziti na toplotno istezanje i upijanje vlage.
Proizvod se, ako je to potrebno, proraunava i odgovarajue tome prilagoeno izabranom
materijalu, konstruie. Proraun se temelji na podatcima o materijalu koje daje proizvoa
polimera za odreeni tip materijala. Debljine zidova se moraju uskladiti s ciljem primene i
mogunostima proizvodnje.
Ako se zbog tehniko-preraivakih ili konstruktivnih razloga trai manja debljina zida, mogu
se koristiti: ukruujua rebra obrubovi koji opasuju proizvod i sline konstrukcijske
mogunosti.
Za prihvat zavrtnja mogu se u projektovanom proizvodu odbrizgati navoji ili se navoj urezuje
u pripremljenu (oblikovanu) rupu, ukoliko se radi s materijalima s veom tvrdoom i
vrstoom.Radi vrstoe je preporuljivo predvideti duine navoja 2 do 2,5 prenika zavrtnja.
Ako se ove zavrtanjske veze esto otputaju treba predvideti metalne umetke sa navojem. Ove
umetke moemo ubrizgavati u fazi oblikovanja brizganjem, ili ih ubaciti naknadno
ultrazvunim postupkom.
Proizvodi iroke potronje
I kod ovih proizvoda mora se voditi rauna o predhodno pomenutim zahtevima, ali najee
ovi proizvodi imaju zahteve lepog povrinskog izgleda, povrinski sjaj otpornosti te povrine
na delovanje medija za koji su namenjene.
S druge strane ovi proizvodi moraju imati u proizvodnji i u konanoj nameni sva svoja
svojstva za spretno rukovanje i to svrsishodniju upotrebu.
2.1.1. Debljina zida
Debljina zida se odreuje prema veliini i nameni proizvoda. Ispravno odabrana debljina zida
zavisi od vrste polimera, puta teenja plastine mase, kalupne upljine, raspoloive maine i
traenim svojstvima samog proizvoda.
Odreivanje njegove debljine zahteva veliko iskustvo, s obzirom da su putevi i otpori teenja
razliiti za svaki proizvod.
Opti prosek debljine zida iznosi izmeu 1 i 3 mm, odnosno kod velikih otpresaka izmeu 3 i
6 mm. Debljine zida iznad 8 mm i ispod 0,5 mm su, prema svojstvima kompaktnih polimera ,
nepogodne i treba ih, ako je to mogue, izbegavati.
Debljina zida treba biti po mogustvu jednolika. Ukoliko se, radi funkcije konstruisanog
proizvoda, ne mogu izbei razliite debljine zidova, potrebno je predvideti prelaze. Pri tome
treba obratiti posebnu panju na mesto ulivanja, tako da rastopljena plastina masa, kod

brizganja, tee od debelih ka tankim delovima zidova. Brizganje, odnosno punjenje debljeg
zida kroz tanji, dovodi do stvaranja oblasti poveanog skupljanja materijala, udubljenja i
velikih unutranjih naprezanja u otpresku, odnosno proizvodu (Slika 1.).

Slika 1. Preporuene vrednosti dimenzija u odnosu na debljinu zida

Jezgra za izjednaavanje debljine zidova proizvoda
Velike razlike debljine zida treba izbei primenom jezgara. Na taj nain se izbegavaju mesta
uvlaenja, spreavaju usahline, smanjuju termika naprezanja i vreme izrade, a tedi se i na
materijalu. Preporuuje se konstrukcija jezgara paralelno sa smerom kretanja kapula. Jezgra
pod pravim uglom na smer kretanja zahtevaju hidrauliko ili mehaniko pokretanje to
poveava trokove izrade kalupa. Pokretna jezgra su skuplja ali i neophodna za izradu
podreza i navoja. Primena pokretnih jezgara trai izradu rezervnih, kako bi se zamenom
spreilo pregrevanje.
Jezgra koja stiu duboko u kalup optereena su velikom pritiscima, pa je njihova duina vrlo
vana. Duina jezgara prenika iznad 4,5 mm ne sme biti vea od trostrukog prenika, a kod
jezgara ispod 4,5 mm od dvostrukog prenika. Ove mere mogu biti dvostruko vee ako jezgra
prolaze kroz itav kalup. Sva jezgra moraju se uraditi sa zakoenjem.
Eventualni pomak jezgara u kalupu spreava se pravilnim postavljanjem kao to je prikazano
na slici 2. Kod velikih debljina zidova proizvoda, gde nije mogue izbei veliku debljinu treba
razmisliti o primeni penastih konstukcionih polimera.

Slika 2. Postavljanje jezgra u kalup

Prema dijagramu na slici 3. Date su vrednosti za odreivanje debljine zida, vezane za duinu
puta i sposobnost teenja pojedinih plastomera. Kod ovog treba imati uvek u vidu sposobnost
teenja izabranog polimera, za odreivanje debljine zida, kao i ostale faktore koji utiu na
debljinu zida.

Slika 3: Dijagram odnosa puta teenja i debljine zida

U praksi je ustanovljeno da su prosene maksimalne vrednosti puteva teenja konstrukcijskih
polimera 600 mm, a samo u posebnim uslovima moe se raunati do 700mm. Praktina
saznanja nam pokazuju da se proizvodi konstruisani od plastomera, prema veliini proizvoda i
debljini zida dele na:
Manje,
debljina zida: 1 do 3 mm
Srednje,
debljina zida: 3 do 7 mm
Velike,
debljina zida: 7 do 11 mm.
Kod svih kompaktnih plastomera minimalna debljina zida moe dostii vrednost 0,2 mm, a
maksimalna 12 mm.
Na kraju se moe zakljuiti da nije problem kad se radi o jednostavnim proizvodima, koji
mogu biti konstruisani uzevi jedan od normalnih polimera, prema zahtevu to ga postavlja
namena proizvoda. Kod njih je najlake izvriti analizu, jer su slini, to nije sluaj kod
tehnikih proizvoda komplikovanog oblika, koji radi svoje namene moraju biti veoma
sloenog oblika i dimenzija.
2.1.2. Rebra za ojaanje
Upotreba rebara za ojaanje neizbena je kod konstukcije proizvoda od plastomera. Ona
poboljava vrstou kod iste debljine zida.
Ona osim to poboljavaju vrstou kod iste debljine zida, pospeuje teenje materijala unutar
kalupne upljine za vreme punjenja ubrizgavanja. Izvedbe rebara moraju imati
odgovarajuu koninost u smeru izvlaenja iz kalupa, a njihove dimenzije trebaju biti u
granicama t = 0,4 0,7 S, gde je: S - debljina zida i t - debljina rebra za pojaanje.
Osim toga, prelazi rebara moraju imati minimalan radijus od 0,25 do 0,50 mm, a po
mogunosti i vie, to zavisi od veliine proizvoda i debljine rebra, jer se ovim ujedno
spreava nastajanje udubljenja tamo gde se sastaju rebra i zidovi. Preporuuje se vie tanjih i
pljosnatih rebara, nego manje visokih i debljih. Rebra ne smeju biti toliko tanka da bi
oteavala izvlaenje oblikovanog proizvoda iz kalupa. Oblik rebra zavisi i od oblika
proizvoda. Dimenzije rebra (t) u okvirnim vrednostima uzimamo za proizvode ije debljine
zidova iznose do 3mm: t = 0,4 S,i za proizvode debljine zida od 3 do 6 mm: t = 0,5 S, i
konano za proizvode iznad 6 mm debljine zida: t = 0,7 S. Rebra poveavaju modul vrstoe

zida poveavajui istovremeno i optereenost proizvoda. Rebrasta struktura dozvoljava

smanjenje debljine zida uz skoro potpuno zadravanje prvobitne vrstoe. Na taj nain se
tedi materijal, teina je manja, ciklusi prerade krai a izbegava se i nagomilavanje materijala
koji esto negativno utie na izgled povrine.

Slika 4. Dimenzionisanje rebara

Rebra treba konstruisati u pravcu maksimalnog radnog optereenja i teenja rastopa.
Debljinu, duinu i poloj rebara treba odrediti ve u poetnoj projektnoj fazi oblikovanja
proizvoda. Debela rebra su uzrok pojave pojaanog povlaenja materijala i uvlaenja. Na
ogranienim povrinama mogu izazvati nehomogenost, velika termika naprezanja,
koncentraciju naprezanja materijala i lo izgled povrine. Duga i tanka rebra su najbolje
reenje za izbegavanje navedenih problema. Najvani faktori za odreivanje debljine rebara
su put teenja materijala i debljina zida gotovog proizvoda. Na slici 4. date su preporuene
vrednosti za konstrukciju rebara za pojaanje. Iznete vrednosti imaju empiriski karakter, ali
ipak mnogo zavisi od iskustva kod resporeda rebara da ona budu pozicionirana na mesta, koja
e izvriti pojaanje proizvoda, a ujedno i sluiti kao vodii kod lakeg ispunjavanja upljine.
Na slici 19.3. date su preporuene vrednosti za konstrukciju rebra za ojaanje. Ona moraju
biti postavljena na mesta koja e izvriti pojaanje predmeta, a ujedno biti i vodii za lake
ispunjavanje gravure.

Slika 19.4.
Slika 19.5.
Za razliite polimere, za istu debljinu zida, razlikuju se preporuene vrednosti debljine rebara
za ojaanje , to je prikazano na slikama 19.4 i 19.5.
2.1.3. Izdanci grebeni
Uopteno izdanci slue za olakanje mehanikog sklapanja ali i za delove koji se esto
rastavljaju. U mnogim konstrukcijama slue kao potporni leaji ili odstojnici izmeu dve ili
7

vie susednih povrina. Zbog toga se svaka konstrukcija izdanka u velikoj meri zavisna od
njegove funkcije. Funkcije su razliite, izdanak je jednom potreban za prihvat metalnog
umetka predvienog za utiskivanje u hladnom stanju, a drugi put za samonarezivi vijak.
Spoljni prenik izdanka treba da bude najmanje dvostruko vei od prenika rupe, kao to je i
prikazano na slici 5.

Slika 5. Izdanak
Izdanci se esto spajaju sa drugim izdancima ili sa stranicama proizvoda radi postizanja vee
vrstoe. Ako su izdanci povezani sa spoljnim povrinama (slika 6.) potrebna je odgovarajua
konstrukcija rebara zbog spreavanja pojave mesta uvlaenja na vidljivoj povrini gotovog
proizvoda. Ispravna konstrukcija proizvoda je ona gde se izdanci naslanjaju dobro, odnosno
treba izbegavati varijantu loe, (slika 6.).

Slika 6. Konstrukcija izdanka

2.1.4. Nagib i podrezivanje
Za oblikovanje proizvoda postupkom brizganja neophodno je sve bone povrine, prodore,
rebra i sl. izvesti sa dovoljnim konusom, da bi se lako izvukli iz kalupne upljine. Nedovoljna
koninost dovodi esto do oteenja otpresaka kod izbacivanja. Ovde je nuno uzeti u obzir,
da je skupljanje proizvoda razliito, i to zavisi od primenjenog polimera.
Koninost zida (slike 7 i 8) mora biti takva da omogui lako vaenje proizvoda iz kalupa. Taj
ugao uobiajno iznosi do 2 po stranici i to za unutranje i spoljanje zidove. Vea
vrednost se primenjuje u sluaju unutranjih zidova sa veom duinom izvlaenja i
komplikovanim oblikom proizvoda.

Slika 7. Nagib (k)

Povrine izbacivaa moraju imati dovoljno velike eone povrine kako ne bi suvie
optereivali ili otetili povrinu oblikovanog proizvoda. U tabeli 1 mogu se videti
preporuene koninosti u odnosu na visinu proizvoda. Kod strukturirane povrine kao na slici
9 poeljan je ugao vaenja od najmanje 1 po stranici za svakih 0,025 mm dubine
strukturirane povrine. Strukturiranje bi trebalo izvesti u istom smeru kao i vaenje kalupa.
Kod izbora koninosti vaan je izbor naina izbacivanja iz kalupa. Donje podruje koninosti
moe se postii, tako da se iskoristi svojstvo skupljanja oblikovanog plastomera. Proizvodi sa
malim nagibom zahtevaju vei kvalitet izrade kalupa i kvalitetniju mainu, jer je poznato da
zbog premalog nagiba dolazi do oteanog izbacivanja iz kalupa.
Doziranje sirovine, regulisanje pritiska brizganja i naknadnog pritiska je takoe vrlo
ogranieno, jer svako i najmanje prekoraenje, oteava normalan ciklus oblikovanja. Poloaj
mesta brizganja i ulivanja moe takoe loe uticati kao malih koninosti, naroito ako ulivak
lei na nedovoljno koninom rebru, kod ega moe doi do ukljetenja zbog naknadnog
pritiska.

Slika 8. i 9. Koninost zida i preporuke pri projektovanju

Kad se zbog zahteva proizvoda i njegove funkcionalne namene potrebno primeniti koninost
ispod 0,3 %, potrebno je osigurati izbacivanje dodatnim povrinama za izbacivanje. Postoji
niz izvedbi kalupa s poboljanom koninosti u smeru otvaranja i izbacivanja iz kalupne
upljine, ali svaka od njih zavisi od vrste proizvoda i primenjenog plastomera. Materijal koji

se prerauje i njegovo ponaanje u smislu skupljanja, njegova elastinost, njegovo klizanje po

metalu, osim to odreuje ili barem uslovljava oblikovanje proizvoda i uslove prerade
odreuju i sposobnost vaenja iz kalupa, pa prema tome i koninost.
Za okvirno odreivanje koninosti ipak ostaje presudna vrsta plastomera. Kod ilavo
elastinih materijala esto se sastavljaju podrezivanja radi zadravanja na mestu (pokretna
strana kalupa) sa koje strane elimo izvriti izbacivanje.
Poto skupljanje, koninost i podrezivanje zavise od vrste primenjenog polimera, u tabeli 1
date su okvirne vrednosti za ove odnose.
Tabela 1. Okvirne vrednosti u %
Oznaka plastomera
Skupljanje
Podrezivanje
Najmanja koninost
%
%
(nagib) %
1-1,5
1,5
PS
0,4-0,6
0,5-1
SB
0,4-0,9
2
0,4-0,7
1-2
1
SAN
0,5-1
ABS
0,5-0,7
3
0,3-0,7
1-1,5
1,5
PMMA
1-2
1,5
PC
0,5-0,7
0,5-1
0,5-0,7
2-3
Mod.PPO
1-2
1,5
0,5-0,8
PSU
1,5
1-2
PPS
0,5-1,0
1,5
4-5
1-2,5
PA
1
3-4
PETP
0,4-0,9
1,5
1,5-2,0
4-5
PBTP
3-4
0,5
POM
1,5-3,5
0,5-2
1,5-3
10-12
PE n.g.
0,2
7-8
1-2,5
PE v.g.
4-5
1,5
1,5-2,5
PP
1,5
1-1,5
PVC - tvrdi
0,3-0,5
0,2-2
0,8-3,5
-12
PVC - meki
Podrezivanje ne sme biti vee od istezanja na granici elastinosti primenjenog materijala.
Spretnim razmetajem nagiba mogue je da se na bone nagibe proizvoda stave prodori a da
se pri tom ne mora primenjivati skupi kalup sa porenim izvlaenjem.
Tabela 2. Koninost (nagib) uglova vaenja iz kalupa k (mm)
Visina
Ugao vaenja iz kalupa u stepenima
proizvoda
1/8
1/4
1/2
1
1 1/2
h mm
0,022
0,044
0,087
0,17
0,26
10
0,044
0,087
0,175
0,35
0,52
20
0,065
0,131
0,26
0,51
0,78
30
0,087
0,175
0,35
0,68
1,04
40
0,109
0,218
0,43
0,85
1,3
50
0,153
0,305
0,61
1,2
1,82
70
0,174
0,349
0,69
1,36
2,1
80
0,196
0,392
0,78
1,53
2,34
90
0,218
0,436
0,87
1,7
2,6
100

10

0,5
0,070
1,05
1,4
1,75
2,45
2,8
3,15
3,5

0,52
1,04
1,56
2,08
2,6
3,64
4,16
4,68
5,2

2.1.5. Smernice za konstrukciju proizvoda

Optereenje kojem se u toku rada izloena neka konstrukcija stvara u materijalu odreena
naprezanja koja, ve prema vrsti i nainu konstrukcije, mogu izazvati pucanje proizvoda.
Ova se naprezanja mogu izraunati na osnovu Hukovog zakona koja se odnosi na linearni deo
dijagrama naprezanja/zatezanje ispod granice proporcionalnosti.
Hukov zakon moemo izraziti formulom:
E=/ [MPa]
= naprezanje, Mpa
E = modul elestinosti, Mpa
= zatezanje u mm/mm
Za tehnike proraune veina konstruktora daje prednost priblinom modulu. Priblini modul
predstavlja modul materijala pri odreenom optereenju, temperaturi okoline i vremenu
trajanja optereenja.
Dve najpoznatije vrste optereenja su zatezanje i savijanje.
Naprezanje na zatezanje
= F/A [MPa]
Gde su:
= naprezanje, Mpa
F = sila, N
A = povrina poprenog preseka u mm2
Naprezanje na savijanje
= (Mb*x*e)/I =M/W [MPa]
Gde su:

Gde su:

s = naprezanje na savijanje, Mpa

Mb = moment savijanja, Mpa
I = aksijalni moment inercije, mm4
e = razmak od neutralne ose do kraja spoljnjeg vlakna, mm
W = I/e = moment otpora, mm3

Nosai
Nosa optereen na jednom kraku se najee koristi za presovane spojeve, voice ladica i
inske klizae.

Gde su:

= (6*F*l)/(b*h2) = [MPa]
f = (4*F*l3)/(E*b*h3) [mm]
= najvee naprezanje nosaa u ukljetenju (A), N/ mm2
f = maksimalni ugib, mm
l = operativna duina nosaa, mm
E = priblini modul, N/ mm2
F = optereenje, N
b = irina preseka nosaa, mm
h = visina preseka nosaa, mm

Nosai optereeni silom u sredini esto se upotrebljavaju za proraun reetki kunih aparata i
drugih elemenata.

Gde su:

= (3*F*l)/(2*b*h2) = [MPa]
fm = (F*l3)/(4*E*b*h3) [mm]
s = naprezanje spoljnjeg vlakna, Mpa
f = maksimalni ugib, mm
l = raspon nosaa, mm

11

E = modul elastinosti, Mpa

F = optereenje, N
b = irina preseka nosaa, mm
h = visina preseka nosaa, mm
fm = maksimalni ugib, mm
Kod projektovanja i konstruisanja proizvoda od polimernih materijala voeni krajnji cilj je da
proizvod zadovolji sve uslove koji se pred njega postavljaju u periodu korienja. Kod vrlo
slienih proizvoda s visokim zahtevima svojstava( mehanika, termika, i dr.), naroito za one
za koje koristimo visokokvalitetne (skupe) konstrukcione polimere, a ne moemo pristupiti
izradi prototipa, neophodno je voditi rauna o jo nekim uticajnim elementima kao to su
puzanje (teenje)materijala, zamor, vek trajanja materijala i dr.
Pojave zamora materijala nastaju ako se otpresci izloe naizmenjivom optereenju. Ova je
pojava esta kod onog nivoa naprezanja koji lei znatno ispod granice zatezanja polimera.
Konstruktoru su potrebni podatci o predvidivom maksimalnom optereenju, momentu inercije
svakog preseka proizvoda kao i o faktorima koncentracije optereenja kako bi mogao
izraunati nivo maksimalnog optereenja. Ovo se optereenje, u cilju predvianja trajanja
proizvoda uporeuje s krivom otpornosti materijala na zamor u predvienoj radnoj okolini.
Produenje veka trajanja nekog oblikovanog proizvoda moe se postii samo promenom
preseka, ili promenom optereenja. Svako drugo razmiljanje je izvan tehnikih pravila
primene polimernih materijala.
Konstuktor proizvoda, ili kalupa ve u poetnoj fazi odluivanja na vrsti polimera, nepohodno
je da detaljno razmotri svojstva polimera i njegove mogunosti primene za prototip
proizvoda. Ova svojstva su detaljno data u tehnikoj dokumentaciji proizvoaa materijala.
Zapravo, krajnji je cilj da uz optimalne uslove kvaliteta primenimo, odgovarajui tip polimera
koji e opravdati tehnike i ekonamske vrednosti proizvoda u njegovoj eksplataciji.
2.1.6. Uskono spajanje (abica)
Podrezivanjem postiemo odnose pritisno uskonog ili vrstog spajanja, kod spajanja
elemenata od polimernih (konstrukciskih) materijala.
Mogunost podrezivanja i potrebne koninosti okvirno su dati u tabeli 1, pa kod konstukcije
veza ovim spajanjem imamo podatke, koji su nam dovoljni kod projektovanja i konstruisanja
proizvoda, vodei pri tome rauna o svojstvima pojedinih plastomera.
Podatci maksimalnog podrezivanja za uskonu vezu mogu se okvirno izraziti po formuli sa
slike 10.

Slika 10. Maksimalno podrezivanje za uskonu vezu (N)

12

Ovim se sistemom, a naroito kod elastinih plastomera, mogue izvesti niz veza. Kod
neelastinih plastomera mogu se ostvariti veze presovanjem. Na slici 11 (a,b,c,d) prikazane
su etiri veze izmeu dva elementa od plastomera, i to:
Uskono preklopna veza,
vrsto preklopna veza,
Uskona bajonet preklipna veza i
Uskona preklopna klizna veza.

Slika 11. Vrste veza

Slika 12. Klinasta pritisna veza

Na slici 12. data je klinasta prstenasta veza kristalnih elastinih polimera kao to su : PP,
POM, PA i dr. Produktivnost i racionalizacija montae iz tehnikog i ekonomskog gledita sa
pritisnim vezama, a najee sa pritisnim kukicama (abicama) se vidno poveava upravo
zbog lakog i brzog montiranja.
2.1.7. Proizvodi s metalnim i drugim umetcima
Naelno je ulaganje metalnih delova u plastomere mogue, ali se treba ograniiti samo na
najnunije sluajeve. Ovo vai kako za preradu plastomera tako i za primenu oblikovanih
proizvoda. Svako ulaganje metalnih delova u kalup za brizganje znai poveani utroak
vremena i deluje poskupljujue. Potpuna automatizacija proizvodnje mogua je samo u retkim
sluajevima. Kvalitet, tolerancije i ujednaenost delova moe zbog toga trpeti.
Uloeni metalni delovi ometaju slobodno skupljanje i dovode u otpresku do naprezanja koja
mogu dovesti do prskanja. Naroito su na to osetljivi materijali, koji po svojim svojstvima
imaju malo istezanje do kidanja, kao to je PS -normalni. S druge strane mogu ovde zakazati
i materijali, koji imaju visoko istezanje do pojave kidanja kao to je polietilen, naroito onda
kad se ulivaju mediji koji uzrokuju istezanje do pojave kidanja. ak i ilavi polikarbonat
naginje nakon dueg vremena stvaranju napuklina uz uloene metalne delove. Naroito se
mora voditi rauna da osim skupljanja plastomera postoji i znatno nie toplotno istezanje i
bolja toplotna provodljivost metala.
Kroz estu promenu temperature nastaju u otpresku dodatna naprezanja koja uz nepovoljno
oblikovanje mogu dovesti do naprsnua a ponekad do labavljenja metalnih delova. esto je
mogue bolje tehniko reenje, tako to se metalni deo kasnije na toplo ili ultrazvuno
upresuje. Svakako da pri tome treba oekivati daleko manja, odnosno ultrazvuno sasvim
neznatna naprezanja. Velike metalne umetke treba predgrejavati pre samog ulaganja u kalup.
Naknadno presovanje metalnih umetaka u predeformisani prostor proizvoda od plastomera
ima nekoliko uslova, koje moramo postii da bi dobili sjedinjenje metalnog umetka s

13

plastomerom. Metalni umetci pre presovanja moraju biti oljebljeni, (Slika 13.). Pre umetanja
(presovanja), eline umetke treba ugrejati da bi se plastomer prilagodio spoljnoj konturi
metalnog umetka. Temperatura omekavanja lei unutar podruija polimera.
Naknadnim umetanjem metalnih delova moe se izbei nagomilavanje mase na visokim
izdancima (Slika.14). Kod temperiranih otpresaka esto se predgrajani deo upresuje u vrui
otpresak

Slika 13. Oljebljeni metalni umetak

Slika 14. Naknadno umetanje metalnih

umeteka na visokim izdancima

Metalni umetci s navojem

Umetci snavojem tipa Ensat s unutranjim i spoljanjim navojem, koji na svojim donjim
zavretcima imaju konus i prorez, urezuju svoj navoj sami pri uvrtanju u pripremljene rupe
bilo runo ili mainski, slika 15.
Za Ensat umetke moe se vrstoa izvlaenja (upanja) sa zadavoljavajuom tanosti
proraunati po formuli:Fv = *(D*)*s.

Slika 15. Umetci s navojem

Gde su:
- korekcioni faktor 0,8M6 i 0,7>M6
D - spoljni prenik
l duina
s vrstoa na smicanje 1/2
Ekspanzioni (rairni) umetci
Ovi specijalni metalni umetci s metrikim unutranjim navojem i nazubljenim ili uljebljenim
prstenom na spoljnoj strani, umee se samo u pripremljene rupe.
Zavrtanj koji se uvre, odnosno trn za montau iri donji deo umetka tako da se razilazi pri
emu prodire u plastomer, slika 16. i 17. Proraun sile izvlaenja kod ovog tipa umetaka ne
moe se dobiti sa pouzdanom tanou.
14

Slika 16. Ekspanzioni umetak

s ekspanzioniom ploom

Slika 17. Ekspanzioni umetak

s ureznim prstenom

Obrizgavanje metalnih umetaka

Pri obrizgavanju metalnih delova mora se naroito paziti da je metal okruen dovoljnim
slojem plastomera, jer se inae ne mogu preneti ni spomena vredne sile, a opasnost izvlaenja
(upanja) je prevelika, slika 18(neispravno),slika 19 (ispravno).
Tanki sloj plastomera, slika 18.
a. Metal
b. Plastini omota
Dovoljan sloj palstomera, slika 19.
a. Metal
b. Plastini omota
Praktinim radom dolo je se do zakljuka da debljina zida (omotaa) oko metalnog dela treba
bude jednaka debljini zida otpreska ili da bide neto vea, odnosno u okvirima koji su dati na
slici 1.
S druge strane znatan deo toplote mase koja se ubrizgava za vreme punjenja odvodi se
metalom, tako da kod tankih slojeva polimera na neizbenim dodirnim mestima toka rastopa
ne dolazi vie do idealnog sjedinjavanja (zavarivanja). Da bi rastop bio na metalnim
umetcima bio izloen malom gubitku toplote, mora se masa metalnog dela izvesti to
manjom, kako je prikazano na slici 20. gde je velika masa metala, odnosno slika 21. buenjem
rupe masa je smanjena. Kod povienih zahtava za kvalitetom ili posebnim , tekim
sluajevima, preporuuje se predgrejavanje metalnog dela pre ulaganja u kalup. Temperatura
predgrejavanja treba po mogunosti da lei u podruiju visine temperature omekavanja
plastomera kojeg preraujemo, odnosno neto nia. Da bi uloeni metalni umetci bili
svrsishodni, na njima se izvode radi osiguranja protiv zakretanja ravne povrine, klinovi ili se
nasecaju.

Slika 18. Tanki sloj plastomera.

15

U naelu metalne delove treba, ako je mogue, ulagatu samo u jednu polovinu kalupa tako da
se moe zatvoriti bez opasnosti od oteenja konture kalupne upljine gnezda.
Pri tome naroito treba paziti da na prihvatnoj strani bude raspoloiva dovoljna duina, koja
daje dovoljnu sigurnost poloaja. Ako se izmeu metalnih delova i voenja u kalupu odabere
preveliki zazor, to neminovno dovodi do prodiranja rastopa pri brizganju.

Slika 19. Dovoljan sloj plastomera

Zato se svaki metalni umetak na onom delu koji slui za prihvat u kulupu, mora izraditi
veoma precizno. Zavisno od svrhe primene daje se prednost ISO kvalitetu h7 ili h11. Na taj
nain se spreava prodiranje rastopa plastomera izmeu prihvatnog dela i umetka.

Slika 20. Primer velike mase umetka

Slika 21. Primer smanjene mase buenjem

Spajanje nabrizgavanjem
O postupku nabrizgavanja brizganjem govori se samo onda kada materijal koji se nabrizgava
predstavlja znatan udeo u proizvodu.
Zbog veliine metalnih delova nastaju ovde u pojaanoj meri naprezanja u plastomeru. Za
ovaj postupak uglavnom su pogodni plastomeri visoke trajne (vremenske) vrstoe i dovoljne
otpornosti prema stavranju pukotina usled naprezanja. Ve pri konstrukciji takvih proizvoda
treba obratiti panju na to da se postigne jednoosno stanje naprezanja, tj. kod svakog naina
vezivanja treba otpresak iz mase biti po mogunosti osiguran metalnim umetkom samo u
jednom smeru. Ovakav primer nabrizgavanja metalne aure u zupaniku, prikazan je na slici
22. ovim se bitno poveava vrstoa glavine, a pri tom moramo paziti da nam bude dovoljno
mase nabrizgano na metalni umetak. aura (b) je izvedena tako da na spoljnoj strani ima
nazubljen prenik, a u sredini klin radi osiguranja od aksijalnog pomeranja. Kad se izabere
postupak nabrizgavanja za obradu treba uvek teiti kombinaciji oblikovane veze i veze
izazvane silom. Prednapon nastaje skupljanjem plastomera na metalnoj glavini kod hlaenja
u kalupi. Za vezu oblika slui nazubljenje i prstenasti klin na spoljnoj strani aure (pukica).U
mnogo sluajeva zupanik se nabrizgava direktno na osovinu. U ovom sluaju osovina se
obezbeuje odgovarajuim elementom oblikovane veze, slika23.
16

Veza izmeu osovine i nabrizganog zupanika osigurava se silom i oblikom:

a. Zaglodane ravne povrine,
b. Uzduno nazubljenje i
c. Istisnuti izdanci.
Izvedba (reenje) pod (c) upotrebljava se uspeno kod manjih vratila, a ovo je ujedno i
najjeftinija oblikovana veza.

Slika 22. Nabrizgavanje metalne aure

Slika 23. Nabrizgavanje direktno na vratilo (oblikovane veze)

2.1.8. Proizvodi sa navojem
Kod proizvoda dobijenih postupkom brizganja, esto se navoj izvodi u kalupu. Navoj se moe
i naknadno izvesti kod pojedinih tvrih tehnikih plastomera, ali to poveava i trokove,
naroito ako se radi o velikim serijama ili masovnoj proizvodnji. esto se dolazi u dilemu, ta
je opravdanije, da se kalup uradi u kalupu to znatno poskupljuje cenu kalupa, ili navoj
narezivati mehanikim putem naknadno. Presudnu ulogu igra broj potrebnih proizvoda i tada
se lako moe zakljuiti i ekonomski efekat za obe varijante. Kod mekih plastomera, kao to su
PE niske gustine i meki PVC, nema dileme jer se u tu navoj ne moe naknadno izvesti.
Izvedba navoja, bilo unutranjeg ili spoljanjeg, s otrim profilima ne dolazi u obzir kod
plastomera. Uvek treba imati naumu da poliplasti ne podnose otre prelaze i ne moe se
jednostavno primeniti profil metrikog navoja ili Vitvortovog profila, ili nekog drugog koji se
primenjuje u mainstvu. Ovo naroito vai za plastomere sa malom udarnom ilavosti. Osim
toga, bilo bi nemogue vaenje iz kalupa ako bi se jednostavno uzele vrednosti nekog navoja
koji je uraen u mainstvu.
Izbor okvirnih vrednosti navoja kod izrade crtea i projektovanja proizvoda treba uraditi
prema slici 24 i tabeli 3. Veoma vano je primeniti koninost. Naravno jo jedna bitna stvar je
i to da kod proizvoda od polimera koji imaju vea skupljanja treba izvesti koninost do kraja
jer je inae oteano vaenje iz kalupa.

17

Slika 24. Preporuene vrednosti navoja

Kod projektovanja proizvoda moraju biti poznate tehnike mogunosti izvedbe kalupa. Ako
to nije mogue, treba znati barem okvirno, da li e se navoj direktno u samom plastomeru,
posredno s umetanjem metalne aure automatskim odvajanjem i sl.
Tabela 3.
d
mm
2,6
3,0
3,5
4,0
5,0
6,0
8,0
10,0

d1
mm
2,16
2,55
2,95
3,30
4,20
4,90
6,60
8,30

tg
mm
7,58
8,96
10,36
11,58
14,74
17,20
23,17
29,13

ts
mm
5,83
6,89
7,97
8,91
11,34
13,23
17,82
22,41

a
mm
2,9
3,4
4,0
4,5
5,5
6,5
8,6
10,7

b
mm
0,2
0,3
0,3
0,4
0,4
0,5
0,6
0,8

r
mm
0,2
0,2
0,3
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7

Dva elementa proizvedena od polimera, koja se meusobno spajaju, treba biti po mogunosti
izraeni od istog materijala, kako bi se izbeglo zaribavanje kod navojnog spoja. Reenje
unutranjeg navoja datog na slici 25 je ispravna i treba je se pridravati. Naprotiv, navoj
prikazan na slici 26 je neispravan, na kraju podrezan, i nemogue ga je izvesti obzirom na
konstrukciju kalupa. Na slici 27 prikazano je ispravno reenje unutranjeg navoja sa suenim
zavretkom i mogunostima ugradnje jezgra u ig kalupa, koji formira navoj.

Slika 25. Preporueni

ispravni navoj

Slika 26. Neispravna izvedba Slika 27. Ispravna izvedba sa

navoja
suenjem

Pri izvoenju unutranjeg i spoljnjeg navoja, kod proizvoda koji imaju funkciju zatvaranja
bez pritezanja u navoju, samo u dodirnoj povrini epa, primenjuje se reenje deliminog
odnosno prekinutog navoja. Ova vrsta navoja za 50% pojeftinjuje izvedbu kalupa, jer se
ciklus oblikovanja izvodi bez odvijanja navoja za vreme izbacivanja iz kalupa, odnosno
jezgro se otvara pod konusom (k, slika 28) i u fazi otvaranja kalupa oslobaa se navoj.

18

Slika 28. Primer prekinutog (deliminog) navoja

2.1.9. Proizvodi posebne namene
U ranijim razmatranjima date su preporuke i saveti kojih se traba pridravati kod idejnog i
konstruktivnog reenja pojedinih proizvoda od polimera. Reenje crtea proizvoda zahteva
dobro poznavanje konstrukcije kalupa i postupka prerade, kao i svih zahteva koje se
postavljaju pred proizvod. Pristup pri izradi crtea takoe zahteva sva prethodna reenja, kao
to su:
Debljina zida,
Dimenzionisanje rebra za pojaanje,
Koninost u smislu izvlaenja iz kalupa,
Mesto i vrste ulivanja,
Duina puta teenja i dr.

Slika 29. Koleno od 90o

I pored toga to konstruktori proizvoda u veini sluajeva poznaju postupak prerade, esto se
dolazi u dilemu, kako odrediti poloaj oblikovanja u kalupu, naroito kod komplikovanih
proizvoda koji imaju razne prodore u vie ravni. Svakako je najbolje da konstruktor proizvoda
u isto vreme bude i konstruktor kalupa. Ovo je esto neizvodljivo jer je nemogue da svako
preduzee koje ima potrebu za proizvodima od polimera, ima i pogon za oblikovanje plastike
(brizganje, duvanje).

19

Na slici29. prikazuje koleno od 90. Jezgro N sa ivijom A fiksirana je na osovinici C, za

vreme funkcije u cilkusu ostaje mirna radi podkopanog radijusa, dok se ig M izvlai.
Uskona ivija P s oprugom pritiska o oslobaa jezgro N,koje se na kraju izvlai zajedno sa
osovinicom C i igom M.

Slika 30. Koleno od 90 lr

Vraanje: Graninik B koji je uvren na osovinicu C i klizi po lebu spolja i omoguava
zaustavljanjem jezgra N; ig koji nastavlja put i koristi uskonu iviju koju potiskuje opruga i
postavlja jezgro u zatvoreni poloaj.Slika 30. koleno 90 s proirenim nastavkom spoja za cevi.
Jezgra sa lastinim repom (presek B ) nosi umetak C koji je uvren zavrtnjem E i klinom
sa graninikom D. ig M se vodi: graninik D ostaje u sreditu, i zadrava jezgro A i umetak
C; zbog kosine jezgra A, umetak C i graninik D se podiu dok poluradijus na umetku C ne
izae iz potkopanog poloaja, i istovremeno se graninik D izvlai iz sedita i nastavlja put sa
igom M.

Slika 31. Ispravno dimenzionisanje i raspodela debljine zida

2.1.10. Tolerancije duinskih mera i oblika proizvoda od polimera
Proizvodi od polimera primenjuju se u podruijima gde su donedavno bili upotrebljivani
isljuivo metali. Sve vei zahtevi koji se na njih danas postavljaju imaju, osim mehanikih,
fizikih i hemiskih osobina i karakter suavanje podruija tolerancije mera.
Svojstva proizvoda zavise od 3 osnovna uslova, koje treba razmotriti pri izboru tolerancija:
Sirovina (vrsta polimera),
Oblik proizvoda i
Uslovi prerade.
Uslovi prerade su naroito znaajni jer ukoliko se promene moe doi do promene kvaliteta i
dimenzija otpreska.
Kod brizganja mogu se svojstva proizvoda menjati s promenom temperature rastopljenog
polimera ( time se menja viskozitet rastopa, brzina brizganja, temperatura kalupa, visina i

20

trajanje dodatnog pritiska). Uslovi pod kojima se kalup popunjava rastopom poliplasta i
hlaenje istog, odreuje unutranja naprezanja i orjentaciju tih naprezanja. Svi izloeni uslovi
utiu konano na otpresak, njegovu vrstinu i tolerancije dimenzija oblikovanog proizvoda.
Tolerancije duinskih mera i obliks za proizvode od polimera propisane su JUS G. A1. 500.
poev od 1.1. 1969. godine.
Predmet standarda
Ovaj standard propisuje tolerancije duinskih mera i oblika proizvoda izraenih od plastinih
masa (poliplasti): presovanjem, posrednim (transfernim) presovanjem termoaktivnih masa i
brizganjem polimernih materijala.
Ovim standardom nisu obuhvaene: tolerancije geometriskih oblika navoja, dozvoljena
ovalnost i druga odstupanja od geometriskog oblika, formiranja izraenih sklopova.
Definicije
Kalupna upljina je prostor u kalupu koji ima oblik proizvoda.
Skupljanje je razlika stvarne dimenzije kalupne upljine i izraenog proizvoda, merene na
sobnoj temperaturi, izraena u procentima u odnosu na dimenziju izraenog proizvoda.
S = (Lk-L)/L *100
Gde su:
S = skupljanje u %
L = mera proizvoda na sobnoj temperaturi
Lk = mera kalupne upljine na sobnoj temperaturi.
Raspon skupljanja je razlika izmeu najveeg i najmanjeg skupljanja poliplasta, odreenog na
standardnoj epruveti. s = Smax-smin (%)
Tolerancija je razlika izmeu najvee i najmanje dozvoljene vrednosti stvarne mere.
T = Dmax Dmin (mm)
Dozvoljeno odstupanje je razlika izmeu propisane nazivne mere i dozvoljenih stvarnih mera
proizvoda.
Tolerancije duinskih mera
Osnovne grupe tanosti izrade proizvoda
Raspon skupljanja poliplasta je osnovni inilac koji utie na stvarnu meru proizvoda. Zbog
toga standard predvia stepene tanosti izrade proizvoda na osnovu raspona skupljanja. Prema
ovom standardu postoji 8 osnovnih grupa tanosti izrade proizvoda, koji se oznaavaju
slovima A do N. Grupe se temelje na osnovnom redu standardnih brojeva R5 i date su u tabeli
4.
Tabela 4. Grupe tanosti izrade proizvoda od polimera
Osnovne grupe tanosti
Raspon skupljanja poliplasta u %
izrade proizvoda
iznad
do
0,10
A
0,10
0,16
B
0,16
0,25
C
0,25
0,40
D
0,40
0,63
E
0,63
1,00
F
1,00
1,60
G
1,60
H
21

Proizvoa poliplasta je obavezan da stavi na raspolaganje potroau sledee podatke:

raspon skupljanja u smeru teenja poliplasta,
raspon skupljanja u oba smera normalno na teenje poliplasta i
uslove pri kojima je postignito odgovarajue skupljanje.
Veliina tolerancija
Elementi koji utiu na veliinu tolerancija: Veliina tolerancije zavisi prvenstveno od
poloaja proizvoda u kalupu, pri emu moe nastupiti jedan od sledeih sluajeva:
a. ostvarenje mere zavisi od jednog dela kalupa,
b. ostvarenje mere zavisi od dva ili vie delova kalupa ili njihovog meusobnog
poloaja,
c. ostvarenje mere zavisi od naina nastajanja kalupne upljine (koljkasti kalup,
viedelno gnezdo),
d. ostvarenje mere zavisi od postupka prerade i od toga da li poliplast sadri razne
dodatke (punila, vlaknasti dodatci).
Obrazac za izraunavanje vrednosti tolerancije
Brojane vrednosti tolerancije izraunavaju se pomou sledeeg obrazca: T = kL+g
Gde su:
T = tolerancija,
k = koef. tanosti izrade, koji izraava zavisnost tolerancije od raspona skupljanja
g = koef. koji izraava zavisnost od vrste kalupa, vrste dodatka i postupka prerade.
Vrednosti tolerancija po ovom obrascu vae za proizvode merene najranije 24 asa posle
izrade.
Tabela 5. Vrednost koeficijenta k
Koeficijent k za osnovne grupe tanosti izrade
Karakter nazivne
A
B
C
D
E
F
mere
a.
0,0020 0,0025 0,0032 0,0040 0,0050 0,0063
b.
0,0040 0,0050 0,0063 0,0080 0,0100 0,0125

0,0080 0,0100
0,0160 0,0200

Vrednost keoficijenta g zavisi od broja delova kalupa koji utiu na ostvarenje mere, od vrste
dodataka u poliplastu i od postupka prerade. Vrednosti koeficijenta date su u tabeli 6.
Tabela 6. Vrednosti koeficijenta g
Zavisnost mera
a.
b.

Koeficijent g u mm
0.08

ig ili gnezdo sastoji se iz vie delova,

prerada se vri brizganjem plastomera ili
posrednim prestovanjem poliplasta sa
prakastim puniocem
prerada se vri presovanjem prakastog
poliplasta ili posrednim presovanjem
poliplasta koji sadri vlaknasti punioc
prerada se vri presovanjem poliplasta sa
dodatkom vlaknastih punilaca

0,25
0,40
0,63

22

Tolerancije oblika
Nagib i ugib
Sve povrine izraenog proizvoda u smeru otvaranja kalupa ili izvlaenja jezgra mogu biti
izvedene sa nagibom. U sluaju povrine koja ima gnezdo ovo nije neophodno. Ako se
povrina mora izvesti bez nagiba, mora se izvesti posebna konstrukcija kalupa koja to
omoguava (koljkasti kalup). Nagib zavisi od vrste poliplasta.
Razlikuju se tri vrste nagiba:
grubi I
srednji II
fini III.
Kao orjentacione vrednosti veliine ugiba se raunaju po obrascu:
za duroplaste y = (0,0025L+0,1)
za plastomere y = (0,008L+0,1)
gde je:
L = najvea mera izloena ugibu
2.1.11. Mesto ulivanja
Poloaj mesta ulivanja, tj. mesto gde rastop ulazi u kalupnu upljinu, veoma je vaan faktor za
svojstva oblikovanog proizvoda.
Kod izbora mesta ulivanja esto treba nai kompromis izmeu elja korisnika proizvoda i
zahteva polimera. Mogunost teenja, odnosno realni odnos puta teenja i debljine zida,
razliiti su za razne polimere. To utie kako na raspored tako i na broj ulivnih mesta. U tabeli
7 dato je nekoliko priblinih vrednosti za mogue duine teenja pri debljini zida proizvoda
od 2 mm.
Neophodno je napomenuti da se ojaani plastomeri staklenim vlaknima ili kojim drugim
puniocem ponaaju drugaije, tj. tee teku i za odgovarajuu debljinu zida postiu krae
puteve teenja od onih koji nisu ojaani.
Poznato je da polikarbonat (PC) prua veliko otpor pri smicanju kod brizganja, i da nije
mogue poboljati ubrizgavanje promenama drugih parametara, osim temperature prerade i
izbora po viskozitetu.
Iz tih razloga neophodno je kod konstrukcije proizvoda voditi rauna, naroito kod proizvoda
tankih zidova i dugakih puteva teenja, da se izabere tip prema odgovarajuem viskozitetu,
to je prikazano na slikama 32 i 33.
Iz izloenih podataka je vidljivo da je nuno izabrati tip vrlo visokog viskoziteta, kojim
postiemo due puteve teenja kod tanjih zidova, ako nam to povrina i oblik proizvoda
zahteva.
Za razliku od neojaanih tipova polikarbonata kod ojaanih tipova od 10% do 40% sa SV,
slika 33.putevi teenja su krai. Tako na primer, kod:
PC-a sa10% SV, kod debljine zida proizvoda 2 mm postiemo put teenja 280 mm
PC-a sa20% SV, kod debljine zida proizvoda 2 mm postiemo put teenja 260 mm
PC-a sa40% SV, kod debljine zida proizvoda 2 mm postiemo put teenja 240 mm

23

Tabela 7. Put teenja (pribline vrednosti) pri debljini zida 2mm

24

Slika 32. PC ojaani

Slika 33. PC ojaani

Navedeni primer uzet je namerno iz grupe konstruktivnih plastomera, koji se smatraju tei za
preradu, tako da kod normalnih plastomera, ako se drimo ovih preporuka ne bi smelo biti
problema.
Takoe iz izloenih podataka je uoljivo i rasipanje duine teenja unutar iste grupe
plastomera vrlo veliko.
Konstruktor praktino mora uzeti u obzir podatke o putevima teenja i debljine zida imajui u
vidu i otpore teenja, koji se javljaju pri izradi otpreska.
Uticajem parametara oblikovanja, naroito temperature rastopa moemo usmeriti ponaanje
teenja rastopa, ali za odreene plastomere postoje i odreene granice unutar kojih moramo
odravati proces oblikovanja. Kod udarno ilavih materijala iz grupe amorfnih plastomera
(SB,ABS) treba odrati ogranienom visinu temperature prerade da bi se postigle optimalne
vrednosti svojstava. Drugi plastomeri (PP) naginju oksidacionoj razgradnji.

25

Osim zavisnosti od ponaanja teenja, raspored ulivanja vri uticaj na:

vrstou,
Ponaanje u stvaranju pukotina od naprezanja,
Postojanosti mera,
Ponaanje izvitoperenja,
Kvalitetu povrine.
Kompletno razmatranje smetaja ulivnog mesta pokazuje koliko je nain konstrukcije
proizvoda i njegovog ulivnog mesta i na kraju izrade kalupa odreen grupom (tipom)
primenjenog plastomera.
2.1.12. Vrste ulivanja
Ulivno mesto ostvarujemo ulivnim kanalom (ulivkom) koje moemo prema obliku i sistemu
podeliti na:
Stoasti ulivak, za proizvode koji se oblikuju s jednom kalupnom upljinom (centralni
ulivak)
Brizganje sistemom razvodnih kanala za proizvode, koji se oblikuju u vie kalupnih
upljina ( prostorni ulivak) i
Brizganje bez ulivka, tj. takasti ulivak (centralno ubrizgavanje).
Oblik i zahtevi koji se postavljaju na proizvod u njegovoj konanoj primeni uslovljavaju nam
koji emo ulivak primeniti.
Poznato je da se linije teenja i spajanja razliito ponaaju u odnosu na primenjeni ulivak. Za
svojstva vrstoe otpreska vano je da se izbegne linija hladnog spajanja. Ove linije se
pojavljuju u sluajevima kad se tok rastopa podeli zbog jezgra ili drugih otpora, i sastavlja se
tek iza njih. Linija spajanja se u veini sluajeva nalazi nasuprot mestu ubrizgavanja, o emu
se mora voditi rauna pri samoj konstrukciji proizvoda. Iz ovoga sledi da konstruktor mora da
dobro poznavati postupak oblikovanja, kako bi mogao predvideti mesto ulivanja ve kod
samog idejnog oblikovanja i konstruktivnog reenja proizvoda.Linije spajanja su posebno
uoljive kod okruglih pukica ako ih ulivamo sa strane.
Prema vrsti oblikovanja plastomera, vidljive linije spajanja dovode vie ili manje do
smanjenja vrstoe na tom mestu. Ovo izbegavamo na taj nain da mesto ulivanja
pomaknemo u sredinu izradka. Ovo radimo kad nam izrada to trai jer je ovo skuplja varijanta
i utie na krajnju cenu proizvoda.
Osim ovih linija spajanja postoje i one koje ne sniavaju vrstou, ve samo optiki smetaju.
Ova pojava se izbegava usmeravanjem toka rastopa na zid kalupne upljine
Proces punjenja kalupa veinom zapoinje na mestu ubrizgavanja u kalup.
Poloaj ulivka utie na konstrukciju kalupa, a prema tome i njegovu cenu. Odnos debljine
zida i oblika izratka najee uslovljavaju poloaj ulivka. Kod bonog ubrizgavanja, kod
kalupa s vie gnezda, ne moe se vazduh koji je u zatvorenom kalupu istisnuti kroz podeonu
ravan, izradak u tom sluaju nee biti popunjen ili u najboljem sluaju izrazito jake linije
spajanja.
Naknadne deformacije otpreska zavise osim od vrste plastomera i od mesta ulivanja i vrste
ulivka. Ova razmatranja nameu zakljuak koliko treba razmiljati o vrsti ulivka, nainu
proizvodnje i kalupu ve kod idejnog reenja, projektovanja, konstrukcije i samog crtea
proizvoda.

26

Slika 34. Poloaj mesta ulivanja

Najee se pojavljuju stoasti, odnosno prostorni ulivak za izratke s normalnim debljinama
zida. Kod izradaka s debljim zidovima primenjujemo prostorni, odnosno centralni film ulivak.
Na slici 34. je prikazano:
a. Centralni stoasti ili takasti ulivak
b. Prostorni normalni ulivak
c. Prostorni film ulivak
d. Centralni film ulivak.
Svakako da se u praksi pojavljuju i druge vrste ulivaka jer nam to diktira uslov krajnje
namene izratka.
Na slici 35 od A-M prikazano je 12 primera reenja mesta ulivanja, linija teenja i spajanja.
Najpovoljnije je kada moemo primeniti centralni stoasti ulivak (A). Ulivci od C F
najee se primenjuju za izratke koji se oblikuju u kalupima sa jednom upljinom. Vidljivo
je da to imamo vie ulaznih kanala to je vie vidljivih linija spajanja. Iz ovoga se da
zakljuiti da rastop treba dovoditi u izradak na to manje mesta, osim kad se radi o izratcima
debelih zidova i zapremina.
Kod izradaka u koje ubrizgavamo metalne umetke (N/1) treba voditi rauna da linije spajanja
usmerimo na povrine, koje ne zahtevaju lep povrinski izgled. Izraivanje okruglog oblika s
unutranjim prolazom, koji oblikuje jezgro oblikuju se bonim krunim ulivkom slika (I/2),
ali one sa debljim zidovima s ovakvim sistemom pokazuju osetne znakove linije sastavljanja,
slika (I/3). U ovim sluajevima je bolje primeniti sistem prikazan pod (D). Kad se ele izbei
vidljive linije sastavljanja za proizvode pravouglog oblika i velikih povrina, koje imaju
unutranji prostor (N/4), ugrauje se kalotni depi preko kojeg protie rastop i na taj nain
spreava otpore kod spajanja.

27

Slika 35. Preporuena reenja za mesta ulivanja

Vrste ulivaka, slika 36:
1. Stoasti centralni ulivak
2. Postrani normalni ulivak
3. Takasti ulivak ( za kalupe s vie upljina izvodi se razvodni sistem)
4. Ploasti ulivak
5. Postrani film ulivak
6. Centralni film ulivak
7. Prstenasti ulivak
8. Tunelni ulivak s krnjim (a) i normalnim tunelom(b)

28

Slika 36. Vrste ulivaka

Postupak zbrizgavanja nije se zadnjih godina usavrio samo pronalaenjem boljih plastomera,
razvijanjem boljih reenja u gradnji maina za brizganje ve i napretkom u izradi kalupa.
Da bi se udovoljilo sve veim zahtevima oblikovanja, naroito u stabilnosti otpreska,
prvenstveno na naprezanja i uvijanja do kojih dolazi nakon hlaenja uz istovremeno
odravanje tolerancija i izbegavanje linija teenja, nije u svakom sluaju zadovoljio stoasti
ili takasto kapilarni ulivak.ulivak u obliku filma je reenje, koje zadovoljava niz zahteva,
koje nije bilo mogue ispuniti drugim sistemima ulivanja.Izratci velikih povrina, strogih
mehanikih zahteva i najee sa zahtevom visoke prozirnosti, uspeno se ubrizgavaju ovim
ulivcima. Ovi izratci zahtevaju uticaj rastopa plastomera s odreenom orjentacijom, a
primenom film-ulivka, osim ovih zahteva, postiu se i ostala traena svojstva oblikovanog
proizvoda.
Na mnogim proizvodima,kao to su raunari, kvadratne providne ploe i sl. trae se, zbog
mehanikih svojstava, naroito vrstoe na savijanje i udarne ilavosti, zahtevi s potrebnim
svojstvima.
Poznato je da je vrstoa na savijanje i udarna ilavost vea u smeru normalnom na smer
teenja rastopa plastomera, a vrstoa na istezanje u samom smeru, pa je onda iz tih razloga
najpogodnija primena film ulivnog sistema.
Velike povrine su se ranije ubrizgavale na nekoliko mesta takstokapilarnog sistema, to je
uzrokovalo pojavu linija spajanja i kvarilo estetski izgled oblikovanog proizvoda.
Film-ulivkom se postie da su ravni izratka potpuno glatke, bez vidljivih linija teenja,
odnosno spajanja. Osim toga ovaj sistem osigurava oslobaanje zarobljenog vazduha, koji
inae izaziva niz tekoa, na primer pregaranje i sline probleme.
29

Skup tehnolokih zahteva koji diktiraju primenu film-ulivnog sistema osigurava kvalitet
otpreska, ali radi svoje izvedbe zahteva dodatnu obradu, to povisuje trokove proizvodnje.
Zbog toga neophodno je da se odluke razmotre svi zahtevi i ekonomska opravdanost za
primenu onog sistema.
Vrsta, tj. izbor film-ulivka zavisi od oblika, veliine i zahteva koji se postavljaju pred
oblikovani proizvod. Ovi ulivci, s obzirom na navedene faktore, mogu biti sasvim razliiti.
Najeu primenu u praksi nalaze boni film-ulivak. On se primenjuje naroito kod pljosnatih
proizvoda velikih povrine i zahtevima za punom prozirnou i estetskim izgledom, kao to su
poklopci instreumenata, koji zamenjuju staklo, televiziski ekrani i drugi tehniki proizvodi.
Kod ovih proizvoda se obino trai velika vrstoa i male deformacije, to se sve postie
ovim ulivkom a postie se i manje skupljanje otpreska. Za izratke s tankim zidovima
primenjuje se sistem sa slike 37, za izratke s debljim zidom sistem na slici 38. i za one s
ekstremno debelim zidovima, sistem na slici 39.

Slika 37. Ulivak kod tankog

zida

Slika 38. Ulivak kod

debelog zida

Slika 39. Ulivak kod

ekstremno debelog zida

Slika 40. Debljina filma

Da bi se dobile jednoliko popunjavane kalupne upljine, debljina filma je esto razliita, kao
to je prikazano na slici 40, gde je debljina u sredini filma 1,3 mm, a prema krajevima 1,7
mm. Ovi odnosi se mogu promeniti kod centralnog, prstenastog i bonog film ulivka. Razlika
u debljini treba da iznosi, od ulaza rastopa plastomera do kraja razvodnog kanala, ve prema
irini filma od 25% do 50%. Jednoliko punjenje se postie i razliitim duinama ulivka uz
jednaku debljinu filma. Ali treba nastojati da kal razvoda bude to krai i robusni, jer dui
ulivak gubi na efikasnosti. A to se tie samog film ulivka on treba biti to krai.

30

19.1.8 Spajanje otpresaka

Spajanje otpresaka, tj. integrisanje vie elemenata od polimernih materijala izvodi se na vie
naina:
- uskono spajanje,
- spajanje nadbrizgavanjem,
- ultrazvuno spajanje, itd.
Uskono spajanje se postie elastinim ulaskom odgovarajueg izdanka u odgovarajui prorez
ili podrez spojnog elementa.
Koristi se uglavnom za spajanje delova od elastinijih plastomera ( PC, PPO), iz razloga jer
su ove veze predviene za estu montau i demontau. Spajanje se ostvaruje pod konstantnim
dejstvom odreene sile.
Primer uskonog spajanja je plastini zatvara bez navoja kod flaa.
Na slici je dat primer ostvarenja zglobne veze izmeu dva dela( jabuica), slika 41.

Slika 41. Primer uskonog spajanja

Nadbrizgavanje se primenjuje najee kod spajanja delova razliitih boja. Pri tome se prvo
vri brizganje jednog komada, koji se kasnije postavlja u alat kao umetak, gde se vri
formiranje sklopa. Ovako formirana veza se moe razdvojiti samo razaranjem.
Ovako izraeni delovi se podvrgavaju termostabilizaciji radi otklanjanja zaostalih unutranjih
napona koji nastaju zbog hlaenja novog ulivka oko predhodnog.

Slika 42. Spajanje nadbrizgavanjem

31

Na slici 42 je prikazan primer izrade transparenta zadnjeg kombinovanog svetla u dve boje.
Pri tome je pokaziva pravca izraen u narandastoj boji, dok su stop svetlo i poziciono svetlo
izraeni u crvenoj boji. U prvoj fazi se radi deo narandaste boje - pokaziva pravca. Njegovo
brizganje se vri u posebnom alatu. Nakon toga on se ubacuje kao umetak u drugi alat.
Neophodno je obezbediti vrsto prijanjanje druge komponente posle njenog hlaenja, pa je u
tu svrhu izraen spoj tipa "lastin rep" .
Spajanje ultrazvukom vri se topljenjem otpreska za ultrazvunu obradu, usled trenja
stvorenog ultrazvunim vibracijama.

32

POGLAVLJE 2

TEHNOLOKI POSTUPCI PRERADE PLASTINIH MASA

Pod preradom plastinoh masa podrazumevaju se svi postupci kojima se od polimera
sirovine dobijaju polufabrikati ili gotovi proizvodi. Postupak prerade zavisi od sastava, vrste i
stanja polimera.
Postupci prerade obino se dele prema tehnologiji prerade, nezavisno od hemijskih i
fizikih promena koje se deavaju za vreme prerade.
Postoje dva osnovna postupka:
- Prerada bez upotrebe pritiska: livenje, uronjavanje, premazivanje, impregniranje,
sinterovanje
- Prerada uz upotrebu pritiska i istovremeno dovoenje, odnosno odvoenje toplote:
presovanje, livenje pod pritiskom, ekstruzija, valjanje, savijanje, utiskivanje, duboko
izvlaenje
Vrednosti pritisaka i temperatura, kao i vremena njihovog delovanja zavise od fizikih
i hemijskih osobina plastine mase (teljivost, toplotna stabilnost itd.).

3.1. Postupci prerade plastinih masa

Postupci prerade plastinih masa se mogu podeliti na:
-

Osnovne operacije prerade,

Prerade polufabrikata i

Pomone operacije prerade.

3.1.1. Osnovne operacije prerade

Osnovne operacije prerade plastinih masa su;
-

Kalandrovanje,

Presovanje (obino, posredno, inekciono),

Ekstrudiranje (folija, cevi, traka i ploa),

Ekstruziono brizganje,

Ekstruziono duvanje upljih tela,

Proizvodnja vetakih pena i

Prevlaenje metalnih predmeta vetakim materijama.

3.1.1.1. Kalandrovanje
Kalandrovanje je slino valjanju metala. Primenjuje se za dobijanje tankih folija.
Sutina postupka je u viestrukom proputanju fabrikata kroz zagrejane valjke, tako da se
- 30 -

debljina stalno smanjuje. Kalandrovanjem se dobija folija debljine od 0,04 do 3 mm. Postupak
kalandrovanja se izvodi pomou maine koja se naziva kalander.
Proizvodnja na kalanderu je kontinualna i koristi se u masovnoj proizvodnji, kada je
potrebno proizvoditi velike koliine. Tri osnovne vrste kalandera su kalanderi za:
-

izvlaenje folija,

peglanje i

utiskivanje dezena.

Kalander za izvlaenje folija prevodi izmeani i homogeno plastificirani materijal u

tanke folije beskonane duine. Kalander se sastoji od tri, odnosno etiri cilindrina valjka,
paralelno postavljenih sa suprotnim smerom obrtanja. Vrua masa se kontinualano dodaje
izmeu prva dva valjka kalandera, istiskuje u razmak izmeu drugog i treeg, a zatim treeg i
etvrtog, pri emu se debljina izjednaava i povrina polira. Iza valjka se nalaze ureaj za
hlaenje, merenje, obrezivanje i namotavanje gotovih folija. Upravljanje procesom
proizvodnje folija zahteva usklaivanje razliitih operacija, posebno u pogledu sastava,
temperature, brzine, kapaciteta itd Na kalanderu se najee prerauju omekani i tvrdi
polivinil hlorid.
ematski prikaz kalandrovanja prikazan je na Slici 3-1.

Slika 3-1. ematski prikaz kalandrovanja

Kalander za peglanje se koristi za dobijanje glatkih povrina folija i ploa, dobijenih
ekstruzijom. Ureaj se sastoji od 3 paralelno postavljena valjka sa poliranim povrinama.
Rastojanje valjaka se precizno regulie.
Kalander za dezeniranje utiskivanjem sastoji se od gravirnog valjka i kontra valjka sa
elastinom povrinom (obino guma ili presovani papir). Dezeniranje utiskivanjem vri se u
plastinom stanju. Materijal se odmah hladi da bi se spreila deformacija dezena.

3.1.1.2. Presovanje plastinih masa

- 31 -

Izrada delova od plastinih masa presovanjem vri se u alatima (kalupima) za

presovanje, koji imaju jedno ili nekoliko profilisanih udubljenja sa konturom koja odgovara
obliku dela. Udubljenja alate se ispunjavaju plastinom masom (u vrstom ili rastoplenom
stanju) i pod dejstvom toplote i pritiska izvodi se oblikovanje dela.
Osnovni postupci izrade delova od plastinih masa u alatima za presovanje su:
-

kompresiono presovanje,

posredno presovanje i

injekciono presovanje (presovanje brizganjem i livenje pod pritiskom).

Prva dva naina presovanja preteno se primenjuju kod izrade delova od

termoreaktivnih plastinih masa (tzv. duroplasta koji se ne mogu topiti), dok se livenjem pod
pritiskom najee izrauju delovi od termoplastinih masa (termoplasti).
Kompresiono presovanje
Kompresiono (obino) presovanje je najprostiji postupak izrade delova od duroplasta
primenom alata i kalupa za presovanje i iroko se primenjuje u praksi (Slika 3-2.).

Slika 3-2. Presovanje u kalupu

a-punjenje, b-presovanje, c-izbacivanje

Proces obinog presovanja se izvodi na hidraulinoj presi u dvodelnom alatu i sastoji

se iz sledeih faza rada:
-

punjenje udubljenja predhodno zagrejanog alata plastinom masom,

- zatvaranje alata i izvoenja presovanja, pri emu materijal omekava pod dejstvom
toplote i pritiska i popunjava udubljenja alata, a zatim u toku odreenog vremena ovrava,
-

otvaranje alata i izbacivanje gotovog dela (otpreska) iz njega.

Udubljenje alata moe se puniti zrnastom plastinom masom ili prethodno presovanim
komadima (tablete, briketi).
Obinim presovanjem mogu se izraivati delovi svih veliina i svih vrsta plastinih
masa za presovanje, osim delova sa dubokim otvorima malog prenika, kao i delovi sa
armaturom male vrstoe, koja se pod dejstvom pritiska materijala moe deformisati.

- 32 -

Posredno presovanje
Ovaj nain presovanja izvodi se pomou alata koji imaju odvojenu komoru za punjenje
od udubljenja alata u kome se vri oblikovanje dela (Slika 3-3.). Proces presovanja se sastoji iz
sledeih faza:
-

punjenje komore materijalom, koji se u njoj zagreva i omekava,

potiskivanje rastopljenog materijala iz komore za punjenje, preko ulivnih kanala ka

gravuri alata,

vraanje potiskivaa, otvaranje alata i izbacivanje gotovog dela i

zatvaranje alata i izvoenje sledeeg ciklusa.

Slika 3-3. Posredno presovanje

a-punjenje, b-presovanje, c-izbacivanje

Ovaj metod presovanja se koristi kod sloenije konfiguracije delova.

Brizganje
Brizganje je sa ekonomskog aspekta najznaajniji postupak prerade termoplasta.
Glavne prednosti ubizgavanja su u utedi materijala, manjem vremenu izrade i manjem
potrebnom prostoru za proizvodnju (Slika 3-4.). I pored velikih trokova za nabavku opreme
(maina i alata) ovaj postupak daje velike prednosti kod serija od samo nekoliko hiljada
komada.
Prednosti ovog postupka su:
-

tanost dimenzija i oblika predmeta, kao i veliku mogunost oblikovanja predmeta,

proizvodnost sa istom i glatkom povrinom u bilo kojoj boji,

iroke mogunosti dorade, obrade i oplemenjivanja povrine,

brza proizvodnja velikih serija,

velike mogunosti iskoriavanja materijala.

Kao najvea prednost ovog postupka smatra se injenica da ovi proizvodi po svojim
dimenzijama odgovaraju alatu. Dakle, sve dimenzije se mogu odrediti tano. Brizganje je
naroito podesno za velike serije i moe se u mnogim sluajevima automatizovati.
Da bi termoplast bio pogodan za preradu brizganjem, on mora da postane tean pri
odreenoj temperaturi, da se moe brizgati u alatu delovanjem pritiska i da pri tome ispuni

- 33 -

konturu alata. Termoplast mora da zadri teljivost u izvesnom vremenu, a da pri tome ne
doe do hemijskog raspada, isparavanja, umreavanja itd.

Slika 3-4. ematski prikaz punjenja alata

Maine za brizganje rade periodino, proces nije kontinualan. Sirovina iz ulivnog levka
se plastifikuje u grjnom cilindru i iz ovog ubizgava pomou potisnog ureaja u vidu klipa ili
potisnog pua u alat gde se oblikuje. Rastopina ispunjava upljinu alata, ovrsne u njemu i
najzad se kao gotov deo izvadi iz alata.
Tok oblikovanja, koji na prvi pogled izgleda vrlo jednostavno, zavisi od mnogih
uslova prerade, koji znatno utiu na konani rezultat oblikovanog proizvoda. Vrlo je vano
dovesti u sklad termoplast, alat i mainu da bi konani proizvodi imali veliku upotrebnu
vrednost. Zato je u nastavku dat pregled parametara koji utiu na postupak brizganja.
Pritisak brizganja: pritisak ubrizgavanja zavisi od vrste termoplasta, dimenzija alata i
veliina odreenih postupkom injekcionog brizganja.
Na potrebni pritisak brizganja utiu duina i irina alata, debljina dela i dimenzije ua.
Sa porastom duine i irine alata raste i pritisak brizganja. Smanjenje debljine otpreska i
preseka ua dovodi do poveanja potrebnog pritiska brizganja.
Poveanje temperature termoplasta zahteva vee pritiske brizganja, dok poviena
temperatura alata neznatno smanjuje pritisak brizganja.
Temperatura brizganja: jedan od najvanijih problema pri brizganju termoplasta
predstavlja jednoliko zagrevanje materijala. im je zapremina cilindra vea, to treba vie
toplote dovesti masi. Provodljivost toplote granulata je slaba. Radi toga e materijal koji je
blii zidu cilindra u jednom trenutku biti pregrejan. Problem je tei to je vei predmet koji
treba brizgati. Kod klipnih maina za brizganje ovaj problem je naroito izraen.
- 34 -

Usavravanjem maina za brizganje dolo se do maina sa potisnim puem. Okretanjem pua

vri se meanje granulata, tako da se postie efekat jednolikog zagrevanja.
Temperatura se odreuje prema vrsti termoplasta, maini, odnosno puta teenja prema
debljini zida, kao i prema tome koliko je iskorien kapacitet maine. Pri istoj temperaturi
mase teko teljiv termoplast ovrsne u kraem vremenu hlaenja, nego lako teljiv. Teljivost
materijala je u sutini zavisna od temperature mase, pritiska brizganja i temperature alata.
Tanki zidovi iziskuju viu temperaturu, jer suvie niska temperatura vodi ka
orijentisanim naponima proizvoda. Meutim, treba voditi rauna da suvie visoka temperatura
ne dovede do termikog oteenja materijala. Vea temperatura mase utie na vee skupljanje
dela, ali se deformaciona razlika smanjuje, a mehanike osobine poveavaju.
Brzina brizganja; brzina brizganja je brzina kojom se kree puni klip napred. Od te
brzine zavisi koliina mase koja u sekundi izae iz mlaznice, odnosno ue u alat.
Brzina brizganja je funkcija temperature termoplasta, pritiska brizganja i mase
otpreska. Bira se tako da se kalupna upljina ispuni jo pri plastinom stanju termoplasta.
Kod proizvoda sa tankim zidovima bira se vea brzina brizganja. Time se ograniava
orijentacija teenja, a temperatura mase izjednaava. Suvie velike brzine brizganja mogu
negativno uticati na kvalitet, mehanike osobine, izgorelost i listanje.
Naknadni pritisak: naknadni pritisak deluje na kraju faze brizganja. Ukljuuje se pre
kraja potpunog ispunjenja alata da bi se izbegle eventualne netanosti pri doziranju. Naknadni
pritisak se bira da deo pokae to manje ulegnue, jer u suprotnom bi bio nepotrebno optereen
unutranjim naprezanjem. Naknadni pritisak ima naroitu vanost kod proizvoda sa debelim
zidovima. Vreme delovanja naknadnog pritiska se odreuje iskustveno i opravdano je rei da
je vreme trajanja naknadnog pritiska vreme hlaenja ulivnog sistema.
Livenje pod pritiskom
Livenje pod pritiskom (injekciono presovanje) je slino posrednom presovanju. Izvodi
se odgovarajuim alatima na specijalnim mainama za injekciono presovanje. Primenjuje se
uglavnom za presovanje termoplasta, mada su poslednjih godina razvijene i maine za
injekciono presovanje duroplasta. Proces injekcionog presovanja (Slika 3-5.) sastoji se od
sledeih faza:
a)
materijal za presovanje dozira se u bunker maine, odakle se posredstvom
ureaja za doziranje dovodi u cilindar koji se zagreva posebnim grejaem,
b) u cilindru se materijal topi i pod pritiskom klipa (ili punog valjka) potiskuje,
preko brizgaljke maine, ulivne aure i ulivnih kanala u alat,
c)
poto je temperatura alata nia od temperature materijala, ve u toku procesa
popunjavanja udubljenja alata dolazi do naglog hlaenja i ovravanja materijala dela. Posle
odreenog vremena alat se otvara i otpresak izbacuje iz njega.

- 35 -

Slika 3-5. ema postupka injekcionog presovanja

3.1.1.3. Ekstrudiranje
Ekstrudiranje je kontinualan postupak prerade plastinih masa. Ovim postupkom
plastina masa, kao polazna sirovina, u prahu ili najee granulatu ubacuje se putem levka u
cilindar maine u kojoj je smeten jedan ili vie pueva, koji transportuju, a pod uticajem
dovedene toplote prevode je u teno stanje. Dejstvom pogona za obrtanje pua, kao i
savlaivanjem otpora koji nastaju transportovanjem rastopljene plastine mase, kroz otvore
izmeu pua i cilindra, masa se plastificira, homogenizira i na kraju u alatu maine formira se
u eljeni oblik. Ova maina u kojoj se odvija pomenuti proces zove se ekstruder (Slika 3-6.).

Slika 3-6. Skica jednopunog ekstrudera

1-pu, 2-cilindar, 3-spojnica za spajanje sa alatom, 4-vodeno hlaenje ulazna zona, 5-levak, 6-pogon
ekstrudera, 7-temperiranje pua, 8-sistem za hlaenje i temperiranje cilindra, 9-grejni elementi za
grejanje cilindra

- 36 -

PROCESI EKSTRUZIJE U PROIZVODNJI FINALNIH PROIZVODA:

1) Proizvodnja folija i filmova postupkom ekstrudiranja (tehnologija duvanja)
Rastopljena masa ekstrudira se kroz prstenasti alat, formira se crevo odreenog
prenika i debljine zida. Crevo se spolja hladi vazduhom u pravcu kretanja creva, vri se
stabilizacija dimenzija, ime se spreava lepljenje folije pri njenom namotavanju (Slika 3-7.).

Slika 3-7. Ekstrudiranje duvanih folija

2) Proizvodnja folija livenjem
Livenje se prvenstveno koristi za proizvodnju folija od termoplasta sa niskim
viskozitetom rastopljene mase (polietilen niske gustine, polipropilen, poliamid, celulozni
acetat i polikarbonat). U ekstruderu pripremljena masa kroz sito prolazi u iroku mlaznicu,
nakon ega se u temperiranom kupatilu (40-50C) hladi i zatim preko valjaka se cedi voda i
film (ili folija) se upuuju na opkrajanje i namotavanje.
Regulacija koliine koja izlazi i debljine folije vri se pomou tzv. usana. Postoje tri
osnovne konstrukcije mlaznica:
-

iroka mlaznica sa mogunou regulacije obe usne, kao na Slici 3-8.,

Slika 3-8. iroka mlaznica sa mogunou regulacije obe usne

a-prikljuak; b-kuite; c-razdelni kanal; d i d-ploe, tj. usne koje se mogu regulisati

- 37 -

samo jedna usna je pokretna, a druga je nepokretna, kao na Slici 3-9. i

pokretna usna je i fleksibilna, to omoguuje tano regulisanje razmaka.

Slika 3-9. iroka mlaznica kod koje je samo jedna usna pokretna
esto ovim postupkom dobijene folije, kao na primer u sluaju polistirola, ne
zadovoljavaju uslove u pogledu visokog sjaja. Najbolje rezultate daje zagrevanje ekstrudirane
folije pomou infracrvenog grejaa, postavljenog izmeu iroke mlaznice i kalandera, prema
emi (Slika 3-10.).

Slika 3-10. Izvlaenje folija visokog sjaja

1-ekstruder; 2-iroka mlaznica; 3-infracrveni greja; 4-kalander za peglanje i hlaenje

Prednosti i mane postupka livenja irokim mlaznicama u odnosu na postupak

proizvodnje folija duvanjem su:
Prednosti:
-

obezbeeno je intenzivno hlaenje folija i spreavanje lepljenja,

omoguena je kontinuirana kontrola debljine folije,

olakano je namotavanje folija, bez nabora,

omoguena je vea produktivnost itd.

Nedostaci:
-

maksimalna irina folije ograniena je na 3 m, dok je kod postupka duvanjem

mogue postii irinu do 12 m,

mehanike osobine folije slabije su od folija dobijenih postupkom duvanja,

za proizvodnju kesa znatno su pogodnije folije dobijene duvanjem.

- 38 -

3) Oblaganje podloga i proizvodnja laminarnih folija

Ovim postupkom se vri oplemenjivanje raznih podloga, najee papira u smislu
poboljanja njihovih osobina i postizanja novih osobina: elastinost, otpornost na habanje,
postojanost prema vodi, mastima i uljima, hemikalijama, a u specijalnim sluajevima i
postizanje nepropustljivosti za gasove i arome, kao i postizanje estetskog izgleda.
Najrairenija i najmasovnija tehnika je ekstruziono oblaganje papira i kartona
polietilenom. Postupak se sastoji u plastifikaciji vetake materije i njenoj ekstruziji, pomou
iroke pljosnate mlaznice (Slika 3-11.).

Slika 3-11. Oblaganje podloga pomou ekstrudera sa irokom mlaznicom

1-ekstruder; 2-iroka mlaznica; 3-valjak pritiska; 4-odmotavanje; 5-hlaenje; 6-namotavanje

4) Proizvodnja duvanih upljih tela ekstrudiranjem

U ekstruderu ili presi za livenje termoplast se zagrevanjem dovodi do tenog stanja, a
zatim se preko kolenaste glave vertikalno na dole brizga u obliku creva. Dvodelni otvoreni alat
(kalup) obuhvata odreenu duinu creva, zatvara uz istovremeno uduvavanje vazduha pod
pritiskom kroz tanku cev ili iglu, koja prolazi grlo upljeg tela. Na ovaj nain vazduh pod
pritiskom iri crevo i sabija sa uz hladne zidove kalupa. Nakon hlaenja alat se otvara i gotov
proizvod se vadi iz alata (Slika 3-12.).

Slika 3-12. Proizvodnja upljih tela

a-ekstruder; b-no; c-dvodelni uplji kalup; d-ulaz vazduha

- 39 -

Postoje tri mogunosti za uduvavanje vazduha: aksijalno odozgo, sa strane i

aksijalno odozdo (Slika 3-13.).

Slika 3-13. Dovoenje vazduha

a-aksijalno odozgo; b-aksijalno odozdo; c-sa strane

5) Ekstrudiranje vlakana, filamenata i mrea

Za ekstrudiranje vlakana i monofilamenata slue ekstruderi manjih dimenzija, sa
prenikom pua 30 60 mm. Najee se ekstrudirana vlakna i filament naknadno isteu, ime
se molekuli posebno orjentiu, te se postie znatno vea vrstoa.
Vlakna i monofilament manjih dimenzija se ekstrudiraju kroz plou sa vie otvora (1040). Postrojenje za proizvodnju vlakana i filamenata sastoji se iz:
-

ekstrudera,

vodenog kupatila,

ureaja za istezanje i

ureaja za namotavanje.

6) Ekstrudiranje cevi, profila i ploa

Za proizvodnju cevi i profila najee se koriste materijali od PVC-a, polietilena male i
velike gustine, polipropilen, ree poliamid, PMMA, PC i dr. Kod proizvodnje cevi od PVC-a u
prahu, koristi se dvopuni ekstruder, a od poliolefina i ostalih termoplasta, jednopuni
ekstruder.
Istopljena masa iz ekstrudera ulazi u prstenasti alat, iz njega u ureaj za kalibrisanje,
gde dobija predvienu dimenziju, a zatim u komoru za hlaenje i ureaj za izvlaenje, i na
kraju seenje (Slika 3-14.).
Ekstruzija profila vri se, u principu, isto kao i ekstruzija cevi. Razne vrste profila date
su na Slici 3-15.

- 40 -

Slika 3-14. Alat za proizvodnju cevi iz polietilena (v.g.)

1-plastina cev; 2-nosa ploe; 3-dovod vazduha

Slika 3-15. Razne vrste profila

Ekstrudiranje traka i ploa ima praktinu primenu uglavnom kod omekanog i tvrdog
PVC-a, modifikovanog polistirola, polietilena male i velike gustine, polipropilena itd. Pod
pojmom trake podrazumeva se fleksibilna ploa debljine 2,5 mm i u principu njena
proizvodnja je identina sa proizvodnjom ploa, izuzev to se trake namotavaju na kalem, a
ploe odlau na sto za odlaganje.
7) Oblaganje ica za elektrine instalacije ekstrudiranjem
ica koja se oblae provlai se kroz otvor u trnu glave alata na izlasku iz ekstrudera
(Slika 3-16.).
Neposredno pre izlaza iz kose, odnosno poprene glave ekstrudera, ica ili kabl se
oblau slojem tenog, termoplastinog termoplasta. Brzine izvlaenja se sve vie poveavaju,
pa kod izvlaenja tankih ica mogu da iznose ak i do 1000 m/min.

- 41 -

Slika 3-16. Kosa glava za oblaganje ica (ematski prikaz)

3.1.1.4. Ekstruziono brizganje

Ekstruzionim brizganjem danas se prerauju svi polimerni materijali: duroplasti,
elastomeri i plastomeri. Od navedenih polimera najrasprostranjenija je prerada ekstruzionim
brizganjem plastomera poznata i pod imenom injekciono presovanje termoplasta. Zbog toga je
u okviru ovog rada ekstruzionom brizganju posveena posebna panja u narednom poglavlju.
Ekstruziono brizganje se moe definisati kao postupak prerade plastomera brzim
ubrizgavanjem plastomernog rastopa u temperiranu kalupnu upljinu i ujedno ovravanje u
eljeni oblik proizvoda (esto nazvan otpresak).
Glavne prednosti prerade polimernih materijala postupkom ekstruzionog brizganja su u
utedi materijala, manjem vremenu izrade i manjem potrebnom prostoru za odvijanje procesa
proizvodnje.
Najee primenjene maine za ovu vrstu obrade polimera su ekstruderi sa punom
predplastifikacijom, Slika 3-17.
Kroz levak u ulazni otvor cilindra dolazi granulat plastomera. Pu ekstrudera zahvata
granulat i transportuje ga napred ka zagrevanom delu cilindra. Na tom putu plastomer se
pomera, zagreva i prelazi u rastop. Na kraju pua rastop izlazi pod pritiskom kroz mlaznicu i
popunjava kroz ulivni kanal kalupnu upljinu. Nakon zavretka zapreminskog popunjavanja
kalupne upljine i kompresije rastopa deluje naknadni pritisak koji slui za kompenzaciju
kontrakcije proizvoda pri hlaenju. Po zavrenom hlaenju, kalup se otvara i vri se
izbacivanje gotovog proizvoda.

- 42 -

Slika 3-17. ematski prikaz ekstrudera sa punom predplastifikacijom

1-podeavanje hoda zatvaranja i otvaranja kalupa;2-cilindar za zatvaranje kalupa;3-automatska pumpa za
podmazivanje;4-udeavajua poluga pumpe za podmazivanje;5-pomina ploa-strana izbacivanja;6-vrsta ploa
-strana mlaznice;7-kolenaste poluge-pokretai;8-izbacivaka poluga;9-pokretna motka;10-ureaj za podeavanje
pribliavanja kalupa;11-komandni ureaj za otvaranje kalupa;12-mlaznica;13-grejai cilindra;14-pu;
15-hidromotor;16-redukcioni zupanici;17-brzinomer;18-glavni zupanik pua;19-elastina spojka pua;
20-hidraulini cilindar na strani ubrizgavanja;21-povratni cilindar;22-komandna ploa;23-hidraulini ventil;
24-manometar;25-ureaj za kontrolu vode za hlaenje;26-elastina balansirajua komanda za zaustavljanje
radnog ciklusa za sluaj da izostane ispadanje otpreska iz kalupa;27-pogonski motor pumpe;28-pumpa;
29-selektor elektr. zatite; 30-upravljaki i kontrolni ureaj

3.1.1.5. Ekstruziono duvanje

Ekstruziono duvanje se moe posmatrati kao dvokorani proces. Prvi korak obuhvata
proizvodnju poluproizvoda ekstrudiranjem, a drugi korak duvanje u konani oblik i hlaenje
gotovog proizvoda u alatu. Kao poluproizvod se koristi epruveta dobijena pri stalnoj ekstruziji.
U specijalnim sluajevima su korisnije ekstruzione folije sa irokim razrezom, ili par folija.
Tehnologija proizvodnje upljih tela tehnikom duvanja je podeljena u dve velike
oblasti. Prva sadri proizvodnju upljih tela do 5 l zapremine ili oko 0,5 kg teine, druga
proizvodnju veih i teih tela. Za obe oblasti poznati procesi omoguuju izradu upljih tela
zapremine izmeu nekoliko mililitara i 2000 l, odnosno teine izmeu nekoliko grama i 72 kg.
U oblasti do 5 l zapremine koristi se ekstruzija sa izmiuim agregatom za duvanje
(kompresorom), cirkulacionim delom (sa klimajuim ekstruderom),transportom poluproizvoda
ili dvostraninim sistemom sa pokretnim (povlaenje i izvlaenje) alatom za duvanje. Koriste
se i dvostranini sistemi sa skretnicom. Danas se najee koriste ureaji sa vie glava i
kompjuterski upravljanjem trna za uravnoteenje duvnotehniki uslovljene razlike u debljini
zida u pravcu ose i korekture duine za izjadnaenje debljine zida na obimu, kod
- 43 -

duvnotehniki nepovoljnih preseka. Poluproizvod (crevo) je odvojeno ili ispod dizne ili kroz
sistem za seenje sa hladnim ili vrelim noem. Neophodna brzina noa pri ovom procesu
iznosi preko 4 m/s. Na nekim sistemima transportuju se meusobno lanano povezana uplja
tela.
Uproen prikaz procesa dat je na Slici 3-18. Kretanja pokretnih delova maine za
duvanje, kao i meusobni poloaj tih delova se razlikuju od maine do maine, zavisno od
njene koncepcije.

Slika 3-18. Faze procesa duvanja

1-dizna;2-epruveta (arapa,crevo);3-alat;4-osnovna ploa;5-no za seenje;6-duvaljka;
7-gotov proizvod

Na Slici 3-18. su prikazane osnovne faze procesa duvanja. Po ekstrudiranju

poluproizvoda (faza I) zatvara se alat (faza II) i noem se see poluproizvod (faza III), da bi se
zatim alat pomerio ka duvaljci i duvaljka prila alatu (faza IV). Nakon duvanja i hlaenja
plastike u alatu, alat se otvara i odvaja gotov proizvod (faza V).

3.1.1.6. Proizvodnja vetakih pena

Vetake pene sastoje se od velikog broja relativno malih, ovalnih, gasom ispunjenih
elija. Meusobno se razlikuju s obzirom na fizike osobine, kao to su: specifina teina,
tvrdoa, fleksibilnost, propustljivost gasa i para, upijanje vode, postojanost prema raznim
hemijskim agensima, termoizolaciona i izolaciona svojstva zvuka itd. Od ovih osobina, u
najveoj meri zavisi oblast primene spomenutih materijala u praksi.
Tri osnovna naina proizvodnje penuavih sintetikih materijala su:
1) meanje vetakih materija sa tenom penom,
2) naduvavanje fizikim putem i
3) naduvavanje hemijskim sredstvima.

- 44 -

PVC, polietilen i polistirol su materijali koji se najee danas prevode u penasta stanja
ekstruzijom.

3.1.1.7. Prevlaenje metalnih predmeta vetakim materijama

Prevlaenje metalnih i drugih predmeta vetakim materijama moe se vriti:
-

potapanjem u fluidizirani prah vetakih materija,

rasprivanjem hladnog praha vetake materije na predgrejani predmet,

plamenim rasprivanjem praha pomou pitolja za metaliziranje,

rasprivanjem ili nanoenjem tene disperzije ili rastvora polimera i

potapanjem u tenu disperziju.

Povrina predmeta koja se oblae mora da bude ravna, bez rupa ili upljina u kojima bi
mogao da zaostane vazduh. Ona ne sme da bude masna. Oprema koja je potrebna za
prevlaenje predmeta vetakim materijama sastoji se od pei za predgrevanje i rastapanje
unutar kojih se nalazi transporter ili ureaj za veanje metalnih predmeta. Na njega se nanosi
prah vetake materije, a u drugoj pei vri se rastapanje.
Za proces ekstruzije danas se iskljuivo koriste termoplastine mase. One mogu da,
pod uticajem temperature, pretrpe permanentno deformisanje bez promene fizikih i hemijskih
osobina. Sposobnost deformisanja oblika, pod uticajem toplote, i vraanja u prvobitno stanje je
osnovna osobina termoplastinih masa.

3.1.2. Prerada polufabrikata

U postupke prerade polufabrikata spadaju:
-

Termoformiranje,

Zavarivanje plastinih masa,

Spajanje lepljenjem i

Obrada plastinih masa rezanjem.

3.1.2.1. Termoformiranje (oblikovanje pomou toplote)

Pri preradi termoformiranjem, materijal se zagreva na temperaturu koja omoguava
oblikovanje bez izmene osnovnih karakteristika platine mase. Termoformiranje je tehnika
prerade folija, koje se zagrevaju do visokog elastinog stanja i oblikuju. U tom stanju lanane
molekule odlikuje pokretljivost tako da se delovanjem mehanikih sila pomeraju, mogu da se
pomeraju, a da pri tome struktura materije ostane ista. Najvee promene oblika postiu se
iznad temerature omekavanja.
Pri toplotnom oblikovanju u termoplastinom stanju, za vreme elastinog razvlaenja,
dolazi do orjentisanja molekula. Ako se u tom trenutku izvri zamrzavanje, u materijalu
nastaju unutranja naprezanja. Pri ponovnom zagrevanju dolazi do izjednaenja naprezanja i
- 45 -

promene oblika. To je povratna informacija i premet dobija oblik u kome se nalazio pre
zagrevanja.
Ova pojava nije poeljna, ali ima svoju praktinu primenu, jer pri ovakvom toplotnom
istezanju dolazi do poboljanja mehanikih osobina u smeru orjentisanja lananih molekula.
Postupkom se mogu preraivati samo tvrdi termoplasti na normalnoj temperaturi, koji se
nalaze u obliku polupreraevina. Mogunost prerade je bolja ukoliko je interval izmeu
temperature omekavanja i teenja vei, ukoliko je vee podruje termoplastinosti.
Dva osnovna postupka termoformiranja su: savijanje i izvlaenje, vuenje (duboko
izvlaenje).
Savijanje se izvodi tako to se termoplastina masa prethodno zagreva, a zatim pod
odreenim uglom i radijusom savija pomou odgovarajuih alata ili izmeu valjaka. Postupak
savijanja najvie se koristi pri proizvodnji veih posuda ili cevi, obino u cilju pripreme pre
zagrevanja ili lepljenja.
Izvlaenje je operacija promene oblika pomou alata koji se sastoji od matrice,
oblikaa i draa sa oprugama. Izborom temperature, pritiska i brzine izvlaenja postie se ista
debljina zida gotovog proizvoda, kao i polazna ploa.
Na Slici 3-19. prikazan je postupak proizvodnje cilindrinih posuda iz ploe u dve
faze:
-

pre izvlaenja i

posle izvlaenja.

Slika 3-19. Izvlaenje u otvorenoj matrici

a-pre izvlaenja, b-posle izvlaenja, 1-oblika, 2-matrica, 3-dra, 4-ploa

Postoje i drugi naini izvlaenja primenom oblikaa i matrice za dobijanje razliitih

oblika proizvoda, Slika 3-20.
Izvlaenjem kroz matrice odreenog profila mogu se dobiti manje dimenzije profila,
kao i kod metala. Ovaj nain prerade se retko koristi kod plastinih masa.

- 46 -

Slika 3-20. Izvlaenje u zatvorenom kalupu

a-pre izvlaenja, b-posle izvlaenja, 1-oblika, 2-matrica, 3-dra, 4-ploa, 5-otvor za vazduh

Vuenje (izvlaenje) je postupak oblikovanja spoljanjom silom, koja deluje na fiksno

stegnutu plou izmeu prstena i draa, tako da se povrina ploe poveava, a debljina
smanjuje.
Delovanje spoljne sile na plou moe biti mehaniko, pomou klipa (Slika 3-21.),
pneumatsko, delovanjem zbijenim vazduhom (Slika 3-22.), ili vakuumom (Slika 3-23.).

Slika 3-21. Termoformiranje mehanikim vuenjem

a-pre vuenja, b-posle vuenja, 1-klip, 2-prsten, 3-dra, 4-ploa

Vakuumiranje je uvedeno kao osnovni postupak termoformiranja, jer je znaajno

usavren i automatizovan.
Postupkom dubokog izvlaenja mogu se dobiti posude raznih veliina i debljine
zidova, kao to su: ae za jednokratnu upotrebu, lavori, kofe i vei sudovi.

- 47 -

Slika 3-22. Termoformiranje duvanjem

a-pre duvanja, b-posle duvanja, 1-postolje, 2-zaptivni element, 3-matrica, 4-ploa, 5-otvor za vazduh

Slika 3-23. Termoformiranje vakuumiranjem

a-pre vakuumiranja, b-posle vakuumiranja, 1-postolje, 2-matrica, 3-dra, 4-folija, 5-otvor za vazduh,
6-otvor, 7-zaptivni element

3.1.2.2. Zavarivanje plastinih masa

Zavarivanje plastinih masa je spajanje dva dela, neposredno ili posredno (icom za
zavarivanje), prethodnim dovoenjem plastine mase u termoplastino stanje, kada molekuli
imaju veliku slobodu kretanja. Delovanjem pritiska dolazi do homogenog sjedinjavanja.
Na osnovu naina zagrevanja razlikuju se pet osnovnih postupaka zavarivanja:
-

zavarivanje zagrejanog gasa,

zavarivanje zagrejanog elementa,

zavarivanje pritiska (trenjem),

dielektrino zavarivanje i

zavarivanje ultrazvukom.

Zavarivanje plastinih masa toplim gasom je najstariji i vrlo jednostavan postupak za

zavarivanje ploa, cevi, podova, kada i sl., pri izvoenju instalacija u hemijskoj industriji i
graevinarstvu.
- 48 -

Postupkom se zavaruju: tvrdi PVC, meki PVC, polietilen, polipropilen i dr. Na Slici 324. prikazan je postupak sueonog zavarivanja ravnih ploa toplim gasom. Zavarivanje se
izvodi toplim gasom koji zagreva ploe i icu, ica omekava tako da se laganim pritiskom
povija i ispunjava av. Pri zavarivanju PVC-a i tvdog polietilena kao topli gas upotrebljava se
vazduh, a kod mekog polietilen i polipropilena azot ili ugljen-dioksid.

Slika 3-24. Zavarivanje toplim gasom: 1-ica za zavarivanje, 2-av

Pored slinosti zavarivanja metala i plastinih masa postoje i odreene razlike. Pri
zavarivanju metala punioc se topi, a kod zavarivanja plastinih masa ipka punioca omekava i
pod dejstvom sile ostvaruje stalnu vezu, permanentan spoj. U optem sluaju spoj se moe
puniti jednim prolaskom trougaone ipke, uz utedu materijala.
Faktori koji imaju znaajan uticaj na jainu vara ostvarenog zavarivanjem toplim
gasom kod plastinih masa su:
-

vrstoa osnovnog materijala,

temperatura i vrsta gasa,

pritisak na trougaonu ipku za vreme zavarivanja,

tip vara,

priprema materijala pre zavarivanja,

obuenost i iskustvo varioca.

Zavarivanje zagrejanim elementom se sastoji u tome da se povrina plastinih

materijala zagreje do temperature spajanja medijumom za zagrevanje (od 204 do 342C).
Za vreme perioda hlaenja deluje se silom pritiska (od 0,03 do 0,09 Mpa) na spojene
delove.
Zavarivanje pomou zagrejanih elemenata primenjuje se kod nekih termoplasta gde
zavarivanje toplim gasom ne daje dobre rezultate, npr.: polimetil akrilata (pleksi-stakla),
polietilena ili poliolefina.
Na Slici 3-25. prikazan je postupak zavarivanja pomou zagrejanog noa, koji se
pomera izmeu ploa u pravcu strelice. No prati valjak za pritiskivanje.

- 49 -

Slika 3-25. Zavarivanje pomou noa i valjaka za pritiskivanje

1-no, 2-valjak za pritiskivanje, 3-pravac kretanja

Na Slici 3-26. ematski je prikazan postupak kontinualnog zavarivanja pomou noa.

Zagrejani no je nepokretan, dok se visina izmeu i pritiska moe regulisati gornjim valjkom.
Postupak se koristi za konfekcioniranje ambalae od PVC-a, polietilena i drugih plastinih
masa.

Slika 3-26. Kontinualno zavarivanje pomou noa

1-zagrejani no, 2-valjak

Dielektrino zavarivanje (Slika 3-27.) se izvodi strujom visoke frekvencije.

Slika 3-27. Dielektrino zavarivanje

a-pre zavarivanja, b-posle zavarivanja, 1-elektrode, 2-folije od plastine mase

Izmeu metalnih elektroda, koje se nalaze pod naizmeninim naponom visoke

frekvencije od 20 do 60 MHz, nalazi se plastina masa koja nije provodnik, ve dielektrik.
Usled vrlo brzih izmena napona dolazi do orjentisanja i unutranjeg kretanja. Usled nastalog
trenja stvara se toplota u termoplastu, dok elektrode ostaju hladne.
Ultrazvuno zavarivanje je toplotni proces koji se moe primeniti i kod termoplasta.
Alat koji vibrira pri frekvenciji ultrazvuka dodiruje polovinu dela. Frikciona toplota, koja se
stvara zbog visokofrekventnih vibracija, topi plastinu ivicu na jednoj povrini. Istopljeni
materijal sa obe povrine tee lagano i ovrava kada prestanu ultrazvune vibracije.

- 50 -

3.1.2.3. Spajanje lepljenjem

Lepljenje plastinih masa do danas jo nije dovoljno razraeno, niti postoje univerzalni
tipovi lepila. Veliki problem predstavlja glatka i kompaktna povrina plastine mase koja se
priprema pre lepljenja. Priprema se moe izvesti struganjem, bubrenjem i hemijskim putem.
Priprema mehanikim struganjem se izvodi staklenim papirom ili na slian nain.
Postupkom se vri razaranje makromolekularnih veza na povrini predmeta, te na taj nain
lepilo moe bolje da deluje hemijski i fiziki.
Priprema bubrenjem povrine se izvodi rastvaraima. Time se poveava zapremina
makromolekula na povrini mikromolekula,koji postaju pokretniji i lake se vezuju sa lepilom.
Priprema hemijskim putem se izvodi odgovarajuim hemikalijama, koje izazivaju
hemijske promene, delovanjem visokog napona ili plamenom.

3.1.2.4. Obrada plastinih masa rezanjem

Plastine mase mogu da se obrauju primenom svih tehnika obrade metala. Za obradu
plastinih masa koriste se maine za obradu drveta ili lakih metala, maine sa velikom brzinom
rezanja. Hlaenje se izvodi vodom, emulzijom ili komprimovanim vazduhom. Bez hlaenja
pri obradi termoplasta dolazi do plastifikacije i lepljenja, a kod duroplasta i do raspadanja.
Kod obrade plastinih masa rezanjem, vrlo su vani reimi rezanja i geometrija reznog
alata (Slika 3-28.).

Slika 3-28. Rezni klin strugarskog noa i burgije

Pri struganju prednost imaju noevi sa zaobljenim vrhom, dok pri glodanju spiralno
ozubljena glodala. Rezanje navoja treba izbegavati, ako se izvodi koriste se nareznici sa veim
uglom uspona i zaokruenom osnovom.
Pored mehanikih operacija termoreaktivne mase mogu se brusiti tocilima, brusnim
papirom ili mehaniki (krunim metalnim etkama). Poliranje se moe izvesti poliranim
pastama ili flanim diskovima.

- 51 -

3.1.3. Pomone operacije prerade

3.1.3.1. Granuliranje (izrada granulata)
Granuliranje je pomona operacija pripreme plastinih masa za dalju preradu i to
prvenstveno ekstruzijom i injekcionim presovanjem. Termoplasti se uglavnom dobijaju
polimerizovanjem u formi praha. U toj formi su nepogodni za preradu i transport, jer imaju
vee dimenzije, pa se zbog toga prilo proizvodnji granulata.
Za izradu granulata danas se najvie koriste sledei postupci:
-

izrada granulata od niti,

izrada granulata od trake,

izrada granulata iz tople mase odsecanjem i

izrada granulata pod vodom.

Izrada granulata od niti

U izradi granulata ovom metodom najee se koristi jednopuni ekstruder. Masa u
obliku niti ili ila izlazi iz alata, zatim se hladi u vodenom kupatilu, sui i dovodi do ureaja za
rezanje. ema izrade granulata prikazana je na Slici 3-29.

Slika 3-29. ema proizvodnje granulata iz niti (Thyssen)

1-ekstruder; 2-alat za formiranje niti; 3-kada za hlaenje niti; 4-ureaj za suenje niti; 5-granulator za
formiranje

Izmenom brzine izvlaenja niti moe da se promeni veliina granulata, a takoe i

duina.
Izrada granulata od traka
Za materijale koji imaju mali viskozitet mase, zbog ega moe da doe do kidanja i
meusobnog slepljivanja niti (ila),praktinije je da se granulat proizvodi iz traka (Slika 3-30.).

Slika 3-30. ema postrojenja za izradu granulata iz traka

- 52 -

Pri ovom postupku proces rezanja u granulatoru vri se u dva stepena, tako to se
ispred poprenog rezaa , pomou specijalnih noeva, traka see uzduno u vie tankih traka,
dok se u drugom stepenu popreno see.
Izrada granulata iz tople mase odsecanjem
Ova metoda koristi se ve dosta dugo u praksi za izradu granulata iz tvrdog i mekog
PVC-a. Nain funkcionisanja ureaja prikazan je na Slici 3-31.

Slika 3-31. Postrojenje za toplo granuliranje (Amut)

1-dvopuni ekstruder; 2-alat za izradu niti granulata; 3-granulator za dobijanje granulata; 4-pogon
granulatora; 5-komora za suenje granulata

Na pljosnatom ili krunom alatu izlazi termoplastina masa, koju odseca no paralelan
sa osovinom. Posle odsecanja, jo vrue i meko zrnevlje granulata pada u komoru, a odatle se
otprema preko transportne duvaljke u rashladni spiralni transporter ili u jedan povrinski
hladnjak.
Izrada granulata pod vodom
Postupak izrade granulata pod vodom koristi se za izradu granulata od PEMG-a i PP-a
za vee proizvodne kapacitete. Alat i rotacioni noevi nalaze se u kadi sa temperiranom vodom
i na taj nain voda slui za transport i za hlaenje granulata. Posle uklanjanja vode, granule se
sue pomou ventilatora.

3.1.3.2. Meanje, gnjeenje i valjanje

Meanje je pomona operacija kojom se postie da smea ima, na svakom mestu, istu
prosenu veliinu delia, isti proseni hemijski sastav i istu temperaturu. Prema nameni i vrsti
materijala koji se mea upotrebljavaju se razni tipovi meala. Izbor maina za meanje u
industriji vetakih materija u velikoj meri zavisi od agregatnog stanja smese.
Gnjeenje. Ukoliko se radi o jako viskoznim tenostima, plastinim masama itd.,
postupci meanja nisu dovoljni da se postigne homogenizovanje mase. U tom sluaju
upotrebljava se postupak kod kojeg se delovi jedne mase silom utiskuju u delove druge mase,
tj. delovi smese se jedni od drugih otrgnu i ponovo spajaju. To je tzv. meanje. Kod ilavih
- 53 -

plastinih masa, za ovakvo utiskivanje treba upotrebiti dosta veliku snagu i takvo meanje se
naziva gnjeenje. Osnovni tip gnjeilice je tzv. Z gnjeilica. Dve rotacione osovine, u obliku
slova Z, kreu se razliitom brzinom u suprotnom smeru. Ovakvo mealo ima dvostruke
zidove za grejanje ili hlaenje, a prazni se posebnim ureajem za iskretanje.
Valjanje je radna operacija homogenizacije i eliranja plastinih masa, a odgovarajue
maine nazivaju se dvovaljci. Dvovaljak se sastoji od dva paralelno postavljena valjka. Valjci
su izraeni od kokilnog liva velike povrinske tvrdoe. Okreu se suprotno jedan prema
drugom. Dimenzije valjaka kreu se od 400x800 do 700x2200 mm. Valjci se iznutra greju
parom, toplom vodom ili elektrino, a hlade se vodom. Dvovaljci se upotrebljavaju kod
prerade PVC-a, celuloznog acetata i eventualno kod prerade polietilena (Slika 3-32.).

Slika 3-32. Valjanje

a-dodavanje svee meavine; b-plastifikacija (eliranje); c-skidanje mase

3.2. Prevlaenje metala plastinim masama

Prevlaenje metala plastinim masama vri se u cilju zatite metala od korozije,
estetskog izgleda ili higijenskih potreba. Prevlaenje metalnih predmeta plastinim masama
moe se vriti sledeim postupcima:
-

uronjavanjem u fluidizirani prah termoplasta,

raspraivanjem hladnog praha termoplasta na zagrejani predmet,

plamenim raspraivanjem praha pomou pitolja za metaliziranje,

nanoenjem tene disperzije ili rastvora polimera raspraivanjem,

uronjavanjem metalnog predmeta u tenu disperziju i

nanoenjem praha termoplasta u elektrostatikom polju.

Posebni znaaj ima tehnika kontinuiranog oblaganja elinog lima PVC-om debljine
od 0,13 do 0,75 mm. Oblaganje se moe izvriti s jedne ili s obe strane lima postupcima:
-

lepljenjem valjane folije i

oblaganjem pastom ili prahom.

U oba sluaja vri se lepljenje, odnosno zavarivanje PVC-a na zagrejani lim koji
prolazi izmeu gumenih vijaka.

- 54 -

3.2.1. Nanoenje plastinih masa na metale potapanjem u prah plastine

mase
Metalni predmet na koji treba da se nanese prevlaka plastine mase se najpre zagreje
na viu temperaturu od temperature topljenja date plastine mase. Potom se zagrejan predmet
stavi u komoru u kojoj se nalazi prah, ili se pak prah duvanjem nanese na predmet pomou
pitolja.
U svakom od ova dva sluaja viak praha plastine mase se uklanja pomou vazduha
pre nego to se predmet stavi u pe radi topljenja mase i nagraivanja prevlake. Jedna takva
instalacija sastoji se od dve pei izmeu kojih se nalazi jedna komora. S jedne strane pei u
kojoj se vri predgrejavanje predmeta, nalaze se klizajua pokretna vrata i poto se predmet
zagreje, on se dovodi u srednju omoru u kojoj se na isti nanese plastina masa, a potom
predmet dovodi u zadnju komoru u kojoj se vri topljenje praha i njihovo ovravanje. Kroz
sve tri komore pokretanje predmeta vri se pomou jedne ine, tako da se ceo proces odvija
kontinualno.
Kad se ovaj nain rada uporedi sa pricanjem plastinih masa, on je gotovo bez gubitka
materijala i sa njim se mogu plastine mase nanositi i na uplje proizvode to nije sluaj kod
rada pricanjem.
U svakom sluaju oba navedena postupka rada ne obezbeuju tano regulisanje
debljine sloja i ravnomernosti prevlake, posebno kod konstruktivno komplikovanih predmeta.
Ovi nedostaci se mogu ukloniti jedino primenom fluidiziranog sloja plastinih masa.

3.2.2. Nanoenje plastinih masa u obliku disperzije

Nanoenje plastinih masa na metale moe se vriti iz disperzija. Rad se izvodi
pricanjem pomou obinih pitolja. Tu se u stvari najpre prah plastine mase disperguje u
nekom pogodnom tenom medijumu.
Ova tehnika rada moe se veoma uspeno primeniti za nanoenje polietilena, trifluor
monohlor etilena i tetrafluor etilena na metale.

3.2.3. Nanoenje plastinih masa na metale postupkom pricanja

pricanje plastinih masa na metale izvodi se pomou pitolja.
S obzirom da termoplastine plast-mase omekavaju postepeno u irokom
temperaturnom intervalu, to je za njihovo nanoenje potrebna prilina koliina toplote koja e
ih otopiti i spojiti u jedan kontinualan i homogen spoj. Po hlaenju mase, ista zadrava iste
fizike i hemijske osobine, tako da nagraena prevlaka ima osobine estica plastine mase od
koje je izgraena.
Meutim, termostabilne plastine mase se takoe pri zagrevanju tope, ali one
ovravaju usled hemijskih reakcija koje se odigravaju u masi pod dejstvom temperature, a da
bi se i sa njima dobio homogen ravnomeran sloj potreban je i odgovarajui pritisak. Kako je
promena pritiska kad se radi metodom pricanja nemogua, to se i termostabilne plastine
- 55 -

mase za ove svrhe ne upotrebljavaju. Termoplastine mase koje se koriste za ove svrhe moraju
biti u obliku to sitnijeg praha. Pigmentiranje praha vri se u svim moguim bojama u toku
same proizvodnje praha, ili se pak izvodi naknadno meanjem pigmenata i praha date plastine
mase.
Od dosad korienih najbolji se pokazao pitolj Schori kod koga se lako kontroliu
uslovi pricanja, protok gasova, brzina kretanja estica, itd. Karakteristika pitolja je njegov
automatski rad. Pri radu se moe koristiti svaki zapaljivi gas, ali se kao vrlo dobar pokazao
propan. Za prenoenje estica praha upotrebljava se vazduh pod pritiskom. Brzina nanoenja
mase pitoljem podesi se tako da se za vreme od 25 do 30 sekundi tri puta prevue ploa
dimenzija 10 x 20 cm debljinom od 0,8 do 1,0 mm polietilena.
Debljina sloja zavisi od debljine materijala, duine dodira materijala sa podlogom i
temperature zagrejanog predmeta. Ako se za vreme rada masa ne stopi, onda treba pitoljem
prelaziti sporije, nastojei da rastojanje povrine od pitolja bude uvek 35 do 40 cm. Nasuprot
tome, ako masa gori, tj. pregreva, treba pitoljem po povrini bre prelaziti.
Za pricanje uz primenu plamena mogu se upotrebiti polietilen, poliamid, triokol,
metakrilati.

- 56 -

POGLAVLJE 3
SAVREMENI POSTUPCI PRERADE POLIMERNIH MATERIJALA
1. UVOD
Nezaustavljiv tehniki napredak postavio je i pred tehnologije prerade polimera nove zahteve.
Proizvodi s podruja informatike, telekomunikacija i biotehnike ne mogu se zamisliti bez
polimernih materijala.
Opseg proizvodnje polimera nesumnjivo mora pratiti stope rasta u svim sverama proizvodnje.
U svetu, tokom 2002. godine proizvedeno oko 155 miliona tona plastinih materijala1 (od ega
2,4 miliona tona duromera)2 i 16 miliona tona kauuka3. U prvih deset godina ovog veka
oekuje se porast potronje polimernih materijala uz proseni godinji rast od 5,5 %. Oekuje
se da e proizvodnja plastinih materijala dostii 2010-te godine brojku od 230 miliona tona, a
2020. 380 miliona tona4. Razlog su tome poboljani uslovi ivota i dalja uspena zamena
drugih vrsta materijala. Dananja potronja plastike u Zapadnoj Europi iznosi 94,8
kg/stanovniku, a 102 kg u SAD5. Porast prerade i potronje plastike i ostalih polimernih
materijala ima za posledicu razvoj novih i poboljanje postojeih tehnologija prerade i porast
proizvodnje maina i pratee opreme.
Suvremene proizvode je nemogue zamisliti bez polimernih materijala, a razvoj novih
proizvoda, i postavljanje novih zahteva na ve postojee imaju za posledicu porast potronje
polimernih materijala, razvoj novih postupaka prerade i unapreenje postojeih, kao i porast
proizvodnje opreme.
2. TANKOZIDNO INJEKCIONO BRIZGANJE
Potreba za tankozidnim proizvodima pojavila se paralelno s razvojem ureaja za mobilnu
telekomunikaciju i prenosnih elektronskih ureaja za koja su zahtevana to laka i tanja
plastina kuita. Tankozidno injekciono brizganje (e. thin-wall injection molding) postupak je
bez kojeg se danas ne bi mogla ni zamisliti masovna proizvodnja sloenih medicinskih,
optikih, elektronskih, biotehnikih i automobilskih delova, a posebno razliitih proizvoda i
delova mikro veliina6. Smanjivanje, pak, debljine zida otpreska ve je dugo godina i cilj
konstruktora injekcionog brizganja delova jer ono dovodi do utede materijala i smanjenja
trokova proizvodnje7, to je npr. posebno izraeno u prehrambenoj industriji koja sve vie
primenjuje tankozidnu ambalau. Mogue je rei kako tankozidni delovi (otpresci) pronalaze
primenu na sve vie podruja i sve vie zamenjuju klasine plastomerne otpreske.

N. N.: An analysis of plastics consumption and recovery in Europe, APME, Brussel, Summer 2003.
N. N.: World plastics supply 2002 2010, Pardos marketing, pardos.marketing.free.fr/24.htm, 01.10.2003.
3
N. N.: Business Plan of ISO/TC 45 Rubber and rubber products, ISO/TC 45 N 6519 Rev, 19.09.2003.
4
F. Pardos: Forecast for the World Plastics Industry to 2020, Plastics Engineering 11(2000), 53.
5
N. N.: Global business trends, partners, hot products, Plastic data source, plasticsdatasource.org/global.htm,
01.07.2003.
6
N. N.: Thin-Wall Injection Molding Processes, http://pec.engr.wisc.edu/research/ research_008.html,
15.04.2003.
7
P. Stblein: Thin-wall Technology in the Mobile Phone Industry, KU-Marketing, Informationssysteme,
Leverkusen, 1997
2

- 57 -

Jedna od estih primena tankozidnih otpresaka su usmerivai elektrinih vodova ija je

debljina zida 0,5 mm (slika 1). Kako bi se otpresak takvih karakteristika mogao izraditi
postupkom injekcionog brizganja, polimerni materijal mora imati zadovoljavajua reoloka
svojstva. Meutim samo to nije dovoljno. Veliku panju treba posvetiti konstrukciji otpreska,
3

konstrukciji kalupa za injekciono brizganje, i samom postupku injekcionog brizganja8.

Slika 1. Usmerivai elektrinih vodia

Postavlja se pitanje gde je granica izmeu tankozidnog i klasinog injekcionog brizganja.
Otpresci koji pripadaju skupu konvencionalnih ili standardnih, izrauju se u polju debljina zida
2,03,2 mm. Klasini tankozidni otpresci imaju debljinu zida 1,22,0 mm. Za
proizvodnju otpresaka te debljine zida koriste se standardni polimerni materijali. Otpresci
debljine zida manjih od 1,2 mm pripadaju kategoriji specijalnih tankozidnih otpresaka koji
zahtevaju i specijalne polimerne materijale, preciznije maine za brizganje i paljivije voenje
procesa injekcionog brizganja brizganja. Predvia se kako e u bliskoj budunosti debljina
zida veine tankozidnih otpresaka biti manja od 0,5 mm.
Postupak injekcionog brizganja tankozidnih plastomernih proizvoda po pravilu se posebno ne
razlikuje od klasinog postupka injekcionog brizganja pri kojem se polimerni materijal
potrebne smiue viskoznosti ubrizgava iz jedinice za pripremu i ubrizgavanje u temperiranu
kalupnu upljinu9. Ipak, ovaj postupak predstavlja veliki tehniki izazov jer pritisci pri ovakvoj
-1

preradi dostiu i do 150 MPa, a smiue brzine do 20 000 s . Stoga se najvee razlike u
odnosu na klasine postupke injekcionog brizganja pronalaze u uslovima prerade, mainama i
alatima.
Potrebno je napomenuti kako smanjivanje debljine zida otpreska nije mogue bez dodatnog
rada na usavravanju ubrizgavalica i alata. Prednosti koje ima tankozidno injekciono brizganje
kao npr. poveanje proizvodnosti, smanjenje utroka materijala, bri ciklusi i smanjenje mase
otpresaka opravdavaju dodatna ulaganja.
Debljina zida otpreska i zahtjevi koji se postavljaju na materijal tog otpreska obrnuto su
proporcionalne veliine, to znai to je tanji zid to su zahtevane vrednosti pojedinih svojstava
materijala vee. Materijali iz grupe plastomera koji se koriste za tankozidno injekciono
brizganje odlikuju se visokim vrednostima udarne radnje loma, vrstoe, zadovoljavajue
postojanosti pri povienoj temperaturi i dimenzione tanosti. Uz ta svojstva, bitna su i njihova
tehnoloka svojstva10. Naime, za injekciono brizganje tankozidnih plastomernih otpresaka
8

N. N.: Thinwall Technology Guide, www.geoplastic.com/resins/techsolution/ technifacts.html

I. ati: Uvod u proizvodnju polimernih tvorevina, Drutvo plastiara i gumaraca, Zagreb, 1990.
10
S. Schulten, J. Seesing: Cockpit to Satisfy Stringent Demands, Plast Europe 8/99, Leverkusen, 1999.
9

- 58 -

karakteristino je usko polje parametara prerade. ak i ako su otpresak i alat (kalup)

optimirani za tankozidno brizganje, jo uvijek postoje potekoe pri definisanju parametara.
Jedan od razloga je ve spomenuti visoki pritisak ubrizgavanja, zbog ega ubrizgavalice rade
na svojim gornjim granicama. Stoga je kod ovog postupka potrebno posvetiti posebnu panju
parametrima prerade, a i samom izboru ubrizgavalica.
Pri konstruisanju kalupa za injekciono brizganje tankozidnih plastomernih otpresaka potrebno
je imati na umu dve vane injenice. Prvo, pritisak ubrizgavanja polimerne mase u kalup moe
biti vrlo visok i drugo, mogu nastati problemi s izbacivanjem otpreska iz kalupa zbog
smanjene krutosti. vrstoa kalupa, sistem za izbacivanje, vrsta i raspored ua i kanala za
temperiranje, odluujui su faktori od kojih zavisi vreme ciklusa injekcionog brizganja. Ne
treba napominjati da uteda od recimo samo jedne sekunde u seriji od 1.000.000 komada znai
utedu od 1.000.000 s, a to je priblino 18 radnih dana s radom u dvije smene.
3. VIEKOMPONENTNO INJEKCIONO BRIZGANJE
Postupak viekomponentnog injekcionog brizganja (e. multi-component injection molding)
razvijen je zbog potrebe da se jedan proizvod izrauje zbog funkcionalnih i/ili estetskih
razloga od vie razliitih polimernih materijala i/ili razliitih boja. Njime se prave proizvodi za
svakodnevnu upotrebu kao to su razliita pakovanja za potrebe prehrambene industrije,
igrake, delovi kunih aparata, telekomunikacionih ureaja (slika 2) i niz drugih
konstrukcionih delova kao to su to gumeni leajevi, prigunice, elementi za bravljenje ili
klizanje, tokovi i sl.11 Ovim se postupkom izrauju npr. poklopci zadnjeg svetla na vozilima
ije su komponente razliiti plastomeri i istovremeno su razliitih boja.

Slika 2. Proizvodi dobijeni viekomponentnim injekcionim brizganjem

Viekomponentnim injekcionim brizganjem mogue je povezati vie funkcija u jednom
proizvodu (npr. nainiti proizvode koji istovremeno priguuju udare i vibracije i pogodni su za
dranje), poboljati kvalitet proizvoda i sniziti ukupne proizvodne trokove. Mada ovaj
postupak zahteva skuplju opremu i kalupe, zbog toga to se izbegavaju dodatne operacije, npr.
sklapanje i meuskladitenje delova kao i niz pomonih ureaja, isplati se pri velikoserijskoj
proizvodnji.

11

F. Johannaber: Advanced Processing of Thermoplastics by Injection Molding, Savjetovanje Primena i preradba

plastike i gume, Drutvo za plastiku i gumu, Lovran, 30.09. i 01.10.1998.

- 59 -

Do sada je razvijeno nekoliko varijanti viekomponentnog injekcionog brizganja12:

dvokomponentno, trokomponentno, viekomponentno i injekciono brizganje sa dvostrukom
koaksijalnom mlaznicom s iglastim zatvaranjem.
Pri postupku viekomponentnog injekcionog brizganja primenjuje se ubrizgavalica s dvije ili
vie jedinica za zagrevanje, a komponente se ubrizgavaju svaka kroz posebno ue uzastopno
jedna iza druge. Nakon ubrizgavanja prve komponente u kalup i izrade predoblika, kalup se
dovodi u drugi poloaj gde mu se izvlaenjem ili pomeranjem jezgra povea kalupna upljina
u koju se kroz drugo ue ubrizgava druga komponenta. Slika 3 prikazuje dvokomponentnu
ubrizgavalicu u L-izvedbi, a slika 4 mogue poloaje jedinica za ubrizgavanje kod
etvorokomponentnih ubrizgavalica.

Slika 2. Shematski prikaz dvokomponentnog injekcionog brizganja s rotirajuim kalupom

Slika 3. Ubrizgavalica za izradu dvokomponentnih otpresaka u L-izvedbi

12

N. N.: Multi Component Injection Molding, http://www.lkt.uni-erlangen.de/forsch/thermo/f-hartw-e.htm,

23.05.2003.

- 60 -

Slika 4. Mogui poloaji jedinica za ubrizgavanje kod etvorokomponentnih ubrizgavalica 13

Pri izboru materijala treba se pridravati iskustvenih pravila o meusobnoj adheziji
plastomera, a kako mora doi do toplinske difuzije jednog plastomera u drugi, poeljno je
ubrizgati drugi materijal pri vioj temperaturi taljevine.14 Mogue je povezivanje krutih i
savitljivih materijala u jednom otpresku ili, pak, koristiti kombinaciju vie krutih materijala. U
viekomponentnom injekcionom brizganju mogu se kombinovati razliiti plastomeri,
plastomeri i elastoplastomeri, plastomeri i elastomeri, kao i plastomeri i silikoni.15 Pri izboru
kombinacije polimernih materijala treba paziti da s jedne strane odgovaraju zahtevima
proizvoda, a s druge strane mora se, istekom ivotnog veka proizvoda, moi to jednostavnije
odvojiti kako bi se materijali mogli reciklirati.16
Konstruktori kalupa za viekomponentno injekciono brizganje, s obzirom na komplikovanost
kalupa, moraju biti ukljueni u razvoj proizvoda od samog poetka, ime se sniavaju trokovi
i skrauje vreme razvoja. U zavisnosti od otpreska, kalupi za viekomponentno injekciono
brizganje mogu imati 25 kalupnih upljina i odgovarajui broj ua. U upotrebi su
rotirajui kalupi, translacioni kalupi, i kalupi sa izvlaenjem jezgra17 (slike 2 i 5). Kalupi za
viekomponentno injekciono brizganje su, zbog povlaenih ili kliznih jezgara 7080 %
skuplji od uobiajenih.

Slika 5. Shematski prikaz dvokomponentnog injekcionog brizganja s izvlaenjem jezgra18

4. INJEKSIONO BRIZGANJE SA DUVANJEM
Injekciono brizganje sa duvanjem se koristi za proizvodnju upljih izradaka. esto se
poistoveuje s postupkom ekstruzionog duvanja, meutim, debljina zida koju je mogue
13

N. N.: Multinject - Injection Moulding Machines for Multcolour and Multicomponent Technology,
KraussMaffei, KraussMaffei Brochures and Videos, 2003.
14
http://www.wilden.com/frame_werkzeug_automatisierungstechnik_english.html, 29.05.2003.
15
N. N.: Multi-component Injection Molding, http://www.weidmann-plastics.com/ technologies.htm, 29.05.2003.
16
N. N.: Multi-component Injection Moulding, http://www.poschmann-online.de/en/ zweiktechnik.html
17
N. N.: Two Component Injection Moulding http://dspace.dial.pipex.com/battenfeld/ process_multi.htm,
30.05.2003.
18
J. Avery: Injection Molding Alternatives, Hanser Publishers, Muenchen, 1998.

- 61 -

postii ovim postupkom znatno je vea, dok uplji deo otpreska iznosi 3040 % zapremine
otpreska (kod delova nainjenih duvanjem upljina zauzima vie od 80 % zapremine).19 Ovaj
se postupak esto u literaturi oznaava kraticom GIT (e. gas-assisted injection molding
technology).
Kod injekcionog brizganja sa duvanjem, kao i kod konvencionalnog, rastop se ubrizgava u
kalupnu upljinu s pomou punog vijka. Rastop zapoinje ovrivati na relativno hladnim
zidovima kalupne upljine, a pre nego to je kalupna upljina potpuno ispunjena u kalup se
uvodi pod visokim pritiskom inertni gas (najee azot). Gas potiskuje rastaljeni polimer
prema zidovima kalupne upljine i oblikuje upljinu unutar otpreska (slika 1). Sve se odvija
vrlo brzo, a gas svojim visokim pritiskom, 50400 bara, deluje kao naknadni pritisak.20

Slika 1. Prikaz injekcionog brizganjasa duvanjem

Konstruktori alata moraju vrlo paljivo konstruisati i proizvod i mlaznicu kako bi optimizirali
smer teenja gasa. U protivnom e se putanja gasa usmeriti ka mestima manjeg otpora i prema
tanjim delovima otpreska.21
Najvea prednost injekcionog brizganja sa duvanjem je mogunost izrade otpresaka s
kanalima i drugim upljinama iji zidovi imaju pojaanu krutost ali bez poveanja mase
otpreska. Na ovaj se nain mogu proizvoditi veliki otpresci, vrlo velikih preseka i razliitih
zahtevanih debljina pojedinih zidova. Tu su jo i smanjenje proizvodnog ciklusa, smanjenje
mase otpreska, manja ulegnua na povrini izradka, ujednaenije punjenje kalupne upljine sa
smanjenim naprezanjima, smanjeno vitoperenje optreska itd.22 U zavisnosti od konstrukcije
otpreska utede na materijalu kreu se i do 50 %.23
Pri injekcionom brizganju sa duvanjem gas se uvodi u sredinu kalupne upljine i na taj se
nain postiu upljine, ili na spoljanjem zidu otpreska, potiskujui rastop, i na taj se nain
izrauju razliiti eljeni kanali na otpresku.24

19

J. Avery: Injection Molding Alternatives, Carl Hanser Verlag, 1998

P. Dier, R. Goralski: Gass Assist Injection Molding, http://bauerasia.com/gasaimbook.htm, 03.07.2003.
21
N. N.: Gas Assisted Injection Molding, http://www.gaintechnologies.com/gas-assisted-molding-technique.htm,
03.07.2003.
22
N. N.: Gas Assisted Injection Molding, http://www.gaintechnologies.com/gas-assisted-molding-technique.htm,
03.07.2003.
23
N. N.: Gas Assist Injection Molding, http://bauerasia.com/gas.htm, 03.07.2003
24
J. Avery: Gas Assisted Injection Molding, The North American Legacy,
www.williamandrew.com/download/0791X/0791X_01.pdf, 20.06.2003.
20

- 62 -

Injekcionim brizganjem sa duvanjem najee se proizvode kuita kunih aparata, maina i

televizora, palete za materijal, stolice i stolovi, ruke, automobilski odbojnici i rezervoari za
gorivo, palice za golf i sl.25
Na slici 2 prikazana je uplja ruka nainjena injekcionim brizganjem sa duvanjem kojim je
postignut vii nivo kvaliteta i smanjeni trokovi u odnosu na konvencionalno reenje kojim su
7

izraivane dve uplje ljuske delovanjem podpritiska i zatim vreno spajanje.

Slika 2. Ruka ureaja za ienje visokim pritiskom

5. INJEKCIONO BRIZGANJA POMOU VODE
Postupak injekcionog brizganja pomou vode (e. water-assisted injection molding) gotovo je
identian injekcionom brizganju sa duvanjem, ali se kao medij za izradu upljina i kanala
koristi voda pod pritiskom od priblino 240 bara (slika 1).26

Slika 1. Injekciono brizganje pomou vode27

U odnosu na gas, voda ima neke prednosti. Nije stiljiva, a kako je po viskoznosti vrlo slina
polimernom rastopu, upotrebom vode mogue je oblikovati upljine odnosno otpreske sa
ujednaenijim i glatkijim zidovima veih dimenzija. Kako voda ima i bolju toplotnu
provodnost i toplotni kapacitet mogue je skraenje vremena oblikovanja i ciklusa prerade i do
70 %. Gas se iri smerom najmanjeg otpora, a voda nastoji zadrati smer ubrizgavanja te se
stoga pomou vode lake postie smetaj upljina unutar otpreska.
25

N. N.: Handle for High-pressure Cleaner, http://www.designinsite.dk/htmsider/k0014.htm, 02.07.2003.

P. Maplestone: Water-Assisted Process Shows Promise, Modern plastic, 31(2001)13.
27
N. N.: Special Injection Molding Process, http://www.rwth-aachen.de/ikv/Ww/english.html, 07.07.2003.
26

- 63 -

Nedostaci postupka su zahtevnija izrada opreme koja mora spreiti prerano prodiranje vode u
kalup to moe dovesti do velikog procenta karta (slika 2).

Slika 2. Otpresak nainjen injekcijskim brizganjem pomou vode

Slika 3 prikazuje ruku teniskog reketa nainjenu injekcionim brizganjem pomou vode kojim
je postignuta izuzetna glatkoa unutranjih povrina otpreska.28

Slika 3. Ruka teniskog reketa nainjena injekcijskim brizganjem s pomou vode

Mada je postupak jo uvijek u razvojnoj fazi, 1998. zabeleena je njegova prva komercijalna
upotreba. Jedna nemaka firma odluila je nainiti kolica za samoposluivanje od tri velika
dela nainjena od ojaanog polipropilena. Prvi izbor je bilo injekciono brizganje sa duvanjem.
Meutim, primene injekcionog brizganja pomou vode je prevagnulo zbog skraenja ciklusa
za 70 % (sa 280 s na 68 s) i poveanje proizvodnosti za 3,5 puta. Proizvedena kolica tee 17
kg to je upola manje od metalnih uz istu vrstou.
Slika 4 prikazuje Aquamold, Battenfeldov sistem za injekciono brizganje pomou vode
razvijen u suradnji sa nemakim IKV-om.

28

F. Johanaber, W. Michaeli: Handbuch Spritzgiessen, Carl Hanser Verlag, 2001.

- 64 -

Slika 4. Battenfeldov sistem za injekciono brizganje pomou vode29

6. KOEKSTRUDIRANJE
Koekstrudiranje (e. coextrusion) je naziv postupka prerade plastinih masa pri kojem se
kombinuje nekoliko razliitih materijala.30 Radi se o modifikovanom obliku ekstrudiranja,
postupku pri kojem se brizganjem rastopljenog polimera kroz mlaznicu proizvode beskonani
gotovi proizvodi ili poluproizvodi. Brizgani polimer ovruje u ekstrudat. Meutim, kako
najee ni jedan polimerni materijal ne moe svojim svojstvima zadovoljiti svim upotrebnim
zahtevima koji se postavljaju pred proizvod, esto je nuno proizvesti kompozitne materijale,
nainjene od dva ili vie materijala. Tako se proizvode koekstrudiranja filmovi, folije, ploe ili
profili sa 2 do 7 slojeva31. Na slici 1 prikazan je sedmeroslojni film namenjen pakovanju
hrane.
Vieslojni filmovi i boce imaju posebno mesto u prehrambenoj industriji. Prvi sloj dolazi u
direktan dodir sa hranom, film mora biti nepropusan za tenosti i vazduh, mora tititi proizvod
od UV zraenja i preteranog svetla. To sve se postie kombinacijom vie materijala upravo u
postupku koekstrudiranja.32

Slika 1. Sedmoslojni koekstrudirani film za pakovanje33

29

M. Knights: Water Injection Molding Makes Hollow Parts Faster, Lighter,

http://www.plasticstechnology.com/articles/200204fa1.html, 03.07.2003.
30
E. G. Fisher: Extrusion of Plastics, Plastics and Rubber Institute, London, Boston, 1976.
31
I. ati: Uvod u proizvodnju polimernih tvorevina, Drutvo plastiara i gumaraca, Zagreb, 1990.
32
N. N.: Downgauged Puncture Resistant Film has Excellent Uniform Thermoforming Properties,
http://www.dupont.com/packaging/apsprint/ap0049.html, 08.07.2003.
33
N. N.: Coextruded Film Line, www.packagingdigest.com/ProductNews/ 0201product_news.html, 08.07.2003.

- 65 -

Kod koekstrudiranja se upotrebljavaju specijalno konstruisani alati kao nadogradnja

ekstruderima kojih treba onoliko koliko ima slojeva u koekstrudiranom proizvodu. To znai
kako je veliki deo ve postojee opreme za izradu crevnog filma ili razliitih profila
upotrebljiv i u postupku koestrudiranja. Slika 2 prikazuje koekstruder za izradu sedmoslojnih
filmova.

Slika 2. Sedmoslojni koekstruder34

Primena koekstrudiranja smanjuje trokove, podie proizvodnost i smanjuje koliinu otpada.
Naime, ponekad su zahtevana svojstva materijala za odreeni proizvod takva da im ne moe
udovoljiti jedan polimerni materijal pa ak ni smesa razliitih polimernih materijala
ekstrudiranih u jednoslojnom filmu. Ukoliko su, pak, polimerni materijali nekompatibilni tada
ni prevlaenje nije mogue. Stoga se kombinovanjem nekoliko razliitih polimernih slojeva
postiu bolja funkcionalna, zatitna ili dekorativna svojstva. Razvoj polimernih materijala,
opreme, i potreba za vieslojnim proizvodima rezultirali su sve veom primenom ovog
postupka.35
Na primer. u Francuskoj su troslojne, ekstruzionim duvanjem nainjene boce za kratkotrajne
prehrambene proizvode gotovo potisnule jednoslojne, a od 1996. u upotrebi su i estoslojne.
Ove su se boce pokazale izuzetno dobrim za ouvanje kvaliteta prehrambenih proizvoda.36
7. PULTRUDIRANJE
Pultrudiranje (e. pultrusion) je kontinualni postupak proizvodnje kompozitnih profila
konstantnog poprenog preseka. Radi se o postupku prerade kompozitnih materijala sa
izuzetno niskim trokovima koji se sve vie primenjuje na podruju mainogradnje,
brodogadnje i graevinarstva, uz godinju stopu rasta od oko 20 %.37
Linija za pultrudiranje sastoji se od sistema za rukovanje sa namotajima vlakana, ureaja za
natapanje vlakana smolom, naprave za predoblikovanje profila, alata za zagrevanje, sistema za
izvlaenje i rezanje (slika 1).38

34

N. N.: Coextrusion Lines at PPI, http://www.polymers-ppi.org/coextrusion/, 23.05.2003.

N. N.: Coextrusion, http://www.dow.com/polyolefins/ap/process/coextrusion.htm, 11.04.2003.
36
N. N.: The french example, http://www.eltex-milk.com/info/0,2862,1001,00.html, 08.07.2003.
37
N. N.: EPTA-European Pultrusion Tehnology Association http://www.pultruders.com, 15.12.2000.
38
N. N.: The Pultrusion Process, http://www.mcsr.olemiss.edu/~melackey/pultrusion.html, 21.05.2003.
35

- 66 -

Slika 1. ematski prikaz linije za pultrudiranje

Proces zapoinje odmotavanjem vlakana s kalemova i voenja prema kadi za njihovo
natapanje smolom. Na tom putu vlakna natopljena smolom prolazi kroz napravu za
predoblikovanje u kojoj se ona rasporeuju na eljeni nain. Tako oblikovani profil prolazi
kroz zagrejavani elini alat, oblika eljenog proizvoda. Tokom prolaska profila kroz alat
zapoinju polireakcija i umreivanje to ima za rezultat ovrivanje ojaane duromerne
smole.39
Naposletku, ojaani i umreeni profil, konanih dimenzija i definisanog poprenog preseka
izlazi iz alata. Kontinuirano kretanje tokom procesa omoguuje sistem za izvlaenje. Nakon
toga profili se reu na eljenu duinu pomou automatizovane pokretne testere.
Na slici 2 ematski je prikazan presek pultrudiranog profila.

Slika 2. ema pultrudiranog profila

Jedna od glavnih prednosti pultrudiranih profila mogunost je prilagoavanja njihovih
svojstava zahtevima kupca i to na sledee naine:
-

menjanjem vrste i sastava smole, a uobiajeno se koristi epoksidna smola (EP),

nezasieni poliesteri (UP) i vinil-esterska smola, i

menjanjem vrste, udela i rasporeda vlakana u profilu pri emu se najee

upotrebljavaju staklena vlakna i to E i S staklo i ugljena vlakna.

Time se postiu:40

39
40

izuzetna koroziona postojanost prema delovanju raznih agresivnih medija i

atmosferilija,

visoka vrstoa i ilavost,

The Pultex Pultrusion Global Design Manual, Creative Pultrusions, Inc., Rushden Northants, 2000.
N. N.: Pultruded Product Offerings, http://www.pultrude.com/product.html, 23.05.2003.

- 67 -

niski trokovi odravanja (ukoliko je odravanje uopte potrebno),

jednostavna montaa,

niska gustoa (povezano s time i masa, niski trokovi transporta i olakano rukovanje i
manipulacija),

izuzetna elektrika i toplotno-izolaciona svojstva,

nemagnetinost, i

postojanost pri povienim temperaturama.

Pultrudirani kompozitni profili primenjuju se u:41

-

graevinarstvu (membrane, titnici kablova, delovi rashladnih tornjeva, razne

reetkaste konstrukcije, reetkasti podovi i platforme, nosai, stepenita, fasadne ploe,
vatrootporna vrata),

automobilima (lisnate opruge za srednje teka i teka vozila, delovi autobusa, koione
obloge),

u irokoj potronji (lestve, delovi rasvetnih stubova),

u postrojenjima za proiavanje otpadnih voda (delovi proistaa, delovi kanala),

u elektroindustriji (nosai elektrinih vodova, razni delovi elektromotora, stubii

elektrinih ograda, antene), itd.

Na slici 3 prikazani su neki primeri pultrudiranih profila.

Slika 3. Primeri pultrudiranih profila

8. NAMOTAVANJE

Namotavanje (e. filament winding) je delimino automatizovani postupak proizvodnje upljih,

relativno tankih, ojaanih kompozitnih predmeta.42 Veina proizvoda cilindrinog je oblika
poput cevi, no mogui su i drugi oblici, npr. rezervoari i razliite posude pod pritiskom. Na
ovaj se nain izrauju krila aviona i tapovi za golf. Unutranja povrina ovih predmeta je
glatka dok je spoljanja hrapava.43
41

N. N.: Capabilities brochure, Creative Pultrusions INC.,Rushden Northants, 2000.

42

I. I. Rubin: Handbook of Plastic Materials and Technology, John Wiley & Sons, Inc., New York, 1990.
43
N. N.: Filament Winding, http://designsite.dk/htmsider/p0100.htm, 08.07.2003.

- 68 -

Najvaniji korak tokom procesa namotavanja je uranjanje vlakana u polimernu matricu i

namotavanje oko rotirajueg trna44 (slika 1). Ovravanje se obino vri pri povienoj
temperaturi u posebnoj pei ili pomou infracrvenih grejaa bez delovanja vazduha. Trn se
uklanja nakon zavrenog ciklusa ovravanja ili se ostavlja kao unutranja obloga
proizvoda.45

Slika 1. ematski prikaz postupka namotavanja

Vlakna mogu biti u obliku rovinga, vrpci ili monofilamenta koji su impregnirani smolom u
koju je dodano ubrzavalo neposredno pre namotavanja na trn pa se u tom sluaju radi o tzv.
mokrom namotavanju. U postupku suvog namotavanja vlakna su predimpregnirana, a dobiveni
proizvod se esto koristi kao predoblik u postupku injekcionog brizganja smola (e. resin
transfer molding, RTM).46
Slika 2 prikazuje nekoliko proizvoda nainjenih postupkom namotavanja.

Slika 2. Proizvodi nainjeni postupkom namotavanja 47

Oprema za namotavanje moe se kontrolisati pomou raunara, a izrauju se maine sa 2 do
12 osa okretanja.

44

L. White: Filament Winding: Beyond the Symmetrical, Advanced Composites 2(1987)1, 30-35.
N. N.: Filament Winding, www.vetrotexeurope.com/fabrication_processes/re_filwind.htm, 08.07.2003.
46
N. N.: Industry Overview: Filament Winding, http://compsitesworld.com/sb/ov-winding, 08.07.2003.
47
N. N.: Trivavit Filament Wound Products, www.trival-kompoziti.si/ang/winding.htm, 08.07.2003.
45

- 69 -

Slika 3. Dvoosni i troosni ureaj za namotavanje za izradbu cijevi ili spremnika 48

Trokovi postupka namotavanja vrlo su niski, a mogu se izraivati proizvodi u malim i velikim
serijama. Veina preraivaa u ovu svrhu nabavlja standardne polimerne materijale koje je
katkada potrebno malo modificirati, dok drugi pak razvijaju vlastite.
9. EKSTRUDIRANJE MIKROCELULARNIH PENA
Kako na vanosti sve vie dobivaju to laganiji proizvodi dobrih mehanikih svojstava
razvijaju se razliiti postupci za izradu penastih proizvoda, a jedan od njih je ekstrudiranje
mikrocelularnih pena. Voenje procesa ekstrudiranja mikrocelularnih pena od kristalnih
plastomera, poput polipropilena (PP), znatno je tee u odnosu na ekstrudiranje pena od
amorfnih plastomera. S jedne strane je topivost CO2 u PP-u manja nego u polistirenu (PS).
Stoga su za postizanje homogenog rastopa potrebni vii pritisci tokom prerade. S druge strane
sa snienjem temperature rastopa se poveava topivost pene. Da bi se zadovoljila oba uslova,
meavina rastopa i pene homogenizira se i hladi u statikoj mealici. Za regulaciju potrebnog
protoka rastopa i pritiska pridodata je na svaku stranu statike mealice po jedna pumpa (slika
1). Pri tome je drugom pumpom odreen protok i pritisak rastopa u alatu, ime je omogueno
postizanje pritisaka i do 500 bara.

Slika 1. Ekstrudiranje mikrocelularnih pena 49

48

N. N.: Become an Industrial Leader with Intrared Filament Winding Equipment,

http://www.intradtech.com/EN/ptr3.html, 08.07.2003.
49
W. Michaeli et al.: Extrudierte Schume: Herstellung und Weiterverarbeitung, 21. Int. Kunststofftechnischen
Kolloquium. IKV Aachen, 27.02. - 01.03.2003.

- 70 -

10. BRIZGANJE NA POLEINU PRIPREMKA NAINJENOG OD KOMADIA

PRIRODNE ILI UMETNE KOE
Postupak direktnog brizganja staklenih vlakana na poleinu dekorativne folije, tekstila ili
runo lepljenu kou na prethodno pripremljenu podlogu, ve je uobiajeni postupak prerade
posebno u automobilskoj industriji.50 Kako bi se izbeglo runo lepljenje koe na podlogu
razvijen je postupak direktnog brizganja na poleinu pripremka nainjenog od komadia
prirodne ili vetake koe (slika 2). Od ostataka koe prvo se izrauje folija koja po izgledu,
mirisu lii na kou. Pripremak se razapinje u okvir prese i na njega se direktno presuje
polimerni rastop ojaan dugim staklenim vlaknima.

Slika 2. Brizganje na poleinu pripremka od prirodne ili vetake koe

LoWaRi POSTUPAK
Sendvi elementi za konstrukcione elemente mogu se izraivati razliitim postupcima prerade.
U poslednje vreme posebna se panja posveuje smanjenju utroka smole i punila (ojaala).
Jedan od takvih postupaka je LoWaRi postupak razvijen na IKV, Aachen51. Najznaajnija
novost kod tog postupka je primena trodelnog kalupa umesto do sada uobiajeno primenjivane
vakuum folije. Potrebni gornji i donji deo kalupa pri tome se mogu s pomou creva pod
pritiskom pomerati u odnosu na postavljenu ispunu u kalupnoj upljini (slika 3). S pomou
vakuum pumpe odzrauje se kalupna upljina i ispuna, te se ubrizgava potrebna koliina
smole. Po zavretku ubrizgavanja sputa se gornja polovina kalupa i smolom se ravnomerno
natapa ispuna. Nakon zavrenog umreavanja proizvod se vadi iz kalupa. Ovim postupkom je
mogue izraivati ojaane ravne ili zakrivljene proizvode s obostranom visokokvalitetnom
povrinom. Postupak je pogodan za male i srednje serije.

50

G. Kaufmann, B. Klotz, K. Volckmann: Hinterprgen von flchigen Teilen mit empfindlichen

Dekormaterialien, Kunststoffe 88(1998), 1376-1380.
51
S. Heilmann: Optimierung des Ein-Schuss-LoWaRi - Verfahrens zur Herstellung von FVK - Sandwich Bautailen, Unverffentliche Diplomarbeit am IKV, 2001.

- 71 -

Slika 3. LoWaRi postupak

INJEKCIONO BRIZGANJE S DEKORIRANJEM
Injekciono brizganje s dekoriranjem postupak je izrada delova koji se sastoje od plastomerne
folije na ijoj poleinu je injekcionim brizganjem formirana podloga koja slui kao nosei dio.
Time se, minimalnim brojem koraka u toku izrade, postupkom injekcionog brizganja izrauju
dekorirani delovi (slika 4). Najprije se vri predoblikovanje folije, koja se potom ulae u kalup
za injekciono brizganje tako da se na njenu poleinu ubrizgava polimerni rastop. Na taj se
nain spoj dekorirane folije i podloge ostvaruje bez meuspoja. 52

Slika 4. Injekciono brizganje s dekoriranjem

OBLIKOVANJE MIKROSTRUKTURIRANOM FOLIJOM
Sve su ei zahtevi za izradom delova injekcionim brizganjem otpresaka s
mikrostrukturiranom povrinom. Pri tome posebno je zahtevna izrada delova velikih povrina
sa 3D mikrostrukturom. To se nastoji postii primenom mikrostruktuiranih folija na poleinu
koje se ubrizgava polimerni rastop (slika 5). U zavisnosti od vrste materijala od kojeg je
nd
52

M. Wielptz: In-mold film decoration - Process and new application opportunities, Proceedings of the 2
International European Conference Injection Moulding 2001, Copenhagen, Denmark, 2001.

- 72 -

izraena folija i vrsti materijala otpreska, ako je potrebno, folija se moe odvojiti od podloge.
53

Slika 5. Oblikovanje mikrostrukturiranom folijom

INJEKCIONO IZVLAENJE
Pri izradi proizvoda dekoriranih povrina posebno se pogodnim pokazao postupak injekcionog
izvlaenja. Prednosti tog postupka su nii pritisci prerade to ima za posledicu manje
optereenje dekorirajueg materijala. Ukoliko se radi o izradi tankozidnih proizvoda
dekoriranih folijom s dugim putevima teenja rastopa taj postupak dobiva jo vie na znaaju.
Pri tome se sam proces moe odvijati uzastopno, selektivno ili istovremeno (slika 6). Taj
postupak omoguuje postizanje izuzetno tankih zidova dekoriranog otpreska. 54

Slika 6. Injekciono izvlaenje

53

W. Michaeli: Die Zukunft der Kunststoffverarbeitung, Clusterland 2002 - Jahrestagung der o. ClusterInitiativen, Linz, 02.10.2002.
54
S. Galuschka: Hinterspritztechnik - Herstellung von textillackierten Spritzgieteilen, Dissertation an der
RWTH Aachen, 1994.

- 73 -

DIREKTNO UPENJAVANJE U UBRIZGAVALICI

S obzirom na injenicu da se gotovo svi plastomeri mogu upenjavati postupakom direktnog

upenjavanja u ubrizgavalici dobiva na sve veoj vanosti. Postupak je prvi put predstavljen
2000. godine. Danas je svaku ubrizgavalicu koja raspolae mlaznicom sa zatvaranjem mogue
opremiti dopunskom opremom za direktno upenjavanje (slika 7). Za tu je svrhu nuno u
cilindar za rastop ugraditi torpedo koji ima spoljanji zid nainjen od poroznog sinterovanog
metala. Unutranja strana zida cilindra za rastop takoer je nainjena od sinterovanog metala.
Time je omogueno dovoenje penila kroz porozni zid cilindra i torpeda u rastop. Po potrebi
se za postizanje homogene raspodele penila u rastopu moe primeniti i statika mealica, koja
se postavlja iza torpeda u smeru teenja rastopa.

Slika 7. Direktno penjenje u ubrizgavalici55

55

W. Michaeli et al.: Spritzgieen - Entwicklung producktspezifischer Spritzgietechnologien, 21. Int.

Kunststofftechnischen Kolloquium. IKV Aachen, 27.02. - 01.03.2003.

- 74 -