Antika filozofija

Nastala je na tlu Stare Helade. To je izvorna i samonikla filozofija.

Deli se na 3 perioda:
1) Fiziko-kosmoloki (predsokratski) 7. i 6. vek p.n.e. do 450.
godine p.n.e.
2) Klasini period (450-400. p.n.e.)
3) Helenistiko-Rimska (338. (Bitka kod Heroneje) 529. godine)
Poslednji filozof u antikoj filozofiji je bio Boetije. Zvali su ga poslednji
Rimljanin.

1 Fiziko-kosmoloki period
Filozofi ovog perioda bavili su se pitanjima kosmosa i prirode. Iz ega je
svet nastao? Dele se na ontoloke moniste i ontoloke pluraliste.
Ontoloki monisti:
1. Miletska kola
2. Elejska kola
3. Heraklit iz Efesa
Ontoloki pluralisti:
1. Pitagorejci (Pitagora i Filolaj). Pitagora je prvi sebe nazvao
filosofosem (ljubiteljem mudrosti). U osnovi sveta, po njemu, lee
brojevi.
2. Atomisti (Leukrip i Demokrit). Smatraju da osnovu sveta ine atomi
koji se kreu pravolinijski kao kapi kie u praznom prostoru.
3. Empodokle U osnovi sveta lee 4 elementa: zemlja, voda, vazduh
i vatra.
4. Anaksagora Smatra da su prapoeci svega homeomerije.
Najfinije i najistije seme je nus ili um. On je nepokretan, ali daje
impuls ivotu tako da se sve stvari kreu po njemu.

1.1 Miletska (Jonska) kola

Nastala je u polisu Milet, na maloazijskoj obali Helade. Njen osniva je
Tales, a uenici Anaksimandar i Anaksimen. Mileani su zaetnici
filozofije prirode. Za njih je priroda magna mater (velika majka) iz koje sve
nastaje.
Osnovne karakteristike filozofije prirode:
1) Naivni materijal
2) Hilozoizam (hile materija, zoe ivot: ivotovodna mat)

Mileani su formulisali pojam bia, inicirali problem kretanja i naslutili

problem saznanja.

1.1.1 Tales
Prvi evropski filozof koji je posumnjao u mitsku i religijsku sliku sveta. ta
lei u osnovi kosmosa/svega postojeeg? Smatrao je da je to voda. Za
njega je svaki fluid voda, pa ak i krv. Zemlju je zamiljao kao plou koja
pluta na vodi. Bio je vrstan poznavalac astronomije, geografije i
geometrije. Uz Pitagoru je bio najbolji matematiar stare Helade. Kau da
je irinu reke raunao ne prelazei je, a visinu drveta na osnovu senke. Bio
je i veliki prorok. 558. godine pre Hrista predvideo je pomraenje sunca.
Tvorac je kalendara od 365 dana. Spoznaj sebe. Ne ini drugima ono
to im zamera.

1.1.2 Anaksimandar
Napisao je prvo filozofsko delo o prirodi. Smatra se (pra)ocem geografije
jer je prvi izradio geografsku kartu i kartu nebeske sfere. Za njega je
praiskon, praseme, prauzrok beskrajna i beskonana supstanca. Apejron
je u kvalitativnom smislu neodreena, a u kvantitativnom beskrajna i
beskonana. Kako sve(t) nastaje? U osnovi nastajanja lee suprotnosti,
toplo i hladno. Smatra se i zaetnikom teorije evolucije jer je govorio da
oveka nisu stvorili Bogovi, ve da su ljudi nastali od ribolikih bia.

1.1.3 Anaksimen
Smatra da je prauzrok svega bezgranini vazduh. U osnovi nastajanja lee
suprotnosti, razreivanje i zgunjavanje. Razreujui se vazduh postaje
vetar, a zgunjavajui se postaje voda, zemlja, kamenje, vatra.

1.2 Elejska kola

Nastala je u polisu Eleji, u junoj Italiji. Njeni predstavnici su: Ksenofont,
Parmenid, Zenon iz Eleje i vojskovoa Melis sa Samosa.
Elejska filozofija se odlikuje visokim dometima u oblastima apstraktnog
miljenja. Elejci su pokrenuli jednu od najtraenijih filozofskih i naunih
problema problem kretanja.

1.2.1 Ksenofont (580 485)

Sve to jeste je jedno ili Bog. Ksenofont smatra da u osnovi sveta lei
jedno (Bog ili priroda).

1. Teizam Bog postoji.

2. Ateizam Bog ne postoji.
3. Deizam Bog postoji samo kao pokreta, a kasnije se sva deava
po zakonima prirode.
4. Panteizam Bog i priroda su jedno te isto.

1.2.2 Parmenid (540 480)

Najpoznatiji Elejski filozof. Osniva je Elejske kole. Bivstvo jeste, a
nebivstvo nije. Ovo znai da je sve bivstvo i da nema praznog prostora.
Za njega je bivstvo neunitivo, nevidljivo i nepokretno. Ne kree se jer mu
nita ne nedostaje, jedino rotira oko svoje ose.

1.2.3 Zenon (490 430)

Najbolji Parmenidov uenik. Uiteljevu tezu da nema kretanja dokazao je
aporijama (orsokak).
Navodi oko 40 aporija. Najpoznatije su:
1.
2.
3.
4.

Dihotomija
Ahil i kornjaa
Stadion
Strela

1.3 Heraklit (540 480)

Jedan od najslavnijih filozofa. Napisao je delo o prirodi od koga je sauvao
samo 126 fragmenata.
Na osnovu njih se izvode 3 uenja:
1. O logosu Logos znai re, razlog, misao, miljenje, um, boanski
um, red, zakon, smisao. Po Heraklitu, u kosmosu vlada logos. Filozofi
svojim mikro logosom razotkrivaju skriveni smisao logosa i valjanim
i smisaonim govorom to saoptavaju drugim ljudima.
2. O bivstvu - Ovaj svet je isti za sve nas, nije stvorio ni jedan ovek i
ni jedan bog, ve je bio, jeste i bie veno iva vatra koja se s
merom pali i s merom gasi. Po Heraklitu, u osnovi sveta lei veno
iva vatra. Ona se razliito tumai. Za Aristotela je to bivanje, za
Hajdegera je to vreme ili temporalnost. Heraklitovo shvatanje vatre
se protivi drugom principu termodinamike po kome se svi oblici
energije pretvaraju u toplotu, ali je u saglasnosti sa teorijom o
prvobitnom prasku (BIG BANG) kojim je nastao kosmos koji je zatim
pulsirao u ogromnim vremenskim ciklinim promenama.
3. O dijalektici Po Heraklitu, sve to jeste ili postoji nije ni bivstvo ni
nebivstvo nego bivanje promena, kretanje, postajanje i nestajanje.

Platon je ovaj stav formulisao kao Panta rei Sve tee, sve se
menja.. U tom smislu, Heraklit kee Ne moemo kroiti dva puta u
istu reku, jer ona tee Sunce je uvek i neprestano novo. Heraklit
smatra da iz borbe jedinstva i suprotnosti nastaje svet u kome vlada
harmonija.
Pojam dijalektika potie od starogrke rei dialog (govor, razgovor).
Predstavlja uenje po kome se stvarnost nalazi u neprekidnosti,
stalnom nastojanju, razvoju i nastajanju. Njena sutina je kretanje i
nita nije veito osim kretanja. U subjektivnoj dijalektici se
usaglaavaju dve suprotnosti stava, dva razliita miljenja. Njen otac
je Sokrat. U objektivnoj dijalektici se govori o kretanju i menjanju
i razvoju stvarnosti. Po Hegelu, njen otac je Heraklit.

2 Antropoloki period
Glavni filozofski problem postaje ovek. Kako postii sreu? ta su
vrline? Kakvo je ovekovo poreklo?

2.1 Sofisti
Umni i zasluni Heleni Homer, Hesoid, Orfej, Herodot. Bavili su se
problemima i pitanjima oveka, dok su pitanja kosmosa i prirode ostala u
drugom planu. Doprineli su razvoju filozofije, dijalektike, retorike i eristike.
Dijalektika je vetina u voenju razgovara gde se kroz dijalog
usaglaavaju dva suprotna miljenja. Njen cilj je istina. Retorika je
vetika ubeivanja, a eristika vetina prepiranja. Njihov cilj je pobeda u
razgovoru, pri emu je dozvoljena upotreba svih govornih sredstava,
ukljuujui i la.
Termin sofist ima i pogrdno znaenje. Za Platona su oni mudrijai i
balavice, a za Ksenofonta duhovne prostitutke, jer su svoje znanje
prodavali za novac. Aristotel je namerne logike pogreke nazvao
sofizmima. Sofisti se dele na starije i mlae. Stariji su: Protagora,
Gorgija, Hipija, Prodik i Antifont, a mlai: Isokrat, Alkidam, Pol,
Trasimah, Kritija i Kalikle.

2.1.1 Protagora (481 411)

Najpoznatiji sofista. Napisao je dela o istini, Bogovima, bivstvu, dravi itd.
ovek je merilo svih stvari. Onih koje jesu da jesu i onih koje nisu da
nisu. Ovaj stav se dvostruko tumai. Ako je pod pojmom ovek mislio na
prirodno bie, onda je re o humanizmu, jer ljudi opaaju stvari kad jesu i
ne opaaju ih kad nisu. Ako je mislio na drutveno bie, onda je re o
etikom relativizmu, jer etike kategorije (dobro, pravedno), kod
razliitih naroda imaju razliito znaenje.

3 Klasini period
3.1 Sokrat (470 399)
Simbol helenske filozofije i prekretnica u razvoju filozofije. Roen je u Atini,
u predgrau Alopeki, od oca Sofroniska, vajara, i majke Fenarete, babice.
Nije nita napisao, ve sve o njemu saznajemo iz dela Platona i
Ksenofonta. Ja znam da nita ne znam. Bavio se filozofskim pitanjima o
vrlini, srei, ljubavi, smrti. itav ivot se borio protiv povrne sofistike
mudrosti. Subjektivnu dijalektiku je usavravao sa sofistima.

Ona se sastoji iz tri faze:

I.
II.

III.

Kritika (ironija) Sofistima bi dokazivao da o temi o kojoj su

diskutovali nita ne znaju, bez obzira na njihovu suprotnu tvrdnju.
Majeutika (babika vetina) Umnim pitanjima, pa ak i
zaobilaznim putem bi datim odgovorom svojih sagovornika izvlaio
ili poraao znanje.
Definicija pojma Definisao bi pojam od koga se polo u
razgovoru.

Nakon Sokratove smrti, njegovi uenici su osnovali tri Sokratske kole.

1. Megarska (Euklid i Eubulid)
2. Kirenska (Aristip; Aristip mlai, erka Areta, Fedar i Hegesija)
3. Kinika (Antisten i Diogen)

3.2 Platon
Jedan od najznaajnijih filozofa antike Grke. Njegovo pravo ime je
Aristokle, ali je ostao poznat pod nadimkom Platon, koji oznaava oveka
irokih lea, ela ili irokog u izlaganju. Na njega su uticali Sokratovo
uenje o pojmu i vrlini, Pitagorino uenje o brojevima, elejsko uenje o
jednom i nedeljivom, Heraklitova dijalektika i orfiko uenje o seobi dua.
Platonova filozofija je objektivno idealistika.
Najznaajnija dela: Gozba, Protagora, Parmenid, Fedon, Zakoni i
Drava.

3.2.1 Teorija ideja

Prevodi se kao uvianje likova (oblika).
Platon je bivstvo podelio na dva sveta:

1. Materijalni (ulno propadljiv)

2. Duhovni (carstvo venih ideja apsolutna lepota, pravda, dobrota,
istina)
Ontologija U Platonovom svetu sve tee i menja se. Zbog toga se on i
ne moe istinito saznati. Zato u bivstvu traimo ono to je veno i
nepromenljivo. Platon je, na osnovu elejskog uenja o nepromenljivosti,
Pitagorinog uenja o broju i Sokratovog shvatanja da je opte vanije od
pojedinanog, doao do shvatanja da su ideje odvojene od materijalnog
sveta. ulni svet je samo senka sveta ideja. Sve ideje su nepromenljive i
vene. Platon je ove svetove povezao pomou tri odnosa (da bi izbagao
otvoreni dualizam): podraavanje, uestvovanje i prisustvo. Sve stvari
podraavaju ideje, stvari uestvuju u idejama i ideje prisustvuju u
stvarima.
Gnoseologija Predmet saznanja je svet ideja. ulni svet je promenljiv i
protivurean. Znanje o njemu je prividno. Pravo saznanje je usmereno na
ideje, a ono se postie dijalektikom, umnim sagledavanjem sveta ideja.
Njegova gnoseologija je teorija seanja, a zasnovana je na besmrtnosti
due. Pre nego to se useli u ovekovo telo, ona prolazi kroz svet ideja, a
kada se useli, sea se onoga to je doivela u svetu ideja. To se naziva
proces saznanja.

3.2.2 Idealna drava

Izloena je u delima Drava i Zakon. Doao je na ideju da bi najbolja
drava bila ona u kojoj sve polazi od pravinosti. Platon izjednaava
drutvo i dravu. Ljudski organizam vri 3 osnovne funkcije: razumsku,
voljnu i ulnu. Tako, u dravi postoje 3 osnovne funkcije, koje vre 3
stalea: upravljai (filozofi), uvari (vojnici) i radnici (seljaci, zanatlije).
Idealna je ona drava u kojoj svako radi ono to najbolje zna i ume. Idealni
broj stanovnika je 5040. Platonova drava se zasniva na kolektivnoj svojini
tj. sve je zajedniko.

3.3 Aristotel
Najpoznatiji filozof antike grke filozofije. Izvrio je sistematizaciju
celokupne grke misli. U Platonovoj akademiji je bio 20 godina. Boravio je i
na dvoru Filipa Makedonskog, gde je vaspitavao i poduavao njegovog
sina Aleksandra. Pred kraj ivota je osnovao kolu Likej, u kojoj je
organizovao istraivanja iz razliitih naunih oblasti. Za 13 godina rada,
napisao je preko 200 dela: Organon, Nikomahova etika, Poetika,
Politika, O dui, Metafizika. Bavio se klasifikacijom nauka, logikom,
uenjem o materiji i formi, umetnosti, moralu i politici.
Aristotelova klasifikacija nauka:
1) Teorijske matematika, fizika i metafizika

2) Praktine etika, ekonomija i politika

3) Poetike gramatika, retorika i poetika

3.3.1 Aristotelova metafizika

Andronik sa Rodosa, sistematizator, je stavio metafiziku iza fizike. Meta
znai iza, a fizis priroda = iza prirode, iza vidljivog. Fizika se bavi vidljivim,
a metafizika nevidljivim delom stvarnosti.
Svoj filozofski sistem je izgradio posluivi se stavovoima iz Filozofije i
Kategorija. Kategorije su najprostije vrste bia, pojmovi koji se ne
mogu svesti jedan na drugi. Naveo je 10 kategorija, ali su 3 najznaajnije:
supstancija, stanje i odnos.
Platonova filozofija je idealistika, a Aristotelova realistika. Aristotel
smatra da postoji prva supstancija materija; a Platon druga
supstancija forma. Po Aristotelu, supstanca je jedinstvo materije i
forme. To jedinstvo daje razliite oblike ili moduse supstancije. Meutim,
ono ne nastaje ni iz ega, ve je ostvarivanje imanentne mogunosti.
Zbog toga, osnovna karakteristika Aristotelove meta(fizike) je entelehija
(razvitak).
Krajnji cilj kretanja materije jeste Bog. On nije transcedentan (onostran),
ve je imanentan (prisutan je u svetu kao energija). Aristotelov Bog nije
stvorio set, ali mu je udahnuo ivot. Njegov Bog ima isti status kao
Anaksagorin nus (um) ili Platonova ideja apsolutnog dobra.

4 Helenistiko-rimski period
Izraz helenizam prvi je upotrebio nemaki istoriar Drojzen. On oznaava
period od 388. godine (kada je Filip Makedonski u bici kod Heroneje
pobedio Grke) do pojave hrianstva. U irem znaenju, oznaava period
od 322. godine (Aristotelova smrt) do 476. (pad Rimskog carstva),
odnosno 529. (car Justinijan ukinuo sve filozofske kole). Centar kulture
nije bila Atina, ve megalopolisi Pergam, Aleksandrija, Rim. Filozofi ovog
perioda su se posvetili praktinoj filozofiji koja je trebala da utei i usrei
oveka.
Najznaajniji pravci:
1. Antiki skepticizam (Piron, Empirik, Karnead, Agripa)
2. Epikurejstvo (Epikur, Titlukrecijekar)
3. Stoicizam
a) Stara stoa (Ksenon, Kleant i Hrizip)
b) Srednja stoa (Panetije i Posejdonije)
c) Rimska stoa (Seneka, Marko Aurelije)
4. Neoplatonizam (Plotin)

4.1 Plotin (205 270)

Rodio se u Likopolju u Egiptu. Filozofiju je studirao u Aleksandriji kod
Amonija Sakasa. 244. godine je u Rimu osnovao filozofsku kolu koja je
stekla veliki ugled. Njegovo glavno delo je Emanacija, gde je
komentarisao Platonovu filozofiju i Anaksagorinu ideju o nusu (umu).
Osnovni pojam Plotinove filozofije je emanacija. Svet nastaje emanacijom
iz jednog.
Postoje tri emanacije:
1. Nastaje nus ili um
2. Nastaje besmrtna kosmika dua
3. Nastaje materija kao zatamljena svetlost
Osnovni cilj ljudske due je distanciranje od svega to je materijalno. To se
postie ekstazom, gde se ovek u zanosu spaja sa sobom. Na taj nain se
postie spokojstvo i mir jo na ovom svetu.
Platonovi nastavljai su bili: Porfirije, Jamblih, Proklo i ena Hipatija.
Ona je bila sjajan matematiar, astronom i vrstan poznavalac Platonove i
Aristotelove filozofije. 415. godine je tragino zavrila ivot, jer su je
linovali hrianski fanatici.

5 Etika uenja antikih filozofa

5.1 Sokrat
Osniva etike. Smatrao je da ljudski ivot ima smisao samo ukoliko se u
njemu ostvaruju moralne i duhovne vrednosti. Mislio je da svaki ovek u
sebi poseduje ulo kojim moe da razlikuje dobro i zlo, ali i unutranji glas
(savest) koji ga opominje i pokazuje mu put na kome se nalaze moralne
vrednosti. Krajnji cilj ivota jesu srea i blaenstvo, a to se postie ukoliko
ovek ivi u skladu sa moralnim naelima.

5.2 Aristip i Antisten

Aristip je osniva Kirenske kole. Definisao je princip individualistikog
hedonizma: to vie uivanja, tim bolje. Njegovo stanovite je
hedonizam trenutka: Vredna su jedino trenutna zadovoljstva.
Antisten, Atinjanin, osniva Kinike kole, ima suprotno miljenje.
Atinjani, klonite se zadovoljstva, jer ovek bez potrebe je Bog.

5.3 Platon

Platonova etika se zasniva na uenju o najviem dobru i na etikopolitikom uenju. Usko je povezana sa njegovom ontologijom i
gnoseologijom. Na vrhu svih ideja se nalazi ideja dobra. Ona je vrhovni
stvaralaki princip. Platon odbacuje hedonistiko gledite. Meutim, ivot
bez zadovoljstva niti se moe podnositi, niti eleti. Zbog toga Platon,
pravo ljudsko dobro odreuje kao meavinu ulnog i razumskog, koja mora
imati svoju prirodnu meru. Nieg previe i nieg premalo.
Platon smatra da postoje 4 osnovne vrline:
1.
2.
3.
4.

Mudrost (filozofi i vladari)

Hrabrost (vojnici)
Razboritost (proizvoai)
Pravednost (svako ispunjuje svoje dunosti)

5.4 Aristotel
Aristotelova etika je izloena u Nikomahovoj etici. On smatra da je cilj
ljudskog ivota srea i blaenstvo. Ono nije povrni hedonizam, niti
materijalno bogatstvo ili slava, ve dobro po sebi. Smatra da je srean
onaj ovek koji je sam sebi dovoljan. Meutim, srea ne pada sa neba, ve
ovek mora da je osvoji. U tom sluaju je njegova filozofija aktivistika.
iveti u skladu sa vrlinom je najvea srea, uivanje i zadovoljstvo. Vrlina
je sredina izmeu dve krajnosti. Biti hrabar znai ne biti kukavica, niti ludo
hrabar. Skromnost je vrlina.
Aristotel razlikuje instrumentalno i pravo dobro. Instrumentalno dobro
nije moralno, jer se ini zarad nekog drugog dobra. inim da mi uini.
Pravo dobro je moralno, ono koje inimo radi dobra kao vrednosti, a ne
radi nekog drugog dobra.