Stabilnost biljnih preparata

Stabilnost preparata ukazuje na otpornost prema razliitim hemijskim, fizikim i

mikrobiolokim reakcijama, koje bi mogle da promene njegove poetne osobine i
to za vreme
transporta, uvanja i upotrebe.
etiri tipa stabilnosti:
- hemijska
- fizika
- mikrobioloka
- terapijska
Stabilnost se esto kvantitativno izraava kao rok trajanja, odnosno, kao vreme
za koje je
predvieno da preparat ostane prikladan za upotrebu pod uslovom da se uva
pod odreenim
uslovima.
Faktori koji utiu na stabilnost:
1) Spoljanji: temperatura, kiseonik, vlaga, mikroorganizmi, katalizatori,
ambalaa,
nain i uslovi uvanja
2) Unutranji: osobine aktivnih i pomonih supstanci, sposobnost nekih supstanci
da
stupe u hemijske reakcije, stepen istoe supstance, farmaceutski oblik
preparata.
Najznaajniji faktori koji utiu na hemijsku stabilnost lekovitih supstanci u
preparatu su pH,
priroda rastvaraa, prisustvo kiseonika, peroksida, vlaga, temperatura, svetlost,
joni tekih
metala.