U svakodnevnom ivotu, kada su nai ciljevi, elje i oseanja suprotstavljeni

ciljevima, eljama i oseanjima drugih ljudi, postoje tri mogua naina kako
moemo reagovati u takvoj vrsti interakcije sa drugima (prijateljima,
lanovima porodice, partnerom, efom itd).
Prvi nain je pasivno reagovanje, odnosno povlaenje, neizraavanje
vlastitih oseanja, odustajanje od svojih elja koje mogu biti u suprotnosti
sa zahtevima i interesima okoline. Ovakav nain reagovanja dugorono
gledano je tetan i samoporaavajui iz razloga to dovodi do frustracije,
oseanja bespomonosti, besa na sebe i posledino smanjenja
samopouzdanja i vere u sebe. Osobe koje su sklone pasivnom reagovanju i
povlaenju su osobe koje veruju da nemaju prava da izraze svoja oseanja
i trae ono to ele od drugih ljudi, naroito od onih osoba koje smatraju
autoritetima. Kada ele da iskau neki svoj stav, miljenje i oseanje (koje
moe biti u suprotnosti sa stavovima, eljama i interesima drugih) ove
osobe oseaju nelagodnost, stid i strah, to ih motivie da se povuku. Ove
osobe veruju i plae se da ako iskau svoje neslaganje i nezadovoljstvo da
e biti odbaene, kritikovane ili da e u nekom momentu odreagovati
preterano agresivno i rei ili uraditi neto to ne ele, zbog ega mogu
doiveti javnu osudu, ponienje i odbacivanje. Odustajanje od izraavanja
sebe, vlastitih elja i oseanja dovodi do trenutnog olakanja (trenutnog
prestanka stida i straha od moguih reakcija drugih) ali ta vrsta dobiti je
mnogo manja od navedenih teta koje ova vrsta ponaanja donosi. Osobe
koje su sklone pasivnom reagovanju su esto socijalno
anksiozne, stidljive, introvertne i imaju probleme sa linim vrednovanjem.
Za razliku od pasivnog naina reagovanja, druga krajnost
predstavlja agresivno reagovanje. Kao i pasivno, agresivno reagovanje
dugorono gledano je samoporaavajue. Osoba koja agresivno reaguje je
sklona da druge ljude vrea, napada (verbalno ili fiziki), manipulie,
obezvreuje, kritikuje i poniava. Ponekad ova vrsta ponaanja dovodi do
eljenog cilja (nametanja sopstvenih stavova, elja i interesa) to

posledino vodi tome da se ova vrsta ponaanja uvruje i postaje

konstantan obrazac ponaanja ovih ljudi. Dugorono gledano to dovodi do
mnogih problema, pre svega naruavanja socijalnih odnosa (gubitak
prijateljstava, mogunost gubitka posla, gubitak bliskosti i potovanja od
strane drugih itd) ali i do naruavanja slike o sebi. Osobe koje su sklone
agresivnom ponaanju i nametanju svojih ciljeva i interesa su esto osobe
koje su narcisoidne, asocijalne, neempatine i sebine.
Trei nain reagovanja predstavlja asertivno reagovanje. Asertivno
reagovanje podrazumeva sklonost da se izraze svoja oseanja (kako
prijatna tako i ona neprijatna, kao to su: neslaganje, nezadovoljstvo,
razoaranje itd), iskau elje, stavovi i ciljevi ali na nain koji ne ugoava i
ne povreuje druge ljude. Samo ova vrsta reagovanja predstavlja zdrav,
samopomaui stil ponaanja u socijalnim interakcijama. Asertivno
izraavanje elja i traenje od drugih ne podrazumeva nametanje i
postavljanje apsolutistikih zahteva drugim ljudima (to je odlika agresivnog
reagovanja). Asertivno ponaanje predstavlja skup socijalnih vetina koje
se ue tokom ivota ili u okviru terapijske situacije (individualne ili grupne).
Za razliku od pasivnog i agresivnog reagovanja, osoba koja reaguje
asertivno jaa svoje samopouzdanje u socijalnim odnosima i to iz nekoliko
razloga:

Kada osoba reaguje asertivno on/ona izraava svoja oseanja, stavove i

elje, ne odustaje od njih i na taj nain dokazuje sebi da ima prava na
vlastitu individualnost i slobodu da zadovolji svoje elje i ciljeve koje je
odabralo/la, a kao posledica toga osoba dokazuje sebi da potuje i uvaava
sebe.
Poto asertivno ponaanje ne podrazumeva napad na druge ljude, osoba
ne osea da time to neto trai ili izraava postupa suprotno od
sopstvenog moralnog sistema vrednosti.

Osoba koja nastupa asertivno je svesna da drugi ljudi ne moraju imati ista
miljenja stavove i vrednosti i zbog toga on/ona se ne mora oseati
besno ako mu/joj drugi ljudi ne izau u susret.
Osoba koja nastupa asertivno ako bude odbijena od strane drugih to ne
doivljava kao katastrofu jer je svesna da neslaganje sa drugim ljudima nije
u vezi sa njegovom/njenom linom vrednou.