You are on page 1of 92

FINANSIJE I FINANSIJSKO PRAVO

JAVNI RASHODI

JAVNI RASHODI - POJAM I SADRAJ


Javni rashodi predstavljaju izdatke koje drava kao cjelina, ili
pojedina drutveno-politika zajednica, ini zbog
zadovoljavanja odreenih drutvenih potreba.
Moderna koncepcija javnih rashoda pristupa javnim
rashodima prije svega izuavajui njihovo ekonomsko i
socijalno djelovanje.
To je rezultat finansijskih akcija drave, usmjerenih u pravcu
postizanja odredjenih ekonomskih ili socijalnih zadataka u
procesu drutvenog i ekonomskog razvoja.

14.12.2014

Teite u izuavanju javnih rashoda prije svega


je na njihovom karakteru i odredjenom
djelovanju u privredi - njihovom
kvalitativnom, a manje kvantitativnom
aspektu.
Ogroman dio sredstava koje drava danas troi
za ostvarivanje odreenih socio-ekonomskih
ciljeva u razvoju ne propada, ne iezava u
nepovrat.
14.12.2014

Najvei dio tih sredstava se samo redisuibuira na razliite


korisnike i u razliite svrhe, a u cilju optimalnog drutvenog
usmjeravanja i najefikasnijeg zadovoijavanja javnih potreba.
Savremena finansijska teorija novu aktivnost i ulogu drzave
uporedjuje s lijevkom kroz koji prolazi znaajan dio
nacionalnog dohotka, ne da bi bio uniten, ve da bi kroz
transfer i usmjeravanje u odreenim pravcima, u zavisnosti od
tekue ili dugorone ekonomske (razvojne) politike, dao
optimalne ekonomske i socijalnopolitike efekte.
Najee su ovde prisutni brojni efekti multiplikujueg
karaktera, s nizom ostalih ,sporednih" delovanja u privredi.

14.12.2014

Javni rshodi se danas u savremenoj finansijskoj teoriji


posmatraju u sklopu cjelokupnog finansijskog mehanizma
privrede i ekonomskih kategorija, mogu se vidjeti iz slijedee
formule:
Y=C+I+G
pri emu je Y - nacionalni dohodak, C- lina potronja, I - neto
investicije i G - opta potrnja.

14.12.2014

MESTO JAVNIH RASHODA U FINANSUSKOJ


TEORJI I POLITICI

Prije nego to preemo na analizu javnih rashoda,


potrebno je razmotriti pitanje da li javni rashodi uopte
spadaju u predmet monetamih i javnih finansija.
U zapadnim teorijama ne vladaju jedinstveni stavovi u
pogledu prouavanja javnih rashoda i njihove veze s naukom o
finansijama.
Jedni smatraju da javni rashodi uopte ne spadaju u predmet
nauke o fmansijama, da se finansije trebaju baviti samo
izuavanjem javnih prihoda.
Drugi, opet, da se nauka o finansijama ne smije ograniti
samo na pitanje javnih prihoda, ve da treba ukljuiti u
prouavanje i javne rashode.

14.12.2014

Meutim unutar ove grupe postoje dva razliita


stava.
Prvi, da je zadatak flnansija na ovom podruu da
samo objasni kakvih sve javnih rashoda ima te da
daje njihovu karakteristiku i nita vie i, drugi, da
nauka o finansijama treba da objasni ne samo vrste
javnih rashoda ve da istovremeno prouava i
probleme, prikladnost i opravdanost pojedinih vrsta
javnih rashoda.
Takva koncepcija i savremeno shvatanje polazi od
funkciJe i djelovanja javnih rashoda u
14.12.2014

privredi, posebno na pojedine ekonomske ciljeve razvoja koje


svaka moderna drava postavlja pred sebe u kraem ili duem
razdoblju.
Kako se radi o tri divergentna gledita treba videti njihovu
ispravnost sa savremenog teorijskog stanovita
Prvi pravac, prema kojem dravni rashodi ne ulaze u predmet
izuavanja nauke o finansijama, potpuno je neopravdan, zbog
toga to utvrivanje javnih priboda i rashoda znai u stvari
preraspodjelu nacionalnog dohotka, a prouavanje pojava i
zakonitosti u vezi s preraspodjelom nacionalnog dohotka
jedan je od osnovnih zadataka nauke o finansijama.

14.12.2014

S druge srane, sto cemo kasnije videti, javni rashodi danas


imaju (od Keynesa) ogrormo znaenje u regulisanju
cjelokupne konjunkture i privrednih tokova uopte, kao i
razvoja proizvodnih snaga, uspostavljanja odreenih
proizvodnih odnosa i dr.
Drugo shvatanje je neto ire, s obzirom da obuhvata
prikladnost, visinu i opravdanost pojedinlh oblika javnih
rashoda, ali ne daje odgovor na osnovna pitanja - djelovanja,
prirode i strukture javnih rashoda.
No, ono je ipak dominiralo sve do pedesetih godina XX vijeka,
da bi, konano, ustupilo mjesto modernom shvatanju javnih
rashoda koje je danas dominantno.

14.12.2014

Samo savremeni pristup istraivanju javnih rashoda


moe pruiti zadovoljavajuc odgovor na pitanja koja
se ve dugo nameu, kao to su: priroda i djelovanje
javnih rashoda, tendencije stalnog porasta, efekti
pojedinih oblika rashoda u reenju i stabilizaclji
privrede i dr.
Javni rashodi dolaze ak u prvi plan. Oni postaju,
konano, jedan od osnovnih faktora finansijskog
mehanizma i usko su povezani s ponaanjem gotovo
svih agtegata.

14.12.2014

10

Upravo izuavanje ovih djelovanja javnih


rashoda na tokove reprodukcije postaje
centralno mjesto finansijske teorije i politike.
Usled toga emo modernim shvatanjima
posvetiti posebnu paznju i dati im
odgovarajuce mjesto, dok emo ostala
(klasicna i neoklasicna) shvatanja razraditi
samo toliko da sagledamo osnovne stavove i
damo odgovarajuu kritiku tih shvatanja.

14.12.2014

11

VRSTE I PODJELA JAVNIH RASHODA


Postoje u finansijskoj teoriji brojne i raznovrsne podjele i
pokuaji klasifikacije rashoda.
Svima im je osnova da pokuaju da izvre diferencijaciju javnih
rashoda, prema njihovim osnovnim karaktenstikama, kako bi
se mogla pratiti straktura i ponaanje.

Drustvene (javne) rashode savremena


finansijska teorija i politika klasifikuje u
nekoliko osnovnih oblika, i to:
I) Redovne i vanredne,

14.12.2014

12

2) Produktivne i neproduktivne, ili rentabilne i


nerentabilne,
3) Funkcionalne (investicione) i transferne,
4) Line i materijalne,
5) Objektivne i subjektivne,
6) Obavezne i neobavezne,
7) Neodloive i odloive i
8) Rashode centralnih i lokalnih organa
Danas je ovu klasifikaciju u potpunosti prihvatila
gradjanska teorija.
14.12.2014

13

1. REDOVNI I VANREDNI JAVNI RASHODI


Podjeli javnih rashoda na redovne i vanredne savremena teorija pridaje
veliki znacaj, s obzirom na teoriju pokrica rashoda. Prema ovim
tezama, redovni rashodi treba da se pokrivaju samo redovnim javnim
prihodima (porezi, takse, prihodi dravnih preduzea i dr.
Redovni rashodi su oni koji se redovno (stalno) javljaju u odredjenim
vremenskim intervalima, obino jednom godinje. Karakteristke i
kriteriji, prema kojima se odreuju, su slijedei:
- obino se unapred mogu predvidjeti,
- visina im je, relativno, stabilna;
- jednom godinje se javljaju u budetima dravnih
institucija.

14.12.2014

14

U savremenim uslovima najmanje je


presudna relativna stabilnost ovih rashoda,
jer vrlo dinamina privreda, brze izmjene
strukture i razvoja drutvenih potreba,
obezvredjenje novca i dr. dovode do
izmjena ovih rashoda iz godine u godinu, s
progresivnim tendencijama porasta

14.12.2014

15

2. Vanredni javni rashodi javljaju se s vremena na


vrijeme u uslovima vanrednih i nepredvidjenih
okolnosti.
Moe se dogoditi da se vanredni rashodi unapred
predvide, ali u manjem obimu od stvarno nastalih (na
primer: odravanje puteva, borbe protiv poplava,
epidemije, poara i sl.).
Osnovna im je karakteristika da su stvamo vanredno
potrebni i da ih je teko unapred predvidjeti i
planirati.
Zato su i dalje prisutni u savremenoj finansrjskoj
teoriji.
14.12.2014

16

2. PRODUKTIVNI I NEPRODUKTIVNI JAVNI RASHODI

Produktivni rashodi su oni koji svojim stvaranjem dovode do


odredjenih proizvodnih efekata u privredi, odnosno do
neposrednog rasta nacionalnog dohotka:
-izgradnja javnih preduzea
-pomo privrednim preduzeima
-izgradnja telekomunikacija
Neproduktivni ili nerenatabilni jer ne dovode neposredno do
poveanja dohotka kako u privredi tako i u dravi
-trokovi administracije
-vojni rashodi
-sudstvo
14.12.2014

17

3. INVESTICIONI I TRANSFERNI JAVNI RASHODI


Investicioni:
Imaju produktivne mamjene i dovode do rasta nacionalnog dohotka
-hidrocentale,
-fabrike
-geoloska istrazivanja
Transferni :
Ne djeluju neposredno na rast nacionalnog dohotka. Njima se vri
prenoenje nacinalnog dohotka kroz njegovu preraspodjelu od jednog
subjekta na drugi:
-invalidnine, pomoci,penzije,socijalna pomoc zdrastveno
osiguranje idr.

Lini
Materijalni rashodi
14.12.2014

18

4. OBJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI JAVNI


RASHODI
U ove rashode spadaju:
-prosvjeta i kutura,
-socijalno staranje,
-zdastvena zastita,
-odbrana
-drzavna uprava i sudstvo,
-komunalne djelatnosti,
-neprivrdne investicije,
-dotacje i subvencije,
Obaveze po zajmovima i garancije,
-obaveze po budzetu
14.12.2014

19

5. OBAVEZNI I NEOBAVEZNI JAVNI


RASHODI
Ovavezni su oni koji se u odredjenom roku
moraju izvrsiti, po ugovoru, zakonu,sudskoj
presudi,
Neobavezni su vezani sa predhodni dogovor,
izglasavanje i dr. a uslovljeni su
samodoprinosom, pozajmicom i dr.

14.12.2014

20

6. NEODLOIVI I ODLOIVI JAVNI RASHODI


Neodloivi su oni koje mora drava na osnovu
ustava ili zakona izvriti (zarade za mjesec dana)
Odloivi su ni joj se mogu na ordedjeno
vrijeme odloiti:
- sportska dvorana
- klizalite i dr

14.12.2014

21

7. RASHODI CENTRALNIH ORGANA I


LOKALNIH VLASTI
Javne potrebe u modernoj dravi
zadovoljavaju pored drzave i nie drutvenopolitike zajednice. Dravi pripada vojska,
sudstvo i drugo, lokalnim zajednicama - mesni
saobracaj, komunalije, kulturne i kolske
ustanove.
Tako rashodi mogu biti BiH znaaja i rashodi
entitetskog, kantonalnog, lokalnog znaaja.
14.12.2014

22

TEORIJE JAVNIH RASHODA

Teorje o mjestu i ulozi javnih rashoda


Klasicna finansijska teorija
Savremena finansijska teorija
Savremena koncepcija javnih rashoda

14.12.2014

24

Klasina finansijska teorija


Klasina teorija obuhvata liberalistiku epohu kapitalizma. Ova
teorija na javne rashode gleda iskljuivo kao neproduktivne
rashode koje drava ini u obavljanju odredjenih funkcija
(sudstavo, sigurnost i zatita gradjana i dr). Ova teorija se
zalae za minimalne funkcije drave i samim tim i minimalne
javne rashode.
Osnove ove teorije dao je A. Smit I D. Rikardo.
-drzava i dravna intervencija i privredi i na trzistu su
nenpotrebni.
Prednost privatne svojie i inicijative je evidentan neosporno.
,,Pririodni poredak,, je gotovo idealan i vjeit.

14.12.2014

25

Klasicna teorija, koja obuhvata liberalistiku epohu kapitalizma, na javne


rashode gleda iskljuivo kao neproduktivne.rashode koje drava ini u
obavljanju odredjenih funkcija (sigurnost, sudstvo, jednaka zatita za sve
gradane, borba protiv monopola i dr.).
Kako se zalagala za minimalne i neophodne funkcije, ova teorija se
istovremeno zalagala i za minimalne javne rashode.

14.12.2014

26

U finansijskoj literaturi je poznata kao teorija


minimiteta javnih rashoda".
Drava se u obavljanju navedenih javnih
funkcija javija samo kao potroa` dobara i
nacionalnog dohotka koje troi u
neproduktivne svrhe, dakle ne stvarajui pri
tome nikakve nove vrijednosti, ne dovodi ni do
ponovnog stvaranja nacionalnog dohotka

Osnove klasine teorije rashoda dao je A. Smith, a zatim


D.Ricardo.Polazei od toga da je prirodni poredak najidealniji,
da je trini sistem gotovo svemoan u realizovanju privrednih
tokova, a kamata osnovni instrument uravnoteavanja, drava
i drzavna intervencija u privredi i na trzistu su nepotrebni.
Prednost privatne privrede i inicijative, u odnosu na javnu, je
evidentna - to nikada ne dolazi u pitanje.
Drava ne treba, niti smije, unitavati taj prirodni poredak",
jer je gotovo ,idealan i vjeit, kao to je, prema njima, idealan
kapitalistiki privatni sistem privreedjivanja.

14.12.2014

28

2. RASHODI U SAVREMENOJ FINANSIJSKOJ


TEORIJI I SITEMU
Moderno shvatanje javnih rashoda u osnovi se razalikuje od
Klasine teorije.
Savremena finansijska teorija obuhvata javne rashode ne kao
neposrednu potronju, ve kao neophodno racionalno
korienje velikog dijela nacionalnog bogastva, odnosno
nacionalnog dohotka.
Drava ne oduzima od privrede ve ulae u nju kroz
preraspodjelu sredstava i djeluje proizvodno na nju.
Poslije velike krize 29-33 xx vijeka i doprinosa Keynza i sve
veim intervencionizmom dave u privrednom razvoju i
stabilizaciji privrede.
Razvijen dravni intervencionizam se jasno ogleda kroz:
1.Jaanje dravnog sektora nad sredstvima za proizvodnju
14.12.2014

29

2. Zahvatanje sve veeg dijela ND od strane drave.


Danas drava zahvata i rasporedjuje 34-53% nacionalnog
dohotka u veini privreda u svijetu, a u nekim industriskim
granama uestvuje sa 87%. (avionska ndustrija, vojno
snadbijevanje i dr.)
3. Preuzimanje odredjenih kljunih grana koje trae novu
tehnologiju i ogromni kapital ( vasionska istrazivanja, melioracije
4.Preuzimanja obaveza iz medjunarodnih ekonomskih odnosa,
politika platnog i trgovinskog bilansa

14.12.2014

30

To je dovelo do novih javnih rashoda i dravne i javne


investicije intervencinizma:
a) drzavne ili javne investicije
b)stimulacija razvoja pojedinih privrednih grana
c) irenje javnog sektora u privredi
d) javni rashodi kao istrumenat razvoja
f) uticaj na kredite banaka, platnog i trgovinskog bilansa
f) rashodi za nezaposlene, socijalna davanja, penzije i dr

14.12.2014

31

Vrijeme poslje velike ekonomske krize 29-33.godine


kada je politika javnih rashoda odigrala velku ulogu u
obnovi privrede i ublaavnja posledica krize, natjerala
je teoriju da potpuno preispita stav u odnosu na
javne rashode i njihovu ulogu i privredi. Tabela

14.12.2014

32

Tako imamo pojavu da su neke zemlje imale u


godinama pre prvog svetskog rata izdatke za
javne rashode u visini 5-10%, dok oni danas
iznose u vecini zemalju gotvo polovinu
nacionalnog dohotka.
UCESCE JAVNIH RASHODA U DRUsTVENOM PROIZVODU

V Brnanija
Njemacka
Belgija
SAD

1910. 1918. 1930.


1950.
1960.
1970.
1977.
1992. 1995.
15,0
25,0 80.0
40,0
25,7
30,6
40,0
53,0
56,0
15,7
27,3
28,9 38,1
39,5
36,6
37,4. 48,0
48,2
9,8
24,2 21,4 28.2
27.1
37,4
42.4 . 47.6
49,1 :.
3.7
.
10,6
8,1
8,2
22,6
25,8
37,0,
38,,0

14.12.2014

33

Ako akumulaciju drave definiemo kao viak prihoda u odnosu na


rashode, i da je,u periodu od 1952-1958. godine direktna dravna
akumulacija zahvatala (15% ) veliki dio akumulacije u Nemakoj, Norvekoj
vedskoj i drugim razvijenim zemljama.
S druge strane, neposredne javne investicje u veem broju ovih zemalja
uestvuju u bruto investicijama sa gotovo 50%.

14.12.2014

34

To sve neminovno dovodi i do bitnih


strukturnih i kvantitativnih promjena u
ponaanju javnog sektora, poveanju fiskalne
presije ili poreskog optereenja i stalnom rastu
javnog duga, a u nerazvijenim zemljama i
estog deficitnog finansiranja ekonomskog
razvoja kroz sistem emisije primarnog novca
(novca centralne banke).
Dravni (javnii) rashodi uestvuju sa vrlo
visokim undeksom u drutvenom proizvodu
svih privreda. Ono se kree izmedju 10% I
64%. To se vidi iz sledee Tabele.

FINANSIJSKI INSTRUMENTI I NJIHOVO PONAANJE U KLASINOJ I


SAVREMENOJ FINANSISKOJ TEORIJI

Klasicna t eorija

Savremena ftnansijska teotjja


Prosperitet

Javni prihodi

Javni rashodi

Utavnotezenost s
rashodima
Uravnatezenost s
rashodima

Monetarni volument
Automatsko
regulisanje i stalna
ravnoteza
Drzavni dug
Nepozat i neprihvacen
Javni radovi
Nepoznati
Budzet
Uravnotezen i godisnje

14.12.2014

Recesija i kriza

Sirenja

Kontrakcija rashodima

Sirenja

Prosirenje

Suavanje

Suzavanje i otplata
Suzavanje i prestanak
Poiitika suticita

Prosirenje

Prosirenje
Prosirenje (otvaranje)
Politika deficita

36

SAVREMENA KONCEPCIJA JAVNIH RASHODA


Moderna koncepcija javnih rashoda odredjuje, prije svega,
njihovu ekonomsko-socijalnu sadrinu, prouavajui rashode
kao sredstva finansijske akcije drave,sraunate na postizanje
odredjenih ekonomskih i socijalnih efekata. U prouavanju
javnih rashoda dolazi u obzir sagledavanje njihovog karaktera i
sadrine, a ne iskljuivo prouavanje kvantitivnih razmjera i
kretanja javnih rashoda.
Klasino shvatanje o dravi, koja samo troi i unitava dio
nacionalnog dohotka, oduzetog od privatnog sektora, u
modemoj teoriji ustupa mjesto realistinom i kompleksnom
pristupu javnih rashoda.

14.12.2014

37

Moderna koncepcija javnih rashoda upravo zbog toga


esto daminantno utie na raspodjelu i preraspodjelu
nacionalnog dohotka.
Opte je prihvaeno gledite da ogromna sredstva
koja drava troi ne propadaju u nepovrat, ne
iezavaju kao neproduktivna, ve se na razliite
naine restituiu (ponovon stvaraju) u privrednom
sistemu u procesu reprodukcije.

14.12.2014

38

Klasino shvatanje o dravi, koja samo troi i unitava dio


nacionalnog dohotka, a duzetog od privatnog sektora, u
modemoj teoriji ustupa mesto realisticnom i kompleksnom
pristupu javnih rashoda.
Moderna koncepcija javnih rashoda upravo zbog toga esto
daminantno utie na raspodjelu i preraspodelu nacionalnog
dohotka.
Opte je prihvaceno gledite da ogromna sredstva koja drava
troi ne propadaju u nepovrat, ne iezavaju kao
neproduktivna, ve se na razliite naine restituiu (ponovon
stvaraju) u privrednom sistemu u procesu reprodukcije.

14.12.2014

39

STRUKTURA UEA JAVNIH RASHODA U DRUTVENOM PROIZVODU*


Ukupni rashodi Kupovina robe Subvencije
12,6
13.3
15,5
14,7
19.3

1,1
2.1
0,9
1,5
1,2

Kamate za
dravni dug
2,9
1,2
0,6
1,8
1.5

18,1
16.7

0,1
1.5

1,3
3,8

Transferna

plaanja

Belgija
Francuska
SR Nemaka
Italija
Svedska

SAD
V. Britanija

* Bent Hansen: Fiscal Policy in Seven Countresis (1955-1965J, OECD. Paris, 1964, str. 127. I 529

14.12.2014

29,1
34,6
30,8
31,9
32,9

25.0
30.3

12,2
18,0
13,8
13.9
10.9

5,5
8,2

40

POLITIKA I DJELOVANJE JAVNIH RASHODA


1. NEUTRALNI I AKTIVNI JAVNI RASHODI
U novije vrijeme posebna istraivanaja se vre radi
sagledavanja u kojoj mjeri javni sektor, preko javnih
rashoda, vri uticaj na ekonomski razvoj, na
stabilizaciju privrede i na redistribuciju dohotka.
U okviru Klasine teorije, istraivanja djelovanja
javnih rashoda u privredi gotovo danijesu ni
postojala. To je noramalna posledica ve poznatog
stava ove teorije u odnosu na javne rashode. Tu lee i
najvee razlike izmedju stare i nove nauke o
finansijama.

14.12.2014

41

Savremena finansijska teorija


Nastankom kenzijijanske ekonomske teorije, od
vremena velike ekonomske depresije
tridesetih godina 20 vijeka, u potpunosti
odbacije tezu o neutralnosti novca i javnih
rashoda i istie stav o njihovom aktivnom
djelovanju u privredi

14.12.2014

42

Neutralnih javnih rashoda nema, niti ih moe biti u privredi.


Vojni rashodi
Naucno-istrazivacki ,
Vojno industriski
Istrazivanja se vre zbog:
1.Djelovanja javnih rashoda na proizvodnju i nacinalni dohodak,
2. Monetarnog ili novanog djelovanja javnih rashoda
3.Konjuturno i stabilizaciono djelovanje rashoda, odnosno uticaja nabavki
drave na trini mehanizam.
4. Djelovanje javnih rashoda na potronju, investicije i zaposlenost
5.Djeovanje javnih rashoda na strukturu javne potronje
6. Prostorni i regionalni efekat javnih rashoda.

14.12.2014

43

2. Oblici dravne intervencije preko javnih rashoda Savremena drzava,


mjerama i instrumentima fiskalne (poreske i budetske) politike inegrira se
i intervenie u gotovo svim oblastima drutveno-ekonomskog socijalnog
ivota.
Javni sektor u industriski razvijenim zemljama, preko javnih rashoda ostvaruje
brojne cijeve i zadatke:
alokativne, redistributivne, stabilizacione i razvojne funkcije finansijske
politike.

14.12.2014

44

3. Monetarano djelovanaje javnih rashoda


U klasinoj teoriji istraivanja monetarnog
djelovanja javnih rashoda nije ni postojalao i
tvrdnja o neutralnosti novca.
Savremena teorija istie koncepciju aktivnog
novca. Javni rashodi su monetarni faktor

-stvaranja novane kupovne snage


-ograniavanja troenja, smanjenja kupovne snage
-rapodjele kupovne snage u privredi
-preraspodjele kupovne novane snage.
4. Djelovanje javnih rashoda na nacionalni dohodak i
proizvodnju.
Prema savremenoj finansijskoj teoriji djelovanje javnih
rashoda na konjukturni razvoj kao i njihovo
inflaciono, odnosno defalciono djelovanje, i izuava
se.

14.12.2014

46

5. Javni rashodi u funkciji finansiranja privrednog razvoja


Drzavni intervrencionizam je u funkciji privrednog razvoja u
svim zemljama a narocito u zemljama u razvoju:
-angaovaje dohotka i akumulacije za privredni razvoj
-finansiranje ekonomske i socijalne infrastrukture
-poboljanje uslova privredjivanja zapoljavanja
-pospjeivanje poljoprivrede,
-poboljanje razvoja izvozne industrje.
-diverzifikacija privredne strukture.

14.12.2014

47

6. Stabilizaciono djeovanje javnih rashoda


Javni rashodi mogu djelovati na poremeaje tipa
inflacija tranje i inflacije trokova.
7. Djelovnje javnih rashoda na potronju, investicije i
zaposlenost
Glavni ciljevi fiskalne i monetarne plitke u savremenim
uslovima ekonomije:
- odravanje pune zaposlenosti i rada kapaciteta
- odraavanje stabilnog novoa cijena
- optimalna stopa privrednog rasta
- uravnoteenost platnog bilansa
14.12.2014

48

STALNI RAST JAVNIH RASHODA


U finansijskoj privredi javlja se tendencija stalnog rasta javnih
rashoda. To je sa stanovita liberalistike politike ekonomije u
poetku tretirano kao neadekvatna stednja javnih sredstava, a
ne kao rasipnitvo.
Kasnije je on osudjen kao stetna posledca sve ireg mijeanja
drave u privredni ivot. Stalni rast javnih rashoda prati stalno
proirenje dravnih funkcija:
- irenje postojeih funkcija
- irenje i razvijanje novih dravnih funkcija
Porast javnih rashoda javlja se u dva oblika:
- apsolutnom normalnom rastu
- realtivnom obliku
14.12.2014

49

UEE DRAVNIH RASHODA U DRUTVENOM PROIZVODU

Belgija
Francuska
Njemacka
Italija
Svedska
V. Britanija
SAD

14.12.2014

1965.
29.1
34,6
30,8
31,9
32,9
30,3
25,0

1970.
34.4
38.1'
33,3
35,4
39.9
37.9
25, 0

1972.
?4,8
38.0
30,9
34.7
43.2
38.1
25,1

1977.
40.5
40.3
34,.2
31.0
52.0
40,0
25,$

1978.
42.4
40.8
39.0
32.2
53.2
47.8
29,2

1990.
44.8
55,0
48,9
46,0
69.0
55,0
37,0

1995.
49,1
56,0
48.2
46.8
69,1
56,0
38,0

1997.

48,3

55,4
44,2

50

Vojni rashodi, vezani za vojni kompleks, postaju


jedan od osnovnih faktora stalnog rasta javnih
rashoda. Samo za nabavku novog naoruanja u
kapitalistikim zemljama godinje se troi 60-70
milijardi dolara (s ueem u nacionalnom dohotku
izmeu 6,2 i 8,8%).
Prioritet vojnih rashoda nad socijalnim i razvojnim
najbolje se vidi na primjeru razvijenih trinih
zemalja. U SAD je, na primjer, za rekonstrukciju
gradova jednog od najtezih problema) troeno od
1966. do 1976. godine 19 milijardi, dok rashodi za
odravanje vojnih snaga i proizvodnju novog oruja
iznose 737 milijardi $.
14.12.2014

51

Na penzije veteranima rata godinje se


isplauje blizu 20 milijardi $, dok kamata
na javni dug ve dostie 75 milijardi dolara.
Na vojne rashode razvijenih zemalja odlazi
oko 30% budetskih rashoda. Slina je
situacija i kod veih razvijenih zemalja.

14.12.2014

52

Najvei dio rashoda moderne drave ine sve vie vojni i transferni
rashodi.
U transferne rashode dolaze prije svega, rashodi za socijalnu i zdravstvenu
zatitu. Socijalno-zdravstveno osiguranje, koje se inae finansira putem
transfemih rashoda drava u veini savremenih drava, obuhvata:

- zdravstveno osiguranje (preventive i lijecnje),


- osiguranje od nesree pri radu,
- osiguranje protiv nezaposlenosti,
- penziono i invalidsko osiguranje,
- zatita porodice i djece,
- pomo socijalno ugroenima,

14.12.2014

53

GRANICE STALNOG RASTA JAVNIH RASHODA


Pred finansijsku teoriju postavlja se znaajan zadatak da ispita
uzroke stalnog rasta javnih rashoda i granice do kojih ovaj rast
moe ii. Ovo pitanje je, koliko-toliko i praktino-politiike
prirode.
U pitanju granica rasta javnih rashoda, a posebno u odnosu na
nacionalni mogu se izdvojiti dva gledita:
1) Stavovi klasine finansijske teorije i
2) Stav savremene teorije.
Razmatiemo posebno, ukratko, stavove klasine teorije, a
zatim neto ire i savremene teorije.

14.12.2014

54

1. KLASIINA TEORIJA RASTA JAVNIH RASHODA

Kasina teorija javnih rashoda polazi od tvrdnje da


mora postojati plafon rashoda, ije prekoraenje, u
krajajem sluaju, moe imati negativan odraz na
dinamiku i strukturu ekonomskog razvoja i socijalnu i
potitiku stabilnost zemlje.
Medutim, u konkretnom odreivanju tog limita klasina gradjanska teorija ne nalazi odgovor.
Njen odgovor se kree u granicama stalnih zahtjeva
za to manjim rastom rashoda, kao i ulogom drave.

14.12.2014

55

Ovakav stav je posledica ve iznesenog ,opteg stava


ove teorije u odnosu na javne rashode (teorija
minimiteta) i njihovu neproduktivnu prirodu
(rasipanje drutvenih sredstava).
Kako su javni prihodi i rashodi trebali uvijek biti
jednaki, kao i ponuda i potranja, odnosno investicije
i tednja (ex ante), to se polazilo od stavova da
poresko optereenje treba da bude to nie, da bi se
dao dovoljan podstrek privatnoj inicijativi kao
generatotu privrednog rasta i stabilnosti.

14.12.2014

56

SAVREMENA TEORIJA STALNOG RASTA JAVNIH


RASHODA
U savremenoj zapadnoj finansijskoj literaturi
poseban znaaj pridaje se istorijski determinisanom
porastu javnih rashoda i interpretaciji Wagnerovog
zakona,njegovoj dijagnozi o porastu znaaja javnih
finansija i dravne intervenciije.
Danas se sve vie postavlja pitanje: da li je evolucija
poveanja rashoda zavrena , dostignutim nivoom
poslednjih decenija ili se ide u susrtet novoj uzlaznoj
liniji javnih rashoda.

14.12.2014

57

I, drugo, da li ce posle njihovog ubrzanog porasta, u


odnosu na nacionalni dohodak posle drugog
svjetskog rata, doi do njihovog opadanja.
0 pitanju plafona, odnosno krajnjem limitu javnih
rashoda, savremena finansijska nauka nije u stanju
da da valjan odgovor.
Istina, mogu se susresti i takva shvatanja (Hok) da je
15% krajnja granica do koje drava smije opteretiti
nacionalni dohodak svojim rashodima.
Dakle, postoje i pokuaji konkretnog procentualnog
utvrdjivanja.

14.12.2014

58

UZROCI RASTA JAVNIH RASHODA

Uzroci stainog rasta javnih rashoda su brojni i vrio raznovrsni.


U finansijskoj teoriji postoje nastojanja da se oni grupiu u
odredjene osnovne tipove.
Prema francuskom teoreticaru Javnih finansija, Gastonu Jezu
(Yez), koji je dao do sada najbolji sistematski pregled ovih
uzroka, svi uzroci resta javnih rashoda mogu se klasifikovati u
dvije osnovne grope:
.
a) Prividni ili fiktivni uzroci,
b) stvarni ili sustinski uzroci.
Razmotriemo zbog njihove specifiirnosti odvojeno ove
osnovne uzroke rasta javnih rashoda u savremenoj teoriji.

14.12.2014

59

a) PRIVIDNI UZROCI RASTA JAVNIH RASHODA


Prividni uzroci su oni kada stalnom rastu javnih rashoda stoji kao
protivtea stalni rast javnih prihoda, tako da ne dolazi do veeg pritiska na
poreske obveznike.
Odnos izmeu javnih rashoda i prihoda ostaje isti, dok visina line
potronje nije ograniena u korist opte potronje.
Stvarni apsolutni porast je takav rast u kojem dolazi do stvarnog
poveanjn rashoda, bez obzira na kretanje i ponaanje izvora (prihoda),
odnosno porasta javnih rashoda u odnosu na porast nacionalnog dohotka,
a uz porast uea rashoda u nacionalnom dohotku.
U prvidne ili fiktivne uzroke Jeze navodi:
smanjenje kupovne snage novca;
promjene u tehnici izrade budeta, i
- poveanje stanovnitva i teritorije zemije.

14.12.2014

60

a)

Pad kupovne snage, novca, odnosno inflacija i rast cijena dovode do


nominalnog raste dohotka, rashoda i budzetskih izdataka uopte. Stoga
smanjenje kupovne snage novca direktno dovodi do nominalnog raste
javnih rashoda, mada stvarni rast ne mora da postoji.
b) Ukoliko su porasle cijene, kao i ostali izdaci, u toku godine za 10%, i javni
rashodi e porasti za navedeni procenat.
b) Kod promjena budetske tehnike, odnosno prilikom prelaska s neto na
bruto budetiranje, svi izdaci i prihodi ulaze u budet (nema vie
medusobnih prebijanja, neto), to dovodi do prividnog porasta budetskih
prihoda i rashoda, do stvarnog porasta ne mora doi.

14.12.2014

61

c) Povecanje stanovnistva i teritorija zemlje obino uzrokuje porast


rashoda, ali je taj porast praen istovremenim porastom prihoda to do
stvarnog porasta rashoda ne mora uopste dode.
Kako su prividni uzroci stalnog porasta javnih rashoda jasni sami po sebi nije potrebno da ih ovde ire obrazlaemo.
Staga emo se ire osvrnuti na uzroke stvarnog porasta javnih rashoda
(stvarni uzroci).

14.12.2014

62

b) STVNARNI UZROCI STALNOG RASTA JAVNIH RASHODA


U stvane ili prave uzroke stalnog rasta javnih rashoda
savremena teorija potencira na vie podruja, s brojnim
pojedinacnim faktorima. Tu spadaju:
a) ekonomski uzroci,
b) Politiki uzroci,
c) Finansijski uzroci.
Svi ovi uzroci dovode do stvarnog porasta javnih rashoda i
efektivnog porasta i optereenja (presije) poreskog
obveznika, te mogu da pogode line rashode i prebacivanja
dijela linih (C) na opte javne rashode (G).

14.12.2014

63

1) EKONOMSKI UZROCI RASTA JAVNIH RASHODA


Ekonomski uzroci porasta javnih rashoda vezani su za stalni rast
produktivnosti rada, drutveno i materijalno blagostanje, ivotni standard,
odnosno stalni rast zelja za potronjom (materijalne, kulture, prosvetne i
sline prirode).
Da bi se potronja mogla zadovoljiti, drzava proiruje svoje funkcije i na ta
podruja. Time dolazi do rasta javnih rashoda.
Savremena drava pristupa izgradnji kola, bolnica, biblioteka, razvoju
socijalnog i zdravstvenog osiguranja i dr. Sve to trai nove rashode i nove
oblike poveanih javnih prihoda.
To je prva podgrupa ekonomskih uzroka. Druga podgrupa je porast
dravne intervencije u pravcu podsticanja regionalnog razvoja, investicija,
izvoza, javnih radova, zaposlenosti i sl. Sve je to vezano za rast dravnog
intervencionizma na ekonomskom podruju (regulisanje ciklinih
kolebanja).

14.12.2014

64

2) VOJNI RASHODI I POLITIKI UZROCI KAO FAKTOR STALNOG RASTA JAVNIH


RASHODA

Poliki uzroci stalnog rasta javnih rashoda mogu biti unutranji


i spoljanji.
Unutranji se prije svega odnose na oblik drutveno-politikog
uredjenja.
U zemljama sa centralizovanim sistemom politiike vlasti
rashodi i po ovoj osnovi bie manji nego u zemljama s veim
stepenom decentralizacije finasija i veom demokratizacijom.
U te uzroke se moe uvrstiti i vea ili manja stabilnost reima u
zemlji. Kod liberalnih reima dolazi do , veih javnih rashoda,
posto aparat nije na dovoljnoj visini", to izaziva i dodatne
rashode.

14.12.2014

65

3) FINANSIJSKI UZROCI RASTA JAVNIH RASHODA

Finansijski uzroci stalnog rasta javnih rashoda vezani su


uglavnom za postojanje javnog duga. Raspisivanje i
monetizacija (prikupljanje sredstava) javnog duga ima karakter
javnih prihoda. Medutim, kada dodje vrijeme vraanja
glavnice i kamate), on se javlja kao rashod - poto ga treba
vratiti.
Ovde je osnovno, kako i u koje svrhe se koristio javni dug.
Ukoliko se neracionalno koristi troi i bez efekta u dohotku,
dolazi do stvarnog porasta javnih rashoda

14.12.2014

66

Isto tako sve vei javni prihodi, i lako dolaenje do


njih, dovodi do lakog i rasipanja javnih prihoda.
Na stvarni rast javnih rashoda djeluje i lako
zaduzivanje drave kod emisione banke u periodu
depresije i krize kada opadaju prihodi, dok rashodi
stalno rastu u procesu sprovodenja stabilizacione ili
anticikline ekonomske politike (uz pojavu
budetskog deficita)

14.12.2014

67

3. OSTALI UZROCI RASTA JAVNIH RASHODA

Pored navedene klasifikacije uzroka rasta javnih rashoda


finansijskog karaktera mogu se navesti jo neki znaajni
faktori:
- Ratna stanje i pripreme za rat
- Stalni proces ubrzane urbanizacije,
- Porast (umnoavanje) broja funkcija drave,
- Stalne inflacione tendencije u svim privredama u svijetu
(rast cijena) i nominalni rast javnih rashoda vezan za
njihov rast.

14.12.2014

68

1) U pogledu ostalih tzroka porasta javnih rashoda, savremena finansijska


politika na prvom mjestu istie znaaj ratnih i mirnodopskih vojnjh
rashoda.Visina ovih rashoda nije uvijek direktno vezana za stanje i
razvoj privrede, ve politike -okolnosti i meunarodnu politiku i druge
odnose.
2) Na javne rashode imaju uticaja, pored ostatog, i demografski moment,
kao sto su: promjena broja stanovnika, struktura i prirast stanovnitva i
dr.
3) Znaajan faktor u formiranju javnih rashoda predstavlja i sistem
raspodjele. Vei nivo raspodjele dohotka, uz nejednako uee razliitih
socijalnih grupa u nacionalnom dohotku, dovodi - pod stalnim pritiskom
zahtjeva masa za intervencijama na socijalnom podruju - do novih
transfernih i drugih rashoda smislu redistribucije dohotka.
Ovi, sa svoje strane, utiu na bujanje ukupnih javnih rashoda. Pri tome treba
imati u vidu i organizovan uticaj razliitih socijalnih grupa.

14.12.2014

69

4) Na kraju treba istaknuti uticaj i administrativnog faktora na

nivo javnih rashoda narocito porast dravnog aparata i


primanja javnih slubenika. Nepotrebne slube se sporo
ukidaju ili ograniavaju (tzv. Perkinsov zakon), a nove se lako
farmiraju, sto dovodi do irenja administracije. Ova tendencija
je gotovo nezavisna od kretanja konjunkture i stope rasta
nacionalnog dohotka.
5) Inflacija je postala hronina bolest svih savremenih
privreda. Razvoj privrede vezan je u vee ili manje stope rasta
cijena. Rast cijena, sa svoje strane dovodi do porasta
nominalnog dohotka i zahvatanja drave radi pokria sve veih
rasboda, nastalih kao posledica porasta cijena.

14.12.2014

70

6) U pogledu ritma javnih rashoda, savremena nauka


narocito podvlaci uticaj promjena volumena javnih
rashoda koji nastaju u nenormalnim periodima kada
izvanredne prilike iziskuju naglo,poveanje javnih
izdataka.
Odnos izmedju opte ekonomske aktivnosti i javnih
rashoda, koji je do tada postojao naruava se. Javni
rashodi premjetaju se na novi, vii nivo. Mijenjaju se
raniija shvatanja o ,,podnoljivom" udjelu javnog
sektora u nacionalnom dohotku.
14.12.2014

71

TEORIJA POKRICA JAVNIH RASHODA


Navedena podjela javnih rashoda (na redovne i
vanredne) od posebnog je znacaja kada se radi o
pokriu rashoda.
Pitanje pokria javnih rashoda je od velikog znaaja s
obzirom na to da se svi rashodi ne mogu initi na isti
nain.
Neki oblici rashoda zahtijevaju specifian oblik
sredstava (javni zajam), drugi redovne prihode
(porezima odnosno zajmovima).
Nekada je postojala zakonitost da se za tacno
odredjenu grupu rashoda rezervisu odredeni izvoti
sredstava.
14.12.2014

72

Centralizacijom sredstava,takva praksa je naputena, mada i


danas postoje neki oblici rashoda kao predodreeni za
odredene oblike sredstava.
Tako se ratni porezi mogu koristiti za finansiranje rata, porez
na promet alkohola za suzbijanje alkoholizma, carine za
stimulaciju izvoza i dr.
U prouavanju sistema pokria javnih rashoda postoje dvije
osnovne teorije:
savremena (moderna) teorija.
klasina teorija,

14.12.2014

73

1. KLASINA TEORIJA POKRIA JAVNIH RASHODA - TEORIJA


RAVNOTEE
Ova teorija, s obzirom na uslove u kojima je nastala i razvijala
se (da navedemo samo neke: ekonomski liberaiizam u
privredi, stalna privredna ravnotea, puna zaposlenost radne
snage i kapaciteta, automatizam trita, polozaj drave kao
cuvara reda, mira i poretka, neutralni novac, javni rashodi kao
neproizvodna potronja nuno zlo" u razvoju privrede),
zahtijeva da se redovni javni rashodi moraju pokrivati samo
redovnim prihodima. Suprotno tome, vanredni rashodi
moraju se pokrivati vanrednim prihodima.

14.12.2014

74

Oni sami moraju biti vie izuzetak i vie suajnost)


moraju se pokrivati vanrednim prihodima.
Ovde se, prije svega, ima u vidu: uvodjenje vanrednih
poreza, inostrana pomo i dr.
Redovne rashode, kao to su plate, anuiteti iz
dugova, treba pokrivati porezima, doprinosima i
taksama.
Samo u siucaju postojanja leteih dugova, dozvoljeno je
odstupanje od navedenog principa, poto je dozvoljeno
njihovo pokrie i vanrednim prihodima.

14.12.2014

75

a) Vanredne, a nerentabilne, javne rashode (poplave, tete od


sue, zemljotresa i dr.) treba pokrivati porezima i drugim
rashodima budeta, a u neredovnim prilikama (rat) i
zajmovima.
Ovde dolazi do izraja, injenica i saznanje da trokove
modernog rata nije mogue pokrivati redovnim prihodima
(porezima), i to, s jedne strane, zbog ogromnih rashoda, a, s
druge, zbog ratne privrede i nemogunosti daljih poveanja
poreske presije.
Tako su trokovi samo drugog svjetskog rata triju zemalja
(SAD; V. Britanija i Njemcke) iznosili 546 milijardi dolara (po
cijenama iz 1941. godine). Od toga samo treina je bila
pokrivena porezimna, a ostatak javnim zajmovima i porastom
novianog opticaja

14.12.2014

76

b) Privredne investicije (rentabilne javne rashode) treba


pokrivati zajmovima, mada treba paziti na
usaglaenost u stvaranju zajmova i investicija. Istina,
ovdjde je potrebo istaknuti da je ova teorija cvrsto
stajala na stanovistu protiv stvaranja vanrednih
javnih rashoda, odnosno njihovog irenja.
Kod upotrebe javnih zajmova polazilo se od naela da
oni olakavaju tereret sadanjoj generaciji, a
optereuju budue i da treba neke zajmove vezati za,
sadanju, a neke prebaciti za buduce generacije.

14.12.2014

77

Prema klasinoj teoriji,upotreba zajmova za pokrie


neproizvodnih rashoda i redovnih rashoda nije
poeljna.
To znai da u periodu krize i recesije drava ne bi
smela da se dopunski zaduuje kod centralne baitke.
Tada drava moe koristi samo dvije mogucnosti:
smanjenje javnih rashoda ili poveanje poreza, da bi
se drlali u ravnotei.
Savremena finarisijska teorija smatra da bi takvi
potezi samo produbili krizu i recesiju, to se stvarno i
dogadjalo tridesetih godina - u periodu velike
ekonomske depresije.

14.12.2014

78

2. SAVREMENA TEORIJA POKRICA JAVNIH RASHODA


Sve novije teorije pokrica, nasuprot klasinoj, polaze
od toga da je za pokrie javnih rashoda svih oblika,
mogue pored poreza upotrijebiti i javne dugove,
odnosno i druge oblike javnih sredstava.
Ovakav stav novije teorije rezultat je analize
privrednog ciklusa kapitalisticke privrede i
podeavanja odredjenih mjera finanasijske politike
pojedinim fazama ciklusa.

14.12.2014

79

Bez ekonomske ravnotee prema modemoj


teoriji, nema ni finansijske ravnotee
(budeta).
Budet postaje vrlo snaan instrument u
ekonomskoj politici.
U pojedinim ciklinim fazama bie potrebno
svjesno predvidjanje deficita u budetu, da bi
se uspostavila ekonomska ravnotea.

14.12.2014

80

JAVNI RASHODI BiH


Javne finansije
U pogledu javnih finansija, globalno govorei, i u
2012. godini nastavljen je trend ograniavanja
potronje, a s ciljem smanjivanja fiskalnog
deficita. Prema fiskalnim planovima, usvojenim
kroz aranman s MMF-om, planirano je da
fiskalni deficit bude na otprilike istom nivou kao
u 2011. (2,5% BDP).

U proloj godini je funkcionisanje Fiskalnog


savjeta BiH bilo efikasnije i sve odluke, nakon
dueg vremena, donesene su konsenzusom.
Pod pritiskom realizacije stand-by aranmana
zakljuenog s MMF-om, budeti za 2013.
godinu u oba entiteta i institucijama BiH
blagovremeno su usvojeni, to nije bio sluaj
u prethodnim godinama.

Za finansiranje budeta u 2012. godini vlasti su


po osnovu stand-by aranmana zakljuenog s
MMF-om obezbijedile 234,2 miliona KM.
Prva trana u iznosu 118,9 miliona KM
povuena je u septembru, a druga trana u
iznosu 115,3 miliona KM u decembru 2012.
godine.

U 2012. godini se biljei blagi pad ukupno


prikupljenih sredstava po osnovu neto indirektnih
poreza i njihov ukupni iznos u 2012. godini je 4,99
milijardi KM, to je u odnosu na 2011. godinu
manje za 7,4 miliona KM (0,15%).
Pri tome je po osnovu PDV-a prikupljeno 3,17
milijardi KM (neto iznos poslije odbitka povrata),
to je za 0,5% vie nego u 2011, a po osnovu
akciza 1,30 milijardi KM ili 2,9% vie nego u 2011.

Na drugoj strani, po osnovu carina prikupljeno


je manje sredstava za 18,5%, putarina za 1,3%
i ostalih prihoda za 1,6%. Pad u pogledu carina
je oekivan s obzirom na dodatno planirano
smanjivanje carina za trgovinu s EU.

Zbog potreba dodatnog finansiranja, vlasti su 2011. odluile da ponu


izdavati dunike vrijednosne papire na domaem tritu i da
tako prikupe sredstva za finansiranje deficita.
U 2012. godini, kao i u prethodnoj, nastavljen je proces finansiranja
kroz izdavanje vladinih trezorskih zapisa (premoavanja problema
vezanih za likvidnost) i obveznica u oba entiteta (ranije emitovane
obveznice su bile namijenjene za regulisanje dugovanja po
razliitim osnovama).
Vlada Republike Srpske u 2012. godini emitovala je trezorskih zapisa u
ukupnoj vrijednosti 95,0 miliona KM, i to u etiri emisije

(26,7 miliona KM u martu, 24,6 miliona KM u julu, 17,1


milion KM u augustu i 26,6 miliona KM u oktobru ).
Trezorski zapisi emitovani u martu su dospjeli na
naplatu u septembru 2012. godine.
Isto tako je i Vlada Federacije Bosne i Hercegovine u
2012. godini emitovala trezorske zapise i to u pet
emisija u ukupnoj vrijednosti od 120,0 miliona KM
(20,0 miliona KM u januaru, 25,0 miliona KM u martu,
15,0 milion KM u aprilu, 30,0 miliona KM u novembru i
30,0 miliona KM u decembru).

Prve tri emisije (januar, mart i april) trezorskih zapisa u


ukupnoj vrijednosti od 60,0 miliona KM su dospjele na
naplatu u 2012. godini.
Uz to, Vlada Republike Srpske je izdala dugorone
obveznice s rokom dospijea od sedam godina u
vrijednosti od 30 miliona KM (23,5 miliona KM u aprilu i
6,5 miliona KM u junu).
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine je izdala obveznica
u vrijednosti od 112,8 miliona KM u tri emisije (80 miliona
KM u maju s dospijeem za tri godine, 12,8 miliona u
augustu s dospijeem za pet godina i 20 miliona u
septembru s dospijeem za dvije godine).

PRIHODI I RASHODI BIH