Seminarski rad

iz fizike

1.

Anomalija vode

2.

Uticaj elektriciteta na covecanstvo

Olena Djenic II2

Anomalija vode
Anomalija je pojava koja je cudna, neobicna ili jedinstvena.
Takodje moze znaciti i odstupanje od vec uspostavljenih pravila
ili trendova.
Voda spade u najpoznatija I najvaznija hemijska jedinjenja.
Opste su poznate osnovne osobine vode kao sto su da ona
mrzne na 0C, da kljuca na 100C i da je led laksi od tecne
vode. Svako zna da je formula vode H2O. Za nas su ove osobine
vode potpuno uobicajene I ne izazivaju nikakve nedoumice.
Medjutim, u poredjenju sa drugim tecnostima, voda je veoma
neobicna supstanca. Do sada je uoceno cak cetrdesetak
neobicnih, anomalnih osobina koje vodu razlikuju od vecine
drugih tecnosti.
Anomalija vode je veoma vazna za zivot svih vodenih stvorenja.

1. Visoka tacka kljucanja

Voda je jedinjenje vodonika I kiseonika, dakle hidrid kiseonika.
Kiseonik pripada Via grupi Periodnog sistema elemenata. Da bi
se uvidelo koliko je tacka vode kljucanja vode visoka, treba je
uporediti sa temperaturom na kojoj kljucaju hidridi ostalih
elemenata iz Via grupe: H2S (sumpor) kljuca na -62C, H2Se
(selen) na -42C, a H2Te (telur) na -20C. Hidrid kiseonika kljuca
na temperaturi koja je za oko sto sedamdeset stepeni visa od
temperature koju bismo ocekivali na osnovu prethodno
pomenutih hidrida. Ovo ukazuje da izmedju molekula u vodi
postoje privlacne sile koje su mnogo jace od onih u slicnim
jedinjenjima drugih elemenata.

2. Visoka taka topljenja

Taka topljenja leda je, uzimajui u obzir hidride drugih

elemenata VIa grupe Periodnog sistema, za najmanje sto
stepeni via od oekivane. Zaista, H2S se mrzne na -83o C,
H2Se na -65o C, a H2Te na -49o C. Na osnovu analogije, taku
topljenja H2O procenili bismo na oko -100o C.

3. Voda se prilikom hlaenja iri

Ogromna veina supstanci se prilikom zagrevanja iri, to jest
smanjuje im se gustina. Obratno, prilikom hlaenja gustina se
poveava. To je sluaj i sa vodom, ali samo na temperaturama
iznad 4o C (tanije: iznad 3,98o C ). Na 4o C gustina vode je
maksimalna, da bi se hlaenjem ispod te temperature
smanjivala.

4. Voda prilikom hlaenja postaje stiljivija

Ogromna veina tenosti prilikom zagrevanja se sve manje
opire promeni zapremine, to jest njihova stiljivost raste.
Obratno, prilikom hlaenja stisljivost se smanjuje. U sluaju
vode stisljivost se usled hlaenja smanjuje samo u intervalu od
100o C do 46o C dok se daljim hlaenjem povecava.

5. Toplotni kapacitet vode ima minimum

Toplotni kapacitet vode minimalan je na 35o C, a raste i
prilikom zagrevanja i prilikom hlaenja.

6. Brzina zvuka u vodi raste sa poveanjem

temperature
U tipinim tenostima brzina zvuka se smanjuje sa poveanjem
temperature, dok je u vodi obratno tj. poveava se i dostie
maksimu na 73o C.

Uticaj elektriciteta na covecanstvo

Pri naelektrisanju trenjem javlja se mogucnost stvaranja
statickog elektriciteta. To se moze primetiti pri skidanju
vunenog dzempera, cuje se pucketanje usled trenja o ostalu
odecu, a u mraku se vide varnice koje skacu izmedju odece.
Nakon duze setnje po tepihu, varnice skoce ako se dodirnu
metalni delovi.
Staticki elektricitet se moze nagomilavati na mestu gde se
stvara, ili na nekom drugom mestu, do koga se prenosi
provodjenjem preko nekog provodnika. Povecanjem kolicine
elektriciteta na nekom mestu, povecava se i njegov potencijal
u odnosu na okolinu. Kada on dostigne kriticnu vrednost, ili se
steknu neki drugi uslovi, dolazi do njegovog praznjenja prema
okolini u vidu varnice.
Ona moze biti uzrok mnogih nezgoda, kao na primer:
-moze da izazove pozar, ili eksploziju u ugrozenim prostorima,
-moze da osteti delove elektronskih kola,
-moze da izazove nesvesne pokrete delove covecijeg tela, zbog
cega moze doci do samopovrede ili povrede drugih, itd.
Staticki elektricitet se, na primer, stvara: pri kretanju nekih
tecnosti kroz cevovode, pri kretanju traka raznih kvaliteta preko
valjaka, pri kretanju coveka u prostorima gde se delovi njegove
odece taru sa drugim povrsinama, pri kretanju automobila, itd.
Kolikom kolicinom elektriciteta ce se naelektrisati neko telo
zavisi, pre svega, od relativne brzine izmedju tarucih povrsina i
njihovog kvaliteta.
Da bi se sprecila pojava varnice, neophodno je spreciti
nagomilavanje elektriciteta, odnosno povecanje potencijala, jer
je sprecavanje samog njegovog stvaranja skoro nemoguce. U
osnovi, postoje dva nacina sprecavanja nagomilavanja

elektriciteta: da se on na nekakav nacin odvede u zemlju ili da

se jonizacijom okolne atmosfere neutralise.