Kontrola kvaliteta

prehrambenih proizvoda
Predavanje 6

6. KVALITET MLEKA I
PROIZVODA OD MLEKA

Sirovo mleko je mleko dobijeno redovnom, neprekidnom i

potpunom muom zdravih, pravilno hranjenih muznih
ivotinja, najkasnije 30 dana pre partusa i najranije 8 dana
posle partusa, koje nije zagrevano na temperaturi vioj od
40C i kome nita nije dodato niti oduzeto.

Obino se pod mlekom podrazumeva

kravlje mleko, dok se mleko drugih
vrsta mora se tano oznaiti
(npr. ovije mleko).

Karakteristika
Mlena mast

Kravlje sirovo
mleko
min. 3,2%

Ovije sirovo
mleko
min. 4,0%

Kozje sirovo
mleko
min. 2,8%

Proteini

min. 3,0%

min. 3,8%

min. 2,5%

Suva materija bez m.m.

min. 8,5%

min. 9,5%

min. 7,5%

Gustina

1,028-1,034 g/cm3

1,034-1,042 g/cm3

1,024-1,040 g/cm3

Kiselost

6,6-6,8SH

8,0-12,0SH

6,5-8,0SH

pH-vrednost

6,5-6,7

6,5-6,8

6,5-6,8

Taka mrnjenja

max. -0,520C

max. -0,560C

max. -0,540C

Sadraj proteina u raznim vrstama mleka

(rezultati diplomskog rada)

Karakteristika
Proteini

Kravlje sirovo
mleko

Ovije sirovo
mleko

Kozje sirovo
mleko

4,65%

6,40%

4,11%

U zavisnosti od broja mikroorganizama, kravlje sirovo mleko

se klasira na:

mleko Ekstra klase - sadri do 100.000 cfu/ml

mleko I klase - sadri od 100.001 do 400.000 cfu/ml
mleko II klase - sadri vie od 400.001 do 1.000.000 cfu/ml

U zavisnosti od broja mikroorganizama, kozje i ovije

sirovo mleko se klasira na:
mleko I klase - sadri do 1.500.000 cfu/ml
mleko II klase - sadri vie od 1.500.000 cfu/ml

Prosean sastav mleka razliitih sisara

(vrednosti date u %)

Vrsta
sisara
ena
Krava
Koza
Ovca
Bivolica
Kobila
Svinja
Zebu
Lama
Kamila
Jak
Sob

Suva
materija

Mast

Belanevine

Kazein

Laktoalb.
Laktogl.

Laktoza

Pepeo

12,5
12,75
13,9
18,5
17,6
10,5
19
15,77
13,45
12,4
18,4
35,7

3,7
3,8
4,4
7,2
7,7
1,6
6,9
6,47
3,15
4,0
7,8
19,7

2,1
3,5
4,10
5,7
4,1
1,90
6,2
4,47
3,90
3,7
5,0
10,9

0,9
2,8
3,30
4,5
3,5
1,30
3,00
8,70

0,5
0,60
1,16
0,98
0,53
0,90
2,20

6,4
4,8
4,40
4,3
4,8
6,40
4,3
3,94
5,60
4,8
5,0
3,6

0,30
0,65
0,80
0,9
0,72
0,34
1,10
0,80
0,70
1,40

Podela i koncentracija belanevina u mleku

Koncentracija u
mleku (g/kg)

Ukupne belanevine
(%, m/m)

Ukupne belanevine
Ukupni kazein
Belanevine surutke
Belanevine omotaa masne kapljice

33,0
26,0
6,3
0,4

100
79,5
19,3
1,2

s1- kazein
s2- kazein
- kazein
- kazein
- laktalbumin
- laktoglobulin
Albumini krvnog seruma
Imunoglobulini
Ostale belanevine (proteoza peptoni)

10,0
2,6
9,3
3,3
1,2
3,2
0,4
0,7
0,8

30,6
8,0
28,4
10,1
3,7
9,8
1,2
2,1
2,4

Belanevine

Vrsta i koliina esencijalnih

aminokiselina u kravljem mleku

Aminokiseline
Leucin
Lizin
Valin
Izoleucin
Fenilalanin
Treonin
Arginin
Metionin
Histidin
Triptofan
Cistin

Sadraj
(g/100 g kazeina)
10,00
8,06
7,47
6,60
5,41
4,30
4,14
3,19
3,02
1,34
0,42

Vrsta i koliina neesencijalnih

aminokiselina u kravljem mleku

Aminokiseline

Sadraj
(g/100 g kazeina)

Glutaminska
Prolin
Asparaginska
Serin
Tirozin
Alanin
Glicin

23,16
11,83
7,45
6,60
5,80
3,41
2,08

Vaniji mikroelementi u mleku (g/l)

g/l

Element
Kobalt
Bakar
Gvoe
Mangan
Fluor
Jod
Selen

0,6
130
450
22
150
130
40-1270

Sadraj makroelemenata u pepelu

Sastojak
Kalijum
Natrijum
Kalcijum
Magnezijum
Hlor
Fosfor

mg/100 ml
mleka

Hemijski
oblik

Uee u
pepelu (%)

140,0
58,0
117,7
12,1
104,5
95,0

K2O
Na2O
CaO
MgO
Cl
P2O5

22,0
8,6
24,3
2,2
28,6
14,3

Soli u mleku

So
NaCl
KCl
KH2PO4
K2PO4
MgHPO4
K3(C6H5O7)

(%)
0,0962
0,0830
0,1156
0,0835
0,0336
0,0495

So
Mg3(C6H5O7)
CaHPO4
Ca3(HPO4)
Ca3(C6H5O7)
Kalcijum vezan
za kazein

(%)
0,0367
0,0671
0,0806
0,2133
0,0465

Vitamini
Rastvorljivi u mastima:
A (retinol) + karotin
D2 (ergokalciferol)
D3 (holekalciferol)
E (95% -tokoferol, 5% -tokoferol i dr.)
Rastvorljivi u vodi:
B1 (tiamin)
B2 (riboflavin)
B6 (piridoksal+piridoksamin)
B12 (kobalamin)
B grupa (niacin, biotin, folna kiselina,
pantotenska kiselina i inozit)
C (askorbinska kiselina)

Mleko je neupotrebljivo za konzumiranje ako potie od

ivotinja:
koje boluju ili se sumnja da boluju od tuberkuloze

koje su zaraene brucelama

koje boluju ili se sumnja da boluju od govee kuge,
slinavke i apa, besnila, ovijih boginja ...
koje su inficirane salmonelama

koje boluju od akutnog zapaljenja vimena

koje slue za proizvodnju cepiva
koje se lee lekovima

 ako je kontaminirano specifinim uzronicima zaraznih

bolesti ljudi
ako ne odgovara optim uslovima
minimalnim bakteriolokim uslovima

iz

propisa

ako sadri ostatke lekova, soli tekih metala i druge

otrovne materije
ako je mehaniki zagaeno primesama
ako je konzervisano hemijskim sredstvima
ako je kontaminirano radioaktivnim materijama
ako su njegova senzorna svojstva promenjena

Mleni proizvodi
pasterizovano mleko i sterilizovano mleko
fermentisani proizvodi od mleka
pavlaka
maslac
maslo
anhidrovana mlena mast
mlaenica
kajmak (skorup)
sirevi i proizvodi od sira
kondenzovano mleko
mleko u prahu i drugi sueni
proizvodi od mleka
surutka

mleni namaz
mleni napici i mleni dezerti
smrznuti dezerti
kazein i kazeinati
koprecipitati

Pasterizovano
mleko

Termiki obraeno mleko:

na visokoj temperaturi uz kratko vreme trajanja

(najmanje 72C u trajanju od 15 s)
na niskoj temperaturi uz due vreme trajanja
(najmanje 63C u trajanju od 30 min)
bilo kojom drugom kombinacijom temperature i vremena
koja daje isti efekat

Osetljivost vitamina na temperaturu pasterizacije

Najstabilniji

B12 (kobalamin)

Stabilni

Niacin, folna kiselina,

pantotenska kiselina, vitamin D i
biotin

Smanjenje za 10%

C (askorbinska kiselina)

Smanjenje do 20% A (retinol), B1 (tiamin) i B2

(riboflavin)
Smanjenje za 30%

E (tokoferol), K (koagulacijski)

Sterilizovano
mleko

Mleko koje je termiki obraeno na visokoj temperaturi uz

kratko vreme trajanja (najmanje 135C u kombinaciji sa
odgovarajuim vremenom trajanja temperature sterilizacije)
tako da nema preivelih mikroorganizama i spora.

Proizvod treba da ostane mikrobioloki stabilan nakon

inkubacije od 15 dana na temperaturi od 30C u
zatvorenom pakovanju ili 7 dana na temperaturi od 55C u
zatvorenom pakovanju.

Sterilizovano
mleko

Termiki obraeno mleko proizvodi se i stavlja u promet

kao:
punomasno mleko
punomasno mleko sa min. 3,50% mlene masti
ekstra punomasno mleko sa min. 4,00% mlene masti a
max. 9,99% mlene masti
nestandardizovano punomasno mleko sa min. 3,50%
mlene masti
delimino obrano mleko sa min. 1,50%, a max. 1,80%
mlene masti
obrano mleko sa max. 0,50% mlene masti

Fermentisani
proizvodi od
mleka

Dobijaju se fermentacijom mleka (kravljeg, ovijeg, kozjeg i

bivoliinog mleka ili njihove meavine) i proizvoda od
mleka. Mikroorganizmi starter kulture moraju biti aktivni do
isteka roka trajanja, osim ako su proizvodi termiki obraeni
nakon fermentacije (tada moraju biti oznaeni sa "termiki
obraeno").
Broj i vrsta mikroorganizama starter kulture zavisi od
specifinosti odreenog proizvoda. Fermentisani proizvodi
od mleka mogu se podvrgnuti procesima aeracije ili
smrzavanju. Mogu im se dodavati aromatini dodaci (voe,
vona pulpa, dem, voni sirup, med, okolada, i dr.),
eeri, zaslaivai i arome. Podaci o udelu aromatinog
dodatka navode se u deklaraciji.

Jogurt
Kiselo
mleko

proizvodi dobijeni fermentacijom

Kefir

Jogurt je proizvod dobijen mleno kiselinskom fermentacijom

simbiotske kulture Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus i
Streptococcus thermophilus.
Kiselo mleko se proizvodi fermentacijom mleka delovanjem razliitih
sojeva bakterija mlene kiseline. Kiselo mleko se moe staviti u promet
kao proizvod dobijen od kravljeg, ovijeg, kozjeg, bivoliinog ili
meanog mleka.
Kefir je proizvod dobijen fermentacijom mleka i proizvoda od mleka
uz dodatak bakterija mlene kiseline i odreenih sojeva kvasaca, ne
manje od 104 u ml. Kefir u prometu moe da ima karakteristino
izboenje ambalae i da sadri ugljenik(IV)-oksid.

Dobija se koncentrisanjem masti iz mleka.

Mora se termiki obraditi.

Pavlaka
- min. 10% mlene masti
- pH-vrednost min. 3,8

Dobija se od pavlake ili fermentisane pavlake.

Maslac

svojstven miris, ukus i boja

lako maziv, homogene konzistencije
min. 82% mlene masti
max. 16% vode
max. 2% suve materije mleka bez masti

Maslac sa smanjenim sadrajem mlene

masti:
- trietvrt masni maslac
(udeo mlene masti 59 i <61%)
- polumasni maslac
(udeo mlene masti 39 i <41%)
- niskomasni maslac
(udeo mlene masti 24 i <26%)

Maslo

Anhidrovana
mlena mast

Mlaenica

Dobija se topljenjem maslaca ili topljenjem

maslaca i pavlake. Maslo koje se stavlja u
promet mora da sadri ne manje od 98%
mlene masti.

Dobija se od svee pavlake ili maslaca i

predstavlja koncentrovanu mlenu mast. U
proizvodnji i prometu mora da sadri ne
manje od 99,80% mlene masti.

Dobija se pri proizvodnji maslaca. Moe se

proizvoditi sa ili bez dodatka bakterija mlene
kiseline.

Kajmak

Dobija se odvajanjem, preradom, zrenjem i

starenjem masnog sloja ili kore sa kuvanog i
ohlaenog mleka. Moe se proizvoditi od
kravljeg, ovijeg, bivoliinog ili njihove
meavine mleka, to mora biti naznaeno
(osim kravljeg).
U promet se stavlja kao:
-

mladi kajmak ili skorup

zreli kajmak ili skorup
krem kajmak
kajmak namaz

Mladi kajmak:
- bele do svetlo-ute boje
- svojstven miris i blagi ukus
- min. 65% mlene masti u suvoj materiji
- min. 60% suve materije
- max. 2% kuhinjske soli
- pH-vrednost min. 4,8

Zreli kajmak:
- svetlo-ute do ute boje
- svojstven miris i ukus
- min. 75% mlene masti u suvoj materiji
- min. 65% suve materije
- max. 3,5% kuhinjske soli
- pH-vrednost min. 3,8

Sir

Sve proizvod ili proizvod sa razliitim

stepenom zrelosti, dobijen odvajanjem surutke
nakon koagulacije mleka, pavlake, surutke, ili
kombinacijom navedenih sirovina.
Dozvoljena je upotreba bakterija mlenih
kiselina, sirila i/ili drugih odgovarajuih
koaguliuih enzima i/ili dozvoljenih kiselina za
koagulaciju (siretna, limunska, mlena i dr.).
U promet se nalaze:
- sirevi sa zrenjem
- sirevi bez zrenja
- sir-kakavalj

Sirevi sa zrenjem:
- ekstra tvrdi sir: period zrenja ne manje od 6 meseci
- tvrdi sir: period zrenja ne manje od 5 nedelja
- polutvrdi sir: period zrenja ne manje od 2 nedelje
- meki sir: period zrenja ne manje od 7 dana

Sirevi bez zrenja:

- svei sir
- svei sir parenog testa

Na osnovu koliine mlene masti u suvoj

materiji sir se deli na:

Sir

ekstra masni: 60%

punomasni: 45 i <60%
polumasni: 25 i <45%
niskomasni: 10 i <25%
obrani: <10%

Na osnovu koliine vode u bezmasnoj

materiji sir se deli na:
-

ekstra tvrdi sir: <51%

tvrdi sir: 49-56%
polutvrdi sir: 54-69%
meki sir: >67%

Kondenzovano
mleko

Nezaslaeni ili zaslaeni teni proizvod

dobijen
isparavanjem
dela
vode
iz
pasterizovanog ili sterilizovanog mleka.

Mleko u prahu

Proizvod dobijen isparavanjem vode iz

termiki obraenog mleka u kojem maseni
udeo vode iznosi ne vie od 5% u gotovom
proizvodu i koji mora da sadri ne manje od
34% proteina u suvoj materiji mleka bez
masti.

Surutka

Sporedni proizvod u proizvodnji sira i kazeina,

mora da sadri min. 5,5% suve materije.
Suenjem slatke surutke dobija se surutka u
prahu.

Mleni napici

Proizvode se od termiki obraenog kravljeg,

ovijeg, kozjeg i bivoliinog mleka, kao i
meavine mleka, mlaenice, surutke i dodatih
sastojaka.

Mleni
dezerti

Proizvode se postupkom termike obrade

mleka i/ili surutke i dodatih sastojaka.

Smrznuti
dezerti

Dobijaju se od emulzija ili smea, postupkom

smrzavanja sa ili bez dodavanja vazduha.

Kazein

Proizvod dobijen koagulacijom i precipitacijom

kazeina iz obranog mleka protelitikim
enzimima, mlenom fermentacijom i/ili
kiselinama.

Koprecipitati

Proizvodi dobijeni precipitacijom kazeina i

kompleksa kazeina i proteina surutke, na
temperaturi veoj od 85C, pomou kiseline,
kalcijum hlorida ili njihove smee.

Uzimanje uzoraka mleka i mlenih proizvoda

Struno lice

Pribor
Zapisnik

ANALIZA - KONTROLA

Ambalaa

Uzimanje uzoraka sirovog mleka

- Uzorkiva otvara svaku posudu jednog proizvoaa u
kojoj se uva sirovo mleko, ujednaava njegov sastav
tako to priborom za uzimanje uzorka mea mleko od
povrine prema dnu posude (polukruno) i obrnuto.
- Uzorkiva uzima iz svake posude odreenu koliinu
sirovog mleka. U jednu zajedniku posudu priprema veliki
prosean uzorak.
- Proizvoa preostalu koliinu sirovog mleka sipa iz
posude u mlekomer za merenje koliine sirovog mleka,
a posle merenja iz mlekomera sirovo mleko se sipa u
rashladni ureaj (laktofriz).

- Koliina uzorka je 40 ml, koja mora zauzimati najmanje

1/2 boice a najvie 3/4 boice. Boica sa uzorkom
sirovog mleka mora biti dobro zatvorena. Boicu sa
uzorkom sirovog mleka jednog proizvoaa potrebno je
oznaiti ifrom.

- U toku uzimanja uzorka sirovog mleka uzorkiva

popunjava potrebnu dokumentaciju i odlae je u gajbu
zajedno sa boicama sa uzorcima. Boice se slau u
gajbu po redosledu uzimanja uzoraka, u koju se odlau i
neiskoriene boice.
- Uzorkiva zatvara gajbu sa boicama i stavlja nalepnicu
sa oznakom sabirnog mesta.

Uzimanje uzoraka proizvoda od mleka

- Uzorci mleka u prahu i prakastih

proizvoda od mleka koji se nalaze u
sudovima velikih zapremina (burad, vree
i sl.) uzimaju se sondom za mleko u
prahu vertikalnim utiskivanjem sonde do
dna suda. Sonda se izvue, a prah, bez
dodirivanja rukom, prenese u sud za
uzorak. Postupak se ponavlja, s tim to
se sonda utiskuje na razliita mesta u
sudu dok se ne dobije koliina od
priblino 500 g uzorka.

- Uzorak maslaca koji se nalazi u

sudovima velikih zapremina uzima se
sondom za maslac dovoljne duine da
dijagonalno prodre od ivice povrine do
dna suda. Sonda se izvue, a sadraj
noem ili patulom prenese u sud za
uzorak.

- Postupak se ponovi sa suprotne strane

gornje povrine, a trei put se sondira
vertikalno. Masa uzorka mora iznositi
ukupno oko 250 g.

- Uzorci sira uzimaju se sondiranjem tako to se sonda za

sir utiskuje kroz masu sira od povrine ka centru jedinice,
s tim da mesto uboda bude najmanje 10 cm udaljeno od
ivice bloka ili kotura. Moe se sondirati i horizontalnim
ubadanjem sonde na sredini izmeu dve ravne povrine.
Sonda se izvue i sir se, bez dodirivanja rukom, prenese
noem u sud za uzorak. Postupak se ponavlja sa drugog
kraja povrine dok uzorak ne dostigne oko 50 g. Otvor
koji nastaje sondiranjem mora se briljivo zatvoriti delom
sira izvaenog sondom.
- Uzorci mekih, tvrdih i polutvrdih sireva mase manje od 2
kg uzimaju se seenjem otrim noem. Ako je tvrdi ili
polutvrdi sir cilindrinog oblika, sir se presee na dva
mesta (dva preseka), radijalno od centra prema ivici. Ako
je sir u obliku bloka, presee se na dva mesta (dva
preseka) paralelno sa stranama bloka. Masa uzorka mora
iznositi oko 50 g.

Mane mleka
Crvena boja
Prisustvo krvi u mleku
Posledica ishrane krmivima:
Zukva
Rastavi
Ljuti
Otrica
Mislinica
Veljika
Pri razmnoavanju:

Brevibacterim eritrogenes
Serratia marcescens
Kocuria rosea (Micrococcus roseus)
Kvasaca i plesni

uta boja
Prisustvo kolostruma

Unoenje veih koliina karotina hranom krmiva koja sadre:

alfiju
afranin
Kukuruz
Broac
Neven
Dodavanje konzervanasa

Pri razmnoavanju:

Pseudomonas synxanata
Pseudomonas fluorescens
Micobacterium flavum
Kocuria varians (Sarcina lutea)
Sarcina aurantiaca
Sarcina flava
Kod bolesti:
piroplazmoza
slinavka i ap
antraks
mastitis
leptospiroza
Kod davanja lekova:
akridinske boje
tetraciklini

Plava boja
Pri razmnoavanju:

Pseudomonas indigonaceum
Kod ishrane krmivima:
heljda
volovski jezik
nezaboravak
srak
lokvanj

Promena senzornih karakteristika

Gorko mleko
na kraju laktacije
ishrana plesnivom hranom
ishrana trulom repom
oboljenja jetre
oboljenja digestivnog trakta
mastitis

Slano mleko
na kraju laktacije
subkliniki mastitisi

Ukus na senf
Pri ishrani krmivima kao to su:
slaica
potoarka
Ukus na ribu
posledica prelaska betaina i trimetilamina u mleko

Ukus na malt

Streptococcus lactis var. maltigenes

Sapunjav ukus

Pseudomonas fluorescens

Promena ukusa
Pri ishrani biljkama kao to su:
rotkva
uljana repica
grahorica
stona repa
vrati
kupus
repa, repica
slaica
povrati
boije oko
prolevak
ugarnjaa
ablji bosiljak
prstenak

Promena mirisa

Miris na aceton

pri acetonuriji
Miris na trule
razmnoavanje koliformnih mikroorganizama
Miris na trulo voe
razmnoavanje psihrotrofnih mikroorganizama

Promena konzistencije mleka sekundarno

Razmnoavanje bakterija mlene kiseline

Razmnoavanje proteolitikih mikroorganizama
Razmnoavanje koliformnih mikroorganizama

Izvori kontaminacije mleka mikroorganizmima

Izvori kontaminacije

Ductus papillaris
Vazduh u tali
Zaprljano vime
Pribor za muu i posude za mleko

Broj bakterija/ml
100
150
1500
50.000

Kontrola
mleka

Laboratorijska

Senzorna

Zdravstvenohigijenska

ANALIZA - KONTROLA

Senzorna

Hemijsko-fizika

miris

taka mrnjenja

ukus

refrakcija mlenog seruma

boja

suva materija

konzistencija

gustina

homogenost

kiselost

masti
grube neistoe
pasterizacija

Mikrobioloka
Salmonella vrste
u 25 g (ml)
koagulaza pozitivne
stafilokoke
u 0,01 g (ml)
sulfitored. klostridije
u 0,01 g (ml)

Proteus vrste
u 0,001 g (ml)
Escherichia coli
u 0,001 g (ml)

Taka
mrnjenja

od -0,52 do -0,56C
Zavisi od sadraja laktoze i soli. Sadraj
proteina i masti nema uticaja na temperaturu
mrnjenja

od 38 do 42 refrakcijska stepena
Refrakcija
Dodata voda smanjuje koncentraciju laktoze i
mlenog seruma mineralnih materija, zbog ega se sniava
stepen refrakcije

Suva
materija

od 11 do 14%
Sadraj suve materije bez masti dobija se
oduzimanjem procenta masti od procenta
ukupnog suvog ostatka, a iznosi 8-10%

Kiselost

Metodom po Soxhlet-Henkel-u koji oznaava

broj utroenih mililitara rastvora NaOH (0,25
mol/l), potrebnih za neutralizaciju 100 ml
mleka

Masti

2,8-6%
Oitava se direktno na skali butirometra, a
izraava kao broj grama masti u 100 g mleka
(g/100 g).

Pasterizacija dokazivanje

Prisustvo alkalne fosfataze koja katalizuje

hidrolizu estara fosforne kiseline, pri emu se
oslobaa fenol, koji sa dibrom-hinonhlorimidom daje plavu boju

AFLATOKSIN

Aspergillus flavus
Aspergillus parasiticus
kukuruz, susam, kikiriki,
pamuk, pirina, pistai,
semenke bundeve, badem,
lenik,
suncokret,
soja,
sueno voe, zaini, mleko
i mleni proizvodi, meso

C17H12O6

AFLATOKSIN
B1, B2, G1, G2, M1 i M2
Aflatoksin B1 spada u grupu kancerogenih
supstanci, tj. spada u grupu 1 prema IARC
klasifikaciji (International Agency for Research on
Cancer)
Aflatoksin M1 spada u grupu 2A to znai da je
verovatno kancerogen kod ljudi (kancerogenost je
dokazana kod ivotinja)

Tabela: Nivo tolerancije za aflatoksin B1

Drava

Maksimalne dozoljene
vrednosti [gkg1]

Proizvod

Kanada

15

orasi

Ujedinjeno Kraljevstvo

20

ivotne namirnice

Evropska Unija

orasi, suvo voe, itarice

Argentina

kikiriki, kukuruz i proizvodi od kukuruza

Brazil

15

ivotne namirnice

Kina

10

pirina i jestiva ulja

eka Republika

ivotne namirnice

Maarska

ivotne namirnice

Indija

30

ivotne namirnice

Japan

10

ivotne namirnice

Nigerija

20

ivotne namirnice

Poljska

ivotne namirnice

Junoafrika Republika

ivotne namirnice

Zimbabve

ivotne namirnice