1.

Socijalna medicina istorijski razvoj i savrmena shvatanja

Termin socijalna medicina prvi put se pojavio u francuskoj literaturi. Uveo ga je
francuski ortoped il Rene Gerin 1848.godine u asopisu ''Medicinske novine'' sa
eljom da u medicinu uvede neto od progresivnih tekovina franuske buroanske
revolucije. Znaaj socilane medicine prvi put biva prepoznat u Nemakoj krajem
17.veka od strane Johana Peter Franka, mladog lekara koji je vladi predloio niz
mera i aktivnosti u oblasti zdravlja smatrajui da je to njena nadlenost. Taj
koncept su posle njega prepoznali i unapredili Rudolf virhof i Edvard edvik,
istiui vezu izmedju socijalno ekonomskih determinanti i javnog zdravlja. Pod
njihovim uticajem su doneti i prvi zakoni iz ove oblasti. U naoj zemlji se koreni
javnog zdravlja mogu pratiti od 12.veka. Vezuju se za Rastka Nemanjia Svetog
Savu, kao osnivaa i organizatora prvih srpskih bolnica i pisca dokumenata o
njihovom organizovanju i uredjenju; a srpski srednjevekovni manastiri poput
Studenice pominju se kao prve bolnice. Najznaajniji reformator u istoriji srpskog
zdravstva i utemeljiva njegovih zakonskih i organizacionih postavki bio je dr
vladan Djordjevi (1847-1930). On je tvorac prvog godinjeg izvetaja ''Sanitarni
odnoaji u dravi'' i prvog zdravstvenog zakonodavstva u Srbiji: Zakon o
samostalnom fondu o uvanju zdravlja ljudi (1879) i zakon o uredjenju sanitetske
struke i uvanja zdravlja ljudi (1881). Posebno mesto pripara Milanu Jovanoviu
Batutu (1847-1930) pripada posebno mesto u medicini Srbije, naroito socijalnoj.
On je irio zdr.kulturu, bio predsednik drutva za uvanje narodnog zdravlja,
osniva i urednik asopisa Zdravlje, osniva, profesor i prvi dekan Medicinskog
fakulteta u Beogradu. Dr Andrija tampar jedan je najznaajnijih socijalnomedicinskih umova u Evropi koji stvara autentian koncept socijalne medicine.
Osnivao je higijenske ustanove i zavode, osmislio i realizovao ideju o domovima
zdravlja. Za njegovo ime vezuje se i uvena definicija zdravlja u ustavu SZO. Sa
Batutom i drugim strunjacima okupljenih oko ministarstva zdravlja osniva se
1923.godine Institut za Socijalnu medicinu koji kasnije ulazi u sastav centralnog
higijenskog zavoda. Ne postoji jedna univerzalna definicija socijalne medicine. Po
nekim stranim autorima:
-

To je primena epidemiologije i socijalnih nauka na istraivanje, kao i na

atitu zdravlja pacijenata i to kako pojedinaca, tako i celokupnog
stanovnitva. (Susser, 1996)
Socijalna medicina je oblast medicine koja prouava uticaj kolektivnog
ponaanja organizovanog drutva na pojedince koji pripadaju razliitim,
esto depriviranim grupama (McGraw Hill...)

Po domaim autorima definicija socijalne medicine glasi:

-

Nauka koja se bavi ispitivanjem medjusobnih uticaja socijalnih odnosa i

patolokih pojava u narodu i pronalaenjem mera socijalnog karaktera za
unapredjenje narodnog zdravlja. (Stampar Andrija, 1923)
Socijalna medicina znai organizovanu brigu zajednice, drave i drutva
kao celine za zdravlje i dobrobit itavog naroda.

2. Javno zdravlje definicija i uesnici

Javno zdravlje je nauka i umetnost preveniranja bolesti, produenja ivota,

unapredjenja fizikog zdravlja i efikasnosti kroz organizovane napore zajednice za
sanaciju okoline, kontrolu infekcija u zajednici, edukaciju individua o principima
line higijene, organizovanje zdravstvene slube za ranu dijagnozu i preventivnu
terapiju i razvoj socijalnih mehanizama koji e obezbediti da svaka individua ima
standard ivota koji e joj omoguiti da ouva zdravlje. Po SZO Javno zdravlje je
nauka i umetnost prevencije bolesti, produenja ivota i unapredjenja zdravlja
kroz organizovane napore drutva. Vodei principi koji vae u javnom zdravlju su:
-

Jednakost i solidarnost
Odrivost
Efikasnost
Uestvovanje
Pravda i mir

Principi jednakosti i solidarnosti se odnosi na jednakost za sve uesnike u

zdravlju, solidarnost sa ranjivim populacionim grupama, pravinost u pruanju
usluga tj obezbedjivanju jednakih usluga za jednake potrebe. Princip odrivosti
prepostavlja razvoj kojim se garantuje da trenutna upotreba sredstava ne
ugroava zdravlje buduih generacija. Princip efikasnosti podrazumeva
raspodelu resursa izmedju razliitih progrmama ili intervencija da bi se postigla
kombinacija ciljeva koji su drutveno najvie poeljni u odnosu na dostupne
resurse; podrazumeva postizanje max rezultata uz minimalna ulaganja,
dostizanje ciljeva uz ekonomsku isplativost i optimalnu upotrebu resursa u
pruanju ili formiranju jedne zdr.intervencije.