an Anuj

Bal lopova

Komedija - balet

LICA:
PETERBONO, lopov
GISTAV, lopov
HEKTOR, lopov
LORD EDGAR
LEDI HERF
ULIJETA, njena neaka
EVA, njena neaka
DIPON DIFOR OTAC, finansijer
DIPON DIFOR SIN, finansijer
OPTINSKI DOBOAR
POLICIJSKI AGENTI
DADILJA
DEVOJICA
MUZIAR

PRVA SLIKA

(Kiosk za muziku, a oko njega banjski park sasvim u stilu 1880. U kiosku jedan
jedini muziar, nekakav klarinetist, figurirae kao muzika. Pri dizanju zavese, on
svira neto briljantno. ena to prodaje karte za stolice u parku ushodala se
tamo-amo. Banjski gosti etaju po ritmu muzike. U prvom planu, Eva i Hektor
priljubljeni u poljupcu kao u bioskopu. Muzika prestaje, poljubac takoe. Hektor se
izvlai iz zagrljaja malo oamuen. Svet aplaudira izvedenom delu.)
HEKTOR: Pazite, aplaudiraju nam.
EVA: (prsne u smeh) Ma, nije, orkestru pljeskaju! Stvarno, mnogo mi se dopadate.
HEKTOR: (koji nesvesno opipava svoje brkove i periku) ta vam se na meni
dopada?
1

EVA: Sve. (pokloni mu se lako) Hajdemo odavde, opasno je. Pa, dovienja veeras
u osam, u Feniks-baru. I, pazite dobro, ako budem s tetkom, pravite se da me ne
poznajete.
HEKTOR: (sav zbunjen) Jo jednom vau ruicu.
EVA: Pazite, lord Edgar, davnanji prijatelj moje tetke, ita novine ispred kioska za
muziku. Videe nas. (Prua mu ruku, ali se okrenula na drugu stranu da bi motrila
na lorda Edgara).
HEKTOR: (strasno) Hteo bih da udahnem u sebe vau ruku. (Sagnuo se nad
njenom rukom, no kriom iz svog depa izvlai juvelijersku lupu i pomou koje
izbliza ispituje Evino prstenje. Eva istre svoju ruku, nita ne primetivi.)
EVA: Dovienja veeras! (udaljuje se)
HEKTOR: (izvetaeno) Ljubavi moja... (silazi na scenu, stavlja svoj alat u dep i
mrmlja hladno) Dve stotine hiljada. Mani ga se. (Toga trenutka ulazi optinski
doboar. Svet se skuplja oko njega. Svi ga sluaju).
DOBOAR: Grad Vii. Optinski odbor, vodei rauna o bezbednosti i dobru
bolesnika i kupaa, upozorava ih i obavetava: da je od strane banjskih gostiju
podnesen veliki broj albi kako samoj optini, tako i centralnom policijskom
komesarijatu, na pijanom trgu. Jedna opasna banda secikesa... (on teko
izgovara ovu re, klarinet podvlai, a on se besan osvre) Da je opasna banda
tih... (opet se zaplie o tu re, koju klarinet odsvira.) U ovome asu u naemu
mestu, optinska policija je u pripravnosti... U civilnim odelima kao i u
uniformama agenti javne sile bde nad banjskim gostima. (Zbilja, dok doboar ita
objavu, agenti se iz potaje vrkaju graciozno kroj gomilu.) Meutim, svako je
pozvan da se pridrava najvee opreznosti, naroito na ulicama, u parkovima i na
ostalim poseenim mestima. Inicijativni odbor obeava premiju u naturi svakom
onom ko bi doprineo hapenju lopova... I neka se ovo razglasi! (Lupa dobo. Dok
je doboar itao, Hektor mu je smotao ogromni bakreni asovnik i debeli buelar.
Gomila se razilaai, uje se lupa doboa i doboarevo itanje koje otpoinje opet
negde u daljini. Hektor je seo na neku stolicu u prvom planu. Pribliava se
prodavaica karata.)
PRODAVAICA: Kartu, gospodine, za vau naslonjau?
HEKTOR: (velikoduno) Pa, kad je ve takav obiaj.
PRODAVAICA: ezdeset pet santima. (Dok on trai po depu sitninu, prodavaica
mu krade buelar, asovnik i novanik koji je on ukrao od optinskog doboara.)
HEKTOR: (natrapa na ruku u svom depu) Hej! Jel te vi, a? (prodavaica se brani i
nagne da bei, ali joj spada perika. Usklikne.) Ma, ti si, brajko, sasvim blesav!
(delimino skloni svoje brkove i periku) Pa, to sam ja.
PRODAVAICA: (stavljajui svoju periku. To je, ustvari, Peterbono.) Oh, izvini. Pa,
svo sam isto tako, ja. Je l' dobro prolo jutro?
HEKTOR: Ovaj buelar, asovnik, jedan upalja.
PETERBONO: (ispituje ih) Ovo je asovnik doboarev, pojnajem ga, od bakra je. Ja
sam ga tutnuo u dep toga klipana, isto tako i novanik u kome je, moe se i
sam uveriti u to, svega dvadeset i jedan su i jedan potanski recepis. to se tie
2

upaljaa, imamo ih ve 913, a od njih svega dva rade. Mislio sam da si bolji dasa,
e moj Hektore!
HEKTOR: Veeras imam sastanak s jednom curicom kojoj u brzo postati
ljubavnik, a ona ima za 200.000 franaka bisera na prstu.
PETERBONO: To emo jo videti. Nego, sluaj, jesi li primetio onu malu, eno tamo.
Njenu ogrlicu, a?
HEKTOR: (koji je posmatra kroj dvogled koji nosi na vrpci oko vrata) Ragica moja
lepa! Dragulji su ogromni.
PETERBONO: Ne treba se unapred radovati! Na tvom dvogledu su uveavajua
stakla. Nego, ipak, hajdemo do nje. Primeniemo taktiku sitnine. Ja u da igram
bezobraznicu, a ti e da se umea. (prelaze preko scene sa uasno afektiranom
nemarnou i pristupaju devojci) Kartu gospoice. ezdeset pet santima.
DEVOJKA: Evo.
PETERBONO: (poinje da vriti) Ah, ne, nemam sitnine, razumete li, nemam
sitnine! Ne, ne, ne, ne... Nemam sitnine!
HEKTOR: (se umea) Kako to, nemate sitnine Gospoice, molim vas lepo,
dopustite mi da poaljem ovu bezobraznu tamo gde joj je mesto... (Guanje sa
prodavaicom pomou koga Hektor pokuava da vidi da li se lako otvara zatvara
na devojinoj ogrlici).
DEVOJKA: (se naglo oslobaa) Ah, ne!
HEKTOR: (ustukne zapanjen) Kako to ne?
PETERBONO: Zato ne? (Devojka podigne periku: to je ustvari, Gistav).
GISTAV: Pa, to sam ja.
HEKTOR: (skljoka se na zemlju) Uh, to je veselo.
PETERBONO: (prasne) Eto ta znai raditi bez sistema! Ah! Nemam podrke,
nemam podrke... Obini ste balavanderi! U tome je stvar! Balavanderi! I da vas
va jadni otac nije meni poverio da vas uim zanatu, izbacio bih vas napolje,
razumete li? Kroz vrata... I ne plativi vam mesenu otpremninu. A sa ovim
jadima koje ste mi zadali, ikao bih vas da izaete pred sud dobrih ljudi!..
(obraajui se Gistavu, strogo) Ti, naravna stvar, jutros nita nisi uradio.
GISTAV: Jesam, dve stvari. Prvo i prvo, ovaj velianstveni buelar.
PETERBONO: Daj da pogledamo. (ispituje ga, onda naglo poinje da pretura po
svojim depovima, sav usplahiran) Od koga si digao ovaj buelar i gde?
GISTAV: Digas sam ga na Bulevaru Ravasol od nekog starog gospodina sa
dugakom sedom bradom...
PETERBONO: (nastavlja uasnut) U kariranim pantalonama, sa prslukom i
kaputom zelenomaslinastim. Je l' tako, blesane?
GISTAV: (drhtei) Jeste, gospodine Peterbono... Primetili ste me?

PETERBONO: (sav skrhan od poslednjeg udara) Pa, to sam bio ja! Kaem vam,
neemo pokriti ak ni sopstvene trokove!
GISTAV: Nego, ja imam jo neto, gospodine Peterbono...
PETERBONO: (sasvim obeshrabljen) Oh, ako si i to zdipio od mene, moe misliti
kako me zanima.
GISTAV: Ma, to nije nikakva stvar... U pitanju je jedna mala, koja izgleda
prebogata.
HEKTOR: (poskoi) Uh, bogamu! Da nije to ona ista s kojom sam ja bio? Ria?
Dvadeset i pet godina, zove se Eva.
GISTAV: Ne, crnka, dvadeset godina. Zove se ulijeta.
HEKTOR: Ah, dobro.
PETERBONO: ta si joj izvukao?
GISTAV: Jo nita. Samo sam joj pomogao da izvue neko derite koje je bilo palo
u bazen s vodom. askali smo tako, suei se na suncu. Rekla mi je da joj se
dopadam.
PETERBONO: A nakit?
GISTAV: Jedan vrlo lep biser.
PETERBONO: Dobro. Treba da ga izvidi, Hektore, pre no to se opet sastanemo.
Ima li malo slobodna vremena danas posle podne?
GISTAV: A, ne! Ja bih sam hteo ovu da obradim.
PETERBONO: Kako? Kako? Da je sam obradi? To je sad neto novo! Ah, gledaj,
molim te. Novost!
GISTAV: Zaboga, pa ja sam joj se dopao!
PETERBONO: Razlog vie da stvar svri Hektor: ja njega e to biti samo jedan
zalogaji.
GISTAV: Ah! Ne, ne!
PETERBONO: (strogo) Gistave. Tvoja majka te je meni poverila. Ja sam te primio u
nae udruenje kao pomonog hajkaa. Tebi je dvadeset godina. Ti si ambiciozan,
to je lepa stvar. U tvojim godinama, i sam sam bio ambiciozan. Ali, pazi dobro! U
naem zanimanju, kao i u svakom drugom, postoji hijerarhija. Hektor je jedan od
najboljih profesionalnih zavodnika od svih koje ja poznajem u gradu Parizu. To je
ovek koji od tri ene sigurno ulovi jednu... a dopusti mi da ti kaem da je to lep
uspeh, uzeto kao prosek. Nema, valjda nameru, ti, obini egrt, da postigne
neto bolje?
GISTAV: Ne tie me se nita. Tu devojku u ja da obradim.
PETERBONO: (jetko) U slobodnim asovima, obavljaj kakav god hoe posao,
samo si duan da mi da ezdeset i pet odsto od svoje dobiti.
HEKTOR: (koji je za vreme svog dijaloga posmatrao dadilju) Peter!..
4

PETERBONO: Hektore?
HEKTOR: Pazi onu dadilju. Zlatan lanac.
PETERBONO: (prezrivo) To su moda obine inuve.
HEKTOR: Sluaj, deset je do sedam. Imamo jo deset minuta do veere.
PETERBONO: Neka bude, kad ti je ba toliko stalo. Primeniemo taktiku "tri
vojnika".
HEKTOR: Taktiku "tri vojnika"?
PETERBONO: To je klasnna taktika ja dadilje. Prvi joj se udvara, drugi golica i
zasmejava dete, a trei drei kao kasarnska truba da bi je time sasvim
oamutio...
(Oni odlaze. Prolaze Ledi Herf i ulijeta).
ULIJETA: Bio je to deai, jedva da je imao pet godina. Voda je bila do pojasa,
ali je bio straljiv i stalno je padao. Svakako bi se udavio...
LEDI HERF: Strano! Jesi li primetila one male "klo" eire? Pa,to je prosto
smeno.
ULIJETA: Sreom, tu je bio onaj mladi. Bio je divan, ljubak.
LEDI HERF: Kad im je pet godina, sva su deca ljupka, ali kad dou u dvanaestu,
onda su da bog sauva. Eto, vidi, zbog toga nikad nisam ni poelela da imam
dete.
ULIJETA: Tetka, ja sam govorila s mladiu.
LEDI HERF: Stvarno, tako je. Pazi, opet "klo" eiri. Ma, to je groteskno. Ti ree
da je taj mdadi bio ljubak. Pa onda?
ULIJETA: To je sve.
LEDI HERF: Trebala si ga pozvati na veeru.
ULIJETA: Otiao je. Vie ga nisam videla.
LEDI HERF: Utoliko bolje. Ve i onako poznajemo mnogo sveta. Uostalom,
uasavaju me te prie o davljelju. Tvoj jadni tea plivao je kao gvozdeno ule.
Sedam puta se davio. Tako sam imala elju da ga iamaram. Gle, evo Edgara...
Edgare jeste li videli Evu?
LORD EDGAR: (pojavljuje se iza novina koje je itao) Kako ste, draga prijateljice?
LEDI HERF: Pitam vas da li ste videli Evu.
LORD EDGAR: Evu? Nisam. (pretura po depovima) Ma, to je neshvatljivo. Gde li
sam je mogao staviti? Moda je u kupatilu.
LEDI HERF: Sasvim ste ludi. Sada je sedam sati.
ULIJETA: Hajde, tetka, da pogledamo da nije u "Fekobaru", ona esto tamo
zalazi.
LEDI HERF: Da se niste makli odavde ni po koju cenu.
5

LORD EDGAR: (ponovo seda) Dobro, draga moja prijateljice.

LEDI HERF: (odlazei) Ali ako ona svuda proe, potrite za njom.
LORD EDGAR: Dobro, draga moja prijatejice.
LEDI HERF: Ili bolje. Izgubiete je. Ne trite za njom, nego prosto doletite da nam
javite u kom je pravcu otila.
LORD EDGAR: Dobro, draga moja prijateljice.
LEDI HERF: Uostalom, ie. Nikad nas neete pronai. Poaljite jednog boja za njom,
drugog boja da nas obavesti, a vi, pak, sami dajte sebi gas i stavite se u treu
bojinu da biste nam rekli gde ete biti u sluaju ako mi ponovo ovuda proemo.
(odlazi sa ulijetom).
LORD EDGAR: (skljoka se iza svoga "Tajmsa") Dobro, draga moja prijateljice.
(Ulaze Dipon Difor sin i otac praenim ritornelom, koji izvodi klarinet i koji je za
njih naroito odreen.)
DIPON-DIFOR OTAC: Za njima! Moda emo ih sluajno sresti na kraju etalita pa
emo se potruditi da ih odvedemo na koktel. Didie, zaboga, ti koji si taav i
marljiv mladi, i to je jo vanije, ti koji si pun inicijative, ne mogu vie da te
poznam. Ispustie iz ruku malu ulijetu.
DIPON-DIFOR SIN: Ama, stalno me gnjavi.
DIPON-DIFOR OTAC: To ni malo nije vano. Prvo i prvo, ti nisi makar ko, ti si Dipon
- Difor sin. Tetka te jako ceni. Ona je gotova da po tvom savetu uloi novac gde
bilo.
DIPON-DIFOR SIN: Trebalo bi da se time zadovoljimo.
DIPON-DIFOR OTAC: U finansijama se nikad ne treba samo neim zadovoljiti...
Hiljadu puta bih vie voleo brak. Samo to bi moglo da izvue nau banku da ne
potone. Zato, trudi se da bude drai, da bude zavodnik.
DIPON-DIFOR SIN: Da, tatice.
DIPON-DIFOR OTAC: Nama se pruaju nenadane mogunosti. NJima je dosadno, a
ovde nikog pristojnog nema. Budimo ljubazni, preko svake mere ljubazni.
DIPON-DIFOR SIN: Da, tatice.
(Odlaze. Lord Edgar, koji je sve uo, podie glavu iznad "Tajmsa" i posmatra ih
kako se udaljavaju. Ulaze Peterbono, Hektor i Gistav, ba kad muziar pone da
svira svoju novu taku. U istom trenutku, sa suprotne strane scene, ulaze agenti.
Skupni balet oko dadilje, koju svi zasmevaju, dok je pojava agenata omela
planove lopova. Na kraju, dadilja odlazi. Agenti, okreui hitro iza lea svoje bele
pendreke, galantno pou za njom. Ledi Herf se, za vreme baleta, vratila sama i
sela pored Lorda Edgara, muzika taka se skonava sa izlaskom dadilje i
agenata.)
PETERBONO: (ucveljen i razgnevljen) Deco moja, ovo je prvi put da nije upalila
taktika tri vojnika.
LEDI HERF: (Lordu Edgaru) No, dragi moj Edgare, ta ste danas radili?
6

LORD EDGAR: (iznenaen i smeten kao uvek kad mu se Ledi Herf obrati onako
iznebuha kao to ima obiaj) Ja... Ja sam... Ja sam itao "Tajms".
LEDI HERF: Kao i jue.
LORD EDGAR: (bezazleno) Ne isti broj kao jue.
HEKTOR: (koji osmatra, zvizne od divljenja) Jesi li video bisere?
PETERBONO: etiri miliona.
HEKTOR: Napred. Da li da se prikaem kao ruski princ?
PETERBONO: Kojeta. Ova izgleda da je sasvim moderna ena. Bolje da pred nju
iziemo kao propali panci.
GISTAV: Doavola! Znate i sami da smo uvek izvlaili deblji kraj kad god smo
izigravali pance.
PETERBONO: Zavei, mangupe! Pravi se vaan u zanatu koji jo ne poznaje
dobro.
GISTAV: U svakom sluaju, ja ni po koju cenu neu da budem crkveni tajnik kao
proli put. Leti je nemogue nositi mantiju!
PETERBONO: Gistave, prestani da mi ide na nerve! Vratimo se u vilu. Hektor i ja
emo biti panski grandi, a ti e biti crkveni tajnik, pa klapila ti mantija ili ne,
svejedno. (Oni odlaze, odvlaei ga uz jeku muzike).
LEDI HERF: (razmilja, brina) Edgare, situacija je ozbiljna...
LORD EDGAR: Jeste, proitas sam u Tajmsu. Britansko Carstvo...
LEDI HERF: Ne, situacija je ovde ozbiljna.
LORD EDGAR: (preplaeno, osvre se oko sebe) Ovde?
LEDI HERF: Razumejte me. Mi ovde moramo da se brinemo o dui ovih mladih.
Elem, snuju se zamke, intrige, spremaju se brakovi. Ja lino nisam u stanju da se
svim tim bavim. Od toga dobijam migrenu. Ko e proniknuti njihovu duu, ko e ih
uputiti pravim putem?
LORD EDGAR: Ko?
LEDI HERF: ulijeta je prava luda. Eva je i stvarno luda. Ja se u svemu tome ne
snalazim i to mi je ve dovde dolo. Uostalom, ni ja nemam vie zdravog razuma
od te dece. Ostajete jo jedino vi, pored nas tri lude.
LORD EDGAR: Ostajem.
LEDI HERF: Bolje da nita niste izustili! Ah! ta da radim, jadna ja, ta da radim.
ta li e se dogoditi u ovoj banji gde se intrige rascvetavaju pod naim nogama
kao tropsko cvee? Pitam se zar ne bi bilo bolje da odemo iz Viija, i da se
zakopamo u nekoj selendri. Nego, recite bar togod, Edgare! Na kraju krajeva, pa
vi ste, zaboga, tutor ovih dveju malih!
LORD EDGAR: Da se obratimo za savet Dipon-Diforu? On izgleda karakteran
ovek.
7

LEDI HERF: Isuvie karakteran. Ba ste luckasti. Od njega, upravo, ne treba traiti
savet. Dipon-Difori samo gledaju da nam izmame novac.
LORD EDGAR: Ali oni su bogati!
LEDI HERF: Ba to me i baca u brigu. Oni gledaju da nam izmame mnogo para.
Bilo preko komanditnog drutva, bilo putem braka. Nae dve male, sa njihova tri
miliona, prestavljaju lak plen.
LORD EDGAR: Moda bismo mogli telegrafisati u Englesku?
LEDI HERF: A zato?
LORD EDGAR: Agencija Skotjard bi nam poslala detektiva.
LEDI HERF: Jo nam to treba! Nema veih hulja nego to su oni.
LORD EDGAR: Onda je situacija, odista, bezizlajna.
LEDI HERF: Edgare, morate biti energini. Sudbina nas sve tri je u vaim rukama.
LORD EDGAR: (posmatra svoje ruke, u neprilici) Ja ne znam da li sam kadar.
LEDI HERF: (strogo) Edgare, jeste li vi ovek, Jeste li dentlmen?
LORD EDGAR: Jesam.
LEDI HERF: Pa, onda se odluite na neto!
LORD EDGAR: (odluno) Dobro! Omesta u traiti da mi se poalje jedan detektiv
iz Skotjarda, a naroito u naglasiti da elim da bude poten!
LEDI HERF: To nikad, razumete li? Ako je poten, smrdee i udvarae se mojim
sobaricama. To e biti neizdrivo. Uostalom, ja i ne znam zato vam sve ovo i
govorim. Ja neu da budem u savrenoj sigurnosti. Meni je dosadno kao kakvom
starom tepihu.
LORD EDGAR: Oh, draga prijateljice...
LEDI HERF: Ja sam samo prijateljica.
LORD EDGAR: Bidi ste tako lepi.
LEDI HERF: Da. Tamo negde oko 1900! Ah! Doe mi da pobesnim! Htela bih da
iskoristim svoje poslednje godine i da se malo ismejem. ezdeset godina sam
smatrala da ivot treba uzimati ozbiljno. O, to je prevrilo svaku meru. Doe mi
da poinim kakvu ogromnu glupost.
LORD EDGAR: U svakom sluaju, nita opasno?
LEDI HERF: Ne znam. Videu... ta e mi pasti na pamet. (naginje se prema
njemu) Doe mi da ubijem Dipon-Difore.
(Oni ulaze, uz jeku ritornela, sa Evom i ulijetom)
DIPON-DIFOR OTAC: Kako ste, majledi?
DIPON-DIFOR SIN: Majledi.
DIPON-DIFOR OTAC: Dragi moj lorde...
8

LORD EDGAR: (povlai ga na stranu) Budite oprezni.

DIPON-DIFOR OTAC: Zato, dragi moj lorde?
LORD EDGAR: Pst! Nita nam ne mogu rei, ali budite oprezni. Beite iz Viija!
DIPON-DIFOR OTAC: Sreli smo gospoice na etalitu.
EVA: Vii je nemogue mesto, ovek prosto ne zna kako bi sebi stvorio zabavu.
Ovi ljudi su runi.
DIPON-DIFOR SIN: To je istina. Ba su runi.
DIPON-DIFOR OTAC: Svi. (tiho sinu) Sjajno za nas.
EVA: Tetkice, imam jedan sastanak u osam. Veerau dockan ili se neu vratiti.
DIPON-DIFOR OTAC: (tiho sinu) Ova ima s tobom taj sastanak.
DIPON-DIFOR SIN: Ne.
ULIJETA: Nisam ti jo ispriala da sam spasila jedno dete koje je palo u bazen.
Upoznala sam se s jednim draesnim mladiem koji je eleo da ga, zajedno sa
mnom, spase.
LEDI HERF: ulijeta samo s tome pria. (Dipon-Difori se zgledaju, zabrinuti.)
DIPON-DIFOR OTAC: Da nisi ti bio taj mladi?
DIPON-DIFOR SIN: Ne.
ULIJETA: Suili smo se na suncu, askali. Kad bi samo znala koliko je zabavan!
Divan crnomanjasti deko. Da sluajno to nije ovaj isti s kim si ti bila?
EVA: Ne, ja sam bila s jednim krupnim, riokosim.
ULIJETA: Ah! Utoliko bolje...
DIPON-DIFOR OTAC: (tiho) Mali moj, sad aposlutno treba da zasija. (glasno)
Didie, jesi li ve bio u piscini s damama da im pokae svoj besprekorni kraul? Ti
bi bez po muke spasao tog klinca!
ULIJETA: Oh! Kraul i nije bio potreban. Termiski bazen je dubok svega etrdeset
santimetara.
(Pred kraj sve scene, Peterbono preruen u isuvie plemenitog panskog starca,
Hektor kao panski grand, a Gistav kao crkveni tajnik, ulaze i polako se primiu.)
PETERBONO: Otvorite etvore oi. Poinje velika igra. Igrajmo je zbijenih redova.
HEKTOR: Tvoj monokl.
PETERBONO: Taktika prezira! Ja u dati znak ja poetak. Gistave, ti malo natrag.
(Muzika poinje neki mar koji u sebi ima u isti mah i neeg herojskog i neeg
tipinog panskog. Najednom, Ledi Herf koja je posmatrala kako stie ovaj udni
trio, ustaje, polazi k njima, i obisne se o vrat Peterbonu.)
LEDI HERF: Zaboga, sa to je na dragi vojvoda Miraflora!
(Muzika umukne)
9

PETERBONO: (u neprilici i iznenaen) Ne...

LEDI HERF: Zar se ne seate! Bijaric 1902. Rukovi u Pampelunu. Borbe bikova.
Ledi Herf.
PETERBONO: Ah! Ledi Herc! Borbe bikova. Rukovi. Draga prijateljice. (Hektoru i
Gistavu) Mora biti da sam stavio masku nekoga koga ova poznaje.
LEDI HERF: Kako sam srena! Umrla sam od dosade. Nego kako je vojvodkinja?
PETERBONO: Umrla. (Tremolo u orkestru).
LEDI HERF: O, boe! A grof, va kuzen?
PETERBONO: Umro. (Tremolo)
LEDI HERF: O, boe! A va prijatelj admiral?
PETERBONO: Umro. (Orkestar zasvira poetak nekog posmrtnog mara.
Peterbono se okrenu Hektoru i Gistavu) Spaseni smo.
LEDI HERF: Jadni moj dragi! Toliko smrtnih sluajeva...
PETERBONO: Nego, treba da vam prestavim svoga sina Don Hektora, i svoga
crkvenog tajnika Don Petruia.
LEDI HERF: Lord Edgar koga ste nekad poznavali. To je onaj to ste ga svakog
jutra tukli u golfu.
PETERBONO: Ha! Golf... Dragi prijatelju...
LORD EDGAR: (izbezumljen. Ledi Herf) Ali, draga moja...
LEDI HERF: (strogo) Kako? Vi ne prepoznijete vojvodu?
LORD EDGAR: To je suludo! ekajte, zar se ne seate...
LEDI HERF: Ba vam je pamenje loe. Ni rei vie, inae u se naljutiti. Moje
neake Eva i ulijeta koje mi zadaju mnogo briga jer su zrele za udaju i imaju
miraze veoma privlane za protuve.
(Dipon-Diforovi se zgledaju)
DIPON-DIFOR OTAC: Ostanimo dostojanstveni.
DIPON-DIFOR SIN: To se ne moe na nas odnositi.
(Peterbono i Hektor se stanu uoljivo podgurkivati).
LEDI HERF: Ba sam srena to sam vas opet srela. Vii je prava jazbina. A seate
li se onih utih balova?
PETERBONO: Ah! Kako se ne bih seao!
DIPON-DIFOR SIN: (svome ocu) Nas sasvim zaboravljaju.
DIPON-DIFOR OTAC: Prestavimo se sami. Gospoda Dipon Difori.
DIPON-DIFOR SIN: Otac i sin.

10

(Za vreme svih pozdrava, Eva netremice gleda u Hektora, koji se pretvara kao da
ga interesuje razgovor koji se vodi, to se tie Gistava, on je skoro sasvim iezao
iza svoje tane i oajno po njoj trai papire samo da bi izbegao pogled ulijete,
koja ga takoe fiksira zainteresovana.)
LEDI HERF: Sigurna sam da je i vama ovde jako dosadno? Zar ne smatrate da je
to nenadana srea to smo opet sreli?
PETERBONO: (gurne laktom Hektora) Nenadana...
HIOTOR: (gurne laktom Peterbona) Da. Nenadana... Sasvim nenadana. (U svojoj
igri, oni preteruju, no izgleda kao da to niko i ne primeuje.)
LEDI HERF: Gospodin va sin je prosto draestan. Zar, ne, Evo?
EVA: Da.
PETERBONO: Ne, bio je to najzavodljiviji oficir cele panije, dabome, pre
revolucije.
LEDI HERF: Izgubili ste neto?
PETERBONO: Mnogo.
LEDI HERF: Nego, gde ste vi odseli? U nekom hotelu?
PETERBONO: (neodreeno) Da...
LEDI HERF: Ma, to je nedopustivo... Edgare? Vojvoda je odseo u hotelu.
LORD EDGAR: Ali, uveravam vas, draga prijateljice...
LEDI HERF: utite! Dragi moj vojvodo, nemoguno je da ostanete u hotelu.
Uinite nam milost da primite nae gostoprimstvo. Mi imamo ogromnu vilu, pa
emo celo jedno krilo staviti vama na raspolaganje.
PETERBONO: Rado, vrlo rado, rado, vrlo rado...
(Upadljivo podgurkivanje s Hektorom. Dipon-Diforovi izmenjaju ucveljene
poglede.)
LEDI HERF: Moete, razume se, doi sa celom svojom svitom. (Zagleda se u
Gistava) ta to on trai?
PETERBONO: Izvesna dokumenta... Don Petrui?
PIDO: (pojavi se najzad iza svoje tane) Monsenjor? (Na oi je stavio crne naoari)
LEDI HERF: Bole ga oi?
PETERBONO: Jeste, jako ga bole. NJegova bolest zahteva negu, te vam ne mogu
nametnuti njegovo prisustvo. Don Petruie, mi emo prihvatiti plemenito
gostoprimstvo koje nam nudi Ledi Herf. Poite u hotel i dajte da se prenesu nae
stvari. Vi ete tamo ostati do naeg daljeg nareenja. U starom stanu ete primati
nau potu i dolaziete svakog jutra k nama da primite nae naloge.
GISTAV: (besno) Ali, Monsenjor...
PETERBONO: Idite!
11

GISTAV: Ipak, Monsenjor...

PETERBONO: Odlazite, kaem vam! (Hektor gurne Gistava i svaj se s tugom
udalji).
LEDI HERF (razneena) Uvek isti. Kakav glas! Zvuk svih Miraflora. Va kuzen je
imao slian...
PETERBONO: Avaj!
LEDI HERF: Kako je umro?
PETERBONO: Kako je umro?
LEDI HERF: Da. Toliko sam ga volela.
PETERBONO: Hoete da vam ispriam okolnosti pod kojima je krepao?
LEDI HERF: Da... (sasvim se pomeo, gleda u Hektora).
PETERBONO: E, pa eto, umro je... (Hektor mu initira automobilski sudar, ali on to
ne shvata.) Umro je lud.
LEDI HERF: Ah! Jadnik! Uvek je bio osobenjak. A vojvodkinja?
PETERBONO: Vojvodkinja? (Peterbono gleda u Hektora izbezumljeno) Umrla je.
LEDI HERF: Znam. Ali kako?
(Hektor se nekoliko puta dotie rukom svoga srca. Peterbono ne moe da shvati,
ali kako sam nema nikakve ideje, rezignira se.)
PETERBONO: Od ljubavi.
LEDI HERF: (zbunjena) Oprostite. A va prijatelj admiral?
PETERBONO: Admiral? Ah! On... (gleda u Hektora koji mu daje znak da vie nema
ideja. On opet pogreno shvata njegovu mimiku.) Udavio se... Ali, izvinite me vi
se dotiete rana koje jo uasno krvare...
LEDI HERF: Oprostite... Oprostite, dragi prijatelju. (obraajui se svojima) Kakva
rasa... Koliko otmenosti u nesrei. Zar ne, dragi Edgare?
LORD EDGAR: Draga prijateljice, ja uporno ostajem pri tome da je...
LEDI HERF: Nemojte se joguniti, vidite li kako vojvoda pati.
DIPON-DIFOR OTAC: (svom sinu) Umeajmo se u razgovor!
DIPON-DIFOR SIN: Kako uasne nesree!
DIPON-DIFOR OTAC: Koje se sruile na tako veleasne glave! (Niko ih ne slua).
LEDI HERF: (prsne u smeh) Ah! Bijaric je bio lep u ono doba. Seate se onih
baova?
PETERBONO: Ah! Balovi...
LEDI HERF: I Line Veri?
PETERBONO: Line Veri? Nisam vie siguran...
12

LEDI HERF: Pa setite se... vi ste bili prisni! (obraajui se svojima) Jako je ostario.
PETERBONO: Ah! Lina Veri... Pa, dabome. Italijanska plemkinja.
LEDI HERF: Ama, ne. Lina Veri je bila igraica.
PETERBONO: Jeste, jeste, ali je njena mati pripadala italijanskom visokom
drutvu.
LEDI HERF: (svojima) On vie ne zna ta govori. Vrlo je umoran. Dragi moj
vojvodo, elela bih da vam odmah pokaem vae odaje. Vila je tu, sasvim blizu,
na kraju aleje.
PETERBONO: Vrlo rado.
(Svi ustaju).
GISTAV: (ue trei ovog puta kao divan mladi i sjajno odeven) Dobar dan oe!
PETERBONO: (iznenaen) Huljo. (predstavlja ga) Moj drugi sin, Don Pedro, o kome
sam zaboravio da priam.
LEDI HERF: Kako, vi imate jo jednog sina? Ali s kim ste ga dobiln?
PETERBONO: (sav pometen) Ah! To vam je itava jedna pria. (gleda u Hektora
koji mu daje znak da bude oprezan) Nego i ta pria zadire u rane koje uasno
krvare.
LEDI HERF: Hajdete, Edgare...
LORD EDGAR: Ali, draga, prijateljice...
LEDI HERF: utite!
(Oni odlaze. Hektor znacima preklinje Evu koja ga stalno netremice posmatra).
ULIJETA: (prilazi Gistavu) Najzad, ta sve svo treba da znai?
GISTAV: Pst, objasniu vam...
(I oni odlaze. Jedino su Dipon-Difori ostali).
DIPON-DIFOR SIN: (svome ocu) Nas su sasvim zaboravili.
DIPON-DIFOR OTAC: Ipak, poimo za njima i udvostruimo ljubaznost. Treba se
nadati da su ovi mladii ve zaljubljeni u druge ili bar da ne vole ene... (Izlaze)
Zavesa

DRUGA SLIKA

(Salon izanalog stila u vili Ledi Herf. Veera je zavrena, sputa se no. ulijeta i
Hektor sede jedno pored drugog, neka tiha romantina muzika dopire izdaleka)
ULIJETA: Ovde nam je tako lepo. Cele veeri nas niko nije uznemiravao svojim
dolaskom.

13

GISTAV: Da, sada nam je lepo.

ULIJETA: Ve dva-tri dana ste tuni. Je li to, moda, nostalgija za panijom?
GISTAV: Oh! Ne.
ULIJETA: Sada mi je ao to u koleu nisam htela da uim panski. Sada bismo
mogli govoriti na vaem jeziku. To bi bilo zanimljivo.
GISTAV: I ja sam znam samo nekoliko panskih rei.
ULIJETA: Gle! Pa, to je udnovato...
GISTAV: Da, udnovato.
(utanje)
ULIJETA: Sigurno je jako zanimljivo biti princ.
GISTAV: ovek se na sve navikne.
(utanje)
ULIJETA: ta je to, vama, gospodine Pedro, mi smo pre tri dana bili mnogo bolji
prijatelji.
GISTAV: Sa mnom nije nita.
(utanje. Lord Edgar prolazi s pregrt papira.)
LORD EDGAR: Neka crknem od posla, ali e mi bar biti mirna dua. (ispali su mu
svi papiri. ulijeta i Gistav polete da mu pomognu da ih pokupi, no on im preprei
put) Da ih niste takli, da ih niste takli. (sam ih skuplja i odlazi gunajui) Ovo
znaajno otkrie, ako se do njega doe, mora biti uvano u tajnosti.
GISTAV: ta to on, od kad smo mi ovde, stalno istrauje po tim starim hartijama?
ULIJETA: Nemam pojma. On je malo lud. Ali kako je usto i sitniar, rezultati su
izvanredni. Sada sigurno trai neki stari raun od pralje. (ulazi jedna devojica)
Ah! Evo moje male prijateljice!
DEVOJICA: Gospoice ulijeta, ubrala sam za vas bele rade.
ULIJETA: Hvala, ti si ba ljubazna,
DEVOJICA: Samo, nemaju mnogo listia. Tata mi je rekao da to nisu one koje su
potrebne zaljubljenima.
ULIJETA: Ne mari nita.
DEVOJICA: Trebali da vam naberem druge?
ULIJETA: Ne. Da. Ti si vrlo ljubazna. (poljubi je) Idi. (Mala odlazi. ulijeta se vraa
zbunjena i postiena.)
ULIJETA: Smatrate da sam prava glupaa?
GISTAV: Ne.
ULIJETA: Rekli ste mi da me volite, gospodine Pedro, a ve tri dana neete ni da
me pogledate.
14

GISTAV: Volim vas, ulijeta.

ULIJETA: Pa, onda?
GISTAV: Ne mogu da vam kaem.
ULIJETA: Moj otac nije bio plemi, to je istina, ali je zato moja tetka ledi, a deda
mi je bio preasni lan donjeg doma.
GISTAV: udni ste vi. Ne radi se s tome.
ULIJETA: Mislite da bi vojvoda Miraflora pristao da vam budem ena?
GISTAV: (smeka se) Oh! Dabome.
ULIJETA: Zato onda izgledate tako tuni, kad ne volite i kad niko nita nema
protiv toga?
GISTAV: To ne mogu da vam kaem.
ULIJETA: Vi, ipak, imate oseanje da bi nai ivoti jednog dana mogli da se
spoje?
GISTAV: Lagao bih vas kad bih vam rekao da ja u to verujem.
ULIJETA: (okrene se na drugu stranu) Zadajete mi bod.
GISTAV: Pazite, evo vae kuzine...
ULIJETA: Hajdemo u vrt. Sputa se no, ja hou da mi sve kaete.
(Oni odlaze, muzika se s njima udaljuje. Ulazi Eva, a za njom Hektor. On nema
istu masku kao na kraju prve slike)
HEKTOR: Vidite, ustupaju nam mesto. Ostavljaju vas same.
EVA: alosno je samo to to meni i ne treba nikakva samoa. Lepo bih se oseala
i da je itava gomila sveta oko nas.
HEKTOR: Vi ste svirepi.
EVA: Ne dopadate mi se. Takva sam. Svirepa sam prema onome ko mi se ne
dopada. Nasuprot tome, kad mi se neko dopada, gotova sam na sve.
HEKTOR: (oajan) Zato mi ne polazi za rukom da vam se jo jednom dopadnem?
EVA: Vi i sami to vrlo dobro znate, vi vie niste onaj isti.
HEKTOR: Kako odsustvo pamenja! Ma, rekao sam vam da je ono preruavanje
prosto bilo ludiranje jednog aristokrate kome je njegova linost ve bila dojadila i
koji se zabavlja time da bi pobegao od sebe sama. Ja ne mogu da se pomirim s
tim da zbog tog prokletog ludiranja izgubim svoju lubav.
EVA: U srcu nosim seanje na jednog mladia koga sam srela u parku. Pronaite
ga. Ja u se, moda, opet zaljubiti u njega.
HEKTOR: Da smene li pustolovine! Kad biste bar pristali da mi pomognete da se
prisetim. Recite mi samo da li sam imao bradu kad sam vam se dopao.
EVA: Ve sam vam rekla da me vie ne bi zabavljalo ako bih vam to rekla.
15

HEKTOR: (koji se za asak okrenu da promeni masku i koji se pojavljuje sasvim

drukiji) Ni ovakav nisam bio?
EVA: (prsne u smeh) Oh! Ne...
HEKTOR: Pa vi prepoznajete moj glas, moje oi?
EVA: Da, ali to nije dovoljno.
HEKTOR: Ja imam isti stas. Ja sam vissk, dobro graen. Uveravam vas da sam
dobro graen.
EVA: Meni je vano lice.
HEKTOR: Uasno! Uasno! Nikada neu pronai u kom sam vam se obliju dopas.
Da nisam, sluajno, bio eisko?
EVA: Za koga me drite?
HEKTOR: Moda Kinez?
EVA: Sasvim ste izgubili razum. Saekau da budete veseliji. (ona odlazi, on bi
hteo da poe za njom, ona se okrene, umorno) Ah! Ne molim vas, ne! Ne idite
vie za mnom stalno menjajui bradu... Dosta mi je, vrtoglavica e me od toga
uhvatiti!
HEKTOR: (skljoka se skrhan) A jo mi onaj blesavi Peterbono stalno tvrdi da sam
tad izigravao avijatiara.
LORD EDGAR: (prolazi sa punim rukama papira) Ma, to je nepojamljivo da ne
mogu da pronaem ono pismo ija istina treba da sine kao sunce. (primeti
Hektora sa drugom maskom poleti k njemu i sputajui sve svoje papire) Najzad!
Vi ste detektiv agencije Skotjard?
HEKTOR: Ne, gospodine. (ustaje da izae).
LORD EDGAR: Odlino! Sjajan odgovor. Ja sam preporuio diskretnost. Nego ja
sam Lord Edgar, on glavom. Preda mnom se moete otkriti bez ikakve bojazni.
HEKTOR: Kaem vam da nisam ona osoba koju vi oekujete. (odlazi)
LORD EDGAR: (polazi za njim) Shvatio sam! Odlino! Vi se bukvalno drite moga
zahteva da budete oprezni.
(Dok svi odlaze, ulazi Ledi Herf s nekakvim magazinom u ruci, seda pored Eve.)
LEDI HERF: Mojoj maloj Evi je dosadno.
(Eva joj se osmehne bez odgovora. Iza lea Ledi Herf, Hektor se kroz suprotna
vrata opet pojavljuje sa novom maskom i pokazuje je Evi, koja ne progovara ni
rei. Ona mu daje znak "ne". On odlazi slomljena srca.)
LEDI HERF: (sputa svoj magazin sa uzdahom) Mojoj maloj Evi je dosadno.
EVA: (osmehne se) Da, tetkice.
LEDI HERF: I meni je, draga moja dosadno.
EVA: Samo to je meni dvadeset i pet godina, pa je to onda pomalo tuno.
16

LEDI HERF: Videe kad bude imala skoro ezdeset kao ja, koliko je to jo tunije.
Tebi bar ostaje ljubav. Pogaa da sam je se ja odrekla jo pre nekoliko godina.
EVA: Oh! LJubav...
LEDI HERF: Kakav uzdah! Jesi li imala ljubavnika od kad si udovica?
EVA: Nisam srela onoga koji bi me voleo.
LEDI HERF: Ti suvie trai. Ako su ti ljubavnici dosadni udaj se, tada e postati
zanimljivi.
EVA: Za koga da se udam?
LEDI HERF: Dabome, Dipon-Difori ti idu na nerve kao i meni. A panci?
EVA: Princ Hektor me proganja, stalno menjajui brkove u nadi da e pronai onaj
izgled koji je imao kad mi se dopao.
LEDI HERF: Istinski dopao?
EVA: (osmehne se) Vie to ni sama ne znam.
LEDI HERF: udni su to ljudi.
EVA: Zato?
LEDI HERF: Rekla sam ti ve da sam ja obian stari kostur kome je dosadno. Ja
sam imala sve ono to je jedna ena mogla, razumno pa ak i nerazumno da
zaeli. Novac, vlast i ljubavnike. Sada kad sam ostarila, obrela sam se sama kao
nekad kad sam, kao devojica, za kaznu morala da se okrenem zidu. A
najalosnije je to, to sam svesna da je kroz svo to doba od detinjstva pa do
danas postojala samo, uprkos mnogo buke, jedna jo stranija usamljenost.
EVA: Mislila sam da ste sreni.
LEDI HERF: Ne ume dobro da vidi. Pretvaram se, ulogu igram. Igram je dobro
kao sve to radim, to je sve. Ti, pak, loe igra svoju. (miluje je po licu i kosi)
Devojice, devojice moja, uvek e biti proganjana udnjama koje e menjati
brade, a nikad se nee usuditi da im kae da ostanu pri jednoj da bi ih volela. U
svakom sluaju, nemoj se smatrati muenicom! Sve su ene takve! Mala moja
ulijeta e biti spaena jer je romantina i jedvostavna. To je blagodet koja nije
svim enama data.
EVA: Ima ih koje vole.
LEDI HERF: Da. Ima ih koje vole jednoga oveka. Koje ga ubijaju ljubavlju, koje se
ubijaju radi njega. Ali, te su retko kad bogate. (Opet je miluje po kosi, sa
osmehnutom melanhonijom) Ti e zavrti kao i ja, sa likom starice prekrivene
dijamantima, koja se igra spletkama da bi pokuala da zaboravi da joj je ivot bio
prazan. Jo neto... Htela bih da se malo smejem. Igram se vatrom a vatra nee
da me opee.
EVA: ta hoete da kaete tetkice?
LEDI HERF: Pst! Evo naih marioneta.

17

(Sa muziarem ispred sebe, Peterbono i Hektor se pojavljuju na pragu, a ubrzo za

njima Dipon-Difori. Oni polete prema damama, ali lopovn stiu pre da im poljube
ruke.)
LEDI HERF: (najednom krikne i ustane) Ah! Imam jednu ideju!
PETERBONO: (uasnut Hektoru) Prepala me je. Kad god krikne, uinimi se kao da
sam obrao bostan.
LEDI HERF: Gde je ulijeta?
EVA: U parku s princem Pedrom. Stalno su zajedno.
PETERBONO: Divna deca.
LEDI HERF: (zove) ulijeta!
ULIJETA: (vraa se s Gistavom) Zvali ste me, tetka?
LEDI HERF: (odvodi je na stranu) Oi su ti crvene, devojice. Pazi dobro, ne sme
biti nesrena, inae kidam konce ovim naim marionetama.
ULIJETA: ta hoe da kae, tetka?
LEDI HERF: Ako sam nejasno govorila, to je zbog toga, da me ti ne bi razumela.
Hodite svamo obe. (obujmila je oko pasa ulijetu i Evu i odvodi ih u vrt) Imam
ideju kako da napravimo veselijim ovo vee. Vi ete mi rei ta s tome mislite.
(Odlaze Dipon-Difori se zgledaju)
DIPON-DIFOR OTAC: Poimo za damama. Budimo to ljubazniji, tako se moemo
spasiti.
DIPON-DIFOR SIN: Da, tatice.
(Tri lopova ostaju sami. Odahnuli su. Uzdahnu).
HEKTOR: (pruajui kutiju s cigaretama Peterbonu) Cigaru, dragi prijatelju?
PETERBONO: (poslui se) Smotao sam ih. Izvanredno su dobre.
HEKTOR: (sluei ga) Malo likera?
PETERBONO: Hvala. (piju)
HEKTOR: Moda jo jednu cigaru?
PETERBONO: (grabi ih obema akama) Zbunjen sam. Da, da, zbunjen sam. Jedino
i mogu biti zbunjen. (za trenutak ga obuzme gria savesti. Ponovo zgrabi kutiju)
Ali, mogu li ja da vam ponudim cigaru?
HEKTOR: (vadi itave pregrti cigara iz depova) Zahvaljujem vam, ve sam se
posluio.
(Trenutak sree i beskrajne otmenosti. Blaeno se razbakare na kanabetu.
Najednom, Hektor pokae Peterbonu Gistava koji jo nije izustio ni rei, sumornog
i tunog u svome kutku.)
PETERBONO: (ustane i prie Gistavu) Pa, mali, izgleda mi neto tuan? Sobu
ima lepu, dobro jede, ima malu lepojku kojoj se udvara, izigrava princa i, pri
tom, si tuan?
18

GISTAV: Hou da odem odavde. (Peterbono i Hektor su nauljili ui)

PETERBONO: A? ta? Da ode odavde?
GISTAV: Da, odavde.
PETERBONO: Hektore! Gistav je poludeo.
HEKTOR: A kao zato bi hteo da ode?
GISTAV: Zaljubio sam se u malu.
HEKTOR: Pa ta?
GISTAV: Istinski sam se zaljubio.
PETERBONO: Pa ta?
GISTAV: Ona nikad nee biti moja.
PETERBONO: A zato? Nikad nisi bio u povoljnijim uslovima. Smatrate za princa i
bogataa. Iskoristi sreu, zgrabi je.
GISTAV: Ja neu da spavam s njom, samo jednom, da bi potom bio prinuen da je
napustim.
PETERBONO: A, jednoga dana je sigurno treba napustiti.
GISTAV: A mene je stid da pred njom igram ovu komediju. Vie volim da odmah
odem, da je vie ne vidim.
HEKTOR: Lud.
PETERBONO: Potpuno lud.
GISTAV: Najposle, zato smo ovde?
PETERBONO: Zato? Zbog naih poslova.
GISTAV: Mi smo ovde da bismo ih opljakali i beimo.
PETERBONO: A pripremne radnje koje treba obaviti?
GISTAV: One su dovoljno trajale.
PETERBONO: Zar ti se, Hektore, ne smui kad slua kako nam egrti dre
pridiku?
HEKTOR: Pljaka e biti izvrena, naravna stvar, poto smo ovde radi nje i doli.
Nego, zna li ti kakvu mi poharu elimo?
GISTAV: Da dignemo salon?
PETERBONO: Da ga strpamo u depove, Je li kao romantine naivine! Hektore,
ovo derite je sasvim tupavo. Treba da zna, mangupe, da mi jo nismo naisto s
tim kako da poharu izvedemo. A ako tebi, novaku, nae dranje moe izgledati
udno, to je jedino zbog toga to smo mi u toku prouavanja svih mogunosti koje
postoje u svoj kui.

19

GISTAV: Razbakarili ste se ovde jer ste nali liker i cigarete i jer se Hektor stalno
nada da e ga Eva prepoznati. A, ustvari, vi pojma nemate ta biste hteli da
uradite. Ja sam, moda, egrt, ali vam, ipak, velim ovo; Ne radi se to tako!
PETERBONO: (potri prema Hektoru) Hektore, ne daj mi da ga zviznem.
HEKTOR: (koji jo uvek blaeno pui) Gistave, ne izlei ko drebe pred rudu, shvati
nas...
PETERBONO: Hektore, ne daj mi da ga opauim!
HEKTOR: Mi se jo dvoumimo...
PETERBONO: Ne daj mi da ga zviznem, Hektore, dri me!
HEKTOR: (hvata ga za ruku da bi mu uinio zadovoljstvo) Da, evo, ne dam ti,
drim te.
PETERBONO: (kao ukroen) Dobro si uradio.
HEKTOR: (obraajui se Gistavu) Dvoumimo se izmeu nekoliko moguih
reenja...
GISTAV: Izmeu kojih?
HEKTOR: Da li da mu to poverimo, Peter? Ne plai se da e se mladi izlajati?
PETERBONO: (slee ramenima) Ama, poveri mu. Poto sad treba da mu i raun
podnosimo.
HEKTOR: Reci mu, prvo, ta si ti predloio, Peter.
PETERBONO: Ev, Hektore, reci mu ti.
HEKTOR: (u neprilici) Pa, eto...
GISTAV: Pojma vi nemate!
HEKTOR: (na tu uvredu poskoi) Mi da nemamo pojma? Dvoumimo se da li da se
posluimo lanim ekom koji bismo dali u zamenu za kakav dragulj i to u subotu,
to bi nam omoguilo da dva dana budemo van domaaja utvrivanja njegovog
krivotvorenja, iliti da se za laan dragulj dobije pravi ek pod istim okolnostima...
Pomiljali smo, isto tako, i na to da Ledi Herf damo uspavljujue svee, pazei da
ih mi sami ne omiriemo, da bismo joj smotali biser, im se uspava!
PETERBONO: (isto tako naroguen) Mogli bismo izigravati dvoboj sa DiponDiforima. Mi bismo ih ranili i, onda, hopa, kad nastane buka, digli bismo
srebrenariju.
GISTAV: A ako vi budete ranjeni?
PETERBONO: Iskljueno!
GISTAV: Zato?
PETERBONO: (vie) Ne znam zato. Ali, to je iskljueno!
HEKTOR: Mogli bismo jo da izvedemo kao da smo pokradeni, pa, onda, da ih
ucenimo.
20

PETERBONO: Ili da udesimo kao da smo, jedui kamenice, nali biser, pa da ga,
onda, zamenimo za biser Ledi Herf, ta mu ga ja sve znam?
GISTAV: Sada je leto i kamenica u Viiju nema.
PETERBONO: Ma, ja sam to uzeo samo kao primer!
GISTAV: Sve u svemu, nita niste smislili. Ja u pljaku izvriti veeras i potom,
odmagliti.
PETERBONO: Veeras? A zato ne ba odmah?
GISTAV: Da, zato ne odmah? Ja elim da odem odavde. Da odem to pre.
PETERBONO: Upropastie nas! Gistave, Gistave, pomisli na svoju majku koja te je
meni poverila.
GISTAV: Neu.
PETERBONO: Prokleu te! Naravna stvar, tebi je sasvim svejedno to u te ja
prokleti?
GISTAV: Sasvim svejedno.
PETERBONO: (vrisne) Ne daj mi, Hektore, da ga zviznem! Dri me! (obesi se o
Gistava) Jo samo petnaest dana izvriemo poharu, ali ovde nam je tako dobro,
a nama se ne deava esto da nam je dobro...
GISTAV: Ne. Suvie sam nesrean. (ode)
HEKTOR: (poleti za njim) Za njim, i pokuajmo da ga negde strpamo i zakljuamo,
inae e napraviti skandal!
PETERBONO: (zaustavlja ga) Ideju imam! Kako bi bilo da se napravimo kao da ga
uopte i ne poznajemo.
HEKTOR: (slee ramenima, odmahne rukom i izae nehotei ak ni u obzir da
uzme takvo jedno reenje)
(Ulazi Lord Edgar, a ispred njega ide muzika koja izvodi tremolo na saksofonu kao
da je predoseao da e se odigrati neto sudbonosno. Lord Edgar pretura po hrpi
papira od kojih se nikad ne odvaja. Najednom, on se ispravi, krikne i srui
onesveen na gomilu pisama. Muziar potri da pozove ostale, duvajui u
saksofon bez ikakve muzike veze.)
ULIJETA: (ue) iko... ta vam je, ikice? (odvue ga do jedne naslonjae) Ruke
su mu ledene. Kakva je ovo posmrtna lista? (ita je, zgranuta, i brzo je sakriva u
dep. Izie viui) Tetka! Brzo, tetka!
(Klarinet je u uasnoj pometnji. On umnoava svoja tragina tremola. Svi ulaze za
muziarem, viui, uje se)
- lag... - U njegovim godinama. - Ne, samo se onesvestio. - Vazduha, hej,
sklonite se! - Trite po lekara. Ne treba, dolazi k sebi. - Neko jako uzbuenje. Moda je naao ono to je traio.
(Muzika umukne. Nastane potpun tajac)
PETERBONO: (obraa se Hektoru) Savrena prilika...
21

HEKTOR: Jeste, ali ta da preduzmemo?

PETERBONO: Nita, razume se samo po sebi, pa ipak je ovo savrena prilika.
LORD EDGAR: (je polako doao k sebi. I poinje bezbojnim glasom) Prijatelji moji,
imam da vam saoptim jednu uasnu novost. Vojvoda od Miraflora je umro u
Bijericu 1904. godine.
(Ovi posmatraju Peterbona koji je u velikoj neprilici. Mali podsmeljivi ritornelo.)
PETERBONO: To je smeno.
HEKTOR: (tiho) Eto ti tvoja dugo ekana prilika.
PETERBONO: (isto tako) Ovo nije trenutak za alu. Primakni se prozoru.
LEDI HERF: Vi ste poludeli, Edgare?
LORD EDGAR: Ne, ne. Pronaao sam posmrtni oglas. Znao sam ja da u je
pronai. Od prvog dana... (trai po depovima) Gde je? Dovraga, gde je? Maloas
sam je imao! Oh, blagi boe, ve sam je izgubio!
DIPON-DIFOR OTAC: Sve se otkriva!
DIPON-DIFOR SIN: Spaseni smo. (Peterbonu koji se, skamenjen, upuuje prozoru)
zar vi neete ostati da vidite ta se deava?
PETERBONO: Ostajem, ostajem.
LEDI HERF: Edgare, vi ste naem dragom vojvodi prirediln neukusnu alu.
LORD EDGAR: Ali, draga prijateljice, ja vam tvrdim...
LEDI HERF: Priite dragi moj vojvodo, i pokaite mu da niste umrli.
PETERBONO: (koga guraju da prie, zbunjen) Zaboga, pa, nisam umro.
LORD EDGAR: A ipak sam pronaao vau umrlicu.
LEDI HERF: (iza lea, tipa ga) Edgare, ubeena sam da se varate. Izvinite se..
LORD EDGAR: Najposle, draga prijateljice...
LEDI HERF: Ubeena sam... (tipa ga jo jae) razumete li me, da se varate.
LORD EDGAR: (trlja ruke tamo gde ga je utinula besno) Jao! Jamano, sad kad mi
vi to tvrdite, mislim da sam ga mora biti pobrkao s vojvodom od Orleana.
LEDI HERF: Odlino. Nesporazum je izglaen?
PETERBONO: (odahne) Potpuno izglaen.
LEDI HERF: O, da, preimo svi na terasu, tamo sam naloila da se slui kafa.
Upoznau vas sa svojom idejom.
DIPON-DIFOR OTAC: (ulagujui se) Smatram da je to izvanredno lepa ideja!
LEDI HERF: (ide joj na nerve) ekajte, dragi moj, ja vam jo nisam ni rekla... No,
evo veeras se u kazinu daje Bal lopova. Svi emo se preruiti u lopove i tamo
otii...

22

DIPON-DIFOR SIN: (prsnu u smeh) Hi! hi! hi! Boe, kako je to veselo!
DIPON-DIFOR OTAC: (izlazei, sinu) Povlaujmo svim njenim hirovima.
PETERBONO: (besan, izlazei, Hektoru) Ja smatram da je ovo vrlo neukusno,
prostaki. Ti ne?
ULIJETA: (ostala sama, s mesta se ne pomie. Muzika je tiho poela temu
romanse negde u daljini. Tada, ulijeta oprezno iz nedara izvadi umrlicu i ita) "S
bolom u srcu izvetavamo vas o smrti njegove presvetle visosti vojvode od
Miraflora i Grandes, Markiza od Prisle, grofa od Zeste, od Galbe... Skup je u ..."
(sanjari trenutak) NJegov otac nije vojvoda od Miraflora, pa ko je onda? Zato se
krnje?
DEVOJICA: (ue) Gospoice ulijeta, nabrala sam bele rade koje imaju mnogo
listia.
ULIJETA: Kako, ti jo nisi u postelji?
DEVOJICA: Brala sam vam bele rade.
ULIJETA: Hvala, ljubavi. (poljubi je) Razume li ti to, srce moje malo, njegov otac
je, po svoj prilici, nekakav pustolov, a on me voli. Je l' da? On me sigurno voli?
DEVOJICA: Da, gospoice ulijeta!
ULIJETA: Pa, ta me se onda tie da li je pustolov ili ak neto gore. Na mom
mestu, ti bi ga, ipak, volela. Je l' da? Nego, zato li mu je pogled tako opak kad
god hou da mu govorim o njemu? Ako eli da me zavede, to bi po njega bilo
prilino dobro, jer sam ja vrlo bogata, on bi, sve vreme morao biti ljubazan, mio...
Misli li, moda, da mu se Eva vie dopada? To bi bilo uasno...
DEVOJICA: Pojma nemam.
ULIJETA (poljubi je) Dabome da nema pojma. Hajde, odveu te tvome ocu.
Mraka se ne plai?
DEVOJICA: Ne.
ULIJETA: Vrlo dobro, ni ja ga se ne plaim. I zna, ni lopova se ne treba bojati...
(izlaze)

TREA SLIKA

(Isti dekor. Kad se zavesa digne, dvorana je u mraku. Jedna slika - to je Gistav sa
elektrinom lampom. Odelo mu je tamno, na glavi kaket. Tiho ispituje predmete
u salonu. Najednom, uje neki um, ugasi lampu. Mali zviduk. Iz mraka se pojave
jo dve senke. Dve lampe se upale, njihova svetlost se ukrta i pada na Gistava.)
GISTAV: ta to znai?
SENKA: Poli smo u poharu.
GISTAV: Jesi li ti to, Peterbono?
23

SENKA: Ne. Mi smo novi.

DRUGA SENKA: Novi lopovi.
GISTAV: (vadi revolver) Ruke u vis!
DIPON-DIFOR OTAC: (prva senka) Ah! Vidi ti njega!... Gde ste samo nae taj
revolver? Velianstven je!
GISTAV: Ako se maknete, pucam!
DIPON-DIFOR OTAC: Uzalud vam je svaki otpor, gotovi ste!
GISTAV: Da se niste makli, boga vam vaega! (puca)
DIPON-DIFOR OTAC: (kvoca kao kakva kvoka, ne shvatajui opasnost) Ah! Ah!
Bravo!
GISTAV: Kaete, bravo? (ponovo puca)
DIPON-DIFOR SIN: Nema ta, sjajno imitira lopova! Gde ste samo kupili tu
klopociju?
GISTAV: Ne primiite mi se! (opet puca, neka porculanoka vazica pada i razbija se
sa uasnim treskom)
DIPON-DIFOR OTAC: (sinu strogim glasom) Didije, nespretnjakoviu!
DIPON-DIFOR SIN: (protestuje iz mraka) Ali, tatice, nisam ja oborio vazu!
DIPON-DIFOR OTAC: Nije nego sam ja! Vidi da sam nasred sobe.
DIPON-DIFOR SIN: Pa i ja sam, tatice, nasred sobe!
DIPON-DIFOR OTAC: (najednom usplahiren) Ko je onda razbio vaviu?
LORD EDGAR: (ulazi i pali svetlost, u fraku, a na glavi mu je policijski lem) Lake!
Lake! ta ste digli toliku buku. Kako vam se dopada moj lem?
DIPON-DIFOR OTAC: (koji se, kao i njegov sin, maskirao u nekakvog stravog
apaa) Divan je, dragi lorde!
LORD EDGAR: (Izlazi. Pre toga, prie zapanjenom Gistavu) Zaboga, vaa maska
nije bogzna ta. Nekako je prosta... Stvar je u detaljima. Pazite... Mogli biste na
licu nacrtati brazgotinu od udara noem.
DIPON-DIFOR SIN: I pare crve koe preko jednog oka.
DIPON-DIFOR OTAC: Tako smo se mi, jednom, maskirali sa amerikim prijateljima
na onim balovima. Niko nas nije prepoznao.
GISTAV: Pa, dobro, ta da radite tako maskirani?
DIPON-DIFOR OTAC: Idemo u kazino.
DIPON-DIFOR SIN: Jeste! Idemo na bal lopova! A i vi ete s nama!
GISTAV: Ah! Pa, naravno, naravno... Idem i ja.
DIPON-DIFOR OTAC: Samo, savetovao bih vam da se bolje maskirate, mladiu.
Izgledate suvie jednostavno, obino. Ne liite na pravog lopova.
24

GISTAV: Imate pravo. Odmah u doi. (poe izlazu, onda se zaustavi) Da li svi idu
na taj bal lopova?
DIPON-DIFOR OTAC: Nego kako, svi!
GISTAV: Odlino. Do skorog vienja. (izlazi)
DIPON-DIFOR OTAC: Ovaj deran uopte nema mate!
DIPON-DIFOR SIN: Ako su se i ostali, to je verovatno, ovako smeno maskirali,
naa stvar je na najboljem putu, samo emo mi biti zapaeni!
DIPON-DIFOR OTAC: Jesi li proitao poslednje telegrame?
DIPON-DIFOR OTAC: Ako sada ne izvuemo novac, propali smo kao Belgija. Budi
armantan.
DIPON-DIFOR SIN: Pa vidi i sam da inim sve to mogu.
DIPON-DIFOR OTAC: Znam. Ti si priljean i astan mladi, ali ne poputaj ni za
trenutak. Uspeti ove veern za nas znai mnogo. Uostalom, nai takmaci su skloni
skandalu. Oigledno je da je Ledi Herf, maloas, uutkala onog matorog idiota,
kad je tvrdio da je vojvoda od Miraflora umro jo 1904. Otvorimo oi i budimo
spremni za svaku eventualnost.
DIPON-DIFOR SIN: Treba da se otarasimo svih dobrosrenika. Za nas je to pitanje
biti ili ne biti, pitanje ivota ili smrti.
DIPON-DIFOR OTAC: Pustimo ih neka se uhvate u svoju sopstvenu klopku i budimo
to vie ljubavi. Pazi, evo Ledi Herf!
(Ulaze Ledi Herf i Eva, maskirane kao kradljivice)
LEDI HERF: (primeti Dipon-Diforove koji su oajno kaljucali da bi na sebe privukli
panju) Oh! Strano! Oni su zapanjujui! Nisam to od njih oekivala. Eva, ta ti
misli s naim gostima?
EVA: Kako ste samo uspeli da se tako maskirate?
DIPON-DIFOR OTAC: (uspija) Oh, jako smo zadovoljni.
DIPON-DIFOR SIN: to ste vi zadovoljne.
LEDI HERF: Ponaaju se kao da stalno ekaju baki.
EVA: Uostalom, i dobro je to je tako.
LEDI HERF: Vojvoda i njegov sin su zakasnili.
EVA: Zvala sam ih, u prolazu. Kau da im nikako ne polazi za rukom da se
maskiraju kao lopovi.
LEDI HERF: (izlazei) Gospodo, popnite se do njihovih soba, pa im pomozite da se
pretvore u lopove.
DIPON-DIFOR OTAC: Svakako. Svakako. Svakako. (svome sinu) Budimo ljubazni...
DIPON-DIFOR SIN: Budimo bezgranino ljubazni.
(Oni izlaze, klanjajui se. ulijeta ulazi, prikradajui se.)
25

EVA: Jo nisi gotova?

ULIJETA: Sad u, odmah.
EVA: Zadocniemo zbog tebe.
ULIJETA: Poite vi. Ja u malim kolima doi sama.
EVA: (naglo) Ti si se zacopala u onog mdadia?
ULIJETA: Zato me to pita?
EVA: Ima pravo. Zato pitati nekoga da li je zaljubljen kad se to uvek lepo vidi?
ULIJETA: To se vidi?
EVA: Da.
ULIJETA: Sluaj, varam se. Ni u koga se ja nisam zaljubila. (poe izlazu. Eva je
zadri)
EVA: ulijeta! Zato misli da sam ti neprijatelj?
ULIJETA: (zastane) Ti si mi neprijatelj.
EVA: Ne, ja te mnogo volim. Sedi.
ULIJETA: (poe naglo k njoj) Ti si se zaljubila u njega? Je l' tako? Hoe da mi ga
preotme? Uostalom, moda ste se oboje tako dogovorili? Tako je, zar ne? Tako
je? Govori! Zato se smeje?
EVA: Kako si srena to si toliko zaljubljena.
ULIJETA: Ti si lepa od mene, Ja sam toga svesna, i grabi koga hoe.
EVA: Ah! Kad bih samo htela...
ULIJETA: Ti ga njega, nee?
EVA: Ne, mala glupao.
ULIJETA: S njim nikad nisi nasamo razgovarala?
EVA: Da sam to i htela, teko bi mi polo za rukom. im mi se on, makar i
sluajno, priblii, ti oka sa nas ne skida.
ULIJETA: Bojim se. Odistinski ga volim, zna.
EVA: Mala srenice...
ULIJETA: Zakuni se da nikad nisi ni pokuala da mu se dopadne?
EVA: Kunem ti se.
ULIJETA: ak ni onog dana kad ste zajedno igrali dve igre uzastopce?
EVA: Ma, orkestar je, tada, odmah poeo da svira drugi tango.
ULIJETA: ak ni onog dana kad ste otili amcem, dok su Dipon-Diforovi hteli da
me naue da igrak bakaru?

26

EVA: ak ni tog dana. Toliko je bio tuan, da sam mu predloila da se smesta

vratimo, ali te tada vie nismo nali.
ULIJETA: Tog dana? udi me. NJegove oi su te veeri nekako bile sasvim
drukije.
EVA: To je zbog toga to me je pitao da li ti se on dopada i to sam mu odgovorila
da si ti udljiva devojica s kojoj ovek nita odreeno nikad ne zna.
ULIJETA: Zbog toga? (Mala stanka) Mogla si, ipak, neto drugo da mu odgovori.
EVA: Sada si zadovoljna?
ULIJETA: Nisi pokuala da mu se dopadne ak ni u poetku, ak ni prvog dana?
EVA: ak ni prvog dana.
ULIJETA: E, onda sam zadovoljna.
EVA: Zato nikad nema poverenja u mene? Pored tebe se oseam kao kakva
starka.
ULIJETA: Ti si toliko lepa od mene. Ti si mnogo enstvenija.
EVA: Misli?
ULIJETA: udno mi je nekako to to mi govori. Priznaj, meutim, da je on
mnogo lepi od Hektora kome doputa da ti se udvara...
EVA: Misli da me to to si tako zaljubljena u njega ne bi zadralo na pragu
obinog flerta?
ULIJETA: Divna si!
EVA: Oh, ne, bila bih srenija da mi se tako dopada kao tebi, pa da te rtvujem
bez predomiljanja.
ULIJETA: Kad grizne svoj biser, znai da neto nije kako treba.
EVA: Tako je.
ULIJETA: Meutim ti si tako lepa veeras. Svi e ludovati za tobom na balu.
EVA: Svi?
ULIJETA: Ne podsmevam se.
EVA: Ni ja. Ludovanje za mnom je vrlo tuno.
ULIJETA: Nisi srena?
EVA: Ne.
ULIJETA: A tako je lako biti srean. Treba se samo pustiti. Uostalom, ne proe ni
trenutka da nisi nesrena, ali mi se ini da je to ba prava srea.
EVA: Ti si uvek mislila da sam najvea, najlepa, najjaa, jer je oko mene bilo vie
oboavalaca. A, eto sad vidi da si ovde jedino ti srena. Moda si ti jedina u
Viiju, u celom svetu...
ULIJETA: (ila, osmehujui se svome snu) Oh, da, srena.
27

EVA: Sva si edna, gotova da poveruje...

ULIJETA: U sve da poverujem...
EVA: Ti nisi u svojoj postelji imala oveka koga ne voli. Ti ak o vratu nema ni
biser, ni narukvicu na ruci. Sigurna sam da si gola ispod haljine od belog tila, i
dvadeset ti je godnva, i zaljubljena si. (ulijeta se nije ni makla, sva kao da se, u
polusmeku nudi onom nevidljivom.)
EVA: (odjednom primeti) ulijeta, zato se nisi maskirala u lopova kao mi?
ULIJETA: (sva odjednom ponesena radou) Oh! Isuvie sam srena! Nemam
hrabrosti da due ostanem pored tebe koja si tuna. Kad budem malo manje
srena, misliu na tebe, kunem ti se. (poljubi je i izgubi se) Pst!
EVA: Kakva tajna! ta hoe da kae?
(Ulazi Ledi Herf sa Dipon-Diforovi)
LEDI HERF: Kad se pojavimo na balu, svi e biti zapanjeni.
DIPON-DIFOR OTAC: Ona gospoda su spremna.
LEDI HERF: Jesu li se lepo maskirali?
DIPON-DIFOR OTAC: Ne, stvar ukusa.
DIPON-DIFOR SIN: Uostalom, evo ih.
(Ulaze Peterbono i Hektor. Maskirali su se kao banditi, smeni kao iz kakve
operete. Svi prsnu u smeh.)
HEKTOR: Zato se smeju?
PETERBONO: Kako oni to zamiljaju lopove? Zar nikad nisu bili u pozoritu?
LEDI HERF: Ali, u ta ste hteli da se maskirate, dragi moj vojvodo?
PETERBONO: U lopova.
HEKTOR: (Evi) Pa, zar nije to to?
EVA: Oh, ne!
PETERBONO: (Ledi Herf) Nismo vam dragi?
LEDI HERF: I te kako!
PETERBONO: Priznajte da ne izgledamo lepo.
LEDI HERF: Dragi moj, ne moe se od panskih Granda traiti da se sa uspehom
pretvore u lopove.
PETERBONO: Tano reeno. Zar ne, Hektore? (njih dvojica se podgurkuju
laktovima)
LEDI HERF: Napred. Kola ekaju. Nego, gde li je Lord Edgar? Ne moe od ogledala
da se odlepi. (zove) Edgare!
(On se pojavljuje, jo u svome fraku, sa policijskim lemom na glavi, ali je sada
obrijao brkove.)
28

LORD EDGAR: Mislite li da sam dobro uinio to sam obrijao brkove?

LEDI HERF: (ak ga i ne gledajui) Ne znam! Hajdemo na bal! Na bal!
(Muzika odmah poinje da svira nekn briljantan kadril, koji lopovi igraju sa
plemenitom ledi, dok Dipon-Diforovi ne uspevaju da dou do dama potom jednu
prostaku, koju Dipon-Diforovi, na kraju krajeva, ne mogui ni na koji drugi nain,
igraju jedan s drugim, i to s mnogo ara... Svi odlaze, igrajui.)
DIPON-DIFOR OTAC: (Izlazi poslednji igrajui sa svojim sinom) Naa stvar
napreduje sve bolje.
DIPON-DIFOR SIN: Budimo avoloki duhoviti.
DIPON-DIFOR OTAC: I udvostruimo ljubaznost.
(Scena za trenutak ostaje prazan. Jedan posluitelj prolazi i gasi luster, zatvara
prozore. asak docnije, pojavljuje se Gistav. Oslukuje. uje se kako se automobil
udaljuje. Obie celu dvoranu u krug ispitujui predmete jedan za drugim.
Najednom se prilepi uza zid...)
ULIJETA: (ulazi u putnikom kostimu) Evo me.
GISTAV: ta ete vi ovde?
ULIJETA: Dola sam.
GISTAV: Zato niste sa ostalima?
ULIJETA: Dola sam k vama.
GISTAV: Tornjajte se odavde, smesta!
ULIJETA: Zato ste sa mnom tako grubi?
GISTAV: Vucite se odavde.
ULIJETA: Otii u, razume se, ako vi ne elite da budem kraj vas. Mislila sam da
biste vi to eleli. ta vam je?
GISTAV: Boli me glava. Hou da ostanem sam.
ULIJETA: Zato mi izmiljate kojekakve prie.
GISTAV: Ne izmiljam vam ja nikakve prie. Gubite se, mala moja. Hajde!
ULIJETA: Ali vi se nikad niste tako ponaali prema meni!
GISTAV: Svemu doe kraj.
ULIJETA: ta sam vam uradila?
GISTAV: Nita naroito. Isuvie je to komplikovano da bih mogao da vam
objasnim, uostalom vi moda ne biste ni razumeli.
ULIJETA: Ali, gospodine Pedro...
GISTAV: Prvo: nema nikakvog gospodina Pedra, ja se zovem Gistav. Drugo: traim
od vas da idete.
ULIJETA: A ja sam verovala da me volite...
29

GISTAV: Da, ovek se katkad prevari.

ULIJETA: Ali , vi ste mi to i govorili!
GISTAV: Lagao sam vas.
ULIJETA: Oh! To nije istina...
GISTAV: (odluno poe prema njoj) Lepojko moja, potrebno mi je da brzo odete
odavde.
ULIJETA: Zato?
GISTAV: Malo docnije ete razumeti. E sada, hajte u svoju sobu i tamo oplakujte
svoje izgubljene iluzije. (Uzima je za ruku da bi je odveo do vrata) Ali, ta e vam
taj ogrta? U ta ste se to maskirali?
ULIJETA: U putniki kostim.
GISTAV: U putniki kostim? Jeste li pri sebi?
ULIJETA: Ne ljutite se. Htela sam s vama da odem odavde. Jednom ste rekli da
emo zajedno otii.
GISTAV: Jeste li, to sam se samo alio. Uostalom, otkud vi znate da ja moram da
odem?
ULIJETA: Ja to znam.
GISTAV: Drite se kao da mnogotota znate. Hajte sa mnom.
ULIJETA: Moda emo u hodniku nabasati na koga od posluge. (On je posmatra)
Bolje bi bilo da ostanemo ovde. Ovde nita ne rizikujemo.
GISTAV: Svakako vas Dipon-Diforovi, oekuju. Hajde, pretvorite se u lopova kao i
ostali.
ULIJETA: Kradljivice nikad nisu u kostimu za put, je l' te?
GISTAV: Neete ii ni nakakav put. Idite na bal.
ULIJETA: Kad izvre krau, lopovi obino odu. Zato neete da odem s vama?
GISTAV: (skoi na nju) O, vi, mala, isuvie vi znate!
ULIJETA: Oh, nemojte me tui!
GISTAV: Ne bojte se. Obina mera predostronosti. (vezuje je za jednu stolicu,
pretura po njenoj tani)
ULIJETA: Oh! Nemojte mi ukrasti tanu, u njoj nema nita! Uostalom, ja vam je
poklanjam.
GISTAV: Zahvaljujem vam, potrebna mi je samo jedna maramica.
ULIJETA: ta e vam?
GISTAV: Da vam zaepim usta. (Naao je njenu maramicu, koja je majuna) Kome
je samo palo pa um da pravi ovako male maramice! U toliko gore, moja je ista.
(Baca je)
30

ULIJETA: Oh! Pa ja neu da viem! Neu vikati, kunem vam se... Gospodine
Pedro! Gistave, Gista... (On joj je stavio svoju maramicu u usta)
GISTAV: Ako si verovala u bal lopova, prevarila si se, ja sam ti pravi pravcati
lopov. Hektor i vojvoda od Miraflora su to takoe. Samo su oni, usto i blesani. Ti si
gajila neka iluzije, u tome je stvar, a tvoja tetkica koja je obina matora budala,
gajila ih je vie no ko drugi. Ja sam ovde da bih izvrio poharu i ja u je i izvriti.
(Ona pokuava da se odvee) U redu... U redu. Ne pokuavajte da me tronete.
Vides sam ja puno takvih. (On poinje da trpa u svoju vreu sve to mu padne
pod ruku u salonu. Posle jednog trenutka, stane i posmatra je, pojavi mu se gria
savesti) Da vas ne stee isuvie? (Ona glavom daje znak ne) U redu. Pametno ste
vi stvorenje. Treba da shvatiti, devojko, da sam vam ja gukao kao golub, i
udvarao se i preiemagao, ali, stvarno, na ljubav nisam ni pomiljao. Sve mi je to
bilo potrebno radi pohare. (Ona pokuava da se odvee) Neprijatno vam je... Da,
znam, to ba nije mnogo lepo. ta ete? U svakom zanatu postoji po jedna
stranica koja nije ba bogznakako lepa. Ako se to ostavi po strani, ja sam estit
ovjek, u svome rodu. Ja svoj zanat obavljam jadnostavno. Bez lickanja. A ne kao
Peterbono i Hektor. Peterbono to vam je vojvoda od Miraflora. Ovaj posao treba
valjano obavitn, inae nema pristojna ivota. (Kriom je pogleda) Ne stee vas
mnogo? (Osmehne se) Malo mi je nelagodno to sam vam ovo priredio, jer sam
vas, stvarno, maloas slagao. Mnogo vas volim. (Ponovo se daje na posao)
Najzad, tako vam je. Kad je dobri bog izmislio lopove, bilo je, dabome, potrebno
da ih lii izvesnih stvari. Uskratio im je uvaenje asnih ljudi. Ustvari, nije to ba
ni tako strano. Mogao im je dodeliti i vie tete... (slee ramenima i podsmeva se
ne usuujui se pogledati je u oi) Kroz izvesno vreme, videete, ni vi ni ja o
ovome vie neemo ni misliti. (Produava da skuplja stvari. Ona se otima. On je
gleda) Ako ima neto to vam se ovde naroigo dopada, samo mi recite. Ostaviu
vam je za uspomenu. Zadovoljstvo bi mi bilo da vam uinim neki mali poklon,
asna re! (Ona ga posmatra, on je postao zbunjen, prestaje s poslom.) Ne
gledajte me tako. Srce mi se para. I sami vidite da ovo radim samo zbog toga to
ne mogu drukije. Pa onda? Pustite me da na miru obavim svoj posao. (Ona se
cima) ta vam je? Da se ne guite? ulijeta, ako mi se zakunete da neete nikoga
zvati, izvadiu vam maramicu iz usta. Zaklinjete se? (Ona potvruje glavom) U
redu. Imam poverenja u vas. (Vadi joj maramicu iz usta) ta ete sad da mi
kaetv, da sam pravi lopov? (On seda rezignirano)
ULIJETA: (im je osloboena) Ma, to je idiotski! Potpuno idiotski! Odreite me.
GISTAV: A, to nikako! Ja sam prava dobriina, ali u poslu sam ozbiljan.
ULIJETA: Ali, bar me sasluajte!
GISTAV: ta elite da mi kaete?
ULIJETA: Nisam ja dola k vama samo radi toga da bih ovde kao neka budala bila
privezana za stolicu. Ja dobro znam da ste lopov. Da niste izistinski lopov, ne bih
ni pomislila da ete odavde otii usred noi poto ste gost moje tetke.
GISTAV: ta vam pada na um?
ULIJETA: itav sat vam ve ponavljam da vas volim! Videla sam kad ste izvukli
kola iz garae, tada posumnjah da ste stvarno lopov i da ete veeras izvriti
poharu. Kako sam pomislila da ete stii im svrite s poharom, obukla sam
putniko odelo da bih pola s vama. Vi nemate nameru da ostanete?
31

GISTAV: To pitanje se ne postavlja lopovima.

ULIJETA: Onda, povedite i mene, kad ja to traim od vas.
GISTAV: Ali, ja sam lopov...
ULIJETA: (vie, oajna) Ma, znam da ste lopov! Stalno ponavljate jedno te isto.
Zar i sami to ne primeujete. Hajde! Odveite mi ruke.
GISTAV: Ali, ulijeta...
ULIJETA: Odreite mi ruke. Uasno me bole.
GISTAV: Zakunite se da neete pobei i obavestiti svoju tetku.
ULIJETA: Razume se da se zaklinjem. Uh! to ste idiot!
GISTAV: Ja u vas imam poverenja, ali nita od svega ne razumem. (Dreei joj
ruke. Ona odmah stavi malo pudera na lice onda ustane, reena.)
ULIJETA: Izgubili smo etvrt sata. Pourite sada. Neete valjda da nas uhvate. Je
l' vama dosta ovo to ste pokupili? (Ona nogom pokazuje na njegove vree)
GISTAV: Ali, ta je vama?
ULIJETA: Zaboga, zaboga, ve u posumnjati da niste pri istoj svesti. Stalno
neto zvocate. Da li vam se dopadam, da ili ne?
GISTAV: Oh! Da... samo...
ULIJETA: Dobro. To je bitno. Sada me pustite da vam neto kaem. Gistave, ako
vam izgledam ljupka, eto, ja vas volim i ja hou da budem vaa ena. Oh, umirite
se... Ako se plaite da ete imati neprilike sa matiarem, nita, neemo se
izistinski registrovati! Eto, sada... (ona uzima jednu od njegovih vrea) Nita
drugo neemo poneti?
GISTAV: (istre joj iz ruku vreu) Ne, ulijeta! Vi ne znate ta radite. Ja to neu. Ne
moete poi sa mnom. ta biste radili sa mnom?
ULIJETA: Pomagau vam. uvau strau. Zvidau kad neko naie. Znam odlino
da zvidim. Evo, ujte. (zvizne uasno jako)
GISTAV: (prestravljen) Pst, budite oprezni... (Tiina. Oni oslukuju.)
ULIJETA: (blago) Izvinite... Pravi sam idiot. Povedite me, zvidau tie, kunem se,
i to samo ako neko naie.
GISTAV: ulijeta, to je kod vas puki kapric, nije vama stalo do mene, to je runo.
ULIJETA: Oh! Ne. Nemojte tako da mi odete. Nikako! Ja vas volim.
GISTAV: Znate li kakvom se ivotu izlaete!
ULIJETA: Da. Poljubite me.
GISTAV: ulijeta, svreno je s vaim spokojstvom.
ULIJETA: Spokojstvo je taman htelo da me ubije. Poljubite me.

32

GISTAV: ulijeta, ovde ste vi, ipak, sreni. Vi pojma nemate ta je to beati i bojati
se. Navikli ste na rasko.
ULIJETA: Ama, s ovim to emo poneti mi smo bogati. A ako vam to ba toliko
smeta to e me policija proganjatn, e onda, vie neemo krasti.
GISTAV: Lopovi nisu bogatn. Sve to se pokrade, preprodaje se bud zato.
ULIJETA: Onda emo biti siromani. Poljubite me.
GISTAV: Stid me je ulijeta.
ULIJETA: Ti si pravi idiot, dragane moj. Poljubi me.
GISTAV: Stid me je, ulijeta, stid me je.
ULIJETA: Ne mari nita. Poljubi me. (Poljube se dugim poljupcem)
ULIJETA: (izvlai se iz njegova zagrljaja, sva srena) Srena sam. Sada, brzo.
(Zastane) Oh! Pa ti nisi pokupio svaj skupoceni porcelan? Pravi si idiot, dragane
moj, pa, to prestavlja najveu vrednost. (potri da ga pokupi) Pa ove male
Fragonarove gravire! (trpa ih u vreu) Ostavi kandelabre, svi su od lane bronze...
vidi kako sam ti potrebna! Divno u ti ja pomagati, videe. Poljubi me.
GISTAV: Mala moja lopovice. (LJube se. Odlaze.)
Zavesa

ETVRTA SLIKA

(Jedan sat docnije, u zimskoj bati. Klarinet koji je odsvirao balsku temu, preuzima
je ponovo, nekako nostalgino. Linosti se vraaju poreane jedna za drugom,
kao pokisle, i posedaju ucvaljene i potitene.)
LEDI HERF: Dabome, ispalo je glupo.
HEKTOR: Ipak su mogli da nas puste da uemo.
LEDI HERF: Smeno, glupo. I kome li je to samo palo na um da naslov bala ispie
malim slovima. Francuzima je strast da tede!
LORD EDGAR: Izbacili su nas kao kufer.
EVA: ta ete, ikice, ti ljudi su priredili bal cvea. Zar je udno to su ih nai glupi
kostimi preplaila?
LEDI HERF: Nekakav tamo bal cvea! Budalatina. Pih, bal cvea!...
DIPON-DIFOR OTAC: udn me samo da ste mogli da pobrkate bal cvea sa balom
lopova.
LEDI HERF: Trebalo je da vi bolje pogledate afie, ako vam je vid kako treba!
DIPON-DIFOR OTAC: Ali, sto mu gromova...
DIPON-DIFOR SIN: (tiho) Tatice, ne budi neoprezan .
33

LEDI HERF: Uostalom, zbog vaih glupih maski nas i nisu pustili unutra.
PETERBONO: Ja bih sigurno uao.
LEDI HERF: Naravna stvar! Svi smo mi mogli da uemo. Zbog njih nas jedino nisu
pustili... Uh, kako nemaju ukusa! Pogledajte ih samo! Pravi pravcati apai!
DIPON-DIFOR OTAC: Ama, ja bal lopova, ini mi se da...
LEDI HERF: Bal cvea! Cvea! Neete nas valjda cele veeri gnjaviti s tim balom
lopova!
DIPON-DIFOR SIN: Ne uzbuuj se, tatice... (obraa se Ledi Herf) Ucveljeni smo.
DIPON-DIFOR OTAC: (prepodobno) Nikad to vie neemo uraditi.
LEDI HERF: Krajnje je vreme da se opametite!
LORD EDGAR: Pa, moda bismo mogli sami sami izmeu sebe prirediti bal lopova,
da nam napor ne bi bio sasvim uzaludan?
LEDI HERF: Sasvim ste ludi, Edgare. Hajdemo svaki u svoju sobu da se
presvuemo. Uh, opet emo igrati brid. (Uzdahne, pa to uine i svi ostali.)
LORD EDGAR: Pa, ako je za brid, onda bolje da nisam obrijao brkove!
LEDI HERF: (rasejano) Bolje da sam ja ostavila svoje! (Poe. Obraajui se
Peterbonu) Dragi moj vojvodo, da li ete mi ikad oprostiti za ovo izgubljeno vee?
PETERBONO: (podgurkuje se s Hektorom) Vee nije nikad izgubljeno.
LEDI HERF: Drugi put e bolje itati afie i ii emo s ljudima od ukusa. (odlazi sa
Evom i Lordom Edgarom.)
PETERBONO: (izlazei na drugu stranu, Hektoru) Prsten. Perle.
HEKTOR: Buelar.
PETERBONO: Sjajno. (Dipon-Diforovi su ostali sami)
DIPON-DIFOR OTAC: Zlo vam se pie.
DIPON-DIFOR SIN: Zlo i naopako.
DIPON-DIFOR OTAC: Svi srenici su ovde s istim ciljem kao i mi. To je oigledno,
samo, eto, njima sve polazi za rukom, a mi sree nemamo, zaista.
DIPON-DIFOR SIN: (pred ogledalom) A ba smo se lepo maskirali.
DIPON-DIFOR OTAC: Ali ne za bal cvea.
DIPON-DIFOR SIN: Kome je samo palo na pamet da pripremi bal cvea?
DIPON-DIFOR OTAC: A, molim te lepo, kako je samo mogla da proita na afii bal
lopova, kad tamo lepo pie: Bal cvea. Matora budala!
DIPON-DIFOR SIN: (pokazujui ja susedni salon kroz otkrinuta vrata, naglo vikne)
Tatice!
DIPON-DIFOR OTAC: ta je?

34

DIPON-DIFOR SIN: Pogledaj na zid.

DIPON-DIFOR OTAC: Pa, ta, zid kao zid?
DIPON-DIFOR SIN: Fragonarove gravire.
DIPON-DIFOR OTAC: Moe mislite da mi u ovom trenutku nije do slikarstva.
DIPON-DIFOR SIN: Tatice! Fragonarovih gravira vema vie na zidu! (poleti u salon)
DIPON-DIFOR OTAC: Pa ta je s tim?
DIPON-DIFOR SIN: (iz salona) Nema ni skupocenog porcelana! Ni svenjaka od
bronze, ni onih divnih kutija za duvan, fioke su obijene. (vraa se) Tatice, ovde je
izvrena pohara!
DIPON-DIFOR OTAC: (ustaje) Beimo. Mogu jo rei da smo je mi izvrili.
DIPON-DIFOR SIN: Jesi li lud? Ta, mi smo bili na balu sa svima ostalima. Tatice,
pohara je izvrena!
DIPON-DIFOR OTAC: (ode da se uveri) Oigledno, pohara. Samo, zato se toliko
raduje? To nikako nee poboljati nau situaciju.
DIPON-DIFOR SIN: Zar ne shvata, more, da ako je pohara izvrena dok smo mi
bili u kazinu, pa onda sumnja moe da padne samo na onoga ije su bezobrazno
izvlaenje iz drutva svi primetili? Svi su primetili da s vama nije poao - ko?
DIPON-DIFOR OTAC: Mali Pedro?
DIPON-DIFOR SIN: Pa, dabome. Mali Pedro...
DIPON-DIFOR OTAC: U tom sluaju, meutim, ona dvojica su svakako sauesnici?
DIPON-DIFOR SIN: Pa, sauesnici, naravna stvar. O nama su poli, bez sumnje,
samo radi toga da se ne bi posumnjalo ni u ta, nego sad su oni kidnuli, ili mogu
kidnuti svakog trenutka.
DIPON-DIFOR OTAC: Ah! Didije, moan si! Ti podmlauje svoga starog taticu.
Poljubi me. Najzad su dolijali. Ima da ih nema, a naa stvar nikad nije bolje stajala
negoli sad.
DIPON-DIFOR SIN: Treba ih sad dotui. Da ne mogu da uteknu. Hajde smesta dnj
telefoniramo komesarijatu. (telefonira) Alo... Dajte mi policijski komesarijat,
gospoice, samo brzo...
DIPON-DIFOR OTAC: (koji eta susednim salonom urlajui) Fragonarove gravire!
Skupoceni porculan! Svenjaci! Divne kutije za duvan! Dve obijene fioke!
Velianstveno!
DIPON-DIFOR SIN: Alo, policijski komesarijat? Ovde Boljarska vila. Izvrena je
velika kraa. Da, lopovi su jo ovde. Moi ete ih uhvatiti na delu. Brzo, samo
brzo.
DIPON-DIFOR OTAC: (vrati se sav blaen) Padni mi u zagrljaj, mali! (grli ga)
DIPON-DIFOR SIN: Pozovimo sad sve ovamo i zadivimo ih. (poe k vratima) Hej!
Ovamo!.. Ovamo!
35

DIPON-DIFOR OTAC: Hej! Hej!

LORD EDGAR: (ue demaskiran, kao to e biti i svi oni koji e sada doi) ta je,
zaboga?
DIPON-DIFOR OTAC: Izvrena je jedna kraa.
LORD EDGAR: Ma, u nae vreme to nikoga ne moe zauditi. A gde to?
DIPON-DIFOR SIN: Pa, ovde...
LORD EDGAR: Ovde?
DIPON-DIFOR SIN: (vrlo uzbueno) Ovde. Ba ovde, u ovom salonu!
LORD EDGAR: U svom salonu? ta su ukrali?
DIPON-DIFOR OTAC: (kao cirkusant) Fragonarove gravire! Skupoceni porcelan!
Svenjaci! Divne kutije za duvan! Fioke! Uite! Uite! Ulazi, narode, ulazi!
LORD EDGAR: (ue u salon, pa se onda vrati i skljoka se na jednu stolicu) Uasno,
ma ja sam sumnjao.
DIPON-DIFOR OTAC: (zajedno) Pa, i mi smo znali!
LORD EDGAR: Da li vam je poznato ko je to izvrio?
DIPON-DIFOR OTAC: Mi sumnjamo na izvesne osobe!
LORD EDGAR: I ja sumnjam. (Ue Eva) erice moja, pokrali su nas.
EVA: Kako to?
DIPON-DIFOR OTAC: (opet poinje) Fragonarove gravire! Skupoceni porculan.
Svenjaci! Divne kutije za duvan!
EVA: Ba mi je drago za svenjake, bili su strani. A ao mi je Fragonara.
HEKTOR: (ulazi trijumfalno s novom maskom) Eva, svog puta sam pogodio!
EVA: Ne.
LORD EDGAR: (poleti k njemu) Najzad! On je! Dragi moj detektive, ne moete ni
zamisliti kako ste stigli u dobri as. Izvrena je velika kraa. Sumnjamo na
varalice kojima smo pruili gostoprimstvo jedino zbog udnovatog kaprica moje
kuzine. Odmah ih uhapaite, dragi moj detektive.
EVA: Ali, ta vam pada na pamet, iko! Pa, to je princ Hektor. Ama, skinite tu
bradu, Hektore!
HEKTOR: (skida bradu, skromno) Da, to sam ja, dragi moj lorde.
LORD EDGAR: (najednom se razbesni) Hoete li ve jednom prestati da terate
egu sa mnom, mladiu?
HEKTOR: (koji bi hteo da se neopaeno priblii vratima) Ali ja s vama ne teram
egu, dragi moj lorde...
LORD EDGAR: Sa ovekom mojih godina ja mogu dopustiti ale i kad nisu veoma
ukusne. Ali ih ne treba ponavljati triput dnevno, zaboga...
36

HEKTOR: Ama, ja ne teram egu s vama... (Doepao se vrata. Naleti na DiponDiforove koji su poli ja njim)
DIPON-DIFOR SIN: Ni koraka dalje.
DIPON-DIFOR OTAC: Ni koraka. Ne terate s egu, je li? Onda ostanite. Sve e se
razmrsiti.
HEKTOR: Najzad, ta sve to znai? Za ta me sumnjiite?
EVA: Gospodo, molim vas da pustite princa Hektora!
HEKTOR: Zar ne, Eva? Nema nikakvog smisla.
LEDI HERF: (ulazi sa Peterbonom) ta ste se toliko razvikali, podigli ste uasnu
graju?
PETERBONO: Ba ne mogu da ive u slozi.
LORD EDGAR: Uasno! Velika kraa! Znas sam. Lepo sam vam rekao da je umro
1904. a da su ovo obine varalice,
DIPON-DIFOROVI: (u isti mah) Fragonarove gravire! Skupoceni porcelan! Divne
kutije Za duvan! Svenj ci! Fioke!
LEDI HERF: Molim vas, ne govorite svi u isti mah. Nita nisam razumela. Prvo me
pustite da sednem. Sva sam se podbila. (Dok su lord Edgar i Dipon-Difor otac
vikali u tinii koja je potom zavladala, Hektor se oajno upinje da Peterbonu
znacima objasni da treba da odmagle. Peterbono, meutim, misli da mu Hektor
daje znake da mu se rukav posuvratio, da ima mrlju na reveru i da mu se neto
zakailo za lea. On prstima isti rever ogleda se u ogledalu, i nikako ne moe
nita da shvati. Na kraju digne ruke od svega i slegne ramenima.)
LEDI HERF: (seda) Hajde, sad mi sve ispriajte.
PETERBONO: (vrlo pronicljiv, sedne takoe) Dabome! Dabome! Sad mi sve lepo
ispriajte!
LORD EDGAR: (ivahno) Lepo sam vam rekao da je umro jo...
DIPON-DIFOR OTAC: (uglas s njim) Sve! Sve! Sve!... I Fragonarove gravire...
(zaute u isti mah i zgledaju se)
EVA: Izvrena je kraa, tetkice.
LEDI HERF: Kraa?
EVA: Da. Dok smo bili van kue, neko je pokupio porcelanie, Fragonare i, ini mi
se, svenjake.
LEDI HERF: Ba mu hvala, bili su od lane bronze.
LORD EDGAR: Ama, lepo sam ja rekao! Govorio sam ja!
LEDI HERF: Sigurno, neko od posluge. Jesu li svi kod kue?
EVA: Ne znam.
DIPON-DIFOR OTAC: Treba policiju obavestiti.
37

LEDI HERF: To ne.

DIPON-DIFOR OTAC: Kako ne?
LEDI HERF: Rakla sam vam ne, neu da mi policija ulazi u kuu.
DIPON-DIFOR OTAC: Ali, mi smo ve telefonirali.
LEDI HERF: Zaboga, gospodo, kako se to ponaate? Jesam li ja ovde gospodarica?
Od pre nekoliko dana, nemate ni stida ni srama.
DIPON-DIFOR SIN: Ali, mi vam...
DIPON-DIFOR OTAC: Vi nam...
LEDI HERF: Evo. Telefonirajte da mi niko ne dolazi.
DIPON-DIFOR OTAC: Dockan. Oni su svakako ve krenuln.
(Hektor i Peterbono su se oprezno uputili izlazu. Kad je Ledi Herf zabranila da se
zove policija, oni su zastali, jo gajei nadu. Kod poslednjnh rei, nagnu da bee.)
DIPON-DIFOR OTAC: Pazite. Eno ih bee!
DIPON-DIFOR SIN: Ovo je suvie! Mi emo vas spasiti i protiv vae volje. Ruke
uvis!
DIPON-DIFOR OTAC: Ruke uvis! (Uperili su svoje revolvere u Hektora i Peterbona)
LEDI HERF: Gospodo, svo je moja kua! Pozivam vas da smesta vratite revolvere
u depove!
DIPON-DIFOR SIN: To, ne!
DIPON-DIFOR OTAC: Ne! Docnije ete nam jo bit zahvalni...
LEDI HERF: Dobiu nervni napad! Zovi poslugu. Emile! Neka neko doe! ozefe!
Ima li koga?
AGENTI: (ulaze dok ona doziva) Evo nas! Sostene, navali na debeljka. (ulazei,
ugledali su dve maske bandnta kako su uperili pitolje u dentlmene. Nisu se
dvoumili. Nasrnu na Dipon-Diforove)
AGENTI: A, bitange nijedne! Pali ste nam aka!
DIPON-DIFOROVI: (uzmiu) Ali... ali... nismo to mi... nismo... naprotiv... mi smo
telefonirali. Nema smisla. Oni su lopovi.
(Dipon Difori sa probijaju povlaei se, onda se probijaju napred hotei da
umaknu, sve se to odigrava kao smeni balet ija je poslednja figura njihovo
hvatanje od strane agenata.)
AGENTI: Tu ste! (obraajui se Hektoru) Hoete li nam pomoi da otvorimo vrata,
gospodine, ne bilo vam zapoveeno?
HEKTOR: Rado... Vrlo rado...
(Agenti povedu Dipon-Diforove, uprkos njihovim srceparajuim protestima.)
LORD EDGAR: (van sebe) Ali, zaboga, draga prijateljice...
38

LEDI HERF: (strogo) Edgare, umuknite.

DIPON-DIFOR OTAC: (doh ga odvlae urla) Zaboga, recite im neto! Recite im koju
re..
DIPON-DIFOR SIN: (prolazei pored nje) Gospoice Eva!
(Dipon-Diforove su agenti izneli na svojim leima, pozdravljeni zvucima ritornela.)
LEDI HERF: (spokojno) Ba dobro, jako sam zadovoljna. Tri nedelje kako su kod
mene i nisam znala kako da ih se otarasim.
LORD EDGAR: (skrhan od uzbuenja, skljoka se upola onesveen u naslonjau) A
doao sam u Vii da leim u.
LEDI HERF: Eva, pohitajte, donesite iki lek. (Ona izlazi. Ledi Herf posmatra
Peterbona, koji se, posle hapenja Dipon-Diforovih gui i zacenjuje u ludom,
nezadrivom nastupu smeha.) Dragi moj, nema potrebe da se toliko smejete,
poto ja savreno dobro znam da ste vi pravi lopov. (On se najednom uozbilji. Ona
mu pretura po depovima) Vratite mi moj biser. Niste sa bogzna kakav majstor.
PETERBONO: Ali, ta je to sad odjednom?
LEDI HERF: Imate li veliki prtljag? Moete li se brzo spakovati?
PETERBONO: (prepodobno) O, da...
LEDI HERF: Onda vam savetujem da odmah odetv u svoje odaje i da se spakujete!
PETERBONO: O, da...
HEKTOR: (vrati se, pobedonosmo) Eto, majledi, sad su hulje u sigurnim rukama.
PETERBONO: (nakalje se)
HEKTOR: Bije vam neto dobro, dragi oe?
LEDI HERF: Ne. Nije mu dobro. Hajde, brzo, s njim u vae odaje.
HEKTOR: Odista, ali ta vas boli?
LORD EDGAR: (koji je doao k sebi) Vidite da je vojvoda od Miraflora umro jo
1904.!
LEDI HERF: Ma, ja sam to odavno znala, dragi moj.
HEKTOR: (nikako neshvatajui znake koje mu daje Peterbono, aljivo) Ha-ha-ha...
Opet stara ala?
LEDI HERF: Vojvoda je izdahnuo na mojim rukama, ili skoro tako. Ja sam savreno
dobro znala s kim imamo posla. Samo, tako mi je bilo dosadno, stari moj Edgare!
HEKTOR: (najzad se primakne Peterbonu) Sluaj, molim te, ta ovo sve treba da
znai?
PETERBONO: Blesane, ve itav sat pokuavam da ti to objasnim, otkriveni smo,
ali nas puta da odemo.
HEKTOR: ta? Pa, kad su uhapsili one, ta mi imamo?

39

LEDI HERF: (uputi se k njima nasmejana) Molim, gospodo da ne elite saekate

policijskog komesara?
HEKTOR: Pa, to je nepojmljio! Zata nas optuujete? Mi smo s vama proveli itavo
vee.
PETERBONO: Ne izmotavaj se. Hajde!
HEKTOR: Ne razumem, oe! Mi smo vae zvanice, a ta kraa ne moe biti razlog
da s nama ovako postupate, s nama plemiima od Miraflora i Grandesa!
PETERBONO: (ne moe da se uzdri i da se ne naruga uprkos traginosti situacije)
Miraflora i Grandesa! Olala! Nemoj da si lud! Hajde.
LEDI HERF: urite, gospodine, poto vam svi to savetuju!
HEKTOR: Ja ne doputam taj ton!
PETERBONO: Drimo se dobro.
EVA: (ue) Evo leka.
HEKTOR: Ja ne doputam taj ton! Jer, ako vi smatrate nae prisustvo nepoeljnim,
ja smatram vae sumnje potpuno neosnovave, uvredljive. Ja ovde poznajem
nekoga ko ne zavisi od vas i ko moje prisustvo smatra poeljnim! Eva, Eva, ljubavi
moja, najzad sam pronaao onu masku! (okrene se hitro na drugu stranu i stavlja
masku kakvu je imao u prvoj sceni.)
PETERBONO: Hektore, mani se ludorija! Komesar e doi.
HEKTOR: (koji se maskira) Pusti me. Spaseni smo.
LEDI HERF: (skljoka se, sva utuena) Edgare, ako se ovo dete, inae krajnje
svojeglavo, zaljubi u njega, situacija je bezizlajna.
LORD EDGAR: Apsolutno nita ne razumem. ta se to sprema? Opet neka ala?
Ama, taj se mladi ve dovoljno egaio.
HEKTOR: (okrene se, trijumfujui) Eva, ljubavi moja! Pronaao sam!
(utanje. Eva ga posmatra, svi su zadrali dah.)
EVA: (mirno, dok svi ute) Tano. Tako ste izgledali prvi put. Nego, mora biti da
sam vas onda, letimino pogledala... sada mi se uopte ne dopadate.
LEDI HERF: (poskoi) No, hvala bogu! Napolje! Napolje!
HEKTOR: Ali, ujte, Eva... To je neshvatljivo...
PETERBONO: (tiho) Pouri, idiote. Uzela mi je ogrlicu, ali sam sauvao prsten.
(Oni izlaze, vrlo dostojavstveno. ivahna muzika pozdravlja njihov odlazak.)
LEDI HERF: (posmatrala ih je kako odlaze, na licu joj je razneen osmeh) Jadni
ika! Ostavila sam mu svoj prsten. Ustvari, oni su, mojom krivicom, ovde, ostali
petnaest dana! Mi nemamo prava da zbog nas gube vreme. NJihov zanat ne
donosi ba bogzna koliko.
LORD EDGAR: Ne razumem samo ulogu onog maliana. (obe ene se zgledaju,
postaju namah brine) Znate, svog maliana, to je bio tako mio?
40

EVA: ulijeta? Gde je ulijeta?

LEDI HERF: ulijeta? Ova nije bila s nama na balu. Zar nije ni u svojoj sobi? Da
nije u salonu na spratu? U bati?
EVA: Sad u da vidim. Oh! To bi bilo nemogue.
LORD EDGAR: ta bi to bilo nemogue? Nita vam ja ne razumem? (Ledi Herf se
stropota na sofu i poen da se igra perlama) Zato sad pravite tragediju, kad se
sve lepo svrilo.
LEDI HERF: Zaboga, taj deran je oteo ulijetu zajedno sa slikama iz salona. Lepo
sam vam rekla da budete energini i predostroni. Kazala sam ja vama da e se
dogoditi nesrea.
EVA: (vrati se) Nije gore. Posluga pretrauje vrt.
LEDI HERF: Ma, to je uasno.
LORD EDGAR: ulijeta oteta, vaa predraga ulijeta?
EVA: Da.
LORD EDGAR: Ona je ve velika! Mogla se braniti. Mogla je zvati u pomo. Kua je
puna posluge.
LEDI HERF: Zar ne shvatate, zaboga, da ju je zaveo? Naterae je da krade s njim
ili da bude uliarka.
LORD EDGAR: (ne shvata) Kako to uliarka? (najednom je shvatio) A, ulina...
ena! (Srui se. Klarinet zasvira neto to bi trebalo da bude tragino. Tiina. Svo
troje razmiljaju. Muzika svira svoju traginu temu podsmevajui se, potom brzo
prelazi na romansu koja ba odgovara ovakvom trenutku. Gistav je tiho uao na
vrhovima prstiju. U naruju mu je toliko najrazliitijih stvari da ne vidi kuda ide.
On nosi i usnulu ulijetu. Prelazi preko salona uz zvuke muzike, a niko ga od
prisutnih, kako je to suprotno svakoj logici, ne opazi. Najednom se spotakne o
neku naslonjau. Vree padnu na zemlju s treskom. Prisutni se trgnu, ugledaju ih i
vrisnu.)
LEDI HERF: Ubio je!
(Tremolo u srkestru. Gistav se prepadne. Hteo je da zaspalu ulijetu spusti na
kanabe, ali, na vrisak, ona otvori oi i pripije se uza nj.)
ULIJETA: Ne! Ne! Zato ste me vratili? Ne! Dajte mu da ode ili i ja idem s njim!
LEDI HERF: ulijeta...
LORD EDGAR: Malo moje...
ULIJETA: (vie iz sve snage, s licem mokrim od suza) Jeste. Vi ga prezirete,
znam, alio ga ja volim. Ne recite ni rei, Ja elim da poem s njim, jer ga volim.
Ako samo neto proslovite, biu prinuena da vas smesta omrznem. Gistave,
Gistave... zato si me vratio? (On se otima. Hteo bi da odmagli, ona mu neda) Ne,
ili ostani ovde ili mi dopusti da poem s tobom. Zato si me vratio? Mislio si da
sam glupaa, da sam luckasta? Zato to sam zaspala pored tebe u autu, ti si se
naljutio? Istina, obino se ne zaspi one veeri kad se otisne u avanturu... Ali, ja
41

sam bila umorna, dragane moj, a i navikla sam da rano legnem. (Zarila mu je
glavu u nedra.)
LORD EDGAR: ta to ona govori?
LEDI HERF: (ubuena, tronuta) Ma, utite. Divno je to to govori.
ULIJETA: (razgoropadila se i okrenula prema njima, ne isputajui Gistava) Ne,
nije me stid!... Kaite ta god hoete, mene, ipak, nee biti stid... Ja ga volim, ja
elim da mi bude ljubavnik, poto vi nikada ne biste pristali na to da mi bude
mu. Evo, gledajte, poljubiu ga pred svima. (obisne mu se o vrat. Isprva okleva,
onda, kad joj je video onako raupane kose, sa suzama, i osmehom, i on
zaboravlja na sve prisutne)
GISTAV: Volim vas, ulijeta.
ULIJETA: Vidi, mi se pred njima ljubimo. (ljube se)
LORD EDGAR: (koji je stavio svoj lornjon) Zaboga... oni se ljube!
LEDI HERF: Nego ta, ljube se, dabome. Pa ta s tim? Zar se to vama nikad nije
dogodilo? (posmatra ih oarana) Divni su! ...
LORD EDGAR: (uzbuen) To je istina. Seate li se, Emilija?
LEDI HERF: Prekrasan par.
LORD EDGAR: (sav opsednut svojim uspomenama) Prekrasan. Seate li se...
Kristal Palas?
LEDI HERF: Istog su rasta. On je divan. Pogledajte samo taj profil. Tu ljupku
srameljivost, pa ipak tu snagu. On e biti snevani mu za nau uasnu i slatku
malu ulijetu. (zastane) Ali ta mi li to, zaboga, priate, Edgare? Pa, to je lopov...
LORD EDGAR: (smeei se) Pa, jeste. Lopov...
LEDI HERF: E onda je to iskljueno! Pamet smo izgubili. Treba ga izbaciti napolje.
(Muzika je zanemela od ganua).
LORD EDGAR: (ucveljen) Oh... Ma, oni se vole..
LEDI HERF: Znam i sama da se vole, ali ga treba izbaciti napolje. Aposlutno. Ona
se ne moe udati za mladia koji nema ni oca ni majke.
LORD EDGAR: Oh!.. (razmilja. Najednom krikne) Trenutak samo! Trenutak!
(Gistav i ulijeta, trgnuti njegovim krikom, prestaju da se ljube. Lord Edgar pretri
preko scene kao sumanut i izie)
LEDI HERF: Gde ode?
ULIJETA: Nikad ga neu ostaviti! Nikad ga neu ostaviti! Nikad ga neu
ostaviti!...
GISTAV: (koji je dri u naruju) Mi se, znate, volimo. (Klarinet zacvili kao da
preklinje)

42

LEDI HERF: Vidim da se volite, ali ta ja tu mogu? Vi ste niko i nita ako ne jo i
neto gore... On mora da se skloni. (Klarinet opet zacvili kao da preklinje za
midost).
ULIJETA: Ako on ode, ja u otii s njim!
LEDI HERF: Ovog puta, mi emo te spreiti. (Klarinet zapiti kao da se srce para.
Tada Ledi prie muziaru sva besna) ujte vi, prijatelju, ve ste mi se popeli na
vrh glave. Tornjajte se. (Klarinet pokuava da protestvuje) Smesta se tornjajte!
(ona ga gura napolje. Muziar odlazi patetino, izraavajui oajanje na svome
instrumentu)
LORD EDGAR: (upada kao meteor sa nekom fotografijom, nekim ipkama i
medaljonima. On se nekako pretei uputi Gistavu) Vama je dvadeset godina, je l'
tako?
GISTAV: Da.
LORD EDGAR: Dobro. (posmatra fotografiju, dugo i uporno, odmakne se
mirkajui na jedno oko, kao slikar pred platnom) Dignite glavu... Odlino.
Otkopajte kaput, razdrlite koulju. Odlino. Sada znak na uvu. (vue ga na uvo)
Dobro! (pokazuje mu jedan medaljon) Da li vam je poznat ovaj medaljon?
GISTAV: Ne.
LORD EDGAR: (baci medaljon) Ne mari nita. Vi ste moj sin! Vi ste moj sin koji mi
je bio ukraden kao sasvim mali. (padne mu u zagrljaj)
LEDI HERF: Zaboga, Edgare, vi ste poludeli.
GISTAV: (otrgne se, besan) Pustite me, gospodine, ta vam je? (ulijeti) ta mu
je?
LORD EDGAR: (Ledi Herf) Hoete li da kaete da mi nisu ukrali vanbrano dete,
dok je bilo sasvim malo? (Gistavu) Hoete li da poreknete da ba niste sigurni u
to ko vam je otac? Ne. Vi ste moj sin! (ponovo mu padne u zagrljaj)
ULIJETA: (skae od radosti) Oh! Kako je to lepo, kako je to lepo, Gistave!
GISTAV: (naglo se otrgne) Ne! Ne pali to!
LORD EDGAR: ta to ne pali?
GISTAV: Znam pouzdano da nisam va sin.
LORD EDGAR: Elem, dvadeset leta sam ekao da mi se vrati dete, kad me je nebo
udostojilo te sree, ono nee da me prizna za oca?
GISTAV: Ne. Sve ste vi to izmislili, poto vidite da se mala zaljubila u mene, no ja
ne pristajem.
LEDI HERF: astan je ovaj mladi.
LORD EDGAR: Ovo je uasno! Uasno! Moj sin me se odrie! (lupa od jarosti
nogama o zemlju).
GISTAV: Ne. To je divno to vi radite, divno. Ali, ja ne mogu. Ja nisam od tog kova.
LEDI HERF: alosno, ipak, to to je ovaj mladi jedini od nas svestan svoje kaste.
43

LORD EDGAR: Uasno sam ponien prezirom svoga deteta. Skrhau se od bola.
(skrha se, stvarno, od bola u najbliu naslonjau) Eto.
LEDI HERF: Moda biste, gospodine, mogli pristati, jar ne vidite kako va otac
pati...
GISTAV: Zaboga, ekajte. Nemam razloga da pristanem.
ULIJETA: Oh! Ima, ima... Poi sa mnom u vrt kao nekad. Objasniu ti koji sve
razlozi postoje. Hajde, hajde... (povue ga i izvede)
LEDI HERF: (im su svi izali) Edgare, pa to ste vi izmislili! Nikakvog vi sina niste
imali koga su vam ukrali dok je bio mali.
LORD EDGAR: Da. Izmislio sam. Onu sam fotografiju isekao iz nekog ilustrovanog
lista.
LEDI HERF: Dakle, pedeset godina ste izigravali budalu, a danas ste smislili ovako
divnu stvar!
EVA: (koja je prisustvovala celoj sceni ne progovorivi ni rei) Kako e ulijeta biti
srena.
LEDI HERF: (gledajui ih kako odlaze, sanjarei) Da.
EVA: A ja u produiti da igram svoju ulogu draesne ene koja ima mnogo
uspeha.
LEDI HERF: Jadna moja Eva! ta e? Ne moe se nauiti da se veruje. Svrena je
naa avantura. Opet smo sasvim sami kao ukleti. Samo za njih dvoje ova
komedija je uspela! To opet zbog toga to su igrali svoju mladost, a to uvek
uspeva. Oni ak nisu ni primetili da su igrali u komediji.
JEDAN GOSPODIN S BRADOM: (ulazei) Ja sam detektiv agencije Skotjard.
LORD EDGAR: (rikne kao lav, skoi na njega i pone ga vui za bradu) Ah! Ne,
gospodine! Ne pali to vie!
DETEKTIV: Prestanite! Jeste li poludeli? Boli me!
LORD EDGAR: (jako iznenaen) Kako, to je vaa sopstvena brada?
DETEKTIV: Ama, razume se da je moja sopstvena!
LORD EDGAR: Vi ste, dakle, odistinski detektiv koga sam traio od agencije
Skotjard?
DETEKTIV: Ma, ja sam vam to ve rekao!
LORD EDGAR: E, onda, vie nam niste potrebni: Komad je zavren.
DETEKTIV: (dobroudno) U tom sluaju. (vadi klarinet iz svoga depa poto je to
opet muziar glavom i poinje da svira neku igru koja slui kao finale u kome sve
osobe iz komada ulazei na sva vrata, igraju razmenjujui svoje brade.)

Zavesa - kraj

44