I

1. Gnoseoloki status teorija

Prema Nejgelu, tri osnovna shvatanja o gnoseolokom statusu teorija:
I.

Realistiko
-

Istorijski je najstarije.

Ovo shvatanje podrazumeva da, kada je teorija

potvrena empirijskim svedoanstvom, mora se smatrati
da objekti koje teorija postulira stvarno postoje (u smislu u
kome postoje predmeti svakodnevnog iskustva).

Kritike

II.

Teorija je samo iskazna forma, a ne iskaz postaje iskaz

ako joj dodamo kvantifikatorski prefiks

Teorije obino sadre idealne tj. granine pojmove, koji

se ne mogu empirijski ispitati

Postoje protivrene teorije za objanjenje jedne iste

pojave

Instrumentalistiko
-

Istorijski je najmlae

Prema ovom shvatanju, teorije su rukovodei principi

zakljuivanja,
vodii
u
unoenju
reda
meu
eksperimentalne zakone (injenice).
Kritike

Kontekst odluuje o tome da li je teorija ta iz koje

proizilaze exp cinjenice, ili ona samo organizuje te
cinjenice
U praksi se teorija tretira kao premisa, a ne kao
rukovodei princip

III.

Deskriptivistiko
-

Po njemu teorija je sveobuhvatna (ali eliptina), formulacija odnosa

zavisnosti izmeu opaljivih dogaaja i svojstava.

Svi iskazi koji se odnose na neke objekte, moraju biti

definisani preko neposrednih ulnih podataka.

Prema ovom shvatanju, teorijski pojmovi (kao to je npr.

atom) predstavljaju skraeni opis nekog sistema opaljivih
dogaaja ili osobina, ali ne oznaavaju neku fiziku
stvarnost koja se moe opaati.
Kritike

ulni podaci nisu injenice

Nije mogue sve prevesti na jezik ulnog iskustva, ne
postoji dokaz za svodljivost
Termini teorija su esto hipotetiki konstrukti nemaju
definisane ekvivalente u eksperimentalnim injenicama

o Tipovi objasnjenja modeli naunog objanjenja

Nejgelova podela objanjenja (nain na koji su pretpostavke objanjenja
povezane sa svojim eksplikandumima, odnosno iskazima):
1. DEDUKTIVNA: eksplikandum je
premisa objanjenja.
-

logiki nuzna posledica

U empirijskim naukama ni eksplikandum ni premise

objanjenja nisu nune istine (za razliku od formalnih
disciplina).

2. OBJ PO VEROVATNOI: eksplikandum je samo verovatan na

osnovu premisa (premise nisu logiki dovoljne da obezbede
istinitost eksplikanduma).
-

U ovom sluaju, premise nisu iskazi koji neto tvrde sa

strogom univerzalnou, ve su u najb.slu samo
statistike generalizacije.

3. FUNKCIONALNA ILI TEOLOKA: objasnjenja navodjenjem

akcije koja dovodi do nekog cilja.
4.

Ovo objasnjenje je svodljivo je na prethodna dva.

GENETIKA OBJANJENJA: koriste se pri objanjenju

razloga zbog kog odreeni predmet ima izvesne
karakteristike, a to se postie opisivanjem naina na koji se

taj predmet razvio iz neega to mu je prethodilo (opisivanjem

etapa razvoja)

Ova objanjenja su u sutini objanjenja po verovatnoi.

2. Redukcija teorija (heterogena, def+primer)

Redukcija teorije predstavlja objanjenje te teorije (ili empirijskog
zakona) nekom teorijom koja je najee formulisana za neku drugu
oblast. Nejgel ralikuje:
1. Heterogena redukcija
-

odnosi se na situaciju kada sekundarna nauka (ona koja

treba da se svede na primarnu) sadri deskriptivne termine
koji se ne mogu nai u primarnoj.

Sekundarna i primarna
razliitim fenomenima.

Ovakav tip redukcije otvara znaajna pitanja, zato to bi u sluaju

da doe do redukcije bio izgubljen onaj deo sekundarne nauke
koga nema u primarnoj.

Primer je redukcija termodinamike na mehaniku ili

redukcija psihologije na neurofiziologiju.

nauka

bave

kvalitativno

2. Homogena redukcija
-

Postoji izrazita kvalitativna slinost izmeu pojava koje

se objanjavaju sekundarnom i primarnom teorijom.

Zakoni sekundarne t, u ovoj vrsti redukcije, ne sadre

deskriptivne termine koji se ne upotrebljavaju u
slinom znaenju u primarnoj t.

Nije redukcija u pravom smislu, ve samo proirenje

primarne teorije na drugu oblast.

FORMALNI uslovi redukcije

a. Uslov povezanosti - moraju se izvesti izvesne pretpostavke
koje postuliraju relacije izmeu termina sekundarne nauke
kojih nema u primarnoj nauci i termina primarne nauke.

Priroda veze moe biti:

-

logika (sinonim ili jednosmerna implikacija)

stipulativna (proizvoljnom konvencijom)
fizika/materijalna (veza izraava empirijsku
hipotezu pojava oznaena terminom primarne
nauke je nuan i dovoljan uslov da se desi neka pojava
iz sekundarne nauke, te nam termin sek nauke nije
potreban)

b.

Uslov izvodljivosti - mora postojati mogunost da se

pomou ovih dodatnih pretpostavki svi zakoni sekundarne
nauke logiki izvedu iz teorijskih premisa i odg
operacionalnoh definicija primarne nauke
NEFORMALNI uslovi redukcije:
a. Primarna mora biti empirijski dokazana i ira od
sekundarne.
b. Primarna mora biti korisno sredstvo za razvijanje
sekundarne.
c. Svoenje zavisi od razvijenosti disciplina.
d. Redukcija ne predstavlja svoenje svojstava
jednog predmeta na svojstva drugog, ve
dedukciju jednog skupa iskaza iz drugog.

3. Tri formalna uslova za hipotezu. Objasnite

(ovde ima etiri karakteristike, ali ja mislim da su ta tri uslova:
obuhvatnost, plodnost i jednostavnost)
o Hipoteze moraju biti tako formulisane da su iz njih mogue
dedukcije odreenih posledica, koje je opet mogue
podvrgnuti empirijskoj proveri. (plodnost)
o Hipoteza mora da prui reenje problema koji je izazvalo
istraivanje. (obuhvatnost)
- Prema Koenu i Nejgelu velika greka je pretpostaviti da su
pogrene hipoteze - nekorisne. esto su upravo pogrene
hipoteze usmeravale panju na relevantne injenice i
relacije meu njima, pa se ovi istraivai, zajedno sa De
Morganom zakljuuju da su "pogrene hipoteze dovele do

korisnijih rezultata nego neusmereno posmatranje." (Koen

& Nejgel, 1982).
o Hipoteza mora biti formulisana tako da postoji mogunost
njene provere, tj. verifikacije, tj. mora postojati mogunost
da se hipoteza opovrgne.
o Ukoliko postoje hipoteze koje nisu logiki ekvivalentne, a nije
mogue eksperimentalno ispitati posledice po kojima se razlikuju
onda
bi
kao
vie
zadovoljavajua
trebalo
smatrati
najjednostavnija od njih. (jednostavnost)
-

Jednostavnost o kojoj je ovde re je jednostavnost sistema.

U tom smislu za jednu hipotezu se moe rei da je

jednostavnija od druge ako se pokae da su relacije meu
pojavama koje ona specifikuje samo specijalni sluajevi
relacija koje ta hipoteza uzima za osnovne, dok to sa
konkurentnom hipotezom nije sluaj.

Drugim reima, razliite injenice nekog empirijskog

domena mogu se dedukovati iz osnovnih pretpostavki
jednostavnije hipoteze, dok je te iste injenice mogue
dedukovati iz manje jednostavne hipoteze tek nakon
uvoenja specijalnih, dodatnih pretpostavki, formulisanih
ad hoc.

4. Da li su dispozicije, npr. crte, cirkularni pojmovi i zasto?

o Jesu, crte su cirkularni pojmovi zato to se opaano ponaanje
objanjava unutranjom dispozicijom za koju se smatra da stoji u
osnovi tog ponaanja, a dispozicija, sa druge strane, biva
objanjena preko ponaanja.
o Cirkularnost crte se prekida uvoenjem nezavisnog kriterijuma
koji bi pokazao realnu egzistenciju nekog (npr fiziolokog)
ekvivalenta crte, preko kog bi se crta objanjavala.
5. Katelova jednaina specifikacije
o Predstavlja optimalno reagovanje u specifinoj situaciji,
delatnosti preko ponderisanih crta.
o Slui za predvianje i objanjavanje ponaanja.

o Zapravo, na osnovu karakteristika date osobe, od kojih svaka

ima teinu prema vanosti u prisutnoj okolnosti, moe se
predvideti odgovor (ako je crta veoma vazna za dati odgovor,
ponder o ce biti veliki).
o Svaka crta ima nezavisno i zbirno dejstvo na odgovor.
o Ova
jednaina
podrazumeva
i
viedimenzionalno
predstavljanje osobe i psiholoke okolnosti.

R = o1 * C1 + o2 * C2 + o3 * C3 on * Cn
- C1 do Cn (specifikovani konstrukti linosti, odnosno crte)
- o1 do on (situacioni ponaajni ponderi, odnosno pokazatelji
okolnosti)
6. Vrste podataka u
mane+prednosti R)

psihologiji

linosti

(mane

T,

S;

1. S podaci podaci dobijeni putem samoprocene (self

report)
-

Izvetaj samih ispitanika o svom pon na osnovu

introspekcije.

Mere samoprocene mogu biti

a. struktuiranog (item sadri manju greku
merenja; odg u vezi sa specifinim pon)
b. nestruktuiranog (skor na nekoj generalnoj
crti- iz veeg br odg u vezi sa specif
reakcijama)

Uzorkovanje iz iskustva (exp sampling) podvrsta

samoprocene; svakodnevni izvetaj koji traje
nekoliko nedelja (+ moe se stei uvid o
pravilnostima u pon)

Problemi
-

Response set (jedan tip odg, bez pbzira na

sadraj pitanja)

Davanje

netanih

(boljem/loijem svetlu)

neiskrenih

odgovora

*bitno je u kojoj meri je dati ajtem indikator

pretpostavljene crte, a ne da li je ispitanik slagao ili ne,
jer ukoliko je dobar nee moi da provali

2. R podaci procena od strane drugog (rating data)

-

Na
osnovu
procene
opervera
o
uestalosti+intenz javljanja odr vrste pon kod
posmatranih osoba.

Opserveri: bliski drugi / profesionalci

Okolnosti: prirodni (naturalistika op) / laboratorijski

uslovi (atrificijelistika)

Prednosti: neki podaci se ne mogu dobiti na

drugi nain (utisak na druge), kao i to to moe
ukljuiti multiple opservere.

Problemi:
-

Razliito znaenje koje opserveri pridaju crti

Halo efekat formiranje nekog stereotipnog

stava o procenjivanom na osnovu jedne
osobine utie na sud o drugim osobinama koje
se proc

Nesvesna
iskrivljenja

uzrokovana
spec.sloajem crta lin. opservera

3. T podaci podaci dobijeni putem objektivnih testova

(test data)
-

Podrazumeva okolnosti udeene tako da

osoba ne zna koji se vid njenog pon skoruje

T-podaci najee ne koreliraju sa S i R

podacima.

Prikupljanje podataka se najee obavlja u

ekperimentalnim situacijama.

Eksp- visoko i nisko dominantni m i f visoko M

sa nisko F - M 90posto sluajeva preuzima lidersku

ulogu, ALI nisko M sa visoko F M opet u 90posto

slu preuzima! Zato? ak i nisko M odvani kad je
F saradnik
-

Odnose se i na podatke dobijene mehanikim i

elektronskim spravama koje belee razne
aspekte pon (pr. Aktometri mere nivo
aktivnosti)

Problemi:
-

Mora se biti osetljiv na neke sluajne aspekte

koji mogu bitno menjati razumevanje onoga
to se zapravo dogodilo u eks (npr. Snimanje
razgovora- dominantne F odluivale o onakvoj
raspodeli uloga; znai ipak domin osobe odluuju
bez obzira na pol, samo je ekspresija F
dominantnosti drugaija).

Jer problem situacija nikada nije 100 posto

provokativna za jednu crtu

4. L podaci podaci o ivotnim dogaajima (life outcome

data)
-

Na
osnovu
informacija
prikupljenim
o
dogaajima, aktivn i raznim postignuima o
ivotu ljudi, koji su dostupni u javnosti.

Npr- o udruenjima gde je lan, broj hapenja,

koliko knjiga publikovanih, poseduje li oruje..

7. Crte (ja; nema pitanja)

o

Crta je relativno trajan nain na koji se diferenciraju ponaanja

razliitih individua.

Da bismo poredili bilo koje dve linosti ne moemo ih uzeti u celini,

ve moramo pronai neki kriterijum po kome emo govoriti o tome
da li su te linosti iste ili razliite. Ti kriterijumi su crte.

Empirijska istraivanja su pokazala da se linost moe organizovati

kao hijerarhijska struktura na 4 nivoa:

Specifine reakcije veze izm pojedinanih stimulusa i

poj reakcija tj. postupci ponaanja pojedinca (S-R veze)

Navike postupci i pon koji se ponavljaju u repertoaru

Osobine lin determinisane povezanostima koje

Tipovi lin determinisane povezanostima izm osobina

poj u istim/slinim situacijama

postoje izm dve/vise navika; vea general+znaenje

linosti; navei stepen optosti+generalizab

Pojam crte:
Relativno trajne distinkcije
= sklop ponaanja
= struktura koja stoji u osnovi linosti
= tendencija za odr ponaanje i reakciju
Imaju fizioloke osnove

Podela crta po modalitetu:

a. Crte INTELIGENCIJE
(koliko
individua obavlja aktivnost)

dobro

efektivno

b. Crte TEMPERAMENTA (nain na koji individua obavlja

odr aktivnost/pon)
c. DINAMIKE crte (ta osoba radi ili voli da radi
potrebe, motivi, interesovanja, stavovi..)

o
-

Gilford

nain na koji se dolazi do ideje o crti i njenog imenovanja:

1. opservacija ponaanja zapaamo zajedniki kvalitet
u razl.oblicima pon i opisujemo ga prilogom; kvalitet
se pripisuje ponaanju

2. pripisivanje kvaliteta individui koja se pon na odr

nain osoba se opisuje pridevom; im je kvalitet
postao opis osobe, oekuje se takvo pon i u 2.sit
3. tretiranje osobine kao dispozicije u imeninoj formi;
nakon to smo se uverili da ima odr osobinu
** crte= trajne kar linosti (dispozicije) koje vode
oekivanju da e se osoba pon pre na 1 nego na 2
nain

Crte nije mogue direktno opaati; crta predstavlja svojstvo linosti (ne
pon)

O crtama se zakluuje na osnovu opaanog pon; ponaanje je indikator

crte

Postoje tri tipa optih indikatora (odg modalitetima crta), a specijalni

tipovi su:
o

ekspresivni pokreti oni aspekti pon koji imaju

malu/nikakvu adaptivnu vrednost za individuu (stil
pon, manirizmi)

socijalna grupa kojoj jedinka pripada (pol, interesna,

prof, rel)

emoc reakcija koju pon neke osobe izaziva kod

posmatraa

Predikcija ponaanja - svako pon se sastoji iz:

Situacije element koji je od najveeg interesa za

objanjenje pon individue je stimulus; ostali manje
znaajni su pozadina.

Privremena organska stanja trenutna stanja gladi,

ei, straha..

Crte linosti relativno trajne dispozicije ponaanja

Katel predlae jednainu specifikacije za predvianje i

razumevanje ponaanja pojedinca; ona predstavlja optimalno
reagovanje u specif situaciji preko toga koliko nam je procenata
svake osobine potrebno.

Problem mogunosti predikcije:

specificsti: sve reakcije koje pojedinac emituje su

specifine, odvojeno nauene i ne mogu se
kombinovati

generalisti: postoji tendencija da razliite reakcije

i aktivnosti neke individue budu ukljuene u iroke
kateg poput crta/tipova.

8. Bila je Olportova definicija crte i trebalo je objasniti na sta

se odnosi koji deo definicije.
= Linost je dinamiko svojstvo onih psihofizikih sistema koji u
pojedincu odreuju njegovo jedinstveno prilagoavanje sredini.

dinamiko ustrojstvo - linost se stalno razvija i menja, iako istovremeno

postoji i jedno ustrojstvo ili sistem koji povezuje i dovodi u vezu razliite
sastavne delove licnosti.

psihofiziki = linost nije ni iskljuivo mentalna ni iskljuivo neuralna

odreuje = linost je sainjena od determiniuih tendencija koje igraju

aktivnu ulogu u ponaanju jedinke

9. Ajzenkovi kriterijumi iz '77

Ajzenk je formulisao etiri kriterijuma na osnovu kojih se odluuje da

li je neki koncept linosti koristan i stimulativan:
o Psihometrijski postojanje dimenzija linosti se mora
potvrditi u faktorsko analitikim studijama.
o Genetiki za fundamendalne dimenzije linosti se uzimaju
one koje imaju najveu adaptivnu vrednost, odnosno one ije
varijacije imaju evolutivan znaaj.

o Bioloki postojanje razumevanja biolokih faktora koji

stoje u osnovi indvidualnih razlika i njihovo potvrivanje u
laboratorijskim uslovima.
o Socijalni postojanje asocijacija izmeu dimenzija linosti i
vanih socijalnih dogaaja i grupa kojima pojedinac pripada
(crta ima uticaj na soc dogaaje).

10.

Momirovievi kriterijumi iz 98 (uslovi egzistencije psiholokih

konstrukata)

1. Konvergencija indikatora
- Mora postojati visoka korelacija ajtema -> dokaz da
pripadaju istoj crti
- Moraju postojati merni instrumenti kojima se meri
veliina neke sposobnosti ili intenzitet neke osobine
linosti, ija je
pouzdanost dovoljno visoka
homogenost takva da ne dovodi u sumnju
postojanje jedinstvene dimenzije
dovoljno
visoka
reprezentativnost
za
univerzum svih moguih indikatora neke
sposobnosti.
2. Konvergencija modaliteta
- Faceti koje cine crtu moraju korelirati
- Nekim postupkom FA se mora nesumnjivo pokazati
postojanje latentne dimenz koja se moe identif kao
mera neke kogn/motor sposobnosti ili mera neke
osobine linosti
3. Diskriminativnost
- Neophodno je da se po toj crti konzistentno razlikuju
ljudi i da se crta razlikuje od ostalih crta unutar jednog
coveka
4. Taksonomska diskriminativnost
- Mora biti mogue, na osnovu indikatora te
karakteristike, identifikovati bar razlivene skupove
ljudi koji se meu sobom kvalitativno razlikuju (ili
jasan dokaz da su razlike samo kvantitativne)
5. Ireducibilnost

Nemogue je svesti jednu crtu na drugu pa onda

tvrditi da su one bazine
Neophodno je dokazati da se prava varijansa latentne
dimenzije ne moe u celosti rastaviti na delove koji se
mogu pripisati drugim elementarnijim ili onim koje
imaju fizioloku osnovu

6. Egzistencija fiziolokih ekvivalenata

- Neophodno je postojanje neuralnog korelata date
osobine -> nuno neprecizno, ne moe se oekivati
jednoznanost veze
7. Relevantnost
- Dokazati da od date crte zavisi ponaanje u realnim
situacijama, tj. da se na osnovu nje ponaanje moe
predvideti sa verovatnoom veom od nule

11.

Gilfordovi kriterijumi

1. Svaki termin treba da se odnosi na odreenu jedinicu linosti

naziv crte treba da sledi iz opserviranog pon.
2. Koncept crte mora biti to je mogue egzaktniji.
3. Konstrukt mora biti mogue integrisati u neki optu t linosti
crte povezane na logian nain predvien t.
** zahtevi vezani za broj crta: ekonomian tj. da se sa to
manjim br crta prepokrije ceo prostor funkcionisanja
linosti i da postoji to je vee mogue slaganje istraivaa
u pogledu broja predloenih crta

-II** Anticrtisti (ja, nema pitanja)

o Specifisti: ne postoje crte ni tipovi, sve reakcije koje pojedinac
emituje su specifine i odvojeno nauene;
**

Zabluda
stimulusa

crtama

nastala

je

generalizacijom

o Mielove kritike crta (emp evidencija ne daje potporu crtama)

o Socijalno-kognitivni konstrukti (ta radi za vreme koping

procesa)

12.

Miel - kritika crtista

o Esencijalna kritika upuena tradicionalnom modelu crta:

Empirijska evidencija daje samo slabu/nikakvu potporu
stanovitu da crte na vaan nain odreuju ponaanje.
o Slaba emp.potvrda se ne moe pripisati grekama ni looj
metodologiji, ve neadekvatnosti paradigm.
o

Iz kritike izuzima crte sposobnosti, postignua i

kognitivnih stilova smatrao je da postoji dovoljna
emp.evidencija o njihovoj konzistentnosti.

o Njegovo stanovite i argumenti:

1.

Nema
doslednosti
u
ponaanju
krosvremenski
ni
korssituaciono
Studija o autoritetu i vrnjacima
Dobijene su male korelacije za razliite autoritete, to govori
protiv postojanja generalne crte autoritarnosti (odnos prema
autoritetu).
Hartorn i Mej moralno ponaanje dece
Rezultati negiraju krossituacionu doslednost ponaanja, s
obziorm na to da su deca varala na testu, ali ne i van
uionice.
Studija o agresivnosti i zavisnosti kod dece
Pokazala se niska korelacija izmeu kategorija zavisnog
ponaanja i polna uslovljenost.
Kognitivno izbegavanje
Nema konzistentnosti u perceptualnoj odbrani kroz sline
ugroavajue stimuluse postoji razlika u prosenoj brzini
reakcije, ali ne na nivou pojedinca.

2.

Crte i stanja su konstrukti opservera

3.

Postoji zabluda o kros-vremen i kros-situacionoj doslednosti

ponaanja.

Ljudi opaaju sebe kao dosledne zbog subjektivnog

doivljaja o doslednosti svog pon, ak i kada ono nije
dosledno.

Ovaj doivljaj je olakan konstantnou u fizikoj pojavi,

slinou sredine koja okruuje, kao i socijalnim ulogama u
kojima se osoba uobiajeno nalazi.

Mehanizmi koji takoe olakavaju postojanje lanog

doivljaja konzistentnosti su:
- Implicitne t.linosti uverenje da odr crte uvek idu
zajedno
- Halo efekat uklapanje naknadnih inf o nekome u prvi
utisak
- Fundamentalna greka atribucije sopstveno pon vise
sagledavamo kao posledicu sredinskih pritisaka, a tue
u veoj meri obj crtama

Zakljuci na osnovu crta i stanja su prediktivno nekorisni

Studija predvianja uspeha uitelja u Nigeriji

S i R mere su dale osrednje, ali uvek statistiki znaajne
korelacije, dok nijedna od procena opservera i
intervjuera nije imala stat.znaajnu korelaciju (pritom su
meusobno odlino korelirali).

Studije u kojima ni jedan instrumenti, ni zamislivi eksterni

kriterijum nije predviao ponaanje bolje od 0.2 do 0.3
(najbolji predictor-intel)

o Misel smatra da treba koristiti socijalno kognitivne konstrukte

(akcenat nije na irokim crtama linosti, ve na tome ta
osoba radi u odreenim okolnostima u toku prevazilaenja
situacije) od cega su za predvidjanje ponasanja najbolja
ocekivanja (ako-onda).

13.

ta je koeficijent

licnosti?

Mielov termin, koji ukazuje na veoma niske korelacije koje se

dobjaju izmeu bilo kog instrumenta za procenu linosti i bilo kog

kriterijuma. Te korelacije su maksimalno reda od 0.20 do 0.30,

dakle, imaju veoma nisku prediktivnu mo. Taj termin je plod
njegove borbe protiv crtista.

14.
Navedi bar tri
psihologiji linosti.

socijalno

kognitivna

konstrukta

Socijalno kogn.konstrukti u psihologiji linosti naglasak je na

tome ta individua radi u odreenim okolnostima u toku coping
procesa (prevazilaenja situacije), a ne na irokim crtama koje
individua poseduje.

Varijable linosti koje predlae Misel mogu biti shvaene na dva

naina (komplementarna):
a. Strukturalni od ega se sastoje konstrukti
b. Funkcionalni da kroz konstrukte razumemo ta neko
radi

Kompetencija naglasak je na aktivnom nainu na koji se

varijable sakupljaju, kateg i transf, kao i na kognitivnim
aktivnostima (kogn var bolja vremenska i krossit stabiln)

Personalni konstrukti i enkodirajue strategije su naini

na koji individua obrauje i tumai (enkoduje) podatke u cilju
formiranja stavova o sebi, drugima i svetu.

Oekivanja utie na selekciju ponaanja u skladu sa

anticipacijom posledica tog ponaanja.
- Obuhvata ako-onda strategije o posledicama ponaanja
ona utiu na selekciju odr ponaanja iz mnotva
potencijalno moguih ponaajnih realizacija; Miel - zbog
ovih oekivanja imamo privid konzistencije.

Takoe postoje i oekivanja o samoefikasnosti

ubeenost individua da mogu neto uraditi u odr
situaciji; Miel postoji jaka veza izmeu percepcije
sopstvene efikasnosti i stvarne efikasnosti.

Subjektivne vrednosti, preferencije i ciljevi utiu na

izbor ponaanja u odreenoj situaciji u skladu sa sopstvenim
vrednostima, ciljevima i preferencijama.

15.

Samoreguliui sistem (npr. hladni i vrui) u skladu sa

postavljenim odloenim ciljevima dolazi do usmeravanja
ponaanja. Po Mielu kros-situaciono i kros-vremenski stabilni.
Socijalno kognitivni konstrukti samoregulacija

o Ovaj konstrukt ukljuuje komponente koje utiu na to kako se

dugotrajni sklopovi cilju usmerenog ponaanja planiraju,
generiu i odravaju u promenljivoj sredini.
o Individue kontroliu i upravljaju sopstveno ponaanje u pravcu
odloenih ciljeva.
o One to ine putem samo-nametnutih ciljeva i standarda, putem
self-monitoringa,
samo-evaluacije
I
samoprodukovanih
konsekvenci.
o Mogue je razlikovati:

16.

HLADNI KOGNITIVNI SISTEM: znam sistem

- kognitivan, kompleksan, spor, reflektivan
- kompleksne
spaciotemporalne
i
reprezentacije

epizodike

VRUI KOGNITIVNI SISTEM: idi sistem

- emocionalan, jednostavan, brz, refleksan
- brzo emocionalno procesiranje i reagovanje na
bezuslovne i uslovne drai

Mehanicistika interakcija vrste

a. Individua X situacija rang individue se menja u razliitim
situacijama za specif. tipove reagovanja
b. Individua X tip reagovanja rang individua se menja za
razliite tipove reakcija unutar specifine situacije
c. Situacija X tip reagovanja rang situacija se menja kod
razliitih tipova reakcija za specifinu individuu
d. Individua x situacija x tip reagovanja

****Interakcionistiko stanovite
Manguson i Endler predlau nekoliko bitnih distinkcija koje e
omoguiti bolje razumevanje ovog stanovita.

Razlikovanje medijacionog sistema u odnosu na ponaajni.

Medijacione var (hipotetiki konstrukti) - zakljuene na

osnovu posmatranja pon i naih unutr iskustava;
omoguuju objanjenje i predikciju ponaanja; dele se na:
a. Strukturalne (inteligencija, kogn kompleksnost)
b. Var sadraja (situac. determinisane inf)
c. Motivacione (ukazuju na to zato individua selektuje i
tretira inf na odreeni nain nagoni, potrebe, vredn,
motivi)

Reakcione var ponaajne; dele se na manifestna pon,

skrivene reakc (emocije), fizioloke reakc i artificijelno pon.

Konzistentnost linosti u terminima jednih i drugih var (ne

postoji jednoznaan odnos izmeu ova dva tipa konzistencije).

Konzistencija medijacionih var jedino to je

konzistentno je intelekt i kognicija (strukturalne var), dok
su var sadraja i motivacione situaciono specifine (stil
procesiranja inf nastao socijalnim uenjem).

*postoji razlika izmeu situacije kao celine (formira

kontekstualni okvir za individuu) i situacionih znakova
unutar situacije*

Konzistencija reakcionih
razlikovati tri znaenja:

varijabli

mogue

je

o Apsolutna konz ispoljavanje nekog pon uvek u

istoj meri nezavisno od situacije
o Relativna konz varijacije u pon u zavisnosti od
situacije, ali sa ouvanjem ranga u grupi
o Koherentnost
-

podrazumeva ponaanje koje je zakonito i

stoga predvidivo, ali ne nuno stabilno

obuhvata interakcije linost X sredina, ne uva

se rang individue u grupi s obzirom na pon
kroz razliite situacije

* koherentno pon je razumljivo+predvidivo ako znamo

kako osoba interpretira odr situaciju, uobiajeno reaguje
u tako interp sit i kada postoji teorija koja povez lin i
situaciju*

Koncepti interakcije u interakc psih. dva znaenja pojma

interakcije:

17.

Mehanicistiko znaenje interakcija glavnih faktora

a.

Individua X situacija

b.

Individua X tip reagovanja

c.

Situacija X tip reagovanja

d.

Individua X situacija x tip reagovanja

Dinamiko znaenje interakcija medijacionih, reakcionih

i situacionih)
a.

Unutar-situaciona: pored postojanja uticaja situacije

na ponaanje pojedinca, postoji i povratan uticaj
tog pon na promenu situacionih okolnosti.

b.

Kros-situaciona (temporalna): interakcija situacije X

linosti na duge staze postoji temporalna
restrikcija moguih situacija u kojima e se
individua nai (stalno biramo iste situacije).

Manguson i Endler individua je namerni aktivni pokreta

interakcije njenih kognitivnih i motivacionih faktora i
psiholokog znaenja situacije za individuu.

Medijacione var mogu meusobno uticati jedna na drugu i tada

se zovu moderatorske.
Uloga Bema i Alena u situacionisticko-crtistickom sporu

o Poto su pretpostavili da se ljudi razlikuju u doslednosti, Bem i

Alen uvode moderatorsku varijablu samoprocene doslednosti.
o Rezultati njihovog istrazivanja ukazuju na to da oni koji sami
sebe procenjuju kao doslednije, imaju i manje SD, odnosno bili
su procenjivani kao dosledniji.
o Pokazali su kros-situacionu stabilnost
doslednost uzme kao moderator.

ponaanja

ako

se

o Kritika Misela i Pika je da su oni u stvari demonstrirali slaganje

procenjivaa u proceni onih koji sebe opisuju kao doslednije
(slaganje R i S podataka).

o Posle ovoga uvoene su mnoge druge moderatorske varijable.

18.

Paradoks konzistencije

injenjica da se slaganja u ponaanju koja se dobijaju na osnovu

R i S mera gube kada se doslednost istrauje preko objektivnih
mera (T podaci).

Ovaj paradoks pokazali su Miel i Pik repliciranjem studije

Bema i Alena (Carleton College studija).
-

Postoje tri nivoa agregacije u kojima se trai kos-situacina

i kros-vremenska konzistentnost:
a. Razlicite okolnosti unutar iste situacije
b. Razliciti nacini ispoljavanja nekog ponasanja
c. Razlicite situacije

Percepcija sopstvene konzistentnosti nije bila u velikoj

korelaciji sa opserviranom konz, ali je slaganje opservera
vee kod studenata koji sebe opisuju kao konzistentnije.
** Mishel i Pik to objasnjavaju time to ljudi sude o

konzistentnosti
na
osnovu
ispoljavanja
onih
komponenti pon koje su prototipske za datu kateg.

Kod prototipskog pon postoji razlika u vremenskoj

stabilnosti izmeu visoko i nisko konzistentnih studenata,
meutim nikakve razlike nema na vrem.stabiln manje
prototipskog pon.

Nema razlika za kros-situacionu doslednost pon.

Bem i Alen su vie pokazali slaganje procenjivaa u proceni

onih koji sebe opisuju kao doslednije, nego to su pokazali da
su ovi zaista kros-situaciono dosledni.

**** Crtisti
o Generalisti: postoji tendencija da razliite reakcije i aktivnosti
neke individue budu ukljuene u iroke kateg poput
crta/tipova.

**Ne dolazi do generalizacije stimulusa jer se slino pon

ispoljava i u potpuno razliitim situacijama (posledica strukt
linosti, a ne situacije).
o Crtistiki model merenja:
-

Svaka osoba ima pravi skor na nekoj crti

Postoji linearna veza izmeu skora na testu i pravog skora

=> postoji relativna konzistentnost.
*ne poriu uticaj situacije na pon, ali osoba
zadrava rang u grupi

o Protivargumenti Mielu:

Ajzenk - kritika Hartona i Meja

Blok studije o vremenskoj stabilnosti crta

Epstajn problemi pouzdanog merenja crta

Fander i Ozner demonstr ogranienog uticaja ak i

najprominentnijih situacionih faktora na pon

Bem i Alen uvoenje moderatorskih varijabli

Meta studija demonstracija niskog i skoro jednakog

uticaja situacije i linosti na ponaanje
-

Situacione var objanjavaju 10% varijanse kao i

varijable lin

Cukerman i Melstrom crte postoje, ali ih treba meriti

upitnicima stanja
-

Uvode
metodoloka
poboljanja
u
svojim
istraivanjima isti subjekti prolaze i kroz realne i
kroz hipotetike situacije.

U studiji 1: pokazalo se da su specifine crte mnogo

bolje u predikciji reagovanja na eksperim situacije,
nego opte crte.

U njihovim studijama najvei procenat varijanse

objanjava linost.

Kada se koriste opte crte kao mere linosti

linost postaje lo prediktor konzistentnosti pon u
razliitim situacijama.

Tradicionalne mere za generalne crte kao prediktore

ponaanja nisu dobre, ali to ne znai da crte ne postoje.

19.
1.

Ajzenkova kritika na Hartshorna i Meja

Nisu sve situacije podjenako izazovne za crtu pa se zato crta ne

izraava uvek (nedostaje nivo iskuenja) iz cinjenice da ako se dete ponaa
nepoteno u jednoj, ali ne i u drugoj situaciji, sledi da je potenje situaciono
specifino, a ne da ne postoji crta potenja koja je generalna.

2.

Crta predstavlja kontinuum, moe biti manje ili vie izraena, te je

dosledna samo kod malog broja ljudi veina dece je ponekad potena, a
ponekad nije, oni su na sredini kontinuuma crte i treba oekivati da e varati
kada je iskuenje veliko, a nee ako je iskuenje malo.

3.

4.
5.

Niska korelacija izmeu razliitih testova za svaku od istraivanih

varijabli, ne znai da te osobine ne postoje. Korelacija se poveava kad se
agregiraju mere sa razliitih testova za svaku od osobina.
Ako ne postoji crta potenja to ne znai da ne postoje crte uopte.
Istraivanje je raeno na deci, te se moe pretpostaviti da se
ponaanje jo uvek nije razvilo kao konzistentno.
20.

Bloku i njegovim eksperimentima

o Zakljuci iz Blokovih studija o vremenskoj stabilnosti crta:

Dobro dizajnirane studije sa R podacima (skale procene)

pokazuju
postojanje
impresivne
konzistentnosti
i
kontinuiteta u ponaanju ljudi.

Iste rezultate dobija i sa S merama (samoprocene).

Postoje visoke korelacije dispozicionih

merenih preko S i R podataka.

Jedino T podaci (objektivni testovi i lab. sit) davali oprene

rezultate - konzistentnost je protivrena, uglavnom
negativna

karakteristika

Korelacija T pod i S i R podataka sa druge strane je

nesistematska i protivrena.

o Ove rezultate dobija na osnovu tri longitudinalne studije na

velikom broju ispitanika, procene su vrene od strane klinikih
psihologa (pri emu su razliiti psiholozi vrili procenu na razliitim
uzrastima ime je onemoguen uticaj konfundiranja).
o

21.

I drugi autori nekonzistentnost T podataka u marshmallow effect

istraivanjima objanjavaju sitnim situacionim varijacijama koje
dovode do provokacije razliitih osobina linosti

Funder i Ozer
o Funder i Ozer su pokazali ogranien uticaj ak i
najprominentnijih situacionih faktora na ponaanje.
o Naime,
u Milgramovom eksp poslunosti autoritetu - korelacija
izmeu fizike distance rtve i subjekta i koliine
elektrookova iznosila je 0.40.

Sline i nie korelacije dobijene su i u drugim

experimentima
poput
eksp
sa
intervencijom
slu.prolaznika
korelacija
intenziteta
urbe
potencijalnog pomagaa i broja prisutnih sluajnih
prolaznika bila je niska.

Kao i u eksp forsiranog potinjavanja - reverzivni

insetivni efekat: ispitanici koji su bili plaeni 1 dolar su
bolje radili dosadan posao od onih kojima je ponueno 20
dolara.

o Dobijeni efekat situacije u ovako ekstremnim situacijama je

sigurno vei nego to bi bio u manje extremnim, svakodnevnim
situacijama, ali i dalje nije dovoljno jak da bismo ga proglasili
bitnijim od efekta linosti.
o Autori stoga zakljuuju da situacija ne moe biti jedini faktor
koji utie na ponaanje, meutim s obzirom na to da korelacije
ipak postoje ne moe biti zanemaren.

22.
Within-subjects rezultati Epsteinovog eksperimenta? Ko
je od crtista/anticrtista priao o pouzdanosti eksp opisati
ukratko
o Epstein je analizirao i stabilnost sklopova varijabli pojedinaca u
vremenu.
o Unutar svake kategorije varijabli bilo je subjekata
koeficijenti stabilnosti nisu bili znaajno razliiti od nule.

iji

o To znai da iako postoji stabilnost u organizaciji varijabli kod

veine ljudi, postoje pojedinci kod kojih je ova stabilnost veoma
niska!
** Studenti su mesec dana vodili zapise o svojim + i emocionalnim
iskustvima na tri naina. Zatim je agregirao mere svake var za parne i
neparne dane. Rezultati:
- to je vise agregacija radio ispitanici postajali
konzistentniji
- Najpouzdanije emocije, pa impulsi, ponaanja i tek na kraju
situacije
- Svaki od tipova var je pouzdaniji kada je u vezi sa +
iskustvima nego -.
(between- subject korelacije)**

** Glavni nalazi kod Epstajna

Eptajn zakljuuje da se agregiranjem dobijaju stabilne mere, ali da ipak
postoje ljudi kod kojih je stabilnost niska.

23.
Koje moderatorske varijable uvode Bem i Alen? Koji jo
naunici uvode...ili su se bavili time... (Miel, Zakerman...)
a. Bem i Alen uvode moderatorsku varijablu procene
samodoslednosti.
b. Feningtajn i sar. uvode self-monitoring.
c. Kenrik i Stringfild uvode samoprocenu opservabilnosti
sopstvenog ponaanja.
d. Cukermen i sar. uvode samoprocenu konzistentnosti,
opservabilnosti i relevantnosti crte
e. Miel uvodi prototipske situacije.
-III-

24.

Gilford GZTS

o Gilford-Zimermanov kvazi-impersonalni interviju.

o Baziran je na S podacima (samoizvetavanju).
o Meri 10 crta, od kojih je svaka predstavljena sa po 30 ajtema.
Odgovori na svaku stavku su ponueni u formi: da, ne i ?.
o Test nije namenjen da razlikuje normalne od bolesnih linosti, ali
se i u toj situaciji pokazuje kao uspean
-

naeno je da su psihotici manje socijabilni (S) i manje

reflexivni (T)

takoe ukazuje da su neurotici emocionalno nestabilni (E-)

o Za izbegavanje socijalno poeljnih ili odbrambenih odgovora

primenjeno je nekoliko taktika:

Tvrdnje koje zvue patoloki su prikazane tako da budu

manje potcenjujue po subjekta

Koriene su neke stavke projektivnog tipa

Izraene su i Dejkobs-lafove skalu falsifikovanja

koje razlikuju:
-

krupno falskifik. (svesno neposredno varanje)

suptilno falsifik. (nesvesno iskrivljenje)

nebriljivo odstupanje (nedosledno odgovaranje)

o to se tie pouzdanosti i valjanosti, ima:

test-retest pouzdanost (dobijena prilina kozistencija za

pojedince tokom vremena)

unutranju konzistentnost (pouzdanost metodom polovina)

konstrukt validnost (koliko dobro njegovi skorovi predstavljaju

status pojedinca na definisanim psiholokim crtama)
*dobro diferencira profesije medicinske sestre socijabilnije,
emot stabilnije; bibliotekari niski na samopouzd i optoj
aktivnosti; inenjeri nii na socijabilnosti i usponu..

*eksp sa gladovanjem vei skorovi na depresiji, nervozi, a nii

na emoc stab i socijab.

prediktivna validnost (koliko dobro takvi skorovi ukazuju na

neko pon).

o Crta maskulinosti nije dimenzija kao druge, ve pre skup polnih

razlika, ali dobro diferencira mukarce od ena.

o Polne razlike se javljaju u vezi sa odr crtama:

-

Mukarci - vii na sklonosti ka usponu (A), a nie na

prij.nastrojenosti (F)

ene - visoku uzdranost (R) i socijabilnost (S)

o Od promena sa uzrastom zabeleene su:

-

opadanje na socijabilnosti, sklonosti ka usponu i optoj

aktivnosti

porast na uzdranosti i uglavnom raste emocionalno

zdravlje.

o Dobijene su pozitivne korelacije IQ-a sa svim crtama, osim

socijabilnosti, a najvie sa uzdranosti.

***Doprinos Gilforda
Bazine konativne dimenz crte temperamenta

Temperamentalne crte se mogu svrstati u tri grupe: opte,

emocionalne i socijalne. Unutar svake od grupa
subkategorije u odnosu na tip dimenzije:
-

Pozitivno-negativno

Aktivno-pasivno

Objektivno-egocentrino

Responzivno-neresponzivno

Kontrolisano-nekontrolisano

Ukrtanjem tipa dimenzije i domena ponaanja nastaju

temperamentalni faktori koje Gilford naziva - primarne crte
temperamenta.

Primarne crte temperamenta koje meri GZTS su:

G: opta aktivnost sporost

R:
uzdranost,
impulsivnost

ozbiljnost

A:
sklonost ka
submisivnost, plalj

usponu

P: sklonost dobrim meulj

odnosima netrpeljivost
M: maskulinost interes+ose
femininost

S: socijabilnost povuenost

E:
emocionalna
stabiln
nestabiln i depresija

T: refleksivnost nerefl

F:

prijateljska

O: objektivn subjektivn

nastrojenost
neprijat
ratobornost

Dinamike crte
U osnovne hormetike kateg, Gilford ubraja:
o

Potrebe:

- Organske (glad, e, m sex poriv, potreba za aktivn)

-

Sredinske (za mekom sredinom, uredn, ist,

panjom)

Socijalne (gregarni motiv, ljubaznost, disc,

agres)

Za postignuem (tri faktora: opta ambicija,

perzistentan napor i izdrljivost)

Za samo-odreenjem (za slobodom, kulturni

konform i potenje)

Interesovanja:
1. Vokaciona (poziv): profesionalna, komercijalna i ona koja
ukljuuju fizike aktivnosti.
2. Avokaciona (stvari koje voli/zadovoljstvo da radi)

Faktori inter u otvorenim akt avantura

Faktori int za specif.akt neobinost, tanost

Cenjena int inter za kulturu i umetn forme

Int u oblasti miljenja refletivnost, autistino,

rigorozno, konv i divergentno.

Stavove

25.
Koji je tip redukcije Ajzenkovo shvatanje extraverzije na
tip nervnog sistema?
-

To je heterogena redukcija sa materijalnim tipom veze (E

na nervni sistem).
Heterogena je zbog postojanja kvalitativno razlicitih pojava
(fenomena) sa razlicitim terminima.

26. Osnovna razlika izmedju datog opisa linosti Hipokrata i

Ajzenka? Razlika izmedju novih i starih definicija linosti.
o U starim teorijama tipovi temperamenta su shvatani kao
nezavisni i odvojeni, a razlike meu njima su sagledavane kao
kategorijalne.
o Ajzenk po ugledu na Vunta, tipove temperamenta shvata kao
varijaciju du dve dimenzije. Kod Vunta su dimenzije bile: snaga
afekata i brzina promene afekata.
o Ajzenk predlae dimenziju E za dimenziju snage afekata, a
dimenziju N za brzinu promene afekata.
27.
Eksperimenti koji potvrdjuju dimenziju ekvilibrijuma u
dinamizmu (zapravo eksp o introvertima i ekstrovertima, ve bili
gore) ISTO KAO POTVRDA AJZENKOVE E
1. Eksperimenti sa uslovljavanjem
-

introverti se bre uslovljavaju

najee: uslovljavanje onog treptaja

2. Eksp sa senzornim pragovima (bol, audio...)

introverti imaju nii auditorni prag, kao i prag za bol.

Istraivanja su potvrdila da individue sa slabim NS imaju

nie apsolutne senzorne pragove, kada je re o viz/aud
modalitetima. U osnovi ukupan nivo pobu NS

3. Eksperimenti
fosfena
-

sa

kritinom

frekvencom

bljeskajuih

slabi NS odnosno introverti imaju viu kritinu

frekvencu
bljeskajuih
fosfena
od
jakih
NS
(ekstraverata).
kritina frekv bljeskajuih fosf je prag preko koga nema
dalje produkcije senzacije.
Kod introverata isti stimulus dovodi do veeg nivoa
pobuenosti.

4. Eksperimenti koji pokazuju opadanje u postignuu kad je

intenzitet stimulacije veliki (transmarginalna inhibicija)
-

introverti su tolerantniji na senzornu deprivaciju.

5. Eksp sa efektom distrakcije

-

introverti imaju bolje rezultate kad su sami, a ekstr u

grupi.

efekat distrakcije je izraeniji kod njih (loiji su pri

uvoenju distraktora zadaci sa istraivanjem panje).

6. Eksperimenti sa reaktivnom inhibicijom (tapping test)

-

reaktivna inhibicija se kod introverata sporo stvara i

lako gasi.

7. Eksperimenti na EEG-u
-

pokazuju niu alfa aktivnost.

8. Eksp sa vidilans krivama

-

E - vee opadanje!! - objanjenje: ako nastavak aktivnosti na

odreenom planu vodi smanjenju nivoa pobuenosti introverti su
bolji (slabije opadaju u efikasnosti)

9. Eksp sa stimuliuim i depresirajuim supstancama

-

Stimuliue supstance (amfetamin) deluju na njih jae i

imaju introvertirajui efekat

Depresanti (alkohol) imaju ekstravertirajui efekat

10.Eksp sa evociranim potencijalom

-

ciklus oporavka evociranih reakcija

responzivnosti korteksa na stimulus

je

krai

bri

oporavak

11.Prag fuzije bljeskajuih taaka je nii kod introverata.

28.

Ajzenk i impulsivnost
-

Ajzenk je tvrdio da E-I nije unidimenzionalni konstrukt, tj da dva

faktora stoje u osnovi korelacija izmeu raznih indikatora E-I; to
su: socijalna E i impulsivnost (dobro i loe prilagoena E zapravo).

Eksperiment koji je sproveo, da bi proverio da li su ova dva

faktora u korelaciji i da li grade jedinstveni faktor opisan kao E-I,
pokazao je da ima osnove u sugestiji da je socijabilnost deo E
koji ima veze sa dobrom, a impulsivnost sa loom
prilagoenou.

Ajzenk je takoe smatrao da je pokazano da se ova dva faktora

jasno razlikuju, meutim da visoka veza meu njima ukazuje na
to da predstavljaju razl aspekte jedne iste dimenzije E-I.

Meutim ova Ajzenkova ideja nije bila ispravna.

Mnoga kasnija istraivanja su potvrdila da impulsivnost nije

aspekt E, a Ajzenk je ajteme impulsivnosti kasnije premestio u
skalu P.

29.
Momirovicev
funkcionisanja

Kiberneticki

model

konativnog

*Slian B5 modelu.
*Podrava Ajzenkove faktore.
*Namenjen je zdravoj populaciji, ali diferencira i d.bolesnike
(psihotike, neurotike i
psihopate).
*Dobra mu je konstrukt validnost (nezavisanod IQ i socio-ek st,
neosetljiv na laganje..)
Regulator aktiviteta EPSILON - E-I; E

Jedan od elementarnijih i najnie lociranih regulacionih

sistema u hijerarhiji.

Odgovara Ajzenkovoj E.

Funkcija: regulacija i modulacija aktivirajuceg dela

retikularne formacije, i zato odredjuje aktivitet i
energetski nivo na kojem funkcioniu ostali sistemi,
kognitivni i motorni procesi

Poremeaji: depresivne ili hipomanine reakcije

Regulator oragnskih funkcija HI

Nastao je spregom subkortikalnih centara za regulaciju

organskih funkcija (preteno locirani u hipotalamikom
reg) i nadredjenih kortikalnih sistema za regulaciju i
kontrolu.

Poremecaji: izazivaju funkcionalne por osnovnih

organskih sistema- kardiovaskularnog, respiratornog,
gastrointestinalnog, senzornog i motornog sistema,
sistema za kontrolu i drugih

Takoe
por
ovog
sistema
vode
stvaranju
hipohodrijskog reakcionog sistema (u odnosu na osnovne
organske funkcije).

Regulator odbrane ALFA N; N i sa deltom hi i etom

Lociran je u limbikom sistemu.

Funkcija: modulira toniko uzbuenje (raspoloenja,

napetost) i to -

delom
na
programa

osnovu

genetiki

uslovljenih

delom na osnovu programa nastalih u procesu

uslovljavanja tokom ontogenetskog razvoja

Treba naglasiti znaaj inhibitornih konativnih sistema u

ispoljavanju odbrambenih reakcija.

Slican je Ajzenkovom N.

Poremeaji:
veina
neurotskih
poremeaja,
prvenstveno razni simptomi anksioznosti koji su
osnova za (razne patoloke reakc) fobije, opsesije i
kompulzije; senzorna i emocionalna preostljivost je i
uzrok i posledica

Regulator napada SIGMA P: A

Lociran u limbikom sistemu.

Funkcija: modulira primarno toniko uzbuenje putem

programa za destruktivne reakcije. Ovi destruktivni
programi mogu biti aktivirani
-

neposredno (primarna agresija)

posredno na osnovu signala iz centra za

regulaciju reakcija odbrane (sekundarna
agresija)

Postoji znaajna veza izmeu ovog i regulatora

aktiviteta energetski potencijal je nuan za
realizaciju agresije.

Slian je Ajzenkovom P.

Poremeaji: razliito modulirane agresivne reakcije

Sistem koordinacije regulativnih funkcija DELTA

potpunosti korelat, moe N, P!!!!!

nema u

Nadredjen dosadanjim regulatorima

Funkcija: Delta koordinie funkcije sistema i funkcije

kognitivnih procesora. Zaduena je za odravanje
homeostatike ravnotee. Veoma je blizak nekoj meri
efikasnosti itavog sistema za homeostatiku regulaciju (dri nas
u ravnotei).

Autori smatraju da je poremeaj ovog regulatora prava

osnova Ajzenkovog P.

Poremeaji: dezorganizacija i disocijacija kognitivnih i

konativnih procesa kao i poremeaji motorikih
funkcija (ogledaju se u prisustvu shizoidnih i
paranoinih simptoma). Tei poremeaji por svih
sistema koji su mu funkcionalno podreeni.

Sistem integracije regulativnih funkcija ETA

30.

Najvii u hijerarhiji, svi ostali su mu podreeni.

Mogao bi biti lociran u frontalnom delu korteksa.

Formiran je u toku socijalizacijskog procesa kroz

procese uslovljavanja, internalizacije i pojaavanja.

Funkcija: Integrie ove prethodne

promene) sa spoljanjom sredinom.

Od
ovog
sistema
socijalizacije.

Poremeaji: socijalna maladaptacija

neposredno

(i
zavisi

konativne
stepen

BIG FIVE

UVOD

Model pretpostavlja da se prostor bazine strukture linosti moe

opisati du pet irokih dimenzija N, E, O, A, C. Sa ovih pet faktora
obuhvaeno je i normalno i patoloko u jedinstveno polje linosti.
Model polazi od stava da nema kvalitativne razlike izmeu
normalne i patoloke linosti.

Petofaktorski model pripada oblasti psih linosti koja se bavi

bazinim crtama linosti. Bazine crte linosti su nekognitivni,
vremenski stabilni i, u odnosu na karakteristike uzroka,
invarijantni dispozicioni konstrukti koji mogu da objasne najvei
deo varijanse individualnih razlika.

Osnovne vrline:
obuhvatnost

empirijska

utemeljenost

konceptualna

Znaaj: pokuaj da se izolovani, meusobno nepovezani delovi

psiholokih znanja o linosti poveu u jedan celovit i smislen
model.

Podele teorijskih pristupa (modela)

1.nekoliko paradigmi:
patocentrina, interpersonalna, biologistika, leksika.
2.
Druga podela se zasniva na nivou generalizacije i eksplanacije i
obihvata deskriptivne taksonomije nasuprot kauzalnih teorija.
Petofaktorski model se svrstava u deskriptivne modele.

DEF: Facet je uza crta hijerarhijski nizeg nivoa koja blize odredjuje
sadrzaj osnovnog domena.

ISTORIJSKI KORENI

Mek Dugal je jo 1932g. govorio da se linost mora analizirati

kroz pet razliitih faktora koji prestavljaju intelekt, karakter,
temperament, dispozicije i raspoloenje. Mada ovo nisu faktori
ni u statistikom ni u konceptualnom smislu, ovo je ipak bio
poetak.

Terston je takoe u to vreme smatrao da se linost moe opisati

pomou pet nezavisnih faktora, ali je svoja interesovanja
usmerio razvitku upitnika.

Gilford i Gilford su meu prvima izdvojili pet faktora linosti.

etiri od tih pet faktora se mogu interpretirati u terminima
modela 'Velikih pet': Socijabilnost-> E, Emocionalnost-> N,
Ratimija-> C, Refleksivna Introverzija-> O, kao i Maskulinost.

Katelov rad se bazira na leksikoj hipotezi, koja polazi od ideje

da jezik moe da poslui u razumevanju strukture i
funkcionisanja linosti. On polazi od oko 4504 termina koje su
Olport i Odbert nazvali 'crtama linosti' sa eljom da ih
redukuje. Nastojao je da zadri samo robustne faktore, odnosno
one koji su se javljali nezavisno od metode prikupljanja
podataka.

Na ovaj nain izdvaja 16 faktora, kao i jo deset

izolovanih u abnormalnom ponaanju. Ubrzo su se javile
kritike njegovog modela.

Katel je svojih 16 faktora kasnije sveo na etiri:

emocionalno-neemocionalno,
balansirano-ekstremno,
otvoreno-zatvoreno i objektivno subjektivno, pri emu je
petim faktorom linosti smatran Spirmanov G-faktor,
odnosno Intelekt.

Tjups i Kristal su izdvojili pet faktora koristei Katelove skale:

Surgencija, A, Zavisnost, Emocionalna stabilnost i Kultura.

Normanov rad koji je doveo do izdvajanja pet faktora je takoe

od izuzetnog znaaja.

DANAS- Petofaktorska struktura je replicirana na svim

uzrastima, ajtemima, kod veine istraivaa, na svim vrstama
mera, pa ak i na slobodnim deskriptorima. Svi istraivai iz ove
oblasti se slau da postoji izmeu 3 i 7 crta (magini broj 5+/-2,
prema izjavi Goldberga).

KARAKTERISTIKE

Leksika hipoteza- (na njoj se zasniva model) ne odnosi se na

genetske i uzrone, ve na fenotipske (opservabilne) karakteristike
linosti, za koje se smatra da su kodirane u prirodnom jeziku.
-

Stepen u kome je atribut reprezentovan u jeziku je u relaciji

sa vanou tog atributa; u kros-jezikom smislu to znai da
to je neki aspekt bitniji u jeziku, vie razliitih jezika e imati
termin za njega, dok u unutar-jeziki smisao znai da e sa
porastom vanosti atributa, rasti i broj njegovih sinonima
unutar jednog jezika.

Leksika hipoteza predstavlja jako sredstvo za hvatanje u

kotac sa jednom od najveih opasnosti u istraivanju linosti
pristrasnim odabirom varijabli kojima e se opisivati linosni
prostor.

Ovaj pristup je veoma relevantan u kontekstu izuavanja

linosti, ali ne i u kontekstima drugih naunih disciplina.

Ogranienja:
-

neke specifine crte nisu dobro reprezentovane u prirodnim

jezicima;

termini su razliitog nivoa optosti, neki su veoma uski, a

drugi veoma iroki, tako da se pri faktorskoj analizi javlja
tendencija da iroki termini budu odgovorni za najvei deo
varijanse;
Autori (Kosta i Mek Kre) su se upravo iz tog razloga odluili za
od vrha ka dnu (top-down) pristup u hijerarhijskoj
proceni linosti.

Hijerarhijska organizacija crta

-

Petofaktorski model vri identifikaciju razliitih nivoa crta

linosti,
od
nivoa
konkretnih
ponaanja
koja
operacionalizuju specifine crte, do iroko obuhvatnih
dimenzija linosti.

Svaka dimenzija je odreena tako da bude u saglasnosti

sa dosadanjim empirijskim konstruktima. Meutim
slaganje veine istraivaa postoji iskljuivo kada je re o
dimenzijama, ali ne i u sluaju specifikacije uih crta na
niem nivou.

Autori su svaki od pet faktora podelili na po est uih crta,

odnosno faceta. Empirijski podaci ukazuju na oekivano
kovariranje ovih crta tako da definiu pet faktora, pri
emu svaka crta nosi specifinu varijansu koja doprinosi
diskriminativnoj validnosti.
Meutim javljaju se problemi:

1. injenica da se domeni preklapaju tako da skoro svaka crta

moe biti istovremeno svrstana na vie dimenzija (crta tj.
faceta moe imati sekundarna zasienja na drugim
faktorima).
-

Svrstavanje crte u okvir jednog domena je izvestan

nain nasilno. (npr: impulsivn. se svrstava na N, ali
sekund. pripada i A).

Pokuaj reenja prua model Cirkumpleks, gde se svaka

crta moe predstaviti u prostoru izmeu ortogonalnih
dimenzija, odnosno faktora.

Meutim ovo reenje nije optimalno (faceti ovako

formirani, nemaju istu irinu; nema razlikovanja
sutinski razliitih crta na istoj lokaciji u Cirk).

2. Odreivanje broja crta koje pripadaju svakom domenu.

-

S obzirom na to da bi potpuno pokrivanje znailo

neogranien broj crta, prihvaeno je praktino reenje.

Odlueno je da se svaka dimenzija sastoji iz est crta

(manji br-jednostavljenje, vei-komplikacija upotrebe
modela).

Faktorska analiza

Klasina definicija temperamenta je inkorporirana u B5

OPIS PETOFAKTORSKOG MODELA LINOSTI

o Ajzenkova teorija linosti zasluuje panju u okviru
razmatranja B5 , 2razloga:
-

Ajzenk je usmerio panju na upoznavanje prirode crta za

koje se veruje da reguliu ljudsko ponaanje, dok se drugi
istraivai premetaju sa deskriptivnog na eksplanatorni
nivo.

Dve osnovne dimenzije Ajzenkovog modela, E i N

predstavljaju dve od pet osnovnih dimenzija B5, dok je
njegova trea dimenzija, P, takoe ukljuena u ovaj
model.

o NEUROTICIZAM

Prvi domen koji razlikuje priladoenost i emocionalnu stabilnost

u odnosu na nepr i em nest.
-

N predstavlja tendenciju da se doive negativni afekti

(tuga, strah, krivica, gnev, uznemirenost) to ometa

adaptaciju i dovodi do toga da su osobe sa N+ sklone

razvoju mentalnih poremeaja.

Ova osoba reaguje iracionalno, preterano je emotivna,

intenzivno reaguje na sve vrste drai i veoma se teko
smiri nakon doivljaja u kojem se emoc.angaovala.

esto je loe volje i depresivna, kao i aksiozna, stalno

neto brine.

Osoba sa N- je staloena, tiha osoba, uvek slinog

raspoloenja koja je u stanju da prebrodi stresne situacije;
zna da se kontrolie i ne zabrinjava se za svaku sitnicu.

FACETE:

Anksioznost (zabrinutost, straljivost, napetost)

Hostilnost
ogorenosti)

Depresivnost (os tuge, krivice, bespomonosti)

Soc.Nelagodnost
inferiornosti)

Impulsivnost (nemogunost kontrole impulsa i

nagona)

Vulnerabilnost (osetljivost na stres, sklonost

panici i zavisnosti u sitacijama sa iznen stresnim
okolnostima)

(oseaj

(stid,

gneva,

frustriranosti,

uznemirenost,

oseaj

Savi, Kneevi i Opai su konstruisali MATEMATIKI MODEL

stresnog odgovora koji povezuje biol i psihol aspekte stresne
reakcije. Ovaj model predlae odgovore na pitanja ta je kome
stresno kao i kakve su dugorone posledice stresa.
* Uveden je parametar sigma (prag za psiholoke stresore),
koji predstavlja min spoljni stimulus sposoban da izazove
pojaanje aktivnosti HPA-ose. Za datu situaciju, stresni
prag je obrnuta mera verovatnoe doivljavanja te situacije
kao stresne.

U ovom modelu, sigma na psiholokom nivou posmatranja

fenomena uzima formu N. Znai skor na skali N je psih
mera praga osetljivosti na psiholoke stresore. Na biol
nivou, sigma je izjednaena sa bazalnim nivoom kortizola u
normalnoj popul.
Stresni prag prema ovom modelu, odnosno nivo N,
uspostavlja
direktnu vezu izmeu HPA ose i
memorijskog sistema. Mehanizam povratne sprege izmeu
ova dva sistema ogleda se u sledeem: mem sis utie na
rad HPA ose (zadajui nivo ekscitacije), a njen proizvod
povratno na mem sistem.
* Ovim modelom se pretpostavlja da krajnji ishod stresa
zavisi od uspenosti kopinga. Mehanizmi kopinga
najvie zavise od N.

Ajzenk mogua tumaenja uzroka javljanja pon koja imaju

obeleje N:
1. mogu se javiti kod svih ljudi jednako esto+verovatno
ako su izloeni stresnim okolnostima- uticaj okoline na N
2. Determinisan genetskim uticajima.
3. interakcija

KRITIKA
1. Klinika heterogenost. Faktor N je dijagnostiki
nespecifian; visok skor N se javlja kod svih mentalnih por,
veine por linosti, a moe biti visok i kod osoba bez ikakvog
por.
2. Neki faceti N korerliraju sa facetima ostalih faktora, to
dovodi u pitanje konstrukt validnost skale N.
3. Teko je nai opravdanje za odluku autora da domen N
opeacionalizuju sadrajima agresivnih modulacija.

o EKSTRAVERZIJA

Pre svega se odnosi na socijabiljnost, drutvenost.

Tipian ekstravert (E+) su socijabilni, imaju puno

prijatelja, vole zabave i potrebni su im ljudi za razgovor.

Ekstravert tei uzbuenjima, esto se nepotrebno

eksponira, uvek ima spreman odgovor, voli promene i
optimistian je.

U pitanju je dosta impulsivna osoba, sklona agresivnim

reakcijama, koja brzo gubi strpljenje i uopteno je manje
pouzdana.

Sa druge strane tipian introvert (E-) je tiha osoba koja je

introspektivna i vie voli knjige no ljude, prema kojima je
rezervisana i na distanci (osim najintimnijih prijatelja).

On planira daleko unapred, ne voli uzbuenja, ve sreen

nain ivota.

Oseanja su pod strogom kontrolom, ne gubi lako

strpljenje, pomalo je pesimistian, ali pouzdan. Retko se
agresivno ponaa

FACETI:

Toplina (emocion, lako stvaranje emocion veza,

naklonost prema drugima)

Drueljubivost
drugima)

Asertivnost (dominac, snaga, soc.uspon)

Aktivitet (brz tempo, energini pokreti, nastojanje

da se stalno neto radi)

Potraga za uzbuenjem (udnja za uzbu i

simul)

Pozitivne emocije (nastojanje da se iskuseradost, srea, ljubav, uzbuenje)

(nastoji

da

se

bude

okru

Ajzenk smatra da ova dimenzija predstavlja prvu osnovu na kojoj

su ljudi pokuali da utvrde individualne razlike. Ajzenkova teorija
E-I zasnovana je na empirijskim podacima, a izmeu ostalog je

na neobihejv.teoriji
refleksologiji.

uenja

Hala,

kao

na

Pavlovljevoj

PRVA FIZIOLOKA PODLOGA

PAVLOV i saradnici su doli do zakljuka da postoji fizioloka

osnova linosti nazvana jaina ekscitatornog procesa odnosno
jaina nervnog sistema (odnos procesa ekscit prema procesu
inhib u mozgu).

Kasniji istraivai
n.sistema koja ide
sistem osetljiviji,
neefikasni za jak
reagovanja.

Grej je predloio da su dimenzija E-I i dimenzija snage NS

identine, a kao drugu radnu hipotezu predlae izjednaavanje
E-I sa dimenzijom ekvilibrijuma u dinamizmu, i to tako da
introvertan pol odgovara dominaciji ekscitacije u dinamizmu.

Koncept dinamizma je skovao Nebilitsin. Glavna razlika izmeu

njega i Ajzenka je u tome to Nebilitsin smatra dinamizam
eksc.procesa nezavisnim u odnosu na dinamizam inh.procesa,
dok su prema Ajzenku oni u negativnoj vezi: introverti lake
generiu ekscitatorni potencijal, a tee inhibitorni u odnosu na
E+.

Prema Ajzenku, individualne razlike u E-I su uzrokovane

pobudljivou NS-a koja je vea kod introvertnih ali smatra da na
ovu dimenziju utiu i druge fizioloke razlike u funkcionisanju
NS.

Ajzenk je utvrdio da se introverti lake kondicioniraju od

ekstraverata. Ovo omoguuje da se dimenzija E-I uporedi sa
dimenzijom ekvilibrijuma u dinamizmu ns. Dominantnost
ekscitacije odg bi introverziji i obrnuto.

Oba autora dovode u vezu ovu dimenziju sa sa funkc retikularne

formacije, ija jaka aktivnost izaziva dominaciju ekscitacije u
dinamizmu (po Nebilitsinu), odnosno kondicionabilnost i
introverziju (po Ajzenku).

su poeli da govore o dimenziji jaine

od jakog do slabog pola, pri emu je slab n
reaguje na intenzitet nadraaja koji su
ns i njegovi odgovori su blii max nivou

Prema Ajzenkovoj hipotezi, kortikalna ekscitacija e biti dosta

izraenija kod introverata, ona podstie inhibitorno delovanje
korteksa na nie centre to rezultira umerenijem, inhibiranom
pon introverata. Sa druge strane kortikalna inhibicija kod E+
spreava inhib dejstvo korteksa na nie centre-> impulsivnije,
socijabilnije pon eskstraverta.

Najvaniji eksp u prilog toga da je E jedinstvena dimenzija kao

kriterijum je koristio koliinu salivacije nakon nekoliko kapi
limunovog soka ova mera dobro korelira sa dimenzijom E-I.

DRUGA FIZIOLOKA PODLOGA

HALOVA teorija reaktivne inhibicije (reaktivna inhibicija se javlja

kod svakog ponavljanja odreenje aktivnosti, pa i kod
uslovljavanja).

Kod ekstravertnih tipova linosti ona se brzo razvija, jaka je,

teko se gasi i nestaje. Upravo zbog toga su oni skloni
promenama, nestalni i stalno trae nove sadraje, dok se u
neurozi kod njih javlja histerino ponaanje.

Kod introverata se odvija suprotan proces, to dovodi do

istrajnog i postojanog ponaanja koje ih odlikuje, a u neurozi do
razvitka distiminih por.

Ajzenk je tvrdio da socijabilnost i impulsivnost predstavljaju

komponente ekstraverzije, meutim mnoga kasnija istraivanja
su potvrdila da impulsivnost nije deo E, tako da je Ajzenk kasnije
ove ajteme premestio na dimenziju P.

B5- Crte linosti ekstraverzije su u saglasnosti sa predlozima

Gilforda, kasnog Ajzenka i Katela.

o OTVORENOST

Ova dimenzija se manifestuje u irini, dubini i otvorenosti svesti,

kao i stalnoj potrebi za proirenjem iskustva.

O podrazumeva estetsku senzitivnost, intelektualnu

radoznalost. Preferenciju razliitosti, kao i nezavisnost
miljenja.

O+ osobe osobe su radoznale prema spoljnim

dogaajima, a takoe su otvorenog duha prema
unutranjim
iskustvima.
Njihov
ivot
je
ispunjen
doivljajima,
sklone
su
novim
idejama
i
eksperimentisanjima.

Intenzivnije doivljavaju emocije. Otvorene su ka

prihvatanju novih ideja i vrednosti, ali to ne znai odsustvo
principijelnosti i doslednosti.

O- osobe su konvencionalnog izgleda i ponaanja, a

emocionalne reakcije su umerenije. One preferiraju
poznato u odnosu na novo, interes suena i manje
intenzivna, neskloni su avanturi i socijalni su konformisti.
Ne vole otvorenu diskusiju i razli miljenja.

Mada postoje empirijski podaci koji svedoe o tendenciji da

zatvorene osobe budu autoritarne, ipak konzervativnost u
stavovima ne implicira autoritarnost ili nedoslednost.

Istraivanja pokazuju da je ova dimenzija kljuna

psiholoka determinanta politikog opredeljenja ljudi. O+
naginju liberalnim, progresivnim i leviarskim idejama, dok
O- preferiraju konzerv, trad i desniarske ideje.

FACETI:

Fantazija (iva imaginacija i esta dnevna

sanjarenja- kreiranje interesantn unutranje
sveta)

Estetika (jaka naklonost i oduevlj. za umetnost i

lepo)

Oseanja (emocije-vaan aspekt, receptivnost+

za spostvena oseanja, intenz i dublji emotivni
ivot)

Akcija (elja da se isprobaju nove aktivn, hrana..

preferencija novine u odnosu na rutinsko)

Ideje (otvorenost uma, razmatr novih, nekonven

ideja)

Vrednosti (spremnost da se ispitaju soc,polit,rel

vredn)

Ovo je jedina dimenzija kod koje postoji jasna empirijska

evidencija o asortativnom sparivanju (izboru partnera), kao i
izboru prijatelja.

Intelektualna i umetnika interesovanja deo faktora O i

umereno su povezana sa inteligencijom.

Priroda odnosa izmeu intelektualnih sposobnosti i O i dalje

ostaje otvorena, nije jasno ta na koga utie.

o SARADLJIVOST i SAVESNOST

Saradljivost je dimenzija interpersonalnih relacija.

-

A+ ukljuuje poverenje, altruizam, saoseajnost, kao i

potrebu da se pomogne drugima.

A- odlikuje cinizam, sebinost, antagonizam. Ove osobe su

sumnjiave u pogledu namera drugih ljudi, egocentrine su
i kompetitivne.

Savesnost predstavlja sposobnost samokontrole i striktno

pridravanje sopstvenih principa. Ispoljava se u procesima
planiranja, organizacije i izvrenja dunosti.
-

C+ povezano je sa akademskim uspehom. Negativna

strana visoke savesnosti moe se ispoljiti kroz
sitniavost, kompulzivnu urednost i radoholiarsko
ponaanje.

C- osobe su bezbrinije u pogledu ostvarivanja ciljeva,

odlikuje ih hedonistika orijentacija i manje ih obavezuju
moralni principi u pon, to ne znai nuzno amoralnost.

FACETI:

Kompetencija (oseaj efikasnosti, poverenje u

sebe)

Red (istoa, urednost, organizovanost dobra)

Dunost (striktno prihvatanje etikih principa i

skrupulozno ispunjenje moralnih obaveza)

Postignue (visok nivo aspiracije, motiv za

postign)

Samo-disciplina (spos da se pone odreeni

posao i istraje do kraja kao i spos motivacije
samog sebe)

Promiljenost (dispozicija da se
promisli pre kretanja u neku akciju)

paljivo

Ove dimenzije nastale su iz Ajzenkovog faktora Psihoticizma.

Ajzenkova kasnija istraivanja ukazala su na postojanje tree

dimenzije, ortogonalne odnosno nezavisne od prethodne dve,
koja je nazvana faktorom Psihoticizma, koji razlikuje normalne
od duevno poremeenih osoba.

PSIHOTICIZAM
-

Na negativnom kraju ove dimenzije nalazi se altruistino

pon, dobra socijalizacija i empatija, a na pozitivnom
izofrenija, shizoidnost, unipolarna depr, psihopatija,
impulsivnost, hostilnost, agresivnost..

Pokazalo se da sve funkcionalne psihoze dele najvei deo

varijanse to govori u prilog dimenziji P.

Osoba sa P+ je usamljenik, teko se prilagoava i preferira

udno.

Takva osoba moe biti surova i nehumana, kao i agresivna

ak i prema onima koje voli. Socijalizacija se teko odvija, a
empatija, oseaj krivice i razumevanje su im strani.

Deca sa P+ su naporna, usamljena i emocionalno hladna,

bez topline. Mogu se ponaati agresivno i neprijat i prema
najbliima.

Mukarci su uvek vii na ovoj dimenziji od ena.

Sve funkcionalne psihoze dele veliki deo varijanse pa Ajzenk

psihoticizam predstavlja kao kontinuum.

Meutim, dimenzija psihoticizma se pokazala kao najloija od

svih Ajzenkovih dimenzija. Dimenzija psihoticizma definisana
kako je Ajzenk to uinio odgovara pshihjatrijskom terminu
psihopatije.

Stoga, u modelu Big 5 ova dimenzija predstavlja amalgam

negativnih polova dimenzija Savesnosti i Saradljivosti. One se na
svom negativnom polu mogu opisati kao agresivnost (A-) i
impulsivnost (C-)

EMPIRIJSKA PROVERA MODELA

Empirijska provera modela:
o Nasledje (40 %) i sredina
-

Najveu heritabilnost ima dimenzija O.

Faceti na svim faktorima imaju heritabilnost ali neaditivnu.

Najvaznija je nezajednicka sredina (jer je deljena-uticaj

porodice- odgovorna za zanemarljiv procenat varijanse u
veini skala).

Isti rezultati se dobijaju i na S (samoprocena) i na R

(procena drugih) merama.

o Kros-kulturalna istrazivanja
-

Rezultati studija snano govore u prilog replikabilnosti

bazine strukture linosti nezavisno od kulturnih i jezikih
tradicija u kojima su jedinke odrasle.

Oekivanja
socijalnih
konstruktivista
o
presudnoj
formativnoj ulozi jezika i culture na ind razlike u bazinoj
strukturi linosti su opovrgnuta.

o Stabilnost crta

Dosta jaka empirijska evidencija govori u prilog vremenskoj i

kros-sekvencionalnoj stabilnosti crta na R i S merama.

o Longitudinalne studije u funkciji uzrasta

-

Istraivanja su pokazala rast A i C od 18 do 30 god, nakon

ega je rast sporiji, za to vreme opadaju N, E i O (od kraja
srednje do 30god).

U adolescenciji raste N kod ena, a O kod oba pola, tada se

menja i rang u grupi.

Sve ovo ide u prilog stabilnosti crta od 30te godine pa

nadalje, ali vano je primetiti da promene nisu velike ni u
period od 20 do 30 god, pa ak ni u periodu adolescencije.

o Polne razlike
-

Najvece razlike izmedju mukaraca i ena su na N i A (ene

imaju vise skorove na ovim dimenzijama).

Ovih razlika ima u svim kulturama i na svim uzrastima, ali su

slabije kod nerazvijenih drustava.

o Niska povezanost obrazovanja i licnosti.

31.

Upitnik NEO

Pi R

OPIS UPITNIKA
o Upitnik NEO-PI-R je jedan od najee upotrebljivanih
instrumenata u istraivanjima linosti u poslednjih desetak
godina.
o Upitnik se sastoji od pet osnovnih dimenzija. Svaka skala
namenjena merenju domena obuhvata po est subskala,
namenjenih merenju faceta, sa po 8 ajtema. Ukupan broj ajtema
je, znai, 240.
o Postoje dve paralelne forme upitnika, jedna namenjena za
samoprocenu i druga namenjena proceni opservera, formulisana
u 3.licu.
o Upitnik poseduje zadovoljavajuu internu konzistentnost.

o Postoji i skraena forma, sastavljena od 60 ajtema u sluajevima

kada je vreme za ispitivanje ogranieno.
PITANJE VALIDNOSTI
o Posebne skale validnosti nisu predviene. U okviru uptnika
postoji nekoliko dodatnih pitanja namenjenih direktnoj
samoproceni ispitanika, koja se odnose na direktnu samoproc
paljivog pristupa u odg, nasuprot nemarnosti. Ispitanici
socijalno poeljno odgovaraju na ova pitanja.
o Meutim, s obzirom na injenicu da su ajtemi na ovom upitniku
formulisani tako da direktno pitaju ono to ele da mere, ukupan
rezultat ispitanika predstavlja meru crta linosti, onoga to
osoba misli da jeste, kao i naina na koji osoba eli da se
predstavi. Zadatak psihologa je da proceni koliko je ega
prisutno.
o Autori NEO PI-R inventara su doli do zakljuka da su same skale
validnosti manje validne od osnovnih skala tj. da one ne mogu
korigovati rezultat. Umesto skala validnosti insistiraju na
motivisanju ispitanika kroz instrukciju da iskreno odgovori.
o Razlozi zbog kojih Mek Kre i Kosta smatraju da skale validnosti
ne treba ukljuiti u upitnik su sledei:
-

rezultati: samoizvetavajuim upitnicima se generalno

moe verovati

pojedine skale validnosti nose viestruke mogunosti

tumaenja

bolje poboljati saradljivost ispitanika nego naknadno

ispitivati iskrenost i vriti korekciju rezultata

rezultate treba uporediti sa podacima iz drugih izvora

o Meutim, osim motivacije ispitanika, izvor nevalidnosti moe biti

njegovo aktuelno mentalno stanje. Izuzetno je znaajan uticaj
aktuelnog afektivnog stanja na skorove N na klinikoj pop (na
optoj nema).
o Uz to se pokazalo da su forme NEO upitnika osetljive na
manipulisanje u odgovaranju tj. da je odgovore mogue
falsifikovati.

o Sve ovo upuuje na to da svaka primena na klinikoj populaciji

zahteva postojanje skala validnosti.
o Procena validnosti moe biti usmerena na otkrivanje sledeih
tendencija u samoopisivanju:

Izostavljanje odgovora- posledica ambivalencije/nemotiv

Soc.poeljni odgovori- oekivana tendencija ispitanika

Agravacija/simulacija (predstavi sebe u svetlu, postoji

dobit)- da li se radi o osobi sa visokim moralnim naelima
ili neiskrenoj osobi?

Inkonzistentno odgovaranje (nedoslednost, nasuminost,

nemarnost u odg)- ambiv/nemot/mentalni por/intel
ogranienja

Stil odgovaranja (preferira potvrdne /odrene /neodreene/

ekstremne odg)- zahteva se detaljna analiza strategije
ispitanika

o Postoje pokuaji nezavisnih istraivaa da formiraju skale

validnosti, ekstrakcijom ve postojeih ajtema na NEO-PI-R
inventaru. Najvie proveravane skale su:

Skala inkonzistentnosti

Skala pozitivne reprezentacije

Skala negativne samoreprezentacije

*** Istraivanja su pokazala da primena ovih skala ne

uveava validnost instrumenta, posebno na uzorku
normalnih ispitanika.
o Bazino pitanje kod uvoenja skala validnosti je: da li one mere
neto supstantivno (psihopatologija/odsustvo) ili neto stilistiki
(namernu distorziju/preterivanje..).
* Ovo je posebno vano pitanje pri korienu upitnika na
klinikoj populaciji gde se oekuje vei stepen distorzije i
uticaja patologije.

* U tom sluaju povienje skala se moe tretirati na tri

naina:
a. Ako skale mere supstantivne kar- mala upotrebljivost
na klinikom uzorku
b. Ako mere stilistike- moe na oba
c. Ako mere i jedne i druge- moe na oba, ali imaju slabu
diskriminativnu validnost

ZAKLJUAK
Skale validnosti po sebi ne poboljavaju nevalidne protokole.
Iako su informacije o validnosti znaajne, ukljuivanje kontrolnih
skala ne omoguava spoznaju o motivima koji utiu na taktiku
odgovaranja ispitanika.

32. Klonindzer:
Sedmodimenzionalni
temperamenta+karaktera

model

Kloninderov model linosti obuhvata

temperamenta i tri dimenzije karaktera.

Ove dimenzije su univerzalne a njihovi specifini sklopovi

odreuju tip linosti kao i prisustvo i vrstu poremeaja.

etiri

dimenzije

Dimenzije linosti (nezavisne i pod uticajem genetike)

1. Potraga za novim (NS)

o?

= nasledna tend intenzivnog ushienja kao reakc na

novu stimul/nagov nagrada ili osloboenja kazni
-

To vodi estoj eksplorativnoj aktivnosti i traganju za

potenc nagr/izbeg monotonije ili potenc kazne

Povezana je sa impulsivnou i istra.radoznalou

Glavni modulator: dopamin (dopamingerike elije alju inf

da se aktivira neko pon; lezije - zanemarivanje novih
stimulusa i parcijalna hiperaktivnost)

2. Izbegavanje povrede (HA) - alfa, N

= uroena tend intenz reagovanja na signale averzivne
stimulacije
-

Tj uenje inhibicije pon da bi se izbegla kazna/novina/

frustrirajui izostanak nagrade

Povezana sa anksioznou, nesigurnou, povuenou

Glavni modulator: serotonin

Modulira preostale dve dimenzije

Kada nema nagrade ili izostanka kazne lui se kortizol

3. Zavisnost od nagrade (RD)

a?

= nasledna tend da se intenz reaguje na signale

nagraivanja i da se odrava/odupre gaenju pon
prethodno asociranog sa nagradom ili osl od kazne.
-

Obuhvata sentimentalnost, srdanost, privrenost

Glavni modulator: norepinefrin noradrenalin ??? (pojaava

otpornost na gaenje pon koje je dovelo do nagrade/izbegavanja
kazne, pomae uslovljavanje)

Postoje ljudi zavisni od soc odobravanja; psihopate nisu

jedni od njih
*** U novijim radovima doputa postojanje i etvrte
bazine dimenz linosti:

4. Perzistencija (P)

c?

Predstavlja istrajnost uprkos frustraciji i zamoru

Odnosi se na marljivost, upornost, ambicioznost

Ovaj sistem je u protivtei sa HA (koji utie na stepen

gaenja nagraenog ponaanja). Deluje u interakciji sa
HA i RD (usvajanje nagraenog pon)

o Za empirijsku proveru predloenog modela, konstruisao je

inventar linosti koji je nazvao Trodimenzionalni upitnik linosti
(TPQ).

o Prema Kloninderu, poremeaji linosti su zapravo ekstremi na

crtama linosti koji su maladaptivni u odreenim sredinama.
o

Problem koji se javlja je razlikovanje osoba sa duevnim

poremeajem od normalnih osoba koje su ekstremi na nekim
osobinama.

Kako bi reio problem, on uvdi karakterne crte (sklonost da se

reaguje na odreeni nain; u vezi je sa selfkonceptom). Razvoj
karaktera se deava pod uticajem uenja i reorganizacije
selfkoncepta.

Postoje tri nivoa selfkoncepta tj 3 dimenzije karaktera:

samodirektivnost, kooperacija i samotranscedencija.

33.

Kloninderovi tipovi karakternih osobina?

Samo-direktivnost - koliko sebe dozivljavamo kao autonomne

- sposobnost individue da kontrolie i prilagoava svoje
ponaanje u skladu sa situacijom i linim ciljevima i vrednostima
(karakteristike:
zrelost,
efikasnost,
organizovanost,
samopotovanje) - snaga volje

Kooperativnost - koliko sebe dozivljavamo kao deo zajednice

dimenz na kojoj se individue razlikuju u odnosu na stepen
prihvatanja drugih ljudi (karakteristike: tolerantnost, sposobnost
za empatiju, saoseajnost)

Samo-transcendencija - koliko sebe dozivljavamo kao deo

sveta odnosi se na karakterne crte povezane sa spiritualnou
i duhovnim aspektima linosti (karakteristike: obuzetost idejom,
spos. za samozaborav, dozivljaj duhovn. jedinstva sa svetom)

34.
Kako kroskulturalna istrazivanja petofaktorskog modela
obaraju hipotezu tzv soc.konstruktivista
-

Hipoteza socijalnog konstrukcionizma je da ljudi oblikuju svet, i

da je jezik u funkciji konstrukcije realnosti. Stoga bi se ljudi sa
razliitih govornih podruja morali razlikovati.

Petofaktorski model nalazi 5 faktora linosti u svim

kroskulturalnim istraivanjima (rezultati studija snano govore u
prilog replikabilnosti bazine strukture linosti nezavisno od
kulturnih i jezikih tradicija u kojima su jedinke odrasle) i na taj
nain obara konstruktivistiku hipotezu.

35.
Psihoticizam - kome odgovara kod Big Five i kod
Momirovia?
-

Kod B5 odgovara negativnim polovima saradljivosti (A) i

savesnosti (C).
Kod Momija odgovara DELTI (sistemu za koordinaciju
regulativnih funkcija), ali korelira i sa SIGMOM (regulatorom
funkcija napada).

36. Preslikavanje momirevicevih faktora na ajzenkove i neopr

-

Regulator aktiviteta epsilon odgovara E, kao i Ajzenkovoj E-I

dimenziji

Regulator napada sigma odgovara negativnom A na Big 5,

odgovara Ajzenkovom Psihoticizmu

Regulator odbrane alfa generalni neuroticizam, generalna

konativna disfunkcija najveca korelacija sa N, ali N na big5
korelira i sa Hi, Delta i Eta, kao i sa Epsilon (negatvna korelacija)

Sistem za koordinaciju regulativnih funkcija delta nema u

potpunosti adekvatan korelat na Big 5, ali naena je korelacija sa
N, P

Sistem za integraciju regulativnih funkcija eta sa N na Big 5

37.

Prevesti regulator odbrane na B5 i Kloningera

Big 5: odgovara dimenziji N

Kloninger: odgovara dimenziji HA, uroena tendencija

intenzivnog reagovanja na drai averzivne stimulacije,
odnosno uenje inhibicije ponaanja da bi se izbegla kazna,
novina ili frustrirajui izostanak nagrade.

-IV-

38.
ta evolucioni psiholozi navode kao glavni razlog protiv
toga da su crte adaptivne? Elementi za kritiku teze da su
crte razvijene adaptacije

39.

Razlikovanje termina genetiki i heritabilan (heritabilnost

ponaajnih strategija nije dovoljan uslov za adaptaciju).

Iz bazine teze da - ako selekcija produkuje evolucionu

promenu, crta odgovorna za razlike u prilagoenosti mora biti
genetiki oblikovana - ne sledi da evoluciono relevantne crte
moraju biti heritabilne.

Mada su heritabilne varijacije neophodne da bi selekcija

delovala, prirodna selekcija je proces koji eliminie varijacije.
Adaptivno koordinirane individualne razlike ne poivaju na
sistemu genetskih razlika, ve se radi o univerzalnim ljudskim
potencijalima koji se aktiviraju situacionim procenama,
sredinskim signalima ili minimalnim imputima koji potiu od
jednostavnih genetskih prekidaa (Tooby & Cosmides, 1990).

Zato pon zavisi od naslea?

o Genetske razlike izmeu individua mogu proizvesti fenotipske
individualne razlike.
o Pod genetskim uticajem se podrazumeva to da genetske
razlike mogu uzrokovati bihejvioralne razlike meu ljudima.

40. ta je heritabilnost? Prosene procene heritabilnosti u

blizanakim i adopcionim studijama.
o Heritabilnost je udeo genetske varijanse u fenotipskoj varijansi
(Vg/Vp).
-

Moe se posmatrati u uem smislu u tom sluaju

predstavlja udeo aditivne genetike varijanse u
fenotipskoj

ili u irem kada se u obzir uzima ukupna genetika

varijansa.

o Heritabilnost je statistik koji se odnosi na populaciju, ukljuuje

greku i menja se kad se menja populacija (vei je u
uniformnim odnosno homogenim uslovima).
o Procena heritabilnosti u blizanakim studijama iznosi oko 40%
o Adopcione studije ukazuju na manju genetsku determinisanost
ponaanja, te je procena herit oko 20%
*Pretpostavka o tome da su sredinski faktori jednaki za oba tipa
blizanca je jedna od bazinih na kojoj se zasniva pripisivanje
vee fenotipske slinosti MZ hereditarnim faktorima.

41.

Kako se rauna Falkonerova procena heritabilnosti?

Dobija se udvostruavanjem razlike izmeu MZ i DZ blizanakih
fenotipskih korelacija. Malo precenjuje iroku heritabilnost.

42.
Kako
bihejvioralna
individualnih razlika?

genetika

razlae

varijansu

Varijansa ind.razlika se moe razloiti na onu koja potie od:

o genotipskih razlika (Vg) - pri emu moemo razlikovati komp
genetike vars:
- aditivnu
- neaditivnu - u okviru nje postoji dominacija
(odnosi se na interakciju gena sa istog lokusa) i
epistazis (odnosi se na interakciju gena sa
razliitih lokusa)
o sredine (Ve) - koja se moe razloiti na:
- deljenu
- nedeljenu sredinu (specifina sredina razliita za
lanove jedne porodice).
**Genotip i sredina se ne mogu tretirati kao da su nezavisni, pa
stoga moramo uzeti u obzir i njihove interakcije (VGxE)
(nelinearni uticaji naslea i sredine), kao i njihove korelacije
(CovG,E) koja moe biti pasivna, reaktivna i aktivna.
Obrazac fenotipske varijanse:
VGxE

Vp= Vg + Ve + 2CovG,E +

43.

Tipovi sredinskih varijansi

o Sredinska varijansa na nekoj crti, moe se dekomponovati na
komponentu deljenu od strane lanova por (zajednika
sredina) i komp koja nije deljena (specif sredina).
o Zajednika sredina je ono to lanove porodice ini slinima,
ono to preostane od sredinske varijanse naziva se nedeljena
odnosno zasebna.
o Bitnija je nedeljena odnosno specifina sredina (mala
korelacija izmeu usvojenika i biolokog deteta usvojitelja;
korelacija izmeu MZ je 0.5).

44.

Kako se racuna udeo deljene sredine

o Korelacije izmeu adoptirane dece (dece koja nisu u srodstvu, a

ive od malena u istoj porodici) predstavljaju direktan test mere
u kojoj zajednika iskustva ine decu iz iste porodice slinom.
- Prosena korelacija na merama linosti za takve siblinge
je 0.05.
o Drugi test su korelacije izmeu biolokih roditelja i njihove dece
kada ona ive i kada ne ive sa njima - te korelacije su praktino
identine.
-> ako deljena sredina nije odgovorna za sredinski uticaj onda
to mora biti nedeljena!
o S obzirom na to da korelacije mera linosti kod MZ blizanaca ne
prelaze 0.5, a one su istovremeno pod uticajem asimilacionog
efekta deljene sredine, proizilazi da na nedeljenu sredinu otpada
vie od 50% varijanse u crtama linosti.
45.
Znaaj genetike i deljene sredine za IQ od detinjstva do
odraslog.
o Estimacija heritabilnosti u detinjstvu je oko 20%, dok je u
zrelom dobu oko 80%.

o Sa odrastanjem i odvajanjem dece od roditelja raste udeo

genetike u varijansi IQa, usled toga to deca u detinjstvu dele i
sredinu i gene sa roditeljima.
o Adopcione studije pokazuju da se zbrajanjem korelacija izmeu
biolokih roditelja i njihove dece sa kojima ne ive i sredinskih
roditelja i te adoptirane dece dobija korelacija koja je priblina
onoj koja bi se dobila da deca dele i genetiku i sredinu sa svojim
roditeljima (genetski+sredinski roditelji).

46.

Interakcija genotipa i sredine

o Genetika i sredina su u interakciji.

o Smatra se da efekti sredinskih faktora mogu zavisiti od genetike.
-

Npr mogue je nee biti razlike izmeu emocionalno

stabilne i nestabilne dece ako ona rastu u povoljnom
okruenju, a da do velike razlike moe doi kada rastu u
nepovoljnim uslovima.

o Dakle, interakcija naslee-sredina

uticaje naslea i sredine.

47.

podrazumeva

nelinearne

Genetika - sredina korelacija i njene vrste

a. Pasivna korelacija do korelacije dolazi usled toga to deca
dele genetske+sredinske uticaje sa lanovima porodice
pasivno nasleuju sredinske uticaje koji koreliraju sa njhovim
gen.predisp.
b. Reaktivna korelacija odnosi se na iskustva koja su
posledica
reagovanja
sredine
na
detetove
genetske
potencijale.
c. Aktivna korelacija dete aktivno selektuje i kreira sredinu
koja korelira sa njegovim genetskim karakteristikama.

48. Postojanost genetikog uticaja na sredinske mere,

objasniti genetski udeo u ..sredini...da li sredina moe da
utie na genetiku
o U nekim studijama je utvren genetski uticaj na varijable koje
su tradicionalno smatrane sredinskim.
o Npr u tri studije je naeno da postoji genetski uticaj na deiju
percepciju roditeljske topline
-

kod MZ blizanaca odgajenih odvojeno postavljena je

pretpostavka da jednaku deiju percepciju porodinog
okruenja uslovljava njihov identian genetski materijal.
(druga mogun porodice slino reaguju na njihove
genetski oblikovane karakt)

U drugim studijama, objektivnije mere posmatranja

(putem video zapisa) ukazuju na injenicu da majke
tretiraju decu na sliniji nain ako su u pitanju bioloki
siblinzi, nego adoptivni.

49.
Prevalenca shizofrenije, koliko obj genetika, koji su
uzroci?
o Prevalenca shizofrenije u populaciji iznosi oko 1%.
-

Rizik oboljevanja za siblinge je 10%, a dece shizofrenika

13%, dok je prosean rizik za roake prve linije 8.4%.

Konkordanca za MZ je 40%, a za DZ 10% - mnogo vea

slinost MZ nego DZ ukazuje na doprinos neaditivne
genetske varijanse oboljevanju od shizofrenije.

o Genetika objanjava 80%???

o Dva sredinska faktora shiz su stepen urbanizacije i marihuana.

IV
50.
Koji je sistem zaduen u stresnom odgovoru, pun naziv
tog sistema?
HPA sistem - HIPOTALAMO-HIPOFIZO-ADRENALNA OSOVINA

51.

Tri glavna hormona na HPA osi

1.CRH 2.ACTH 3. kortizol (glukokortikoid).

52.
Koja je uloga otvorenosti i neuroticizma u reakciji na
stres?

Parametar Tau se odnosi na brzinu obrade emocionalnih

informacija, odnosno onih informacija koje izazivaju emotivno
pobudjenje. (vreme potrebno da se faktografski podaci odvoje
od afektivne komponente i integriu u memorijski sistem
neokorteksa).
Tau je povezano sa otvorenoscu. Osoba sa visokim O je
kognitivno fleksibilnija i manje joj vremena treba (manje tau)
da asimiluje informaciju koja je izazvala pobuenje, dok sa
druge strane, nizak nivo otvorenosti ukazuje na postojanje
rigidnog kogn sistema, tako da je neophodna spora obrada tj
visoko tau.
- Empirijski argumenti u prilog su: otvorenost je niska kod
ljudi sa PTSD.

Sigma predstavlja prag za psiholoske stresore tj. minimalan

spoljni stimulus sposoban da izazove pojacanje aktivnosti HPA
ose. Sigma je odreena genetskim i iskustvenim iniocima kao i
njihovom interakcijom i zato je promenljiva.
- Jezgro vunerabilnosti je N i on se uzima kao dispozicija za stres (niska
sigma), pri emu je visina stresnog praga obrnuto
proporcionalna visini skora na dimenziji N. Visoko N ljudi
imaju nii stresni prag, odnosno bice osetljivija na stres.
Meutim, modelom su dozvoljeni i uslovljeni stresori koji
su specifini za individuu.
- Sigma je promenljiva, jer nakon stresne situacije, odnosno
izmedju dogadjaja i senzitizacije postoji latentni period u
kome osoba vri samoprocenu uspenosti prevazilaenja
stresnih iskustava.
- Odnos
pozitivno/negativno
ocenjenih
prebroenih
stresnih situacija se naziva koping faktor i presudno utie
na zavrnu promenu praga. (veci od jedan- osoba ojacana
stresom; manji od jedan- osoba vulnerabilnija). Koping
factor odnosno vetine prevladavanja dosta zavise od
osobina linosti, prvenstveno od neuroticizma. (menahizmi
kopinga zavise od neuroticizma)

53.

Model stresa

o Prema Seliju, ija je definicija ujedno i klasina, stres obuhvata

skup nespecifinih reakcija organizma, iji je cilj prilagodjavanje
organizma spoljnim uslovima. (stimulusi koji izaz stres-stresori,
situacije koje dovode do stresa-stresne).
o Dienstbier, sa druge strane, naglaava razliku izmeu tipova
stresova i pretpostavlja da se ukljuuju razliiti mehanizmi i
sistemi. Stresori koji predstavlaju izazov vezuje za simpatikokateholaminski endokrini sistem, dok drugi tip stresora, one koji
su pretnja/gubitak/povreda vezuje za HPA osu (hipotalamohipofizo-adrenalnu osovinu).
Procesivni stresori
-

Kognitivna obrada se ukljucuje kada postoje psiholoski

stresori i tada se ti stresori zovu procesivni su stresori.

Oni postaju
iskustvom.

Ovo poreenje se odvija u amigdali, a limbiki sistem (preko

limbikih stresnih puteva koji obuhvataju amigdalu,
prefrontalnu koru i hipokampus) zatim alje alarmni signal
HPA osi.

stresni

samo

poreenjem

sa

prethodnim

Emotivno memorisanje
-

Prvo dolazi do sakupljanja parcijalnih informacija u

senzornim korama, a zatim hipokampalna formacija i
parahipokamplalni korteksi povezuju delove infrom u
memoriju o celom dogaaju.

Mogu se razlikovati dve faze uenja.

a. Prva faza je brza (meri se sekundama i minutima) i
asocijacije su proizvoljne.
b. Druga faza koja nosi naziv konsolidacija, odvija se
znatno sporije (nedelje, meseci). U toku ove faze,
memorije
se
prebacuju
iz
prvobitnog
mesta

(hipokampusa) na novo u neokorteksu radi dugoronog

uvanja, to dovodi do toga da nakon konsolidacije
memorije
postaju
nezavisne
od
hipokampusa.
Asocijacije dobijaju smisao. Naime, u neokorteksu su
pojmovi sortirani po kategorijama i zato je konsolidacija
spor i postepen proces.
-

to se tie emotivnog memorisanja, mada nije jo uvek

poznato do koje mere se proces razlikuje od pomenutog,
jasno je da ukljuuje amigdaloidni kompleks.

Amigdala predstavlja glavnu vezu izmeu emocija i

memorija, takoe ona ima jednu od glavnih uloga u
formiranju stresnog praga.

Njena uloga je dvostruka, ona obeleava pristiglu informaciju emotivnim

znaajem i alarmira HPA osu ako ima potrebe, a sa druge strane,
skladitenje emotivnih informacija je nemogue bez nje.

to je vee emotivno pobuenje, dolazi do dubljeg

urezivanja u memoriju, meutim ukoliko je uzbuenje suvie
veliko doi e do inhibicije normalnog funkcionisanja
hipokampusa. U tom sluaju nastaje traumatska amnezija
koja je dislocirana od ostalih ivotnih iskustava i postoji u
fragmentima na primitivnijem (perceptualnom nivou).
Traumatske memorije ne podleu voljnoj kontroli.

Postojanje ove vrste memorije upuuje na zakljuak da je

ukupno memorisanje iskljuivo rastua funkcija emotivnog
pobuenja, dok se 'obrnuta U kriva' odnosi na memorisanje
u deklarativnom obliku, odnosno hipokampalnu obradu
memorija.

Mehanizam stresne reakcije

HPA OSA
-

Glavni hormoni HPA-ose su CRH, ACTH i kortizol (kao

najzastupljeniji predstavnik glukokortikoida kod oveka).

HPA osa ima dnevni ritam, ali u prisustvu stresora tada se taj
ritam menja i ona pojaava svoj rad, to znai da aktivacija
zavisi od stresora.

Put (HPA1): (Kaskada hormona ide sledeim redosledom):

CRHACTHkortizol, nakon ega kortizol suprimira sva tri
hormona, ukljuujui i sebe.

Promene koncentracije jednog ili vise proizdvoda HPA-ose

(izazvane stresom), pomau u procesu zapamivanja
stresnog dogaaja, a ova memorija zatim modifikuje stresni
prag.

Ekscitacija HPA ose

-

Odvija se sledeim putem: CRHACTHadrenalin i kortizol

(svaka hemijska reakcija ima svoju konstantu brzine, a ta
konstanta zavisi od aktivacione energije minimalne energije
koju treba uloziti da bi reakcija zapocela).

Stresni prag se moze poistovetiti sa energijom aktivacije koja

je dovoljna za pocetak rada HPA ose (a to je proizvodnja
CRH)!

injenica da i u normalnom reimu rada HPA ose postoje

individualne razlike, sugerie da je i bazalni nivo stresnih
hormona odraz uoptene psiholoke osetljivosti.

Kada se pojavi spoljni stresor (Se), aktivnost HPA ose se

pojacava za onoliko za koliko Se prevazilazi vrednost SIGME
(da bi uopste doslo do stresnog odgovora Se mora biti vece
od SIGME).

Spoljni stresor se, znai, moe posmatrati kao energija koja

se dovodi u sistem, pri emu e isti spoljni stresor razliito
delovati na pojedince.

Regulacija primarnog odgovora

-

Jo jedna izuzetno vana uloga glukokortikoida (pored

usmeravanja organizma na borbu protiv stresora) je
regulacija intenziteta rada HPA ose, s obzirom na to da bi

1 Hipotalamus, pituitarna i adrenalin

njen dugotrajan pojaan rad mogao dovesti do novih

poremeaja.
-

Regulacija se postie inhibitornim dejstvom na sva tri

hormona preko kortikoidnih receptora, pri emu postoje ind
razlike u broju i afinitetu ovih receptora.

to je vie receptora, oni e biti u stanju da veu veu

koncentraciju kortizola, pa e i regulacija biti bolja. Iz ovoga
je mogue zakljuiti da osobe sa veim brojem receptora
imaju elastiniju HPA osu.

Eksperimenti su pokazali da sutinsku ulogu u stvaranju

receptora ima rana postnatalna nega.

Senzitizacija
-

Stresni prag zavisi i od prethodnih stresnih iskustava koja

dovode do promene u koncentraciji hormona koji pomau u
zapamivanju iskustva, pri emu memorija dalje uestvuje u
modifikovanju stresnog praga.

Zavisnost je obrnuto proporcionalna, zapravo, to je vei

stres, vee je luenje kortizola i jae urezivanje negativnog
iskustva u memoriju to dovodi do manjeg praga za sledee
stresore.

Ovom relacijom dolazi do zatvaranja petlje povratne sprege:

memorijski sistem utie na rad HPA ose, a njen proizvod
povratno utie na mem sistem.

Ovaj proces je poznat kao uoptena senzitizacija stresnim

dogaajem.

Oporavak
-

Postoje individualne razlike u vremenu potrebnom da se

prihvati stresna informacija.

ovek je u stanju stresa dok god traje proces usvajanja

informacije (seanje na dogaaj nam je unutranji izvor
stresa ak i kada nema vie spoljnog stresora).

Faza oporavka: razdvajanja faktografske od emocionalne komponente, pri

emu se stanje stresa polako ublaava.

Krajnji ishod stresa zavisi od uspenosti kopinga. Zapravo

odnos broja uspeno i neuspeno prebroenih stresnih
iskustava iz prolosti se naziva koping faktor. Kada se zavrsi
proces oporavka, secanje na dogadjaj nam vise ne izaziva
neprijatne emocije, vec samo imamo secanje na te neprijatne
emocije.

54.

U kakvom odnosu stoje kriminal i inteligencija?

o Kriminalci imaju drugaiju distribuciju skorova intelig nego
normalni ljudi.
- Prosek njihove inteligencije je neto ispod proseka
normalne populacije ljudi, ( M=92 ).
o Ne stoji teorija da se hapse samo nisko inteligentni kriminalci, a
da pametniji ostaju na slobodi zato to nije naen podatak da
postoji razlika u IQ izmeu recidivista i nerecidivista, kao i da su
uglavnom svi prekrioci zakona od ranije poznati policiji.
o Meutim u istraivanjima sa decom koja su kategorisana kao
nisko i visoko rizina za pojavu kriminalnog ponaanja, pokazalo
da
-

55.

deca sa viim IQ-om iz grupe rizinih nije ispoljila

prethodno
utvrenu
predispoziciju
za
kriminalno
ponaanje.
deca iz grupe manje rizinih inteligentnija od dece iz
grupe rizinih.

U emu je sutina Dekartove greke po Damasiju?

o Dekartov stav je da emocije nisu potrebne za racionalno

donoenje odluka.
o Nalazi Damasia govore upravo suprotno
- povredama orbito-frontalnog renja i nemogunou
telesnog markiranja, dolazi do deficita u donoenju odluka
i emocionalnog deficita.
o Dakle, emocije su neophodne za racionalno donoenje odluka.
56.

Hipoteza somatskog markera

Prema Damasiu, koji je osniva ove hipoteze, u trenutku kada

neki dogaaj izazove pobuenje emocija, dolazi do paralelne
aktivacije dva neuronska kola odnosno dva traga u memoriji.
Jedan predstavlja faktografski mem trag, a drugi, koji Damasio
naziva somatski marker, predstavlja promenu stanja tela.
Somatski marker obeleava koliko nam je dogaaj vaan.

esto nam se deava, kada je nuno doneti neku odluku, da se

javi oseaj u stomaku, pri emu pozitivan znai motiv, a
negativan alarm.

Pozitivni somatski markeri (koji su generisani slikom povoljnog

ishoda u budun) mogu biti baza za podnoenje neprijatnosti,
radi postizanja boljih stvari.

To je osnova za snagu volje, a i altruistiko pon se zasniva na

istom mehanizmu

Eksperimenti o somatskim markerima

a. Sa provodljivou koe:

Oteen prefronatlni korteks nema reakcije provodljivosti koe

na uznemirujue slike (jer nema evaluacije emot.sadraja)
b. Sa kockanjem:

Normalni ljudi vremenom prelaze na safe pilove, dok oni sa

oteenjem prefrontalnog korteksa prelaze na opasne i idu u
dugove.

57.

Moe se pretpostaviti jaka veza izmeu matematikog modela

stresa i somatskih markera. Zapravo, stresni prag bi se mogao
zamisliti kao direktna funkcija odnosa 'loih' prema 'dobrim'
markerima. to je ovaj odnos vei, to znai da je u prolosti bilo
vie dogaaja sa loim ishodom i dovodi do nieg stresnog
praga.

Damasiov neuroloki model (nema pitanja odavde)

LEZIJE
o Anozognozija
-

nedostatak svesti o telesnom por i nemogunost da oseti

defekt automatski;

odsustvo ikakve brige i emocije o svojoj situaciji;

faktografski i nezainteresovano prepriava dogaaj

Razlog: oteenje somatosenzornog korteksa i prekida

puteva koje nose informacije iz raznih delova tela

o Globalni zakljuak o poremeajima oteenje:

VENTROMEDIJALNOG regiona por donoenja odluka i

emocija

Delovi IZA VENTROMED korteksa por don odluka ali

obuhvatniji dosta, por i intelektualno funkc u svim
domenima

SOMATOSENZORNOG korteksa por don odluka, emocija i

bazinog telesnog signalizovanja (inf iz tela)

o Anteriorni cingulantni girus (neuralna osnova panje i emocija)oteenje:

-

Neutralnu facijalnu ekspresiju, akineziju i mutizam.

o Dispozicione reprezentacije = uroeno i steeno znanje o telu,

spoljanjem svetu i njihovoj interakciji, kao i strategije za
manipulaciju tim znanjem.
-

Ne postoji jedno mesto u mozgu gde se slivaju sve inf, ve

je u pitanju system u mozgu prefrontalni korteks.

Memorija je organizovana topografski i da dolo do

aktivacije neuralnih reprezentacija (na kojima su bazirane
slike; aktivne su pri opaanju+priseanju), neophodno je
dejstvo dispozicionih.

Dispozicione sadre naine na koji se rekonstruie slika, a

ne same slike; nisu organizovane topografski.

U dispoz prez ne postoji nita, to pre toga nije postojalo u

neuralnim reprezentacijama.

o Emocije
I.

Primarne tendencija reagovanja na odreeni stimulus;

procesuiraju se u amigdalama; zavise od amigdale i
anterirn.cigulantn.girusa gde dobijamo svest o njima
(vezivanje slika i emocija)
*oteenje
primarnih

II.

limbikog

sis

nema

Sekundarne kognitivne reprezentacije primarnih

*oteenje prefrontalnog korteksa sekundarnih

procesuiranja

nema proes

Pozadinska oseanja = oseanja koja nisu ni previse + ni previse

-. Raspoloenje je re kojom se to iskustvo moe opisati.
Pored on-line dinamikih mapa telesnih stanja (promene),
postoje i off-line dispozicione reprezentacije (generalno stanje).
Vano oseanja su isto tako kognitivna kao bilo koja
perceptualna slika; ono to ne proe prirodno+autom kroz
oseanja, ne zadrava se dugo u umu

58.

ta je miopija za budunost?
o Eliot: kada imamo nestabilnu i nejasnu sliku o budunosti, onda
skoro nita ne moemo jasno da procesuiramo u sadanjosti.
o Postoje dve hipoteze:
1. Slike za budue scenarije su slabe i nestabilne - zbog toga te
dispozicione reprezentacije budunosti nisu dovoljno dugo
aktivirane da bi mogli na osnovu njih da odluujemo.
2. Te slike su stabilne, ali zbog oteenja ventromedijalnog
korteksa, ne moemo da ih markiramo emocionalno i zato su
nam svi izbori podjednako neznaajni.

59.
Hipoteza o nauenoj bespomonosti (opta i lina besp
pitanje)
-

Stari model bespomonosti : Ako je verovatnoa da se neki

ishod desi ista bez obzira na to da li pojedinac neto radi ili ne,
pojedinac ce zakljuiti da je ishod nemogue kontrolisati. Ako se
ta verovatnoa menja u zavisnosti od toga ta pojedinac radi,
onda se ishod moe kontrolisati.
Osnovna postavka hipoteze: saznanje da se ishodi ne mogu
kontrolisati dovodi do tri deficita- kognitivnog, motivacionog i
emocionalnog.
Prema
ovoj
hipotezi
sama
izloenost
nekontrolisanosti nije dovoljna da se organizam oseti
bespomonom, ve se mora navesti da oekuje da se ishodi ne
mogu kontrolisati da bi poeo da ispoljava bespomonost.
o Motivacioni deficit se sastoji iz - odloenog otpoinjanja
namernih odnosno voljnih reakcija; (posledicu oekivanja da
se ishod ne moe kontrolisati)
o Do kognitivnog (dovodi saznanje da se ishod ne moe
kontrolisati) - oteavanje kasnijeg uenja reakcija koje
dovode do eljenog ishoda
o Depresivni afekt predstavlja posledicu saznanja da se
ishodima ne moe upravljati

1)
Nedostaci
bespomonosti i nova formulacija

hipoteze

nauenoj

Ne pravi razliku izmeu sluajeva kod kojih pojedincu

nedostaju kontroliue reakcije, inae dostupne drugim
ljudima, i sluajeva kada pojedinac kao ni svi drugi ne
poseduje kontroliue reakcije -> razlikovanje line u
odnosu na univerzalnu bespomonost.

Nije objanjeno kada je bespomonost hronina, a kada

akutna

Novi model- nova formulacija:

o Kada uoimo da nae akcije ne utiu na ishod, mi vrimo
atribuciju (traimo uzrok toga). Zatim mi predviamo
(oekujemo) da ni u budunosti neemo moi da utiemo na
ishod, pa zbog toga dobijamo simptome nauene
bespomonosti deficite.
o Atribucioni okvir pripisivanje uzroka naoj bespomonosti,
ime odreujemo optost i hroninost deficita izazvanih
bespomonou, kao i ta e se desiti sa naim
samopotovanjem.
(Tok dogaaja koji dovodi do bespomonosti je sledei:
Objektivna nekont Opaanje sadanje i prole nekont Atribucija
sadanje ili prole nekont Oekivanje budue nekont Simptomi
bespomonosti.)

PEDLOENO REENJE ZA RAZLIKOVANJE LINE I OPTE

BESPOMONOSTI
o Razlika izmedju opte i line bespomonosti se dobija kada
ukrstimo oekivanja odnosa nae reakcije i ishoda sa
oekivanjima odnosa reakcije drugih ljudi (naih referenata) i
ishoda.
-

Tj. kada pojedinac oekuje da ishod nije povezan sa

njegovim reakcijama, ali je povezan sa reakcijama drugih,
bespomonost e biti lina. Kada pojedinac oekuje da

ishod nije povezan ni sa njegovim reakcijama ni sa

reakcijama drugih, bespomonost e biti opta.

o Odnos nemogunosti kontrole i neuspeha:

- Neuspeh ne obuhvata sve sluajeve nemogunosti
kontrole.
- Neuspeh podrazumeva loe ishode, dok nemogunost
kontrole obuhvata i pozitivne i negativne ishode, pri emu
obe vrste ishoda dovode bar do kognitivnog i
motivacionog deficita.
o Samopotovanje:
Lino bespomoni e imati snienje samopotovanja
(obzirom da je vana odrednica samopotovanja
poredjenje sa drugima). Do pada samopotovanja, dakle,
dovode unutranje atribucije.
- ta god se deavalo sa samopotovanjem i bez obzira da li
je u pitanju opta/lina bespomonost, uvek mora da
dodje do kognitivnog i motivacionog deficita.
PREDLOENO REENJE ZA OBJANJENJE
GENERALIZOVANE I HRONINE BESP.
o Mogue atribucije ishoda:
globalno-specifino X stabilno-nestabilno X unutranjespoljanje
-

Globalni deficiti javljaju se u irokom opsegu situacija

Specifini deficiti javljaju se samo u specifinim
situacijama
Hronina bespomocnost dugotrajna ili se stalno
ponavlja (do nje dovode globalne i stabilne atribucije)
Prolazna bespomocnost kratkotrajna i ne ponavlja se
(do nje dovode nestabilne i specifine atribucije)
* Atribucija utie na oekivanje pojedinca o odnosu
njegovih reakcija i ishoda, pa time odreuje i da li e
bespomonost biti hronina ili prolazna, i da li e se
bespomonost generalizovati ili nee.

Otrina (intenzitet) deficita - logiki je nezavisna od

hroninosti i generalizovanosti; pokazuje kolika je snaga
datog deficita u specfinoj, konkretnoj situaciji.

NOVI MODEL I DEPRESIJA

60.

Bespomonost utie na kognitivne, motivacione i

emocionalne komponente depresije i na samopotovanje.
Bespomonost je dovoljan ali ne i nuan uslov depresije.
Depresija bespomonosti je podvrsta depresije koja je
rezultat oekivanja nezavisnosti izmeu reakcija i ishoda.
Njeni simptomi su pasivnost, negativni kognitivni set i
depresivni afekt.
Prema reformulisanoj teoriji atribucioni stil koji obuhvata
veu
sklonost
pripisivanju
neuspeha
globalnim,
stabilnim i unutranjim iniocima, predodreuje
depresiju.

Dva faktora psihopatije po Hareu

a. Hladna
i
nemilosrdna
upotreba
drugih
(povran,
grandiozan, sklon obmanjivanju, odsustvo grie savesti,
odsustvo empatije, ne prihvata odgovornost)
b. Hronino nestabilan i antisocijalan ivotni stil (impulsivan,
slaba bihejvioralna kontrola, nedostatak ciljeva, neodgovoran,
adolescentno antisocijalno ponaanje, odraslo antisocijalno
ponaanje)

61.
Izdvojiti po jedan poremecaj (ili vise) iz prve dve ose
DSM IV
OSA 1

KLINIKI POREMEAJI:

1. Por koji se najee dijagnostikuju u detinjstvu i adolescenciji;

2. Delirijum, demencija, amnestiki i drugi kognitivni poremeaji;
3. Mentalni por usled opteg medicinskog stanja koji nisu drugde
klasifikovani;
4. Por u vezi sa supstancama;
5. Shizofrenija i drugi psihotini por;
6. Por raspoloenja;
7. Anksiozni por;
8. Somatoformni por;

9. Disocijativni por;
10. Seksualni pori i por seksualnog identiteta;
11. Por ishrane;
12. Por spavanja,
13. Por kontrole impulsa koji nisu drugde klasifikovani,
14. Por prilagoavanja

NEKA DRUGA STANJA KOJA MOGU BITI U FOKUSU KLINIKE

PANJE
(npr. medikacijom uzrokovani poremeaji motorike, poremeaji u
vezi sa zloupotrebom i zanemarivanjem)

OSA 2
o POREMEAJI LINOSTI
klaster A UDNO+EKSCENTRINO pon: izotipalni, izoidni, paranoidni
por
klasterB DRAMATINO+PROMENLJIVO pon: antisoc, narcistiki, granini i
histrionini
klaster C ANKSIOZNO I BOLJALJIVO pon: ospesivnokompulsivni, zavisni,
izbegavajui

o MENTALNA RETARDACIJA

OSA 3 OPTE MEDICINSKO STANJE fizike bolesti koje mogu uticati na

izmenjena psihika stanja
OSA 4 PSIHOSOCIJALNI I SREDINSKI PROBLEMI
OSA 5 GLOBALNA PROCENA FUNKCIONISANJA (psihosocijalno i radno
funkcionisanje)

62. Koja je razlika izmeu moderatorskih i medijacionih

varijabli? Objasniti.

Moderatorska - menja intenzitet nekog efekta ili relacije izmeu

dve var.

Medijaciona - specifikuje nain na koji se neki procesi ili relacije

deavaju ili uspostavljaju

63.

Linost i razvoj
Studija cilj: utvrditi da li postoji povezanost izmeu pravilnosti u
pon na ranom uzrastu i u odraslom dobu.
-

dobijeno
je
da
postoji
jasna
povezanost
izmeu
temperamentalnih kar dece od 3 god i njihove strukt linosti
na uzrastu od 18 god

meutim intenzitet veza kretao se od niskih do umerenih

vrednosti

U drugoj studiji merena je habituacija i kapacitet za rekogniciju u

1 god ivota
-

Jedno od vanih pitanja: kada je linost u potpunosti formirana?

-

Psihodinamski orijentisani teoretiari 5. godina ivota

Blok je bio fokusiran na razvoj:

Na osnovu tih mera IQ ljudi u odraslom dobu se moe dobro

predvideti

Ego kontrole spos individue da kontrolie impulse i

odloi gratifikaciju

Ego rezilijentnosti spos individue da se kontrolie kad

je neophodno i da bude impulsivna kada je adekvatno

Empirija ukazuje
da se ove tendencije razvijaju tokom
detinjstva, adolesc i dalje tokom ranog odraslog doba, a ne
5.god ivota.

Kosta i Mek Kre istraivali konzistentnost rangova na B5

-

Rezultati: stabilnost rangova se uspostavlja oko 30god. i

dosta je visoka

o Pojam stabilnosti (ili razvoja) je sloen. Istraivai razlikuju

sledee vrste:
1. Diferencijalna konstantnost pozicije ispitanika u grupi
tokom vremena
*Najstabilnije: mere intelektualne efikasnosti, pa
bazine crte linosti, a politiki stavovi i mere selfkoncepta najmanje.

2. Apsolutna konstantnost skora individue na odr osobini

u vremenu
*ljudi imaju vei subj oseaj promene no to se zaista
deava

3. Strukturalna konst. korelacije izmeu var tokom

vremena na grupi

4. Ipsativna konst. korelacije izmeu var u vremenu na 1

individui
*ova stabilnost govori o ukupnoj stab izraenoj konfig
var

5. Koherencija stabilnost neke genotipske kar koja ima

svoje razliite fenotipske manifestacije
*Da bismo mogli da tvrdimo da su razliita pon,
posledica iste predispozicije, moramo imati teoriju koja
e biti u osnovi tvrdnji

o Mehanizam
vremena:

odravanja

stabilnosti

pon

tokom

a. Konstantnost sredine je mogui mehanizam

-

= konstantnost sredinskih zahteva koji se

postavljaju pred individuu

nije jasno da li je to uzrok/posledica

stabilnih ind razlika

b. Genetski uticaji su drugi mogui razlog

64.

Mogu se izuavati preko istraivanja sa

blizancima

Kod promena od adolesc ka odraslom dobu

gubi se stabilnost jer su ove promene
posledica
jedinstvenih
individualnih
iskustava

EMOCIJE: Psihoevoluciona t emocija

o Govori o tri aspekta svoje teorije:
1. Strukturalni
-

Pretpostavlja postojanje osam osnovnih dimenzija emocija:

radost, poverenje, iznena, gnev, strah, tuga, gaenje i
anticipac.

Ove osnovne emocije se razlikuju po:

Intenzitetu (npr. gnev: iritacija-srdba)

Slinosti

Polaritetu (svaka emoc ima opozitnu, npr. gnev strah)

2. Sekvencijalni
-

Odnosi se na glavne komponente emocionalne reakcije

(kognicije,
oseanja,
neuroloke
promene,
stilovi
prevladav..)

Emocija nije jednostavno oseajno stanje, ve itav lanac

dog koji vodi ponovnoj homeostazi.

3. Derivacioni
-

Pretpostavlja da iz emocija proizilaze linost, por linosti i

ego odbrana (emoc su u osnovi ovih koncepata)
**Oseanje = subjektivno stanje koje se moe saoptiti

**Emocija = celokupna sekvenca koja ne mora biti

svesna

o Funkcionalni znaaj:
Emocije su u osnovi procesi komunikacije i akcije u slubi
genetskog i individualnog opstanka.
*npr: tuga nastaje kao posledica gubitka; signali tuge
izazivaju empatiju, a njena f-ja je izmamljivanje pomoi
(nesvesna je)

o Emocije i por linosti

Por linosti su ekstremna ispoljavanja odreenih crta
linosti.
(radost- manija; gnev- antisoc ili narcistiki; tuga- distimija,
strah-zavisni i izbeg por; gaenje- paranoja; poverenjehistrionini; iznenaenje- granini; anticipacija- opsesivna
kompulzija)

o Impulsi ka akciji:

Mehanizmi odbrane = negacije

Svaka odbrana se sastoji iz *odg crte linosti *socijalne

potrebe *karakteristinog metoda i *svrhe/f-je.

Npr: pomeranje: agresivni, potreba za usmernje agres aktivnosti

na rtvu, nain je napad u zamenu za izvor frustr, a svrha je
izraavanje besa bez straha od posledice.

Stilovi prevladavanja = oblici reavanja problema

o Panksep bazini komandni sistemi za emocionalnost (imamo ih

od roenja):
I.
II.

Seeking system modulira cilju usmereno ponaanje

Rage system aktiviraju ga frusracija i iritacija

III.

Fear system dizajniran za umanjenje verovatn telesne

destrukcije

IV.

Panic system posreduje u afektivnoj vezanosti

o Le Doux uslovni strah je mnogo otporniji na gaenje kada se

radi o sa-strahom-povezanim stimulusima!
*Objanjava zato su neke reakcije straha toliko iracionalne i
teko se gase
ALI ne objanjava situacije u kojoj trauma nije postojala /
postojala ali je nevezana sa reakcijom straha
*mogua objanjenja: 1. Seanje na traume zaboravljeno zbog
blokade hipokampusa (stress interferira sa njegovim radom),
ali je amigdala ouvana snane nesvesne emocionalne
memorije -> prebacujemo strah na neto drugo
2. Oteenje nekih kortikalnih
centara iji se neuroni projektuju na amigdale nastavljamo da
oseamo strah ak i kada vise nije prisutan predmet straha, pa
doe do generalizacije na neto drugo

ESEJSKA

65.

. Frojd i Katel slinosti

Postoje sutinske slinosti Katelove teorije sa Frojdovim postavkama,

posebno u vezi sa shvatanjima o razvoju.
I Katel i Frojd insistiraju na SLOENOSTI LINOST kao sistema.
o Oba autora smatraju da je linost energetski sistem koji
funkcionie u skladu sa principima potkrepljenja i
smanjenja napetosti.
-

Razlika je samo u tome to se Katel bavio prouavanjem

linosti na molekularnijem nivou analizu sputa do

sitnijih nivoa psihe i ponaanja, dok Frojd koristi krupnije

instance za opis.
-

Meutim Katel je, kao i Frojd, snano holistiki usmeren

sve komponente linosti imaju smisla samo u
sagledavanju organizma kao sistematske celine.

o U Katelovim crtama prvog reda (16crta) nalazimo direktne

paralele Frojdovih pojmova:

C = Snaga Ega

G = Snaga Super Ega (ak zadravaju Frojdove nazive)

Q4 = Ergika tenzija predstavlja nagone koji su u

osnovi Id-a.
*Katelova Jednaina specifikacije govori o njegovom
shvatanju da se razliite crte koje sudeluju u nekom
ponaanju kombinuju na aditivan nain. (linearna
jednaina, vrednost za pojedinanu osobu se mnoi
sredinskim indexom; R= o1* C1 + ....... o2 * C2).

Oba autora naglaavaju SLOENOST MEHANIZAMA koje koristi

linost pri reprodukciji pon
o Osnovne slinosti postavki Katela i Frojda ogledaju se u
dinamikoj strukturi linosti.
-

Frod tumai oblike pon preko dubljih delova linosti, dok

Katel to pokazuje kroz konstrukt dinamike mree

o Katelove dinamike crte Stavovi, Ergovi i Sentimenti, jako su

bliski Frojdovim postavkama.

STAVOVI, kao manifestne dinamike promenljive, mogu

biti opisani pomou 5 sainitelja:
-

Alfa objedinjuje reakcije zadovoljenja potreba

koje ne trpe odlaganje paralela sa Frojdovim Idom je jasna.

Beta je po sadraju najblia Frojdovom Egu, ona

predstavlja promiljena interesovanja koja su
prilagoena spoljnim mogunostima.

Gama je paralela Super-ega i ostvarena je u

idealima kojima linost tei.

(Delta fizoloka komponenta interesovanja,

Epsilon

doprinos
nesvesnih
iskustava
interesovanjima).

ERGOVI su konstitucionalne dinamike crte, sline

Frojdovim instinktima. Ima ih 10, a meu njima treba istai
Narcistiku sexualnost koja ima jake veze sa Frojdovim
postavkama.

SENTIMENTI su sredinom oblikovane dinamike izvorne

crte - rezulatat su iskustva i organizovani su oko vanih
kulturnih objekata.

Jedan od Sentimenata je Samstvo, ono je znaajno jer skoro

svi drugi stavovi tee da odravaju samosentiment, ono igra
glavnu ulogu u objedinjavanju linosti.

*** Meu Katelovim Faktorima trenutnog stanja, koji su od znaaja za

predvianje ponaanja, javlja se Strepnja. (Kod Frojda realna,
narcistika i moralna strepnja).
*** Mogunost potiskivanja erga u nekom trenutku kod Katela,
predstavlja jo jednu od paralela sa Frojdom.
Oblici uenja koje Katel prihvata su K.U., I.U. i Integraciono uenje
pojedinac ui da u odreenoj situaciji ispoljava jedne, a potiskivanje
neke druge ergove.

Postoji slinost izmeu autora po pitanju problema NASLEESREDINA daju prednost nasleu, ali bez minimiziranja uticaja
sredine

o Kod Katela se to vidi u konceptu erga koji shvata kao konstituc

na koje se nadovezuju sentimenti kao steene dispozicije
o Frojd nasleu daje primat tvrdnjom da je id, sa psihikom
energijom koju ima, uroen pokreta linosti, dok sredini daje
vanost uvoenjem super-ega.

Na polju RAZVOJA LINOSTI ova dva teoretiara se sutinski

razlikuju.
o Frojd naglaava kljunu i neizbrisivu ulogu ranog
detinjstva, dok Katel usmerava panju na pronalaenje
faktora koji postojano deluju na linost od 4. godine do
zrelog doba
Katel je tvorac MAVA-e Multiple apstraktne analize varijanse koja
ukljuuje blizanake i adopcione studije.

o Katel
-

objektivistiki orijentisan, kvantitativan pristup

zanima ga zdrav pojedinac

Koncept motivacije: jedan akt moe da zadovolji vie ergova

o Frojd

66.

koristio
pristup

samo

subjektivne

metode,

kvalitativan

zasnovao teoriju na patolokim sluajevima

Koncept motivacije: traga za pojedinanom

potrebom koju namee dublji deo linosti

Ajzenk i Katel razlike

o Ova dva teoretiara imaju veliku ulogu u prouavanju

individualnih razlika i svaki od njih dvojice pojedinano je dao
ogroman doprinos razvoju ove discipline.

o Meutim u osnovnim postavkama njihovih teorija mogu se uoiti

znatne razlike.
AJZENK

Linost pokuava da opie pomou malog broja osnovnih

jedinica
-

vodio se antikim tipologijama linosti koje su kasnije

dopunjene i fiziolokim podacima koji su u velikoj meri
potvrdili egzistenciju osnovnih tipova.

On je na poetku imao dva velika kontinuuma Extraverzijaintroverzija i Neuroticizam, koja se faktorskom analizom
pokazuju kao ortogonalni faktori.

U daljoj dopuni teorije pridodaje i dimenziju Psihoticizma,

koja je ortogonalna na prethodne dve, a namenjena je
razlikovanju normalnih od duevno obolelih.

KATEL

Pokuava da opie linost velikim brojem sitnih jedinica koje

se ne mogu dalje ralaniti.

On se rukuvodio time da su osobine linosti utkane u jezik (lexika

hipoteza).

svoju teoriju zasnovao je na deriviranju osnovnih crta iz liste

od 17953 termna koje su pretnodno popisali Olport & Odbert.

Proces saimanja ove liste ukljuivao je meusobne procene

ljudi. Tako je na kraju Katel doao do svojih 16 primarnih crta
ije egzistencije nikako nije hteo da se odrekne, on je trvdio
da je to najmanji broj crta na koje se moe svesti linost, a da
ih verovatno ima i vie ako se ukljui ceo domen patologije.

Ove primarne dimenzije bile su definisane veoma nerazumljivo

jer je on koristio veoma komplikovane izraze, tako da za razliku
od Ajzenka ija je teorija na prvi pogled jasna i razumljiva,
Katelovi pojmovi zahtevaju tumaenje.

67.

Kasnije je ipak uveo i crte drugog reda koje se dobijaju

kombinacijom primarnih. U tih novih 5 dimenzija jasno se moe
uoiti struktura petofaktorskom modela, a s obzirom da su i
Ajzenkovi faktori svodivi na ovaj model to znai da meu
Ajzenkom i Katelom, pored svih ovih razlika postoji sutinska
slinost.

Adler i Katel
o Odmah se moe primetiti slinost izmeu ova dva autora u
odnosu na NASLEE-SREDINA PROBLEM obojica daju primat
nasleu, ali priznaju uticaj sredine.
-

Kod Katela se to vidi u konceptu erga koji shvata kao

konstituc na koje se nadovezuju sentimenti kao steene
dispozicije

Po Adlerovom miljenju, oseanje zajednitva je uroeno,

a ivotni stil i stvaralako samstvo su sredinom oblikovani.

o U Katelovoj teoriji postoji pojam ekvivalentan Adlerovom pojmu

stvaralakog samstva, i to je sentiment samstva, koji je takoe,
sredinski oblikovan. uloga ovog konstrukta: integrisanje
ostalih funkc, oba autora po uzoru na Frojda.

o Obe teorije su DETERMINISTIKE.

-

Pri tome je Katelov determinizam kauzalan (pon je

determinisano crtama, a i situacionom komp)

Adlerov teoloki (determinaciju pon vre tenja ka

savrenstvu i fikcionalni finalizam)

o Oba pristupa su HOLISTIKA ideja o linosti kao celovitom

sistemu
-

Pri emu Katel razlae linost na sitnije konstrukte

(molekularniji), nego Adler.

o Na METODOLOKOM
metod.antipodi
-

68.

ASPEKTU

sutinski

se

razlikuju

Katel:

Objektivistiki i kvantitativan pristup

Sakupljao pod preko upitnika samoprocene i

objektivnih testova pon i L podataka (pod iz
ivota poj)

Adler:

Subjektivistiki i kvalitativan pristup

Introspekcija osnovna tehnika sakupljanja

pod

Frojd i Adler - poreenje

Obe teorije su DETERMINISTIKE, a treba pomenuti i slinost u

vrednovanju svrsishodnosti pon
o Frojd
-

Pokazuje preko nagona i instikata koje poj tei da

zadovolji;

Kauzalni determ: prolost determinie pon

o Katel
-

Svrsishodnost je vidljiva u pojmovima tenja ka

savrenstvu i fkcionalni finalizam, koji ujedno vre
determinaciju pon (blai teloloki determ.)

Oba pristupa su HOLISTIKA . tretiraju linost kao celovit sistem.

 Obe t sadre KONCEPT IDEALNE LINOSTI - Alderova tenja ka

savrenstvu se moe povezati sa Frojdovim ideal ja koje je
sastavni deo super ega

Samo to je Adlerova tenja ka savr uroena, dok je

Frojdov ideal ja uveden pod uticajem roditelja.

Slini su i po davanju velikog znaaja NASLEU, ali i sredina ima

znaaj
-

Frojd to ini preko nagona koji su uroeni, a Adler preko

oseanja zajednitva.

Naglaavaju i ulogu RANOG ISKUSTVA.

Znaaj sredine kod Frojda izgrauje super ego, zu njen

uticaj pojedinac ui da zadovolji nagone na drutveno
prihvatljiv nain; Adler smatra da sredina obrazuje
stvaralako samstvo i stil ivota.

METODOLOKI ASPEKT orijentisani

iskljuivo kvalitativne metode.

subjektivistiki,

koriste

Osnovna tehnika je introspekcija, pri emu oba autora

tzahtevaju naraciju prolosti.

Meutim Frojd se zanima za afektivni sadraj, dok Katel

daje znaaj afektivnim, ali i kogn elementima, a ispitivao je i
zdrave poj za razliku od Frojda.

VANA RAZLIKA Adler u svoju teoriju ukljuuje svest kao

najvaniji deo linosti, za razliku od Frojdove ideje o nesvesnom
kao kljunom.
-

69.

Najoiglednija je u pojmu stvar.samstva koje posreduje

izmeu linosti i spoljanjeg sveta, dok Frojdov id usmerava
ponaanje.

Frojd i Skiner

o Pristupaju prouavanju slinosti na potpuno razliit nain, ali

mogu se uoiti neke slinosti.
o Snano verovanje u DETERMINIZAM

Frojdov je endogen pon determin prolim dog (iz ranih

perioda iv)

Skinerov je egzogen spoljanji stimulus determ reakciju u

vidu pon

o Oba autora daju ZNAAJ KONCEPTU NAGRADE

-

Skiner: kljuna je za obrazovanje i odravanje nekog oblika

pon, a kod Frojda: svaki nagon tei da se zadovolji
(nagradom).

o Insistiranje na NEPREKIDNOSTI RAZVOJA

-

Frojd - stalno prilagoavanje tj sputavanje un nagona pod

pritiskom civilizacije, Skiner svaka nova S-R veza menja
osobu, istorija potkrepljenja za pojedinca = linost prema
njemu.

o ODNOS PREMA SVESTI je donekle slian

-

Frojd priznaje da postoji, ali vei znaaj daje nesvesnom,

dok Skiner uopte ne koristi pojam svesti.

o RAZLIKE

Metodoloki aspekt: Skiner je objektivistiki, kvantitavne

metode koristi i odbacuje introspekciju kao nepouzdanu.

Nivo molarnosti Skinerov pristup je znatno molekularniji

razvija elementaristiki pristup nasuprot Frojdovom
holistikom.

Pojam linosti - Skiner ne koristi ovaj pojam, ne zanima da

unutranjost linosti uopte, ve predikcija ponaanja, dok

je za Frojda linost vrlo sloen dinamiki sistem koji treba

izuavati preko sloenih konstrukata.

70.

Milon:

Prema Hempelu, sa razvojem nauka o linosti i psihopatologiji,

sindromi se sve manje shvataju kao diskretni i nezavisni, a sve vie
kao konvergentni i reciproni (pokazujui kako meusobno povezane,
tako i distinktne elemente).
DSM-III je teio da ohrabri kliniare da istrae odnose izmeu
dijagnostikih kategorija. U DSM-u III postavljene su dve ose koje se
posmatraju odvojeno, ali tako da predstavljaju meusobno povezane
klinike elemente. Na Osi I nalaze se kliniki sindromi koji predstavljaju
akutnije i dramatinije oblike psihopatologije, dok su na Osi II
predstavljeni poremeaji linosti koji predstavljaju dugotrajnije i
sveproimajue osobine.
Kliniki sindromi bi se shvatali, barem u nekoj meri, kao prekidi
funkcionisanja u okvirima poremeaja linosti - koji iskau i pod
stresnim ili bilo koji drugi nain tetnim okolnostima dominiraju
klinikom slikom. Sagledani na ovaj nain, kliniki sindromi su
uzajamno povezani sa sloenim karakteristikama linosti.

Od mnogobrojnih objanjenja koja su ponuena da objasne ove

odnose, najrasprostranjenije je ono koje pretpostavlja da je linost
najverovatnije etioloki faktor. Prema ovom gleditu, poremeaji
linosti formiraju ranjivost na pojavu simptoma. Ovo
gledite, koje najsnanije podravaju teoretiari psihoanalitike
orijentacije, naglaava razvojnu istoriju i porodinu sredinu ranog
detinjstva, kao faktore koji oblikuju pojedinca i predisponiraju ih za
klinika stanja anksioznosti, oseanja bezvrednosti ili potitenosti.

Zastupljeno je jo jedno objanjenje u vezi sa ovim, prema kojem

pojedine linosti iznova stvaraju stresne ivotne okolnosti koje
ubrzavaju razvoj klinikih epizoda. Prema jednoj hipotezi koja je u
skladu sa prethodno reenim, osobine mogu da izgrade
individuu koja je neotporna na odreene psiholoke

stresore. Rastui broj istraivanja o stresogenim dogaajima,

anksioznosti i depresiji, reflektuje povean interes za ovu teoriju.
Istraivanja pokazuju da depresiji esto prethodi neki stresogeni
dogaaj u vezi sa separacijom ili gubitkom. S obzirom na to svi ljudi ne
reaguju na stresogeni dogaaj razvitkom depresije ili anksioznosti,
pretpostavilo se da genetska predispozicija i/ili dogaaji iz line ivotne
istorije (na primer linosni stil, efikasnost koping mehanizama, ili
raspoloivost podrke) mogu predodrediti pojedinca za kliniki ishod.

Jedan drugi pristup sugerie da mnogi poremeaji linosti mogu

da predstavljaj sub-klinike manifestacije ozbiljnih klinikih
sindroma. Iz ove perspektive, shizotipalna linost moe
predstavljati
ublaen
oblik
shizofrenije,
a
izbegavajua
organizacija linosti moe biti hronina, blaga varijanta klinike
anksioznosti ili fobije.

Pokazivano je i da sklop linosti ne pojaava podlonost klinikim

stanjima kao to je to depresija, ve da je linost pre ta koja
proizvodi pato-plastini efekat, tanije, ona boji ili oblikuje
odreeni izraz klinikih simptoma.

Prema tezi koefekta iji je osniva Docherty sa saradnicima,

izmeu poremeaja linosti i sindromskih poremeaja ne postoji
uzrona veza. Oni su prosto korelati, pri emu je svaki od njih
uzrokovan zajednikom treom varijablom (jedinstveni bolesni
proces generie oba entiteta).

Milon je pobrojao strukturalne i funkcionalne domene linosti

koji slue za razikovanje pojedinih patolokih poremeaja. Svaki
pojedinac angauje svaki od domena tokom svog ivota, ali se osobe
razlikuju u odnosu na to koji domen upoljavaju najee. (a
divergencija je jo vea u pogledu ekspresivnih manifestacija tipinog
ispoljavanja ovih funkcija.)
FUKCIONALNI DOMENI predstavljaju ekspresivne vidove regulatornih
akcija odnosno ponaanja, kognicije, percepcije kao i mehanizama koji
kontroliu pravljenje kompromisa izm un i spo poj.

o Ekspresivno ponaanje opazivo u fizikom i verbalnom pon;

registruje se kao podatak ta pojedinac radi i na koji nain; na

osnovu opservacije oiglednog pon izvodimo zakljuke o onome

to pojedinac ne znajui otkriva o sebi kao i o onome to eli da
mislimo o njemu.
o Interpersonalno ponaanje odnosi se na pacijentov stil u
odnosu prema drugima; moe se opaziti posmatrajui efekat
njegove akcije na druge, stavove koji te akcije oblikuju, nain na
koji angauje druge da izau u susret njegovim potrebama
o Kognitivni stil - nain na koji pacijent opaa dogaaje, fokusira
panju, obrauje informacije, organizuje miljenje i prenosi
drugima svoje reakcije i ideje. Ovo je jedan od najznaajnijih
pokazatelja o jedinstvenosti funkc nekog pacijenta.
o Regulatorni mehanizmi Mehanizmi esto predstavljaju
unutranje procese, pa ih je zbog toga tee raspoznati i opisati
nego procese koji su smeteni blie opazivom svetu. (Mehanizmi
koji izbegnu misaonu procenu, odnosno ostanu nesvesni,
zapoinju niz dogaaja koji su ovi mehanizmi imali za cilj da
nadmudre). Uprkos metodolokim problemima koji se javljaju,
zadatak
identifikovanja
odabranog
mehanizma
(npr.
racionalizacija, premetanje, reakciona formacija) i obima u kom
je on angaovan, centralno je pitanje sveobuhvatne klinike
procene linosti.

STRUKTURALNI DOMENI predstavljaju duboko usadjene i relativno

trajne obrasce utisnutih seanja, stavova, potreba, emocija, konflikta
koji upravljaju iskustvom i transformiu prirodu tekuih ivotnih
dogaaja.

o Raspoloenje/temperament predstavlja predominantan

karakter afekata pojedinca, kao i intenzitet i uestalost s kojma ih
on izraava. Za razliku od ekstremnih emocija ije je znaenje
lako dekodirati, to nije sluaj sa perzistentnijim temperamentom
i suptilnim raspoloenjima koja iz pozadine i iznova proimaju
pacijentove aktuelne interpersonalne odnose i iskustva.
o Slika o sebi - Vrtlog dogaaja koji napadaju malo dete utie
da ono pokrene razvoj oseanja reda i kontinuiteta. Pojavljuje se

jedan vaan sklop koji namee meru istovetnosti pred okolinu. Taj
sklop je percepcija sebe kao objekta, distinktnog, uvek prisutnog,
Ja sa kojim se moe poistovetiti. Oseanje sopstvenog
identiteta prua stabilan oslonac koji slui kao vodi i obezbeuje
kontinuitet promenljivim dogaajima. Veina osoba ima
implicitno oseanje ko su oni, ali su velike razlike u jasnoi i
tanosti njihovih introspekcija. Retki su oni koji mogu artikulisati
psihike elemente obuhvaene ovom slikom.
o Reprezentacija objekta - Kao to je pomenuto, znaajna
iskustva iz prolosti ostavljaju unutranji trag - strukturalni
ostatak koga ine pamenje, stavovi i predstave (koji slui kao
podloga dispozicijama za opaanje i reakciju na svakodnevne
dogaaje). Karakter i sadraj reprezentacija znaajnih ljudi i dog
iz prolosti mogu se diferencirati i analizirati u klinike svrhe.
Varijacije u prirodi i sadraju tog un sveta mogu biti povezane sa
linou.
o Morfoloka organizacija (Opta arhitektonika koja slui kao
okvir za unutarpsihiki enterijer nekog pojedinca, regulisali
unutranje konflikte ili posredovali spoljanje pritiske). Koncept
morfoloke organizacije odnosi se na jainu strukture,
unutranje jedinstvo i funkcionalnu efikasnost sistema jedne
linosti. Morfoloka organizacija moe ispoljiti slabost u svojoj
struktualnoj koheziji; prezentovati manjak koordinacije izmeu
svojih komponenti; posedovati premalo mehanizama koji bi
odrali balans i harmoniju, itd.
->
Kumulativni skor dobijen utvrivanjem prisustva prototipskih
pojava u viestrukom klinikom domenu, imae kao rezultat
konfiguraciju linosti koja se sastoji od razliitih dijagnostikih zadataka
- portret koji e slikovito prikazati prirodnu ili stvarnu kompozicionu
strukturu pacijenta.
Takva dijagnostika meavina je visoko informativna i moe biti
posebno korisna u identifikovanju oblasti koja bi trebalo da se nae u
fokusu samog poetka terapijskog procesa.

71.

Milon por po izboru IZBEGAVAJUA LINOST

FUNKCIONALNI DOMENI
o ZATITA
-

Zabrinuto istrauje okolinu zbog potenc pretnji.

Preterano reaguje na bezazlene dog i anks ih ocenjuje kao

poniavajue i pretee.

o AVERZIVNOST
-

Izvetava o znaajnoj anksioznosti u odnosu sa drugima.

Trai prihvatanje, ali ostaje na distanci kako bi izbegao

ponienje.

o KOGN NEFOKUSIRANOST
-

Preokupiran sloenim+zabrinj mislima.

Beznaajne ideje
soc.komunikaciju.

digresije

ometaju

tok

misli

o MEHANIZMI FANTAZIJE
-

Zadovoljenje nagona i reenje problema se deavaju

najvie u mati.

Povlai se u sanjarenje da bi se bezb oslobodio

afekt+agres impuls.

STRUKTURALNI DOMENI
o OAJAVANJE
-

Saoptava o neprekidnom postojanju tenzije, tuge i

besa.

Koleba se izmeu elje za afektivnom vezanou, straha

od odbacivanja i tuposti oseanja.

o OTUENA SLIKA O SEBI

-

Sebe vidi kao drutv.izolovanu osobu, odbaenu.

Podcenjuje dostignua.

Oseaj
usamljenosti
depersonalizacija.

praznine,

nekad

o NEUSPENE INTERNALIZACIJE
-

Objekt-prez se sastoje od intenzivnih, konfliktnih

seanja koja se lako mogu dozvati u svest, ogranienih
mogun za gratifikaciju, kanalisanje potreba i
obuzdavanje impulsa, reenje probl i prevl stresnih
situacija.

o KRHKA MORF.ORGANIZACIJA

72.

Sloena organizacija zastraujuih emocija zavisi skoro u

potpunosti od jednog modaliteta zaduenog za njihovo
reavanje i oslobaanje kroz izbegavanje, bekstvo ili
fantaziju.

Pri sustretu sa neo stresom ponestaju resursi za

prevladavanje.

PTSD
= mentalni por koji se razvija kod nekih ljudi nakon iskustva
sa psiholokim stresnim dog koji izlaze iz kruga uobiajenog
ljudskog iskustva.
- preplavljuju oveka i uzdrmavaju oseaj sigurnosti, sliku
sveta i doivljaj sebe
Kriterijumi:

A. Osoba je doivela izkustvo koje je stresno skoro za svakoga

B. Traumatski dog se ponovo preivljava kroz seanje, stresne
snove, oseanje kao da se ponovo deava ili stress nakon izloenosti
dog koji podsea

C. Perzistentno izbegavanje stimulusa koji su asocirani sa traumom

napor da se izbegnu misli i seanja, aktivnosti ili situacije koje mogu
da izazovu seanja, umanjenje interesa za znaajne akt, udaljavanje
od drugih, nesposobnost priseanja vanih aspekata trauma
D. Perzistentni simptomi pojaane pobuenosti tekoe
zaspivanju, sa koncentracijom, iritabilnost, pojaana budnost

E. Poremeaji traju najmanje mesec dana

F. Mogu se javiti odmah ili nakon odreenog vremena to se
ranije pojave, verovatnije je da e se povui spontano; posle
6mes/ traju 6 mes hronian PTSD
*Deca mogu razviti takoe repetitivno priseanje uzima
formu repetitivnih igara u kojima se ponavljaju aspekti
traume, gube interes, mogu izgubiti skoro steene razvojne
vetine.
*Zavisi od: crta linosti, genetike predispozicije, coping
vetina, esto sa drugim por

73.

Linost I kriminal

-Prema klasifikaciji DSM-IV, karakteristike antisocijalnog poremeaja

su sledee:
o Postoji sklop zanemarivanja i gaenja prava drugih koja su se
desila pre 15 god, a indikovano je sa bar tri od sledeeg:

Nesposobnost konformacije socijalnim normama, to je

indikovano ponavljanim cinjenjem akata koji mogu biti
osnova za hapenje.

Varanje, vidljivo na osnovu ponavljanog laganja i lanog

predstavljanja.

Impulsivnost ili nesposobnost planiranja unapred.

Iritabilnost i agresivnost, na osnovu fiz.obrauna i povrede

drugih.

Nepostojana briga za sigurnost sebe i drugih.

Dosledna
neodgovornost
indikovana
ponovlj.
nesposobnou da se dugo zadri na 1 radnom mestu ili
ispune finansijske obaveze

Nedostatak
kajanja,
indikovano
indiferentnou
racionalizovanjem povredjivanja i maltretiranja drugih.

ili

o Osoba ima najmanje 18 godina.

o Postoji evidencija poremeaja sa poetkom pre 15.god..
o Pojava antisocijalnog ponaanja se ne deava iskljuivo za
vreme shizofrenih napada ili maninih epizoda.

-Hareova simptomska rejting skala- FA ajtema-> dva faktora

paihopatije:
1) Hladna i nemilosrdna upotreba drugih (povran, grandiozan,
sklon obmanjivanju, odsustvo grie savesti, odsustvo empatije,
ne prihvata odgovornost)
2) Hronino nestabilan i antisocijalan ivotni stil (impulsivan,
nedostatak ciljeva, slaba bihejviroalna kontrola, odraslo+adolesc.
antisocijalno ponaanje).

-Kliniki profil psihopate:

Povrni arm, odsustvo psihoneurotskih manifestacija, laljivost i
nepouzdanost, nema oseaja krivice i stida, patoloka egocentrinost i
nesposobnost
za
ljubav,
neodgovarajue
reagovanje
u
interpersonalnim odnosima.

Konkordantnost, odnosno verovatnoa da e jedan blizanac biti

kriminalac ukoliko je drugi kriminalac, iznosi za MZ= 0.5 do 0.7,
a za DZ= 0.2 do 0.3.

 Adopcione studije:

74.

Tri puta je vea verovatnoca da e hronini recedivista

proizvesti kriminalno ponaanje kod svoje dece, nego rodtielj
bez osude.

Recidivizam biolokih roditelja se reflektuje i na adoptiranoj

deci.

Vreme usvajanja dece nije imalo uticaj na ustanovljene

odnose kriminala usvojene dece i njihovih biol roditelja.
Takoe, transmisija kriminala (sa biolokih roditelja na njihovu
dece koja su usvojena od strane drugih) nije bila osetljiva ni
na injenicu da li je roditelj ispoljavao kriminalno ponaanje
pre ili posle usvajanja dece, a nije se pokazalo znaajnim ni
da li su usvojitelji znali da bioloski roditelji ispoljavaju
kriminalno ponaanje.

Linost i psihopatologija

ETIOLOKI ODNOS
o Postoji etioloki odnos izmeu linosti i psihopatologije.
-

Uoljiv je kauzalni efekat linosti na bolest - visoko N moe

uticati na pojaanu osetljivost osobe na stresne situacije

I reciproan odonos postoji, kauzalni efekat bolesti na linost psihoza moe ostaviti oiljak, u smislu trajno izmenjenog
naina na koji osoba misli, osea i ineraguje sa drugima

PATOLOGIJA KAO DEO SPEKTRA NORMALNOSTI

o Shvatanje patologije kao spectra normalnosti se oslikava u DSM-u
npr.
-

Zapravo, por linosti, pa ak i sindromi sa osovine I su

shvaeni kao maladaptivni ekstremi normalnih crta linosti.

Veina por linosti se moe razumeti kao ekstrem na

kontinuumu shizotipalni se smatra karakterolokom
varijantom shizofrene patologije.

PATOPLASTINI UTICAJ
o I konano, postoji patoplastini uticaj.

Sa jedne strane, postoji patoplastini efekat linosti na pojavu i

prezentaciju patologije (depresija kod zavisne i narcistike
linosti nema iste karakteristike), kao i njen tok (visok nivo
perfekcionizma pacijent zavrava tretman, ali se slabo
oporavlja)

Dok je sa druge strane, zastupljen patoplastini efekat

patologije na linost (depresivna osoba sebe opisuje kao
zavisnu, introvertnu, stidljivu i vulnerabilnu vie nego to je to
stvarno sluaj)

75. Kriterijumi
kritika;

momi/ajzenk/gilford;

Leksika

hip;

Miel

* IPSATIVNI SKOROVI
-

Skorovi na multi-skalnim merama su ipsativni kada je suma

sirovih podataka sa skala konstantna za bilo koju individuu.

IPSATIVNI skor = NORMATIVNI skor AS svih var

- Imaju neto manju pouzdanost od normativnih skorova (zavisno

od broja skala i koreliranosti konstrukata).

* AKVIESCENCIJA
-

INDEKS AKVIESCENCIJE se dobija kao AS SIROVIH rezultata.