PSIHOLOGIJA

INDIVIDUALNIH RAZLIKA

Etika i etika pitanja

ta podrazumevamo pod etikom u psiholokoj profesiji?

Istraivaka etika
Ispitanici
Dizajn istraivanja
Prijavljivanje rezultata i obrada podataka
Objavljivanje nalaza

Ispitanici

Ko mogu biti ispitanici u psiholokim istraivanjima?

emu slui infromisani pristanak?
Da li je ispitanik taj koji mora dati informisani pristanak?
Da li ispitanik ima pravo da odustane ako jednom zapone
uee u istraivanju i potpie informisani pristanak?
Da li se uvek mora uvati anonimnost podataka?

Dizajn istraivanja

Koja pitanja moemo ispitivati u psiholokim istraivanjima?

Da li postoje zabranjene teme?
Kojim varijablama smemo manipulisati?
Da li ispitanik ima pravo zna cilj istraivanja?

Obrada podataka i prijavljivanje rezultata

Da li moramo unapred znati koje analize emo uraditi?

Da li prijavljujemo sve podatke koje dobijemo?
Da li smemo da iskljuimo ispitanika iz analiza?

Objavljivanje nalaza

Koje nalaze objavljujemo?

Ko su autori nekog rada?
Da li moramo prijaviti ko je finansirao istraivanje?
Kako tumaimo i objanjavamo dobijene nalaze?

Sadraj predavanja

Psihologija individualnih razlika

Nauka i zdrav razum
Vrste objanjenja u nauci
Gnoseoloki status teorija
Redukcija teorija
Hipoteze

PIR odreenje sadraja i cilja

ta je PIR? Grana psihologije koja pokuava da odgovori na
pitanje kako i zato se ljudi razlikuju

Cilj: Otkriti opte zakonitosti u ponaanju izuavanjem

individualnih razlika
Teorijski i praktini znaaj PIR

Metod
Uzorak: Opta populacija
Varijable: Osobine po kojima se ljudi razlikuju, a koje imaju
odreene posledice, tj. efekte u svakodnevnom funkcionisanju,
najese krupne jedinice

Metod
Korelacioni dizajn istraivanja zateene varijacijacije
Zato ne kontolisano viraranje - eksperiment? U odreenim
situacijama, eksperimentalna manipulacija varijabli je oteana ili
nemogua
Jo neke prednosti ispitivanja zateenih varijacija u odnosu na
eksperimentalno variranje:
1.
Zateene varijacije se lako registruju
2.
Prirodne su (izvor varijacije je dugoroni uticaj iskustva i
naslea, a ne eksperimentator)
3.
Fine nijanse u stepenu prisustva ispitivane osobine

Izbor naunog metoda

Molekularni
procesi

VS

Krupne jedinice
ponaanja

Karakteristike obrade rei

i pseudorei

Sklonost ka kriminalnom
ponaanju

EKSPERIMENT

KORELACIONO
ISTRAIVANJE

Izbor naunog metoda

Za koje varijable je podesniji korelacioni tip istraivanja?
1.
Kompleksne varijable
2.
Bioloke varijable
3.
Varijable koje ne moemo eksperimentalno da
variramo iz etikih razloga

Izbor naunog metoda

Navedene prednosti korelacionog istraivanja ne diskriminiu
validnost eksperimentalnog istraivanja

Svaki metod ima svoje prednosti i mane, bitno je odabrati onaj

koji je najpodesniji za dato istraivako pitanje
Superiornost kombinovanja eksperimentalnog i korelacionog
metoda

Sadraj predavanja

Psihologija individualnih razlika

Nauka i zdrav razum
Vrste objanjenja u nauci
Gnoseoloki status teorija
Redukcija teorija
Hipoteze

http://svetlogike.files.wordpress.com/2013/12/ernest-nejgel-struktura-nauke.pdf

Nauka i zdrav razum

Zdravorazumske istine iskazi, tvrdnje, verovanja,
konstatacije koje potiu iz svakodnevnog iskustva

Nauka i zdrav razum

Zdravorazumske istine prethode naunim istinama

Primer:
Da li ene priaju vie
nego mukarci?

Nejgelova distinkcija nauka zdrav razum

Pokuaj razlikovanja na osnovu kriterijuma istinitosti: Nauka je
ono to je neopozivo utvreno da je istinito
Istina je in vere (Kolakovski, 1982)
Instrumentalistiko shvatanje nauka se shvata kao princip
zakljuivanja

Nauka je organizovani, klasifikovani zdrav razum

Traganje za sistematskim objasnjenjima koja se mogu

empirijski proveriti i otkrivanje uslova pod kojima se
neke pojave deavaju

...
Zdrav razum je za razliku od nauke slabo svestan granica u kojima
su njegova verovanja validna
Zdravorazumska razmatranja su u mnogo veoj meri protivrena
(iako ni nauka nije u potpunosti osloboena protivrenosti)
Neodreenost termina (jezik nauke je precizniji) - zdravorazumska
verovanja su neodreena, zbog ega su dugotrajnija od naunih

Zdravorazumska verovanja su usko povezana sa neposrednim

ljudskim interesima, dok je nauka znatno apstraktnije usmerena
+ organizovana u sistem objanjenja

...
Nauka se slui metodom, a zdrav razum ne.

Predrasude o naunom metodu:

1.
Metod je pridravanje unapred propisanih pravila za
dolaenje do eksperimentalnih otkria
2.
Metod je primena specijalnih tehnika nezavisno od
predmeta i problema koji istraujemo
3.
Metod je garancija da smo otklonili subjektivnost i
izvor greaka i istraivanju
Primer:
Analiza snova

Sadraj predavanja

Psihologija individualnih razlika

Nauka i zdrav razum
Vrste objanjenja u nauci
Gnoseoloki status teorija
Redukcija teorija
Hipoteze

Vrste naunih objanjenja

Deduktivno objanjenje
E je logiki nuna posledica premisa
Zato neko ima plave oi?
Induktivno objanjenje (objanjenje po verovatnoi)
Premise nisu logiki dovoljne da obezbede istinitost E, ve ga
samo ine verovatnim
Zato je neko dobar sportista?

Vrste naunih objanjenja

Funkcionalno (teleoloko) objanjenje
Opisivanje instrumentalne uloge akcije u ostvarenju nekog cilja
Moe se svesti na deduktivni ili induktivni tip objanjenja
Genetiko objanjenje
Zato odreeni predmet istraivanja ima izvesne karakteristike
Navoenje niza glavnih etapa kroz koje je neki sistem proao

Sadraj predavanja

Psihologija individualnih razlika

Nauka i zdrav razum
Vrste objanjenja u nauci
Gnoseoloki status teorija
Redukcija teorija
Hipoteze

Gnoseoloki status teorija

Nejgel tri shvatanja o gnoseolokom statusu teorija:

1.

Realistiko shvatanje

2.

Instrumentalistiko shvatanje

3.

Deskriptivistiko shvatanje

*Gnoseologija (takoe teorija

saznanja ili epistemologija) je oblast filozofije
koja istrauje mogunosti, korene nastanka i
krajnje domete ljudskog saznanja

Realistiko shvatanje
Istorijski najstarije
Teorija je istinit ili laan iskaz - ukoliko smo je empirijski
potvrdili, smatra se da pojmovi i objekti koje teorija postulira
stvarno postoje
Prigovori:
1.
Teorija nije iskaz ve iskazna forma
2.
Teorije obino sadre granine ili idealne pojmove
3.
Korienje nespojivih teorija u objanjavanju istih
injenica

Instrumentalistiko shvatanje
Istorijski najmlae

Teorije su logiki instrumenti organizovanja iskustva

Prigovori:
1.
Kontekst moe odluivati o tome da li je teorija zaista
samo rukovodei princip ili premisa iz koje se izvode
zakljuci
2.
U naunoj praksi teorije se tretiraju kao premise a ne kao
rukovodei principi

...
Prigovori realistikom shvatanju se mogu obesnaiti:
1.
Ako teoriju smatramo potvrenom na osnovu
raspoloivog svedoanstva, onda moramo smatrati i da su
sve njene sastavne pretpostavke potvrene
prevazilaenje problema graninih pojmova
2.
Simultana primena protivrenih teorija kao privremeno
pomono sredstvo za izgraivanje jedne neprotivrene
teorije, optije od prethodnih

Deskriptivistiko shvatanje
Teorija je sveobuhvatna formulacija odnosa zavisnosti izmeu
opaljivih dogaaja i svojstava teorijski iskazi se mogu
prevesti u iskaze o neemu opazivom
Teorijski pojmovi su skraeni opis nekog sistema opaljivih
dogaaja i svojstava, ali ne oznaavaju opazivu fiziku
stvarnost (Primer: matematika)

Deskriptivistiko stanovite
Prigovori:
1.
Problem jezika ulnih podataka - neposredni ulni podaci
nisu neposredne injenice iskustva
2.
Nauni pojam ne moe ekvivalentno da se prevede u
iskustveni pojam (ak i da moe ne postoji nain da to
dokaemo empirijski)
3. Teko je zamisliti sve mogue klase iskaza injeninog
iskustva koje mogu biti ekvivalentne datim teorijskim
iskazima
4.

Termini teorije su najee definisani samo implicitno,

preko postulata teorije i nemaju definisane ekvivalente u
eksperimentalnim injenicama

Teorija

Predlog za itanje i kritiko promiljanje: http://www.reversaltheory.net/journal-articles/2013-v1-Cramer.pdf

Sadraj predavanja

Psihologija individualnih razlika

Nauka i zdrav razum
Vrste objanjenja u nauci
Gnoseoloki status teorija
Redukcija teorija
Hipoteze

Redukcija teorija
Objanjenje teorije teorijom iz druge oblasti
Sekundarna teorija je ona koju pokusavamo
da objasnimo
Primarna je ona kojom objanjavamo

Svoenje psihologije na fiziologiju:

Psihologija sekundarna nauka
Neurofiziologija primarna nauka

Dve vrste redukcije (Nejgel):

Homogena objanjavamo jednu teoriju drugom, prilikom
ega se termini tih teorija ne poklapaju u potpunosti (u
deskriptivnom smislu)
- Proirivanje zakona mehanike sa materijalnih taaka na
fizika tela
- Proirivanje pojmova psihologije sa objanjenja
patolokog ponaanja na objanjenje normalnog ponaanja
Postoji kvalitativna slinost izmeu pojmova!

Dve vrste redukcije (Nejgel):

Heterogena redukcija u kojoj su sekundarna i primarna teorija
formulisane za podruja istraivanja koja je se bave
kvalitativno razliitim fenomenima
- Objanjenje neke psiholoke teorije u terminima
neurofiziologije:
- Psihologija crte linosti, inteligencija, stavovi...
- Neurofiziologija neurotransmiteri, akcioni potencijali...

Pojmovi se kvalitativno razlikuju!

...
Psihologija
Neurofiziologija

Hemija
Fizika

Formalni uslovi za redukciju (Nejgel)

Uslov povezanosti pojmovi primarne i sekundarne nauke moraju
biti dovedeni u vezu

kod heterogene se zadovoljava uvoenjem dodatnih

pretpostavki o relacijama izmeu kvalitativno razliitih
pojmova
Uslov izvodljivosti sve premise sekundarne nauke moraju biti
izvodljive iz premisa primarne nauke

Logika veza - sinonimija ili jednosmerna analitika

implikacija

Stipulativna veza proizvoljna konvencija

Fizika ili materijalna veza pojava iz primarne nauke je

nuan i dovoljan uslov za pojavu iz sekundarne

Neformalni uslovi za redukciju

Primarna nauka mora biti korisno sredstvo za

razvijanje sekundarne nauke
Primarna nauka kao ono to povezuje prividno
nezavisne fenomene ili eksperimentalne zakone u
sekundarnoj nauci

Problemi redukcionizma
Psihologija

Neurofiziologija

Hemija
Fizika

Potrebno nam je mnogo znanja iz obe nauke u

istom vremenskom trenutku
Problem preteranog redukcionizma gubitak
specifinosti pojmova sekundarne nauke
Klasifikacije koje ima jedna nauka ne moraju
biti relevantne drugoj nauci

Sadraj predavanja

Psihologija individualnih razlika

Nauka i zdrav razum
Vrste objanjenja u nauci
Gnoseoloki status teorija
Redukcija teorija
Hipoteze

Hipoteze

Hipoteza je probno objanjenje nekog naunog problema

Formulacija hipoteze:
Brodmanovo polje 17 je zadueno za proces
mentalne vizuelizacije
Deduktivna razrada:
Oteenje Brodmanovog polja 17 dovodi do
oteenja sposobnosti mentalne vizuelizacije
Hipoteza je uvek samo verovatna na osnovu empirijskog
svedoanstva, ne i dokazana

Formalni uslovi za hipoteze

1.

1.

Hipoteza mora biti formulisana tako da je iz nje mogua

dedukcija odreenih posledica, koje je mogue podvrgnuti
empirijskoj proveri
Hipoteza mora da prui reenje problema zbog kojeg
sprovodimo istraivanje nije bitno da li je hipoteza tana
ili pogrena, bitno je da nam ona prua neke odgovore za
istraivaki problem
Pogrene hipoteze su dovele do korisnijih rezultata nego
neusmereno posmatranje

Formalni uslovi za hipoteze

3.

4.

Hipoteza mora biti formulisana tako da postoji mogunost

njene verifikacije (mora postojati mogunost da se hipoteza
bilo potvrdi, bilo opovrgne)
Ukoliko postoji vie hipoteza koje nisu logiki ekvivalentne,
a ne moemo eksperimentalno da ispitamo posledice po
kojima se razlikuju, uzima se hipoteza koja je
najjednostavnija

PSIHOLOGIJA
INDIVIDUALNIH RAZLIKA