INTERAKCIONIZAM

Ljiljana Lazarevid
26. 10. 2011.

Psihologija individualnih razlika

Sadraj predavanja

Michel-ova kritika koncepta crte

Vremenska

i krossituaciona stabilnost
Prediktivnost crte
Crte i stanja su konstrukti opservera

Walter Michel (1930- )

1968 Personality and assessment dovelo do krize u paradigmi u

psihologiji linosti.

Konceptualno i empirijsko osporavanje koncepta crte.

Kritina taka: konzistentnost tih predispozicija unutar individue i njihova

korisnost, kao determinanti reagovanja individue u raznovrsnim
situacijama.

Mielova analiza otkriva da je ponaanje veoma zavisno od situacionih

inilaca i da nije manifestovano konzistentno kroz razliite situacije.

Prigovori:

1.

Nema doslednosti ponaanja u vremenu i kroz situacije

2.

Crte nisu korisne u predikciji ponaanja

3.

Crte i stanja su preteno konstrukti opservera

Kritika Waltera Michel-a

1.
NEMA DOSLEDNOSTI PONAANJA
U VREMENU I KROZ SITUACIJE

Kros-situciona i stabilnost u vremenu

Za razliku od konstrukata kognitivnih i

intelektualnih sposobnosti, crte imaju mnogo
manju kros-situacionu stabilnost.

OPERACIONALIZACIJA IDEJE KONSTRUKT VALIDNOSTI:

MULTICRTA-MULTIMETOD MATRICA (MTMM)

Metod 1

Metod 2

Metod 3

Metod 4

A1
B1
C1
A2
B2
C2
A3
B3
C3
A4

Metod 1
A1 B1 C1
0,89
0,51 0,89
0,38 0,37 0,76
0,57 0,22 0,09
0,22 0,57 0,1
0,11 0,11 0,46
0,56 0,22 0,11
0,23 0,58 0,12
0,11 0,11 0,45
0,53 0,19 0,21

Metod 2
A2 B2 C2

Metod 3
A3 B3 C3

Metod 4
A4 B4 C4

Monometodski blok
0,93
0,68
0,59
0,67
0,43
0,34
0,48

0,94
0,59
0,42
0,66
0,32
0,19

0,84
0,33
0,34
0,58
0,25

Pouzdanost
0,94
0,67 0,92
0,58 0,6 0,85
0,51 0,14 0,21 0,75

B4 0,22 0,51 0,21 0,21 0,53 0,22 0,12 0,54 0,2 0,55 0,72
C4 0,18 0,24 0,49 0,17 0,18 0,54 0,09 0,11 0,49 0,57 0,58 0,71

Heterometodski
blok

Jak
metodski
faktor

Validnost
Heterocrta-heterometod

Heterocrta-monometod

Stavovi o autoritetu i vrnjacima

(Burwen & Campbell, 1957)

Reakcija prema autoritetu ima

poreklo u porodinim odnosima

Takvi generalizovani stavovi se

ispoljavaju u mnogim kasnijim
situacijama prema pretpostavljenima.

Uzorak Air Force pripadnika

Instrumenti:

intervjui,

TAT,

samoopisi i opisi drugih,

sudovi na osnovu fotografija,

autobiografski inventari,

sociometrijski upitnici.

Pomodu svake tehnike

skorovani su odnosi
prema:
ocu (O),
simbolikom autoritetu
(SA) (npr. na sliku starije
osobe iz TAT),
efu ()
vrnjaku (V)
simbolikom vrnjaku
(SV).

Stavovi o autoritetu i vrnjacima

(Burwen & Campbell, 1957)
Tema

Mera

Otac

Intervju,
samo opis i opis drugoga,
autobiografski inventar

Simboliki
autoritet

Intervju,
TAT,
sudovi na osnovu fotografija,
istraivanje stavova

ef

Intervju,
samo opis i opis drugoga,
autobiografski inventari,
sociometrijski upitnici.

Stavovi o autoritetu i vrnjacima

(Burwen & Campbell, 1957)
Tabela 1: Prosene korelacije izmeu
stavova
merenih
razliitim
metodama

Stavski
objekti

SA

SV

.35

.12

.03

.06

.08

.15

.08

.10

.06

.09

.13

.03

.22

.07

SA

V
SV

.01

Interrejter relijabilnost mera

dobra.
Jak uticaj metodske
varijanse- najvede korelacije
su dobijene izmeu mera
istih stavova na razliitom
instrumentu.
Kada se ukloni metodska
varijansa malo dokaza o
generalnosti stavova prema
razliitim objektima.

Stavovi o autoritetu i vrnjacima

(Burwen & Campbell, 1957)

Dokazi o generalizovanom stavu prema autoritetu

(koji ukljuuje stavove prema ocu, simbolikom
vrnjaku i efu) su negativni, to sugerie da je
neophodno detaljno preispitati ovu ideju (Burwen
& Campbell, 1957, prema Michel, 1968).

Moralno ponaanje
(Hartshorn & May, 1928)

Psihodinamska teorija: uloga superega kao

internalizujudeg moralnog agensa koji ima kljunu
ulogu u regulaciji svih formi ponaanja i kontroli
impulsa.
Hartshorn & May: nekoliko hiljada dece je bilo
izloeno razliitim situacijama u kojima su mogli da
varaju, lau ili kradu u razliitim sredinama (kola,
igre, sportsko takmienje itd.)

Moralno ponaanje
(Hartshorn & May, 1928)

Relativno visoka konzistentnost u self-report

miljenju o moralnim pitanjima.
Relativno visoke korelacije izmeu razliitih formi
papir-olovka testova.
Ali, ako su deca popunjavala alternativne forme
istih testova u razliitim situacijama, korelacije su
opadale na 0,40.
Istraivai su zakljuili da deca variraju svoje
miljenje u zavisnosti od situacije i da ne postoji
generalizovani moralni kodeks.

Moralno ponaanje
(Hartshorn & May, 1928)
Situacija

Korelacija

Prepisivanje iz jednog kljua za odgovaranje i prepisivanje sa kljua drugog

testa.

0,696

Varanje dodavanjem skora na jednom testu brzine i dodavanje poena na

drugom testu brzine.

0,440

Varanje putem prepisivanja i varanje putem dodavanja na testu brzine.

0,292

Prosena korelacija sa 4 testa u uionici.

0,256

Prosena korelacija sa 4 testa u uionici i 2 testa varanja (takmienje i kraa)

van uionice.

0,167

Test laganja u uionici i drugi testovi u uionici.

0,234

Test laganja u uionici i 2 testa varanja van uionice.

0,064

Moralno ponaanje
(Hartshorn & May, 1928)

Nema dokaza o postojanju iroko rairenog psihodinamskog

uverenja o postojanju intrapsihikog moralnog agensa (tj.
super-ega), ili jedinstvene crte potenja.
Ovi rezultati ne idu u prilog shvatanja da postoji homogena
savesnost koja uniformno odreuje sve aspekte samokontrole.
Ljudi razvijaju suptilne diskriminacije na osnovu vedeg broja
faktora koje uzimaju u obzir.

Zavisnost i agresivnost
(Sears, 1963)

U psihodinamskim teorijama postoji shvatanje da se maskuline i feminine

identifikacije razvijaju rano u detinjstvu.
Zavisnost i agresivnost konceptualno slue kao okvir za razumevanje seksualne
identifikacije.
Deaci agresivniji
Devojice vie zavisne
Searsova prouavala 5 razliitih kategorije zavisnog ponaanja kod
predkolaca:
Negativno traenje panje (dobijanje panje agresivnim aktom)
Pozitivno traenje panje (traenje nagrade)
Neagresivno dodirivanje ili dranje
Nastojanje da se bude u blizini (pradenje drugog deteta ili nastavnika)
Traenje umerenja i sigurnosti.
Frekvenca svih oblika ponaanja je paljivo beleena tokom posmatranja u
trajanju od 7 10 sati, kod 24 deaka i 19 devojica

Zavisnost i agresivnost
(Sears, 1963)
Tabela 2: Interkorelacije razliitih mera
zavisnosti
Tipovi
zavisnosti

I Negativna
panja

II

III

IV

,06

,10

,15

,37

,25

,19

,26

,11

-,03

II Umirenje

-,24

III Pozitivna
panja

,23

-,11

IV
Dodirivanje/
dranje

,04

,14

-,16

V Ostajanje
u blizini

-,03

,12

-,14

Devojice

Deaci

,71

,13

Nema doslednosti
zavisnog ponaanja u
razliitim situacijama.

Kognitivno izbegavanje
(Byrne & Holcomb, 1962)

Pojedinci tee da izbegnu neprijatne i stimuluse

koji izazivaju anksioznost.
Postoji opte slaganje o postojanju ovog
fenomena.
Meutim, manje je jasno koliko je ovaj fenomen
konzistentan.
Perceptivni pragovi prepoznavanja ugroavajudih
rei indeks izbegavajudeg ponaanja u studijama
generalnosti perceptualne odbrane.

Kognitivno izbegavanje
(Byrne & Holcomb, 1962)

20 parova rei ujednaene prema duini, frekvenci,

poetnom slovu
Rei pripadaju ili neutralnoj ili pretedoj kategoriji.
Slaganje eksperata=0.91
Tahistopskopsko izlaganje razliita brzina.
Rekognicioni prag zavisi od pokuaja u kojem se
javilo prvo ispravno prepoznavanje.

Kognitivno izbegavanje
(Byrne & Holcomb, 1962)
Odbrambeni skor= 20 NM-20 UM.
Pozitivni skor= senzitizirajuda reakcija
Negativni skor = odbrambena reakcija

U ovim istraivanjima se pretpostavlja da pragovi

ne predstavljaju individualne razlike u
prepoznavanju bilo kog stimulusa na pretnju, ved
indeks odbrane.

Kognitivno izbegavanje
(Byrne & Holcomb, 1962)

Neophodno je pokazati da su individualni pragovi za

ugroavajude stimuluse razliiti od onih za neutralne
rei.
Split-half pouzdanost pragova=0
Iako su se eksperti veoma dobro sloili o tome ta su
ugroavajudi, a ta neutralni stimulusi, skorovi
ispitanika su bili potpuno nepouzdani.
Individue ne pokazuju konzistentnost u
perceptivnoj odbrani u pojavno slinim
ugroavajudim stimulusima.

Uslovljivost

Klasino uslovljavanje veoma vaan bazini proces u uenju.

Autori iz IR i oblasti uenja zainteresovani za prouavanje
uslovljivosti kao dimenzije linosti.
Nema dokaza o postojanju opteg faktora ili crte uslovljivost
u klasinom ili instrumentalnom uslovljavanju.
Korelacije razliitih mera i tipova uslovljavanja su 0.
Eysenck korelacije mera uslovljavanja zavise od specifinih
perifernih faktora (npr. znojne lezde u dlanovima) i kada se ti
izvori eliminiu, korelacije su i dalje pod uticajem situacionih
faktora (npr. sekvenca stimulusa, reim potkrepljenja, jaina
uslovne i bezuslovne drai itd.)
Nema dokaza o postojanju crte uslovljivosti

Milgramov eksperiment poslunosti autoritetu

Eksperimenti su obavljeni na Jejl univerzitetu, 60-ih godina XX veka.

Detaljno je razmatrao nalaze u Obedience to Authority: An Experimental

View

Merio je spremnost ispitanika da posluaju autoritet koji im je govorio da

rade neto to je u suprotnosti sa njihovom savedu.

Osnovno pitanje: Da li su Ajhman i njegovi sauesnici u Holokaustu imali

zajedniku nameru, s obzirom na ciljeve Holokausta? Odnosno, da li je bilo
zajednikog osedaja moralnosti?

Njegovi ogledi su ukazali na mogudnost da su sauesnici samo pratili

naredbe, uprkos sopstvenim moralnim ubeenjima.

Ogled je ponovljen vie puta, a rezultati su bili konzitentni, u razliitim

drutvima.

Milgramov eksperiment poslunosti autoritetu

T-teacher, L-learner, E-experimenter

Izvlae uloge iz eira.

Glumac (L), kae da je izvukao papir sa T uesnik je uvek T.

T i L su u izdvojenim sobama, ne vide se, ali mogu da komuniciraju.

U jednoj verziji ekpserimenta, E naglasi da L ima problem sa srcem.

T daje elektrookove L -T misli da daje prave elektrokove.

T dobija listu rei i ita parove rei L, a L daje odgovor pritiskom na taster.

Ako je odgovor pogrean elektrook koji se za svaki pogrean odgovor

poveava za 15V.
E postavi traku sa snimljenim jaucima za svaki nivo.
Nakon to voltaa dovoljno poraste, glumac poinje da udara u zid, da kuka,
cvili, da se ali na srce i na kraju prestaje da se uje.

U tom trenutku, mnogi su eleli da prestanu da uestvuju.

Neki su pitali za svrhu svega toga.

Veina je nastavila nakon to su dobili uveravanje da nee biti odgovorni.

Milgramov eksperiment poslunosti autoritetu

Ako poele da stanuinstrukcija:

Molimo vas, nastavite;

eksperiment zahteva da
nastavite;

nemate izbora, morate da

nastavite.

Ako ispitanik i dalje eli da prestane,

nakon svih verbalnih instrukcija,
eksperiment se prekida.

U suptrotnom, prekida se nakon to

glumac primi max 450V tri puta za
redom.

Pre eksperimenta, Milgram je

traio od psihologa da
predvide ponaanje 100
hipotetikih T.
Svi su verovali da de incidenca
onih koji de da idu do kraja biti
oko 1%.

Milgramov eksperiment poslunosti autoritetu

rezultati

65 % (26 od 40) je dalo maksimalni elektrook, ali je mnogima bilo neprijatno svi
su u nekom trenutku preispitivali svrhu, neki su rekli da de vratiti novac za uede u
eksperimentu itd.

Milgram 1974, "The Perils of Obedience":

Pravni i filozofski aspekti poslunosti su od ogromnog znaaja, ali veoma malo

govore o tome kako se vedina ljudi ponaa u konkretnim situacijama. Napravio
sam jednostavan eksperiment kako bih video koliko bola de proseni graanin
naneti drugoj osobi.....Ekstremna spremnost odraslih da posluaju autoritet je
kljuni nalaz studije i zahteva objanjenje....Proseni ljudi, koji samo rade svoj
posao, i koji nisu naroito hostilni po prirodi, mogu da postanu orue uasnog
desktruktivnog procesa. ta vie, ak i kada su destruktivni efekti njihovog rada
jasni, i kada su samo zamoljeni da izvode akcije koje nisu kompatibilne sa
fundamentalnim standardima moralnosti, relativno malo ljudi ima kapaciteta da
se suprotstavi autoritetu.

Kritika Waltera Michel-a

2.
CRTE NISU KORISNE U PREDIKCIJI
PONAANJA

INKREMENTALNA VALIDNOST

Inkrementalna validnost stupanj u kojem neka

metoda procene doprinosi objanjenju fenomena u
odnosu na neki drugi.
Npr. ako je 95% pacijenata u bolnici dijagnostikovano kao
sch, procena na osnovu testa koja ima tanost predikcije 80%
nije naroito korisna u odnosu na to da a priori svakog
pacijenta procenimo shizofrenim.
Npr. moe se pokazati da strukturisani intervju u situaciji
selekcije daje bolju predikciju uspeha na poslu u odnosu na
test sposobnosti.

Slaba inkrementalna predikcija sloenih metoda procene u

odnosu na jednostavne mere samoopisnog tipa

Peace Corp volonteri (Mishcel, 1965):

Procenjivan

je doprinos self-report procene u

predikciji njihovog uspeha u kasnijoj misiji u Nigeriji.
Procenjeni su na self-reportu, bordu za procenu, od
strane intervjuera i globalni rejting fakulteta
korelacija 0.72 (ujednaen utisak na procenjivae
tokom treninga).
Postignude na terenu mereno na est skala.
Self-reportovi su umereno korelirali sa kasnijim
rejtinzima koje su davali njihovi supervizori.
Optije i indirektne mere neznaajne korelacije
Skor sa intervjua i postignude na terenu -0.13

Slaba inkrementalna predikcija sloenih metoda procene u

odnosu na jednostavne mere samoopisnog tipa

Peterson, 1965: dva jednostavna samoopisa na 7stepenoj skali (prilagoenost i ekstraverzija) i 16PF
0.56 i 0.66.
Holland & Nichols, 1964:
15-itemska

ek lista preferencija aktivnosti

uspenost na koledu (prosena kros-validaciona
korelacija 0.37).
Linosni koncepti (super-ego, nezavisnost suenja,
ciljevi) i uspenost na koledu (prosena krosvalidaciona korelacija 0.31).

Slaba inkrementalna predikcija projektivnih mera

Potraga za informacijama u linosti je moda bila najveda u eri

dominantne upotrebe projektivnih tehnika.
Pretpostavka: linost se otkriva kroz indirektne bihejvioralne
znakove, reakcije na nedovoljno strukturisan materijal na
Rorarhovim mrljama, TAT-u, slobodnim asocijacijama itd.
Ekspert procenjuje rezultat i od njegove interpretativne
sposobnosti zavisi uspeh procene.
Vernon, 1964; Zubin, Eron & Schumer, 1965: mala inkrementalna
validnost projektivnih mera usled velikog broja metodolokih
problema (duina protokola, frekvenca odgovora, neodgovarajudi
uzorci, neodgovarajude kontrolne grupe itd. )

Slaba inkrementalna predikcija klinikih procena

Crow, 1957: Efekat klinikog treninga na efikasnost u proceni

skora na MMPI kod pacijenata, na osnovu snimljenog intervjua
sa njim
Eksperimentalna grupa: ekstenzivna instrukcija o odnosu
lekar-pacijent i sticanje iskustva kroz dui boravak sa
pacijentima.
Konrolna grupa: nema ekstenzivnog treninga.
Test interpersonalne percepcije primenjen na poetku,
sredinom i na kraju trening godine.
Eksperimentalna grupa je bila manje precizna od kontrolne
to su vie uzimali u obzir individualne razlike, to su bili manje
precizni u procenama.
Trening moe da umanji preciznost izotravanjem panje
posmatraa na individualne razlike.

Slab inkrementalni doprinos preko indikatora

prethodnog ponaanja (kriminalno ponaanje)

Ponaanje osobe u prolosti je najbolji prediktor bududeg ponaanja u

slinim situacijama.
Demografske varijable esto daju bolju procenu u odnosu na zakljuke o
neijoj linosti.
Studija uslovno kanjenih (Gough, Wenk & Rozynko, 1965):
Mere na MMPI i CPI preko bazinog indeksa oekivanja (kompozit 7
varijabli, frekvencija prethodnih dela, tip prekraja, uzrast prvog
izvrenja i sl.)
Razlika sredina izmeu prekrioca i neprekrioca 4.62 za indeks, a mere
MMPI daleko slabije najbolje: Pd (1.33) i Ma (1.44)
Na osnovu populacione incidence od 56% neprekrioca (base rate) 2800
tanih predvianja bi se napravilo ako bi se svi proglasili neprekriocima.
Na osnovu indeksa oekivanja predikcija bi bila uspena 2950 puta. Na
osnovu regresione jednaine sa indeksom oekivanja + CPI predvidelo bi se
tano u 3150 sluajeva.

Slab inkrementalni doprinos preko indikatora

prethodnog ponaanja (psihopatologija)

Lorei, 1967: Varijable koje najbolje predviaju

prilagoenost u zajednici i zapoljavanje
psihijatrijskih bolesnika
Odsustvo hospitalizacija dve i vie godina pre poslednje
hospitalizacije
Odsustvo problema sa alkoholom
Samoprocena onesposobljenosti niska
Pozitivnija evaluacija porodice

Slab inkrementalni doprinos preko indikatora

prethodnog ponaanja (psihopatologija)

Lasky et al, 1959:

Najbolji

prognostiki indeks prilagoenosti je prethodna

prilagoenost.
Korelacije od 0.33 do 0.61 su naene izmeu teine
pacijentovog bolnikog dosijea i razliitih problema
nakon otputanja (prosena r=0.52).
Npr. incidenca rehospitalizacije je korelirala 0.61 sa
teinom dosijea.

Kritika Waltera Michel-a

3.
CRTE I STANJA SU PRETENO
KONSTRUKTI OPSERVERA

KONSTRUISANE KONZISTENCIJE
1.

2.

3.

4.

5.

6.

Na osnovu subjektivnog doivljaja sopstvenog ponaanja kao

fundamentalno kongruentnog.
Konstantnost u fizikoj pojavi, dakle, izgledu, karakteristikama
govora i pokreta.
Sredinske regularnosti i socijalne uloge u kojima se osoba
uobiajeno srede utiu na utisak o doslednosti ponaanja.
Implicitne teorije linosti (uverenje da odreene crte uvek idu
zajedno).
Halo efekat (uklapanje svih naknadnih informacija o nekome u
prvi utisak).
Asimetrija u atribuciji uesnika i opservera (Jones & Nisbett,
1971), tj. fundamentalna greka atribucije (tendencija da
sopstveno ponaanje vie sagledavamo kao posledicu
sredinskih pritisaka, dok tue u vedoj meri objanjavamo
crtama ali samo kada su ishodi ponaanja nepovoljni, kada su
povoljni obratno vai).

KONSTRUISANE KONZISTENCIJE
7. Faktorske analize rating lista (npr. Normanova lista 20
linosnih skala procene) daju pet faktora i kada
procenjivai dobro poznaju procenjivane, ali i onda
kada imaju samo petnaestominutno poznanstvo u
kome verbalna komunikacija nije dozvoljena!
8. Faktorska analiza procena slinosti svih mogudih
parova termina sa gorepomenute liste dade pet
faktora. Ova konvergencija je, dakle, posledica
znaenja rei, a ne ogledalo stvarnosti! (DAndrade,
1965)

INTERAKCIONIZAM
(Magnusson, Endler, 1977).
1. Aktuelno ponaanje je funkcija kontinualnog procesa
multidirekcione interakcije ili feedbacka izmeu individue
i situacije.
2. Individua je intencionalni, aktivni pokreta tog
interakcionog procesa.
3. Kada je re o individui kao aspektu ove interakcije, onda
su kognitivni i motivacioni faktori sutinski determinatori
njenog ponaanja.
4. Kada je re o situaciji, psiholoko znaenje situacije za
individuu je najvaniji determiniudi faktor.

DVA TIPA VARIJABLI

(Magnusson & Endler, 1977)

a)

b)

c)

MEDIJACIONE (interveniude, hipotetiki konstrukti)

strukturalne varijable - npr, inteligencija, kognitivna
kompleksnost
varijable sadraja - situaciono determinisane ili uskladitene
informacije (npr. sadraj situacije koja uzrokuje anksioznost)
motivacione varijable pobuujude, usmeravajude sile u nekom
procesu (npr. vrednosti, potrebe, motivi).
REAKCIONE (bihejvioralne)
a) manifestna ponaanja,
b) skrivene reakcije (osedanja i sl.),
c) fizioloke reakcije i
d) "artificijelno" ponaanje ("test" ponaanje, igranje uloga i sl.).

Konzistencija linosti

Ne postoji jednoznanost ova dva tipa

konzistencije (konzistentnosti na medijacionom I
reakcionom nivou).
Anksioznost

na medijacionom nivou moe da dovede

do priljivosti ili povlaenja, u razliitim situacijama.
Nekonzistentnost reakcija moe biti spojiva sa
konzistencijom na medijacionom nivou (zbog naina
na koji medijacioni sistem selektuje, interpretira i
tretira informacije).

Konzistencija na reakcionom nivou

Moemo razlikovati tri moguda znaenja:

1.

2.

3.

Apsolutna konzistentnost - podrazumeva ispoljavanje

nekog oblika ponaanja uvek u istoj meri nezavisno od
situacije.
Relativna konzistentnost - podrazumeva zadravanje ranga
individue u grupi s obzirom na dato ponaanje kroz razliite
situacije.
Koherentnost - podrazumeva da su individualni sklopovi
stabilnog i promenljivog ponaanja u razliitim situacijama
karakteristini za date individue i da mogu biti smisleno
interpretirani unutar interakcionistikog modela.

Koherentno ponaanje je razumljivo i

predvidljivo ukoliko:
a)

b)

c)

znamo kako individua interpretira odreenu

situaciju u kojoj se ponaanje posmatra ili
predvia,
znamo kako osoba uobiajeno reaguje u
situacijama koje se interpretiraju na slian nain, i
kada imamo teoriju koja dovodi u vezu ta dva
faktora.
Potrebno je imati neka znanja o situaciji da bi
predvianje ponaanja moglo da se napravi.

KOHERENTNO PONAANJE

TIPOVI INTERAKCIJE

Mehanicistika (statistika) interakcija glavnih faktora

situacije, linosti i tipova reakcije unutar matrice podataka.
Podrazumeva razlikovanje nezavisnih i zavisnih varijabli i
pretpostavku o aditivnom, linearnom odnosu izmeu
situacije i faktora linosti.
Dinamika interakcija linosnih medijacionih varijabli,
reakcionih i situacionih varijabli sa ciljem da se opie i objasni
proces kojim se ponaanje individua razvija i odrava.
Naglaava se interakcija procesa u kojem su osoba i situacija
u povezanoj (prepletenoj) strukturi.

Mehanicistiko znaenje interakcije

Rang individue se menja u

razliitim situacijama za
specifine tipove reagovanja
LINOST X SITUACIJA:

Visoki i niski na Neurotizmu u

situaciji pretnje egu i situacije
pretnje fizikom boli

25
20

NIZAK
NEUROT.

15

VISOK
NEUROT.

10
5
0
EGOPRETNJA

FIZICKA BOL

Mehanicistiko znaenje interakcije

Rang individue se menja za

razliite tipove reakcija unutar
specifine situacije
LINOST X TIP REAKCIJE

25
20
NIZAK
NEUROT.

15

Visoki i niski na Neurotizmu na 10

dve mere situacionog anksioznog 5
0
reagovanja (rezultati na upitniku
STAI i brzina otkucaja srca)

VISOK
NEUROT.

STAI

PULS

Mehanicistiko znaenje interakcije

Rang situacija se menja kod

razliitih tipova reakcija za
specifinu individuu
SITUACIJA X TIP REAKCIJE

Dva tipa anksioznog reagovanja

(rezultati na upitniku STAI i brzina
otkucaja srca) u situaciji pretnje
egu i situaciji pretnje fizikom boli

16
14
12
10
8
6
4
2
0

PULS
STAI

EGO-PRETNJA

FIZICKA BOL

Mehanicistiko znaenje interakcije

Trosmerna interakcija individua,

reakcija, situacija

25

LINOST X TIP REAKCIJE X SITUACIJA

15

NIZAK
NEUROT

10

VISOK
NEUROT

Visoki i niski na Neurotizmu na dva tipa

anksioznog reagovanja (1. slika upitnik
STAI, 2. slika PULS) u situaciji pretnje
egu i situaciji pretnje fizikom boli

20

5
0
EGOPRETNJA

FIZICKA
BOL

25
20

NIZAK
NEUROT.

15

VISOK
NEUROT.

10
5
0
EGOPRETNJA

FIZICKA BOL

Znaaj pristupa komponenti varijanse

Koristan je da se formuliu adekvatniji modeli

merenja u oblasti linosti.
Ipak, zastupa se mehanicistiki model oveka to
nije adekvatno za studije o dinamikoj interakciji
(interakcioni model ponaanja).

DINAMIKA INTERAKCIJA
1.

2.

Unutar-situaciona interakcija - kada pored postojanja uticaja

situacije na pojedinevo ponaanje postoji povratan uticaj
tog ponaanja na promenu nekih situacionih okolnosti koje,
opet, povratno modifikuju ponaanje pojedinca.
Kros-situaciona (temporalna) interakcija situacije i individue
podrazumeva temporalnu restrikciju mogudih situacija u
kojima de se individua nadi (npr. birajudi odreeni tip posla i
karijere, osoba suava opseg situacija u kojima se moe
nadi).

Michel tvrdi da ova injenica objanjava opti utisak da je

ponaanje individue stabilno u razliitim situacijama.

SOCIJALNO-KOGNITIVNI KONSTRUKTI

Umesto orijentacije na iroke crte koje individua

poseduje naglasak je na tome ta individua radi u
odreenim okolnostima.
Naglasak je na od-situacije-zavisnim, lokalnim,
kontingentnim i specifinim karakterizacijama osoba
u kontekstu umesto od-konteksta-slobodnih crta.
Naglasak je na psiholokim medijacionim procesima
koji stoje u osnovi individualnih razlika u ponaanju.

Kompetencije

Naglasak je na konstruktivnom, aktivnom nainu na

koji se informacije prikupljaju, kategorizuju i
transformiu.
Naglasak je na kognitivnim aktivnostima, jer se
pokazalo da kognitivne varijable imaju mnogo bolju
vremensku i kros-situacionu stabilnost, kao i uticaj na
socijalno ponaanje i razvoj nego vedina konstrukata
linosti i motivacije tradicionalne psihologije linosti.

Personalni konstrukti i enkodujude strategije

Nain na koji posmatra enkoduje i kategorizuje

informacije iz stimulusnih inputa da bi formirao
socijalne i personalne konstrukte, kao i teorije o sebi,
drugima i svetu.
Sheme, standardi, skriptovi, templejti, planovi,
prototipi, self-koncept kao mentalne strukture
medijatori uticaja socijalnog iskustva, tj. kao strukture
koje selektivno upravljaju procesiranjem informacija.
Ove strukture utiudi na selektivnu panju,
interpretaciju i kategorizaciju stimulusa i dogaaja
supstantivno menjaju njihov uticaj i smisao.

Oekivanja (Ako-onda oekivanja o posledicama

ponaanja)

Ova oekivanja utiu na selekciju odreenog ponaanja iz

mnotva potencijalno mogudih ponaajnih realizacija. Ona
predstavljaju medijatore nivoa do koga je ponaanje krossituaciono konzistentno ili diskriminativno.
Upravo zato to se neko ponaanje u nekim situacijama
nagrauje, a u nekima ne, razvijaju se visoko specifina
oekivanja koja utiu na to da se snize kros-situacione
korelacije nekih ponaajnih obrazaca.
Pored oekivanja o posledicama ponaanja postoje i oekivanja
o sopstvenoj efikasnosti (samo-efikasnost). Ona se odnose na
ubeenost individua u to da mogu neto uraditi u odreenoj
situaciji.
Michel: mnoge studije pokazuju da postoji jaka veza izmeu
percepcije sopstvene efikasnosti i sposobnosti da se osoba
ponaa stvarno kompetentno.

Subjektivne vrednosti, preferencije i ciljevi

Subjektivna vrednost posledica ponaanja je

takoe bitna za izbor nekog ponaanja u datoj
situaciji za individuu.
injenica o visokoj stabilnosti mera linih
vrednosti, ciljeva i interesovanja ak i u dugim
vremenskim periodima, ini ove varijable naroito
obedavajudim jedinicama psihologije linosti.

Samo-reguliudi sistem

Ukljuuje mnoge komponente koje utiu na to kako

se dugotrajni sklopovi cilju usmerenog ponaanja
planiraju, generiu i odravaju u promenljivoj sredini.
Individue kontroliu i upravljaju sopstveno ponaanje
u pravcu odloenih ciljeva. One to ine putem samonametnutih ciljeva i standarda, putem selfmonitoringa, samo-evaluacije i samo-produkovanih
konsekvenci.

PRIMER SAMOREGULIUDEG SISTEMA:

PARADIGMA ODLAGANJA POTKREPLJENJA

Ako su ljudi voeni impulsima i principom

zadovoljstva, na koji nain kontroliu akcije i
emocije?
Primer: malo dete se nalazi pred nekim privlanim
objektom (npr. slatki) koji eli.
Dilema:

ekaj dok se ne vrati eksperimentator i donese

ti 2 slatkia ili pritisni zvonce i eksperimentator de se
vratiti odmah ali de dobiti 1 slatki.

VRUDE I HLADNO PROCESIRANJE

(Metcalfe & Mischel, 1999)

HLADNI KOGNITIVNI SISTEM, ZNAM SISTEM,

KOGNITIVAN, KOMPLEKSAN, SPOR REFLEKTIVAN
(kompleksne spaciotemporalne i epizodike
reprezentacije).
VRUDI EMOCIONALNI SISTEM, IDI SISTEM,
EMOCIONALAN, JEDNOSTAVAN, BRZ REFLEKSAN
(brzo emocionalno procesiranje i reagovanje na
bezuslovne i uslovne drai).

Dinamika vrudeg i hladnog procesiranja

Vrud i hladan sistem imaju razliite karakteristike,

kvalitete, razliite veze, vode razliitim odgovorima.
Vrudi vorovi su fragmenti osedanja koji imaju direktne
outpute na motorne prii ili bei programe.
Hladni vorovi su verbalne ili neverbalne deskripcije,
stavovi, iskazi, komentari, dakle refleksije, a ne
refleksi.
Vrudi vorovi imaju slabije interne konekcije, hladni
imaju bogate, ali postoji i konekcija izmeu vrudih i
hladnih vorova.

U odlaganju manjih pokrepljenja radi dobijanja

kasnijih moe se istrajati ukoliko se panja usmeri
sa gratifikujudih aspekata predmeta uz pomod
razliitih distraktora.

Objekat elje prisutan (vidljiv)

Ako dete eli 2 slatkia, da

bi odloilo potkrepljenje,
neophodno je da doe do
mentalne aktivnosti, to de
da skrene aktivaciju sa
vrudeg stimulusa.
To je teko za dete kada
mu je slatki vrude
prikazan u fokusu panje
i prisutan.
Proseno vreme odlaganja
1 minut.

Objekat elje pokriven (eksterna strategija), ili panja

alocirana na druge objekte u sobi (interna strategija)

75% dece je uspelo da izdri 15 minuta kada slatki nisu mogli direktno da
vide.

Fiziki prisutni distraktori koji aktiviraju irelevantne vrude

ili hladne mree (eksterna strategija), ili se samo
intenzivno misli o njima (interna strategija)

Spoljna distrakcija koja aktivira irelevantne vrude take je

podjednako efektivna za uklanjanje ekscitacije sa vrude
take koja je vezana za odgovor koji osoba eli da
inhibira.

Aktivacija je podeljena, impulsivna (IDI) reakcija je

oslabljena i osoba moe due da izdri.
Vie od 50 % u stanju da odloi potkrepljenje.

Situacija je identina prethodnoj, ali je u ovom

sluaju aktivacija interno generisana i nije
prisutan spoljni distraktor.
Interna aktivacija irelevantnih vruih vorova
omoguava skretanje znaajne koliine
kognitivno-afektivne energije i slui kao efikasan
distraktor.
Proseno su bili u stanju da saekaju 12 minuta.

Sabotaa odlaganja gratifikacije pominjanjem

objekta elje

Mislite na igranje sa
lutkama (a ne na
slatkie)!
Kontra-primovanje je
praeno poveanom
aktivacijom vrueg
vora.

Hladni aspekti poeljnog objekta pristuni (eksterna

strategija), ili se samo zamiljaju (interna strategija)

Deci su izloene slike koje naglaavaju

neapetitivne aspekte stimulusa, koji
aktiviraju hladne vorove i facilitiraju
napore za kontrolom.
Proseno su ekali 9 minuta.

ak i kada su bili izloeni pravim

nagradama, ekali su proseno 18
minuta ukoliko su zamiljali da su slike a
ne stvarne nagrade.
Kada su slike transformisali u prave
objekte, odlaganje je bilo znatno
skradeno.

Kako raste kognitivna zrelost, vedina ljudi uspeva

da kognitivno transformie i apstrahuje eljene ali
odloene gratifikacije fokusirajudi se na njihove
nepobuujude ili simbolike karakteristike, umesto
na vrude, konzumatorne, to olakava samokontrolu.

Deca koja biraju odloene, vrednije

nagrade:

Vie orijentisana na bududnost

Imaju vedu motivaciju za postignudem
Vie im se veruje i vie su socijalno odgovorna
Bistrija su i zrelija
U stanju su da odolevaju iskuenjima i pokazuju manji nivo
nekontrolisane impulsivnosti
Vano: znanje o procesima samokontrole, spontana upotreba
efektivnih strategija odlaganja i duina odlaganja koreliraju
meusobno ak i kad je verbalna inteligencija kontrolisana
Oni koji su u stanju da odloe nagradu spontano koriste strategije
koje to omogudavaju.

Postoji evidencija o kros-situacionoj diskriminativnosti ovog

ponaanja i o njegovoj temporalnoj stabilnosti.

SAMOREGULIUDI SISTEM: PARADIGMA

ODVEZIVANJA MORALNE SAMOREGULATIVNE AGENSNOSTI
Agensan: intencionalan,

tj. onaj koji selekcionie,

konstruie, regulie sopstvenu aktivnost da bi postigao
odreene ciljeve.

MEHANIZMI KROZ KOJIH SE MORALNE SAMO-SANKCIJE SELEKTIVNO AKTIVIRAJU ILI

DEZAKTIVIRAJU TOKOM SAMO-REGULIUDEG PROCESA (BANDURA, 2000)

MORALNO
OPRAVDANJE
PALIJATIVNE
KOMPARACIJE
EUFEMISTIKO
OZNAAVANJE

DESTRUKTIVNO
PONAANJE

PREUSMERENJE ODGOVORNOSTI
DIFUZIJA ODGOVORNOSTI

MINIMIZIRANJE,
IGNORISANJE ILI
MISKONSTRUISANJE
KONSEKVENCI

DESTRUKTIVNI EFEKTI

DEHUMANIZACIJA
ATRIBUCIJA KRIVICE

RTVA

ILUSTRACIJA: "Wannsee-Konferenz