SKRIPTA VERZIJA JESEN 2007 DRUGI Deo PDF

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.
RADNA VERZIJA PRIRUCNIKA ZA VEBE IZ PSIHOLOGIJE

INDIVIDUALNIH RAZLIKA
(VER. JESEN 2007, DRUGI DEO)
III NEKI KONSTRUKTI LICNOSTI, NJIHOVE OPERACIONALIZACIJE I

EMPIRIJSKO SVEDOCANSTVO U PRILOG EGZISTENCIJE OSOBINA
KOJE SE NJIMA POSTULIRAJU
BAZICNE KONATIVNE DIMENZIJE (CRTE TEMPERAMENTA)
DOPRINOS J.P. GILFORDA
Faktori temperamenta, smatra Guilford, pokrivaju tri velike grupe dispozicija, grupe
odredene s obzirom na sferu ponaanja na koju se mogu primeniti. Jedna grupa tih dispozicija je
u osnovi ponaanja uopte, druga je u osnovi emocionalnih reakcija, a treca u osnovi drutvenog
ponaanja. Tako se temperamentalne crte mogu svrstati u tri velike grupe: opte, emocionalne i
socijalne. Unutar svake od ovih velikih grupa moguce je izdvojiti subkategorije i to u odnosu na
ono to Gilford naziva tip dimenzije (pozitivno-negativno; responzivnost-nerespoznivnost;
aktivnost-pasivnost; kontrola-odsustvo kontrole i objektivnost-egocentricnost). Ukrtanjem tipa
dimenzije i domena manifestovanog ponaanja dobija se matrica tzv. temperamentalnih faktora.
Ove temperamentalne faktore Gilford smatra primarnim crtama temperamenta.
TABELA : Matrica temperamentalnih faktora
TIP DIMENZIJE
SFERA PONAANJA
OPTA
EMOCIONALNA
SOCIJALNA
POZITIVNONEGATIVNO
Samopouzdanje naspram
inferiornosti (I)
Raspoloenost naspram
potitenosti (D) (E=D+C)
Sklon usponu naspram

bojaljivosti (A)
RESPONZIVNONERESPONZIVNO
ustrina naspram
klonulosti (G)
Zrelost naspram
nezrelosti
Drutvenost naspram
samodovoljnosti (S)
AKTIVNO- PASIVNO
Impulsivnost naspram
promiljenosti
Nervoza naspram
staloenosti (N)
Socijalna inicijativa
naspram socijalne
pasivnosti (S)
KONTROLISANONEKONTROLISANO
Uzdrljivost naspram
ratimije (bezbrinost i
nepromiljenost) (R)
Stabilnost naspram
cikloidne dispozicije (C)
(E=D+C)
Prijateljska nastrojenost
spram hostilnosti (F)
OBJEKTIVNOEGOCENTRICNO
Objektivnost naspram
hipersenzitivnosti (O)
Uravnoteenost naspram
smetenosti
Trpeljivost naspram
kritizerstva (P)
Svaki od ovih faktora je precizno opisan i operacionalizovan. Gilford je razvio cetiri

inventara za merenje ovih primarnih crta, od kojih je najvaniji GZTS (Guilford-Zimmerman
temperement survey).
GILFORD - ZIMERMANOV PREGLED TEMPERAMENTA

GZTS spada u kategoriju inventara zasnovanih na samoizvetavanju, na osnovu kojeg se
pokuava da se donesu kvantitativni zakljucci koji se odnose na crte licnosti pojedinaca koji
odgovaraju na pitanja o sebi. Ovakvi se instrumenti mogu smatrati standardizovanim, kvaziimpersonalnim intervjuima. Potekli su od R.S. Vudvorta (Woodworth), kada je predloio da se
na ovaj nacin prikupe masovni psihijatrijski intervjui u vojne svrhe.
GZTS se zasniva na dugogodinjem istraivanju koje je najpre pokualo da faktorskom

analizom odredi dimenzije licnosti obuhvacene Jungovim konstruktom ekstroverzijeintroverzije, a zatim proireno po obuhvatnosti da ukljuci i neuroticne dispozicije, npr. U
konacnoj verziji svaka od 10 crta zastupljena je sa 30 ajtema. Eksperimentalnim istraivanjem
ustanovljeno je da subjekti preferiraju jednostavne deklarativne tvrdnje, sa zamenicima u
drugom licu. Subjekti su pokazali preferencije i za tri vrste odgovora "da", "ne" i "?". Takodje je
vreno istraivanje da se obe vrste odgovora postave u podjednako favorizujuce situacije, kako
bi se izbeglo preteno davanje odgovora "da" odnosno "ne" tipa.
Da bi se izbeglo davanje socijalno poeljnih ili odbrambenih odgovora, primenjeno je
nekoliko taktika. Uloen je napor da izvesne tvrdnje koje zvuce patoloki intonirane budu manje
samopotcenjujuce po subjekta, pa cak i da se ucine privlacne za one koji bi na njih inace
negativno odgovorili. Koricene su i neke stavke projektivnog tipa. Imajuci na umu da sve
preduzete mere ne mogu da odstrane sve elemente falsifikovanja odgovora od strane subjekata,
izradjene su i Dejkobs-laf (Jacobs-Schlaff) skale falsifikovanja. Postoje skorovi kada elimo
da otkrijemo: (1) krupno falsifikovanje (svesno neposredno varanje u odgovorima); (2) suptilno
falsifikovanje (nesvesno iskrivljenje); i (3) nebriljivo odstupanje (nedosledno, "arajuce"
odgovaranje na ajteme). Kada ovi kvalifikujuci skorovi za subjekta nisu ekstremni, istraivac
moe biti relativno siguran da skorovi dobijeni za crte koje meri GZTS prilicno dobro prikazuju
status subjekta.
Crte
Ovde su date crte prvoga reda.
Crte koje meri "GilfordCimermanov pregled temperamenta" su slede ce:
G-Opta aktivnost naspram sporosti i nedostaka energije.
R-Uzdranost odnosno ozbiljnost naspram aritmije i impulsivnosti.
A-Sklonost ka usponu i socijalna smelost naspram submisivnosti i plaljivosti.
S-Socijabilnost i socijalni interes naspram povucenosti i stidljivosti.
E-Emocionalna stabilnost i optimizam naspram nestabilnosti i depresije.
O-Objektivnost naspram subjektivnosti i hipersenzitivnosti.
F-Prijateljska nastrojenost i prijaznost u ophodjenju naspram neprijateljstva i
ratobornosti.
T-Sklonost razmiljanju odnosno refleksivnost naspram nereflektivnosti.
P-Sklonost dobrim meduljudskom odnosima i kooperativnost naspram kriticnosti i
netrpeljivosti.
M-Maskulinost interesovanja i osecanja naspram femininosti.
Crta M stoji ovde po strani od ostalih crta u ovom instrumentu. Ona i nije dimenzija kao
druge vec pre reprezentacija probranog konglomerata razlicitih polnih razlika. Njen skor ne
korelira uvek visoko sa MF skalama drugih instrumenata, kao to uostalom takve skale i inace
ne koreliraju visoko medjusobno. Kada se ukljuci u faktorsku analizu sa pripadnocu polu kao
varijablom, M biva dosledno zasicena njome, a M skor sa visokom tacnocu razlikuje mukarce
od ena.
Pouzdanost
Skorovi na ovim skalama pokazuju prilicnu konzistenciju za pojedince tokom vremena

(test-retest pouzdanost), kao i unutranju konzistentnost (pouzdanost metodom polovina).
Pouzdanost skala GZTS inventara se krece od .75 do .87 (split-half).
Valjanost
Psihometrijska zavisnost jednog testovnog instrumenta zavisi od njegove konstrukcione
validnosti (koliko dobro njegovi skorovi predstavljaju status pojedinaca na definisanim
psiholokim crtama) i od njegove prediktivne valjanosti (koliko dobro takvi skorovi ukazuju na
neko ponaanje). Posle 25 godina iroke upotrebe GZST u razlicitim kontekstima, postoji
dovoljno dokaza o obema vrstama validnosti (bibliografi ja u tom smislu sadri oko 500 stavki).
13 skala originalnih instrumenata pokazuje osrednje korelacije sa samo-rejtingovanjem i
rejtiznima drugih.
Indirektna evidencija validnosti je dobijena iz studije koja se bavila efektima gladovanja.
Posle 24 dana drasticne dijete, ljudi su dobijali vece skorove na depresiji i nervozi, nie skorove
na socijabilnosti, emocionalnoj stabilnosti, usponu, samopouzdanju i optoj aktivnosti, to je
bilo praceno i u ponaanju vidljivim simptomima. Nije bilo promena u ratimiji i makulinosti, to
je pomalo cudno, s obzirom na drsticnu redukciju sekdualnog nagona. Ovo moe da znaci da se
indikatori maskulinosti mogu pripisati vie socijalnom ucenju nego biolokim odredenjima.
Skor ratimije izgleda da je imun na produene organske promene kao to je gladovanje.
Mada GZTS nije namenjen tome da diskriminie normalne od abnormalnih, niti tome da
pomogne u postavljanju dijagnoza patolokih grupa, ima dosta indikatora koji ukazuju da bi ovaj
instrument mogao biti od koristi i u tom smislu. Tako je otkriveno da su psihotici manje
socijabilni i manje reflektivni. Neurotike karakterie depresija, emocionalna nestabilnost i niska
ratimija. Delinkventi i psihopati su visoki na ratimiji, a izofreni i organski oboleli pojedinci su
niski na socijabilnosti. Sugestija da postoji povezanost izmedu skora na D(depresiji) i
C(cikloidnosti) s jedne, i neuroticnih tendencija, sa druge strane, potkrepljena je korelacijom
sume ovih dveju skala i MMQ od .88. Skor na skali E(emocionalna stabilnost) takode korelira sa
Berreutovim skorom na neurotskim tendencijama (r=.80). Mada se ovakve i slicne povezanosti
dobijaju, Gilford je veoma oprezan kada je rec o opisu klinickih grupa na skalama namenjenim
merenju crta licnosti zdravih, normalnih pojedinaca. On se slae sa tim da ima mnogo vie
opravdanja procenjivati klinicke grupe inventarima namenjenim merenju licnosti zdravih ljudi
nego obratno, no, smatra da patologija ukljucuje uvek neto vie nego to je to moguce izraziti
skorovima instrumenta tipa GZTS. Gilford navodi istraivanja koja su pokazala da faktori S, D,
C, R, M i N imaju znacajnu diskriminativnu snagu u razlikovanju 10 nozolokih grupa. Stoga
oprezno zakljucuje da se "iz tih nalaza izgleda da se sindromski tipovi koji karakteriu patoloke
grupe mogu opisati delom u terminima specificnih sloajeva skorova takvih inventara"
(Guilford, 1959).
Drugi zanimljiv izvor informacija o validnosti potice iz poredenja vokacionih grupa u
terminim skorova na ovom inventaru. Tako npr. bibliotekari su niski na samopouzdanju, uspinu
i optoj aktivnosti. Medicinske sestre su socijabilnije, emotivno stabilnije, prijateljski nastrojene
i vie maskuline od vecine kolaraca. Razvojni inenjeri i inenjeri istraivaci su nii na usponu,
socijabilnosti i prijateljskoj nastrojenosti. Ucitelji su vie uzdrani, emocionalno stabilni,
objektivni, prijateljski nastrojeni i tolerantni, ali nii na optoj aktivnosti i usponu.
Postoje i informacije o prediktivnoj valjanosti skala GZTS. Tako npr. korelacije skala R,
T i F sa ocenama na koledu su (redom) .42, .34 i .25.
U podrucju industrijske psihologije nadeno je da uspeh poslovoda korelira sa skorovima
na crtama O(objektivnost), Ag(slaganje) i Co(kooperativnost). Zanimljivo je da je nadeno
nekoliko kurvilinearnih relacija izmedu kriterijuma uspenosti i skorova na GZTS. U
istraivanju sa rukovodiocima utvdeno je da su oni socijabilniji, bolje emocionalno prilagodeni,

smaopouzdaniji, kooperativniji i tolerantniji. Iste osobine su izraenije kod onih koji su
procenjeni kao uspeniji.
Nadeno je da su studenti sa koleda vii na A, S, E, O, P i M nego osobe nieg
obrazovnog statusa.
Primeceno je da se javljaju izvesne sistematicne promene zavisno od uzrasta. Tako, na
primer, uzdranost se povecava sa uzrastom, dok klaster socijalne aktivnosti (Sklonost ka
usponu, Socijabilnost i Opta aktivnost) pokazuju tendenciju opadanja.
Klaster emocionalnog zdravlja (emocionalna stabilnost, objektivnost, Prijateljska
nastrojenost i Licni odnosi) obicno pokazuje povecanje, mada ovde postoje oprecni dokazi.
Polne razlike su se javile u vezi sa odredjenim crtama, pored jako izraene razlike na
Muevnosti, o cemu je vec bilo reci. Mukarci obicno imaju vece bodove na Sklonosti ka
usponu i nie na Prijateljskoj nastrojenosti nego ene. Postoje izvesni nalazi koji govore da su
ene u proseku vie na Uzdranosti i Socijabilnosti.
Studije veza izmedju GZTS-a i inteligencije, kao i drugih sposobnosti pokazale su niske
ali pozitivne veze sa gotovo svim crtama. Narocito sa Maskulinocu i Uzdranocu, a prilicno
dosledno negativne sa Socijabilnocu. Po svoj prilici da su dobijene veze vie funkcija
energicnih, uzdranih, emocionalno zdravih i izdrljivih ispitanika da postignu rezultate u
vremenski ogranicenim testovima nego stvarne veze izmedju temperamenta i inteligencije.
Medjutim, kada se varijabla inteligencije dri konstantnom, bodovi na Uzdranosti i Sklonosti
raz miljanju pokazuju pozitivne veze sa takvim kriterijumima kao to su prosecna ocena u
koledu, dok skala Socijabilnosti pokazuje dosledno negativnu vezu sa istim kriterijumima.
Rezultati studija ucenja potkrepljuju zakljucak o korisnosti Uzdranosti kao pozitivnog cinioca
efikasnog studiranja.
Kada je GZST bio koricen u vezi sa testovima interesovanja odnosno vrednosti,
najdosledniji dobijeni nalazi bili su oni da je Maskulinost povezana sa interesovanjima za ona
zanimanja odnosno aktivnosti koje su u naem drutvu najvie i povezana sa odredjenom
polnom pripadnocu. Opte uzev, ove se crte temperamenta ne poklapaju sa crtama interesa
odnosno vrednosti, izuzev sa onima koje izraavaju interesovanje za zanimanja u okviru kojih
postoje mnogi socijalni kontakti; takvi subjekti obicno imaju vece skorove na Socijabilnosti, dok
oni koji tu imaju niske skorove obicno preferiraju zanimanja u kojima nema mnogo socijalnih
kontakata. Osim toga, oni koji su zainteresovani za zanimanja koja naglaavaju analiticko
miljenje imaju obicno vie skorove na Sklonosti razmiljanju.
OPERACIONALIZACIJA FAKTORA
Broj ajtema:
G-Opta aktivnost
Brz ritam u obavljanju aktivnosti vs Sporost i promiljenost 6
Energija, vitalnost vs Sklonost zamaranju 6
Neprestana pokretljivost vs Zaustavljanje za predah 4
Produktivnost,efikasnost vs Niska produktivnost,neefikasnot 4
Sklonost brzini vs Sklonost sporijem ritmu 3
Uurbanost vs Usporenost 2
Brzina delanja vs Sporost stupanja u akciju 2
Entuzijazam, ivahnost 2
R-Uzdranost
Ozbiljnost 8
Bezbrinost,"lakocemo" orijetacija 5
Promiljenost vs Impulsivnost 5
Ljubav prema uzbudjenjima 5

Istrajan napor 3
Samokontrola 3
A-Sklonost ka usponu
Samoodbrana vs Submisivnost 9
Navike vodje vs Navike sledjenja 7
Razgovara sa pojedincima vs Oklevanje da se stupi u razgovor 5
Javno govorenje vs Oklevanje da se govori 2
Ubedjivanje drugih 2
Spremnost da se bude upadljiv vs Izbegavanje upadljivosti 2
Blefiranje 2
S-Socijabilnost
Ima puno prijatelja i poznanika vs Ima malo prijatelja i poznanika 9
Stupa u razgovore vs Uzdraava se od razgovora 6
Voli drutvene aktivnosti vs Ne voli drutvene aktivnosti 5
Trai drutvene kontakte vs Izbegava drutvene kontakte 5
Stidljivost 3
Tei da bude u "svetlu reflektora"vs Izbegava "svetlost reflektora" 2
E-Emocionalna stabilnost
Ujednacenost raspoloenja, Promenljivost raspoloenja, interesovanja,energije,itd vs interesovanja, energije,itd. 7
Optimizam,veselost vs Pesimizam, neraspoloenje 7
Perseverativnost ideja i raspoloenja 6
Sanjarenje 3
Uravnoteenost vs Sklonost uzbudjivanju 2
Osecanje dobrog zdravlja vs Osecanje rdjavog zdravlja 2
Osecanje krivice,usamljenosti ili zabrinutosti 3
O-Objektivnost
Tvrdokoran ('nesentimentalan') vs Hipersenzitivan 10
Egoizam,egocentricnost 8
Sumnjicavost,uobraava da su drugi neprijateljski raspoloeni prema njemu 6
Ima ideje odnosa 4
Zapada u nevolje 2
F-Prijateljska nastrojenost
Tolerancija neprijateljskih istupa vs Ratobornost,spremnost na borbu 9 Neprijateljstvo,otpor 7
elja za dominacijom 5
Prihvatanje dominacije vs Otpor dominaciji 5
Potovanje drugih vs Prezir prema drugima 2
T- Sklonost razmiljanju
Reflektivnost,meditativnost 8
Opaanje ponaanja drugih 6
Zainteresovanost za razmiljanje vs Interes za spoljne aktivnosti 5
Sklonost filozofiranju 4
Posmatranje sebe 4
Mentalna ustrojenost vs Mentalna smetenost 3
P-Licni odnosi
Tolerancija ljudi vs Hiperkriticnost prema ljudima;navika da se drugima trae mane 13 Vera u drutvene ustanove
vs Kriticka nastrojenost prema ustanovama 8
Sumnjicavost prema drugima 6
Samosaaljenje 3
M-Maskulinost
Interes za maskuline aktivnosti i Interes za feminine aktivnosti i zanimanja vs zanimanja 7
Nije lako gadljiv vs Lako je gadljiv 5

Prekaljen ('tvrd') vs Saosecajan 4
Otporan na strahove vs Straljiv 3
Romanticna interesovanja 3
Kocenje emocionalnog izraavanja vs Emocionalna izraajnost 3
Slabo interesovanje za odecu i Izraeno interesovanje za odecu i modu vs modu 2 Gadljivost na gamad 2
Broj ajtema govori o relativnoj vanosti svakog kvaliteta u ukupnom skoru. Visok skor odraava pozitivne
a nizak skor negativne kvalitete. Krajnje visoki skorovi ne izraavaju uvek prilagodjenost, ali krajnje niski su po svoj
prilici znak problema. N-ovi su za sve crte onakvi kakvi su navedeni u tabeli, osim za crtu T, za koju je N = 116, 136
i 252.
Uzorak su sacinjavali studenti i studentkinje Univerziteta June Kalifornije, osim za T crtu, koja je u
Upitnik ukljucena naknadno. Uzrast ispitanika se kretao u rasponu od 18 do 30 godina, tako da je prosecna starost
bila 23 godine. Konacna verzija Upitnika, zajedno sa T skalom, data je grupi starijih srednjokolaca i njihovim
roditeljima. Ustanovljeno je da nema znacajnih razlika u aritmetickim sredinama izmedju roditelja (ciji se uzrast
kretao u rasponu od 37 do 62 godine) i njihove dece, tako da su kombinovane u svrhu postizanja normi. Malo je
verovatno da bi se uzrasne grupe koje se krecu u ovom rasponu razlikovale od ova dva ekstrema u pogledu T skora.
Podaci iz tabele normi pokazuju da nema znacajnijih razlika izmedju mukaraca i ena u pogledu crta, osim za crtu
M, to se i moglo ocekivati. S tim to su mukarci neto vie skloni usponu i manje su prijateljski nastrojeni odnosno
manje socijabilni.
KLINICKA INTERPRETACIJA SKALA

"GILFORD-CIMERMANOVOG PREGLEDA TEMPERAMENTA"
G SKALA (Opta aktivnost)
VISOK bod na ovoj dimenziji ukazuje na jak nagon, energiju i aktivnost. Ukoliko je pracen odgovarajucim
dimenzijama, onda je to povoljno po subjekta; ukoliko nije, onda je sloaj nepovoljan. Visoka aktivnost ima opti
efekat preuvelicavanja izgleda drugih dimenzija. Po mnogo cemu, ova dimenzija ima ulogu katalizatora. Ukoliko
neki pojedinac ima sklonost ka dominaciji, visok skor na G ce njegovu tenju uciniti ociglednijom. Ukoliko je visok
na T-u, G skor ce njegovo planiranje i razmiljanje uciniti efikasnijim u otvorenoj akciji. Visoko G ce, dakle, spreciti
da visoko T bude suvie introvertan, povucen, nekoristan, sklon praznom filozofiranju.
VEOMA VISOK bod moe da ukae na manicno ponaanje, u okviru koga je puno nasumicne aktivnosti i
stracene energije.
NIZAK bod moe da pojaca nizak S, nizak A, ili visok F.
VEOMA NIZAK BOD moe da ukae na hipotiroideu, anemiju ili neke druge fizicke uzroke neaktivnosti.
R SKALA (Uzdranost)
VISOK bod ukazuje na suvie suspregnutu osobu, moda preozbiljnu, dok NIZAK bod ukazuje na suvie
neozbiljnu i neodgovornu osobu. Poeljno je da skor bude vie ka visokom (mada ne preterano) ekstremu.
Moguce je da mnogo uzdranosti, praceno veoma visokim skorom na G skali, znaci unutranji konflikt i
posledicnu opasnost po mentalno zdravlje. Visok R, pracen niskim G-om, moe da bude znak niske produk tivnosti.
A SKALA (Sklonost ka usponu)
VISOK skor A kada je pracen niskim skorom na F-u (prijatnosti) moe biti nepovoljna kombinacija, jer
moe da ukae na osobu koja ide "preko mrtvih" da bi uspela u ivotu. Veoma je vano da veoma visok skor bude
uravnoteen skorovima na T-u, R-u, M-u i F-u.
S SKALA (Socijabilnost)
VISOKI i NISKI skorovi ukazuju na kontrast izmedju osobe koja se oseca lagodno u komunikaciji sa
drugima, lako uspostavlja kontakt i uiva u komuniciranju, za razliku od povucene, rezervisane osobe koju je teko
upoznati.
E SKALA (Emocionalna stabilnost)
VISOK skor ukazuje na opimizam i raspoloenost, kao i na emocionalnu stabilnost. Ukoliko je veoma
visok E skor pracen niskim G skorom, moguce da je rec o flegmaticnoj, lenjoj i nemarnoj osobi. VEOMA NIZAK
skor je znak rdjavog mentalnog zdravlja, to jest neur oticne tendencije.
O SKALA (Objektivnost)
VISOK skor ukazuje na smanjeni egoizam, a NISKI skorovi na ranjivost i preosetljivost.
VEOMA VISOK skor moe znaciti da je osoba toliko neosetljiva da nije u stanju da ceni osetljivost drugih,
te ih tako i nehotice pozledjuje. Najbolje je kad je visok O skor uravnoteen visokim T skorom. Premda takva osoba
ne mora da oseti simpatiju prema drugima, moe biti dobar posmatrac da bi znao ta treba da ucini i kae u okviru
licnih odnosa. Ukoliko je nizak O pracen niskim bodovima na A ili G ili F skali, takva osoba moe "patiti u tiini".
Ukoliko je neko nizak na O i F a visok na A i G, po svoj prilici ce biti nezgoda sa njegovim prilag odjavanjem u
radnoj organizaciji i u vecim timovima.
F SKALA (Prijateljska nastrojenost)
VISOK skor moe znaciti odsustvo borilackih sklonosti, ali i zdravo, realisticno upravljanje svojim
frustracijama i ranjivostima. Ali moe znaciti i elju da se subjekt potopoto dopadne drugima, da im bude
simpatican i da im udovolji.
NIZAK skor moe znaciti neprijateljska osecanja u jednom od oblika. U najboljem slucaju, oznacava
borca. Ukoliko se ovom crtom kontrolie, ona u mnogim situacijama moe znaciti poeljnu osobinu. Ima i onih koji
vole da dominiraju iz pukog zadovoljstva koje nalaze u tome, ali nizak skor moe da ukae i na kompenzatorne
aktivnosti.
T SKALA (Refleksivnost ili introvertnost miljenja u ranijoj verziji instrumenta)
Ova skala predstavlja pojedinca koji eli, koji mora, i koji ce sve svoje vreme posvetiti tome da sazna ZATO! Visoko T je kljucno kod istraivacke delatnosti u bilo kojoj profesionalnoj ili akademskoj oblasti.Oni sa
niskim T skorom bice rdjavi istraivaci! Ovakvi ce subjekti uvek hteti da znaju zato se neto ukljucuje na odredjeni
nacin i zato ne funkcionie ili funkcionie ba na odredjeni nacin; to nisu subjekti koji jednostavno "koriste" stvari.
Skloni su otkrivanju nacela i tumacenju teorija. Takodje pokazuju sklonost ka objektivnom posmatranju. Subjekti sa
visokim T ponekad imaju probleme kao ucenici odnosno kao studenti, iako je T cinilac vaan za akademski uspeh.
Oni ponekad zaostaju nekoliko koraka za nastavnikom. Cak i kad je bistar i motivisan, cesto dobija manje ocene od
najviih. Klinicki gledano, to ostavlja i utisak opsesivnosti. Ako je T 8, 9 ili 10 (C skala), moguce da je takav ucenik
ili student kompulsivni neuroticar. Takvi su cesto nefleksibilni i ne preuzimaju lako novi pristup problemu koji
reavaju. Oni koji imaju visoke bodove obicno su introvertni, a oni sa niskim ekstrovertni! Ekstraverti su obicno
veoma zauzeti svojim komuniciranjem sa okolinom i sa sobom, tako da su rdjavi posmatraci sebe i drugih. Cesto im
nedostaje suptilnosti i takta, a ne vole mnogo da razmiljaju pa ni da planiraju.
P SKALA (Licni odnosi)
Od svih skorova, ovaj je najdoslednije visoko korelirao sa svim kriterijumima povezanim sa
medjuljudskim odnosima. Ova dimenzija je izgleda sr onoga to nazivamo "umeti sa drugima".
VISOK bod oznacava toleranciju i razumevanje drugih, kao i njihovih ljudskih slabosti.
NIZAK skor oznacava kritizerstvo i stalno traenje mane drugih i institucija. Prema tome, osoba sa niskim
bodom nece se ba dobro slagati sa drugima.
M SKALA (Maskulinost)
Videti prethodne napomene u vezi sa znacenjem ajtema i psihometrijskim odlikama citavog konstrukta i
dimenzije.
HORMETICKE DIMENZIJE (DINAMICKE CRTE)

DOPRINOS GILFORDA
U osnovne hormeticke kategorije Gilford ubraja potreba, interesovanja i stavove.
Potrebe on klasifikuje u pet osnovnih kategorija - organske, sredinske, potreba za postignucem,
potreba za samo-odredenjem i socijalne potrebe. U organske potrebe ubraja glad za razlicitim
supstancama, muki seksualni poriv, optu tendenciju da se bude fizicki aktivan. U sredinske
potrebe Gilford ubraja: potrebu za "mekom" sredinom (potreba za udobnom, uredenom, toplom,
odobravajucom i podravajucom sredinom), potrebu za urednocu, tacnocu i cistocom i potrebu
za ukazivanjem panje od strane drugih ljudi. Gilford razlikuje tri faktora potreba u okviru
potreba za postignucem: optu ambiciju, perzistentan napor (amo-nametnut zahtev da se nastavi
rad na nekom zadatku) i izdrljivost (spremnost da se izdri neudobnost ili bol da bi se postigao
neki cilj). U potrebe za samoodredenjem ovaj autor ubraja: porebu za slobodom,
samo-determinacija nasuprot zavisnosti, kulturni konformizam i potenje. Gregarijska potreba
(nastojanje da se bude sa drugima, da se uzme ucece u grupnim aktivnostima), benevolencija
(ljubazan, velikoduan, simpateticki stav prema drugima), potreba za disciplinom i agresivnost
predstavljaju, po ovom autoru, socijalne potrebe.
to se tice interesovanja Gilford ih klasifikuje u dve velike grupe: vokaciona (poziv) i
avokaciona (stvari koje covek voli ili mu je zadovoljstvo da ih radi) interesovanja. Avokaciona
interesovanja deli na faktore interesovanja u otvorenim aktivnostima (sklonost avanturi nasuprot
sigurnosti; sklonost zabavi), faktore interesovanja za aktivnosti sa odredenim karakteristikama
(sklonost aktivnostima koje podrazumevaju raznovrsnost, promenu zadatka, aktivnost,
neobicnost i sl.; sklonost aktivnostima koje podrazumevaju tacnost i usredsredenje na detalj),
cenjena interesovanja (iroki interes za kulturu; estetska interesovanja; interesovanja za razlicite
vizuelne umetnicke forme i razlicite oblasti humora. Faktori interesovanja u oblasti miljenja se
dela na: reflektivnost (sklonost meditativnom i filozofskom promiljanju), autisticno miljenje
(uivanje u fantaziranju, matarenju u scenama koje slue povecanju samo-potovanja),
rigorozno miljenje, konvergentno i divergentno miljenje. Faktore vokacionih interesovanja
Gilford grupie u nivo profesionalnih interesovanja (naucni, estiteski i interes za drutvenu
dobrobit), komercijalnih i interesovanja koja ukljucuju fizicke aktivnosti.
U dimenizje stavova Gilford ubraja liberalizam-konzevativizam, religioznost,

humanitarnu orijentaciju (tender-mindedness vs. tough-mindedness), nacionalizam, veru u
postupnost socijalnih promena nasuprot veri u revoluciju, autoritarnost i vodstvo.
DOPRINOS R. KATELA
MULTIVARIJATNI I UNIVARIJATNI EKSPERIMENTALNI METODI
OKOLNOSTI I CRTE
NASTANAK CRTA UCENJEM
PROCENJIVANJE UTICAJA NASLEdA I SREDINE
Nasledno, urodeno, kongenitalno, konstitucionalno - M.A.V.A. Metod multiple
apstraktne analize varijanse - pitanje eugenike
Medusobni uticaji nasleda i sredine (zakon prinudivanja na biosocijalni prosek; naslede kolicina, sredina - oblast; to ujednaceniji uslovi veci doprinos individualnim razlikama potice
od nasleda)
Dokazna grada o nasledivanju licnosti na osnovu izucavanja ivotinja i fiziolokog
istraivanja
STRUKTURA LICNOSTI
Stabilnost mera izvornih crta na raznim uzrastima i u raznim kulturama
Izvorne i povrinske crte
TEHNIKE OBJEKTIVNOG MERENJA LICNOSTI
Crta opte inhibicije U.I.17
(Snaan prosecan psihogalvanski odgovor na ugroavanje, Potiskivanje sumnjivih izbora
zza citanje, Otro smanjivanje istraivanja lavirinta prstom na udar, Sporo dovravanje u
dopunjavanju getalta, Opaanje mnogih ugroavajucih predmeta u nestrukturiranim crteima,
Jako usporavanje vremena reakcije u nestrukturiranim crteima)
Mobilizacija spram regresije U.I.23
Merenje nivoa strepnje
FINIJA PITANJA MERENJA LICNOSTI: STANJA, INSTRUMENTI, ULOGE
Licnost u odnosu na muzicki i umetnicki ukus
Licnost u odnosu na projekciju i humor
Dimenzije raspoloenja i stanja
P-tehnika i diferencijalna R-tehnika
Licnost i uloga
GLAVNE OSOBINE NAE DINAMICKE STRUKTURE
Erg - izvor energije ponaanja; Sentiment - zajednicki reaktivni obrazac (on skuplja
stavove iz vie razlicitih ergickih korena, ali iz samo jednog izvora ucenja)
KLINICKO MERENJE SUKOBA I NEPRILAGOdENOSTI
RAZVOJ LICNOSTI
Klasicno uslovljavanje, insturmentlano ucenje, integraciono ucenje
TESTIRANJE LICNOSTI I KOLSKO DETE
Teorija fluidne i kristalizovane inteligencije
Licnost i kolski uspeh
MERENJE LICNOSTI I REAVANJE NEKIH DRUTVENIH PROBLEMA
Mentalno merenje i drutveno-politicki ivot
O Catell-ovoj teoriji licnosti se vie moe procitati u Hol, K. & Lindzi, G.(1978).
Teorije licnosti. Poglavlje: Katel (489-517), Nolit, Beograd. Takode i u: "Bukvar teorije
licnosti" B. Popovic, Udruzenje psihologa Srbije, Beograd, 2002)
Katel je svoje istraivanje licnosti zapoceo eksploracijom citavog univerzuma

"elemenata crta" pokuavajuci da identifikuje "iroke strukture" koje objanjavaju kovarijacije
medu tim elementima. Racionale celokupnog njegovog pristupa licnosti saet je u sledecem
njegovom stavu: "svi aspekti ljudske licnosti koji su, ili su bili od znacaja, interesa ili nekakve
koristi su vec utisnuti u jezicku supstancu" (Cattell, 1943). Univerzum elemenata crta Katel je
operacionalno definisao kao 17953 engleskih termina za opis licnosti i ponaanja koje su Allport
i Odbert (1936) nali u Webster's New Unabriged International Dictionary. Polazeci od 4504
termina, koje su Allport i Odbert nazvali "crtama licnosti" Cattell i saradnici su pokuali da ih
redukuju kako bi dobili konacan skup koji bi bio reprezentativan za citav univerzum, ali koji bi,
u isto vreme, omogucio empirijsku manipulaciju i analizu. Prva redukcija je izvedena logicki. Ta
redukcija je rezultovala skupom od 171 varijable, skupom koji je ukljucivao i varijable
sposobnosti i interesovanja, s obzirom na to da je Cattell smatrao da i jedan i drugi tip varijabli
predstavlja podvrste opte klase crta licnosti. Ovaj skup varijabli je posluio kao osnova za
uzajamnu procenu 100 odraslih ljudi. Inspekcija dobijene korelacione matrice je pokazala da se
ceo skup moe redukovati na 35 varijabli. Tih 35 varijabli je opet posluilo kao osnova za
uzajamnu procenu 208 odraslih ljudi. Dobijeni rezultati su podvrgnuti faktorskoj analizi. Dakle,
faktori koje je Katel prvobitno dobio bazirani su na procenama, na rejting skalama a ne na
samo-izvetaju. Nakon toga Katel je derivirao niz upitnickih ajtema koji je trebalo da mere
sadraje reprezentovane faktorima na studijama procene. Potom je pokuao da dobijene faktore
meri i objektivnim testovima. Nastojao je da zadri uglavnom one faktore koji su se javljali
nezavisno od metode prikupljanja podataka. Dakle, ideja je bila da samo robustni faktori, faktori
koji su se javljali u studiji strukture licnosti nezavisno od metode prikupljanja podataka imaju
pravo da budu proglaeni egzistentnim entitetima. Tako je nastala njegova 16-faktorska teorija
licnosti. No, Cattell je smatrao da postoji najmanje 23 faktora licnosti, pa cak i 35 ukoliko se
ukljuci i citav domen patologije. Analize koje su usledile nisu potvrdile Cattellove faktore prvog
reda. Verovatno da je tome umnogome kumovalo i Cattellov neobicno insistiranje na
heterogenosti primarnih faktora.
PRIBLIAN
SADRAJ
FAKTORA
FAKTORI PRVOG REDA
T-R
.56
.85
CATTELLOVI NAZIVI
TOPLINA
A - SAIZOTIMIJA
(rezervisan, ukocen, krut nepopustljiv,
hladan, sumnjicav)
A + AFEKTOTIMIJA
(topao, socijabilan, kooperativan, paljiv
prema ljudima)
INTELIGENCIJA
B - NISKA INTELIGENCIJA
B + VISOKA INTELIGENCIJA
EMOCIONALNA
STABILNOST
C - NISKA EGO SNAGA (emocionalno

nestabilan, nezreo, lako se uznemiri)
C + VISOKA EGO SNAGA (emocionalno

stabilan, zreo, "cool" tip)
.42
.75
DOMINANTNOST
E - SUBMISIVNOST (skruen, zavisan,

pitom, pasivan)
E + DOMINANTNOST (nezavisan, tei

potvrdivanju, agresivan, nadmocan,
tvrdoglav)
.60
.85
IMPULSIVNOST
F - DESURGENCIJA (trezven, oprezan,

ozbiljan, introspektivan, povucen, cutljiv)
F + SURGENCIJA (veseo, aktivan, pricljiv,

raspoloen, otvoren, bezbrian, ivahan)
.63
.78
KONFORMIZAM
G - NISKA SUPER-EGO SNAGA

(nepouzdan, leeran, lako odustaje od cilja,
izbegava obaveze, opstruktivan)
H - TREKCIJA (stidljiv, zakopcan, straljiv,
izbegava vece drutvo, nesiguran u sebe)
I - HARIJA (otre naravi, ilav, realistican,
samopouzdan, praktican, nezavisan)
G + VISOKA SUPER- EGO SNAGA

(savestan, istrajan, uporan, odgovoran, ima
jako osecanje dunosti)
H + PARMIJA (pustolovan, smeo, spreman
da proba nove stvari, spontan, neinhibiran)
I + PREMSIJA (blage naravi, senzitivan,
osetljiv, enskast, sklon sanjarenju, trai
panju i pomoc)
.57
.84
.78
.88
.58
.87
L + PROTENZIJA (sumnjicav, nepoverljiv, .23

teko ga je nasamariti, ne vodi mnogo racuna
o drugim ljudima)
.76
SMELOST
SENZITIVNOST
.63
SUMNJICAVOST
L - ALAKSIJA (poverljiv, prilagodljiv,

nekompetitivan, vodi racuna o drugim
ljudima, nesklon ljubomori)
IMAGINATIVNOST
M PRAKSERNIJA (praktican,
konvencionalan, neimaginativan, zaokupljen
cinjenicama)
M + AUTIJA (imaginativan, ezainteresovan

za prakticno, boem, nekonvencionalan,
kreativan)
.10
.71
PRONICLJIVOST
N - NAIVNOST
(Iskren, prirodan, otvoren, sentimentalan,
jednostavan, nesofisticiran)
O - SAMOPOUZDANOST (miran, zreo, sa
verom u sebe, spokojan, bez strahova)
N + PRONICLJIVOST
(ugladen, proracunat, recit, intelektualisticke
orijentacije, nesentimentalan)
O + SKLONOST OSECANJU KRIVICE
(plaljiv, zabrinut, depresivan, uznemiren,
cudljiv, pun loih predosecanja)
Q1 + RADIKALIZAM (priklanja se
drutvenim pravilima, tradicionalan, sklon
moraliziranju, konzervativan u politickim i
religioznim pitanjima
.20
.74
.47
.77
.07
.83
SAMODOVOLJNOS Q2 - ZAVISNOST OD GRUPE (voli da radi Q2 + SAMODOVOLJNOST (ima sopstveno .48

i donosi odluke zajedno sa drugim ljudima,
miljenje, samostalno donosi odluke, ie
T
zavisi od miljenja, podrke i odobravanja
nezavisno svojim putem)
drugih ljudi)
.81
Q3 + VISOKA KONTROLA
SAMODISCIPLINA Q3 - NISKA INTEGRACIJA (nekontrolisan,
.40
sledi sopstvene porive, ima osecanje
SAMOSENTIMENTA (kontrolisan, snane
neprilagodenosti)
volje, ima potrebu za socijalnim priznanjem i
statusom, izraeno samopotovanje)
.70
NESIGURNOST
RADIKALIZAM
TENZIJA
Q1 - KONZERVATIVIZAM (sklon
eksperimentisanju, kritican, liberalan,
analitican, tolerantan,
Q4 -NISKA ERGICKA TENZIJA

(relaksiran, miran, torpidan, nefrustriran,
zadovoljan, uravnoteen)
Q4 + VISOKA ERGICKA NAPETOST

.70
(napet, frustriran, razdraljiv, nemiran, zamara
se, ali nije neaktivan)
FAKTORI DRUGOG REDA

EKSTRAVERZIJA
ANKSIOZNOST
TOUGH-MINDEDNESS
NEZAVISNOT
SAMOKONTROLA
.78
DOPRINOS H.J. AJZENKA

Svoje istraivanje u oblasti psihologije licnosti Ajzenk je poceo popisom pitanja u vezi
sa problemima za koja su bila ponudena raznovrsna i cesto protivrecna objanjenja, a koja su se
ticala, pre svega, problema normalnog i abnormalnog. Tako je Frojd predlagao jedinstven
kontinuum razlikovanja normalnog od abnormalnog, kontinuum regresije, koja je bila vie
izraena kod psihotika, a manje kod neurotika. Jung je predlagao kontinuum
psihastenija-histerija. Krecmer je predlagao kontinuum izofrenija izoidnost distonija
sintonija - cikloidna licnost -manicno derpesivna licnost. Evo te liste pitanja: 1. da li je mentalno
oboljenje kategorijalnog ili kontinulanog tipa, 2. ako je kontinuum da li je u pitanju jedinstveni
kontinuum (Frojd) ili ih ima vie (Jung), 3. Da li je introverzija samo nii nivo neuroticizma, ili
sacinjava dimenziju koja je ortogonalna na neurotizam, 4. Da li je introvrzija u vezi sa
psihastenijom, ekstraverzijom ili histerijom, 5. Da li je sizotimija u vezi sa introverzijom a
ciklotimija sa ekstraverzijom. 6. Da li su ovi hipoteticki entiteti programirani preteno
hereditarno, sredinski ili i nasledno i sredinski, i u kojoj meri.
Prvi korak. Testiranje Jungijanskog problema pozicije histerije i psihastenije.
Drugi korak. Testiranje teorije kontinuuma. Kriterijska analiza. Kriterijum
proporcionalnosti zahteva da u grupi kako normalnih, tako i, recimo, psihoticnih oni koji imaju
visok skor na upitniku psihoticizma u odnosu na one koji imaju nizak skor dobiju takve razlike u
skorovima na nekom verbalnom, eksperimentalnom ili fiziolokom testu (koji razlikuje jasno
normalne od psihoticnih) koje odgovaraju razlici izmedu psihoticnih i normalnih.
Problem opisa i objanjenja covekovog ponaanja jasno je bio postavljen od strane
starogrckih filozofa, i Ajzenk smatra da su, mada u embrionalnoj formi, sva tri kljucna postulata
modernog istraivanja licnosti, u njihovim radovima vec bila sadrana. Prvi je da ponaanje
moe biti opisano pomocu crta, koje individue poseduju u razlicitom stepenu. Drugi je da su te
crte koherentne, da koreliraju medusobno obrazujuci tako fundamentalnije i ire strukture tipove. Treci postulat kae da su tipovi zasnovani na konstitucionalnim, genetickim ili urodenim
faktorima koji treba da budu otkriveni u fiziolokim, neurolokim i biohemijskim strukturama
individue.
Ajznek govori o tri pristupa proucavanju bazicnih dimenzija licnosti. Prvi MMPI i CPI.
Namenjeni merenju psihijatrijskih kategorija ili cesto koricenih crta, nisu bazirani na teoriji i
nemaju psihometrijsku validaciju. Drugi pristup olicen u radovima Gilforda, Katela, Terstona i
Koste & MekKreja. Pragmaticki konstrukti koji zavise od subjektivnih stanovita svojih autora o
tome ta je vano, ili aksiomatskih i nedokazanih pretpostavki kao to je leksicka hipoteza koju
usvajaju Katel i Kosta & MekKrej.
Za dimenziju ekstraverzije-introverzije Ajzenk pretpostavlja da predstavlja prvu osnovu
na kojoj su ljudi pokuali da utvrde individualne razlike. Svoje dimenzije povezuje sa
klasifikacijom koju su dali starogrcki lekari Hipokrat i Galen. Ovu klasifikaciju temperamenata
je kasnije preuzeo i elaborirao Imanuel Kant, u svojoj cuvenoj "Antropologiji". Ajzenk tvrdi da
rezultati njegovih istraivanja dimenzija licnosti ukazuju na veliku slicnost sa Kantovim opisima
tipova temperamenta (Eysenck and Eysenck, 1969) - sangvinicnog, melanholicnog, kolericnog i
flegmaticnog temperamenta. No, kljucna razlika je u tome to su tipovi temperamenta shvatani
kao nezavisni, odvojeni, razlike medu njima su sagledavane kao kategorijalne. U tom smislu
relevantan je rad Vunta, koji je prvi predloio da se tipovi temperamenta shvate kao variranja
du dve dimenzije: prva je opisana kao snaga covekovih afekata, a druga kao brzina njihove
promene. Kombinovanjem Kantovih i Vuntovih ideja dolazi se do odredenja licnosti koje je vrlo
blisko onom koje je predloio Ajzenk 1947. g. - opis varijacija licnosti du dve dimenzije dimenzije ekstraverzije-intoverzije i dimenzije neuroticizma.
Priroda dimenzije ekstraverzija-introverzija
Tipican ekstravert bi se mogao opisati na sledeci nacin: socijabilan je, voli zabave, ima
puno prijatelja, treba ljude sa kojima ce razgovarati, ne voli mnogo da cita niti uci ako je sam.
Tei uzbudenjima, u ivotu koristi svaku priliku, cesto se nepotrebno eksponira, deluje na
osnovu trenutnog nadahnuca i uopteno je dosta impulsivna osoba. Voli konkretne ale, uvek
ima spreman odgovor na sve i uopte voli promene; bezbrian je, ivot shvata olako,
optimistican je i voli da ivi po pravilu: smej se i uivaj. Voli stalno da bude u pokretu, uvek
neto radi, sklon je agresivnim reakcijama i brzo gubi strpljenje. Osecanja ne kontrolie ba
najbolje i uopteno je ponekad nepouzdana osoba.
Tipican introvert je tiha osoba, tipa samotnjaka, introspektivna je i vie voli knjige nego
ljude. U odnosu prema ljudima je rezervisan i dri se na distanci, sem prema najintimnijim
prijateljima. Planira daleko unapred i ne veruje trenutnim impulsima. Ne voli uzbudenja, stvari
svakodnevnog ivota shvata ozbiljno, voli sreden nacin ivota. Osecanja strogo kontrolie, retko
se agresivno ponaa i ne gubi lako strpljenje. Pouzdan je i nekako pesimistican. Puno panje
posvecuje etickim normama.
Kod neuroticnih introverata javljaju se, pored nabrojanih osobina, i obeleja distimije, a
to su uglavnom simptomi depresije i anksioznosti. Kod neuroticnih ekstraverata javljaju se
histericni konverzivni simptomi. Introverti su, dakle, skloni distimiji, a ekstraverti histeriji.
Ajzenkova teorija ekstraverzije-introverzije zasnovana je prvenstveno na empirijskim
podacima faktorsko-analitickih studija, ali i na rezultatima eksperimenata i drugih empirijskih
istraivanja vezanih za tu dimenziju, potom na neobihejvioristickoj teoriji ucenja K. Hala, na
Pavlovljevoj refleksologiji, kao i na savremenoj neurologiji i neurolokim koncepcijama o
funkcionisanju mozga. Pavlov i njegovi saradnici su na osnovu proucavanja funkcionisanja
centralnog nervnog sistema doli do zakljucka da postoji jedna fizioloka osnova licnosti koja je
nazvana "jacina ekscitatornog procesa", tj. "jacina nervnog sistema". Jacinu nervnog sistema
Pavlov je definisao kao odnos procesa ekscitacije prema procesu inhibicije u mozgu. Kasniji
istraivaci poceli su da govore o "dimenziji jacine nervnog sistema", koja ide od jakog do slabog
pola. Grej (Gray, 1967) je ovako opisuje: "Slab nervni sistem osetljiviji je od jakog; on pocinje
da reaguje na one intenzitete nadraaja koji su neefikasni za jak nervni sistem; preko celog
kontinuuma intenziteta nadraaja njegovi odgovori su blii maksimalnom nivou reagovanja
nego to su odgovori jakog nervnog sistema; on ujedno pokazuje svoju maksimalnu reakciju,
kao i opadanje koje sledi na niim intenzitetima nadraaja nego jak nervni sistem. Te razlike se
mogu izraziti tako da kaamo da je jak nervni sistem stabilniji od slabog - on moe bolje da
podnosi ekstremne intenzitete nadraaja i sposobniji je da kontinuirano i adekvatno reaguje bez
opadanja na visokim intenzitetima nadraaja." Ovaj istraivac smatra da se termini jak i slab
nervni sistem mogu reintepretirati u terminima stepena pobudljivosti, tj. lakoce pobudivanja.
Nivo pobudljivosti doveden je u vezu sa jacinom i brojem nervnih impulsa koji pristiu u
korteks iz nespecificnog retikularnog aktivacijskog sistema koji su otkrili i opisali Moruci i
Megun (Moruzzi and Magoun) 1949. Grej je u svom clanku iz 1967 predloio kao prvu radnu
hipotezu iskaz da su dimenzija snage nervnog sistema i dimenzija introverzije-ekstraverzije
identicne, i to tako da introvertan pol odgovara slabom nervnom sistemu. Kao drugu radnu
hipotezu predloio je da se dimenzija introverzije-ekstraverzije izjednaci sa dimenzijom
"ekvilibrijuma u dinamizmu", i to tako da introvertan pol odgovara dominaciji ekscitacije u
dinamizmu. Dimenzija ekvilibrijuma u dinamizmu (za koju istraivaci Teplovljeve laboratorije
smatraju da je ortogonalna na dimenziju jacine nervnog sistema) je opisana kao osobina nervnog
sistema koja stoji u osnovi relativne superiornosti u brzini uslovljavanja, bilo pozitivnog bilo
negativnog uslovnog refleksa: tamo gde se pozitivni uslovni refleksi bre formiraju, govorimo o
'dominaciji ekscitacije u odnosu na dinamizam', a tamo gde se bre formiraju inhibitorni uslovni
refleksi, govorimo o 'dominaciji inhibitornih procesa u odnosu na dinamizam. Grey koncept
dinamizma (koji je inace, skovao Nebilitsin) dovodi u vezu sa pojmom kondicionabilnosti.
Glavna razlika izmedu Ajzenka i moskovske kole je u tome to Nebilitsin dinamizam

ekscitatornog procesa smatra nezavisnim u odnosu na dinamizam inhibitornog procesa, pa su
zapravo moguca tri tipa odnosa izmedu ove dve dimenizje dinamizma: one mogu biti nezavisne
(cemu inklinira Nebilitsin), mogu biti u pozitivnoj i, na kraju, u negativnoj vezi. Ova poslednja
mogucnost je ono to Ajzenk zagovara i tretira kao fizioloki substrat introverzije-ekstraverrzije:
po njemu, naime, introverti lake generiraju ekscitatorni potencijal a tee inhibitorni potencijal u
odnosu na ekstraverte.
Ajzenk stoji na stanovitu da su individualne razlike u ekstraverziji-introverziji
uzrokovane pobudljivocu nervnog sistema koja je veca kod introverata, a manja kod
ekstraverata, ali smatra da na ovu dimenziju uticu i druge fizioloke razlike u funkcionisanju
nervnog sistema. Ajzenk je teorijski predvideo, a u svojim eksperimentalnim istraivanjima
utvrdio da se introverti lake kondicioniraju od ekstraverata. Ova predikcija je potvrdena u
eksperimentima sa uslovljavanjem treptaja oka, kao i u eksperimentima sa kondicioniranjem
galvanskog refleksa koe i eksperimentima sa verbalnim uslovljavanjem (Eysenck, and
Eysenck, 1969; Eysenck 1960). U skladu sa ovom predikcijom eksperimentalno je potvrdeno da
introverti imaju bolje rezultate na testu panje, da imaju due naknadne slike, da mogu due da
odravaju vizuelnu fiksaciju, da imaju slabiji figuralni naknadni efekt, da imaju vecu toleranciju
na senzornu deprivaciju, ali i manju toleranciju na fizicki bol i sl. Ta karakteristika, koja je u
vezi sa dimenzijom ekstraverzije- introverzije omogucuje da se ona uporedi sa dimenzijom
ekvilibrijuma u dinamicnosti nervnog sistema, pojmom koji potice iz ruske fizioloke kole (od
ruskog istraivaca Nebilitsina). Dominantnost ekscitacije (koja podrazumeva lakocu formiranja
pozitivnih uslovnih refleksa) odgovarala bi intoverziji, a dominacija inhibicije (koja
podrazumeva lakocu stvaranja negativnih ili inhibitornih uslovnih refleksa) ekstraverziji. U
prilog identifikacije ove dve dimenzije govori i to da su ih oba autora (Ajzenk i Nebilitsin)
doveli u vezu sa funkcionisanjem retikularne aktivirajuce formacije. Jaka aktivnost retikularnog
sistema izaziva dominaciju ekscitacije u dinamizmu (po Nebilitsinu), tj. kondicionabilnost i
introverziju (po Ajzenku). Impulsi koji putuju kroz retikularnu formaciju i bivaju u njoj
elaborirani imaju facilitirajuci ili supresujuci efekat koji se ogleda u modulaciji transmisije
impulsa kroz ostale centre, ukljucujuci i refleksne, do relejnih stanica povezanih sa klasicnim
neuralnim putevima za transmisiju senzornih i efektorskih informacija, i kortikalnih integriucih
mehanizama. Ajzenkova hipoteza je da introverte karakterie retikularna formacija ciji
aktivirajuci deo ima relativno nizak prag pobudivanja, dok sinhronizujuci ima visok prag i
obratno: ekstraverti sa odlikuju retikularnom formacijom ciji aktivirajuci deo ima visoki prag
pobudivanja, dok sinhronizujuci deo ima nizak prag pobudivanja (Eysenck and Eysenck, 1969).
Stoga ce kortikalna ekscitacija biti mnogo izraenija u introverata, a kortikalna inhibicija u
ekstraverata. Pojacana kortikalna ekscitacija podstice inhibitorno delovanje korteksa na nie
centre to vodi vie inhibiranom, umerenom, zakopcanom ponaanju introverata, dok kortikalna
inhibicija onemogucuje inhibitorno delovanje korteksa na nie centre, to ima za posledicu
karakteristicno impulsivnije, spontanije i socijabilnije ponaanje ekstraverta. Druga fizioloka
podloga ove dimenzije je Halova teorija reaktivne inhibicije. Reaktivna inhibicija se javlja kod
svakog ponavljanja odredene aktivnosti, pa tako i u procesu uslovljavanja. Kod ekstravertnih
tipova licnosti se reaktivna inhibicija brzo razvija, ona je kod njih jaka, teko se gasi i nestaje.
Zbog toga oni ne mogu dugo da istraju baveci se nekom aktivnocu, skloni su promenama,
nestalni su, i stalno trae nove sadraje, a u neurozi se kod njih javlja histericno ponaanje i
simptomi. Introvertni karakterie suprotno, zato njihovo ponaanje karakterie istrajnost i
postojanost, a u neurozi razvijaju distimicne ili psihastenicne poremecaje.
to se tice svedocanstava koji idu u prilog ovoj fiziolokoj hipotezi, evo nekih od njih:
1. Senzorni pragovi. Eksperimentalno svedocanstvo govori u prilog tome da introverti
imaju nii auditorni prag (Smith, 1967), kao i prag za bol (Haslam, 1966) u odnosu na
ekstraverte. Istraivaci Teplovljeve grupe su ustanovili da individue sa slabim nervnim sistemon
imaju nie apsolutne senzorne pragove, kako kada je rec o vizuelnim tako i auditornim
modalitetima. U osnovi ovakvog ragovanja introvertnog stoji, smatra se, ukupni vii nivo
pobudenosti nervnog sistema.
2. Efekat distrakcije. Eksperimenti sa distrakcijom (zadaci sa istraivanjem panje vigilance) su pokazali da introverti imaju bolje rezultate kada su sami, a ekstraverti kada su u
grupi. Isti razultati se dobijaju kada se od ispitanika u zadatku sa panjom simultano uvede
dodatni zadatak. Jermolajeva-Tomina je takode pokazala da se senzorni pragovi sniavaju kod
jakih nervni sistema, a rastu kod slabih pri simultanoj prezentaciji distraktujucih heteromodalnih
stimulusa. To se objanjava time da je uvodenje nove stimulacije pojacalo i onako visok nivo
pobudenosti introvertnog pa je tada njegov ukupni nivo pobudenosti iznad optimalnog nivoa
potrebnog za efikasno obavljanje zadatka.
3. Intenzitet stimulusa i transmarginalna inhibicija. Smatra se slabi nervni sistemi oni u
introvertnih ljudi) pojacavaju, amplifikuju primljenu stimulaciju. Otuda se izvodi predvidanje da
ce bilo kakva promena u ponaanju uslovljena pojacavanjem intenziteta stimulusa kod
introvertnih (slabih nervnih sistema) nastupiti na niim nivoima intenziteta stimulusa, a kod
ekstravertnih na viim. Smatra se da bi takvo ponaanje moralo biti posledica transmarginalne
inhibicije, tj. opadanja u postignucu kada se intenzitet stimulusa pojaca do vrlo visokih nivoa. Iz
ove hipoteze se izvodi jo jedna hipoteza koja kae da ce introverti preferirati nie nivoe
stimulacije od ekstraverata. Eksperimenti idu u prilog ovoj hipotezi. Tako npr. Ajzenk je
pokazao da introverti imaju vecu toleranciju na senzornu deprivaciju od ekstraverata.
4. Kriticna frekvencija bljeskajucih fosfena. Pokazano je da slabi nervni sistemi
(introverti) imaju viu kriticnu frekvenciju fosfena od jakih (ekstravertnih). Kada se pojacava
frekvencija elektricne struje kojom se proizvode fosfeni kod ispitanika, onda se u jednom
momentu dostigne prag preko koga nema dalje produkcije senzacija; to se naziva kriticnom
frekvencijom bljeskajucih fosfena. Ova kriticna frekvencija pozitivno korelira sa jacinom
stimulusa, pa je ona veca kod introvertnih, kod kojih isti stimulus proizvodi vedi nivo
pobudenosti.
5. Efekat stimuliucih i depresirajucih supstanci. Pokazano je da kafein "pomera" ljude u
pravcu funkcionisanja u znaku slabijeg nervnog sistema. Ajzenk je utvrdio da stimuliuce
supstance (npr. amphetamin i sl.) imaju introvertirajuci efekat. Osim toga pokazano je da ove
supstance imaju jaci efekat na introvertne ljude nego na ekstravertne. Isto tako, pokazano je da
depresanti (npr. alkohol, amylobarbiton i sl.) imaju ekstravertirajuci efekat.
6. Osetljivost na zamor. U mnogim eskperimentima sa vidilans krivama (Broadbent,
1958, Bakan, Belton and Toth, 1963) je pokazano da ekstraverti pokazuju vece opadanje u
efikasnosti od introvertnih. Zanimljivo je da je upravo suprotno postulirano teorijom jacine
nervnog sistema. Naime, po ovoj teoriji slab nervni sistem ima manji "radni kapacitet", tj.
kapacitet da se izdri stimulacija koja je ekstremna po trajanju i intenzitetu. Gray smatra da ne
mora da znaci da se radi o suprotnim predikcijama, vec da su pre u pitanju predikcije pod
razlicitim okolnostima. Naime, sve zavisi od toga da li se predvidanja daju u situaciji kada
nastavak aktivnosti na odredenom zadatku vodi smanjenju ili povecanju nivoa pobudenosti. Ako
vodi smanjenju pobudenosti tada ce oni sa viim nivoom pobudenosti (introverti) pokazati
slabije opadanje u efikasnosti, a ako vodi povecanju pobudenosti tada ce oni sa niim nivoom
pobudenosti (ekstraverti) imati manje snienje u efikasnosti. No, kako nastavljanje aktivnosti na
identicnom zadatku po definiciji podrazumeva odreden nivo monotonije u stimulaciji,
verovatnije je da ce opdanje pobudenosti biti zastupljenije u eksperimentima sa zamorom;
drugim recima lake je zamisliti i organizovati eksperiment koji ce testirati Ajzenkovo
predvidanje nego ono Teplovljevih ljudi.
7. Reaktivna inhibicija. Ajzenk je u svojim eksperimentima pokazao da ekstravertni u
vecoj meri razvijaju reaktivnu inhibiciju kao posledicu jednolicne aktivnosti. Tako npr. u
eksperimentima sa reminiscencijom je pokazao da je veca efikasnost u tapping testu ili testu

rotirajuceg diska nakon odmora kod ekstravertnih nego kod introvertnih.
8. EEG mere. Savage (1964), Marton nad Urban (1966) saoptili su nie indikatore alfa
aktivnosti kod introverata u odnosu na ekstraverte. Zanimljivo je da je Nebilitsin ustanovio nie
indikatore alfa aktivnosti kod subjekata kod kojih postoji dominacija ekscitacije u dinamizmu,
pri cemu ove mere nisu imale nikakve veze sa dimenzijom jacine nervnog sistema! Ovde bi
dobijeni nalazi govorili protiv izjednacavanja introverzija-ekstraverzija i dimenzije jacine
nervnog sistema, a u prilog izjednacavanja introverzije i dimenzije dominacije ekscitacije u
dinamizmu.
9. Brzina uslovljavanja. Ajzenk je u svojim eksperimentima sa uslovljavanjem pokazao
da se introverti bre uslovljavaju (najcece eksperimenti sa ulsovljavanjem ocnog treptaja). Ovaj
nalaz takode vie ide u prilog izjednacavanju dimenzije introverzija-ekstraverzija sa dimenzijom
dinamizma, nego sa dimenzijom jacine nervnog sistema.
10. Evocirani potencijali. Shagass and Schwartz (1963) su odredenim sistemom
beleenja (metoda uprosecivanja, cime se eliminiu pozadinski EEG ritmovi, uz dodavanje
vremenski ogranicenih potencijala) dobili pojavu primarnog potencijala na aktivnoj elektrodi sa
maksimumom u negativnom smeru negde oko 20 msec posle stimulacije. Negativna
komponenta je pracena pozitivnom ciji pik je nastupio od 2 -10 msec nakon maksimalne
negativnosti. Na taj nacin je bilo mogude meriti ciklus oporavljanja evociranih potencijala
administriranjem parova stimulusa, koji su medusobno odvojeni razlicitim intervalima.
Relativna velicina druge reakcije u odnosu na prvu govori o tome u kojoj mmeri se
responzivnost oporavila nakon datog intervala. Veca kortikalna ekscitacija bi vodila brem
oporavku, pa bi ga trebalo ocekivati pre kod introvertnih nego ekstravertnih. Pokazano je da je
kod introverata ciklus oporavka evociranih reakcija kraci i posledicno, bri oporavak
responzivnosti korteksa na novi stimulus.
11. Prag fuzije bljeskajucih tacaka. Na osnovu Ajzenkove fizioloke hipoteze moe se
formulisati ocekivanje da ce vie ekscitirani korteks biti u stanju da efikasnije razlikuje slicne
stimuluse. Eksperimentalni nalazi idu u prilog ovoj hipotezi.
Ajzenk je ustanovio da ekstraverzija-introverzija nije unidimenzionalni konstrukt.
Naime, dva faktora stoje u osnovi korelacija izmedu razlicitih indikatora
ekstraverzije-introverzije. Prvi je socijalna ekstraverzija, a drugi impulsivnost. Predloeno je da
se prvi opie kao dobro prilagodena ekstraverzija, a drugi kao neprilagodena ekstraverzija.
Ajzenk je izveo eksperiment (Eysenck and Eysenck, 1963) kojim je trebalo da se proveri da li su
ova dva faktora u korelaciji, kolika je ona i da li oni grade jedan jedinstveni faktor koji se
opisuje kao ekstraverzija-introverzija. Niz ajtema koji mere neurotizam i ekstraverziju je, nakon
zadavanja jednom uzorku ispitanika, podvrgnut analizi glavnih komponenata. Izdvojena su cetiri
faktora koji su rotirani kako bi dali jednostavnu strukturu uz uslov zadravanja ortogonalnosti
medu njima. Prvi je bio faktor ekstraverzije, drugi neurotizma a tredi faktor
socijabilnosti-impulsivnosti (cetvrti je bio nevaan). Kada se posmatra poloaj ajtema u prostoru
koji grade prvi i treci faktor onda se du treceg faktora jasno izdvaja roj ajtema koji mere
socijabilnost i roj ajtema koji mere impulsivnost. Oba ova roja lee u kvadrantu ekstraverzije
faktora 1. Dobijena je korelacija od 0.468 izmedu grupe ajtema koja je merila socijabilnost i
grupe ajtema koja je merila impulsivnost. Neurotizam je korelirao -0.133 sa socijabilnocu i
0.166 sa impulsivnocu. Time je pokazano da ima osnove u sugestiji da je socijabilnost aspekt
ekstraverzije koji ima veze sa dobrom prilagodenocu, a impulsivnost aspekt introverzije koji
ima veze sa loom prilagodenocu. Takode je pokazano da se ova dva faktora jasno razlikuju
jedan od drugog, ali da visoka veza medu njima ukazuje da se mogu smtrati razlicitim aspetima
jedne iste dimenzije - ekstraverzije-introverzije. Takode pokazano je da su dimenzije neurotizma
i ekstraverzije-introverzije ortogonalne. Ajzenk negativne korelacije koje se redovno dobijaju
izmedu dimenzije ekstraverzije i neurotizma objanjava time to tvrdi da u njegovim upitnicima
ima vie ajtema socijabilnosti nego impulsivnosti. Da bi pokazao da postoji daleko vaniji
razlog u prilog postojanja jednistvene dimenzije ekstraverzija-introverzija od malo pre
navedenih korelacija Ajzenk je izveo je izveo jo jedan eksperiment. Racionale tog eksperimenta
je sledeci: zamislimo dimenziju koja lei u osnovi dobijenih korelacija na nekim indikatorima;
korelacija bilo kog indikatora, testa, ajtema sa faktorom bice mera u kojoj on meri dati faktor tj.
njegove validnosti; ako se moe naci kriterijski test koji korelira dovoljno visoko sa datim
faktorom onda, ukoliko je taj faktor jedinstven po svojoj prirodi, testovi koji ga konstituiu treba
da imaju takve korelacije sa kriterijumom koje su proporcionalne njihovim faktorskim
zasicenjima; ukoliko je taj faktor nezavisan od nekog drugog faktora, onda kriterijum ne sme da
korelira znacajno sa testovima koji konstituiu taj drugi faktor. Ajzenk je izveo ovaj eksperiment
koristeci kao kriterijum kolicinu salivacije ispitanika kada im je aplicirano nekoliko kapi
limunovog soka. Pokazalo se da ova mera dobro korelira sa dimenzijom
introverzije-ekstraverzije (0.71). Takode pokazalo se da su zasicenja pojedinih ajtema
ekstraverzije-introverzije proporcionalna njihovim korelacijama sa "limunskim testom".
Korelacije ajtema neuroticnosti sa "limunskim testom" su bile niske.
HEDONIZAM
PUNITIVNOST
MILITARIZAM
ETNOCENTRIZAM
NACIONALIZAM
N4: FENOMEN KOJI SE

MOZE POSMATRATI
(OPSTI SOCIJALNI
STAVOVI)
N3: FENOMEN KOJI SE

MOZE POSMATRATI
(CRTE)
TVRDA NARAV
NASPRAM
BLAGE NARAVI
PRIMARNE CRTE
PB
PC
SOCIJABILNOST
IMPULSIVNOST
SREDINSKI
EKSTRAVERZIJAINTROVERZIJA
[PB ]
UTICAJI
RATIMIJA
NAMETLJIVOST
N2: FENOMEN KOJI

SE MOZE
POSMATRATI:
EKSPERIMENTALNI
AKTIVITET
USLOVLJAVANJE
VIDZILANS
REMINISCENCIJA
TRAJANJE
NAKNADNIH
SLIKA
N1: TEORIJSKI
KONSTRUKT
Priroda dimenzije neuroticizma
FIGURALNI
NAKNADNI
EFEKAT
[ Pc]
BALANS
EKSCITACIJA / INHIBICIJA
Osoba sa visokim neuroticizmom je obicno anksiozna, zabrinuta osoba, koja je cesto

loe volje i depresivna. Takva osoba loe spava, a ima i druge psihosomatske tegobe. Preterano
je emotivna, intenzivno reaguje na sve vrste drai, i veoma se teko smiri nakon svakog
doivljaja, u kojem se emocionalno angaovala. Jake emotivne reakcije takve osobe interferiraju
sa odgovarajucim prilagodavanjem okolini i prisiljavaju je da reaguje iracionalno, ponekad cak i
rigidno. Kada se visoni neroticizam kombinuje sa visokom ekstraverzijom, takva osoba moe
biti osetljiva i nemirna, razdraljiva i cak agresivna. Ako bi osobu sa visokim neuroticizmom
hteli da opiemo jednom recju, mogli bi reci da je to osoba koju stalno neto brine. Osnovna
karakteristika takve osobe je da se stalno bavi stvarima, koje bi se, po njenom miljenju, mogle
loe zavriti i pri tom doivljava intenzivne, emocionalno anksiozno obojene reakcije.
Uravnoteena osoba sa niskim neroticizmom obicno reaguje emocionalno sporije i blae, a iz
svakog stanja uznemirenosti se brzo vraca u osnovno emocionalno stanje. To je obicno tiha
osoba, uvek slicnog raspoloenja, koja zna da se kontrolie i ne zabrinjava se za svaku sitnicu.
Evo Ajzenkovih reci kojima je okarakterisao osobe sa visokim neuroticizmom "to su osobe koje
su duevno i telesno defektne; ispodprosecne su po inteligenciji, volji, emocionalnoj kontroli,
otrini oseta, kao i po sposobnosti da se napregnu. Neurotik je sugestibilan, nema upornosti,
usporen u miljenju i delovanju, nesocijabilan i tei represiji ili potiskivanju neprijatnih
cinjenica" (Eysenck, 1947.)
Rezultati kasnijih istraivanja na zakljucak da je izraen i jak neuroticizam posledica
neravnotee autonomnog nervnog sistema (simpatickog). Osoba koja je visoka u neuroticizmu
poseduje preterano reaktivan, labilan tip nervnog sistema, ona na spoljne drai reaguje prejako i
previe uporno. Ajzenk navodi da zapravo nije toliko snaga reakcije simpatickog sistema na
nove, uznemiravajuce stimuluse ono to odlikuje emocionalno labilnu osobu, vec pre
perzistencija takve pobudenosti. On takode naglaava tzv. specificnost autonomne reakcije, tj.
tendenciju da se na stres reaguje aktivacijom specificnih delova simpatickog nervnog sistema i
to bez obzira na tip stimulacije, a ne simultanim reagovanjem svih komponenti simpatickog
sistema.
Po Ajzenku, postoji tri moguca tumacenja uzroka javljanja ponaanja koja imaju
obeleja neuroticizma. Po jednom od njih neuroticni oblici ponaanja se mogu javiti kod svih
ljudi podjednako cesto, podjednako verovatno, pod uslovom da su izloeni stresnim
okolnostima. Ovo je, ocigledno, teza o uticaju okoline na neuroticizam. Po drugom tumacenju
neuroticizam je determinisan konstitucionalnim ili genetskim uticajima (teorija o hereditarnoj
predispoziciji za neurotsko ponaanje). Ovo tumacenje ima tri verzije: jednofaktorsku verziju
genetske determinisanosti, multifaktorsku i verziju multiple uslovljenosti. Ajzenk smatra da
raspoloivi podaci govore u prilog multifaktorske verzije o hereditarnoj predispoziciji za
neurozu, ali da je sama pojava neuroze funkcija interakcije hereditarnih faktora i prisustva i
intenziteta stresa kojem je pojedinac u datoj okolini bio izloen.
Ova genetska predispozicija neuroticizma deluje preko karakteristika autonomnog nervnog
sistema individue, tj. preko labilnosti tog sistema.
Priroda dimenzije psihoticizma
Do 1952. godine, kada je Ajzenk poceo sa istraivanjima rezultata psihijatrijskih
pacijenata na testovima i inventarima licnosti, celokupan prostor licnosti opisivan je sa dve
dimenzije, dimenzijom estraverzije-introverzije i neuroticizma. Ova nova istraivanja ukazala su
na postojanje i trece dimenzije licnosti ortogonalne tj. nezavisne od prethodne dve. Ona je
nazvana faktorom psihoticizma. Ajzenk smatra da on prestavlja takode jednu od fundamentalnih
dimenzija licnosti. Njegovo izolovanje kao nezavisnog faktora ukazuje na cinjenicu da ne
postoje samo kvantitativne razlike u ponaanju neuroticara i psihoticara, vec upravo da su te
razlike kvalitativne prirode, da su dublje, sutinskije. Dok neuroticni poremecaji predstavljaju
izraz prevelike anksioznosti, teskobe, uznemirenosti, zabrinutosti, prejake emocionalne

reaktivnosti, izraeni psihoticizam podrazumeva manji ili veci poremecaj saznajnih procesa.
Dimenzija psihoticizma razlikuje, dakle, normalne od duevno poremecenih osoba. Otprilike na
sredini ove dimenzije nalaze se psihopati.
Teorija psihoticizma pretpostavlja postojanje kontinuuma psihoticne dijateze koja je na jednom
kraju (P-) odredena kvalitetima kao to su altruisticno ponaanje, dobra socijalizacija, empatija i
konvencionalni konformizam, dok drugi kraj odreduju (od ekstremnog P+ ka prosecnim
vrednostima P-a) izofrenija, izoafektivni poremecaji, afketivni poremecaji, unipolarna
depresija, izoidnost, psihopatija, hostilnost, impulsvinost, agresivnost. Pokazuje se da
Krepelinova dihotomija izofrenija-manicna depresija ne opstojava, vec da sve funkcionalne
psihoze dele veliki deo varijanse, to govori u prilog dimenzionalnog koncepta kao to je
psihoticizam. Kada se kontrastiraju jasno definisane grupe izofrenih i manicno-depresivnih
pokazuje se da na vecini simptoma postoji veliko poklapanje ove dve grupe psihoza, pa cak da
nema neke velike razlike ni kod onih simptoma za koje se uobicajeno smatra da su
diferencijalno-dijagnosticki vani.
Osobu sa visokim psihoticizmom moemo opisati kao usamljenika, osobu kojoj nije
mnogo stalo do ljudi; osobu koja je cesto "teka" i koja se teko prilagodava bilo cemu i bilo
gde. Takva osoba moe biti surova i nehumana, sa insuficijentnom osecajnocu i empatijom,
ukratko - neosetljiva. Moe biti neprijateljska prema ljudima, cak i prema najbliima, a moe
biti agresivna cak i prema onima koje voli. Takva osoba voli cudne i neobicne stvari; za
opasnost ne mari ba mnogo. Od drugih voli da napravi budalu i da ih uznemiri. Kod dece je
slika slicna - dete sa visokim psihoticizmom je cudno, usamljeno, teko i hladno, bez topline i
osecanja prema prijateljima i ivotinjama. Takvo dete moe biti agresivno i neprijateljsko cak i
prema svojim najbliim. Takva deca pokuavaju kompenzirati nedostatak osecajnosti time to se
uputaju u traenje uzbudljivih situacija bez obzira na opasnost. Socijalizacija se teko odvija
kod ove grupe. Empatija, osecaj krivice, razumevanje drugih ljudi su im strani. Psihijatrijski
termini koji bi mogli obuhvatiti ovako ekstremne oblike ponaanja osoba sa visokim
psihoticizma su shizoidnost i psihopatija; poremecaj ponaanja je jo jedan izraz iz tog kruga.
Ajzenkov koncept psihotizma prekriva sva tri dijagnosticka termina.
Evo kako Ajzenk opisuje osobe visoke na psihoticizmu na osnovu objektivnih testova i
testova performanse: "... manje fluentne, rezultat u kontinuiranom sabiranju im je slab, slab im je
ucinak kod crtanja u ogledalu, imaju polaganije oscilacije u testu reverzne perspektive, sporiji su
u sledenju zadate linije, neodlucniji su u odnosu na socijalne stavove, pokazuju slabiju
koncentraciju, imaju slabiju memoriju, imaju tendenciju da cine vece pokrete i da precenjuju
udaljenosti i rezultate, sporije citaju, sporije otkucavaju u tapping testu, nivo aspiracije im je
daleko slabije uskladen sa realnocu." (Eysenck, 1952, prema: Fulgosi, 1983).
Potvrdu u prilog postojanja ovog faktora Ajzenk nalazi i u podacima koji govore o
naslednosti dvaju osnovnih funkcionalnih psihoza, manicno-depresivne psihoze i shizofrenije.
Slicne podatke on iznosi i u vezi sa psihopatijama, alkoholizmom i kriminalnim ponaanjem, pa
je sklon da i te vrste poremecaja tumaci naslednim faktorima a ne samo faktorima okoline.
Zanimljivo je da su razlike medu polovima na ovoj dimenziji izraenije nego na
preostale dve dimenzije. Osobe mukog pola (i odrasli i deca) dobijaju znatno vece rezultate na
faktoru psihoticizma.
Ajzenk se suprotstavlja nesrazmernom naglaavanju znacaja socijalnih cinilaca na razvoj
licnosti i naglaava uticaj biolokih determinanti. Svoje dimenzije, kako smo pokazali, pokuava
da objasni i na fiziolokom nivou, a ono obuhvata tri - za fenomen licnosti najznacajnija
fizioloka sistema: centralni nervni sistem, autonomni nervni sistem i endokrini sistem
(Eysenck, 1969; Eysenck i Eysenck 1976).
Tvrdnju da se veliki deo totalne varijanse individualnih razlika obzirom na osnovne
dimenzije licnosti moe pripisati hereditarnim faktorima, Ajzenk zasniva na brojnim
savremenim istraivanjima geneticara ildsa iz god. 1962, Gotesmana i ildsa iz 1972 g.,
Odegarda iz 1963.g. Linerta i Rejsa, 1961, Katela 1955 i dr. To u stvari znaci da od naslednih
predispozicija ne zavisi samo stepen izraenosti psihoticizma i ekstravertovanosti, nego i stepen
izraenosti neuroticizma (to ruku na srce, veliki broj klinicara teko i nerado prihvata). Procene
uceca hereditarnih faktora u ukupnoj varijansi individualnih razlika, da veselje bude vece, cak
je neto vece za neuroticizam nego za introverziju-ekstraverziju i psihoticizam (ilds je za
neuroticizam pracen kod identicnih i fraternalnih blizanaca dobio Holcingerov koeficijent - meru
procene hereditarnih doprinosa varijansi razlika na datoj dimenziji - od 0.82 - slicno kao kod
inteligencije). Ajzenk kae da se rezultati sa njegovih inventara licnosti kao i eksperimentalnih
laboratorijskih studija mogu smatrati samo fenotipskim merama, koje se pod odredenim,
povoljnim uslovima mogu asimptotski pribliiti genotipu, ali u nekim drugim okolnostima i
prilicno udaljiti od neke kvalitetne procene genotipa. Pri tome ovaj drugi slucaj se pre moe
ocekivati kada su u pitanju mere sa upitnika nego kad je rec o rezultatima laboratorijskih
eksperimenata. Tako npr. autor za mere koje se dobijaju na skali neuroticizma kae da su
posledica delovanja triju odvojenih faktora. Prvo, genotipske labilnosti emocionalnog
(autonomnog) sistema, koji individuu predisponira da na stres reaguje neuroticnim ili
kriminalnim ponaanjem; drugi je faktor neuroza, koja je rezultat onoga to bi se moglo izraziti
ovako: neuroticizam x stres; treci faktor je stres. Ajzenk navodi rezultate istraivanja Kelvina
koji je pokazao kako interakcija predispozicije i stresa determinie skor na skali neuroticizma.
Takode navodi i istraivanje Krajtmana koji je utvrdio da je duina braka u korelaciji sa
neuroticizmom suprunika psihijatrijskih pacijenata, za razliku od onoga to se dobija kod
suprunika kontrolne grupe (normalnih) - dakle, dok izmedu pacijenata i njihovih suprunika
korelacija na dimenziji neuroticizma sa duinom braka raste, dotle kod normalnih parova
progresivno opada. Ajzenk smatra da, ukoliko bi se ovi nalazi potvrdili u longitudinalnom
istraivanju, oni mogli predstavljati jo jedan izvor sredinske determinacije upitnickih skorova
kome bi se morala pokloniti veca panja u buducim istraivanjima.
ISTRAIVACKI NALAZI U VEZI SA MERNIM INSTRUMENTIMA
Kriterijumske grupe
Varijable
Introverzija
Ekstraverzija
Intelektualne funkcije
Niski odnos I.Q./recnik
Visoki odnos IQ/recnik
Perceptualna rigidnost
Visoka
Niska
Odnos brzina/tacnost
Nizak
Visok
Nivo aspiracije
Visok
Nizak
Intra-personalni varijabilitet
Nizak
Visok
Socijabilnost
Niska
Visoka
Represija
Slaba
Jaka
Socijalni stavovi
Blagi
Tvrdi
Rorahov test
Visoko M
Visoko D
Uslovljavanje
Jako
Slabo
Reminiscencija
Niska
Visoka
Naknadne slike
Slabe
Izraene
Reakcija na stres
Jaka
Slaba
Sedativni prag
Visok
Nizak
Perceptualna konstantnost
Niska
Visoka
Sudovi o proteku vremena
Vreme sporije prolazi
Vreme bre prolazi
Verbalno uslovljavanje
Dobro
Loe
Vizuelna imaginacija
iva
Slaba
Percepcija vertikale
Tacna
Netacna
Spiralni after-efekat
Dugacak
Kratak
Vremenske greke
Male
Visoke
Panja
Visoka
Niska
Pad uspenosti u reavanju problema
Mali
Veliki
Senzorni pragovi
Niski
Visoki
Tolerancija na bol
Niska
Visoka
Tolerancija na senzornu deprivaciju
Visoka
Niska
Promene u ponaanju
Male
Velike
Hormonalna aktivnost
Visoka
Niska
Adaptacija
Spora
Brza
E.E.G. pobudenost
Visoka
Niska
Ajzenk je napravio niz instrumenata namenjenih merenju opisanih bazicnih tipova

licnosti. Najnoviji je EPQ - upitnik proizaao iz dosadanjih Ajzenkovih upitnika licnosti. Skale
neuroticizma i ekstraverzije nalazile su se vec i u jednom od prethodnih inventara (MPI Maudsley Personality Inventory). Nakon MPI-a sledio je upitnik (EPI - Eysenck Personality
Inventory) sa skalom iskrenosti koja meri disimulaciju. Ovaj upitnik sadri pored prethodno
nabrojanih i skalu psihoticizma.
EPQ sadri 90 ajtema rasporedenih u cetiri skale. 25 ajtema tvori skalu psihoticizma, 21
ajtem skalu ekstraverzije-introverzije, 23 skalu neurotizma a 21 pitanje skalu tendencije davanja
lanih odgovora. EPQ se moe aplicirati individualno ili grupno, sa pismenim i nepismenim
osobama.
TABELA 6.2.2.2.1. Pouzdanosti Ajzenkovih skala
Skale
PSIHOTICIZAM
EKSTRAVERZIJA
NEUROTICIZAM
SKALA "LAI"
Test-retest metoda
Metoda interne konzistentnosti
Britanski uzorak
Britanski uzorak
Slovenacki uzorak
mukarci
(N=136)
ene
(N=121)
mukarci
(N=500)
ene
(N=500)
mukarci
(N=491)
ene
(N=480)
.83
.90
.89
.86
.71
.87
.80
.86
.74
.85
.84
.81
.68
.84
.85
.79
.90
.81
.85
.82
.91
.82
.84
.82
P, E i N skale koje se koriste u ovom upitniku, Ajzenk je razvio nakon duge serije (oko
20) faktorskih analiza. Pri tome je u svim slucjevima koristio neto drugacije ajteme, koje je
selekcionirao delimicno na osnovu prethodnih analiza, a delimicno na osnovu teorijskih
pretpostavki. U pojedinim razvojnim etapama EPQ upitnika, delimicno je finalizirao pojedine
skale zbog toga da bi ih mogao validirati i eksperimentalno proveriti. Koristio je dva prethodna
upitnika licnosti, koja su skoro identicna sa EPQ: jedan od tih je PI (Personality Inventory); a
drugi PEN (psychoticism - ekstraversion - neurotism). Konstruisao ih je u obliku za odrasle, i

za decu. Izmene, koje nisu mnogo ekstenzivne, (najcece zamena jednog ili dva pitanja drugim
ili promena redosleda reci u pitnaju) autor je napravio vie iz psihometrijskih razloga: 1. da bi
eliminisao, tj. reducirao korelaciju izmedu faktora, 2. da bi eliminisao ona pitanja koja su
zasicena sa vie nego jednim faktorom i 3. da bi povecao pouzdanost pojedine skale. Cilj mu je
bio takode da postigne mogucnost istrivanja sve tri dimenzije licnosti nezavisno od
inteligencije. Kriterijske grupe kriminalaca i psihoticnih postiu veoma visoke rezultate na P
skali.
Jedan od nacina provere valjanosti je u uporedivanju posebnih kriterijumskih grupa.
Ajzenk je kod neuroticnih naao visoki N i nizak E, kod osudenika i psihopata visoki P, N i L
skor, a prosecan L, dok je kod narkomana naao visoki P i visoki L skor. Kao i u grupama
prestupnika u Velikoj Britaniji, Madarskoj, Indiji i nekim drugim zemljama, tako je i u grupi
devojaka iz vaspitnog zavoda u Sloveniji dobijen znacajno vii P, E i N skor. Medutim, na
populaciji mukih prestupnika ovakvi rezultati nisu ponovljeni. Naime, izmedu ove skupine i
kontrolne nije dobijena stat. znacajna razlika na dimenziji P, dok je introverzija na grupi
prestupnika znacajno izraenija nego na kontrolnoj grupi. Na skali iskrenosti je skor i u slucaju
mukih i u slucaju enskih prestupnika nii nego u kontrolnoj grupi. Dakle, prestupnici su
iskreniji od prosecnih normalnih ispitanika ili tacnije: verovatno im nije stalo, kao kontrolnoj
grupi, da daju drutveno prihvatljive odgovore. Kod mukaraca je P skor vii nego kod ena, a
kod oba pola je primetan pad sa porastom godina. Kod mukaraca je pad bri, verovatno zato
to pocinju sa vecim P skorom.
Mukarci sa godinama postaju sve vie introvertovani, dok za ene to nije tako
ocigledno. Nakon 50-te godine, ene su cak vie ekstravertirane. Ipak i kod ena sa starenjem
dolazi do pada ekstravertovanosti.
Mukarci i ene sa starocu pokazuju pad neurotizma. Pad je skoro uporedan kod oba
pola, samo to ene imaju mnogo vie N skorove nego mukarci.
ene takode imaju vii L skor. Kod oba pola se L skor sa godinama brzo povecava. To
vai za odrasle. Kod dece je obratno: to se vie pribliavaju adolescenciji imaju nii L skor.
Ajzenkovi su konstruisali i posebnu skalu (od ajtema koji tvore prethodno opisane skale
EPQ-a) sa ciljem da to bolje razlikuju dve skupine ispitanika - normalne i kriminalce. C-skala
(skala kriminaliteta) ne predstavlja posebnu dimenziju licnosti. Visok skor na toj skali naravno
ne znaci da je osoba koja je taj iznos postigla kriminalac. Ipak, visoko C najcece se srece kod
prestupnika, osudenika, maloletnih prestupnika.
Ajzenkova teorija antisocijalnog ponaanja je, pored naglaska na genetskim determinantama,
zasnovana i na principima teorije ucenja. Po toj teoriji se ekstravertovane osobe cece ponaaju
antisocijalno nego introvertovane osobe. Uzrok za to bila bi manja kondicionabilnost
ekstravertovanih osoba. Po toj teoriji bilo bi kondicioniranje osnova za razvoj socijalizovanog
ponaanja i covekove savesti. Ekstravertovana osoba, koja slabije kondicionira je zbog toga tee
odgojiva i po teoriji Ajzenka postoji opasnost, da ce se antisocijalno ili bar asocijalno ponaati.
Stepen neurotizma u toj teoriji ima ulogu nagona. Antisocijalno ponaanje je jednako E x N
(Ajzenk za ova dva genetski odredena faktora ne porice njihovu interakciju sa okolinom).
Dimenzijom P autor dopunjuje svoju teoriju o antisocijalnom ponaanju. Nalazi o tome, da se
antisocijalno ponaanje u obliku psihopatije ili kriminaliteta vie puta pojavljuje kod biolokih
rodaka shizofrenicara, naveli su ga na pomisao, da i kod antisocijalnog ponaanja mora P kao
dimenzija licnosti igrati veliku ulogu. Kasnija su istraivanja to i potvrdila.
Kod prestupnika i osudenika mogu se ocekivati vii iznosi za skale P, N i E. Za L skalu
je iznos obicno u granicama proseka. Jasno je da se ne mogu za sve oblike kriminala ocekivati
jednaki iznosi za pojedine dimenzije licnosti. Kod krada, krivotvorenja i privrednog kriminala
nece se pronaci visoke P vrednosti, niti visoko N, ali ce biti znacajno povecano E. Visoko P je
narocito kod osoba, koje su ucinile agresivne postupke i uz to pokazale nepotrebnu okrutnost.
Osobe, koje vie puta prekre zakon i uvek ih uhvate, obicno su socijalno nespretne intovertne
osobe sa visokim iznosom na skalama obicno visok i L iznos. Utvdeno je, naime, da visoki L
iznos ima jak uticaj na smanjivanje P i N iznosa; na E iznos L-skala prakticki ne utice.
Interpretacija rezultata na ovim dimenzijama moe dati prilicno bogatu i razudenu sliku
o karakteristikma licnosti nekog pojedinca. Tako npr. moemo dimenzijom E, kod neuroticara,
razlikovati ponaanje sa preteno histericnom komponentom (visoko E), od ponaanja za koje je
tipicno osecanje krivice, inferiornosti, potreba za stalnom samoispitivanjem (nisko E).
Introvertnost u smislu Ajzenkove introvertnosti, ne moemo tumaciti kao stanje pred prodorom
neuroticnih simptoma. Neko sa niskim E (introvertan pojedinac) moe biti isto tako socijalno
uzdran kao i neko sa visokim N. Pa ipak, iako je ponanje naizgled isto, izmedu njih postoje
bitne razlike. Emocionalno labilna osoba (visoki N) eli da ucestvuje u drutvenom ivotu, ali je
uzdrana zbog preosteljivosti i stidljivosti, a introvertovana osoba (niski N) se ne ukljucuje u
drutveni ivot, pre svega zbog toga to joj drutveni ivot ne znaci mnogo, a kada se ukljuci
nema problema ni sa stidljivocu ni sa bojaznima.
Veoma visoki P skor postiu osobe sa insuficijentnim smislom za saradnju, osobe
"teke" za zajednicki ivot, osobe koje mogu iskazivati visoki stepen "kreativnosti" i
"originalnosti", izraene neobicnim asocijativnim odgovorima, bizarnim umetnickim radovima
itd.
Veoma visoki skor postiu takode i psihoticne osobe i osobe koje su u sukobu sa
zakonom. Ustanovljeno je da su terapijski efekti kod neuroticnih osoba sa visokim N i P skorom
mnogo loiji. Mukarci imaju vii P skor od ena. Nabrojani zakljucci ne dozvoljavaju
interpretaciju P skora bez poznavanja ostalih aspekata licnosti. Osoba sa visokim P i niskim IQ,
drugacije ce funkcionisati od osobe sa visokim P i visokim IQ. Prvi se moe naci medu
neprilagodenim, a drugi zbog originalnosti, medu genijalnim umetnicima ili istraivacima.
Mnogi istraivaci su proveravali koncepte Ajzenkove teorije. Medu njima i Howart
(1986) i Barrett i Kline (1980). Deo zakljucka koji je na osnovu tih istraivanja saoptio Hauart
izgleda ovako: "... tako da su sva cetiri Ajzenkova superfaktora otkrivena u obe studije (misli se
na Hauartovu studiju i studiju Bareta i Klajna) uz koricenje razlicitih uzoraka varijabli i
subjekata, i uz upotrebu razlicitih faktorsko analitickih i rotacionih metoda - briljantna potvrda
robusnosti tih superfaktora!" (Howart, 1986).
Hauart zakljucuje da je skala neuroticizma najhomogenija i u najvecoj meri univokalna, te da
mada je veci nivo univokalnosti dimenzije ekstraverzija-introverzija postignut prebacivanjem
ajtema koji mere impulsivnost u skalu psihoticizma, ona je jo uvek u mnogo manjoj meri
univokalna od dimenzije neuroticizma. Najmanje univokalna je skala psihoticizma, tako da se
njome mogu dobiti rezultati koji variraju od studije do studije u zavisnosti od "... kompozicije
uzorka koja moe favorizovati jedan ili drugi aspekt tog kompozita koji se sada naziva
psihoticizmom." (Howarth, 1986).
Ova studija koja je imala za cilj da odgovori na pitanje ta je predmet merenja
Ajzenkove dimenzije psihoticizma, tvrdi da oni koji dobijaju visoke skorove na ovoj dimenziji
imaju sledece crte: impulsivnost, nedostatak kooperacije, oralni pesimizam, rigidnost, nisku
superego kontrolu, nisku socijalnu senzitivnost, nisku perzistenciju, odsustvo anksioznosti,
nedostatak osecanja inferiornosti.
Sve tri Ajzenkove dimenzije su inkorporirane u "Big five" model konativnog
funkcionisanja. Dimenzije ekstraverzije-inroverzije i neuroticizma se pojavljaju kao nezavisni
faktori u ovom modelu. Dimenzija psihoticizma je neka vrsta amalgama dimenzije II ovog
modela (prijateljska nastrojenost) i III (Savest) (Digman, 1990). Digman kae da se inicijalne
Ajzenkove dimenzije (dakle, prve dve) javljaju u svim relevantnim istraivanjima bez obzira da
li je rec o upotrebi rejting skala ili upitnika u proceni licnosti, dok mnogi kriticari smatraju da
dimenzija psihoticizma nije na najbolji nacin imenovana.
DOPRINOS K. MOMIROVICA I SARADNIKA
KIBERNETICKI MODEL KONATIVNOG FUNKCIONISANJA
Kiberneticki model konativnog funkcionisanja koji stoji u osnovi baterije licnosti KON6
predstavlja sintezu i reformulaciju modela koje su predloili Pauel i Rojs, Horga, Ignjatovic,
Momirovic (1982) i Gredelj i Momirovic, Horga i Bosnar. On pretpostavlja postojanje sledecih
regulativnih sistema:
1) regulator aktiviteta (EPSILON)
2) regulator organskih funkcija (HI)
3) regulator reakcija odbrane (ALFA)
4) regulator reakcija napada (SIGMA)
5) sistem za koordinaciju regulativnih funkcija (DELTA)
6) sistem za integraciju regulativnih funkcija (ETA)
Pojednostavljena ema ovog modela data je na slici 3.1.1. Kiberneticki model dimenzija
licnosti ukljucuje konativni i kognitivni blok, pa su i jedan i drugi prikazani na slici, zajedno sa
pretpostavljenim vezama i smerovima uticaja. Elementi konativnog dela tog modela (konativni
regulatori) su posebno istaknuti. Kognitivni procesori prikazani na slici su sledeci:
1) Ulazni procesor (I)

2) Centralni procesor (G)
3) Centralna memorija (M)
4) Izlazni procesor (K)
1) Regulator aktiviteta je jedan od elementarnih i najnie lociranih regulacionih
sistema u hijerarhiji. On u znatnoj meri podseca na osobinu koju je Ajzenk interpretirao kao
ekstraverziju, a Katel kao eksviju-inviju. Autori tvrde da se sutina ove dimenzije razlikuje od
prethodno navedenih u tom smislu to je ona od ireg znacaja nego to je fizioloki, psiholoki i
socioloki znacaj ekstraverzije Horga, Ignjatovic, Momirovic (1982). Oni smatraju da
istraivanja Mrakovica, Kovacevica i dr. dovode u sumnju Ajzenkovu hipotezu o pojacanoj
kortikalnoj inhibiciji kao osnovnom uzroku ekstraverzije, a sa druge strane, da priroda
salijentnih varijabli i veze ovog faktora sa ostalim latentnim dimenzijama ukazuju da je moguce
tretirati i uticaj socijalnog polja kao sekundarni generator njegovog varijabiliteta. Stoga autori
predlau da se generatori ove dimenzije potrae u regulaciji aktivirajucih funkcija retikularne
formacije to je u skladu sa teorijom Lurije o osnovnim regulativnim funkcijama centralnog
nervnog sistema. Njegova bazicna funkcija se ogleda u regulaciji i modulaciji aktivirajuceg dela
retikularne formacije, pa je odgovoran za aktivitet i energetski nivo na kome funkcioniu ostali
sistemi, ukljucujuci i kognitivne i motoricke procesore. Ekstravertni i introvertni modeli
ponaanja zavise delom od osnovnog funkcionalnog nivoa ovog regulatora, a delom od funkcija
kortikalnih procesora (preteno koceci uticaj). Poremecaji ovog regulatora mogu da proizvedu
neposredno ili posredno, abulicne, depresivne ili hipomanicne reakcije. Autori smatraju i da, s
obzirom da nivo aktiviteta mora biti i u vezi sa brzinom protoka informacija u CNS, ti
poremecaji moraju uticati i na efikasnost funkcija kognitivnih i motorickih procesora.
Slika 3.1.1. Kiberneticki model regulativnih funkcija
G
M
ETA
DELTA
HI
ALPHA
SIGMA
K
EPSILON
2) Regulator organskih funkcija je nastao spregom subkortikalnih centara za

regulaciju organskih funkcija koji su preteno locirani u hipotalamickom regionu, i kortikalnih
sistema za regulaciju i kontrolu koji su im nadredeni. Sklop ovog faktora (ortoblique u antiimage
prostoru) dobijen u gore pomenutom istraivanju Horge, Ignjatovica, Momirovica i Gredelja je
bio veoma jednostavan. Sve skale za procenu hipotetske dimenzije regulacije organskih funkcija
bile su i jedini salijenti te dimenzije. Autori smatraju da, iako je ispravno opte prihvaceno
miljenje da psihosomatski simptomi imaju anksioznu osnovu, poremecaji ovog uredaja u
velikoj meri zaise od poremecaja kortikalnih sistema za regulaciju i kontrolu. Tako su dobijene
znacajne korelacije ove dimenzije sa skalama za procenu funkcionisanja kortikalnih kontrolnih
sistema - Katelovi faktori CC i CQ i DEL31, kao i korelacije skala za procenu konverzivnog
sindroma sa generalnim kognitivnim faktorom (u istraivanju Momirovica, Ignjatovica i ipke
iz 1975. Poremecaji ovog uredaja izazivaju funkcionalne poremecaje osnovnih organskih
sistema: kardiovaskularnog, respiratornog, gastrointestinalnog, uropoetskog, osnovnih sistema
za ulazne i izlazne operacije, tj. senzornog i motornog sistema, poremecaje sistema za kontrolu,
narocito kocenje elementarnih biotickih procesa. Takode, poremecaji ovog sistema vode
formiranju hipohondrijskog reakcionog sistema u odnosu na osnovne organske funkcije.
3) Prvi ortoblique faktor u istraivanju Horge, Ignjatovica, Momirovica i Gredelja bio je
definisan svim referentnim testovima hipotetske latentne dimenzije koja utice na efikasnost
sistema za regulaciju funkcija odbrane. Pored njih visoke projekcije na ovaj faktor imale su i
skale koje su u ranijim istraivanjima dobro definisale astenicni i konverzivni sindrom. Takode,
slabiji salijenti su bili i one mere organskih funkcija (skala senzorne i motorne konverzije) koje u
mnogo vecoj meri nego drugi organski regulatori zavise od efikasnosti inhibitornih regulatora.
Te veze ukazujuna znacaj uloge inhibitornih konativnih sitema u ispoljavanju odbrambenih
1
CC - Ego snaga, CQ - Ergcka tenzija, DEL3 - Regresivna disocijacija.
reakcija. Cinjenica da je Katelov faktor psihastenije zajedno sa faktorom depresivnosti visok

salijent ove dimenzije govori u prilog hipotezi o uticaju inhibitornih procesa u kortikalnim
kontrolnim sistemima i snienom nivou uzbudenja uslovljenom aktivirajucom funkcijom
retikularne formacije, na poremecaje funkcija reakcija odbrane.
Regulator reakcija odbrane modulira tonicko uzbudenje i to, vele autori, delom na
osnovu geneticki uslovljenih programa, a delom na osnovu programa nastalih u procesu
uslovljavanja tokom ontogenetskog razvoja. Autori smatraju da je ovaj regulator lociran u
limbickom sistemu. Vecina neurotskih poremecaja povezana je sa disfunkcijom ovog regulatora.
To su, prvenstveno, razliciti modaliteti i simptomi anksioznosti (koji prestavljaju osnovu za
raznovrsne patoloke reakcije tipa fobije, opsesije i kompulzije). Autori smatraju da je senzorna
i emocionalna preosetljivost jednim delom uzrok a jednim delom posledica poremecaja ovog
regulatora. Ukoliko je disfunkcija ovog regulatora pracena disfunkcijom regulatora aktiviteta
javljaju se depresivni oblici ponaanja, kao i psihastenicne reakcije. Ukoliko se ovoj sprezi
pridrui i disfunkcija sistema za koordinaciju regulativnih funkcija, onda se javljaju tee
depresivne, opsesivne i kompulzivne reakcije. Ako se disfunkciji ovih sistema pridrui i
disfunkcija regulatora organskih funkcija javljaju se poremecaji osnovnih biotickih funkcija.
4) Regulator reakcija napada, za koji autori smatraju da je takode lociran u limbickom

sistemu, modulira, slicno regulatoru reakcija odbrane, primarno tonicko uzbudenje, ali putem
programa za destruktivne reakcije. Model podrazumeva da se ovi destruktivni programi mogu
aktivirati bilo neposredno (tada se radi o primarnoj agresivnosti), bilo posredno, na osnovu
signala iz centra za regulaciju reakcija odbrane (tada je rec o sekundarnoj agresivnosti). Model
pretpostavlja znacajnu vezu izmedu ovog regulatora i regulatora aktiviteta, iz razloga to je
energetski potencijal nuan za realizaciju agresije. Takode, pretpostavljena je subordinacija
funkcionisanja ovog uredaja funkcionisanju sistema za koordinaciju i integraciju regulativnih
funkcija, kao i funkcionisanju centralnog kognitivnog procesora. Poremecaji ovog regulatora
ogledaju se u agresivnim reakcijama koje mogu biti razlicito modulirane. Autori smatraju kako
neke od tih modulacija mogu biti posledica fiksacija na oralnu ili analnu fazu libidinoznog
razvoja.
5) Peti regulator je opisan kao sistem za koordinaciju regulativnih funkcija. On
koordinie funkcije subsistema koji se funkcionalno i hijerarhijski razlikuju, ukljucujuci tu i
funkcije kognitivnih procesora. S obzirom na njegovu poziciju u sistemu izolovanih latentnih
dimenzija i njegove veze sa ostalim merama konativnog funkcionisanja autori smatraju da je on
veoma blizak nekoj meri efikasnosti citavog sistema za homeostaticku regulaciju. Ovaj sistem je
nadreden regulatorima reakcija odbrane, napada, organskih funkcija, pa i regulatoru aktiviteta.
Poremedaji ovog regulatora izazivaju dezorganizaciju i disocijaciju kognitivnih i konativnih
procesa, kao i poremecaje motorickih funkcija. Ovi poremecaji se ogledaju u prisustvu
shizoidnih, paranoidnih i manicnih simptoma. Tei poremecaji ovog regulatora proizvode i
sekundarne poremecaje svih onih sistema koji su mu funkcionalno podredeni. U tom slucaju
prvo bivaju pogodeni sloeniji kognitivni i regulativni procesi, narocito oni informaticki veoma
sloeni. Iz tog razloga su, smatraju autori, tee forme senzorne i motorne konverzije, neki
modaliteti inhibitorne konverzije i fiksirane fobije, opsesije i kompulzije, pre svega, posledica
poremecaja delta regulatora. Autori smatraju da je poremecaj ovog regulatora prava osnova
Ajzenkovog faktora psihoticizma.
6) Najvii poloaj u hijerarhiji konativnog regulativnog sistema ima sistem za
integraciju regulativnih funkcija. Njegova je osnovna uloga da integrie konativne promene
saobrazno dinamici psiholokog polja, a narocito saobrazno dinamici socijalnog polja i
promenama u njemu. Autori smatraju da je skup programa koji odreduju funkcije ovog sistema
uglavnom formiran u toku socijalizacijskog procesa, i to kroz procese uslovljavanja, pojacavanja
i internalizacije. Neposredna posledica poremecaja ovog sistema je socijalna maladaptacija. Iako

se ograduju od pokuaja precizinije lokalizacije ovog sistema, autori ipak sugeriu da bi on
mogao biti u frontalnim delovima korteksa. Od ovoga sistema neposredno zavisi stepen
socijalizacije, a socijalizacijski proces neposredno utice na "formiranje programa" koji su deo
ovog sistema.
Autori vele da nije teko uociti slicnosti imedu njihove i sledecih teorija zasnovanih na
konceptu latentnih dimenzija (dakle, teorija koje su bile podvrgnute dovoljno strogoj empirijskoj
verifikaciji): "Big five", Gilfordove teorije, potom Katelovog, Ajzenkovog i Momirovicevog
modela licnosti.
Momiroviceva teorija o strukturi patolokih konativnih karakteristika je, kako sami
autori kau, "potpuno, ali inverzno preslikana u ovaj model" (Momirovic, Wolf, Damonja,
1992).
Ajzenkov faktor Ekstraverzije je u svojoj osnovi slican faktoru ETA (regulator
aktiviteta), a faktor N regulatoru ALFA (regulator reakcija odbrane). Ajzenkov faktor
psihoticizma je blii faktoru SIGMA nego DELTA.
Ovaj model subsumira i Katelovu teoriju licnosti, ukoliko se zanemare njegovi faktori
prvog reda - cija je egzistencija, kako to pokazuju radovi Ajzeka (1969) i Ignjatovica (1982),
prilicno sumnjiva. Naime, Katelovi faktori drugog reda eksvija-invija i anksioznost, odgovaraju
Ajzenkovim faktorima ekstraverzije i neuroticizma, a vec je komentarisano na koji nacin se
proimaju Ajzenkov i kibernetski model.
Zanimljivo je da se i elementi Frojdove teorije licnosti mogu podvesti pod ovaj model i
to na sledeci nacin: naime, Katelovi faktori C, G i Q42, koji su reprezenti njegovog faktora
anksioznosti, zapravo prestavljaju operacionalizaciju osnovnih Frojdovih koncepata licnosti, to
verovatno da nije previe upadljiva cinjenica s obzirom na implicitnu pretpostavku da bi se malo
ta zajednickog moglo naci u radovima ljudi ciji se pristupi izucavanju problema licnosti i
ponaanja tako snano razlikuju. Osim toga, regulator SIGMA ovog modela je opisan upravo
preko koncepata oralne i analne agresivnosti.
Takode, ovaj model je slican modelu "Big five",kao i kibernetickom modelu Pauela i
Rojsa.
Podaci na osnovu kojih je izvrena konstrukcija baterije KON6 prikupljeni su u
istraivanju Momirovica, Horge i Bosnar (Momirovic i sar. 1992). Istraivanje je bilo
sprovedeno na uzorku od 210 studenata Fakulteta za fizicku kulturu u Zagrebu starih od 20 do
25 godina. Ispitanicima je bila zadata kolekcija od 31 mernog instrumenta za procenu konativnih
karakteristika. Ovi instrumenti su bili odabrani tako da omoguce procenu est glavnih
regulativnih sistema objedinjenih kibernetickim modelom, pri cemu se vodilo racuna da
sacinjavaju veliku i reprezentativnu kolekciju stavki za merenje konativnog funkcionisanja
pomocu upitnika (1407 stavki).
Slicni podaci o metrijskim karakteristikama su dobijene na uzorku ispitanika enskog
pola, a vrlo slicne i na uzorku duevnih bolesnika. Valjanost testova za diferencijalnu dijagnozu
duevnih bolesnika utvrdena je na tri uzorka, uzorku psihoticnih, uzorku neuroticnih ispitanika i
uzorku psihopata. Pokazalo se da ova baterija veoma dobro diskriminaira ove grupe ispitanika,
pri cemu psihoticari imaju, u odnosu na durge grupe ispitanika, poviene rezultate na testovima
DELTA, ETA i HI, neuroticari na testovima AlFA i HI, a psihopate na testu DELTA.
Kao dalja potvrda konstrukt validnosti ovih testova moe posluiti nekoliko istraivanja
(Momirovic, Volf, Damonja, 1993):
a) istraivanja koja pokazuju njihovu slabu zavisnost od socioekonomskog statusa ispitanika
C - Snaga ega, G - Super ego, Q4 - Ergicka tenzija
b) istraivanja koja pokazuju slabu osetljivost rezultata sa ovih testova na pokuaje simulacije i
disimulacije, neodgovoran odnos prema testiranju i tendencije potiskivanja.
c) istraivanja koja pokazuju da intelktualne sposobnosti imaju niske veze sa rezultatima na
ovim testovima
TABELA 6.2.2.1.1. Osnovne metrijske karakteristike subskala upitnika kibernetickog modela
konativnog funkcionisanja - KON 6
Test
Predmet merenja
Gutman-Najsvan
derova mera
pouzdanosti
Kajzer-Rajsova
mera
reprezentativnosti
Momirovicev
koeficijent
homogenosti
Koeficijent
valjanosti u
odnosu na
predloeni
model
EPSILON
Regulacija
aktiviteta
.96
.94
.69
.96
HI
Regulacija
organskih
funkcija
.97
.94
.62
.95
ALFA
Regulacija
reakcija odbrane
.96
.92
.68
.95
SIGMA
Regulacija
reakcija napada
.95
.90
.50
.95
DELTA
Koordinacija
regulativnih
funkcija
.98
.97
.65
.95
ETA
Integracija
regulativnih
funkcija
.97
.95
.68
.97
"BIG FIVE" MODEL LICNOSTI

O modelu videti u knjizi:
Kneevic, G., Damonja-Ignjatovic, T. & uric-Jocic, D. (2004). Petofaktorski model
licnosti. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju (1-48)
DOPRINOS R. KLONINDERA I SARADNIKA

OPTA BIOSOCIJALNA TEORIJA LICNOSTI
Robert Kloninder svoju teoriju naziva "optom biosocijalnom teorijom licnosti. Ona je,
kako njen autor saoptava, "bazirana na sintezi informacija studija porodice, studija
longitudinalnog razvoja individue, psihometrijskih studija strukture licnosti, kao i
naeurofarmakolokih i neuroanatomskih studija bihejvioralnog kondicioniranja i ucenja kako
kod coveka tako i kod drugih ivotinja" (Cloninger, 1987). Na osnovu sinteze informacija iz
navedenih podrucja autor je pretpostavio postojanje tri dimenzije licnosti koje su genetski
nezavisne i koje imaju "predvidive sklopove interakcija u svojim adaptivnim reakcijama na
specificne sredinske stimuluse" (Cloninger, 1987). Kloninder navodi slabosti postojecih
dijagnostickih sistema (razlicitost kriterijuma i kategorija od jednog do drugog dijagnostickog
sistema, nesaglasnost oko toga ta su zaista tradicionalne dijagnosticke kategorije i ta treba da
budu, kulturo- ili etnocentricnost postojecih kategorija i kriterijuma, neslaganje oko
kategorijalne ili dimenzionalne prirode varijacija licnosti i sl.) i zakljucuje da kriterijumi i
kategorije ovih sistema koji su namenjeni proceni licnosti i njenih adaptivnih mogucnosti
fluktuiraju u zavisnosti od trenutne mode pre nego u zavisnosti od cinjenica. Na drugoj strani,
istraivanja normalnih crta licnosti podrazumevaju merenja varijacija du kontinualnih
dimenzija bilo preko kvantitativnih klinickih rejting skala ili skorova na inventarima licnosti.
Observirane varijacije normalnih ili adaptivnih crta licnosti aproksimiraju gausovu raspodelu na
reprezentativnim uzorcima opte populacije. Ovde je vano istaci da ne postoje podaci o
bimodalnosti ili multimodalnosti tih distribucija, kao to bi se ocekivalo ukoliko bi na adaptivne
varijacije licnosti uticali diskretni bolesni procesi. Kloninder tvrdi da postoji mnotvo razlicitih
dimenzija i skala licnosti, ali da su one vrlo redudantne medu sobom. Empirijska faktorska
analiza, tvrdi ovaj autor, dosledno indicira postojanje tri glavne dimenzije du kojih varira
normalna licnost, dimenzije koje su normalno distribuirane i nekorelirane medu sobom. On dalje
navodi empirijske podatke koji ukazuju na to da ne postoji sistematska veza izmedu tri glavne
dimenzije normalne licnosti i tri glavne crte abnormalne licnosti (koje se, takode dosledno
dobijaju u faktorsko-analitickim studijama maladaptivnog ponaanja). Kao glavnu tekocu u
integraciji nalaza adaptivnih i maladaptivnih crta autor opte biosocijalne teorije licnosti navodi
fundamentalna ogranicenja faktorske analize. U prilog tom svom stanovitu navodi, tezu da
"faktorska analiza moe determinisati samo broj dimenzija, ne njihovu latentnu kauzalnu
strukturu, lokaciju ili "rotaciju" u prostoru" (Cloninger, 1987). On tvrdi da su "deskriptivni
podaci o ponaanju nedovoljni za preferenciju izmedu alternativnih nacina sumiranja
deskriptivnih bihejvioralnih podataka". Iako se slaemo sa autorom da su "ekstrastatisticke
informacije neophodne kako bi se specifikovala latentna bioloka i socijalna varijabilnost crta
licnosti", ne slaemo se da nivo bihejvioralnih podataka podrazumeva nekakvu beskrajnu
samovolju u odredenju latentnih struktura. Zapravo cinjenica da postoje, od autora do autora,
drugaciji opisi tih dimenzija (Eysenck i Tellegen npr.), ne podrazumeva nekakvu neadekvatnost
ili ogranicenje imanentno prirodi faktorske analize, vec pre govori o razlikama u polaznim
podacima, razlikama u reprezentativnosti polaznog skupa varijabli za oblast konativnog
reagovanja. Autor navodi da postoji i tekoca u vezi sa mogucnocu upotrebe biolokih podataka
u zakljucivanju o strukturi bihejvioralnih varijacija. Naime, fenotipska struktura se moe
razlikovati od latentne bioloke iz razloga to je bihejvioralna (fenotipska) varijabilnost
uslovljena ne samo genetskim faktorima vec i sredinskim (za znatan broj crta licnosti hereditarni
faktori su odgovorni za 40 - 60% varijanse, to znaci da je uticaj genentskih i sredinskih faktora
priblino podjednak).
Kloninder navodi kao bitno ogranicenje prethodnih pokuaja opojmljavanja podrucja

licnosti cinjenicu da ne postoji zadovoljavajuca integracija nalaza faktorsko-analitickih studija
licnosti (nalazi u vezi sa strukturom crta licnosti) i nalaza teorija ucenja (relevanti socijalni i
sredinski stimulusi i mehanizmi njihovog uticaja na razvoj i promenu ponaanja individue), kao
i neurobiolokih nalaza na podrucju motivacije i ucenja (latentni neuralni sistemi).
Naravno, autor smatra da njegov opti biosocijalni model licnosti otklanja ova
ogranicenja i potekoce u specifikaciji relevantnih crta licnosti. "Da bi se ti fundamentalni
problemi konstruktivno razreili ja sam ovde opisao unifikujucu biosocijalnu teoriju licnosti koja
obezbeduje sistematski pristup deskripciji i klasifikaciji varijanti licnosti. Preciznije receno, ja
sam pokazao da je preklapanje izmedu razlicitih tradicionalnih kategorija poremecaja licnosti
zakonito i sistematski predvidivo na osnovu raspoloivog znanja o biogenetskoj strukturi
latentnih bazicnih obrazaca adaptivnih reakcija na opasnost, novinu i nagradu." (Cloninger,
1987).
Tri latentne, genetski uslovljene dimenzije licnosti koje je izolovao i opisao nazvao je:
potraga za novinom (NOVELTY SEEKING), izbegavanje tete (HARM AVOIDANCE) i
zavisnost od nagrade (REWARD DEPENDENCE).
Dimenzija potraga za novinom je hipostazirana kao "nasledna tendencija intenzivnog
ushicenja ili uzbudenja kao reakcije na novu stimulaciju ili nagovetaje potencijalnih nagrada ili
potencijalnih oslobodenja od kazni, to vodi cestoj eksploratornoj aktivnosti i traganju za
potencijalnim nagradama a takode i aktivnom izbegavanju monotonije i potencijalne kazne"
(Cloninger, 1987). Dimenzija izbegavanje tete je hipostazirana na sledeci nacin: "urodena
tendencija intenzivnog reagovanja na signale averzivne stimulacije, drugim recima ucenje
inhibicije ponaanja kako bi se izbegla kazna, novina i frustrirajuci izostanak nagrade"
(Cloninger, 1987). Treca dimenzija - zavisnost od nagrade je opisana ovako "nasledna
tendencija da se intenzivno reaguje na signale nagradivanja (narocito verbalne signale socijalnog
odobravanja, sentimenata i pomoci), i da se odrava ili odupre gaenju ponaanja koje je
prethodno bilo asocirano sa nagradama ili oslobodenjem od kazne" (Cloninger, 1987). Ove tri
dimenzije odraavaju varijacije u tri modana sistema, opisana u tabeli 3.4.1. U tabeli 3.4.2. su
date dimenzije nieg nivoa koje grade ove tri glavne dimenzije.
TABELA 3.4.1. Tri glavna modana sistema koji uticu na karakteristike dra - odgovor
sistem mozga
(odgovarajuca dimenzija
licnosti)
glavni monoaminski
neuromodulator
relevantni stimulus
bihejvioralni odgovor
aktiviranje ponaanja
(potraga za novim)
dopamin
pojava novog
istraivacka potraga
potencijalna nagrada
apetitivni pristup
mogucnost
izbegavanja
monotonije ili kazne
aktivno izbegavanje, beg
inhibiranje ponaanja
(izbegavanje tete)
serotonin
uslovljeni signali za
kaznu, pojavu novog
ili frustraciju
pasivno izbegavanje,
inhibirano ponaanje
odravanje ponaanja
(zavisnost od nagradivanja)
norepinefrin
uslovljeni signali za
nagradu ili
izbegavanje kazne
rezistentnost na inhibiciju
ponaanja
TABELA 3.4.2. Tri glavne dimenzije licnosti (POTRAGA ZA NOVIM, IZBEGAVANJE

TETE I ZAVISNOST OD NAGRAdIVANJA), i dimenzije nieg reda koje ih sacinjavaju
TRI GLAVNE DIMENZIJE LICNOSTI I DIMENZIJE "NIEG REDA" KOJE IH SACINJAVAJU
pesimizam (HA1)
IZBEGAVANJE TETE
(HARM AVOIDANCE)
neizvesnost (HA2)
strah od ljudi (HA3)
zamor (astenija) (HA4)
istraivacka radoznalost (NS1)
POTRAGA ZA NOVIM
(NOVELTY SEEKING)
impulsivnost (NS2)
rasipnitvo (NS3)
haoticnost (NS4)
sentimentalnost (RD1)
ZAVISNOST OD NAGRAdIVANJA
(REWARD Dependence)
istrajnost (RD2)
privrenost (RD3)
zavisnost (RD4)
Genetske varijacije na svakoj dimenziji slede Gausovu ili normalnu distribuciju.

Dimenzija izbegavanja tete ima modulirajuci uticaj na ponaanje du preostale dve
dimenzije, i vodi inhibiciji eksploracije nepoznatih ili nesigurnih situacija kao i pasivnom
izbegavanju kanjavanja i izostanka nagrade. Kao rezultat ovog modulirajuceg uticaja
sredinski uticaji na izbegavanje tete se ravnomerno rasporeduju na sve tri dimenzije. Kao
reakcija na nove stimuluse dimenzija potrage za novinom vodi aktivno-istraivackom
ponaanju, dok dimenzija izbegavanja tete vodi inhibirajucem ili pasivno-izbegavajucem
ponaanju. Rezultujuce ponaanje predstavlja balans izmedu tih uticaja u pravcu aktivnog
otvaranja i pasivnog izbegavanja. Slicno, kao odgovor na frustrativni izostanak nagrade
zavisnost od nagrade predisponira na kontinuirano ponaanje traenja nagrade, dok
izbegavanje tete predisponira na gaenje ponaanja; rezultujuce ponaanje je balans izmedu
tih uticaja na odravanje i gaenje. Nadalje, zavisnost od nagrade predisponira na odravanje
slicnih aktivnosti koje su prethodno nagradene, dok potraga za novinom vodi zapocinjanju
novih aktivnosti koje su potencijalno gratifikujuce. Tako, mada su geneticke varijacije
nezavisne, korelirane sredinske varijacije vode razlicitoj strukturi opserviranog ponaanja.
Individue koje su iznad proseka na dimenziji potrage za novinom i prosecne na preostale dve
dimenzije su opisane kao impulsivne, eksplorativne, nestalne, ekscitabilne, temperamentne,
ekstravagantne i silovite. One brzo usvajaju nova interesovanja i spremno se ukljucuju u nove
aktivnosti; takode, imaju tendenciju da zanemare detalje, da im se lako omete panja i da im
brzo postane dosadno; lako ih je isprovocirati na borbu ili bekstvo. Individue koje su ispod
proseka na dimenziji potrage za novinom i prosecne na preostale dve dimenzije su opisane

kao osobe koje teko sticu nova interesovanja, cesto postaju preokupirane usko odredenim
detaljima i uvek dugo razmiljaju pre nego to se odvae da donesu na neku odluku; ove se
individue tipski opisuju kao refleksivne, rigidne, lojalne, netemperamentne, tedljive, dobrog
vladanja, istrajne, stoickog ponaanja.
Pretpostavka je da crta potrage za novinom reflektuje, odraava varijacije u
modanom "pobudivanju", ili sistemu bihejvioralne aktivacije. Dopaminergicne celije u
srednjem mozgu primaju input iz nekoliko izvora a onda projektuju impulse u koru velikog
mozga, delujuci tako kao finalni zajednicki put za bihejvioralni aktivirajuci sistem. Ova
bihejvioralna aktivacija je asocirana sa eksploracijom novih sredinskih stimulusa, potragom
za, i pribliavanjem potencijalnim nagradama, kao i bekstvom od kazne. Ova bihejvioralna
aktivacija je asocirana sa specificnim sklopom fizioloke ekscitacije, narocito povecanim
brojem otkucaja srca i snienim pragom osetljivosti.
Aktivacija svrsishodnog ponaanja pretpostavlja kako senzomotornu integraciju tako i
direkciju ponaanja ka novim ili prijatnim stimulusima. Kod sisara dopaminergicni putevi ka
korteksu imaju centralnu ulogu u svim tim funkcijama preko nigrostrijatnih, mezolimbickih
(iz ventralnog tegmentuma u limbicke strukture, ukljucujuci septum, nukleus akumbens i
amigdalu), i mezofrontalnih projekcija (iz ventralnog tegmentuma ka neokorteksu,
ukljucujuci mezijalne frontalne, entorinalne oblasti, kao i prednje oblasti girusa cinguli).
Modana struktura amigdala je ukljucena u reakcije aktivnog izbegavanja i pripreme za borbu
ili bekstvo zajedno sa korteksom i hipotalamusom. Inputi u dopaminergicne celije ukljucuju
ascendentne puteve iz retikularne formacije, descendentne puteve iz hipotalamusa, kao i
povratnu spregu iz cerebralnog korteksa preko amigdala i kaudatuma.
Samo-stimulacija sa elektrodama na mestima dopaminergicnih neurona je pracena
izraenom lokomotornom aktivacijom i pozitivnim potkrepljenjem izazvanog ponaanja kod
ivotinja, i saoptavanjem subjektivnog iskustva prijatnosti i zadovoljstva kod ljudi.
Istraivanja ukazuju da lezije noradrenalisnkih neurona u lokusu ceruleusu ne uticu na
samo-stimulirajuce ponaanje, u najmanju ruku, ne uz reim kontinualnog potkrepljenja;
takode pokazano je da spontano istraivacko motorno ponaanje kod sisara u novim
situacijama zavisi od integriteta mezolimbickih dopaminergicnih projekcija. Lezije koje
podrazumevaju gubljenje dopamina u nukleusu akumbensu ili ventralnom tegmentumu vode
zanemarivanju novih sredinskih stimulusa i redukuju kako spontanu aktivnost tako i
istraivacko ponaanje, dok parcijalne lezije mogu voditi hiperaktivnosti. Dopaminski
agonisti, kao to su amfetamini i kokain, a takode i alkohol, opijati i neuropeptidi, dovode do
facilitacije dopaminergicne transmisije i bihejvioralne aktivacije, dok dopaminski blokeri,
kao to je npr. haloperidol, dovode do smanjenja istraivackog ponaanja i smanjenja
responzivnosti na pozitivno potkrepljenje. Ovakva dopaminska bihejvioralna aktivacija zavisi
od integriteta nukleusa akumbensa, ali ne i nukleusa kaudatusa.
Osobe koje su iznad proseka na dimenziji izbegavanja tete i prosecne na ostale dve
dimenzije su opisane kao oprezne, napete, uplaene, inhibirane, stidljive, astenicne i gotovo
uvek zabrinute i pune nekakvih slutnji. Oni koji su ispodprosecni na ovoj dimenziji a
prosecni na preostale dve su puni poverenja, relaksirani, optimisticni, bezbrini, neinhibirani,
predusretljivi i energicni. Pretpostavka je da ova crta odraava varijacije u modanom
"sistemu kanjavanja", ili bihejvioralnom inhibitornom sistemu, koji ukljucuje
septohipokampalni sistem, serotonergicne puteve iz strukture rapha nuclei u modano stablo,
kao i holinergicne puteve u frontalni neokorteks iz ventralne tegmentalne oblasti i
Majnertovog bazalnog nukleusa. Ascendentni serotonergicni neuroni iz rapha nuclei se
projektuju na limbicki sistem, ukljucujuci septum i hipokampus, a takode i na prefrontalni
korteks. Grej i Varburton (Cloninger, 1987) su sugerisali da septohipokamalni sistem
funkcionie kao komparator koji uporeduje predvidene dogadaje sa aktuelnim, i onda prekida
ponaanje ukoliko se pojave neocekivani dogadaji. Uzlazne serotonergicne projekcije od

dorzalne raphe nuclei ka supstanciji nigri inhibiraju nigrostrijatne dopaminergicne neurone i
esencijalni su element u kondicioniranju inhibicije aktivnosti na signale kanjavanja ili
frustrativnog izostanka nagrade. Odgovarajuci na nove stimuluse koji nisu praceni nagradom
ili izostankom kazne, holinergicne projekcije iz ventralne tegmentalne oblasti i bazalnog
nukleusa amigdale pobuduju frontalni korteks i stimuliu lucenje hormona stresa kao to su
kortikotropin i kortizol. S druge strane, frontostriatalne projekcije smanjuju eksploratornu
aktivnost putem inhibiranja dopaminergickih neurona u nukleusu kaudatusu.
Benzodiazepini i drugi anksiolitici ne ometaju sticanje averzivnih reakcija klasicnim
uslovljavanjem, u toku koga se uci da neutralni stimulus najavljuje averzivni. Ipak,
anksiolitici blokiraju ekspresiju bihejvioralne inhibicije koja se stice "operantnim" ili
"instrumentalnim" uslovljavanjem, tokom koga se uci da odredena reakcija najavljuje kaznu
ili izostanak nagrade. Nadalje, anksiolitici blokiraju povecanje elektrodermalne aktivnosti
koja se javlja prilikom anticipacije bilo klasicno, bilo operantno kondicioniranog agresivnog
stimulusa. Benzodiazepini dezinhibiraju uslovljavanje izbegavanja putem gama aminobutiricke kiselinske inhibicije serotonergicnih neurona koji poticu iz dorzalne raphe
nuclei.
Pojedinci koji su iznad proseka na dimenziji zavisnosti od nagrade, a prosecne na
preostale dve dimenzije su klinicki opisane kao voljni da pomognu i udovolje drugima,
istrajni, marljivi, topli, saosecajni, sentimentalni i osetljivi na socijalna zbivanja i pomoc
drugima, sposobni da odlau gratifikaciju u ocekivanju da ce biti nagradeni. Nasuprot njima,
oni koji su ispodprosecni na ovoj dimenziji su socijalno izdvojeni, emocionalno hladni,
prakticni, otri i emocionalno nezavisni u onome to izaberu da budu i rade. Oni koji stoje
nisko na ovoj dimenziji reaguju na prakticne nagrade kao to su novac, ali su neosetljivi na
verbalne signale socijalnog potkrepljenja i brzo postaju indiferentni na one aktivnosti koje
vie nisu gratifikujuce, i prekidaju ih. Suprotno njima, pojedinci koji su snano zavisni od
nagrade su izuzetno osetljivi na pohvale i socijalna odobravanja, a takode i dugo istrajavaju u
svojoj udnji za gratifikacijama dugo nakon to je potkrepljivanje prestalo, i to iz razloga to
bivaju potkrepljeni sekundarnim signalima odobravanja.
Smatra se da crte zavisnosti od nagrade reflektuju varijacije u funkcionisanju treceg
glavnog modanog sistema za koji se pretpostavlja da olakava kondicioniranja na signale
nagradivanja ili oslobadanja od kanjavanja, i na taj nacin pojacava otpornost na gaenje
prethodno nagradenog ponaanja. Pretpostavlja se da je norepinefrin glavni neuromodulator
tog sistema, i da ima kriticnu ulogu u ucenju i memorisanju novih asocijacija. Glavni
ascendentni noradrenergicni putevi poticu iz lokusa ceruleusa u ponsu i projektuju se na
hipotalamus i limbicke strukture, ukljucujuci amigdalu, septum, i hipokampalnu formaciju a
potom se granaju kroz citav neokorteks. Broj ovih neurona je mali, ali se oni projektuju na
gotovo svaki region mozga putem vrlo razgranatih aksona koji imaju izuzetno
kolateralizovanu mreu finih vlakana sa mnotvom proirenja. Ova su proirenja puna
sinaptickih vezikula u kojima se nalazi norepinefrin, ali samo oko 5 % formira sinapse u
cerebralnom korteksu. Ostatak luci norepinefrin u okolni neuropil da bi modulirao opti nivo
ili "ton" neuronske aktivnosti ili reakcije na druge inpute. Precizno receno, stimulacija lokusa
ili njegovog dorzalnog cvora, ili direktna aplikacija norepinefrina, ima dvojaki efekat na
ciljnu oblast: spontano "okidanje" pobudenih neurona je inhibirano, ali je zato njihova
reakcija na druge pobudivace povecana. Tako je "odnos signal/um" povecan, omogucujuci
bolje razlikovanje vanih od nevanih stimulusa.
Brojne studije u oblasti ucenja i uslovljavanja ljudi i drugih sisara ukazuju da su efekti
noradrenergicnih deficita vrlo specificni. Kod glodara, dugotrajna parcijalna redukcija
norepinefrinske sekrecije u prednjem mozgu uzrokovana lezijama locusa ceruleusa ili
njegovog dorzalnog cvora vodi povecanju otpora na gaenje prethodno nagradivanog
ponaanja, kao i do poboljanja reagovanja na uslovljene signale ukidanja kazne u dvosmerno

aktivnim zadacima izbegavanja. Mejson (Mason) i Ajversen (Iversen) (Cloninger, 1987.) su
pokazali da se kod glodara rezistentnost na gaenje pojacava ako je lezija nastupile pre
sticanja nagradivanog ponaanja, ali ne ako je nacinjena tek poto je ponaanje ucvrceno.
Redukovana noradrenergicna aktivnost u dorzalnom cvoru ili lezija locusa ceruleusa ne
remeti inicijalno sticanje bihejvioralnih reakcija na neuslovljene nagrade ili oslobodenje od
kazne kod ivotinja. Kod ljudi, kratkotrajna redukcija norepinefrinske aktivnosti usled
delovanja alfa dva - presinaptickog agonista klonidina selektivno remeti ucenje asocijacija.
Ovaj deficit je slican ogranicenom deficitu u ucenju koji postoji kod pacijenata sa
destruktivnim lezijama lokusa ceruleusa, koje se deavaju kod mnogih subjekata sa
Korsakovljevim sindromom. Argininsko vazopresinski i norepinefrinsko metabolicki nivoi su
snieni u cerebrospinalnom fluidu kod pacijenata sa ovakvim lezijama. Vazopresin pojacava
memoriju kad se ubrizga odmah nakon ucenja, ali ovo poboljanje zavisi od ocuvanosti
dorzalnog noradrenergicnog cvora. Ovi rezultati kod ljudi znace da lucenje norepinefrina
vodi optem poboljanju procesa formiranja kondicioniranih asocijacija. Ipak, studije glodara
indiciraju veci ili konzistentniji efekat noradrenergicnog sistema na uslovljavanje signala
nagrade ili oslobadanja od kazne, nego na uslovljavanje signala kazne ili frustrirajuceg
izostnaka nagrade. Ta se razlika moe pripisati inhibiciji locusa cereleusa serotonergicnom
aktivnocu u pocetku kanjavanja ili izostanka ocekivane nagrade. Dakle, u prirodnim
okolnostima, poboljanje ucenja asocijacija pomocu norepinefrinske sekrecije ce se deavati
uglavnom u pocetku nagradivanja ili na kraju kanjavanja.
Verbalno odobravanje moe se smatrati kao uslovni signal nagrade. Postoje
individualne razlike u responzivnosti na takve signale, i verbalno uslovljavanje pomocu
socijalnih potkrepljivaca je poremeceno kod onih pojedinaca koji su niski na dimenziji
zavisnosti od nagrade, ukljucujuci tu kako primarne psihopate tako i tvrdoglave opsesivce.
Ocekuje se da individue sa redukovanom bazicnom aktivnocu u dorzalnom
noradrenergicnom cvoru (i, tako, povecanom osetljivocu na norepinefrin) reaguju na signale
socijalnih sentimenata i istrajavaju u ponaanju koje podrazumeva traenje nagrade cak i
kada doivljavaju frustracije; takode, ocekuje se da su oni koji imaju povecanu bazalnu
noradrenergicnu aktivnost (i, stoga, niu senzitivnost na norepinefrin) prakticniji i bre
okoncavaju sa aktivnocu koja nije vie gratifikujuca. Na taj nacin, rezistentnost na gaenje
povremeno nagradivanog ponaanja moe determinisati individualne razlike u istrajnosti i
responzivnosti na verbalno uslovljavanje.
Sistemi aktivacije i odravanja ponaanja deluju u saglasnosti tako da dopaminergicni
aktivacijski sistem utice na pristup i pocetno usvajanje nagradenog ponaanja a
noradrenergicni sistem odravanja utice na stepen gaenja prethodno nagradenog ponaanja.
Nasuprot tome, sistem odravanja ponaanja funkcionie u protivtei sa sistemom inhibicije,
poto svaki od njih ima suprotan efekat na stepen gaenja kao odgovora na kanjavanje ili
frustrativni izostanak nagrade. Na primer, povecana serotonergicna aktivnost na pocetku
kanjavanja dovodi do kocenja noradrenergicnih neurona u lokusu ceruleusu. Slicno tome,
sistem bihejvioralne aktivacije funkcionie u protivtei sa sistemom inhibicije ponaanja,
buduci da svaki od njih ima suprotne uticaje na pristup nepoznatim ili nesigurnim situacijama
i novim stimulusima (serotonergicni neuroni inhibiraju nigrostrijatalne dopaminergicne
neurone).
Biogeneticka predispozicija na stimulus-reakcija karakteristike svakog od ta tri
sistema trebalo bi da je nezavisna kod svake individue, ali su sistemi funkcionalno povezani.
Kao rezultat te povezanosti, sistemi deluju u interakciji i dovode do integrisanih sklopova
raznovrsnih reakcija na kaznu, nagradu i novinu. Ove funkcionalne interakcije vode irokim
varijacijama u pogledu karakteristika reagovanja svakog pojedinca. Drugim recima, isti
reakcioni nivo na jednoj dimenziji ce biti izraen na razlicite nacine u zavisnosti od

reakcionog nivoa na preostale dve dimenzije.
Dok isti reakcioni nivo moe imati razlicite ekspresije u zavisnosti od ostalih crta, isti
pridev moe opisivati razlicite kombinacije crta licnosti. Na primer rec "socijabilan" moe
biti koricena za opis razlicitih sklopova ponaanja. Pojedinac se moe opisati kao socijabilan
ako se rado uputa u susrete s novim ljudima (kao neko ko je visoko na dimenziji potrage za
novinom i prosecan na ostalim dimenzijama), ako ima poverenja i neinhibiran je sa strancima
(kao neko ko je nisko na dimenziji izbegavanja tete i prosecan na ostale dve dimenzije), ili
ako je topao i simpatetican (kao neko ko je visoko na dimenziji zavisnosti od nagrade i
prosecan na ostale dve dimenzije).
Kao rezultat, procena svake latentne dimenzije iz posmatranog ili samoposmatranog
ponaanja zahteva da se posveti panja interakciji ovih dimenzija. Opis i procena je problem
prepoznavanja sklopova koji mora uzeti u obzir irok raspon odgovora u raznovrsnim
situacijama.
Interakcije tri dimenzije licnosti su ukratko prikazane na slikama 3.4.1., 3.4.2 i 3.4.3.
Na primer, na slici 3.4.1. individua koja je iznad proseka na dimenziji traganja za novinom ce
obicno pokazati ponaanje koje je impulsivno, usmereno ka traenju opasnosti i agresivno,
ukoliko je ispodprosecna na dimenziji izbegavanja tete; ukoliko je pak iznad proseka na
dimenziji izbegavanja tete obicno ce pokazivati konfliktno ili neuroticno ponaanje sa
inhibicijama ili mislima u znaku velike zabrinutosti, nedoumica i preispitivanja koje ce
sprecavati njene inicijalne impulse. S druge strane, pojedinac koji je nisko na dimenziji
izbegavanja tete ce obicno biti veseo, hvalisav, i preterano samopuzdan, u slucaju da je
takode nisko na dimenziji traganja za novinom. Buduci da su prosecne vrednosti
najfrekventnije, opis ponaanja koje je povezano sa svakom dimenzijom ce biti pod
odlucujucim uticajem ranije pomenutih karakteristika, ali se u najmanju ruku moe ocekivati
da ce se jedna od ovih kombinacija ekstremnih vrednosti javljati isto toliko cesto koliko i
devijacije na samo jednoj dimenziji.
SLIKA 3.4.1. Interakcija dve dimenzija licnosti - POTRAGA ZA NOVIM (NOVELTY

SEEKING) i IZBEGAVANJE TETE (HARM AVOIDANCE)
NS +
IMPULSIVAN
RAZDRAZLJIV
NESTALAN
TEMPERAMENTAN
RADOZNAO
EKSTRAVAGANTAN
TRAZI OPASNOST
HIPOTIMICAN
AGRESIVAN
NEUROTICAN
KOMPETITIVAN
LAKO SE ONERASPOLOZI
HIPERAKTIVAN
KOLEBLJIV
NESTRPLJIV
GOVORLJIV
EKSTRAVERTAN
OPREZAN
BEZBRIZAN
HA-
NEINHIBIRAN
INHIBIRAN
HIPERTIMICAN
TRAZI MIR
VESEO
PASIVAN
HA+
NENAMETLJIV
TVRDOGLAV
NEAKTIVAN
HVALISAV
STRPLJIV
REFLEKTIVAN
STOIK
TIH
RIGIDAN
NETEMPERAMENTAN
LOJALAN
STEDLJIV
INTROVERT
NS-
SLIKA 3.4.2. Interakcija dve dimenzije licnosti - ZAVISNOST OD NAGRAdIVANJA

(REWARD DEPENDENCE) i IZBEGAVANJE TETE (HARM AVOIDANCE)
RD+
AMBICIOZAN
SIMPATETICAN
VREDAN
SENTIMENTALAN
ISTRAJAN
CUDLJIV
PASIVNO IZBEGAVA
NAVALENTAN
SUBMISIVAN
LAKOVERAN
INDIREKTNO MANIPULATIVAN
NAIVAN
ZAHTEVAN
BEZBRIZAN
PUN ZEBNJE
HA-
NEINHIBIRAN
LAKO SE UMARA
INHIBIRAN
IZAZIVACKI
LUKAV
INDIFERENTAN
REZERVISAN
HLADNOKRVAN
OTUDJEN
NEAMBICIOZAN
SAMOVOLJAN
CINICAN
OSTAR
BEZOSECAJAN
PRAKTICAN
RD-
EMOCIONALNO HLADAN
HA+
SLIKA 3.4.3. Interakcija dve dimenzije licnosti - POTRAGA ZA NOVIM (NOVELTY

SEEKING) i ZAVISNOST OD NAGRAdIVANJA (REWARD DEPENDENCE)
NS+
IMPULSIVAN
RAZDRAZLJIV
RADOZNAO
EKSTRAVAGANTAN
NESTALAN
TEMPERAMENTAN
TRAZI PAZNJU
SLOBODNJAK
OPORTUNISTICKI
STRASTAN
SARMANTAN
NARCISOIDAN
URAVNOTEZEN
PRIJEMCIV ZA UTISKE
NEKONVENCIONALAN
SAMOZADOVOLJAN
AMBICIOZAN
NEZAVISAN
RD-
SENTIMENTALAN
OSTAR
TRAZI PRIVATNOST
RD+
AUTORITARAN
POVUCEN
SKRUPULOZAN
TRADICIONALAN
SKROMAN
ISKREN
NEIMAGINATIVAN
REFLEKTIVAN
LOJALAN
STOIK
NETEMPERAMENTAN
RIGIDAN
STEDLJIV
NSZa empirijsku proveru predloenog modela Kloninder je konstruisao inventar

licnosti koji je nazvao Trodimenzionalni upitnik licnosti (Tridimensional Personality
Questionnaire - TPQ). Posle prvih analiza i elementarne konkuretne validacije u odnosu na
Ajzenkov EPQ i Telegenov MPQ (Cloninger, 1987), Kloninder je zakljucio da ovi inicijalni
empirijski rezultati govore u prilog predloenog strukturalnog modela, kao i da je moguce
napraviti reliabilne i klinicki relevantne procene pomocu ovog kratkog instrumenta.
Za sistematski opis i dijagnostiku modaliteta licnosti Kloninder je konstruisao i
strukturirani klinicki intervju koji ukljucuje sedmostepene rejting skale za procenu poloaja
pojedinca na svakoj od dimenzija (Tridimensional Interview of Personality Style - TIPS).
Bazicni sklopovi reakcija na novinu, kaznu i nagradu se mogu proceniti na osnovu varijacija
na tri bazicne dimenzije licnosti. Ukupno postoji osam mogucih kombinacija devijacija na te
tri dimenzije, a nacin na koji one korespondiraju sa tradicionalnim deskripcijama poremecaja
licnosti prikazani su u tabeli 3.4.3. Medutim, Kloninder se ne zadovoljava iskljucivo
korespondencijama bazicnih stimulus-reakcija karakteristika sa tradicionalnim kategorijama
poremecaja licnosti, vec uvodi i tzv. opise devijacija ponaanja drugog reda, kako bi povecao
deskriptivnu vrednost i diferencijalno-dijagnosticku moc dijagnostickih kriterijuma. Odmah
ce biti objanjeno o cemu se tu zapravo radi. Stvar je zapravo vrlo jednostavna, naime,
moguce je opisivati kombinacije ekstremnih reagovanja (visoko-nisko) na po dve bazicne
dimenzije (to znaci da ih moe biti ukupno est kada se daju simultani opisi reagovanja na
dve dimenzije - tri moguce kombinacije bazicnih dimenzija x dve moguce kombinacije
ekstremnih poloaja na svakoj od njih). Kako bi bilo jo jasnije o cemu se radi prikaz ovih
kombinacija i opis est klastera crta licnosti drugog reda dat je u tabeli 3.4.4. Kloninder
smatra da ove karakteristike drugog reda nije dobro upotrebljavati nezavisno od bazicnih
karakteristika reagovanja iz razloga to slicni sklopovi mogu nastati kada je neki pojedinac
umereno visoko na dve dimenzije kao i kada je izrazito visok na jednoj i ne suvie nisko na
drugoj. Upotreba i jedne i druge kategorije opisa minimizira preklapanje izmedu kategorija i
tako povecava deskriptivnu vrednost i diskriminativnu snagu dijagnostickih kriterijuma.
TABELA 3.4.3. Odnos bazicnih karakteristika dra - odgovor i tradicionalnih kategorija

poremecaja licnosti
poremecaj licnosti
potraga za novim
izbegavanje tete
zavisnost od
nagradivanja
antisocijalni
visoka
nisko
niska
histrionicki
visoka
nisko
visoka
pasivno - agresivni
visoka
visoko
visoka
"eksplozivni"
visoka
visoko
niska
opsesivni
niska
visoko
niska
shizoidni
niska
nisko
niska
ciklotimicni
niska
nisko
visoka
pasivno - zavisni
niska
visoko
visoka
TABELA 3.4.4. Klasteri crta licnosti drugog reda asocirani sa razlicitim kombinacijama
bazicnih stimulus-reakcija karakteristika
Klaster licnosti
Bazicne stimulus-reakcija karakteristike
Potraga za
novinom
Izbegavanj
e tete
Zavisnost od nagrade
Impulsivne
vs
Rigidne
Visoko
Nisko
...
Nisko
Visoko
...
Hipotermicke
vs
Hipotimicke
Nisko
Nisko
...
Visoko
Visoko
...
Skrupulozne
vs
Oportunisticke
Nisko
...
Visoko
Visoko
...
Nisko
Narcisticke
vs
Povucene
Visoko
Nisko
...
Visoko
...
Nisko
Pasivno-izbegavajuce
vs
Opoziciono nastrojene
...
Visoko
Visoko
...
Nisko
Nisko
Lakoverne
vs
Alijenirane
...
Nisko
Visoko
...
Visoko
Nisko
Kloninder smatra da bliska korespondencija izmedu tradicionalnih kategorija

poremecaja licnosti i ekstremnih modaliteta normalne licnosti sugeriu da i adaptivne i
maladaptivne crte licnosti imaju identicnu latentnu biogenetsku strukturu. Na pitanje ta onda
razlikuje normalnu od abnormalne licnosti ukoliko im je biogenetska struktura ista
Kloninder odgovara na sledeci nacin: to, koja od mogucih ekstremnih kombinacija ce se
smatrati patolokom, a koja ne, zavisi od konkretne situacije u kojoj se ponaanje odvija. Na
primer, individua koja je visoko na dimenziji potrage za novinom a nisko na izbegavanju

tete moe dobro proci kao istraivac ili vojnik, ali ce biti neadekvatna kao knjigovoda,
dakle, na poslu koji zahteva paljivo i precizno baratanje brojkama a moda i duge dosadne
periode kada se nita ne deava i ne radi. On smatra da se tzv. adaptivni optimum u ponaanju
moe ocekivati od onih osoba koje imaju prosecne vrednosti na sve tri bazicne dimenzije
licnosti.
Vanost socijalnog ucenja za uspenu adaptaciju
Istraivanja Ejvsa i Ajzenka (Eaves and Eysenck, 1975, prema Cloninger, 1987.) i
Falkera (Fulker, 1981, prema Cloninger, 1987) ukazuju da su kljucne determinante
adaptivnih crta licnosti poligenski doprinosi i sredina koja ne obuhvata porodicu i socijalno
ucenje. Medutim, adoptivne studije ukazuju da porodicna sredina i socijalno ucenje
povecavaju rizik socijalno poremecenog ponaanja usled poremecaja licnosti (npr.
antisocijalna ili histrionicka licnost). Kloninder navodi istraivanja u kojima je pokazano da
postoji povecan rizik antisocijalnog ponaanja u zrelosti onih pojedinaca koji poticu iz
porodica sa niskim socijalnim statusom, slabog ili nekonzistentnog nacina disciplinovanja
dece, nestabilne rane porodicne sredine, ili ciji su roditelji bili kriminalci. Autor biosocijalnog
modela licnosti smatra da rezultati ovih istraivanja govore u prilog hipotezi da poremecaji
licnosti mogu da se shvate kao ekstremne varijante crta licnosti koji su maladaptivne iz
razloga to vode krutim, rigidnim i neadekvatnim reagovanjima u odredenim situacijama, kao
i zbog dodatnih uticaja uzrokovanih nekonzistentnim ili neadekvatnim oblicima socijalnog
ucenja. On smatra da averzivno kondicioniranje utice na proces sazrevanja time to pojacava
ponaanje u znaku izbegavanja tete i smanjuje nivo potrage za novinom i zavisnosti od
nagrade. Kao rezultat ovog specificnog procesa razvijanja osetljivosti i sazrevanja, individua
koja je izloena konzistentnom averzivnom uslovljavanju postaje opreznija, manje radoznala,
manje impulsivna i manje osetljiva na pritiske grupe. Npr. ukoliko je dete, koje je visoko na
dimenziji potrage za novinom i nisko na dimenziji izbegavanja tete, izloeno striktnom i
konzistentnom disciplinovnju, manje je verovatno da ce istrajavati u ekstremno impulsivnom
ili agresivnom ponaanju. Obratno, dete koje je visoko na dimenzijama izbegavanja tete i
zavisnosti od nagrade ce verovatno razviti bilo hronicnu anksioznost kao posledicu
dugotrajne senzitizacije u bolnim ili hostilnim situacijama, bilo reaktivnu depresiju kao
posledicu frustracije u situacijama gde postoji gubitak kontrole nad izvorima nagradivanja i
kanjavanja. Ovakva ponaanja se nece razviti u sredini koja prua sistematsku sigurnost i
podrku.
Dalji razvoj Kloninderovog poimanja licnosti
Kloninder u novijim radovima doputa postojanje i cetvrte bazicne dimenzije licnosti
(pod bazicnim dimenzijama autor podrazumeva dimenzije koje imaju razlicitu naslednu
osnovu, manifestuju se u ranoj ivotnoj dobi, stabilne su tokom vremena, i ukljucuju
prekonceptualne sklonosti u perceptualnoj memoriji i formiranju navika - naziva ih jo i
crtama temperamenta). Ona je prvobitno shvatana kao aspekt dimenzije zavisnosti od
nagrade, ali naknadna empirijska evidencija ila je u prilog hipotezi da se radi o nezavisnoj,
fundamentalnoj crti (Cloninger, a,b). Nju je definisao kao istrajnost nasuprot frustraciji i
iscrpljenosti.
Autor navodi da istraivanja ukazuju da ove dimenzije (koje on naziva dimenzijama
temperamenta) razlikuju klase poremecaja licnosti, ali da ne razlikuju konzistentno individue
sa poremecajima licnosti od ostalih dobro adaptiranih individua sa ekstremnim profilima
temperamenta. On smatra da ovo ide u prilog hipotezi da neki drugi aspekti licnosti moraju
determinisati prisustvo ili odsustvo poremecaja licnosti. On postulira postojanje tzv.

karakternih crta koje bi mogle da objasne ove diskrepancije izmedju bazicnih latentnih
dimenzija licnosti i manifestnog ponaanja.
Kloninder govori o epigenezi karaktera koji se moe odrediti kao pojava
novoformiranih crta usled delovanja specificnih sredinskih uticaja na odredenom uzrastu.
Razvoj karaktera je definisan u terminima ucenja uvidanjem ili reorganizacije self-koncepata.
S obzirom da ljudska bica procesiraju i konvertuju senzorne inpute (percepte) u apstraktne
simbole (koncepte) njihove stimulus-reakcija karakteristike zavise od konceptualnog znacaja
i znacenja opaenih stimulusa. Tako, karakter moe biti opisan u termimima skolonosti da se
reaguje na odredjeni nacin koji je u vezi sa self - konceptom. Razvoj licnosti se opisuje kao
iterativni epigenetski proces tokom koga urodjeni faktori temperamenta najpre motiviu
ucenje uvidanjem koje vodi formiranju odredjenih tipova self-koncepata. Ovi razliciti
self-koncepti, opet, modifikuju znacaj i znacenje opaenih stimulusa na koje individua
reaguje. Tako, kae autor biosocijalnog modela licnosti, razvoj temperamenta utice na razvoj
karaktera i obratno oblikujuci na taj nacin ponaanje. Self koncept bi se, dakle, u terminima
ovoga autora mogao opisati kao karakteroloki "response set". Autor govori o tri nivoa
self-koncepta; prvi podrazumeva meru u kojoj pojedinac doivljava sebe kao autonomnu
individuu, drugi meru u kojoj pojedinac doivljava sebe kao integralni deo zajednice, a treci
meru u kojoj sebe doivljava kao integralni deo svih stvari (kao deo neke sveproimajuce i
sveobuhvatne celine). Svaki nivo self-koncepta odgovara jednoj od tri sledece dimenzije
karaktera a) samo-direktivnosti, b) kooperativnosti i c) samo-transcendenciji. Stvaranje
ovakvog reponse set-a (self-koncepta) omoguceno je ucenjem putem uvidanja, ucenjem koje
vodi izgradnji novih adaptivnih reakcija kao rezultata konceptualne reorganizacije iskustva
(Cloninger, a,b). Kad je rec o ljudskim bicima ucenje uvidanjem ukljucuje verbalno ucenje,
ucenje kako se uci (learning set), i apstraktne konceptualizacije koje uticu na bihejvioralne
ciljeve i ocekivanja. Kod ljudi ucenje zavisi od konceptualnog znacenja i znacaja opaenih
stimulusa. Procesiranje informacija ukljucuje apstraktnu simbolizaciju tj. procesiranje u
hipokampusu i reprezentaciju u asocijativnom korteksu. Drugim recima ponaanje je funkcija
perceptualnog polja individue i njenog referentnog okvira. Ovo ima za posledicu mogucnost
predikcije ponaanja individue na osnovu informacija o tome kako ona sebe doivljava (tj.
kako konceptualizuje svoj identitet, ukljucujuci sposobnosti, ciljeve i druge odnose).
Kloninder nasuprot gore opisanom, konceptualnom ucenju izdvaja nesvesno, implicitno ili
proceduralno ucenje, a ono podrazumeva presemanticko perceptualno procesiranje koje
kodira konkretne vizuelno-spacijalne informacije i afektivnu valencu. Ovim tipovima ucenja
odgovoraju dva tipa memorijskih sistema - svesni - koji je baziran na konceptima, i nesvesni koji se bazira na perceptima. Oni imaju razlicitu fizoloko-anatomsku osnovu. Asocijativno
ucenje kao to je operantno uslovljavanje navika i afektivnih reakcija, zahteva direktno
perceptualno iskustvo dogadaja, ali ne i svesno osecanje ili prepoznavanje kontingencija koje
modifikuju ponaanje. Nasuprot tome, konceptualno ucenje je svesno i
apstraktno-simbolicko, kao to je verbalno ucenje u kome simbolicka komunikacija moe
menjati ocekivanja u vezi sa sredinom i ponaanjem. Upravo postojanje ova dva razlicita
nacina procesiranja informacija predstavljaju "kopcu" za povezivanje psihobioloke teorije sa
teorijom karaktera. Cetiri osnovne dimenzije licnosti ukljucuju automatske, prekonceptualne
reakcije na perceptivne stimuluse, najverovatnije odraavajuci urodene sklonosti u
procesiranju informacija pomocu perceptualnog memorijskog sistema. Karakterne crte su,
nasuprot njima bazirane na konceptualnom ucenju, koje omogucuje izgradnju self-koncepta,
zapravo jednog generalizovanog response set-a koji sa svoje strane utice na ponaanje.
Kloninder navodi i empirijske studije, koje, smatra on, govore o neophodnosti da se uvedu
neki drugaciji, novi koncepti licnosti, razlicitog nivoa u odnosu na bazicne psihobioloke
dimenzije. Tako, u jednoj od njih (studiji licnosti dece od 11 g.) faktorskom analizom
izdvojena je jedna dimenzija ortogonalna u odnosu na bazicne, koja je bila definisana

problemima prilagodavanja (opservacije su bile bazirane na rejting poenima bihejvioranlnog
prilagodavanjea dece koje su davali njihovi ucitelji). Kod odraslih ispitanika pokazalo se da
su se bazicnim crtama licnosti teko mogli objasniti neki aspekti funkcionisanja licnosti, tj. da
nije postojala korelacija izmedu njih i nivoa kooperacije, sauceca, agresivnosti, hostiliteta,
prihvatanja odgovornosti, samo-prihvatanja, samoprocene, samo-aktualizacije i
samo-transcendencije. Ovi nalazi, smatra Kloninder, sugeriu da su aspekti licnosti koje
TPQ ne meri u vezi sa prihvatanjem samog sebe, prihvatnjem drugih ljudi, kao i prihvatanjem
prirode uopte. Individue sa zrelim licnostima (to podrazumeva, pre svega, dobru adaptaciju
i zadovoljstvo sobom), imaju veru u sebe same, kooperativne su, a moguce i
samo-aktualizovane. Nasuprot njima, osobe sa poremecajima licnosti imaju tekoce u
prihvatanju sebe samih kakvi jesu, netolerantne su, cesto pune mrnje prema drugima, i
osecaju se neispunjeno. Kloninder smatra da ovo sugerie hipotezu da subtipovi poremecaja
licnosti mogu da budu definisani u terminima varijabli temperamenta (bazicnih dimenzija
licnosti), ali da prisustvo ili odsustvo poremecaja licnosti treba da bude definisano u
terminima karakternih dimenzija samo-direktivnosti, kooperativnosti i samo-transcendencije.
Kloninder je uz svoj model ponudio i instrument namenjen merenju bazicnih
dimenzija licnosti. Svoj uptinik je nazvao TPQ (skracenica od "Tridimensional personality
questionare"). Upitnik TPQ sadri dvanaest posebnih subskala za svaki od dvanaest "faktora"
nieg reda koji cine, po Kloninderu, tri osnovne dimenzije licnosti. Po cetiri dimenzije nieg
reda tvore jednu dimenziju vieg reda (subskale pesimizma, straha od neizvesnosti, straha od
nepoznatih ljudi i astenije imale su najvie zasicenje na faktoru Izbegavanje tete; subskale
traganje za novim, impulsivnost, rasipnitvo i haoticnost bile su najvie zasicene faktorom
potrage za novinom, a subskale sentimentalnosti, privrenosti, istrajnosti i zavisnosti
faktorom zavisnosti od nagrade). Kloninder u clanku kojim je predstavljena biosocijalna
teorija licnosti navodi metrijske karakteristike samo za dimenzije vieg reda.
Tabela 6.2.2.4.1. interna konzistentnost i test-retest pouzdanost za tri osnovne subskale
upitnika TPQ (N = 101), prema: Cloninger, 1987.
Subskale
Interna konzistentnost
Test-retest pouzdanost
Izbegavanje tete
.84
.92
Potraga za novim
.77
.85
Zavisnost od nagradivanja
.65
.87

SKRIPTA VERZIJA JESEN 2007 DRUGI Deo PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SKRIPTA VERZIJA JESEN 2007 DRUGI Deo PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

RADNA VERZIJA PRIRUCNIKA ZA VEBE IZ PSIHOLOGIJE

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

III NEKI KONSTRUKTI LICNOSTI, NJIHOVE OPERACIONALIZACIJE I

Sklon usponu naspram

Svaki od ovih faktora je precizno opisan i operacionalizovan. Gilford je razvio cetiri

GILFORD - ZIMERMANOV PREGLED TEMPERAMENTA

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

GZTS se zasniva na dugogodinjem istraivanju koje je najpre pokualo da faktorskom

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

Skorovi na ovim skalama pokazuju prilicnu konzistenciju za pojedince tokom vremena

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

istraivanju sa rukovodiocima utvdeno je da su oni socijabilniji, bolje emocionalno prilagodeni,

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

Ljubav prema uzbudjenjima 5

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

Nije lako gadljiv vs Lako je gadljiv 5

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

KLINICKA INTERPRETACIJA SKALA

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

HORMETICKE DIMENZIJE (DINAMICKE CRTE)

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

U dimenizje stavova Gilford ubraja liberalizam-konzevativizam, religioznost,

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

Katel je svoje istraivanje licnosti zapoceo eksploracijom citavog univerzuma

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

FAKTORI PRVOG REDA

C - NISKA EGO SNAGA (emocionalno

C + VISOKA EGO SNAGA (emocionalno

E - SUBMISIVNOST (skruen, zavisan,

E + DOMINANTNOST (nezavisan, tei

F - DESURGENCIJA (trezven, oprezan,

F + SURGENCIJA (veseo, aktivan, pricljiv,

G - NISKA SUPER-EGO SNAGA

G + VISOKA SUPER- EGO SNAGA

L + PROTENZIJA (sumnjicav, nepoverljiv, .23

L - ALAKSIJA (poverljiv, prilagodljiv,

M + AUTIJA (imaginativan, ezainteresovan

SAMODOVOLJNOS Q2 - ZAVISNOST OD GRUPE (voli da radi Q2 + SAMODOVOLJNOST (ima sopstveno .48

Q4 -NISKA ERGICKA TENZIJA

Q4 + VISOKA ERGICKA NAPETOST

FAKTORI DRUGOG REDA

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

DOPRINOS H.J. AJZENKA

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

Glavna razlika izmedu Ajzenka i moskovske kole je u tome to Nebilitsin dinamizam

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

eksperimentima sa reminiscencijom je pokazao da je veca efikasnost u tapping testu ili testu

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

N4: FENOMEN KOJI SE

N3: FENOMEN KOJI SE

N2: FENOMEN KOJI

Priroda dimenzije neuroticizma

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

Osoba sa visokim neuroticizmom je obicno anksiozna, zabrinuta osoba, koja je cesto

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

izraz prevelike anksioznosti, teskobe, uznemirenosti, zabrinutosti, prejake emocionalne

Please purchase PDFcamp Printer on http://www.verypdf.com/ to remove this watermark.

Niski odnos I.Q./recnik

Visoki odnos IQ/recnik