1. Kako I zato se ljudi razlikuju?

Pokuava da utvrdi opte zakone ponaanja prouavanjem individualnih

razlika.
Metod: korelacioni dizajn istrazivanja osloniti se ne na eksperimentalno indukovana ved zateena variranja, stupa
na scenu kada je eksp manipulacija varijabla iz nekog razloga oteana ili nemoguda (a tako neto je pristuno uvek kad
se radi o prirodnim biolokim strukturama)
azlika izmedju experimentalne metode i metode individualnih razlika je u tome sto varijacije u prediktoru u exp
izaziva experimentator dok su te razlike u metodu koji koriste individualne razlike posledica dugorocnog uticaja
nasledja i iskustva.
Ponikla je iz psihologije linosti.
Specifian sadraj: krupne jedinice ponaanja koje blie specifikuje pojmovi licnosti, inteligencija, motivacija, stavovi,
interesovanja I samopoimanje.

OPTA METODOLOSKA RAZMATRANJA

ZDRAV RAZUMNAUKA
Najdelove distinkcije izmeu nauke I zdravog razuma:
1.nauka=istina nije tano; instrumentalistiko shvatanje: pitanje istinitosti naunih teorija je besmisleno jer nemaju
operacionalne definice ili imaju idealne tj. granine pojmove koji se ne odnose na eksperimentalna posmatranja;
treba se pitati da li neka teorija predstavlja efektan nain opisivanja eksp. pojava I delotvoran nain izvoenja
zakljuaka na osnovu tih pojava
2.nauka je sistematicno organizovan zdrav razum (mora se preciznije odrediti kriterujm organizacije, cilj je
organizacija znanja na osnovu principa koji objanjavaju; traganje za objasnjenima koja se mogu empirijski proveriti)
3.zrdav razum je slabo svestan opsega u kojima su njegova verovanja validna;
4.zdrav razum je cesto protivrecan (mada ni nauka nije bas 100% oslobodjena toga);
5.zdrav razum je mnogo dugotrajniji jer nema specifikovane pojmove i relacije medju njima(nauka koristi precizne
definicije u terminima brojanja i merenja)
6.nauka tezi sveobuhvatnosti;
7.nauka barata apstraktnim terminima (da bi napravila sveobuhvatni sistem)
8.nauka primenjuje naucni metod iz koga izvodi zakljucke, a zdrav razum ne;
9.nauka je kriticki nastrojena.
Najdelovi modeli naunog objanjenja: (s obzirom na nain veze izmeu eksplikanduma I pretpostavki objanjenja)
Odgovori na pitanje ZATO jesu objanjenja.
1. Deduktivni: explikandum je nuzna posledica premisa, koje ne moraju biti nuzno istinite (izraavaju dovoljan a
nekad i nuan uslov istinosti explikanduma).
2. Objasnjenja po verovatnoci (induktivno - Hempel): statisticke generalizacije-explikandum je samo verovatan
na osnovu premisa, premise sadre neku statistiku pretpostavku a explik. je singularni iskaz
3. Funkcionalna ili teleoloska objasnjenja: u psihologiji: kada se njima opisuje instrumentalna uloga akcije u
ostvarenju nekog cilja i ovakvo objanjenje se moe svesti na objanjenje po verovatnodi; u biologij kada se
njima ukazuje na jednu ili vie funkcija koje neki element ima u odravanju nekog sistema i svodi se na
deduktivna objanjenja; neteleoloka uslovi pod kojima se neki sistem odrava u funkcionalnom stanju
4. Geneticka objasnjenja: zato odreeni predmet istraivanja ima neke karakteristike a to se postie
opisivanjem naina na koji se taj predmet razvio iz neega to mu je prethodilo; navodi se niz glavnih etapa
kroz koje je sistem proao; premise sade veliki broj singularnih iskaza o prolim kauzalno relevantnim
dogaajima; po svojoj sutini su objanjenja po verovatnodi
Gnoseoloski status teorija - Najel
1. Realisticko: najstarije; mora se smatrati da objekti koje teorija postulira stvarno postoje; teorija mora biti
potvrena emp. svedoanstvom. Kritika: a)teorija je samo iskazna forma a ne iskaz, a pretvara se u iskaz
ako joj dodamo kvantifikatorski prefiks b) sadrzi idealne tj. granicne pojmove koje ne mozemo empirijski
da ispitamo c)esto se koriste protivrene teorije za objanjenje jedne pojave
2. Instrumentalistiko: najmljae; teorija je logiki instrument organizovanja iskustva, rukovodedi principi
u skladu sa kojima se izvode zakljuci o opaljivim injenicama; Kritika: a)kontext odlucijue o tome da li je
teorija ta iz koje proizilaze eksperimentalne cinjenice, ili ona samo organizuje te cinjenice tj. da li nauka
ima sopstveni sadrzaj ili ne. b) u praksi se teorija tretira kao premisa a ne kao rukovodeci princip

3. Deskriptivisticko: teorijski pojmovi su skradeni opis nekog sistema opaljivih dogaaja ili osobina; sve sto
opisujemo moramo opaziti culima i definisati preko culnih podataka. Kritika: a) culni podaci nisu cinjenice
iskustva b) ne mozemo sve prevesti na jezik culnog iskustva ili feonomenoloki jezik c) ne postoji toliko
klada iskaza injeninog iskustva koliko ima teorijskih iskaza d)termini teorija su definisani implicitno
samim teorijama, hipoteticki konstrukti- nemaju ekvivalente u experimetu.

Redukcija teorija: objanjenje jedne teorije drugom teorijom formulisanom za neku drugu oblast
1. Homogena: kada i primarna i sekundarna imaju iste termine sa malo drugacijim znacenjem. Nije
redukcija u pravom smislu vec je samo prosirenje primarne teorije na drugu oblast (atomizam); postoji
izrazita kvalitativna slinost izmeu pojava objanjenih sekundarnom i primarnom teorijom
2. Heterogena: kada sekundarna ima termine koje nema primarna1, imamo kvalitativno razlicite fenomene
Formalni uslovi redukcije:
Redukcija je izvrena kada se za sekundarnu teoriju dobije da ona predstavlja logiku posledicu teorijskih
pretpostavki primarne teorije. Ako je re o heterogenoj redukciji onda se moraju postaviti dodatne
pretpostavke koje postuliraju relacije izmeu onoga oznaenog sekundarnom i ono oznaenog primarnom:
1. Povezanost: moramo znati da postoji bilo kakva veza izmedju onoga sta svodimo i na sta svodimo (nema
svodjenja svinje na kravu). Priroda veze je logicka (kada imamo sinonim ili jednosmernu implikaciju),
stipulativna (proizvoljna konvencija), fizicka ili materijalna (empirijska hipoteza, ne treba nam termin koji
koristi sekundarna nauka kada imamo termin kojim je oznacena neka pojava u primarnoj, a koja je nuzan
i dovoljan uslov da se desi pojava iz sekundarne neuke- npr. Ne treba nam termin potraga za novim, dok
imamo lucenje dopamina)
2. Izvodljivost: mora postojati mogudnost da se pomodu ovih dodatnih pretpostavki svi zakoni sekundarne
teorije logoki izvedu iz primarnie discipline (moram biti sigurna da je nekada davno neko izveo
psihologiju iz fiziologije (helmholc i ekipa), da bi ja sada mogla da vratim psihologiju pod fiziologiju)
Neformalni uslovi redukcije:
- Premise primare moraju biti izraene na osnovu emp. evidencije koja ima dokaznu snagu I uzvesnom
stepenu, da je primarna bila korisno sredstvo u davanju sugestija za razvijanje sekundarne
- mogudnost svoenja zavisi od razvijenosti disciplina
- redukcija nije svoenje ved dedukcija tj. objanjenje
- fizikalizam instance svi dogaaji I kojima nauke govore jesu fiziki (dakle samo fiziki dogaaji su
predmet nauke?)

Kritika: Fodor redukcionistika teza je prejaka zato to zahteva da svaka vrsta neke posebne nauke bude fizika
vrsta ili koeksenzivna sa njom; smatra da injenisa da postoje posebne nauke nije samo posledica epistemolokih
razloga, ved naelnih, a oni se sastoje u tome da sve vrste koje postuliraju razliite nauke nisu fizike nauke.
Hipoteze Koen i Najdel: probna objasnjenja u obliku iskaza, ima funciju usmerenja istrazivanja i to sledecim redom:
formulacija-deduktivna razrada(implikacije)-provera. Hipoteza je verovatna, a kada je dokazemo postaje zakon.
Formalni uslovi za hipotezu:
1. Moguce je dedukovati posledice i empirijski ih proveriti
2. Nudi resenje problema koji je izazvao istraivanje-zato je i pravimo; pogrene nisu nekorisne
3. Moguce ju je proveriti, ili verifikovati
4. Mora da bude jednostavna i specifikovana uvek se bira jednostavnija koja manjim brojem pretpostavki
objanjava razliite injenice nekog emp. domena

Primarna: fiziologija, sekundarna: psihologija; Sekundarna se svodi na primarnu.

2

METODOLOSKI PROBLEMI U PSIHOLOGIJI LICNOSTI

Definicije licnosti se prave na osnovu: pojma individualnih razlika (Densen, Gilford, Klonindzer), koncepta
organizmickog-delova iz kojih se sastoji licnost kao sistem, celovitog organizma-kako organizam funkcionise kao
celina (Katel, Votson)
CRTE
Gilford: crta je bilo koji distinktivni relativno trajni nain na koji se individue mogu razlikovati jedne od drugih
Relativno trajan nacin na koji se diferenciraju ponasanja razlicitih individua (svaka definicija licnosti mora da ima
pojam individualnih razlika tj. crte). da bismo poredili bilo koje dve licnosti ne mozemo ih uzeti u celini vec moramo
pronaci neki kriterijum po kome cemo govoriti o tome da li su te licnosti iste ili razlicite, e pa ti kriterijumi su crte.
Ti kriterijumi su siroki ili specificni (preme Ajzenkovoj hijerarhijskoj strukturi):
tip osobina (crta) navika specificna reakcija
Gilford pojam crte izjednaava sa pojmom konstrukta linosti
Ova definicija crte dopusta da i konstrukti kognitivne psi i inteligencije budu crte, a ne obuhvata somatske i
morfoloske karakteristike jer se ne manifestuju u ponasanju.
Pojam crte:
Relativno trajne distinkcije (razlikuje nas od drugih)
Crta je sklop ponasanja
Crta je struktura koja stoji u osnovi licnosti
Crte je tendencija za odredjeno ponasanje i reakciju
Crte imaju fizioloske osnove
Podela crta po modalitetu:
Crte inteligencije-koliko dobro nesto radimo
Crte temperamenta-kako nesto radimo
Dinamicke crte-sta radimo, sta volimo da radimo, zasto nesto radimo (motive, potrebe, interesovanja,
stavovi)
Opti tipovi indikatora crta: indikatori crta inteligencije, crta temperamenta I indikatori dinamikih crta
Specijalni tipovi indikatora crta jesu ekspresivni pokreti, a to su oni koji imaju malu ili nikakvu adaptivnu vrednost za
jedinku, socijalna grupa kojoj jedinka pripada i emocionalna reakcija koju ponaanje neke osobe izaziva kod
posmatraa
(tj. kada pravimo test za neku crtu onda iteme pravimo prema: opstim indikatorima- to su ponasanja u odredjenim
situacijama, pokretima (milica drma nogu), socijalnoj grupi (da vidimo da li glasa za radikale pa onda znamo kakav je),
sta izaziva kod drugih ljudi (ako ga drugi iskoriscavaju to nam govori o stpenu saradljivosti)
Pijae psihologija postupaka uzima u obzir I introspekciju ali uz jasnu svest o tome da ona hode da prevari , razlika
izmeu epistemikog I egocentrinog subjekta; izjednaavanje subjekta I objekta istraivanja
Dispozicioni pojam je unutrasnja struktura koja je u osnovi nekog ponasanja. Ti pojmovi su cirkularni jer: napravio si
crtu na osnovu ponasnja, a sada to ponasnje objasnjavas crtom. Crte imaju egzistencijalnu hipotezu2 i ponasanje.
Egzistencijalna hipoteza je ono sto nije cirkularno kod crta (mesto za fiziologiju)
Specifisti sve akcije koje individual uini su specifine, posebno nauene, I ne mogu se kombinovati na takav nain
da omogude postuliranje crta ili tipova pa je samim tim obesmiljen I sam koncept linosti
Generalisti razliiti akti su povezani meusobno u odreene iroke, opte kategorije kao to su crte I tipovi

Pretpostavljamo da postoje fizioloska osnova

3

Socijalno odobravano ponaanje tendencija da se radi pre za druge nego za sebe, ili pre sa drugima nego sam
Hartorn I Mej: postoje distinktne relacije izmeu integrisanosti ponaanja (stabilnost I konzistentnost) I potenja:
potenje se moe predviati od situacije do situacije, dok to ne vai za ostale vrste asocijalnog ponaanja koje je
esto nestabilno, nepredvidivo

Gilfordova shema koja opisuje nain na koji se dolazi do ideje o crti I njenog imenovanja:
Prvo je opservacija ponaanja I mi tu pripisujemo neki kvalitet razliitim oblicima ponaanja (oprezno npr), drugi nivo
podrazumeva pripisivanje kvaliteta individui koja se ponaa na odreeni nain (osobina), I trede nakon to smo se
uverili da osoba poseduje neku osobinu, sledi tretiranje te osobe kao dispozicije u imeninoj formi, tako kaemo da
osoba ima crtu opreznosti. Crte nije mogude direktno opaati
Paradigma je teoretski model zajedniki za vedinu istraivaa date discipline i obuhvata konsenzualne metode
istraivanja, standard dokazivanja i procedure eksperimentalnog istraivanja; one se moraju poboljaavati i
elaborirati u nauci; kosrisre se za razvoj novih problema i njihovih reenja
Paradigme za procenu licnosti:
Patocentricna-psihopatologija i dijagnostika(MMPI)
Interpersonalna-komunikacijski aspekt(CPI)
Biologisticka-genetika, ucenje, uslovljavanje (Klonindzer)
Lexicka-analiza svakodnevnog jezika (Katel, B5, Olport)
Predikcija ponasanja- svako ponasanje se sastoji iz:
1. Situacije sloaj eskternalnih energija koje deluju na receptore individue u odreenom momentu,
najbitniji je stimulus (a obuhvata i pozadinu)
2. Privremena organska stanja osobe - gladan , zedan, uspeh ili neuspeh trenutna!!!
3. Crte - relativno trajne dispozicije ponaanja
Katel: napravio jednacinu specifikacije koja predstavlja optimalno reagovanje u specificnoj situaciji preko toga koliko
nam je posto svake osobine potrebno i slui za predvianje i razumevanje ponaanja pojedinca
priroda i snaga date ovekove reakcije je funkcija okolnosti draenja u koje je stavljen -Sj i prirode njegove linosti-Pi
R=b1*A+b2*B++bj*Ki+bjS*Si
Katel - Vrste podataka u psihologiji:
S podaci izvetaj samih isptianika o sopstvenom ponaanju na osnovu samoposmatranja i introspekcije;
najede koriden zbog bogatstva inf.; mere samoprocene mogu biti strukturiranog i nestrukturiranog tipa a
ajtemi mogu biti osobine (pridevi) ili kratke reenice koje specifikuje neke konkretne oblike ponaanja
manje zahtevno jer se trae odg u vezi sa specifinim ponaanjima
- skor na nekoj generalnoj crti sadri mnogo manju greku nego jedinstveni rang koji osoba sebi dodeljuje
Potekode: - mogudnost davanja netanih i neiskrenih odgovora
- response set tendencija davanja jednog tipa odg bez obzira na pitanje
Bitno je u kojoj meri je dati ajtem dobar indicator pretpostavljene crte. Nova vrsta samoprocene
experience sampling uzorkovanje iz iskustva to podrazumeva svakodnevni izvetak ispitanika, a razlikuje
se po tome to se podaci ne skupljaju samo jednom ved dui vremenski period i to to se moe stedi uvid u
pravinosti intraindividualnog varijabiliteta u ponaanju
R podaci procena opservera o uestanosti i intenzitetu javljanja odreene vrste ponaanja kod
posmatranih osoba;
Prednosti: -nove informacije se mogu ne mogu dobiti na drugi nain, moe ukljuiti multiple opservere to
dovodi do validnije i pouzdanije procene,
-moe biti procenjivana od strane onih koji osobu dobro poznaju ili od profesionalaca;
-mogu se obavljati u prirodnim uslovima naturalistika ili u laboratoriji artificijelna
Potekode: razliita znaenja koja razliiti procenjivai esto pridaju nazivu neke crte, halo efekat tj.
tendencija da formiranje nekog generalnog stereotipnog stava procenjivanog na osnovu jedne osobine utie

na sud o drugim osobinama koje se procenjuju, nesvesna pristrasnost i iskrivljenja koja su uzrokovana
specifinim sloajem crta linosti samih procenjivaa
T podaci objektivni testovi koji naede podrazumevaju minijaturne okolnosti podeene tako da osoba na
zna koji se vid njenog ponaanja skoruje; mogude je aranirati eksp. tako da se posmatraju i mere vani
aspekti linosti; mora se biti osetljiv na neke sluajne aspekte koji mogu bitno menjati razumevanje onoga
to se dogaa u eksp i mora postojati mogudnost korelacije S i T podataka; u T podatke se takoe ukljuuju i
podaci dobijeni elektronskim i mehanikim spravama
*aktometar sprava koja meri nivo aktivnosti koju osoba ispoljava u jedinici vremena
Bus je smatrao da je ovako merena aktivnost stabilna varijabla linosti
L podaci-life-outcome (tempertantrum i razvodi) informacije o dogaajima, aktivnostima i dostignudima u
ivotu ljudi , a koji su dostupni javnosti
Kada koreliramo ove podatke dobijemo da se S i R uglavnom slazu a T uglavnom ne slaze, mada ima primera i
u kojima se slazu (aktometri i deca procenjena od strane profesora)

Podela prema nacinu objasnjavanja i generalizaciji:

Deskriptivne-prvo treba da se slozimo oko fundamentalnih crta pa da idemo dalje (hijerarhijski model, B53)
Kauzalne prvo biologija pa ce ti ona reci sta je osnovno u licnosti
Experimetalno procenjivanje crte: kada pravimo indikator na testu onda on ne sme da bude indikator ni za jednu
drugu crtu, i ne sme da bude podlozan promenama pod uticajem trenutnih organskih stanja, i da bude nezavistan od
situacije.

Kriterijumi za egzistenciju konstrukata psihologije licnosti, tj. crta:

Gilford
1) svaki termin treba da se odnosi na odreenu jedinicu linosti, treba da postoji odreen nivo koherentnosti ili
ureenosti ponaanja koje je indicator crte
2) svaki concept crte mora biti to je mogude egzaktniji crte treba da budu distinktne u smislu da imaju
sopstveni konzistentni patern bihejvioralnih znakova
3) konstrukt koji se odnosi na neku crtu linosti mora biti takav da ga je mogude integrisati u optu teoriju
Zahtevi koji se tiu broja konstrukata linosti: ekonominost da se to manjim brojem crta pokrije celokupan
proctor funkcionisanja linosti (takoe komprehenzivnost); da se uspostavi to vede slaganje nezavisnih istraivaa u
pogledu broja rpedloenih crta
Ajzenk 1977:
psihometrijski(faktorska analiza),
genetski glavne dimenzije linosti su one gde varijavije imaju evolucioni znaaj a evoluciona istorija se
manifestuje u strogoj genetrskoj determinaciji individualnih razlika du tih dimenzija( mali broj gena je
zaduzen za jednu osobinu, to je najadaptivije)
bioloski postojanje teorijskog razumevanja biolokih faktora koji stoje u osnovi ind. razlika (fiziologija),
crta ima uticaj na socijalne dogadjaje.
Ajzenk 1991
Kun razlikuje: egzemplare (konkretna reenja problema kao simbolike generalizacije reenja problema u datoj
disciplini) i matrice discipline (zajednika svojina profesionalne discipline i sadri simbole, generalizacije, modele i
egezmplare)
Prvih 8 su taksonomski

Mada Kosta i Mekkre idu ka kauzalnim.

5

teorija: pokriva iroko podruje; mora biti logiki konzistentna; mora se odnositi na poreklo, definiciju i relacije crta;
mora biti hijerarhijska; ishodi psihometrijskih testova replikabilni; meta analiza konvergencija; raznovrsne skale
konvergencija
Drugih 6 su kauzalni
genetska arhitektura jasna; bioloke osnove utemeljene i testabilne; model kros kulturalno univerzalan;
konzistencija u vremenu; mora generisati socijalno vane dedukcije; uloga u razvoju normalne nauke
Momirovic:
konvergencija indikatora (ima neki broj itema koji super koreliraju sto je dokaz da pripadaju istoj crti,tj kako
napraviti dobar test)
konvergencija modaliteta (faceti koji cine crtu moraju korelirati),
diskriminativnost (da se po toj crti razlikuju ljudi i da se ta crta unutar jednog coveka razlikuje od ostalih)
taxonomska diskriminativnost (da kada vidimo indikator za neuroticizam da ga razlikujemo od indikatora za
extraverziju, tj. kvalitativna analiza)
Ireducibilnost (ne mogu da svedem jednu na drugu pa onda tvrdim da su one bazicne)
egzistencija fizioloskih ekvivalenata (neuralni korelat i fiziologija-to je nuzno neprecizno, jer mi samo
nagadjamo sta je tacno sa cim u vezi)
relevantnost (ako je crta bitna videcemo je u velikom broju situacija i ponasanja tj. veliki br ZV)
U psihologiji licnosti postoje sledeci nacini objasnjavanja ponasanja preko krupnih jedinica licnosti po Magnusonu i
Endleru:
model crta
psihodinamski model-Frojd
situacioni model-sredinski faktori, Mishel
interakcionizam
po prva dva faktori licnosti su glavne determinante ponasanja
ANTICRTISTI
Specifisti: nema crta, nema tipova, sve akcije su specificne i naucene, a zabluda o crtama napravila se
generalizacijom stimulusa
Npr. Hartshorn i Mej: Exp sa postenom i nepostenom decom koja varaju na kontrolnim ali ne i van ucionice, govori u
prilog tome da nema crte postenja jer ona varira od situacije do situacije. Kontraargumet je da se postenje(+)moze
predvideti a varanje ne moze, jer ono nije ista crta u svim situacijama (varanje iz koristi, varanje jer si varalica). Iz
svega ovoga sledi da su neke crte stabilnije od drugih tj.to sto vi zovete crtama je samo posledica preterane
generalizacije stimulusa (ponasanje je posledica specificne situacije a ne neke dublje strukture)
Mishel: najvaznija kritika crta empirijska evidencija ne daje gotovo nikakvu potporu crtama. To se ne moze pripisati
losoj metodologiji ili greskama merenja vec losoj paradigmi. Iz kritike izuzima crte sposobnosti, postignuca,
kognitivnih stilova-to ima konzistentnost. Tri razloga za njegovo stanoviste:
1. Nema doslednosti u ponasanju kros-vremenski i kros-situaciono
2. Crte i stanja su konstrukti opservera
3. Zakljucci na osnovu crta i stanja su prediktivno nekorisni
Istrazivanja na osnovu kojih je izvukao ove razloge:
1. Sve studije pod 3.
2. Mi ustvari nismo dosledni u ponasanju nego sebe tako opazamo jer imamo subjektivni dozivljaj
doslednosti, zbog konstatnog fizickog izgleda, slicne sredine i socijalnih uloga u kojima se nalazimo, zato
sto stvaramo implicitne teorije licnosti (uverenje da neke crte uvek idu zajedno), halo efekta (na osnovu
prvog utiska sve ostalo) i fundamentalne greske atribucije(nase ponasanje spoljnim ciniocima a tudje
unutrasnjim ako je ono negativno)
3. a) Studija o onim likovima koji idu da obrazuju ljude u Nigeriji: bolje su svoj uspeh predvideli sami ljudi na
S merama nego bilo kakvi opserveri i intervjueri koji su pritom odlicno medjusobno korelirali.
6

b) Studija o autoritetu i vrsnjacima: male korelacije za razlicite autoritete govore protiv postojanja
generalne crte autoritarnosti (odnos prema autoritetu)
c)Hartshorn i Mej- moralno ponasanje dece (ono kada varaju na testu a ne i van ucionice)
d) Uslovljavanje je nezavisno od crta licnosti
e) Studija o agresivnosti i zavisnosti kod dece je pokazala da nema neke korelacije izmedju kategorija
zavisnog ponasanja, a da su oni polno uslovljeni.
f) nema konzistentnosti u perceptualnoj odbrani na slicne ugrozavajuce stimulus - ima razlike u prosecnoj
brzini reakcije ali nema razlike na nivou pojedinca.
g) koeficijent licnosti- bilo koji instrument i bilo koji kriterijum (debljina bolnickog kartona) ne moze da
predvidi ponasanje bolje od 0.2 do 0.3
Kognitivno izbegavanje individue nastoje da izbegnu situacije koje provociraju anksioznosti i zastraujude misli i
situacije; ljudi ne pokazuju doslednost u odbrani kroz pojavno sline ugroavajude stimuluse
Socijalno kognitivni konstrukti: akcenat je na tome sta neko radi u nekim okolnostima u toku prevazilazenja situacije
(coping) a ne na sirokim crtama licnosti. Varijable licnosti shvatamo na dva nacina:
strukturalni -od cega se satoje konstrukti
funkcionalni-da kroz konstrukte razumemo sta neko radi
vrste soc-kog konstrukata
kompetencija-vestina i kog kapacitet, skupljanje info
personalni konstrukti i enkodirajuce strategije-kako obradjujemo i tumacimo podatke, tako stvaramo
stavove o sebi i drugima
ocekivanja-najvazniji jer omogucuje predvidjanje, utice na selekciju ponasanja. Ako-onda strategija o
posledicama ponasanja . Po Mishelu zbog ovoga mislimo da smo konzistentni. Imamo i ocekivanja o
sopstvenoj efikasnosti (ima jaka veza izmedju percepcije sopstvene efikasnosti i stvarne efikasnosti)
subjektivne vrednosti, preferencije ciljevi- i na osnovu njih biramo odredjene situacije, Mishelu imaju
veoma visoku stabilnost
samoregulisuci sistem-postavljamo ciljeve i tako regulisemo ponasanje (npr. Hladni i vruc4 kognitivni
sistem kao i razlicite strategije odlaganja potkrepljenja-interna i externa )po Miselu krosituaciono i
krosvremenski stabilne 5
Sposobnost samorefleksije
Bandura najvanije su one koje se tiu sopstvene efikasnosti; ima centralnu ulogu u regulaciji motivacije jer je
motivacija za Banduru kognitivno definisana; postoje tri forme kognitivne motivacije:
- kauzalne atribucije oni koji misle da su efikasni pripisuju svoje neuspehe nedovoljnom trudu i radu a
oni koji misle da su neefikasni smatraju da nemaju sposobnosti
- oekivanja ishoda oni koji nemaju veru u svoju efikasnost iskljuuju veliki deo aktivnosti ukoliko veruju
da nede uspeti
- kognizirani ciljevi koje de ciljeve odabrati oni koji veruju da su efikasni?
Procena sopstvene efikasnosti utie na razvijanje depresije, na emocionalnu regulaciju
INTERAKCIONIZAM
Koncept interkcije(mehanicisticko):
individua X situacija
individua X tip reagovanja
tip reagovanja X situacija
individua X situacija X tip reagovanja
Koncept interakcije(dinamicki): Interakcija medijacionih, reakcionih i situacionih varijabli

4
5

Kognitivne moderatorske varijable koje uvodimo da bismo objasnili neko ponasanje

Socijalne sposobnosti, kognitivne sposobnosi, postignuce,IQ
7

unutar-situaciona: situacija utice na ponasanje pa to ponasanje utice na situaciju (jaki impulse agresivnosti se
potiskuju zbog ego-ideala pa dolazi do preterane submisivnosti cak i kad treba biti agresivan-kruzenje
energije)
kros-situaciona: interakcija situacija X licnost na duge staze tj.stalno biramo iste situacije (restrikcija ostalih) i
po Mishelu zbog ovoga imamo utisak da nam je ponasanje stabilno

Magnuson i Endler : individua je namerni aktivni pokretac inerakcije njenih kognitivnih i motivacionih faktora i
psiholoskog znacenja situacije za individuu.(ista situacija je drugacija za mene i tebe, a samo nam je intelekt
invarijantan kros-situaciono)
Medijacione varijable-hipoteticki konstrukti, tj osobine licnosti preko kojih objasnjavamo ponasanje. Dele se na :
strukturalne(inteligencija i kognitivna komplexnost, nije situaciono specificna vec je invarijantna),
varijable sadrzaja(informacije o specificnoj situaciji),
motivacione varijable(nagoni, potrebe, motive - zasto interpretiramo neku situaciju onako kako je
interpertiramo),
reakcione varijable-ponasajne varijable(dele se na : manifestana ponasanja, skrivene reakcije-emocije,
fizioloske reakcije, artificijelno ponasanje)
Medijacione varijable mogu medjusobno uticati jedna na drugu i tada se zovu moderatorske.
Konzistentnost:
Posto postoji medijacioni nivo i nivo ponasanja, oba mogu biti i konzistentni i nekonzistentni- ali nema jasne veze
izmedju ova dva nivoa. Naime, kada je neko konzistentan na medijacionom nivou on moze biti ili konzistentan i na
ponasajnom ili nekonzistentan. Isto tako u osnovi konzistentnog ponasanja moze stajati i konzistentnost na
medijacionom nivou ali i nekonzistentnost. E taj odnos zavisi od situacije (npr. Razlicito ispoljavanje anxioznosticutanje i pricljivost)
Konzistentnost reakcionih varijabli:
apsolutna- uvek isto ponasanje nezavisno od situacije
relativna-postoje varijacije u zavisnosti od situacije ali se cuva rang individue (to propagiraju crtisti)
koherentnost-ponasanje u skladu sa situacijom, slican profil reagovanja za istu situaciju mozemo imati nas
dve ali neko treci ne mora reagovati kao i mi, ali nisu svi koherentni. Uvek podrazumeva da ima
interakcije(kros-situacionu) licnost X sredina. Ne cuva se rang individue.
koherenntno ponasanje: ono je razumljivo i predvidljivo ukoliko:
znamo kako osoba interpretira neku situaciju
kako obicno raguje u tako interpretiranim situacijama
postoji teorija koja dovodi u vezu licnost i situaciju
inerpretacija situacije:
istrazivanje situacije u terminima licnosti (ili kako ih je videla individua ili u terminima medijacionih i
reakcionih varijabli)
koriscenjem empirijskih metoda u odredjivanju situacionih faktora
Da li ce rang biti sacuvan ili ne to zavisi od toga da li se interpretacija situacije uzima u obzir i koja je atribucija.
Apsolutna konzistentnost je utopija i niko je ne postulira jer ne postoji.
Ti ne reagujes uvek isto ali cemo mi interakcionisti znati da tumacimo to ponasanje u skladu sa situacijom.
Konzistentnost medijacionih varijabli: jedino sto je konzistentno je intelekt i kognicija. Varijable sadrzaja i
motivacione varijable su situaciono specificne. Stil procesuiranja info je nastao socijalnim ucenjem.
M&E- ima konzistentnosti samo kod nekih medijacionih i reakcionih varijabli a nas zadatak je da utvrdimo kod kojih.

Postoji razlika izmedju situacije kao celine=kontextualni okvir(pruza kontext u kome ce reagovati individua, ona ima
implicitna pravila koja determinisu ponasanje-fudbalska utakmica) i situacionih znakova unutar situacije
Paradoks konzistencije odnosi se na injenicu da se slaganja o ponaanju koja se dobiju na osnovu R i S podataka
gube kada se doslednost istrauje preko objektivnih mera
Nivoi agregacije: kroz razliite okolnosti unutar iste situacije; kroz razliite naine ispoljavanja nekog ponaanja; kroz
razliite situacije
Koncepti interakcije u interakcionistikoj psihologiji
1.Mehanika interakcija statistiko, interakcija glavnih faktora situacije, linosti i tipova reakcije
Rang individual se menja:
- u razliitim situacijama za specifine tipove reagovanja (interakcija izmeu individual i situacija) npr
manje neurotian de biti vie anksiozan kad mu se fiziki zapreti nego kad mu se da ego-pretnja
- za razliite tipove reakcije unutar specifine situacije (interakcija izmeu individua i tipova reagovanja)
npr kod vie neurotinog se smanjuje br otkucaja srca u situaciji pretnje egu
- kod razliitih tipova reakcija za specifinu individuu (izmeu situacija i tipova reagovanja)
- trosmerna interakcija
2.Dinamika interakcija
- unutar-situaciona onda kad pored postojanja uticaja situacije na pojedinevo ponaanje postoji povratan usticaj
ponaanja na promenu nekih situacionih okolnosti koje opet povratno modifikuju ponaanje pojedinca
- kros situaciona (temporalna) podrazumeva temporalnu restrikciju mogudih situacija u kojima de se individua nadi
Procesna dinamika linosti
- vrudi procesni subsistemi specijalizovan za brzo emocionalno procesiranje i reakcije na bezuslovne i
uslovne trigere
- hladan procesni subsistem specijalizovan za kompleksne spacio-temporalne i epizodike reprezentacije
i misli; kognitivne, emocionalno neutralne, kontemplativne, fleksibilne, integrisane, koherentne
CRTISTI
Generalisti: akcije su povezane u siroke opste kategorije: crte i tipovi. Nema generalizacije stimulusa jer se slicno
ponasanje ispoljava i u potpuno razlicitim situacijama(posledica strukture licnosti a ne situacije) tj. isti covek reaguje
isto u razlicitim situacijama. Tome u prilog: ranije osudjivani prave vece saobracajne prekrsaje-postoji neka crta loseg
ponsanja.
Model merenja:
Veza izmedju indikatora i onoga sto hocemo da merimo- konstrukti licnosti. Crtisticki model merenja pociva na:
1. svaka osoba ima svoj pravi skor na nekoj crti
2. postoji linearna veza izmedju skora na testu i pravog skora.
Iz ovoga sledi da postoji relativna konzistentnost (ne poricu uticaj situacije na ponasanje), ali uvek isti rang!!!
Psihodinamski model nema ovu linearnu povezanost.
Protivargumenti Mishelu:
1. Ajzenk na Hartshorna i Meja:
Nisu sve situacije podjednako inspirativne pa zato ne dolazi crta onakva kakvu imamo.
Crta je dosledna samo kod malog broja ljudi i zato je continuum (deca nekad varaju a nekada ne)
Niska korelacija izmedju testova se povecava kada se agregiraju mere sa razlicitih testova za svaku od
osobina.
Ako ne postoji postenje to ne znaci da ne postoji ni jedna crta
Istrazivanje je radjeno na deci i moze da se pretpostavi da ce se ponasanje razviti kasnije kao
konzistentno.
2. Blok (o vremenskoj stabilnosti crta)
Pokazao konzistentnost na R i S podacima, i da oni koreliraju
9

3.

4.

5.

6.

7.
8.

Problem sa T podacima koji su protivrecni

Na nekom svom exp pokazao da smo samo tako konzistentni u vremenu i kad smo veliki i kad smo
deca.
Bem i Fander na Mishela i Pika:
Nasli suprotne rezultate i onda im objasnili da je postojala mala experimentalna varijacija koja je
dovela do skroz obrnutih rezultata: bivstvovanje ispitivaca pored deteta na zadatku odlaganja
potkrepljenja
Oni predlazu da se uvede Q sort rating. To je licnost situacije. Da bismo izbegli da postoji razlicito
tumacenje jedne iste situacije od strane nas kao ispitaivaca i nekog kao ispitaivanog. Tj. kazu da se
mora uzeti u obzir da postoji subjektivno tumacenje situacije (interakcija situacija X licnost)
Epstajn:
Pratio studente mesec dana i agregirao im mere za parne i neparne dane i tako sto je vise agregacija
radio to su mu ispitanici postajali konzistentniji
Sto je veci broj dana to je manja SD.
Ne valja da uzmes korelaciju samo izmedju dve situacije jer bi to bilo kao da uzmes korelaciju izmedju
samo 2 itema na testu.
Najpouzadanije bile su emocije, pa impulsi, pa ponasanje, pa situacije sve je pouzdanije sa
pozitivnim iskustvima nego sa negativnim.
Neke varijable su tako retke da se ne povecava pouzdanost sa agregacijom dana, sto ne znaci da ne
postoje (mala pouzdanost ali i male SD)
Postoje stabilniji i manje stabilni ljudi
Meta studija:
Situacione varijable objasnjavaju 10% varijanse ponasanja isto kao i varijable licnosti
Interakcija razlicitih aspekata licnosti objasnjava vise varijanse od interakcije licnostXsituacija
Sve ostale interakcije i demografske varijable objasnjavaju zanemarljivo malo varijanse
Fander i Ozer
Reverzivni insentivni efekat (dosadan posao, dolar i 20 dolara-bolji ovi za 1 dolar); Milgram;
pomaganje u knez mihajlovoj
Zakljucak: situacija ne objasnjava nista vise nego licnost
Iako su u exp koriscene extremne situacije efekat situacije nije dovoljno jak da bismo ga proglasili
bitnijim od efekta licnosti+u stvarnom zivotu nema tako jakih situacija
Iako objasnjavaju malo, ne mozemo da zanemarimo ni situaciju ni licnost
Cukerman i Melstrom
Mozda ne valja metrika ali to ne znaci da postoje crte
Bem i Alen
Ljudi se razlikuju u doslednosti a uzrok je samoprocena doslednosti (njihova moderatorska varijabla)
Rezultati: oni koji su sebe procenili kao doslednije su imali i manje SD, tj bili su procenjeni kao
dosledniji
Mishel i Peak kazu da to demonstrira slaganje R i S podataka, a ne kros-situacionu stabilnost
Posle ovoga uvodjene su i mnoge druge moderatorske varijable (vremenska stabilnost sklopa
reakcija)

Odgovor Mishela i Pika na Bema i Alena:

Paradox konzistentnosti: nema je na T podacima a ima je na S i R podacima. To pokazuju replikacijama Bema i Alena.
Postoje 3 nivoa agregacije u kojima se trazi kos-situacina i kros-vremenska konzistentnost:
Razlicite okolnosti unutar iste situacije (dolazak na fax i guzva na mostu)
Razliciti nacini ispoljavanja nekog ponasanja (ispoljavanje savesnosti...mi ne idemo na predavanja ali se
bavimo faxom a neki idu ali tamo spavaju)
Razlicite situacije (kad si savestan u svim sverama zivota, i strebas i ides na predvanja i dan ti traje 50 sati!)
Rezultati: percepcija sopstvene konzistentnosti nije bila u velikoj korelaciji sa opserviranom konzistentnoscu, ali
je korelacija jaca kod studenata koji sebe opisuju kao konzistentnije. Mishel i Pik to objasnjavaju time sto samo
gledamo protoptipske situacije a zanemarujemo ostale pa zato opazamo konzistentnost ili nekonzistentnost.
Korelacija izmedju R i S podataka. Postoji razlika u doslednosti prototipskog ponasanja, u vremenskoj stabilnosti,
10

kod konzistentnih i nekonzistentnih studenata, ali je nema za manje prototipsko ponasanje. Vremenska
stabilnost- jake korelacije nisko varjabilnih, slabije za visoko varijabilne. Nema nikakve razlike za kros-situacionu
konzistentnost, svi imaju male korelacije.

Globalni zakljucak: postoji stabilnost i moraju se uzeti agregirane mere.

2.OPERACIONALIZACIJE CRTA I TEORIJE

Imamo dva nacina proucavanja licnosti preko upitnika:
Upitnici bazirani ni na cemu, tj samo skup kojekakvih itema i nabrajanja koji cine inventar licnosti, bez neke
teorije u pozadini
Upitnici koji su proizasli iz postavki neke teorije licnosti
GILFORD
Tri grupe dispozicija za faktore temperamenta:
Opste
Emocionalne
Socijalne
pozitivno-negativno, responzivnost-neresponzivnost, aktivnost-pasivnost, kontrola-odsustvo kontrole, objektivnostegocentrinost
U okviru svake ima 6 kategorija koje se ukrstaju sa ove tri i tako se dobijaju temperamentalni faktori ili primarne crte
temperamenta tj. matrica temperamentalnih faktora.
Gilford je razvio 4 inventara za merenje primarnih crta od kojih je najvaniji GZTS Gilford-Cimermanov pregled
temperamenta.
Instrument GZTS:
S podaci zasnovan na samoizvetavanju
Standardizovani kvazi-impersonalni intervju; potekli od Vudvorta
10 crta X 30 itema, da-ne-? Upitnik
Nije namenjen da razlikuje normalne od bolesnih ali i tu radi
Psihotici su manje socijabilni i manje reflexivni
Neurotici su emocionalno nestabilni
Kako je izbegao socijalno pozeljne odgovore i laganje:
Stavke projektivnog tipa
Patologija ne zvuci tako samopotcenjujuce
Dzejkobs-Schlaf skala laganja otkriva:
Krupno falsifikovanje-svesno varanje
Suptilno falsifikovanje-nesvesno iskrivljenje
Nebrizljivo odstupanje-nedosledno sarajuce odgovaranje na iteme
G-opta aktivnost, R-uzdranost, A-sklonost ka usponu, S-socijabilnost, E-emocionalna stabilnost, Oobjektivnost, F-prijateljska nastrojenost, T-refleksivnost ili introvertnost miljenja, P-lini odnosi, Mmaskulinost
Ima test-retest pouzdanost
ima unutrasnju konzistentnost pouzdanost metodom polovina 0,75-0,87
Ima konstrukt validnost:
exp sa gladovanjem-test retestdepresija, nervoza, socijabilnost, emocijalna stabilnost, nema
promene na maskulinosti (zbog soc. ucenja, a nije posledica neceg urodjenog) i ratimiji;
dobro diferencira profesije-radjeno poredjenje (medicinske sestre su socijbilnije od inzinjera)
Ima prediktivnu valjanost
Korelacije sa uspehom na koledzu
Sve crte su mu na mestu osim maskulinosti- to je vise skup polnih razlika, ali dobro deli muskarce od zena.
11

Promena sa godinama:
Opadaju socijalne crte
Raste emocionalno zdravlje-mada ima i suprotnih rezultata
Uzdrzanost raste
Razlike izmedju muskaraca i zena:
M: uspon+;prijateljska nastrojenost F: uzdrzanost+; socijabilnost+
IQ pozitivne korelacije sa svim osim sa socijabilnoscu, a najvise sa uzdrzanoscu.
Interesovanja koreliraju sa maskulinoscu.
vrednosti, motivi itd. ne koreliraju ni sa cim.
Hormeticke, dinamicke kategorije
Potrebe
Organske (glad, zedj, muski sex poriv, potreba za fiz aktivnoscu)
Sredinske (meka sredina, urednost, tacnost, paznja)
Postignuce (tri faktora:opsta ambicija, perzisentan napor-samonametnut zahtev da se nastavi rad na
nekom zadatku, izdrzljivost)
Samoodredjenje (sloboda, samodeterminacija-suprotno od zavisnosti, kulturni konformizam,
postenje)
Socijalne (gregarijska-nastojanje da se bude sa drugima, benevolencija-ljubazan, velikoduan,
potreba za disciplinom i agresivnost)
Interesovanja
Vokaciona - poziv
Profesionalna interesovanja (nauni i estetski interes)
Komercijalna
Fizicka aktivnost (DIF-ovci)
Avokaciona stvari koje ovek radi ili mu je zadovoljstvo da ih radi
Otvorene aktivnosti (avantura i zabava)
Specificne aktivnosti
Cenjena interesovanja
Interesovanja u oblasti misljenja (autisticko, reflexivno, rigorozno, konvergentno,
divergentno)
Stavovi (liberalizam-konzervativizam; religioznost; humaniterne orijentacije; nacionalizam; postupne
promene-revolucija;autoritarnost; vodjstvo)
AJZENK
Problem normalnog i abnormalnog-kontinuum!
Postulati:
za opis ponasanja se koriste crte, koje individue imaju izraene u odreenom stepenu
koherentene crte obrazuju tipove jer koreliraju meusobno
tipovi imaju neuralni korelat i urodjene faktore
Govori o tri pristupa u izuavanju bazinih dimenzija linosti:
1. MMPI i CPI-merenje psihijatrijskih kategorija ili esto koridenih crta, nisu bazirani na teoriji
2. radovi Gilforda, Katela, Terstona, Koste i MekKreja
Dimenzija ekstraverzija-introverzija je prva osnova za koju su ljudi pokuali da utvrde ind. razlike. Po uzoru na
Hipokrata i Galena
Cela licnost je u sustini EXTRAVERZIJA, NEUROTOICIZAM I PSIHOTICIZAM. Prvo je imao prva dva po uzoru na Galena,
Vunta i Kanta, to je bazirao na snazi afekata i brzini njihove promene.

12

Extraverzija: aktvan, zivahan, socijabilan, pustolovan, dominantan, pricljiv, surgentan (u centru paznje), nepouzadan,
impulsivan
Introvert: introspektivan, tih, samotnjak, rezervisan, neimpulsivan, planira, etika, pouzadan, pesimistican
Neuroticizam: napet, stidljiv, anxiozan, depresivan (Ajzenk kaze i nizak IQ), najvise pod uticajem nasledja; posledica
nervavnotee simpatikog autonomnog nervnog sistema
- ako su izloeni stresovima uticaj okoline
Neuroticni introvert: distimija(anxioznost+ depresija)
Neuroticni extraverti: histerija, razdrazljiv
Psihoticizam: nezavisan od prethodne dve dimenzije; poremecaj saznajnih procesa, kvalitativno razlicito od N, sve
funkcionalne psihoze dele veliki deo varijanse tj. kontinuum, impulsivnost, nedostatak kooperacije, oralni pesimizam,
rigidnost, niska super-ego kontrola, niska socijalna senzitivnost, ostra narav, agresija, egocentrican, hladan, kreativan,
impersonalan, neempatican, muskarci su uvek + na P u odnosu na zene (na skroz jednom kraju P su empatija i
socijabilnost a na drugom shizofrenija i psihopatija i ekipa)- potpora savemu ovome je da su manija i shizofrnija
nasledne. Ako imaju IQ+ onda su genijalni, a ko imaju IQ- onada su neprilagodjeni
*Holcingerov koeficijent mera procene hereditarnih doprinosa varijansi razlika na datoj dimenziji
Teorija extravrzije je zasnovana na :
empiriji-faktorska analiza, experimenti
neuralnim korelatima- Pavlov i Rusi:
dimenzija jacine nervnog sistema (odnos excitacije prema inhibiciji-tj slab i jak NS) tj. Introvert ima
slab nervni sistem
lakoca pobudjivanja-introvert je lakse pobudljiv
dominacija u odnosu na dinamizam-ekvilibrijum (dominacije excitacije ili dominacija
inhibicije)introvert-dominacija excitacije koja deluje inhibitorno na nize centre
uslovljivost- introvert je uslovljiviji, lake se uslovljavaju
Kod Ajzenka nisu excitacija i inhibicija nezavisne kao sto su kod moskovske skole.
Da je bolji dinamizam nego jacina NS kazu nalazi: EEG mere i brzina uslovljavanja.
Dimenzija ekvilibrijuma u dinamizmu je opisana kao osobina nervnog sistema koja stoji u osnovi relativne
superiornosti u brzini uslovnjavanja, bilo pozitivnog bilo negativnog refleksa: tamo gde se poz. uslovni refleksi bre
formiraju govorimo o dominaciji ekscitacije u odnosu na dinamizam, a tamo gde se bre formiraju inhibitorni refleksi
govorimo o dominaciji inhibitornih procesa u odnosu na dinamizam.

Jaka aktivnost retikularne formacije izaziva dominaciju ekscitacije u dinamizmu tj. kondicionabilnost ili introverziju.
Introverti imaju retikularnu formaciju iji aktivirajudi deo ima relativno nizak prag pobuivanja, dok sinhronizujudi
ima visok prag i obratno. Stoga de kortikalna ekscitacija biti veda kod introverata. Pojaana kortikalna ekscitacija
korteksa podstie inhibitorno kotrikalno delovanje na nie centre
Druga podloga: Halova teorija reaktivne inhibicije: kod introverata se sporo razvija, slaba je i brzo se gasi.
tapping test
Experimenti u prilog fiziolokoj hipotezi (introverti):
senzorni pragovi: imaju nii auditorni i prag za bol a i ostali senzorni pragovi su nii, zbog visoke pobudjenosti
efekat distrakcije: kada mu uvedes distraktor on je losiji i bolje radi kad je sam
intenzitet stimulusa i transmarginalna inhibicija: osetljiviji na trensmarginalnu inhibiciju (opadanje u
postignucu kada je intenzitet stimulusa veliki), zato su tolerantniji na senzornu deprivaciju
visa kriticna frekvenca bljeskajucih fosfena (prag preko kog nema vise produkcije senzacije)
stimulisuce supstance(kofein i ekseri) deluju na njih jace
ako zadatak vodi smanjenju pobudjenosti oni su efikasniji
reaktivna inhibicija: ekstraverti je vise razvijaju; tapping test -darko moze do prekosutra-tj. u manjoj meri
razvija reaktivnu inhibiciju
EEG- niza alfa aktivnost u prilog izjednaavanju introverzije i dominacije ekscitacije u dinamizmu
13

 brze se oporavlja od prethodne stimulacije, i zato je responzivniji

nizi prag fuzije bljeskajucih tacaka (vise razlikuju slicne stimuluse prag za bol)
Ova dimenzija nije unidimenzionalni konstrukt.
Faktorska analiza: u polju extraverzije ima dve grupe itema- socijalna extraverzija (dobro prilagoena i
neprilagoena) i impulsivnost (negativno korelira sa N) E i N su ortogonalne.
Najvazniji exp u prilog toga da je extraverzija jedinstvena dimenzija je exp limunov sok, tj. exp sa salivacijom. Kolicina
salivacije korelira sa intro i extra, to mu je kao fizioloska osnova koja je ultimate! A cak i itemi koji su najzasiceniji
najbolje koreliraju sa salivacijom. N nisko korelira sa salivacijom.
Neuralni korelati: N+(uvek reagovanje na stresore istim delom simpatikusa)
Uzroci N+:
uticaj okoline (kod svih se javlja podjednako cesto i podjednako verovatno)=stres
genetika=genetski labilan autonomni sistem
jednofaktorski
multifaktorska(najverovatnija)
multipla uslovljnost
interakcija
Merni instrument: EPQ
90 itema
4 skale(21 E ektraverzija-introverzija, 23 N - neuroticizam, 25 P - psihoticizam, 21 L tendencija davanja
lanih odgovora)
Individualno i grupno, i pismeni i nepismeni i deca i odrasli
Drugi su nasli da su mu faktori robusni i da je N najhomogeniji i najunivokalniji, a da je P najmanje univokalan
Neuroticari: N+, E+
Osudjenici:P+,N+,L+ i kod zena E+
Narkomani:P+, L+
Sa godinama opadaju svi skorovi sem L.
Oni koji su L+, su neutralno E, i nisko P i N
Ima i C skalu (skala kriminaliteta koja nije posebna dimenzija licnosti ali je knezevicu zanimljiva):
C+ cesce kod E+(uslovljavanje, ne mozes E+ usloviti da bude socijalno dobar)
Oni koji kradu su samo E+ a normalni na ostalim dimenzijama
Agresivni i okrutni imaju P+
Oni koji su se vise puta ogresili o zakon E- i L+
U B5 ukljuceni N i E a P razbijen na A i C.

MOMIROVICEV KIBERNETICKI MODEL KONATIVNOG FUNKCIONISANJA

U osnovu je baterije KON6,
Regulator aktiviteta EPSILON jedan od elementarnih i najnizi u hijerarhiji , isto sto i Ajzenkovo E i Katelovu eskviju-inkviju, ali
razlikuje se jer je od ireg znaaja,
funkcija: regulise i modulira aktivirajuci deo retikulatne formacije (zato odredjuje aktivitet ostalih
sistema, kognitivnih i motornih procesa), a u ekipi sa kortikalnim procesima odredjuje da li smo E+ ili
ne.
poremecaji ovog regulatora mogu da proizvedu depresiju, hipomanija
mora biti u vezi sa brzinom protoka inf u CNS

14

Regulator oragnskih funkcija HI nastao je spregom subkortikalnih centara za regulaciju organskih funkcija
koji su preteno locirani u hipotalamikom region
Poremedaji: kardiovaskularni, respiratorni, gastrointestinalni, uropoetski, senzorni i motorni sistemi,
sistemi za kontrolu ne funkcionisu bas kako valja
korelacije sa Katelovim CC-ego snaga, CQ-ergika tenzija, DEL3-regresivna disocijacija
poremedaji ovog sistema dovode i do formiranja hipohondrijskog reakcionog sistema
Regulator odbrane ALFA
lociran u limbikom sistemu
Slican N(euroticizmu)
Inhibitorni konativni sistemi u ispoljavanju odbrambenih reakcija
Regulise tonicko uzbudjenje (raspolozenja, napetost); delom na osnovu genetiki uslovljenih
programa a delom na osnovu programa nastalih u procesu uslovljavanja
ako je disfunkcija ovog povezana sa disfunkcijom epsilon javlja se depresija, a ako je sa delta onda se
javlja tea depresija, opsesija i kompulzija, ako im se pridrui i hi javljaju se poremedaji osnovnih
biotikih f.-ja
Regulator reakcija napada SIGMA
Libicki sistem
Slican P
Tonicko uzbudjenje sistemom za destrukciju
Da bismo nekog roknuli treba nam i da budemo + na aktivitetu-epsilon u suprotnom to sve ostaje
samo dobar plan
Primarna agresija (neposredna-udri direktno i odmah), sekundarna agresija(napdani ako te je neko
napao, rece sistem za odbranu)
Poremecaji: razlicite agresije; neki smatraju da su posledica fiksacija na oralnu i analnu fazu
libidinoznog razvoja
Sistem koordinacije regulativnih funkcija DELTA
Nadredjen za ova prethodna 4 efikasnost itavog sistema za homeostatiku regulaciju
Slican P
Drzi nas u ravnotezi
Osnova za Ajzenkovo P
Poremecaji: dezorganizacija i disocijacija kog i kon procesa i ode motorika; shizoidni, paranoini i
manini simptomi; fobije, opsesije i kompulzije (sedi u cosku ne moze nista, ni da smisli ni da uradi)
Sistem integracije regulativnih f.-ja ETA
Najvisi u hijerarhiji, integrise ove prethodne saobrazno dinamici psiholokog i socijalnog polja
Frontalni deo korteksa (najverovatnije)
Formira se kroz soc procese, narocito uslovljavanje
Poremecaji: socijalna maladaptacija (loe prilagoeno ponaanje)
od njega zavisi stepen socijalizacije

Ekstraverzija (Ajzenk)=ETA; N=ALFA, P=SIGMA (vie nego DELTA)

Mozemo pod Momija podvesti Frojda, Katela, Ajzenka. Dobro diskriminira psihotike, neurotike i psihopate. Dobra mu
je konstrukt validnost istraivanja koja govore u prilog tome:
1) ona koja pokazuju njihovu slabu zavisnost od socioekonomskog statusa ispitanika
2) ona koja pokazuju slabu osetljivost na pokuaje simulacije i disimulacije, neodgovoran odnos prema
testiranju i tendencije potiskivanja
3) ona koja pokazuju da intelektualne sposobnosti imaju niske veze sa rezultatima na ovim testovima
KLONINDZER opta biosocijalna teorija linosti
Studija porodice, longitudinalne studije, studije uslovljavanja, neuroanatmoske studijepomirio nalaze neuralne,
faktorske analize i teorije ucenja.
Tri dimenzije normalne licnosti koje su nezavisne (nekorelirane) i pod uticajem genetike:

15

Potraga za novinom (Novelty seeking)- traganje za novim, stimulacijom; dopaminergicke celije salju info da
se aktivira neko ponasanje, a lezije dovode do zanemarivanja novih stimulusa, parcijalne hiperaktivnosti.
Izbegavanje stete (Harm avoidance)- modulira ova druga dva (inhibicija NS kada je opasno i pasivni-deluje na
RD); osnova je bihejvioralni inhibitorni sistem (mozdani sistem kaznjavanja). Kada nema nagrade ili izostanka
kazne luci se kortizol
Zavisnost od nagrade (Reward dependence)-odupiremo se da nam se ugasi ponasanje koje je nekada
dovelo do nagrade: glavni modulator je noradrenalin (pomaze uslovljavanje) koji pojacava otpornost na
gasenje ponasanja koje je dovelo do nagrade ili do izbegavanja kazne. Imamo ljude koji su zavisni od
socijalnog odobravanja a psihopate i opsesivci nisu jedni od njih.
ali ima i jos jednaPerzistencija-istrajnost nasuprot iscrpljnosti i frustraciji, bila nekada RD
*NS utice na usvajanje nagradjenog ponasanja dok RD utice na stepen gasenja nagradjenog ponasanja. Ovaj
sistem je u protivtezi sa HA. Sva tri sitema deluju u interakciji.

Imaju sve 3 normalnu distribuciju

Na osnovu ova 3 on kaze da moze da predvidi sve tradicionalne poremecaje licnosti
Ima i 3 dimenzije abnormalne licnosti (proverio faktorskom analizom), ali mora da ih odvojeno pravi od normalnih jer
faktorska radi po tom principu. Adaptivne i maladaptivne karakteristike imaju istu biogenetsku strukturu iz cega
proizilazi problem odvajanja normalnog od ludog. Klonindzer to resava tako sto kaze da ce se extremna kombinacija
bazicnih faktora smatrati patoloskom u zavisnosti od konkretne situacije. Adaptivni optimum je prosek na sve tri
dimenzije.
Poremecaji licnosti su ustvari extremi na crtama licnosti koji su maladaptivni u odredjenim sredinama i lose socijalno
ucenje(vaspitanje koje nije u sladu sa extremom na nekoj crti,nizak status,losa porodica)
Problem je bio da se razlikuju ludaci od onih koji su extremni na nekim osobinama a normalni. Zato on uvodi
karakterne crte(sklonost da se reaguje na odredjeni nacin sto je u vezi sa selfkonceptom). Razvoj karaktera se desava
pod uticajem ucenja uvidjanjem i reorganizacije selfkoncepta. Postoje 3 nivoa selfkoncepta tj. 3 dimenzije karaktera:
Samodirektivnost(koliko se dozivljavamo kao autonomni)
Kooperativnost(koliko se dozivljavamo kao deo zajednice)
Samotranscedencija(koliko se dozivljavamo kao deo svih stvari)
Osnovne crte imaju veze sa nacinom obrade informacija, a karakter ima veze sa selfkonceptom. Globalni zakljucak o
poremecajima: prisustvo ili odsustvo poremecaja se definise dimenzijama karaktera, a podvrste preko bazicnih
dimenzija.

Metrika:
TPQ upitnik i TIPS intervju
Postoje i karakteristike drugog reda koje se tumace zajedno sa ovima prvog reda (NS, RD, HA)

3. LICNOST I RAZVOJ
Stud 1: Kaspi i Silva - veza izmedju temperamenta dece od 3 i 18 godina6 , niske i srednje korelacije, nije bas neka
prediktivna moc.
Stud 2: na osnovu habituacije i memorijskih kapaciteta za rekogniciju u 1 god moze da se predvidi IQ u odraslom
dobu.
Psihoanaliza:ego kontrola(kontrola impulsa, odlaganje gratifikacije), ego rezilijentnost(kontrola kada je potrebno,
impuls kada je potrebno), empirija kaze da se razvijaju tokom zivota(a ne 5. god), isto tako i mehanizmi odbrane

Longitudinalna studija
16

Stud3: Kosta i Mekkre, krosekvencionalni i vremenskosekvencionalni postupak na B5, na S i R podacima, NEO PI R.

rezultati; stabilnost rangova se uspostavlja oko 30 godine i veoma je visoka
Vrste stabilnosti razvoja:
Diferencijalna-konstantnost ranga u grupi u toku vremena, najstabilniji intelekt pa crte(B5), najmanje su
stabilni selfkoncept i stavovi
Apsolutna konstantan skor na nekoj osobini u vremenu,ljudi imaju veci osecaj promene nego sto se ona
stvarno desava
Strukturalni-konstantne korelacije izmedju varijabli u vremenu na grupi
Ipsativna-konstantne korelacije izmedju varijabli u vremenu unutar ispitanika, to nam kaze da su neki ljudi
dosledniji od drugih u razvoju,ali ima dosta velike promene.
Koherencija(heterotipski kontinuitet)-stabilnost genotipske karakteristike, koja ima razicite fenotipe(neka
predispozicija se drugacije manifestuje kada smo mal ii kada smo veliki)da bismo mogli da tvrdimo da su
razlicita ponasanja ustvari posledica iste predispozicije , moramo imati neku teoriju koja ce nam stajati u
osnovi tih tvrdnji
Mehanizam odrzavanja stabilnosti(hipoteze):
Konstantnost sredine, tj. sredinskih zahteva(ne znaju da li je to posledica ili uzrok)
Genetski uticaji(preko istrazivanja sa blizancima) oni su dobri za izucavanje do adolescencije ali se posle
javljaju individualna iskustva koja sve to kvare. Generalno kada pricamo o genetici, oslanjamo se na
reaktivne, evokativne i proaktivne korelacije koje uticu na stabilnost

LICNOST I KRIMINAL
Antisocijalni poremecaj linosti DSM-IV: ubiti druge jer nas ne interesuju (impulsivan, ne kaje se, vara,ne konformira
se i neodgovoran je-mora da ima bar 3 da bismo ga proglasili psihopatom, mora da ima 18 godina, pravi sranja i pre
15 godine i to kad nema napade shizofrenije i manije) dva faktora psihopatije: bezobzirno koristi druge i nestabilan i
antisocijalan zivotni stil. Karakteristike psihopate:ne kaju se, sve znaju u teoriji a u praxi nista,nema zivotni plan,
egocentrican(nece se ubiti) i sex bez ljubavi(odlicno je glumi)
Kliniki profil psihopate: povrni arm i inteligencija, nedostatak deluzija i drugih naina iracionalnog miljenja,
odsustvo nervoze, nepouzdanost, neodgovornost, laljivost i neiskrenost, nema krivice i stida, neadekvatno
motivisano ponaanje, loe rasuivanje i nesposobnost da se ui iz iskustva, patoloka egocentrinost i nesposobnost
za ljubav, siromatvo afektivnih reakcija, gubitak uvida, neodgovarajude reagovanje u interpersonalnim odnosima,
okantno i nedolino ponaanje posle pida ili bez pida, redak suicid, seksualni ivot impersonalan i trivijalan
Blizanci: MZ= 0.5 do 0.7; DZ=0.2 do 0.3
Adopcione studije: bioloski roditelji kriminalci recidivisti (vise puta). 3x veca verovatnoca nego za roditelje bez osude.
Nebitno kad usvojis dete, nebitno kada je roditelj nacinio krivicno delo, nebitno da li su usvojitelji znali da bioloski
roditelji imaju istoriju zlocina
INTELIGENCIJA I KRIMINAL
Kljuni nalaz: Kriminalci imaju drugaciju distribuciju IQa (M=92), nia je od prosene, ne postoji razlika izmeu IQ-ova
onih koji su uhapeni i onih koji nisu a kriminalci su
Uticaj socioekonomskog statusa je jadan kada drzimo konstantnu IQ, kada to gledamo preko dosijea, ali kada
uzmemo S mere onda je obnuto (burzujcicima je dosadno pa onda kradu), postoji neka prica da nas nas dragi visoki
IQ brani od kriminala ako smo u rizicnoj grupi, ali deca iz rizicnih grupa imaju uglavnom nizi IQ. Sve ovo je
superdiskutabilno.
Kriminalci nisu nista drugaciji od obicnih ljudi:
Stopa kriminala se menja cesce nego ljudske osobine (brzi kriminal od evolucije)
Drustvo odredjuje ste je kriminal a sta nije

17

DAMASIO
U prilog tome da su emocije ono na osnovu cega se mi ponasamo kako valja
Slucaj 1. Finias Gejd (ipka lik) izrazitije povrede u levoj hemisferi u anteriornim delovima, orbitofrontalni regionventromedijalni prefrontalni region
Nije mogao da se ponasa po socijalnim pravilima koje je nauio, nesposobnost odabira pravca akcije koja de
optimizovati njegove anse za opstanak, nije mogao da planira buducnost
Slucaj 2.Eliot-meningionma u orbitofrontalnom delu, imao para pa nemao, krvni ugrusak
Dobro radi pojedine aspekte ali ne moze celinu-nedostatak emocija, iracionalan kada je re o irem okviru, a
superracionalan po uem, loe procene realnosti, normalan IQ, sve kognitivne sposobnosti normalne MMPI(jeziko
razumevanje i produkcija)normalan,na testu zna pravila ponasanja u socijalnim situacijama ali nije mogao da ih
primeni, distanciranost od nesrece, radi paznja i radna memorija, moral radi isto!
Dakle on je bio ovek sa normalnim intelektualnim spsobnostima ali sa flagrantnom nesposobnodu donoenja
razumnih odluka u socijalnom domenu i linom ivotu. Priao je hladno i distancirano o tome kao da pria o nekom
drugom. Odsustvo adekvatnih osedanja koja bi pratila tragediju koju je doiveo.
Hipoteze: sve mogucnosti izmedju kojih treba da odabere jednu su mu emotivno podjednako neobojene pa onda
donosi odluku nasumicno.
Da bi se govorilo o povezanosti neurologije i nekog poremecaja moramo da uradimo sledece:
Korelacija izmedju ponasanja i povrede
Utvrdimo jednoznacnu vezu. Tj. dvostruka disocijacija
Napravimo hipoteze o tome sta bi bilo kada ne bi bilo povrede
Testiramo to na novim slucajevima
Nadjeno je jos 12 istih kao Eliot:
Deficit u donosenju odluke
Zaravnjene emocije i osecanja7
Anozognozija nedostatak svesti o sopstvenom telesnom nedostatku, nemogudnost da oseti telesni defekt:
Nema svesti o poremecaju jer nema unutrasnje info zbog ostecenja desnog somatosenzornog kortexa i
prekida puteva koji nose info iz raznih delova tela
Kada ga suocis sa poremecajemon onda zna da ima poremecaj ali odmah to zaboravi (slomio nogu, fudbal)
Faktografski prepricava dogadjaj, nezainteresovan (tak tak tak)
Ne donose racio odluke za svoj zivot i socijalne situacije
Globalni zakljucak o ovim poremecajima: povrede ventromedijalnog regiona (donosenje odluka i emocije),
somatosenzorno kortex (odluke, emocije i info iz tela), delovi iza ventromedijalnog kortexa (odluke i intelekt)
ACG anteriorni cingulatni girus (neuralna osnova paznje i emocija), kada se osteti: ukocenost, nemost8, neutralna
facijalna expresija
Ako su bazicne bioloske regulacije neophodne za donosenje odluka u licnom i socijalnom zivotu, onda je normalno da
ce se evolucijim potencirati da su na istom mestu. Zato Damasio uvodi dispozicione reprezentacije (urodjeno i
steceno znanje o telu, svetu, interakciji ova dva, strategiji za manipulaciju ovim prethodnim). To nije na jednom
mestu, to je sistem u mozgu-prefrontalni kortex.
Prizivanje slika kada se secamo dogadjaja: memorija nam je organizovana topogtafski, i da bismo aktivirali neuralne
reprezentacije9 (one su aktivne kada opazas i one prve budu aktivne kada se prisecas) moraju da deluju dispozicione
7

Emocije-promene i njihova percepcija, osecanja- iskustvo tih promena

Kako knezevic rece: akinezija i mutizam
9
U ranim senzornim regionima
8

18

reprezentacije10 preko mehanizma rekonstrukcije (nisu slike nego nacin na koji rekonstruisemo slike), one se sastoje
iz skupa neurona (zona konvergencije), stecene su ucenjem i od njih se sastoji cela nasa memorija. Nalazi se u
asocijacionom kortexu i to u visem regionu od neuralnih reprezentacija.ima sinhronizacija celog ovog procesa sa
procesima koji se desavaju u neuralnoj bazi selfa. Nema u dispozicionim reprezentacijama11 nista sto nije prethodno
postojalo u neuralnim reprezentacijama (nizim senzornim zonama).
Emocije: percepcija svih promena koje cine emocionalni odgovor.
Nismo svesni da donosimo odluku vec se to desava u starijim mozdanim strukturama, a kada donosimo komplexnije
odluke tada se aktivira neokortex. Primarne emocije su tendencija reagovanja na odredjeni stimulus, one se
procesuiraju u amigdalama i ACGu gde dobijamo svest o njima (vezujemo slike i emocije), kada sretnemo prijatelja
nama se pobude slike, pridaje im se emocija koja im se ranije pridavala, dolazi do odredjene fizioloske reakcije
(somatosenzorni sistem). A osecanje je iskustvo ove emocije.
Sekundarne emocije su kognitivne reprezentacije primarnih emocija
Ostecenje limbickog sistema-nema procesuiranja primarnih emocija
Ostecenja prefrontalnog kortexa-nema procesuiranja sekundarnih emocija
Negativna telesna osecanja usporavaju prizivanje reprezentacija i rezonovanje i obrnuto (++,--)
Pozadinska osecanja raspolozenja: svest o telesnom stanju kada nemas velike telesne promene koje se mogu
pretociti u emocije.
Seme telesnih promena: off line (generalno stanje)dispozicione reprezentacije, on line (promene), kada se off line
aktivira uporedo sa on line dobije se ideja kako telo treba da izgleda a ne kako stvarno izgleda (fantomski ud i
anozognozija ). Ono sto ne prodje prirodno i automatski kroz osecanja ne zadrzava se u umu!
Hipoteza somatskog markera
(telesna kao da petlja-razmisljamo kao da smo u situacijama izmedju kojih biramo) Pre nego sto se uradi costbenefit analiza javlja se osecaj u stomaku (trema), negativan je alarm, a pozitivan je motiv. Pozitivni somatski marker
je baza za podnosenje neprijatnosti zbog nekih potencionalno dobrih stvari, to je osnova za snagu volje i altruisticko
ponasanje. Telesno i emocionalno markiranje fali Eliotu i Gageu jer su im unistene dispozicine reprezentacije koje to
rade i to isto ne radi kod krimosa12. Dekartova greska je to sto tvrdi da nam emocije nisu potrebne za racio odgovore.
A ovi somatski markeri tvrde suprotno, nema racio odluke koja valja a da nema emociju u osnovi.
Neuralne mreze za somatske markere: somatski marker su sekundarna osecanja. Info dolaze u mozak u prefrontalni
region (neurotransmiteriski nesto-to su bioregulatorni sektori, on radi kategorizaciju situacije-dispozicione
reprezentacijeza odredjene stvari i dogadjaje koji su vazni za individuu, on je povezan sa regionima za motorne i
hemijske odgovore) i entorinalni kortex.
Exp o somatskim markerima:
Exp sa provodljivoscu koze: oni kojima je ostecen prefrontalni kortex nemaju reakciju provodljivosti koze na
uznemirujuce slike zato sto nemaju evaluaciju emotivnog sadrzaja (psihogalvanski reflex)
Exp sa kockanjem (opasni i safe spilovi): normalni ljudi vremenom spontano prelaze na safe spilove, a Eliot i
Gage zbog ostecenja prefrontalnog kortexa prelaze na opasne spilove i idu u dugove
Miopija za buducnost
Kada imamo nestabilnu i nejasnu sliku o buducnosti onda to ne mozemo jasno da procesuiramo u sadasnjosti (Eliot).
Postoje dve hipoteze:
1.Slike za buduce scenarije su slabe i nestabilne i zbog toga te dispozicione reprezentacije buducnosti
Nisu dovoljno dugo aktivirane da bi mogli na osnovu njih da odlucujemo.
2.Te slike su stabilne ali ne mozemo da ih markiramo emocionalno i zato su nam svi izbori podjednako neznacajni.

10

Gice komandosi
Secanja su uvek u primarnom kortexu a dispozicione reprezentacije svuda pomalo
12
Rane povrede prefrontalnog koretxa dovode do psihopatije
11

19

GENETIKA PONASANJA
Sta je bitno za genetiku (onih 1013 propozicija)
Razlicit genotip razlicit fenotip
Slican genotip slican fenotip (rodjaci)
Genetska varijansa se dekomponuje na aditivnu i neaditivnu
Aditivna =sabiranje efekta svakog gena
Neaditivna=dominacija (dominantno recesivno, npr. krvne grupe) i epistazis (interakcija
alela sa razlicitih gena)
Sredinska varijansa = zajednicka sredina + nedeljena sredina
Sredina moze da proizvodi fenotipske razlike
Korelacije izmedju crte mogu biti posredovane genetski ili sredinski

izmedju

Formule:
G =A + D + I (genotipski skor = aditivni skor + suma devijacija usled dominacije + devijacije zbog epistaze)
P = G+E+(GxE) (P je fenotipski skor, a ovo u zagradi je interakcija)
Vg = Va +Vd +Vi (varijanse svega onog iz prve formule)
Varijanse merimo na indirektan nacin, preko rodjackih odnosa. Kovarijansa izmedju dve slucajno izabrane osobe je
nula.
Heritabilnost je udeo genetske varijanse u fenotipskoj varijansi (Vg/Vp). U uzem smislu misli se na aditivnu genetsku
varijansu a u sire mi na aditivnu i na neaditivnu. Heritabilnost se odnosi na populaciju, ukljucuje gresku i menja se kad
se menja populacija.
Falkonerova procena siroke heritabilnosti (razlika korelacija se duplira zato sto kada se gleda samo aditivna varijansa
MZ su identicni a DZ lice 50%): udvostrucavanje razlike izmedju korelacija za MZ i za DZ (malo precenjuje
heritabilnost) , ni dominacija ni epistazis ne doprinosi gentskoj slicnosti izmedju roditelja i dece (ne mogu da
doprinesu da budu slicni, mogu samo da budu jos razlicitiji)
Problem nasledje sredina
Genetski uticaj na S mere: kod MZ korelacija je 0.50, a kod DZ je 0.30, pa je heritabilnost oko 40%.
Cetiri velike studije sa blizancima kolicnik korelacija kod MZ i DZ za E i N su vece od 2, sto znaci da su MZ dva puta
slicniji od DZ (aditivna varijansa). Heritabilnost za E je 0.65, a za N 0.54 (malo precenjeno).
Adopcione studije dve velike studije koristile R podatke i korelacije izmedju bioloskih, adoptivnih roditelja, brace,
sestara i svega zivog. Korelacije izmedju bioloskih majki i dece koje su dale na usvajanje su bedne(0.00), najveca je
izmedju bioloskih brace i sestara (0.19). Adopcione studije sa S merama nasle su genetsku varijansu, ali mnogo manju
nego blizanacke studije.
Dva glavna problema svih tih rezultata:
zato je MZ/DZ vece od 2
zasto je hertibilnost u blizanackim studijama veca nego u adopcionim.
Asortativno sparivanje (tendencija da supruznici budu slicni) deluje protiv da je MZ /DZ vece od 2 zato sto povecava
slicnost izmedju DZ.
Sustina metode blizanaca (poredjenja njihove fenotipske slicnosti), zasniva se na tome da je sredina identicna i za MZ
i za DZ blizance. Kada to ne bi bilo tacno onda bi se oba ova gore problema objasnila ili asimilacijom (sredina
pojacava slicnost MZ)ili kontrastom (sredina snizava slicnost DZ). Istrazivnja govore u prilog tome da je pretpostavka
o jednakosti sredina tacna. Tako da jbg.
Dve studije MZ i DZ odgajani zajedno i odvojeno, na kojima je procenjivana licnost (pokusali da odgovore na ona dva
glavna pitanja ). Ako je hipoteza o jednakim sredinama pogresna, onda ocekujemo da je MZT /DZT 14veci od MZA
13
14

10 skraceno na 6! Al to je to.
Kada ima T onda su odgajani zajedno
20

/DZA15 (nisu im sredine jednake pa se razlike baziraju na genetici i na toj sredini, a sad sto je sredina slicnija to bi
trebalo da ovaj kolicnik bude slicniji, ali posto nisu sredine jednake onda ce da nam se vise razliciti biti oni odgajani
odvojeno pa ce im i kolicnik biti veci), ako je neaditivna geneticka varijansa uzrok ovih razlika onda je MZA/DZA vec
od 2 (jer DZ dele malo neaditivne geneticke varijanse ). Studije pokazuju da je hipoteza o jednakosti sredina pogresna
i da se radi o MZ asimilacionom efektu. Kod E obe hipoteze (da li su sredine razlicite ili ne) objasnjavaju rezultate 16
Poligenetski uticaj
Izgleda da na licnost utice mnogo gena zbog:
kod pacova studije ponasanja dokazuju da se emocionalnost menja sporo i kontinurano posle puno
generacija
analize nisu pokazale da postoji jedan ili neki najvazniji gen
nije nadjen genetski marker za licnost17
proucavanja na biljkama su pokazale da na bitne osobine tice veliki broj gena
Razvojne promene: heritabilitet za IQ i licnost menja se sa uzrastom i to tako sto sa godinama raste (jer kada smo
mali onda nam je sve pod uticajm sredine, kako odrastamo tako se oslobadjamo sredine i dolaze do izrazaja one
karakteristike koje sun am u prirodi tj. urodjene)
Kada neko ima brata jako retardiranog onda on obicno nije nimalo retardiran, dok kada neko ima umereno
retardiranog brata i on je obicno nizak na IQ ili i sam retardiran (mali je procenat jako retardiranih u populaciji dok
ovih priglupih ima koliko hoces, tako da se lakes dobija takav prosek)
Knezevicu za ljubav: dokazalo se da postoji genetski uticaj i na one varijable za koje se smatralo da su u principu
sredinski uslovljene. Postoje genetski uticaji na percepciju roditeljske topline ali ne i kontrole. Ovo je ili zato sto
genetika utice na to kako MZ opazaju svoju okolinu, ili zato sto MZ uticu na svoju okolinu ma koliko ona bila razlicita.
Pokazalo se da je ovo drugo u pitanju jer su im isli u kuce i gledali da li oni vreno predstavljaju ono sto se tamo
desava, i utvrdilo se da da. Jer su oni blizanci koji su po prirodi bili agresivniji uticali negativno na svoju okolinu i imali
lose poroodice a ovi pitomi dobre.
Kad pricamo o sredinskom uticaju najbitnija je nedeljena sredina zbog:
male korelacije izmedju usvojenika i bioloskog deteta usvojitelja
korelacija izmedju MZ 0.50 (jedan naso ribu sa 16 i odlepio)
inteligencija: korelacija MZ 0.85 za DZ 0.60 iz ovoga sledi da je siroka heritabilnost 50% (u detinjstvu 20% a u
zrelom dobu 80%)
Kada saberemo koliko su nam slicna deca sa svojim bioloskim roditeljima i deca sa onim sto su ih usvojili, dobijemo
koliko bi trebalo da budu slicna deca koja zive sa svojim pravim roditeljima (genetika +sredina).
Specificne kognitivne sposobnosti imaju manju heritabilnost od IQ.
Psihopatologija:
shizofrenija: korelacija za MZ .40 za DZ .10, sto nam ukazuje na vaznost nasledja (neaditivne gen. varijanse),
rizik oboljevanja za roditelje shizofrenih je 5%, za roake 10%, a dece shizofrenih 13%
afektivni poremecaji: konkordansa18 MZ 65, DZ 14. Nesaglasnost blizanackih i adopcionih studija. Manji je
rizik za bipolarne poremecaje nego za ostale afektivne. Neoboleli MZ je isto prenosilac kao i oboleli.

Nepovezano:
geni za komplexne crte zovu se kvantitativni lokusi crte
15

Kad imas A onda su odgajni odvojeno

Index neaditivne geneticke varijanse je razlika uske i siroke heritabilnosti i za E je geneticke varijanse.
17
Ako smem da primetim isto sto i ovo iznad
18
Korelacija u procentima, ili ti koliko se podudaraju
16

21

 gen za dopaminski receptor DRD4. Kada imas dugi alel imas deficit dopamina koji dovodi do viskokog novelty
seekinga (ima 5 studija koje su to nasle i 6 koje nisu, ali one nisu nasle zato sto su navodno imale mali broj
ispitanika, ovaj gen ima mali effect size pa mu treba gomila ljudi da se pokaze)
Studije:
O agresiji:
Genetika nam radi 50%
Kada heritabilnost procenjujemo na osnovu R mera onda nam je jaci uticaj zajednicke
sredine, a kada na osnovu S mera onda nam je jaca genetika
Kad smo mali onda nam je odnos gen:sredina 50:50, a kad smo odrasli jaca genetika i skoro
da nema uticaja zajednicke sredine
Hritebilnost B5:
Ima je i za facete i za bazicne
Zajednicka sredina je nebitna
Najbitnija je nedeljena
Meta studija:
Kada na odraslima meris crte licnosti geni objasnjavaju 40%-50 % varijanse
Zajednicka sredina do 10%
Greska merenja 20%
Nezajednicka sredina 40%-50%
I ne znam kako on zakljucuje da nisu bitne razlike unutar porodicne sredine nego one koje su
van kuce (za sta nema bas puno empirijskih dokaza)
Globalni zakljucak: Genetika ima veliki uticaj na razlike medju ljudima, sto se sredine tice bitna nam je nedeljena.

EMOCIJE
Pluik (psihoevoluciona teorija emocija):
Strukturalni aspekt-8 osnovnih dimenzija (razlikuju se po intenzitetu, slicnosti i polaritetu); radost,
anticipacija, gnev, gadjenje, tuga, iznenadjenje, strah, poverenje
Sekvencijalni aspekt-glavne komponente emocionalne reakcije (kognicija, osecanja, neuro promene,
coping..). Emocija je uvek lanac dogadjaja koji vodi homeostazi (po principu feedbacka)
Derivacioni aspekt-iz emocija proizilaze licnost, poremecaji, ego odbrana (tj. mogu se iz emocija derivirati)
Emocije nisu isto sto i osecanja19
Funkcionalni znacaj emocija: komunikacija i akcija u funkciji opstanka (depresivan sam pa hocu da me zale)
Emocije i poremecaji: poremecaj je extremno ispoljavanje emocija
Impulsi ka akciji: samoobmana i mehanizmi odbrane. Odbrane su negacije dok su stilovi prevladavanja nacini
resavanja problema. Svaka odbrana ima:
Crte licnosti
Socijalnu potrebu
Metod
Svrhu
Panksepovi komandni sistemi koje imamo od rodjenja za emocionalnost:
Seeking system-ka cilju usmereno ponsanje
Rage system-aktivira ga frustracija i iritacija
Fear system-plasim se da bih se zastitio od povreda
19

E pa ovde su emocije sve ove tri komponente a osecanja su subjektivna stanja koja se saopstavaju
22

Panic system- posreduje u afektivnoj vezanosti

Le Doux: razuslovljavanje je lakse kod sa strahom ne povezanih stimulus (pricica o fobicarima), ovo objasnjava zasto
je tako tesko ugasiti reakciju straha, ali ne moze da objasni kako smrt majke moze da izazove fobiju od visine (ima
druga pricica kada nam stres pokvari nesto u hipokampusu, pa se ne secamo lepo dogadjaja, ali nam ostanu citave
amigdale pa onda imamo jake nesvesne emocije, pa taj strah prebacimo na nesto drugo. Ima jos nekih razloga tipa
kortikalni centri se pojektuju na amigdale, pa nastavljamo da osecamo starah cak i kada ne vidimo ono cega se
plasimo pa se to generalizuje na nesto drugo, fobija ide na subkortikalne puteve jer on ne pravi fine distinkcije i nema
voljnu kontrolu) bitno je da i kada se razuslovimo mi idalje imamo secanje na trauma.
DSM-IV
Osovina I: kliniki poremedaji (u detinjstvu i daloscenciji, delirijum, demencija, amnestiki i drugi kogn poremedaji,
mentalni poremedaji, poremedaji u vezi sa supstancama, shizofrenija, poremedaji raspoloenja, anksiozni por.,
somatoformni por., disocijativni por., seksualni por., poremedaji ishrane, spavanja, kontrole impulse, prilagoavanja),
neka druga stanja (npr. medikacijom uzrokovani por. motorike, zloupotreba ili zanemarivanje)
Osovina II: poremedaji linosti Klaster A (udno i ekscentrino ponaanje, paranoidni, shizoidni i shizotipalni),
klaster B (dramatino i promenljivo ponaanje, antisocijalni, narcistiki, granini i histrionini), klaster C (anksiozno i
bojaljivo ponaanje, izbegavajudi, zavisni, opsesivno kompulsivni i dr.)
Osovina III: opte medicinsko stanje (fizike bolesti koje mogu uticati na izmenjena psihika stanja)
Osovina IV: psihosocijalni i sredinski problem
Osovina V: globalna procena funkcionisanja (psihosocijalno i radon funkcionisanje)
PTSD
Izazvan jakim vanserijskim traumama, sto dovodi do poljuljanog Selfa i realnosti.
Kriterijumi dijagnostifikacije:
Super traumatican dogadjaj
Prezivljavamo ga ponovo i ponovo (secanja, snovi, fleshevi), cimamo se na bilo sta sto simbolizuje taj
dogadjaj
Reakcije na stimulus koji nas vezuju za dogadjaj:
Ili izbegavamo i histerisemo
Ili smo u stondu i ne reagujemo uopste (ovo se manifestuje kroz otudjenje od drugih, nista nas ne
interesuje, imamo dozivljaj skracene buducnosti-nema zene dece nicega, restrikcija osecanja, ne
mozemo da se setimo nekih aspekata traume)
Pojacana pobudjenost, insomnija, naglo praznjenje gneva, jaka fizioloska reakcija na simbole trauma
Sve ovo mora da traje bar mesec dana
Moze da se javi odmah, a moze i kasnije, sto se kasnije javi to je spontani oporavak tezi
PTSD kod dece:
Repetitivno prisecanje, kroz igru
Mogu da se izgube skoro stecene razvojne vestine
Zavisi od:
Od crta licnosti
Coping vestina
Od genetickih predispozicija
Cesto se javlja zajedno sa drugim poremecajima (tipa fobije, zavisnost, depresija, panicni napadi)
Leci se psihoterapijom ili lekovima.

EVOLUCIONA PSIHOLOGIJA
Evolucioni prizvodi su:
Adaptacija (uvek su u domenu specificnih, jer nema ni jednog opsteg resenja problema, vec ima puno
problema i puno adaptacija)
23

usputni produkti adaptacije(npr.bele su nam kosti)

slucajni efekti adaptacije

Prirodna selekcija: proces koji eliminise varijacije

Sexualana selekcija:
intrasexualna kompeticija
intersexualna selekcija
pol koji vise investira (zene) pazljivije bira pratnera, a pol koji manje investira (muslkarci ) je vise intrasexualno
kompetitivan
Dovodi do povecanog reproduktivnog uspeha (paunov rep-sto mu je bolji rep to ce imati bolju cicu, ali sto mu je veci
rep to teze bezi od predatora)
Ljudska fiziologija je vrslo slicna kod svih, ali ipak ima individualnih razlika na nivou koji nije osnovni, te razlike su
posledice trke izmedju nas i mikroorganizama. Njihova prednost je sto se razmnozavaju ko nenoramalni, ali mi zato
imamo individualne razlike, pa kada bakterije provale jednog ne mogu da uniste sve ostale. Rezultat genetskih
varijacija kojima se borimo su:
mutacija
rekombinacija
alteracija u broju, obliku i organizaciji20
Inkluzivna teorija prilagodjenosti: pomazemo bliskim rodjacima samo zato sto nose nase gene.
Univerzalne omponente ljudske prirode:
potreba za pripadanjem (sex, rodjaci, hrana, info, zastita)
pomoc i altruizam (zavisi od stepena srodstva, godina i zdaravlja)21
razlike izmedju M i F:
sto je veca poligamija to su M agresivniji
M vise boli sexualna a F emocionalna prevara
Zelja za sexualnom raznovrsnoscu: M 13, F 2,5
Izbor partnera: M-da je lepa, F-da je bogat ili da ce biti (osobine licnosti)
Individualne razlike; zasto ih imamo u psihickim osobinama?
Posledica sredinskih uticaja na psihicke osobine (razvedeni roditelji imaju promiskuitetnu decu)
Posledica kontigencije izmedju crta (ta mu je suplja, krpni ljudi su agresivniji, jer im se moze)
Posledica >od frekvencije zavisne selekcije< (dobri ljudi sau raj za psihopate pa se oni namnoze, pa se malo
medjusobno istrebe kada dostignu populacijski limit)22
Posledica variranja optimalnog nivoa crte
Neki misle da su crte evolutivni sum, jer se nisu ucvrstile (a to znaju jer zavise od velikog broja gena) i ako evolucija
brise varijacije zasto postoje velike individualne razlike koje koreliraju negativno sa duzinom zivota(shizofrenija)
Mc Donald- misli da su individualne razlike adaptivne ponasajne strategije, au prilog tome je da su extremi na B5 ili
maladaptivni ili predstavljaju riskantno ponasanje.
Netl-ima ideju fluktuiranja selekcionih filtera (favoriziju cas jedan cas drugi pol neke osobine dok se ne nadje na
sredini i zato imamo normalnu distribuciju)23. Ima jos jednu ideju: crta pruza smesu prednosti i nedostataka, pa
optimalni nivo zavisi od specificnih lokalnih uslova .
Simetrija je signal genetskog kvaliteta
20

Promena u broju, obimu i svemu ostalom

Koga spasavas kada je zivot i smrt
22
90.
23
Onaj mehanizam sa psihopatama je podvrsta ovog mehanizma
21

24

BIG FIVE24
Def: Bazicne crte: nekognitivni, vremenski stabilni, na uzorak invarijantni dispozicioni konstrukti, koji mogu da
objasne najveci deo varijanse individualnih razlika.
Def: Facet je uza crta hijerarhijski nizeg nivoa koja blize odredjuje sadrzaj osnovnog domena
Neuroticizam
Anxioznost
Hostilnost
Socijalna nelagodnost
Depresivnost
Impulsivnost
Vunerabilnost
Matematicki model i prica o coping faktoru. Osnovni problem neuroticizma u FFM je sto nemoze da napravi razliku
izmedju bolesti a i ne deli bolesne od zdravih, e tu bi trebalo da se uvede neki 6 faktor. Postoji problem jer neki faceti
neuroticizma koreliraju sa facetima sa ostalih faktora tako da se dovodi u pitanje da li razbiti taj neuroticizam, jer da
bi neke dimenzije bile ortogonalne ne smeju imati korelacije. Na sve to nikome nije bas najjasnije odakle im ideja da
agresivne tendencije stave u neuroticizam. Neuroticizam je ustvari teorijski concept koji kaze normalan ali skoro pa
lud, tj. dispozicija za poremecaj.

Extraverzija
Toplina
Druzeljubivost
Asertivnost
Aktivitet
Potraga za uzbudjenjem
Pozitivne emocije
Sve ono sto ima napred kod Ajzenka, Hala, Vunta, Pavlova, dinamizam, limunov sok, itd.
Faceti su napravljeni u skladu sa predlozima kanog Ajzenka, Gilforda i Katela

Otvorenost
Fanatazija
Estetika
Osecanja
Akcija
Ideje
Vrednosti
Kljucna za politicka opredeljenja. Na osnovu ovoga ide asortativno sparivanje. Umereno povezan sa IQ.

24

Saradljivost
Poverenje
Iskrenost
Altruizam
Popustljivost
Skromnost
Blaga narav

Savesnost
Kompetentnost
Red
Osecaj duznosti
Postignuce
Samodisciplina

Termin stvorio Goldberg

25

 Promisljenost
Razbili su psihoticizam na A i C, to je muckalica svega i svacega, ali osnova je da budes nekontrolisan, impulsivan(C) i
agresivan (A), a to je na negativnim polovima ove dve dimenzije. Savesnost ima najvecu SD.
Kada IQ merimo na osnovu S i R mera ona ima jaku korelaciju.

Karakteristike:
Hijersrhijska organizacija- postoji problem jer su se njima izdvojili 5 faktora, ali su facete morali da prave
sami, i onda su uzeli da svaki faktor ima isti broj faceta (6, jer je tada faktorska najbolja), pa su zdravom
logikom delili i isli na to da podele sve sto bolje a da ceo domen pokriju. Problem koji se javio kod tako
arbitrarno biranih faceta je sto sada neki itemi setaju sa jednog faceta na drugi, sto imaju sekundarnu
zasicenost, itd. postoji neki cirkumplex, kojim su oni pokusali da rese ovaj problem pa su napravili jos vece
sranje, jer ima sada neki itemi za neke facete ne koreliraju skoro uopste sa drugim facetima istog faktora.
Lexicka hipoteza ne odnosi se na genetiku i uzroke vec na fenotip, jer veruju da se on nalazi kodiran u
prirodnom jeziku, sto je nesto bitnije to ga ima vise u jeziku i ima ga u vise razlicitih jezika, ovde nema
pristrasnosti u odabiru varijabli, pridevi opisuju crete isto dobro koliko i recenice, ovaj pristup je bitan samo
za licnost. Problem sa ovom hipotezom je: neke crte nemas bas lepo u prirodnim jezicima, tj. negde su sire a
negde su uze i zato u faktorskoj analizi dobijes da su siroki termini odgovnorni za najveci deo varijanse i zato
su Kosta i Mekkre isli na top-down pristup.
Faktorska analiza
S i R podaci
Klasicna definicija temperamenta je inkorporirana u B5
Istorija B5:
Mek Dugal imao 5 izmisljenih faktora
Pa se Terston slozio
Gilford i zena mu izdvojili 5 faktora (4 od 5 su u B5)
Katel: Osnovni pristup je lexicka hipoteza-jezik u funkciji stukture i funkcionisanja licnosti, time se bavio Katel i od
mnogo termina izdvojio onih svojih 16 faktora i jos 10 u abnormalnom ponasanju (pa ima neka prica da je i on podvio
rep i sveo se na 4 faktora25 + Spiramanov G)
Tjups i Kristal; Norman26-radili sto i Katel a dobili samo 5 faktora
Danas:
Dobija se B5 na svim uzorcima na svim itemima,kod svih istrazivaca, na svim vrstama mera, cak i na slobodnim
deskriptorima27, svi istrazivaci se slazu da ima izmedju 3 i 7 faktora
Horizontalni i vertikalni aspekt: na istom nivou i odnos nadredjenog i podredjenog (medju facetima i facet i bazicna
crta)
Empirijska provera modela:
Nasledje (40 %) i sredina. Najjaca heritabilnost: O. faceti na svim imaju heritabilnost ali neaditivnu. Najvaznija
nezajednicka sredina. Dobije se isto i na S i na R merama.
Kros-kulturalna istrazivanja: replikabini, nema nista sto kultura moze da uradi da nam ubije bazicnu strukturu
Stabilnost crta: vremenski i kros-sekvencionalno stabilan na R i S merama
Longitudinalne studije, u funkciji uzrasta: A,C raste od 18 do 30 god, a onda jos mao raste, ali manje, tada
opadaju N, E i O. dok studiras N opada, O, A i C raste. U adolescenciji raste N kod F, a O i kod F i kod M, tada
se menja i rang u grupi. Sve ovo ide u prilog stabilnosti crta od 30te godine pa nadalje

25

Otvoreno zatvoreno;balansirano-extremno;emocionalno-neemocionalno;objektivno-subjektivno
Dobio da su neke kategorije sire od drugih, i zato kaze da moramo da imamo hijerarhijsku oragizaciju ala Ajzenk
27
Napises neke karsktristike koje te opisuju
26

26

Polne razlike: najvece razlike izmedju M i F su na N i A, ima ih u svim kulturama i na svim uzrastima, ali su
slabije kod nerazvijenih drustava jer oni imaju trip da nije razlika u licnosti nego su to samo polne uloge koje
se moraju postovati
Niska povezanost obrazovanja i licnosti

NEO PI R
240 itema, ima i skracenu formu od 60 itema
Skala od 1 do 5
Sve konzistentnosti, validnosti, pouzdanosti
Korektivne skale ne rade nista i zato su ovi protiv toga (legende veruju se S merama), i zato oni bi da
motivisu ispitanike i da procene aktuelno mentalno stanje kod ludaka, samo zbog N a ovo ostalo je sve manje
ili vise isto. Za ludake ti treba L skala jer nije tesko manipulisati NEO PI R-om (providan je!!!)
Procena validnosti treba da se usmeri na:
Izostavljanje odgovora
Socijalno pozeljne odgovore
Simulaciju
Nekonzistentno odgovaranje (jer je glup ili nemotivisan, a mi generalno osecamo ambivalenciju kada
se ocenjujemo)
Stil odgovaranja: preferiras pozitivne ili negativne ili extremne. Postoje skale: skala inkonzistentnosti, skala
pozitivne samoprezentacije, skala negativne samoprezentacije. A ove skale relativno dobro rade ali ne
dobijes nista ne znam kako bolje kada se i na njih oslonis. I nemaju negativnu korelaciju sa R merama.
Problem ovih skala je sto ne znamo da li mere nesto supstantivno (ima psihopatologiju-nema
psihopatologiju) ili stilisticki28. Ako si visok na toj skali:
a uzimamo u obzir da je supstantivno, onda se ne primenjuju na ludacima.
Ako su stilisticke onda se mogu upotrebiti i na normalnim ljudima i na ludacima.
Ako su mesovite onda mozes da ih koristis opet svuda ali tada nisu diskriminativne (ovo je
najverovatnije).
Globalni zakljucak: Skale validnosti su dobre ali posto mere pomalo od svega, ne mozes da korigujes rezultat.
Komparativne studije
NEO PI R i KON6: u N sve po malo a najvise alfa. U E otisao epsilon. U negativno A je otislo sigma. U C
i O nije otislo nista (zakljucak to fali Momiju). Ono sto je zajednicko za jedan i drugi je Ajzenkov
prostor29.
NEO PI R i TCI (Klonindzer ) N pozitivno sa HA, negativno sa SD, E negativno sa SA, A i CO koreliraju
nisko. Petofakorskom fali ST i RD, sto se izdvaja kao poseban faktor30 u kanonickoj analizi.
Normativni uzorak:
Kvotni
U skladu sa populacijom proporcionalni (pol, obrazovanje, uzrast)
Distribucija skorova (neuroticniji smo od Amera, a manji na E i na A, isti na O i C, SD kod nas je vece nego kod
Amera, najveca asimetrija nam je kod C i O, a O bi odstupalo od normalne raspodele za strozi kriterijum)
Faktori super-pouzdani, faceti manje pouzdani (najgore je A)
Faktorska analiza: 5 rade posao, 3 su super, 2 su nesto drugacija (E i A)
Klinicki uzorak:
40% psihoze, 60% neorotizma
5 faktora
Najbolje definisani na C i O, isto problem kao malocas
28

Ako nismo dosledni da li smo ludi ili bezobrazni

za Jovanu-mogu da pojedu ajzenka!
30
Ludak emocionalno neosetljiv sa magijskim misljenjem.
29

27

Koliko je NEO PI R podlozan manipulaciji? Koliko god da jeste, ovde je dobijena najcistija faktorska analiza. Zakljucak:
sto su ludji i sto to vise lazu, to ispada da nam je bolji test. Za ovo je verovatno zasluzno to kako smo podelili facete i
koje indikatore smo uzeli.
Mana NEO PI Ra: fali mu Knezeviceva dezintegracija za koju on misli da je osnova za adaptaciju.
STRES I MATEMATICKI MODEL31
Matematicki model je dobar jer:
Nema subjektivnog tumacenja
Omogucava predikciju
Kvantitativna provera hipoteze
Osnovni principi:
Slaganje sa empirijom
Uvodjenje sto manje hipotetickih promenljivih
Stres:
Seli-nespecificna reakcija koja sluzi za ocuvanje homeostaze. Stres, stresori.
Tip stresora:
Oni koji predstavljaju izazov (simpatickokataholaminski sisitem)
Oni koji predstavljaju pretnju, povredu ili gubitak (HPA osa)
Fizioloski
Psiholoski

Parametar SIGMA: prag stresa, minimalni spoljni stimulus koji moze da izazove poacanje na HPA osi(ovo dozvoljava
da postoje uslovljeni stresori specificni samo za jednu osobu). Sigma je odredjena genetskim i iskustvenim ciniocima
koji su u interakciji i zato je sigma promenjljiva. Jezgro vunerabilnosti je N i on se uzima kao dispozicija za stres (niska
sigma). Glavna u odredjivanju je amigdala ali i deklarativni (cinjenice) i nedeklarativni memorijski sistem (emocije-sto
su jace to je dublje urezivanje u memoriju, ali kada imamo prejake emocije onda se otupimo na tu memoriju32)
Reakcija na stres obuhvata latentni period - period izmedju dogadjaja i pojave senzitizacije. Tada vrsimo
samoprocenu, koja je najvaznija za krajnji ishod stresa 33. Nacin prevazilazenja ce zavisiti od licnosti tj. uglavnom od
N.
Prametar TAU: brzina obradjivanja emotivnih reakcija. O je direktno vezana za Tau (+O=-tau) empirija u prilog
ovome: osobe sa PTSPom su niske na O.
HPA osa: ona ima dnevni ritam ali kada imamo stresor tada se taj ritam menja: aktivacija zavisi od stresora. A
kognitivna obrada se ukljucuje kada imamo psiholoske stresore i tada se ti stresori zovu procesivni i stresni su samo
zato sto su se uporedili sa prethodnim iskustvom, sto se desava u amigdalama, a limbicki sistem je zaduzen za
alarmni sistem34
Put (HPA35): CRHACTHadrenalin i kortizol (oni sami smanjuju svoje stvaranje vezujuci se za glukokortikoidne
receptore i povratnom spregom smanjuju lucenje svih ovih prethodnih hormona)
Pamtimo neki stresni dogadaj na osnovu koncentracije ovih hormona, e pa ta memorija modifikuje stresni prag.

31

Predlog mehnizama kojim objasnjavamo neku pojavu, zapisan matemamticki

Izolovana od ostalog zivotnog iskustva jer je inhibirtano normalno funkcionisanje hipokampusa
33
Pricica o tome kako cemo brze da prebolimo ako se ocenimo pozitivno
34
Amigdala, prefrontalna kora i hipokampus pripadaju limbickom putu
35
Hipotalamus, pituitarna i adrenalin
32

28

Memorijski sistemi: prvo imas parcijalne info u senzornim korama, onda hipokampalna formacija poveze delove
informacija u celovit odgadjaj. Prva faza memorisanja je kratka (sec i min)-proizvoljne asocijacije,a druga faza traje
dugo (nedelje i meseci), zove se konsolidacija (tad asocijacije dobijaju smisao) - emotivno memorisanje, tada
memorija postaje nezavisna od hipokampusa, jer ih baca u neokortex (empirija u prilog tome su retrogradne
hipokampalne amnezije). Neuronski mehanizam odgovoran za ove dve naziva se dugorocna potencijacija.
Amigdala je glavna veza izmedju emocija i memorije.
Obrnuta U kriva je za hipokampalnu obradu info, a ukupno memorisanje je uvek rastuca funkcija.
Somatski marker (Damasio); kod stresnog dogadjaja se paralelno aktiviraju 2 traga u memoriji (neuronska kola):
faktografski memorijski trag i promena stanja tela (somatski marker on obelezava koliko nam je dogadjaj vazan).
Veza izmedju matematickog modela stresa i Damasiove hipoteze somatskih markera SIGMA (stresni prag) je u
funkciji odnosa losih i dobrih markera (sto je vise losih markera, nizi je stresni prag).
Mehanizam stresne reakcije:
Excitacija HPA ose : CRHACTHadrenalin i kortizol (svaka hemijska reakcija ima svoju konstantu
brzine, a ta konstanta zavisi od aktivacione energije minimalne energije koju treba uloziti da bi
reakcija zapocela).
Stresni prag se moze poistovetiti sa energijom aktivacije koja je dovoljna za pocetak rada HPA ose (a
to je proizvodnja CRH)!
Individualne razlike u nacinu rada HPA ose nas bazalni nivo stresnih hormona zavisi od toga
koliko smo psiholoski osetljivi
Kada se pojavi spoljni stressor (Se), aktivnost HPA ose se pojacava za onoliko za koliko Se
prevazilazi vrednost SIGME (da bi uopste doslo do stresnog odgovora Se mora biti vece od
SIGME). Problem je sto nemamo objektivni nacin da merimo intenzitet Se. Resenje bi bila
arbitrarna skala napravljena prema prosecnim intenzitetima Se u populaciji.
Regulacija primarnog odgovora
Kortizol i ekipa glukokortikoida imaju dve funkcije: da usmere organizam na borbu protiv stresora i
da regulisu rad HPA ose preko glukokortikoidnih receptora. Postoje individualne razlike u broju i
afinitetu glukokortikoidnih receptora, a izgleda da sustinsku ulogu u stvaranju tih receptora ima rana
nega bebe.
Senzitizacija
Memorijski sistem utice na HPA osu, a HPA osa povratno utice na memorijski sistem, sto se zove
uopstena senzitizacija stresnim dogadjajem. U fazi senzitizacije, prag stresa nam se naglo snizava.
Oporavak
Covek je u stanju stresa dok god traje proces usvajanja informacije (secanje na dogadjaj nam je
unutrasnji izvor stresa cak i kada nema vise spoljnog stresora). Kada se zavrsi proces oporavka,
secanje na dogadjaj nam vise ne izaziva neprijatne emocije, vec samo imamo secanje na te
neprijatne emocije.
N+ = broj stresnih iskustava u proslosti koje smo uspesno prebrodili
N- = broj stresnih iskustava u proslosti koje smo neuspesno prebrodili
Zavrsna promena praga = N+/N- (coping factor, koji najvise zavisi od N)
Faze stresne reakcije i njihovo trajanje:
1. Trenutni odgovor HPA ose sekunde i minuti
2. Povecanje psiholoske i fizioloske osetljivosti (snizenje SIGME) sati i dani
3. Smanjenje intenziteta unutrasnjeg stresora i oporavak SIGME nedelje i meseci

Najvaznije postavke matematickog modela stresa:

1. Postoji direktna korelacija izmedju osetljivosti i bazalnog nivoa kortizola u normalnoj populaciji.
2. Osobe sa produzenom stresnom reakcijom (veliko TAU) i koje pate od PTSPa su niske na O.

29

NAUCENA BESPOMOCNOST
Stara hipoteza o bespomocnosti ima 2 problema
Ne pravi razliku izmedju univerzalne (niko ne moze nista da uradi) i licne bespomocnosti (svi mogu
samo ja ne)
Ne pravi razliku izmedju hronicne i akutne bespomocnosti
Stari model bespomocnosti kaze: Ako je verovatnoca da se neki ishod desi ista bez obzira na to da li pojedinac nesto
radi ili ne, pojedinac ce zakljuciti da je ishod nemoguce kontrolisati. Ako se ta verovatnoca menja u zavisnosti od toga
sta pojedinac radi, onda se ishod moze kontrolisati.

Bandura: ljudi odustaju od pokusavanja da nesto urade kada im nedostaje osecaj efikasnosti (resenje za to je da
postanemo sposobniji i kompetentniji) ili kada ocekuju da njihovo ponasanje nema uticaja na sredinu (resenje za to
je da se promene sredinske okolnosti). U terminima nove hipoteze o bespomocnosti, licna bespomocnost dovodi do
niskog ocekivanja efikasnosti i visokog ocekivanja ishoda, dok opsta bespomocnost dovodi do niskog ocekivanja
ishoda.
Roter o lokusima kontrole: oni koji imaju unutrasnji lokus kontrole veruju da sve zavisi od njih, a oni koji imaju
spoljni lokus kontrole veruju u srecu, sudbinu i slucajnost. Spoljni lokus kontrole ima slicno znacenje kao
bespomocnost. ALI! Postoje studije koje kazu da i bespomocni i ne-bespomocni ispitanici ocenjuju da je za resavanje
nekog zadatka presudna vestina, dok bi po Rateru trebalo da bespomocni misle da se zadatak resava slucajno. U
terminima nove hipoteze o bespomocnosti, bespomocni pojedinci su svesni da se zadatak resava vestinom a ne
slucajem, ali imaju licnu bespomocnost zato sto su izvrsili unutrasnju atribuciju.
Osnovna postavka stare hipoteze o naucenoj bespomocnosti je da nemogucnost kontrolisanja ishoda dovodi do
Motivacionog deficita odlaganje otpocinjanja namernih radnji
Kognitivnog deficita otezavanje kasnijeg ucenja reakcija koje vode do zeljenog ishoda
Depresivnog afekta koji je posledica saznanja da nemamo kontrolu nad onim sto nam se desava
Pedlozeno resenje za razlikovanje licne i opste bespomocnosti
Kada uocimo da nase akcije ne uticu na ishod, mi vrsimo atribuciju (trazimo uzrok toga). Zatim mi predvidjamo
(ocekujemo) da ni u buducnosti necemo moci da uticemo na ishod, pa zbog toga dobijamo simptome naucene
bespomocnosti deficite.
Atribucioni okvir pripisivanje uzroka nasoj bespomocnosti, cime odredjujemo opstost i hronicnost deficita izazvanih
bespomocnoscu, kao i sta ce se desiti sa nasim samopostovanjem.
Razlika izmedju opste i licne bespomocnosti se dobija kada ukrstimo ocekivanja odnosa nase reakcije i ishoda sa
ocekivanjima odnosa reakcije drugih ljudi (nasih referenata) i ishoda36. Tj. kada pojedinac ocekuje da je ishod nije
povezan sa njegovim reakcijama, ali je povezan sa reakcijama drugih, bespomocnost ce biti licna. Kada pojedinac
ocekuje da ishod nije povezan ni sa njegovim reakcijama ni sa reakcijama drugih, bespomocnost ce biti opsta.
Odnos nemogucnosti kontrole i neuspeha:
Neuspeh ne obuhvata sve slucajeve nemogucnosti kontrole. Neuspeh podrazumeva lose ishode. Nemogucnost
kontrole obuhvata i pozitivne i negativne ishode, pri cemu obe vrste ishoda dovode bar do kognitivnog i
motivacionog deficita.
Samopostovanje:
Licno bespomocni ce imati snizenje samopostovanja (obzirom da je vazna odrednica samopostovanja poredjenje sa
drugima). Do pada samopostovanja, dakle, dovode unutrasnje atribucije. Sta god se desavalo sa samopostovanjem i
bez obzira da li je u pitanju opsta/licna bespomocnost, uvek mora da dodje do kognitivnog i motivacionog deficita.

36

Da li ja mogu nesto da uradim po tom pitanju i da li drugi mogu da urade nesto-na osnovu tog odnosa se dobija koliko smo
bespomocni-interna atribucija,opsta, licna itd.
30

Predlozeno resenje za objasnjenje generalizovane i hronicne bespomocnosti

Moguce atribucije ishoda:
globalno-specificno X stabilno-nestabilno X unutrasnje-spoljasnje

Globalni deficiti javljaju se u sirokom opsegu situacija

Specificni deficiti javljaju se samo u specificnim situacijama
Hronicna bespomocnost dugotrajna ili se stalno ponavlja (do nje dovode globalne i stabilne atribucije)
Prolazna bespomocnost kratkotrajna i ne ponavlja se (do nje dovode nestabilne i specificne atribucije)
Atribucija utice na ocekivanje pojedinca o odnosu njegovih reakcija i ishoda, pa time odredjuje i da li ce
bespomocnost biti hronicna ili prolazna, i da li ce se bespomocnost generalizovati ili nece.
Ostrina (intenzitet) deficita je logicki nezavisna od hronicnosti i generalizovanosti. Ona pokazuje kolika je snaga datog
deficita u specficnoj, konkretnoj situaciji.

Intenzitet kognitivnih i motivacionih deficita je veca sto je vece ocekivanje nepovezanosti izmedju nasih
reakcija i ishoda.
Intenzitet gubitka samopostovanja je veci sto je izvesniji i vazniji dogadjaj u kome je osoba bespomocna.
Intenzitet afektivnih deficita je veci ukoliko je atribucuja globalna, stabilna ili unutrasnja (iliu sve tri ove
stvari) .

Eticko pitanje: da li kada kazemo nasim ispitanicima da je u experimentu njihova bespomocnost bila opsta, nestaju
kognitivni i motivacioni deficit koje smo mu, jadnom, izazvali? Da! Kada ga o tome obavestimo, mi mu promenimo
atribuciju iz globalne u specificnu i iz moguce unutrasnje (ukoliko je pomislio da je glup) u spoljasnju, specificnu
(psiholozi su zli ljudi). Na taj nacin smo mu oslabili transfer bespomocnosti, pa nas ispitanik nece izneti
bespomocnost iz laboratorije.
Empirija koja se slaze sa novom hipotezom o bespomocnosti:
1. Deficiti u vezi sa naucenom bespomocnoscu:
Anagram i buka, sa kojima ne mozes da se izboris nikako dovode do kognitivnih i motivacionih
deficit(a nova hipoteza dodaje das u takve atribucije globalne ispecificne pa se zato to desava)
Rot i Kubal pokazali da je u vaznim uslovima atribucija globalna, unutrasnja i stabilna, a u nevaznim
specificnija i nestabilnija (exp sa ona dva testa kada im kazu da je to vazan test, i kada im kazu da je
to neki bezveze test).
Daglas i Anisman neuspeh na jednostavnim zadacima dovodi do globalne i unutrasnje atribucije, a
neuspeh na slozenim do spoljnje i specificne.
Ucinak terapije i imunizacije: imunizacija znaci da smo otporniji na neuspeh ako smo prethodno
doziveli uspeh, a terapija je naknadni uspeh (posle neuspeha). Terapijom se prelazi sa globalne na
specificniju atribuciju (to je exp sa bukom klajna i selidzmena). Imunizacija se objasnjava tako sto
dozivljaj prethodnog uspeha cini bespomocnost manje globalnom.
Tisdejl kaze da stvarni uspeh i prisecanje na prosli uspeh podjednako dobro menjaju atribuciju iz
unutrasnje u spoljasnju. Pokazano je da samo stvarni uspeh menja deficite bespomocnosti, i to ne
duz dimenzije spoljasnje-unutrasnje, vec duz dimenzije globalno-specificno.
NAPOMENA sva objasnjenja koja nudi nova hipoteza bespomocnosti su samo post hoc prirode zato sto je
to nova hipoteza koju jos nisu stigli empirijski da provere.
2. Atribucioni dokazi
Dvekova i saradnici pokazali ucinak atribucije nedostatkom upornosti (decaci), naspram ucinka
atribucije nedostatkom sposobnosti (devojcice).
Deficiti u dejstvenosti37 se javljaju i kod opste i kod licne bespomocnosti, ali se verovatno nece javiti
kada vrsimo atribuciju nekim specificnim, nestabilnim ciniocima. Tenen i Eler su nasli da postoji
37

Ja mislim da su to motivacioni deficit, jovana misli da su u sposobnostima (proveriti)

31

deficit u dejstvenosti i kod tih sa specificnom, nestabilnom atribucijom (exp sa neresivim problemima
koji su poredjani po tezini ).
Vortmen kod ispitanika sa licnom bespomocnoscu postoji vise emocionalnih problema nego kod
onih sa opstom.
3. Dokazi vestine/slucaja
Exp sa bespomocnim subjektima za koje stara hipoteza kaze da ce do velike promene njihovih
ocekivanja doci samo ako zadatak vide kao slucajan. Vajner kaze da je ono sto menja ocekivanje o
ishodu atribuciona dimenzija stabilnosti (na osnovu jednog ishoda cemo moci da predvidjamo druge
samo ako smo taj ishod objasnili stabilnim ciniocima).
Rizli male promene u ocekivanju ishoda ne moraju da znace da je neko bespomocan i obrnuto.
Novi model i depresija
Bespomocnost utice na kognitivne, motivacione i emocionalne komponente depresije i na samopostovanje.
Bespomocnost je dovoljan ali ne i nuzan uslov depresije. Depresija bespomocnosti je podvrsta depresije koja je
rezultat ocekivanja nezavisnosti izmedju reakcija i ishoda. Njeni simptomi su pasivnost, negativni kognitivni set38 i
depresivni afekt.
Nedostaci stare hipoteze su u tome sto nije mogla da objasni sledece:
Nemogucnost kontrole nije dovoljna za nastajanje depresije
Kognitivni, motivacioni i deficit u samopostovanju izaziva nemogucnost kontrole nad spoljasnjom sredinom,
dok emocionalni deficit izaziva to sto mislimo da ce ishod biti los po nas (narocito kad ocekujemo da cemo
izgubiti nesto sto nam je drago, a ne mozemo to da sprecimo).
Pri tome, kognitivne i motivacione komponente depresije zavise od vaznosti dogadjaja.
Snizeno samopostovanje kao simptom depresije
To se objasnjava time da li je atribucija unutrasnja/spoljasnja.
Depresivni veruju da su sami uzrok svojih neuspeha
Unutrasnja atribucija koju prave depresivni ljudi je skoro uvek globalna i stabilna, sto cini da njihova
buducnost deluje dosta crno. Postoji nekoliko studija koje pokazuju da depresivni ne samo dap rave
unutrasnje, globalne, stabilne atribucije kad je u pitanju neuspeh, vec oni cak i svoj uspeh objasnjavaju
spoljnjim, specificnim i manje stabilnim ciniocima.
Generalizovanost i hronicnost depresije
Trajanje depresije je varijabilno od pojedinca do pojedinca. Depresivni deficiti su nekada jako generalizovani
a nekad ne. Sve se to objasnjava dimenzijama atribucije (stabilno-nestabilno i globalno-specificno).
Premorbidan depresivac je onaj ko preterano uopstava.
Terapijske strategije
Ako postoji veliko ocekivanje negativnog ishoda i malo ocekivanje pozitivnog ishoda promeniti procenjenu
verovatnocu ishoda
Ako je zeljeni ishod izrazito pozeljan a pri tom ocekuje da se nece desiti pretvoriti te jako zeljene ishode u
manje zeljene
Posto misli da se ishod ne moze kontrolisati promeniti mu ocekivanje iz nemogucnosti u mogucnost
kontrole
Ako je atribucija globalna, stabilna ili unutrasnja promeniti je u pravcu spoljasnje, nestabilne, specificne
MALI RECNIK:
Agravacija: simulacija, napravim da sam lud
Afektotimija-toplina, druzeljubivost, pozitivne emocije
Aleksitimija:bez reci za emocije
Asertivnost:nametljivost
Asortetivno sparivanje-biramo partnera po O i po IQ
Surgencija-asertivnost, aktivitet, potraga za uzbudjenjem, nije me sramota da vratim jelo u restoranu
Timija-emocija
38

Moi zivot se raspada i nista mi ne ide, jadan ja!

32

Januar 2008
1. Kojim petofaktorskim odgovara Momirecev regulator, aktiviteta, napada i odbrane
Regulator aktiviteta epsilon odgovara E
Regulator napada sigma odgovara A
Regulator odbrane alfa generalni neuroticizam, generalna konativna disfunkcija najveca korelacija sa N,
mada korelira sa Hi, Delta i Eta, i negativno korelira sa epsilon
2. Koja je uloga otvorenosti i neuroticizma u reakciji na stres?
-Parametar Tau je vreme potrebno da se faktografski podaci odvoje od emocionalne komponente i integriu
u memorijski sistem. Tau predstavlja brzinu obrade emocionalnih informacija. to je tau manje, odnosno
krade, otvorenost je veda (obrnuto proporcionalno). Osoba sa visokim O je kognitivno fleksibilnija i manje joj
vremena treba da asimiluje informaciju koja je izazvala pobuenje. Empirijski argumenti u prilog su:
otvorenost je niska kod ljudi sa PTSD.
-Sigma predstavlja stresni prag tj najmanja moguca stimulacija potrebna da se pojaca aktivnost HPA ose.
Sigma je odreena genetskim i iskustvenim iniocima kao i njihovom interakcijom. Visina stresnog praga je
obrnuto proporcionalna visini skora na dimenziji N. visoko N ljudi imaju nii stresni prag, meutim, modelom
su dozvoljeni i uslovljeni stresori koji su specifini za individuu. Sigma je promenljiva, jer nakon stresne
situacije osoba vri samoprocenu uspenosti prevazilaenja stresnih iskustava. Odnos pozitivnio/negativno
ocenjenih prebroenih stresnih situacija (koping faktor) utie na zavrnu promenu praga. Koping factor zavisi
od neuroticizma.
3. Da li su dispozicije, npr. crte, cirkularni pojmovi i zasto?
Jesu, crte su cirkularni pojmovi jer kada opazimo ponasanje smatramo da je u njegovoj osnovi stoji
unutrasnja dispozocija kojom mozemo objasniti to ponasanje, a dispoziciju objasnjavamo preko ponasanja.
Cirkularnost crte se prekida uvoenjem nezavisnog kriterijuma koji bi pokazao realnu egzistenciju nekog npr
fiziolokog ekvivalenta crte, preko kog bi se crta objanjavala.
4. Koji je tip redukcije Ajzenkovo shvatanje extraverzije na tip nervong sistema?
To je heterogena redukcija sa matreijalnim tipom veze (E na nervni sistem). Heterogena je jer imamo
kvalitativno razlicite pojave sa razlicitim terminima.
5. Klononderovi tipovi karakternih osobina?
-Samo-direktivnost - koliko sebe opazamo kao autonomne - sposobnost individue da kontrolie i prilagoava
svoje ponaanje u skladu sa situacijom i linim ciljevima i vrednostima (karakteristike: zrelost, efikasnost,
organizovanost, samopotovanje)
-Kooperativnost - koliko sebe opazamo kao deo zajednice stepen prihvatanja drugih
tolerancija, empatija, saosedajnost)

(karakteristike:

-Samo-transcendencija - koliko sebe opazamo kao deo sveta crte povezane sa spiritualnodu i duhovnim
aspektima linosti
6. Uloga Bema I Alena u situacionisticko-crtistickom sporu

33

Poto se ljudi razlikuju u doslednosti, Bem i Alen uvode moderatorsku varijablu samoprocene doslednosti.
Pokazuju da oni koji sami sebe procenjuju kao doslednije, jesu procenjivani kao dosledniji i imali su manje SD.
Pokazali su kros-situacionu stabilnost ponaanja ako se doslednost uzme kao moderator.
7. Tabela atribucije
Globalna X specificna (siri X uzi opseg ponasanja)
Stabilna X nestabilna (Hronicna X akutna)
Unutrasnja X spoljasnja (pada samopostovanja X nema pada samopostovanja)
8. Katelova jednaina specifikacije
Predstavlja optimalno reagovanje u specificnoj situaciji, delatnosti preko ponderisanih crta. Sluzi za
predvidjanje I objasnjavanje ponasnja. Svaka crta ima nezavisno I zbirno dejstvo na odgovor. To je
visedimenzionalna formulacija ponasanja. Predstavlja funkciju osobe I sredine.
R=b*A+b*B+b*Cb*S
-A (specifikovani konstrukti linosti)
-b (situacioni ponaajni ponderi, specifikuju optimalnu kombinaciju crta za reagovanje u datoj situaciji)
-S (dispozicija specifina za datu situaciju)
9. Mane S podataka
Ispitanici imaju tendenciju da daju odgovor u zavisnosti od toga kako su stavke formulisane. Ispitanici mogu
davati neistinite odgovore, prikazujudi sebe u boljem (disimulacija) ili loijem svetlu (simulacija). Postoje ljudi
koji imaju response set (tendencija davanja uvek istog odgovora): da ljudi, ne ljudi, srednji ljudi, odgovaranje
po odredjenom sablonu, davanje socijalno prihvatljivih odgovora, subjektivno tumacenje stvaki.
10. Kako bihejvioralna genetika razlaze varijansu individualnih razlika?
Varijansa se moe razloiti na onu koja potie od genotipskih razlika (Vg), pri emu moemo razlikovati
aditivnu i neaditivnu komponentu genetike varijanse (u okviru neaditivne imamo dominaciju odnosi se na
interakciju gena sa istog lokusa i epistazis odnosi se na interakciju gena sa razliitih lokusa), zatim imamo
varijansu koja potie od sredine (Ve) koja se takoe moe razloiti na deljenu i nedeljenu sredinu (nedeljena
je vanija). Genotip i sredina se ne mogu tretirati kao da su nezavisni, pa stoga moramo uzeti u obzir i njihove
interakcije (V(G X E))-(nelinearni uticaji naslea i sredine), kao i njihove korelacije (2Cov(G)(E)),koja moe biti
pasivna, reaktivna i aktivna.
Obrazac fenotipske varijanse:
Vp= Vg+Ve+2Cov(G)(E)+V(G X E)
11. Katel I Frojd
Katelova I Frojdova teorija su dve psiholoske teorije koje su veoma razlicite. I pored toga postoje izvesne
slicnosti u ovim teorijama. Katel je u svojoj teoriji operacionalizovao neke od najvaznijih koncepata Frojdove
teorije. Katel u svojoj teoriji pod sekundarnim faktorom anksioznosti podrazumeva C koji je nazvan snaga
ega, G- koji je nazvan super ego I Q4 koji je nazvan ergicka tenzija. Katel za ego I super ego koristi iste
termine kao I Frojd, dok ono sto je kod katela nazvano erg kod Frojda su nagoni. I u frojdovoj I u katelovoj
34

teoriji ergovi tj nagoni su urodjeni I oni su pokretaci ponasanja (ergicka motivacija). Katel smatra da postoji
10 ergova I da su oni iako urodjeni podlozni promeni. Jedan od njih je I narcisticka sexualnost, pojam koji je
preuzeo iz psihoanalitickog ucenja. Takodje ono sto je kod Frojda nazvano super ego Katel zove jos I idealni
samosentiment.
12. Misel - kritika crtista
Misel smtra da nijedan empirijski nalaz do tada nije govorio u prilog stanovistu da crte postoje. On je to
pripisivao losoj paradigmi a ne greskama merenja I metodologiji. Smatrao je da ne postoji konzistentnost u
ponasanju ni kros vremenska niti kros situaciona, zatim da su crte samo konstrukti opservera kao I da su crte
prediktivno nekorisne. Njegovi argumenti za ova tri stava : ZA prvi- autoritarnost (Hartshorn i Mej)
Za drugi imamo konst u fizickom izgledu I bla bla
Za treci imamo da pomodu koeficijenta linosti nisu uspeli da naprave nikakve bolje predikcije
rehospitalizacije pacijenata nego pomodu teine (fizike) bolnikog dosijea. (dakle, koeficijenti korelacije su
uasno mali, medijana korelacija izmeu bilo koje mere linosti I ponaanja nikad nije bila veda od .25,
najvede su korelacije sa inteligencijom)
On smatra da treba koristiti socijlano kognitivne konstrukte od cega su za predvidjanje ponasanja najbolja ocekivanja
(ako-onda). Po njemu jedino su stabline crte sposobnosti, postignuda I kognitivni stilovi, tako da njih izuzima iz
kritike.
April/Maj 2008.
1. Atribucija linosti - tabela
1. ta je heritabilnost?
Heritabilnost je udeo genetske varijanse u fenotipskoj varijansi (Vg/Vp). Moe se posmatrati u uem smislu
da se odnosi samo na aditivnu genetiku varijansu, ili u irem uzima se u obzir ukupna genetika varijansa.
Heritabilnost je statistik koji se odnosi na populaciju, ukljuuje greku i menja se kad se menja populacija.
2. Ajzenkova kritika na Hartshorna i Meja
1. Nisu sve situacije podjenako izazovne za crtu pa se zato crta ne izraava uvek (nedostaje nivo iskuenja)
2. Crta je dosledna samo kod malog broja ljudi, ona predstavlja kontinuum, manje je ili vie izraena
3. Niska korelacija se smanjuje kad se agregiraju mere sa razliitih testova za svaku od osobina
4. Ako ne postoji crta potenja to ne znai da ne postoje crte uopte
5. Istraivanje je raeno na deci, te se moe pretpostaviti da se ponaanje jo uvek nije razvilo kao
konzistentno
3. Koje moderatorske varijable uvode Bem i Alen? Koji jo naunici uvode...ili su se bavili time... (Miel,
Zakerman...)
-Bem i Alen uvode moderatorsku varijablu procene samodoslednosti.
-Feningstein i sar. uvode self-monitoring.
-Kenrik i Stringfild uvode samoprocenu opservabilnosti sopstvenog ponaanja.
-Zuckerman i sar. uvode samoprocenu konzistentnosti, opservabilnosti i relevantnosti crte
- Miel uvodi prototipske situacije.
1. Osnovna razlika izmedju datog opisa linosti Hipokrata i Ajzenka? Razlika izmedju novih i starih definicija
linosti.

35

U starim teorijama tipovi temperamenta su shvatani kao nezavisni, a razlike meu njima kao kategorijalne.
Ajzenk po ugledu na Kanta i pre svega na Vunta, tipove temperamenta shvata kao varijaciju du dve
dimenzije: snaga afekata i brzina promene afekata. Ajzenk predlae dimenziju E za dimenziju snage afekata, a
dimenziju N za brzinu promene afekata.
4. U kakvom odnosu stoje kriminal i inteligencija?
Kriminalci imaju drugaiju distribuciju skorova inteligencije nego normalni ljudi. Prosek njihove inteligencije
je neto ispod proseka normalne populacije ljudi. Ne stoji teorija da se hapse samo nisko inteligentni
kriminalci, a da pametniji ostaju na slobodi zato to nije naen podatak da postoji razlika u iq izmeu
recidivista i nerecidivista, kao i da su uglavnom svi prekrioci zakona od ranije poznati policiji. Meutim u
istraivanjima sa decom koja su kategorisana kao nisko i visomo rizina za pojavu kriminalnog ponaanja, ona
sa viim iq iz grupe rizinih nije ispoljila prethodno utvrenu predispoziciju za kriminalno ponaanje. Takoe,
pronaeno je da su deca iz grupe manje rizinih inteligentnija od dece iz grupe rizinih
5. 5 experimenata koji idu u prilog ajzenkovoj teoriji extraverzije-intraverzije
-Eksperimenti sa uslovljavanjem introverti se lake uslovljavaju
-Eksperimenti sa senzornim pragovima (bol, audio...) svi pragovi su nii kod introverata, te oni stoga
preferiraju nie nivoe stimulacije
-Eksperimenti kritine take bljeskajudih fosfena nii prag kod introverata
-Eksperimenti sa distrakcijom introverti bolje rade kad su sami, efekat distrakcije je izraeniji kod njih
-Eksperimenti koji pokazuju opadanje u postignudu kad je intenzitet stimulacije veliki, introverti su
tolerantniji na senzornu deprivaciju
-Eksperimenti sa reaktivnom inhibicijom (tapping test) reaktivna inhibicija se kod introverata sporo stvara i
lako gasi
-Eksperimenti na EEG-u pokazuju niu alfa aktivnost
6. Preslikaj Ajzenkovu dimenziju neuroticizma na Momirovidevu
Ajzenkov N se preslikava na Momirovidev regulator odbrane Alfa
7. Funder i Ozer
Funder i Ozer su pokazali da je uticaj ak i najekstremnijih situacionih varijabli nedovoljno jak da bismo ga
mogli smatrati bitnijom determinantom od linosti. Naime, u Milgremovom experimentu korelacija izmeu
fizike distance uitelja i uenika i koliine elektrookova iznosila je 0.40. Sline i nie korelacije dobijene su i
u drugim experimentima poput efekta pomaganja sluajnog prolaznika i reverzivnog insetivnog efekta.
Dobijeni efekat u ovako extremnim situacijama je sigurno vedi nego to bi bio u manje extremnim,
svakodnevnim situacijama. Autori stoga zakljuuju da situacija ne moe biti jedini faktor koji utie na
ponaanje, ali zato to korelacije ipak postoje ne moe biti zanemaren.
8. Postojanost genetikog uticaja na sredinske mere, objasniti genetski udeo u ..sredini...da li sredina moe
da utie na genetiku
Genetika i sredina su u interakciji. U ovom smislu smatra se da su efekti sredinskih faktora mogu zavisiti od genetike.
U nekim studijama je utvren uticaj genetike na varijable koje su tradicionalno smatrane sredinskim. Npr u
studijiama deije percepcije roditeljske topline kod MZ blizanaca odgajenih odvojeno postavljena je pretpostavka da
jednaku deiju percepciju porodinog okruenja uslovljava njihov identian genetski materijal, meutim, objektivnije
mere posmatranja (putem video zapisa) ukazuju na injenicu da roditelji zaista tretiraju decu na slian nain ako su u

36

srodstvu. Studije takoe ukazuju na injenicu ne mora dodi do razlike izmeu emocionalno stabilne i nestabilne dece
ako ona rastu i povoljnom okruenju, a da do velike razlike moe dodi kada rastu u nepovoljnim uslovima.
September 2008
1. Navedi bar 3 socijalno kognitivna konstrukta u psihologiji linosti.
- Kompetencija obuhvata vetine i kognitivni kapacitet. Ovi konstrukti se pokazuju kao kros-vremenski i
kros-situaciono stabilni
- Personalni konstrukti i enkodirajude strategije su naini na koji individua obrauje i tumai podatke.
Ukazuju na to kako formira stavove o sebi, drugima i svetu oko nje.
- Oekivanja utie na selekciju ponaanja u skladu sa anticipacijom posledica tog ponaanja ponaanja.
Obuhvata ako-onda strategije o posledicama ponaanja. Miel smatra da zbog oekivanja imamo privid
konzistencije. Takoe postoje i oekivanja o samoefikasnosti, percepcija sopstvene efikasnosti je u jakoj vezi
sa stvarnom efikasnosti.
- Subjektivne vrednosti, preferencije i ciljevi utiu na izbor ponaanja u odreenoj situaciji u skladu sa
sopstvenim vrednostima, ciljevima i preferencijama.
- Samoreguliudi sistem (hladni i vrudi) u skladu sa postavljenim ciljevima dolazi do usmeravanja ponaanja.
Po Mielu kros-situaciono i kros-vremenski stabilni.
2. U emu je sutina Dekatrove greke po Damasiju?
Stav da za emocije nisu potrebne za racionalno donoenje odluka. Nalazi Damasia govore upravo suprotno,
da sa povredama orbito-frontalnog renja i nemogudnodu telesnog markiranja, dolazi do deficita u
donoenju odluka i emocionalnog deficita. Dakle, emocije su neophodne za racionalno donoenje odluka.
3. Kako se rauna Falkonerova procena heritabilnosti?
Dobija se udvostruavanjem razlike izmeu MZ i DZ blizanakih fenotipskih korelacija. Malo precenjuje iroku
heritabilnost.
4. Opii objektivne testove kao nain prikupljanja podataka u psihologiji linosti.
T-podaci (test data) dobijaju se na osnovu objektivnih testova. Prikupljanje podataka se najede obavlja u
experimentalnim situacijama. U grupu objektivnih testova spadaju i podaci dobijeni mehanikim i
elektronskim spravama koje belee razne aspekte ponaanja (nazivaju se aktomeri).
T-podaci najede na koreliraju sa S i R podacima. Problem sa T-podacima je to situacije u kojima se belee reakcije
nisu 100% provokativne samo za ispitivanu crtu tako da nepanjom istraivaa moe dodi do konfundacije i
pogrenog tumaenja rezultata experimenta
JANUAR 09
2.Socijalno kognitivni konstrukti samoregulacija
Samoreguliudi sistem u skladu sa postavljenim ciljevima dolazi do usmeravanja ponaanja. Po Mielu krossituaciono i kros-vremenski stabilni.
Samo-reguliudi sistem - ukljuuje komponente koje utiu na to kako se dugotrajni sklopovi cilju usmerenog
ponaanja planiraju, generiu i odravaju u promenljivoj sredini. Individue kontroliu i upravljaju sopstveno
ponaanje u pravcu odloenih ciljeva. One to ine putem samo-nametnutih ciljeva i standarda, putem selfmonitoringa, samo-evaluacije I samoprodukovanih konsekvenci. HLADNI KOGNITIVNI SISTEM, ZNAM SISTEM,
KOGNITIVAN, KOMPLEKSAN, SPOR REFLEKTIVAN (kompleksne spaciotemporalne i epizodike reprezentacije), VRUDI

37

KOGNITIVNI SISTEM, IDI SISTEM, EMOCIONALAN, JEDNOSTAVAN, BRZ REFLEKSAN (brzo emocionalno procesiranje I
ragovanje na bezuslovne i uslovne drai)
4.Gilford GZTS
Gilford-Zimermanov kvazi-impersonalni interviju. Baziran je na S podacima. Meri 10 crta, od kojih je svaka
predstavljena sa po 30 ajtema. Odgovori na svaku stavku su ponueni u formi: da, ne i ?. test nije namenjen da
razlikuje normalne od bolesnih linosti, ali se i u toj situaciji pokazuje kao uspean (naeno je da su psihotici manje
socijabilni i manje reflexivni, takoe ukazuje da su neurotici emocionalno nestabilni). Za izbegavanje socijalno
poeljnih odgovora na testu slue: projektivne stavke, patologija nije prikazana kao samopotcenjujuda i ima Dejkobslafovu skalu laganja, koja razlikuje grubo laganje, nesvesno iskrivljenje, nesavesno odgovaranje. Upitnik ima testretest pouzdanost. Takoe, potvrena je konstrukt validnost (eksperiment sa gladovanjem, diferencira profesije), kao
i prediktivna validnost (korelacija sa uspehom na koledu sa nekim crtama linosti). Jedino crta maskulinosti ne
zadovoljava jer predstavlja samo skup polnih razlika, ali dobro diferencira mukarce od ena. Mukarci imaju vie
skorove na usponu, a nie na prijateljskoj nastrojenosti, dok ene imaju visoku uzdranost i socijabilnost. Od
promena sa uzrastom zabeleene su: opadanje na socijabilnosti, porast na uzdranosti, i uglavnom raste
emocionalno zdravlje. Dobijene su pozitivne korelacije IQ-a sa svim crtama, osim socijabilnosti, a najvie sa
uzdranosti.
5. Mehanicistika interakcija vrste
Individua x situacija
Individua x tip reagovanja
Situacija x tip reagovanja
Individua x situacija x tip reagovanja
7.Momirovidev regulator napada i kako se preslikava na Big 5
Regulator napada (Sigma) je u Momirovidevom modelu nadreen epsilonu, hi i alfi, a podreen delti i eti i funkciji
centralnog procesora. Ovaj regulator je lociran u limbikom sistemu i zaduen je za modulaciju tonikog uzbuenja
sistemom za destrukciju. Pretpostavlja nunu vezu sa regulatorom aktiviteta Epsilon zbog nunosti energetskog
potencijala za aktivaciju ovog sistema. Sistem moe biti aktiviran neposredno i tada dovodi do primarne agresije i
posredno, preko sistema za regulaciju reakcije odbrane Alfa i tada dovodi do sekundarne agresije. Poremedaj ovog
sistema dovodi do razliitih agresija, koje mogu biti posledica fiksacija na oralnu ili analnu fazu u razvoju libida.
Sigma se preslikava na negativan pol dimenzije Saradljivosti, dakle agresivno ponaanje, otra narav, socijalna
neosetljivost...
8.Genetika sredina korelacija i njene vrste
- Pasivna korelacija do korelacije dolazi usled toga to deca i roditelji dele iste gene i sredinu u kojoj ive.
- Reaktivna korelacija posledica reagovanja sredine na detetove genetske potencijale.
- Aktivna korelacija dete aktivno selektuje i kreira sredinu koja korelira sa njegovim genetskim karakteristikama.
9. ta evolucioni psiholozi navode kao glavni razlog protiv toga da su crte adaptivne
Elementi za kritiku teze da su crte razvijene adaptacije
-Razlikovanje termina genetiki i heritabilan
-Iz bazine teze da - ako selekcija produkuje evolucionu promenu, crta odgovorna za razlike u
prilagoenosti mora biti genetiki oblikovana - ne sledi da evoluciono relevantne crte moraju biti
heritabilne.
-Mada su heritabilne varijacije neophodne da bi selekcija delovala, prirodna selekcija je proces koji
eliminie varijacije. Adaptivno koordinirane individualne razlike ne poivaju na ekstenzivnom
sistemu genetskih

38

razlika, ved se radi o univerzalnim ljudskim potencijalima, koji se aktiviraju

situacionim procenama, sredinskim
signalima ili minimalnim imputima koji potiu od
jednostavnih genetskih prekidaa (Tooby & Cosmides, 1990)
10. Znacaj genetike i deljene sredine za IQ od detinjstva do odraslog.
Estimacija heritabilnosti u detinjstvu je oko 20%, dok je u zrelom dobu oko 80%. Sa odrastanjem i odvajanjem dece
od roditelja raste udeo genetike u varijansi IQa, usled toga to deca u detinjstvu dele i sredinu i gene sa roditeljima.
Adopcione studije pokazuju da se zbrajanjem korelacija izmeu biolokih roditelja i njihove dece sa kojima ne ive i
sredinskih roditelja i te adoptirane dece daje korelaciju koja je priblina onoj koja bi se dobila da deca dele i genetiku
i sredinu sa svojim roditeljima.
11.Psihoticizam i kako se prslikava na Big 5
Psihoticizam je Ajzenokova dimenzija linosti. Ajzenka je dimenziju psihoticizma posmatrao kao kontinuum, na
jednom kraju te dimenzije nalazi se altruistino ponaanje i empatija, dok se na suprotnom kraju nalazi antisocijalno
ponaanje. Karakteristike linosti visoke na ovoj dimenziji su poremedaj saznajnih procesa, impulsivnost, nedostatak
kooperacije, rigidnost, niska super-ego kontrola, niska socijalna senzitivnost, egocentrizam, otra narav, agresija,
emocionalna hladnoda, neempatija, kreativnost... Sve funkcionalne psihoze dele veliki deo varijanse pa Ajzenk
psihoticizam predstavlja kao kontinuum. Meutim, dimenzija psihoticizma se pokazala kao najloija od svih
Ajzenkovih dimenzija. Dimenzija psihoticizma definisana kako je Ajzenk to uinio odgovara pshihjatrijskom terminu
psihopatije. Stoga, u modelu Big 5 ova dimenzija predstavlja amalgam negativnih polova dimenzija Savesnosti i
Saradljivosti.
MAJ 09
1.Gnoseoloski status teorija - Nejgel
Realistiko
Instrumentalistiko
Deskriptivistiko
Istorijski najstarije je realistiko. Ovo shvatanje podrazumeva da, kada je teorija potvrena empirijskim
svedoanstvom, mora se smatrati da objekti koje teorija postulira stvarno postoje, u smislu u kome postoje predmeti
svakodnevnog iskustva. Istorijski najmlae shvatanje teorija je ono po kome su teorije logiki instrumenti
organizovanja iskustva, vodii u unoenju reda meu eksperimentalne zakone (tzv. instrumentalistiko stanovite).
Poslednje stanovite je deskriptivistiko. Po njemu teorija je sveobuhvatna, ali eliptina formulacija odnosa
zavisnosti izmeu opaljivih dogaaja i svojstava. Ova shvatanje kae da, teorijski pojmovi (kao to je npr. atom)
predstavljaju skradeni opis nekog sistema opaljivih dogaaja ili osobina, ali ne oznaavaju neku fiziku stvarnost koja
se moe opaati.
2.ta je koeficijent licnosti?
Mielov termin, koji ukazuje na veoma niske korelacije koje se dobjaju izmeu bilo kog instrumenta za procenu
linosti i bilo kog kriterijuma. Te korelacije su maximalno reda od 0.20 do 0.30, dakle, imaju veoma nisku prediktivnu
mod. Taj termin je pold njegove borbe protiv crtista.
3.Preslikavanje momirevicevih faktora na ajzenkove i neo-pr
Regulator aktiviteta epsilon odgovara E, kao i Ajzenkovoj E-I dimenziji
Regulator napada sigma odgovara negativnom A na Big 5, odgovara Ajzenkovom Psihoticizmu
Regulator odbrane alfa generalni neuroticizam, generalna konativna disfunkcija najveca korelacija sa N, ali N na
big5 korelira i sa Hi, Delta i Eta, kao i sa Epsilon (negatvna korelacija)
Sistem za koordinaciju regulativnih funkcija delta nema u potpunosti adekvatan korelat na Big 5, ali naena je
korelacija sa N
Sistem za integraciju regulativnih funkcija eta sa N na Big 5

39

5.Eksperimenti koji potvrdjuju dimenziju ekvilibrijuma u dinamizmu (zapravo eksp o introvertima i ekstrovertima,
ved bili gore)
-Eksperimenti sa uslovljavanjem introverti se lake uslovljavaju
-Eksperimenti sa senzornim pragovima (bol, audio...) svi pragovi su nii kod introverata, te oni stoga preferiraju nie
nivoe stimulacije
-Eksperimenti kritine take bljeskajuih fosfena nii prag kod introverata
-Eksperimenti sa distrakcijom introverti bolje rade kad su sami, efekat distrakcije je izraeniji kod njih
-Eksperimenti koji pokazuju opadanje u postignudu kad je intenzitet stimulacije veliki, introverti su tolerantniji na
senzornu deprivaciju
-Eksperimenti sa reaktivnom inhibicijom (tapping test) reaktivna inhibicija se kod introverata sporo stvara i lako gasi
-Eksperimenti na EEG-u pokazuju niu alfa aktivnost
6.Formula fenotipske varijanse
Vp=Vg+Ve+2xCov(G)(E)+V(GxE)
7.O Blocku i njegovim eksperimentima
Izvodi veliki broj empirijskih studija i pokazuje da dobro dizajnirane studije sa R podacima pokazuju konzistentnost u
ponaanju ljudi. Iste rezultate dobija i sa S merama.
Dobio je visoku korelaciju S i R mera, dok su jedino T podaci davali oprene rezultate. Kao razlog tome navodi
nestabilnost T podataka i nestabilne korelacije sa S i R podacima. Ove rezultate dobija na osnovu tri longitudinalne
studije na velikom broju ispitanika, procene od strane klinikih psihologa (pri emu su razliiti psiholozi vrili procenu
na razlikitim uzrastima ime je onemoguden uticaj konfundiranja).
I drugi autori nekonzistentnost T podataka u marshmallow effect istraivanjima objanjavaju sitnim situacionim
varijacijama koje dovode do provokacije razliitih osobina linosti
8.Esejsko licnost i kriminal/licnost i psihopatologija
linost I kriminal
Antisocijalni poremecaj: ubiti druge jer nas ne interesuju (impulsivan, ne kaje se, vara,ne konformira se i
neodgovoran je-mora da ima bar 3 da bismo ga proglasili psihopatom, mora da ima 18 godina, pravi probleme i pre
15 godine i to kad nema napade shizofrenije i manije) dva faktora psihopatije: bezobzirno koristi druge i nestabilan i
antisocijalan zivotni stil. Karakteristike psihopate:ne kaju se, sve znaju u teoriji a u praxi nista,nema zivotni plan,
egocentrican i sex bez ljubavi
Blizanci: MZ= 0.5 do 0.7; DZ=0.2 do 0.3
Adopcione studije: bioloski roditelji kriminalci recidivisti (vise puta). 3x veca verovatnoca nego za roditelje bez osude.
Nebitno kad usvojis dete, nebitno kada je roditelj nacinio krivicno delo, nebitno da li su usvojitelji znali da bioloski
roditelji imaju istoriju zlocina
linost i pshopatologija
ETIOLOKI ODNOS
Kauzalni efekat linosti na bolest (visoko N moe uticati na pojaanu osetljivost osobe na stresne situacije)
Kauzalni efekat bolesti na linost (psihoza moe ostaviti oiljak, u smislu trajno izmenjenog naina na koji osoba
misli, oseda i ineraguje sa drugima)
PATOLOGIJA KAO DEO SPEKTRA NORMALNOSTI

40

 Poremedaji linosti (osovina II), pa ak i sindromi sa osovine I mogu predstavljati samo maladaptivne ekstreme
normalnih crta linosti (vedina poremedaja linosti se moe razumeti kao ekstrem na kontinuumu; shizotipalni
poremedaj linosti se smatra karakterolokom varijantom shizofrene patologije)
PATOPLASTINI UTICAJ
Patoplastini efekat linosti na pojavu i prezentaciju patologije (depresija kod zavisne i narcistike linosti nema iste
karakteristike), kao i njen tok (visok nivo perfekcionizma pacijent zavrava tretman, ali se slabo oporavlja)
Patoplastini efekat patologije na linost (depresivna osoba sebe opisuje kao zavisnu, introvertnu, stidljivu i
vulnerabilnu vie nego to je to stvarno sluaj)
JUN 09
2. Mane t podataka
T-podaci najede na koreliraju sa S i R podacima. Problem sa T-podacima je to situacije u kojima se belee reakcije
nisu 100% provokativne samo za ispitivanu crtu tako da nepanjom istraivaa moe dodi do konfundacije i
pogrenog tumaenja rezultata experimenta.
3. Heterogena redukcija
Odnosi se na situaciju kada sekundarna nauka sadri deskriptivne termine koje nema primarna, tj kad se sekundarna i
primarna nauka bave kvalitativno razliitim fenomenima. Ovakav tip redukcije otvara znaajna pitanja zato to bi u
sluaju da doe do redukcije bio izgubljen onaj deo sekundarne nauke koga nema u primarnoj. Redukcija je moguda
samo kada zakoni sekundarne nauke predstaljaju logike posledice primarne, to je nemogude u heterogenoj
redukciji. Stoga Nejgel daje formalne uslove koji moraju biti zadovoljeni da bi se redukcija mogla izvriti: uslov
povezanosti
i
uslov
izvodljivosti
4. Ajzenkovi kriterijumi iz '77
-Psihometrijski postojanje dimenzija linosti se mora potvrditi u faktorsko analitikim studijama
-Genetiki za fundamendalne dimenzije linosti se uzimaju one koje imaju najvedu adaptivnu vrednost
-Bioloki razumevanje biolokih faktora koji stoje u osnovi indvidualnih razlika i njihovo potvrivanje u
laboratorijskim uslovima
-Socijalni asocijacija izmeu dimenzija linosti i vanih socijalnih dogaaja i grupa kojima pojedinac pripada
5. Ose DSM IV
Osa 1 a) kliniki poremedaji: izofrenija i drugi psihotini poremedaji, poremedaji spavanja, ishrane...
b) neka druga stanja koja mogu biti u fokusu klinike panje: medikacijom uzrokovani poremedaji motorike,
poremedaji u vezi sa zloupotrebom i zanemarivanjem
Osa 2 a) poremedaji linosti
klaster A udno i excentrino ponaanje: izotipalni, izoidni, paranoidni poremedaji
klaster B dramatino i promenljivo ponaanje: antisocijalni, narcistiki, granini poremedaji
klaster C anksiozno i boljaljivo ponaanje: ospesivnokompulsivni, zavisni, izbegavajudi
b) mentalna retardacija
Osa 3 opte medicinsko stanje fizike bolesti koje mogu uticati na izmenjena psihika stanja
Osa 4 psihosocijalni i sredinski problemi
Osa 5 globalna procena funkcionisanja (psihosocijalno i radno funkcionisanje)
6. Kako se racuna udeo deljene sredine

41

Direktan test mere u kojoj zajednika iskustva (deljena sredina) ine decu iz iste porodice slinom su korelacije
izmeu adpotirane dece dece koja nisu u srodstvu a ive od malena u istoj porodici. Prosena korelacija na merama
linosti za takve siblinge je 0.05. Drugi test su korelacije izmeu biolokih roditelja i njihove dece kada ona ive i kada
ne ive sa njima (te korelacije su praktino identine).
Imajudi u vidu da korelacije izmeu MZ blizanaca ne prelaze 0.50, a one su istovremeno pod uticajem asimilacionog
efekta deljene sredine, proizilazi da na nedeljenu sredinu otpada vie od 50% varijanse u crtama linosti.
7. Momiroviceva delta
Delta (sistem za koordinaciju regulativnih funkcija) nadreena je epsilon, hi, alfi i sigmi, a podreena eti. Delta
koordinie funkcije sistema i funkcije kognitivnih procesora. Zaduena je za odravanje homeostatike ravnotee.
Poremedaj Delte je osnova psihoticizma koji je Ajzenk eleo da meri. Poremedaji ovog sistema dovode do
dezorganizacije i disocijacije kognitivnih i konativnih procesa i dovode do poremedaja motorike, do nastanka
izoidnih, paranoidnih i maninih simptoma. Tei poremedaji dovode do poremedaja svih sistema koji su mu
funkcionalno
podreeni.
8. Prevesti regulator odbrane na B5 i Kloningera
Regulator odbrane Alfa lociran je u limbikom sistemu. Regulie toniko uzbuenje (raspoloenja, napetost). Ovaj
sistem je genetski odreen, ali na njega takoe ima uticaj uenje, posebno uslovljavanje. Vedina neurotskih
poremedaja povezana je sa disfunkcijama ovog sistema. Poremedaji Alfe dovode do: neuroza, fobija, emocionalne
preosetljivosti (koja je i uzrok i posledica disfunkcije ovog sistema).
Big 5: odgovara dimenziji N
Kloninger: odgovara dimenziji HA, uroena tendencija intenzivnog reagovanja na drai averzivne stimulacije, uenje
inhibicije
ponaanja,
da
bi
se
izbegla
kazna,
novina
i
frustrirajudi
izostanak
nagrade
10. Kako mishel brani stav da su crte u oku posmatraca
Mielov stav je da je kros-vremenska i kros-situaciona stabilnost individue privid. Do tog privida dolazi usled
konstantnog fizikog izgleda individue, njenog konstantnog okruenja i socijalnih uloga u kojima se nalazi, kao i
postojanja halo efekta, implicitnih teorija linosti i fundamentalne greke atsibucije. Takoe, i naa oekivanja o
ishodima utiu na percepciju sopstvene stabilnosti.
11. Frojd vs. Skiner ili poremedaj po izboru
Frojd vs Skiner (ovde ima vie o skineru, pa frojda treba uporediti sa tim)
Frojd subjektivan, fokusira se na nesvesno, veruje u nagone,idiografki pristup, mada se I Skiner po svom
detaljnom prouavanju jedne osobe moe porediti sa idiografski orijentisanim autorima. Skiner ima
objektivni pistup, kljuno interesovanje mu je kontrola ponaanja i sve zasniva na principima uenja i
potkrepljenja tano izvrenih reakcija (mada je osnova za uenje genetike prirode!!!, on samo umanjuje
znaaj genetike, ali i dalje joj ostavlja mogudnost oblikovanja ponaanja),operanti i respondenti,unutranja
stanja nastaju promenama u sredini, pa zato onda da gubimo vreme da ih objanjavamo nekim
hipotetikim konstruktima, Skiner ne negira nagon, ali ga shvata kao unutranju posledicu ponaanja. I
osedanja su shvadena na slian nain (stimulus-reakcija), Razvoj linosti teorija potkrepljenja operanata,
predvianje i oblikovanje ponaanja, reimi potkrepljenja (analiza ponaanja onog vojnika, sve je
analizirao preko stimulusa i reakcija, a ne preko osedanja) molekularni, elemntaristiki pristup , u uenje su
ukljueni svesni procesi, teorija linosti koja negira linost, nema slobodne volje, ponaanje determinisano
sredinom, a po Frojdu je determinisano unutranjim iniocima...
Poremedaj po izboru
NARCISTIKA LINOST

FUNKCIONALNI DOMENI

AROGANTNO PONAANJE (EXPRESIVNO PONAANJE)

Prezire konvencionalna drutvena pravila, posmatra ih kao naivna i neprimenljiva za sebe, ispoljava
bezobzirno nepotovanje integriteta drugih i indiferentnost za njihova prava.
42

EXPLOATISANJE DRUGIH (INTERPERSONALNO PONAANJE)

KOGNITIVNA EXPANZIVNOST (KOGNITIVNI STIL)

Odsustvo empatije, oekuje posebne privilegije za sebe bez namere da uzvrati istom merom, bez
stida uzima druge zdravo za gotovo, koristi ih da ojaa self i udovolji svojim eljama.
Nedisciplinovana imaginacija, preokupiran nezrelim fantazijama o uspehu, lepoti i ljubavi, nije
ogranien na objektivnu realnost, slobodno interpretira injenice i esto lae da bi odrao iluzije o
sebi.

MEHANIZMI RACIONALIZACIJE (REGULATORNI MEHANIZMI)

Samoobmanjuje se i manipulie argumentima kako bi opravdao centriranost na sebe i socijalno

neprihvatljivo ponaanje, prikazuje se u najpovoljnijem svetlu uprkos oiglednim manjkavostima i
neuspehu.
STRUKTURALNI DOMENI

NONALANTNOST (RASPOLOENJE/TEMPERAMENT)

VISOKA SLIKA O SEBI (SLIKA O SEBI)

Sa samopouzdanjem prezentuje sebe, ponaa se samouvereno, prikazuje svoje uspehe, oseda se

izuzetno vrednim, mada ga drugi vide kao egoistinu, bezobzirnu i arogantnu osobu.

NEREALNA INTERNALIZACIJA (REPREZENTACIJA OBJEKTA)

Nonalantan je, nita ga ne moe uznemiriti, deluje hladnokrvno, kao da ga je nemogude

impresionirati, ili pak reaguje sa preteranim optimizmom, osim u situacijama kada je poljuljano
narcistiko samopouzdanje, kada ispoljava bes, stid i prazninu.

Unutranje reprezentacije objekata se sastoje od iluzornih ideja ili sedanja u vedoj meri nego to je
uobiajeno, kao i vetakih nagona, konflikata i pretenzija, moda ak i simuliranih opaaja i stavova,
koje sve spremno koristi ako se ukae potreba

LANA MORFOLOKA ORGANIZACIJA (MORFOLOKA ORGANIZACIJA)

Strategije prevladavanja i odbrane su slabe i prozirne, deluju mnogo suptilnije i dinaminije nego to
to jesu, regulacija impulsa je marginalna, minimalno obuzdavanje potreba, stvara se unutranji svet u
kome se konfliktima ne pridaje znaaj, preko neuspeha se lako prelazi, a samopotovanje uspostavlja
bez napora

SEPTEMBAR 09
1.Prednosti i mane r podataka. Objasnite
Procena opservera o uestanosti i intenzitetu javljanja odreene vrste ponaanja kod posmatranih osoba (R-podaci,
od Rating data procena od strane drugog).
Prednost ove metode je u tome to se neke informacije jednostavno ne mogu dobiti na drugi nain, kao npr. o
tome kakav utisak neka osoba ostavlja na druge ljude. Takoe, ova metoda procene moe ukljuiti multiple
opservere, dok to, naravno, nije mogude kada je re o samoproceni. U pravilu, validnije i pouzdanije procene linosti
se dobijaju kada se vedi broj procenjivaa uzme u obzir. Linost neke individue moe biti procenjivana od strane
osoba koje je dobro poznaju (tzv. bliski drugi, roditelji, brada i sestre, suprunici, prijatelji, poslodavci), ili
profesionalci (psiholozi, psihijatri). Posmatranje neijeg ponaanja se moe napraviti u prirodnim okolnostima - tzv.
naturalistika opservacija (npr. kada se dete posmatra kod kude, u svojoj porodici), ili u laboratoriji - tzv. artificijelna
opservacija (npr. kada se od ispitanika trai da uestvuju u diskusionim grupama, kako bi se procenio neki aspekt
njihovog ponaanja). Kada je re o proceni od strane drugih i tu postoji procena neke generalne crte izraena
dodeljivanjem jednog ranga procenjivanoj osobi na jednoj jedinstvenoj skali, kao i procena na osnovu kombinovanja
vedeg broja procena bazinijih, specifinijih reakcija. No, treba imati u vidu da izvori za opservacije koje daju drugi
mogu biti razliiti. Tako opservacije mogu poticati od osobe koja opserviranu osobu poznaje dugo vremena, i koja
poznaje njeno ponaanje u vrlo razliitim situacijama. S druge strane opserver moe biti osoba koja opserviranu

43

osobu uopte ne poznaje (posmatranje u toku intervjua, klinike procena, opservacija ponaanja u toku zadavanja
raznih situacionih testova i eksperimenata i sl.).
Potekode koje procene od strane drugih ine nepouzdanim lee u: a) razliitom znaenju koje razliiti procenjivai
esto pridaju nazivu neke crte (Eysenckov primer sa stotinjak pacijenata koje je nekoliko psihijatara rejtingovalo po
sugestibilnosti, a korelacije izmedju tih procena bile oko nule); b) halo-efektu, tj. tendenciji da formiranje nekog
generalnog stereotipnog stava o procenjivanom na osnovu jedne osobine utie na sud o drugim osobinama koje se
procenjuju i c) u nesvesnim pristrasnostima i iskrivljenjima koja su uzrokovana specifinim sloajem crta linosti
samih procenjivaa. Tako npr. ukoliko osoba ima uvid u to da poseduje neku crtu, onda de biti sklona da u manjoj
meri tu crtu pripisuje drugima. Ako, opet, ne poseduje uvid u to da ima datu crtu, onda de imati tendenciju da je
pripisuje drugima u vedoj meri.
2.Tri formalna uslova za hipotezu. Objasnite
ovde ima etiri karakteristike, ali ja mislim da su ta tri uslova: obuhvatnost, plodnost i jednostavnost
a) Hipoteze moraju biti tako formulisane da su iz njih mogude dedukcije odreenih posledica, koje je opet mogude
podvrgnuti empirijskoj proveri.
b) Hipoteza mora da prui reenje problema koji je izazvalo istraivanje. Koen i Nejgel naglaavaju da je gruba
greka pretpostaviti da su pogrene hipoteze - nekorisne. esto su upravo pogrene hipoteze usmeravale panju na
relevantne injenice i relacije meu njima, pa se ovi istraivai, zajedno sa De Morganom zakljuuju da su "pogrene
hipoteze dovele do korisnijih rezultata nego neusmereno posmatranje." (Koen, Nejgel, 1982).
c) Hipoteza mora biti formulisana tako da postoji mogudnost njene provere, verifikacije, tj. mora postojati
mogudnost da se hipoteza opovrgne. Hipoteza koja ima proverljive posledice, ne moe pretendovati da objasni bilo
ta to se moe desiti; posledice koje specifikuje data hipoteza ne smeju biti iste kao posledice koje specifikuje
suprotna hipoteza. Drugim reima, mora postojati mogudnost da se hipoteza opovrgne.
d) Ukoliko postoje hipoteze koje nisu logiki ekvivalentne, a nije mogude eksperimentalno ispitati posledice po
kojima se razlikuju onda se kao vie zadovoljavajuda ima smatrati najjednostavnija od njih. Jednostavnost o kojoj je
ovde re je jednostavnost sistema. U tom smislu za jednu hipotezu se moe redi da je jednostavnija od druge ako se
pokae da su relacije meu pojavama koje ona specifikuje samo specijalni sluajevi relacija koje ta hipoteza uzima za
osnovne, dok to sa konkurentnom hipotezom nije sluaj. Drugim reima, razliite injenice nekog empirijskog
domena mogu se dedukovati iz osnovnih pretpostavki jednostavnije hipoteze, dok je te iste injenice mogude
dedukovati iz manje jednostavne hipoteze tek nakon uvoenja specijalnih, dodatnih pretpostavki, formulisanih ad
hoc.
5.Paradoks konzistencije
Paradoks konzistencije. Stabilnost situaciono-bihejvioralnih profila je ono to utie na percepciju stabilnosti od strane
drugih ljudi. Ljudi se ponaaju razliito u razliitim situacijama zato to se sa promenom situacija menja ako, pa de se
menjati i onda. Oni nisu nekonzistentni, vec je to indikator socijalne kompetencije, da se ponaanje menja kao su se
promenile okolnosti.
SITUACIONI POTPIS LINOSTI
Svojim ponaanjem individua utie na sredinu, pa to vremenom dovodi do stabilnosti, ekvilibrijuma u situacijama u
kojim se individua moe nadi.
Ova sintagma se odnosi na injenicu da se slaganja o ponaanju koja se dobijaju na osnovu R i S podataka gube kada
se doslednost istrauje preko objektivnih mera. Bavedi se ovim fenomenom Mishel i Peake su replicirali studiju Bem44

a i Allen-a iz 1974 proirivi listu mera i varijabli. (imali su 19 objektivnih mera- ona fora redovnost dolazaka u kolu,
pradenje na nastavi...bla, bla...3 nivoa agregacije, procenjivali ih i roditelji i bliski prijatelji, i to su ih procenjivali vie
puta... (tek na tredem nivou agregacije se dobije visok koeficijent doslednosti, meutim, to se ne moe razmatrati, jer
su tu agregirane upravo razliite situacije, tako da se gubi smisao dokazivanja kros-situacione doslednosti) e, onda su
ukapirali da konzistentnost samoprocene (i procene od strane drugih) izgleda zavisi od toga koliko je situacija
prototipska ili ne za dato ponaanje (savesnost), pa su im traili da rangiraju situacije od 0 do 6 kao vie ili manje
prototipske. Kada su napravili analizu shvatili su da se ta procenjena konzistentnost zasniva na temporalnoj
konzistenciji, i to samo na vie prototipskim situacijama studenti koji su procenjeni, i koji su sami sebe opisivali
kao konzistentnije, zaista su se tako i ponaali na t-merama. Meutim, ni za prototipske, ni za manje prototipske
situacije nije bilo razlike u t-merama kroz razliite situacije izmeu onih koji su procenjeni kao manje ili kao vie
dosledni. To je kao njihov argument da ne postoji kros-situaciona doslednost u ponaanju.
E, i onda na sve to Bem i Funder uvedu Q-sort-rating procenu situacije, da bi se izbeglo pogeno izjednaavanje
situacija koje su spolja sline, ali funkcionalno razliite, i tvrde da de se konzistentnost ispoljavati, ali samo kroz one
situacije koje su ocenjene kao sline ovim rejtinzima. ;)
7.Glavni nalazi kod Epstajna
Probemi pouzdanog merenja crta: Tokom mesec dana grupa studenata (14, 14m) je popunjavala upitnike. Zakljuio
da se konzistentnost dobija iskljuivo na agregiranim merama. Situacije, emocije i impulsi sa vedom frekvencom
imaju znaajnije povedanje pouzdanosti i smanjenje SD nakon agregiranja mera za vedi broj dana. One sa malom
frekvencom nisu menjale svoju pouzdanost. Dobio je da su najpouzdanije emocije, impulse, ponaanja, pa tek onda
situacije. I sve mere su bile pouzdanije za pozitivna iskustva. Eptajn zakljuuje da se agregiranjem dobijaju stabilne
mere, ali da ipak postoje ljudi kod kojih je stabilnost niska.
9.Rezultati nekog istrazivanja na grafiku i da odredis da li ide u prilog interakcionistima ili crtistima i objasnis.To
ima u jednoj od Goxijevih skripti,ima 20 razlicitih grafika,odatle se uci
10.Bila je Olportova definicija crte i trebalo je objasniti na sta se odnosi koji deo definicije.
Crta je generalizovani i fokalizovani neuropsihiki sistem sa kapacitetom da uini mnoge drai funkcionalno
ekvivalentnim, i da inicira i vodi konzistentne forme adaptivnog i ekspresivnog ponaanja. (Allport, 1937)
On razlikuje opte crte, zajednike svim pripadnicima jednog drutva, od specifinih crta, karakteristinih samo za
pojedinca. Crte su objektivno postojede kategorije, dok su tipovi idealizovane konstrukcije posmatraa. Opte crte su
temelj psihometrijske tradicije, dok su pojedinane crte temelj klinike psihologije I prouavanja individualnosti. O
crtama se zakljuuje upravo na osnovu ponaanja koja se pod njihovim uticajem ispoljavaju.
OKTOBAR 09
1. Tri glavna hormona na HPA osi
1.CRH 2.ACTH 3.kortizol
2. Dva faktora psihopatije po Hareu
1.Hladna i nemilosrdna upotreba drugih (povran, grandiozan, sklon obmanjivanju, odsustvo grie savesti,
odsustvo empatije, ne prihvata odgovornost)
2. Hronino nestabilan i antisocijalan ivotni stil (impulsivan, slaba bihejvioralna kontrola, nedostatak
ciljeva, neodgovoran, adolescentno antisocijalno ponaanje, odraslo antisocijalno ponaanje)
3. Izdvojiti po jedan poremecaj (ili vise) iz prve dve ose dsm IV
Osovina I:
a) Kliniki poremedaji - 1. Poremedaji koji se najede dijagnostikuju u detinjstvu i adolescenciji; 2. Delirijum,
demencija, amnestiki i drugi kognitivni poremedaji; 3. Mentalni poremedaji usled opteg medicinskog stanja koji
45

nisu drugde klasifikovani; 4. Poremedaji u vezi sa supstancama; 5. Shizofrenija i drugi psihotini poremedaji; 6.
Poremedaji raspoloenja; 7. Anksiozni poremedaji; 8. Somatoformni poremedaji; 9. Disocijativni poremedaji; 10.
Seksulni poremedaji i poremedaji seksualnog identiteta; 11. Poremedaji ishrane; 12. Poremedaji spavanja, 13.
Poremedaji kontrole impulsa koji nisu drugde klasifikovani, 14. Poremedaji prilagoavanja
b) Neka druga stanja koja mogu biti u fokusu klinike panje (npr. Medikacijom uzrokovani poremedaji motorike ili
problemi koji su u vezi sa zloupotrebom i zanemarivanjem
Osovina II:
a) Poremedaji linosti
Klaster A udno i ekscentrino ponaanje: Paranoidni, shizoidni i shizotipalni;
Klaster B Dramatino i promenljivo ponaanje: Antisocijalni, Narcistiki,
Granini i Histrionini;
Klaster C Anksiozno i bojaljivo ponaanje: Izbegavajudi, Zavisni,
Opsesivnokompulzivni i Poremedaj linosti koji nije drugaije specifikovan)
b) Mentalna retardacija
3. Kako kroskulturalna istrazivanja petofaktorskog modela obaraju hipotezu tzv soc. Konstruktivista
Hipoteza socijalnog konstrukcionizma je da ljudi oblikuju svet, i da je jezik u funkciji konstrukcije realnosti.
Stoga bi se ljudi sa razliitih govornih podruja morali razlikovati. Petofaktorski model nalazi 5 faktora linosti
u svim kroskulturalnim istraivanjima i na taj nain obara konstruktivistiku hipotezu.
4. Tipovi objasnjenja (sve zivo, slicnosti razlike, svodjenja..)-mislio je na nejgela al kurva nije to naglasio
1)Deduktivna: explikandum je nuzna posledica premisa, koje ne moraju biti nuzno istinite.
2)Objasnjenja po verovatnoci: statisticke generalizacije-explikandum je samo verovatan na osnovu premisa
3) Funkcionalna ili teleoloska objasnjenja: objasnjenja navodjenjem akcije koja dovodi do nekog cilja (ovo
objasnjenje je svodljivo je na prethodna dva)
4) Geneticka objasnjenja: uzrok i nacin razvoja necega sa cim se sada susrecemo, navodjenjem etapa
razvoja, a u sustini su objasnjenja po verovatnoci.
7. Koji su nadredjeni a koji podredjeni alfi u momijevom modelu licnosti
Nadreeni su Sigma, Delta i Eta, a podreeni Epsilon i Hi.
6.Frojd i Katel slinosti/Katel i Ajzenk razlike (valjda tipovi i crte, u smislu traenja globalnih ili specifinih
dimenzija...Ajzenk poiva na fiziolokim temeljima, a Katel na lexikoj hipotezi...)
Slinosti Frojda i Katela:
Uprkos tome to je Katelova teorija zasnovana na faktorsko analitikom pristupu (teorija crta), ona ima neke
sutinske slinosti sa Frojdovim postavkama, posebno u vezi sa shvatanjima o razvoju. I Katel i Frojd shvataju linost
kao energetski sistem koji funkcionie u skladu sa principima potkrepljenja i smanjnja napetosti. Linost je po Katelu
ono to nam prua mogudnost da predvidimo ta de osoba uiniti u datoj situaciji. Ona je sloen i diferenciran sklop
crta. Crte se dele na Izvorne i Povrinske, a svaka od njih je rezultat delovanja sredinskih faktora, naslea, ili njihove
meavine. U Katelovim crtama prvog reda (16crta) nalazimo direktne paralele Frojdovih pojmova C Snaga Ega i G
Snaga Super Ega, ak zadravaju Frojdove nazive, dok treda crta Q4 pod nazivom Ergika tenzija predstavlja
nagone koji su u osnovi Id-a. Katelova Jednaina specifikacije govori o njegovom shvatanju da se razliite crte koje
sudeliju u nekom ponaanju kombinuju na aditivan nain. (linearna jednaina, vrednost za pojedinanu osobu se
mnoi sredinskim indexom. U okviru Dinamike linosti najbolje se mogu uoiti slinosti ove dve teorije. Katelove
46

dinamike crte Stavovi, Ergovi i Sentimenti, jako su bliski Frojdovim postavkama. Stavovi, kao manifestne
dinamike promenljive, mogu biti opisani pomodu 5 sainitelja obeleenih od Alfa do Epsilon. Alfa objedinjuje
reakcije zadovoljenja potreba koje ne trpe odlaganje paralela sa Frojdovim Id-om je jasna. Beta je po sadraju
najblia Frojdovom Egu, ona predstavlja promiljena interesovanja koja su prilagoena spoljnim mogudnostima.
Gama je paralela Super-ega i oliena je u idealima kojima linost tei. (Delta fizoloka komponenta interesovanja,
Epsilon doprinos nesvesnih iskustava interesovanjima). Ergovi su konstitucionalne dinamike crte, sline Frojdovim
instinktima. Ima ih 10, a meu njima treba istadi Narcistiku sexualnost koja ima jake veze sa Frojdovim posavkama.
Sentimenti su sredinom oblikovane dinamike izvorne crte - rezulatat su iskustva i organizovani su oko vanih
kulturnih objekata. Jedan od Sentimenata je Samstvo, ono je znaajno jer skoro svi drugi stavovi tee da odravaju
samosentiment,ono igra glavnu ulogu u objedinjavanju linosti. Katel pominje i Nad-ja i Idealni samosentiment
Dakle, osnovne slinosti postavki Katela i Frojda ogledaju se u Dinamikoj strukturi linosti. (katelov pojam dinamike
mree). Meu Katelovim Faktorima trenutnog stanja, koji su od znaaja za predvianje ponaanja, javlja se
Strepnja. (Kod Frojda realna, narcistika i moralna strepnja). Na polju Razvoja linosti ova dva teoretiara se
sutinski razlikuju. Frojd naglaava kljunu i neizbrisivu ulogu ranog detinjstva, dok Katel usmerava panju na
pronalaenje faktora koji postojano deluju na linost od 4. godine do zrelog doba (prouavanja na osnovu genetskih i
sredinskih uticaja, uz uzajamno dejstvo sazrevanja i uenja). Katel je tvorac MAVA-e Multiple apstraktne analize
varijanse koja ukljkuuje blizanake i adopcione studije. Oblici uenja koje Katel prihvata su Klasino uslovaljavanje,
Instrumentalno uslovljavanje i Integraciono uenje, kojim se povedava ukupno dugorono zadovoljenje
ispoljavanjem jednih, a potiskivanje nekih drugih Ergova u datom momentu. To potiskivanje je jo jedna od paralela
sa Frojdom.
Ajzenk i Katel razlike
Ova dva teoretiara imaju veliku ulogu u prouavanju individualnih razlika i svaki od njih dvojice pojedinano je dao
ogroman doprinos razvoju ove discipline, meutim u osnovnim postavkama njihovih teorija mogu se uoiti znatne
razlike.
Ajzenk, na jednoj strani linost pokuava da opie pomodu malog broja osnovnih jedinica, vodedi se jo antikim
tipologijama linosti koje su kasnije dopunjene i fiziolokim podacima koji su u velikoj meri potvrdili egzistenciju
osnovnih tipova. On je na poetku imao dva velika kontinuuma Extraverzija-introverzija i Neuroticizam, koja se
faktorskom analizom pokazuju kao ortogonalni faktori. U daljoj dopuni teorije pridodaje i dimenziju psihoticizma.
Katel, sa druge strane pokuava da opie linost velikim brojem sitnih jedinica koje se ne mogu dalje ralaniti. On se
rukuvodio time da su osobine linosti utkane u jezik (lexika hipoteza), pa je stoga svoju teoriju zasnovao na
deriviranju osnovnih crta iz liste od 17953 termna koje su pretnodno popisali Olport & Odbert. Proces saimanja ove
liste ukljuivao je meusobne procene ljudi. Tako je na kraju Katel doao do svojih 16 primarnih crta ije egzistencije
nikako nije hteo da se odrekne, on je trvdio da je to najmanji broj crta na koje se moe svesti linost, a da ih
verovatno ima i vie ako se ukljui ceo domen patologije. Ove primarne dimenzije bile su definisane veoma
nerazumljivo jer se on koristio veoma komplikovanim izrazima, tako da za razliku od Ajzenka ija je teorija na prvi
pogled jasna i razumljiva, Katelovi pojmovi zahtevaju tumaenje. Kasnije je ipak uveo i crte drugog reda koje se
dobijaju kombinacijom primarnih. U tih novih 5 dimenzija jasno se moe uoiti struktura petofaktorskom modela, a s
obzirom da su i Ajzenkovi faktori svodivi na ovaj model to znai da meu Ajzenkom i Katelom, pored svih ovih razlika
postoji sutinska slinost.
6.esejska-CEO prikaz teorije ajzenka ili katela
Ajzenk
Ajzenk je poeo gradnju svoje teorije postavivi nekoliko kljunih pitanja koja su se ticala normalnog i abnormalnog:
Da li je mentalno oboljenje kategorijalnog ili kontinualnog tipa? Ako je kontinuum da li je jedinstven(Frojd) ili ih ima
vie(Jung)? Da li je introverzija deo neuroticizma ili ortogonalna dimenzija? Da li je introverzija u vezi sa
psihastenijom, ekstraverzijom ili histerijom? Da li je saizotimija u vezi sa introverzijom, a ciklotimija sa
ekstraverzijom? Da li su ovi hipotepiki entiteti proizvod naslea, sredine ili njihove meavine i u kojoj meri?
Pria poinje od starogrkih filozofa, za koje Ajzenk smatra da su postavili temelje modernog istraivanja linosti.
Najbitnije karakteristike koje oni istiu u vezi sa opisivanjem ponaanja su crte, koje konvergiraju obrazujudi ire
jedinice tipove, a ti tipovi moraju biti zasnovani na fiziolokoj osnovi i da imaju nasledno poreklo. On pretpostavlja
da je prva dimenzija na kojoj su ljudi pokuali da utvrde individualne razlike dimenzija ekstraverzije-introverzije, koju
su prvi opsali Hipokrat i Galen. Za razliku od antikih filozofa koji su ovu dimenziju tretirali kategorijalno, Kant, a zatim
47

i Vunt, poinju da je posmatraju kao kontinuum. Kant je napravio svoju tipologiju temperamenata (sangvinik,
flegmatik, kolerik i melanholik), Vunt je razlikovao dva kontinuuma snaga ovekovih afekata i brzina reakcija. Ajzenk
je sledio njihovu tradiciju i postavio dimenziju ekstraverzije-introverzije za jednu od dve (druga je neuroticizam) koje
su kljune za varijacije linosti. Kasnije im je pridodao i tredu dimenziju Psihoticizam.
Priroda dimenzije ektraverzije-introverzije
Tipian ekstravert bi se mogao opisati na slededi nain: socijabilan je, voli zabave, ima puno prijatelja, treba ljude sa
kojima de razgovarati, ne voli mnogo da ita niti ui ako je sam. Tei uzbuenjima, u ivotu koristi svaku priliku, esto
se nepotrebno eksponira, deluje na osnovu trenutnog nadahnuda i uopteno je dosta impulsivna osoba. Voli
konkretne ale, uvek ima spreman odgovor na sve i uopte voli promene; bezbrian je, ivot shvata olako,
optimistian je i voli da ivi po pravilu: smej se i uivaj. Voli stalno da bude u pokretu, uvek neto radi, sklon je
agresivnim reakcijama i brzo gubi strpljenje. Osedanja ne kontrolie ba najbolje i uopteno je ponekad nepouzdana
osoba. Tipian introvert je tiha osoba, tipa samotnjaka, introspektivna je i vie voli knjige nego ljude. U odnosu prema
ljudima je rezervisan i dri se na distanci, sem prema najintimnijim prijateljima. Planira daleko unapred i ne veruje
trenutnim impulsima. Ne voli uzbuenja, stvari svakodnevnog ivota shvata ozbiljno, voli sreen nain ivota.
Osedanja strogo kontrolie, retko se agresivno ponaa i ne gubi lako strpljenje. Pouzdan je i nekako pesimistian.
Puno panje posveduje etikim normama. Kod neurotinih introverata javljaju se, pored nabrojanih osobina, i
obeleja distimije, a to su uglavnom simptomi depresije i anksioznosti. Kod neurotinih ekstraverata javljaju se
histerini konverzivni simptomi. Introverti su, dakle, skloni distimiji, a ekstraverti histeriji. Ajzenkova teorija
ekstraverzije-introverzije zasnovana je prvenstveno na empirijskim podacima faktorsko-analitikih studija, ali i na
rezultatima eksperimenata i drugih empirijskih istraivanja vezanih za tu dimenziju, potom na neobihejvioristikoj
teoriji uenja K. Hala, na
Pavlovljevoj refleksologiji, kao i na savremenoj neurologiji i neurolokim koncepcijama o funkcionisanju mozga.
Pavlov i njegovi saradnici postulirali su ideju o jaini nervnog sistema (odnos procesa excitacije i inhibicije u
mozgu). Slab nervni sistem osetljiviji je od jakog; on poinje da reaguje na one intenzitete nadraaja koji su neefikasni
za jak nervni sistem; preko celog kontinuuma intenziteta nadraaja njegovi odgovori su blii maksimalnom nivou
reagovanja nego to su odgovori jakog nervnog sistema; on ujedno pokazuje svoju maksimalnu reakciju, kao i
opadanje koje sledi na niim intenzitetima nadraaja nego jak nervni sistem. Te razlike se mogu izraziti tako da
kaamo da je jak nervni sistem stabilniji od slabog - on moe bolje da podnosi ekstremne intenzitete nadraaja i
sposobniji je da kontinuirano i adekvatno reaguje bez opadanja na visokim intenzitetima nadraaja. Ovi tipovi
nervnog sistema mogu se posmatrati i sa stanovita lakode pobuivanja, pri emu Introvertima odgovara slab nervni
sistem i nii prag pobuenja, a Ekstavertima jak nervni sistem sa viim pragom pobuenja. Stepen pobudljivosti je u
vezi sa koliinom nespecifinih nervnih impulsa koji stiu iz retikularne formacije. Kao drugu radnu
hipotezu predloio je da se dimenzija introverzije-ekstraverzije izjednai sa dimenzijom "ekvilibrijuma u dinamizmu",
i to tako da introvertan pol odgovara dominaciji ekscitacije u dinamizmu. Dimenzija ekvilibrijuma u dinamizmu je
opisana kao osobina nervnog sistema koja stoji u osnovi relativne superiornosti u brzini uslovljavanja, bilo pozitivnog
bilo negativnog uslovnog refleksa: tamo gde se pozitivni uslovni refleksi bre formiraju, govorimo o 'dominaciji
ekscitacije u odnosu na dinamizam', a tamo gde se bre formiraju inhibitorni uslovni refleksi, govorimo o 'dominaciji
inhibitornih procesa u odnosu na dinamizam. Ajzenk je teorijski predvideo, a u svojim eksperimentalnim
istraivanjima utvrdio da se introverti lake kondicioniraju od ekstraverata. Ova predikcija je potvrena u
eksperimentima sa uslovljavanjem treptaja oka, kao i u eksperimentima sa kondicioniranjem galvanskog refleksa
koe i eksperimentima sa verbalnim uslovljavanjem. U skladu sa ovom predikcijom eksperimentalno je potvreno da
introverti imaju bolje rezultate na testu panje, da imaju due naknadne slike, da mogu due da odravaju vizuelnu
fiksaciju, da imaju slabiji figuralni naknadni efekt, da imaju vedu toleranciju
na senzornu deprivaciju, ali i manju toleranciju na fiziki bol i sl. Ajzenkova hipoteza je da introverte karakterie
retikularna formacija iji aktivirajudi deo ima relativno nizak prag pobud ivanja, dok sinhronizujudi ima visok prag i
48

obratno: ekstraverti sa odlikuju retikularnom formacijom iji aktivirajudi deo ima visoki prag pobuivanja, dok
sinhronizujudi deo ima nizak prag pobuivanja. Stoga de kortikalna ekscitacija biti mnogo izraenija u introverata, a
kortikalna inhibicija u ekstraverata. Pojaana kortikalna ekscitacija podstie inhibitorno delovanje korteksa na nie
centre to vodi vie inhibiranom, umerenom, zakopanom ponaanju introverata, dok kortikalna inhibicija
onemoguduje inhibitorno delovanje korteksa na nie centre, to ima za posledicu karakteristino impulsivnije,
spontanije i socijabilnije ponaanje ekstraverta. (Halova reaktivna inhibicija, tapping test). Empirijska svedoanstva:
Senzorni pragovi (nii kod introverata), Efekat distrakcije (vigilance, introverti imaju bolju panju kad su sami, a
ekstraverti kada su u grupi), Intenzitet stimulusa i transmarginalna inhibicija (nervni sistem introverata pojaava
stimulaciju, opadanje u postignudu kada su nivoi stimulacije suvie visoki, pa stoga introverti imaju vedu toleranciju
na senzornu deprivaciju), Kritina frekvencija bljeskajudih fosfena (introverti imaju viu), Efekat stimuliudih i
depresirajudih supstanci (stimuliude supstance (amfetamin) imaju introvertujudi, depresanti (alikohol)
ekstravertujudi efekat), Osetljivost na zamor (ekstraverti pokazuju vede opadanje u efikasnosti, mada zavisi da li
aktivnost vodi nastavku pobuenja, ili prekidu, ako vodi nastavku i povedanju pobuenosti, onda de introverti bre da
se zamaraju), Reaktivna inhibicija (ekstraverti u vedoj meri pokazuju reaktivnu inhibiciju), Alfa-ritam (dodue ti nalazi
negiraju istovetnost dimenzije ektraverzije-introverzije i jaine nervnog sistema, a potvruju istovetnosti dimenzije
ektraverzije-introverzije i ekvilibrijuma u dinamizmu), Brzina uslovljavanja (introverti se bre uslovljavaju), Evocirani
potencijali (introverti imaju bri oporavak responzivnosti kortexa na novi stimulus), Prag fuzije bljeskajudih taaka
(introverti bolje razlikuju sline stimuluse).
Bitan podatak je da je Ajzenk mislio da faktori Socijalna ekstraverzija i Impulsivnost pripadaju ovoj dimenziji, zbog
ega je imao raspravu sa Gilfordom, da bi ih na kraju preselio na naknadno dodatu dimenziju Psihoticizma. Inae,
Neuroticizam i Ekstraverzija-introverzija su se u faktorskoj analizi pokazale kao ortogonalne dimenzije. Kljuni
experimement u prilog ovoj tvrdnji je experiment sa limunovim sokom I salivacijom, koji je korelirao sa
ektroverzijom, ali ne i sa neuroticizmom.
Priroda dimenzije neuroticizma
Osoba sa visokim neuroticizmom je obino anksiozna, zabrinuta osoba, koja je esto loe volje i depresivna. Takva
osoba loe spava, a ima i druge psihosomatske tegobe. Preterano je emotivna, intenzivno reaguje na sve vrste drai, i
veoma se teko smiri nakon svakog doivljaja, u kojem se emocionalno angaovala. Jake emotivne reakcije takve
osobe interferiraju sa odgovarajudim prilagoavanjem okolini i prisiljavaju je da reaguje iracionalno, ponekad ak i
rigidno. Kada se visoki neroticizam kombinuje sa visokom ekstraverzijom, takva osoba moe biti osetljiva i nemirna,
razdraljiva i ak agresivna. Ako bi osobu sa visokim neuroticizmom hteli da opiemo jednom reju, mogli bismo redi
da je to osoba koju stalno neto brine. Osnovna karakteristika takve osobe je da se stalno bavi stvarima, koje bi se,
po njenom miljenju, mogle loe zavriti i pritom doivljava intenzivne, emocionalno anksiozno obojene reakcije.
Uravnoteena osoba sa niskim neroticizmom obino reaguje emocionalno sporije i blae, a iz svakog stanja
uznemirenosti se brzo vrada u osnovno emocionalno stanje. To je obino tiha osoba, uvek slinog raspoloenja, koja
zna da se kontrolie i ne zabrinjava se za svaku sitnicu.Osoba koja je visoka u neuroticizmu poseduje preterano
reaktivan, labilan tip nervnog sistema, ona na spoljne drai reaguje prejako i previe uporno. Ajzenk navodi da
zapravo nije toliko snaga reakcije simpatikog sistema na nove, uznemiravajude stimuluse ono to odlikuje
emocionalno labilnu osobu, vec pre perzistencija takve pobuenosti.Ajzenk smatra da raspoloivi podaci govore u
prilog multifaktorske verzije o hereditarnoj predispoziciji za neurozu, ali da je sama pojava neuroze funkcija
interakcije hereditarnih faktora i prisustva i intenziteta stresa kojem je pojedinac u datoj okolini bio izloen.
Priroda dimenzije psihoticizma
1952. godine uvedena je ova treda ortogonalna dimenzija. Time se potvruje da razlike neurotiara i psihotiara nisu
samo kvantitativne, ved i kvalitativne. Dok neurotini poremedaji predstavljaju izraz prevelike anksioznosti, teskobe,

49

uznemirenosti, zabrinutosti, prejake emocionalne reaktivnosti, izraeni psihoticizam podrazumeva manji ili vedi
poremedaj saznajnih procesa. Dimenzija psihoticizma razlikuje, dakle, normalne od duevno poremedenih osoba. Na
jednom kraju ove dimenzije nalaze se altruistiko ponaanje, dobra socijalizacija, empatija i konvencionalni
konformizam, a na drugom kraju su shizofrenija, shizoafektivni poremedaji, afektivni poremedaji, unipolarna
depresija, shizoidnost, psihopatija, hostilnost, impulsivnost i agresivnost. Osobu sa visokim psihoticizmom moemo
opisati kao usamljenika, osobu kojoj nije mnogo stalo do ljudi; osobu koja je esto "teka" i koja se teko prilagoava
bilo emu i bilo gde. Takva osoba moe biti surova i nehumana, sa insuficijentnom osedajnodu i empatijom, ukratko neosetljiva. Moe biti neprijateljska prema ljudima, ak i prema najbliima, a moe biti agresivna ak i prema onima
koje voli. Takva osoba voli udne i neobine stvari; za opasnost ne mari ba mnogo. Od drugih voli da napravi budalu i
da ih uznemiri.(ajzenk pria kako su slabi u precrtavanju u ogledalu, sporiji tapping testu, imaju slabiju koncentraciju
i memoriju...) Zanimljivo je da su razlike meu polovima na ovoj dimenziji izraenije nego na preostale dve dimenzije.
Osobe mukog pola (i odrasli i deca) dobijaju znatno vede rezultate na faktoru psihoticizma. Ajzenk naglaava
bioloke determinante u razvoju linosti (CNS, ANS i endokrini sistem).
U istraivanjima je naena najveda hereditarnost za neuroticizam.
Upitnik zasnovan na Ajzenkovom modelu je EPQ (nastao od: MPI, EPI, PI, PEN). EPQ sadri 90 itema rasporeenih u 4
skale, (E,N, P, L (Lie-skala)), moe se aplicirati individualno ili grupno, sa pismenim ili nepismenim osobama.
Kriminalci i psihotici postiu veoma visoke rezultate na P skali. Neurotici : visok N i nizak E. Osuenici i psihopate:
visoki P, N, E, prosean L, narkomani: visoki P i L. Prestupnici visok P, E, N skor (ne u svim studijama), introverzija je
znaajno veda kod prestupnika nego u kontrolnoj grupi. Prestupnici su i iskreniji, jer im verovatno nije stalo. Kod
mukaraca je P vii nego kod ena, ali pad sa godinama je primetan kod oba pola. Ekstraverzija kod mukaraca pada s
godinama, a kod ena se uoava porast, ali nakon toga pad. Neuroticizam takoe pada s godinama kod oba pola.
ene imaju vii L skor. Da bi se bolje razlikovali normalni i kriminalci, konstuisana je C-skala. Po Ajzenku se ekstraverti
ede kriminalno ponaaju. (antisocijalno ponaanje = ExN, ali utie i okolina). Oni koje vie puta uhvate su uglavnom
introverti i imaju visok L skor. Neurotiari sa visokim E su histerini, a sa niskim E su depresivni. Visok P skor postiu
oni koji su nepristupani za saradnju, ali istovremeno mogu biti izuzetno kreativni i originalni. P kad se kombinuje sa
visokim ili niskim IQ-skorom moe dati neprilagoeno ponaanje, ili genijalnost.
Neuroticizam je najunivokalnija skala, zatim exstr-intr, a najslabiji je psihoticizam koji varira u pouzdanosti od studije
do studije. Ljudi sa visokim psihoticizmom imaju: impulsivnost, nedostatak kooperacije, oralni pesimizam, rigidnost,
nisku superego kontrolu, nisku socijalnu senzitivnost, nisku perzistenciju, odsustvo anksioznosti, nedostatak osedanja
inferiornosti.
Ove dimenzije potvruju se i na S i na R merama, a kompatibilne su i sa Big5-om.
Katel
Katelova teorija predstavlja jednu faktorsko-analitiku teoriju linosti. Glavni metod kojim se Katel koristi je faktorska
analiza, pa se teorija moe objasniti i kao teorija crta. Katel je poao od stanovita da su sve osobine ljudi utkane u
jeziki sistem, pa je stoga poeo da gradi svoju teoriju na skupu od 17953 termina koje su prethodno popisali Olport
& Odbert. Taj skup termina prvobitno je sveden na 4504 termina, a zatim na 171 varijablu meu kojima su bile i one
koje se odnose na sposobnosti i interesovanja na njima se meusobno procenjivalo 100 ljudi, zatim su svedeni na
35 varijabli, pa se procenjivalo 200 ljudi. I na kraju ih je sveo na 16 primarnih crta. (mada je zauvek ostao pri tome da
crta ima najmanje 23, a moda i 35 ako se uvrsti ceo domen patologije). Bitno je da su ovde bile R-mere.
to se tie sistema linosti, on ga shvata dinamiki, kao i Frojd. Linost je po njemu ono to predvia ta de osoba
uraditi u datoj okolnosti. Crte su duevni sklopovi koji se zakljuuju na osnovu posmatranja ponaanja i pomodu njih
se meri doslednost ponaanja. Katel razlikuje Povrinske i Izvorne crte. Svaka pojedinana crta je izvor delovanja
50

naslea, sredine ili meavine ova dva. (sredinom oblikovane i konstitucionalne). Prema modalitetu ispoljavanja mogu
se podeliti na Dinamike, Crte sposobnosti, Crte temperamenta, Stanja i uloge. Vrste podataka kojima se moemo
sluiti su: L-podaci (iz ivota), Q-podaci (samoprocena) i T-podaci (objektivni test). Jedno od najbitnijih Katelovih
ostvarenja je Jednaina specifikacije llinearna jednaina koja svakoj crti relevantnoj za ponaanje u nekoj situaciji
pridruuje ponder specifan za datu situaciju. Na taj nain se dobija ilustracija osobina koje treba da posedje osoba
da bi uspeno funkcionisala u nekoj situaciji (ili u nekom poslu na primer).
Dinamike crte, kroz koje se Katelovo stanovite najvie dovodi u vezu sa Frojdovim su Stavovi, Ergovi i Sentimenti.
Stavovi su manifestne dinamike promenljive. U vezi sa njima Katel je istakao 5 sainitelja koji su obeleeni od Alfa
do Epsilon (lako se povezuju sa psihoanalitikim pojmovima -alfa-id, beta-ego, gama-superego, delta-fizioloka
komponenat, epsilon-doprinos potisnutih iskustava interesovanjima).
Ergovi su konstitucionalne dinamike crte (kao instinkti). Oni podstiu odreeno ponaanje. Katel navodi 10 ergova
(glad, sex, drutvenost, roditeljsko zatitnitvo, radoznalost, strah, borbenost, sticanje, samopotvrivanje i
narcistiku sexualnost. (ova poslednja je najznaajnija za poreenje sa Frojdom)
Sentimenti su sredinom oblikovane dinamike izvorne crte, paralelne ergu, ali rezultat iskustva. Oni se obrazuju oko
vanih kulturnih objekata. Katel kao sentimente navodi: karijeru, religiju, sport, roditelje i samstvo (ovo poslednje je
najznaajnije za poreenje sa Olportom).
Povezanost ove tri komponente linosti najbolje se odslikava Dinamikom mreom. Elementi posreduju jedni
drugima i pomau u ispunjavanju cilja. Stavovi posreduju Ergovima, Ergovi Sentimentima (mada mogu direktno i
stavovi sentimentima)
Samstvo (sentiment), najznaajniji je jer svi drugi sentimenti njega odravaju ono ima glavnu ulogu u
objedinjavanju linosti. (i tu se uvia psihoanalitiki uticaj).
Za nestabilnije faktore, da bismo mogli da predviamo, najbitnije je trenutno stanje osobe. Na to stanje utiu
okolnosti u kojima se linost nalazi. Okolnost se moe podeliti na Fokalnu dra (na nju osoba daje neposredi odgovor
i Pozadinu (ona odreuje stanje organizma). Usolvi pozadine ovde igraju ulogu modulatora.
Stanja je Katel izuavao faktorskom analizom, ako i crte, pa je tako naao faktore: strepnju, potitenost, stres, umor,
optu autonomnu aktivnost...
Razvoj linosti je Katel prouavao na osnovu genetskih i sredinskih uticaja, kao i zakona sazrevanja i uenja. Pri tome
je panju usmerio na traenje osobina koje se konstantno pojavljuju od 4. godine do zrelog doba.
Jo jedno od njegovih dostignuda je Multipla apstraktna analiza varijanse (MAVA), kojom je prouavao uticaj naslea
i sredine. U nju su ukljuene blizanake i adopcione studije. injenicu da su korelacije naslee-sredina uglavnom
negativne Katel je tumaio Zakonom prinuivanja na biosocijalni prosek (postoji tendencija sredinskih uticaja da
sistematski protivree ispoljavanju genetskih varijacija)
to se tie uloge Uenja, razlikovao je tri vrste Klasino uslovljavanje koje je vano za uvrdivanje emocionalnih
stavova na znakove sredine, Instrumentalno usovljavanje koje ima osnovnu ulogu u izgradnji dinamike mree
(konfluentno uenje-ponaanje istovremeno zadovoljava vie ciljeva) i Integraciono uenje, koje je razvijeniji oblik
instrumentalnog uenja pojedinac ui da u datom trenutku neke ergove ispoljava u vedoj meri, a neke da potiskuje.
Ovakav stav ima slinosti sa Frojdovim pojmom potiskivanja i Adlerovom kompenzacijom. Uenje linosti moe se
pratiti kao viedimenzionalni proces prilagoavanja (analiza puta prilagoavanja), posebna panja se pridaje
izraavanju blokiranih nagona (gnev, sukob, strepnja).

51

Da bi to bolje prikazao integraciju sazrevanja i uenja, Katel je skovao termin Treptik (treptike crte su nastale pod
uticajem sredine i uenja), pa je krivulju razvojnih promena delio na genetike i treptike komponente. Ove razliite
komponenete, naravno, imaju i meusobni uticaj jedne na druge.
Drutvena sredina u kojoj ovek ivi, predstavljena je pomodu sintaliteta (opis grupe ekvivalentan opisu pojedinane
osobe). Tu je isticao i vanost porodice.
Da razmotrimo njegovih 16 primarnih crta, zbog kojih je itava njegova teorija najvie osporavana: Realno postojanje
tih 16crta je vrlo malo verovatno, tako da je i on sam imao Crte drugog reda Ekstraverzija, Anksioznost, Otra narav,
Nezavisnost i Samokontrola. U ovim dimenzijama drugog nivoa lako se mogu uoiti paralele sa petofaktorskim
modelom linosti (u dimenzijama prvog reda sredu se i Frojdovi ego B, super-ego G i id Q4).
Na kraju, treba spomenuti i njegov doprinos prouavanju inteligencije. Katel je uveo podelu na Fluidnu i
Kristalizovanu inteligenciju koja je umnogome doprinela razreenju zagonetke oko toka razvoja inteligencije od
detinjstva do starosti. Fluidna prvo raste, do zrelog doba, pa opada u starosti, dok Kristalizovana raste tokom celog
ivota.
8.Bira se izmeu Milona i poreenja Adlera i Frojda
Milon:
Hempel kae da se razvojem nauk o linosti i psihopatologiji sindromi sve manje shvataju kao diskretni i nezavisni, a
sve vie kao konvergentni i reciproni, pokazujudi kako meusobno povezane, tako i distinktne elemente. DSM-III je
teio da ohrabri kliniare da istrae odnose izmeu dijagnostikih kategorija. Postojala je nada da se kliniki sindromi
vie nede posmatrati kao diskretne jedinice koje postoje same za sebe, ved da de biti sagledane bilo kao prekursori,
produeci ili podloge jednih drugima. Preciznije, kliniki sindromi bi se shvatali, barem u nekoj meri, kao prekidi
funkcionisanja u okvirima poremedaja linosti - koji iskau, da tako kaemo, i pod stresnim ili bilo koji drugi nain
tetnim okolnostima dominiraju klinikom slikom. Sagledani na ovaj nain, kliniki sindromi nisu distinktni
dijagnostiki entiteti, ved su uzajamno povezani sa sloenim karakteristikama linosti. Od mnogobrojnih objanjenja
koja su ponuena da objasne ove odnose, najrasprostranjenije je ono koje pretpostavlja da je linost najverovatnije
etioloki faktor, tanije, da poremedaji linosti predstavlju prethodnicu naleta klinikih sindroma. Poremedaji linosti,
dakle, formiraju ranjivost na pojavu simptoma. Ovo gledite, koje najsnanije podravaju teoretiari psihoanalitike
orijentacije, naglaava razvojnu istoriju i porodinu sredinu ranog detinjstva, kao faktore koji oblikuju pojedinca i
predisponiraju ih za klinika stanja anksioznosti, osedanja bezvrednosti ili potitenosti. Osobine mogu da izgrade
individuu koja je neotporna na odreene psiholoke stresore. Rastudi broj istraivanja o stresogenim dogaajima,
anksioznosti i depresiji, reflektuje povedan interes za ovu teoriju. Istraivanja pokazuju da depresiji esto prethodi
neki stresogeni dogaaj u vezi sa separacijom ili gubitkom. Kako ne reaguju svi ljudi koji su bili izloeni stresogenom
dogaaju tako to razvijaju anksioznost ili depresiju, pretpostavilo se da genetska predispozicija i/ili dogaaji iz line
ivotne istorije (na primer linosni stil, efikasnost koping mehanizama, ili raspoloivost podrke) mogu predodrediti
pojedinca za kliniki ishod. Jedan drugi pristup sugerie da mnogi poremedaji linosti zapravo mogu da predstavljaju
sub-klinike manifestacije ozbiljnih klinikih sindroma. Iz ove perspektive, neki afektivni sklop crta ili afektivna
linost(npr. ciklotimna) moe da predstavlja niz uzastopnih stadijuma prelaska do punih sindroma afektivnih epizoda
(npr. manino-depresivnog poremedaja). Slino tome, shizotipalna linost moe predstavljati ublaen oblik
shizofrenije; a izbegavajuda organizacija linosti moe biti hronina, blaga varijanta klinike anksioznosti ili
fobije.Osim toga, pokazivano je i da sklop linosti ne pojaava podlonost klinikim stanjima kao to je to depresija,
ved da je linost pre ta koja proizvodi pato-plastini efekat, tanije, ona boji ili oblikuje odreeni izraz klinikih
simptoma. Docherty et al. postavljaju poremedaje linosti i sindomske poremedaje u odnos korelacije, pri emu je
uzrok i jednim i drugim poremedajima jedinstveni bolesni proces, koji nezavisno stvara i jedne i druge. Milon je
pobrojao strukturalne i funkcionalne domene linosti koji slue za razikovanje pojedinih patolokih poremedaja. Svaki
pojedinac angauje svaki od domena tokom svog ivota, ali se osobe razlikuju u odnosu na to koji domen upoljavaju
najede, a divergencija je jo veda u pogledu ekspresivnih manifestacija tipinog ispoljavanja ovih funkcija.
Funkcionalni domeni : Ekspresivno ponaanje ta pojedinac radi i na koji nain, Zakljuujemo putem opservacija,
mada tu namedemo i svoje pretpostavke; Interpersonalno ponaanje ponaanje u odnosu na druge osobe,
52

ukljuuje i efekte tih akcija, izlazak na kraj sa konfiktima... Kognitivni stil - nain na koji pacijent opaa dogaaje,
fokusira panju, obrauje informacije, organizuje miljenje i prenosi drugima svoje reakcije i ideje... Regulatorni
mehanizmi nesvesni konfilkti tee da izbegnu misaonu procenu. Ovi mehanizmi esto predstavljaju unutranje
procese, pa ih je zbog toga tee raspoznati i opisati nego procese koji su smeteni blie opazivom svetu. Uprkos
metodolokim problemima koji se javljaju, zadatak identifikovanja odabranog mehanizma (npr. racionalizacija,
premetanje, reakciona formacija) i obim u kom je on angaovan, centralno je pitanje sveobuhvatne klinike procene
linosti.
Strukturalni domeni : Raspoloenje/temperament - Predominantan karakter afekata pojedinca, kao i intenzitet i
uestalost s kojma ih on ili ona izraava. Znaenje ekstremnih emocija je lako dekodirati. To nije sluaj sa
perzistentnijim temperamentom i suptilnim raspoloenjima koja iz pozadine i iznova proimaju pacijentove aktuelne
interpersonalne odnose i iskustva. Slika o sebi - Vrtlog dogaaja koji napadaju malo dete utie da ono pokrene
razvoj osedanja reda i kontinuiteta. Pojavljuje se jedan vaan sklop koji namede meru istovetnosti pred okolinu koja
bi u suprotnom bila odved nestalna. Taj sklop je percepcija sebe kao objekta, distinktnog, uvek prisutnog, Ja sa
kojim se moe poistovetiti. Osedanje sopstvenog identiteta prua stabilan oslonac koji slui kao vodi i obezbeuje
kontinuitet promenljivim dogaajima. Vedina osoba ima implicitno osedanje ko su oni, ali su velike razlike u jasnodi i
tanosti njihovih introspekcija. Retki su oni koji mogu artikulisati psihike elemente obuhvadene ovom slikom.
Reprezentacija objekta - Kao to je ranije primedeno, znaajna iskustva iz prolosti ostavljaju unutranji trag strukturalni ostatak koga ine pamdenje, stavovi i predstave, koji slui kao podloga dispozicijama za opaanje i
reakciju na svakodnevnih dogaaja. Morfoloka organizacija - Opta arhitektonika koja slui kao okvir za
unutarpsihiki enterijer nekog pojedinca moe ispoljiti slabost u svojoj struktualnoj koheziji; prezentovati manjak
koordinacije izmeu svojih komponenti; posedovati premalo mehanizama koji bi odrali balans i harmoniju, regulisali
unutranje konflikte ili posredovali spoljanje pritiske. Koncept morfoloke organizacije odnosi se na jainu
strukture, unutranje jedinstvo i funkcionalnu efikasnost sistema jedne linosti.
Kumulativni skor dobijen utvrivanjem prisustva prototipskih pojava u viestrukom klinikom domenu, imade kao
rezultat konfiguraciju linosti koja se sastoji od razliitih dijagnostikih zadataka - portret koji de slikovito prikazati
prirodnu ili stvarnu kompozicionu strukturu pacijenta. Takva dijagnostika meavina je visoko informativna i moe
biti posebno korisna u identifikovanju oblasti koja bi trebalo da se nae u fokusu samog poetka terapijskog procesa.
Adler i Frojd:
Frojd je govorio o uroenim instinktima, za razliku od Adlera koji je smatrao da su izvor motivacije drutvene tenje.
Ljudi stavljaju drutveno dobro iznad sebinog interesa. Meutim, obojica govore o uroenosti (biologistika
stanovita) Adler kae da je ono to je uroeno osedanje zajednitva, a ne instinkti. Adler je za razliku od Frojda
naglaavao drutvene odrednice ponaanja, pojam stvaralakog samstva. Samstvo je visokopersonalizovani
subjektivni sistem koji tumai i osmiljava doivljaje organizma, za razliku od Frojdovog ja koje se sastoji od grupe
psiholokih procesa u slubi uroenih instinkata. Adler je isticao jedinstvenost linosti, umanjivao znaaj sexualnog
instinkta ljudi su po njemu drutvena, a po Frojdu sexualna bida. Adler smatra svest sreditem linosti
(samosvesne jedinke koje planiraju svoje radnje i upravljaju njima), a Frojd glavnu ulogu daje nesvesnom (svodi svet
na neto nepostojede). (glavni pojmovi kod adlera su: fikcioni finalizam, tenja ka savrenstvu, osedaje manje
vrednosti i kompenzacija, osedanje zajednitva, stil ivota i stvaralako samstvo). Adlerov pojam Fikcionog finalizma
ljudi su motivisani oekivanjima od bududnosti koja utiu na sadanje ponaanje, pobija Frojdovo naglaavanje
ranog detinjstva (naelo finalizma, naspram naela uzronosti). Po Adleru ne postoje nikakvi posebni nagoni, ved svi
nagoni dobijaju energiju od Tenje ka savrenstvu (agresivnost - volja za mod - tenja ka savrenom upotpunjenju).
Ljude gura potreba da prevaziu svoju manju vrednost, a vue ih elja da dostignu viu vrednost. Ljudi su drutvena
bida po prirodi, ne po navici, ali ova uroena predispozicija se ne javlja spontano, ved se unapreuje vebanjem i
savetovanjem. Dakle, Adler je verovao u korist vaspitanja i obrazovanja, a njih je isticao i Frojd prilikom gradnje Nadja. Centralni Adlerov pojam je Stil ivota koji oblikuje jedinstvenost linosti i odreuje ta de osoba opaati, pamtiti i
uiti. On se uobliava veoma rano oko 4.5 godine i kasnije ga je gotovo nemogude promeniti (to je ipak na neki
nain slino Sigmundu). Stil ivota je kompenzacija za neku posebnu vrednost slino Sigmundovom Pomeranju.
Adlerov primarni pokreta je Stvaralako samtvo koje oznaava da ljudi sami oblikuju svoju linost to je suprotno
Sigmundovom determinizmu, ali i on pominje naslednu osnovu. Stvaralako samstvo daje smisao ivotu, stvara i cilj i
sredsvo (aktivno naelo). Metode su veoma sline jer obojica upoterbljvaju sedanja pacijenta (konstrukcija prolosti)
u terapeutskoj situaciji, ali je Adler uveo procenu aktuelnog ponaanja pacijenata na osnovu onoga to priaju. Adler

53

je isticao redosled roenja kao odrednicu linosti. Adler je koristio metodu ranog sedanja i sa grupama, a metoda
ranog sedanja je i danas jedna od osnovnih projektivnih tehnika.

Januar 2010
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Mogudi nedostaci T podataka

Bem i Alen- moderatori
Slinosti Frojdove i Katelove teorije linosti Frojdova dinamika linosti
Tabela atribucije
Psihoticiyam- kome odgovara kod Big Five i kod Momirovida
Funder i Ozner
Heterogena redukcija , definicija i primer
ta je heritabilnost? kolike su prosene korelacije adaptivnih i neadaptivnih... (neega)
Kriminalitet i inteligencija
5 eksperimenata koji idu u prilog Ajzenkovoj teoriji ekstroverzije i introverzije
Kako se moe meriti genetski uticaj na sredinske mere

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

ta je heterogena redukcija?
Ajzenkov odgovor na istraivanje Hartorna i Majera?
Zato su vani Fander i Ozer?
U koje dimenzije B5 moe da se trevede Ajzenkov psihoticizam?
Koja je razlika izmeu moderatorskih i medijacionih varijabli? Objasniti.
Within subjects rezultati Epsteinovog eksperimenta?
Mehanika interakcije, jedna njihova vrsta je nacrtana treba da se kae koja je to vrsta interakcije i da se
izvedu dva zakljuka iz nje.
8. Koji je sistem zaduena u stresnom odgovoru, pun naziv tog sistema?
9. Koje tipovi sredinskih varijansi postoji? Objasniti.
10. Tabela atribucije. Da se popuni ne moe da se objasni pitanje poto je grafiko.
Razlike i slinosti izmeu: a) Skiner i Frojd; b) Katel i Frojd

54