DOPRINOS H.J.

AJZENKA
INSTRUMENT EPQ

H. J. EYSENCK (1916-1997)

Hans Jirgen Ajzenk

Jedan od najproduktivnijih autora

oko 80 knjiga
preko 1600 naunih radova

Kontroverzan autor (kritika psihoanalize, rasne razlike u IQ)

Veoma znaajan za psihologiju linosti i psihologiju
inteligencije, kao i psihologiju uopte
Tvrd naunik

vanost naunog prouavanja linosti

isticao medotodolke zahteve koje mora da zadovolji jedna teorija
insistiranje na kauzalnim teorijama
isticanje biolokih faktora

Smatram da su glavne, fundamentalne dimenzije linosti

one ije su varijacije bile od evolutivnog znaaja, te je
verovatno da e se ova evoluciona istorija manifestovati u
snanoj determinisanosti individualnih razlika na ovim
dimenzijama.
(Eysenck, 1977)

Dvofaktorski model linosti

HipokratGalenovi temperamentalni
tipovi

Kolerik uta u (napeta muskulatura,

brze, agresivne reakcije)
Flegmatik limfa, sluz (spori, lenji)
Sangvinik krv (zdrav izgled, optimizam,
drueljubivost)
Melanholik crna u (tuni, depresivni)

Kantova elaboracija tipova

temperamenata
ta nije u redu sa ovom koncepcijom?

Dvofaktorski model linosti

Vuntovo uvoenje
dimenzionalnosti:

TIP
I

Snaga afekta
Brzina promene afekta

TIP
II

TIP
III

Ajzenk
EkstraverzijaIntroverzija
Neuroticizam

TIP
IV

VS

Dvofaktorski model linosti

EkstraverzijaIntroverzija

Tipian ekstravert: socijabilan je, voli zabave, ima puno

prijatelja, treba ljude sa kojima e razgovarati, ne voli
mnogo da ita niti ui ako je sam. Tei uzbuenjima, u
ivotu koristi svaku priliku, esto se nepotrebno eksponira,
deluje na osnovu trenutnog nadahnua i uopteno je dosta
impulsivna osoba. Voli konkretne ale, uvek ima spreman
odgovor na sve i uopte voli promene; bezbrian je, ivot
shvata olako, optimistian je i voli da ivi po pravilu: smej
se i uivaj. Voli stalno da bude u pokretu, uvek neto radi,
sklon je agresivnim reakcijama i brzo gubi strpljenje.
Oseanja ne kontrolie ba najbolje i uopteno je ponekad
nepouzdana osoba.

EkstraverzijaIntroverzija

Tipian introvert: tiha osoba, tipa samotnjaka,

introspektivna je i vie voli knjige nego ljude. U
odnosu prema ljudima je rezervisan i dri se na
distanci, osim prema najintimnijim prijateljima.
Planira daleko unapred i ne veruje trenutnim
impulsima. Ne voli uzbuenja, stvari svakodnevnog
ivota shvata ozbiljno, voli sreen nain ivota.
Oseanja strogo kontrolie, retko se agresivno ponaa
i ne gubi lako strpljenje. Pouzdan je i nekako
pesimistian. Puno panje posveuje etikim
normama.

Teorija EkstraverzijeIntroverzije

Osnova linosti je u biolokim procesima

individualne razlike u linosti odslikavaju razlike u

funkcionisanju odreenih biolokih sistema

Faktorsko-analitike studije
Eksperimentalna istraivanja
Pavlovljeva refleksologija
Savremena neurologija i neuroloke koncepcije o
funkcionisanju mozga
Neobihejvioristika teorija Hala

Neuroloko fizioloke osnove

Fizioloka osnova linosti "jaina ekscitatornog

procesa", tj. "jaina nervnog sistema (Pavlov, 1927)
Jaina nervnog sistema odnos procesa ekscitacije
prema procesu inhibicije u mozgu
Gray (1967) Dimenzija jaine nervnog sistema

jak nervni sistem stabilan bolje da podnosi ekstremne

intenzitete nadraaja i sposobniji je da kontinuirano i adekvatno
reaguje bez opadanja na visokim intenzitetima nadraaja
slab nervni sistem nestabilan reaguje na one intenzitete
nadraaja koji su neefikasni za jak nervni sistem; preko celog
kontinuuma intenziteta nadraaja njegovi odgovori su blii
maksimalnom nivou

Jaina nervnog sistema = lakoa pobuivanja

Neuroloko fizioloke osnove

Lakoa pobuivanja uzlazni sistem retikularne formacije

(ARAS) modulacija tonusa modane kore

jaina i broj impulsa iz ARAS-a u korteks

jak nervni sistem = ekstraverzija

slab nervni sistem = introverzija

EkstraverzijaIntroverzija = Dimenzija ekvilibrijuma u

dinamizu

dominacija ekscitacije u dinamizmu (introverti) bre se formiraju

pozitivni uslovni refleksi
dominacija inhibicije u dinamizmu (ekstraverti) bre se formiraju
inhibitorni uslovni refleksi

Neuroloko fizioloke osnove

Individualne razlike u aktivnosti ARAS-a individualne

razlike na dimenziji introverzijaekstraverzija
Pobudljivost nervnog sistema vea kod introverata, manja
kod ekstraverata
Introverti lake generiu ekscitatorni potencijal, a tee
inhibitorni u odnosu na ekstraverte

Neuroloko fizioloke osnove

ponaanje

delovanje korteksa na nie centre

korteks

retikularna aktivirajua formacija

EKSTRAVERZIJA

INTROVERZIJA

slaba inhibicija
niih centara

jaa inhibicija
niih centara

niska
pobuenost

visoka
pobuenost

visok prag
pobuivanja

nizak prag
pobuivanja

slobodno i
socijalno

inhibirano i
umereno

Neuroloko fizioloke osnove

Osnovni postulati Teorije optimalnog uzbuenja (aktivacije)

srednji nivo uzbuenja je najpoeljniji

nii ili vii nivo pobuenosti je nepoeljan
ljudi tee zadovoljstvu i izbegavaju nezadovoljstvo
nivo uzbuenja je pod uticajem situacionih faktora (neka
okruenja smanjuju pobuenost, a neka poveavaju)
ljudi se razlikuju u pogledu pobuenosti ARAS-a

sniena aktivnost stimulativna okruenja poveanje uzbuenja na

optimalni nivo
poviena aktivnost mirna okruenja smanjenje uzbuenja na
optimalni nivo

Osoba nastoji da odri ravnoteu izmedju inhibicije i

ekscitacije sistema

Preferencija nivoa stimulacije

Odnos nivoa stimulacije i hedonistikog tona kod introverata

i ekstraverata (Eysenck, 1964)

Eksperimentalni testovi teorije

Senzorni pragovi

introverti usled vee pobuenosti nervnog sistema

imaju:

nii auditorni prag

nii prag za bol

Efekat distrakcije

introverti bolje rade sami

ekstraverti bolje rade u grupi
senzorni pragovi rastu sa prezentacijom distraktujuih
heteromodalnih stimulusa (poveavanje nivoa
pobuenosti)

Eksperimentalni testovi teorije

Intenzitet stimulusa

introverti preferiraju nie nivoe stimulacije

opada im uinak prilikom poveanja intenziteta
stimulacije

Efekti stimuliuih i depresirajuih supstanci

kafein pomera ljude u pravcu introvertnog ponaanja

psiho-stimulansi (amfetamin) introvertni efekat
psiho-depresanti (npr alkohol) ekstravertni efekat
sedativni prag, nii za ekstraverte

Eksperimentalni testovi teorije

Osetljivost na zamor (Vigilance)

Reaktivna inhibicija (Pursuit-rotor performance, Tapping

test)

vee opadanje u efikasnosti kod esktraverata

ekstraverti u veoj meri razvijaju reaktivnu inhibiciju

vea efikasnost nakon odmora kod ekstravertnih nego kod
introveretnih

EEG

alpha talasi ekstraverti (Gale, 1983) manje pobueni u 22

poreenja, ali u 5 vie

Eksperimentalni testovi teorije

Brzina uslovljavanja

bre se uslovljavaju introverti (treptaj oka, galvanski

refleks koe, verbalno uslovljavanje)

Salivacija

negativna korelacija izmeu ekstraverzije i kiselinom

stimulisane salivacije (Deary, Ramsey, Wilson & Riad,
1988)

Eksperimentalni testovi teorije

Nalazi deluju impresivno, ali...

Neuroticizam

Emocionalna stabilnost nasuprot emocionalnoj labilnosti

Ortogonalna dimenzija na EI
Visoka hereditarnost
Znaaj stersnih dogaaja
Genetika x sredina

visoki skorovi ne znae nuno neurotinost, ali snani

prolongirani stres dovodi do razvoja neuroze

Neuroticizam

Osoba sa visokim neuroticizmom je obino anksiozna,

zabrinuta osoba, koja je esto loe volje i depresivna. Takva
osoba loe spava, a ima i druge psihosomatske tegobe.
Preterano je emotivna, intenzivno reaguje na sve vrste
drai, i veoma se teko smiri nakon svakog doivljaja, u
kojem se emocionalno angaovala. Jake emotivne reakcije
takve
osobe
interferiraju
sa
odgovarajuim
prilagoavanjem okolini i prisiljavaju je da reaguje
iracionalno, ponekad ak i rigidno
Uravnoteena osoba sa niskim neroticizmom obino
reaguje emocionalno sporije i blae, a iz svakog stanja
uznemirenosti se brzo vraa u osnovno emocionalno
stanje. To je obino tiha osoba, uvek slinog raspoloenja,
koja zna da se kontrolie i ne zabrinjava se za svaku sitnicu.

Bioloke osnove Neuroticizma

Neravnotea autonomnog (simpatikog) nervnog

sistema
Genotipska labilnost i preterana reaktivnost nervnog
sistema perzistentne i prejake reakcije na drai

neki ljudi ostaju mirni u iznenadnim i stresnim

situacijama, a neke uznemiri i neki beznaajan stimulus

Slabija potvrda bioloke osnove od E

Trofaktorski model linosti

Psihoticizam

Dalja istraivanja ukazala na postojanje jo jedne , po

Ajzenku fundamentalne crte linosti ortogonalne na EI i
N
Kvalitativne razlike izmeu psihotinih i neurotinih

poremeaji saznajnih procesa vs. poremeaji afekta

Svi vidovi psihopatologije su povezani preklapanje

razliitih dijagnostikih kategorija
Kontinuum psihotinosti

psihoza nije dijagnostiki entitet koji je kvalitativno razliit od

normalnosti, ve je pre ekstrem na kontinuumu psihopatologije

Psihoticizam

P-

P+

Psihoticizam

Osobu sa visokim psihoticizmom moemo opisati

kao usamljenika, osobu kojoj nije mnogo stalo do
ljudi; osobu koja je esto "teka" i koja se teko
prilagoava bilo emu i bilo gde. Takva osoba
moe biti surova, nehumana, neosetljiva. Moe biti
neprijateljska prema ljudima, ak i prema
najbliima, a moe biti agresivna ak i prema
onima koje voli. Takva osoba voli udne i neobine
stvari; za opasnost ne mari ba mnogo. Od drugih
voli da napravi budalu i da ih uznemiri.
Psihijatrijski termini shizoidnost, psihopatija i
poremeaji ponaanja

Biloloke osnove Psihoticizma

Eysenck (1976)
Vii nivo testosterona
Smanjena aktivnost monoamin oksidaze (MAO)
enzim koji razgrauje norepinefrin, serotonin (MAO-A),
dopamin (MAO-B)

Meutim, esto su isti fizioloki markeri povezani sa veim

brojem dimenzija linosti (npr. MAO sa E i P)

Interakcija crta neki profili

Nestabilni ekstravert (N+ E+)

Nestabilni introvert (N+ E-)

histerini konverzivni simptomi

distimini simptomi dugotrajno najee subkliniko

oseanje tuge

Antisocijalno ponaanje (N+ E+ P+)

laki prestupi (krae i sl.) nije nuno N+ i P+, ali jeste E+

tei (agresivni) prestupi nuno P+
neuspeni kriminalci E-

EPQ

Hronologija izdavanja Ajzenkovih

inventara linosti

Maudsley Medical Questionnaire (1952)

Maudsley Personality Inventory MPI (1959)

E, N & L

Eysenck Personality Questionnaire EPQ (1975)

E&N

Eysenck Personality Inventory EPI (1963)

P, N, E & L

Eysenck Personality Questionnaire Revised EPQ-R (1985)

P, N, E & L 100 itema (prepravka skale P)

Eysenck Personality Questionnaire

(EPQ)

Originalni upitnik je imao 90 dihotomnih (da/ne)

ajtema
P: 25 ajtema
E: 21 ajtem
N: 23 ajtema
L: 21 ajtem (skala za merenje socijalno poeljnog
odgovaranja)

Treina (29) ajtema je negativno refletkovano

(reverse keyed)
U verziji od 103 ajtema (ipka, 1985), dodato je 13
ajtema skali P radi poboljanja njenih metrijskih
karakteristika

Razvoj upitnika EPQ

Izmene iz psihometrijskih razloga:

eliminisanje, tj. redukcija korelacije izmeu faktora
eliminisanje onih pitanja koja su zasiena sa vie nego
jednim faktorom
poveavanje pouzdanosti pojedinih skala
istraivanje sve tri dimenzije linosti nezavisno od
inteligencije

Pouzdanost Ajzenkovih skala

Skale

Test-retest metoda
Britanski uzorak

PSIHOTICIZAM
EKSTRAVERZIJA
NEUROTICIZAM
SKALA "LAI"

Metoda interne konzistentnosti

Britanski uzorak

Slovenaki uzorak

mukarci
(N=136)

ene
(N=121)

mukarci
(N=500)

ene
(N=500)

mukarci
(N=491)

ene
(N=480)

.83
.90
.89
.86

.71
.87
.80
.86

.74
.85
.84
.81

.68
.84
.85
.79

.90
.81
.85
.82

.91
.82
.84
.82

Valjanost Ajzenkovih skala

Poreenje kriterijumskih grupa

neurotini: N+ E osuenici i psihopate: P+, N+ i E+ skor, a prosean L
narkomani: P+ L+

Ekstraverzija
SOCIJALAN
BEZBRIAN
IVAHAN

AKTIVAN

DOMINANTAN

SURGENTAN

ASERTIVAN
PUSTOLOVAN
TRAGA ZA
UZBUENJEM

Neuroticizam
ANKSIOZAN
IRACIONALAN
DEPRESIVAN

OSEANJE
KRIVICE

STIDLJIV

UDLJIV

NISKO
SAMOPOTOVANJE

EMOCIONALAN
NAPET

Psihoticizam
AGRESIVAN
ANTICOSIJALAN
HLADAN

EGOCENTRIAN

NEEMPATIAN

KREATIVAN

IMPERSONALAN
OTRE NARAVI
IMPULSIVAN

Ajzenk vs. Gilford

LINOST

EKSTAVERZIJA
SA
G

NEUROTICIZAM

PSIHOTICIZAM

Pa

IE
S

Ajzenk vs. Gilford

70ih godina na stranicama asopisa Psychological Bulletin

debata Ajzenka i Gilforda oko statusa impulsivnosti
(Guilford, 1975; Eysenck, 1977)
Ajzenk impulsivnost je integralni deo Ekstraverzije!
Gilford impulsivnost i socijabilnost su ortogonalne
dimenzije!
Mnoga kasnija istraivanja pokazala da je Gilford bio u
pravu
Ajzenk tiho pomera stavke impulsivnosti iz E u P

Ajzenk vs. Gilford

LINOST

EKSTAVERZIJA

NEUROTICIZAM

SA

PSIHOTICIZAM
Pa

IE
P

Ajzenkova teorija linosti

Mnogi koncepti empirijski validirani

N i E su potvrdjeni u mnogim istraivanjima i danas se
smatraju bazinim dimenzijama linosti
Ideja o crti Psihoticizma (kako ju je Ajzenk operacionalizovao)
je naputena

skala je viedimenzionalna i ukljuuje konstrukte nieg reda koji

nemaju zajedniki izvor varijanse (niska pouzdanost)
nije predispozicija za psihotine poremeaje, ve pre nedostatak
konvencionalne socijalizacije
nejasan status impulsivnosti, koju je Ajzenk preselio iz E u P

Ajzenkovi radovi su znaajno doprineli formiranju i razvoju

danas aktuelnih i iroko prihvaenih modela licnosti (npr.
FFM)

DOPRINOS H.J. AJZENKA

INSTRUMENT EPQ