Linost i psihopatologija

Jelena Simi
2014/2015

Definisanje osnovnih pojmova

Linost- karakteristian nain na koji osoba misli, osea, ponaa se i

stupa u interakciju sa drugima
Mentalni poremeaj- kliniki znaajno oteenje u jednoj ili vie
oblasti psihikog funkcionisanja ukljuujui (ali ne ograniavajui se
na) miljenje, oseanja, ishranu, san i druge vane oblasti
(American Psychiatric Association, 2000)

Definisanje osnovnih pojmova

Kategorijalni i dimenzionalni pristup mentalnim poremeajima
Prednosti kategorijalnog sistema mentalnih poremeaja su:
konceptualna jasnoa, komunikabilnost, konzistantnost sa nainom
donoenja odluka i planiranjem tretmana u klinikom setingu (Ball,
2001; Widiger, 1991, 1993; Widiger & Frances, 1994)
Prednosti dimenzionalnog pristupa: vea dijagnostika fleksibilnost, vea
informativnost, konzistentan sa nalazima o komorbiditetu i
heterogenosti mentalnih poremeaja (Widiger, 1991; Widiger &
Frances, 1994)
Shvatanje da su mentalni poremeaji sastavljeni od razliitih entiteta,
pre oslikava nivo razvitka nae oblasti nego samu intrinziku prirodu
psihopatolokih fenomena (Millon,2008). U ranim fazama razvoja, sve
nauke tee da odele svoje varijable u zasebne, diskretne klase (Hempel,
1961)

DSM-III (1980)
(Diagnostic and Statistical
Manual of Mental Disorders)

Os II - poremeaji linosti

Os I veliki mentalni poremeaji

U kakvom su odnosu linost i psihopatologija

Patoplastine veze nain ekspresije, nain javljanja
psihopatologije je pod uticajem linosti, i obrnuto

Spektralne veze pretpostavka o meusobnom dimezionalnom

odnosu crta linosti, poremeaja linosti i poremeaja sa Ose I
Etioloki odnos linost, odnosno psihopatologija imaju kauzalni
uticaj na razvoj onog drugog
Teza koefekta - poremeaji linosti i kliniki poremeaji su korelati
uzrokovani zajednikom treom varijablom

Patopalstini efekat
Poreklo rei: gr. pathos patnja, plassein oblikovati
Patoplastini efekat linosti na psihopatologiju
Patoplastini efekat psihopatologije na linost

Manifestacija psihopatologije varira u zavisnosti od premorbidne

strukture linosti, dok, sa druge strane, manifestacija linosti moe
biti znaajno izmenjena prisustvom psihopatologije

Patoplastini efekat linosti na psihopatologiju

Linost ima efekta na ispoljavanje, tok i leenje mentalnog
poremeaja:

Poremeaji ishrane (anoreksija i bulimija) stepen

(Widiger & Smith, 2008)

Savesnosti

Razliite karakteristike depresije sociotropne vs. narcisoidne

linosti (Blatt, 2004; Blatt & Shahar, 2005)
Razlozi za zloupotrebu supstanci pozitivna vs. negativna
emocionalnost (Fischer, Smith, Spillane, & Cyders, 2005)
Prisustvo jednog ili vie poremeaja sa Ose II doprinosi
smanjenju efektivnosti tretmana poremeaja sa Ose I (Ball, 2005;
Dolan et al., 2001; Millon et al., 1996; Rosenbluth et al., 2005)

Patoplastini efekat psihopatologije na linost

Poremeaji sa Ose I mogu da izmene ekspresiju premorbidne
strukture linosti
Velike promene rezultata na inventarima za procenu poremeaja
linosti (self-report) kod pacijenata nakon kratke hospitalizacije
(Piersma, 1987)
Implikacije za istraivae koji se bave odnosom linosti i
psihopatologije da li treba samoprecenu zameniti
polustrukturisanim intervjuom?

Spektralni odnos linosti i psihopatologije

Da li su normalna linost i psihopatologija zaista kategoriki
odvojeni entiteti ili zajedno ine jedinstven spektar psihikog
funkcionisanja?
Predloene su sledee integracije:
Integracija poremeaja linosti i optih crta linosti
Integracija poremeaja linosti sa poremeajima sa Ose I
Integracija poremeaja sa Ose I sa optim crtama linosti

Poremeaji linosti na kontinuumu normalne

linosti
Poremeaje linosti iz DSM IV moemo shvatiti kao kombinaciju
ekstremnih ili maladaptivnih domena ili faceta Petofaktorskog
modela linosti
Primeri:
Opsesivno-kompusivni poremeaj linosti kao ekstremna
maladaptivna pozicija na crti Savesnosti
Shizoidni poremeaj linosti kao ekstremna Introverzija
Zavisni poremeaj linosti kao ekstrem na Saradljivosti

Poremeaji linosti na kontinuumu normalne

linosti
Rezultati meta-analitike studije odnosa Petofaktorskog modela
linosti i poremeaja linosti (Saulsman & Page, 2004)

Poremeaji linosti i poremeaji sa Ose I kao deo istog

spektra
Postoji li razlika:
Izbegavajui poremeaj linosti i generalizovana socijalna fobija
Shizotipalni poremeaj linosti ili samo shizotipalni poremeaj
Granini poremeaj linosti vs. afektivna disregulacija sa
poremeajem kontrole impulsa...

Poremeaj linosti se moe smatrati karakterolokom ili ublaenom

varijantom odgovarajue patologije sa Ose I
DSM V nema razdvajanja osovina poremeaji linosti su
subsumirani u poremeaje sa Osovine I

Poremeaji sa Ose I na kontinuumu sa linou

Visok komorbiditet poremeaja sa Ose I koji ima i genetsku osnovu

(Brown, Campbell, Lehman, Grisham, & Mancill, 2001; Kendler,
Prescott, Myers, & Neale, 2003)
Neuroticizam sadri facete anksioznost i depresivnost koji jesu
nesumnjivo psihopatoloki entiteti, a ipak koriste se za opis
normalne linosti

Etioloki odnos linosti i psihopatologije

Psihopatologija ima kauzalni uticaj na promene linosti/ linost
kauzalno deluje (uzrokuje, izaziva) psihopatologiju
Hipoteza oiljka mentalni poremeaji mogu dovesti do
fundamentalnih promena linosti pojedinca

Hipoteza vulnerabilnosti postoje premorbidne razlike u strukturi

linosti izmeu onih koji obole i onih koji ne obole od mentalnog
poremeaja
Brojni metodoloki problemi, ipak hipoteza oiljka nije dobila
znaajnu empirijsku potvrdu, ve rezultati idu vie u prilog hipotezi
vulnerabilnosti (Shea et al., 1996)

Etioloke veze uticaj linosti na psihopatologiju

Razlikama u linosti se moda moe objasniti razliit uticaj koji
spoljanji stresori imaju na psihu razliitih osoba linost kao faktor
vulnerabilnosti/rezilijentnosti
Transakciona teorija odnosa linost-sredina
Tri tipa transakcija koji mogu posluiti kao objanjenje uticaja linosti
na psihopatologiju:
Reaktivna postoje individualne razlike u tome kako pojedinci doivljavalju,
osmiljavaju i reguju na dogaaje u okruenju
Evokativna - pojedinci sa razliitim strukturama linosti izazivaju razliite
reakcije kod svoje okoline
Proaktivna osobe imaju tendenciju da biraju ona okruenja koja
odgovaraju njihovim osobinama (Caspi et al., 2003)

Transakciona teorija odnosa linost-sredina

Caspi, Elder & Bem (1987) pokazuju da transakcije linot-sredina
olakavaju kontinuitet maladaptivnog ponaanja
OConnor, Deater-Deckard, Fulker, Rutter & Plomin (1998) u
adoptivnoj studiji pronalaze dokaze za postojanje evokativnih
transakcija linost-sredina
Perspektiva teorije psihosocijalnog uenja
Doprinos Neuroticizma maladaptivnim transakcijama linostsredina

Teza koefekta

Predloeni model za objanjenje komorbiditeta pretpostavlja da su

poremeaj linosti i kliniki poremeaj odvojene psiholoke
strukture, ali da oba proistiu iz jednog zajednikog uzroka
jedinstvenog bolesnog procesa koji generie oba entiteta (Doherty et
al, 1986)

Primer: odreeni nain vaspitanja moe da podstakne stvaranje

zavisne linosti, a odvojeno od toga i pojavu depresivnoh epizoda

Kliniki domeni linosti

Razdvajanje domena linosti na:
Funkcionalnu sferu (fiziologija) - ponaanja, kognicije,
percepcije i mehanizmi koji organizuju, prilagoavaju,
transformiu, koordiniu, balansiraju, odbacuju i kontroliu
pravljenje kompromisa izmeu unutranjeg i spoljanjeg ivota
pojedinca

Strukturalnu sferu (anatomija) - duboko usaeni i relativno

trajni obrasci utisnutih seanja, stavova, potreba, emocija,
konflikta koji upravljaju iskustvom i transformiu prirodu
tekuih ivotnih dogaaja (Millon, 2008)

Kliniki domeni linosti

FUNKCIONALNI DOMEN

STRUKTURALNI DOMEN

EKSPRESIVNO PONAANJE

RASPOLOENJE ILI
TEMPERAMENT

INTERPERSONALNO PONAANJE

SLIKA O SEBI

KOGNITIVNI STIL

REPREZENTACIJA OBJEKTA

REGULATORNI MEHANIZMI

MORFOLOKA ORGANIZACIJA

Histrionski poremeaj linosti

FUNKCIONALNI DOMEN

STRUKTURALNI DOMEN

EKSPRESIVNO PONAANJE
DRAMATINOST

RASPOLOENJE ILI TEMPERAMENT

KAPRICIOZNO

INTERPERSONALNO PONAANJE
TRAENJE PANJE

SLIKA O SEBI
DOMINANTNA DRUTVENA
PREOKUPAICJA

KOGNITIVNI STIL
POVRNOST

REPREZENTACIJA OBJEKTA
PLITKA

REGULATORNI MEHANIZMI
DISOCIJACIJA, SEKSUALIZACIJA,
PROJEKCIJA

MORFOLOKA ORGANIZACIJA
LABAVA, AD HOC

DSMIV-TR (2000) kriterijumi za postavljanje dijagnoze

histrionskog poremeaja linosti
Pervazivan obrazac ekscesivne emocionalnosti i traenja panje sa
poetkom u ranom odraslom dobu i prisutan u razliitim
kontekstima koji je indikovan sa 5 ili vie navedenih karakteristika:
1. Osea neprijatnost kada nije u centru panje
2. Interakcije sa drugima se odlikuju neprikladnim seksulanozavodnikim i provokativnim ponaanjem
3. Promenljiva i plitka emocionalna ekspresija
4. Konzistentno koristi fiziki izgled za privlaenje panje na sebe
5. Izuzetno ekspresivan stil govora kome nedostaju detalji
6. Pokazuje samo-dramatizaciju, teatralnost i preteruje u ekspresiji
emocija
7. Sugestibilnost, lako potpada pod uticaj drugih ljudi i okolnosti
8. Interpersonalne odnose smatra bliskijim nego to zaista jesu

Studija sluaja Ivon (23 godine)

Ivon dolazi na psiholoku procenu zavodljivo obuena, koketira sa
intervjuerom (4)
Izbegava da kae taan razlog svoje posete, okolia, brzo skae sa
teme na temu, tangencijalno na tok intervjua (3)

Izmeu ostalog pominje da je sa svojim lekarom opte prakse na

ti, da se bavi plesom od detinjstva i da je bog blagoslovio sa
bezbroj prijatelja (5)
Nakon dueg perioda direktnog ispitivanja Ivon otkriva da trpi jake
bolove ve vie od pola godine. Leim u krevetu po cele dane i ini
mi se da sve vie i vie kopnim, saoptava ona. (6) Rezultati
medicinskih testova ne pokazuju da njene albe imaju dovoljno
osnova

Studija sluaja Ivon (23 godine)

Neverbalna komunikacija je vrlo teatralna tokom celog intervjua,
facijalni izrazi emocija previe naglaeni, glava blago pognuta, oi
irom otvorene (6)
Periodino ubacuje dvosmislene komentare sa seksualnom
konotacijom, ali se brzo vraa na njihovu neseksualnu interpretaciju
kada ne nailazi na pozitivan prijem intervjuera (2)
Kae da nema ozbiljnu vezu i kikoui se dodaje da je momci
smatraju vrlo atraktivnom. Kae da joj brzo sve to postane dosadno,
jer joj treba jako malo vremena da uspe da potpuno upozna neku
osobu (8)

Studija sluaja Ivon (23 godine)

Ivon trenutno radi kao plesaica u nonom klubu, istiii da ona nije
ista kao ostale devojke, da je ona umetnica koja u tome uiva (4)
Na pitanje ta ju je navelo da se bavi tim poslom odgovara da voli
panju i voli novac i da su to dve stvari bez kojih za nju ne bi bilo
ivota (1)
Istie da joj se gade stvari koje druge devojke iz njenog kluba rade,
kao i sama klijentela. Njena porodica veruje da ona radi kao
instruktor baleta. Uzrok njenih bolova ostaje neodreen.

Literatura

Kneevi, G., Damonja-Ignjatovi, T., & uri-Joi, D. (2004). Petofaktorski model linosti.
Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Kneevi, G. (2007). Radna verzija prirunika za vebe iz Psihologije individualnih razlika.

Autorizovani tekst.

Millon, T., Grossman, S. D., Millon, C., Meagher, S. E., & Ramnath, R. (2004). The Borderline
Personality. In T. Millon, S. D. Grossman, C. Millon, S. E. Meagher & R. Ramnath (Eds.), Personality
disorders in modern life (2nd ed.) (pp. 477-518). Hoboken, NJ: John Wiley & Sons.

Millon, T. (2008). Meusobni odnos poremeaja linosti i klinikih sindroma -prevod. U O. P. John,
R. Robins & L. A. Pervin (Eds.), Handbook of personality: Theory and research (3rd ed.). New York:
Guilford.

Saulsman, L. M., & Page, A. C. (2004). The ve-factor model and personality disorder empirical
literature: A meta-analytic review. Clinical Psychology Review, 23(8), 10551085.

Widiger, T. A., & Smith, G. T. (2008). Personality and Psychopathology. In O. P. John, R. Robins & L.
A. Pervin (Eds.), Handbook of personality: Theory and research (3rd ed.) (pp. 743-769). New York:
Guilford.