MORIS NIKOL

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG

O nasilju
Prevod: Jelena Aa

Great Amwell House,

11. septembar 1948.
KOMENTAR O NASILJU
Ideja Rada
ovek ne moe da ini dok ne prevazie nasilnost. Nasilje uvek raa nasilje. Delovanje
nasilnim sredstvima nije delovanje. itava istorija, koja je istorija zloina, pokazuje kako nasilje
ne moe da ini u smislu Rada. Rat stvara rat.
KOMENTAR
Jednom prilikom Uspenski nam je jasno pokazao da sa ezoterijske take gledita sve treba da bude
uraeno na osnovu razumevanja kako se rade stvari i da to omoguava oveku da ne deluje nasilno.
Rekao je da to ne znai delovati iz sentimentalnih razloga, ve na osnovu razumevanja koliko je
prisiljavanje beskorisno. U vezi sa time je rekao da je moralno ponaanje ljudi mehaniko ili
sentimentalno, jer je samo sebi svrha I ne ini se iz znanja zato je takvo ponaanje neophodno.
ovek je treniran da se ponaa na odreen nain. U vie prilika je govorio o mehanikom
ponaanju za razliku od svesnog ponaanja. U sluaju mehanikog ponaanja taj se ovek na taj
nain ponaa zato to mora to da radi, zato to ne moe da prestane da to radi. To je mehaniko
ponaanje, bilo da je dobro ili loe. On moe zamiljati da se moe ponaati drugaije, ali kada
nastupi odreena situacija, ponaa se onako kako to uvek ini. Svesno ponaanje je mogue samo
ako je osoba posmatrala mehaniko ponaanje, koje lei u Linosti, i odvojila se od njega. Svestan
ovek postupa u skladu sa razumevanjem ta je neophodno. Posedujui Volju, on moe da se
ponaa voljno. Ali mehaniki ovek je pokretan spolja to jest, spoljnim okolnostima i on ne
moe da se voljno ponaa ni u jednoj pojedinanoj situaciji iz nezavisnog izvora iznutra. Sada, dok
god se ovekom upravlja spolja, on nije u stanju da prevazie nasilje. Uspenski je rekao:
"Nasilje je emocionalno stanje u svim ljudima koji ine stvari nasilno, pokuavaju da nametnu
svoju volju drugima, da ih prinude itd. Obratite panju na to da je Uspenski rekao da je nasilje
emocionalno stanje u svim ljudima i razmislite ta to znai. Ljudi ne smatraju da se oslanjaju na
nasilje. Ipak, posmatrajte ta se dogaa u ivotu sada i istorijski. Ko je ovek ili ena, koji mogu
rei da nisu utemeljeni u nasilju. Moda imate ljupku sliku o svojoj humanosti. Pa, preporuujem
vam da pogledate dublje. I na ovom mestu u dodati i ovo: Kako moemo zamisliti osobu, koja
nije konano utemeljena u nasilju mukarca, enu, koji nita ne bi uinili nasilno? I tako za
trenutak razmislimo o jednom ranom razgovoru Uspenskog o tome, ta bi Svestan ovek mogao
biti za razliku od visoko razvijenog mehanikog oveka u ivotu. Razmiljajui o Velikom oveku,
Svesnom oveku, skloni smo da mislimo o veem oveku u ivotu. On bi jednostavno bio vei
ovek vei Mehaniki ovek din, tako rei. Ali to je potpuno pogrena ideja o tome ta je
Svestan ovek, jer se Svestan ovek razlikuje od Mehanikog oveka. On nije vei, jai, bogatiji
itd. On je potpuno drugaija vrsta oveka. To je ovek, koji nije utemeljen u nasilju. To znai, on
je ovek drugaije vrste, koji nema interesovanja i preokupacije, koje gaji Mehaniki ovek. U
stvari, on moe izgledati kao veoma obian ovek. Ipak, nasilje ne upravlja njime i nema niega
u njemu za ta bi se zakailo nema ljubomore, nema neprijateljstva, nema mrnje itd. Zato? Jer
je on drugaiji ovek od nas i njegov centar ravnotee nije izvan njega. Da li je on onda
hladnokrvan? Ako bi se zgrada sruila zbog zemljotresa, verovatno bi prvi istrao. Ipak, on nije
utemeljen u nasilju. Na osnovu naeg niskog nivoa razumevanja Rada i razlike izmeu
Mehanikog oveka i Svesnog oveka moemo onda razumeti, da Svestan ovek nikada ne deluje
2

nasilno i u toj vebi samo-prouavanja posmatrati deo koji nasilje igra u nama i na osnovu toga
zakljuiti da li smo blizu Svesnom krugu oveanstva ili ne.
Sada, kao to je Uspenski poduavao, sa ezoterijske take gledita, nasilje je beskorisno. ta kae
ezoterijsko gledite? Ono kae da je sa stanovita Svesnog kruga oveanstva, od koga dolazi sve
unutranje uenje, nasilje znak Mehanikog oveka a Mehaniki ovek, koliko god rituala i
konfesija da sledi, nije u stanju da dostigne vii nivo bia, dok ne bude radio i ponovo radio na
svojoj nasilnosti. Shvatite, nema rezultata putem nasilja. Nasilje raa nasilje sa svom mrnjom,
osvetom, ljubomorom, neprijateljstvom itd. Zar to nije veoma teak faktor, sa kojim se suoavamo
u radu na sebi? Rekao bih tako na osnovu sopstvenog iskustva i nadam se da razumete da imamo
iskustva sa ivotom i iskustva sa sobom, koja su razliita, a Rad je veinom o ovekovim
iskustvima sa samim sobom.
Rekao bih da se moramo pozabaviti tim ludakom i lutalicom, koje nazivamo sobom. Da,
interesantno prouavanje. Jednom sam rekao sebi, razmiljajui kako sam se poneo nasilno u nekoj
odreenoj situaciji: Oigledno je da sam lud, kada se ponaam na taj nain. Razumeete da sam
zahvaljujui moi Rada uopte mogao da vidim da greim. Ali vas uveravam, da ako ste samo u
vlasti ivota, nikada neete videti da greite i tako ete nastaviti da delujete iz otvorenog ili
latentnog nasilja.

Great Amwell House,

3

31. maj 1947.

O NASILJU I RAZUMEVANJU
Suprotstaviu Nasilje Razumevanju. Nasilje je antiteza Razumevanju. Sve nasilje ima svoje korene
u nerazumevanju drugog. U Radu je reeno da je razumevanje najmonija sila, koju moemo
stvoriti i koju treba da kreiramo u svojim ivotima. Treba da stvorimo razumevanje. Pretpostavimo
da se oseate nasilno prema drugoj osobi i zamislimo da je onda upoznate i razumete. Neete vie
biti nasilni. Takoe je reeno u Radu da sve nasilje svoje korene ima u negativnim emocijama.
Ranije sam rekao da sve nasilje svoje korene ima u nerazumevanju. U tome nema kontradikcije.
To jednostavno znai da negativne emocije ne vode do razumevanja, ve do nasilja. to ste
negativniji, to ete manje razumeti i to ete nasilniji biti. I budui da Rad kae da je razumevanje
najmonija sila koju moemo stvoriti u sebi, jasno je da stalno uranjanje u negativne emocije i
uivanje u njima, moe stvoriti samo negativne stvari. Razumevanje je pozitivna stvar.
Negativne emocije ne mogu stvoriti razumevanje ve samo nerazumevanje. Neki ljudi ak vole
svoje nerazumevanje. To jednostavno znai voleti negativne emocije, jer one nikada ne govore
istinu. One su laovi esto veoma mudri laovi ali uvek laovi. Ako ste u negativnom stanju,
onda je sve iskrivljeno i vi nita ne razumete i sve pogreno razumete. Istina moe biti izobliena
u hiljade kvazi-istina. Neko vam je na primer neto rekao, ali poto mrzite tu osobu, vi to
izobliujete, malo izostavite, izmenite redosled i najzad imate la a ne istinu. Ipak, ukoliko
oslunete, neto u vama e vam rei da laete. To vam govori vaa zakopana savest, glasnik Viih
Centara, kao to je Jovan Krstitelj glasnik Hrista. Dok ne budemo u sebi imali neto, to hemijski
moe da oseti ukus negativnih emocija, na sluaj e zbilja biti beznadean. Ali posle nekog
vremena, putem samo-posmatranja, moete rei, ili bolje, bie vam reeno iznutra, kada ste
negativni. U suprotnom bismo sve morali da uimo preko sveske sa uskim i irokim linijama ili
kolske table. Na sreu, budui da smo roeni kao samorazvijajui organizam kao najvei
eksperiment do sada imamo u sebi unutranja ula i materijal za taj razvitak. To jest, moemo
stvoriti razumevanje, najmoniju stvar.
Rad kae da ovek jeste sopstveno razumevanje. Njega ne ini njegova veliina, novac, pozicija,
roenje, snaga ili presti ili ugled ili religija. ovek je svoje razumevanje. Tako ovek ili ena koji
razumeju malo ili nita, sa stanovita Rada nemaju vrednosti. Vano je razmisliti o tome, jer danas
postoji opasnost od opteg gubitka razumevanja irom Zemlje. Sada, pre nego to se vratimo na
definiciju, koju Rad ima o Razumevanju, rekao bih u vidu komentara da, da bi se razumelo, mora
se uiti, a uenje je opaanje u sebi istinitosti stvari, koju ovek ui da ta stvar jeste takva. To
vodi do razumevanja. Rad ui da su znanje i razumevanje sasvim razliiti. Mogu znati mnoge
stvari, a da nikada ne sagledam u sebi istinitost bilo koje od njih. U tom sluaju ja ne razumem
ono to znam, iako to mogu zadrati u svojoj memoriji. Rad kae da je Razumevanje aritmetika
sredina izmeu ovekovog nivoa Znanja i ovekovog nivoa Bia. Ako je Znanje predstavljeno
brojem 20, a Bie brojem 10; 20 plus 10 daje 30, podeljeno sa dva 15, to je aritmetika sredina
izmeu 20 i 10. To bi znailo da razumem samo polovinu onoga to znam.
Da li ste razmiljali o tome zato je Bie neophodno za Razumevanje i zato Znanje samo po sebi
ne daje Razumevanje? Kada ovek u sebi opazi istinu neega to je saznao recimo, da je
oveanstvo u snu on tada usvaja tu istinu i priznaje je. Ali samo kada vidi tu istinu u sebi. Ona
se tada kombinuje sa Biem. Bie je ono, to prima Znanje i transformie ga u Razumevanje u
4

suprotnom Znanje ostaje prvenstveno u memoriji i ne utie na oveka samog. Kvalitet usvajanja
Znanja zbog toga zavisi od nivoa Bia. Nie Bie moe da razume malo ili nita i Znanje, dato
niem Biu moe se koristiti samo na pogrean nain bez razumevanja. To je problem Znanja i
Bia. Potrebno je da se uvek podseamo na to. To je jedan od najveih problema, sa kojima se
suoava Svestan ovek u pokuaju da podigne oveanstvo na vii nivo razvitka. Znanje samo to
ne moe da postigne.
Vratimo se sada radu na Biu prema uenju ovog sistema. Treba da radimo na:
Znanju o svome Biu,
Pamenju sebe
Neidentifikaciji,
Unutranjem nepridavanju znaaja.
Samo-posmatranjem, u skladu sa disciplinom Rada, dolazimo do Znanja o svom Biu naime, da
ne pamtimo sebe. Istim putem dolazimo do Znanja da se identifikujemo i sa ime se posebno
identifikujemo. Konano, poinjemo da saznajemo ta je na glavni oblik unutranjeg pridavanja
znaaja. Sve to je Znanje o naem Biu. Postoje i druge stvari, koje treba da posmatramo i
saznamo, ali sada govorimo samo o gore spomenutim. Postati svestan tih stvari spaava vreme.
Ukazujem na unutranju evoluciju, koja se od svakoga zahteva. Osoba, koja nije svesna svog Bia,
ne moe da se promeni. Postoji Put pod nazivom Put Dobrog domaina, ali je on veoma dug.
ovek treba da radi dok je dan. (Stvari treba da budu iznete na svetlo da bi se promenile. Svetlo
je svest.).
Sada bih na tu listu dodao poznavanje ovekovih negativnih emocija. Uspenski se u poduavanju
ovog sistema posebno zadrao na tom delu i vanosti prvog posmatranja i zatim odvajanja od
ovekovih negativnih stanja. U vezi sa time je govorio o nasilju i kako nasilje unitava sve u nama
nalik poaru i kako trenutak nasilja moe vratiti osobu na poetak. On je ukazao da 4. Put nije
damski i moe da proizvede nasilnost u ljudima, ali da ljudi moraju da shvate zato su stvari reene
i uinjene na odreeni nain. Reagovati nasilno je najlake od svega. Razumeti je najtee. Proli
put sam rekao da je spoljanje pridavanje znaaja neophodno da bi se neko razumeo. Ono ima dve
strane, stavljanje sebe u poziciju druge osobe i stavljanje druge osobe u svoju poziciju. Moe se
rei da kada postanete nasilni, dolazite do granice ili kraja svog Bia. Kapacitet izdrljivosti je
znak Bia. Malo Bie, koje voli samo sebe, brzo dostie granicu i postaje nasilno. U nasilju ovek
je potpuno u snu i nema ni najmanjeg razumevanja. Prevazilaenje nasilja je jedna od stvari, o
kojoj se govori u Radu. to vie vidite druge u sebi i sebe u drugima, vie ete razumeti i manje
nasilja ete imati. I to vie kao injenicu razumete svoju sopstvenu nitavnost, to e manje biti
nasilnosti. U Jevaneljima se to naziva Sveu o blinjem i Sveu o Bogu.

Great Amwell House,

14. jun 1947.

BELEKA O NASILJU I RAZUMEVANJU

NASILJE I STRAH
Nedavno smo govorili o razumevanju i kako je to najmonija sila, koju moemo stvoriti. Sila po
sebi bez razumevanja bi teila da pree u nasilje. Kada ovek deluje nasilno, on deluje bez
razumevanja. Nasilje lei u samovolji. Sada, kada ovek deluje kroz svoje razumevanje, on deluje
iz najboljeg dela u sebi s obzirom na svoj nivo znanja i nivo bia. Kvalitet njegove volje, koja
prvenstveno pripada emocionalnoj strani njegovog bia i u mehanikom oveku je rezultat
njegovih oseanja i elja i kvalitet njegovog uenja, koje prvenstveno pripada strani njegovog
znanja, odredie da li e ovek pod datim okolnostima delovati nasilno ili uz razumevanje. Moda
se moemo sloiti da znamo bolje nego to delujemo. To znai da je nivo bia, koje je ono to
deluje, nii od nivoa znanja i da tako esto delujemo iz nasilja.
Dopustite da vas podsetim da se u Radu ljudi sagledavaju sa dve strane nivoa njihovog znanja i
nivoa njihovog bia. Korisno je sagledati svakoga iz tog ugla, posebno sebe samog. Pitanje nije
jedino: ta ovek zna ili gde je on bio ili kakav posao ima? ve takoe Kakav je on? Kakva je
vrsta oveka? Da li je svadljiv? Ili sujetan? Ili nepouzdan? Ili lopov? laov? klevetnik? Jer sve to
spada u kvalitet bia. Sada, teko je i u poetku nemogue posmatrati sebe u stanju nasilnosti, jer,
kao to je reeno, kada je u stanju nasilnosti ovek je potpuno u snu. Meutim, ovek do izvesnog
stepena moe posmatrati stanje posle toga. Intelektualni Centar e se verovatno setiti nekih od
izraza, koji su upotrebljeni i Motorni Centar e snimiti neke od gestova. Ipak, neete biti u stanju
da se setite samih emocija. Kada izaete iz nekog emocionalnog stanja, ono se ini dalekim, ak
nerealnim. Kada se vratite u njega, nita nije blie i realnije. Uzmite na primer stanje straha, jer
treba kratko da porazgovaramo o tome. Znamo da kada nismo u stanju straha, on se ini nerealnim.
Zamislite samo kako bi bilo, kada bismo voljno mogli da se setimo uasa rata i ponovo osetimo te
emocije. Ali ne moemo i tako se sve ide kako ide. Ah, kada bismo u linom ivotu voljno mogli
da se setimo nekih isceljujuih emocija koje su nas pohodile.
Uopteno govorei, postoje dve vrste straha. Postoji instinktivni strah to jest, strah koji potie iz
emocionalnih delova Instinktivnog Centra. On postoji u nama i svim ivotinjama, ali je, naravno,
drugaije orijentisan. Taj strah se izaziva samo direktnom ulnom impresijom opasnosti. On
izaziva luenje adrenalinskih lezdi i oslobaanje materija, koje aktiviraju miie bori se ili bei.
Ta supstanca, adrenalin, iako se konstantno proizvodi u malim koliinama u normalnim,
bezbednim uslovima i u velikoj meri pod nenormalnim nesigurnim uslovima, moe izostati kod
odreene bolesti pod nazivom Adisonova bolest. U tom sluaju, ovekovi miii su inertni on je
praktino nesposoban da izvede bilo koju miinu aktivnost. To nema nikakve veze sa lenjou.
Sa stanovita Rada, nedostaje 3. sila.
Sada, postoji drgo poreklo straha, koji se ne javlja samo onda, kada ula registruju opasnost. Taj
strah je smeten u Emocionalnom Centru i tako je blisko povezan sa emocionalnom imaginacijom.
Imaginacija nije besmislica osim u doslovnom smislu odnosno ne potie iz ula (igra rei:
nonsense, springing from sense). Ona je veoma mona stvar. Beskorisno je rei nekoj osobi:
To je samo tvoja imaginacija. Rei neto poput toga samo pokazuje vau ignorantnost, va
nedostatak psiholokog razumevanja jer imaginacija, neusmerena imaginacija, na uspavano
oveanstvo vri ogroman uticaj. Zamislite osobu koja je uvek u strahu stvorenom
imaginacijom. On se uzdie iz Emocionalnog Centra. I ovek se plai da bi mogao biti iv spaljen
6

ili da je ozbiljno bolestan ili se plai da bi ga neko mogao iznenada napasti ili da e pasti na ispitu
ili da e izgubiti svoj novac ili poziciju i tako dalje. Sve je to strah iz Emocionalnog Centra i on
je, naravno, negativan to jest, on potie iz mnogostrukih aktivnosti negativnog dela
Emocionalnog Centra. Nije zasnovan na aktuelnoj situaciji dostupnoj ulima. Zec, videvi psa,
uskae u rupu. Njegov strah dolazi iz Instinktivnog Centra direktan odgovor na ulni stimulans.
Posle nekog vremena, zec ponovo izlazi. Zamislite samo kako bi to bilo, kada bi zeevi imali
emocionalni imaginarni strah! Nikada se vie ne bi pojavili na povrini. Divno je to to ine. Ali
to nije hrabrost.
Strah u oveku vodi do nasilnosti na mnogo razliitih naina. Moe se rei da ovek moe nauiti
da kontrolie instinktivni strah, posebno disciplinom, ali kontrolisati emocionalni strah je mnogo
tee. U stvari je nemogue, osim ako ovek nema jedan oblik vere, vizije i poverenja, preko kojih
zna da ne moe da uini nita i da bude nita sam od sebe i da e dok god bude pamtio sebe imati
pomo, shvatajui da njegov ivot ne potie od njega. Ta vera, to poverenje, ta vizija se naziva
uhvatiti konopac u Radu i to isceljuje Emocionalni Centar. Ali ako ovek sebi pripisuje svoj
ivot, ako sebi pripisuje sve to ini ak i varenje hrane i otkucaje srca tada je njegov
Emocionalni Centar obavezno pogrean i u principu okrenut naglavake. Nije unutarnje pridavanje
znaaja ono to e otkloniti strah, ve spoljanje pridavanje znaaja. Pitau jo jednom: Kako se
kreete? Kako mislite? Kako oseate? Sada, sve emocije, pokrenute dovoljnim kontaktom sa
Radom, poinju da proiuju Emocionalni Centar i da umanjuju strah. To vodi do eliminacije
straha i tako do postepenog nestanka nasilja, koje potie iz tog izvora. ovek, koji veruje samo
u sebe, oigledno neophodno mora imati strahove, koji vode do nasillja. On e prirodno okriviti
druge. Sumnja lako pokree nasilje. Sa slabljenjem vizije danas automatski na sve strane rastu
sumnja i strah. Znate onaj tip oveka, koji e vam iznenada prii i upitati: Da se vi to meni
sluajno ne podsmevate? Takav ovek, verujui u sebe, pripisujui sve sebi, divei se sebi i
uvajui mnogo predivnih slika o sebi, bie sklon nasilju iz razloga, to ne moe da se smeje
samom sebi. Ako bi se naao neko da mu kae: Ja se smejem jednom Ja u tebi, a ne tebi, plaim
se da biste njegovu duinu merili na podu.
Sada u vezi sa proienjem Emocionalnog Centra. Budui da sve pripisujemo sebi, ak i mozak,
imamo samo egoistine emocije. Egoistine emocije konano vode do nasilja. Preporuujem vam
da proitate poglavlje o emocijama u Tertium Organum G. Uspenskog.
O praktinoj strani sav Rad je o tome da se ono to lei u naem biu uini to svesnijim to
jest, da se ono to je uvek delovalo mehaniki u vama iznese na svetlo svesti. U tom pogledu je
korisno posmatrati kakva vrsta straha vas ini nasilnim. Da li se plaite da neete biti adekvatno
tretirani, na primer? (ne govorim o instinktivnom strahu). Ako ponete da vidite vezu izmeu nekih
oblika nasilja i nekih do sada neshvaenih i ne prepoznatih strahova, videete da e ta veza, sve
vie iznoena na svetlo svesti (putem samo-posmatranja), delovati sve slabije. Drugim reima,
tamo gde ste reagovali mehaniki, sada vidite i poinjete da delujete svesno. To je promena bia.

Great Amwell House,

18, septembar 1948.
KOMENTAR O NASILJU
7

Prolog puta smo govorili o tome, kako Svesni ovek deluje bez nasilja. Budui da Rad ui da smo
utemeljeni u nasilju, ne smemo zamiljati da e samo sluanje o tome s vremena na vreme
promeniti bilo ta u nama. Prouavanje nasilja u sebi traje itavog ivota. Mehaniki ovek je
ukorenjen u nasilju i jedno znaenje ponovnog roenja je biti roen van nasilja postati svestan u
miljenju i delovanju na nivou izvan nasilja. Na nivou nasilja, na niem planu, tako rei, mi imamo
mnogo neprijatelja. To jest, na naem uobiajenom mehanikom nivou imamo mnogo opasnih,
nasilnih Ja, koja su nai neprijatelji i pokuavaju da unite nae razumevanje. Jer nita ne unitava
razumevanje vie od nasilja. Ali ako se popnemo malo iznad tog plana, uspinjemo se polako uz
planinu i nismo vie izloeni nasilnim Ja. Naa tekoa je da svoje misli odrimo dovoljno
vrstim, da bismo ostali na tom nivou. Mi brzo padamo u miljenju barem tokom mnogih godina
delimino zbog toga, to jo nismo razumeli tajnu. Naime, da bismo dostigli drugaiji nivo,
moramo za poetak da napustimo odreeni uobiajeni nain miljenja i oseanja. Mi ne vidimo da
je psiholoki pokret realan koliko i fiziki pokret i da oba zahtevaju napor. Potreban je napor da
bismo se popeli na tu planinu u sebi i potreban je napor da bismo odrali steeni poloaj.
Iz Zraka Kreacije moramo shvatiti da postoje razliiti nivoi nas samih. ovek ne samo da mora da
se seti sebe na razliite naine, ve mora i da iznutra povee sebe sa idejama Rada, tako da one
prodru u um i podstaknu male transformacije uobiajenog, stalnog mehanikog stanja. Taj stalni
unutranji kontakt sa Radom, koji zahteva da u sebi posedujemo dobru Radnu memoriju i knjigu
sa dobrim fotografijama samog sebe i trai mnogo godina samo-posmatranja, postepeno donosi,
ili bolje reeno, omoguava, mnoge promene, neke od njih sasvim neoekivane. ovek poinje da
osea postojanje drugaije volje pored samo-volje i sa tom unutranjom percepcijom postaje
svestan mnogih znaenja, do tada skrivenih, u nekim od najpoznatijih izreka Rada, koje je do tada
verovao da ih ve razume dovoljno dobro.
Razmislimo sada, da Razumevanje, najmonija sila koju moemo stvoriti u sebi, lei u tome da
vidimo sve dublje i dublje od onoga, to smo mislili da razumemo. To jest, Razumevanje, u tom
stalnom kontaktu sa Radom, se nastavlja i obrazuje unutranje oktave. Tamo gde smo ranije videli
samo jednu stvar, sada vidimo stotinu, hiljade novih stvari. Da li vidite ta mislim time?
U Radu, koji dolazi od Svesnog oveka, mi emo, posle godina tuposti, izgovora i nerazumevanja,
shvatiti da u nama mora biti roena nova volja, tako to sluamo ono to Rad kae, ne putem
kompulzije, ve poveavajui svetlo razumevanja zato Rad postoji i ta mi znaimo i ta on znai
za nas. Gledajui okolo po svetu nasilja, mi jednostavno vidimo da nasilje raa nasilje. Rat, koji
je utemeljen u nasilju, uvek preti oveku, jer je ovek utemeljen u nasilju. Na osnovu toga moemo
da razumemo da je na individualan posao da posmatramo nasilje u sebi.
Govorei o toj neobinoj strvari, ponoviu prvo ono to je Uspenski rekao o nasilju. Rekao je:
Nasilje je emocionalno stanje u svim ljudima koji ine stvari iz nasilja, pokuavaju da nametnu
neto, da izvre prinudu, da insistiraju. Sa ezoterijske take gledita, to je beskorisno nita se ne
moe uiniti na taj nain. ak i ako ovek poseduje znanje, ukoliko nije prevaziao nasilje u sebi,
njegov rad e ii pogreno. Tada je dodao: Ne delovati iz nasilja je nasilje nad sobom. ovek,
koji posmatra sebe i najzad shvata gde je nasilan u kojim centrima, u kojim vidovima ponaanja
itd. mora da uini nasilje nad sobom, da bi prevaziao svoje nasilje. Govorei kako to inim, u
vidu komentara na uenje Rada, rekao bih da nasilje nad sobom, nas sopstvenom nasilnou,
zahteva najvei mogui uvid u ono to ovek jeste. Jer ako ovek svesno radi na samom sebi u
8

smislu rada na sopstvenoj nasilnosti, on e tada videti da se moe dospeti na vii nivo, da se moe
popeti uz planinu o kojoj smo govorili samo uz pomo sile - i da se sva sila stie samo radom
protiv jedne osobine u oveku. Tako se vii nivo sebe, predstavljen kao stanje boljeg nivoa od
ovekovog mehanikog stanja, stie samo nasiljem nad odreenim Ja, odreenim navikama
miljenja, stavova, slika i tako dalje. To daje silu. I Uspenski je jednom rekao: Stei ete najveu
silu radei na svojoj glavnoj osobini.
Raditi na neemu u sebi, to je navika i tako mehaniko, daje odreenu silu. Obratite panju na to
da se Kraljevstvo nebesko osvaja silom i shvatite da se sila stvara tako to se ne sledi mehaniko
sopstvo. Ukoliko uinim nasilje Dr Nikolu, dobiu silu. Gde u uloiti tu snagu, spada u drugu
temu, ali u ovde samo rei: Dok nemate cilj, stvarati silu radom protiv neke mehanike strane u
sebi ili navike, nije dovoljno. ovek mora raditi na sebi, prevazii sebe, tako da se sila ulije u
njegov cilj.

Great Amwell House

07.01.1950.
IDEJA NASILJA U RADU
U mnogim prilikama smo govorili o nasilju. U vezi sa tim su u poslednjih nekoliko godina reene
9

mnoge stvari u vezi sa injenicom da negativne emocije vode do nasilja. ovek i ena, koji postanu
plen negativnih stanja, poinju, recimo, sa samosaaljenjem, koje najzad vodi do nasilnih reakcija
na dogaaje ivota. Moramo shvatiti da na dnu negativnih emocija lei nasilje. I budui da Rad
tako mnogo govori o vanosti posmatranja negativnih stanja i neidentifikovanja sa njima, moete
razumeti da je u stvari reeno da treba da prevaziemo nasilnog oveka, nasilnu enu u sebi.
Pokuajmo da to to jasnije razumemo. Svako od nas, bilo mukarac ili ena, nosi duboko u sebi
nasilnu osobu. Pristup do te osobe obezbeuje naa negativnost. Poinjete da oseate kako se
prema vama nepravedno odnose a ko to ne osea? I od tog trenutka ste na putu do psiholoke
zemlje u sebi koja vodi u glibove nasilja. Zbog toga moramo biti tako paljivi, ukoliko zaista
elimo da praktikujemo ovaj Rad, truditi se da spreimo da se ispolji ak i mala opaska negativne
prirode. Ali pitanje je dublje od toga. Moete imati dobre manire i biti veoma utivi prema drugim
ljudima, moete biti paljivi i slatkoreivi, spolja veoma ljubazni prema drugim ljudima, a da ih u
svom unutranjem svetu ne volite, da ih se gnuate, mrzite ih, ne moete da ih podnesete. Nedavno
sam o ovome govorio i rekao sam da se spolja moemo suzdrati od nasilja u drutvu drugih ljudi,
jednostavno jer se plaimo da ne izgubimo reputaciju ili da se ne upletemo sa policijom, ali ovakva
osoba ne radi zaista Rad to je mehaniki ovek, koji se spolja ponaa civilizovano. Zato se
spolja ponaamo civilizovano? Postoji stotinu i jedna stvar, koja oveka spreava da zaista izrazi
ono ta misli. Spomenuu strah od gubitka ugleda, strah od policije moete dodati ostatak, kao
strah da budete izbaeni iz kluba, strah od ogovaranja. Sve te stvari su spoljanje spone, koje
spreavaju da se skriveno nasilje otvoreno manifestuje. A ipak se sve vreme unutar sebe u
unutranjem oveku, u svetu privatnih misli i oseanja, ponaamo kao nasilni, praistorijski ljudi,
koji mrze i gnuaju se.
Sada, na ta Rad stavlja naglasak? On stavlja naglasak na unutranjeg oveka, koji je povezan sa
razvitkom sutinskog oveka. To trenutno moemo uporediti sa dunglom punom divljih zveri i
upravo ta dungla puna divljih zveri treba da bude dovedena u red, kao to je Orfej uneo slinu
harmoniju u slinu dunglu, tako da svaka osoba moe da proe kroz nju, a da ne bude izgriena,
izbodena ili ubijena. Kada osoba u ovom Radu pone da posmatra sebe, neophodno je da posmatra
kako se ponaa spolja kada je, da tako kaemo, niko ne vidi. Kada ste sami, osoba postaje misao,
jer kada ste sami, tada ste sa svojim unutranjim svetom misli i oseanja. Pitanje je kako se
ophodite prema ljudima u tom unutranjem svetu, gde mislite da vas niko ne gleda, da moete da
zaronite u svaku privatnu mrnju i nedopadanje i ogorenost i osvetu. Ali Vii Centri vide samo
taj unutranji svet vas samih i sude vam prema njegovom stanju i nee vam uopte pomoi u
stvari, ne mogu to dok ne ponete da proiavate taj unutranji svet, za koji verujete da ga niko
ne vidi. Kao to sam rekao, kada kroz va unutranji svet moe proi osoba, ak i da vam se ne
dopada, a da ne bude povreena ili ubijena, znai dosei izvanredan nivo bia. To je pravo,
unutranje ili ezoterino znaenje Zapovesti: Ne ubij! i mogu vas uveriti da se veliki deo rada
mora obaviti u tom unutranjem svetu, u kome ovek zamilja da je zaklonjen o dtuih oiju. Tako,
ponavljam da treba da dosegnete stepen, na kome, kada ste sami, svako, koga poznajete, bilo da
vam se dopada ili ne, moe proi a da ne bude ustreljen ili iskasapljen.
Jo jednom mora biti reeno da itav Rad poinje samo-posmatranjem. Ne moete obavljati ovaj
Rad ako nikada niste posmatrali sebe i ako ne znate ta to znai. Na primer, ako nikada niste
posmatrali da ste utivi spolja a da iznutra mrzite, ne moete obavljati ovaj Rad. Ne vidite
kontradikciju. Veina utivih ljudi je svesno da je utivo, ali nisu sasvim svesni da je njihova
10

utivost maska za njihovu mrnju prema drugim ljudima. Samo putem samo-posmatranja oni
mogu opaziti te dublje slojeve sebe, koji su suprotni njihovom ponaanju. Vi znate da se ovaj Rad
ponekad naziva ezoterinim hrianstvom i iz tog razloga je esto korisno itati Jevanelja u svetlu
ovog uenja. Ne kaem, itajte ih religiozno, ve itajte ih kao psoloke dokumente, sa kojima je
ovaj Rad direktno povezan. Voleo bih da neko od vas pronae delove u etiri Jevanelja u kojima
se naglaava vanost samo-psomatranja. Dau jedan primer:
A zato vidi trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osea? (Matej, VII.3).
Priznaete da je to veoma dobar primer za ono, to Rad govori o posmatranju sebe umesto
nalaenja greaka u svim drugima. U tom kratkom odeljku se ukazuju da zaista treba da posmatrate
sebe nekritiki pre nego to kritikujete druge ljude. Sve to e voditi do smanjenja nasilnosti u
vama, u vaem unutranjem oveku, u onoj vaoj strani, koju niste sasvim prihvatili na vaem
sadanjem stepenu svesnosti, ali ste skloni da je projektujete na druge ljude. Ovde imamo veoma
dobru vebu u svesnom radu na sebi, koja je u ivotu sasvim nepotrebna, ali se u Radu stalno
poduava, da bi nas podsetila da se probudimo. Jer ovek mora imati taj unutranji, duhovni uvid
u sebe i to znai biti budan u suprotnom, on je u snu ili ak mrtav.

11