Biblioteka

THEORIA

Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad

MIEL FUKO

NADZIRATI
I
KANJAVATI
NASTANAK ZATVORA

Prevela s francuskog
AHA A. JOVANOVI

IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA CTOJAHOBA

SREMSKI KARLOVCI * NOVI SAD
1997

Naslov originala
Michel Foucault, Surveiller et punir. Naissance de la prison,
Gallimard, Paris 1975.

CIP Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
343.811(091)
FUKO, Miel
Nadzirati i kanjavati : nastanak zatvora / Miel Fuko ; prevela s francuskog Ana A. Jovanovi. Sremski Karlovci ; Novi
Sad : Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 1997 (Novi Sad :
Budunost). 303 str., [30] str. s tablama fotogr. ; 23 cm. (Biblioteka Theoria)
Prevod dela: Surveiller et punir: naissance de la prison.
a) Kazne Istorija b) Zatvori Istorija
114520839

Objavljeno uz pomo Ministarstva kulture Francuske

i Fonda za otvoreno drutvo

JAVNA MUENJA

PRVA GLAVA

TEO OSUENIKA
Damjen* je bio osuen 2. marta 1757. na javno pokajanje
pred glavnim ulazom u Parisku crkvu, gde je trebalo da ga
dovezu na osuenikoj dvokolici, nagog, samo u koulji, sa
upaljenom votanom bakljom teine dve livre u ruci; zatim,
poto ga sprovedu u reenoj dvokolici na trg Grev, na gubilite koje e tu biti podignuto, da mu kljetima iskidaju
meso sa prsiju, ruku, bedara i listova na nogama, te da desnu
aku, u kojoj e drati no kojim je poinio reeno kraljeubistvo, sagore sumpornom vatrom, a na mesta sa kojih je kljetima
meso
iupano
izliju rastopljeno
olovo, kljualo ulje,
vreli katran, smeu rastopljenog voska i sumpora: posle ovoga
da mu telo razvuku i raeree pomou etiri konja, a udove
i trup spale, pretvore u pepeo, te pepeo razveju na vetru1.
Najzad
ga
raereie,
izvetava
Gazette
dAmsterdam2.
Ovaj poslednji zahvat potrajao je vrlo dugo, jer konji koje su
za to uzeli ne behu naviknuti na vuu; stoga je umesto etiri
valjalo upregnuti est konja; a poto ni ovo nije bilo dovoljpo, da bi bedniku istrgli noge behu primorani da mu prereu
tetive i odseku zglobove...
Kau da mu se nije omakla nijedna psovka, premda je uvek
bio veliki bogohulnik; jedino ga je neizdrljiv bol nagonio
da isputa uasne krike, i esto je ponavljao: Blagi Boe,
smiluj se na mene; Isuse, pomozi! Svi posmatrai behu uzneseni i poueni brinim staranjem upnika iz crkve Svetog
Pavla, koji ga je uprkos svojim poodmaklim godinama usrdno
i neprekidno teio.
* Robert-Franois Damiens (17151757), osuen zbog napada noem na Lyja XV (prim. prev.).
1
Pices originales et procdures du procs fait Robert-Franois Damiens, 1757, t.
III, str. 372374.
2
Gazette dAmsterdam, 1. april 1757.
7

Izvetaj
policijskog
izvritelja
Butona:
Zapaljen
je
sumpor, ali vatra bee tako slabana da je samo lako oprljila
kou nadlanice. Zatim krvnik, rukava zasukanih iznad laktova, uze za tu priliku posebno izraena elina kljeta duine oko stope i po, na mu najpre otkide meso sa lista na desnoj
nozi, potom sa bedra, a onda sa dva mesta na miici desne
ruke; zatim sa grudi. Ovaj se krvnik, mada snaan i krepak,
mnogo namuio da iupa komade mesa koje je zahvatao i uvrtao kljetima po dva-tri puta na istom mestu, a ono to bi
otrgnuo stvaralo je na tom delu tela ranu veliine talira od
est livri.
Posle kidanja mesa kljetima, Damjen, koji je mnogo zapomagao ali nije psovao, die glavu i pogleda se; isti krvnik
gvozdenom kutlaom zahvati iz kotla vrelu smeu i obilato je
izli na svaku ranu. Zatim su konopce privezali za uad kojom
e upregnuti konje, a onda tako upregnute konje za svaki ud,
du bedara, nogu i ruku.
Gospodin Le Breton, sudski inovnik, prilazio je nekoliko puta muenome da ga upita ima li tagod da kae. Ovaj
je odgovarao da nema; a zapomagao je kod svakog muenja poput
onih osuenika u paklu, to se reima ne da opisati: Oprosti, blagi Boe! Oprosti, Gospode! Uprkos svim tim patnjama, s vremena na vreme podizao je glavu i odvano se osmatrao.
Ljudi koji su vukli krajeve konopaca pritegli su ih tako
vrsto da mu je to priinjavalo neopisiv bol. Gospodin Jle
Breton mu jo jedared prie i upita zar ne eli da ita
kae; ovaj ree ne. Nekoliko ispovednika mu pristupi, te su
dugo s njim razgovarali; on je rado ljubio raspee koje su mu
prinosili;
razmicao
je
usne
i
stalno
ponavljao:
Oprosti,
G ospode.
Konji su se naprezali, svaki je ravno potezao po jedan ud;
svakog konja vodio je po jedan krvnik. etvrt sata kasnije
ponovie isti postupak, te napokon, posle nekoliko navrata,
behu prinueni da promene pravac potezanja konja, i to: one
vezane za ruke okrenue da vuku ka glavi, a one vezane za bedra
svratie k rukama, to mu je slomilo ruke u zglavcima. Takvo
potezanje bee vie puta bezuspeno ponovljeno. On je dizao
glavu i osmatrao se. Morali su da dodaju jo dva konja, ispred
onih upregnutih za njegova bedra; tako sad bee ukupno est
konja. Opet bez uspeha.
Najzad krvnik Samson ode da kae gospodinu Le Bretonu
kako nema naina ni nade da se ovo uspeno obavi, i ree mu
da upita gospodu sudije ele li da se osuenik isee na
komade. Gospodin Le Breton, siavi iz grada, naredi da se
ponovo potrude, to i bi uinjeno; meutim, konji se uzjogunie, a jedan od onih upregnutih za bedra pade na kaldrmu.

Ispovednici se vratie i opet su s njim razgovarali. On im

ree (uo sam ga): Poljubite me, gospodo. Gospodin upnik
iz crkve Svetoga Pavla se nije usudio, a gospodin De Marsiji
se provue ispod konopca vezanog za levu ruku i poljubi ga u
elo. Krvnici se okupie oko njega i Damjen im ree da ne
gtsuju, da izvre svoj zadatak, te da im on to ne uzima za zlo;
zamoli ih da se pomole Bogu za njega, i zaiska od upnika iz
crkve Svetog Pavla da moli za njega na prvoj misi.
Posle dva-tri pokuaja, krvnik Samson i onaj koji je
upao meso kljetima, izvadie iz depa svaki po jedan no i
prerezae mu bedra, odvojivi ih tako od trupa; etiri konja,
koja su iz sve snage potezala, odvukoe za sobom njegove noge,
i to: najpre desnu, a zatim levu; potom isto bee uinjeno sa
rukama, na ramenima i kod pazuha: trebalo je isei meso gotovo sve do kostiju, i konji tada, vukui punom snagom, otrgoe
prvo desnu, na onda levu ruku.
Poto
su
tako
etiri
uda
otkinuta,
ispovednici
prioe da bi opet s njime zborili; meutim, krvnik im ree da je
sada mrtav, premda je istina da ga videh kako mrda, a donja mu
se vilica mie gore-dole kao da govori. Jedan od krvnika je
malo potom kazao da ovaj jo bee iv ak i u trenutku kada
digoe trup da bi ga bacili na lomau. Sva etiri uda, sa
kojih skidoe konopce, behu takoe baena na lomau pripremljenu nedaleko, ravno ispred gubilita; zatim trup i sve
ostalo
prekrie
cepanicama
i
suvim
granjem,
te
potpalie
slamu koja bee pomeana s drvima.
...U skladu sa presudom, sve bi pretvoreno u pepeo. Poslednji komad naen meu ugarcima dogoreo je tek uvee, u
pola jedanaest. Bee potrebno oko etiri sata da sagore svi
komadi mesa i trup. Izvritelji, meu kojima smo bili ja i
moj sin, ostadoe sa etom andara na licu mesta do skoro
punih jedanaest asova.
Izvlae se razni zakljuci iz injenice da je sutradan
jedan pas leao na onom mestu na livadi gde bee lomaa, na
se, poto su ga otuda nekoliko puta oterali, stalno opet
vraao. Meutim, nije teko shvatiti da je ivotinja osetila
kako je tu toplije nego drugde3.
Osamdeset godina kasnije Leon Foe sastavlja pravilnik
za Dom mladih zatvorenika u Parizu4:
lan 17. Dan e za zatvorenike poinjati ujutru u est
asova zimi, a u pet leti. Radie se devet sati dnevno tokom
itave godine. Dva asa dnevno posvetie se nastavi. Dan i
radna obaveza zavravae se u devet asova zimi, a u osam leti.
3

Navedeno u: A. L. Zevaes, Damiens le rgicide, 1937, str. 201214.

4
L. Faucher, De la rforme des prisons, 1838, str. 274282.
9

lan 18. Ustajanje. Na prvo udaranje doboa zatvorenici

moraju ustati i obui se u tiini, dok nadzornik otvara
vrata na elijama. Na drugo udaranje doboa zatvorenici moraju biti na nogama i nametati krevete. Na tree se postrojavaju i kreu u kapelu na jutarnju molitvu. Dobo se oglaava u razmacima od pet minuta.
lan 19. Molitvom rukovodi kapelan, a posle molitve
ita se neko pouno ili religiozno tivo. Ova veba ne sme
da traje due od pola sata.
lan 20. Pad. U etvrt do est leti, a u etvrt do sedam
zimi, zatvorenici silaze u dvorite gde moraju da operu ruke
i umiju se, te prime prvo sledovanje hleba. Odmah zatim razvrstavaju se po radionicama i odlaze na rad, koji mora poeti
u est asova leti a u sedam zimi.
lan 21. Obrok. U deset asova zatvorenici rad prekidaju
radi odlaska u trpezariju; peru ruke u svojim dvoritima i
grupiu se u ete. Posle ruka je odmor koji traje do dvadeset
do jedanaest.
lan 22. kola. U dvadeset do jedanaest, na udaranje doboa, postrojavaju se i u etama ulaze u kolu. Nastava traje
dva sata i sastoji se od naizmenine poduke itanju, pisanju,
geometriji i raunu.
lan 23. U dvadeset do jedan zatvorenici izlaze iz kole
u etama i odlaze u dvorita na odmor. U pet minuta do jedan,
na udaranje doboa, ponovo se razvrstavaju po radionicama.
lan 24. U jedan zatvorenici moraju opet biti u radionicama. Rad traje do etiri asa.
lan 25.
U
etiri
zatvorenici
izlaze
iz
radionica
i
odlaze u dvorite, gde peru ruke i grupiu se u ete radi
odlaska u trpezariju.
lan 26. Veera i odmor koji sledi traju do pet asova:
tada se zatvorenici vraaju u radionice.
lan 27. U sedam asova leti, a u osam zimi, rad se prekida; deli se poslednje sledovanje hleba u radionicama. Jedan
od zatvorenika ili nadzornik ita etvrt sata neko tivo sa
pounom ili dirljivom sadrinom, posle ega je veernja molitva.
lan 28. U pola osam leti, a u pola devet zimi, zatvorenici moraju ponovo biti u elijama, posle pranja ruku i pregleda odee koji se obavljaju u dvoritima; na prvo udaranje
doboa se svlae a na drugo leu u krevete. Zatvaraju se vrata
na elijama, a nadzornici straare du hodnika da bi vladao
red i mir.
10

To su bili primeri za javno muenje, s jedne strane, i

dnevni raspored aktivnosti, s druge; Njima se ne kanjavaju
isti zloini niti ista vrsta zloinaca. Oni, meutim, svaki
za sebe, jasno definiu razliite naine kanjavanja. Razdvaja ih nepun vek. To je razdoblje kada u Evropi i u Sjedinjenim
Dravama dolazi do reorganizacije sistema kanjavanja. To je
vreme velikih skandala u tradicionalnom pravosuu, vreme
nebrojenih predloga za reforme; javljaju se nova teorija o zakonu i zloinu, nova opravdanja, moralna i politika, za pravo da se kanjava; ukidaju se stare uredbe, nestaju neki vidovi
obiajnog prava. Predlau se ili sastavljaju savremeni zakonici: 1769. godine u Rusiji; 1780. godine u Pruskoj; 1786.
godine u Pensilvaniji i Toskani; 1788. godine u Austriji;
1791. godine, Godine IV, 1808. i 1810. godine u Francuskoj. Za
kazneni sistem otpoelo je novo doba.
Meu tolikim promenama izdvojiu jednu: nestanak javnih muenja. Danas nismo skloni da tome pridajemo poseban
znaaj; svojevremeno, to je moda bio povod za mnoge nadobudne, visokoparne izjave; moda je to suvie olako i sa preteranim
oduevljenjem
pripisano
postupnoj
humanizaciji,
na
se zato ova pojava nije dublje izuavala. U svakom sluaju, ona
ne izgleda tako vana u poreenju sa velikim institucionalnim preobraajima, sa izriitim zakonima koji vae za sve,
sa ujednaenim propisima o sudskom postupku; sa gotovo svugde prihvaenim uvoenjem porote, sa definicijom kazne koja
ima
prevashodno
vaspitno-popravno
dejstvo,
sa
tenjom,
sve
izraenijom poev od 19. stolea, da se kazna prilagodi linosti krivca. Kanjavanje koje gubi svoj neposredni fiziki
karakter,
izvesna
diskrecija
u
vetini
nanoenja
bola,
sve
rafiniranija,
uvijenija
patnja,
liena
svoje
vidljive
raskoi
da li sve to zasluuje da bude posebno proueno, poto
nesumnjivo
predstavlja
samo
posledicu
dubljih
preobraaja?
Ipak, ostaje injenica da je za svega nekoliko desetlea iezlo
telo
podvrgnuto
muenju,
raereeno
i
raskomadano,
simbolino
igosano
na
licu
ili
ramenu,
izloeno
ivo
ili mrtvo kao prizor za javnost. Telo kao glavna meta kaznene
represije je nestalo.
Krajem 18. i poetkom 19. veka odumire turobna svetkovina kanjavanja, uprkos tome to e jo ponegde nakratko oiveti. Takva promena podrazumevala je dva procesa, koja nisu
imala sasvim istu hronologiju niti isti raison dtre. S jedne
strane, nestaje prizor kanjavanja. Obred izvrenja kazne postaje sve skriveniji, da bi konano postao samo novi proce11

duralni ili administrativni akt. Javno pokajanje je u Francuskoj prvi put ukinuto 1791. godine, a onda ponovo 1830,
poto su ga nakratko opet bili uveli; stub srama je ukinut
1789. godine, a u Engleskoj 1837. godine. Prinudni javni radovi koji su izvoeni nasred ulice ili du velikih puteva u
Austriji, vajcarskoj i nekima od Sjedinjenih Drava, Pensilvaniji na primer sa robijaima u gvozdenim okovima i
prugastoj odei, sa kuglom oko noge, koji sa gomilom razmenjuju pretnje, psovke, poruge, udarce, znake mrnje ili sauesnitva5 ukinuti su gotovo svuda krajem 18. ili u prvoj
polovini 19. veka. Javno izlaganje osuenika zadralo se u
Francuskoj
jo
1831.
godine,
uprkos
estokim
kritikama:
gnusan prizor, rekao je Real6; konano je ukinuto aprila
1848. Okovi i lanci pomou kojih su robijai sprovoeni
kroz itavu Francusku, od Bresta do Tulona, zamenjeni su
1837. godine prikladnim crnim zatvorenikim kolima. Kazna
je postepeno izgubila karakter javnog prizora, a svaka primesa spektakularnosti od sada e dobijati negativan predznak
kao da je za funkcije ceremonije kanjavanja bilo sve manje
razumevanja. Na ovaj obred, kojim se stavlja taka na zloin,
pada sumnja da je u nekom mutnom srodstvu sa samim zloinom:
da se sa njim izjednauje, na i da ga prevazilazi u divljatvu,
da posmatrae navikava na krvolonost od koje ih treba odvratiti, da im ukazuje na uestalost zloina, da delata ini
slinim zloincu a sudije ubicama, da u poslednjem trenutku
izokree uloge, da osuenika podvrgnutog muenju pretvara u
predmet saaljenja ili divljenja. Bekarija je to veoma rano
primetio: Vidimo kako se ubistvo, koje nam predstavljaju kao
straan
zloin,
izvrava
hladnokrvno
i
bez
grie
savesti 7.
Na javno pogubljenje se sada gleda kao na arite koje raspaljuje nasilje.
Kanjavanje,
dakle,
tei
da
postane
najskriveniji
deo
krivinog
procesa.
To
povlai
nekoliko
posledica:
kazna
prestaje da bude neto to se takorei svakodnevno vidi golim OKOM i postaje neto o emu ovek ima samo apstraktnu
svest; oekuje se da kazna bude delotvorna zato to je neminovna, a ne zato to je njena estina vidljiva; od zloina
treba da odvrati izvesnost da e kazna uslediti, a ne odurnost
prizora
koji
se
nudi
gledalitu;
mehanizam
egzemplarnog
kanjavanja menja svoje ustrojstvo. Stoga pravosue vie ne
5
Robert Vaux, Notices, str. 45, navedeno u: N. K. Teeters, They were in prison,
1937, str. 24.
6
Archives parlementaires, 2. serija, t. LXXII, 1. dec. 1831.
7
C. de Beccaria, Trait des dlits et des peines, 1764, str. 101 izdanja koje je
objavio F. Eli (F. Hlie) 1856. godine, i koje e ovde biti navoeno.

12

snosi pred javnou odgovornost za udeo u nasilju vezanom za

svoju izvrnu delatnost. injenica da se u ime pravde osuenici ubijaju ili batinaju vie ne predstavlja velianje snage
pravosua, ve je samo jedan od njegovih elemenata koji je ono
dodue prinueno da tolerie, ali za koje ne moe da polae raune. Dolazi do preraspodele odgovornosti za neasne,
sramne postupke. U prizoru javnog kanjavanja sa gubilita
se irio nekakav neodreeni uas koji su izazivali i delat
i osuenik; zato je zloinac stavljen na muke, umesto da predstavlja neto sramno, u svakom trenutku mogao postati predmet saaljenja ili slave,
a zakonito nasilje izvritelja redovno se izvrgavalo u neastan in. Od sada e se ono to
sablanjava i ono to je olienje prosveenosti drukije rasporediti; ve sama osuda treba da igoe prestupnika nedvosmisleno negativno.
Prema tome, sudski
pretresi
i presuda
bie javni; a to se tie izvrenja kazne, ono je kao nekakva
dodatna sramota koju pravosue sa stidom namee osuenom na
se dri na odstojanju, nastojei da to uvek poveri drugima i
uvajui sve pod velom tajne. Runo je uiniti neto kanjivo, ali je neslavno i kanjavati. Otuda taj dvostruki sistem
zatite koji je pravosue izgradilo izmeu sebe i kazne koju
dosuuje. Izvrenje kazne tei da postane autonomni sektor,
ije
administrativno
ustrojstvo
i
birokratski
nain
prikrivanja kazne oslobaaju pravosue odgovornosti i one pritajene
nelagodnosti. Karakteristino je u tom smislu da je u Francuskoj zatvorska uprava dugo bila pod nadlenou Ministarstva unutranjih poslova, dok su nadlenost nad robijakim radom imali Ministarstvo za mornaricu i Ministarstvo
za kolonije. Pored ove podele uloga, stvar se i teorijski osporava: nemojte misliti da je sutina kazne koju mi, sudije,
dosuujemo, u samom kanjavanju; njen glavni zadatak je da popravi,
prevaspita,
izlei;
vaspitno-popravna
metoda
potiskuje, u kazni, strogo ispatanje zloina, i oslobaa sudije
runog zadatka kanjavanja. U savremenom pravosuu i kod
onih koji dele pravdu prisutan je stid zbog kanjavanja, to
ne iskljuuje uvek njihovu revnost. Taj stid se ak neprestano
poveava: zbog rane koju on stvara mnoe se psiholozi i sitni
inovnici moralne ortopedije.
Ukidanje javnih muenja podrazumeva, prema tome, nestajanje prizora koji se nudi gledaocima; meutim, to istovremeno
znai i gubljenje neposredne veze sa telom osuenika. Godine
1787, Ra kae: I dalje se nadam da e uskoro doi vreme
kada e se na veala, stub srama, gubilite, bi i toak
gledati, u istoriji kaznenih muka, kao na obeleja varvarstva
raznih zemalja kroz vekove, i kao na dokaze da je uticaj razuma

13

i religije na ljudski duh bio veoma slab 8. I zaista, otvarajui ezdeset godina kasnije drugi kongres kazneno-vaspitnih
ustanova u Briselu, Van Menen se seao vremena svoga detinjstva kao davno prevazienog doba: Gledao sam zemlju prekrivenu tokovima, vealima, krstovima, stubovima srama; gledao
sam kosture gnusno razapete na tokovima9. igosanje je bilo ukinuto u Engleskoj (1834. godine) i u Francuskoj (1832.
godine); Engleska se od 1820. godine vie nije usuivala da
primeni sve one mnogobrojne vidove muenja izdajnika (Tistlvud nije raereen). Jedino se bievanje zadralo u izvesnom broju kaznenih sistema (Rusija, Engleska, Pruska). Meutim, uopte uzev, kaznene metode su postale edne. Vie se
nije diralo u telo, ili se bar to svelo na najmanju moguu
meru, a i to da bi se doseglo neto to nije telo smo. Moe
se staviti primedba da zatvor, tamnovanje, prinudni rad, robijanje, zabrana boravka, izgon koji su zauzeli tako znaajno
mesto u savremenim kaznenim sistemima takoe predstavljaju fizike kazne: za razliku od globe, one neposredno pogaaju telo. Meutim, odnos kazna-telo ovde nije istovetan sa
odnosom koji je postojao u javnom muenju. Telo sada slui
kao sredstvo ili posrednik: ako se nad njim sprovodi neka
kaznena mera zatvaranje ili prinudni rad, na primer to
je zato da bi se pojedinac liio slobode, koja se smatra ujedpo i individualnim pravom i svojinom. Telo je, prema ovom
nainu kanjavanja, uhvaeno u sistem prinuda i liavanja,
obaveza i zabrana. Fizika patnja i telesni bol nisu vie
sastavni elementi kazne. Kanjavanje se od vetine izazivanja
nepodnoljivog
bola
pretvorilo
u
ekonomisanje
ukinutim
pravima. Ako je pravosuu jo potrebno da upravlja telom
osuenika, to e se vriti izdaleka, na prikladan nain, u
skladu sa strogim pravilima i sa nekim mnogo viim ciljem. Posledica te novonastale uzdranosti jeste da delata,
neposrednog anatoma patnje, zamenjuje itava eta strunjaka:
nadzornici,
lekari,
kapelani,
psihijatri,
psiholozi,
vaspitai; ve samim svojim prisustvom kraj osuenika, oni pravosuu pevaju hvalospeve koji su mu potrebni i jeme mu da telo
i bol nisu krajnji ciljevi njegove kaznene delatnosti. Valja
razmisliti o sledeem: lekar danas mora da bdi uz osuene na
smrt, sve do poslednjeg trenutka postavljajui se tako, kao
zastupnik dobrobiti i ublaavanja bola, naspram onih slubenika koji su, s druge strane, zadueni da oduzmu ivot.
Kada se priblii trenutak pogubljenja, osuenima na smrt se
8
V. Rush, pred Society for promoting political enquiries, navedeno u: N. K.
Teeters, The Cradle of the penitentiary, 1935, str. 30.
9
op. Annales de la Charit, II, 1847, str. 529530.

14

daju injekcije sa sredstvom za umirenje. To je utopija pravosudne ednosti: oduzeti ivot a ne naneti bol, liiti svih
prava a ne izazvati patnju, izvriti kaznu a uiniti je bezbolnom.
Pribegavanje
psiho-farmakologiji
i
razliitim
fiziolokim prekidaima, ak i ako je nuno prolaznog karaktera,
predstavlja
loginu
posledicu
tog
netelesnog
naina kanjavanja.
Savremeni obredi izvrenja smrtne kazne svedoe o pomenutom dvostrukom procesu, koji podrazumeva nestanak javnih
prizora kanjavanja, s jedne strane, i otklanjanje bola, s druge.
Donoenje novih zakona u evropskim zemljama, iako se u svakoj
to odvijalo razliitom brzinom, bilo je posledica istog pokreta i istih naela: smrt je sada jednaka za sve osuene, to
znai da ona vie ne sme da ima specifino obeleje zloina
ili
drutvenog
statusa
zloinca;
smrt
je
trenutna,
to
znai da nikakvo muenje ne sme da joj prethodi niti da se
kasnije na leu produava; izvrenjem smrtne kazne prevashodno se oduzima ivot, a ne mui telo. Nema vie onih dugotrajnih pogubljenja kada se smrt odlagala proraunatim pauzama, a istovremeno umnoavala nizom uzastopnih udaraca. Nema vie onog spoja raznorodnih muenja koja su upriliavana
za pogubljenje kraljeubica, ili onih kakve je zastupao poetkom 18. veka autor spisa Hanging not Punishment enough (Veanje
nije dovoljna kazna)10, a iji je cilj bio da se osueniku slome
udovi na toku, zatim da ga biuju dok ne izgubi svest, i
najzad da ga obese lancima, putajui ga da polako umire od
gladi. Nema vie onih muenja koja su se sastojala od toga da
osuenika unaokolo vuku na reetu od prua (da mu se glava
ne bi razmrskala o kaldrmu), raspore mu stomak, urno iupaju utrobu da bi imao vremena da vidi kako je bacaju na
vatru, te mu, najzad, glavu odrube a telo raskomadaju11. Svoenje
ovih stotinu smrti na strogo izvrenje smrtne kazne odslikava nov moralni kodeks ustanovljen za in kanjavanja.
Ve 1760. godine isprobana je u Engleskoj (prilikom pogubljenja Lorda Ferera) sprava za veanje: postolje koje se
izmicalo ispod osuenikovih nogu trebalo je da onemogui
njegovu dugu agoniju i prepirke do kojih je dolazilo izmeu
rtve i delata. Naprava je usavrena i konano prihvaena
1783, iste godine kada je ukinuta tradicionalna povorka koja
Tekst nepoznatog autora, objavljen 1701. godine.
11
Javno muenje izdajica opisano u: W. Blackstone, Commentaire sur le Code
criminel anglais, prevod na francuski, 1776, I, str. 105. Poto je cilj francuskog prevoda bio da se istakne humanost engleskih zakona u poreenju sa
starom Uredbom iz 1760. godine, komentator dodaje: Pri ovoj kazni, koja
uasava posmatrae, krivac ne pati ni mnogo ni dugo.

je ila od Njugejta do Tajberna i kada je rekonstrukcija zatvorske zgrade, posle Gordonovih nemira, iskoriena za podizanje gubilita u samom Njugejtu12. uveni lan 3 Francuskog zakona iz 1791. godine svakom osueniku na smrt
glava e biti odrubljena ima trostruko znaenje: ista smrt
za sve osuene (Zloini iste vrste kaznie se istom vrstom
kazne, bez obzira na rang i staleku pripadnost krivca, stajalo je ve u predlogu zakona koji je izneo Gijoten, a koji je
bio usvojen 1. decembra 1789); samo jedna smrt za osuenog,
izazvana jednim udarcem umesto onih dugih i samim tim
okrutnih pogubljenja, poput smrti na vealima iju je surovost opisao Le Peltje; najzad, kazna samo za osuenog, poto
je odrubljivanje glave, smrtna kazna za plemie, bilo najmanje
sramno za porodicu zloinca13. Giljotina koja se koristi poev od marta 1792. godine odgovara ovim naelima. Smrt koju
ona donosi je vidljiva, ali trenutna. Veza izmeu tela zloinca i zakona, odnosno onih koji zakon sprovode, svedena je na
munjeviti deo sekunde. Nema fizikog suoenja; delat je od
sada samo briljivi asovniar. Iskustvo i razum pokazuju
da postupak odsecanja glave kakav se primenjivao u prolosti
izlae zloinca muenju stranijem od samog oduzimanja ivota, a zakon izriito trai samo ovo poslednje to jest da
pogubljenje bude trenutno i jednim udarcem izvreno; primeri, meutim, dokazuju koliko je teko ovo postii. Nuno je,
da bi postupak bio sigurno sproveden, koristiti postojana i
uvek ista mehanika sredstva ija se snaga i uinak takoe
mogu sa sigurnou odrediti... Jednostavno je dati da se izradi takva naprava sa sasvim pouzdanim dejstvom; odrubljivanje glave e biti trenutno, kao to novi zakon nalae. Ako
se ova sprava smatra potrebnom, ona nee izazvati nikakvo
uzbuenje i bie jedva primeena14. Giljotina liava ivota
a da gotovo i ne dodirne telo, kao to se zatvorom oduzima
sloboda ili globom deo imovine. Njome treba da se primenjuje
zakon ne toliko nad stvarno postojeim telom, osetljivim na
bol, koliko nad pravnim subjektom koji ima, izmeu ostalih
prava, i pravo na ivot. Trebalo je da giljotina bude jednako
apstraktna kao sam zakon.
Jedno vreme, u Francuskoj se neto od javnih muenja
svakako zadralo, uprkos svoj jednostavnosti novog naina izvrenja smrtne kazne. Oceubice i kraljeubice koji su sa
Upop. Ch. Hibbert, The Roots of evil, izdanje iz 1966. godine, str. 8586.
13
Le Peletier de Saint-Fargeau, Archives parlementaires, t. XXVI, 3. jun 1791,
str. 720.
14
A. Lyj (A. Louis), Izvetaj o giljotini, navedeno u: Saint-Edme,
Dictionnaire de pnalit, 1825, t. IV, str. 161.
16

njima izjednaeni dovoeni su na gubilite sa crnim pokrovom na glavi; tu su im, sve do 1832. godine, odsecali aku.
Kasnije e se jo samo veo zadrati. Tako je bilo u sluaju
Fjeskija, novembra 1836: Bie doveden na mesto pogubljenja u
koulji, bosonog i glave prekrivene crnim velom; stajae na
gubilitu dok sudski slubenik narodu ita presudu, a onda
e odmah biti pogubljen. Treba samo da se setimo Damjena i
uoimo da je poslednja dopuna smrtne kazne bio crni pokrov.
Osuenik od sada ne treba da bude vien. Jedino jo itanje
presude na gubilitu ukazuje na zloin, koji mora biti bez
lica15. Poslednji trag velikih javnih muenja bilo je njihovo
ponitenje: pokrov da bi se skrilo telo. Benoa, trostruko
okrivljen kao materoubica, homoseksualac i razbojnik, bio je
prvi paricida kome zakon nije naloio odsecanje ake: Dok
je itana presuda on je stajao na gubilitu uz delate koji su
ga
pridravali.
Bee
uasno
videti
taj
prizor;
umotan
u
iroki
beli
pokrov, lica
prekrivenog
crnim
velom,
paricida
je bio skriven od pogleda utihnule gomile, a pod tom tajanstvenom i turobnom odedom jedine znake ivota odavali su
grozni urlici, koji ubrzo zamree pod otricom noa16.
Poetkom 19. veka nestaju, dakle, prizori fizikog kanjavanja; izbegava se muenje tela; kazna iskljuuje javno prikazivanje
patnje.
Otpoinje
doba
uzdranosti
u
kanjavanju.
Moe se smatrati da su javna muenja gotovo potpuno nestala
u razdoblju izmeu 1830. i 1848. godine. Naravno, tako uoptena tvrdnja zahteva odreene dopune. Pre svega, promene nisu
nastupile odjednom, niti su se odvijale u okviru jedinstvenog
procesa. Do njih je negde dolazilo sa zakanjenjem. Paradoksalno, Engleska je bila jedna od zemalja koje su se najvie
opirale ukidanju javnih muenja: to je moda zato to je englesko
krivino
pravo
sluilo
kao
uzor,
zahvaljujui
instituciji porote i javnim suenjima, kao i potovanju habeas
corpus-a; meutim, drugi i presudni razlog bez sumnje je bio
taj to Engleska nije htela da ublai strogost svojih kaznenih zakona u vreme velikih drutvenih nemira izmeu 1780. i
1820. godine. Romili, Mekinto i Fauel Bakston dugo nisu
uspevali da smanje teinu i broj razliitih kazni predvienih engleskim zakonom tom uasnom klanicom, kako je
rekao Rosi. Strogost zakona ak se bila poveala (bar u po15

O ovome se u to doba esto raspravljalo; to je zloin udoviniji,

to je jai imperativ da njegov poinitelj bude u totalnom mraku: ne sme nita
da vidi, niti da bude vien. Za oceubicu bi valjalo napraviti gvozdeni kavez
ili iskopati rupu u zemlji u koju svetlost ne dopire, a koja he mu sluiti
kao veno boravite. De Molne, De lhumanit des lois criminelles, 1830, str.

215211.
Gazette des tribunaux, 30. avgust 1832.

17

gledu predvienih kazni, jer se u njihovoj primeni postupalo

utoliko popustljivije to su porote smatrale te kazne preteranim), budui da je 1760. godine Blekstoun nabrojao 160 zloina koji zasluuju smrtnu kaznu po engleskom zakonu, dok je
1819. godine njihov broj porastao na 223. Ne bi trebalo izgubiti iz vida ni injenicu da se ovaj proces, posmatran u selini, as ubrzavao a as usporavao u razdoblju izmeu 1760. i
1840. godine; da je reforma u nekim zemljama brzo sprovedena

u
Austriji,
Rusiji,
Sjedinjenim
Amerikim
Dravama
i
Francuskoj u vreme Ustavotvorne skuptine a zatim da su
reforme obustavljene u doba evropskih kontrarevolucija i velike drutvene nesigurnosti izmeu 1820. i 1848. godine; trebalo bi imati u vidu i promene koje su bile manje-vie privremene, a koje su sudovi ili zakoni uvodili zbog vanrednog
stanja; ne sme se zanemariti ni raskorak koji je postojao izmeu zakona i stvarne sudske prakse (a ona nipoto nije bila
verna slika stanja u zakonodavstvu). Svi ovi inioci umnogome su inili neravnomernim preobraaj koji se odvijao krajem 18. i poetkom 19. stolea.
Treba dodati i to da ovaj proces iako je vei deo
promena ostvaren do oko 1840. godine, iako su uvedeni novi
naini kanjavanja ni izdaleka nije bio u to vreme okonan. Ukidanje javnih muenja javlja se kao tenja koja ima svoje
korene u velikim preobraajima u razdoblju izmeu 1760. i
1840. godine, ali koja nije u potpunosti realizovana; moe se
rei da je praksa javnih muenja jo dugo opsedala na kazneni sistem, na i da je dan-danji prisutna. Giljotina, naprava za
brzo i diskretno umiranje, predstavljala je u Francuskoj olienje nove etike smrtne kazne. Revolucija ju je, meutim, odmah
pretvorila
u
veliki pozorini
ritual.
Godinama
je
od
nje
pravljen prizor za mase. Da pogubljenje ne bi vie bilo prizor koji privlai gledaoce, da bi ostalo udna vrsta tajne
izmeu pravosua i osuenika, trebalo je premestiti giljotinu do kapije Sen ak, zameniti otvorenu dvokolicu zatvorenim kolima, urno izvesti osuenika iz kola i hitro ga postaviti
na
gubilite,
organizovati
brza
pogubljenja
u
neoekivano vreme, smestiti, najzad, giljotinu meu zatvorske zidove i uiniti je nedostupnom za javnost (posle Vedmanovog pogubljenja 1939. godine), zabarikadirati ulice koje vode ka zatvoru gde je skriveno gubilite i gde se pogubljenje obavlja u
tajnosti (pogubljenje Bifea i Bontana u zatvoru Sante 1972.
godine), na i sudski goniti svedoke koji su prepriavali prizor pogubljenja. Dovoljno je nabrojati tolike mere opreza da
bi se shvatilo kako smrtna kazna u osnovi ostaje, i danas,
prizor koji se mora izriito zabraniti.

18

Isto tako, neposredni uticaj na telo osuenika i dalje

je delimino prisutan polovinom 19. veka. Svakako, kazna vie nije bila usredsreena na muenje kao tehniku izazivanja
patnje; njen osnovni cilj je da se osuenik lii nekog dobra
ili prava. Ipak, kazna u vidu prinudnog rada ili ak samo
zatvora dakle, prostog liavanja slobode nikada nije
dejstvovala bez odreenog svoga dodatnog elementa koji pogaa
samo
telo: a to je racionisanje hrane, seksualna onemoguenost, batine, samica. Da li je to neeljena, ali neizbena
posledica zatvaranja? Pravo govorei, zatvaranje je na sasvim
izriit nain uvek podrazumevalo odreenu meru telesne patnje. este kritike upuivane zatvorskom sistemu u prvoj polovini 19. veka (zatvor ne kanjava dovoljno: zatvorenici Malte pate od gladi i zime, i u celini se manje liavaju nego
mnogi siromasi ili ak radnici) ukazuju na zahtev koji nikada nije potpuno odbaen: pravino je da osuenik fiziki
pati vie od ostalih ljudi. Kazna se teko moe odvojiti od
dodatne fizike patnje. ta bi bila netelesna kazna?
U savremenim mehanizmima krivinog pravosua zadrao
se, prema tome, nekakav trag, ostatak muenja ostatak koji
nikada nije sasvim prevladan ali koji je sve manje primetan,
jer je uvijen u netelesne oblike kanjavanja.
*
* *

Ublaavanje
kazni
tokom
protekla
dva
veka
predstavlja
pojavu koja je istoriarima prava dobro poznata. Meutim, na
nju se dugo gledalo, uopteno uzev, kao na neto kvantitativpo: manje okrutnosti, manje patnje, vie blagosti, vie potovanja, vie ljudskosti. U stvari, istovremeno sa ovim promenama izmenio se i cilj kazne. Ublaavanje strogosti? Moda. Ali promena cilja zasigurno.
Ako
najstroi
oblici
kanjavanja
vie
nisu
usmereni
na telo, na ta onda kazna cilja? Odgovor teoretiara onih
koji oko 1760. godine otvaraju novo razdoblje koje jo nije
okonano sasvim je jednostavan, gotovo oigledan. On kao
da je ve sadran u samom pitanju. Poto meta vie nije telo,
onda je to dua. Ispatanje koje se svodilo na mrcvarenje tela
treba da se zameni kaznom koja deluje dublje na srce, na
misli, na volju, na sklonosti. Mabli je, jednom za svagda, formulisao ovo naelo: Neka kazna, ako tako mogu da kaem,
pogaa duu a ne telo17.
17

G. de Mably, De la lgislation, uvres compltes, 1789, t. IX, str. 326.

19

To je bio znaajan trenutak. Raniji neizbeni pratioci

kaznenog prizora, telo i krv, nestaju. Na pozornicu stupa jedan novi lik, ali preruen. Gotovo je sa tragedijom; poinje
komedija senki,
glasova
bez lica, neopipljivih bia. Alarat
kaznenog pravosua sada mora da zagrize u tu bestelesnu stvarnost.
Da li je to samo teorijska tvrdnja koju kaznena praksa
pobija? Takav bi zakljuak bio prebrz. Tano je da se danas
kanjavanje ne svodi na preobraenje due; ipak, Mablijevo
naelo nije ostalo puka pobona elja. Njene posledice se
mogu pratiti i osetiti na itavom savremenom kaznenom sistemu.
Pre svega, promenjen je predmet kanjavanja. Time ne elim da kaem kako su se iznenada poeli kanjavati neki
drugi
zloini.
Naravno,
definicija
prestupa,
redosled
njihove teine, granice dozvoljenog, ono to se faktiki tolerisalo i ono to je zakonom bilo doputeno sve se to veoma
mnogo menjalo TOKOM poslednjih dvesta godina; mnogi raniji
zloini su prestali da budu kvalifikovani kao takvi, jer su
bili vezani za odreeni oblik vrenja crkvene vlasti ili za
odreeni tip ekonomije; bogohuljenje je izgubilo status zloina; verc ili potkradanje gazde od strane sluinadi izgubili su deo svoje teine. Meutim, takvi pomaci moda
nisu najvaniji: podela na dozvoljeno i zabranjeno ostala je,
od jednog veka do drugog, manje-vie ista. Zauzvrat, predmet
zloina ono na ta je usmerena kaznena praksa veoma
se promenio: svojstva, priroda i, u izvesnom smislu, supstanca
od koje se sastoji element podloan kanjavanju, izmenili su
se
vie
od
njegove
formalne
definicije.
Relativna
stabilnost zakona prikrivala je veoma mnogo suptilnih i brzih promena. Naravno da zloini ili prestupi kojima se sudi predstavljaju pravne predmete definisane zakonom: meutim, istovremeno se sudi ne samo tome ve i strastima, instinktima,
anomalijama,
slabostima,
neprilagoenosti,
uticajima
sredine ili naslednim iniocima; kanjavaju se napadaki istupi,
ali preko njih i agresivnost sama; silovanja, ali u isto vreme
i seksualna izopaenost; ubistva, ali u isti mah nagoni i
elje. Rei ete: ne sudi se tome; ako se sve ovo pominje na
sudu, to se ini da bi se objasnile same injenice vezane za
nedelo, kao i da bi se odredio udeo subjektove volje u zloinu.
Takav odgovor nije zadovoljavajui. Jer sudi se upravo tome,
kanjavaju se upravo te apstrakcije koje stoje iza injenica i
samog nedela. Sudi im se posredstvom ublaavajuih okolnosti preko kojih se u presudu unose ne samo okolnosti
pod kojima je poinjen zloin, ve i neto sasvim drugo, to
nije mogue pravno kodifikovati: poznavanje zloinca, mi-

20

ljenje steeno o njemu, ono to se moe saznati o vezama koje

postoje izmeu njega, njegove prolosti i zloina, ono to se
od njega moe oekivati i budunosti. Sudi im se i posredstvom svih onih pojmova koje su razmenjivale medicina i sudska praksa poev od 19. veka (udovita oreovog doba,
omjeove psihike anomalije, osobe izopaene i neprilagoene koje su tako okarakterisali dananji vetaci); pod
izgovorom da objanjavaju neki zloin, ovi pojmovi zapravo
kvalifikuju
pojedinca.
Kanjavaju
se
upravo
te
apstrakcije,
time to kazna ima zadatak da od prestupnika stvori osobu
koja ne samo eli, nego je i kadra da ivi u skladu sa
zakonom i da sama zarauje za ivot; one se kanjavaju i time
to se interno ekonomie kaznom koja, iako kanjava zloin,
moe da se promeni (skrati ili, u odgovarajuem sluaju, produi), ve prema tome kako se menja ponaanje osuenika;
kanjavaju se jo i posredstvom onih mera sigurnosti koje
prate kaznu (zabrana boravka, sloboda pod nadzorom, prinudno
starateljstvo, obavezno leenje), a iji cilj nije da se sankcionie prestup nego da se pojedinac nadzire, da se uini bezopasnim, da se promene njegove zloinake sklonosti tako
da se ove mere ukidaju tek poto doe do eljene promene.
Dua zloinca se ne pominje na sudu samo da bi se objasnio
zloin i da bi se na osnovu nje odredila subjektova odgovornost; ako se ona izvodi na sud sa toliko ara, sa tako mnogo
nastojanja da bude shvaena i tako velikom naunikom revnou, to se ini da bi se sudilo ne samo zloinu nego i njoj,
da bi se kazna upravila na nju. itav kazneni ritual, od istrage na do presude i krajnjih konsekvenci kazne, proet je
odsad novom predmetnom oblau koja ne samo da udvostruuje
broj
pravno
definisanih
i
kodifikovanih
predmeta,
nego
ih
i razdvaja. Psihijatrijsko vetaenje, a optije uzev i krivina
antropologija
kao
i
kriminologija
sa
svojim
stalnim
temama, ovde nalaze jednu od svojih jasno odreenih funkcija:
sveano uvrstivi prestupe u oblast predmet naune spoznaje, oni mehanizmima zakonskog kanjavanja daju opravdanje za
dejstvo upravljeno ne samo na prestupe, nego i na jedinke; ne
samo na ono to su uinile, ve i na ono to jesu, to e
biti i to mogu da budu. Dodatno dejstvo usmereno na duu
koje je pravosue sebi obezbedilo, prividno je eksplikativnog
i
ograniavajueg,
a
zapravo
aneksionistikog,
ekspanzionistikog karaktera. U poslednjih 150 ili 200 godina, od kada je
Evropa uvela nove kaznene sisteme, sudije su postepeno, u procesu iji koreni seu u veoma daleku prolost, poele da
sude i neemu to nije sam zloin: dui zloinca.
Samim tim, sudije su poele da se bave i neim drugim,
a ne vie samo presuivanjem. Ili, da budemo precizniji: u

21

sam nain donoenja presude uvukle su se nove vrste ocena

koje bitno menjaju dotadanja pravila. Otkako je srednji vek
uveo, ne bez tekoa i veoma sporo, sloeni istrani postupak, suditi je znailo ustanoviti istinu o zloinu, utvrditi
ko je poinilac zloina, primeniti nad njim kaznu koja mu po
zakonu sledi. Poznavanje prestupa, poznavanje lica odgovornog
za prestup, poznavanje zakona to su bila tri uslova koja su
omoguavala da se donese presuda u skladu sa istinom. Sada
se, meutim, TOKOM suenja trai druga vrsta istine, postavljaju se sasvim drukija pitanja. Vie se ne pita samo: Da li
je utvren prestup i da li je on kanjiv? ve i: ta je taj
prestup, ta je to nasilje ili to ubistvo? U koju ravan, u
koju oblast stvarnosti ga treba svrstati? Da li je to bunilo,
psihotika
reakcija,
prolazno
ludilo,
izopaenost?
Vie
se
ne pita samo: Ko je poinilac zloina? ve: Kako utvrditi
uzrono-posledinu vezu koja je do zloina dovela? Gde su
njegovi koreni u zloincu? Je li to instinkt, nesvesno, uticaj
sredine ili naslea? Ne pita se vie samo: Kojim se zakonom kanjava taj prestup? ve: Koje su najprikladnije mere
koje treba preduzeti? Kako predvideti dalji razvoj subjekta?
Koji je najsigurniji nain da se on prevaspita, popravi?
Mnotvo ocena, dijagnoza, predvianja i normativnih sudova
o zloincu se uziuju u armaturu suenja i presude. Druga
vrsta istine preplie se sada sa onom koju je sudska mainerija ranije ustanovljavala: istina koja, isprepletena sa onom
ranijom,
pretvara
utvrivanje
krivice
u
udni
nauno-pravosudni konglomerat. U tom smislu je karakteristian nain na
koji se menjao status ludila u krivinoj praksi. U Zakonu iz
1810. godine, ludilo se pominje samo u lanu 64. A on kae
da nema ni zloina ni prestupa ukoliko je poinilac dela u
trenutku njegovog izvrenja bio u stanju ludila. Mogunost
utvrivanja
ludila
iskljuivala
je,
prema
tome,
kvalifikaciju
dela kao zloina; injenica da je poinilac bio lud nije menjala teinu njegovog dela, niti se zbog toga kazna morala
ublaiti, ve je sam zloin nestajao. Nemogue je bilo, znai,
proglasiti nekoga istovremeno krivim i ludim; ako je bila
postavljena dijagnoza ludila, ona se nije mogla ukljuiti u
presudu; postupak se tada prekidao i pravosue vie nije
imalo
vlast
nad
poiniocem
dela.
I
ispitivanje
zloinca
osumnjienog
za
ludilo
i
rezultati
toga
ispitivanja
morali
su da prethode presudi i u nju nisu ulazili. Meutim, ve na
samom poetku 19. veka sudovi su se poeli ogluivati o
smisao lana 64. Uprkos nekolikim ukazima u kojima je Vrhovni sud podseao na injenicu da stanje ludila ne moe da
povlai ni blau kaznu ni ak oslobaajuu presudu, nego
samo obustavu postupka, sudovi su i dalje u presudama pomi-

22

njali ludilo. Doputali su da neko moe biri i kriv i lud;

utoliko manje kriv to je lui; svakako kriv, ali za zatvaranje
i leenje, pre nego za kanjavanje; krivac, i to opasan, poto
je oigledno bolestan, i tako dalje. Sa stanovita Krivinog
zakona, to su bile pravne besmislice. Meutim, tu je bio
poetak promena koje e sudska praksa i zakonodavstvo ubrzati TOKOM narednih 150 godina: ve je reforma iz 1832. godine,
uvoenjem
ublaavajuih
okolnosti,
dopustila
da
se
presuda
modifikuje prema tome koliko se pretpostavlja da je neka
bolest poodmakla ili da je neka vrsta ludila uzela maha. Primena psihijatrijskog vetaenja, koja je bila uobiajena u porotnikim sudovima a ponekad prisutna i na sudovima za prekraje, znai da presuda, iako se uvek formulie kao kazna
koja sledi po zakonu, podrazumeva, na jasniji ili manje jasan
nain, sud o tome da li je prestupnik normalan, utvrivanje
uzrono-posledinih veza koje su dovele do prestupa, procenjivanje mogunosti da subjekt promeni svoje ponaanje, predvianje njegove budunosti. Nije tano da sve to ne ulazi u
presudu, te da samo predstavlja pripremu za donoenje temeljpo zasnovane presude; naprotiv, sve je to neposredno ukljueno
u proces uoblienja presude. Umesto da ludilo ukida zloin
u skladu sa osnovnim znaenjem lana 64, sada svaki zloin i
ak svaki prestup nose sobom, kao zakonitu sumnju ali i kao
pravo na koje mogu da se pozivaju, mogunost da se pretpostavi
ludilo, u svakom sluaju anomalija. A optuujua ili oslobaajua presuda nije samo sud o krivici, odluka koja sledi
po zakonu; ona u sebi nosi ocenu o tome da li je subjekt
normalan ili ne, kao i tehniko uputstvo za to kako da se on
eventualno
unormali.
Dananji
sudija

magistrat
ili
porotnik zasigurno se bavi i neim drugim, a ne samo presuivanjem.
Osim toga, on vie nije jedini koji presuuje. TOKOM
krivinog postupka, kao i pri izvrenju kazne, nagomilalo se
jako mnogo pomonih nadlenih lica. Nia sudska vlast i
paralelne sudije namnoile su se oko glavne presude: strunjaci
za
psihijatriju
ili
psihologiju,
magistrati
zadueni
za
izvrenje
presude,
vaspitai,
slubenici
zatvorske
uprave,
svi oni rasparavaju zakonsku kaznenu vlast; rei ete da niko od njih nema, u stvari, pravo da sudi; da jedni, posle presude, nemaju nikakvo drugo pravo osim da sprovode izvrenje
kazne koju je sud odredio, a da pogotovo ovi drugi strunjaci ne interveniu pre presude da bi sudili, nego da bi
objasnili odluku sudije. Meutim, ako kazne i mere sigurnosti koje sud propisuje nisu sasvim tano odreene, ako one
mogu da se kasnije menjaju, ako sudija za prekraje nije jedini
koji moe da odlui da li osuenik zasluuje da povremeno

23

izlazi na slobodu ili da bude uslovno puten iz zatvora, ako

jo neko moe da ukine prinudno starateljstvo koje je prestupniku kaznom dosueno, to znai da ta lica dre mehanizme
zakonskog kanjavanja u svojim rukama i da ih koriste kako
smatraju za shodno: ta lica moda jesu samo pomone sudije,
ali su ipak sudije. itav sloeni aparat koji se ve godinama razvija oko izvrenja kazne i njenog prilagoavanja pojedincu, jako je poveao broj lica nadlenih za donoenje
sudskih odluka i proirio njihovu mo odluivanja i na vreme posle donesene presude. to se tie psihijatrijskih vetaka, oni tvrde da ne uestvuju u donoenju presude. Da prouimo tri pitanja na koja oni, na osnovu cirkulara iz 1958.
godine, treba da odgovore: Da li je okrivljeni opasan po okolinu? Da li se nad njim moe sprovesti kaznena mera? Da li
se on moe izleiti ili vratiti u normalan ivot? Ova pitanja nemaju nikakve veze sa lanom 64, niti sa eventualnim
ludilom okrivljenog u trenutku izvrenja dela. To nisu pitanja vezana za njegovu odgovornost. Ona se odnose iskljuivo
na
dosuivanje
kazne,
njenu
nunost,
svrsishodnost,
moguu
delotvornost; ona omoguavaju da se pokae, i to renikom
koji nije sasvim pravno kodifikovan, da li je okrivljenog
bolje smestiti u ludnicu ili u zatvor, da li ga treba zatvoriti na krae ili na due vreme, da li ga treba leiti ili
preduzeti mere sigurnosti. Kakva je, dakle, uloga psihijatra
u krivinom procesu? On nije strunjak za odgovornost, ve
savetnik za kanjavanje; na njemu je da kae da li je subjekt
opasan, na koji se nain od njega valja zatititi, ta uiniti da bi se on promenio, da li je celishodnije kazniti ga
ili
leiti.
Prvobitno
je
psihijatrijsko
vetaenje
trebalo
da formulie istinit iskaz o udelu koji je imala sloboda
prestupnika u poinjenom delu; danas ono treba da da uputstvo za neto to bi se moglo nazvati medicinsko-sudskim
tretmanom prestupnika.
Da rezimiramo: od vremena kada je poeo da dejstvuje nov
kazneni sistem definisan poznatim zakonima donesenim u
18. i 19. stoleu sudije su, zahvaene optim razvojnim
tokom stvari, poele da sude ne samo zloinima nego i neemu
povrh toga; isto tako, sudije su navedene da se u svojim presudama bave i drugim stvarima, a ne samo presuivanjem; mo
odluivanja, odnosno deo sudske vlasti, preneti su sada i na
druga nadlena lica. U itav krivini postupak ukljueni su
spoljni elementi i lica. Rei ete da u tome nema nieg
neobinog, i da je sudbina prava da postepeno upija strane
elemente. Ipak, ima neeg udnog u savremenom krivinom
pravu: ako preuzima toliko izvan-pravnih elemenata, ono to
ne ini da bi ih pravno definisalo, kodifikovalo i poste-

24

peno integrisalo u kaznenu vlast, ve naprotiv to ini

da bi im omoguilo da vre svoju funkciju u krivinom postupku kao elementi koji nisu pravne prirode; to ini zato jer
ne eli da se taj postupak svede na puki in zakonskog kanjavanja; to ini zato da bi sudija bio osloboen odgovornosti
za svoju ulogu, to jest da ne bi bio neko ko sam, i samo,
kanjava: Mi, naravno, donosimo presudu, ali iako je ona
uzrokovana zloinom, jasno vam je da za nas ta presuda funkcionie
kao
nain
izleenja
zloinca;
jeste
da
kanjavamo,
ali to drugim reima znai da elimo da postignemo njegovo
izleenje. Dananje krivino pravo dejstvuje i opravdava se
samo kroz to neprekidno pozivanje na neto drugo, kroz stalpo ukljuivanje u sisteme koji nisu njegovi. To njegovo prekvalifikovanje nuna je posledica korpusa novih znanja.
Iza sve blaih kazni moe se, dakle, uoiti da se pomerila taka njihove primene; a iza te promene otkrivamo itavo
polje
novih
predmeta
kanjavanja,
drukiju
vrstu
istine
za
kojom se traga, i gomilu dotad nepoznatih uloga u krivinom
pravu i kaznenoj praksi. Nova znanja, tehnike i nauni diskursi uobliavaju se i prepliu sa praksom kanjavanja.
Cilj ove knjige je da prikae istoriju odnosa izmeu
due savremenog oveka i nove sudske vlasti, kao i genealogiju dananjeg nauno-sudskog sistema na koji se kaznena
vlast oslanja i poziva kada treba da se opravda, promeni svoja
pravila, proiri svoje dejstvo i prikrije ono to je u njoj
neobino i udno.
Odakle, meutim, da krenemo ako elimo da napiemo
takvu istoriju due dananjeg oveka due koja je izvedena
na sud? AKO se ograniimo na izmene zakona ili krivinih
postupaka, moe se dogoditi da promena kolektivnog senzibiliteta, razvoj humanizma ili napredak u drutvenim naukama
izbiju u prvi plan, kao krupna, spoljanja, nepromenljiva i
glavna injenica. Ako se pak ograniimo, kao to je uinio
Dirkem18, na opte drutvene forme, moe se dogoditi da
razlog
ublaavanja
kazni
vidimo
u
procesima
individualizacije koji su, pre e biti, jedna od posledica novih taktika
vlasti, a time i novih kaznenih mehanizama. U ovoj studiji
smo, zato, potovali etiri opta pravila:
1. Ne usmeriti prouavanje kaznenih mehanizama samo na
njihovo represivno dejstvo, samo na njihovu kaznenu dimenziju, nego ih razmatrati u okviru moguih pozitivnih efekata, ak i ako se oni na prvi pogled ine sporednim. Razmatrati kanjavanje, prema tome, kao sloenu drutvenu funkciju.
18
E. Durkheim, Deux lois de lvolution pnale, Anne sociologique IV,
18991900.

25

2.

Analizirati kaznene metode ne samo kao proste posledice pravnih propisa ili kao pokazatelje socijalnih struktura, nego kao posebne tehnike vrenja vlasti uopte. Razmatrati kanjavanje kao politiku taktiku.
3. Ne prouavati istoriju kaznenog prava i istoriju drutvenih nauka kao dva odvojena toka ije ukrtanje remeti
ili pospeuje, zavisno od ugla posmatranja, razvoj prvog odnosno drugog ili moda oba istovremeno; umesto toga, videti postoji li njihova zajednika matrica i nije li i jedno
i
drugo
posledica
jedinstvenog
epistemoloko-pravnog
procesa. Ukratko, u tehnologiji vlasti traiti korene i humanizacije kaznenog sistema i novih saznanja o oveku.
4. Ispitati da li je izvoenje due pred krivini sud,
kao i ukljuivanje naunog znanja u sudsku praksu, posledica promene u nainu na koji odnosi vlasti utiu na telo.
Sve u svemu, pokuati prouiti promene kaznenih metoda
kao posledicu politike tehnologije tela u kojoj bi se ogledala
zajednika
istorija
odnos
vlasti
i
predmeta
njihovog
dejstva, tako da se analizom ublaavanja kazni kao tehnike
vlasti moe razumeti ne samo kako su predmeti kanjavanja
postali, pored samog zloina, i ovek, dua, normalni ili
nenormalni pojedinac, ve ujedno i kako je specifini nain
potinjavanja
individue
mogao
uzrokovati
da
ovek
postane
saznajni predmet naunog diskursa.
Meutim, znam da nisam prvi koji je istraivao u tom
pravcu19.
*
* *

uvenoj knjizi Ruea i Kirhajmera 20* nalazimo mnoge

vane odrednice. Pre svega, moramo se osloboditi zablude da
je kazneni sistem prevashodno (ako ne i iskljuivo) nain da
se spree prestupi, te da moe da bude ve prema drutvenim formama, politikim sistemima ili verovanjima strog
ili blag, usmeren na ispatanje ili prevaspitanje, na proganjanje
pojedinaca
ili
utvrivanje
kolektivnih
odgovornosti.
Zatim, moramo analizirati konkretne kaznene sisteme, proU

19

U svakom sluaju, napomenama i navodima ne bih ni mogao da izrazim

koliko ova knjiga duguje . Delezu (G. Deleuze) i poslu koji je on obavio
zajedno sa F. Gatarijem (F. Guattari). Na bezbroj strana bih morao i da
navedem
knjigu Psychanalysme R. Kastela (R. Castel) i izrazim svoju zahvalnost P.
Nori
(P. Nora).
* Georg
Rusche i Otto Kirchheimer, Kazna u drutvena struktura, Novi
Sad, 1994, prevod i pogovor Ivan Jankovi (prim. prev.).
26

uavati ih kao drutvene fenomene za ije ispitivanje nije

dovoljno samo poznavati pravosudno ustrojstvo jednog drutva
i njegova osnovna etika opredeljenja, nego te fenomene treba
razmatrati u okviru ireg polja njihovog dejstva, da kanjavanje zloina nije jedini element. Valja pokazati da kaznene
mere nisu samo negativni mehanizmi pomou kojih se prestupi suzbijaju, spreavaju, otklanjaju, ukidaju, ve da su te
mere vezane za niz pozitivnih i korisnih efekata i da imaju
zadatak da ih pospeuju (i u tom smislu, ako zakonskim kaznama treba da se kanjavaju prestupi, moe se rei da definicijom prestupa i njihovim gonjenjem treba da se, zauzvrat,
podravaju
kazneni
mehanizmi
i
njihove
funkcije).
Polazei
od toga, Rue i Kirhajmer su razliite kaznene sisteme povezali sa proizvodnim sistemima u kojima se oni primenjuju:
tako bi u robovlasnikoj ekonomiji kazneni mehanizmi imali
zadatak da obezbede dodatnu radnu snagu i zasnuju civilpo ropstvo, pored robova do kojih se dolazi ratovima ili
trgovinom; sa feudalnim ureenjem, i u razdoblju primitivne
proizvodnje i nerazvijenog trita novcem, dolazi do naglog
poveanja broja telesnih kazni, poto je telo, najee, jedini oblik svojine koja se moe oduzeti; kaznionice (Hpital
gnral, Spinhuis ili Rasphuis)*, prinudni rad i zatvorske radionice pojavie se sa razvojem trine ekonomije. Meutim,
poto
industrijski
poredak
zahteva
slobodno
trite
radnom snagom, udeo prinudnog rada u kaznenim mehanizmima smanjie se u 19. veku i bie zamenjen zatvorom koji ima vaspitpo-popravnu svrhu. Bez sumnje, ovakvom nainu povezivanja moe se staviti mnogo primedbi.
Ipak,
zasigurno
se
moe
prihvatiti
uoptena
teza
da
kaznene sisteme u naim drutvima treba razmatrati u okviru politike ekonomije tela: ak i ako ti sistemi izbegavaju nasilnika ili krvava kanjavanja, ak i ako koriste
blage metode koje podrazumevaju zatvaranje ili prevaspitanje, ipak je uvek re o telu o telu i o njegovim snagama,
njihovoj
korisnosti
i
njihovoj
zauzdanosti,
njihovoj
raspodeli
i njihovoj potinjenosti. Svakako je opravdano napisati istoriju kaznenih mera na osnovu moralnih ideja ili pravosudnih
struktura. Meutim, moe li se takva istorija napisati na
osnovu istorije tel, budui da kazneni sistemi tvrde da su
kazne usmerene samo na skrivene due zloinaca?
Istoriari
su
odavno
zapoeli
prouavanje
istorije
tela.
Izuavali su telo u okviru istorijske demografije i patolo* Hpital gnral ustanova za prosjake i beskunike; Spinhuis i Rasphuis
su amsterdamski kazneno-popravni domovi za prosjake, maloletnike i prestupike, u kojima je bio obavezan prinudni rad (prim. prev.).
27

gije; razmatrali su ga kao sedite potreba i nagona, kao mesto

gde se odvijaju fizioloki procesi i metabolizmi, kao metu
napada mikroba ili virusa; pokazali su u kojoj su meri istorijski procesi uticali na ono to moe izgledati kao isto
bioloka osnova ivota, kao i koju ulogu u istoriji drutva
imaju bioloki dogaaji, kao to su kruenje bacila ili
produenje ivotnog veka21. Meutim, telo je neposredno ukljueno i u politiku; na njemu se neposredno odraavaju odnosi vlasti; oni utiu na njega, igou ga, dresiraju, mue,
primoravaju na rad i ceremonije, zahtevaju od njega izvesne
znake. Politiki uticaj na telo povezan je, sloenim i uzajamnim vezama, sa njegovom ekonomskom upotrebljivou; odnosi vlasti i dominacije utiu na telo, dobrim delom, kao na
proizvodnu snagu; zauzvrat, ono moe postati radna snaga samo ako je ukljueno u sistem potinjavanja (u kojem telesne
potrebe
takoe
predstavljaju
briljivo
pripremljen,
sraunat
i
korien
politiki
instrument);
telo
postaje
korisna
snaga samo ako je ujedno i produktivno i potinjeno telo. To
potinjavanje
se
ne
postie
samo
instrumentima
nasilja
ili
ideologije;
potinjavanje
moe
da
bude
neposredno,
fiziko,
da koristi snagu protiv telesnih snaga, da utie na materijalne elemente, a da ipak ne bude nasilniko; potinjavanje
moe
da
bude
proraunato,
organizovano,
tehniki
osmiljepo, prefinjeno, da ne koristi oruje niti teror, a da ipak
bude fizike prirode. To znai da moe postojati znanje o
telu koje se ne svodi na nauku o telesnim funkcijama, kao
to moe postojati ovladavanje telesnim snagama koje se ne
moe svesti na mogunost njihovog pobeivanja: to znanje i
takvo ovladavanje telima su ono to bi se moglo nazvati politikom tehnologijom tela. Naravno, ova je tehnologija rasplinuta, retko je formulisana na povezan i sistematian nain; esto je rasparana i razdrobljena, a slui se raznorodnim instrumentima i metodama. Iako su joj rezultati koherentni,
ona
je
najee
samo
multiformni
instrumentarijum.
Pored toga, ona se ne moe lokalizovati ni u odreenom tipu
institucije ni u dravnom aparatu, a ipak se ovi njome koriste,
primenjujui,
istiui
ili
nameui
neke
od
njenih
metoda. Politika tehnologija tela se, u svojim mehanizmima
i dejstvima, svrstava u jednu sasvim drugu ravan. Re je o nekoj
vrsti
mikrofizike
vlasti
kojom
se
slue
razni
aparati
i
institucije; njeno polje dejstva nalazi se, na neki nain, izmeu ovih znaajnih funkcija i samih tela, sa njihovom materijalnou i njihovim snagama.
21

28

Upop. E. Le Roy-Ladurie, LHistoire immobile, Annales, majjun 1974.

U prouavanju ove mikrofizike polazimo od pretpostavke

da vlast nad telom nije oblik svojine ve strategija, da takva
dominacija nije posledica oduzimanja svojine nego razliitih propisa, manevara, taktika, tehnika, ustrojstava; u njoj otkrivamo splet uvek napetih i uvek delatnih veza, a ne privilegiju koja nekom pripada; njen model je neprekidna borba, a
ne ugovor o preuzimanju vlasti niti zadobijena pobeda. Sve u
svemu, ta se vlast vri a ne poseduje, ona nije steena ili
sauvana privilegija vladajue klase, nego posledica njenih
stratekih pozicija u celini posledica koju odraava i
ponekad uvruje poloaj onih kojima se vlada. Osim toga,
takva vlast nad onima koji je nemaju ne sprovodi se samo kao
vid prinude ili zabrane; ona se vri na njima i preko njih;
kao to ona tei da potini njih, tako se i oni, u svojoj
borbi protiv nje, odupiru tom potinjavanju. To znai da te
uzajamne veze zadiru duboko u prolost drutva, da se ne
svode samo na odnose drave prema podanicima ili na klasne
okvire, da ne preslikavaju samo opti oblik vlasti ili zakona na pojedinca, na telo, na njegove postupke i ponaanje; to
znai da iako postoji kontinuitet (veze o kojima govorimo
zaista
odraavaju
opti
oblik
vlasti
i
zakona
preko
niza
sloenih mehanizama), ipak ne postoji ni analogija ni homologija, nego specifinost metoda i modaliteta. Najzad, te veze nisu jednoznane; one sadre bezbroj taaka konfrontacije
i arita nestabilnosti, a u svakome od njih moe doi do
sukoba, borbi i bar privremenog preokreta u odnosu snaga.
Ruenje tih mikrovlasti ne podlee, prema tome, zakonu
sve ili nita; ako nadzor nad aparatima pree u tue ruke,
ako se promeni nain funkcionisanja institucija ili se one
ukinu, to ne znai da je ova vlast sruena jednom za svagda;
osim toga, nijedan takav dogaaj nije istorijske prirode, na
moe ui u istoriju samo po posledicama koje izaziva na
itavom spletu odnosa u koje je ukljuen.
Moda treba odbaciti i tradicionalno shvatanje po kojem znanje moe postojati samo tamo gde nema odnosa vlasti, i
razvijati se samo nezavisno od naredbi, zahteva i interesa
vlasti. Moda treba odbaciti i verovanje da vlast ini oveka ludim i da je, zauzvrat, odustajanje od vlasti jedan od preduslova znanja. Radije valja priznati da vlast proizvodi znanje
(i to ne samo podstrekujui ga jer joj ono slui, ili primenjujui ga jer joj je korisno); treba priznati da se vlast i
znanje neposredno uzajamno uslovljavaju; da ne postoji odnos
vlasti bez stvaranja korelativnog polja znanja, niti znanje koje
ne pretpostavlja i istovremeno ne stvara odnose vlasti. Te
veze vlast-znanje ne treba, znai, analizirati polazei od
subjekta saznanja koji je slobodan ili ne u odnosu na sistem

29

vlasti; naprotiv, subjekta koji saznaje, predmete njegovog saznanja i naine spoznaje treba razmatrati kao posledice tih
sutinskih
uzajamnih
uslovljenosti
vlasti-znanja
i
njihovih
istorijskih
preobraaja.
Ukratko,
aktivnost
subjekta
saznanja
ne proizvodi znanje koje bi bilo korisno ili protivno vlasti,
nego vlast-znanje, to jest procesi i borbe koji ih proimaju,
i od kojih su sastavljeni, odreuju mogue oblike i oblasti
saznanja.
Analiza
politikog
korienja
tela
i
mikrofizike
vlasti pretpostavlja, prema tome, da odbacimo opoziciju nasilje-ideologija, metaforu svojine i model ugovora ili pobede kada je re o vlasti, kao i opoziciju ono to jeste-ono to nije
u interesu, model spoznaje i prvenstvo dato subjektu, kada
je re o znanju. Mogli bismo da zamislimo neku vrstu politike anatomije, pozajmljujui re od Petija i njegovih savremenika, ali dajui joj smisao razliit od onoga u 17. veku.
To ne bi bilo prouavanje drave kao tela (sa njegovim
elementima, sirovinama i snagama), niti prouavanje tela i
njegovog okruenja kao drave u malom. Politiko telo bi
se razmatralo kao skup materijalnih elemenata i tehnika koji
slue kao instrumenti i prenosni mehanizmi, kao putevi komunikacije i oslonci odnosima vlasti i znanja, odnosima koji
utiu na ljudska tela, koriste ih i potinjavaju, stvarajui od
njih predmete saznanja.
Tehnike kanjavanja bile one usmerene na duu, ili
na telo u obredu javnog muenja treba razmatrati u okviru
istorije
takvog
politikog
tela
i
kao
poglavlje
politike
anatomije, a ne samo kao posledicu pravnih teorija.
Kantorovic22 je dao izvanrednu analizu kraljevog tela
pokazavi da je, prema pravnoj teologiji srednjeg veka, ono
udvojeno jer sadri, pored prolaznog elementa koji se raa i
umire, jo jedan element koji opstaje kroz vreme nepromenjen,
kao fiziki a ipak nedodirljiv oslonac kraljevstva. Oko takvog dvojstva, koje je prvobitno liilo na hristoloki model,
organizuju
se
ikonografija,
politika
teorija
monarhije,
pravni mehanizmi koji istovremeno razdvajaju i povezuju linost kralja i zahteve Krune, kao i itav ritual iji je vrhunac
krunisanje, pogreb i ceremonija potinjavanja.
Na suprotnom
polju mogli bismo da zamislimo telo osuenika; i ono ima
svoj
pravni
status,
svoj
ritual
i
pratei
teorijski
diskurs
iji cilj nije zasnivanje vika vlasti, kao za linost monarha, ve kodiranje manjka vlasti, kojim su obeleeni oni
koji se kanjavaju. U najmranijem delu politikog polja osu22

30

E. Kantorowitz, The King's two bodies, 1959.

enik
predstavlja
simetrinu,
ali
izokrenutu
figuru
kralja.
Treba analizirati ono to bi se u Kantorovicevu ast moglo
nazvati umanjenim telom osuenika.
AKO viak vlasti kod kralja proizvodi udvajanje njegovog
tela, zar viak vlasti koja se vri nad potinjenim telom
osuenika ne proizvodi drugu vrstu udvajanja? Udvajanja bestelesnog, udvajanja due, kao to bi rekao Mabli. Istorija
takve mikrofizike kaznene vlasti bila bi tada genealogija
ili deo genealogije savremene due. Umesto da tu duu
vidimo
kao
ostatke
ponovo
pokrenute
i
delatne
ideologije,
treba da je razmatramo kao dananji korelat odreene tehnologije vlasti nad telom. Bilo bi pogreno rei da je dua
iluzija
ili
ideoloki
efekat;
ona,
naprotiv,
postoji,
stvarna
je, neprekidno se proizvodi oko tela, na njemu i u njemu, pomou vlasti koja se vri nad kanjenicima i, optije uzev,
nad onima koji se nadziru, dresiraju, prevaspitavaju; nad ludacima,
decom
u
kui,
uenicima,
kolonizovanim
narodima,
nad onima koji su primorani da stoje za mainom i budu pod
nadzorom TOKOM itavog svog ivota. To je istorijska realnost te due koja nije, za razliku od due predstavljene u
hrianskoj teologiji, roena u grehu i krivici, nego u metodama kanjavanja, nadzora i prinude. Ta stvarno postojea,
bestelesna dua, nije supstanca; ona je element na kojem se
ispoljava uinak odreene vrste vlasti i na koji se, ujedno,
poziva odreena vrsta znanja; ona je mehanizam kojim odnosi
vlasti uslovljavaju mogue znanje, a ono pak uvruje i pospeuje uinak vlasti. Na toj realno postojeoj osnovi gde se
sustie
dejstvo
vlasti-znanja,
izgraeni
su
razliiti
pojmovi
i
podeljene
oblasti
analize:
psiha,
subjektivnost,
linost,
svest, i tako dalje; na njoj su izgraene tehnike i nauni diskurs, utemeljeni su moralni zahtevi humanizma. Ali, da se
razumemo: duu, iluziju teologa, nije zamenio stvarni ovek,
kao
predmet
znanja,
filozofskog
promiljanja
ili
tehnikog
napretka. ovek o kome nam govore i koji treba da postane
slobodan ve je, po sebi, rezultat potinjenosti iji koreni
seu mnogo dublje u prolost. U njemu je dua koja ga uvodi
u ivot i koja je sama deo te vlasti nad telom. Dua je rezultat i instrument politike anatomije; dua je tamnica tela.
*
* *

Da zatvor, i kanjavanje uopte, spadaju u politiku tehnologiju tela, nauio sam moda ne toliko od istorije, koliko od sadanjosti. Poslednjih godina je dolazilo do zatvorskih pobuna gotovo svuda u svetu. U ciljevima ovih pobuna,

31

njihovima sloganima i njihovom toku, bilo je zasigurno neeg

paradoksalnog. To su bile pobune protiv fizike bede koja
traje due od jednog veka: protiv hladnoe, protiv zaguljivosti
i
pretrpanosti,
protiv
tronih
zidova,
protiv
gladi,
protiv batina. Pobune su, meutim, bile uperene i protiv
zatvora koji slue za uzor, protiv sredstava za umirenje, protiv
izolacije,
protiv
medicinskih
i
obrazovnih
slubi.
Da
li su ciljevi tih pobuna bili prevashodno materijalne prirode? Da li su bili protivreni, poto
se ustalo protiv
dotrajalih zgrada, ali i protiv komfora; protiv uvara, ali
i protiv psihijatara? U stvari, u svim ovim pokretima kao
i u bezbrojnim raspravama koje zatvor izaziva jo od poetka
19. veka re je o telima i o materijalnim stvarima. Sve te
rasprave i pobune, te uspomene i pogrde, pokrenute su siunim pojedinostima materijalne prirode. Neko u svemu tome
moe videti samo slepe zahteve, ili sumnjati da se iza toga
kriju tue strategije. Ipak, dolo je do pobune na nivou tela,
i to protiv samog tela zatvora. Sutina nije bila u zatvorskom
okruenju,
previe
tronom
ili
previe
aseptinom,
previe
primitivnom
ili
previe
usavrenom,
nego
u
materijalnoj
prirodi
zatvora
kao
instrumenta
i
vektora
vlasti.
Sutina je bila u itavoj toj tehnologiji vlasti nad telom
koju tehnologija due ona koja pripada vaspitaima, psiholozima i psihijatrima ne uspeva da prikrije ni da kompenzuje, iz prostog razloga to predstavlja jedan od njihovih
instrumenata. eleo bih da napiem istoriju takvog zatvora,
sa svim politikim uticajima koje on u svojoj zatvorenoj arhitekturi vri na telo. Otkuda takva elja? Je li to isti
anahronizam? Ne ako se pod time podrazumeva pisanje istorije prolosti u kategorijama sadanjosti. Da ako se pod
time podrazumeva pisanje istorije sadanjosti23.

23
Prouiu roenje zatvora samo u francuskom kaznenom sistemu. Zbog
postojeih razlika, kako u institucijama tako i u istorijskom razvoju drugih
zemalja, zadatak da se ovaj fenomen proui detaljno bio bi preteak, a njegovo
celovito prikazivanje nuno bi bilo previe shematizovano.

32

DRUGA GLAVA

UPEATLJIV PRIZOR MUENJA

Sve do revolucije, opti oblici kaznene prakse bili su
regulisani uredbom iz 1670. godine. Evo hijerarhije kazni koju je ona propisivala: Smrt, istrana tortura do saznanja
istine,
robijanje,
bievanje,
javno
pokajanje,
progonstvo.
To
su najveim delom, znai, fizike kazne. One variraju prema
obiajima,
prirodi
zloina
i
statusu
osuenika.
Pod
smrtnom kaznom se podrazumevaju razliite vrste smrti: neki zloinci mogu da budu osueni na veanje, drugi na odsecanje
ake ili pak odsecanje ili buenje jezika, a zatim na veanje;
trei, zbog teih zloina, na lomljenje udova, da bi potom
izdahnuli na toku; neki, pak, na lomljenje kostiju dok ne
izdahnu prirodnim putem, a neki na davljenje na onda na lomljenje udova; neki na lomau, i to tako da ivi na njoj sagore,
a drugi opet da se spale poto su prethodno zadavljeni; neki
na odsecanje ili buenje jezika, a zatim na lomau na kojoj e
ivi sagoreti; jedni na ereenje pomou etiri konja, drugi na odrubljivanje glave, trei, najzad, na to da im se glava
razmrska24. Gotovo uzgred, Sula dodaje da postoje i lake
kazne, koje ova uredba ne pominje: zadovoljtina povreenoj
strani, opomena, ukor, zatvor, zabrana boravka u nekom mestu
i, konano, novane kazne globa ili oduzimanje imovine.
Ovo, ipak, ne treba da nas zavede. Svakodnevna kaznena
praksa ni izdaleka se nije svodila na navedeni arsenal uasa.
Javna muenja i pogubljenja nipoto nisu bila najee kazne. Nama danas udeo smrtnih presuda u klasinom zakonodavstvu sigurno izgleda veliki: odluke atlea* u razdoblju od
1755. do 1785. godine sadravale su neto manje od 10% smrt24

prev.).

J. A. Soulatges, Trait des crimes, 1762, I, str. 169171.

* Grand Chtelet, sedite krivinog pravosua za parisku oblast (prim.

33

nih kazni toak, veala ili lomau 25; flandrijski parlament je izmeu 1721. i 1730. godine dosudio 39 smrtnih kazni
na ukupno 260 presuda (a 26 na ukupno 500 izmeu 1781. i 1790.
godine)26. Meutim, ne treba zaboraviti injenicu da su sudovi nalazili mnoge naine da izvrdaju strogosti kaznenog sistema, bilo tako bilo ne bi gonili prestupe za koje su sledile
prestroge kazne, bilo tako to bi donekle izmenili kvalifikaciju zloina; ponekad bi i sama kraljevska vlast naznaila
da se ne mora doslovno primeniti neka posebno stroga odredba27. U svakom sluaju, najee kazne su bile progonstvo ili
globa: u sudskoj praksi atlea, na primer (gde se sudilo samo
relativno tekim prestupima), u vie od pola presuda donetih izmeu 1755. i 1785. godine izreena je kazna izgnanstva.
Ali, veoma esto su ta netelesna kanjavanja bila praena
dodatnim kaznama koje su imale neke elemente javnih muenja:
izlaganje osuenika, stub srama, bacanje u okove, bievanje,
igosanje. To je po pravilu vailo za sve osude na robiju, kao
i za osude na bolniki zatvor to je bila odgovarajua
kazna iste teine za ene; pored toga, izgnanstvu je esto
prethodilo izlaganje ruglu i igosanje, a globu je, ponekad,
pratilo bievanje. Udeo javnih muenja u kaznenom sistemu
nije se oitovao, znai, samo u sveanom obredu pogubljenja,
nego i u ovom dodatnom vidu kanjavanja: svaka iole stroa
kazna morala je da sadri element javnog muenja.
ta je javno muenje? Telesna kazna kojom se nanosi bol,
manje-vie uasna, rekao je okur, dodajui: To je neobjanjiva pojava koju je izrodila varvarska i svirepa mata
ovekova28. Ona moda jeste neobjanjiva, ali sigurno nije
bez pravila, niti divljaka. Muenje je tehnika, a ne nekontrolisani gnev. Kazna muenjem mora zadovoljiti tri osnovna
kriterijuma. Pre svega, ona mora da izazove odreenu koliinu patnji koje se mogu tano izmeriti, ili bar priblino
proceniti,
porediti
i
stepenovati.
Smrtna
kazna
je
muenje
utoliko to se ne svodi na prosto liavanje prava na ivot,
ve
predstavlja
povod
i
kulminaciju
proraunate
gradacije
patnji: od odsecanja glave, koje patnju svodi na samo jedan pokret i jedan trenutak, to je dakle nulti stepen muenja, preko veanja, lomae i toka koji produavaju agoniju, na do
25

Upor. lanak P. Petrovia (P. Petrovitch), u: Crime et criminalit en Franse XVIIeXVIIIe sicles, 1971, str. 226 i dalje.
P. Dautricourt, La Criminalit et la rpression au Parlement de Flandre, 1721
1790 (1912).
27
To je sugerisao oazel (Choiseul) povodom obznane od 3. avgusta 1764.
godine o skitnicama (Mmoire expositif. Nac. biblj, rukopis 8129, list. 128
129).
Encyclopdie, lanak Supplice.
26

34

ereenja kojim se bol gotovo beskonano nastavlja. Smrt-muenje je vetina odravanja ivota u patnjama, tako da se postignu
stotine
malih
smrti
kroz
najistananije,
najprobranije agonije (the most exquisite agonies)29. Muenje poiva na
vetini odmeravanja, proraunavanja patnje. Drugo, i s tim u
vezi: takvo izazivanje patnje podlee strogo utvrenim pravilima.
Vrsta
telesnog
muenja,
kvalitet,
intenzitet
i
trajanje
bola
zavise
od
teine
zloina,
linosti
zloinca,
drutvenog statusa njegovih rtvi. Bol je predmet zakonskih propisa;
kazna muenjem ne sprovodi se nad telom nasumice ili bez
razlike; ona je sraunata prema detaljnim pravilima kojima se
odreuje broj udaraca biem, mesto gde e se prisloniti usijano gvoe, vrsta sakaenja (odsecanje ake, buenje usana
ili jezika), duina agonije na lomai ili toku (sud odluuje
da li osuenika treba odmah zadaviti ili ga pustiti da polako izdie, odnosno u kojem trenutku se moe dozvoliti takvo
milosre). Svi ovi elementi poveavaju broj razliitih kazni
i kombinuju se ve prema sudu i zloinu: To je Danteov
pakao pretoen u zakone, rekao je Rosi; u svakom sluaju, re
je o obimnom korpusu fiziko-kaznenih znanja. Tree: muenje
je, uz sve to, i deo rituala. Ono je element kaznene liturgije
koji ispunjava dva zahteva. U odnosu na rtvu, ono mora da je
igoe sramom bilo oiljkom koji ostavlja na telu, bilo
prizorom za javnost, jer iako je svrha muenja da se iskupi
zloin, time se ne izmiruju svi rauni; muenje ostavlja oko
tela, ili pre na samom telu osuenika, beleg koji se ne sme
izbrisati: u svakom sluaju, ljudi e se seati da su svojim
oima videli osuenika javno izloenog, ili stavljenog na
stub srama, ili podvrgnutog muenju i patnjama. U odnosu na
pravosue koje dosuuje takvu kaznu, muenje mora biti upeatljivo, moraju ga svi videti i doiveti kao trijumf pravde.
ak je i preterana okrutnost nad osuenikom element takve
slavne pobede: ako krivac pod udarcima koje mu zadaju jeca i
urlie, to nije neto ega pravosue treba da se stidi nego,
naprosto, deo ceremonijalnog deljenja pravde koja se prikazuje
u svojoj punoj snazi. Tu verovatno treba traiti razlog postojanja i onih muenja koja se nastavljaju posle smrti osuenika: spaljivanje leeva, razvejavanje pepela na vetru, povlaenje tela na reetu, njegovo izlaganje pored puteva. Pravosue progoni telo i posle svake mogue telesne patnje.
Kazna muenjem nije, prema tome, bilo koji oblik telesnog kanjavanja: to je proraunato izazivanje patnji, organizovan ritual igosanja rtve i javno prikazivanje vlasti koja
29

Izraz je Olajfov: Olyffe, An Essay to prevent capital crimes, 1731.

35

kanjava, a ne oajniki potez pravosua koje se, zaboravivi

svoja naela, predalo neobuzdanom gnevu. U preteranoj okrutnosti javnih muenja prisutna je itava struktura vlasti.
*
* *

Telo podvrgnuto muenju ukljueno j, najpre, u sudski

ceremonijal koji treba da iznese na videlo istinu o zloinu.
U Francuskoj, kao i u veini evropskih zemalja sa
asnim izuzetkom Engleske itav krivini postupak, sve do
donoenja presude, dran je u tajnosti: a to znai da je bio
skriven ne samo od oiju javnosti, ve i od samog optuenog.
Odvijao se bez njega, odnosno tako da optueni nije imao
mogunost da sazna sadrinu ni prijave, ni optunice, ni
iskaza svedoka, ni dokaza. Prema tadanjem ustrojstvu krivinog pravosua, znanje je bilo apsolutna povlastica istranih
organa. Istraga e se voditi, kae se u ukazu iz 1498. godine, na najbriljiviji nain i u najveoj moguoj tajnosti.
Prema uredbi iz 1670. godine, koja je ponovila i u nekim
takama
jo
pootrila
strogost
propisa
iz
prethodnog
perioda, optueni nije mogao da ima uvid u dokumenta suenja,
nije mogao da dozna identitet lica koja su ga prijavila, nije
mogao da sazna sadraj iskaza pre izuzea svedoka, nije mogao
da iskoristi, sve do poslednjeg trenutka procesa, svoj dokazni
materijal, nije mogao da ima advokata koji bi bilo nadzirao
ispravnost toka suenja, bilo uestvovao u samoj odbrani. S
druge strane, magistrat je imao pravo da prima anonimne prijave, da skriva od optuenog predmet tube, da na prevaru
izmamljuje
odgovore,
da
pribegava
insinuacijama 30.
Magistrat
je predstavljao, kao jedina i svemona vlast, istinu koju bi
imputirao optuenom; tu istinu su sudije prihvatale u gotovom obliku, u vidu pismenih izvetaja i dokumenata; za njih
je to bio jedini dokaz; oni bi videli optuenog samo jednom,
da ra ispitaju pre nego to donesu presudu. injenica da se
proces vodio tajno i da je bio u pisanom obliku, odrava
naelo da je, u krivinom postupku, utvrivanje istine bilo
apsolutno pravo i iskljuiva vlast monarha i njegovih sudija.
Ero je izneo pretpostavku da u korenu takvog postupka (utemeljenog manje-vie TOKOM 16. veka) lei strah od graje, uzvika protesta ili odobravanja kojima je narod obino sklon,
30
Sve do 18. veka vodile su se duge rasprave da li je, tokom sasluanja
na kojima se lukavstvom izmamljuju odgovori, dozvoljeno da se sudije koriste
lanim obeanjima, neistinama, dvosmislenim reenicama. Bila je to prava
kazuistika sudskog nepotenja.

36

kao i strah od nereda, nasilja i izliva gneva protiv strana u

procesu, pa ak i protiv sudija; kralj je time hteo da pokae
kako vrhovna vlast, u iju nadlenost spada i pravo kanjavanja, ni u kom sluaju ne moe pripadati mnotvu31.
Kada suveren deli pravdu, svi glasovi moraju da zamuknu.
Iako je postupak bio tajan, pri utvrivanju istine morala su se potovati odreena pravila. tavie, to je podrazumevalo postojanje utvrenog modela dokaznog postupka. Tradicija koja datira od polovine srednjeg veka, a koju su poznati
pravnici u doba renesanse dalje razvili, propisivala je kakvi
treba da budu priroda i dejstvo dokaza. Jo u 18. stoleu
redovno
se
sreu
ovakve
distinkcije:
pravi,
neposredni
ili
legitimni
dokazi
(iskazi
svedoka,
na
primer),
te
posredni,
pretpostavljeni,
vetaki
dokazi
(argumentovanjem);
ili,
pored
toga,
oigledni
dokazi,
znaajni
dokazi,
nepotpuni
ili
slabi dokazi32; pa onda hitni ili nuni dokazi koji ne
doputaju sumnju u istinitost poinjenog dela (to su puni
dokazi: recimo, dva besprekorna svedoka izjavljuju da su videla optuenog kako sa isukanim i krvavim maem u ruci odlazi sa mesta na kojem je malo kasnije naen izboden le); zatim,
bliske indicije ili polovini dokazi, koji se mogu smatrati
pravim dokazima sve dok ih optueni ne opovrgne dokazavi
suprotno (polovian dokaz bi bio samo jedan svedok oevidac ili, na primer, pretnja smru pre ubistva); najzad, daleke
indicije ili adminikule*, koje se svode na miljenja i stavove (glasine, bekstvo osumnjienog, njegova uznemirenost prilikom sasluanja, i tako dalje33). Ove distinkcije nisu, meutim, samo teorijske prirode. One imaju svoju neposrednu primenu i dejstvo. Pre svega zato to svaka takva vrsta dokaza,
uzeta po sebi i nezavisno od drugih, povlai odreenu vrstu
kazne: na osnovu punih dokaza moe se dosuditi bilo koja
postojea kaznena mera; na osnovu polovinih dokaza mogu se
dosuditi telesne kazne, ali nikada smrtna presuda; na osnovu
nepotpunih i slabih dokaza moe
se
podii
tuba
protiv
osumnjienog, preduzeti mera dalje istrage ili dosuditi globa. Osim toga, ovi dokazi se meusobno mogu kombinovati
prema
preciznim
aritmetikim
pravilima:
dva
polovina
dokaza mogu initi pun dokaz; adminikule, ako ih je vie i ako
su uzajamno saglasne, mogu se kombinovati i initi jedan po31

P. Ayrault, L'Ordre, formalit et instruction judiciaire, 1576, knjiga III, pogl.

LXXII i pogl. LXXIX.
D. Jousse, Trait de la justice criminelle, 1771, I, str. 660.
* adminikula dokazni element, pretpostavka na osnovu indicija
(prim. prev.).
33
P. F. Muyart de Vouglans, Institutes au droit criminel, 1757, str. 345347.
32

37

lovian dokaz, ali nikada koliko god da ih je ne mogu

imati vrednost punog dokaza. Re je, prema tome, o kaznenoj
aritmetici koja je u mnogo emu briljivo razraena, ali koja
ipak ostavlja prostora za mnoge rasprave: da li je za donoenje
smrtne presude dovoljan jedan pun dokaz, ili treba da ga prate
i slabije indicije? Da li dve bliske indicije, odnosno dva
polovina dokaza, uvek imaju vrednost punog dokaza? Moda
treba da ih bude tri, ili da se kombinuju sa dalekim indicijama? Ima li elemenata koji mogu biti indicije samo za odreene zloine, u odreenim okolnostima i u odnosu prema
odreenim osobama (tako je svedoenje nevaee ako je u pitanju skitnica i njegov iskaz; tome nasuprot, ono ima veu vrednost, odnosno teinu ako je re o znamenitoj linosti, ili
o svedoenju gospodara povodom prestupa za koji je osumnjien
neko od njegovih slugu). To je aritmetika donekle modifikovana kazuistikom; pomou takve aritmetike utvruje se nain
konstruisanja sudskog dokaza. Ovakvim sistemom legalnih dokaza,
istina
u
kaznenoj
praksi
postaje
rezultat
sloenog
umea; potuju se pravila koja poznaju samo strunjaci, ime
se jo uvruje naelo tajnosti. Nije dovoljno da sudija
ima uverenje koje moe deliti svaki razuman ovek... Nita
nije pogrenije od onog naina suenja koji se, zapravo, svodi
na manje-vie osnovano ubeenje. S druge strane, meutim, taj
sistem namee magistratu stroga i velika ogranienja; bez toga bi svaka osuda bila olako doneta i, moe se rei, u neku
ruku nepravina, ak i kada je optueni zaista kriv34. Doi
e dan kada e se ovaj neobini nain utvrivanja istine
TOKOM
krivinog postupka initi sablanjivim, ba zbog toga to pravosue nije moralo da se dri optih pravila o
istini: ta bi o polovinom dokazu rekle egzaktne nauke?
Kako bi izgledao polovian dokaz u geometriji ili algebri?35 Ali, ne treba zaboraviti da su ova formalna ogranienja u postupku dokazivanja predstavljala vid unutranje regulacije apsolutne i iskljuive vlasti nad znanjem.
Voena u tajnosti, u pisanom obliku i uz postojanje strogih
pravila
u
konstruisanju
svojih
dokaza,
krivina
istraga
predstavlja mehanizam kojim se moe utvrditi istina u odsustvu optuenog. Zato e se, iako to zakon nije izriito
nalagao, ovakav postupak nuno usmeriti ka iznuivanju priznanja. I to iz dva razloga: pre svega, zato to priznanje pred34

Poullain du Parc, Principes du droit franais selon les coutumes de Bretagne,

17671771, t. XI, str. 112113. Ynop. A. Esmein, Histoire de la procdure
criminelle
en France, 1882, str. 260283; K. J. Mittermaier, Trait de la preuve, prevod iz

35

38

1848,
str. 1519.
G. Seigneux de Correvon, Essai sur lusage, labus et les inconvnients de la

stavlja tako Jak dokaz da nije neophodno dodavati mu druge,

niti ulaziti u teku i sumnjivu kombinatoriku indicija; ako
je dobijeno na formalno ispravan nain, priznanje gotovo da
oslobaa tuioca obaveze da prui druge dokaze (u svakom
sluaju, one do kojih je tee doi). Drugo: jedini nain da se
ovaj postupak dvostruko potvrdi i postane stvarna pobeda nad
optuenim, jedini nain da se utvrena istina pokae nesumnjivom jeste da i sam zloinac potvrdi da je poinio zloin
i potpie ono to je vrlo ueno i u tajnosti konstruisala
istraga. Nije dovoljno, primetio je Ero koji se protivio
tajnosti
postupka,
to
su
prestupnici
pravino
kanjeni.
Uz to treba, ako je mogue, da i sami sebi presude, da sami
sebe kazne36. U zloinu koji je pismeno rekonstituisan, zloinac sa svojim priznanjem dolazi da odigra ulogu istine koja
se uivo potvruje. in priznanja koji podrazumeva da je
subjekt poinio zloin, prihvatio odgovornost za njega i to
usmeno izjavljuje predstavlja dopunu pisane i tajne istrage.
Zbog toga e priznanje u istranom postupku inkvizitorskog
tipa dobiti veliki znaaj.
Zbog toga, takoe, ono ima dvostruke uloge. S jedne strane, priznanje ulazi u optu aritmetiku dokaza. Istie se da
je ono samo jedan od dokaza, dodue jai od ostalih ali ne i
evidentia rei, na se zato samo na osnovu priznanja ne moe doneti presuda: moraju ga pratiti dodatne indicije, poto se zna
da optueni ponekad izjave da su krivi za zloine koje nisu
poinili;
zato
magistrat,
ako
raspolae
samo
priznanjem
okrivljenog, mora sprovesti dodatnu istragu. S druge strane,
meutim, priznanje je jae od bilo koje vrste dokaza. U izvesnoj
meri,
ono
transcendira
svaki
drugi
dokaz;
iako
predstavlja
samo jedan element u raunici kojom se utvruje istina, ono
je istovremeno in kojim optueni prihvata optubu i priznaje njenu osnovanost; time istraga u kojoj on nije uestvovao
dobija svoju potvrdu u vidu voljno date izjave. Svojim priznanjem i sam optueni uzima uee u ritualu utvrivanja istine. Jo se u srednjovekovnom pravu navodi da priznanje ini stvar optepoznatom i oiglednom. Pored takve dvostruke
uloge, priznanje je u jo jednom pogledu dvoznano: poto
predstavlja izuzetno jak dokaz koji, da bi se donela presuda,
zahteva samo neke dodatne indicije, ime se posao istrage i
dokazni mehanizam svode na minimum, priznanje je veoma poeljno; da bi se ono iznudilo, koristie se svi mogui naini prinude. Meutim, ako ono u krivinom postupku mora da
bude iva i usmena potvrda verodostojnosti pisanih izvetaja, ako priznanjem optueni zakljuuje istragu i time je, na
36

P. Ayrault, LOrdre, formalit et instruction judiciaire, knjiga I, pogl. XIV.

39

neki
nain,
ozvaniava,
onda
priznanje
mora
biti
praeno
formalnim garancijama. Ono donekle ima karakter sporazuma:
otuda zahtev da ono bude spontano, da bude dato pred nadlenim sudom i pri punoj svesti optuenog, da se ne moe
odnositi na nemogue stvari, i tako dalje 37. Priznanjem se
optueni obavezuje u odnosu na krivini postupak; on potpisuje istinu koju je utvrdila istraga.
Ove dve uloge koje priznanje ima (ono je i dokazni element i potvrda verodostojnosti istrage; i posledica prinude
i delimino voljni sporazum) objanjavaju postojanje dva osnovna sredstva kojima se klasino krivino pravo slui da
bi dolo do priznanja. Prvo je zakletva koju optueni treba
da poloi pre sasluanja (on ne sme poiniti krivokletstvo
pred ljudskim i Bojim sudom; to je, istovremeno, i ritualni
in obavezivanja); drugo sredstvo je tortura (fiziko nasilje
da bi se iznudila istina, koja u svakom sluaju, da bi imala
teinu dokaza, mora zatim da se ponovi pred sudijama u vidu
spontanog priznanja). Krajem 18. veka tortura e biti proglaena
ostatkom
varvarske
prolosti,
obelejem
gotskog
divljatva. Tano je da tortura see daleko u prolost: primenjivana je u vreme Inkvizicije, naravno, a pre toga sigurno
jo u robovlasniko doba. Meutim, na nju se u klasinom
pravu nije gledalo kao na ostatak prolosti ili kao na neto sramno to bi valjalo ukinuti. Tortura ima svoje strogo
utvreno mesto u sloenom krivinom mehanizmu gde je istrani
postupak
inkvizitorskog
tipa
ojaan
elementima
optubenog sistema, gde pismeni dokaz trai svoj usmeni korelat, gde se magistratove tehnike dokazivanja meaju sa metodama kuanja optuenog, gde se od njega zahteva ako je potrebno i najokrutnijim vidovima prinude da u postupku
igra ulogu voljnog uesnika, gde, reju, treba utvrditi istinu
pomou dva elementa: istrage koju tajno vodi sudska vlast i
ina kojeg ritualno izvodi optueni. A telo optuenog
telo koje govori i, ako je nuno, biva stavljeno na muke
obezbeuje skladno sadejstvo ta dva elementa; zato e, sve dok
klasini kazneni sistem ne bude u celosti preispitan, biti
veoma malo temeljnih kritika na raun torture38. Mnogo su
37

U katalozima sudskih dokaza, priznanje se pojavljuje izmeu 13. i 14.

veka. Nema ga kod Bernara De Pavije (Bernard de Pavie), ali ga nalazimo kod
Hostijensisa (Hostiensis). Karakteristina je, uostalom, Kraterova (Crater)
formulacija: Aut legitime convictus, aut sponte confessus. U srednjovekovnom
pravu, priznanje je imalo vrednost dokaza samo ako ga daje punoletna osoba i
ako
ga daje pred protivnom stranom. p. J. Ph. Lvy, La Hirarchie des preuves
dans
le droit savant du Moyen Age, 1939.

40

ei saveti kojima se naprosto preporuuje oprez: Tortura

je opasno sredstvo dolaenja do istine. Zato sudije moraju
dobro da promisle pre nego to se na to odlue. Nita nije
tako nepouzdano. Jer ima krivaca koji poseduju dovoljno vrstine da ne otkriju pravi zloin... kao i nevinih koje je muenje nateralo da priznaju zloine za koje nisu bili krivi39.
Na osnovu toga, istrana tortura se moe smatrati nekom vrstom muenja kojem je cilj istina o zloinu. Meutim,
takvom torturom se, najpre, istina ne upa po svaku cenu; ona
se ne moe poistovetiti sa razularenou torture pri sasluanjima u nae doba; ona svakako jeste surova, ali ne i divljaka. Re je o strogo regulisanom metodu pri kojem se potuje tano utvreni postupak; razliite faze, njihovo trajanje,
korieni
instrumenti,
duina
konopaca,
teina
optereenja, broj klinova, intervencije magistrata koji ispituje sve
je
to,
ve
prema
razliitim
lokalnim
obiajima,
briljivo
kodifikovano40.
Istrana
tortura
je
bila
strogo
propisana
sudska igra. Kao takva, ona se nadovezuje na drevne naine
iskuavanja,
primenjivane
u
tubenim
postupcima
jo
pre
Inkvizicije
i
njoj
svojstvenih
tehnika:
na
ordalije,
sudske
dvoboje,
Boje
sudove.
Izmeu
sudije
koji
nalae
istranu
torturu i osumnjienog koga mue, jo postoji neka vrsta dvoboja; muenoga to je termin kojim se oznaava onaj ko je
podvrgnut muenju stavljaju na mnoga, sve tea iskuenja
koja on uspeno savlauje odolevajui, ili kojima podlee
priznajui
krivicu41.
Meutim,
sudija
ne
nalae
torturu
bez
ikakvog rizika sa svoje strane (a on se ne svodi samo na opasnost da osumnjieni TOKOM torture umre); naime, magistrat u
igru stavlja svoj ulog, a to su dokazni elementi koje je ve
prikupio; jer, ako optueni izdri i ne prizna, magistrat
po pravilu biva prinuen da odustane od optunice. Mueni
je pobedio. Otuda obiaj, uveden za najtee sluajeve, da se
naloi istrana tortura do saznanja istine: u tom je sluaju sudija mogao da nastavi istragu na osnovu prikupljenih
dokaza i posle zavrene torture; osumnjieni tada nije mogao
da bude proglaen nevinim samo na osnovu injenice da je
uspeno
odoleo
torturi,
ali
zahvaljujui
svojoj
pobedi
bar
nije vie mogao da bude osuen na smrt. Sudija je zadrao sve
svoje karte, osim one glavne. Omnia citra mortem. Otuda esto
Cl. Ferrire, Dictionnaire de pratique, 1740, t. II, erp. 612.
40
Godine 1729, Arco (Aguesseau) je naloio istraivanje o sredstvima
i pravilima torture primenjivanim u Francuskoj. Rezultate istraivanja
izloio je oli De Fleri: Nac. bibl., Fonds Joly de Fleury, 258, vol. 322328.
41
Prvi stepen torture svodio se na prikazivanje sprava za muenje.
Kada su bila u pitanju deca i starci od preko sedamdeset godina, dalje se i
nije ilo.
41

ponavljana
preporuka
sudijama
da
ne
podvrgavaju
istranoj
torturi onog osumnjienog protiv koga postoje dovoljno jaki
dokazi da je poinio najtee zloine; jer, ako bi se dogodilo
da on odoli torturi, sudija vie nije imao pravo da mu dosudi smrtnu kaznu koju ovaj, meutim, zasluuje; iz toga dvoboja
pravosue bi izilo kao gubitnik. Ukoliko ima dovoljno dokaza da se takav krivac osudi na smrt, onda ne treba presudu
prepustiti
sluaju,
odnosno
ishodu
prolazne
istrane
torture koja esto ni do ega ne dovodi; najzad, u optem je
interesu i za javno dobro da se primerno kazne ozbiljni, grozni i najtei zloini, oni koji zasluuju smrtnu kaznu42.
Iza prividno neobuzdanog ara za brzim otkrivanjem istine,
u
klasinoj
istranoj
torturi
nalazimo
strogo
utvren
mehanizam iskuavanja: fiziki izazov koji treba da odlui
o istini. AKO je mueni kriv, patnje koje mu iskuenje namee
nisu nepravedne; ali, ako je nevin, ono je istovremeno znak
oslobaanja od krivice. Patnja, sukob i istina su uzajamno
povezani
prilikom
primene
istrane
torture:
oni
zdrueno
deluju na telo muenog. Traganje za istinom pomou torture
predstavlja nain da se doe do dokaza, i to najjaeg od svih:
do priznanja krivice. Meutim, to je ujedno i borba, tako da
pobeda jednog protivnika nad drugim ritualno obelodanjuje
istinu. U torturi kojoj je cilj dobijanje priznanja, postoji
element istrage, ali i element dvoboja.
U njoj se, isto tako, prepliu elementi istranog postupka i kanjavanja. A to nije jedan od njenih manjih paradoksa. Istrana tortura se, naime, definie kao nain da se
dokazni postupak upotpuni kada u procesu nema dovoljnih
kazni. Ona se i svrstava meu kazne; i to tako teke da je, u
njihovoj hijerarhiji datoj uredbom iz 1670, navedena odmah iza
smrtne. Kasnije e se postaviti pitanje: kako se kazna moe
koristiti kao sredstvo? Kako se moe smatrati kaznom ono
to bi trebalo da bude dokazni postupak? Razlog za ovo treba
traiti u nainu na koji je krivino pravosue, u klasino
doba, dolazilo do istine. Razliiti delovi dokaza nisu predstavljali po sebi neutralne elemente koji e takvi ostati sve
do trenutka kada se objedine u jedinstvenu celinu, da bi se
dokazala konana i potpuna izvesnost krivice. Naprotiv, svaka indicija je sobom nosila jedan stepen osude vie. Krivica
nije poinjala od trenutka kada su sakupljeni svi dokazi; ona
je stvarana postepeno, deo po deo, svakim od elemenata koji su
omoguavali da se prepozna krivac. Tako jedan polovini dokaz nije osumnjienog ostavljao nevinim sve dok ne bude upot42

42

G. du Rousseaud de la Combe, Trait des matires criminelles, 1741, str. 503.

punjen, nego je od njega stvarao polukrivca; ve sama slaba

indicija za teki zloin igosala je osumnjienog kao deliminog
zloinca.
Ukratko,
dokazni
postupak
u
kaznenoj
praksi
nije
potovao
dualistiki
sistem
istinitog
ili
neistinitog, ve naelo stalnog stepenovanja: stepen do kojeg se
dolo u dokaznom postupku predstavljao je odgovarajui stepen krivice i, u skladu s tim, podrazumevao isti stepen kazne.
Osumnjieni je, kao takav, uvek zasluivao odreenu kaznu;
niko na koga je pala sumnja nije mogao biti nevin. Sumnja je
ujedno predstavljala i dokazni element za sudiju, i odreeni
stepen krivice za osumnjienog, i ogranieni vid kazne u okviru kaznenih mera. Ako bi osumnjieni samo ostao sumnjiv,
on ipak ne bi bio proglaen nevinim, nego je bivao delimipo kanjen. Na odreenom stupnju dokaznog postupka mogla se,
prema tome, legitimno uvesti u igru praksa koja je imala dvostruku ulogu: da predstavlja poetnu kaznu na osnovu ve sakupljenih indicija, i, s druge strane, da tu poetnu kaznu
iskoristi za iznuivanje onog dela istine koji nedostaje. Istrana tortura u 18. veku odvijala se u okviru tog udnog
mehanizma u kojem je ritual dolaenja do istine bio neraskidivo povezan sa ritualom dosuivanja kazne. Nad telom podvrgnutom istranoj torturi istovremeno se vre i in kanjavanja i iznuivanja istine. Kao to je sumnja ujedno i element istrage i deo krivice, tako je i strogo proraunata patnja pri torturi u isti mah i kaznena mera i deo istranog
postupka.
*
* *

Neobino je da se ova povezanost dva rituala posredstvom

tela produavala, posle zavrenog dokaznog postupka te izricanja presude, i na samo izvrenje kazne. Ponovo telo osuenika igra glavnu ulogu u ceremonijalu javnog kanjavanja.
Na okrivljenom je da obelodani i presudu i istinu o zloinu
koji je poinio. Njegovo telo, pokazano svima, provedeno kroz
grad, izloeno na trgovima, podvrgnuto torturi, treba da bude
neka vrsta javnog svedoanstva o krivinom postupku koji je
do tog trenutka ostajao skriven; u telu, i na telu, presuda
treba da postane vidljiva za sve. To upeatljivo obznanjivanje
istine prilikom javnog pogubljenja imalo je, u 18. veku, nekoliko aspekata.
1. Pre svega, krivac je bio glasnik svoje presude. Njegov
je zadatak bio da tu presudu, u izvesnom smislu, c obznani,
te
time
potvrdi
istinitost
optunice:
otuda
prolazak
ulicama, natpis okaen na leima, grudima ili glavni sa sadri-

43

nom presude, zaustavljanje na raskrima, itanje presude, javpo pokajanje pred crkvenim portama kada osuenik sveano
priznaje svoj zloin: Bos, u koulji, sa bakljom u ruci, da na
kolenima kae i izjavi kako je zloinaki, gnusno, izdajniki
i
s
predumiljajem
poinio
najstraniji
zloin...;
otuda
izlaganje ruglu na stubu srama, gde se navode prestupi i presuda, kao i ponovno itanje osude na gubilitu. Bilo da je
osuen samo na stub srama ili pak na lomau i toak, osuenik obznanjuje svoj zloin i sudsku presudu, fiziki ih posei na svom telu.
2. Scena priznanja se jo jednom ponavljala. Javno pokajanje izreeno pod prinudom moralo je biti ponovljeno u vidu
spontanog priznanja krivice. Javno muenje se time pretvaralo
u as istine. Poslednji trenuci, kada okrivljeni vie nema
ta da izgubi, iskorieni su za obznanjivanje istine u njenom punom sjaju. Sud je imao pravo da posle izricanja presude
naloi novu torturu, ne bi li se izmamila imena moguih
sauesnika. Takoe, bilo je predvieno da osuenik moe u
trenutku
penjanja
na
gubilite
traiti
odlaganje
izvrenja
kazne, da bi otkrio nove injenice. Posmatrai su iekivali te nove zaplete oko istine o zloinu. Mnogi osuenici su
to koristili da bi dobili
u vremenu, kao izvesni Miel
Barbje, okrivljen za oruani napad: On drsko osmotri gubilite i ree da ga sigurno nisu za njega podigli, jer je nevin;
najpre je traio da se popne u sudske odaje, gde je samo kojeta govorio punih pola sata, stalno nastojei da se opravda; a
zatim, kada su ga vratili na gubilite, on se uspe na njega
odluna izraza lica; meutim, poto su mu skinuli odeu i
privezali ga na krst, pripremivi ga za batinjanje, on zatrai da se po drugi put popne u sud, gde najzad priznade svoj
zloin i ak izjavi da je kriv za jo jedno ubistvo43. Pravom
javnom muenju cilj je bio upeatljivo obelodanjivanje istine;
u tom smislu je ono nastavljalo pred oima javnosti posao
istrane
torture,
dodajui
sudskoj
presudi
potpis
okrivljenoga. Uspelim javnim muenjem pravosue dobija svoje opravdanje, utoliko to se obznanjuje istina o zloinu na samom
telu muenoga. Primer dobrog osuenika nudi Fransoa Biljar, glavni potanski blagajnik koji je 1772. ubio svoju enu; delat je hteo da mu sakrije lice kako bi ga potedeo
pogrda gomile: Nisu mi, ree on meutim, dosudili ovu zasluenu kaznu da bih ostao skriven od oiju posmatraa... Jo
je nosio crninu u znak alosti za enom... na nogama je imao
sasvim nove cipele, bio je nafriziran i napudran, a drao se
43

44

S. P. Hardy, Mes loisirs, Nac. bibl., rukopis 668087, t. IV str. 80, 1778.

tako skromno i dostojanstveno da su osobe koje su ga posmatrale izbliza govorile da je sigurno ili savreno primeran
hrianin, ili najvei mogui licemer. Kada se natpis koji
je nosio na grudima pomerio, opazie da ga je sam vratio na
mesto, sigurno zato da bi se lake mogao proitati44. Kaznena ceremonija, ako u njoj svako od glumaca dobro odigra svoju
ulogu, ima upeatljivo dejstvo javnog priznanja krivice.
3. Javno muenje je neraskidivo vezano za zloin, i te veze
uspostavljene izmeu njih su svima razaznatljive. Le ocybenika se izlae na mestima na kojima je poinjen zloin, ili
na jednom od najbliih raskra. Pogubljenje
se organizuje
na samom mestu zloina kao u sluaju izvesnog studenta
koji je 1723. ubio nekoliko osoba, i za koga je prvostepeni sud
u Nantu odluio da se gubilite podigne pred vratima gostionice gde je poinio svoja ubistva45. Postoje simbolika
javna muenja, gde nain pogubljenja upuuje na prirodu zloina: bogohulnicima se bui jezik, razvratnici se spaljuju, ubicama se odseca aka kojom su ubili; osuenik ponekad mora
da nosi oruje kojim je poinio zloin tako je bilo sa
Damjenom i njegovim uvenim noem premazanim sumporom i
privezanim mu za aku, da bi izgoreo zajedno sa Damjenom.
Kao to je rekao Viko, klasino pravosue je bilo itava
jedna poetika.
Bilo je ak nekoliko sluajeva gotovo pozorinog oponaanja
zloina
prilikom
pogubljenja
okrivljenog:
koriste
se
isto
oruje,
isti
pokreti.
Pravosue
preko
javnih
muenja
pred oima
svih ljudi
ponavlja zloin, obelodanjujui tako
istinu o njemu i istovremeno ponitavajui taj zloin smru
krivca. ak se i krajem 18. veka, 1772. godine, jo mogu sresti
ovakve presude: zbog ubistva svoje gazdarice, jedna je sluavka
iz Kambrea osuena da bude dovezena na muilite u kolicima koja su sluila za odnoenje smea sa raskra; tamo
e se nalaziti veala pod koja e biti postavljena ista ona
fotelja u kojoj je sedela reena De Lale, njena gazdarica, u
trenutku ubistva; poto okrivljenu bude poseo na tu fotelju,
sudski izvrilac e joj odsei desnu aku i baciti je pred
njenim oima u vatru, a onda e joj odmah zatim naneti etiri
udarca satarom koju je ona upotrebila za ubistvo reene De
Lale, i to prvi i drugi udarac u glavu, trei u podlakticu
leve ruke, a etvrti u grudi; kada to bude uinjeno, obesie
je na pomenuta veala gde e visiti dok ne nastupi smrt; dva
sata kasnije le e joj biti skinut a glava odrubljena u podS. P. Hardy, Mes loisirs, t. I, str. 327 (tampan je jedino prvi tom).
45
Gradski arhiv Nanta, F. F. 124. Upop. P. Parfouru, Mmoires de la socit
archologique dIlle-et-Vilaine, 1896, t. XXV.
45

noju tih veala, na reenom gubilitu, i to istom onom

satarom koju je ona upotrebila da ubije svoju gazdaricu; ta
glava e biti izloena na motki visokoj dvadeset stopa izvan
gradske kapije reenog Kambrea, kraj puta koji vodi za Due, a
ostatak tela bie stavljen u vreu i zakopan kraj reene motke, deset stopa pod zemlju46.
4. Sporo odvijanje javnog muenja, njegovi zapleti i obrti,
krici i patnje osuenika sve to ima na kraju sudskog rituala ulogu poslednjeg iskuenja. Kao svaka agonija, i ona koja
se odvija na gubilitu kazuje neku istinu, ali sa utoliko
veom snagom to se izrie pod mukama, sa utoliko veom
strogou to predstavlja spoj ljudskog i Bojeg suda, sa
utoliko veom upeatljivou to se odigrava javno. Patnje
na gubilitu nadovezuju se na patnje izazvane istranom torturom; tada se, meutim, ishod jo nije znao i ivot se mogao
spasiti; sada se zasigurno umire, i treba spasiti duu. Veita igra je ve zapoela: javno muenje nagovetava kaznu koja
eka na onom svetu; ono pokazuje kakva je ona; muenje je pozornica pakla; krici osuenika, njegova pobuna, psovke i bogohuljenje ve svedoe o tome da je ono to dalje sledi neizbeno i nepopravljivo. Ali, ovozemaljske patnje mogu se smatrati i okajanjem krivice, to e ublaiti kaznu na onom
svetu: o takvom muenitvu, ako se ono podnosi mirno i skrueno, Bog e svakako voditi rauna. Okrutnost zemaljskog
kanjavanja umanjie buduu kaznu: u njemu se ve nazire nagovetaj oprosta. Meutim, moe se isto tako rei: zar nisu
ovako velike patnje znak da je Gospod prepustio krivca ljudima? Umesto da predstavljaju zalog za budui oprotaj, one
oliavaju
predstojee
prokletstvo.
I
obrnuto:
ako
osuenik
brzo umre, bez produene agonije, nije li to dokaz da je Bog
hteo da ra zaiggiti i sprei da on potone u beznae? Ta se
patnja, prema tome, moe dvostruko tumaiti, jer moe da znai potvrdu istine o zloinu ali i pogreku sudija, dobrotu
ali i opakost zloinca, podudaranje ali i nepodudarnost izmeu ljudskog i Bojeg suda. Otuda ona ogromna radoznalost
koja nagoni gledaoce da se tiskaju oko gubilita i prizora
patnji koje ono nudi; tu se odgonetaju zloin i nevinost, prolost i budunost, ovozemaljski i veni ivot. To je as
istine ije odgovore svi posmatrai iekuju: svaka re, svaki krik, trajanje agonije, telo koje prua otpor, ivot koji
nee da se prekine, sve to ima svoje znaenje; tu je primer
osuenika koji je iveo est sati na toku, ne doputajui
da ga krvnik, koji ga je bez sumnje svojevoljno teio i hrabrio,
46

46

Navedeno u: P. Dautricourt, op. cit., str. 269270.

ni za asak napusti; onoga koji umire ispunjen hrian skim oseanjima, to svedoi o njegovom najiskrenijem kajanju; onoga koji izdie na toku svega jedan sat poto je na
njega stavljen; pria se da su svedoke njegovih muka razneili
vidljivi dokazi njegove vere i kajanja; onoga koji je pokazivao
najveu moguu skruenost TOKOM itavog puta do gubilita,
ali koji, kada su ga postavili na toak, ne prestaje da isputa uasne krike; ili primer one ene to je sauvala
hladnokrvnost sve do trenutka itanja presude, ali je tada
iznenada poela da gubi razum; u asu kada je veaju, ve je
potpuno poludela47.

Krug je zatvoren: od istrane torture do pogubljenja, telo

je pokazalo i ponovilo istinu o zloinu. Bolje reeno, ono
predstavlja element koji kroz niz rituala i iskuenja priznaje da se zloin dogodio, izjavljuje da ga je cMO poinilo,
pokazuje ga ispisanog na sebi i u sebi, podnosi in kanjavanja i svedoi, na najupeatljiviji mogui nain, o posledicama kazne. Telo koje je vie puta podvrgnuto muenju obezbebyje sintezu onoga to se stvarno dogodilo i istine do koje
se
dolo
istragom,
sudskih
dokumenata
i
iskaza
zloinca,
zloina i njegovog kanjavanja. Prema tome, telo ima glavnu
ulogu u kaznenoj liturgiji, gde treba da slui kao dobrovoljni uesnik u postupku koji potuje naelo neprikosnovenih
prava vladara, naelo gonjenja i naelo tajnosti.
*
* *

Javno muenje nije samo sudski, nego i politiki ritual.

Ono spada, ak i u manje vanim sluajevima, u ceremonije
manifestacije vlasti.
Prema pravosuu u klasinom dobu, prestupom se nezavisno od mogue nanete tete, na ak i nezavisno od krenja
propisa u svakom sluaju povreuje pravo onog ko zastupa
zakon: ak i pod pretpostavkom da pojedincu nije naneta ni
teta ni uvreda, ako je uinjeno neto to je zakonom zabranjeno to jeste prestup koji trai obeteenje, zato to je
narueno pravo nadreenog i povreeno dostojanstvo njegovog
statusa48.
Zloin,
osim
to
ima
svoju
neposrednu
rtvu,
predstavlja i napad na monarha: napada ga lino, poto je
zakon volja monarhova; ali i fiziki, poto je sila zakona
snaga monarhova. Jer, da bi jedan zakon mogao da bude na
S. P. Hardy, Mes loisirs, t. I, str. 13; t. IV, str. 42; t. V, str. 134.
48
P. Risi, Observations sur les matires de jurisprudence criminelle, 1768, erp. 9,
pozivajui se na Cocceius, Dissertationes ad Grotium, XII, 545.
47

snazi u ovom kraljevstvu, nuno je morao poticati neposredno

od monarha, ili bar biti potvren njegovim peatom 49. Uloga
monarha ne svodi se, znai, na arbitriranje izmeu dva protivnika i ak je mnogo vie od zatite svaijih prava; ona
je, naime, neposredni odgovor onome koji ga je uvredio.
Uee vrhovne vlasti u kanjavanju zloina bez sumnje je
jedan od osnovnih elemenata deljenja pravde 50. Kazna, prema
tome, ne moe da se svede na puko obeteenje, niti je ak
samerljiva sa uinjenom tetom; u kanjavanju uvek mora da
postoji bar jedan deo koji pripada monarhu: ak i kada se
kombinuje sa predvienom odtetom, taj deo predstavlja najvaniji element kanjavanja zloina. A taj je deo, ve po sebi,
sloen: s jedne strane, on podrazumeva naknadu tete nanete
kraljevstvu (unoenje nereda i lo primer su tako velike
povrede da nisu ni samerljive sa tetom nanetom pojedincu);
s druge strane, taj deo podrazumeva i osvetu kralja za uvredu
nanetu njegovoj linosti.
Pravo na kanjavanje je, znai, jedan vid monarhovog prava
da zarati protiv svojih neprijatelja: kanjavanje spada u ono
pravo maa, u onu apsolutnu vlast nad ivotom i nad smru
koju rimsko pravo naziva merum imperium; na osnovu toga vladar obezbeuje sprovoenje svoga zakona, nareujui kanjavanje zloina51. Meutim, kazna je i vrsta osvete, istovremeno
i line i javne, poto je u zakonu, u izvesnom smislu, prisutna fiziko-politika snaga vladara: Ve iz same definicije
zakona vidi se da on ne nastoji samo da zabrani, nego i da se
osveti zbog nepotovanja svoga autoriteta, i to kanjavanjem
onih koji prekre njegove zabrane52. U najregularnijem kanjavanju,
u
nadoslednijem
potovanju
pravnih
formi,
vladaju
aktivne sile osvete.
Javno
muenje
ima,
znai,
pravno-politiku
funkciju.
Re je o ceremonijalu kojim se ponovo uspostavlja na trenutak
naruena vrhovna vlast, sada obnovljena i pokazana u svom
punom sjaju i snazi. Javno pogubljenje, ma koliko da je rutinsko i svakodnevno, spada u niz velikih rituala naas pomraene i opet uspostavljene vlasti (krunisanje, ulazak kralja u
osvojeni grad, potinjavanje pobunjenika); preko zloina koji
je omalovaio vladara, javnim pogubljenjem se pred oima svih
prikazuje nepobediva snaga. Njegov cilj nije toliko ponovno
uspostavljanje
ravnotee,
koliko
isticanje
krajnje
asimetrije
izmeu pojedinca koji se usudio da prekri zakon i, sa druge
P. F. Muyart de Vouglans, Les Lois criminelles de France, 1780, str. XXXIV.
D. Jousse, Trait de la justice criminelle, 1777, str. VII.
P. F. Muyart de Vouglans, Les Lois criminelles de France, 1780, str. XXXIV.
Ibid.
48

strane, svemonog monarha koji pokazuje svoju snagu. Iako naknada privatne tete izazvane prestupom treba da bude srazmerna oteenju, iako presuda treba da bude pravina, kanjavanje ne sme da prui prizor odmerenosti, ve neravnotee
i preteranosti; u kaznenoj liturgiji vlast i njena intrinsina nadmo moraju se pokazati na to upeatljiviji nain. Ta
nadmo nije samo pravne prirode, nego i fizike: svom svojom
snagom monarh se obruava na telo svog protivnika i pobeuje ga. Krei zakon, prestupnik je povredio samu linost
vladara koji se sada ili bar oni na koje je preneo svoju
snagu doepao tela osuenika da bi ga pokazao igosanog,
pobeenog, slomljenog. Kaznena ceremonija je, dakle, u celosti
teroriua.
Kada
su
zapoeli
polemiku
sa
reformatorima,
pravnici
18.
veka
su
dali
restriktivno
i
modernistiko
tumaenje
fizike
okrutnosti
pri
kanjavanju:
stroge
kazne
su potrebne da bi se njihov primer urezao duboko u ljudsko
srce i pamenje. Meutim, javna muenja sve do tog trenutka
nije podravala ideja ekonomisanja primerom, u smislu koji
e to dobiti u vreme ideolog (da je prikazivanje kazne vanije od samog zloina), nego politika zastraivanja: svi treba
da
osete,
preko
tela
zloinca,
niim
ogranieno
prisustvo
monarha. Javnim muenjem se nije ponovo uspostavljala pravda;
njime se oivljavala vlast. U 17. veku, na i poetkom 18. stolea, javno muenje nije dakle predstavljalo, sa svojom pozornicom strave, nekakav jo neizbrisan trag ranijih epoha. Yneatljiv prizor njegove okrutnosti, nasilje nad telom, krajnja
neravnotea
sukobljenih
snaga,
briljivo
negovan
ceremonijal, ukratko itav njegov aparat ulazio je u okvir politikog dejstva kaznenog sistema.
To nam omoguava da razumemo neka svojstva liturgije
javnih muenja: pre svega, znaaj rituala koji se javno prikazivao u svoj svojoj raskoi. Nita od tog trijumfa zakona
nije smelo da ostane skriveno. Iako je redosled postupaka bio
odavno utvren i uvek isti, on je bio toliko znaajan deo
kaznenog mehanizma da ga je svaka presuda redovno navodila:
prolazak gradom, zaustavljanja na raskrima i pred crkvenim
portama, javno itanje presude, padanje na kolena, izjave kajan>a zbog uvrede nanete Bogu i kralju. Ponekad je sam sud odluivao o protokolarnim pitanjima: Straari e jahati prema
sledeem rasporedu: na elu e biti dva policijska narednika; zatim mueni; posle njega e Bonfor i Le Kop s leve
strane koraati zajedno, praeni sudskim inovnikom; na taj
nain doi e do pijanog trga, na kom e mestu presuda biti
izvrena53. Taj pomno pripremljen ceremonijal nije bio samo
53

Navedeno u: A. Sorre, Documents pour servir l'histoire de la torture judiciaire

en Bretagne, 1896, str. 7.

49

pravosudne, nego i sasvim izriito vojne prirode. Kraljevo

pravosue se prikazivalo kao oruano pravosue. Mam koji
kanjava krivca istovremeno je ma koji razara neprijatelje.
itav
vojni
aparat
okruuje
gubilite:
straari
na
konjima,
andari,
policijski
slubenici,
vojnici.
Time
se,
naravno,
spreava bekstvo ili napad ocyberanc, kao i mogunost da
narod, saoseajui ili razjarivi se, pokua bilo da ih spase ili odmah zatue; meutim, time se istovremeno podsea na
to da u svakoma zloinu postoji i element pobune protiv zakona, te da je zloinac kral>ev neprijatelj. Iz svih tih razloga
bilo da oni predstavljaju mere opreza u posebnim okolnostima, ili su pak funkcionalni za odvijanje rituala javno
pogubljenje nije samo pravosudni in, nego i pokazivanje snage; bolje reeno, tu se pravosue pokazuje kao fizika, materijalna i zastraujua snaga monarhova. Ceremonija javnog
muenja upeatljivo svima pokazuje snagu vrhovne vlasti koja
je svoju mo prenela na zakon.
Kao ritual oruanog zakona u kojem se vladar pokazuje
u svojoj dvostrukoj ulozi pravosudnog i ratnog poglavara istovremeno javno pogubljenje ima takoe dva vida: borbu i
pobedu. S jedne strane, ono je sveana zavrnica rata izmeu
zloinca i monarha, rata iji se ishod unapred znao; ono treba da pokae neogranienu mo vladara nad onima koje je
pokorio.
Nesrazmera,
odnosno
nepromenljiva
neravnotea
u
odnosu snaga, bila je jedna od osnovnih funkcija javnih muenja. Telo koje je zbrisano, pretvoreno u pepeo i razvejano na
vetru, telo koje je komad po komad razarala neograniena
vrhovna vlast, predstavlja krajnji domet kazne ne samo u idealnom ve i u stvarnom smislu. Svedoanstvo o tome prua
uveno javno muenje Masole u Avinjonu, jedno od prvih to
je izazvalo gnuanje savremenika. Bilo je to naizgled paradoksalno muenje poto se gotovo u potpunosti odvijalo posle
smrti, a uloga pravosua se svela na udovino razmetanje nad
leom, na ritualni hvalospev vlastitoj snazi. Osuenik je, sa
povezom preko oiju, vezan za stub; svuda unaokolo, na gubilitu, nalaze se koci sa gvozdenim kukama. Ispovednik apue neto muenome na uho i zatim ga blagosilja; odmah
potom delat gvozdenim maljem, poput onih koje koriste u klanicama, svom snagom zadaje udarac nesreniku po slepoonici, i ovaj pada mrtav: tada mu mortis exactor velikim noem
preree grkljan, iz kojeg ikne krv i sveg ga oblije; taj je
prizor uasno videti; a onda ga raseca celom duinom sve do
peta, otvara mu utrobu odakle vadi srce, digericu, slezinu i
plua, koje kai na gvozdenu kuku; zatim ga secka na komade
koje stavlja na ostale kuke onim redosledom kojim ih je odrezao, kao to se to ini sa ivotinjom. Pa neka dalje gledaju

50

oni koji mogu da izdre takav prizor54. Beskonano razaranje

tela, i to na nain koji jasno podsea na klanicu, postaje ovde
predstava za gledaoce: svaki komad se izlae tako da bude
svima vidljiv.
Javno muenje se vri u okviru ceremonijala trijumfa;
ono meutim sadri, kao dramsko jezgro u svom jednolinom
toku, scenu sukoba: to je trenutna i neposredna akcija delata
nad telom muenoga. Ta je akcija, razume se, kodifikovana,
poto obiaj a esto izriito i sama presuda propisuje
njene osnovne epizode. Ipak, ona je u sebi sauvala neka svojstva borbe. Egzekutor nije samo lice koje sprovodi zakon, ve
i neko ko pokazuje snagu; on je .zastupnik jedne sile koja se
suprotstavlja, da bi je pobedila, sili zloina. On je materijalni,
fiziki
protivnik
toga
zloina.
Ponekad
umoljiv,
a
ponekad ogoreni
protivnik. Damuder
se
alio, zajedno sa
mnogim svojim savremenicima, da delati postupaju krajnje
okrutno prema muenim prestupnicima, udarajui ih i ubijajui kao to bi inili sa ivotinjom55. Taj obiaj e se
zadrati jo vrlo dugo56. Ceremonija javnog muenja sauvala
je neke elemente izazova i dvoboja. Ako celat trijumfuje, ako
uspe da jednim udarcem otkine glavu koju su mu naloili da
odrubi, on je pokazuje narodu, postavlja na zemlju i zatim
pozdravlja gledaoce, koji pljeskanjem izraavaju divljenje njegovoj vetini57. Obrnuto, ukoliko omai i ne uspe da valjapo ubije, on moe da bude kanjen. Takav je bio sluaj sa
Damjenovim delatom: poto nije umeo da svoga muenoga propisno raerei, bio je prinuen da mu udove odsee noem;
zato su konji za muenje, obeani mu na poklon, zaplenjeni u
korist siromanih. Nekoliko godina kasnije delat iz Avinjona je previe namuio trojicu razbojnika, iako veoma opasnih, koje je trebalo da obesi; gledaoci se ljute; prijavljuju ga;
da bi bio kanjen, ali i spasen od narodne odmazde, poslat je
u zatvor58. Iza ovog kanjavanja nespretnog delata nazire se
doskoranji obiaj da se osuenik pomiluje ako kojim sluaA. Bruneau, Observations et maximes sur les matrires criminelles, 1715, str.
259.
J. de Domhoudre, Pratique judiciaire s causes civiles, 1572, str. 219.
56
Sudske novine (La Gazette des tribunaux) od 6. jula 1837. godine izvetavaju, prema Glosterskom dnevniku (Journal de Gloucester), o svirepom i odvratnom ponaanju jednog delata koji je, poto je osuenika obesio, dohvatio le za ramena, silovito ga okrenuo ka sebi i dobro ga izudarao, rekavi
mu: Stara huljo, jesi li sad naisto mrtav? A zatim je, okrenuvi se gomili,
podrugljivim tonom dobacivao najnepristojnije stvari.
57
Takav prizor zabeleio je T. S. Gelet (T. S. Gueulette), prilikom
pogubljenja andara Montinjija (Montigny) 1737. godine. Upor. R. Anchel,
Crimes et chtiments au XVIIIe sicle, 1933, str. 6269.
op. L. Duhamel, Les Excutions capitales Avignon, 1890, str. 25.

51

jem pogubljenje ne uspe. U nekim je zemljama takav obiaj bio

jasno ustanovljen59. Narod je esto oekivao da se to primeni,
na bi titio osuenika koji na taj nain umakne smrti. Da
bi se iskorenio taj obiaj i takvo iekivanje, trebalo je
iskoristiti poslovicu od veala se ne moe utei i postarati se da odsad smrtne presude sadre izriita uputstva:
da bude obeen i davljen dok ne nastupi smrt, dok se ivot
ne ugasi. Pravnici kao to su Serpijon i Blekston usred
18. veka uporno istiu injenicu da celatov, neuspeh ne sme
znaiti da je osuenikov ivot spasen60. U ceremoniji pogubljenja jo se razabiru zaostaci Bojeg suda i iskuavanja.
Tako je prilikom suoenja sa osuenikom delat bio neka vrsta
kraljevog borca i zastupnika. Zastupnika, meutim, nepriznatog i osporavanog: tradicija je izgleda nalagala da se zapeaena pisma za delata ne stave na sto, nego bace na zemlju.
Poznate su mnoge zabrane kojima je bila okruena ta preko
potrebna
a
ipak
protivprirodna
sluba61.
Iako
je
predstavljao, u izvesnom smislu, ma kojim kralj deli pravdu, delat
je sa svojim protivnikom delio sramotu. Vrhovna vlast koja mu
je nalagala da ubije, i koja je preko njega zadavala udarce, nije
u njemu bila prisutna; nije se poistoveivala sa njegovom ostrvljenou. I ona upravo nikada ne bi blesnula takvim sjajem kao kada bi odlukom o pomilovanju prekinula egzekutora
usred posla. Poto bi obino presudu od izvrenja delilo
vrlo kratko vreme (esto svega nekoliko sati), pomilovanje je
najee stizalo u poslednjem asu. Ceremonija se sigurno i
odvijala tako sporo ba da bi se ostavilo mesta za ovu mogunost62. Osuenici su se tome nadali i zato su, da bi dobili
na vremenu, tek pod samim vealima tvrdili da imaju neto
da otkriju. Kada je narod eleo pomilovanje za osuenika,
uzvikivao bi svoj zahtev, nastojao da odgodi poslednji trenutak, vrebao da li nailazi glasnik sa pismom zapeaenim zeU Burgonji, na primer. Upop. Chassane, Consuetudo Burgundi, list 55.
60
F. Serpillon, Code criminel, 1767, t. III, str. 1100. Blekston: Jasno je da
ako zloinac, osuen na kaznu veanja dok ne nastupi smrt, sauva ivot
zahvaljujui nespretnosti delata ili neke druge osobe, erif mora da ponovi
egzekuciju poto presuda nije izvrena; a ako bi nas ponelo to lano milosre, otvorili bismo mogunost za bezbroj tajnih sporazuma (Blackstone,
Commentaire sur le Code criminel dAngleterre, francuski prevod, 1776. str.
201).
61
Ch. Loyseau, Cinq livres du droit des offices, izdanje iz 1613. godine, str.
80-81.
62
Upop. S. P. Hardy, 30. januar 1769, str. 125 prvog toma, koji je tampan;
14. decembar 1779, IV, str. 229; R. Anchel, Crimes et chtiments au XVIII e
sicle,
str.
162163, izvetava o sluaju Antoana Bulteksa (Antoine Bouileteix) koji je
ve
pod vealima kada stie konjanik sa uvenim papirom. Narod vie iveo
52

lenim voskom; ak se, ako je bilo nuno, pretvarao da ga je

ugledao kako dolazi (ovo se dogodilo na pogubljenju osuenih
za pobunu povodom otmice dece, 3. avgusta 1750). Monarh je
prisutan pri izvrenju kazne ne samo kao sila koja se sveti
zbog naruenog zakona, nego i kao vlast koja moe da ukine
i zakon i osvetu. Jedino on suvereno odluuje o tome kako da
spere nanetu mu uvredu; ako je preneo na sudove svoju mo da
deli pravdu i kanjava, on tu mo nije otuio nego ju je u
celosti zadrao, na kaznu moe da ukine ili je pak uini
jo teom.
Javno muenje, u svom ritualizovanom obliku kakav jo
postoji u 18. veku, treba sagledati i kao delotvorni politiki inilac. Ono je logini deo kaznenog sistema u kojem monarh posredno ili neposredno zahteva kanjavanje, odluuje o
kaznama i nalae njihovo izvrenje, u onoj meri u kojoj je cM,
posredstvom zakona, povreen zloinom. U
svakom prestupu
postoji crimen majestatis, a u najsitnijem prestupniku mali
mogui kraljeubica. A kraljeubica nije nita drugo do totalni i apsolutni zloinac, poto umesto da napada, kao bilo
koji prestupnik, neku odluku ili posebnu volju vrhovne vlasti, on napada njenu sutinu fiziki olienu u monarhu. Idealna kazna za kraljeubicu morala bi da bude zbir svih moguih
vidova muenja. Bila bi to beskonana osveta: u svakom sluaju, u francuskim zakonima nije postojala utvrena kazna za
tako udovino zlodelo. Za Ravajaka* je bilo potrebno smisliti spoj
najsurovijih
kazni
ikada
dosuenih
u
Francuskoj.
Za Damjena su hteli da izmisle neto jo svirepije. Ponueni predlozi su, meutim, ocenjeni kao manje savreni. Zato je
ponovljena Ravajakova kazna. ak valja priznati da je ona bila
umerena u poreenju sa nainom na koji je 1584. ubica Gijoma
iz Orana preputen beskonanoj osveti. Prvoga dana je odveden na trg, gde je zatekao kazan pun kljuale vode; tu mu je
zaronjena ruka kojom je naneo udarac. Sutradan mu je ruka
odseena; on ju je, poto mu je pala pred noge i tu ostala,
odgurnuo niz gubilite; treega dana su mu kljetima upali
meso sa grudi i prednjeg dela druge ruke; etvrtoga su mu opet
upali meso kljetima, pozadi s ruke i sa stranjice; i tako
je svakodnevno taj ovek muen TOKOM osamnaest dana. Poslednjeg dana je razapet na toku i topuzovan. est sati kasnije
jo je traio vode, ali mu je nisu dali. Najzad je krivini
sudija zamoljen da naredi da osuenog dokraje i zadave, kako
mu dua ne bi, iz oajanja, zalutala63.
* Fransoa Ravajak (15781610), ubica Anrija IV (prim. prev.).
Brantme, Mmoires. La vie des hommes illustres, izdanje iz 1722. godine,
t. P, str. 191192.
63

53

*
**

Javna muenja, van ikakve sumnje, nisu postojala samo zahvaljujui svom unutranjem ustrojstvu, nego su bila povezana
i sa mnogo im drugim. Rue i Kirhajmer s pravom u njima
vide odraz proizvodnog sistema u kojem radna snaga, i dakle
ljudsko
telo,
nema
onu
upotrebljivost
niti
trinu
vrednost
koju e dobiti u doba industrijske privrede. Izvesno je, takoe, da je prezir prema telu povezan sa optim stavom
prema smrti; a u tom stavu mogu se prepoznati kako vrednosti
svojstvene hrianstvu, tako i odreene demografske te, unekoliko,
bioloke
prilike:
pustoenja
koja
su
ostajala
iza
boletina
i
gladi,
povremeno
desetkovanje
stanovnitva
epidemijama, veoma visoka stopa smrtnosti dece, nestalnost bio-ekonomske ravnotee sve je to inilo smrt bliskom. Da bi
se ona integrisala i prihvatila, a njena stalna agresivnost
nekako osmislila, oko nje su pokretani razni rituali. Analiza razloga zbog kojih su se javna muenja tako dugo odrala
zahtevala bi, takoe, da se razmotre injenice vezane za date
okolnosti; ne smemo zaboraviti da je uredba iz 1670. godine,
po kojoj se krivino pravo upravljalo sve do uoi revolucije,
na odreenim mestima jo pootrila strogost ranijih ukaza.
Pisor, koji je meu poverenicima zaduenim da pripreme tekstova zakona zastupao kralja, nametnuo je takvu njenu strogost
uprkos nekim magistratima kao to je bio Lamoanjon; naime,
mnotvo pobuna do kojih je jo dolazilo polovinom 17. veka,
negodovanja koja su pretila da prerastu u graanske ratove,
nastojanja kralja da nametne svoju vlast sudu dobrim delom
objanjavaju postojanost tog vrstog kaznenog poretka.
To su opti i, u neku ruku, spoljanji razlozi nuni za
razumevanje
muiteljskog
kaznenog
sistema;
oni
objanjavaju
zato su bile mogue i tako se uporno odrale fizike kazne, kao i injenicu da su protesti protiv njih bili slabi i
prilino retki. Meutim, sada na osnovu toga treba pokazati
tanu funkciju javnog muenja. Ako se ono tako duboko urezalo u sudsku praksu, to je zato to otkriva istinu i delotvorpo je za vlast. Ono obezbeuje vezu izmeu pismenog i usmenog
dela
procesa,
izmeu
tajnosti
i
javnosti,
izmeu
istranog
postupka i ina priznanja; ono omoguava da se zloin reprodukuje i ponovi na vidljivom telu zloinca; ono doputa da
se zloin, u svom svome uasu, pokae i poniti. Osim toga,
ono stvara od osuenikovog tela metu suverenove odmazde, polje
za
manifestaciju
vlasti,
priliku
za
afirmisanje
neravnotee CHar. Videemo kasnije da odnos istina-vlast ostaje u
sreditu svih kaznenih mehanizama, te da se nalazi i u savre54

menim kaznenim sistemima ali u sasvim drugom obliku i

sa veoma
razliitim uincima. Prosvetitelji
18. veka pourie da diskvalifikuju javna muenja, zamerajui im njihovu
svirepost. Tim terminom su javna muenja esto odreivali
i sami pravnici, ali bez kritimke namere. Moda je upravo
pojam svireposti jedan od onih koji najbolje odslikava ustrojstvo muenja u staroj kaznenoj praksi. Svirepost je, pre
svega, svojstvo pojedinih krupnih zloina: ono se odnosi na
izvestan
broj
prirodnih
ili
pozitivnih,
boanskih
ili
ljudskih zakona koje ti zloini kre; na sablanjivu razmetljivost ili, naprotiv, podmuklo lukavstvo sa kojim su izvreni;
na rang i status osoba koje su bile njihovi poinitelji ili
rtve; na nered koji oni pretpostavljaju ili povlae za sobom,
na uas koji izazivaju. Zato kanjavanje, u onoj meri u kojoj
pred svima mora da obelodani zloin u svoj njegovoj strogosti,
sada treba da preuzme tu svirepost: mora da je jasno pokae
pomou priznanja, izjava i natpisa koji je ine javnom; mora
da je reprodukuje u ceremonijama koje tu svirepost oituju na
telu krivca, u vidu ponienja i patnje. Svirepost je onaj deo
zloina koji kazna ponavlja u javnom muenju, da bi ga pokazala i dokraja obelodanila: ona je figura inherentna mehanizmu
koji proizvodi, u sreditu same kazne, vidljivu istinu o zloinu. Javno muenje je deo postupka kojim se ustanovljuje realnost onoga to se kanjava. Meutim, postoji jo neto:
svirepost
jednog
zloina
je
istovremeno
silovitost
izazova
upuenog vladaru; a to e, sa svoje strane, izazvati odgovor
kojim treba da se nadie ta svirepost, da se ona nadvlada, da
se pobedi pomou krajnosti koja je ponitava. Svirepost prisutna u javnom muenju ima, prema tome, dvostruku ulogu: ona
je naelo povezanosti zloina sa kaznom, a sa druge strane
podrazumeva pootravanje kazne u odnosu na zloin. Ona u
isti mah obezbeuje blesak istine i sjaj vlasti; ona je ritual
zavrnog dela istrage i ceremonija u kojoj suveren trijumfuje. Ona obe ove stvari povezuje na telu podvrgnutom muenju.
Kaznena praksa 19. veka nastojae da to je mogue vie odvoji mirno traganje za istinom od nasilja pri kanjavanju,
koje se ne moe sasvim iskoreniti. Ukazivae se na to da su
zloin koji treba sankcionisati i kazna koju nalae javna
vlast dve raznorodne, odvojene stvari. Izmeu istine i kanjavanja e smeti da postoji iskljuivo legitimni posledini
odnos. Vlast koja sankcionie vie ne sme da bude ukaljana
zloinom jo teim od onoga koji je htela da kazni. Ona mora
da ostane neduna i posle kazne koju dosuuje. Pourimo i
to pre zabranimo takva javna muenja. Ona su dostojna jedino
55

onih krunisanih udovita koja su vladala Rimom 64. Msutim, prema kaznenoj praksi iz prethodne epohe, ni bliskost
koja je u javnom muenju postojala izmeu vladara i zloina,
ni injenica da su se tu meali dokazni postupak i sama
kazna, nisu bile posledica varvarske zbrke; tu se radilo o
mehanizmu svireposti i svemu to je on nuno uslovljavao.
Svirepost ispapgganja omoguavala je svemonoj vlasti da ritualno potini besramnike.
injenica da prestup i kanjavanje meusobno ogapte i
povezuju se kroz svirepost, nije se javila kao posledica preutno odobrenog zakona odmazde. Ona je bila, u kaznenim obredima, rezultat odreenih mehanizama
vlasti: vlasti koja ne
samo da ne krije svoje neposredno dejstvo na tela, ve svojim
fizikim
manifestacijama
postaje
slavnija
i
sve
jaa;
vlasti
koja se potvruje kao oruana vlast, i ije funkcije u odravanju reda nisu sasvim odvojene od njenih ratnih funkcija;
vlasti koja propise i obaveze vrednuje kao line veze, ije
krenje predstavlja uvredu i zahteva osvetu; vlasti koja nepokornost smatra za neprijateljski akt, za poetak pobune, naelno sline graanskom ratu; vlasti koja ne mora da dokazuje
zbog ega primenjuje svoje zakone, ve samo treba da pokae ko
su joj neprijatelji, i kakva im neobuzdana sila preti; vlasti
koja, u nedostatku neprekidnog nadzora, nastoji da obnavlja
svoje
dejstvo
time
to
e
svoje
pojedinane
manifestacije
uiniti
to
upeatljivijim;
vlasti
koja
se
elii
tako
to
ritualno obznanjuje svoju realnu nad-vlast.
*
*

Meby svim razlozima zbog kojih e kanjavanja koja se

nisu stidela svoje svireposti biti zamenjena kaznama koje
trae da im se oda priznanje zbog humanosti, postoji jedan
razlog koji treba odmah razmotriti jer je, kada su u pitanju
javna muenja, unutranje prirode: istovremeno je element njihovog funkcionisanja i naelo stalnog nereda.
Glavnu ulogu u ceremonijama javnih muenja ima narod,
ije je stvarno i neposredno prisustvo neophodno za njihovo
izvrenje. Muenje za koje bi se znalo ali koje bi se odvijalo
u tajnosti, ne bi ba imalo smisla. Da bi primer bio delotvoran nije bilo dovoljno stvoriti svest o tome da e i
najmanji prekraj gotovo sigurno biti kanjen, nego je trebalo izazvati i strah pomou prizora u kojem se vlast ostrvljuje

64

str. 61.
56

C. E. de Pastoret, povodom kazne za kraljeubice, Des lois pnates, 1790, II,

na krivca: U oblasti krivinog pravosua najtee je cMO

kanjavanje: ono je cilj i zavrni deo procesa, i jedini korisni rezultat, ako se primer i ulije strah, onda kada je
kazna dobro izvrena nad okrivljenim65.
Y tom prizoru straha, uloga naroda je dvostruka. Njega
zovu da bude posmatra: pozivaju ga da prisustvuje izlaganju
tela i javnim pogubljenjima; stubovi srama, veala i gubilita podiu se na trgovima ili kraj puteva; dogaa se da leeve
osuenika posle muenja izlau nekoliko dana svima na videlo, na mestima njihovih zloina. Potrebno je ne samo da ljudi
znaju, nego i da se uvere svojim oima. I to zato to treba da
se uplae, ali i zato to treba da budu svedoci, da jeme za
izvrenje kazne; osim toga, oni moraju, u izvesnoj meri, u
kanjavanju i da uestvuju. Biti svedok kazne je steeno i
zahtevano pravo; muenje sprovedeno daleko od oiju javnosti
je privilegija, i esto se sumnja da se ono tada ne odvija onako
strogo kako bi trebalo. Uklanjanje rtve u poslednjem trenutku izazivalo je proteste. Glavni potanski blagajnik, koga su
najpre javno izloili zbog ubistva ene, kasnije je sklonjen
od pogleda gomile; popeli su ga u jednu koiju na trgu; da
nije imao dobru pratnju, mislimo da bi bilo teko zatititi
ga od napada svetine, koja je urlala protiv njega66. Obeenoj
Lekomba pokrili su lice nekom vrstom kukuljice; imala je
maramu preko glave i vrata, zbog ega gledaoci gunaju, govorei da to nije zloinka Lekomba67. Narod zahteva svoje
pravo na uvid u muenje, da bi utvrdio kako se ono odvija i
nad kime je izvreno68. On ima pravo i da u njemu uestvuje.
Osuenik koga dugo vodaju, pokazuju i poniavaju, iji zloin, u svom svome uasu, vie puta ponavljaju, izloen je
pogrdama, a ponekad i napadima posmatraa. U osvetu monarha
pozvana je da se uvue i osveta naroda. To ne znai da se prva
temelji na ovoj drugoj, te da kralj treba sebi da prilagodi
narodnu odmazdu, nego da narod mora svojim ueem pomoi
kralju kada se on sveti svojim neprijateljima ak i pogotovo onda kada su ti neprijatelji iz naroda. Postoji neka
vrsta gubiline obaveze koju narod duguje kralju i njegovoj
osveti. Ta je obaveza bila predviena u starim zakonima;
65
A. Bruneau, Observations et maximes sur les affaires criminelles, 1715, nepaginirani predgovor za prvi deo.
66
S. P. Hardy, Mes loisirs, I, tampani tom, str. 328.
67
T. S. Gueulette, navedeno u: R. Anchel, Crimes et chtiments au XVlIle sicle,
str. 7071.
68
Kada je prvi put upotrebljena giljotina, Pariska hronika (Chronique
de Paris) izvetava da se narod alio da nita ne vidi i da je uzvikivao
Vratite nam naa veala (upor. J. Laurence, A history of capital punishment,
1432, str. 71 i dalje).

57

ukaz iz 1347. o bogohulnicima propisivao je da e oni biti

izloeni na stubu srama od prvih zvona od samrtnog asa.
Mogu se gaati blatom i svakojakim ostalim ubretom, ali ne
i kamenicama
IJ
ime drugim to moe da ozledi... Idui
put, u sluaju ponovljenog prestupa, zahtevamo da takav bude
stavljen na stub srama, i to sveanog pijanog dana, te da mu
se rasee gornja usna tako da se pojave zubi. U 17. veku ovakav
vid uea u javnom muenju sigurno se samo usputno tolerie, uz nastojanje da se ogranii jer podstie varvarsko ponaanje i uzurpira kaznenu vlast. Meutim, to je bio tako nerazdvojni deo opte organizacije javnih muenja da se nije
mogao sasvim ukinuti. U 18. veku se jo viaju prizori kao
onaj koji je pratio javno muenje Montinjija: dok je celat ubijao
osuenika,
prodavaice
ribe
na
trnici
pronosile
su
unaokolo lutku odrubljene glave69. esto je valjalo zatititi zloince od gomile kroz koju su morali lagano da prou
da bi u isti mah posluili i kao primer i kao meta, kao
mogua pretnja i kao obeani, ali istovremeno zabranjeni
plen. Pozivajui svetinu na manifestaciju svoje moi, monarh je na trenutak tolerisao ovakva nasilja, koristei ih kao
znak odanosti; meutim, odmah bi ih i ograniio, suprotstavljajui im vlastite privilegije.
Jer upravo na takvom mestu, privuen prizorom kojem je
cilj da ulije strah, narod moe iznenada ispoljiti svoje neslaganje sa kaznenom vlau, a ponekad i svoj revolt. Spreavanje pogubljenja koje se smatra nepravinim, otimanje osuenika iz delatovih ruku, nasilno dobijanje odluke o njegovom
pomilovanju, eventualno gonjenje egzekutora i napad na njih,
neizbeno psovanje sudija i urlanje protiv presude sve je
to deo narodnih obiaja koji osvajaju, proimaju i neretko
remete ritual javnih muenja. Do toga, naravno, posebno esto
dolazi kada se presudama sankcioniu pobune: takav sluaj je
bio posle afere oko otmice dece, kada je gomila htela da
sprei
pogubljenje
trojice
pretpostavljenih
pobunjenika,
osuenih na veanje na groblju Sen an zbog toga to ima
manje izlaza i prolaza za nadziranje70; zastraeni delat
69

godine.

70

T. S. Gueulette, navedeno u: R. Anchel, str. 63. Dogaaj se zbiva 1737.

Marquis dArgenson, Journal et Mmoires, VI, str. 241. Upor. Barbier, JourIV, str. 455. Jedna od prvih epizoda itave afere sasvim je, uostalom,
tipina za narodne nemire do kakvih u 18. veku dolazi oko krivinog pravosua. Glavni policijski narednik Berije (Vepueg) organizovao je otmicu nezakonite vanbrane dece; andari pristaju da ih vrate roditeljima samo za
novac; pronosi se glas da taj novac ide za kraljeva uivanja. Uhvativi
jednog dounika, gomila ga ubija krajnje neoveno i divljaki, odvlaei
ga mrtvog sa uetom oko vrata pred G. Berijea. A taj dounik je bio lopov
nal,

58

T.

odvbzao je jednog osuenika; andari su pripucali. Takav sluaj je bio i posle itne pobune 1775; ili jo 1786, kada su
nadniari, nakon pohoda na Versaj, reili da oslobode sve
svoje uhapene. Osim ovih sluajeva, gde su nemiri izbili
ranije i nezavisno od dosuene kaznene mere, postoje mnogi
primeri
nereda
neposredno
izazvanih
presudom
ili
pogubljenjem. To su sitna, ali bezbrojna uzbuenja oko gubilita.
Y svome najprostijem obliku, ovakvi nemiri poinju uzvicima ohrabrenja i ponekad jednoglasnim klicanjem osueniku, iggo traje do samog ina pogubljenja. Sve vreme TOKOM IZlaganja osuenika i njegovog vodanja kroz grad pomae mu sauee onih koji su nena srca, te pljeskanje, divljenje i
zavist neustraivih i okorelih71. Gomila se gura oko gubilita ne samo da bi prisustvovala patnjama osuenika ili da
bi izazvala delatov bes, nego i da bi ula kako onaj koji vie
nema ta da izgubi psuje sudije, zakone, vlast, crkvu. Javno
muenje doputa osueniku ove kratkotrajne saturnalije, kada
vie nita nije zabranjeno niti kanjivo. Pod okriljem nailazee smrti zloincu je dozvoljeno sve da kae, a prisutnima da povlauju. Kada bi postojali anali u kojima bi se
briljivo beleile poslednje rei osuenika stavljenih na
muke i kada bi se ovek odvaio da to iita, kada bi se samo
propitala ova prosta svetina koju okrutna radoznalost okuplja oko gubilita, videlo bi se da svaki krivac razapet na
toku umire optuujui nebesa zbog bede koja ga je odvukla u
zloin, zamerajui sudijama njihovo varvarstvo, proklinjui
prateu crkvenu slubu i hulei na Boga iji je ona zastupnik72. U ovakvim pogubljenjima, gde treba da se prikae koliko je zastraujua monarhova vlast, dolazi, meutim, do karnevalskog izvrtanja uloga: monici su izvrgnuti ruglu, a zloinci pretvoreni u heroje. Njihovom hrabrou, kao i njihovim plaem ili kricima, blate se jedino zakoni; ljaga ima
povratni smer. Filding to sa aljenjem primeuje: Pred prizorom osuenika koji drhti, ljudi ne misle na beae. A
koga bi osudili na kaznu veanja zajedno sa njegovim sauesnikom Rafjaom,
da nije prihvatio ulogu pothazivaa; meutim, zbog svog poznavanja igave
zaverenike mree, bio je potreban policiji i postao je vrlo cenjen u svom
novom poslu. Ovaj primer pokazuje nekoliko stvari: otpor izazvan relativno
novim sredstvom represije, koje ne primenjuje krivino pravosue, nego policija; tehniku saradnju izmeu prestupnika i policajaca, koja od 18. veka
postaje sistematina; pobunu u kojoj narod na sebe preuzima kanjavanje osuenika koji je neasno izmakao kazni.
71
N. Fielding, An inquiry, u: The Causes of the late increase of Robbers, 1751,
str. 61.
72
A. Boucher dArgis, Observations sur les lois criminelles, 1781, str. 128129.
Bue DAris je bio savetnik u atleu.
59

jo je rope ako se krivac dri gordo i nadmeno73. Za okupljeni narod koji ovo posmatra uvek postoji, mak i u najstranijoj suverenovoj osveti, povod za revan.
Ovo utoliko pre ako se osuda smatra nepravinom, ili
ako je ovek iz naroda osuen na smrt, i to za zloin koji bi
nekome viega porekla ili iz bogatije kue doneo blau kaznu. Izgleda da u 18. veku, a moda jo i znatno ranije, najnii slojevi naroda vie ne trpe izvesne vidove kaznene prakse
to je lako moglo da otvori put prvim nemirima. Poto
najsiromaniji primeuje jedan magistrat nemaju mogunost da budu sasluani na sudu74, oni mogu da se umeaju, i
to fiziki, tamo gde se pravosue javno pokazuje, gde su pozvani kao njegovi svedoci i gotovo kao pomonici: da se silovito ukljue u kazneni mehanizam i naprave preraspodelu njegovog dejstva, da preusmere nasilje kaznenih rituala. Evo primera nemira izazvanih podeavanjem kazni prema klasnoj pripadnosti: godine 1781. upnika iz amprea ubio je jedan mesni vlastelin, ije navodno ludilo sada pohuavaju da dokau;
razjareni seljaci, poto su bili veoma privreni svome pastoru, pokazuju spremnost da se bezobzirno obraunaju sa vlastelinom, pretei da e mu zapaliti zamak... Svi su se s pravom
pobunili
protiv
popustljivosti
tuilatva,
koje
sudu
oduzima mogunost da kazni tako gnusan zloin75. Dolazilo je i do
pobuna protiv pretekih kazni dosuivanih za este prestupe
koji su uz to smatrani lakima (kraa sa provalom); zatim,
protiv kazni koje sankcioniu odreene prekraje vezane za
socijalni poloaj, kao to je kraa od strane posluge; smrtna
kazna za ovaj zloin izazivala je velika nezadovoljstva zato
to je posluga bila mnogobrojna i bilo joj je teko da u tom
sluaju dokae svoju nevinost; osim toga, ona je lako mogla da
postane rtva zlonamernosti svojih gospodara; najzad, popustljivost
nekih vlastelina koji bi
u
takvoj
prilici zatvarali
oi
inila
je
jo
nepravinijom
sudbinu
onih
posluitelja
koji bi bili optueni, osueni i obeeni. Njihova pogubljenja su esto izazivala proteste76. U Parizu je 1761. dolo do
manje pobune zbog slukinje koja je ukrala pare tkanine svome gospodaru. Iako je vratila ukradeno i uprkos njenim molbama, ovaj nije hteo da povue tubu. na dan pogubljenja stanovnici toga kvarta spreavaju veanje, zauzimaju prodavnicu
dotinog trgovca i pljakaju je; sluavka je na kraju pomiloN. Fielding, foc. cit., str. 41.
S. Dupaty, Mmoire pour trois hommes condamns la roue, 1786, str. 247.
S. P. Hardy, Mes loisirs, 14. januar 1781, t. IV, str. 394.
76
O nezadovoljstvu izazvanom ovakvim presudama videti u: Hardy, Mes
loisirs, t. I, str. 319, str. 367; t. III, str. 227228; r. IV, str. 180.
60

nana, ali jedna ena, koja umalo nije izbola iglom zlog gospodara, prognana je na tri godine77.
Osamnaesti vek je ostao upamen po velikim sudskim
aferama u kojima uestvuju prosvetitelji zajedno sa filozofima i nekim magistratima Kalasom, Sirvanom, vitezom De
La Barom. Manje se, meutim, govori o svim onim narodnim
bunama izazvanim postojeom kaznenom praksom. Ti nemiri su,
dodue, obino ostajali u okvirima grada ili jedne gradske
etvrti. Ipak, njihov znaaj nije bio zanemarljiv. Bilo u smislu da su se ti pokreti, zaeti u narodu, irili i privlaili
panju pripadnika viih slojeva koji bi im svojim ueem
davali novu dimenziju (tako su u godinama uoi revolucije
najpoznatije tri afere: prva potie iz 1785. zbog Katarine
Epina, lano nabeene za oceubistvo; drugu su izazvala trojica iz omona pogubljenih na toku, povodom kojih je Dipati
1786. napisao svoju uvenu raspravu; trei je povod bila Mari
Fransoaz Salmon, koju je kao trovaicu sud u Ruanu osudio
1782. na lomau, ali ni etiri godine kasnije, 1786, nije pogubljena). Bilo to su ti nemiri oko kaznenog pravosua i
njegovih manifestacija, iji je 'cilj bio da slue kao primer,
odravali stalno nespokojstvo. Koliko je samo puta, da bi se
obezbedio
mir
na
gubilitu,
valjalo
preduzeti
mere
opreza
koje ozlojeuju narod i poniavajue su za vlast78? Bilo
je jasno da raskoni prizor kanjavanja mogu izokrenuti i
preusmeriti upravo oni kojima je namenjen. Uas izazvan javnim muenjima u stvari je samo raspirivao nezakonitosti: u
dane pogubljenja rad se prekidao, krme su se punile, vreana
je vlast, a delat, andari i vojnici su psovani ili gaani
kamenicama; narod je pokuavao da se doepa osuenika, bilo
da bi ga spasao ili dotukao; dolazilo je do tua, a mete i
znatielja
gomile
oko
gubilita
predstavljali
su
za
lopove
idealnu priliku79. Hajrope je, meutim i tu su ove neugodnosti prerastale u pravu politiku opasnost to je ba u
tim ritualima, iji je cilj bio da zloin prikau gnusnim a
vlast nepobedivom, narod oseao najveu moguu bliskost sa
kanjenicima i, kao i oni, najveu moguu ugroenost od
strane
legalni
sile,
neuravnoteene
i
neumerene.
Solidarnost najirih slojeva stanovnitva sa onima koje bismo nazvali
sitnim
prestupnicima

skitnicama,
lanim
prosjacima, iskvarenom sirotinjom, deparoima, utajivaima i pre77

Videti u: R. Anchel, Crimes et chtiments au XVIIIe sicle, 1937, str. 226.

78
Marquis dArgenson, Journal et mmoires, t. VI, str. 241.
79
Ardi opisuje mnoge takve sluajeve; izmeu ostalog, veliku krau
poinjenu ba u kui u kojoj je odseo izvritelj krivinog suda da bi prisustvovao jednom pogubljenju. Hardy, Mes loisirs, t. IV, str. 56.
61

prodavcima oitovala se gotovo neprekidno. O tome svedo*

e otpor policijskim pretresima i racijama, proganjanje dounika, napadi na straare ili inspektore 80. Zato cilj kaznene i policijske represije sada postaje razbijanje takve solidarnosti. Jer upravo je ona, mnogo vie nego vrhovna vlast,
mogla da ojaa u ceremoniji javnih muenja, toj neizvesnoj
svetkovini u kojoj nasilje u trenu moe da bude preusmereno.
Reformatori 18. i 19. veka ne zaboravljaju da javna pogubljenja,
na kraju krajeva, naprosto ne zastrauju narod. Jedan od nihovih prvih povika bie zahtev da se ona ukinu.
Da bismo razumeli kakav je politiki problem stvaralo
meanje naroda u ritual javnog muenja, dovoljno je da navedemo dva sluaja. Prvi se odigrava krajem 17. veka u Avinjonu.
Tu
nalazimo
sve
glavne
elemente
pozorita
svireposti:
fiziki sukob delata i osuenika, preokret TOKOM njihove borbe,
napad naroda na muitelja, pobunu i spasavanje osuenika, nasilno preusmeravanje kaznenog mehanizma. Trebalo je, naime,
obesiti ubicu po imenu Pjer Di For; njemu su se nekoliko
puta noge zaglavile u preagama na nije mogao da bude valjano obeen. Videvi ovo, delat mu je preko glave prebacio
kaput i poeo ga udarati nogom po stomaku i donjem trbuhu.
Kada su ljudi shvatili da ovaj suvie pati i pomislili da e
ga muitelj ak zaklati bajonetom ispod kaputa..., poneti saaljenjem prema muenome i besom prema delatu, zavrljaie
kamenice; u taj mah je krvnik oslobodio otvor i bacio muenoga dole, skoivi mu na ramena i gazei ga, sve uz pomo
svoje ene koja je ispod veala vukla obeenoga odozdo za
noge, dok mu nije pokuljala krv na usta. Kia kamenica se,
meutim, pojaala i neke su ak obeenoga pogodile u glavu,
to je primoralo delata da tako sunovratno stri sa gubilita da se spotakao na pola puta, tresnuvi glavom o zemlju.
Tada se gomila obrui na njega. On se die sa bajonetom u
ruci, pretei da e ubiti one koji mu se priblie; ali, poto je nekoliko puta pao i pridigao se, umlaen je do krvi,
zadavljen u ulinom odvodu i onda odvuen uz veliko uzbuenje
i gnev naroda do Univerziteta, na odatle na franjevako groblje. Pretuen je i njegov sluga, koji je sa ranama po glavi i
itavom telu prenet u bolnicu, gde je nekoliko dana kasnije
poddegao. U meuvremenu su se neki stranci i nepoznati ljudi
popeli na gubilite i obeenome presekli konopac o kojem
je visio due nego to traje veliki psalm, dok su ga ostali
prihvatili odozdo. Istovremeno su polomili veala,
a narod
je rasturio delatovo gubilite... Deca su pojurila da raznesu
delove veala i bace ih u Ronu. to se tie muenoga, preneli su ga na jedno groblje da ga se pravosue ne bi doepalo,
80

62

Ynop. D. Richet, La France moderne, 1794, str. 118119.

a odatle u crkvu Svetog Antonija. Nadbiskup mu je ukazao

milost
i
naloio
da
ga
prenesu
u
bolnicu,
preporuivi
slubenicima da mu ukau posebnu negu. Na kraju, dodaje
zapisniar, tamo smo dali da mu se naprave novo odelo, dva
para arapa i cipele, te smo ga obukli u novu odeu od glave
do pete. Svako od nae sabrae dao mu je poneto: neko koulju, neko rukavice, neko periku81.
Drugi sluaj odigrava se u Parizu vek kasnije, neposredpo posle itne pobune 1775. godine. Poto u narodu vlada
velika
napetost,
vlasti
ele
valjano
pogubljenje.
Izmeu
gubilita i publike, koju briljivo dre na odstojanju, dvostruki red vojnika obezbeuje i nadzire predstojee pogubljenje, s jedne strane, a sa druge, moguu pobunu. Veza je prekinuta: muenje jeste i dalje javno, ali je u njemu ponitena
komponenta
upeatljivosti
i
raskoi
prizora;
bolje
reeno,
ona se svela na apstraktno zastraivanje. Pod zapggitom oruja, na pustom trgu, pravosue izvrava pogubljenje krajnje svedenim sredstvima. Ono, dodue, pokazuje smrt koju zadaje, ali
samo s visine i izdaleka: Tek u tri sata popodne postavili
su dvoja veala visokih 18 stopa, sigurno da bi se bolje videla. Ve od dva sata trg Grev i itava ira okolina vrveli su
od raznorodnih odreda vojske, konjikih i peadijskih; vajcarski
gardisti
i
francuski
straari
neprekidno
su
patrolirali
okolnim
ulicama.
TOKOM
pogubljenja
niko
nije
priputen na trg Grev, a svuda naokolo stajao je dvostruki red
vojnika sa bajonetima na pukama, postrojenih lea uz lea
tako da jedni nadziru spoljanji, a drugi unutranji deo trga;
dva su nesrenika... sve vreme usput vikali da su nevini, pa
su istu pesmu nastavili i kada su se popeli na gubilite82.
Da li su, prilikom naputanja liturgije javnih muenja, ikakvu ulogu odigrala oseanja ovekoljublja prema osuenicima?
Ono to je, meutim, na strani vlasti u svakom sluaju odigralo svoju ulogu jeste politiki strah pred posledicama
koje su ovi dvosmisleni rituali mogli izazvati.
*
*

Ta dvosmislenost se jasno oitovala u onome to bismo

mogli
nazvati
govorom
na
gubilitu.
Obredno
pogubljenje
zahtevalo je od osuenika da on c obznani svoju krivicu
kroz javno pokajanje, putem natpisa koji bi nosio na sebi i u
81
L. Duhamel, Les Excutions capitales Avignon au XVIIIe sicle, 1890, str.
56. Ovakve scene dogaale su se i u 19. veku; videti J. Laurence, A history of
capital punishment, 1932, str. 195198 i str. 56.
82
S. P. Hardy, Mes loisirs, t. III, 11. maj 1775, str. 67.

63

izjavama koje je, svakako pod prinudom, morao da daje. U trenutku pogubljenja izgleda da su mu, izmeu ostaloga, ostavljali
mogunost da govori ne da bi izjavljivao da je nevin, nego
da potvrdi svoj zloin i pravinost presude. Hronike belee
mnoge takve govore. Jesu li oni bili stvarni? U odreenom
broju sluajeva sigurno. A koliko je takvih govora bilo
izmiljeno da bi se tampali i delili narodu kao primer i
opomena? To je, bez sumnje, bio jo ei sluaj. Sme li se
verovati, recimo, izvetaju o smrti Marion Le Gof, koja je
bila voa uvene razbojnike druine sredinom 18. veka u
Bretanji? Navodno je na gubilitu izjavila: Oevi i majke,
ovde prisutni, uLje i pouLje: dobro uvaLje i vaspitavaLje
svoju decu; ja sam kao dete bila laljiva i lenja; prva moja
kraa bio je noi od est napa... Kasnije sam potkradala
putujue trgovce i prodavce stoke; na kraju sam postala predvodnik lopovske druine i zbog toga sam ovde. IspriaLje ovo
svojoj deci, na neka im to barem slui za primer83. Takav
govor isuvie lii, ak i po korienim izrazima, na pouke
koje se tradicionalno sreu u lecima, utoj tampi i jeftinoj literaturi; verovatno je apokrifan, a ne istinit. Meutim,
postojanje
anra
poslednje
osuenikove
rei
znaajno
je ve samo po sebi. Pravosuu je bilo potrebno da njegova
rtva, na neki nain, potvrdi autentinost muenja kojem je
bila podvrgnuta. Od zloinca se trailo da c blagosilja
svoju kaznu, time to e proglasiti gnusnima vlastite zloine; naterali bi ga, kao an Dominika Ljanglada, trostrukog
ubicu, da izjavi sledee: Poujte svi o mome uasnom, neasnom i kukavnom zloinu poinjenom u gradu Avinjonu, gde je
seanje na mene mrsko jer sam neoveno povredio sveto pravo
prijateljstva84.
U
izvesnom
smislu,
letak
i
rei
umirueg
predstavljaju nastavak procesa; bolje reeno, oni su produetak mehanizma kojim je javno muenje tajnu i pisanu istinu
istranog procesa obznanjivalo na telu zloinca, kroz njegove postupke i govor. Pravosuu su takvi apokrifi bili potrebni da bi potkrepilo svoju istinu. Njegove presude su na
taj nain bile okruene svim ovim posmrtnim dokazima.
Dogaalo se, takoe, da prie o zloinima i besramnim ivsgtima prestupnika budu tampane kao ista propaganda, pre
ikakvog suenja, sa ciljem da se izvri pritisak na pravosue
za koje su sumnjali da je previe popustljivo. Udruenje poreznika objavljivalo je, u elji da krijumare iznese na lo
glas, izvetaje sa opisima njihovih zloina; tako 1768. go83

Corre, Documents de criminologie rtrospective, 1896, str.

25.Navedeno u: L. Duhamel, str. 32.
84

64

dine
protiv
izvesnog
Montanja,
predvodnika
krijumarske
druine,
Udruenje
rastura
letke
iji
sastavlja
cM
kae:
Pripisano mu je nekoliko kraa ija je istinitost prilino
neizvesna... Montanja su prikazali kao divlju zver, pravu hijenu za kojom treba poi u lov; glave stanovnika Overnje bile
su usijane, na je ideja prihvaena85.
Meutim,
uinak
ovakve
literature
bio
je
dvosmislen,
kao i samo njeno korienje. Zahvaljujui mnotvu zloina
nairoko izlaganih, a ponekad i objavi svoga zakasnelog pokajanja, osuenik bi postajao heroj. U oima sveta on je izgledao kao neko ko vodi borbu protiv zakona, protiv bogatih i
monih,
protiv
magistrata,
andarmerije
ili
straara,
progiv ubiranja poreza i poreznika; sa takvom borbom svako je
mogao lako da se poistoveti. Obznanjivani zloini uveliavali su, sve do razmera epopeje, siune dogaaje i borbe koji
inae ne bi izili na videlo. Ako je osuenik bio prikazan
kao pokajnik koji prihvata presudu i trai opropggaj od Boga
i ljudi za svoje zloine, svet bi ga smatrao oienim od
grehova: umirao bi kao svojevrstan svetac. S druge strane, i
njegova nepokornost bi ga inila velikim i slavnim; ne popustiti pri javnom muenju znailo je pokazati snagu koju
nikakva vlast ne uspeva da skri: Na dan pogubljenja TOKOM
javnog pokajanja nisam bio uzbuen, to je izgledalo neverovatno; najzad sam ceo na krst bez ikakvog straha86. Kao negativni junak ili zloinac pokajnik, branitelj pravde ili olienje neukrotive snage, zloinac iz letaka, tampanih novosti, almanaha i petparake literature samo je prividno pouan
sluaj, primer koji ne treba slediti; ispod tog privida, on
oliava spomen na sve te borbe i sukobe. Bilo je osuenika
koji su posle smrti postajali neka vrsta svetaca, ija je uspomena slavljena a grob potovan87. Bilo je onih koji su gotovo
bez ostatka svrstani meu pozitivne junake. Bilo je i onih
ija se slava nije mogla razdvojiti od gnuanja koje su izazvali, nego je i jedno i drugo, u povratnoj sprezi, jo dugo bilo
vezano za njihov lik. U svoj toj literaturi o zloinima, koja
85

Oblasni arhiv Pi De Doma. Navedeno u: M. Juillard, Brigandage et con-

trebande en haute Auvergne au XVIIIe sicle, 1937, str. 24.

86
Tubalica . D. Langlada (J. D. Langlade), pogubljenog u Avinjonu
12. aprila 1768. godine.
87
Takav je sluaj bio sa Tangijem (Tanguy), pogubljenim u Bretanji oko
1740. godine. Pre nego to je osuen, poeo je dugi pokajniki govor kakav
mu je naloio ispovednik. Je li to sukob izmeu crkvenog i svetovnog pravosua? Videti o tome u: A. Corre, Documents de criminologie rtrospective, 1895,
str. 21. Kop upuuje na: Trevedy, Une promenade la montagne de justice et la

tombe Tanguy.

65

buja oko nekoliko istaknutih figura88, bez sumnje ne treba

videti ni isto narodski izraz, niti pak s vrha pokrenut i
dogovoren
propagandno-moralizatorski
poduhvat;
naime,
ta
literatura je bila mesto na kojem su se ukrtala dva uinka
kaznene prakse neka vrsta borbenog fronta oko zloina,
njemu odgovarajue kazne i uspomene na njega. Ako ove pripovesti,
istinite
prie
iz
zanimljive
prolosti,
mogu
da
se
tampaju i dele narodu, to je zato to se od njih oekuje
uinak ideoloke kontrole89. S druge strane, ako se one tako
eljno iekuju i primaju, ako postaju deo osnovnog tiva
narodnih masa, to je zato to narod u njima nalazi ne samo
uspomene iz prolosti nego i take oslonca; interes iz znatielje
istovremeno
je
i
politiki
interes.
Tako
se
ovi
tekstovi mogu itati iz vie uglova: iz ugla injenica koje
iznose, odjeka koje im daju, slave kojom obavijaju one zloince
oznaene kao glasovite, te, naravno, termina koje koriste
(valjalo bi prouiti upotrebu pojmova kao to su nesrea
i strahota, ili kvalifikativa uven i kukavan u pripovestima poput Prie o ivotu, velikim kraama i prepredenostima Gijrija i njegove druine, te o njihovom kukavnom
i nesrenom svretku90).
Ovu literaturu svakako treba povezati sa uzbuenjima
oko gubilita, gde su se preko tela muenoga sukobljavali
vlast koja sudi i narod koji je svedok, uesnik, te eventualna
i istaknuta rtva pogubljenja. Ova ceremonija, ne uspevajui da kanalie odnose vlasti koje je nastojala da ritualizuje,
otvorila je prostor za mnotvo govora i tekstova koji su nastavili isti taj sukob; posmrtno obznanjivanje zloiga opravdavalo je pravosue, ali je i velialo zloinca. Zato e uskoro
reformatori
kaznenog
sistema
traiti
zabranu
tampanja
pomenutih letaka91. Zato je, takoe, u narodu postojalo tako
88
Onih koje R. Mandru naziva dvojicom velikih: Kartu (Cartouche) i
Mandren (Mandrin), a treba im prikljuiti i Gijrija (Guilleri). (R. Mandrou,
De la culture populaire aux XVII e et XVIIIe sicles, 1964, str. 112). U Engleskoj cy
slinu ulogu imali Conatan Vajld (Jonathan Wild), Dek epard (Jack Sheppard), Klod Dival (Claude Duval).
'
89
tampanje i rasturanje almanaha, letaka i slinog bilo je, u naelu,
strogo kontrolisano.
90
Ovaj naslov nalazi se u Plavoj biblioteci i Normandije i ampanje (ynop R. Helot, La Bibliothque bleue en Normandie, 1928).
91
Videti, na primer, kod Ljakretela: Da bi se zadovoljila naa potreba za jakim uzbuenjima, da bi neki primer ostavio duboki utisak, putaju se
u opticaj te uasne pripovesti o zloincima koje preuzimaju narodni pesnici i nadaleko ire njihovu slavu. Ova je porodica jednog dana ula kako se
pred njenim vratima opeva zloin i kazna njenih sinova (Lacretelle, Discours
sur les peines infamantes, 1784, str. 106).

66

ivo zanimanje za ono to je, na neki nain, igralo ulogu

junakog speva: svakodnevnog velianja nezakonitih dela. Kako
se, meutim, politika funkcija ovih poslednjih menjala, tako
su i leci sa govorima osuenika gubili na znaaju.
Najzad su i sasvim nestali, sa razvojem jedne potpuno
drukije literature o zloinu: literature
u kojoj se zloin
slavi i uzdie, ali sada zato to predstavlja jedno od lepih
umea, zato to moe da bude delo samo izuzetnih osoba, zato
to otkriva udovinost jakih i monih, zato to je prestupnitvo jedan od naina da se bude povlaen. Od crnog romana do Kvinsija*, ili od Otrantskog zamka** do Bodlera
postoje
mnoge
knjievno-estetske
obrade
zloina,
to
znai
da
se
kriminalitet
prisvaja
u
svom
prihvatljivom
obliku.
Prividno, re je o otkrivanju lepote i veliine zloina; u
stvari, time se tvrdi da i svaka veliina ima pravo na zloin,
te da on ak postaje iskljuivo povlastica onih koji su stvarpo veliki. Lea ubistva nisu za one koji nastoje da na sitno
uiare,
bavei
se
protivzakonitim
radnjama.
to
se
tie
kriminalistikog anra, sa Gaborjoom*** i nadalje, navedena
promena samo se produbljuje: zahvaljujui svojim lukavstvima,
istananosti
i
izuzetnoj
otrini
svoje
inteligencije,
zloinac kakav se tu prikazuje je izvan svake sumnje; borba izmeu
dva ista duha duha ubice i detektivskog duha predstavljae osnovni oblik sukoba. Tako smo se veoma udaljili od
onih pripovesti koje su podrobno opisivale ivot i nedela
zloinca, u kojima je on sam priznavao svoja zlodela, i gde se
potanko prepriavalo njegovo javno muenje: od izlaganja injenica i priznanja prelo se na spori proces otkrivanja; od
javnog muenja na fazu istrage; od fizikog sukoba sa vlau
na
intelektualnu
borbu
izmeu
zloinca
i
istraitelja.
Sa
raanjem kriminalistikog anra ne nestaju samo leci, nego
i slava kojom je bio ovenan priprosti, neotesani prestupnik,
kao i njegovo sumorno uzdizanje na pijedestal junaka, zahvaljujui pretrpljenom javnom muenju. ovek iz naroda je sada suvie
prost
da
bi
bio
protagonista
prefinjenih
istina.
U
novom anru nema vie narodskih junaka niti slavnih pogubljenja; likovi su tu zli, ali inteligentni; ako je neko kanjen, ne mora i da pati. Kriminalistiki anr prenosi na
drugu drutvenu klasu onaj sjaj i slavu kojima je zloinac bio
*Thomas De Quincey (17851859), engleski knjievnik (prim. prev.).
** Castle of Otranto, roman engleskog knjievnika Hjua Volpola (Hugh
Walpole), objavljen 1765. (prim. prev.).
*** Emile Gaboriau (18351873), zaetnik kriminalistikog anra u
Francuskoj (prim. prev.).
67

okruen. Sa
hronikama
kanjavanja
dela: narod
ine koje
uenih.

68

druge strane, novine e preuzeti u svojim crnim

svakodnevno
jednolino
prikazivanje
zloina
i
bez njihovog epskog velianja. Napravljena je potreba da se lii svoga preanjeg ponosa na zloje inio; velika ubistva postala su neujna igra

II

KANJAVANJE

PRVA GLAVA

IRENJE KAZNENE FUNKCIJE

Neka kazne budu umerene i srazmerne prestupima, neka
se smrtna kazna izrie samo krivima za ubistvo i neka se
ukinu javna muenja, protiv kojih se bune oseanja ovenosti1. U drugoj polovini 18. veka svuda nalazimo proteste protiv javnih
muenja:
kod filozofa
i
teoretiara
prava;
kod
pravnika praktiara, kod ljudi od zakona, kod lanova parlamenta;
u
knjigama
albi
i
kod
skuptinskih
zakonodavaca.
Treba
drukije
kanjavati:
ukinuti
fiziko
sueljavanje
suverena sa osuenikom; okonati sukob u kome uestvuju osveta
vladara i uzdrani bes naroda, a posrednici su stradalnik i
delat. Javno muenje je vrlo brzo postalo nedopustivo. Nedostojno za vlast, jer odaje njenu tiraniju, neumerenost, udnju za
osvetom i okrutno uivanje u kanjavanju2. Poniavajue za
rtvu, jer je dovodi u stanje beznaa i od nje jo trai da
blagosilja nebo i svoje sudije, od kojih izgleda naputena 3.
Javno muenje je u svakom sluaju opasno, zbog oslonca kojeg u
njemu nalaze uzajamno suprotstavljena nasilja kralja i naroda.
Kao da u tom nadmetnju u svireposti suverenova vlast nije
videla izazov koji sama sebi upuuje i na koji jednoga dana
moe biti odgovoreno: naviknut da vidi kako tee krv, narod brzo shvata da moe da se osveti samo krvlju4. U tim
ceremonijama, koje su meta tolikih sukobljenih interesa, vidimo da mahnitanje oruane vlasti nailazi na gnev naroda
1

2
3
4

Ovako Ministarstvo pravde saima 1789. godine zajedniki stav prema javnim muenjima iznet u Knjigama albi. Upop. E. Seligman, La

Justice
sous
la Rvolution, t. I, 1901, kao i A. Desjardin, Les Cahiers des tats gnraux et la
J.justice
Petion de Villeneuve, Discours la Constituante, Archives
parlementaires,
T. XXVI,
str.dArgis,
641. Observations sur les lois criminelles, 1781, str. 125.
A.
Boucher
Lachze, Discours la Constituante, 3. jun 1791, Archives parlementaires, T.

XXVI.

71

kome se preti. Taj e odnos za ozefa de Mestra predstavljati jedan od osnovnih mehanizama apsolutistike vlasti: delat
posreduje izmeu vladara i naroda, a smrt koja sa njim dolazi
lii
na
smrt
potlaenih
seljaka
pri
izgradnji
Sankt-Petersburga, na kunim i blatnim barutinama; ona je univerzalno
naelo; od pojedinane volje despota stvara zakon za sve, a od
svakog razorenog tela jedan kamen za dravu; ta mari to
pogaa nevine! Ba u hakvom, ritualnom i stihijskom nasilju,
reformatori 18. veka ukazali su na postojanje onoga to, na
obe strane, izlazi iz okvira legitimnog vrenja vlasti: tu se
tiranija, smatraju oni, suoava sa pobunom; one izazivaju jedna
drugu. To je dvostruka opasnost. Umesto da se sveti, krivino
pravosue treba, najzad, da pone da kanjava.
Ova potreba da se kanjava bez javnih muenja prvobitno
je iskazana kroz vapaj srca ili krik zgroene prirode: ak i
kada se kanjava najcrnji ubica, jedno bar u njemu treba potovati a to je njegova ljudskost. Doi e vreme kada e, u
19. veku, taj ovek otkriven u zloincu postati meta kaznene
intervencije, objekt koji se njome navodno popravlja i preobraava, koji je podruje dejstva niza neobinih nauka i praksi

penolokih,
kriminolokih.
U
doba
prosveenosti, meutim, ovek jo nije suprotstavljen varvarstvu javnih
muenja kao tema pozitivistikog znanja, nego kao pravno
ogranienje:
kao
legitimna
granica
kaznene
vlasti.
Ne
kao
neto na ta ona treba da udari ako eli da ga promeni, ve
kao neto to treba da ostavi netaknutim da bi ga mogla
potovati. Noli me tangere. On oznaava taku na kojoj se suverenova osveta mora zaustaviti. ovek koga su reformatori
suprotstavili
despotizmu
gubilita
je
i
ovek-mera,
ali
ne
stvari, ve vlasti.
Postavlja se, dakle, pitanje kako je taj ovek-granica bio
suprotstavljen
tradicionalnom
nainu
kanjavanja?
Kako
je
postao
veliko
moralno
opravdanje
reformatorskog
pokreta?
Otkuda to jednoduno zgraanje nad javnim muenjima i tako
lirsko
insistiranje
na
ovenim
kaznama?
Ili,
to
izlazi
na isto, kako se povezuju u jedinstvenu strategiju dva elementa
prisutna uvek kada se postavlja zahtev za ublaavanjem kazni:
element mere i element ovenosti? Sa tim tako potrebnim a ipak tako nesigurnim elementima, tako mutnim, na jo
udruenim u jednom sumnjivom odnosu, ponovo se sreemo danas kada se opet i stalno postavlja problem ekonomisanja kaznama. Kao da je 18. stolee otvorilo tu krizu ekonomisanja
kaznama i predloilo, radi njenog reavanja, osnovni zakon
da ovenost treba da bude mera kazne, a da se tome naelu, iako se ono smatralo nezaobilaznim, nije mogao dati neki

72

konani smisao. Prema tome, treba ispriati kako se rodila

i kako je izgledala rana istorija te zagonetne blagosti u
kanjavanju.
*

Velikim reformatorima kao to su Bekarija, Servan, Dipati ili Lakretel, Dipor, Pastore, Tare, Bergas, sastavljaima
knjiga
albi
ili
lanovima
Ustavotvorne
skuptine pripisuje se slava zbog nametanja blaih kazni pravosuu i teoretiarima klasiarima, koji su ih sa argumentovanom strogou jo odbacivali u drugoj polovini 18. veka5.
Ovu reformu treba, meutim, posmatrati u okviru procesa
kojeg
su
istoriari
nedavno
otkrili
prouavajui
sudske
arhive: a to je ublaavanje nasilnosti u kaznenom sistemu
TOKOM 18. veka ili, da kaemo preciznije, dvostruko kretanje
u tom razdoblju, TOKOM kojeg zloini kao da gube u estini,
dok kanjavanja delimino gube u intenzitetu, ali su zato
uestalija. Naime, jo od kraja 17. stolea primeuje se znatpo opadanje krvnih zloina i, uopte, fizikih napada; krivina dela protiv imovine izgleda da smenjuju zloine nasilja; krae i prevare uestale su namesto ubistava, ranjavanja i
ty;
iroko
rasprostranjeno,
stihijsko
ali
esto,
prestupnitvo
najsiromanijih
slojeva
zamenjeno
je
ogranienom
i
vetom delikvencijom; zloinci 17. veka su ljudi izmodeni, neuhranjeni, koji poine delo namah, u besu; oni su sezonski kriminalci; zloinci 18. veka su lukavi, prepredeni, raundije, i to je kriminal marginalaca6. Naposletku,
menja
se
unutranja
organizacija
prestupnitva:
velike
druine
zlikovaca
(pljakai
udrueni
u
male
naoruane
jedinice, ete krijumara koje otvaraju vatru na poreznike, otputeni vojnici ili dezerteri koji zajedno skitaju) tee da
se rasture; bez sumnje uspenije progonjene, prinuene da se
smanje ne bi li prole nezapaene esto nemajui vie od
aice ljudi one se zadovoljavaju skrivenijim poduhvatima,
koriste manje snage i izbegavaju mogunost pokolja: Fizika
likvidacija
ili
institucionalno
rasturanje
velikih
druina... ostavljaju posle 1755. godine slobodan prostor za prestupnitvo protiv svojine, koje od tada postaje stvar pojedinca ili delo sasvim malih grupa lupea ili kradljivaca, iji

5
Videti, pre svega, raspravu Mijara De Vuglana protiv Bekarije: Muyart de Vouglans, Rfutation du Trait des dlits et des peines, 1766.
6
P. Chaunu, Annales de Normandie, 1962, str. 236, kao i 1966, str. 107108.

73

broj ne prelazi etiri osobe7. Najoptije uzev, u okviru nezakonitih radnji dolazi do pomeranja od telesnih napada ka
manje-vie neposrednoj pljaki dobara; od masovnog kriminala
ka
kriminalu
marginalnih
slojeva,
delimino
rezervisanom za profesionalce. Sve se, dakle, odvija kao da je dolo
do postepene oseke poputanja zategnutosti u ljudskim
odnosima..., bolje kontrole nasilnikih poriva8 i kao da
su protivzakonite radnje same oslabile svoj pritisak na telesno i okrenule se drugim ciljevima. Dolo je do ublaavanja zloina pre ublaavanja zakota. A taj se preobraaj ne
moe odvojiti od nekoliko procesa koji ga podravaju; u
prvom redu, kako primeuje P. oni, od promene u dejstvu
ekonomskih
pritisaka,
od
opteg
podizanja
ivotnog
standarda, od snanog demografskog rasta, od umnoavanja bogatstava i imovine i od potrebe za bezbednou, koja otuda
proistie9. TOKOM 18. veka opaa se, izmeu ostalog, izvesno
pootravanje u pravosuu, iji tekstovi, u mnogim pitanjima,
postaju stroi: u Engleskoj od 223 zloina koji povlae smrtnu kaznu, koliko ih je bilo definisano poetkom 19. veka, 156
je bilo utvreno TOKOM poslednjih stotinu godina10; u Francuskoj su zakoni o skitnji od 17. stolea na nadalje obnavljani
i pootravani
u
vie
navrata; doslednija i
briljivija
primena zakona nastoji da povede rauna o sitnom prestupnitvu, koje joj je ranije lake izmicalo; pravda u 18. veku
postaje sporija, tea, stroa prema krai, ija je relativna
uestalost porasla i prema kojoj ona otad zauzima graaneki
stav klasne pravde11; rast policijskog aparata naroito u
E. Le Roy-Ladurie, u: Contrepoint, 1973.
8
N. W. Mogensen, Aspects de la socit augeronne aux XVII e et XVIIIe sicles,
1971. Teza u rukopisu, str. 326. Autor pokazuje da je u pokrajini O uoi
Revolucije broj nasilnikih zloina etiri puta manji nego krajem
vladavine
Jlyja XIV. Uopteno uzev, studije o kriminalitetu u Normandiji pod rukovodstvom Pjera onija takoe pokazuju rast krivinih dela protiv imovine
na raun nasilja. Ynop. lanke B. Butlea (V. Boutelet), . K. egoa (J. Cl.
Ggot) i V. Burona (V. Boucheron) u Annales de Normandie iz 1962, 1966. i
1971.
godine. Za Pariz videti: P. Petrovitch, Crime et criminalit en France aux XVIIe
et
XVIIIe sicles, 1971. Ista pojava, po svemu sudei, sree se i Engleskoj.

Ynop.
Ch.LeHibbert,
The Roots
of evil, 1966,
72. kao
i J. Far
Tobias,
Crime hraand
E.
Roy-Ladurie,
Contrepoint,
1973.str.
Studija
Arlete
o krai
ne u 18. veku u Parizu potvruje takvu tendenciju: izmeu 1750. i 1755. godine,
5% presuda zbog ovog krivinog dela donosi robiju, a izmeu 1775. i 1790.
godine njihov broj raste na 15%: strogost sudova vremenom se poveava...
ugroene su vrednosti korisne za drutvo, koje eli da u pogledu imovine
bude ureeno i da se ona u njemu potyje (A. Farge, Le Vol daliments Paris au
XVIIIe sicle, 1974, str. 130142).
11

74

Francuskoj, a najvie u Parizu spreava razvoj organizovanog i otvorenog kriminala i skree ga ka njegovim manje
upadljivim
oblicima.
Svim
tim
merama
predostronosti
treba dodati prilino raireno uverenje da su zloini u neprekidnom i opasnom porastu. Dok dananji istoriari konstatuju osipanje velikih zloinakih druina, u oima Le Trona
one se, kao jata skakavaca, obruavaju na francuska sela: To
su prodrljivi kukci, koji svakodnevno pustoe hranu ratara.
To su, da se ne izraavamo slikovito, neprijateljske trupe
rairene po itavoj teritoriji koje tu ive na tu raun, kao
u osvojenoj zemlji, i koje uzimaju prave namete u vidu milostinje; najsiromanije seljake one kotaju vie nego porez
najmanje treinu tamo gde je namet najvei12. Veina posmatraa podrava tezu da je prestupnitvo u porastu; to tvrde,
svakako, oni koji su pristalice vee strogosti; to tvrde i oni
koji misle da bi pravosue koje bi bilo umerenije u svom
nasilju bilo delotvornije, i manje sklono da ustukne pred
posledicama koje je samo izazvalo13; to tvrde magistrati, koji
su navodno zatrpani prevelikim brojem postupaka: beda naroda i izopaavanje obiaja doveli su do porasta broja zloina i krivica14; to pokazuje, u svakom sluaju, stvarna sudska
praksa. Poslednje godine Starog reima ve najavljuju revolucionarno i imperijalistiko doba. Suenja izmeu 1782. i
1789. iznenadie porastom opasnosti. Dolazi do vee strogosti prema siromanima, slonog odbijanja da se svedoi, uzajamnog porasta nepoverenja, mrnje i straha15.
Y stvari, zaokret od telesnog ka imovinskom kriminalu
predstavlja deo sloenog mehanizma koji ukljuuje razvitak
proizvodnje, poveanje bogatstava, bolje pravno i moralno
vrednovanje imovinskih odnosa, stroe metode nadzora, pojaanu kontrolu stanovnitva, savrenije tehnike otkrivanja,
hvatanja, istrage: preusmeravanje protivzakonitih radnji povezano je sa irenjem i usavravanjem kaznene prakse.
Da li je to opta promena u stavu, promena u ravni duha
i podsvesti16? Moda; ali sigurnije i neposrednije, to
je
napor da se podese mehanizmi vlasti koji uokviruju ivot
pojedinaca; to je prilagoavanje i usavravanje aparature koja
preuzima staranje i nadzor nad njihovim svakodnevnim ponaanjem, identitetom, delatnou, nad njihovim naizgled bez12

G. Le Trone, Mmoires sur les vagabonds, 1764, str. 4.

Ypop. na primer C. Dupaty, Mmoire justificatif pour trois hommes condamns la roue, 1786, str. 247.
14
Jedan od sudija skuptinskog odbora obraajui se kralju, 2. avgusta
1768, navedeno u: Ariette Farge, str. 66.
15
P. Chaunu, Annales de Normandie, 1966, str. 108.
16
Izraz je preuzet iz: N. W. Mogensen, loc. cit..
13

75

naajnim postupcima; to je nova politika prema tom mnotvu

tela i c koje ini stanovnitvo. Nazire se neto novo:
a to sigurno nije toliko potovanje ljudskosti osuenika
jer, javna muenja su jo esta, ak i za lake zloine ve
tenja da se stvori lukavije i tananije pravosue, kazneni
sistem
koji
e
podrazumevati
vru
kontrolu
drutvenoga
tela. Time dobijamo sledei proces: podie se prag prelaska
na zloine nasilja, imovinski prestupi sve se manje toleriu,
kontrole postaju ee, a kaznene intervencije sve ranije i
sve brojnije.
AKO se ovaj proces sueli sa kritikama reformatora, moe
se
uoiti
znaajna
strateka
koincidencija.
Oni,
naime,
napadaju u tradicionalnom pravosuu, pre po to su utvrdili
naela novog kaznenog sistema, neumerenost kazni; ta je neumerenost, meutim, pre uslovljena neregulisanou, nego zloupotrebom kaznene vlasti. Godine 1790, 24. marta, Type na Yctavotvornoj
skuptini
otvara
raspravu
o
novoj
organizaciji
sudske vlasti. Vlasti koja je, po njegovom miljenju, u Francuskoj
izopaena
na
tri
naina.
Privatizacijom:
sudijska
mesta se prodaju; ona se prenose nasleem; ona imaju trinu
vrednost i, samim tim, izricanje pravde je skupo. Zatim, meanjem dve vrste vlasti: one koja deli pravdu i izrie presude
primenjujui zakon, i one koja donosi same zakone. Na kraju,
postojanjem
niza
privilegija
koje
pravosudnu
delatnost
ine
nesigurnom: ima sudova, postupaka, parniara, ak i prestupa
koji su povlaeni, i koji ne potpadaju pod javno pravo 17.
To je samo jedna od bezbrojnih kritika starih najmanje pola
veka; sve one u tom izopaavanju osuuju naelo neregulisanosti pravosua. Kazneno pravosue je neregulisano, u prvom
redu, zbog mnotva nadlenih instanci, koje nikada ne obrazuju jedinstvenu i povezanu piramidu 18. ak i ako ostavimo po
strani versku jurisdikciju, treba uzeti u obzir nepovezanosti, preklapanja i sukobe meu razliitim sudskim vlastima:
vlastelinskim, koje su jo znaajne za suzbijanje sitnih prestupa; kraljevskim, koje su i same mnogobrojne i neusklaene
(kraljevski sudovi su esto u sukobu sa okrunim sudovima, a
naroito sa prvostepenim, nedavno stvorenim kao meuinstanse); zatim onih koje, pravo ili faktiki, obezbeuju administrativne
instance
(kao
to
su
intendanti)
ili
policijske
instance
(policijske
stareine
i
narednici);
tome
bi
jo
trebalo dodati pravo kralja ili njegovih predstavnika da od17
18

Archives parlementaires, t. XII, str. 344.

Pogledati o ovome, izmeu ostalog, u: S. Linguet, Ncessit d'une rforme

dans ladministration de la justice, 1764, ili u: A. Boucher dArgis, Cahier dun magistrat, 1789.
76

luuju o zatvaranju ili izgonu, van svakog redovnog postupaka.

Ove mnogobrojne instance, samim svojim preteranim brojem,
ponitavaju jedna drugu i nisu kadre da pokriju itavo drugveno telo. Njihovo preplitanje ini kazneno pravosue napadoksalno manjkavim. Ono je manjkavo zbog razlika u obiajima
i postupcima, uprkos optoj Uredbi iz 1670; manjkavo zbog
unutranjih
sukoba
oko
nadlenosti;
manjkavo
zbog
pojedinanih interesa politikih ili ekonomskih koje svaka
instanca nastoji da brani; manjkavo, najzad, zbog intervencija
kraljevske vlasti, koja pomilovanjima, izmenama, sazivanjem saveta
ili
neposrednim
pritiscima
na
magistrate
moe
da
sprei redovni i strogi tok pravde.
U
kritici
reformatora
vie
je
re
o
looj
raspodeli
vlasti, nego o slabosti ili okrutnosti. Vlasti je previe na
niim sudskim instancama, koje mogu a neznanje i siromatvo osuenika tome doprinose da zanemare albe i narede
izvrenje
samovoljnih
presuda
bez
kontrole;
vlasti
je
previe na strani tuilatva kojem su data gotovo neograniena sredstva gonjenja, dok je optuenik pred njim razoruan, to navodi sudije da nekada budu suvie strogi, a nekada, kao reakcija na to, suvie blagi; vlasti je previe za
sudije, koji se mogu zadovoljiti nitavnim dokazima ako su
oni
legalni,
i
koji
raspolau
prilino
velikom
slobodom
pri izboru kazne; vlasti je previe za kraljeve ljude, ne
samo u odnosu na optuene, nego i u odnosu na druge magistrate;
naposletku,
previe
vlasti
vri
i
kralj,
poto
moe
da zaustavi tok pravde, da izmeni njene odluke, da oduzme magistratima njihova prava, da ih opozove ili progna, da ih
zameni sudijama sa kraljevskim ovlaenjem. Paraliza pravosua manje je vezana za slabljenje, a vie za lou raspodelu
vlasti, za njenu koncentraciju u izvesnom broju taaka, te za
sukobe i nepovezanosti koji otuda proistiu.
Ovo loe funkcionisanje vlasti upuuje na jednu glavnu
neumerenost: na ono to bi se moglo nazvati nadvlau
monarha, koja pravo kanjavanja izjednaava sa linom vlau
suverena. To je teorijsko izjednaavanje, koje od kralja stvara
fons justitiae; meutim, praktine posledice toga mogu se otkriti ak i u onome to izgleda kao da se suprotstavlja kralju i
ograniava
njegov
apsolutizam.
Poto
kralj,
iz
finansijskih
razloga, daje sebi pravo da prodaje sudske poloaje koji mu
pripadaju, on ima pred sobom magistrate, vlasnike svojih
zvanja, koji su ne samo neposluni, nego i neznalice, povodljivi za svojim interesima, spremni na nagodbu. Poto neprekidno otvara nove poloaje, on umnoava sukobe ovlaenja
i nadlenosti. Poto ima previe vlasti nad svojim ljudima i poverava im gotovo neogranienu mo, on pojaava suko-

77

be u sudotvu. Poto je stavio sudstvo u konkurentski poloaj

u odnosu na mnotvo hitnih postupaka (a oni su u jurisdikciji
policijskih
stareina
ili
narednika)
ili
u
odnosu
na
administrativne
mere,
on
koi
redovno
pravosue,
ini
ga
nekad popustljivim i nesigurnim, a nekad brzopletim i strogim19.
Ne kritikuju se toliko, ili ne samo, privilegije pravocyba, njegova samovolja, njegova zastarela arogancija, njegova
nekontrolisana prava, nego pre svega meavina njegovih slabosti i njegovih neumerenosti, njegovih preterivanja i njegovih manjkavosti, a nadasve samo naelo te meavine nadvlast monarha. Stvarni cilj reforme, i to poev od njenih
najoptijih
formulacija,
nije
toliko
da
utemelji
neko
novo
kazneno pravo polazei od pravinijih naela, nego da zasnuje
novu ekonomiju kaznene vlasti, da obezbedi njenu bolju raspodelu, kako ne bi bila ni suvie koncentrisana u nekoliko
privilegovanih taaka, ni suvie podeljena meu uzajamno suprotstavljenim instancama; da je rasporedi u homogene krugove tako da ona moe da se vri svuda, neprekidno, na i u
najsitnijim
elijama
drutvenoga
tela 20.
Reformu
krivinog
prava treba shvatiti kao strategiju obnove kaznene vlasti, a
u skladu sa modalitetima koji e je uiniti ujednaenijom,
delotvornijom, stalnijom i razuenijom po dejstvu; koji e,
ukratko, poveati njene uinke smanjujui njenu ekonomsku senu (to znai, odvajajui je od sistema svojine, kupovine i
prodaje, od mogunosti da se kupuju kako poloaji, tako i
same odluke) i njenu politiku cenu (odvajajui je od samovolje monarhove vlasti). Nova pravna teorija kaznenog sistema
skriva, u stvari, novu politiku ekonomiju kaznene vlasti.
Prema tome, razumljivo je zato ova reforma nije imala
jedinstvenu
polaznu
taku.
U
zaetku
reforme
nisu
stajali
najprosveeniji
okrivljeni,
niti
filozofi
koji
su
bili
neprijatelji despotizma i poklonici ovenosti, na ak ni drutvene
grupe
suprotstavljene
poslanicima.
Ili,
tanije,
u
njenom zaetku nisu bili samo oni; u istom globalnom projek19
O ovoj kritici prevelike vlasti i njene rave raspodele u sudskom
aparatu, videti posebno: S. Dupaty, Lettres sur la procdure criminelle, 1788; P. L.
de Lacretelle, Dissertation sur le ministre public, u: Discours sur le prjug des peines
infamantes, 1784; G. Target, LEsprit des cahiers prsents aux Etats gnraux, 1789.
20
Vcdeti H. Bergasa, koji o sudskoj vlasti kae: Ne vrei nikakvu
aktivnost protiv politikog reima drave niti ikakav uticaj na volju
ljudi koji uestvuju u stvaranju ili odravanju tog reima, ona treba da
raspolae u cilju zatite svih pojedinaca i svih prava takvom snagom
da bude svemona u odbrani i u pruanju pomoi, a da se potpuno gasi im
se njena namena promeni i pokua njeno iskoriavanje radi tlaenja (N.
Bergasse, Rapport la Constituante sur le pouvoir judiciaire, 1789, str. 1112).

78

tu nove podele kaznene vlasti i nove raspodele njenih uinaka, ukrta se mnotvo razliitih interesa. Reforma nije bila pripremana van pravosudnog aparata, niti je bila uperena
protiv svih njegovih predstavnika; ona je bila pripremljena,
i to glavnim svojim delom, iznutra; pripremio ju je veoma
veliki broj magistrata, polazei od ciljeva koji su im bili
zajedniki i od sukoba ovlaenja, koji su ih suprotstavljali
jedne
drugima.JSvakako,
reformatori
nisu
inili
veinu
meu magistratima, ali su bez sumnje ljudi od zakona skicirali
glavna naela reforme: sudsku vlast koja nee biti optereena neposrednim uticajem suverenove vrhovne vlasti; koja e
biti
osloboena
pretenzije
da
vri
zakonodavne
funkcije;
koja e biti odvojena od svojinskih odnosa; i koja e, budui
da nema drugih funkcija osim da sudi, tu vlast vriti u
punoj meri. Jednom rei, treba postii da sudska vlast vie
ne zavisi od mnogobrojnih, nepovezanih, ponekad protivrenih
privilegija
vrhovne
vlasti,
nego
od
pravilne
raspodele
dejstva javne vlasti. Ovo opte naelo definie strategiju koja
je predstavljala zajedniki okvir za najraznorodnije bitke. Za
one koje su vodili filozofi kao Volter i publicisti kao
Briso ili Mapa, ali i za one koje su vodili magistrati iz
sasvimi
razliitih
interesa:
JTe
Tron,
savetnik
prvostepenog
suda u Orleanu i Lakretel, dravni tuilac
u parlamentu;
Tare, koji se sa parlamentima
suprotstavlja Mopuovoj
reformi; ali i . N. Moro, koji podrava kraljevsku vlast
protiv
lanova
parlamenta;
Servan
i
Dipati,
magistrati
i
jedan i drugi, ali u sukobu sa svojim kolegama, i tako dalje.
TOKOM itavog 18. veka, unutar sudskog aparata i van itra, u svakodnevnoj kaznenoj praksi kao i u kritici institucija, vidimo kako se obrazuje jedna nova strategija vrenja
kaznene vlasti. A reforma u uem smislu rei, takva kakva
je formulisana u teorijama prava ili skicirana u predlozima,
predstavlja
reprizu
te
strategije
u
ravni
politike
ili
filozofije, i to sa ovim prvenstvenim ciljevima: da kanjavanje
i
suzbijanje
protivzakonitih
radnji
postanu
regularna
delatnost, koekstenzivna u odnosu na drutvo; da se kanjava
ne manje, ve bolje; da se kanjava, moda, sa ublaenom strogou, ali sveobuhvatnije i neminovnije; da se kaznena vlast
usadi dublje u drutveno telo.
*

Prema tome, do reforme nije dovela nova

ti, ve drukija politika prema nezakonitim radnjama.

vrsta

oseajnos-

79

Uopteno govorei, moe se rei da je pod Starim reimom

svaki
drutveni
sloj
imao
svoje
podruje
tolerisanog
ilegalizma:
neprimenjivanje
propisa
i
nepotovanje
bezbrojnih ukaza ili uredbi bili su uslov za politiko i ekonomsko
funkcionisanje
drutva.
Karakteristika
koja
nije
iskljuivo
svojstvena Starom reimu? Naravno da nije. Ali u to vreme je
ilegalizam bio tako duboko ukorenjen, tako potreban u ivotu svakog drutvenog sloja da je, u neku ruku, svaki od tih
raznih njegovih vidova imao sopstvenu logiku i ustrojstvo.
Morao je poprimiti potpuno statutarni oblik to je onda
od njega stvaralo pre nekakav regularni izuzetak nego pravi
ilegalizam:
takve
su
bile
privilegije
odobrene
pojedincima
i zajednicama. Morao je uzeti oblik masovne i svakovrsne neposlunosti, to je znailo da se TOKOM decenija, nekada i
vekova, uredbe mogu objavljivati i stalno obnavljati a da se
nikada ne primenjuju. Moglo je doi do postepenog zastarevanja propisa, da bi se ponekad neki od njih iznenada reaktivirali. Moglo se raditi o preutnoj saglasnosti vlasti, o njenom nemaru, ili
prosto njenoj efektivnoj nemogunosti da
nametne
zakon
i
kazni
prekrioce.
Najsiromaniji
slojevi
stanovnitva nisu,
po pravilu, imali privilegije, ali
je za
njih mimo onoga to su im nametali zakoni i obiaji postojalo
podruje
tolerisanog
ilegalizma
izvojevano
silom
ili
ustrajnou, koje im je bilo tako neophodan uslov opstanka
da su esto bili spremni na pobunu ne bi li ga odbranili;
povremeni pokuaji da se to podruje smanji, pozivanjem na
stare propise ili usavravanjem represije, izazivali su uvek
nemire u niim slojevima, kao to su nastojanja da se ukinu
izvesne
privilegije
uznemiravale
plemstvo,
svetenstvo
i
graanstvo.
Taj tako potrebni ilegalizam, koji je za svaki drutveni
sloj imao posebna obeleja, nosio je u sebi mnoge paradokse.
Y svojim najniim vidovima on je prelazio u kriminal, od
kojeg mu je bilo teko da se razlikuje ako ne moralno, a ono
pravno: od nepotovanja fiskalnih do krenja carinskih propisa, preko krijumarenja, pljake, oruane borbe protiv finansa a zatima i samih vojnika, na, najzad, do pobune postojao je kontinuitet i tu je bilo teko povui granice; ili
pak skitnja (strogo kanjiva po uredbama koje gotovo nikad
nisu primenjivane) sa svim onim to je podrazumevala otimainama, teim oblicima kra, ponekad i ubistvima sluila je kao pribeite nezaposlenima, radnicima koji su
nepropisno napustili poslodavce, slugama koji su imali neki
razlog da pobegnu od svojih gospodara, zlostavljanim egrtima, odbeglim vojnicima, kao i svima onima koji su hteli da
izbegnu prinudnu regrutaciju. Tako se kriminal utapao u i-

80

ri ilegalizam, za koji su nii slojevi naroda bili vezani kao

za uslov opstanka; i obrnuto, taj je ilegalizam bio stalni
faktor
rasta
kriminala.
Otuda
dvostruko
dranje
stanovnitva: s jedne strane, zloinac je pogotovo kad se radilo o
nekom krijumaru ili pak seljaku koga goni gazda gulikoa
nailazio na spontano odobravanje; u njegovom nasilju narod
je video produetak svojih ranijih borbi. Ali, sa druge strane, onaj ko bi pod okriljem ilegalizma prihvaenog u narodu
poinio zloine na raun stanovnitva, kao na primer prosjak-skitnica koji krade i ubija, postajao bi lako predmet naroite mrnje: on je taj ilegalizam, koji je bio sastavni deo
y opstanka najsiromanijih, okrenuo protiv njih. Tako
su se oko zloida isprepleli hvalospevi i osude; narod je tom
sloju stanovnitva u pokretu i bez stalnog boravita as
pomagao a as ra se bojao, znajui da mu je on veoma blizak,
ali i oseajui da se tu moe roditi zloin. Narodni ilegalizam nosio je u sebi jezgro kriminala koje je predstavljalo
njegov ekstremni oblik i, ujedno, unutranju opasnost.
Izmeu
ovog
ilegalizma
niih
slojeva
i
ilegalizama
drugih
drutvenih
stalea
nije
bilo
ni
potpune
konvergencije
ni
bitne
suprotstavljenosti.
Opte
uzev,
razliite
protivzakonite radnje svojstvene svakoj grupi ponaosob odravale su meu sobom odnose koji su bili suparniki, takmiarski,
sukobljeni
razliitim
interesima,
ali
u
isto
vreme
i
odnosi
uzajamnog
potpomaganja,
sauesnitva:
zemljoposednici nisu nuno osuivali odbijanje seljaka da plaaju izvesne
obaveze dravi ili crkvi; novi preduzimai esto su ohrabrivali zanatlije da ne potuju fabrike propise; krijumarenje
je uivalo veoma iroku podrku, to dokazuje sluaj Mandrena, koga je prihvatalo itavo stanovnitvo: bio je priman
u zamkovima i imao zatitu poslanika. Najzad, u 17. veku su
mnoga odbijanja da se udovolji razliitim fiskalnim obavezama objedinjena u velike pobune meusobno vrlo udaljenih slojeva
stanovnitva.
Ukratko,
uzajamni
odnosi
raznih
ilegalizama bili su sastavni deo politikog i ekonomskog ivota
drutva. Bolje reeno, izvestan broj promena (zastarevanje, na
primer,
Kolberovih
propisa,
nepotovanje
carinskih
barijera u kraljevstvu, raspadanje esnafske prakse) odvijao se unutar procepa kojeg je svakodnevno irio narodni ilegalizam,
a te su promene bile potrebne graanstvu; na njima je ono
zasnovalo deo svog ekonomskog razvitka. Tolerisanje protivzakonitih radnji prerastalo je u njihovo ohrabrivanje i podsticanje.
Meutim, u drugoj polovini 18. stolea ovaj proces pokazuje tenju ka preokretu. Prvo, sa optim poveanjem bogatstva, ali i sa velikim demografskim rastom, glavna meta na-

81

rodnog ilegalizma vie nisu u prvom redu npav, nego dobra:

pljaka i kraa tee da zamene krijumarenje i oruanu borbu
protiv finansa. U skladu s tim, glavna rtva esto postaju
seljaci, zemljini zakupci, zanatlije. Jle Tron je bez sumnje
samo preuveliao postojeu tendenciju kada je opisivao kako
seljaci vie trpe od pljaki beskunika, nego to su nekada
trpeli ispunjavajui zahteve vlastele: lopovi se na njih danas
obruavaju
kao
rojevi
insekata
tetoina,
prodirui
etve, unitavajui ambare21. Moe se rei da se u 18. veku
postepeno
produbljuje
kriza
narodnog
ilegalizma;
ni
pokreti
s poetka Revolucije (oko odbijanja obaveza koje proistiu iz
vlastelinskih prava) ni oni kasniji kada e se udruiti
borba
protiv
vlasnikih
prava,
politiki
i
verski
protest,
odbijanje
regrutacije

nisu
mu
vratili
raniji
privlani
oblik. Osim toga, dok je veliki deo graanstva prihvatio, bez
previe opiranja, nezakonitosti kada je re o pravima, teko
ih je podnosio kada se radilo o onome to je smatrao svojim
imovinskim pravom. U tom pogledu nita nije karakteristinije od krenja propisa od strane seljatva krajem 18. veka, a
naroito
posle
Revolucije22.
Prelazak
na
intenzivnu
poljoprivredu vri sve vei pritisak na prava korienja, na ono
to nije bilo ozakonjeno ali se doputalo, na sitne, prihvaene ilegalizme. Pored toga, zemljina svojina poto je
osloboena feudalnih nameta koji su je pritiskali postala je apsolutna svojina: sva doputenja to ih je seljatvo
bilo
izvojevalo
ili
sauvalo
(naputanje
ranijih
obaveza
i
ukorenjivanje
neozakonjene
prakse:
pravo
besplatne
ispae,
skupljanja drva, i tako dalje) sada novi vlasnici progone, dajui im status prekraja (i tako izazivaju u stanovnitvu niz
lananih reakcija, sve nezakonitijih ili, moe se rei, sve
tee kanjivih: ruenje ograda, krau ili pokolj stoke, poare, nasilja, ubistva23). Zbog novog statusa svojine, onaj ilegalizam koji je bio vezan za odreena prava i koji je najsiromanijima esto omoguavao da preive, tei sada da postane
imovinski ilegalizam. Prema tome, trebae ga kanjavati.
A nezakonitosti koje graanstvo teko podnosi u oblasti zemljine svojine, nedopustive su na podruju trgovinskog
i industrijskog vlasnitva: razvoj luka, pojava velikih skladita gde se nagomilava roba, organizacija radionica ogromnih dimenzija (sa znatnom koliinom sirovina, alata i gotovih proizvoda koji pripadaju preduzetniku i koje je teko
21

Le Trone, Mmoire sur les vagabonds, 1764, str. 4.

U. M. Berc, Croquants et nu-pieds, 1974, str. 161.
23
Ypop. O. Festy, Les Dlits ruraux et leur rpression sous la Rvolution et le
Consulat, 1956; M. Agulhon, La vie sociale en Provence (1970).
22

82

nadzirati) takoe zahtevaju strogo suzbijanje ilegalizama. Nain na koji bogatstvo tei da bude ulagano u robu i maine,
prema sasvim novoj mernoj skali, pretpostavlja sistematsku i
oruanu borbu protiv nezakonitih radnji. Ta je pojava, naravpo, veoma izraena tamo gde je ekonomski razvoj najintenzivniji. Kohun se bio poduhvatio da samo za London prui brojane dokaze o tome koliko je hitno suzbiti nebrojene protivzakonite radnje: prema procenama preduzetnika i osiguravajuih drutava, kraa proizvoda uvezenih iz Amerike i smetenih na obalama Temze penjala se proseno na 250.000 funti
godinje; samo u londonskoj luci ukralo bi se robe u ukupnoj
vrednosti od oko 500.000 funti svake godine (i to ne raunajui arsenale); tome je trebalo dodati jo 700.000 funti za
sam grad. U toj stalnoj pljaki prisutne su, prema Kohunu, tri
pojave koje bi valjalo razmotriti: sauesnitvo,
a esto i
aktivno
uee
slubenika,
nadzornika,
poslovoa
i
radnika: svaki put kada se veliki broj radnika okupi na jednome
mestu, tu e se neminovno nai mnogo ravih pojedinaca;
drugo,
postojanje
organizovane
mree
nedoputene
trgovine,
koja zapoinje po radionicama ili na dokovima, nastavlja se
preko utajivaa onih na veliko, specijalizovanih za odreene vrste robe, i utajivaa na malo, iji izlozi nude samo
bednu hrpu gvourije, dronjaka, prnja,
dok stranji deo
radnje krije pomorsku opremu najvee vrednosti, bakarne zavrtnje i eksere, odlivke i skupe metale, proizvode Zapadne
Indije, svakovrsni nametaj i odeu kupljenu od radnika
i jo dalje preko preprodavaca i kolportera, koji ukradene
proizvode
raznose
daleko
po
unutranjosti24;
naposletku,
izrada lanog novca (izgleda da je postojalo 40 do 50 fabrika
lanog novca koje su radile neprekidno, a bile su rasute po
itavoj Engleskoj). Olakicu tom poduhvatu ogromnih razmera,
pljakakom
i
ujedno
konkurentskom,
predstavlja
injenica da se veliki broj stvari tolerie: jedne vae kao neka
vrsta steenih prava (na primer, pravo da se oko brodova sakupljaju komadi gvoa i okrajci uadi, ili da se preprodaju
otpaci eera); druge spadaju u kategoriju onoga to je moralno prihvatljivo: analogija koju ova pljaka, u oima poinitelja, ima sa krijumarenjem, ini im tu vrstu p pectyp
bliskom, tako da uopte ne oseaju njihovu teinu i razmere25.
Potrebno je, znai, da se sve te nedoputene radnje stave
pod nadzor i drukije kvalifikuju. Prekraje valja jasno de24
P. Colquhoun, Trait sur la police de Londres, prevod na francuski 1807,
t. I. Na stranama 153182 i 292339 Kohun veoma iscrpno opisuje ovu mreu.
25
Ibid., str. 297298.

83

finisati
i
pouzdano
kanjavati;
u
toj
masi
nepravilnosti
koje su se tolerisale i sankcionisale samo povremeno, i tada
sa nesrazmernom silinom, treba tano odrediti ta je nedopustiv prekraj i kanjavati ga tako da kazna bude neizbena.
Sa
novim
oblicima
akumulacije
kapitala
i
proizvodnih
odnosa, sa novim pravnim statusom svojine, sve delatnosti najniih stalea koje su spadale bilo u svome mirnom, svakodnevnom i tolerisanom vidu, bilo u onom nasilnikom u
ilegalizam u oblasti npaB, prinudno su preusmerene na imovinski ilegalizam. U tom prelasku od drutva koje posee za
pravno-politikim
ovlaenjima
na
drutvo
koje
prisvaja
sredstva i proizvode rada, kraa tei da postane prvi od
velikih
izgovora
kojima
se
koristi
zakonski
poredak.
Ili,
drugim reima: sa razvojem kapitalistikog drutva dolo je
do
prestrukturisanja
raspodele
nezakonitih
radnji.
Ilegalizam u oblasti dobara odvojen je od ilegalizma u oblasti ppav.
Iza te podele krije se klasna suprotstavljenost jer e, s jedne
strane,
ilegalizam
najdostupniji
niim
slojevima
biti
onaj
imovinski:
nasilni
prenos
svojine.
S
druge
strane,
graanstvo e sebi nameniti ilegalizam vezan za ppa: mogunost
da zaobilazi vlastite propise i zakone, te mogunost da osigura ogromni sektor privrednog prometa, i to delatnostima
koje se odvijaju na ivici zakona na podruju koje je c TO
graanstvo
predvidelo
namernim
preutkivanjima,
ili
oslobodilo
faktikim
tolerisanjem
stvari.
Ta
velika
preraspodela
nezakonitosti ispoljie se ak i kroz specijalizaciju sudova:
za imovinske nezakonite radnje za krau nadleni su
redovni sudovi i slede kazne; za pravne ilegalizme utaje,
izbegavanje poreskih obaveza, nepropisne poslove u trgovini
postoje posebni sudovi i mogunost transakcija, poravnanja, blaih globa, i tako redom. Graanstvo je sebi namenilo
plodno polje ilegalizma u oblasti npaB. Istovremeno sa ovim
razdvajanjem nezakonitih radnji javlja se potreba za stalnom
kontrolom nad, prevashodno, ilegalizmom u oblasti dobara.
Javlja se potreba da se napusti ranija organizacija kaznene
vlasti ije su karakteristike bile: nesreeno i manjkavo mnotvo instanci; raspodela i koncentracija moi sa faktikom
inertnou
i
neizbenim
tolerisanjem
nezakonitosti
kao
posledicama; najzad, kazne upeatljive kao prizor a nedosledne i nesigurne u svojoj primeni. Javlja se potreba da se definiu takva strategija i tehnike kanjavanja u kojima e
struktura kontinuiteta i stalnosti smeniti preanje ustrojstvo razmetljivosti i krajnosti. Sve u svemu, kaznena reforma je roena iz spoja borbe protiv nad-vlasti suverena i
borbe protiv infra-vlasti izvojevanih i tolerisanih nezakonitosti. A ukoliko je ta reforma bila neto vie od priv-

84

remenog rezultata sasvim sluajnog susreta, onda je to zato

to se izmeu te nad-vlasti i
infra-vlasti obrazovao gust
splet uzajamnih odnosa. Stvarajui vladaru viak neobuzdane,
bezgranine, line, nesreene i nepovezane vlasti, ovaj oblik
monarhijskog
suvereniteta
ostavljao
je
podanicima
slobodan
prostor za stalne nezakonitosti; one su bile kao nekakav korelativ
toga
tipa
vlasti.
Ustajanje
protiv
raznih
prerogativa suverena znailo je istovremeni napad na funkcionisanje
ilegalizama. Ta dva cilja bila su povezana. Ve prema okolnostima
ili
pojedinim
taktikama,
reformatori
bi
naizmenipo davali prednost prvome, odnosno drugome. Le Tron, taj fiziokrata* i savetnik prvostepenog suda u Orleanu, moe ovde
da poslui za primer. Godine 1764. on objavljuje raspravu o
skitnji:
nju
smatra
izvoritem
lopova
i
ubica
koji
ive
unutar drutva a nisu njegovi lanovi, koji vode pravi rat
protiv svih graana i koji su meu nama u onom stanju za
koje se pretpostavlja da je postojalo pre zasnivanja graanskog
drutva. Protiv njih e Tron zahteva najstroe kazne (veoma
je karakteristino njegovo uenje to se prema njima ispoljava vea blagost nego prema krijumarima); on hoe da policija dobije pojaanje, da skitnice goni andarmerija uz pomo
stanovnitva koje trpi od njihovih kraa; trai da ti nekorisni i opasni ljudi budu svojina drave i da joj pripadaju
kao robovi gospodarima; a ukoliko se organizuju zajednike
hajke po umama kako bi se oni poterali, svako ko jednoga
zarobi treba da dobije nagradu: Za vuju glavu daje se naknada
od deset livri. A skitnica je neuporedivo opasniji za drutvo26. Godine 1777, u Ogledima o krivinom pravosuu, isti
Jle Tron zahteva da se smanje prerogativi dravnog tuilatva, da se tueni smatraju nevinima sve do eventualne osude,
da sudija bude pravedan arbitar izmeu njih i drutva, da
zakoni budu vrsti, nepromenljivi, veoma precizni tako
da podanici znaju emu se izlau a magistrati da budu samo
organ zakona27. Kod Le Trona, kao i kod tolikih drugih u
isto doba, borba za ograniavanje kaznene vlasti neposredno
se nadovezuje na zahtev da se narodni ilegalizam podvrgne
strooj i stalnijoj kontroli. Sada je razumljivo zbog ega je
u kaznenoj reformi tako znaajnu ulogu imala kritika javnih
muenja: u tom prizoru su se, naime, na oigledan nain sretale neograniena mo suverena i uvek budni narodni ilegalizam. Reim kanjavanja kojim treba ograniiti i jedno i
*

Ekonomista pripadnik Keneove (Quesnay) kole, po kojoj je poljoprivreda jedini izvor bogatstva (prim. prev.).
26
G. Le Trosne, Mmoire sur les vagabonds, 1764, str. 8, 50, 54, 6162.
27
G. Le Trosne, Vues sur la justice criminelle, 1777, str. 31, 37, 103106.
85

drugo dobija kao svoje naelo pravilo da kazne moraju biti

ovene. ovek koji se propisanom kaznom eli potovati
jeste, zapravo, pravna i moralna forma data tom dvostrukom
ograniavanju.
AKO je tano da je reforma, kao teorija kanjavanja i kao
strategija kaznene vlasti, nastala u svojim osnovnim crtama
tamo gde su se podudarila dva navedena cilja, za njenu buduu
stabilnost pak valja zahvaliti injenici da je drugi cilj zadugo imao prvenstvo. Naime, ba zato to je pritisak na narodne ilegalizme postao glavni zadatak u vreme Revolucije,
Carstva na i TOKOM itavoga 19. veka, reforma je i mogla da
od svog prvobitnog stanja, kada je bila samo predlog zakonskih
mera,
pree
u
fazu
institucionalizacije
i
praktine
primene na svim nivoima. Drugim reima, ako se novo krivino
zakonodavstvo
naizgled
odlikuje
ublaavanjem
kazni,
jasnijom
kodifikacijom, znatnim smanjenjem samovolje, veim konsenzusom u pogledu kaznene vlasti (u nedostatku njene realnije
raspodele), u osnovi svega toga stoje preokret u tradicionalnom rasporedu nezakonitih radnji i rigorozan pritisak u nastojanju da se odri njihovo novo ustrojstvo. Kazneni sistem
treba razumeti kao mehanizam za drukije organizovanje nezakonitosti, a ne za njihovo potpuno, korenito suzbijanje.
*
* *
Treba izmeniti ciljeve kaznene politike, kao i njen oncer dejstva. Definisati nove taktike kako bi se dosegla meta
koja je sada tanja, ali i ire rasprostranjena u telu drutva.
Iznai
nove
tehnike,
Prilagoditi
im
kanjavanja
i
podesiti
njihove
uinke i posledice. Postaviti nova naela regulisanja,
usavravanja,
univerzalizacije
kanjavanja.
Homogenizovati ga. Smanjiti njegovu ekonomsku i politiku cenu poveanjem njegove efikasnosti i irenjem polja dejstva. Ukratko,
stvoriti novu organizaciju i novu tehnologiju kaznene vlasti: to su, svakako, osnovni razlozi uvoenja kaznene reforme
u 18. veku.
Y ravni nael, ova nova strategija lako se formulie
kroz optu teoriju ugovora. Smatra se da je graanin jednom
zauvek, sa zakonima drutva, prihvatio i onaj zakon po kojem
moe biti kanjen. Prema tome, zloinac se javlja kao bie
koje je sa pravne take gledita paradoksalno. On je prekrio ugovor, on je dakle neprijatelj itavoga drutva, ali i
uestvuje u kanjavanju koje ono nad njime sprovodi. I najmanji zloin predstavlja napad na itavo drutvo; a itavo drutvo ukljuujui i zloinca prisutno je i u najmanjoj

86

kazni. Znai, krivino kanjavanje je funkcija koja je sveobuhvatna, koekstenzivna u odnosu na drutveno telo i na svaki njegov element ponaosob. Stoga se postavlja pitanje mere,
kao i ekonomisanja kaznenom vlau.
Krenje
zakona
zaista
suprotstavlja
pojedinca
itavom
telu drutva; protiv njega, da bi ga kaznilo, celokupno drutvo ima pravo da ustane. To je nejednaka borba: s jedne strane
stoje sve snage, sva mo, sva prava. A i treba da bude tako,
poto je u pitanju odbrana svakoga lana. Na taj nain se
stvara
strahovito
pravo
kanjavanja,
jer
prekrilac
postaje
zajedniki neprijatelj. I ak je gori od neprijatelja, budui
da udarce drutvu nanosi iznutra on je izdajnik. udovite. Zar onda nije nuno da nad njim drutvo ima apsolutno pravo? Zar nije nuno da trai njegovo bezuslovno
unitenje? I ako je tano da naelo kanjavanja treba da bude
sadrano u ugovoru, nije li potpuno logino da svi graani
prihvate naLjeu kaznu za one pojedince meu njima koji ih
napadaju
u
celini?
Svaki
zloinac,
krei
drutveno
pravo,
postaje
samim
svojim
zlodelima
pobunjenik
i
izdajnik
otadbine: prema tome, ouvanje drave nespojivo je sa njegovim
opstankom; jedno od njih treba da bude uniteno, a kada se
krivac liava ivota njega ne pogubljuju toliko kao graanina, ve pre svega kao neprijatelja 28. Pravo kanjavanja prestalo je da bude osveta vladara da bi postalo odbrana drutva.
Meutim, ono je sada sastavljeno od tako jakih elemenata, da
postaje
gotovo
jo
stranije.
Zloinac
je
osloboen
jedne
pretnje, po prirodi krajnje preterane, ali ga izlau kazni za
koju se ne vidi ta bi je moglo ograniiti. To je povratak
strahovite nadvlasti. Zato je potrebno da se kaznena mo omei naelom umerenosti.
Ko ne zadrhti od uasa kada vidi u istoriji toliko
stranih i nepotrebnih muka, a smiljala su ih i hladno
koristila
udovita
koja
su
sebe
nazivala
mudracima? 29
Ili: Zakon me poziva na kanjavanje najveeg zloina. Odzivam se sa svim gnevom kojim me je taj zloin ispunio. Ali
ta? Svirepost zakona ak prevazilazi sam zloin... Reci mi,
28
J. J. Rousseau, Contrat social, knjiga II, glava V. Valja primetiti da su
ove Rusoove ideje u Ystavotvornoj skuptini koristili poslanici koji su
hteli da zadre sistem vrlo rigoroznih kazni. I, zaudo, naela Ygovopa
mogla su posluiti da se podri stara ravnotea u svirepostima izmeu
zloina i kazne. Zatita koju dugujemo graanima zahteva da se kazne odmeravaju prema svireposti zloina i da se u ime ovenosti ne rtvuje sama ta
ovenost (Mougins de Roquefort, Discours la Constituante, Archives parlementaires, T. XXVI, str. 637. Ovde Muen De Rokfor navodi pomenuti odlomak iz

Drutvenog ygovopa).
29
Beccaria, Des dlits et des peines, izdanje iz 1856, str. 87.

87

Gospode Boe, ti koji si u naa srca usadio odbojnost prema

bolu, naem i naih blinjih, zar su ta bia, koja si stvorio
tako slabim i osetljivim, izmislila tako varvarska, tako rafinirana muenja?30 Naelo ublaavanja kazni, ak i kada je
u pitanju kanjavanje neprijatelja drutva, iskazuje se najpre
kao govor srca. Bolje reeno, ono izbija kao krik iz tela koje
se buni pred prizorom preterane surovosti, stvarne ili zamiljene. Naelo da kanjavanje treba da ostane oveno
reformatori formuliu u prvom licu. Kao da se neposredno
izraava oseajnost onoga ko govori; kao da telo filozofa
ili
teoretiara,
postavljajui
se
izmeu
delatove
ostrvljenosti i krivca izloenog muenju, izrie sopstveni zakon i konano ga namee itavoj organizaciji kazni. Je li to lirizam
kojim se ispoljava nemo u nalaenju racionalne osnove za
kaznenu raunicu? Izmeu ugovornog naela kojim se zloinac odbacuje iz drutva i slike udovita kojega je izbljuvala priroda gde nai granicu, ako ne u ljudskoj prirodi;
a ona se ne oituje u strogosti zakona niti u divljatvu
prestupnika, nego u oseajnosti razumnog oveka koji stvara
zakone i ne ini zlodela.
Ovo pribegavanje oseajnosti, meutim, nije odraz teorijske nemoi. Ono u sebi nosi upravo raunicu kao svoje
naelo.
Naime,
prilikom
kanjavanja
treba
potovati
telo,
uobrazilju, patnju, srce ali ne zloineve, nego onih ljudi
koji, potpisavi ugovor, imaju pravo da protiv njega ujedine
svoje snage. Patnje koje treba da nestanu ublaavanjem kazni
su patnje sudija ili gledalaca, sa svim onim to mogu da
prouzrokuju, a to su okorelost, krvolonost do koje dolazi
zbog navike, ili, naprotiv, neopravdano milosre, neosnovana
popustljivost: Milost za ove meke i osetljive due, nad kojima ta uasna javna muenja vre neku vrstu torture31. Ono
to se mora proraunati i sa im valja biti obazriv jesu
povratna dejstva kazne na instancu koja kanjava i na vlast
koju ona eli da vri.
Tu je izvor naela da uvek treba primenjivati samo ovene kazne, na i nad zloincem koji je izdajnik i udovite.
AKO zakon sada treba da postupa oveno sa otpadnikom od
prirode (dok je nekadanje pravosue neoveno postupalo sa
otpadnikom od zakona), to nije zbog duboke ljudskosti koju
bi zloinac skrivao u sebi, nego zbog potrebe da se uinak i
posledice
vlasti
reguliu.
Upravo
takva
ekonomska
racionalnost treba da odmeri kaznu i propie njoj odgovarajue
30

P. L. de Lacretelle, Discours sur le prjug des peines infamantes, 1784, str.

129.
31
Ibid., str. 131.

88

tehnike. Takvo ekonomisanje, sa svojim sitnim raunicama, dobilo je potovanja dostojan naziv: ovenost. Kada je u
pitanju kazna, ovenost je ta koja nalae, a politika ta koja
savetuje njen minimum32.
Da bi se razumela ta tehno-politika kanjavanja, pretpostavimo
granini
sluaj,
najgori
mogui
zloin:
strahovito
nedelo
kojim
bi
se
izjedna
prekrili
svi
zakoni
dostojni
najveeg potovanja. Uzmimo da bi se ono dogodilo u tako
izuzetnim
okolnostima,
okrueno
tako
dubokom
tajnom,
sa
takvom neumerenou i kao na krajnjoj granici mogueg, da bi
moralo da bude jedinstveno i, u svakom sluaju, poslednje te
vrste: niko ga nikada ne bi mogao ponoviti, niko se ne bi
mogao na njega ugledati, na ak ni zgroziti to je poinjeno.
Ono bi nuno nestalo bez traga. Ova basna 33 o zloinu nad
zloinima
predstavlja
u
novom
kaznenom
sistemu
otprilike
ono to je u starom bio prvobitni greh: istu formu u kojoj
se zainje smisao kazni.
Da li bi trebalo kazniti takav zloin? Kako odmeriti
kaznu? Od kakve bi koristi moglo da bude njegovo kanjavanje
u strukturi kaznene vlasti? Ono bi bilo korisno ukoliko bi
moglo da popravi tetu nanetu drutvu34. Ako ostavimo po
strani njen isto materijalni aspekt koji, i kad je nepopravljiv kao u sluaju ubistva, nema velike razmere na nivou
itavog drutva teta koju zloin nanosi drutvenom telu
sastoji se u unetom neredu: u sablazni koju izaziva, loem
primeru koji nudi, podstreku da se zloin ponovi ako ostane
nekanjen, mogunosti irenja koju sobom nosi. Da bi bila
korisna, kazna treba da cilja na posledice zloina, to jest na
niz poremeaja reda koje on moe da pokrene. Srazmera izmeu kazne i vrste prestupa odreuje se time koliki je uticaj
na drutveni poredak imalo krenje ugovora35. A takav uti32
A. Duport, Discours la Constituante, 22. decembar 1789, Archives parlementaires, t. X, str. 744. U istom smislu mogli bi se navesti razliiti konkur-

si koje su krajem 18. veka raspisivala nauna drutva i akademije: kako postii da se blagost kazne i istrage spoji i usaglasi sa izvesnou brzog i
uzornog kanjavanja, te da graansko drutvo doe do najvee mogue sigurnosti u pitanju slobode i ovenosti ( Socit conomique de Berne, 1777). Mapa
(Marat) se odazvao svojim PredloGom krivino1 zakonodavstva (Plan de Lgislation criminelle). Koja cy sredstva da se ublai strogost krivinih zakona u
Francuskoj, a da se ne nakodi javnoj bezbednosti (Acadmie de Chlons-sur-Mame, 1780; nagraeni cy Briso i Bernardi); da li najvea mogua strogost
zakona tei da smanji broj i veliinu zloina kod porone nacije? ( Acadmie
de Marseille, 1786; nagraen je Emar).
33
G. Target, Observations sur le projet du Code pnal, u: Locr, La Lgislation
de la France, t. XXIX, str. 78. Njenu inverziju nalazimo i kod Kanta.
34
S. E. de Pastoret, Des lois pnales, 1790, II, str. 21.
35
G. Filangieri, La Science de la lgislation, prevod iz 1786, t. IV, str. 214.
89

caj zloina nije nuno u direktnoj srazmeri sa njegovom svirepou; zloin koji uasava ljudsku svest esto ima manje
posledice nego nedelo koje svi toleriu, spremni da ga i
sami podraavaju. Veliki zloini su retki; opasnost, naprotiv, preti od malih, obinih nedela, iji broj brzo raste.
Prema tome, izmeu zloina i njegovog kanjavanja ne treba
uspostavljati
odnos
istovrsnosti,
ravnoteu
uasa:
Mogu
li
krici jednog nesrenika stavljenog na muke otrgnuti od prolosti, koja se vie ne moe vratiti, neko ve poinjeno zlodelo?36 Kaznu ne treba odmeravati prema zloinu, nego prema
mogunosti da se on ponovi. Ne treba ciljati na prolu povredu, nego na budui poremeaj reda. Postupiti tako da se
iskljui mogunost da zloinac dobije elju da ponovi prestup ili da ima sledbenike37. Kanjavanje e, znai, postati
umee upravljanja posledicama; umesto da se ogromnosti zloina suprotstavi ogromnost kazne, treba podesiti jedan prema
drugom dva niza koja prate zloin: posledice samog zloina i
posledice kazne. Zloin bez sledbenika ne zahteva kanjavanje.
Bar ne vie nego to bi prema drugoj verziji iste basne
odreeno drutvo imalo pravo da podie gubilita neposredno uoi svoje propasti i nestanka. Najvei mogui zloin
moe samo da ostane nekanjen.
To je stara zamisao. Nije trebalo ekati reformu 18. veka
da bi se otkrilo kako kazna ima funkciju davanja primera.
injenica da je kanjavanje okrenuto budunosti i da je bar
jedna od njegovih glavnih funkcija da predupredi i sprei
zloin, predstavljala je stoleima jedno od tekuih opravdanja
za pravo na kanjavanje. Meutim, razlika je u tome to prevencija, koja se oekivala kao posledica kazne i njenog upeatljivog prizora dakle, njene neumerenosti sada tei
da postane naelo kaznene ekonominosti i umerenosti: mera
za tano, pravilno proraunatu kaznu. Treba kazniti upravo
onoliko koliko je dovoljno da bi se spreio zloin. Dolazi,
znai, da pomeranja u mehanizmu po kojem primer funkcionie: u kaznenom sistemu javnih muenja, primerna kazna je bila
replika zloina; ona je imala cilj da pokae zloin kroz
neku vrstu njegove reprize, ali da ujedno pokae i pobedu
vrhovne vlasti nad njime. U kaznenom sistemu sraunatom prema posledicama kanjavanja, primerna kazna treba da ukae na
36

Beccaria, Des dlits et des peines, 1856, str. 87.

A. Barnave, Discours la Constituante: Drutvo u kaznama koje dosuuje ne vidi varvarsko uivanje u patnjama ljudskog bia, ve neophodnu predostronost da bi se spreili slini zloini, te da bi se od drutva odvratila zla koja ga napadaju i ugroavaju (Archives parlementaires, t. XXVII, 6. jun
1791, str. 9).
37

90

zloin,
ali
najdiskretnije
mogue;
da
naznai
intervenciju
vlasti, ali na najekonominiji nain; najzad, da u idealnom
sluaju sprei svako kasnije javljanje i jednoga i drugoga.
Primerna kazna vie nije razmetljivi ritual, nego znak-prepreka. Putem ove tehnike kaznenih znakova, koja tei da izokrene vremensko polje kaznenog dejstva, reformatori misle da
kaznenoj
vlasti
ponude
ekonomian,
delotvorni
instrument
primenljiv na itavo drutveno telo, pogodan da kodira svako
ponaanje i da, prema tome, suzi iroko rasprostranjeno podruje
nezakonitosti.
Semio-tehnika
kojom
pokuavaju
da
naoruaju kaznenu vlast poiva na pet-est osnovnih pravila.
Pravilo
o
najmanjoj
potrebnoj
koliini.
Zloin
se
ini
zato to donosi korist. Ako bi se za ideju zloina vezala
ideja tete koja je malo vea od koristi, zloin bi prestao
da bude poeljan. Da bi kazna proizvela oekivano dejstvo,
dovoljno da je teta koju ona uzrokuje nadmai korist koju je
krivac
izvukao
iz
zloina.38
Moe
se
i
treba
prihvatiti
bliskost izmeu zloina i kazne; ali ne vie u onom preanjem obliku, kada je javno muenje moralo da se po intenzitetu
izjednai sa zloinom na jo da ga dodatno nadmai, ime se
pokazivao viak vlasti monarha koji
se opravdano sveti.
Sada su u pitanju interesi, i oni skoro da su jednaki: tek je
malo vei interes da se izbegne kazna, nego da se rizikuje
zloin.
Pravilo
o
dovoljno
delotvornoj
ulozi
predstave.
Ako
je
motiv zloina korist koja se ima u vidu, kazna je pak delotvorna zato to se od nje oekuje odreena teta. Sutina
kanjavanja, ono to je tu muno, nije doivljaj muka i patnje,
nego ideja o bolu, neprijatnosti, nedai munost ideje o
mukama*. Prema tome, kanjavanje ne treba da cilja na telo,
nego na predstavu. Bolje reeno, ako ono treba da cilja na
telo, to je utoliko to je telo objekt predstave, a ne vie
subjekt patnje: seanje na bol moe da sprei ponavljanje prestupa jednako kao to prizor fizike kazne, makar bio i vetaki, moe da sprei zarazno irenje zloina. Meutim, instrument kaznene tehnike nee biti bol sam po sebi. Znai,
dokle god je to mogue i osim u sluajevima kada treba izazvati delotvornu ideju, odnosno predstavu, nekorisno je prikazivati sve one mnogobrojne vrste muiteljskih vetina na gubilitima. Telo se izostavlja kao subjekt kazne, ali ne nuno
i kao element u prizoru. Ukidanje javnih muenja, koje je u
vreme zaetka teorije bilo formulisano lirskim stilom, do38

Beccaria, Trait des dlits et des peines, str. 89.

*Ovde se autor poigrava dvoznanou termina peine, kojeg stavlja pod
navodnike: to je naime i kazna, ali i muka, patnja, bol, nedaa (prim. prev.).
91

bija ovde mogunost da se racionalno izrazi: maksimalno treba pospeiti ideju, predstavu o kazni, a ne njenu telesnu
realnost.
Pravilo o pobonom dejstvu. Kazna treba da ima najjae
dejstvo kod onih koji nisu poinili prestup; u krajnjem sluaju, kada bi se sa sigurnou moglo uzeti da krivac ne moe
ponoviti prestup, bilo bi dovoljno da ostali samo poveruju
kako je on kanjen. Takvo centrifugalno pojaavanje dejstva
dovodi do paradoksa da je, u kaznenoj raunici, opet najnezanimljiviji element sam krivac (osim ako postoji mogunost
da ponovi prestup). Ilustraciju ovoga laradoksa dao je Bekarija govorei o kazni koju predlae umesto smrtne: o doivotnom ropstvu. Je li takva kazna fiziki surovija od smrtne?
Nipoto, kae on, jer za osuenika bol TOKOM robovanja biva
podeljena u onoliko delia koliko mu trenutaka ostaje da
proivi;
takva
je
kazna
beskrajno
deljiva,
eleatska,
znatno
blaa od smrtne, koja se posle javnog muenja odjednom obrui
na osuenog. Tome nasuprot, za ljude koji gledaju ili zamiljaju ropstvo kanjenika, patnje tih sunjeva obuhvaene su
jednom jedinom idejom; svi trenuci robovanja sabijeni cy u
jednoj predstavi, koja time postaje uasnija od ideje smrti. To
je idealno ekonomina kazna: ona je najmanja mogua za onoga
ko je podnosi (a on, u uslovima ropstva, ne moe da ponovi
prestup), i najvea mogua za onoga ko je sebi predoava. Meu svim kaznama, kao i u nainu njihove primene srazmerno
prestupima, treba izabrati ono sredstvo koje e ostati najdelotvornije i najpostojanije u seanju naroda, a ujedno biti
najmanje svirepo za telo krivca.39
Pravilo
o
savrenoj
izvesnosti.
Ideju o svakom zloinu
i od njega oekivanoj koristi treba povezati sa idejom o tano
odreenoj kazni, kao i neprijatnostima koje iz nje proistiu;
veza izmeu jednog i drugog mora se smatrati neminovnom i
neraskidivom. Ovaj opti element izvesnosti, koji svoju delotvornost treba da prenese na kazneni sistem, podrazumeva
izvestan
broj
preciznih
mera.
Neka
zakoni
koji
definiu
zloine i propisuju kazne budu savreno jasni, kako bi svaki lan drutva mogao da razlikuje krivine radnje od potenih40. Neka se ti zakoni objave, neka budu svima dostupni;
svreno je sa usmenim predanjima i obiajima; potrebno je
pisano zakonodavstvo, koje e biti postojan spomenik drutvenom ugovoru; potrebni su tampani tekstovi, sa kojima
se svi mogu upoznati: Samo pomou tamparije celokupna
javnost, a ne vie nekoliko pojedinaca, moe postati rizni39

Beccaria, Des dlits et des peines, str. 87.

J. P. Brissot, Thorie des lois criminelles, 1781, t. I, str.
24.
40

92

ar svetog kodeksa zakona41. Neka se monarh odrekne svoga

prava pomilovanja, da snaga prisutna u ideji kazne ne bi bila
oslabljena nadom u takvu intervenciju: Ako dopustimo da
ljudi vide kako zloin moe biti oproten i kako mu nuno
ne sledi kazna, onda u njima pothranjujemo nadu da e proi
nekanjeno... neka zakoni budu neumoljivi, a oni koji ih sprovode
nepokolebljivi42.
Iznad
svega,
neka
nijedan
poinjen
zloin ne umakne pogledu onih koji treba da dele pravdu;
nita ne ini zakonski aparat tako krhkim kao nada da e se
proi nekanjeno; jer kako bi se, u oima onih koji treba da
odgovaraju za svoja dela, mogla uspostaviti vrsta veza izmeu
zloina i kazne ako bi na nju uticao izvestan koeficijent
neizvesnosti? Zar kaznu ne bi trebalo uiniti tim stranijom po estini to je bojazan od nje manja zbog njene nesigurnosti? Umesto da se tako podrava stari sistem i da se biva
stroi, treba biti budniji43. Otuda ideja da je uz pravosudni aparat potrebno stvoriti i jedan nadzorni organ koji e
sa njime biti u neposrednoj vezi, a omoguavae ili da se
zloini spreavaju, ili, ako su ve poinjeni, da se njihovi
poinioci lie slobode; policija i pravosue moraju da idu
ukorak, kao dve komplementarne delatnosti
u
okviru istog
procesa policija treba da obezbeuje uticaj drutva na
svakog pojedinca, a pravosue prava pojedinaca spram drutva44; tako e svaki zloin izii na svetlost dana i biti
sasvim sigurno kanjen. Ali potrebno je, pored toga, i da
sudski postupci postanu javni, da svi budu upoznati sa razlozima zbog kojih je jedan okrivljeni osuen ili osloboen,
te da svi mogu uvideti razloge kanjavanja: Neka magistrat
izgovori svoju odluku glasno, neka bude obavezan da u svojoj
presudi navede tekst zakona koji osuuje krivca... neka procesi, tajanstveno pohranjeni u tami sudskih arhiva, budu otvoreni za sve graane koje zanima sudbina osuenih45.
Pravilo
o
optim
kriterijumima
istinitosti.
Iza
ovog veoma trivijalnog naela krije se znaajna promena. Raniji
sistem
legalnih
dokaza,
korienje
torture,
iznuivanje
priznanja, pribegavanje muenju, telesnom kanjavanju i prizo41

Beccaria, Des dlits et des peines, str. 26.

Beccaria, ibid. Ynop. i kod Brisoa: Ako je pomilovanje pravino, zakon
je lo; tamo gde je zakonodavstvo dobro, pomilovanja su samo zloini protiv
zakona (Brissot, Thorie des lois criminelles, 1781, t. I, str. 200).
43
G. de Mably, De la lgislation, (uvres compltes, 1789, t. IX, str. 327. Ynop.
i kod Vatela: Jude ne zadrava toliko svirepost samih kazni, koliko tanost i pravilnost u njihovoj primeni (Vattel, Le Droit des gens, 1768, str. 163).
44
A. Duport, Discours la Constituante, Archives parlementaires, str. 45, t.
XXI.
45
G. de Mably, De la lgislation, (uvres compltes, 1789, t. IX, str. 348.
42

93

 uprilienom za gledalite a sve to radi reprodukovanja

sudske istine dugo su izdvajali kaznenu praksu od ostalih
naina
utvrivanja
istine;
polu-dokazi
su
proizvodili
polu-istine i polu-krivce, rei iupane u mukama pod torturom
smatrale su se potvrdom autentinosti, pretpostavka je ve
povlaila izvestan stepen kazne. To je bio sistem ija je razliitost
u
odnosu
na
uobiajeni
dokazni
postupak
poela
stvarno da sablanjava tek od trenutka kada je kaznenoj vlasti,
zbog
njene
vlastite
organizacije,
zatrebala
klima
savrene
izvesnosti. Kako u ljudskoj svesti bezuslovno povezati ideju
o zloinu sa idejom o kazni, ako realnost kazne ne prati uvek
realnost zloina? Osnovni zadatak odsad e biti da se ustanovi,
na
to
oigledniji
nain
i
optevaeim
sredstvima,
kako je i kakav je zloin stvarno poinjen. Utvrivanje istine
o zloinu mora da se podvrgne optim kriterijumima istinitosti. Sudska odluka, po argumentima koje koristi i po dokazima koje iznosi, mora da bude zasnovana na isti nain kao
svaki drugi sud. To dakle podrazumeva naputanje legalnih
dokaza, odbacivanje torture, nunost da dokazivanje bude selovito da bi se neka istina smatrala tano utvrenom, brisanje svake korelacije izmeu stepena sumnje i stepena kazne.
Kao istina u matematici, i istina o zloinu moi e da bude
prihvaena tek kada se potpuno dokae. Otuda proizlazi da
se optueni mora smatrati nevinim sve dok se njegov zloin
konano ne dokae, a da sudija, u izvoenju dokaznog postupka,
ne
sme
da
koristi
ritualna
nego
opteprihvaena
sredstva,
uobiajeni
nain
rasuivanja
svojstven
istovremeno
i
filozofima i naunicima: Teorijski gledano, za mene je magistrat poput filozofa koji namerava da otkrije zanimljivu istinu... Njegova pronicljivost e mu omoguiti da sazna sve
okolnosti i sve odnose, da povee ili razdvoji ta treba,
kako bi mogao zdravo da rasuuje46. Istraga, primenjujui takav
nain
rasuivanja
i
opte
kriterijume
istinitosti,
odbacuje preanji inkvizitorski model da bi prihvatila mnogo
elastiniji
(i
dvostruko,
nauno
i
zdravorazumski
proveren)
model
empirijskog
istraivanja.
Sudija
e
biti
kao
kormilar koji plovi izmeu stena: ta e se uzeti kao
dokaz ili koje e se indicije smatrati dovoljnima? To se jo
ni ja ni iko drugi dosad nije usudio da formulie na uopten nain i odredi jednom za svagda; budui da se okolnosti
beskonano menjaju, a dokazi i indicije moraju da se izvode iz
tih okolnosti, nuno sledi da se i najjasniji dokazi i indicije menjaju sledstveno tome47. Ubudue e kaznena praksa
46
47

94

G. Seigneux de Correvon, Essai sur lusage de la torture, 1768, str. 49.

P. Risi, Observations de jurisprudence criminelle, prevod iz 1758, str. 53.

biti
podreena
optim
pravilima
o
utvrivanju
istine
ili,
tanije, sloenom sistemu pravila u kojem se da bi se
stvorilo
intimno
ubeenje
sudije

prepliu
reznorodni
elementi: nauno dokazivanje, ulna svedoanstva i zdrav razum. Kazneno pravosue, ako se pridrava postupaka koji jeme za njegovu pravinost, moe sada da se otvori za istine koje
dolaze s raznih strana pod uslovom da su oigledne, dobro
utvrene,
svima
prihvatljive.
Sudski
ritual
ne
stvara
vie,
sam po sebi, deo istine. On se pomera u referentno polje
optevaeih dokaza. Tako se, umnoavanjem naunih diskursa, plete jedan komplikovan, beskonano sloen odnos kojeg
kazneno pravosue danas vie ne moe da kontrolie. Gospodar pravde nije vie gospodar svoje istine.
Pravilo
o
optimalnoj
specifikaciji.
Da
bi
kaznena
semiotika
potpuno
pokrila
itavo
podruje
nezakonitih
radnji
koje se eli suziti, treba imenovati sve mogue povrede zakona; treba ih klasifikovati i svrstati tako da nijedna ne
moe da promakne. Potrebni su znai zakoni toliko precizni
da je u njima nedvosmisleno prisutan svaki tip prekraja.
AKO zakon u nekom pitanju nije izriit, odmah bi se mogla
javiti nada da e isvestan prestup ostati nekanjen. Potreban je iscrpan i jasan zakonik, koji definie zloine i propisuje odgovarajue kazne48. Meutim, ovaj imperativ sveobuhvatnog pokrivanja ilegalizama kaznenim znacima koji e imati preventivno dejstvo, obavezuje da se ide jo dalje. Ideja o
nekoj kazni ne deluje jednako na sve; novaana globa ne zastrauje bogataa, a oduzimanje asti ne pada teko onima koji
su ve bili tome izloeni. tetnost jednog nedela, kao i
snaga kojom ono utie na druge, zavise od statusa prekrioca;
zloin
nekog
plemia
je
tetniji
po
drutvo
nego
zloin
oveka iz naroda49. Najzad, poto kazna treba da sprei ponavljanje istog prestupa, ona mora da vodi rauna o tome kakav je
zloinac u dubini svoje due, kolika je njegova pretpostavljena sklonost ka zlu, kakva je osobena priroda njegove volje: Od
dva oveka koja su poinila istu krau, koliko je onaj ko je
jedva imao najneophodnije manje kriv od onoga ko je iveo u
izobilju? Od dva krivokletnika, koliko je onaj kome su od
detinjstva ulivali oseanje asti vei zloinac od onoga ko
je bio preputen svojoj prirodi, ne dobivi nikakvo vaspitanje?50 Vidimo da se istovremeno sa potrebom za naporednom
klasifikacijom zloita i kazni javlja i potreba za njihovom
48
O ovoj temi videti, izmeu ostalog: S. Linguet, Ncessit dune rforme de
ladministration de la justice criminelle, 1764, str. 8.
49
P. L. de Lacretelle, Discours sur les peines infamantes, 1784, str. 144.
50
J. P. Marat, Plan de lgislation criminelle, 1780, str. 34.

95

individualizacijom,
saobrazno
karakteru
svakog
zloinca
ponaosob.
Takva
individualizacija
e
predstavljati
teret
kroz
itavu istoriju savremenog kaznenog prava, a ovde su joj tek
zaeci; gledano iz ugla teorije prava i zahteva koje postavlja
svakodnevna praksa, ona je bez sumnje radikalno suprotna naelu
kodifikacije.
Meutim,
sa
stanovita
organizacije
kaznene vlasti i tehnika kojima se kroz itavo drutveno telo
ele pustiti u opticaj tano podeeni kazneni znaci tako
da ne bude ni preterivanja ni manjkavosti, ni nepotrebnog
rasipanja vlasti ali ni suvine uzdranosti vidimo da
je
kodifikacija
sistema
zloini-kazne
neodvojiva
od
moduliranja npa zloinac-kanjavanje; oni idu zajedno i zahtevaju
jedno drugo. Individualizacija se javlja kao krajnji cilj pravilno prilagoenih zakona.
Po svojoj prirodi, ova individualizacija se veoma razlikuje od moduliranja kazni u ranijem pravosuu. A ono je za
podeavanje kazne koristilo i u tome se slagalo sa hrianskom kaznenom praksom dve vrste promenljivih inilaca: u prvu su spadale okolnosti, a u drugu namere. To su,
zapravo, elementi koji omoguavaju da se cmo delo kvalifikuje. Moduliranje kazne potpadalo je pod kazuistiku i irem smislu rei51. Sada se, meutim, kazna poinje modulirati
prema prestupniku, prema njegovoj prirodi, njegovom nainu
ivota i miljenja, njegovoj prolosti; ne vie prema namerama, nego prema osobenim svojstvima njegove volje. Nazire se,
vie kao mesto koje zasad ostaje upranjeno, ono podruje gde
e, u kaznenoj praksi, psiholoko znanje zameniti pravosudnu
kazuistiku. Sada, krajem 18. veka, taj je trenutak svakako jo
daleko. Veza izmeu zakona i individualizacije trai se u
naunim modelima toga doba. Prirodopis je, bez sumnje, nudio
najpodesniji
obrazac:
taksinomiju
vrsta
prema
kriterijumu
kontinuiranog
stepenovanja.
Nastoji
se
na
stvaranju
lineovske* klasifikacije zloita i kazni, tako da svaki pojedinani prekraj i svaki pojedinac podloan kanjavanju mogu da
budu podvedeni, bez ikakve proizvoljnosti, pod udar opteg
zakona. Treba sastaviti pregled svih vrsta zloina zapaenih
u
razliitim
zemljama.
Poto
se
nabroje
svi
zloini,
nainie se podela na vrste. ini mi se da je u tom razvretavanju najbolje rukovoditi se razlikama u predmetu zloina.
Ova podela treba da bude takva da se svaka vrsta jasno razlikuje od ostalih i da svaki zloin, posmatran u svim svojim
51

O ne-individualizujuem svojstvu kazuistike videti: P. Cariou, Les

Idalits casuistiques (teza u rukopisu).
*
ine (17071778), vedski prirodnjak uven po svojoj
klasifikaciji
biljnih i ivotinjskih vrsta (prim. prev.).
96

vidovima, bude svrstan izmeu onoga koji treba da mu prethodi

i onoga koji treba da mu sledi prema to pravilnijem stepenovanju; najzad, ovaj pregled mora da bude takav da se lako
moe uporediti sa jednim drugim, napravljenim za kazne i
to tako da tano uzajamno odgovaraju52. Teorijski, ili bolje
reeno
utopijski
gledano,
ova
dvostruka
taksinomija
zloga
i kazni moe da rei sledee pitanje: kako primeniti postojane, tano propisane zakone na jedinstvene pojedinane sluajeve?
Daleko od ovog spekulativnog modela, u isto to doba stvaraju
se
rudimentarni
oblici
antropoloke
individualizacije. Najpre sa pojmom recidiva. Ne moe se rei da je on bio
nepoznat u ranijim krivinim zakonima53. Meutim, sada on
tei da postane karakteristika samog prestupnika koja moe
da izmeni dosuenu kaznu: prema zakonodavstvu iz 1791. godine, recidivistima se gotovo uvek kazna udvostruavala; prema
zakonu iz Floreala X godine, oni su morali da budu obeleeni slovom R; po Krivinom zakonu iz 1810. dosuivana im
je ili maksimalna odgovarajua kazna, ili ona koja je za stepen via. Preko recidiva se, meutim, ne cilja na poinioca
nekog dela definisanog zakonom, nego na delikventnog subjekta, na odreeno svojstvo volje koja pokazuje svoj osobeni zloinaki
karakter.
Postapeno,
kako
predmet
kaznene
intervencije sve vie postaje kriminalitet umesto pojedinanog zloina, sve vie se produbljuje i suprotnost izmeu recidiviste i onoga ko kri zakon prvi put. A na osnovu te suprotnosti, uvrstivi je u mnogo emu, u isto vreme nastao je i pojam
zloina
iz
strasti

nehotinog,
nepromiljenog
zloina,
vezanog za vanredne okolnosti, koji se naravno ne moe opravdati ludilom ali ne nagovetava, s druge strane, da e ikada
prerasti u zloin iz navike. Ve je Jle Peltje 1791. godine
skrenuo panju na injenicu da briljivo stepenovane kazne
koje je predloio u Ustavotvornoj skuptini mogu da odvrate
od zloina zlikovca koji hladnokrvno smilja nedelo, na ga
strah od njih moe zadrati; a da su, tome nasuprot, ove kazne
nemone kada su u pitanju zloini poinjeni iz jakih strasti
kod kojih nema raunice; najzad, da je ovo poslednje gotovo
52
P. L. Lacretelle, Rflexions sur la lgislation pnale, u. Discours sur les peines
infamantes, 1784, str. 351352.

53
Suprotno onome to cy rekli Karno ili F. Eli i ovo, recidiv je
bio veoma jasno sankcionisan u velikom broju zakona pod Starim reimom.
Uredba iz 1549. godine kae da je zloinac koji prestup ponovi ogavno,
nedostojno bie, izvanredno opasno po dravu; recidivi kletve, krae, skitnje i tako dalje podlegali su posebnim kaznama.

97

beznaajno
poto
takvi
zloini
ne
pokazuju
nikakvo
promiljeno nevaljalstvo54 svojih poinilaca.
Iza
procesa humanizacije kanjavanja otkrivamo
sva
ta
pravila kojima se doputa ili, bolje reeno, zahteva blagost, kao da je u pitanju proraunato ekonomisanje kaznenom
vlau. Ta pravila nalau i da meta kaznene vlasti vie ne
bude telo koje se obredno stavlja na strane muke i nosi
upeatljiva
obeleja
ritualnog
izvoenja
javnih
muenja;
od
sada je meta ovakov duh, odnosno idejne predstave i znaci
koji
su
neupadljivo
puteni
u
opticaj,
postavi
neminovno
i oigledno prisutni u duhu svih ljudi. Ne vie telo, ve
dua, rekao je Mabli. Jasno je ta treba podrazumevati pod
time: korelativ odreene tehnike vladanja. Odbaene su zastarele anatomske kazne. Da li je, meutim, time stvarno zakoraeno u doba neteleskog kanjavanja?
*

*
Y

54

poetku reforme moe se, znai, smatrati da stoji politika namera da se nezakonite radnje strogo nadziru, da se
funkcija kanjavanja to sveobuhvatnije proiri i da se kaznena vlast, radi njenog boljeg kontrolisanja, ogranii. A otuda proistiu dva pravca objektivizacije zloina i zloinca.
Na jednoj strani, zloinac oznaen kao neprijatelj svih, koga
su svi zainteresovani da progone, iskljuuje se iz ugovora,
diskvalifikuje kao graanin, i javlja kao nosilac divljeg dela prirode, kao zlotvor, udovite, moda ludak, bolesnik i,
uskoro, abnormalan. Kao takav, on e jednoga dana postati
predmet naune objektivizacije i sa tim povezanog leenja.
Na drugoj strani, potreba da se iznutra izmere uinci kaznene vlasti nalae primenu taktika kojima se intervenie nad
svim zloincima, stvarnim ili potencijalnim: organizovanje
prevencije, odmeravanje interesa, putanje u opticaj predstava i znakova, obrazovanje horizonta izvesnosti i istinitosti,
podeavanje kazni prema sve tananijim promenljivim iniocima; sve to takoe vodi objektivizaciji zloinaca i zloina.
oba sluaja vidimo da odnos moi na kojem poiva praksa
kanjavanja poinje da se udvaja, tako to njegov predmet nije
vie samo zloin kao injenica koju treba utvrditi prema
opteprihvaenim normama, nego i zloinac kao pojedinac

Le Peletier de Saint-Fargeau, Archives parlementaires, t. XXVI,

str. 321322.
Sledee godine Belar izrie neto to se moe smatrati prvim pledoajeom
za zloin iz strasti. Re je o aferi Gra (Gras). Yop.: Bellart, Annales du barreau
moderne, 1823, t. III, str. 34.
98

koga
treba
upoznati
prema
specifinim
kriterijumima.
Vidimo i da se taj novi odnos ne namee kaznenoj praksi spolja,
kao to bi inila zabrana koju bi granice ljudske osetljivosti nametnule divljatvu javnih muenja, ili kao to bi to
inilo ispitivanje, racionalno ili nauno, o tome ta
je
ovek koji se kanjava. Procesi objektivizacije pabajy se u
samim taktikama vlasti i u organizaciji vrenja te vlasti.
Meutim, ova dva tipa objektivizacije koji se zainju istovremeno sa predlozima kaznene reforme veoma se razlikuju
jedan od drugog i po hronologiji i po uincima. Objektivizacija zloinca kao oveka van zakona, kao oveka prirode,
samo virtuelno postoji, samo je pribeite u kojem se ukrtaju
teme
iz
politike
kritike
i
imaginarne
predstave.
Jo e se dugo ekati na trenutak da homo criminalis. postane
definisani
predmet
saznanja.
Drugi
tip
objektivizacije,
naprotiv, imao je znatno bre i presudnije posledice, utoliko
to je bio neposrednije vezan za reorganizaciju kaznene vlasti:
za
kodifikovanje
i
definisanje
zloina,
za
normiranje
kazni, za propisa o krivinom postupku, za odreivanje uloge
magistrat. I, dodatno, zato to se oslanjao na ve postojeu
doktrinu ideologa. Ona je naime nudila, svojom teorijom o
interesima, predstavama i znakovima, svojim nizovima i genezama koje je konstituisala, neku vrstu opteg recepta za vrenje vlasti nad ljudima: duh kao podruje na koje deluje vlast,
sa semiologijom kao svojim instrumentom; potinjavanje tel
kontrolisanjem
ideja;
analiziranje
predstava
kao
naelo
politike prema telesnom, naelo koje je mnogo efikasnije od ritualne
anatomije
javnih muenja. Misao ideologa nije bila
samo teorija o pojedincu i drutvu; ona se razvila kao tehnologija
istananih,
delotvornih
i
ekonominih
oblika
vlasti,
nasuprot
preteranom
utroku
vlasti
suverena.
Posluajmo
jo jednom Servana: ideje o zloinu i kazni treba da budu
vrsto povezane i da neposredno slede jedna za drugom... Tek
kada budete stvorili takav spoj ideja u glavama vaih graana,
moi ete da se pohvalite da njima upravljate i da ste njihovi
gospodari. Neki glupi despot moe okovati robove gvozdenim
lancima; meutim, istinski politiar vezuje ih mnogo vre
lancima njihovih vlastitih ideja; prvu kariku on kai za vrstu ravan razuma; ta je veza utoliko jaa to nam nije poznat
njen sastav i graa, i to verujemo da je ona nee delo; beznae i vreme nagrizaju lance od gvoa i elika, ali ne mogu
nita protiv uobiajene veze izmeu ideja: samo e je jo
vie uvrstiti; u
mekim modanim vlaknima lei postojani
temelj najvrih imperija55.
55

J. M. Servan, Discours sur l'administration de la justice criminelle, 1767, str. 35.

99

Primena te semiotehnike kanjavanja, te ideoloke vlasti, bie bar delimino odloena i zamenjena novom politikom anatomijom u kojoj e telo ponovo, ali sada u sasvim
novom vidu, dobiti glavnu ulogu. A ta nova politika anatomija omoguie da se opet ukrste dva divergentna pravca objektivizacije koja vidimo da se obrazuju u 18. stoleu: prvi,
koji zloinca odbacuje na drugu stranu na stranu protivprirodne prirode; i drugi, koji nastoji da delikvenciju dri
pod kontrolom, putem proraunate ekonomije kanjavanja. Ve
letimian pogled na nov nain kanjavanja jasno pokazuje da
e kaznenu semiotehniku smeniti nova politika prema telesnom.

100

DRUGA GLAVA

BLAGE KAZNE
Kanjavanje, znai, treba da poiva na tehnologiji stvaranja predstava. Takav poduhvat moe da uspe samo kao deo
prirodnog
mehanizma.
Poput
zemljine
tee,
jedna
skrivena
sila uvek nas vue ka blagostanju. Ovaj nagon ometaju jedino
prepreke koje mu postavljaju zakoni. Sve mogue ljudske delatnosti proizvod su te unutranje tenje. Nai odgovarajuu
kaznu za neki zloin znai nai takvu njegovu nepovoljnu posledicu da ideja o njoj uini ideju o zloinu potpuno neprivlanom. Re je o umeu sukobljavanja energija, vetini zdruivanja slika, stvaranju vrstih veza koje prkose vremenu: treba spojiti u parove predstave koje imaju suprotne vrednosti,
ustanoviti
kvantitativne
razlike
izmeu
prisutnih
sila,
uvesti znake-prepreke koji kretanje sila mogu potiniti odnosu
moi. Neka ideja o kazni bude uvek prisutna u srcu ovekovom i neka bude jaa od oseanja koje ga vue ka zloinu 56.
Ovi znaci-prepreke treba da obrazuju nov arsenal kazni, kao
to su se oko igosanja zloinca i osvete vladara organizovala ranija javna muenja. Meutim, da bi bili delotvorni,
oni moraju da ispunjavaju vie uslova.
1. Treba da budu to je mogue manje proizvoljni. Tano
je da drutvo, zavisno od svojih vlastitih interesa, odreuje
ta treba da se smatra zloinom: prema tome, zloin nije
prirodno dat. Meutim, da bi ideja o kazni mogla nesmetano
da iskrsne u svesti im se pomisli na zloin, veza izmeu
jednog i drugog treba da bude to neposrednija: veza po slinosti, po analogiji, po bliskosti. Kazna treba da bude to
saobraznija prirodi prestupa, kako bi strah od kazne skrenuo
duh sa puta na koji ga je navela perspektiva probitanog zloina57. Idealna kazna bie takva da se kroz nju na najoigled56

Beccaria, Des dlits et des peines, izdanje iz 1856, str. 119.

57

Ibid.

101

niji nain vidi zloin koji ona sankcionie; za oveka koji

je razmatra, ona e tako sasvim pouzdano biti znak za zloin
koji se njome kanjava; a za onoga ko razmilja o zloinu, ve
sama ideja o nedelu probudie u svesti kazneni znak. To je
korisno za postojanost veze, korisno za odreivanje kazne srazmerno zloinu, kao i za kvantitativno odmeravanje interesa;
korisno i zato to kazna, poprimivi vid prirodnog sleda
stvari, ne izgleda kao posledica ljudske samovolje: Izvoenje
zloina iz kazne predstavlja najbolji nain da se kanjavanje
odredi srazmerno zloinu. Ako je to trijumf pravde, onda je
to i trijumf slobode; a budui da kazne vie ne zavise od
volje zakonodavca nego od prirode stvari, ne vidi se vie
nasilje oveka nad ovekom58. U kanjavanju koje poiva na
analogiji, vlast koja kanjava je skrivena.
Reformatori
su
predloili
irok
dijapazon
kazni
koje
su prirodno zasnovane, a po svom obliku odgovaraju sadrini
zloina. Vermej, na primer, kae: oni koji zloupotrebljavaju
javnu slobodu, bie lieni sopstvene; oduzee se graanska
prava onima koji su zloupotrebili dobrobit zakona i privilegije javnih funkcija; novanom globom kaznie se pronevera
i zelenatvo; oduzimanjem imovine kaznie se kraa; oduzimanjem asti, niskosti i podlatvo; smru, ubistvo; lomaom,
podmetanje poara. Trovau e delat pokazati au iju e
mu sadrinu baciti u lice, da bi ga uasnuo predoavajui
mu sliku njegovog zloina; onda e ga gurnuti u kazan kljuale
vode59. Je li to obino matanje? Moda. Naelo simbolike
povezanosti jasno iznosi i Le Peltje, kada 1791. godine predstavlja novo krivino zakonodavstvo: Priroda zloina i priroda kazne treba da se tano podudare; onaj ko je izvrio
zverski zloin trpee fiziki bol; ko bude besposliio, bie prisiljen na teak rad; ko je poinio neku podlost, bie
osuen na kaznu gubitka asti60.
c svirepostima koje jako podseaju na javna muenja
Starog reima, u ovim kaznama zasnovanim po analogiji na
delu je sasvim drukiji mehanizam. U sukobu moi, ne suprotstavlja se vie jedno divljatvo drugome; to vie nije simetrija osvete, nego mogunost da se kroz znak jasno sagleda ono
to on oznaava; na pozornici kanjavanja eli se uspostaviti odnos koji je ulima neposredno dostupan i odmah razumljiv, a omoguava prostu raunicu. Re je o nekoj vrsti razbo58

J. P. Marat, Plan de lgislation criminelle, 1780, str. 33.

F. M. Vermeil, Essai sur les rformes faire dans notre lgislation criminelle,
1781, str. 68145. Yop. takoe: Ch. E. Dufriche de Valaz, Des lois pnales, 1784,
str. 349.
60
Le Peletier de Saint-Fargeau, Archives parlementaires, t. XXVI, str. 321322.
59

102

rite estetike kazne. Prirodu treba verno slediti ne samo u

likovnim umetnostima, nego i u drugim oblastima; politike
institucije, bar one koje imaju obeleje mudrosti i sadre
elemente trajnosti, temelje se na prirodi61. Neka kazna proistie iz zloina; neka zakon izgleda kao nuni poredak stvari, i neka vlast deluje pod maskom tihe snage prirode.
2. Ovi znaci treba da utiu na mehanizam sga: da slabe
elju koja ini zloin privlanim, da jaaju interes koji
kaznu ini stranom; da preokrenu odnos snaga, tako da ideja
o kazni i njenim nepovoljnim posledicama bude ivlja od ideje o zloinu i koristima od njega. Re je, znai, o mehanizmu
interesa, njegovih promena, naina na koji ga ovek sebi predoava i ivosti te idejne predstave. Zakonodavac treba da
bude vet arhitekta koji zna i da iskoristi sve sile koje mogu
doprineti vrstini graevine, i da istovremeno oslabi sve
one koje bi je mogle sruiti62.
Postoji vie naina. Udariti pravo na izvor zla 63. Razbiti ono to pokree ideju o zloinu. Oslabiti interes koji
ju je podstakao. Iza prestupa vezanih za skitnju stoji lenjost;
protiv nje se treba boriti. Nita neemo dobiti zatvaranjem
prosjaka u kune zatvore, koji su prave kloake; treba ih prisiliti na rad. Zaposliti ih to je najbolji nain da se oni
kazne64. Ravoj strasti valja suprotstaviti dobru naviku; jednoj sili treba suprotstaviti drugu, ali je re o silama oseanja i strasti, a ne oruane moi. Zar ne treba sve kazne
izvoditi iz tog tako jednostavnog, tako sreno naenog i ve
poznatog naela: naela da kazne treba birati uskladu sa
onim to najvie moe da oslabi strast koja je odvela u
poinjeni zloin?65
Silu koja je navela na zloin treba okrenuti protiv nje
same. Treba podeliti interes i iskoristiti ga da bi se kazna
uinila stranom. Neka kazna taj interes podstie i razdrauje vie nego to mu je moglo goditi krenje zakona. Ako
je nedelo poinjeno iz oholosti, neka kanjavanjem ba ona
bude ranjena i razjarena. Kazne oduzimanja asti su delotvorne
ako se temelje na tatini koja je bila u korenu zloina. Fanatici postaju slavni kako po svojim stavovima, tako i po
mukama koje zbog njih trpe. Prema tome, okrenimo protiv fanatizma upravo tu oholu tvrdoglavost na kojoj se on temelji:
61

Beccaria, Des dlits et des peines, 1856, erp. 114.

Ibid., str. 135.
63
Mably, De la lgislation, uvres compltes, IX, str. 246.
64
J. P. Brissot, Thorie des lois criminelles, 1781, I, str. 258,
65
P. L. de Lacretelle, Rflexions sur la lgislation pnale, u: Discours sur les peines
infamantes, 1784, str. 361.
62

103

Valja ga suzbiti tako to e biti izvrgnut podsmehu i sramu;

ako se ohola tatina fanatika ponizi pred velikom gomilom
gledalaca, od te kazne moe se oekivati uspeh. I obrnuto:
niemu ne bi sluilo da se fanatici izloe fizikom bolu66.
Treba oiveti interes za korisno i poteno ponaanje;
koliko je taj interes oslabljen, pokazuje sam zloin. Kada krade, klevee, otima ili ubija, zloinac je izgubio oseanje potovanja za vlasnitvo za vlasnitvo nad bogatstvima, ali
i nad au, slobodom, ivotom. Treba mu, dakle, povratiti
to oseanje. Tome ga valja pouiti najpre na njegovom sopstvenom primeru: neka oseti ta znai izgubiti mogunost slobodnog raspolaganja svojim dobrima, svojom au, svojim vremenom i svojim telom, da bi isto to potovao i kod drugih 67.
Kazna koja obrazuje postojane i lako razumljive znake treba i
da prestrukturie raspored intereea i dinamiku strasti.
3. Iz toga sledi da je korisno da se kazne vremenski moduliraju. Kazna preobraava i menja, uvodi znake, stvara prepreke. AKO bi morala da bude doivotna, da li bi uopte
bila korisna? Vremenski neograniena kazna nosila bi u sebi protivrenost: sve prinude koje ona namee osueniku
i koje mu, kada ponovo postane estit ovek, nikada ne bi
mogle koristiti bile bi obina muenja; a napor uloen
da se prestupnik popravi bio bi uzaludan trud i troak za
drutvo. AKO postoje nepopravljivi, treba se odluiti na njihovo uklanjanje. Za sve ostale, kazne mogu da budu delotvorne
samo ako su vremenski ograniene. Ovu analizu prihvatili
su i lanovi Ustavotvorne skuptine: zakon iz 1791. godine
predvia smrtnu kaznu za izdajnike i ubice; sve druge kazne
moraju biti ograniene (maksimum je dvadeset godina).
Meutim, trajanje kao inilac treba da bude, pre svega,
integrisano u ekonomisanje kaznom. Javna muenja su, zbog svoje nasilnosti, mogla da imaju ovakav ishod: to bi zloin bio
tei, kazna bi bila kraa. Trajanje jeste bilo ukljueno u
stari sistem kanjavanja: dosuivao se odreen broj dana za
stub srama, odreen broj godina izgnanstva, odreen broj sati
izdisalo se na toku. Meutim, to vreme je bilo vreme kuanja
osuenika, a ne njegovog smiljenog preobraavanja. Trajanje
sada treba da omogui da kazna valjano deluje: Dugi nkz munih odricanja mnogo vie utie na krivca nego prolazni trenutak bola, a oveanstvo e tako biti poteeno strahota
muenja... U oima naroda kao svedoka, time e se neprekidno
obnavljati seanje na osvetnike zakone i u svakom trenutku
66

Beccaria, Des dlits et des peines, str. 113.

G. E. Pastoret, Des lois pnales, 1790, I, str.
49.
67

104

iznova
raspirivati
koristan
strah68.
Vreme
je
pravi
izvrilac kazne.
A ovaj osetljivi mehanizam koji upravlja strastima nee
ih drati pod prisilom na isti nain i sa istom upornou
ako se te strasti menjaju i popravljaju; kazna treba da se ublaava ako daje dobre rezultate. Ona jeste nepromenljiva, u
smislu da je za sve graane, na isti nain, tano utvrena
zakonom; meutim, njen unutranji mehanizam treba da je podloan promenama.
U svom predlogu Ustavotvornoj skuptini,
Le Peltje je ponudio kazne iji intenzitet postepeno slabi:
osuenik koji izdrava najteu kaznu bie zatvoren u samicu
(lanci na nogama i rukama, mrak, samoa, hleb i voda), ali
samo TOKOM prve faze; moi e da radi dva, a zatim tri dana
nedeljno. Poto izdri dve treine kazne, on moe prei na
reim tamnienja (osvetljena samica, lanac oko pasa, individualni rad pet dana nedeljno, a zajedno sa ostalim zatvorenicima preostala dva dana; taj u mu rad biti plaen i omoguiti mu da pobolja svoje uobiajeno sledovanje hrane). Naposletku, kada se priblii isteku kazne, on moe da npebe
na zatvorski reim: Moi e svakoga dana da odlazi sa ostalim zatvorenicima na zajedniki rad. Moi e i da radi
sam, ako tako vie voli. Hrana e mu biti onakva kakvu zaslui svojim radom69.
4. Sa stanovita osuenika, kazna je mehanizam znakova,
interesa i trajanja. Meutim, krivac je samo jedan od ciljeva
kanjavanja. Ono je, pre svega, usmereno na druge: na sve potencijalne krivce. Neka ovi znaci-prepreke, urezujui se postepeno u svest osuenika, krue brzo i zahvate to ire
podruje; neka ih svi prihvate i dalje prenose; neka obrazuju
poruku koju svako predaje svima i kojom e svi sebi zabraniti
zloin neka ti znaci budu zdrava moneta koja e u svesti
zameniti varljivu korist od zloina.
Da bi bilo tako, kanjavanje treba da se smatra ne samo
prirodnim, nego i probitanim; treba da svako moe u njemu
da nae korist za sebe. Nema vie onih upeatljivih, ali
nekorisnih kazni. Nema vie ni kanjavanja obavijenih velom
tajne; neka se kazne smatraju nadoknadom koju krivac plaa
svim svojim sugraanima, za zloin koji im je svima naneo
tetu: to su kazne koje se stalno iznova predoavaju graa68
Le Peletier de Saint-Fargeau, Archives parlementaires, t. XXVI. Autori koji
odbacuju smrtnu kaznu predviaju nekoliko doivotnih kazni: J. R. Brissot,
Thorie des lois criminelles, 1781, erp. 2930. Ch. E. Dufriche de Valaz, Des lois
pnales, 1784, erp. 344: doivotni zatvor za one koji su osueni kao nepopravljivo zli.
69
Le Peletier de Saint-Fargeau, Archives parlementaires, t. XXVI, str. 329330.

105

nima i omoguavaju da iz zajednikih i pojedinanih pobuda

proistekne oggta korist70. Idealno bi bilo da osuenik postane neka vrsta korisne svojine: rob u slubi svih. Zato bi
drutvo unitilo ivot i telo koje moe da prisvoji? Korisnije je naterati ih da slue dravi robovanjem ije se
trajanje
odreuje
prema
prirodi
poinjenog
zloina;
Francuska ima veoma mnogo loih drumova koji oteavaju trgovinu; lopovi, koji takoe ometaju slobodno kretanje robe, treba
da rade na izgradnji tih puteva. Primer oveka koga neprestano imamo pred oima, a kome je oduzeta sloboda i prinuen
je da provede ostatak ivota nadoknaujui tetu koju je priinio drutvu71, mnogo je reitiji od njegove smrti.
Y starom sistemu, telo osuenika
postajalo
je
kraljevo
vlasnitvo koje je suveren igosao i na koje je obruavao
silinu svoje moi. Sada e, pak, ono postati drutveno dobro,
predmet kolektivnog i korisnog prisvajanja. Otuda injenica
da su reformatori gotovo uvek predlagali javne radove kao
jednu od najboljih mogunih kazni; uostalom, u knjigama albi
sledio se njihov primer: Neka oni koji zaslue bilo koju
kaznu manju od smrtne budu osueni na javne radove u zemlji,
i to u trajanju srazmernom njihovom zloinu72. Javni radovi
znae dve stvari: osuenikova kazna predstavlja zajedniki interes; drugo, ona ja vidljiva i moe se kontrolisati. Krivac,
na taj nain, plaa dvostruko; radom koji obavlja i znacima
koje proizvodi. U samom sreditu drutva, na trgovima i
glavnim putevima, osuenik je stecite proft i znaen^.
Na vrlo vidljiv nain, on slui svima; istovremeno, on u
svest svih ljudi uvodi znak zloin-kazna: ova druga vrsta koristi jeste iskljuivo moralne prirode, ali je znatno realnija
od prve.
Zato je kaznama dat znalaki organizovan publicitet.
Y javnim muenjima, pri telesnom kanjavanju, primer je poivao na strahu: na fizikom uasu, kolektivnoj grozi, slikama koje moraju da se utisnu u pamenje gledalaca poput iga
utisnutog na obraz ili rame osuenika. Sada primer poiva
na pouci, poruci, lako razumljivom znaku, na reiranju i odslikavanju javnog morala. Ceremonija kanjavanja se vie ne
temelji na zastraujuoj obnovi vrhovne vlasti, nego na po70

Ch. E. Dufriche de Valaz, Des lois pnales, 1784, str. 346.

A. Boucher dArgis, Observations sur les lois criminelles, 1781, str. 139.
72
Yop. L. Masson, La Rvolution pnale en 1791, erp. 139. Meutim, protiv
rada kao kaznene mere izneta je zamerka da on podrazumeva pribegavanje nasilju (Jle Peltje), ili pak da skrnavi sveti karakter rada (Dipor). Zahvaljujui
Rabo Sent-Etjenu usvojen je izraz prinudni rad, za razliku od slobodnog
rada na koji polau pravo iskljuivo slobodni ljudi, Archives parlementaires,
t. XXVI, str. 710 i dalje.
71

106

novnom uspostavljanju vlasti zakona, na kolektivnom jaanju

veze izmeu ideje o zloinu i ideje o kazni. U kanjavanju se
vie nee oitovati prisustvo suverena, nego samih zakona.
Oni
su
ti
koji
su
odreenom
zloinu
pripisali
odreenu
kaznu. im je zloin poinjen, bez oklevanja stie i kazna;
ona sprovodi u delo slovo zakona i pokazuje da zakoni, koji
povezuju ideje, povezuju i njihovo izvrenje. Neposredna veza
u tekstu zakona treba takva da bude i na delu. Zamislite te
prve trenutke, kada se vest o nekom svirepom nedelu iri
naim gradovima i selima; graani se tada ponaaju kao ljudi kada vide da grom udara pored njih; svakoga ispuni ogorenje i uas... To je trenutak da se zloin kazni: ne dozvolite
da vam on izmakne; pohitaLje da nedelo dokaete i osudite.
Podignite
gubilita,
lomae,
dovucite
krivca
na
gradske
trgove, pozovite narod na velika zvona; uete ga kako odobrava proglaenje vaih presuda, kao to bi odobrio objavu mira i slobode; videete ga kako na te uasne prizore hrli kao
na trijumf zakona73. Javno kanjavanje je ceremonija neposredne rekodifikacije.
Zakon se iznova uspostavlja, opet zauzima svoje mesto kraj
zloina koji ga je naruio. Zloinac je, zauzvrat, iskljuen iz
drutva. On ga naputa. Ali to vie nije prilika za one
dvosmislene svetkovine Starog reima, kada je narod sudbonosno uzimao udeo bilo u zloinu, bilo u pogubljenju; sada je
to pogrebna ceremonija. Drutvo koje je vaspostavilo svoje
zakone izgubilo je graanina koji ih je prekrio. Javno kanjavanje treba da cokae tu dvostruku oaloenost: to je
uopte moglo doi do nepotovanja zakona i to sada sledi
nuni rastanak od jednog graanina. DaLje javnom kanjavanju
naLjurobniji
i
najdirljiviji
mogui
izgled;
neka
taj
strani dan bude za otadbinu dan alosti; neka sveopti bol*
bude svuda upadljivo prikazan... Neka magistrat, obuen u odeu koja prilii pogrebnoj sveanosti, obznani narodu krenje
zakona i tunu neophodnost zakonite osvete. Neka razliiti
prizori te tragedije pogode sva ula, neka pokrenu sva nena
i asna oseanja74.
To je alost iji smisao mora da bude jasan svima; svaki
element ovog rituala mora biti reit, ukazivati na zloin,
podseati na zakon, pokazivati neophodnost kazne, opravdavati njen izbor. Treba da postoji to vei broj objava, natpisa,
znakova i simbola, kako bi svako mogao da naui njihova zna73

74

688.

J. M. Servan, Discours sur ladministration de la justice criminelle, 1767, str.

35-36.
Dufau, Discours la Constituante, Archives parlementaires, t. XXVI, p.

107

enja. Publicitet dat kanjavanju ne sme da izaziva i iri

fiziki strah, ve da otvori mogunost itanja i razumevanja
znakova. Jle Peltje je predloio da jednom meseno narod poseti osuenike u njihovom alosnom stanitu: nad vratima
samice moi e da proita krupnim slovima ispisano ime
krivca, njegov zloin i presudu75. U naivnom i vojnikom
stilu carskih ceremonijala, Bekson e nekoliko godina kasnije smisliti itavu lepezu kaznenih simbola: Osuenik na
smrt
dovee
se
na
gubilite
u
kolima
presvuenim
ili
obojenim u crno, sa primesama crvenog; ako je izdajnik, bie
obuen u crvenu koulju na kojoj e biti ispisana, spreda i
pozadi, re izdajnik; ako je oceubica, glava e mu biti prekrivena crnim velom, a na koulji e biti izvezeni bodei
ili drugo smrtonosno oruje koje je upotrebio; ako je trova,
crvena koulja bie izvezena zmijama i drugim otrovnim ivotinjama76.
Ovu jasnu pouku, ovu obrednu rekodifikaciju, treba ponavljati to je mogue ee; neka kanjavanja budu neka vrsta kole, a ne svetkovine; neka budu uvek otvorena knjiga, a
ne ceremonija. Trajanje, koje kaznu ini delotvornom za krivca, korisno je i za gledaoce. Oni u svakom trenutku treba da.
imaju mogunost da se upoznaju sa postojanom leksikom zloina i kazne. Ako se kanjava u tajnosti, kazna je upola promaena. I deda treba da dolaze na mesta njenog izvrenja; tamo
bi im se drali asovi iz graanskog vaspitanja. A odrasli
bi, s vremena na vreme, tu obnavljali svoje poznavanje zakona.
Zamislimo mesta gde se izdravaju kazne kao Vrt zakona, u
koji bi porodice odlazile nedeljom. eleo bih da povremepo, poto ih unapred pripremimo jezgrovitim predavanjem o
ouvanju drutvenog poretka i koristi kazne, odvodimo mladie na i odrasle ljude u rudnike i na prinudne radove: neka
posmatraju stranu sudbinu prokazanih. Ta hodoaa bi bila korisnija od hodoaa Turaka u Meku77. I Le Peltje
je vidljivost kazni smatrao jednim od osnovnih naela novog
Krivinog zakona: esto i
u utvrenim razmacima posete
naroda treba da postide krivca; a njegov mukotrpni poloaj,
do kojega je nuno doveo zloin, treba da unese u duu naroda
korisnu pouku78. Mnogo pre nego to se o zloinu razmiljalo kao o predmetu naunog saznanja, o njemu se matalo kao
o nastavnom elementu. Posle milosrdnih poseta iji je cilj
75

Ibid., str. 329330.

76
77
78

108

S. Bexon, Code de sret publique, 1807, drugi deo, str. 2425. Re je o

predlogu podnetom bavarskom kralju.
J. P. Brissot, Thorie des bis criminelles, 1781.
Archives parlementaires, t. XXVI, str. 322.

bio da se sa zatvorenicima podele patnje a izmislio ih je

ili obnovio 17. vek sada se mata o ovakvim posetama dece,
koja dolaze da naue kako se dobrobit zakona primenjuje na
zloin: re je o oiglednoj nastavi u. muzeju reda i poretka.
6. Tada e u drutvu moi da se izmeni tradicionalno
predanje o zloinu. A to je ozbiljno brinulo zakonodavce u 18.
stoleu: kako da se prestupnici lie sporne slave kojom su
ovenani? Kako da se prekine epopeja o velikim zloincima
koja se prenosila almanasima, lecima i narodnim predanjem?
AKO se kaznena rekodifikacija dobro obavila, ako se ceremonija alosti pravilno odvijala, zloin e ubudue izgledati
samo kao nesrea, a zloinac kao neprijatelj koji se ponovo
ui drutvenom ivotu. Umesto onih hvalospeva koji zloinca pretvaraju u junaka, odsad e se usmenim predanjem prenositi samo znaci-prepreke koji sraunatim strahom od kazne
koe elju za zloinom. Taj pozitivni mehanizam doi e u
punoj meri do izraaja u svakodnevnom govoru, a ovaj e ga
zauzvrat neprekidno jaati novim priama. Predanje e tako
postati prenosilac zakona: stalni princip univerzalne rekodifikacije. Narodni pesnici pridruie se najzad onima koji sebe nazivaju poslanicima veitog razuma; postae moralisti. Potresen stranim slikama i spasonosnim idejama,
svaki graanin e ih dalje iriti u svojoj porodici; preko
dugih pria pripovedanih sa puno ara i isto tako pomno
sluanih, njegova e deca, poreana oko njega, otvorena srca
prihvatiti i zapamtiti, u neizmenjenom obliku, ideju o zloinu i kazni, ljubav prema zakonima i otacbini, potovanje i
poverenje prema sudstvu. Seosko stanovnitvo, koje e takoe
biti svedok ovih primera, priae o njima oko svojih koliba;
ljubav prema vrlini usadie se u te proste due, dok e zlikovac, zaprepaen optim veseljem, uplaen tolikim neprijateljima, moda odustati od zamisli iji je ishod neodloan
i koban79.
ETO kako treba zamisliti zemlju kazni. Na raskrima, u
parkovima, kraj puteva koji se popravljaju ili mostova koji se
grade, u radionicama koje su svima pristupane, u dubini
rudnika koji e se obilaziti hiljade malih prizora kanjavanja. Za svaki zloin odgovarajui zakon; za svakog zloinca odgovarajua kazna. Kazna vidljiva, reita, koja sve
kae, objanjava, opravdava, ubeuje: natpisi, robijake kape,
objave, plakati, simboli, tekstovi koji se itaju ili su tampani sve to neumorno ponavlja zakonske propise. Dekori,
perspektive, optiki efekti i varke ponekad uveliavaju pri79

J. M. Servan, Discours sur l'administration de la justice criminelle, 1767, str. 37.

109

zor, ine ga stranijim nego to jeste, ali zato i jasnijim.

Gledaoci, sa mesta odakle posmatraju, mogu poverovati u izvesne svireposti kojih, u stvari, nema. Osnovno je, meutim,
to sve ove stvarne ili preuveliane strogosti, prema tano
utvrenoj
organizaciji,
slue
kao
dobra
lekcija:
to
svaka
kazna predstavlja pouku. I to se, kao kontrapunkt svih neposrednih primera vrline, u svakom trenutku mogu uivo posmatrati prizori nesree koju donosi porok. Oko svake takve
moralne predstave tiskae se uenici sa svojim uiteljima,
a odrasli e uiti kako da vaspitaju svoju decu. Nema vie
velikog,
zastraujueg
rituala
javnih
muenja;
njega
svakodnevno na ulicama zamenjuje to ozbiljno pozorite, sa mnotvom ubedljivih i raznolikih prizora. A kroz narodno predanje prepriavae se i pamtiti strogo slovo zakona. No moda
e biti potrebno da se iznad tog mnotva oiglednih predstava i usmenih kazivanja postavi glavni kazneni znak, za najstraniji zloin: zavrni kamen na kaznenoj graevini. Vermej je, u svakom sluaju, smislio prizor apsolutne kazne koji
treba da dominira svim pozornicama svakodnevnog kanjavanja: jedini sluaj kada je trebalo dosegnuti beskonanu kaznu.
On je donekle predstavljao, u novom kaznenom sistemu, ekvivalent onoga to je bilo ubistvo kralja u starom. Krivcu bi se
iskopale oi; stavili bi ga sasvim nagog u gvozdeni kavez
okaen pod vedrim nebom, iznad gradskog trga; gvozdenim pojasom oko struka bio bi privezan za reetke; do kraja ivota
hranili bi ga samo hlebom i vodom. Tako bi bio izloen
svim surovostima godinjih doba: as zavejan snegom, as opaljen arkim suncem. U ovim velikim mukama, a one pre predstavljaju odlaganje bolne smrti nego to su produetak munoga ivota, mogao bi se uistinu prepoznati zlikovac koga
se uasava itava priroda, osuen da vie ne vidi nebo o koje
se ogreio i ne obitava na tlu koje je ukaljao80. Iznad zemlje
kazni stoji taj gvozdeni pauk; na takve muke novi zakon treba
da baci onoga ko ubije oca ili majku.
*
*

Postoji
itav
arsenal
ivopisnih
kazni.
Nemojte
izricati iste kazne, rekao je Mabli. Odbaena je ideja o jednolinom kanjavanju koje bi se modifikovalo samo prema teini
prestupa.
Preciznije
govorei,
nigde
u
ovim
predlozima specifinih, vidljivih i reitih kazni ne stoji da zatvor
80
F. M. Vermeil, Essai sur les rformes faire dans notre lgislation criminelle,
1781, str. 148-149.

110

treba
koristiti
kao
opti
oblik
kanjavanja.
Kazna
zatvora
jeste, naravno, predviena, ali samo kao jedna od moguih; ona
je specifina za izvesne zloine: za napade na slobodu pojedinaca (otmicu, na primer), ili za zloine koji proistiu iz
zloupotrebe slobode (nerede, nasilja). Kazna zatvora je predviena i kao uslov za sprovoenje nekih drugih kazni (prinudnog rada, recimo). Meutim, ona ne pokriva celokupno podruje kazni na kojem bi jedini promenljivi inilac bilo njepo trajanje. tavie, kaznu zatvora izriito kritikuju mnogi
reformatori: zato to nije u stanju da odgovori na specifinost zloina; zato to nema uticaja na javnost; zato to je
nekorisna, ak tetna za drutvo: skupa je, osuenici tako
dangube, i samo stiu nove poroke81; zato to se izvrenje
takve kazne teko kontrolie, a zatvorenici mogu biti izloeni samovolji uvara; zato to je zadatak liavanja slobode
i nadziranja oveka u zatvoru vid tiranije. Zahtevate da meu
vama budu udovita; a sa tim odvratnim ljudima, ako postoje,
zakonodavac bi moda morao da postupa kao sa ubicama 82.
Sve u svemu, zatvor je nespojiv sa celim onim mehanizmom kazne-uinka,
kazne-predstave,
kazne-sveobuhvatnog
dejstva,
kazne-znaka i predanja. On je olienje mraka, nasilja i nepoverenja.
To je mesto veitog mraka, gde graanin ne moe da izbroji
rtve i gde, prema tome, njihov broj ne moe da slui kao
primer... S druge strane, ako se bez poveanja broja zloina
moe
poveati
broj
primernih
kanjavanja,
kazne
naposletku
nee
biti
toliko
potrebne;
uostalom,
mrak
zatvora
postaje
predmet nepoverenja graana; oni lako mogu pretpostaviti da
se tu ine velike nepravde... Sigurno neto nije u redu kada
zakon, koji je stvoren za dobrobit naroda, ne podstie njegovu
zahvalnost ve stalno izaziva njegovo gunanje83.
Reformatori nisu odmah mogli doi na pomisao da zatvor
moe, kao to je danas sluaj, pokriti itavo podruje kazni
izmeu smrtne sa jedne, i lakih kazni s druge strane.
Kako je, u veoma kratkom roku, kazna zatvora postala osnovni oblik kanjavanja? U Krivinom zakonu iz 1810. godine,
izmeu smrtne kazne i novane globe, ona zauzima dodue
u nekoliko svojih vidova gotovo celokupno podrumje moguih kazni. Kakav je sistem kanjavanja prihvaen novim zakonom? To je zatoenje u svim svojim oblicima. Uporedite, naime, etiri glavne kazne koje ostaju u Krivinom zakonu. Prinudni rad je jedan oblik zatoenja. Robija je zatvor pod vedrim
nebom. Krivino zatoenitvo, zatvor sa prinudnim radom,
Ypop. Archives parlementaires, t. XXVI, str. 712.
G. de Mably, De la lgislation, uvres compltes, 1789, t. IX, str. 338.
Ch. E. Dufriche de Valaz, Des lois pnales, 1784, str. 344345.

111

prekrajno

zatvaranje

samo

su,

neku

ruku,

razliiti

na-

zivi za jednu istu kaznu84. A tu kaznu zatvora, koju zakon

predlae, Carstvo je odmah odluilo da pretoi u stvarnost,
stvarajui
kaznenu,
administrativnu,
geografsku
hijerarhiju:
na najniem stepenu, uz svaki optinski sud postoji optinska policijska ispostava; u svakom okrugu, zatvor; u svakom
departmanu, kazneno-popravni zavod; a na vrhu vie centralnih zatvora za krivino osuene ili prekrajno kanjene
kojima je dosueno vie od godinu dana; najzad, u nekim lukama, robijanice. Napravljen je plan za veliku zatvorsku graevinu, iji razliiti nivoi treba tano da odgovaraju ravnima
administrativne
centralizacije.
Gubilite,
gde
je
telo
muenoga
bilo
izloeno
ritualnoj
manifestaciji
suverenove
moi, kao i kazneno pozorite gde bi se predstave kanjavanja
stalno prikazivale drutvenom telu, zamenjeni su velikom zatvorenom
arhitektonskom
celinom,
sloenom
i
hijerarhizovanom, koja ulazi u sastav dravnog aparata. Re je o sasvim
novom materijalnom i fizikom obliku vlasti, o sasvim povom nainu investiranja ljudskih tela. Poev od Restauracije
i za vreme Julske monarhije, u francuskim zatvorima nalazi
se, uz manja odstupanja, izmeu 40 i 43 hiljade zatvorenika
(gotovo jedan zatvorenik na 600 stanovnika). Visoki zid iji
zadatak
vie
nije
da
okruuje i
titi
niti
da prestiem
pokazuje mo i bogatstvo, ve da briljivo skriva, budui
nepremostiv u oba smera, sada tajanstveni posao kanjavanja
takav zid postae jednolina, istovremeno materijalna i
simbolika slika kaznene vlasti koja se sree u neposrednoj
blizini, a ponekad i u samom sreditu gradova u 19. veku. Ve
u. vreme Konzulata, ministar unutranjih poslova bio je zaduen da ispita razliite zatvore koji su ve radili, ili mesta
i graevine koji su se u tu svrhu mogli koristiti u raznim
gradovima. Nekoliko godina docnije predvieni su, po meri
vlasti koju treba da predstavljaju i slue, visoki krediti za
izgradnju ovih novih zamkova graanskog poretka. Meutim,
Carstvo je te kredite iskoristilo za novi rat 85. Kasnije e ih
novo ekonomsko ustrojstvo, manje raskono ali upornije u izvrenju svojih namera, postepeno i izgraditi TOKOM 19. stolea.
U svakom sluaju, za manje od dvadeset godina, naelo tako
jasno
formulisano
na
Ustavotvornoj
skuptini

da
kazne
treba da budu specifine, pravilno podeene, delotvorne, da
84
S. F. M. de Rmusat, Archives parlementaires, T. LXXII, 1. decembar 1831,
str. 185.
85
Uop. E. Decazes, Rapport au roi sur les prisons, Le Moniteur, 11. april
1819.

112

u svakom pojedinanom sluaju predstavljaju pouku svima

pretvara se u zakon o kazni zatvora zbog svakog iole znaajnijeg krenja propisa, osim ako ono ne zavreuje smrt. Kazneno
pozorite, o kojem se matalo u 18. veku i koje bi prevashodno delovalo na duh okrivljenih, zamenjeno je velikim jednoobraznim zatvorskim aparatom ija e se mrea ogromnih zdanja
rairiti
celom
Francuskom
i
Evropom.
Taj
neverovatni
obrt odigrao se, moda, za ak manje od dvadeset godina. Moe
se rei da je bio gotovo trenutan. Dovoljno je pogledati malo
paljivije predlog Krivinog zakona koji je Jle Peltje podneo
Ustavotvornoj skuptini. S poetka je izneto naelo da je
potrebno da se priroda prestupa i priroda kazne tano podudare: fiziki bol za one koji su bili svirepi, rad za one
koji su bili lenji, oduzimanje asti za one koji su moralno
pokleknuli. Meutim, predloene kazne zapravo su tri oblika zatoenja: samica, gde je kazna zatvora oteana razliitim
merama (samoom, mrakom, krajnje svedenom ishranom); tamnienje, gde su te dodatne mere ublaene; najzad, zatvor u pravom smislu rei, koji je prosto zatoenje. Ona tako sveano
obeana raznolikost kazni svedena je, konano, na tu sivu jednoobraznost. Bilo je, uostalom, i poslanika koji su se zaudili to
se, umesto uspostavljanja odnosa istovrsnosti izmeu prirode zloga i prirode kazni, krenulo sasvim drugim
putem: Tako da me, ako sam izdao svoju zemlju, zatvaraju; ako
sam ubio oca, opet me zatvaraju; svi mogui zloini kanjavaju se sasvim jednoobrazno. Kao da sluam lekara koji za sve
bolesti daje isti lek86.
Ova brza zamena svih drugih kazni zatvorskom nije bila
privilegija Francuske. Sreemo je, uz sve druge podudarnosti, i u ostalim zemljama. Kada je Katarina II, u godinama
neposredno posle objavljivanja rasprave O zloinima u kaznama, dala da se izradi nacrt novog zakonskog kodeksa, lekcija
Bekarije
o
specifinostima
i
raznolikostima
kazni
nije
zaboravljena; ona je, tavie, preuzeta gotovo doslovce: Kada
krivini zakoni izvode svaku kaznu iz osobene prirode svakog
zloina, to predstavlja trijumf graanske slobode. Tada prestaje svaka samovolja; kazna ne zavisi od udi zakonodavca, nego
od prirode stvari; ovek ne trpi nasilje drugog oveka, nego
posledice vlastitog dela87. Nekoliko godina kasnije, i dalje
opta Bekarijina naela slue kao osnova i novog toskanskog
zakona i zakona koji donosi Jozef II u Austriji. Pa ipak, oba
ova zakona nainila su od kazne zatvora koja varira samo
86
87

Ch. Chabroud, Archives parlementaires, t. XXVI, str. 618.

Catherine II, Instructions pour la commission charge de dresser le projet du
nouveau code des lois, lan 67.
113

po trajanju i oteana je u izvesnim sluajevima igosanjem

ili okovima gotovo jedinu kaznu: najmanje trideset godina
zatvora za napad na suverena, za falsifikovanje novca i za
ubistvo sa kraom; od petnaest do trideset godina za hotimipo ubistvo ili oruanu krau; od mesec dana do pet godina
za obinu krau, i tako dalje88.
AKO u tome to je kazna zatvora potisnula sve druge kazne
ima neeg udnog, onda je to injenica da zatvor nije bio, kao
to se zamilja, vrsto ve ukorenjen u kaznenom sistemu kao
kazna odmah ispod smrtne, koja bi sasvim prirodno zauzela
mesto upranjeno posle ukidanja javnih muenja. Zapravo, zatvor je a mnoge zemlje bile cy u tom pogledu u istoj situaciji kao Francuska imao ogranieno i sporedno mesto u
sistemu kazni. Tekstovi to dokazuju. Uredba iz 1670. godine
ne pominje zatvor meu telesnim kaznama. Bez sumnje, doivotni zatvor ili kazna zatvora u odreenom trajanju postojali su
meu kaznama u nekim obiajnim pravima89. Meutim, smatra
se da je kazna zatvora zastarela, zajedno sa javnim muenjima:
Ranije su postojale kazne koje se vie ne primenjuju u Francuskoj, kao to je ispisivanje kazne na osuenikovom licu
ili elu, ili pak doivotni zatvor; isto tako, zloinac
se
vie ne sme osuditi da bude preputen divljim zverima ili
baen u rudnike90. U stvari, izvesno je da je kazna zatvora
uporno
opstajala
radi
sankcionisanja
lakih
prestupa,
u
skladu sa lokalnim obiajima ili navikama. U tom smislu
Sula je govorio o lakim kaznama koje Uredba iz 1670.
godine nije pominjala: to su opomena, ukor, zabrana boravka,
zadovoljtina uvreenoj osobi i zatvor u odreenom vremenskom trajanju. U nekim delovima zemlje, naroito u onima koji
su najvie sauvali osobenosti svog pravosudnog sistema, kazna zatvora jo je bila iroko rasprostranjena, uprkos izvesnim tekoama, kao u Rusijonu koji je nedavno bio anektiran.
Meutim, bez obzira na ove razlike, pravnici se vrsto
dre naela da se zatvor ne smatra kaznom u naem graanskom pravu91. Njegova je uloga da osobu i njeno telo uzme kao
zalog: ad continendos homines, non ad puniendos* *, glasi izreka; u
tom smislu, zatvaranje osumnjienog ima donekle istu ulogu
kao zatvaranje dunika. Zatvorom se obezbeuje prisustvo neke
88

Jedan deo ovog Zakonika preveden je u uvodu za P. Colquhoun, Trait sur

la police de Londres, francuski prevod, 1807, I, str. 84.
Ynop. na primer Coquille, Coutume du Nivernais.
90
G. du Rousseaud de la Combe, Trait des matires criminelles, 1741, str. 3.
91
F. Serpillon, Code criminel, 1767, t. III, str. 1095. Ipak, kod Serpijona
nalazimo misao da je strogost zatvora poetak kazne.
* Da ljude zadri, a ne da ih kazni (prim. prev.).
89

114

osobe, ona se njime ne kanjava92. To je opte naelo. A ako

zatvor ipak ponekad ima ulogu kazne, p a i u vanim sluajevima, onda je to uglavnom kao zamena za neto; on zamenjuje
robiju kod ena, dece ili invalid&, znai kod onih koji ne
mogu da robijaju: Osuda na vremensku ili doivotnu kaznu
zatvora jednaka je kazni robije93. U tom izjednaavanju ve se
nazire mogui preokret. Ali, da bi se on odigrao, bilo je
potrebno da se izmeni pravni status zatvora.
Bilo je potrebno, takoe, da se prevazie jo jedna, bar
za Francusku, znaajna prepreka. Zatvor je ovde smatran nepodesnim utoliko vie to je, u praksi, bio neposredno vezan
za kraljevsku samovolju i za neumerenost suverenove vlasti.
Kaznione,
popravni
zavodi,
kraljevi
ukazi
ili
naredbe
policijskog namesnika, suverenove presude koje su u vidu zapeeenih pisama dobijali uglednici ili plemike porodice
sve je to stvorilo represivnu praksu naporedo sa redovnim
pravosuem, a jo ee nasuprot njemu. A tu kaznu zatvora,
van redovnog sudskog postupka, odbacivali su kako pravnici
klasiari, tako i reformatori. Zatvor je stvar kralja, rekao
je tradicionalista Serpijon, koji se zaklanjao iza autoriteta
predsednika Bujea: Iako su vladari iz dravnih razloga ponekad skloni da izriu ovu kaznu, redovno pravosue ne koristi tu vrstu osude94. Zatoenje simbol i omiljeno sredstvo despotizma, vele reformatori u nebrojenim govorima:
ta rei o tim tajnim zatvorima koje je izmislio kobni duh
monarhizma, a koji su prevashodno namenjeni ili filozofima
u ije je ruke priroda stavila svoju baklju da bi smelo osvetlili svoje stolee, ili pak ponositim i nezavisnim duama
koje ne preutkuju kukaviki razna zla u svojoj domovini; ta
rei o tim zatvorima ija se zlokobna vrata otvaraju tajanstvenim pismima, da bi zauvek progutala svoje nesrene rtve?
ta rei o samim tim pismima, remek-delima domiljate tiranije, koja ukidaju pravo svakog graanina da bude sasluan
92
Upravo tako treba razumeti mnogobrojne propise o zatvorima koji se
odnose na zloupotrebe poloaja od strane tamniara, na bezbednost prostorija i na onemoguavanje optenja meu zatvorenicima. Kao primer moe da
poslui odluka parlamenta u Dionu od 21. septembra 1706. godine. Videti,
takoe: F. Serpillon, Code criminel, 1767, t. III, str. 601647.
93
To precizira proglas od 4. marta 1724. godine o recidivu krae, ili
onaj od 18. jula 1724. godine o skitnji. Deaci koji jo nisu bili tog uzrasta
da mogu ii na robiju ostajali su u zatvorima sve do trenutka kada su mogli
biti poslati na prinudni rad, a ponekad su u njima izdravali i itavu
kaznu. Yop.: Crime el criminalit en France sous l'Ancien Rgime, 1971, str. 266 i
dalje.
94
F. Serpillon, Code criminel, 1767, t. III, str. 1095.

115

pre nego to je osuen, i koja su hiljadu puta opasnija za ljude

nego to je Falarisov* izum...95
Ovi protesti, koji dolaze sa tako razliitih strana, ne
odnose se bez sumnje na zatvor kao legalnu kaznu, ve na vanzakonito
korienje
samovoljnog
i
vremenski
neodreenog
zatvaranja. Ostaje injenica da je zatvor izgledao, opte uzev,
obeleen zloupotrebom vlasti. I mnoge Knjige albi odbacuju ga kao nespojivog sa dobrim pravosuem. Nekada to ine u
ime klasinih pravnih naela: Zatvorima, prema intencijama
zakona, nije svrha da kanjavaju, nego da obezbede prisustvo
lica koja su u njima...96 Nekada ga, opet, odbacuju zbog njegovih posledica: on unapred kanjava one koji jo nisu ni osueni, prenosi i iri zlo koje bi morao da spreava i ide
protiv
naela
individualnosti
kazni,
sankcioniui
itavu
porodicu; kau da zatvor nije kazna. oveanstvo se buni
protiv te uasne pomisli da nije kazna kada graanina lie
najdragocenijeg dobra, kada ga sramno gurnu meu zloince,
kada ga otrgnu od svega to mu je drago, kada moda ubrzaju
njegovu propast i kada ne samo njega, nego i njegovu nesrenu
porodicu, lie svih sredstava za ivot97. Zato Knjige albi,
u vie mahova, trae ukidanje zatvora: Mislimo da kaznionice treba sravniti sa zemljom...98 I zaista, dekretom od 13.
marta 1790. godine nareuje se putanje na slobodu svih lica
zatoenih u dvorcima, verskim ustanovama, kaznionicama, policijskim ili bilo kojim drugim zatvorima, a koja su tamo
dospela kraljevskim pismom ili naredbom organa izvrne vlasti.
Kako je zatvor, tako oigledno povezan sa nezakonitostima za koje se optuuje ak i kraljevska vlast, mogao ovako brzo
da
postane
jedan
od
najrasprostranjenijih
oblika
legalnog
kanjavanja?
*
*

Najee objanjenje je da se TOKOM klasinog

zovalo nekoliko velikih zatvorskih modela. Zahvaljujui nji*

doba

obra-

Falaris (6. vek pre nove ere), tiranin sa Sicilije koji je spaljivao
svoje rtve u statui (prim. prev.).
J. P. Brissot, Thorie des lois criminelles, 1781, t. I, str. 173.
96
Paris intra muros (Noblesse); navedeno u: A. Desjardin, Les Cahiers de
dolance et la justice criminelle, str. 477.
97
Langres, Trois ordres, navedeno u: Ibid., str. 483.
98
Briey, Tiers tat, navedeno u: Ibid., str. 484. Upor.: R. Goubert i M.
Denis, Les Franais ont la parole, 1964, str. 203. U Knjigama albi nalazimo i
zahteve da se zatvori sauvaju, te da se iskoriste za useljenje porodica beskunika.
95

116

hovom
prestiu,
utoliko
veem
to
su
najskoriji
primeri
dolazili iz Engleske i, naroito, iz Amerike, prevaziene su
obe prepreke: i stogodinji pravni propisi i despotska praksa u zatvorima. Bie da su ovi uzori vrlo brzo potisnuli
zamisao reformatora o prizorima kaznenih udesa i nametnuli ozbiljnu stvarnost zatoenja. Njihov znaaj bio je, bez ikakve sumnje, veliki. Meutim, umesto da ponude odgovor, oni
upravo svojim postojanjem i irenjem postavljaju problem: kako su mogli nastati i, naroito, kako su mogli biti tako
iroko prihvaeni? Jer, lako je pokazati da se oni, iako u
poneem saobrazni oppggim naelima reforme kaznenog sistema, u mnogo emu od njih sasvim razlikuju, a ponekad su ak i
nespojivi sa njima.
Najstariji meu ovim zatvorskim modelima, za koji se veruje da je neposredno ili posredno nadahnuo sve ostale, jeste
amsterdamski Rasphuis, otvoren 1596. godine". On je, opte
uzev, bio namenjen prosjacima ili mladim prestupnicima. U
svom radu se rukovodio trima osnovnim naelima: sama uprava
je mogla, bar u izvesnim granicama, da menja trajanje kazni
prema ponaanju zatvorenika (ova sloboda je mogla, uostalom,
da bude predviena presudom: 1597. godine, jedan zatvorenik je
bio osuen na dvanaest godina zatvora, s mogunou da se
kazna skrati na osam ako njegovo ponaanje zadovolji). Rad je
bio obavezan, i obavljao se zajedniki (inae, samica se koristila samo kao dodatna kazna; zatvorenici su spavali po
dvojica ili trojica na jednoj postelji, u elijama sa etiri
do dvanaest osoba); za obavljeni rad dobijala se plata. Najzad,
zatvorenici
su
svakodnevno
iveli
po
strogom
vremenskom
rasporedu, u sistemu zabram i obaveza, pod neprekidnim nadzorom i opomenama, sa odgovarajuim duhovnim tivima
trebalo je da ih svi ti mehanizmi privuku dobru i odvrate
od zla. Amsterdamski Rasphuis moe se smatrati glavnim uzorom. Istorijski, on povezuje teoriju svojstvenu 16. veku o pedagokom i duhovnom preobraaju pojedinaca pomou neprekidnih vebi, s kaznenim tehnikama smiljenim u drugoj po99
Ynop.: Thorsten Sellin, Pioneering in Penology, 1944, gde se daje iscrpna
studija o amsterdamskom Rasphuisu i Spinhuisu. Moemo ostaviti po strani
jedan drugi zatvorski model koji se esto pominje u 18. veku. Njega predlae Mabijon u: Mabillon, Rflexions sur les prisons des ordres religieux, novo izdanje
iz 1845. godine. ini se da je ovaj tekst postao opet aktuelan u 19. veku, u
trenutku kada su katolici osporavali protestantima mesto koje su ovi zauzeli u filantropskom pokretu i u nekim upravnim slubama. Ova Mabijonova
knjiica, koja je izgleda ostala slabo poznata i bez uticaja, pokazae da je
osnovna zamisao amerikog zatvorskog sistema zamisao potpuno kaluerska i francuska, bez obzira ta je moglo biti reeno u nameri da joj se
pripie enevsko ili pensilvanijsko poreklo (L. Foe).

117

lovini 18. stolea. Tri institucije, koje su tada osnovane,

preuzele su osnovna naela Rasphuisa; svaka e ih dalje razvijati u posebnom pravcu.
Zatvor u Ganu organizovao je kazneni rad prevashodno u
skladu sa ekonomskim zahtevima. Ovo se obrazlagalo time da
je dokolica najei uzrok
veine zloina. Jedno od svakako
prvih istraivanja ove vrste, sprovedeno 1749. godine meu
osuenicima sudskog okruga Alosta, pokazuje da zloinci nisu
bili
zanatlije
ili
zemljoradnici
(jer
radnici
misle
jedino na rad od kojeg ive), nego dangube koje su se odale
prosjaenju100. Otuda ideja o ustanovi koja bi pruala neku
vrstu opteg radnog vaspitanja za neposlune. To bi dalo
etvorostruku
korist:
smanjio
bi
se
broj
krivinih
gonjenja
koja skupo staju dravu (u Flandriji bi se tako moglo utedeti vie od 100.000 franaka); ne bi vie postojala obaveza
vraanja poreza vlasnicima umskih dobara ije su ume unitile skitnice; dobilo bi se mnogo novih radnika, a to bi
stvaranjem
konkurentskih
odnosa
doprinelo
smanjenju
cene
radne snage; najzad, time bi se omoguilo istinski siromanima da koriste, ne delei je ni sa kim, njima tako potrebnu
milostinju101.
Ovo
korisno
vaspitanje
vratie
lenjivcu
volju
za rad; ukljuie ga silom u sistem intepec u kojem se trud
vie isplati nego lenstvovanje; stvorie oko njega minijaturpo, uproeno i prinudno drutvo, gde e jasno biti istaknuto pravilo: ko hoe da ivi, mora da radi. Postoji radna
obaveza, ali i novana naknada koja zatvoreniku omoguava da
pobolja svoju sudbinu za vreme i posle zatoenja. Kod oveka koji nema sredstava za ivot mora se bezuslovno stvoriti
elja da sebi obezbedi opstanak radom; to mu se nudi posredstvom policije i discipline; on se primorava, na neki nain,
da se tome preda; kasnije ga podstie mamac zarade; sa izmenjenim nainom ivota, naviknut da radi i da se prehranjuje
bez trzavica, a sa izvesnim utedama koje uva za trenutak
kada e izii iz zatvora, on je nauio zanat kojim e sebi
osigurati sredstva za bezbedan ivot102. Stvaranje homo oeso100

Vilan XIV, Mmoire sur les moyens de corriger les malfaiteurs, 1773, str. 64.
Ova rasprava, vezana za osnivanje zatvora u Ganu, ostala je neobjavljena sve
do
1841. godine. Sve uestalije kazne izgona samo su naglasile vezu izmeu zloina i skitnje. Godine 1771, u dravama Flandrije zakljueno je da kazne
izgona koje se izriu protiv prosjaka ostaju nedelotvorne, s obzirom da drave alju jedna drugoj lica koja smatraju opasnim. Neki prosjak koga tako gone
iz jednog mesta u drugo, najzad he zavriti na konopcu a da su ga navikli
na rad, on ne bi krenuo tim ravim putem (L. Stoobant, u: Annales de la

Socit
dhistoire de Gand, t. III, 1898, erp. 228). Ynop. ilustraciju br. 15.
Vilan XIV, Mmoire, str. 68.
118

nomicus-a iskljuuje kako prekratke kazne, jer se u kratkom

roku ne mogu nauiti radne tehnike i razviti volja za radom,
tako i doivotne kazne, jer bi onda svako uenje bilo beskorisno. Rok od est meseci suvie je kratak da bi se zloinci popravili i privoleli radu; s druge strane, doivotna
kazna im oduzima svaku nadu; ravnoduni su prema ispravljanju naina ivota i prema radnim navikama; obuzeti su samo
mislima o bekstvu i pobuni; kad ve nisu osueni da budu
lieni ivota, zato bi im se taj ivot uinio nepodnoljivim?103 Trajanje kazne ima smisla samo ako se dovede u vezu
sa
moguim
prevaspitanjem
i
ekonominim
korienjem
prevaspitanih zloinaca.
Engleski zatvorski model naelu rada pridodaje izolaciju, kao glavni uslov za prevaspitanje. Njegov nacrt je 1775.
godine dao Henvej, opravdavajui meru izolacije najpre negativnim razlozima:
veliki broj
zatvorenika na jednom mestu
nudi obilje ravih primera i stvara mogunosti za bekstvo u
tom trenutku, kao i za ucenu i sauesnitvo u budunosti.
Ako se dopusti da zatvorenici rade zajedno, zatvor e previe
liiti
na
manufakturu.
Zatim
slede
pozitivni
razlozi:
izolacija
predstavlja
straan
udarac
posle
kojeg
osuenik,
otrgnut od loih uticaja, moe da se vrati sebi i u dnu svoje
due ponovo zauje glas dobra; usamljeniki rad postae tako
nain preobraenja i uenja; time e se vaspostaviti ne samo
mehanizam interesa svojstven homo oeconomicus-u, nego i imperativi moralnog bia. Samica, kao tehnika hrianskog monatva koja je postojala jo samo u katolikim zemljama, postaje u protestantskom drutvu instrument kojim se istovremepo mogu obnoviti i homo oeconomicus i religiozna svest. Izmeu zloina, s jedne strane, te povratka pravu i vrlini, s
druge, zatvor e predstavljati prostor izmeu dva sveta, mesto za individualne preobraaje pomou kojih e drava povratiti svoje izgubljene podanike. To je ustrojstvo za menjanje
pojedinaca kojeg Henvej naziva popravilitem104. Upravo ta
opta naela Hauard i Blekston primenjuju 1779. godine, kada
nezavisnost
Sjedinjenih
Drava
onemoguava
deportacije
i
kada se priprema zakon o izmeni kaznenog sistema. Kazna zatvora, iji je cilj da preobrazi duu i ponaanje, ulazi u
sistem graanskih zakona. U preambuli zakona koju su sastavili
Blekston
i
Hauard,
opisuje
se
individualno
zatoenje
kroz svoje tri funkcije ono je zastraujui primer, instrument preobraenja i uslov za uenje: podvrgnuti izolaciji, redovnom radu i uticaju verske nastave, neki zloinci e
103
104

Ibid., str. 102103.

J. Hanway, The Defects of Police, 1775.
119

moi ne samo da deluju zastraujue na one koji bi pali u

iskuenje da ih slede, nego e se i sami popraviti i stei
radne navike105. Otuda odluka da se izgrade dve kaznionice,
jedna za mukarce a druga za ene, gde bi se zatvorenici u
izolaciji privoleli na radove najnie vrste, koji se mogu
obavljati i pored neznanja, nemara i otpora zloinaca: okretanje toka da bi se pokretala maina, navrtanje ekrka, glaanje mermera, mlaenje konoplje, struganje kampeovog drveta,
seenje platna, pletenje uadi i korpi. Izgraen je, meutim,
svega jedan kazneni zavod u Glosteru; na i on je samo delimipo
odgovarao
prvobitnoj
zamisli:
potpuna
izolacija
postojala
je jedino za najopasnije zloince; ostali su imali zajedniki
rad danju, a izolaciju TOKOM noi.
Naposletku,
filadelfijski
zatvorski
model.
On
je
svakako najuveniji, zato to je izgledao povezan sa politikim
novinama u amerikom sistemu, a i zato to nije bio, kao
ostali, osuen da odmah doivi neuspeh i bude naputen; na
njega su se stalno ugledali i preinaavali ga, sve do velikih
rasprava
o
reformi
kaznionica
tridesetih
godina
19.
veka.
Zatvor u Uolnat Stritu, otvoren 1790. godine pod neposrednim uticajem kvekerske sredine, bio je u mnogo emu ureen
po uzoru na zatvore u Ganu i Glosteru106. Naela su bila:
obavezni
rad
u
radionicama,
stalna
zaposlenost
zatvorenika,
finansiranje zatvora njihovim radom, ali uz novane nadoknade koje je svaki zatvorenik primao, da bi se obezbedilo njegovo
ponovno moralno i
materijalno ukljuivanje
u
svet
strogih
ekonomskih
zakonitosti;
osuenici
su,
dakle,
stalno
zaposleni
na
proizvodnim
delatnostima
da
bi
snosili
trokove
zatvora, da ne bi bili preputeni dokolici i da bi im se
obezbedila izvesna sredstva za trenutak kada njihova kazna zatvora bude istekla107. Prema tome, ivot je isplaniran prema
krajnje strogom vremenskom rasporedu i odvija se pod neprekidnim nadzorom; svaki trenutak u danu ima svoju namenu,
propisuje odreenu vrstu aktivnosti i nosi sobom svoje obaveze i zabrane: Svi zatvorenici ustaju u osvit dana, tako da
poto nameste svoje postelje, oiste se, operu i obave druge
potrebe, poinju da rade, po pravilu, sa izlaskom sunca. Od
105

Preambula nacrta zakona iz 1779. godine, navedena u: Julius, Leons

sur les prisons, francuski prevod iz 1831, I, str. 299.

106
Kvekeri su sasvim sigurno poznavali i amsterdamski Rasphuis i Spinhuis. Videti T. Sellin, Pioneering in Penology, str. 109110. U svakom sluaju,
zatvor u Uolnat Stritu preuzeo je karakteristike Almhausa otvorenog 1767.
godine i krivinog zakonodavstva koje su hvekeri hteli da nametnu uprkos
engleskoj upravi.
107
G. de La Rochefoucauld-Liancourt, Des prisons de Philadelphie, 1796, str. 9.

120

tog trenutka niko ne moe otii ni u jednu drugu prostoriju

osim u radionice i na mesta odreena za rad... Na izmaku dana
oglaava se zvono koje im javlja da prestanu s poslom... Imaju
pola sata da razmeste svoje postelje, posle ega im vie nije
dozvoljeno da glasno razgovaraju i prave ma i najmanju buku 108.
Kao i u Glosteru, izolacija nije namenjena svima; samica je
samo za one osuenike koji bi ranije zasluili smrtnu kaznu,
kao i za one koji su u samom zatvoru posebno kanjeni: U
samici, bez ikakvog posla i iega to bi moglo da ga zaokupi,
u neizvesnosti i oekivanju trenutka kada e biti izruen,
zatvorenik provodi mnoge asove teskobe, ophrvan razmiljanjima koja su prisutna u svesti svakog krivca109. Najzad, kao
i u Ganu, trajanje kazne moe da se menja zavisno od ponaanja
zatvorenika:
zatvorska
inspekcija,
poto
je
pregledala
dosije,
dobija od vlasti i to bez tekoa sve do dvadesetih godina
19. veka pomilovanje za one zatvorenike koji su se dobro
vladali.
Pored
toga,
Uolnat
Strit
ima
izvestan
broj
specifinosti, ili barem razvija ono to je bilo samo virtuelno prisutno u drugim modelima. Pre svega, naelo da izdravanje
kazne ne dobija publicitet. Ako presuda i njeni razlozi treba da budu poznati svima, izvrenje kazne, naprotiv, mora se
sprovesti u tajnosti; javnost ne treba da uestvuje ni kao
svedok, ni kao jemac kanjavanja. Izvesnost da iza zidova zatvorenik izdrava svoju kaznu treba da je dovoljna kao primer:
nema vie ulinih prizora kakve je omoguio zakon iz 1786.
godine, nametnuvi nekim osuenicima izvoenje javnih radova u gradovima ili na putevima110. Kazna i prevaspitanje do
kojeg ona treba da dovede predstavljaju procese koji se odigravaju izmeu zatvorenika i nadzornik. Re je o procesima koji
nameu sveobuhvatni preobraaj jedinke njenog tela i njenih navika pomou svakodnevnog prinudnog rada, kao i njenog
duha i volje pomou duebrinitva iji je ona objekt: Na
raspolaganju su biblije i druga verska tiva; svetenici razliitih veroispovesti iz gradova i predgraa obezbeuju
108
J. Turnbull, Visite la prison de Philadelphie, francuski prevod, 1797, str.
15-16.
109
Caleb Lownes, u: N. K. Teeters, Cradle of penitentiary, 1935, str. 49.
110
O neredima do kojih je doveo taj zakon videti V. Rush, An inquiry into
the effects of public punishments, 1787, str. 59, i Roberts Vaux, Notices, str. 45.
Valja primetiti da je u izvetaju . L. Zigela (J. L. Siegel), podsticajnom za
amsterdamski Rasphuis, bilo predvieno da kazne nee biti oglaavane javno,
da e se zatvorenici u kazneno-popravni dom dovoditi nou, da he se uvari
pod zakletvom obavezati da ne odaju njihov identitet i da nikakve posete nee
biti dozvoljene (T. Sellin, Pioneering in Penology, str. 2728).

121

slubu jednom nedeljno, a i svaka druga uzorno pobona osoba

moe uvek imati pristup zatvorenicima111. Meutim, zadatak
je same uprave da se poduhvati preobraaja linosti. Samoa
i okretanje sebi nisu dovoljni, kao ni isto religiozna ubeivanja. Uticaji na duu zatvorenika moraju biti to ei.
Zatvor, kao administrativni aparat, bie istovremeno i mehanizam za preobraaj duha. Kada zatvorenik ue, proitaju mu
se propisi; u isti mah, inspektori nastoje da u njemu uvrste
moralne obaveze koje sada ima; predoavaju mu prekraj koji
je u odnosu na njih napravio, zlo koje je otuda proisteklo po
drupggvo koje ga je titilo, kao i potrebu da to nadoknadi
svojim primerom i pokajanjem. Zatim ga pozivaju da svoju dunost obavlja sa radou i da se ponaa kako dolikuje, a obeavaju mu ili u njemu bude nadu da e moi da bude puten i
pre isteka roka kazne, ako se dobro vlada... S vremena na vreme
inspektori imaju obavezu da razgovaraju sa zloincima pojedinano, u vezi sa dunostima koje svako od njih ima kao
ovek i kao lan drutva112.
Ali najvanije je, bez sumnje, da su taj nadzor i izmena
ponaanja praeni to je jednovremeno i uslov i posledica
skupljanjem podataka, proirivanjem znanja o pojedincu. U
trenutku kada osuenik ulazi u Uolnat Strit, uprava dobija
izvetaj o zloinu koji je poinio i o okolnostima u kojima
ga je izvrio, kao i karatak sadraj sasluanja okrivljenog,
te ocene o njegovom vladanju pre i posle presude. Sve su to
neophodni elementi ako je cilj da se utvrdi ta e biti
potrebno da se preduzme kako bi se promenile njegove ranije
navike113. Za sve vreme boravka u zatvoru njega e posmatrati;
beleie se njegovo ponaanje iz dana u dan, a inspektori
dvanaest uglednih graana imenovanih 1795. godine koji, po
dvojica, poseuju zatvor svake sedmice, treba da se obaveste o
tome ta se dogodilo, da se upoznaju sa ponaanjem svakog
osuenika i da odrede one za koje e se traiti pomilovanje.
Ovo upoznavanje pojedinaca, koje se stalno upotpunjuje, omoguava da se u zatvoru oni rasporede ne toliko prema svojim
zloinima, koliko prema sklonostima koje pokazuju. Zatvor
postaje neka vrsta stalne osmatranice, koja prua mogunost
111
Prvi izvetaj inspekop Uolnat Strita, naveden u: Teeters, Cradle
of penitentiary, str. 5354.
112
J. Turnbull, Visite la prison de Philadelphie, prevod iz 1797, str. 27.

113
B. Ra, koji je bio jedan od inspektora, belei posle posete Uolnat
Stritu sledee: Moralno staranje: propovedi, itanje dobrih knjiga, istoa
odee i soba, kupanje; glas se ne podie, malo vina, to je mogue manje
duvana, skarednih ili profanih razgovora. Neprekidni rad; obrauje se bata, koja je lepa: 1200 glavica kupusa. Navedeno u: N. K. Teeters, The cradle of
penitentiary, 1935, str. 50.

122

da
se
razvrstaju
razliiti
poroci
ili
slabosti.
Poev
od
1797. godine, zatvorenici su podeljeni u etiri grupe: prvu
ine oni koji su bili izriito osueni na samicu, ili su pak
u zatvoru poinili teke prekraje; druga je predviena za
one koji su poznati kao stari prestupnici... ili su se njihov izopaeni moral, opasan karakter, neuobiajene sklonosti
ili razuzdano ponaanje ispoljili za vreme boravka u zatvoru; u treu grupu ulaze oni iji karakter i sve okolnosti,
pre i posle presude, navode na uverenje da nisu u pitanju
okoreli prestupnici. Najzad, postoji i posebna grupa, probna klasa za one iji karakter jo nije poznat ili one koji,
kada se bolje upoznaju, ne zasluuju da budu uvreni u prethodnu
kategoriju114.
Organizuje
se
upoznavanje
pojedinca
i
uobliava se znanje o njemu; referentno polje tog znanja nije
toliko poinjeni zloin (bar ne u svom izolovanom vidu),
nego su to potencijalne opasnosti koje pojedinac nosi u sebi
i koje se ispoljavaju u njegovom ponaanju, a ono se posmatra
i prati iz dana u dan. U tom smislu zatvor funkdionie kao
instrument saznanja.
*
**

Izmeu kaznenog mehanizma kakav nude flamanski, engleski i ameriki zatvorski modeli izmeu tih popravilita i svih onih kazni koje su zamislili reformatori, moemo
pronai i podudarnosti i razlike.
Prva podudarnost je u privremenom povratku kanjavanju.
I popravilita imaju zadatak ne da izbriu zloin, nego
da otklone mogunost da se on ponovi. To su mehanizmi okrenuti budunosti, sazdani tako da spree ponavljanje zlodela.
Cil. kazni nije ispatanje zloina, jer odluku o tome treba
prepustiti
Svevinjem,
ve
prevencija
zloiM
iste
vrste115.
Bakston je u Pensilvaniji tvrdio da Monteskjeova i Bekarijina naela treba sada da imaju snagu aksioma, i da je
spreavanje zloina jedina svrha kanjavanja116. Prema tome,
ne kanjava se da bi se izbrisao zloin, nego da bi se prevaspitao krivac (stvarni ili potencijalni); kazna mora da ukljui odreenu tehniku za prevaspitavanje. I u tom pogledu Ra
je sasvim blizak pravnicima reformatorima; moda nije u
114

str. 59.

Minutes of the Board, 16. jun 1797, navedeno u: N. K. Teeters, foc. cit.,

115
W. Blackstone, Commentaire sur le Code criminel dAngleterre, francuski
prevod, 1776, str. 19.
116
W. Bradford, An inquiry how far the punishment of death is necessary in
Pennsylvania, 1793, str. 3.

123

pitanju samo metafora kada je rekao sledee: pronaene su

maine koje olakavaju rad; koliko bi tek bio vredan hvale
onaj ko bi pronaao najbre i najdelotvornije metode da se
najporoniji deo oveanstva vrati vrlini i srei, te da se
iskoreni deo poroka koji postoji u svetu117. Najzad, anglosaksonski modeli zatvora, kao i predlozi zakonodavaca i teoretiara, koriste postupke kojima se kazna modifikuje i prilagoava prema jedinki: po svom trajanju, svojoj prirodi, intenzitetu, nainu na koji se sprovodi, kanjavanje mora biti
podeeno prema karakteru pojedinca, kao i prema opasnostima koje on nosi po svoju okolinu. Sistem kazni mora biti
otvoren
za
individualne
specifinosti.
U
svojim
optim
crtama, zatvorski modeli nastali manje-vie po utledu na amsterdamski
Rasphuis
nisu
bili
protivreni
onome
to
su
predlagali reformatori. ak bi se, na prvi pogled, moglo
pomisliti da su predstavljali samo dalju razradu ili skicu
tih ideja u vidu konkretnih institucija.
Meutim, nepodudarnost postaje vrlo uoljiva im treba
definisati
tehnike
individualnog
prevaspitavanja.
Razlika
se javlja u nainu pristupa pojedincu, u tome kako ga kaznena
vlast potinjava, u instrumentima koje koristi da bi obezbedila njegovo prevaspitanje; razlika je u tehnologiji kanjavanja, ne u njegovoj teorijskoj osnovi; u odnosu koji kazna uspostavlja prema telu i dui, a ne u nainu na koji se uklopila
u pravni sistem.
Razmotrimo metod reformatora. Na ta cilja kazna, ime
utie na pojedinca? Usmerena je na predstave, a one su ujedno
i njeno sredstvo: predstave o interesima pojedinca, predstave
o koristima i teti koje od zloina moe imati, predstave o
zadovoljstvu, odnosno nedaama koje slede; a ako se dogodi da
je kazna usmerena na telo, da nad njim primenjuje tehnike koje
nimalo ne zaostaju za muenjima, to je utoliko to je telo
kako za osuenika tako i za gledaoce objekt tih predstava.
Kojim se instrumentom deluje na te predstave? Opet drugim
predstavama ili, tanije, povezivanjem ideja u parove (zloina
sa kaznom, zamiljene koristi od zloina sa vidljivim nedaama koje kazna donosi); a ove spojene predstave mogu delovati
samo ako je prisutan element publiciteta: ako postoje prizori kanjavanja koji te ideje ycabyjy u svest ili ih uvruju
117
V. Rush, An inquiry into the effects of public punishments, 1787, str. 14. Ova
zamisao o aparatu za preobraaj jedinki nalazi se ve kod Henveja, u nacrtu
za popravilite: Pojmovi bolnice i zloinca su nespojivi; meutim, pokuajmo da od zatvora napravimo popravilite ( reformatory) koje e biti autentino i efikasno, umesto da postane, poput drugih zatvora, prava kola
poroka (Hanway, The Defects of police, str. 52).

124

u duhu svih ljudi, ako postoje predanja kojima se one prenose

i kojima se u svakom trenutku obnavlja sistem znakova. Uloga
zloinca u kanjavanju sastoji se u tome da vaspostavi, spram
zakona i zloina, stvarno prisustvo znaka to jest one kazne
koja, prema slovu zakona, treba neizostavno da bude povezana
sa krenjem propisa. Zloinac plaa svoj dug drutvu tako
to u izobilju i na oigled svih stvara te znake, tako to
reaktivira znakovni sistem zakona, to ini da ideja o zloinu deluje kao znak za kaznu. Individualno prevaspitavanje
treba,
znai,
da
omogui
proces
prekvalifikovanja
pojedinca
u pravnog subjekta, jaanjem sistema znakova i predstava koji
se putaju u opticaj.
Mehanizam
kazneno-popravnog
sistema
dejstvuje
sasvim
drukije. Kazna je usmerena ne na predstave, nego na telo, na
vreme, na svakodnevno ponaanje i aktivnosti; ona cilja i na
duu, ali samo utoliko to je ova sedite ovekovih navika.
Telo i dua, kao naela ponaanja, predstavljaju element koji
je sada meta kaznene intervencije. A ona treba da poiva ne
na umeu stvaranja predstava, nego na promiljenoj manipulaciji
pojedincem:
Svaki
se
zloin
moe
izleiti
fizikim
i moralnim uticajem; prema tome, da bi se odredile kazne,
treba poznavati principe po kojima se u nervnom sistemu
stvaraju oseti i sklonosti118. Sredstva koja se koriste nisu
vie mehanizmi za stvaranje predstava koje treba uvrstiti i
pustiti
u
opticaj,
nego
razni
oblici
prinude,
obrasci
prisiljavanja koji se primenjuju i ponavljaju. Ne znaci, ve uvebavanje: stroge satnice, dnevni planovi rada, obavezne kretnje,
redovne aktivnosti, razmiljanja u samoi, zajedniki rad, tiina, marljivost, potovanje, dobre navike. Najzad, ovom tehnikom prevaspitavanja ne nastoji se toliko na vaspostavljanju
pravnog
subjekta
ukljuenog
u
fundamentalne
interese
drutvenog ugovora, nego na stvaranju poslunog subjekta, pojedinca koji se pokorava navikama, propisima, naredbama, autoritetu koji je stalno prisutan oko njega i nad njim, i koji
treba automatski da pone da deluje i u njemu samom. Dakle,
to su dva sasvim razliita naina reagovanja na krenje zakona: vaspostavljanje pravnog subjekta drutvenog ugovora, odnosno
stvaranje
poslunog
subjekta
potinjenog
optem
i
ujedno preciznom obliku odreene vlasti.
Sve bi ovo moda bila samo spekulativna razlika poto je, na kraju krajeva, u oba sluaja re o potinjavanju
pojedinaca da kazneni sistem prinude ne povlai neke
krupne posledice. Dresura jedinke, uslovljavanje njenog pona118

V. Rush, An inquiry into the effects of public punishments, 1787, str. 13.

125

anja
stalnom
zaposlenou,
sticanje
odreenih
navika,
telesna odricanja sve to stvara sasvim poseban odnos izmeu
onoga ko je kanjen i onoga ko kanjava. Taj odnos ne samo da
dimenziju javnog prikazivanja kazne mini nepotrebnom, nego je
i iskljuuje119. Izvrilac kazne treba da ima apsolutnu vlast,
koju niko trei ne moe da ometa; pojedinac koji se prevaspitava treba da je potpuno okruen vlau koja se nad njim
sprovodi. Nuan je, dakle, imperativ tajnosti, a takoe i bar
relativne autonomnosti tehnike kanjavanja: ona e morati da
ima vlastiti nain dejstva, vlastita pravila, metode, znanj;
morae da utvrdi vlastite norme i rezultate; a to znai diskontinuitet ili, u svakom sluaju, specifinost u odnosu na
pravosudnu
vlast
koja
proglaava
krivicu
i
utvruje
opte
granice kazne. A te dve posledice tajnost i autonomnost u
vrenju kaznene vlasti odstupaju od one teorije i politike
kanjavanja koja je sebi bila postavila dva cilja: da sve graane uini uesnicima u kanjavanju neprijatelja drutva, te
da vrenje kaznene vlasti u potpunosti podredi i uini neprimetnim u odnosu na zakone koji je javno ograniavaju. Tajnost kazni i injenica da one nisu zakonski kodirane, vrenje kaznene vlasti iza zatvorskih zidina, prema kriterijumima
i sa instrumentima koji izmiu kontroli mogu da dovedu u
pitanje itavu strategiju reforme. Sada se posle presude konstituie vlast koja podsea na onu u starom sistemu. Ta vlast
koja se stara o sprovoenju kazni preti da postane isto tako
samovoljna i despotska kao to je bila ona koja je nekada o
njima odluivala.
Sve u svemu, razilaenje je u sledeem: zemlja kaznenih
prizora,
ili
institucija
prinude?
Na
jednoj
strani,
kaznena
vlast
funkcionie
tako
to
je
rasporeena
itavim
prostorom drutvene zajednice i prisutna svuda kao scenski prizor,
predstava, znak, predanje; itljiva je poput otvorene knjige i
dejstvuje tako to vri stalnu rekodifikaciju
u duhu graana; obezbeuje suzbijanje zloina preprekama koje postavlja
ideji o zloinu; nevidljivo i neujno utie na meka modana
vlakna, kako je rekao Servan. To je kaznena vlast koja se
prostire itavim drutvenim tkivom, deluje na svaku njegovu
taku i naposletku se ne opaa vie kao vlast pojedinaca nad
pojedincima, ve kao neposredan odg0vor svih na delo svakoga.
Na drugoj strani, funkcionisanje kaznene vlasti je kompaktpo: najbriljivije se vodi rauna o telu i vremenu krivca,
njegovi pokreti i ponaanje uokvireni su sistemom znanja i
119
Videti Raove kritike npmop kanjavanja, posebno onih koje je
bio zamislio Difri De Valaze, u: V. Rush, An inquiry into the effects of public
punishments, 1787, str. 59.

126

autoriteta; re je o smiljenoj moralnoj ortopediji koja se

primenjuje nad krivcima da bi se oni individualno prevaspitali; takva kaznena vlast ima svoju autonomnu upravu i izdvojena je kako od drutvenog tela, tako i od pravosudne vlasti
u
uem
smislu.
Pojavom
zatvora
zapoinje
institucionalizacija
kaznene
vlasti.
Preciznije
reeno,
pitanje
je
glasilo:
hoe li kaznena vlast (sa stratekim ciljem suzbijanja narodnog ilegalizma koji je sebi postavila krajem 18. veka) bolje
dejstvovati ako je skrivena iza opte drutvene funkcije u
zemlji kaznenih prizora, ili pak ako je investirana u instituciju prinude, u zatvoreni prostor popravilita?
Y svakom sluaju, kraj 18. veka naao se pred tri mogua
naina organizacije kaznene vlasti. Prvi je jo bio prisutan
i oslanjao se na drevno pravo monarha. Druga dva se temelje na
preventivnoj,
utilitarnoj,
korektivnoj
koncepciji
kaznenog
prava koje bi pripadalo itavom drutvu; meutim, oni se
veoma razlikuju jedan od drugog u ravni mehanizama kojima
nameravaju da se slue. Najoptije uzev, moe se rei da
kanjavanje u monarhijskom pravnom sistemu predstavlja ceremonijal vrhovne vlasti; ono koristi ritualno osvetniko igosanje tela osuenika i iri gledalitem uas koji je utoliko vei to je fiziko prisustvo suverena i njegove vlasti
diskontinuirano, neregularno i uvek iznad sopstvenih zakona. U predlogu pravnika reformatora, kanjavanje je postupak
prekvalifikovanja pojedinaca u pravne subjekte; tu se ne koriste igosanja nego znaci, kodirani skupovi predstava iji
najbri opticaj i sveopte prihvatanje treba da se obezbede
prizorima kanjavanja. Najzad, prema nacrtu zatvorske institucije koji se tek usavrava, kanjavanje je tehnika prinude
nad pojedincima; tu se ne koriste znaci, ve postupci telesne
dresure, koja na ponaanje zatvorenika ostavlja tragove u vidu
novosteenih navika; ovo pretpostavlja ustanovljenje posebne
vlasti za sprovoenje, odnosno administriranje kazne. Vrhovni
vladar sa svojom silom, drutveno telo, administrativni aparat. igosanje, znak, trag. Ceremonija, predstava, uvebavanje.
Pobeeni neprijatelj, pravni subjekt na putu da se prekvalifikuje, pojedinac izloen neposrednoj prinudi. Telo koje se
podvrgava javnom muenju, dua ijim se predstavama manipulie, telo koje se dresira: to su tri niza elemenata karakgeristina za tri meusobno sueljena kaznena mehanizma u drugoj polovini 18. veka. Oni se ne mogu svesti ni na pravne
teorije (mada se delimino poklapaju sa njima), ni na aparature ili institucije (iako se na njih oslanjaju), ni na moralna opredeljenja (premda u njima nalaze opravdanje za svoje postojanje). Oni predstavljaju modalitete vrenja kaznene vlasti.
To su tri razliite tehnologije vlasti.

127

Problem je sada u ovome: kako to da se na kraju nametnuo

ovaj trei mehanizam? Kako je model kaznene vlasti zasnovan
na predstavi, scenskom uprilienju kanjavanja, na zanku, na
javnosti kazne i na kolektivitetu zamenjen modelom utemeljenim na prinudi, na telesnom, na izolaciji, na tajnosti?
Zato su drutveni sistem kaznenih znakova i svetkovina narodnog predanja koja ih je putala u opticaj zamenjeni fizikim vidom kanjavanja (ali razliitim od javnih muenja),
sa zatvorom kao institucijom na kojoj e da poiva?

128

28. Predavanje o tetnim posledicama pijanenja sluaocima

u zatvoru Frene.

29. Parna maina za brzo popravljanje devojica u deaka.

Oevi i majke, ujaci, tetke, staratelji, starateljice, uitelji i uiteljice
pansiona i uoppgge svi koji imate decu lenju, prodrljivu, neposlunu, jogunastu, bezobraznu, svalljivu, tuibabe, brbljive, bezverne ili sa drugom
nekom manom, obavetavate se da su r. Protuva i g-a Opajdara postavili
na glavne trgove oppggine grada Pariza mapnu slinu ovoj koju vidite na
slici i da primaju svakog dana od podne do 2 sata svu opaku decu koju valja

popraviti. Gospoda Vukodlak, loa Vrdalama, Gladnica i rocnobe Rospija,

Ispiutura i Otrokona, uskoro e postaviti sline maine po gradovima u unutranjosti i njima sami rukovati. Jeftina popravka parnom mainom i njen iznenaujui uinak navee ljude da se njome slue onoliko
esto koliko zahteva ravo vladanje njihove dece. Nepopravljivu decu uzimamo i na pansion, o hlebu i vodi. Gravira s kraja XVIII veka (Collections
historiques de lI.N.R.D.P.).

PRVA GLAVA

POSLUNA TEA
Evo kako bi, prema opisu s poetka 17. veka, izgledala
idealna telesna graa vojnika. Pre svega, vojnik je neko KO se
prepoznaje
izdaleka;
on
nosi
odreena
obeleja:
prirodna
obeleja krepkosti, hrabrosti i ponositosti. Ve samo njegovo telo istie njegovu snagu i sranost; iako, dodue, on
rukovanje orujem i ratniki zanat treba da ui postupno
uglavnom
vojujui

vetine
poput
mariranja
ili
stavovi
poput dranja glave zavise, pak, dobrim delom, od telesne grabe i dostojanstvenog izgleda: Znaci za raspoznavanje najpodesnijih za ovaj zanat su ivost i bodrost u oveka, pravo
dranje glave, uzdignuta prsa, iroka ramena, duge ruke, snani prsti, uvuen stomak, jake butine, vitke noge i uska stopala, jer tako graen ovek mora biti okretan i snaan; ako
postane kopljanik, vojnik e morati da marira ritmikim
korakom da bi izgledao to otmenije i to znaajnije, jer je
koplje asno oruje koje zasluuje da se nosi sa ozbiljnou
i odvanou u kretanjama1. U drugoj polovini 18. veka, vojnik je postao neto to se masovno proizvodi; od bezoblinog testa, od nevinog tela, stvorena je potrebna maina; postepeno je ispravljeno dranje; proraunato i polako, prinudi
se podvrgava svaki deo tela, podlee joj, ona ga potpuno osvaja
kao celinu, ini
ga stalno raspoloivim i prerasta neprimetno u automatizam, nastavljajui da deluje kroz steene navike; ukratko, potisnut je seljak i dat mu je izgled vojnika2. Regrute navikavaju da dre glavu pravo i uzdignuto; da
imaju pravilan poloaj tela i da ne povijaju ramena, da se
isprse i isprave lea; kako bi im ovo prelo u naviku, u tom
poloaju e ih drati naslonjene uza zid tako da ga dodiruju
1

L. de Montgommery, La Milice franaise, izdanje iz 1636, str. 6 i 7.

2
Uredba od 20. marta 1764.
131

petama, listovima na nogama, ramenima, pasom i nadlanicama,

dok su ake okrenute napolje, a ruke sputene pored tela...
nauie ih i da nikada ne upiru pogled u zemlju, ve da smelo
osmotre one kraj kojih prolaze... da ostanu u stavu mirno ekajui komandu, nepomine glave, ruku i nogu... najzad, da koraaju vrstim korakom, ne savijajui noge u zglobu i kolenu,
izbacujui stopala nisko i unapred3.
Y klasinom dobu telo je otkriveno kao objekt i meta
vlasti. Lako se mogu nai dokazi o velikoj panji koja je u
to vreme poklanjana telu telu kojim se manipulie, koje se
oblikuje, dresira, koje se pokorava, postaje posluno i vino
ili mu se snaga poveava. Obimno tivo o oveku-maini
pisano je istovremeno na dve ravni: prva je anatomsko-metafizika, i tu je Dekart ispisao prve stranice a lekari i filozofi su produili; druga je tehniko-politika, sastavljena
iz niza vojnih, kolskih i bolnikih propisa, kao i empirijskih postupaka i teorijskih promiljanja iji je cilj da se
telesne delatnosti nadziru ili popravljaju. To su dve jasno
odvojene ravni; u drugoj je re o potinjavanju i korienju
tela, a u prvoj o objanjavanju naina na koji ono funkcionie: telo koje se koristi, telo koje se objanjava. Pa ipak,
postoje dodirne take. La Metrijev* ovek-maina je materijalistika redukcija due i ujedno opta teorija dresure;
njihov sredinji pojam je poslunost, koja telo podlono
analizi povezuje sa telom podlonim manipulaciji. Poslupo je ono telo koje se moe potiniti, iskoristiti, koje se
moe preobraziti i usavriti. Sa druge strane, uveni automati nisu samo bili nain da se ilustruje rad organizma; oni
su bili i politike marionete, uproeni modeli vlasti:
opsesija Fridriha II, kralja zaokupljenog malim mainama,
dobrom vojnom obukom i dugim vebama.
ta je tako novo u tim shematizovanim obrascima pokoravanja, kojima je 18. veka pridavao toliki znaaj? Svakako
nije prvi put da telo predstavlja preko potreban i neodloan
objekt osvajanja; u svakom tipu drutva telo je uhvaeno u
gustu mreu vlasti koja mu namee prinude, zabrane ili obaveze. Meutim, u ovim tehnikama postoji nekoliko novina.
Pre svega, to je nivo kontrole: telo se ne tretira kao celina,
sveobuhvatno, kao nedeljiv entitet, nego u svojim pojedinim
delovima; nad njime se vri prinuda koja je minuciozno razraena; na telo se utie u ravni mehanike na kretanje,
pokrete, dranje, brzinu: to je infinitezimalna vlast nad
3

Ibid.

*Julien Offroy de la Mettrie (17091751), materijalistiki lekar i filo-

zof, prijatelj pruskog kralja Fridriha II (prim. prev.).

132

aktivnim telom. Zatim, predmet kontrole nisu, ili nisu vie,

znaenjski elementi ponaanja ili govor tela, ve ekonominost,
efikasnost
kretnji,
njihova
unutranja
organizacija;
cilj prisile su telesne snage, a ne sistem znakova; jedina
stvarno znaajna
ceremonija
je ceremonija
uvebavanja, vebi.
Naposletku,
nain
kontrole:
on
podrazumeva
neprekidnu,
stalnu prinudu, nadzor nad raznim vidovima aktivnosti, a ne
nad njenim rezultatima; najstroe se kontroliu vreme, prostor, kretanja. Ove metode, kojima se omoguava precizna kontrola
telesnih
aktivnosti
i obezbeuje
stalna
zauzdanost
telesnih snaga te namee odnos poslunost-korist, moemo nazvati
disciplinama.
Mnogi
naini
discipliniranja
postojali su odavno: u manastirima, vojsci, na i zanatskim radionicama. Meutim, TOKOM 17. i 18. veka discipline su postale
opte formule za dominaciju. One se razlikuju od ropstva,
jer se ne temelje na prisvajanju tela i vlasnikom odnosu prema njemu; disciplina ak elegantno izbegava taj skupi i nasilniki odnos, a korisni rezultati su joj jednaki, ako ne i
vei. Discipline su razliite i od kunog sluganstva, koje je
odnos
stalne,
globalne,
masovne,
nedistinktivne
i
neograniene dominacije, zasnovane na jedinstvenoj volji gospodara, na
njegovim hirovima. One se razlikuju i od vazalstva, koje
je
vrlo
kodifikovani
ali
daleki
odnos
potinjenosti;
njegov
cilj
nisu
toliko
telesne
aktivnosti,
ve
proizvodi
rada
i
ritualna
obeleja
vernosti.
Discipline
se
razlikuju
i
od
asketizma
i
discipliniranja
manastirskog
tipa,
ija
su
svrha razni vidovi odricanja, a ne poveanje korisnog uinka;
ako i podrazumevaju pokoravanje drugoj osobi, njihov glavni
zadatak je ipak da svako to bolje ovlada vlastitim telom.
Istorijski trenutak za discipline je onaj kada se raa takva
vetina upravljanja ljudskim telom iji cilj nije jedino da se
njegove sposobnosti poveaju niti samo da se ono jo vie
potini, ve da se stvori takav odnos koji u okviru istog
mehanizma telo ini utoliko pokornijim to je ono korisnije, i obrnuto. Stvara se, znai, politika prinudnog potinjavanja tela, a to podrazumeva proraunatu manipulaciju njegovim elementima, pokretima, ponaanjem. Ljudsko telo potpada
pod maineriju vlasti koja ga istrauje, ralanjuje i ponovo sastavlja. Raa se politika anatomija koja je istovremepo i mehanizam vlasti; njome se definie nain na koji se
moe ovladati telom drugih i uticati na njega, ne samo da bi
ti drugi inili ono to se od njih eli, ve i da bi se
ponaali onako kako se od njih oekuje, prema utvrenim tehnikama i onoliko brzo i efikasno kako se odredi. Tako disciplina masovno proizvodi potinjena i uvebana tela, posluna tela. Ona poveava telesne snage (u smislu ekonom-

133

ske koristi) i slabi iste te snage (u smislu politike potinjenosti).

Jednom
rei,
disciplina
razlae
telesne
snage
tako to ih, s jedne strane, oblikuje u vetine i sposobnosti koje nastoji da povea, dok, s druge, umanjuje energiju
i mo koje bi mogle otuda da proisteknu, stvarajui odnos
stroge potinjenosti. Ako ekonomska
eksploatacija
znai
razdvajanje radne snage od proizvoda rada, kazaemo da didciplinska stega znai uspostavljanje prinudne veze izmeu rasta telesnih sposobnosti i jaanja discipline nad telom.
Ovo izumevanje nove politike anatomije ne treba smatrati nekakvim iznenadnim otkriem, nego ga razumeti kao
mnotvo
procesa,
esto
minornih,
razliitog
porekla,
neobjedinjenih na jednom mestu ve ratrkanih, koji se vremenom
prepliu, ponavljaju ili ugledaju, te oslanjaju jedni na druge;
razlikuju se u poljima svoje primene, konvergiraju uzajamno i
postepeno se oblikuju u nacrt za jednu optu metodu. Moemo
ih videti na delu vrlo rano, najpre na visokim, a kasnije i u
osnovnim kolama; polako su prihvatani i u bolnicama, a za
svega
nekoliko
desetina
godina
potpuno
su
prestrukturisali
nain na koji je bila organizovana vojska. Ponekad su se vrlo
brzo prenosili s jednog mesta na drugo (sa vojske na tehnike
kole ili sa kolea na gimnazije), a ponekad polako i na
manje
uoljiv
nain
(neosetna
militarizacija
velikih
radionica). Uvek, ili gotovo svaki put, oni bi se nametnuli kao
odgovori na zahteve konjunkture: na neku industrijsku inovaciju, na irenje epidemija, na pronalazak vatrenog oruja
ili pobede Pruske. Pa ipak, svi ti procesi zajedno samo su
deo optih i korenitih promena koje emo pokuati da uoimo.
Ovde
ne
elimo da damo
istorijski
pregled razliitih
disciplinskih institucija i njihovih osobenosti, ve samo da
na nizu primera odredimo neke od osnovnih tehnika koje su
se najlake prenosile sa jedne institucije na drugu. Te su
tehnike uvek minuciozne, po obimu esto nevelike, ali znaajne
zato
to
definiu
odreeni
nain
politikog
i
potanko
razraenog
osvajanja
tela,
jednu
novu
mikrofiziku
vlasti; znaajne i zato to se, od 17. veka na nadalje, stalno
ire na sve vei broj razliitih oblasti, kao da tee da
pokriju
itavo
drutveno
tkivo.
Ta
sitna
lukavstva
velike
difuzne
snage,
ta
suptilna
podeavanja
naizgled
edna
ali
duboko sumnjiva, ta ustrojstva u slubi neasnih ekonomskih
ciljeva ili sramne prisile dovela su, meutim, na pragu
savremene epohe, do promene reima kanjavanja. Njihovo opisivanje morae da ukljui, izmeu ostalog, zadravanje na pojedinostima i panju usmerenu na sitnice: i u najsitnijim
stvarima traiemo ne smisao, ve meru predostronosti, i

134

pokuati da sve sagledamo ne samo iz ugla funkcionisanja

itavog sistema, nego i u okviru jedne celovite i dosledne
taktike. Nije toliko re o doskoicama velikog uma koji radi
ak i u snu, osmiljavajui i ono to je bez znaaja; u pitanju
su, prevashodno, lukavstva zlonamerne budnosti koja se u sve
uplie
i
izvlai
korist
za
sebe.
Disciplina
je
politika
anatomija sitnih pojedinosti.
Da bismo opomenuli nestrpljive, naveemo rei marala De Saksa: Iako oni koji se bave sitnim pojedinostima
vae za ograniene ljude, ini mi se ipak da su te stvari od
sutinskog znaaja zato to su temelj svega, i zato to nije
mogue sazdati nijedno zdanje niti zasnovati nijednu metodu
bez njihovih osnovnih naela. Nije dovoljno voleti arhitekturu. Treba znati kako se tee kamen4. Mogla bi se napisati
itava istorija tog tesanja kamena istorija korisne racionalizacije
sitnih
pojedinosti
na
planu
moralnog
raunovodstva i politike kontrole. Ona nije izum klasinog doba;
ono ju je samo ubrzalo, promenilo joj nivo i obim dejstva, dalo
joj precizne instrumente, i moda pronalo neke aspekte njene primene u raunici beskonano malih veliina ili podrobnom opisivanju i najsitnijih svojstava ivih bia. U svakom sluaju, siunost je kao kategorija odavno ve postojala u teologiji i asketizmu: svaka sitnica je znaajna, poto
cy u oima Gospoda sve ogromnosti tek siune veliine i
poto, s druge strane, ne postoji nita tako malo i neznatno
da nije bilo stvoreno njegovom voljom. U okviru te duge tradicije u kojoj je sitna pojedinost imala istaknutu ulogu, lako
je svoje mesto nala zaokupljenost detaljima svojstvena veronauci, pedagogiji kolskog ili vojnog obrazovnog sistema na,
naposletku, i svim oblicima dresure. Za oveka podvrgnutog
disciplini, kao i za pravog vernika, svaka sitnica je vana;
ali ne toliko po znaenju koje u sebi krije, koliko po znaaju
koji ima kao sredstvo vlasti eljne da osvoji pojedinca. U tom
smislu
je
karakteristina oda sitnicama i
njihovoj
neprolaznoj vrednosti an Batista de La Sala, u njegovoj Raspravi
o obavezama koje imaju braa Hrianskih kola. Tu se mistika svakodnevnog ivota povezuje sa disciplinom
u sitnim
stvarima.
Koliko
je
opasno
zanemarivati
sitnice!
Za
duu
kao to je moja, nepodesnu za velika dela, veoma je utena
pomisao da nas odanost sitnicama moe neosetno uzdii do
svetakog ponaanja: zato to su sitnice preduslov za krupne
stvari... Sitnice, kazaete; avaj, Gospode, moemo li, kao ranjiva i smrtna stvorenja, ita krupno da uinimo za tebe?
4

Marchal de Saxe, Mes rveries, t. I, Predgovor, str. 5.

135

Sitnice; a ako nam se krupne stvari ponude, da li emo ih se

prihvatiti? Zar ih neemo smatrati iznad naih snaga? Sitnice; a ta ako su one Bogu ugodne i ako eli da ih primi
kao krupna dela? Sitnice; jesmo li ih oprobali? Sudimo li
o njima iz iskustva? Sitnice; krivi smo, znai, to ih odbijamo, smatrajui ih takvima? Sitnice; a ipak su one, vremenom, stvorile velike svece! Da, sitnice; ali one znae velike
pokretae,
velika
oseanja,
veliku
predanost,
veliki
ar,
i,
sledstveno, velike zasluge, veliko bogatstvo, velike nagrade5.
Ova mistika raunica koja se bavi beskrajno siunim i
beskonano
velikim
poprimie
uskoro
laiki
sadraj,
ekonomsku ili tehniku racionalnost u kolama, kasarnama,
bolnicama
ili
radionicama,
sa
do
u
tanine
definisanim
propisima,
cepidlakim
nadzorom
inspektora,
podvrgavanjem
kontroli
najsitnijih
segmenata
ivota
i
delova
tela.
A ta
Istorija Sitnih Pojedinosti koja je, u 18. veku, otpoela u
znaku an Batista de a Sala, dodirnula Lajbnica i Bifona,
produila
se
preko
Fridriha
II
i
proela
pedagogiju,
medicinu, vojnu strategiju i ekonomiju, nuno e nai svoje
ispunjenje u oveku koji je, krajem stolea, sanjao da postane
novi Njutn ali ne onaj koji je zaokupljen nebeskim prostranstvima
ili
planetama,
nego
siunim
telima,
sitnim
kretanjima, malim poduhvatima; u oveku koji je odgovorio
Monu (Postoji samo jedan svet koji treba otkriti): ta
sam to uo? A ta je sa svetom siunih veliina, da li je
iko razmiljao o njemu? Ja sam u njega verovao od svoje petnaeste godine. Bavio sam se tada njime, i seanje na to je tako
ivo da me nikada ne naputa, poput neke fiks-ideje... Taj
drugi svet je znaajniji od svih ostalih koje sam se nadao da
u otkriti: ve pri samoj pomisli na to duu mi obuzme
tuga6. On ga nije otkrio; ali znamo da je pokuao da ga organizuje i da je hteo da svuda oko sebe uspostavi takve mehanizme vlasti koji e mu omoguiti da ima uvid i u najneznatnije dogaaje u dravi kojom je vladao; namera mu je bila da
zavoenjem stroge discipline obuhvati celu tu ogromnu maineriju a da mu ni najmanja sitnica ne moe izmai7.
Minuciozno
posmatranje
detalja
i
istovremeno
politika
kalkulacija
tim
sitnim
pojedinostima,
u
cilju
kontrolisanja
i korienja jedinki, prisutni su TOKOM itavog klasinog
5
J. V. de La Salle, Trait sur les obligations des frres des coles chrtiennes,
izdanje iz 1783, str. 238239.
6
ofroa Sent-Iler (Geoffroy Saint-Hilaire) pripisuje ovu izjavu Bonaparti, u Uvodu za Notions synthtiques et historiques de philosophie naturelle.
7
J. B. Treilhard, Motifs du code dinstruction criminelle, 1808, str. 14.

136

doba i praeni mnogobrojnim taktikama, celim jednim korpusom prosedea i saznanja, opisa, recepata i podataka. A nema
sumnje da je upravo iz takvih cepidlaenja roen ovek modernog humanizma8.
Organizacija prostora

Disciplina
poinje
sa
rasporeivanjem
jedinki
u
prostoru. U tom cilju ona koristi nekolike tehnike.
1. Disciplina
ponekad
zahteva
opaen
prostor,
izdvajanje nekog mesta koje e biti specifino u odnosu na sva ostala i zatvoreno kao svet za sebe. To je zatien prostor
monotonog discipliniranja. Beskunici i sirotinja zatvarani su u posebne ustanove; bilo je i drugih oblika zatvaranja,
manje upadljivih ali lukavo smiljenih i efikasnih. U koleima se, na primer, postepeno nametnuo manastirski model;
ako i nije najei, internatski tip kolovanja izgledao je
najsavreniji; on postaje obavezan u yj le Granu, kada je
posle odlaska jezuita od njega napravljen uzorni kole 9. Zatim
u kasarnama, gde vojsku tu skitalaku gomilu treba vezati za jedno mesto; spreiti pljaku i nasilje; smiriti stanovnitvo koje negoduje pri prolasku trupa; izbei sukobe sa
civilnom vlau; zaustaviti dezerterstvo; nadzirati trokove. Uredbom iz 1719. godine propisuje se izgradnja nekoliko
stotina kasarni, po ugledu na one koje ve postoje na jugu; re
je o strogo omeenom, zatvorenom prostoru: Celina he biti
zatvorena i opasana zidom deset stopa visokim, podignutim
oko reenih paviljona na udaljenosti od trideset stopa a
to sa ciljem da se meu etama odre red i disciplina, te
da oficir moe da odgovori na postavljene mu zahteve10. Godine 1745. kasarne su postojale u 320 gradova; procenjivalo se
da je 1775. godine ukupni kapacitet kasarni oko 200.000 ljudi11. Naposletku, naporedo sa manjim i ratrkanim zanatskim
radionicama, razvijaju se i homogene industrijske delatnosti
na velikim, jasno omeenim prostorima: najpre su to udrue8
Odabrau primere iz vojnih, zdravstvenih, kolskih i fabrikih
ustanova. Drugi primeri nali bi se na planu kolonizacije, odnosa prema
robovima, ili nege sasvim mape dece.
9
Ypop. Ph. Aris, L'Enfant et la famille, 1960, str. 308313, i G. Snyders,
La Pdagogie en France aux XVIIe et XVIIle sicles, 1965, str. 3541.
10
LOrdonnance militaire, T. XIL, 25. septembar 1719. Upor. ilustraciju br. 5.
11
Daisy, Le Royaume de France, 1745, erp. 201209; Rad anonimnog ayropa
iz 1775. godine (Ratni arhiv, 3689, list 156); A. Navereau, Le Logement et les
ustensiles des gens de guerre de 1439 1789, 1924, erp. 132135.

137

ne i objedinjene manufakture a zatim, u drugoj polovini 18.

veka, fabrika zdanja (osadske livnice zauzimaju itavo poluostrvo Medinu izmeu Nijevra i oape; da bi podigao endresku fabriku, Vilkinson 1777. godine pomou brana i nasipa preureuje prostor itavog ostrva na Loari; Tufe gradi
Le Krezo u dolini reke arbonjere izmetajui joj korito, a
u fabrikom okviru podie i stambene blokove za radnike);
tako se menja obim, odnosno nivo, ali i nain, vrsta kontrole.
Fabrika
nedvosmisleno
postaje
sve
slinija
manastiru,
utvrenju, zatvorenom gradu: uvar otvara vrata jedino kada radnici treba da uu, i to tek poto se oglasi zvono koje objavljuje poetak rada; etvrt sata kasnije niko vie nema pravo
ulaska; kada se radni dan zavri, upravnici radionica duni
su da predaju kljueve uvaru manufakture, koji tada ponovo
otvara vrata12. Sa sve veom koncentracijom proizvodnih snaga
nastoji se na dobijanju maksimalnog uinka i spreavanju moguih
negativnih
posledica
(,
prekida
rada,
nemira
i
tajnih udruenja); treba zatititi materijal i alat i obezbediti stalni nadzor radne snage: Za odravanje reda i mira
potrebno je da svi radnici budu pod istim krovom, kako bi
osoba zaduena za upravljanje manufakturom mogla da sprei
ili popravi tetu i mogue zloupotrebe od strane radnika,
odnosno da takve pojave sasee u korenu13.
2. Meutim,
naelo
prostornog
ograivanja
nije
ni
stalno, ni neophodno, ni dovoljno za mehanizme discipliniranja. Oni preureuju i podeavaju prostor na mnogo spretniji i finiji nain, pre svega prema naelu omeivanja svakog elementa ponaosob ili parcelisanja. Svaka jedinka ima
svoje mesto; na svakom omeenom prostoru nalazi se po jedna
osoba. Time se izbegavaju grupisanja i razbijaju postojei kolektiviteti; ralanjuju se neureene, masovne ili promenljive skupine. Prostor za discipliniranje tei da se izdeli
na onoliko delia koliko ima tela ili elemenata koje treba
odvojiti. Cilj je da se onemogue sumnjiva podvajanja, nekontrolisana nestajanja jedinki, njihova difuzna kretanja, njihova
nekorisna i opasna povezivanja; to je taktika protiv dezerterstva, protiv skitnienja, protiv masovnog okupljanja. Treba
utvrditi ko je prisutan a ko odsutan, znati gde i kako nai
pojedince, uspostaviti korisne veze, prekinuti sve ostale,
obezbediti da se svaije ponaanje u svakom trenutku moe
nadzirati, procenjivati i sankcionisati, da se mogu odmera12
Projet de rglement pour lacirie dAmboise, Nacionalni arhiv, list 12 1301.
Dopis upuen kralju, povodom fabrike brodskog platna u Aneu, u:
V. Dauphin, Recherche sur lindustrie textile en Anjou, 1913, str. 199.
13

138

vati kvaliteti ili zasluge. Prema tome, u pitanju su postupci

ija je svrha upoznavanje, potinjavanje i korienje jedinki.
Disciplina organizuje analitiki prostor.
Tu se ona ponovo susree sa drevnim naelom prisutnim
u
arhitekturi
i
hrianstvu:
manastirskom
elijom.
Prostor
svojstven disciplinama je uvek, u osnovi, elijski ak i
kada njegove pregrade i polja postanu sasvim apstraktni. Potreba za telesnim i duevnim osamljivanjem odavala je izvesni
asketizam: telo i dua bar povremeno treba da se sami suoe
sa Bojim iskuavanjem i, moda, njegovom strogou. San
je slika smrti, epavaonica slika grobnice... iako su spavaonice zajednike, kreveti su tako poreani i tako precizno
odeljeni zavesama da devojke mogu ustajati i legati a da se
uzajamno ne vide14. Meutim, ovo je jo uvek sasvim nesavren oblik organizacije prostora.
3. Propisom
o
funkcionalnim
razmeiitanjima
postepeno
e se u disciplinskim institucijama kodifikovati prostor
koji je arhitekta najee ostavljao slobodnim za korienje
u razliite svrhe. Obrazuju se rasporedi koji e odgovarati
ne samo zahtevima stalnog nadzora i kidanja opasnih veza, nego
i potrebi stvaranja korisnog prostora. Ovaj proces je vidljiv
u bolnicama, pre svega vojnim i mornarikim. U Francuskoj
je izgleda Rofor posluio kao opitni i uzorni grad. J1uka,
i to vojna, sa stalnim prometom robe, mirnim ili prisilnim
regrutacijama, ukrcavanjem i iskrcavanjem mornara, bolestima
i epidemijama, predstavlja mesto pogodno za dezerterstva, krijumarenje, zaraze: to je raskrsnica na kojoj dolazi do opasnih
meanja, do ukrtanja zabranjenih tokova. Zadatak mornarike
bolnice je da lei, ali ba radi toga ona treba da bude filter, mehanizam kojim se odreene jedinke zadravaju i nadziru; ona treba da obezbedi vlast nad celom tom pokretnom gomilom i vrevom, unoenjem reda u zbrku koju stvaraju zloini
i ostale nezakonite radnje. Zdravstvena kontrola bolesti i
zaraza povezana je sa nizom drugih: sa vojnom kontrolom dezerterstva, fiskalnom kontrolom razliite robe, administrativnom kontrolom lekova, popj hrane, nestanaka, izleenja,
smrtnih sluajeva, simuliranja bolesti. Otuda potreba da se
prostor strogo raspodeli i ispregrauje. Prve mere preduzete
u Roforu ticale su se vie stvari nego ljudi, vie skupe
robe nego bolesnika. Organizacija fiskalne i ekonomske kontrole prethodila je tehnikama zdravstvenog nadzora: najpre su
14

Rglement pour la communaut des filles du Bon Pasteur, u. Delamare, Trait

de Police, knjiga III, poglavlje V, str. 507. Ynop. i ilustraciju br. 9.
139

lekovi smeteni u zatvorene sanduke, povedeni su zapisnici

o njihovoj upotrebi; tek onda je, neto kasnije, podeen sistem za proveru stvarnog broja bolesnika, njihovog identiteta,
vojnih jedinica kojima pripadaju; potom e se doneti pravila
o njihovom ulasku i izlasku iz bolnice, propis po kojem oni
moraju da ostanu u odreenim bolnikim prostorijama; na svakom krevetu visi ime bolesnika koji je u njemu; podaci o
svakoj osobi na leenju unose se u zapisnik koji lekar treba
da pogleda prilikom obilaska; jo kasnije donee se pravilnik o izolaciji onih koji boluju od zaraznih bolesti i odvojie
se njihovi
kreveti.
Malo-pomalo, administrativni i
politiki
prostor
prerasta
u
terapeutski;
njime
se
tei
ka
individualizaciji
tela,
bolesti,
simptoma,
ivota
i
smrti;
ovaj prostor nudi realnu sliku naporedo datih i briljivo
razdvojenih
osobenosti.
Iz
discipline
je
roen
medicinski
koristan prostor.
Y fabrikama koje se javljaju krajem 18. veka naelo rasporeda i kontrolisanja jedinki postaje jo sloenije. Radnike
treba rasporediti u prostoru tako da budu meusobno odvojeni i lako uoljivi, ali ujedno taj raspored valja uskladiti
sa osobenim zahtevima proizvodnog aparata. U distribuiranju
radnih mesta treba da se poveu raspored telesnih snaga,
prostorna organizacija proizvodnog aparata i razliite vrste
poslova koji se obavljaju. Tora naela pridrava se manufaktura Oberkampf u uiju. Ona je sastavljena od niza radionica specijalizovanih za razliite vrste operacija: za tampanje, izvlaenje otiska, nanoenje boje, iscrtavanje etkicom,
graviranje, ispiranje. Najvea zgrada, koju je 1791. godine projektovao Tusen Bare, dugaka je sto deset metara i ima tri
sprata. Prostor gotovo itavog prizemlja namenjen je za tampariju; ukupno 132 stola rasporeena su u dva reda duinom
sale, koju osvetljava 88 prozora; svaki tampar radi za po
jednim stolom, zajedno sa pomonikom zaduenim da priprema
i nanosi boje, to daje zbir od 264 osobe. Na kraju svakog
stola nalazi se neka vrsta jasli na koje radnik odlae upravo
odtampano platno da se sui15. Prolazak sredinjim delom
radionice, izmeu dva reda stolova, omoguava i optu i pojedinanu kontrolu: moe se utvrditi da li je radnik prisutan, koliko je priljean, kakav je kvalitet onoga to je napravio; mogu se radnici meusobno uporediti, razvrstati prema umenosti i brzini; mogu se pratiti uzastopne faze pro15
Rglement de la fabrique de Saint-Maur. Nac. bibl., rukopis, kol. Delamare, Manufactures III.

140

izvodnje. Svi ovi nizovi obrazuju postojanu shematsku sliku

koja stvara red i preglednost umesto zbrke i nereda 16; drugim
reima, dolazi do raspodele proizvodnje i podeavanja procesa rada, s jedne strane, prema njegovim fazama, stadijumima i
osnovnim operacijama, a sa druge, prema jedinkama koje ga obavljaju, pojedinanim telima koja u njemu uestvuju: svaka promenljiva veliina te sile snaga, brzina, spretnost, ustrajnost moe da se posmatra, na prema tome karakterie, ocenjuje, belei i saoptava onome ko je za nju posebno nadlean. Ovako razvrstana na niz pojedinanih tela i savreno
jasno itljiva na svakom od njih ponaosob, radna snaga moe
da
se
ralani
na
individualne
jedinice.
Iza
segmentiranja
procesa proizvodnje, istovremeno sa njime, sreemo u vreme
raanja
krupne
industrije
i
individualizirajue
ralanjavanje radne snage; organizacija prostora u disciplinskim institucijama esto je omoguavala i jedno i drugo.
4. U disciplini su elementi meusobno zamenljivi, jer je
svaki definisan mestom koje zauzima u nekom nizu, kao i
rastojanjem u odnosu na ostale. Prema tome, merna jedinica tu
nije
teritorijalna
(jedinica
za
dominaciju),
niti
rezidencijalna (jedinica za prebivalite), nego rat: mesto koje se zauzima u nekom rasporedu, taka ukrtanja vertikalne i horizontalne linije, jedno rastojanje u nizu drugih koja se sva
sukcesivno mogu prei. Disciplina je umee rangiranja i tehnika
transformisanja
rasporeda.
Ona
individualizuje
tel
time to ih postavlja na odreeno mesto, ali ne u konanom
smislu, nego ih dalje razmeta tako da krue po mrei uzajamnih odnosa.
Uzmimo primer kolskog razreda.
U jezuitskim koleima sistem je jo bio organizovan po naelu binarnosti i
masovnosti; razredi, u kojima je moglo da bude i do dve ili
tri stotine aka, bili su izdeljeni na grupe od po deset uenika; svaka od tih grupa, sa svojim desetarom, pripadala je
jednom od dva tabora Rimljanima ili Kartaginjanima; svaka
desetina
imala
je
svoju
suparniku
desetinu.
Opta
forma
bila je ratnika i suparnika; rad, uenje i ocenjivanje odvijali cy se u vidu nadmetanja, borbe izmeu dve vojske; doprinos
svakog aka sagledavao se u okviru tog opteg dvoboja, prema
tome da li sledi pobeda ili poraz njegovog tabora; uenici
16
Ynop. ono to je rekao La Metri prilikom posete Jle Krezou: Zgrade tako lepog postrojenja u kojem se izrauje tako velika koliina razliitih
proizvoda treba da su dovoljno prostrane, kako ne bi dolazilo do pometnje
meu radnicima TOKOM radnog vremena (La Mtherie, Journal de physique, T.
XXX, 1787, str. 66).

141

su
ocenjivani
prema
svojoj
ulozi
i
borilakim
kvalitetima
koje je svaki od njih ponaosob pokazao u vlastitoj desetini17.
Izmeu ostalog, primeujemo da je ovo podraavanje rimskog
vojnog ustrojstva omoguilo da se vebe u nadmetanju izmeu
dva tabora poveu sa prostornom organizacijom po ugledu na
legiju sa rangiranjem, hijerarhijom, piramidalnom strukturom nadzora. Ne treba zaboraviti da je, opte uzev, rimski
model u doba prosvetiteljstva imao dvostruku ulogu; njegov
aspekt
republikanskog
ureenja
predstavljao
je
olienje
institucionalizovane slobode; njegov pak vojni aspekt predstavljao je idealni obrazac discipline. Rimski model primenjen
na 18. vek i doba revolucije bio je ovaploen u Senatu, ali i
u legiji; bio je ovaploen u Forumu, ali i u vojnim logorima.
Sve do vremena Napoleonovog carstva, rimski uzor je nudio
ta dva lika: ideal pravnog poretka graanskog druigJva i tehniku postupaka discipliniranja. U svakom sluaju, u tom pozorinom
uprilienju
antikog
Rima
kakvo
je
stalno
bilo
prisutno u jezuitskim koleima, ono to je bilo usko vezapo za disciplinu prevagnulo je nad elementima suparnitva,
borbe i glumljenog rata. Postepeno, a posebno posle 1762.
godine, prostorna organizacija u kolama drukije se strukturie; razred postaje homogen, sastavljen samo od mnotva
pojedinaca rasporeenih jednih kraj drugih pod budnim OKOM
uitelja. U 18. veku rangiranje postaje naelo koje presudno
odreuje opti oblik raspodele jedinki u kolskom sistemu:
rangiraju
se
aci
na
prostoru
uionica,
hodnika,
kolskih
dvorita; rangiraju se rezultati svakoga od njih ponaosob na
pojedinim zadacima i ispitima; aci se rangiraju i po optem uspehu, nedeljno, meseno i godinje; rangiraju se razredi po uzrastu uenika; rangiraju se predmeti i nastavne
jedinice tako da se ide od lakih ka teima. U sklopu svih
tih obaveznih rangiranja svaki uenik prema svom uzrastu,
postignuima i ponaanju zauzima as jedno mesto a as drugo; on
se neprekidno premeta
du
nizova
tih
razliitih
polja: jedna, ona apstraktna, pokazuju hijerarhiju znanja ili
sposobnosti, dok ona druga treba u materijalnom smislu da
odraavaju,
na
prostoru
uionice
ili
kolea,
taj
raspored
vrednosti ili zasluga. To je neprestano kretanje pri kojem
pojedinci smenjuju jedni druge u prostoru izdeljenom na nizove polja.
Takva organizacija prostora predstavljala je jednu od velikih tehnikih promena u osnovnokolskom obrazovanju. Ona
je omoguila da se prevazie tradicionalni sistem (kada je
17

dalje.
142

Upor. S. de Rochemonteix, Un collge au XVIIe sicle, 1889, t. III, str. 51 i

jedan ak radio po nekoliko minuta sa uiteljem, dok bi neorganizovana grupa ostalih ekala za to vreme besposlena i
nenadzirana); omoguila je da se, razmetanjem dece po naelu
individualnosti,
kontrolie
svaki
ak
ponaosob
ali
i
simultani rad svih; omoguila je, najzad, da se na nov nain
ekonomie vremenom uenja. Ta nova organizacija uinila je
da kolski prostor funkcionie kao mehanizam pogodan za
uenje, ali i za nadzor, hijerarhizaciju, nagraivanje. .-B. de
La Sal razmiljao je o uionici iji bi prostorni raspored
bio takav da istovremeno omogui niz distinkcija: prema nivou znanja i napredovanja aka, prema vrednosti svakoga uenika ponaosob, prema njegovom dobrom ili ravom karakteru,
veoj
ili
manjoj
priljenosti,
linoj
higijeni,
imovinskom
statusu roditelja. Uionica bi tako postala neka vrsta velike,
jedinstvene
tabele
sa
mnogobrojnim
promenljivim
iniocima,
uvek
pod
uiteljevim
briljivim
klasifikatorskim
pogledom: U svim uionicama postojae mesta za sve ake
svih nivoa znanja, ali tako da oni koji su istog nivoa uvek
sede na istom, strogo utvrenom mestu. Uenici koji su najdalje odmakli u uenju bie rasporeeni u klupe najblie
zidu, a zatim se niu ostali prema opadajuoj teini lekdija
ka sredini uionice... Svaki ak e imati svoje utvreno mesto i nee smeti da ga napusti niti zameni, osim po naredbi
ili
uz
saglasnost
kolskog
inspektora.
Uenike
treba
rasporediti tako da oni koji imaju vake i iji roditelji ne
vode rauna o istoi ne sede uz istu i zdravu decu; nemarljivog i vetropirastog aka valja staviti izmeu dvojice poslunih i mirnih, a bezbonika ostaviti ili samog u klupi,
ili izmeu dvojice pobonih18.
Organizacijom
elija,
Mec
i
redova,
discipline
stvaraju
sloene
prostore
u
arhitektonskom,
funkcionalnom
i
hijerarhijskom
smislu.
Takvi
prostorni
rasporedi
obezbeuju jedinki njeno utvreno mesto, ali i kruenje du nizova
polja;
oni
definiu
individualne
segmente,
ali
i
uspostavljaju funkcionalne veze; oni obeleavaju poloaje i oznaavaju vrednosti; oni garantuju poslunost pojedinaca, ali i
18
J. V. de La Salle, Conduite des coles chrtiennes, Nac. bibl., rukopis 11759,
str. 248149. Neto ranije Batankur je predloio da uinioce budu podeljene na tri dela: Poasni deo za one koji ue latinski... Poeljno je da bude
onoliko MecT za pisaim stolovima koliko ima aka koji piu, da bi se
izbegla pometnja koju obino stvaraju lenjivci. U drugom delu su oni koji
ue da itaju: jedna klupa za bogate, a jedna za siromane, kako se ne bi
prenosile vake i buve. Trei deo je za novodole: Kada se procene njihova
znanja i sposobnosti, dodelie im se odreeno mesto (M. I. D. V., Instruction
mthodique pour l'cole paroissiale, 1669, str. 5657). Ynop ilustracije br. 10 i
br. 11.

143

bolje ekonomisanje vremenom i postupcima. Ovi prostorni rasporedi imaju dvostruku prirodu: oni su realni, poto
se
njima ureuje razmetaj zgrad, prostorija, nametaja i opreme; oni su, meutim, i apstraktni, poto takav razmetaj
predstavlja
odraz
karakteristik,
ocen,
hijerarhija.
Prvo
ega
se
disciplina,
znai,
poduhvatila,
bilo
je
konstituisanje
ivih
shematskih
rasporeda
kojima
se
neorganizovane,
nekorisne ili opasne skupine jedinki pretvaraju u ureene skupove. Pravljenje shematskih prikaza predstavljalo je jedan od
velikih
problema
naune,
politike
i
ekonomske
tehnologije
18. veka: urediti botanike bate i zooloke vrtove, a u isti
mah
napraviti
naunu
klasifikaciju
ivih
bia;
posmatrati,
kontrolisati i regulisati promet robe i novca, a ujedno konstruisati shemu ekonomskih mehanizama koja moe da vai
kao naelo bogaenja; nadzirati pojedince, utvrditi ko je prisutan a ko odsutan, te sastaviti generalni i stalni registar
oruanih
snaga;
razvrstati
bolesnike,
odvojiti
ih
jedne
od
drugih,
briljivo
razdeliti
bolniki
prostor
i
dati
sistematinu
klasifikaciju
bolesti:
sve
su
to
istovrsne
operacije
u kojima dva inioca rasporeivanje i analiziranje, kontrolisanje i razumevanje idu uvek zajedno. Shematski rasporedi su, u 18. stoleu, ujedno i tehnika vlasti i postupak
naunog
saznanja.
Treba
organizovati
mnotvo,
pronai
instrument kojim e se ono nadgledati i savladati; treba mu
nametnuti red. Poput vojskovoe o kojem je govorio Giber,
i
prirodnjak,
lekar
ili
ekonomista
biva
zaslepljen
ogromnou, oamuen mnotvom... bezbrojne kombinacije kOje su
rezultat velikog broja objekata, toliko mnogo stvari koje odjednom zaokupljaju njegovu panju, predstavljaju teret koji prevazilazi njegove snage. Nauka o savremenom ratovanju, svojim
usavravanjem i pribliavanjem pravim naelima, mogla bi da
postane jednostavnija i laka; vojska bi, pomou taktika
koje
su
jednostavne,
sline,
prilagodljive
svim
kretanjima...
bila pokretljivija i laka za rukovoenje19. Taktika, rasporeivanje
ljudi
u
prostoru;
taksinomija,
razvrstavanje
ivih
bia; ekonomska shema, ureeni promet robe i bogatstava.
Meutim,
shematski
raspored
nema
istu
funkciju
na
ovim razliitim poljima. U oblasti ekonomije, on omoguava
merenje koliina i analizu kretanj. U taksinomiji, pak, on
ima zadatak da prikae odreena zajednika svojstva (a sledstveno tome da zanemari individualne osobenosti), te da obrazuje vrste (dakle, da iskljui brojana razmatranja). Najzad,
kada je re o disciplini i njoj svojstvenom prostornom raspo19

XXXVI.
144

J. A. de Guibert, Essai gnral de tactique, 1772, I, Uvodna rasprava, str.

redu, cilj je, naprotiv, da se tretira mnotvo kao takvo, da se

ono razvrstava i da se iz toga izvue to vei mogui korisni
uinak. Dok se prirodnjaka taksinomija kree od pojedinanog ka optem, taktika discipliniranja povezuje mnotvo sa
pojedinanim.
Ona
istovremeno
omoguava
i
karakterizaciju pojedinca kao individue i sreivanje datog mnotva. Ona
je
preduslov
za
kontrolisanje
i
korienje
skupa
razliitih
elemenaga: ona je osnova za mikrofiziku odreenog tipa vlasti koji bi se mogao nazvati elijskim.
Kontrolisanje aktivnosti

1.

raspored aktivnosti je staro naslee; njegov

strogi model sugerisan je, bez sumnje, u manastirskim zajednicama. On se vrlo brzo proirio i na druge oblasti ivota.
Njegova tri osnovna naela utvrivanje dnevnog ritma, organizovanje
obaveznih
aktivnosti,
regulisanje
repetitivnih
ciklusa rano su prihvaena u kolama, radionicama, bolnicama. Nove discipline lako su nale svoje mesto unutar
tih starih modela; obrazovne i zdravstvene ustanove, esto osnivane pri manastirima i u njihovoj nadlenosti, samo su
produile manastirski nain ivota i njegovu regularnost.
Strogo ekonomisanje vremenom u industriji jo dugo je zadralo religiozni karakter; u 17. stoleu, pravila u velikim
manufakturama tano su propisivala postupke koji treba da
odrede ritam rada: Sva lica..., kada ujutru dou na posao, pre
nego to ponu da rade oprae ruke, ponudie Gospodu plodove svoga rada, prekrstie se i onda se latiti posla20. ak
jo u 19. veku, kada je bilo potrebno koristiti radnu snagu
seoskog stanovnitva u industriji i navii ra na posao u
radionicama, traila se pomo od verskih zajednica; radnici
su zatvarani u fabrike-manastire. vrsta vojna disciplina
u protestantskim vojskama Morisa iz Orana i Gistava Adolfa stvorena je pomou strogog vremenskog rasporeda, iji je
ritam diktiralo upranjavane religioznih obiaja; vojni ivot treba da ima, rekao je znatno kasnije Busanel, mnoga obeleja manastirskog savrenstva21. Vekovima su verski redovi bili uzor discipline, olienje vetine upravljanja vremenom, ritmom i redovnim aktivnostima. Discipline, meutim,
modifikuju nasleene naine regulisanja vremena. Pre svega,
tako to se vreme deli na jo manje jedinice. Poinje se

Vremenski

20

lan 1. pravilnika fabrike u Sen-Moru.

L. de Boussanelle, Le Bon Militaire, 1770, str. 2. O religioznoj prirodi
discipline u vedskoj armiji videti: The Swedish Discipline, Londres, 1632.
21

145

raunati na etvrt asa, na minuge, na sekunde. To je prisutpo, naravno, u vojsci: Giber sistematino sprovodi Vobanovu
zmisao
o hronometriji
u
streljatvu.
U
osnovnim
kolama,
takoe, vreme se deli na sve manje segmente; propisuje se nain izvrenja svih aktivnosti, i to zapovestima na koje treba
odmah odgovoriti: na poslednji otkucaj sata jedan uenik e
zazvoniti zvonom; na prvi otkucaj sata svi aci e kleknuti,
prekrtenih ruku i sputena pogleda. Kada se zavri molitva, uitelj e dati znak da aci ustanu, drugi znak da pozdrave Gospoda i trei da sednu u klupe22. Poetkom 19. veka
za kole uzajamnog poduavanja* predloen je ovakav raspored
asova: 8 sati 45 min. dolazak instruktora, 8 sati 52 min.
prozivka, 8 sati 56 min. ulazak aka u uionicu i molitva, 9
sati 00 min. sedanje u klupe, 9 sati 04 min. prvi zadatak na
tablicama, 9 sati 08 min. zavretak diktata, 9 sati 12 min.
drugi zadatak, i tako dalje 23. Najzad, stalni rast broja plaenih radnika i na polju industrije povlai preciznije merenje
vremena: Ukoliko se dogodi da radnik stigne na posao sa
zakanjenjem, i to vie od etvrt sata posle oglaavanja zvona...24; radnik koga zovu u vreme posla i koji zbog toga izgubi vie od pet minuta...; onaj ko nije na svom radnom mestu
u tano odreeno vreme...25. Pored toga, trai se nain da se
radno vreme to bolje iskoristi: pomou neprekidne kontrole, pritiska nadzornika, otklanjanja svega to moe da uznemiri ili odvue panju od posla. Znai, vreme treba organizovati tako da bude u potpunosti iskorieno: Izriito je
zabranjeno u radno vreme zabavljati ostale radnike pokretima
ili na drugi nain, upranjavati bilo kakve igre, jesti, spavati, priati anegdote i viceve26; ak se ni u vreme pauze za
ruak ne sme prepriavati nikakav dogaaj ili pustolovina,
niti voditi bilo kakav razgovor koji odvraa radnike od posla; izriito se zabranjuje svim radnicima da pod bilo kojim izgovorom unesu vino u manufakturu i da piju u radionicama27. Vreme koje se precizno meri i plaa treba da bude
besprekorno i kvalitetno iskorieno; od njegovog poetka
22

J. V. de La Salle, Conduite des coles chrtiennes, Nac. bibl., rukopis 11759,

str. 2729.
* Obrazovni sistem u kojem pod vostvom nastavnika bolji uenici,
takozvani instruktori, poduavaju slabije ake (prim. prev.).
23
Bally, navedeno u: R. R. Tronchot, L'Enseignement mutuel en France, teza u
rukopisu, I, str. 221.
24
Projet de rglement pour la fabrique dAmboise, lan 2, Nac. arhiv, list
121301. Precizira se da to vai i za one koji rade po komadu.
25
Rglement provisoire pour la fabrique de M. S. Oppenheim, 1809, lanovi
7 i 8, u: Hayem, Mmoires et documents pour revenir lhistoire du commerce.
26
Rglement pour la fabrique de M. S. Oppenheim, lan 16.
27
Projet de rglement pour la fabrique dAmboise, lan 4.
146

na do kraja telo je bez ostatka predano poslu koji obavlja.

Tanost,
marljivost
i
regularnost
predstavljaju
osnovne
vrline kada je re o vremenu svojstvenom disciplini. Meutim, to
nije nita novo. Postoje druga naela koja su mnogo karakteristinija za discipline.
2. Vremenska razrada pojedinih radnji. Razmotrimo dva naina pomou kojih se kontrolie mariranje ete vojnika.
Prvi je s poetka 17. veka: Vojnike treba navii, dok mariraju u koloni po jedan ili u stroju, da koraaju u ritmu doboa. I to tako da krenu desnom nogom, da bi cela eta slopo podigla istu nogu u isto vreme28. Ve sredinom 18. stolea, postoje etiri vrste koraka: Duina sitnog koraka iznosie jednu stopu, a obinog, dvostrukog i koraka pri dugom
maru dve stope, mereno od jedne pete do druge; to se tie
trajanja, sitni i obini korak izvode se u jednoj sekundi, dok
dvostruki korak traje upola krae; trajanje koraka pri dugom
maru iznosie neto vie od sekunde. Iskoeni korak takoe treba da traje jednu sekundu; njegova duina bie najvie 18 paleva, mereno od pete do pete... Za obini korak stopalo se izbacuje unapred, visoko uzdignute glave i uspravna
tela; naizmenino, ravnotea e se odravati na jednoj nozi,
dok se druga izbacuje unapred bez savijanja u kolenu, a vrh
stopala malo je okrenut napolje i ostaje nisko pri pokretu,
da bi noga to prirodnije dodirnula teren preko kojeg se
marira i spustila se na zemlju itavom povrinom stopala
u istom trenutku, bez udaranja o tle29. U vremenu izmeu dva
navedena propisa uveden je u igru niz novih vidova prinude;
mnogo je vii stepen preciznosti u ralanjavanju pokreta i
kretnji, nov je nain na koji se telo usklauje sa vremenskim
imperativima.
Uredbom iz 1766. godine ne propisuje sa satnica, niti se
daje nekakav opti okvir za odreenu aktivnost; re je o neemu to prevazilazi zajedniki i obavezni, spolja nametnuti
ritam mariranja; u pitanju je programska razrada odreene
radnje kojom se iznutra kontrolie njeno odvijanje i pojedine
faze. Sa jedne vrste zahteva, koja je podrazumevala merenje ili
ritmiko usaglaavanje pokreta, prelo se na detaljne propise kojima se ti pokreti, u svome nizu, podvrgavaju prinudi i
kontroliu.
Obrazuje
se
neka
vrsta
anatomsko-hronolokog
obrasca ponaanja. Pojedina radnje ralanjuju se na elemente iz kojih su sastavljene; definie se poloaj tela, udova,
zglobova; svakom pokretu odreuje se pravac, duina, trajanje;
propisuje se njihov redosled. Telo se potinjava strogoj sat28

L. de Montgomerry, La Milice franaise, izdanje iz 1636, str.

29
86.Ordonnance du 1er janvier 1766, pour rgler l'exercice de
l'infanterie.

147

nici, a uz nju i svim minucioznim kontrolama koje namee

vlast.
3. Otuda
proistie
bolje
usklaivanje
tela
u
pokreta.
Disciplinska kontrola ne sastoji se samo u uvebavanju ili
propisivanju niza odreenih pokreta; ona pored toga namee
najbolju moguu usklaenost izmeu pojedinog pokreta i opteg dranja tela, to je uslov za njegovu efikasnost i brzinu. Pri pravilnom korienju telesnog sklopa, to omoguava dobru iskorienost vremena, nita ne sme da ostane neaktivno ili nekorisno: sve treba da slui kao potpora za
izvoenje radnje koja se trai. Disciplinovano telo stvara
operativni kontekst i za najmanji pokret. Ljep rukopis, na
primer, pretpostavlja telesnu uvebanost fizike navike
ijim se strogim pravilima podvrgava celo telo od nonih
prstiju do vrha kaiprsta. Valja drati telo pravo, na levoj
strani slobodno i malo okrenuto, blago nagnuto unapred, tako
da poto lakat lei na stolu, brada moe da se osloni na
pesnicu, osim ako to ne smeta pogledu; leva noga treba da je
pod stolom malo isturenija u odnosu na desnu. Izmeu tela i
ivice stola valja ostaviti razmak od dva prsta, jer ne samo da
se tako pie bre, nego je i krajnje nezdravo kada, prilikom
pisanja, pritiskanje stomaka uz sto pree u naviku; deo leve
ruke, od lakta do ake, treba da lei na stolu. Desna ruka
mora da bude na rastojanju od tela za oko tri prsta duine, te
da prelazi ivicu stola za duinu od oko pet prstiju, tako da
se lako moe kretati po njegovoj povrini. Uitelj treba da
naui ake kakav poloaj tela treba da imaju dok piu; kada
se ne dre pravilno, on e nekim znakom ili drugojako ispraviti njihovo dranje30. Disciplinovano telo je dobra podloga za efikasan pokret.
4. Veza
izmeu
tela
u
predmeta.
Disciplina
odreuje
svaki pojedinani stav tela prema predmetu kojim rukuje. Ona
briljivo propisuje naine na koje su oni uzajamno povezani.
Puka spreda. Pokret se izvodi u tri razdela. Puka se
podie desnom rukom, primie telu da bude okomito naspram
desnog kolena, kraj cevi u visini oka; onda se snano grabi
levom akom, dok je ruka priljubljena uz telo u visini pojasa.
Drugi razdeo: puka se levom rukom stavlja ispred sebe, cev
izmeu oiju, okomito; ispruenom desnom rukom grabi se
drak kundaka, tako da je zatitni branik pod kaiprstom;
leva ruka je u visini okidaa, palac ispruen du cevi na
mestu pervaza. Trei razdeo: puka se levom rukom isputa
da padne du butine, na onda podie desnom rukom, lakta
30
J. V. de La Salle, Conduite des Ecoles chrtiennes, izdanje iz 1828, str.
6364. Upor ilustraciju br. 8.

148

priljubljenog uz telo, tako da je obara okrenut napolje i u

visini grudi, palac lei du njega prislonjen uz prvi vijak,
kaiprst je na orozu, cev okomito31. Ovo je primer neega
to bi se moglo nazvati instrumentalnom kodifgosacijom tela. To podrazumeva razdeljivanje globalnog pokreta na dva paralelna niza: u prvi niz ulaze delovi tela koji uestvuju u
pokretu (desna ruka, leva ruka, odreeni prsti ake, koleno,
oko, lakat, i tako dalje); drugi niz ine delovi predmeta kojim
se rukuje (cev, zubac, oroz, vijak, i slino); zatim se ovi nizovi
meusobno
povezuju
odreenim
brojem
prostih
pokreta
(prisloniti,
saviti);
naposletku,
obrazuje
se
lanac
pravila
u
kojem svaka uspostavljena veza ima utvreno mesto. Takvu prinudnu sintaksu vojni teoretiari 18. veka nazivali su manevrom.
Tradicionalna
pravila
ustupaju
mesto
izriitim
propisima koji se moraju potovati. Vlast se uvlai u svaku
dodirnu taku izmeu tela i predmeta kojim ono rukuje, povezujui ih uzajamno. Ona obrazuje sloeni sistem telo-oruje,
telo-instrument, telo-maina. Otilo se jako daleko od onih
oblika potinjavanja koji su od tela zahtevali samo znak ili
proizvode,
samo naine
izraavanja ili
rezultate
rada.
Propisi koje namee vlast istovremeno su pravila za izvoenje
pokreta.
Tako
postaje
uoljivo
sledee
obeleje
disciplinske
vlasti: njena funkcija je vie da sintetizuje nego da uzima za
sebe, vie da uspostavlja prinudnu vezu sa proizvodnim aparatom nego da iznuuje proizvod.
5. Maksimalna iskorienost.
Naelo
na
kojem
je
poivao tradicionalni oblik dnevnog rasporeda, odnosno satnice,
bilo je, u osnovi, negativno odreeno. To je bilo naelo ne-dokolienja: zabranjeno je gubiti vreme koje Bog odmerava a
ljudi plaaju; svrha dnevnog rasporeda bila je da se izbegne opasnost traenja vremena to je predstavljalo moralni
greh i nepotenje u ekonomskom smislu rei. Disciplina,
pak, razrauje pozitivno ekonomisanje vremenom; ona postavlja
teorijsko naelo da vreme treba da se stalno sve vie i sve
bolje koristi: nije toliko re o rasporedu, koliko o maksimalnoj iskorienosti; vreme treba razdeliti na to vei
broj raspoloivih trenutaka a iz svakog trenutka izvui to
veu korisnu snagu. Ovo znai da treba to bolje iskoristiti
i najmanji trenutak, kao da se vreme moe beskonano deliti;
ili, barem, kao da se sa sve detaljnijim vremenskim rasporedom moe teiti idealnom cilju: povezivanju maksimalne
brzine i maksimalne efikasnosti. Upravo je takva tehnika
prisutna u uvenim propisima namenjenim pruskoj peadiji,
31

Ordonnance du 1er janvier 1766, glava XI, lan 2.

149

koje je posle pobeda Fridriha II preuzela itava Evropa 32; to

se vreme vie deli na sve manje jedinice, to se bolje mogu
iskoristiti njegovi elementi pod uvek budnim pogledom nadzornika, odnosno moe se ubrzati izvoenje pojedine radnje,
ili se barem ona moe podesiti prema svojoj optimalnoj brzini; zbog toga su u vojsci bila tako vana pravila o trajanju
svake aktivnosti; ona su nuno bila znaajna i zbog sveukupne tehnologije ljudskih aktivnosti; izvoenje naredbe da se
puka prisloni uz nogu odvijalo se, prema pruskom pravilniku iz 1743. godine, u 6 razdela; da se ona odloi, u 4 razdela;
da se ona okrene i stavi na rame, u 13 razdela, i tako redom.
Sistem uzajamnog pouavanja u kolama, dodue uz primenu
drugih sredstava, bio je takoe ureen kao aparat za to bolje
korienje vremena; njegova organizacija omoguavala je da se
izmeni
linearni
i
sukcesivni
karakter
uiteljeve
nastave:
novim
sistemom
regulisalo
se
istovremeno
izvoenje
razliitih operacija od strane raznih grupa uenika pod rukovodstvom instruktora i njihovih pomonika, tako da su se u svakom trenutku odvijale mnogobrojne, ali ureene aktivnosti; s
druge
strane,
ritam
koji
su
odreivali
znaci,
zviduci
i
naredbe svima je nametao vremenske norme ija je svrha bila
da se ubrza proces uenja, ali ujedno i da se aci podue
brzini kao jednoj od vrlina33; jedini cilj ovih naredbi je...
da se deca naviknu da hitro i dobro izvravaju iste operacije, da se pomou takve brzine maksimalno smanji gubitak vremena prilikom prelaska s jedne operacije na drugu34.
Kroz ovu tehniku potinjavanja stvara se jedan novi objekt
koji lagano preuzima funkciju mehanikog tela tela sastavljenog od vrstih elemenata a ipak pokretnog, o kojem su
tako
dugo
matali
sanjari
zaokupljeni
disciplinskom
perfekcijom. Taj novi objekt je prirodno, ljudsko telo, nosilac
i sedite snage i trajanja; to je telo kadro da izvrava specifine operacije, koje imaju svoj unutranji redosled, vreme
32

33

34

150

Ucex pruskih trupa moe se pripisati samo njihovoj vrsnoj disciplini i vrsnoj uvebanosti; prema tome, nije svejedno kakav izbor vebi valja
nainiti; na tome se u Pruskoj radilo TOKOM etrdeset godina, priljeno i
bez predaha (Marchal de Saxe, Lettre au comte d'Argenson, 25. februar 1750,
Biblioteka Arsenal, rukopis 2701 i Mes rveries, t. II, str. 249). Ynop. ilustracije br, 3 i br. 4.
Veba iz pisanja: ... 9: Ruke na kolena. Ova komanda se izvrava na
zvuk zvonceta; 10: ruke na sto, glava uzdignuta; 11: obriite tablice: svi
briu tablice pljuvakom ili, bolje, sunerom; 12: pokaite tablice; 13:
instruktori, izvrite pregled. Instruktori e izvriti pregled tablica
svojih pomonika, a zatim tablica koje su na njihovoj klupi. Pomonici pak
pregledaju tablice na svojoj klupi, i svi ostaju na svojim mestima.
Samuel Bernard, Rapport du 30 octobre 1816 la socit de lenseignement
mutuel.

i
uslove
izvoenja,
svoje
konstitutivne
elemente.
Postajui
meta novih mehanizama vlasti, to telo se nudi novim oblicima
saznanja. Ono postaje predmet uvebavanja, vie nego spekulativne
fizike;
predmet
manipulacije
od
strane
vlasti,
vie
nego animalnih nagona; podlono korisnoj dresuri, a ne racionalnoj mehanici; u njemu se javlja, meutim, samim tim,
odreeni
broj
prirodnih
zahteva
i
funkcionalnih
ogranienja. Upravo takvo telo otkriva Giber u svojoj kritici preterane artificijelnosti u manevrima. Kroz vebe koje mu nameu i kojima se opire, to telo naznauje ta je sa njime
sutinski spojivo, spontano odbacujui ono to nije: Samo
ako zavirimo u veinu naih vojnih kola, videemo sve te
nesrene vojnike u neprirodnim i prisilnim poloajima; svi
njihovi
miii
su
zgreni,
cirkulacija
krvi
prekinuta... Ako
prouimo grau ljudskog tela i ta mu je priroda namenila,
nai emo poloaj i dranje koje ona jasno propisuje za vojnika. Glava treba da je pravo, slobodno uzdignuta iznad ramena, usaena okomito, tano izmeu. Ne sme da stoji okrenuta
ni ulevo ni udesno, poto se, s obzirom na vezu izmeu kimenih prljenova i lopatica, ne moe napraviti kruni pokret glavom a da to ne izazove lagano pomeranje u istom pravcu
i odgovarajueg ramena; a poto tada telo vie nije u pravilnom poloaju, vojnik vie ne moe da marira pravo niti da
slui kao taka za ravnanje... Bedrena kost, na koju po Uredbi
treba da se prisloni kundak, nije kod svih ljudi isto postavljena tako da e kod jednih puka biti malo udesno, a kod
drugih malo ulevo. Iz istog razloga, znai zbog neistovetnosti telesne grae, titnik e biti manje ili vie priljubljen
uz telo, ve prema tome da li ovek ima mesnatiji spoljanji
deo ramena, i slino35.
Videli
smo
kako
su
postupci
disciplinske
organizacije prostornih rasporeda zauzeli svoje mesto meu savremenim
tehnikama klasifikacije i shematskih prikaza, te kako je uvedeno
specifino
pitanje
odnosa
pojedinaca
i
mnotva.
Isto
tako,
disciplinska
kontrola
aktivnosti
uvrstila
se
meu
sva
druga
teorijska
i
praktina
istraivanja
prirodnih
telesnih
mehanizama, ali je u tome poela da otkriva i specifine
procese; zahtevi koje ljudskom ponaanju i dranju namee
sam organizam malo-pomalo e potisnuti prostu fiziku pokreta. Telo, od kojeg se trai da bude posluno i kada je re
o
najsitnijim
operacijama,
ispoljava
i
suprotstavlja
funkcionalna
ogranienja
svojstvena,
odnosno
priroena
organizmu.
Disciplinska vlast vezana je za osobenosti koje nisu samo
analitike i elijske, ve prirodne i organske.
35

J. A. de Guibert, Essai gnral de tactique, 1772, I, str. 2122.

151

Obrazovanje razvojnih procesa

Uredbom kojom je 1667. godine osnovana goblenska manufaktura predvieno je da se, pri njoj, otvori i kola. Trebalo
je da glavni upravnik kraljevskih ustanova odabere ezdeset
uenika stipendista, koji e na izvesno vreme biti povereni
uitelju da bi stekli vaspitanje i obrazovanje, a zatim e se
obuavati
zanatu
kod
razliitih
majstora
ilimara
u
manufakturi (ovi e za to dobijati novanu nadoknadu, u vidu
jednog dela uenikove stipendije); posle est godina uenja
zanata, etiri godine rada i poloenog ispita koji ih kvalifikuje za posao, stipendisti su sticali pravo da otvore i
dre radnju u bilo kojem gradu u kraljevini. Ovi propisi
imaju obeleja esnafskog egrtovanja: re je o odnosu individualne
i
potpune
zavisnosti
od
majstora-uitelja;
dalje,
pravilnikom se odreuje trajanje obuke koja se zavrava kvalifikacionim
ispitom,
ali
nije
utvren
tani
program
prema kojem bi se ta obuka odvijala; naposletku, u pitanju je
globalna razmena izmeu uitelja koji nudi svoje znanje s jedne, te egrta s drute strane, koji treba da da doprinos svojim
radom, uslugama i esto svojim novcem. Oblik posluiteljstva mea se ovde sa transferom znanja36. Novom, pak, uredbom
iz 1737. godine, predvieno je osnivanje kole crtanja za egrte goblenske manufakture; svrha kole nije da zameni obuku kod majstora radnika, ve da je upotpuni. Ovde je, meutim,
vreme strukturisano na sasvim drukiji nain. Baci pohaaju
kolu dva sata dnevno, osim nedeljom i praznicima. Na osnovu
spiska okaenog na zidu, vri se prozivka uenika; imena
odsutnih belee se u dnevnik. U koli postoje tri razreda.
Prvi je za one koji ne znaju nita o crtanju; daje im se da
precrtavaju
crtee
ija
teina
varira
prema
individualnim
sposobnostima. Drugi razred je za one koji ve imaju neka
crtaka
iskustva,
ili
su
prethodno
zavrili
prvi
razred;
oni slike treba da reprodukuju ne kopiranjem ve golim
OKOM, ali je i dalje re samo o crtanju. Tek u treem razredu
uenici ue o bojama, rade sa pastelima, stiu osnove iz teorije i prakse bojenja. Redovno su zastupljeni i individualni
zadaci koje aci treba da izrade; svaki takav rad, sa obaveznim
imenom autora i datumom kada je napravljen, predaje se profesoru; najbolji dobijaju odline ocene, a na kraju godine se
36
To meanje je vidljivo u nekim klauzulama ugovora o egrtovanju:
uitelj je obavezan da na umenika prenese u zamenu za njegov novac i rad
celokupno svoje znanje, bez ikakve tajne koju bi zadrao za sebe; u protivnom,
podlee novanoj kazni. Ynop., na primer, F. Grosrenaud, La Corporation ouvrire
Besanon, 1907, str. 62.

152

radovi uzajamno porede i omoguavaju da se odredi napredak i

trenutna vrednost svakog uenika, kao i njegovo mesto u odnosu na ostale u grupi; tada se utvruje koji aci mogu da preu
u vii razred. U dnevniku koji vode profesori i njihovi
pomonici belei se iz dana u dan ponaanje ueniga i sve
to se u koli dogaa; taj dnevnik se povremeno podnosi na
uvid inspektoru37.
Goblenska kola samo je primer za jednu znaajnu pojavu:
za to kako se u klasinom periodu razvijala nova tehnika
strukturisanja vremena jedinki; to je tehnika ureivanja odHoc izmeu vremena, tela i CHar; njome se obezbeuje akumuliranje vremena, a njegov protok pretvara se u sve bolji profit ili sve veu korist. Kako okupiti i sabrati pojedinana
vremena, kako akumulirati to vreme u svakoj jedinki, u njenom
telu, snagama ili sposobnostima, i to tako da se ono moe
koristiti
i
kontrolisati?
Kako
organizovati
vreme
da
donosi
profit?
Discipline,
koje
parceliu
prostor
i
ralanjuju aktivnosti da bi ih strukturisale na nov nain, treba razmatrati i kao mehanizme za sabiranje i akumuliranje vremena.
To se postie na etiri naina, jasno uoljiva na primeru
vojne organizacije.
1 Vreme treba podeliti na sukcesivne ili paralelne segmente, koji treba da imaju specifino trajanje i namenu. Na
primer, treba razdvojiti vreme obuke od perioda prakse; ne
treba meati obuku regruta sa vebama veterana; vojne kole
treba da budu odvojene od obaveznog sluenja vojske (godine
1764. otvara se Pariska vojna kola, a 1776. godine osniva se
12
kola
u
unutranjosti);
profesionalne
vojnike
valja
regrutovati u najranijem uzrastu: decu treba domovina da usvoji, da ih podie i vaspitava u posebnim kolama38; sukcesivno moraju da ue dranje, mariranje, rukovanje orujem,
zatim pucanje, te da prelaze sa jedne aktivnosti na iduu tek
poto je prethodna potpuno savladana: Jedna od glavnih greaka je da se vojniku pokau sve vebe odjednom39; ukratko,
vreme treba podeliti na odvojene i pravilno podeene nizove.
2 Te vremenske nizove treba organizovati shematski i analitiki kao lance sastavljene iz to jednostavnijih elemenata, koji se kombinuju prema naelu rastue sloenosti. Ovo
znai da se u obuci naputa naelo vebi zasnovanih na
slinosti. U 16. veku, vojna obuka sastojala se prevashodno u
37
38

str. 456.
4076.

Upor. E. Gerspach, La Manufacture des Gobelins, 1892.

Bio je to Servanov predlog; videti u: J. Servan, Le Soldat citoyen, 1780,
39

Propis iz 1743. godine za prusku peadiju, Bibl. Arsenala, rukopis

153

oponaanju jednog dela ili itave bitke, te u globalnom uveavanju vojnikovih sposobnosti i snage 40. U 18. stoleu, pak,
manuelna obuka sledi naelo elementarnog, a ne egzemplarnog: re je o prostim pokretima poloaju prstiju,
savijanju noge, pokretu ruke koji predstavljaju osnovne elmente korisnog dranja i vladanja a, pored toga, omoguavaju
optu
dresuru,
potinjavanje
snaga
i
vetina,
pokorno
ponaanje.
3
Vremenske
segmente
treba
ograniiti,
obeleiti
njihov zavretak ispitom koji ima tri funkcije: da pokae
da li je subjekt dosegao propisani nivo uvebanosti, da rarantuje saobraznost njegove obuke sa obukom ostalih, te da
utvrdi
razliite
sposobnosti
svake
jedinke
ponaosob.
Kada
vodnici, kaplari i ostali zadueni za obuku vojnika budu
smatrali da su nekoga obuili tako da je kadar da pree u
prvi razred, predstavie ga najpre oficirima iz svoje ete,
koji e ga paljivo ispitati; ako ovi nau da nije jo dovoljpo uveban, odbie da ga prime; ako im se, naprotiv, uini
da vojnik moe da poloi ispit, reeni oficiri sami e ra
predloiti komandantu puka, koji e ga lino upoznati ako
smatra za shodno i naloie dau ispitnu proveru od strane
viih oficira. I najsitnije greke dovoljne su da vojnik ne
poloi ispit, te niko ne moe da pree iz drugog razreda u
prvi ako ne proe tu prvu proveru sposobnosti41. 4 Nizove
treba strukturisati tako da se obrazuju nove potpodele; propisati za svakoga, prema stepenu uvebanosti, starosti, inu,
odgovarajue vebe; svrha zajednikih vebanja je da se pokau
individualne
razlike
u
sposobnostima,
a
svaka
razliitost uvodi specifine vebe. Na kraju svakog niza poinju
novi, granaju se i opet iznova ravaju. Na taj nain svaka
jedinka
biva
ukljuena
u
vremenski
strukturisan
niz,
koji
specifino odreuje njen nivo ili rang. Re je o disciplinskoj polifoniji vebi: Vojnike drugog razreda svakoga jutra
uvebavae
vodnici,
kaplari,
desetari,
vojnici
prvog
razreda... Vojnike prvog razreda nedeljom e uvebavati desetar...;
kaplare i desetare uvebavae svake srede popodne vodnici
njihove ete, a ove e svakoga 2. 12. i 22. u mesecu obuavati
42
TOKOM popodneva vii oficiri .
Disciplinsko
vreme
namee
se
postepeno
i
pedagokoj
praksi: vreme nastave postaje specifino strukturisano, od40
F. de Jla Nu je preporuio osnivanje vojnih akademija krajem 16. veka,
traei da se u njima ui jahanje, tranje sa bodeom ili orujem u ruci,
pucanje, skakanje, izvrdavanje; ako se tome dodaju plivanje i borilake vetine, utoliko bolje, jer sve to ini oveka snanijim i vetijim (F. de la Noue,
Discours politiques et militaires, izdanje iz 1614, str. 181182).
41
Instruction pour lexercice de linfanterie, 14. maj 1754.
42

154

Ibid.

vojeno od vremena odraslih, od vremena kada je zanat ve steen; razliiti nivoi nastave odvajaju se jedni od drugih ispitima razliite teine; donose se nastavni programi, a svaki od njih primenjuje se TOKOM odreene faze uenja i podrazumeva vebe rastue teine; uenici se ocenjuju na osnovu
toga kako su proli ove strukturisane nizove. Vreme inicijacije
svojstveno
tradicionalnom
nainu
nastave
(neizdiferencirano vreme koje kontrolie samo jedan uitelj i koje se
sankcionie
jednim
jedinim
ispitom)
zamenjeno
je
disciplinskim
vremenom
i
njegovim
mnogobrojnim
progredirajuim
nizovima.
Izgrauje
se
analitika
pedagogija,
vrlo
minuciozna u pojedinostima (koja ralanjuje nastavne predmete na
najprostije
sastavne
elemente
i
hijerarhijski
stepenuje
svaku
razvojnu fazu); ona se pojavila, istorijski gledano, veoma rapo (znatno pre razvojnih analiza ideologa, kojima je posluila kao tehniki model). Demja, na samom poetku 18. stolea,
eli da se nastava iz itanja podeli na sedam nivoa; prvi za
ake koji tek ue slova, drugi za one koji ue da sriu, trei
za one koji ue da povezuju slogove u rei, etvrti za one koji
itaju
itave
reenice
na
latinskom,
ili
pojedine
reenike
delove; peti za one koji poinju da itaju francuski, esti
za one koji se odlikuju u itanju, a sedmi za one koji itaju
rukopise. Meutim, u sluaju da aka ima mnogo, treba uvesti
dodatne podele; prvi nivo valja podeliti na etiri podgrupe:
jedna je za one koji ue prosta slova; druga za one koji ue
kombinovana slova; trea za one koji ue akcentovane vokale
(, ...); etvrta za one koji ue dvostruke konsonante (ff, ss, tt,
st). Drugi nivo bio bi podeljen na tri podgrupe: prva za one
koji glasno sriu slovo po slovo, pre nego to ih sastave u
slog: D.O., DO; druga za one koji sriu i naLjee slogove,
kao bant, brand, spinx, i tako redom43. Svaki stepen u toj kombinatorici elemenata ulazi u sastav velikog vremenski strukturisanog
niza,
koji
predstavlja
prirodni
intelektualni
razvojni put, ali ujedno i zakon za obrazovni sistem.
Ulanavanje sukcesivnih aktivnosti prua za vlast mogunost upravljanja i ovladavanja vremenom: mogunost detaljne
kontrole
i
pravovremene
intervencije
(odnosno
diferencijacije,
korekcije,
sankcije,
eliminadije)
u
svakom
trenutku; mogunost karakterizacije, znai i korienja jedinki
u
skladu sa rangom koji zauzimaju u nizovima koje nuno prelaze; mogunost akumulacije vremena i aktivnosti, odnosno njihovog ponovnog nalaenja u zbirnom i iskoristivom obliku
kakav nudi krajnji rezultat, to jest konana osposobljenost
43

Demia, Rglement pour les coles de la ville de Lyon, 1716, str. 1920.
155

jedinke. Sakuplja se vreme koje je rasuto, da bi se stvorio

profit; odrava se nadzor nad vremenom koje izmime. Vlast se
neposredno vezuje za vreme; ona obezbeuje njegovu kontrolu i
garantuje njegovu upotrebu.
Zahvaljujui
metodama
discipliniranja
obrazuje
se
linearno vreme, iji se pojedini segmenti ukljuuju jedni u druge,
a tok usmerava ka krajnjoj i stabilnoj taki. Ukratko, re je o
evolutivnom vremenu. Treba se podsetiti da se u isto to
doba,
zahvaljujui
administrativnim
i
ekonomskim
tehnikama kontrole, takoe obrazuje ali na nivou drutva vreme serijskog, usmerenog i kumulativnog tipa: otkriva se evolutivni tok
u kategorijama drutvenog napretka. S druge
strane,
zahvaljujui
tehnikama
discipliniranja,
obrazuju
se
individualni
nizovi:
otkriva
se
evolutivni
tok
u
kategorijama
individualnog
razvoja.
Drutveni
napredak
i
individualni razvoj, ta dva znaajna otkria 18. veka, moda su korelati novih tehnika vlasti i, tanije, novog naina nadziranja i korienja vremena a on podrazumeva njegovo ralanjivanje na sitnije jedinice, ulanavanje u nizove, sintetizovanje
i
akumuliranje.
Makro
i
mikro-fizika
vlasti
svakako
nisu dovele do otkria istoriciteta (on je kao ideja ve odavpo
bio
prisutan),
ali
su
omoguile
ukljuivanje
unitarne,
kontinuirane,
kumulativne
dimenzije
vremena
u
vrenje
kontrole
i
u
praksu
potinjavanja.
Evolutivni
istoricitet
kakav se tada obrazuje i ukorenjuje tako duboko da ga i dan-danji mnogi smatraju neospornim vezan je za odreeni nain funkcionisanja vlasti. Kao to je, bez sumnje, istorijsko
predanje
svojstveno
hronikama,
genealogijama,
junakim
spevovima i memoarima dugo bilo vezano za jedan drukiji
oblik vlasti. Sa dolaskom novih tehnika potinjavanja, dinamika stalnih evolutivnih tokova tei da zameni dinastiki karakter podviga i sveanih dogaaja.
Bilo
kako
bilo,
mali
vremenski
kontinuum
individualnog razvoja sigurno je, poput individualne elije ili individualnog
organizma,
i
posledica
i
cilj
discipline.
CMO
jezgro lanane vremenske strukture ini metoda koja je za tu
strukturu isto ono to je bila shematska slika za raspored
jedinki u prostoru i za njegovu elijsku organizaciju, ili pak
ono to je bio manevar za ekonomisanje aktivnostima i kontrolu organizma. Ta metoda su vebe. One su ta tehnika
pomou koje se pojedinanim telima nalae izvrenje zadataka

i
repetitivnih
i
razliitih,
ali
uvek
stepenovanih
po teini. Usmeravajui vladanje ka njegovom ciljnom obliku,
vebe omoguavaju stalno procenjivanje jedinke bilo u odnosu
na taj cilj, bilo u odnosu na ostale pojedince, bilo u odnosu
na nain prolaska kroz datu strukturu. Tako vebe obezbeu-

156

ju,
kontinuirano
i
prinudno,
da
se
pojedinane
sposobnosti
uveavaju, posmatraju i procenjuju. Pre nego to su poprimile strogo disciplinski oblik, vebe su imale svoju dugu predistoriju: sreemo ih u vojnoj, verskoj, univerzitetskoj praksi,
u
vidu
obrednih
inicijacija,
pripremnih
ceremonija,
pozorinih
proba,
ispitnih
provera.
Meutim,
njihova
linearna, stalno progredirajua struktura, njihov razvojni tok odreen vremenskim nizovima uvedeni su, bar kada su u pitanju
vojska i kola, prilino kasno, i verovatno su religijskog
porekla. U svakom sluaju, zamisao o kolskom programu
koji bi pratio uenika do kraja njegovog kolovanja i podrazumevao svakog meseca i svake godine sve sloenije vebe,
javila se izgleda najpre u jednom verskom redu: kod Brae u
Zajednitvu44. Snano nadahnuti Rijsbrokom* i rajnskim misticizmom, oni su deo duhovnih tehnika primenili u kolskoj
nastavi, za obrazovanje ne samo svetenika, nego i magistrata
i trgovaca: tako ideja savrenstva ka kojem uenika vodi njegov uzorni uitelj postaje ovde ideja o autoritarnom usavravanju aka od strane profesora; sve rigoroznije vebe koje
namee asketski ivot postaju sada sve sloeniji zadaci na
putu napredovanja u znanju i dobrom vladanju; napor koji itava verska zajednica ulae za spas due postaje ovde stalno
zajedniko sudelovanje jedinki koje se rangiraju jedne u odnosu na druge. Moda nain ivota i tehnike za spas due u
verskim zajednicama predstavljaju jezgro iz kojeg su se razvile
metode
izgraivanja
sposobnosti
koje
se
mogu
individualno
procenjivati
i
kolektivno
koristiti45.
U
svom
mistikom
ili
asketskom vidu, vebe su bile nain da se vreme na ovome
svetu organizuje radi spasenja due na onome. U istoriji Zapada, meutim, smisao vebi postepeno e se promeniti, iako
neka obeleja ostaju ista: njihova svrha je sada ekonomisanje
44
Upor. G. Codina Meir, Aux sources de la pdagogie des Jsuites, 1968, str.
160 i dalje.
*
Ruysbroek (12931381), flamanski teolog mistiar (prim. prev.).
45
Pomou LiiKOJi u Ljijeu, Devanporu, Cvolu, Vezelu, kao i zahvaljujui anu turmu (Jean Sturm), odnosno njegovoj raspravi iz 1538. godine o
osnivanju gimnazije u Strasburu. Ynop. Bulletin de la socit dhistoire du protestantisme, T. XXV, str. 499505.
Treba imati u vidu da su veze izmeu vojne, verske i pedagoke organizacije vrlo sloene. Dekuriju, odnosno desetinu, koja je bila osnovna jedinica rimske vojske, nalazimo i u benediktinskim manastirima, kao osnovnu
jedinicu raspodele rada i nadzora. Braa u Zajednitvu su je preuzeli od
benediktinaca i preneli je na svoju organizaciju nastave: aci su bili u
grupama od po deset. Ovu podelu na desetine usvojili su dalje jezuiti za
organizaciju svojih kolea, ponovo uvodei vojni model. Ali je i dekurija
bila rasformirana u korist organizacije jo slinije vojnom ustrojstvu, sa
vrstama, redovima, razredima.

157

ivotnim vremenom, njegovo akumuliranje u korisnom obliku,

i uspostavljanje vlasti nad ljudima posredstvom tako ureenog
vremena. Vebe, poto su postale element u politikoj tehnologiji tela i trajanja, ne tee vie konanom ispunjenju na
onome svetu, ve beskonanom potinjavanju na ovome.
Kombinovanje snaha

Treba, za poetak, razbiti staru predrasudu da se poveava snaga ete sa uveanjem njene mase. Svi fiziki zakoni
o kretanju, kada ih elimo primeniti na vojnu taktiku, postaju varljivi46. Poev od kraja 17. veka, za peadiju je osnovni
tehniki problem bio kako da se oslobodi fizikog modela
mase. Dok je bila naoruana kopljima i muketama sporim,
nepreciznim i tekim za nianjenje i pogaanje cilja eta
je
koriena
kao
projektil,
zid
ili
tvrava:
zastraujua
peadija panske vojske; raspored vojnika u masi pravio se
najvie prema njihovoj starosti i hrabrosti;
u sredinu su
stavljani, da bi korpus dobio na teini, obimu i gustini,
najmlai regruti; a spreda, bono i na uglovima bilo najhrabriji vojnici, bilo oni koji su vaili za najvetije. TOKOM
klasinog perioda prelo se, meutim, na suptilnije povezanu strukturu. Vojna jedinica puk, bataljon, odred, kasnije
divizija47 postaje neka vrsta mehanizma sastavljenog iz
mnogih delova koji se meusobno razmetaju i usklauju da bi
se
postigao
odreeni
raspored
ili
specifini
rezultat.
Koji
su razlozi ove promene? Neki su ekonomske prirode: svaki
pojedinac treba da postane koristan, a organizovanje, odravanje i naoruavanje eta treba da bude isplativo; svakome
vojniku,
koji
predstavlja
dragoceni
element,
treba
obezbediti
maksimalnu efikasnost. Meutim, ovi ekonomski razlozi postali su presudni tek posle jedne tehnike novine: posle izuma
puke48; budui preciznija i bra od mukete, puka je omoguila da se pokae vetina svakog vojnika ponaosob; poto
je imala vei domet i lake dosezala zadati cilj, puka je
takoe omoguila
da
se
mo
vatrenog oruja individualno
eksploatie. S druge strane, ona je svakog vojnika pretvorila
46
J. A. de Guibert, Essai gnral de tactique, 1772, I, 18. Pravo govorei, ovo
staro pitanje ponovo je postalo aktuelno u 18. veku, zbog odreenih ekonomskih i tehnikih razloga o kojima e biti rei; o pomenugoj predrasudi
esto su raspravljali i drugi pored Gibera: Folar (Folard), Pire (Pireh),
Menil-Diran (Mesnil-Durand).
47
U smislu u kojem je ovaj termin upotrebljavan posle 1759. godine.
48
Proces sve ireg korienja puke okvirno se moe smestiti posle
bitke kod Stenkerka 1699. godine.

158

u moguu metu, zahtevajui ujedno veu pokretljivost vojske;

to
je,
sledstveno,
uzrokovalo
potiskivanje
taktike
zasnovane
na
masovnosti
u
korist
vetine
rasporeivanja
jedinica
i
ljudi u duge, relativno gipke i pokretljive redove. Otuda potreba da se proraunaju i primene pravila za razmetanje pojedinaca i grupa, za njihovu promenu poloaja, kretanje u prostoru, ili pak prelazak iz jednog rasporeda u drugi; ukratko,
da se smisli mehanizam koji se vie nee zasnivati na pokretljivosti, odnosno nepokretljivosti
mase, ve na geometrijskom49 rasporedu deljivih segmenata ije su osnovne jedinice
pokretljivi
vojnici
naoruani
pukama
i,
verovatno,
jo nie od toga, najprostiji pokreti, vremena potrebna za izvren,e elementarnih radnji, delovi prostora koji se zauzimaju ili
prelaze.
Ista pitanja javljaju se kada je re o stvaranju proizvodnih snaga iji rezultat treba da je vei od zbira elementarnih
jedinica iz kojih su one sastavljene: Bilo da u datom sluaju
on (kombinovani radni dan) tu poveanu proizvodnu snagu
stie zato to poveava mehaniku potenciju rada, ili to
proiruje prostornu oblast njegova dejstva, ili to u odnosu
prema
razmeru proizvodnje
prostorno
suava
polje
proizvodnje, ili to u kritinom momentu ostvaruje mnogo rada u malo
vremena...
specifina
proizvodna
snaga
kombinovanog
radnog
dana
jeste
drutvena
proizvodna
snaga
rada
ili
proizvodna
snaga drutvenog rada. Ona proizlazi iz same kooperacije* 50.
Tako se pojavio jedan nov zahtev na koji disciplina treba
da nae odgovor: zahtev za stvaranjem takvog mehanizma iji e
efekat
biti
maksimalno
povean
proraunatim
povezivanjem
osnovnih
sastavnih
delova.
Disciplina
nije
vie
samo
vetina prostornog rasporeivanja tela
i njihovog korienja
u
cilju dobijanja i akumuliranja vremena, nego i umee kombi49

O vanosti geometrijskog rasporeda videti kod Bozobra: Ratna nauka je u sutini geometrijska... Raspored bataljona i eskadrona na itavoj
liniji fronta i u dubinu samo je pitanje dubinske geometrije koja je jo
nepoznata (J. de Beausobre, Commentaires sur les dfenses des places, 1757, t.
II,
str.
307).Marks, Kapital, prvi tom, 11 poglavlje (Kooperacija), str. 261
* K.
262, prevod Mome Pijade i Rodoljuba olakovia, izdanje BeogradZagreb,
Kultura, 1947 (prim. prev.).
50
K. Marx, Le Capital, knjiga I, 4. odeljak, glava XIII. Marks u nekoliko
navrata istie analogiju izmeu pitanja raspodele rada i vojne taktike. Na
primer: Kao to se napadna snaga konjikog eskadrona ili otporna snaga
peadijskog puka bitno razlikuje od sume napadne i odbrambene moi koju
svaki konjanik i peak pojedinano razvija, tako se i zbir mehanikih snaga
izolovanih radnika razlikuje od drutvene snage koja se razvija kad mnoge
ruke istovremeno uestvuju u istoj nepodeljenoj operaciji (ibid. ) (prevod Rodoljuba olakovia i Moe Pijade, str. 258 prim. prev.).
159

novanja proizvodnih snaga da bi se dobio efikasni aparat.

Ovaj zahtev ispoljava se na vie naina.
1. Pojedinano telo postaje element koji se moe postaviti na odreeno mesto, pomerati, povezati sa drugim elementima. Osnovne promenljive veliine koje ga odreuju nisu vie njegova sranost ili snaga, ve mesto koje zauzima, prostor
koji pokriva, regularnost ili pravilan redosled njegovog kretanja. Vojnik u eti je olienje pokretljivog delia prostora,
pre nego hrabrosti ili asti. Evo kako Giber opisuje vojnika:
Kada je pod orujem, on zauzima najvie dve stope u preniku mereno od ramena do ramena, i oko jednu stopu gde je najdeblji, mereno od prsiju do lea, emu valja dodati jo jednu
stopu razmaka izmeu njega i oveka iza to ukupno ini
dve stope u svim pravcima po vojniku i znai da peadijska
eta u bici zauzima, kako po irini tako i po duini, onoliko koraka koliko ima redova51. Telo je svedeno na svoju
funkcionalnu dimenziju, ali i ukljueno kao segment u celinu sa kojom je povezano. Vojnik ije je telo u svojim pojedinim delovima bilo dresirano da obavlja odreene pokrete i radnje, sada pak postaje element u mehanizmu jednog vieg
nivoa. Vojnici e se najpre obuavati jedan po jedan, na po
dvojica, a onda u veim grupama... to se tie rukovanja orujem, poto za to vojnici ve budu pojedinano obueni, strogo
e se voditi rauna da se zatim uvebavaju po dvojica i da
uzajamno menjaju mesta, kako bi onaj sleva nauio da se ravna
prema onome zdesna52. Telo postaje jedan od mnogobrojnih delova velike mainerije.
2. Segmentirani su i razni vremenski nizovi koje disciplina treba da kombinuje, kako bi stvorila sloenu vremensku strukturu. Vreme jednih treba da se podesi vremenu
drugih tako da se moe iz svakog pojedinca izvui maksimum
snage, a to se opet dalje kombinuje tako da se dobije optimalni
rezultat. Servan je, na primer, matao o vojnom aparatu koji
bi pokrivao itavu dravnu teritoriju i u kojem bi svako
neprekidno imao svoja zaduenja, zavisno od dela evolutivnog
toka, odnosno segmenta razvojnog procesa u kojem se trenutno
nalazi. Vojniki ivot poinjao bi u najranijem uzrastu: deca
bi se obuavala vojnikom zanatu u vojnim domovima, i u
tim domovima bi se vojniki ivot i zavravao time to bi
veterani tu provodili svoje poslednje dane obuavajui decu, organizujui manevre regruta, predsedavajui vebama vojnika, nadzirui izvrenje poslova koji su od javnog interesa
i starajui se o tome da vlada red u zemlji, dok bi se ete
3. J. A. de Guibert, Essai gnral de lactique, 1772, t. I, str. 27.
4. Ordonnance sur lexercice de linfanterie, 6. maj 1755.
160

borile na granicama. Svaki trenutak u ivotu i njemu primerene snage mogu se iskoristiti, samo ako se zna umee njihove
diferencijacije i kombinovanja. Slino je i sa decom i starcima koje pozivaju u manufakture jer. su kadri da obavljaju
neke lake poslove, za ta onda nije potrebno koristiti radnike koji poseduju druge vetine i sposobnosti; osim toga,
deca i starci su jeftina radna snaga; najzad, ako rade nisu
nikome na teretu: Vrednim ljudima, od uzrasta od deset godina na do starosti, ova manufaktura nudi reenje protiv dokolienja i bede koja iz nerada proizlazi53, rekao je jedan
blagajnik govorei o fabrici
u
Aneu. Meutim, verovatno
je u osnovnokolskom obrazovanju ovo podeavanje razliitih
vremenskih nizova najprefinjenije. Od 17. veka na do uvoenja
Lankasterove metode poetkom 19. stolea, sloeni mehanizam
u kolama uzajamnog poduavanja gradio se vrlo postupno: najpre je najstarijim uenicima poveren zadatak obinog nadzora, zatim kontrole akih radova, a onda i same nastave; na
kraju su tako sve vreme svi uenici provodili bilo obuavajui, bilo uei. kola postaje mehanizam za uenje u kojem
svaki ak, svaki razred i svaki trenutak, samo ako se valjano
kombinuju, bivaju stalno i maksimalno iskorieni u opteobrazovnom
procesu,-Jedan
od
velikih
pobornika
kole
uzajamnog poduavanja izmerio je napredak koji je njome ostvaren:
U koli koja bi brojala 360 uenika, uitelj koji bi hteo da
poui svakog aka ponaosob mogao bi, TOKOM trosatne nastave,
da posveti svakome samo po pola minuta. Zahvaljujui novoj
metodi, svaki od 360 uenika pie, ita ili rauna po dva i
po sata54.
3. Ovako
briljivo
proraunato
kombinovanje
cHar
zahteva precizni sistem komandovanja. Svaka aktivnost disciplinovane jedinke treba da ima svoj ritam i da se odvija u skladu
sa naredbama koje su efikasne zahvaljujui tome to su kratke
i jasne; zapovest ne sme da se objanjava, na ak ni da se
formulie; potrebno je i dovoljno da ona izazove eljeno
ponaanje. Izmeu uitelja discipline i onoga ko joj je podvrgnut uspostavlja se odnos davanja i primanja znakova: nije
potrebno razumeti naredbu, ve opaziti znak i odmah reagovati na njega, prema manje-vie vetakom, unapred utvrenom
kodu. Tela treba smestiti u mali univerzum znakova; za svaki
od njih vezan je jedan jedini i obavezni odgovor: to je tehnika
dresure koja despotski i sasvim iskljuuje posredovanje bilo
53

Harvouin, Rapport sur la gnralit de Tours, u: P. Marchegay, Archives

dAnjou, t. II, 1850, str. 360.

54

mutuel.

Samuel Bernard, Rapport du 30 octobre 1816 la socit de lEnseignement

161

kakve predstave, ak i naLjieg apata; disciplinovani vojnik poinje da izvrava bilo koju naredbu; njegova pokornost
je brza i slepa; svaka naznaka neposlunosti, i najmanje odlaganje
izvrenja,
predstavljae
zloin55. Tako
treba
sprovoditi i dresuru uenika: malo rei, nikakva objanjenja, u krajnjem sluaju potpuna tiina koja se prekida samo znakovima
zvonom, pljeskom rukama, pokretima, pogledom uitelja, ili
pak onom malom drvenom spravom kojom su se sluila Braa
Hrianskih kola; ona je imala savreno odgovarajui naziv, signalna udaraljka, a svrha njene mehanike jednostavnosti bila je da povee tehniku komandovanja sa moralom poslunosti. Prva i glavna namena signalne udaraljke je da
odjednom privue poglede svih aka ka uitelju, da bi saznali
ta eli da im saopti. Svaki put kada bude hteo da privue
panju dece i prekine vebu, udarie jedanput. Dobar ak e,
uvek kada zauje zvuk signalne udaraljke, zamisliti da uje
glas uitelja ili, jo bolje, glas samoga Gospoda koji ga zove
po imenu. Osetie se tada poput mladoga Samuila i, poput
njega, rei e u sebi: Gospode, evo me. Uenik e morati da
naui ta znai koji zvuni signal i da automatski odgovara
na svaki od njih. Kada se zavri molitva, uitelj se oglaava
udaraljkom i pogledom odreuje aka koji e itati naglas,
dajui mu znak da pone. Da bi zaustavio uenika koji ita,
udarie udaraljkom jednom... Da bi naznaio onome ko ita da
je loe izgovorio neko slovo, slog ili re te da treba da se
ispravi, udarie dvaput uzastopno. Ako ak ne moe da nae
koju je re nepravilno izgovorio, zato to se nije odmah zaustavio nego je nastavio dalje, uitelj e udariti triput uzastopno da bi mu dao znak da se vrati unazad za nekoliko rei
i nastavie da daje taj znak sve dok uenik ne doe do sloga
ili rei gde je pogreio56. kola uzajamnog poduavanja jo
vie razvija tu kontrolu ponaanja pomou sistema znakova
na koje treba trenutno reagovati. ak i verbalne naredbe treba da funkcioniu kao elementi u signalizaciji: Uite u
klupe. Na re uite, deca stavljaju desnu ruku na gornju povrinu i istovremeno uvlae jednu nogu u klupu; na rei u
klupe provlae drugu nogu i sedaju spram tablica... Uzmite
tablice. Na re uzmite deca desnom rukom hvataju konopi
kojim je tablica okaena o klin, a levom hvataju sredinji deo
tablice; na re tablice skidaju je i stavljaju na klupu57.
55

L. de Boussanelle, Le Bon Militaire, 1770, str. 2.

J. B. de La Salle, Conduite des coles chrtiennes, 1828, str. 137138. Ynop.
tako15e: Ch. Demia, Rglements pour les coles de la ville de Lyon, 1716, str. 21.
57
Journal pour l'instruction lmentaire, april 1816. Ynop. R. R. Tronchot,
Lenseignement mutuel en France, teza u rukopisu, I, u kojoj je izraunato da cy
56

162

Saimajui
prethodno
izloeno,
moemo
kazati
da
disciplina,
polazei
od
kontrolisanja
telesnog
mnotva,
izgrauje
etiri
osnovna
obeleja
individualnosti:
ona
je
elijskog tipa (na osnovu prostornih rasporeda); potuje zakonitosti
organizma
(time
to
kodifikuje
aktivnosti);
svojstven
joj je razvojni proces (tako to se vreme akumulira); kombinatorne je prirode (zahvaljujui kombinovanju cHar). U tom
cilju,
disciplina
primenjuje
etiri
glavne
tehnike:
obrazuje
shematske
prikaze;
propisuje
manevre;
nalae
vebe;
naposletku, da bi omoguila kombinovanje CHar, smilja taktike. Taktika, kao vetina kojom se pomou lokalizovanih
tela, kodifikovanih aktivnosti i formiranih sposobnosti
izgrauju takvi mehanizmi gde se proizvod razliitih snaga uveava njihovim proraunatim kombinovanjem, bez sumnje je
najvii oblik prakse discipliniranja. U tom umeu se teoretiari 18. stolea videli zajedniki temelj celokupne vojne
prakse, od kontrolisanja i uvebavanja pojedinanih tela, na
do korienja specifinih snaga u najsloenijim skupinama. Re je o arhitekturi, anatomiji, mehanici, ekonomiji disciplinskog tela: Veina oficira smatra da je taktika samo
jedna od grana obimne- nauke o ratovanju; po mom miljenju,
ona je osnova ge nauke; ona je sama ta nauka, poto nas ui
kako da formiramo trupe, kako da ih uredimo, kako da ih
pokreemo i razmetamo, kako da ih obuimo za bitke; poto
jedino ona moe da nadoknadi nedovoljan broj vojnika, i da
upravlja mnotvom; ona ukljuuje poznavanje ljudi, oruja, ten3Hj, okolnosti, jer su potrebna sva ta znanja zajedno da bi se
odredili taktiki postupci58. Ili dalje: Ovaj termin (taktika)... podrazumeva raspored ljudi koji ulaze u sastav neke
ete, raspored mnogih eta koje ulaze u sastav armije, zatim
njihova kretanja i operacije, kao i njihove uzajamne odnose59.
Mogue je da je rat, kao strategija, samo produetak politike. Meutim, ne treba zaboraviti da je politika zamiljena kao produetak, ako ne ba tano i neposredno rata, a
ono bar vojnog modela kao osnovnog sredstva da se spree graanski
nemiri.
Politika,
kao
tehnika
odravanja
unutranjeg reda i mira, nastojala je da primeni mehanizam savrene
vojske, disciplinovane mase, poslunog i korisnog odreda,
uenici dobijali vie od 200 komandi dnevno (ne raunajui vanredne zapovesti); samo TOKOM prepodneva bilo je 26 izreenih komandi, 23 znakovnih
signala, 37 naredbi zvoncem, 24 pitaljkom, to znai jedno oglaavanje zvidaljke ili zvona svakih tri minuta.
58
J. A. Guibert, Essai gnral de tactique, 1772, str. 4. .
59
P. Joly de Maizeroy, Thorie de la guerre, 1777, erp. 2.
163

eta koje su smetene u kasarnama ili ulogorene u prirodi,

koje su na manevru ili na vebama. U velikim dravama 18.
stolea, vojska jemi za graanski mir svakako zato to predstavlja realnu snagu, uvek preteu batinu, ali nesumnjivo i
zato to je vojska odreen skup tehnika i znanja koji mogu da
se projektuju na drutveno telo. Ako su politika i rat povezani preko strategije, onda su vojska i politika povezani preko taktike. Strategija omoguava da se rat shvati kao naelo
za odravanje mira, to jest odsustva rata u graanskom drutvu. U klasinom periodu stvorena je uvena politika i vojna strategija prema kojoj se drave meusobno bore svojim
ekonomskim i demografskim snagama; u tom periodu stvorena
je i minuciozna vojna i politika taktika kojom se u samim
dravama vri kontrola tela i individualnih snaga. Sve ono
to je vojno sama institucija vojske, vojnik, vojna nauka,
sve to tako razliito od onoga to je nekada odlikovalo ratnika u klasinom dobu specifikuje se i diferencira u
taki gde se povezuju rat i zvuci borbe, s jedne strane, te
mirnodopski
red
i
tiina,
s
druge.
Istoriari
ideja
rado
pripisuju
san
o
savrenom
drutvu
filozofima
i
pravnicima 18. veka; meutim, postojao je i vojno obojen san o drutvu;
on se nije pozivao na prirodno stanje, ve na briljivo nadzirane
tokie
sloene
mainerije;
ne
na
prvobitni
drutveni ugovor, ve na stalno prisutnu prinudu; ne na osnovna
prava, ve na neprimetno rastuu dresuru; ne na zajedniku
volju, ve na automatizovanu poslunost.
Disciplina
treba
da
postane
optedravna
stvar,
rekao je Giber. Drava koju opisujem imae jednostavnu i vrstu administraciju, laku za upravljanje. Ona e liiti na one
ogromne maine koje pomou jednostavnih mehanizama proizvode veliki uinak; snaga takve drave raae se iz njene
snage, a njen prosperitet iz njenog prosperiteta. Vreme, koje
inae sve razara, samo e jaati njenu mo. Takva drava opovrgnue rairenu predrasudu po kojoj se carstva nuno potinjavaju naelu nazadovanja i propasti60. Uskoro e doi
vreme Napoleonove vladavine, a sa njom i onaj oblik dravnog
ustrojstva koji e je nadiveti, i za koji ne treba zaboraviti
da su ga pripremili pravnici ali i vojnici, dravni savetnici ali i nii oficiri, ljudi od zakona ali i ljudi iz
kasarni. I rimski model, kojim je praeno stvaranje takvog
ureenja, nosio je u sebi tu dvostrukost: graane i legionare,
60
J. A. de Guibert, Essai gnral de tactique, 1772, Uvodna re, str. XXIII
XXIV. Upor. ono to je kazao Marks povodom vojske i raznih oblika buroaskog drutva (pismo Engelsu, 25. septembar 1857).

164

zakon i vojne manevre. Dok su pravnici i filozofi u drutvenom

ugovoru
traili
prvobitni
obrazac
za
izgradnju
ili
obnovu drutvenog tela, vojnici a sa njima i tehniari
discipline

razraivali
su
postupke
za
individualnu
i
kolektivnu prinudu nad telima.

165

DRUGA GLAVA

INSTRUMENTI PRAVILNOG USMERAVANJA

Na samom poetku 17. veka, Valhauzen je o valjanoj disciplini
govorio
kao
o
vetini
pravilnog
usmeravanja61.
Disciplinska vlast doista jeste vlast kojoj je osnovni zadatak
da usmerava, a ne da uzima i izvlai za sebe; odnosno, da
usmerava upravo da bi bolje uzimala i vie izvukla. Ona individualne snage ne vezuje da bi ih umanjila, nego nastoji na
takvom njihovom povezivanju kojim e ih poveati i ujedno
iskoristiti. Umesto da uniformno i masovno potinjava sve
pod
sobom,
disciplinska
vlast
razdvaja,
analizira,
diferencira i u svojim postupcima ralanjivanja ide sve do nuih
i
dovoljnih
osobenosti.
Ona
usmerava
pokretna,
haotina,
nekorisna mnotva tel i cHar ka ureenom skupu pojedinanih
elemenata:
malih
odvojenih
elija,
autonomnih
organizama,
evolutivnih
identiteta
i
kontinuiteta,
kombinatornih
segmenata.
Disciplina
fabrikuje
jedinke;
ona
je
specifina tehnika odreenog tipa vlasti kojem su invidue istovremepo i ciljevi i instrumenti. To nije likujua vlast koja se
moe uzdati u svoju nadmo zahvaljujui svojim neumerenostima, nego skromna i sumnjiava vlast koja se temelji na proraunatom ali stalnom ekonomisanju. Re je o siunim, neuglednim nainima dejstva i postupanja, u poreenju sa velianstvenim
ritualima
suverenove
vlasti
ili
velikim
dravnim aparatima. Pa ipak e ovi prvi postepeno osvojiti te
vee forme, modifikovati njihove mehanizme i nametnuti im
svoje postupke. Tom jedva prikrivenom prodoru u sve pore drutva
podlei
e
i
pravosudni
aparat.
Disciplinska
vlast
duguje svoj uspeh, bez sumnje, korienju jednostavnih instrumenata:
hijerarhijskom
nadzoru,
normirajuoj
sankciji
i
njihovom kombinovanju u specifinom postupku ispitivanja.
61

166

J. J. Walhausen, LArt militaire pour linfanterie, 1615, str. 23.

Hijerarhijski nadzor
Discipliniranje
pretpostavlja
mehanizme
koji
e
prinudu sprovoditi preko sistema osmatranja, to jest takvo ustrojstvo gde tehnike koje omoguavaju vidljivost jedinki ujedno
prenose dejstvo vlasti i gde, povratno, instrumenti prinude
ine jasno vidljivim one nad kojima se ta prinuda vri. ToKOM
klasinog doba polako e se izgraivati takve osmatranice ljudskih skupina; za njih istorija nauka nije imala pupo pohvalnih rei. Paralelno sa razvojem krupne tehnologije
iji su predmet bili svetlosni snopovi, soiva, naoari,
a
to je sve predstavljalo jedan od vidova utemeljenja savremene
fizike i kosmologije kao nauke, razvijale cy se i sitne, mnogobrojne i meusobno izukrtane tehnike nadzora; njihov cilj
je bio videti a ne biti primeen; takvo mrano umee osvetljavanja i posmatranja kriom je utrlo put novim saznanjima o
oveku, preko tehnika za njegovo potinjavanje i postupaka za
njegovo iskoriavanje.
Te osmatranice su imale gotovo idealni model: vojniki logor. On predstavlja vetaki i na brzinu stvoreno
naselje, koje se podie i preureuje prema potrebi; to je povlaeni
prostor
odreenog
tipa
vlasti
koja
ba
zato
to
se sprovodi nad naoruanim ljudima treba da bude utoliko
vra,
ali
i
diskretnija,
utoliko
efikasnija,
ali
i
vee
preventivne moi. U savrenom logoru celokupna vlast bi se
prenosila iskljuivo sistemom pravilnog nadzora, a svaki osmatraki
pogled
predstavljao
bi
deli
ogromne
mainerije
vlasti.
Tradicionalni
pravougaoni
plan
logora
bezbroj
puta
je
doraivan
i
znatno
je
usavren.
Precizno
se
definie
nacrt za aleje, za broj i poloaj atora, za pravac u kojem su
okrenuti njihovi ulazi, za raspored redova i vrsta; opisuje se
i organizvcija osmatrakih mesta pomou kojih se uspostavlja
uzajamna kontrola: Na prostoru oko skladita oruja povlai se pet crta: prva je na 16 stopa razdaljine od druge, a
izmeu svih ostalih je razmak od po 8 stopa; izmeu poslednje
crte i zaklona je takoe 8 stopa. Zakloni su na 10 stopa udaljenosti od atora niih oficira, tano spram prve motke.
Prolazi izmeu pojedinih eta su 51 stopu irine... Svi atori se nalaze na 2 stope razmaka jedan od drugog. atori
niih oficira stoje naspram prolaza koji ih deli od njihove
ete. Zadnji red je na 8 stopa udaljenosti od poslednjeg vojnikog atora, a ulaz je okrenut ka atoru pukovnika... Pukovniki atori su podignuti spram prolaza koji ih deli od

167

njihovih eta. Ulazi su okrenuti ka samim etama 62. Jlorop

predstavlja dijagram vlasti ije je dejstvo omogueno potpunom preglednou situacije. U urbanoj arhitekturi jo dugo
e se sretati u projektima za radnika naselja, za bolnice,
azile, zatvore, kole taj model vojnikog logora, ili bar
naelo na kojem se on temelji: da prostorna organizacija odraava hijerarhijsku strukturu nadzora. To je naelo rasporeivanja i sklapanja delova u celinu. Logor je za neslavnu
tehnologiju nadzora predstavljao isto to i mrana komora za
slavnu optiku nauku.
Tako nastaje i razvija se itav niz novih pitanja vezanih
za arhitektonska zdanja kojima vie nije cil. samo spoljanji
izgled (rasko palata) ili pak nadzor nad okolnim prostorom
(geometrijska
organizacija
utvrenja),
nego
podrobno
razraen
sistem
unutranje
kontrole:
preglednost
nad
onima
koji
se
nalaze unutra. Optije uzev, re je o arhitektonskim zdanjima
koja bi omoguavala preobraaj jedinki u njima: neposredno
dejstvo na njih, upliv na njihovo ponaanje, prenos efekata
vlasti sve do njih, njihovo izlaganje toj vlasti i naunoj spoznaji,
njihovo
modifikovanje
u
eljenom
pravcu.
Arhitektura
moe jedinke da uini poslunim i podlonim naunom saznanju. Stari i jednostavni obrazac zatoenja u zatvorenom i
nedostupnom prostoru sa debelim zidom i jakom kapijom
koji su onemoguavali ulaz, odnosno izlaz postepeno biva
zamenjen
proraunatim
rasporedom
otvora,
praznih
i
punih
polja, prolaza i prozirnih pregrada. Tako se bolniko zdanje
malo-pomalo
strukturie
kao
instrument
zdravstvene
zatite: ono treba da omogui valjano osmatranje bolesnika, a time
i odgovarajui tretman; oblik zgrade, koji je takav da se bolesnici
paljivo
razdvajaju,
treba
da
sprei
irenje
zaraza;
sistemom provetravanja kojim je obuhvaen svaki pojedini krevet izbegava se ustajalost vazduha i zadravanje nezdravih isparenja oko pacijenta, to bi pogoralo njegovo opte stanje
i neposredno pospeilo bolest. Bolnica onakva kakvu ele da izgrade i urede u drugoj polovini veka i za kakvu je
napravljeno mnogo projekata posle izbijanja drugog poara u
Glavnoj bolnici nije vie samo krov pod kojim nalaze
utoite bednici i umirui; ona, upravo u svom materijalnom aspektu, omoguava terapeutsko dejstvo.
62
Rglement pour linfanterie prussienne, franc. prevod. Bibl. Arsenala, rukopis 4067, list 144. Za stare nacrte videti: Praissac, Les Discours militaires, 1623,
str. 2728. Montgommeiy, La Milice franaise, str. 77. Za novije nacrte videti
Beneton de Morange, Histoire de la guerre, 1741, str. 6164, i Dissertation sur les
Tentes. Ynop. i mnogobrojne pravilnike kao to je Instruction sur le service des
rglements de Cavalerie dans les camps, 29. jun 1753. Ynop. ilustraciju br. 7.

168

Kao to, c druge strane, prostorna organizacija kolske

zgrade treba da omogui dresuru. Pari-Diverne* je zamislio
Vojnu kolu kao neku vrstu pedagoke mainerije i takvu
svoju zamisao, do u tanine razraenu, nametnuo je Gabrijelu**. Dresura krepkih tela kao zdravstveni imperativ, obrazovanje
upuenih
i
sposobnih
oficira
kao
imperativ
strunosti,
stvaranje
poslunih
vojnika
kao
politiki
imperativ,
spreavanje
razvrata
i
homoseksualnosti
kao
moralni
imperativ: to su etiri razloga za strogo i dosledno ograivanje
jedinki, ali i za postavljanje mehanizama stalnog nadzora. Trebalo je da ve sama zgrada Vojne kole bude instrument kontrole; sobe su bile poreane du hodnika kao niz malih elija; na jednakim razmacima nalazile su se oficirske prostorije, tako da svakih deset uenika ima po jednog oficira
sa leve i desne strane; uenici su u sobama bili zatvoreni
TOKOM itave noi, a Pari je zahtevao da se zastakli pregradni zid izmeu svake sobe i hodnika, od visine grudi na do
jedne ili dve stope mereno od stropa. Osim to je pogled na
takve vitrae nuno prijatan za oko, smemo rei da je on i
koristan u mnogo kom pogledu, a da ne govorimo sad o razlozima discipline, koji mogu da budu presudni za donoenje
ovakve odluke63. U trpezarijama su nameteni mali podesti
na kojima stoje stolovi inspektora razredne nastave, tako da
oni mogu TOKOM obroka da osmatraju sve stolove uenika svojih odeljenja; u nunicima su, pak, postavljena niska vrataca tako da deurni nadzornik moe da vidi glavu i noge aka,
dok su bone pregrade dovoljno visoke da oni koji su unutra
ne mogu meusobno da se gledaju64. Sve su to do u sitnice
razraeni
vidovi
nadzora
koje
uvodi
arhitektonska
organizacija zgrade, svojim bezbrojnim a sramnim prostornim reenjima. Ona izgledaju smena samo ako se zaboravi uloga tog neuglednog
ali
besprekorno
funkcioniueg
instrumentarija
u
rastuoj
objektivizaciji
i
sve
finijoj
kontroli
individualnih
ponaanja.
Disciplinske
institucije
su
stvorile
aparaturu za nadzor ije je dejstvo bilo poput mikroskopskog
posmatranja
ljudskog
ponaanja;
zahvaljujui
preciznim
analitikim raspodelama do kojih je u tim institucijama dolo,
formirano je oko jedinki ustrojstvo za osmatranje, beleenje
*

Joseph Paris-Duvemey (16841770), francuski bankar i finansijer

(prim. prev.).
** Ange-Jacques Gabriel (16981782), poznati arhitekta po ijim je nacrtima sagraena Vojna kola u Parizu, kao i neka zdanja u Versaju (prim.
prev.).
63
Navedeno u: R. Laulan, L'cole militaire de Paris, str. 177118.
64
Nac. arhiv, MM 666669. Bentam kae da je pri poseti Vojnoj KOJ
u Parizu njegov brat imao prvu ideju za Panoptikum.
169

i
dresiranje.
Kako
u
toj
osmatrakoj
maineriji
napraviti
dalje potpodele, kako uzajamno povezati osmatraka mesta i
razne oblike nadzora? Kako iz njihovog proraunatog mnotva
stvoriti homogenu i kontinuiranu vlast?
Savreni disciplinski aparat omoguavao bi da se sve
neprekidno vidi, i da se sve moe sagledati jednim pogledom.
Njegovo sredite bilo bi ujedno i izvor svetlosti kojim se
sve osvetljava, i mesto gde se sustie sve to treba znati:
savreno oko kojem nita ne moe promai, sredite ka kojem su okrenuti svi pogledi. Upravo je to zamislio Ledu*
pravei nacrt za Ark-e-Snan: u centru kruno rasporeenih
zgrada koje sve gledaju ka unutranjosti nalazi se visoko zdanje gde su smetene sve administrativne i upravne slube,
policijski organi nadzora, ekonomske slube kontrole i provere, verske funkcije podsticanja na rad i poslunost; odatle idu sve naredbe, tu se belee sve aktivnosti, otkrivaju i
osuuju sve greke; sve se to odvija trenutno, i iskljuivo
zahvaljujui
preciznoj
geometriji
prostora.
Jedan
od
razloga
zbog kojih je u drugoj polovini 18. stolea prednost data krunim zdanjima65 svakako je i ovaj: ona su odraavala odreenu
politiku utopiju.
Bilo je potrebno, meutim, da disciplinski nadzor ima
mnoge instance. Piramida je, bolje nego kruna organizacija
prostora, mogla da odgovori na dva zahteva: da stvori potpunu
i nepropusnu mreu, a time i da povea broj nadzornih instanci, da ih rasporedi po itavoj povrini koju treba kontrolisati; drugo, da bude tako neprimetna da nee opteretiti
i
oteati
discipliniranje,
zakoiti
ga
ili
potpuno
onemoguiti; ona treba da se integrie u disciplinsko ustrojstvo
kao funkcija koja e poveati njegove mogue efekte. Disciplinsko ustrojstvo treba da razdeli i umnoi svoje instance,
upravo da bi pojaalo svoju proizvodnu funkciju. Valja specifikovati nadzor i uiniti ga funkcionalnim.
Ovaj problem javlja se u velikim radionicama i fabrikama, gde se organizuje novi tip nadzora. On se razlikuje od
spoljanjeg nadzora kakav je postojao u manufakturama a sprovodili
su
ga
inspektori
zadueni
da
obezbede
potovanje
propisa;
sada
pak
treba
primeniti
intenzivnu,
neprekidnu
kontrolu TOKOM itavog proizvodnog procesa; ona nee biti
usmerena ili ne samo na proizvodnju (na prirodu i koliinu sirovina, na vrstu korienih sredstava za rad, na
veliinu
i
kvalitet
proizvoda),
nego
na
aktivnost
radnika,
njihovu umenost, nain rada, brzinu, marljivost, ponaanje.
*
65

170

Claude-Nicolas Ledoux (17361806), arhitekta Jlyja XVI (prim.

prev.).
Ynop. ilustracije br. 12, 13, 16.

TIP
nadzora razlikuje se i od kontrole koju sprovodi
stalno prisutni gazda nad radnicima i egrtima, jer ovaj vid
nadziranja
sada
obezbeuju
pomonici,
uvari,
kontrolori
i
poslovoe. Kako proizvodni aparat postaje vei i sloeniji,
kako se poveava broj radnika i usavrava podela rada, tako
i kontrola biva sve potrebnija a njeni zadaci sve tei. Nadzor sada postaje precizno utvrena funkcija koja treba da
bude sastavni deo procesa proizvodnje i prati ga od njegovog
poetka do kraja. Postaje neophodno osoblje posebno obueno
za nadzor, koje e biti neprekidno prisutno i nadreeno radnicima: U velikoj manufakturi sve se odvija na znak zvona;
radnici trpe prinudu i grdnje. Pomonici, naviknuti na nadmoni i zapovedniki stav, to je stvarno potrebno kada se
radi sa mnotvom ljudi, postupaju sa njima grubo ili prezrivo; zbog toga takvi radnici ili kotaju vie, ili brzo odu
iz manufakture66. Dok radnici daju prednost okruenju esnafskog tipa u odnosu na ovaj novi tip nadzora, gazde pak u
njemu vide nerazdvojni element sistema industrijske proizvodnje,
privatne
svojine
i
profita.
U
fabrici,
elezari
ili
rudniku potronih dobara je toliko mnogo da bi i neznatni
nemar prema svakom predmetu izazvao, u ukupnom zbiru, ogromnu tetu koja ne samo da bi nadmaila korist, nego bi i
progutala kapital; ...i najmanja nestrunost, ako ostane neprimeena i zato se svakodnevno ponavlja, moe da postane toliko kobna za preduzee da e ga unititi u vrlo kratkom roku; otuda samo slubenici neposredno zavisni od vlasnika
i zadueni samo za takve zadatke mogu paziti da se nijedna
napa ne strai i da se nijedan trenutak radnog dana zaludno
ne izgubi; njihova e uloga biti da nadziru radnike, obilaze sve pogone i izvetavaju odbor o svim dogaajima 67. Nadzor
postaje presudni ekonomski inilac utoliko to je ujedno i
unutranji
deo
proizvodnog
aparata
i
specifini
pokreta
disciplinske vlasti68.
Ista pojava prisutna je i u reorganizaciji osnovnokolskog
obrazovanja:
nadzor
postaje
specifina
delatnost,
integrisana
u
pedagoki
rad.
Osnivanje
parohijskih
kola,
sve
vei broj aka u njima, nepostojanje metoda koji bi omoguili
da se istovremeno upravlja radom celog razreda, mete i zbrka

HOB

66
67

Encyclopdie, lanak Manufacture.

Coumol, Considrations dintrt public sur le droit dexploiter les mines, 1790,

Nac. arhiv, A XIII (14).

68
Ynop. K. Marks: Ova
postaje funkcijom kapitala im
van. Kao specifina funkcija
fina obeleja (Kapital, knjiga
de-olakovi, str. 263).

funkcija upravljanja, nadziranja i posredovanja

rad koji mu je podloen postans kooperatikapitala, dobija funkcija upravljanja speciI, etvrti odeljak, glava 13. Prevod Pija-

171

do kojih je zato dolazilo, sve je to uinilo nunim uvoenje

kontrole. Da bi pomogao uitelju, Batankur predlae da se
meu
najboljim
acima
izabere
itav
odred
oficira,
intendanata,
osmatraa,
instruktora,
repetitora,
recitatora
molitvi,
pomonika
za
krasnopis,
razdeljivaa
mastila,
instruktora za veronauku i kunih inspektora. Postoje dve vrste ovako
odreenih
uloga:
jednima
je
cilj
izvrenje
materijalnih
zadataka (deljenje mastila i papira, davanje vika opreme siromanoj deci, itanje duhovnih tiva prazninim danima, i
tako dalje); drugima je cilj nadzor: osmatrai treba da belee ko je napustio klupu, ko brblja, ko nema brojanice i
raspored asova, KO se loe vlada na misi, KO se na ulici
dri neskromno, govori ili vie; ukoritelji imaju zadatak
da opominju one koji govore ili poluglasno mrmljaju uei
lekcije, one koji ne piu ili zbijaju ale; kuni inspektori e se kod porodice raspitati o uenicima koji su bili
odsutni
ili
su
poinili
ozbiljne
prestupe.
Intendanti
pak
nadziru
sve
druge
oficire.
Jedino
repetitori
imaju
pedagoku funkciju: oni prozivaju ake da itaju dvoje po
dvoje, tihim glasom69. Nekoliko desetlea kasnije Demja preuzima hijerarhiju istog tipa, ali su sada gotovo sve funkcije
nadzora povezane sa odreenom pedagokom ulogom: jedan pomonik poduava kako se dri pero, vodi ruku, ispravlja ta
je potrebno i istovremeno belei greke na koje ukazuje
uitelj; drugi pomonik obavlja takve zadatke na asu itanja; intendant koji kontrolie ostale oficire i pazi da se
svi dobro vladaju, zaduen je i da pokazuje novim acima sve
postojee
oblike
nastave;
dekurioni
propituju
lekcije
i
belee one koji nisu nauili 70. Tu imamo zaetak kole
tipa uzajamnog poduavanja, gde su u jedinstveni mehanizam
ukljuena tri procesa: poduavanje u uem smislu rei, sticanje znanja kroz vrenje pedagokih aktivnosti i, najzad, meusobno
i
hijerarhijski
ustrojeno
nadziranje.
Dimenzija
nadzora, strogo odreenog i propisima regulisanog, ukljuena je
u nastavnu praksu ne kao pridodati ili spoljanji deo, nego
kao inherentni mehanizam koji joj poveava delotvornost.
Naravno
da
ovaj
hijerarhizovani,
neprekidni
i
funkcionalni nadzor nije jedan od velikih tehnikih izuma 18. ve69
M. I. D. V., Instruction mthodique pour lcole paroissiale, 1669, str. 6883.
Ch. Demia, Rglement pour les coles de la ville de Lyon, 1716, str. 2729.
Slina pojava bi se mogla zapaziti i u organizaciji kolea: dugo su lrefekti, nezavisno od profesora, bili zadueni za moralno staranje o malim
grupama aka. Posle 1762. godine javlja se novi vid kontrole, koji ima vre
administrativno
i
hijerarhijsko
ustrojstvo:
postoje
nadzornici,
rejonski
uitelji, nii uitelji. Ynop. Dupont-Ferrier, Du collge de Clermont au lyce
Louis-le-Grand, I, str. 254 i str. 476.
70

172

ka; meutim, njegovo neupadljivo ali nezaustavljivo irenje je

znaajno zbog novih mehanizama vlasti koje nosi u sebi. Zahvaljujui
takvom
nadzoru,
disciplinska
vlast
postaje
integrisani sistem, iznutra povezan sa ekonomijom i ciljevima
aparata u kojem se vlast vri. Disciplinska vlast se organizuje i kao mnogostruka, automatska i anonimna vlast; jer, ukoliko nadzor poiva na jedinkama, on funkcionie kao mrea
odnosa koji idu odozgo nadole ali, u izvesnoj meri, i odozdo
nagore i pobono; ta mrea dri celinu i integralno je
proima efektima vlasti koji se oslanjaju jedni na druge:
nadzornici
su
stalno
nadzirani.
U
hijerarhijski
ustrojenom
disciplinskom nadzoru vlast se ne poseduje kao stvar, ne prenosi
se
kao
vlasnitvo;
ona
funkcionie
kao
mainerija.
Iako
joj
piramidalna
organizacija
daje
jednog
upravnika,
ipak tek celina aparata proizvodi vlast i rasporeuje jedinke po tom pravilnom i kontinuiranom polju. To disciplinskoj vlasti omoguava da bude apsolutno nametljiva jer je
svuda i uvek budna, ne ostavljajui nijednu oblast u senci i
neprestano kontroliui ak i one koji su zadueni za kontrolu,
ali
istovremeno
i
apsolutno
neupadljiva,
jer
funkcionie stalno i dobrim delom u tiini. Disciplina stavlja
u pokret relacionu vlast koja se odrava vlastitim mehanizmima i koja razmetljive, napadne prizore za javnost zamenjuje
celovitim
sistemom
smiljenih
osmatrakih
pogleda.
Zahvaljujui tehnikama nadzora, fizika vlasti i uticaj na telo
vre se prema zakonima optike i mehanike, pomou prostorne
organizacije povrm, li^, ekran, snopova, stepena i, bar
naelno gledano, bez pribegavanja krajnjim merama, sili i nasilju. To je vlast koja je prividno utoliko manje telesna
to je vie nauniko-fizikog tipa.

Normirajua sankcija

1.

U sirotitu viteza Polea odvijala su se svakoga jutra

ovakva ceremonijalna zasedanja dejeg tribunala: Zatekli smo
sve uenike u stroju, u savrenoj pravilnosti, nepominosti
i tiini. Izvan stroja stajao je samo njihov narednik, esnaestogodinji mladi sa maem u ruci; na njegovu zapovest eta
je marirajui dvostrukim korakom obrazovala veliki krug. U
njegovom sreditu sastalo se oficirsko vee; svaki oficir
podneo je izvetaj o svojoj jedinici u protekla dvadeset etiri asa. Pozvani su optueni da se opravdaju; zatim su sasluani svedoci; posle veanja, kada su donete odluke, narednik
je glasno izvestio o broju krivaca, prirodi prestupa i dosuenim kaznama. eta je onda prodefilovala u najveem redu71.
173

Unutar
svakog
disciplinskog
sistema
funkcionie
mali
kazneni mehanizam. On ima povlaeni pravni status: vlastite
zakone, specifine zloine, posebne vrste kazni, svoje sudske
instance.
Discipline,
znai,
uvode
infra-kazneni
sistem;
one popunjavaju i kontroliu onaj prostor koji su zakoni
ostavili
nepokrivenim;
one
kvalifikuju
i
kanjavaju
niz
radnji koje su zbog svoje relativne beznaajnosti promakle velikim kaznenim sistemima. Radnici e pri ulasku morati da
pozdrave jedni druge; ...pri izlasku su obavezni da srede robu
i alatke kojima su se koristili, a uvee da ugase svoju svetiljku;
izriito
je
zabranjeno
uveseljavati
ostale
radnike
pokretima ili na drugi nain; oni treba da se vladaju aspo i dolino; svakome ko je odsutan due od pet minuta, a
nije obavestio G. Openema, bie ubeleeno poludnevno odsustvo; da se u tom minijaturnom krivinom zakonu sluajno
neto ne bi previdelo, odnosno zaboravilo, zabranjeno je i da
se uini bilo ta to moe nauditi G. Openemu i njegovim
radnicima72. Radionicom, kolom i vojskom ovladao je mikro-kazneni sistem kojim se sankcioniu: vreme (zakanjenja,
odsustva,
prekidi
rada),
kvalitet
aktivnosti
(nepanja,
nehat,
nepriljenost),
karakterne
crte
(neutivost,
neposlunost),
govor
(brbljanje,
bezobrazluci),
telesno
(nepravilno
dranje,
neodgovarajui
pokreti,
neistoa),
seksualnost
(bestidnost, nedolinost). Istovremeno se koriste, kao kazne, mnogi
prefinjeno
smiljeni
postupci:
laka
fizika
kanjavanja,
mala
liavanja,
sitna
ponienja.
Naime,
treba
uiniti
kanjivim najmanje segmente ljudskog ponaanja i ujedno dati
kanjavajuu
funkciju
prividno
beznaajnim
elementima
disciplinskog aparata: u krajnjem sluaju, neka sve moe da poslui
kanjavanju
i
najsitnijih
stvari;
neka
svaki
subjekt
bude
ukljuen
u
sveprisutni
mehanizam
kanjivo-kanjavajue.
Pod reju kazna podrazumevamo sve ono pomou ega deca
mogu uvideti pogreku koju su nainila, sve ono to ih moe
poniziti
ili
zbuniti:
...hladnou,
ravnodunost,
propitivanje, ponienja, svrgavanje sa poloaja73.
2. Meutim,
disciplina
ima
poseban
nain
kanjavanja,
koji se ne moe svesti na pojednostavljeni model tribunala.
Pod disciplinski kazneni sistem potpada svako nepotovanje
pravila, sve ono to nije njima saobrazno, sve to se od njih
udaljuje, sva odstupanja i skretanja. Moe biti kanjivo, znai, celo to neodreeno podruje ne-saobraznog: vojnik pravi
prekraj svaki put kada podbaci, ne postigavi traene
71

Pictet de Rochemont, Journal de Genve, 5. januar 1788.

Rglement provisoire pour la fabrique de M. Oppenheim, 29. sept. 1809.
73
J. B. de la Salle, Conduite des coles chrtiennes (1828), str. 204205.

72

174

rezultate; prekraj aka je, pored manjih prestupa, i njegova

nevinost
da
uradi
zadatke.
Po pravilniku
pruske
peadije,
sa vojnikom koji nije nauio da pravilno rukuje pukom postupa se najstroe mogue. Isto tako, kada ak nije nauio
katehizam od prethodnog dana, moe se od njega zahtevati da
naui novu lekciju napamet i bez greke, na e to imati
sutradan da izrecituje; ili e ga primorati da slua nastavu
na nogama ili kolenima, sklopljenih ruku; ili e mu se dosuditi neka druga kazna.
Poredak ije se potovanje obezbeuje disciplinskim kaznama ima dvostruku prirodu: on je vetaki, izriito nametnut zakonom, programom ili propisima. Meutim, on je
istovremeno uslovljen prirodnim procesima, do njega se dolo osmatranjem: trajanje obuke ili uenja, vreme potrebno za
odreenu
vebu,
stepen
osposobljenosti
subjekta,
ravnaju
se
prema nekoj pravilnosti, koja je postala i pravilo. Deca u
hrianskim kolama ne smeju da dospeju u razred za koji
nisu dorasla, jer se moe dogoditi da nisu kadra nita da
naue; meutim, trajanje svakog razreda je utvreno propisom
i ko posle tri ispita ne moe da pree u vii razred mora
da bude stavljen, na oigled svih, u klupu za neznalice.
Kanjavanje u disciplinskom poretku ravna se prema kriterijumima koji su dvostruki: oni su i prirodni i pravno propisani.
3. Disciplinskom kaznom treba da se smanje odstupanja od
pravila. Njena funkcija je, znai, pre svega da popravi. Pored
kazni koje su neposredno preuzete od pravno-sudskog modela
(globa, bievanje, samica), disciplinski sistemi daju prednost kaznama kojima se uvebava odreena aktivnost, usavrava i intenzivira obuka, ponavlja neka veba: pravilnikom iz
1766. godine za peadiju predvieno je da vojnici vieg razreda, koji se pokau nemarni ili nevoljni da izvravaju
zadatke, ponavljaju nii razred, te da se mogu vratiti u vii
tek poto opet prou obuku i ponovo poloe ispite. Kao to
je, s druge strane, rekao . B. de a Sal: Kaznene zadae su,
od svih kazni, najasnije za uitelja, najkorisnije za ake i
najprijatnije za roditelje; omoguavaju da se, iz greaka
koje deca naprave, izvue korist i ubrza njihov napredak ispravljanjem nedostataka; na primer, onima koji nisu napisali sve to je trebalo ili se nisu potrudili da to valjano
uine, moe se dati kaznena zadaa iz pisanja ili uenja napamet74. Disciplinska kazna je, bar dobrim delom, iste vrste
kao sam zadatak; ona nije osveta zbog prekrenih pravila,
74

Ibid.

175

nego njihovo ponavljanje, novo nastojanje da se ona usvoje. Tako

je oekivano popravno dejstvo kazne samo usputno vezano za
ispatanje i kajanje; ono se neposredno dobija mehanizmom
dresure. Kanjavanje je uvebavanje.
4. Kanjavanje je u disciplini samo element dvojnog sistema nagrada-kazna. Upravo je taj sistem delatan u procesu
dresiranja i popravljanja. Yitelj treba da izbegava, koliko
je mogue, korienje kazni; naprotiv, treba da nastoji da
nagrade budu ee nego kazne, poto lenjivce ne podstie na
rad strah od kazne, nego elja da budu nagraeni poput vrednih aka; zbog toga e mnogo vea korist biti ako uitelj uspe
da pridobije srce deteta, pre nego to bude prinuen da mu
dosudi kaznu75. Ovaj dvojni mehanizam omoguava odreeni
broj
operacija
karakteristinih
za
disciplinski
kazneni
sistem. Pre svega, ocenjivanje ponaanja i postignua na osnovu oprenih vrednosti dobrog i loeg; umesto jednostavne
podele na dozvoljeno i zabranjeno, kakva postoji u krivinom
pravu, ovde imamo itavu skalu izmeu pozitivnog i negativnog pola; celokupno ponaanje odslikava se na podruju dobrih i loih ocena, pozitivnih i negativnih poena. Nadalje,
mogue je kvantifikovati rezultate i ekonomisati brojevima.
Ovo sankciono knjigovodstvo, koje se neprestano aurira, daje
uvid u kazneni bilans svakog pojedinca. Takav sistem prisutan je u vojsci i u manufakturama samo u rudimentarnom obliku, dok je u kolskom pravu najvie razraen. Braa
Hrianskih kola stvorili su od nagrada i kaznenih zadaa
itavu ekonomiju u malom: Nagradni poeni slue acima da
se oslobode dosuenih kazni... Ako uenik, na primer, treba
za kaznu da prepie etiri do est odlomaka iz veronauke,
moi e da se oslobodi ove kazne pomou nekoliko nagradnih
poena; uitelj e odrediti koliko je poena potrebno za svaki
odlomak... Nagrade imaju, znai, vrednost odreenog broja poena, a uitelj raspolae i sitnijim jedinicama, koje slue
kao moneta za raskusurivanje. Na primer, ak je dobio kaznenu
zadau koje moe da se oslobodi sa svega est nagradnih poena, a prethodno je dobio nagradu koja vredi deset poena; pokazae je na uvid uitelju koji e mu vratiti razliku od etiri poena, i tome slino76. Na osnovu takvog sistema kvantifikovanja i tog stalnog kruenja nagrada i kazni, aBaHc i
dugova, zahvaljujui tom neprekidnom obraunavanju pozitivnih i negativnih poena, disciplinski aparati hijerarhizuju
75

Ch. Demia, Rglement pour les coles de la ville de Lyon, 1716, str. 17.
J. B. de La Salle, Conduite des coles chrtiennes, Nac. bibl., rukopis
11759, str. 156 i dalje. Ovde je preuzet sistem indulgencija, odnosno oprotajnica.
76

176

dobre i loe subjekte meusobno. Takvom mikro-ekonomijom perpetuiranog kanjavanja ne vri se diferencijacija postupaka
nego
samih
jedinki,
njihovih
karaktera,
mogunosti,
vrednosti,
poloaja
na
lestvici.
Egzaktnim
sankcionisanjem
postupaka,
disciplina
zapravo
vrednuje
pojedince;
kazneni
sistem koji ona primenjuje ulazi u korpus znanja o jedinkama.
5. Rangiranje ili stepenovanje ima dvostruku ulogu: da
ukae na odstupanja, da napravi hijerarhiju osobina, sposobnosti, umea i vetina, ali i da kanjava, odnosno nagrauje.
Postoji sankcioniua funkcija hijerarhije, kao i hijerarhizujui karakter sankdije. Disciplina nagrauje samim tim
to uvodi mogunost napredovanja, osvajanja viih rangova i
poloaja; s druge strane, ona kanjava degradiranjem, sputanjem na nie poloaje. Znai, ve samo mesto u hijerarhiji
ima vrednost nagrade ili kazne. U Vojnoj koli uveden je
sloeni sistem poasnog razvrstavanja u razrede, koji je
svima bio oigledan na osnovu odgovarajuih oznaka na uniformama i kazni koje su, zavisno od dodeljenog ranga, odnosno
razreda, nosile obeleja poasti ili sramote. Ovakvo razvrstavanje aka, sa rangirajuom i ujedno kaznenom funkcijom,
stalno se ponavljalo u kratkim vremenskim razmacima: oficiri, profesori i njihovi pomonici sastajali bi se da podnesu
izvetaje nezavisno od uzrasta ili ina o moralnim
kvalitetima uenika i njihovom optem vladanju. Razred
najboljih, takozvanih odlikaa, imao je za oznaku srebrnu
epoletu na uniformama; sa acima tog razreda postupalo se,
u znak poasti, kao sa pravom vojnom etom; prema tome, oni
imaju pravo na vojnike kazne (pritvor i, u teim sluajevima, zatvor). Nii razred po rangu, u koji su svrstani dobri
aci, ima na uniformi svilenu epoletu jarkocrvene i srebrne
boje; njima se mogu dosuditi pritvor i zatvor, ali takoe i
kazne kleanja ili boravka u kavezu. Razred slabih ima pravo na epoletu od crvenog lana; prethodnim kaznama dodaje se,
ukoliko sluaj zahteva, kaznena haljina od oje. Najnii razred ravih uenika obeleen je epoletom od smeeg lana;
aci ovog razreda kanjavae se svim kaznama koje se dosuuju u koli ili pak nekim drugima koje je potrebno uvesti, na
ak i samicom bez svetla. Uz ove razrede postojalo je neko
vreme i odeljenje srama sa posebnim pravilnikom, tako da
aci ovog razreda uvek budu odvojeni od ostalih i stalno
odeveni u haljinu od oje. Poto se uenici rangiraju i
razvrstavaju iskljuivo na osnovu svojih zasluga i ponaanja,
oni iz dva najnia razreda mogu se nadati prelasku u vie
i pravu na noenje oznaka vieg ranga tek kada svi posvedoe
da su promenom svog ponaanja i ostvarenim napretkom postali toga dostojni; s druge strane, uenici iz viih bie

177

premeteni u nie razrede ako popuste u uenju i vladanju,

te se na osnovu sakupljenih nepovoljnih izvetaja pokae da
nadalje ne zasluuju mesta u viim razredima i odgovarajue
prerogative... Oekuje se, meutim, da nestane razred koji
slui samo kao kaznena mera. Odeljenje srama i postoji samo da bi uskoro bilo naputeno: Radi procene stvarnog preobraenja uenika koji su rasporeeni u odeljenje srama a u
njemu se dobro vladaju, ovakvi e biti premeteni u neki od
viih razreda i ponovo e dobiti svoju uniformu; ipak, i
dalje e boraviti zajedno sa svojim neasnim drugovima u vreme o6poK i ctflMop, na ako ne nastave da se uzorno ponaaju
ostae sa njima; a potpuno e prei u vii razred tek ako
zadovolje i tamo i u odeljenju77. Taj hijerarhizujui kazneni sistem ima dvostruku ulogu: prvo, uenici se razvrstavaju
prema svojim sposobnostima i vladanju, znai prema buduoj
iskoristivosti
kada
zavre
kolovanje;
drugo,
na
njih
se
vri stalni pritisak da se svi saobraze istom modelu, da svi
zajedno prisilno
budu potinjeni, pokorni, paljivi
u
uenju i vebama, u tanom izvravanju zadataka i pridravanju
svih vidova discipline. Jednom rei, da svi postanu slini.
Sve u svemu, u ustrojstvu disciplinske vlasti cilj kanjavanja nije ni ispatanje ni prava represija. Kanjavanjem
se,
naime,
vri
pet
razliitih
operacija:
prvo,
pojedinani
postupci, postignua i ponaanja ravnaju se prema odreenom
Kyny
koji
predstavlja,
istovremeno,
i
referentno
polje,
i
podruje diferencijacije, i niz pravila kojih
se treba pridravati;
drugo:
pojedinci
se
diferenciraju
meusobno
prema tom skupu pravila bilo da on funkcionie kao minimalni prag, kao prosek kojeg treba potovati ili kao optimum
kojem
se
treba
pribliiti;
tree:
sposobnosti,
domet,
priroda pojedinaca mere se u kvantitativnom smislu i vrednosno hijerarhizuju; etvrto: kroz takva vrednosna merenja
sprovodi se prinudno saobraavanje jedinki; najzad, peto: povlai se granica koja odreuje razliitost u odnosu na sve
ostale
razliitosti:
to
je
spoljanja
granica
obnormalnog
(sramno
odeljenje Vojne
kole).
Stalno
delatnim
kaznenim
sistemom koji proima sve take i kontrolie sve trenutke
disciplinskih
institucija
vre
se
poreenja,
diferencijacije,
hijerarhizacije,
homogenizacije,
iskljuivanja.
Reju,
njime se normira.
Takav kazneni sistem suprotan je, u svim svojim komponentama, pravosudnom sistemu kanjavanja kojem glavna funkcija nije da se referie na skup pojava koje se mogu posma77

178

Nac. arhiv, MM 658, 30. mart 1758. i MM 666, 15. septembar 1763.

trati, nego na korpus zakona i tekstova koje treba zapamtiti;

dalje, pravosudnom sistemu nije cilj da diferencira jedinke,
nego da podvede dela pod odreeni broj optih kategor^ja; on
ne eli da hijerarhizuje, nego samo da uspostavi mehanizam
binarne opozicije dozvoljenog i zabranjenog; ne da homogenizuje, nego da napravi podelu, jednom zauvek, na ono to je za
osudu i ono to nije.
U disciplinskim ustrojstvima, pak,
vremenom se obrazovao normirajui kazneni sistem koji se
ne moe svesti ni po svojim naelima ni po nainu funkcionisanja

na
tradicionalni
zakonski
kazneni
sistem.
Tribunal u malom, koji kao da neprekidno zaseda u disciplinskim ustanovama i ponekad poprima teatralni izgled velikog sudskog aparata, ne treba da nas zavara: on ne uvodi,
osim
u
formalnom smislu
kontinuiteta,
mehanizme
krivinog
prava u svakodnevni ivot; ili, ako to i ini, to nije njegova
glavna
funkdija;
discipline
su
stvorile

oslanjajui
se,
uostalom, na niz vrlo starih postupaka nov sistem kanjavanja koji je postepeno osvojio veliki spoljanji aparat, iako
je izgledalao da ga samo skromno ili ironino oponaa. Pravno-antropoloka
dimenzija
prisutna
u
savremenom
kaznenom
sistemu od njegovih zaetaka do danas nije se pojavila tako
to su drutvene nauke suprotstavljene krivinom pravu, ili
to su nova racionalnost i humanizam postavili svoje zahteve; ona se zaela u toj disciplinskoj tehnici kojom su uvedeni
novi mehanizmi normirajue sankcije.
Sa
disciplinama
se
pojavio
novi
oblik
vlasti:
vlast
Norme. Da li je to novi zakon savremenog drutva? Radije
emo rei da se od 18. veka vlast Norme samo pridruila
ostalim oblicima vlasti Zakona, Rei i Teksta, Tradicije
primoravi ih na nova razgranienja. Norma se uvodi kao
princip prinude u obrazovni sistem, time to se nastava
standardizuje i to se osnivaju uiteljske kole*; uvoenje
norme ogleda se i u nastojanju da se organizuje nacionalni
medicinski i bolniki sistem koji e omoguiti primenu
optih zdravstvenih normativa; utemeljenje norme ogleda se i
u standardizaciji industrijskih postupaka i proizvoda78. Poput nadzora, i zajedno sa njime, normiranje postaje jedan od
glavnih instrumenata vlasti krajem klasinog razdoblja. Obeleja statusa, privilegija i pripadnosti zamenie, ili he im
,se samo dodati, mehanizam stepenovanja normalnosti; takvo stepenovanje je znak pripadnosti homogenom drutvenom telu, a
ima i klasifikatorsku, hijerarhizujuu te rangirajuu funk coles normales (prim. prev.).
78

O ovome pogledati najvanije stranice u: G. Cangilhem, Le Normal et

le Pathologique, izdanje iz 1966, str. 171 191.

179

ciju. S jedne strane, normirajui oblik vlasti prisilno vri

homogenizaciju; meutim, on i individualizuje time to omoguava merenje odstupanja, odreivanje HHBO, utvrivanje specifinosti
i
iskoriavanje
razliitosti,
usklaujui
ih
uzajamno. Razumljivo je da vlast norme lako funkcionie unutar
sistema
formalne
jednakosti,
poto
u
homogenost
koja
predstavlja
pravilo
uvodi,
kao
korisni
imperativ
i
rezultat
merenja, iznijansiranost individualnih razlika.
Ispitivanje

O
postupku
ispitivanja
kombinuju
se
tehnike
hijerarhizujueg nadzora sa tehnikama normirajue sankcije. Ispitivanje je pogled koji normira, osmatranje kojim se omoguava kvalifikovanje,
klasifikovanje
i
kanjavanje.
Ispitivanjem
se
nad jedinkama postiu takvi uvidi da se one mogu diferencirati i sankcionisati. Zbog toga
je u svim disciplinskim
ustrojstvima postupak ispitivanja poprimio ritualni oblik.
Y njemu su povezane ceremonijalna vlast sa eksperimentalnim
istraivanjem, manifestacija snage sa utvrivanjem istine. U
njemu se, kao kljunoj tehnici disciplinskih postupaka, ogleda potinjavanje onih koji su percipirani kao objekti i objektivizacija onih koji su potinjeni. U njemu na najupeatljiviji nain postaje vidljiva sprega oflHoe vlast-znanje. To
je jo jedna novina koju je donelo klasino doba, a koju su
istoriari nauka ostavili u senci. Pravi se, naime, istorijat
opita vrenih pod hipnozom, istorijat opita nad decom koja
su roena slepa ili odrasla kao divlja. Ko e se, meutim,
poduhvatiti sastavljanja jedne optije, neodreenije ali i
znaajnije istorije istorije postupka ispitivanja sa njegovim ritualima, metodama, linostima i njihovim ulogama,
mehanizmom pitanja i odgovora, sistemima beleenja, ocenjivanja i klasifikovanja? Jer, u toj neznatnoj tehnici angaovani su cela jedna oblast znanja i odreeni tip vlasti. esto
se govori o ideologiji koju u sebi nose, neupadljivo ili pak
vrlo reito, drutvene nauke. Meutim, zar njihova tehnologija, taj mali operativni model koji ima tako veliku difuznu mo (od psihijatrije do pedagogije, od medicinske dijagnostike do upoljavanja radne snage), taj tako poznati postupak ispitivanja ne pokree, unutar jednog jedinog mehanizma, odnose vlasti koji omoguavaju da se dobije i konstituie
znanje? Politiki uticaj ne vri se samo na nivou svesti,
predstava i onoga to verujemo da znamo, nego i u ravni onoga
to omoguava saznanje.
180

Jedan
od
osnovnih
preduslova
epistemolokog
procvata
medicine krajem 18. veka bilo je organizovanje bolnice kao
institucije
za
ispitivanje
bolesnika.
Ritual
lekarske
vizite samo je najuoljiviji oblik ovoga. U 17. stoleu je lekar,
kao spoljanje lice, obavljao pregled bolesnika koji se svodio
na jednu meu mnogim drugim kontrolama, administrativnim
ili verskim; lekar nije previe uestvovao u svakodnevnom
upravljanju bolnicom. Postepeno su, meutim, doktorske vizite postale redovnije, stroe i, pre svega, znaajnije: poele
su uzimati sve vaniju ulogu u organizaciji rada bolnice.
Godine 1661, lekar Glavne pariske bolnice imao je dunost
da obavi jednu vizitu dnevno; ve 1687. godine lekar zaduen
za inspekciju bolesnika morao je da pregleda, i TOKOM popodneva,
odreen
broj
teih
sluajeva.
Pravilnikom
iz
18.
veka utvreni su rasporedi vizita i njihovo trajanje (najmanje
dva sata), a iznosi se i zahtev da se pomou lekarskih smena
obezbede svakodnevne vizite, ak i na uskrnju nedelju. Najzad se 1771. godine uvodi stalno deurstvo bolnikog lekara,
koji ima zadatak da obavlja sve dunosti koje mu poziv nalae, i danju i nou, izmeu vizita doktora koji dolazi spolja79.
Nekadanje
bolnike
inspekcije,
povremene
i
kratkotrajne, pretvaraju se tako u redovno osmatranje bolesnika podvrgnutih gotovo neprekidnom ispitivanju. To povlai dve posledice: prvo, u unutranjoj bolnikoj hijerarhiji lekar, koji
je do tada bio spoljanji element, preuzima rukovodeu ulogu
nad asnim sestrama i ostalim verskim osobljem, prepustivi
im tano odreene ali nierazredne funkcije u tehnici ispitivanja i pregleda bolesnika; u to vreme javlja se po prvi
put kategorija bolniara; drugo, sama bolnica koja je
bila prevashodno ustanova za pruanje svakovrsne pomoi
postaje sada mesto na kojem se prikupljaju i porede saznanja:
to podrazumeva, znai, izokretanje odnosa moi i konstituisanje odreenog znanja. Bolnica u kojoj vlada disciplina
predstavljae pravo mesto za medicinu kao posebnu disciplinu, koja e sada moi da izgubi svoj tekstovni karakter i
da se sve manje oslanja na tradicionalno znaajne autore, a sve
vie na same objekte svog ispitivanja koji su joj stalno izloeni na uvid.
Isto tako i kola postaje neka vrsta mehanizma za neprekidno propitivanje, koje tee paralelno sa procesom poduavanja. Sve ree se upriliavaju ona nadmetanja meu uenicima gde su dve sukobljene strane odmeravale svoje snage; sve je
prisutnije stalno uporeivanje svakoga aka sa svima ostali79

Registre des dlibrations du bureau de lHtel-Dieu.

181

ma, to omoguava i merenje i sankcionisanje pojedinaca. Braa Hrianskih kola elela su da njihovi uenici imaju
pismeni zadatak svakoga dana u nedelji: jednog dana iz pravopisa, drugog iz aritmetike, treeg iz veronauke ujutru, a popodne iz krasnopisa, i tako dalje. Pored toga, jednom meseno
je trebalo organizovati pismeni zadatak iji e cilj biti da
se odrede oni koji zasluuju da se podvrgnu ispitu pred inspektorom80. Poev od 1775. godine, postojalo je u Graevinskoj koli 16 ispita godinje: 3 iz matematike, 3 iz arhitekture, 3 iz crtanja, 2 iz pisanja, a po jedan iz obrade kamena,
stilova,
nacrtne
geometrije,
nivelisanja,
geometarskih
operacija81. Ispitivanje nema za cilj samo da sankcionie proces
uenja, nego postaje jedan od njegovih stalnih inilaca, temelj
na kojem uenje poiva, prema ritualno obnavljanom odnosu
moi. Propitivanje daje uitelju mogunost da, dok prenosi
svoje znanje na uenike, i povratno stie o njima mnoga saznanja. Dok je zavrni ispit kojim se obeleavao kraj egrtovanja
imao,
u
esnafskoj
tradiciji,
vrednost
potvrde
steenog
umea diplomskim radom se ozvaniavao izvreni prenos
znanja ispitivanje, pak, u kolskom sistemu, predstavlja
pravu i stalnu razmenu 3HaH>: ono je jemstvo prenosa uiteljevog znanja na uenike, ali u isti mah nastavniku obezbeuje
povlaeni poloaj, uvide i saznanja o acima koja su iskljuivo njemu namenjena. kola postaje mesto formiranja i razvoja pedagogije kao posebne discipline. Kao to je postupak
bolnikog
ispitivanja
omoguio
epistemoloki
procvat
medicine, tako je i zaetak kole u kojoj se vre stalne provere
znanja oznaio konstituisanje pedagogije kao nauke. I doba
stalnih
provera
osposobljenosti
vojske,
neprekidnih
pregleda
trupa i manevara, takoe je oznailo razvoj znaajnih taktikih i stratekih saznanja koja su nala svoju primenu u vreme
Napoleonovih ratova.
Y postupku ispitivanja sadran je mehanizam koji dovodi
u spregu odreeni oblik vrenja vlasti sa odreenim nainom
konstituisanja znanja.
1. Postupak
ispitivanja
menja
raspored
vidljivosti
izmeu subjekata u objekata u vrenju vlasti. Tradicionalno
je vlast vidljiva, razmetljiva, uoljiva; njena snaga, paradoksalno, dolazi upravo iz ina ispoljavanja snage i moi. Oni
nad kojima se vlast vri mogu ostati u senci; njih osvetljava
samo onaj deo vlasti koji im je doputen, ili njen trenutni
odblesak. Disciplinska vlast, meutim, vri se tako to postaje nevidljiva; zauzvrat, ona namee onima koje potinja80

182

J. V. de La Salle, Conduite des coles chrtiennes, 1828, str. 160.

81
Ynop. L'Enseignement et la diffusion des sciences au XVIIIe, 1964, str. 360.

va
princip
obavezne
vidljivosti.
U
disciplinskom
poretku
upravo oni moraju da budu vidljivi, jer se time obezbeuju
efekti vlasti koja se nad njima vri. injenica da je jedinka u disciplinskom ustrojstvu neprekidno osmatrana, da uvek
moe biti viena, odrava je u njenom potinjenom poloaju.
A postupak ispitivanja je tehnika kojom takva vlast, umesto
da pokazuje znake svoje moi i njome igoe svoje podanike,
prinudno
sprovodi
nad
njima
mehanizam
objektivizacije.
Na
prostoru gde se vri, disciplinska vlast ispoljava, uglavnom,
svoju mo tako to rasporeuje objekte. Postupak ispitivanja
ima funkciju ceremonijalnog nametanja takve objektivizacije.
Do
tog
trenutka,
funkcija
politikih
ceremonijala
bila
je
uprilienje
razmetljivih
ali
strogo
utvrenih
manifestacija vlasti; one su bile raskoni izraz moi, preterano ali
i
kodifikovano
rasipanje kojim
je
vlast
obnavljala
svoju
snagu. To je uvek, manje-vie, bilo povezano sa njenim trijumfom. Sveano pojavljivanje suverena imalo je u sebi neto od
obeleja posveenja, krunisanja, novog zadobijanja pobede; ak
su se i pogrebne sveanosti odvijale u razmetljivom pokazivanju moi i sile. Disciplina, pak, ima posebnu vrstu ceremonijala. Nije re o trijumfu, nego o smotri, pregledu, paradi, velelepnom obliku inspekcije. Subjekti se tu nude kao
objekti posmatranja takvoj
vrsti vlasti ije
se manifestacije svode samo na pogled. Oni nemaju pred sobom neposrednu
sliku vrhovne vlasti, nego se samo na njihovim telima, poslunim i jasno vidljivim, pokazuju takorei kao u kalupu
efekti te vlasti. Na dan 15. marta 1666. godine, yj XIV
obavlja svoju prvu smotru vojske: u njoj uestvuje 18.000 ljudi,
i to je jedan od najvelianstvenijih dogaaja za vreme njegove
vladavine, koji je navodno bacio u brigu celu Evropu. Nekoliko godina kasnije iskovana je medalja u znak seanja na
ovaj dogaaj82. U njenom gornjem delu je natpis: Disciplina militaris restituta, a u legendi ispod stoji: Prolusio ad victorias*. Na
desnoj strani kralj, iskoraivi desnom nogom, sam rukovodi
vebom sa komandnom palicom u ruci. Na levoj polovini medalje vidi se nekoliko redova vojnika licem okrenutih napred
i postrojenih u dubinu, ruke ispruene u visini ramena kojom dre puku savreno okomito; iskoraili su desnom pogom, a levo stopalo okrenuto im je napolje. Na poploanom tlu
se linije seku pod pravim uglom, obrazujui pod nogama vojnika velike kvadrate koji slue kao orijentiri za razne polsjaje i faze vebe. Sasvim u dnu ocrtava se palata u kla O ovoj medalji videti lanak . akjoa u: J. Jacquiot, Le Club franais

de la mdaille, 4. tromeseje 1970, str. 5054. Ynop. ilustraciju br. 2.

* Uspostanljena vojna disciplina i Vebom do pobede (prim. prev.).

183

sinom stilu. Njeni stubovi samo su produetak postrojenih

ljudi koji su i sami, zajedno sa visokim uspravljenim pukama, poput tih stubova; linije plonika, isto tako, samo su
produetak redova vojnika u vebi. Meutim, iznad balustrade na vrhu graevine nalaze se statue koje prikazuju plesae:
vijugave linije, zaobljeni pokreti, draperije. Mermer je sav u
pokretima: njihovo jedinstvo je u harmoniji. Ljudi su pak okamenjeni; isti stav jednolino se ponavlja u svim redovima i
vrstama:
njihovo
jedinstvo
je
taktike
prirode.
Arhitektonski
poredak, koji na svom vrhu oslobaa figure hesaa, namee
na
zemlji
svoju
geometrijsku
pravilnost
ljudima
podvrgnutim
disciplini. To su stubovi vlasti. Dobro je, kazao je jednom
prilikom nadvojvoda Mihailo dok je pred njim upravo izvoen
manevar trupa, jedino to diu83.
Uzmimo ovu medalju kao svedoanstvo o trenutku kada se,
paradoksalno
ali
indikativno,
susree
najupeatljivija
figura monarhijske vlasti sa zaecima rituala tipinih za disciplinski
poredak.
Teko
odriva
vidljivost
monarha
pretvara se u neizbenu vidljivost podanika. I upravo e taj
preokret
rasporeda
vidljivosti
u
disciplinskim
postupcima
omoguiti vrenje vlasti sve do najniih instanci. Ulazi se
u
razdoblje
beskonanog
ispitivanja
i
prinudne
objektivizaCije.
2. Posuikom
isiiivanja
svara
se
od
individualnih
karakteristika
dokumentacioni
materijal.
Iza
ispitivanja
ostaju mnogi precizni podaci, itav arhivski materijal o pojedincima i njihovim telima koji se vremenom skupljao i nadograivao. Postupkom ispitivanja, kojim se jedinke podvrgavaju nadzoru, podvrgavaju se i sistemu stalnog beleenja i
uknjiavanja, podaci o njima zauvek ulaze u obimni dokumentacioni materijal. Taj mehanizam neprekidnog beleenja i sakupljanja dokumentacionog materijala odmah se nadovezao na
postupak ispitivanja, postavi jedan od glavnih tokova disciplinske mainerije. U mnogo kom pogledu, on se uobliio
prema tradicionalnim metodama administrativne dokumentacije, ali je uneo znaajne novine i posebne tehnike. Neke od
njih tiu se metoda identifikacije, ugvrivanja linih obeleja ili deskripcije. Sa takvim problemom susretala se vojska, kada je trebalo pronai dezertere, izbei ponovljene regrutacije, ispraviti fiktivne izvetaje kakve su podnosili
oficiri, znati domete i vrednosti svakog pojedinca, ustanoviti sa sigurnou bilans nestalih i mrtvih. Sa takvim
problemom susretale cy se i bolnice, u kojima je trebalo di83

lemu.
184

Kropotkine, Autour d'une vie, 1902, str. 9. Ovu referencu dugujem Kangi-

jagnostikovati
bolesnike,
isterati
simulante,
pratiti
razvoj
bolesti,
proveriti
efikasnost
propisane
terapije,
otkriti
sline sluajeve i poetke epidemija. Sa takvim problemom
susretale su se i obrazovne ustanove, u kojima je trebalo okarakterisati vladanje svakog aka, rangirati njegove mogunosti i znanja, naznaiti eventualnu buduu iskoristivost njegovih
sposobnosti:
Registar
slui
da
se
moe
imati
uvid,
kada i gde je potrebno, u navike dece, u njihovo napredovanje
u pobonosti, znanju iz veronauke i pismenosti dok prelaze
iz jednog razreda u idui, u njihov karakter i mogunost prosuivanja, to e se sve beleiti od trenutka prijema u kolu84.
Zbog
toga
se
individualne
karakteristike
disciplinske
jedinke, ustanovljene kroz
postupak ispitivanja, kodiraju
tako
da se mogu podvoenjem pod iste oznake transkribovati
i
unositi
u
dokumentaciju:
kodifikuju
se
fizika,
odnosno
lina
obeleja,
kodifikuju
se
simptomi
bolesti
u
medicini,
kodifikuju se ponaanja i rezultati u kolama ili kasarnama. Ovakve kodifikacije javljaju se tek u svom rudimentarnom,
kvalitativnom
ili
kvantitativnom
obliku,
ali
su
znaajne
kao
prvi
vid
formalizovanja
individualnih
svojstava
unutar OflHOc vlasti.
Ostale
novine
u
disciplinskom
nainu
zapisivanja
i
uknjiavanja odnose se na povezivanje elemenata, sakupljanje
i
razvrstavanje
dokumenata,
organizaciju
uporednih
sistema
kojima
se
omoguava
klasifikovanje,
formiranje
kategorija,
utvrivanje
prosenih
vrednosti,
odreivanje
normi.
Posebno
su bolnice u 18. veku predstavljale prave laboratorije za iznalaenje metoda beleenja i pravljenja dokumentacije. Voenje
bolnikih
registara,
njihova
specifikacija
za
razliite
svrhe, naini njihovog transkribovanja jednih u druge, njihovo
kruenje u vreme doktorskih vizita, njihovo poreenje TOKOM
redovnih
sastanaka
lekara
i
administrativnog
osoblja,
dostavljanje njihovih podataka upravnim telima (bolnikim ili onima u centralnom birou zdravstvenih ustanova), knjigovodstvo
u bolestima, izleenjima i smrtnim sluajevima na nivou bolnice, grada i, u krajnjem sluaju, cele drave sve je to bilo
sastavni deo procesa kojim su bolnice podvrgnute disciplinskom reimu. Meu glavne uslove za dobru medicinsku disciplinu u oba smisla rei, treba ubrojati i takve postupke
beleenja koji e omoguiti da se individualni podaci, ne
izgubivi se u mnotvu, unesu u kumulativne sisteme; da se
dokumentacioni mehanizmi organizuju tako da se u bilo kom
84

M. I. D. V., Instruction mthodique pour l'cole paroissiale, 1669, str. 64.

185

optem registru moe pronai odreeni pojedinac i obrnuto

da se svaki podatak dobijen ispitivanjem jedinke moe odraziti u optoj raunici.
Zahvaljujui takvom prateem mehanizmu zapisivanja i uknjiavanja,
postupak
ispitivanja
je
otvorio
dve
mogunosti
koje su uzajamno povezane: konstituie se individua kao objekt podloan deskripciji i analizi, ali bez svoenja na specifina obeleja vrste, kako to ine prirodnjaci sa biljkama
i ivotinjama; umesto toga, individua ostaje predmet stalnog
naunog osmatranja zajedno sa svojim pojedinanim karakte-*
ristikama, umeima ili sposobnostima, u svom osobenom razvojnom procesu; s druge strane, konstituie se komparativni
sistem koji omoguava merenje pojava na globalnom nivou, deskripciju
grupa,
karakterizaciju
kolektivnih
injenica,
procenu individualnih odstupanja koja se meusobno porede, njihovu raspodelu u populaciji.
Prema tome, te male tehnike zapisivanja, ocenjivanja, uknjiavanja,
obrazovanja
dosijea,
kodifikovanja
i
razvrstavanja
podataka, stvaranja shematskih prikaza danas tako obine i
svakodnevne imale su presudnu ulogu u epistemolokom
procvatu Hayic o oveku. S razlogom se moe postaviti aristotelovsko pitanje: da li je mogua i opravdana nauka o oveku? Krupna i znaajna pitanja moda imaju velika i slavna
reenja. Meutim, ovde se postavlja sasvim obino istorijsko
pitanje nastanka, krajem 18. stolea, onoga to bi se moglo
nazvati
klinikim
naukama;
pitanje
ulaska
pojedinca
(ne
vie vrste) u saznajnu oblast; pitanje uvrtavanja linog opisa, upitnika, anamneze, dosijea u opte funkcionisanje naunog diskursa. Na takvo prosto injeniko pitanje, treba svakako dati prost odgovor: on se nalazi u navedenim postupcima
beleenja i uknjiavanja, u mehanizmima ispitivanja, u formiranju disciplinskih ustrojstava, u stvaranju novog tipa vlasti nad telima. Kako su nastale nauke o oveku? Odgovor na
ovo pitanje verovatno treba potraiti u tim neslavnim arhivama gde je izgraen i usavren savremeni mehanizam prinude
nad telima, pokretima, ponaanjima.
3. Postupak
ispitivanja,
sa
svim
svojim
dokumentacionim tehnikama, stvara od svakog pojedinca sluaj<s sluaj
koji je u isti mah predmet i saznanja i dejstva vlasti. Taj
sluaj vie nije, kao u kazuistici ili pravosuu, skup okolnosti kojim se kvalifikuje neko delo i modifikuje primena
nekog zakona, ve cM pojedinac podloan opisivanju, ocenjivanju, merenju, poreenju sa drugima, sa svim svojim individualnim obelejima; njega istovremeno treba dresirati ili pre186

vaspitati,
kao
i
klasifikovati,
normirati,
iskljuiti
iz
drutva, i tako dae.
Dugo obian ovek onaj iz niih slojeva i ni po emu
izuzetan nije bio predmet deskripcije. Biti vien, posmatran, podrobno opisivan, praen iz dana u dan neprekidnim
procesom
beleenja

predstavljalo
je
privilegiju.
Hronika
o nekoj osobi, pria o njenom ivotu, istoriografija koja se
pisala TOKOM itavog njenog ivotnog puta, bila je deo rituala
kojima
se
oitovala
njena
mo.
Meutim,
disciplinski
postupci
izokreu
taj
odnos,
sputaju
prag
deskriptivnih
osobenosti i od tog opisa stvaraju sredstvo kontrole i metodu
dominacije. To vie nije spomenik za budunost, nego dokument
za
eventualnu
iskoristivost.
Takva
nova
deskriptivost
je
utoliko
izraenija
to
je
disciplinsko
okruenje
stroe:
dete, bolesnik, ludak ili osuenik postae, sve vie poev
od 18. veka a srazmerno jaanju disciplinskih mehanizama,
predmet
individualnih
deskripcija
i
biografskih
zapisa.
Takvo beleenje elemenata iz stvarnog ivota vie nije heroizacija
linosti,
nego
postupak
objektivizacije
i
potinjavanja.
Briljivo
prikupljani
i
uporeivani
podaci
o
ivotu
mentalnih bolesnika ili prestupnika imaju, ba kao i hronike o kraljevima ili epopeje o poznatim razbojnicima, sasvim
odreenu
dokumentacionu
politiku
funkciju;
meutim,
re je o veoma razliitoj tehnici vlasti.
Postupak
ispitivanja,
kao
ritualno
i
ujedno
nauno
utvrivanje individualnih razlika, kao vezivanje svakog pojedinca za njegove osobene karakteristike (za razliku od ceremonijala
u
kojima
se
manifestuju
status,
roenje,
poreklo,
privilegije i funkcije u svom njihovom sjaju), oznaava pojavu
novog oblika vlasti gde svako dobija kao status lina obeleja i kao izriitu odrednicu one crte, mere, odstupanja i ocene koje su mu svojstvene i koje od njega bez izuzetka stvaraju
poseban sluaj.
Najzad, ispitivanje zauzima sredinje mesto
u postupcima koji od pojedinca ine predmet i proizvod kako vlasti,
tako i znanja. Upravo postupak ispitivanja, kombinovanjem hijerarhijskog
nadzora
i
normirajue
sankcije,
omoguava
disciplinske
funkcije
rasporeivanja
i
klasifikovanja,
maksimalnog
korienja
CHar
i
vremena,
stalno
progredirajueg
akumuliranja,
optimalnog
povezivanja
i
usklaivanja
sposobnosti. Drugim reima, omoguava stvaranje elijske, organske,
razvojne
i
kombinatorne
individualnosti.
Sa
postupkom
ispitivanja ritualizuju se discipline koje moemo ukratko definisati kao onaj oblik vlasti kojem je svojstvena individualna razliitost.
187

Discipline
oznaavaju
trenutak
kada
dolazi
do
neega
to bi se moglo nazvati preokretom na politikoj osi individualizacije. U izvesnim drutvenim porecima, meu kojima
drutva sa feudalnim ureenjem predstavljaju samo jedan od
moguih primera, moe se rei da je najvea individualizacija tamo gde se ispoljava suverenitet, kao i u gornjim slojevima vlasti. to je vie moi ili privilegija
u neijim
rukama, to je izraenija njegova individualizacija kroz rituale, govore i likovne predstave. Ime i porodino stablo,
podvizi kojima se ispoljava nadmona snaga i koji su ovekoveeni u priama, ceremonijali koji svojim ustrojstvom odraavaju odnose moi, spomenici ili zavetanja kojima se postie besmrtnost, velelepni obiaji i razmetanje, sprega podanike
odanosti
i
vlastelinske
superiornosti

sve
su
to
elementi
postupaka
individualizacije
koja
ide
ka
vrhu.
U
disciplinskom
poretku,
meutim,
individualizacija
ide
nanie:
to
vlast
postaje
bezlinija
i
funkcionalnija,
to
se
oni nad kojima se takva vlast vri vie individualizuju
posredstvom nadzora a ne ceremonijala, pomou posmatranja a
ne pria i predanja, putem komparativnog ocenjivanja u odnosu
na utvrenu normu, a ne na osnovu porodinih stabala i
predaka; kroz odstupanja od norme, a ne kroz junake podvige.
U
disciplinskom
sistemu
deca
se
individualizuju
vie
nego odrasli, bolesnici vie nego zdravi, ludaci i prestupnici vie nego normalne i nedelikventne osobe. U svakom
sluaju,
svi
individualizujui
mehanizmi
u
naoj
civilizaciji usmereni su na ove prve; a kada se nastoji na individualizaciji
odrasle,
zdrave,
normalne
i
nedelikventne
jedinke,
to se uvek odvija tako to se ispituje ta je u njoj jo infantilno, da li u njoj ima neko pritajeno ludilo, kakav krupan zloin je ona htela da poini. Sve nauke i analitike
ili praktine metode sa prefiksom psiho imaju svoje mesto
u
tom
istorijskom
preokretu
u
postupcima
individualizacije.
Trenutak
kada
se
od
istorijsko-ritualnih
prelo
na
nauno-disciplinske
mehanizme,
od
porodinog
stabla
na
kategoriju
normalnog, od statusnog na normativno, od pojedinca koji se
i posmrtno velia na jedinku podlonu merenju i proraunavanju taj trenutak kada su omoguene nauke o oveku
ujedno je i doba kada su primenjene nova tehnologija vlasti i
nova politika anatomija telesnog. Iako je od ranog Srednjeg
veka na sve do danas svaka pustolovina uvek pria o nekom
pojedincu, ipak je prelaz sa epskog na romaneskno, sa junakih
dela na skrivene osobenosti, sa dugih izgona na unutranja
188

traganja za uspomenama iz detinjstva, sa dvoboja na fantazme,

takoe
bio
sastavni
deo
obrazovanja
disciplinskog
drutva.
Pustolovina naeg detinjstva opisana je kroz nedae malog
Hansa, a ne vie kroz priu o dobrom malom Anriju. Roman
o
rui
danas
pie
Meri
Barns;
umesto
Lanselota,
dolazi
predsednik reber.
esto se govori da je model drutva po kojem bi jedinke
bile
njegovi
konstitutivni
elementi
konstruisan
na
osnovu
apstraktnih pravnih formi
ugovora i razmene. Trino drutvo predstavlja se u tom sluaju kao ugovorno udruivanje
izolovanih pravnih subjekata. Moda i jeste tako. Politike
teorije 17. i 18. veka esto kao da stvarno poivaju na toj
shemi. Meutim, ne treba smetnuti s uma da je u istom tom
razdoblju
postojala
tehnika
za
efektivno
konstituisanje
jedinki
kao
korelativnih
elemenata
odreenog
tipa
vlasti
i
znanja. Nema sumnje da je individua fiktivna jedinka ideoloke predstave o drutvu; ali, ona je istovremeno i realnost
proizvedena
specifinom
tehnologijom
vlasti
koju
nazivamo
disciplinom.
Ne treba stalno opisivati efekte
vlasti
u
negativnim
kategorijama:
vlast
iskljuuje,
suzbija,
potiskuje, cenzurie, oduzima, maskira, prikriva.
Y stvari, vlast je i produktivna: ona proizvodi stvarnost,
proizvodi posebna podruja objekata i rituale kojima se dolazi do istine. Pojedinac i mogua saznanja o njemu posledica
su te proizvodnje.
Meutim, moda pridavanjem tolike moi tim esto sitnim lukavstvima discipline mi preuveliavamo njihov znaaj?
Odakle bi ona mogla da imaju tako krupne posledice?

189

TREBA GLAVA

PANOPTIZAM
Evo kakve mere treba preduzeti, prema jednom propisu s
kraja 17. veka, ako se pojavi kuga u gradu85.
Pre svega, uspostavlja se stroga kontrola prostora: zatvara se, naravno, grad i ue podruje; uvodi se zabrana izlaska, pod pretnjom smrtne kazne; ubijaju se sve ivotinje lutalice; grad se deli na precizno odreene etvrti, a u svakoj
se vlast predaje u ruke po jednom upravitelju. Optinski venici dobijaju zaduenje da nadziru po jednu ulicu; ako je
napuste, bie kanjeni smru. Svim graanima nareuje se da
se od naznaenog dana zatvore u svoje kue: izlazak je kanjiv
smrtnom kaznom. Optinar lino spolja zakljuava vrata svake
kue, a kljueve predaje upravitelju dotine gradske etvrti;
ovaj ih zadrava sve do isteka karantina. Svaka porodica treba da obezbedi zalihe hrane; to se tie hleba i vina, napravie se izmeu ulice i unutranjeg dela kua mali drveni
kanali kojima e se izruivati dnevna sledovanja, tako da se
izbegne dodir izmeu dostavljaa i stanovnika; za meso, ribu
i povre koristie se ekrci i korpe. Ako se kue neizostavpo moraju napustiti, graani nee izlaziti odjednom ve naizmenino, i izbegavae svaki susret. Ulicama krue jedino
upravitelji
etvrti,
optinari
i
vojnici
straari,
a
pred
zaraene kue dolaze da pokupe leeve takozvane mrtvonoe, iji su ivoti ionako nevani: re je o sirotinji koja
nosi bolesnike, zakopava mrtve, isti i obavlja mnoge nedostojne i gnusne poslove. Prostor je odseen, nepomian, okamenjen. Svako je vezan za svoje mesto. Ako se mrdne, stavlja na
kocku svoj ivot: sledi zaraza ili smrtna kazna.
85
Archives militaires de Vincennes, A 151691. Ovaj propis je u glavnim crtama slian nizu drugih iz toga doba ili prethodnog perioda.

190

Kontrola je neprekidno prisutna. Sve je pod budnim osmatrakim pogledom: Veliki odred milicije kojim komanduju
dobri oficiri i ljudi od ugleda, sa etama straara na
kapijama grada, pred venicom i u svim etvrtima, imaju zadatak da dosledno sprovode naredbe magistrata i staraju se o
njihovom brzom izvrenju i poslunosti naroda, kao i da
spreavaju nerede, krae i pljake. Na kapijama grada su osmatranice; na kraju svake ulice, strae. Svakoga dana upravitelj obilazi etvrt za koju je zaduen, raspituje sa da li
optinari
ispunjavaju
svoje
zadatke,
da
li
stanovnici
imaju
na
njih
pritube;
upravitelji
nadziru
aktivnosti
optinara. Isto tako, svakoga dana optinar prolazi ulicom za koju
je odgovoran; zaustavlja se pred svakom kuom; poziva sve stanovnike da stanu na svoje prozore (onima koji stanuju sa dvorine strane dodelie se jedna ulina prostorija, tako da se
na tom prozoru niko osim njih ne sme pojaviti); proziva svakoga poimence; obavetava se o zdravstvenom stanju svih ponaosob, pri emu su stanovnici obavezni da kau istinu, pod
pretnjom smrtne kazne; ako se neko ne pokae na prozoru,
optinar se raspituje o razlozima: Tako e lako otkriti da
li se prikrivaju mrtvi ili bolesni. Svako je zatvoren u svom
kavezu, svako se na svom prozoru odaziva na prozivku i pokazuje na zahtev nadlenog: to je velika smotra ivih i mrtvih.
Ovaj oblik kontrole temelji se na sistemu stalnih izvetaja,
spiskova
i
zapisnika:
optinari
podnose
izvetaje
upraviteljima
etvrti,
a
ovi
predsedniku
optine
ili
njegovim pomonicima. Na poetku opsade sastavlja se spisak
svih stanovnika prisutnih u gradu; u njega se unose ime,
starost i pol bez izuzetka, to jest bez obzira na socijalni
status: jedan primerak namenjen je upravitelju etvrti, drugi
optinskoj slubi u gradskoj venici, a trei optinaru za
njegovu svakodnevnu prozivku. Sve to se opazi prilikom obilazaka smrtni sluajevi, bolesti, pritube, nepravilnosti
belei se i prenosi upraviteljima i magistratima. Ovi
imaju vrhovni nadzor nad medicinskim slubama i odreuju
nadlenog lekara odgovornog za sve; nijedan doktor ne moe
da lei, nijedan apotekar da pripremi lek, nijedan ispovednik da poseti bolesnika dok od nadlenog lekara ne dobije
pismeno odobrenje, ime e se spreiti prikrivanje i leenje
zaraenih bez znanja magistrata. Beleenje svega UITO je patoloko mora da bude neprekidno i centralizovano. Odnos
svakog pojedinca prema sopstvenoj bolesti i smrti prolazi
kroz instance vlasti, zapisnike koje one o tome prave, odluke
koje donose.
Pet ili est dana posle poetka karantina pristupa se
dezinfekciji svake kue. Svi njeni stanovnici moraju da je

191

napuste; u svakoJ prostornJI odiu se ili kae o zid delovi

nametaja i namirnice; dezinfekciono sredstvo se prospe i
zapali, poto se prethodno paljivo zapue prozori, vrata i
rupe na kljuaonicama, koje se zaliju voskom. Cela kua ostaje
zatvorena sve dok dezinfekciono sredstvo do kraja ne sagori;
ljudi koji obavljaju dezinfekciju pretresaju se na ulasku i
izlasku u prisustvu stanovnika kue, da bi se proverilo
imaju li neto pri izlasku to nisu imali kada su ulazili.
etiri sata kasnije stanovnici mogu ponovo da uu u kuu.
Taj zatvoreni, odseeni prostor, nadziran u svim svojim
takama, gde su jedinke vezane za odreeno mesto, najmanje
kretnje kontrolisane, svi dogaaji zabeleeni, gde su neprekidnim
zapisnicima,
izvetajima
i
naredbama
povezani
centar i periferija, gde se vlast vri na iskljuiv nain, prema pravilnom hijerarhijskom ustrojstvu, gde se svaka jedinka
stalno osmatra, proverava, ispituje i rasporeuje u grupe ivih, bolesnih ili mrtvih takav prostor predstavlja kompaktni model disciplinske aparature. Zavoenje reda je odgovor
na kugu; ono ima zadatak da otkloni svaku pometnju: onu koju
donosi bolest koja se prenosi kada je mnotvo tela u dodiru;
onu koju donosi zloin koji se iri kada strah i smrt izbriu sve zabrane. Red podrazumeva da je svakome pojedincu strogo utvreno njegovo mesto, telo, bolest, smrt, imetak, i to
dejstvom sveprisutne i sveznajue vlasti koja se i sama deli,
pravilno i neprekidno, do najnie instance do krajnjeg
svoenja jedinke na ono to je karakterie, to joj pripada,
to joj se dogaa. Kugi, koja je zbrkano mnotvo, disciplina
suprotstavlja
svoju
vlast
koja
je
ralanjavajua,
analitika.
Kuga je bila povod mnogim knjievnim matanjima na temu
svetkovine
ukinutih
zakona,
prestanka
svih
zabrana,
frenetinog uivanja u vremenu koje preostaje; svetkovine mnotva
tela koja opte bez zazora, skinutih maski i odbaenih statusnih
identiteta;
svetkovine
razobliavanja
i
pokazivanja
u
pravom svetlu, razotkrivanja neke nove istine. Postojalo je,
meutim, i politiki obojeno matanje na temu kuge, ali sa
suprotnim predznacima: ne kolektivna svetkovina, nego strogo odeljivanje; ne krenje propisa, ve prodor zakona i u najsitnije
segmente
ivota,
preko
hijerarhijskog
ustrojstva
koje
obezbeuje dejstvo vlasti u svim porama drutva; ne maske koje
se stavljaju i skidaju, nego utvrivanje pravog imena, pravog mesta, pravog tela i prave bolesti za svakog. Kuga,
kao stvarni i imaginarni vid nereda, ima medicinski i politiki
korelat
u
disciplini.
Iza
disciplinske
aparature
nazire se opsesivni strah od zaraza, od kuge, od pobuna,
zloina, skitnje, dezerterstva, od ljudi koji se pojavljuju i
nestaju, ive i umiru bez reda.

192

AKO
je guba stvorila rituale izoptavanja koji su dali
neku
vrstu
uproenog
modela
ili
opte
forme
masovnog
Zatvaranja, onda je kuga, sa svoje strane, stvorila disciplinske modele. Umesto masovne i binarne podele na ove i one,
kuga
zahteva
mnoga
odeljivanja,
individualizujua
razvrstavanja, dubinsku organizaciju nadzora i kontrole, jaanje i grananje vlasti. Gubavca odbacuju, izgone, zatvaraju na ograenom
prostoru i tu ostavljaju da se izgubi u neizdiferenciranoj
masi;
okueni
pak
podleu
minucioznom
taktikom
razmetanju u kojem su individualne razlike posledica prinude odreenog tipa vlasti: vlasti koja umnoava svoje instance, povezuje ih i dalje se grana. S jedne strane je masovno zatvaranje,
s druge pravilno rasporeivanje. Guba i njena binarna podela;
kuga i njena sitna parcelisanja. Jedna je igosana; druga ralanjena i razvrstana. Izgon gubavca i zaustavljanje kuge ne
nose u sebi istu politiku fikciju. U prvom sluaju, to je
san o istoj zajednici; u drugom, san o savreno disciplinovanom drutvu. Re je o dva razliita naina sprovoenja vlasti nad ljudima, kontrolisanja njihovih odnosa, onemoguavanja njihovih opasnih meanja. Okueni grad, sav proet hijerarhijskom strukturom, mehanizmima nadzora, osmatranja, beleenja, grad zaustavljen dejstvom ekstenzivne vlasti koja vri
vidljivi uticaj na sva pojedinana tela to je utopija o
dravi sa savrenom upravom. Kuga (bar u onom svom vidu gde
se samo predvia njeno irenje) predstavlja probnu situaciju
u kojoj se moe, apstraktno gledano, definisati nain dejstva
disciplinske vlasti.
Da bi videli
kako, iskljuivo
na teorijskom
planu,
funkcioniu
prava
i
zakoni,
pravnici
su
zamiljali drutvo u prirodnom stanju; da bi videli kako
funkcioniu
oblici
savrene
discipline,
politiari
su
zamiljali
stanje
okuenog
grada.
U
osnovi
disciplinskih
modela stoji kuga, kao olienje svih nereda i pometnji, kao
to u osnovi modela izoptavanja stoji guba, olienje dodira
koji treba onemoguiti.
Y pitanju su, znai, razliiti ali ne i nespojivi modeli.
Oni su se polako sve vie pribliavali jedan drugom; karakteristino je da je 19. vek primenio na prostoru izoptenih,
gde su gubavci bili samo simboliki stanovnici (a prosjaci,
skitnice, ludaci, nasilnici sainjavali stvarnu populaciju),
tehniku vlasti svojstvenu disciplinskom nadzoru. Postupanje
sa gubavcima kao sa okuenima, preslikavanje minucioznih disciplinskih rasporeda na haotini prostor interniranih, njegovo organizovanje pomou metoda analitike raspodele vlasti, individualizacija izoptenih, ali i korienje
postupaka individualizacije za igosanje izoptenja upravo to disciplinska vlast redovno radi od poetka 19. stolea;

193

psihijatrijski
azil,
zatvor,
popravni
dom,
kolski
internat
i
delimino
bolnice,
opte
uzev
sve
instande
individualne
kontrole, funkcioniu po tom dvostrukom kljuu: kljuu binarne podele i igosanja (lud nije lud; opasan krotak;
normalan abnormalan), i kljuu prisilnog utvrivanja obeleja, diferencirajueg rasporeda jedinki (ko je ona; gde treba da bude; ime je okarakterisati, kako je prepoznati; kako
nad
njom
sprovoditi
individualni
i
stalni
nadzor, i
tako
redom). S jedne strane, gubavci su postali okueni; izoptenima
se
nameu
taktike
individualizujue
discipline;
s
druge
pak
strane,
univerzalnost
disciplinske
kontrole
omoguava da se onaj ko je gubav igoe i da se protiv njega
pokrenu
dualistiki
mehanizmi
izoptavanja.
Stalna
podela
na normalno i abnormalano, kojoj se podvrgava svaka jedinka,
prenosi sve do naeg vremena primenjujui ih i na sve
druge objekte to binarno igosanje i izgnanstvo gubavog;
postojanje velikog skupa tehnika i institucija koje sebi stavljaju u zadatak da mere, kontroliigu i ispravljaju abnormalnosti,
dri
aktivnim
disciplinske
aparature
koje
je
pokrenuo
strah od kuge. Svi mehanizmi vlasti koji se, jo danas, raspopebyjy i organizuju oko abnormalnog, da bi ga igosali i
izmenili, spajaju u sebi dva navedena modela iz kojih cy se
davno razvili.
*

Bentamov Panoptikon odraava spoj ta dva modela u ravni arhitekture. Poznato je njegovo naelo: na obodu je zgrada
prstenastog oblika; u sreditu je kula; na kuli su veliki
prozori
koji
gledaju
na
unutranji
deo
prstenastog
zdanja,
izdeljenog na mnoge elije; svaka od tih elija prua se selom irinom zgrade i svaka ima po dva prozora, jedan okrenut
ka unutranjem delu, spram prozora na kuli, dok drugi na
suprotnom zidu omoguava da svetlost koja dolazi spolja prolazi kroz eliju celom njenom duinom. Dovoljan je, znai,
samo jedan nadzornik u sredinjoj kuli, a u svakoj eliji zatvoren je po jedan ludak, bolesnik, osuenik, radnik ili uenik. Na svetlu koje ulazi kroz prozor na spoljanjem zidu,
jasno se ocrtavaju, onome ko posmatra iz kule, male siluete
zatvorene u elijama na obodu. One su poput niza kaveza, niza
malih pozornica na kojima je samo po jedan glumac, savreno
individualizovan
i
stalno
vidljiv.
Panoptiko
ustrojstvo
stvara prostorne jedinice koje omoguavaju da se neprekidno
sve vidi i odmah prepoznaje. Sve u svemu, izokrenut je princip samice; bolje reeno, od njene tri funkcije zatvoriti,

194

liiti svetla i sakriti zadrana je samo prva, a odbaene

su preostale dve. Puno svetlo i pogled nadzornika bolje zarobljavaju nego tama koja je, konano, titila. Vidljivost je
klopka.
Ona najpre omoguava da se izbegnu kao negativna posledica zatvaranja one kompaktne, stisnute, uznemirene gomile ljudi kakve su se nalazile na mestima interniranja, a
oslikao ih je Goja i opisao Hauard. Sada je svako na svom
mestu, dobro zatvoren u eliji odakle ga s lica nadzornik
moe osmotriti; meutim, boni zidovi spreavaju ga da stupi u dodir sa svojim saputnicima. Njega vide, ali cM ne vidi;
on je objekt informacije, ali nikada subjekt u komunikaciji.
Poloajem njegove sobe, naspram sredinje kule, nametnuta mu
je vidljivost po duinskoj osi; podelom prstenastog zdanja na
meusobno odvojene elije onemoguena mu je, meutim, bona
vidljivost. Takvim prostornim rasporedom zajemeno je odranje reda. Ako su zatvoreni osuenici, nema opasnosti da doe
do zavere, pokuaja zajednikog bekstva, planova za nove zloine u budunosti, ravih uzajamnih uticaja; ako su zatvoreni
bolesnici, nema opasnosti od zaraze; ako su zatvoreni ludaci,
nema opasnosti od meusobnog nasilja. Ako su u iitanju deca,
nema
prepisivanja,
doaptavanja,
brbljanja,
razuzdanosti;
ako
su pak radnici, nema prepirki, kraa, udruivanja, onih zabava koje usporavaju posao, ine ra nesavrenim ili izazivaju
nesree. Gomila, kompaktna masa ljudi, kao polje mnogih uzajamnih razmena i brisanja osobenosti, kao mesto kolektivnog
dejstva,
ponitava
se
u
korist
skupa
odvojenih
individualnosti. Sa stanovita uvara, gomila je zamenjena izbrojivim
i proverljivim mnotvom, mnotvom koje se moe kontrolisati;
sa
stanovita
zatvorenika,
zatoenikom
i
nadziranom
samoom86.
Otuda
proistie
glavna
posledica
Panoptikona:
indukovanje u zatvoreniku svesti o njegovoj stalnoj vidljivosti, ime
se
obezbeuje
automatsko
funkcionisanje
vlasti.
Treba
postii da efekti nadzora budu neprekidni, ak i ako je njegovo
dejstvo
diskontinuirano;
savrenstvo
vlasti
tei
da
uini
nepotrebnim njeno aktuelno izvrenje; ovo arhitektonsko zdanje treba da postane aparatura za stvaranje i podravanje takvog odnosa vlasti koji he biti nezavisan od onoga ko ga vri;
ukratko,
zatvorenici
treba
da
budu
u
takvom
situacionom
okruenju vlasti da sami ponu tu situaciju da stvaraju i
prenose. Imajui taj cilj u vidu, moe se rei da je istovremeno i previe i premalo da nadzornik neprekidno osmatra
86
J. Bentham, Panopticon, Works, izdanje Bowring, t. IV, str. 6064. Ynop.
ilustraciju br. 17.

195

zatvorenika: premalo, jer e glavno biti da ovaj zna da je nadziran; previe, jer je nepotrebno da on efektivno bude nadziran. Zbog toga je Bentam postavio princip da vlast treba da
bude vidljiva i neproverljiva. Vidljiva: zatvorenik e neprekidno imati pred oima visoki obris sredinje kule odakle
ga uhode. Neproverljiva: zatvorenik nikada ne sme da zna da
li ga ba u tom trenutku posmatraju; meutim, mora biti
siguran da je to uvek mogue. Da bi prisustvo, odnosno odsustvo nadzornika uinio neizvesnim, da zatvorenici iz svoje
elije ne bi mogli da primete ak ni senku ili obris, Bentam
je predvideo ne samo zastore na prozorima glavne prostorije
za nadzor nego, u njoj, i pregradne zidove koji e je sei pod
pravim uglom; da bi se prelazilo iz jedne njene etvrtine u
drugu postojae ne vrata, ve otvori: jer bi i najmanji um
vratima, traak svetla
pri
njihovom otvaranju, odali
prisustvo uvara87. Panoptikon je ustrojstvo kojim se nap videti-biti vidljiv razdvaja na svoje inioce: u prstenastoj zgradi
na obodu svi su potpuno vidljivi, a nikada ne vide; u sredinjoj kuli sve vide, a nikada nisu vidljivi88.
Ovo je vano naelo, jer automatizuje i dezindividualizuje vlast. Ona vie nije oliena u jednoj osobi, nego je smiljeno rasporeena na mnoga tela, povrine, osvetljene prostore, osmatrake poglede; sadrana je u aparaturi iji unutranji mehanizmi proizvode odreeni odnos u koji su pojedinci
uhvaeni. Ceremonijali, rituali i igosanja, kojima se manifestovao viak vlasti kod suverena, postaju nepotrebni. Sada
postoji
mainerija
koja
obezbeuje
asimetrinost,
neravnoteu,
razliitost.
Sledstveno
tome,
postaje
nevano
ko
vri
vlast. Bilo ko, gotovo sluajno uzet, moe da pokrene maineriju: u nedostatku upravitelja, to mogu da rade njegova porodica,
blinji,
prijatelji,
posetioci,
ak
i
njegova
posluga89. Isto tako, postaje nevaan pokretaki motiv: to moe da
bude radoznalost nametljivca, nestaluk deteta, elja za znanjem filozofa koji hoe da obie taj muzej ljudske prirode,
ili zloba onih koji uivaju u uhoenju i kanjavanju. to su
brojniji ti anonimni i usputni posmatrai, to je vea mogu87
U Postskriptumu za Panoptikon (Postcript to the Panopticon), 1791,
Bentam dodaje mrane galerije obojene u crno oko zgrade za nadzor; iz svake
od njih mogu se osmatrati po dva sprata he:mj.
88
Ynop. ilustraciju br. 17. Bentam je u svojoj prvoj verziji Panoptikona zamislio i akustiku kontrolu, pomou cevi koje bi ile od elija do
sredinjeg tornja. U Postskriptumu je napustio tu zamisao, moda zato to
nije mogao da postigne asimetrinost i sprei zatvorenike da uju nadzornika jednako dobro kao on njih. Julius je pokuao da usavri jednosmerni
sistem prislukivanja (Julius, Leons sur les prisons, franc. prevod, 1831, str. 18).
89
J. Bentham, Panopticon, Works, t. IV, str. 45.

196

nost da zatvorenik bude zateen i jaa je uznemiravajua svest

da ga osmatraju. Panoptikon je udesna aparatura koja, polazei
od
najrazliitijih
elja,
proizvodi
homogeno
dejstvo
vlasti.
Iz jednog apstraktnog odnosa mehaniki se raa stvarna
potinjenost,
tako
da
nije
potrebno
pribei
sredstvima
sile
da bi se osuenik prinudio na dobro vladanje, ludak na mirno
ponaanje, radnik na posao, ak na marljivost, bolesnik na
potovanje lekarskih propisa. Bentam je bio oaran lakoom
konstrukcije
panoptikih
institucija,
odsustvom
reetaka,
lanaca, tekih brava i katanaca; dovoljni su jasno odeljeni
prostori
i
dobro
rasporeeni
otvori.
Glomazna
arhitektura
starih zatvora i domova, koji su liili na utvrenja, moe se
zameniti
jednostavnom
i
ekonominom
geometrijom
odreene
ustanove. Efikasnost vlasti, njena sila prinude, prela je, u
neku ruku, na drugu stranu na stranu svog polja primene.
Onaj ko podlee potpunoj vidljivosti i to zna, preuzima na
sebe stege vlasti; on ih spontano primenjuje nad samim sobom;
on u sebe integrie odnos vlasti u kojem istovremeno igra
dve uloge; postaje naelo vlastitog potinjavanja. Samim tim,
spoljanja vlast moe da se oslobodi svoje fizike teine;
ona
tei
nematerijalnom, netelesnom;
a
to
se vie
blii
toj granici, to je njeno dejstvo stalnije, dublje, obezbeeno
jednom zauvek, neprekidno obnavljano; re je o perpetuirajuoj
pobedi kojom se izbegava svako fiziko sueljavanje i koja je
uvek unapred zadobijena.
Bentam ne kae da li se u svom projektu Panoptikona
ugledao na menaeriju koju je Jle Vo izgradio u Versaju: to je
prva
menaerija
iji
razliiti
elementi
nisu
bili,
kao
po
dotadanjem obiaju, ratrkani po parku90, nego je u njenom
sreditu osmougaoni paviljon koji, na prvom spratu, ima samo
jednu prostoriju: kraljev salon; na svim bonim zidovima su
veliki prozori koji gledaju na sedam kaveza gde su bile razne
vrste ivotinja (osma strana je ulaz u zdanje). U Bentamovo
doba ova menaerija vie nije postojala. Meutim, u nacrtu
Panoptikona nalazimo slino nastojanje da se posmatraju pojedini elementi, da se odrede i klasifikuju osobenosti, da se
analitiki uredi prostor. Panoptikon je takva kraljevska menaerija: ivotinje su zamenjene ljudima, raspodela na pojedine vrste zamenjena je individualnim razmetajima, a sam
kralj aparaturom neprimetne vlasti. Osim toga, i Panoptikon
obavlja posao prirodnjaka. On omoguava da se ustanove razlike: kod bolesnika da se osmatraju simptomi svakoga ponaosob,
90
G. Loisel, Histoire des mnageries, 1912, II, str. 104107. Ynop. ilustraciju br. 14.

197

a da blizina krevet, kruenje klica i irenje zaraze ne stvore zbrku u klinikim slikama; kod dece da se zabelee rezultati i opti uspeh (bez opasnosti od doaptavanja ili prepisivanja), da se pokau njihove pojedinane sposobnosti, da
im se procene karakteri, sprovede stroga podela na razrede i,
u odnosu na normalni razvoj, utvrdi ta je lenjost i tvrdoglavost, a ta neizleiva glupost; kod radnika da se uvidi
vetina i darovitost svih ponaosob, uporedi vreme koje im je
potrebno da obave posao te, ako su plaeni dnevno, obrauna
plata sledstveno tome91.
Toliko
to
se
tie
prirodnjake
strane
Panoptikona.
to se tie laboratorijske strane, Panoptikon moe da se
koristi kao aparatura za pravljenje eksperimenata, za modifikovanje ponaanja, za usmeravanje ili preusmeravanje pojedinaca. Moe se eksperimentisati sa lekovima i mogu se proveravati njihova dejstva. Mogu se isprobati razne kazne nad zatvorenicima, zavisno od njihovih zloina i karaktera, i pronai one najdelotvornije. Radnici se mogu istovremeno obuavati razliitim tehnikama, da bi se odredilo koja je najbolja. Mogu se praviti pedagoki opiti, moe se opet pokrenuti uveno pitanje vaspitavanja u uslovima izolovanosti tako to e se koristiti naputena siroad; tada bi se videlo
ta se dogaa kada se u esnaestoj ili osamnaestoj godini
suoe deaci i devojice; moglo bi se proveriti da li, kao
to smatra Helvecije, svi mogu da naue sve; mogao bi da se
prati razvoj svake ideje podlone posmatranju; grupe dece
mogle bi se odgojiti u razliitim sistemima miljenja, tako
da jedni budu ubeeni da dva i dva nisu etiri a drugi da je
mesec pare sira, da bi se zatim u dvadesetoj ili dvadeset
petoj godini ivota svi okupili na jednom mestu; tada bi
dolo da rasprava nita manje zanimljivih od propovedi ili
konferencija na koje se .troi toliko novca; ako nita druro, to bi bila prilika za otkria u oblasti metafizike. Panoptikon je povlaeno mesto za eksperimentisanje nad ljudima i za analiziranje, u potpunoj izvesnosti, preobraaja koji
se mogu nad njima proizvesti. Panoptikon ak moe da bude
aparatura
za
kontrolisanje
vlastitih
mehanizama.
Iz
sredinje kule upravitelj moe da uhodi sve podreene slubenike:
bolniare, lekare, poslovoe, nastavnike, uvare; moe stalno
da ih procenjuje, menja njihovo ponaanje, namee im metode
koje smatra da su bolje; s druge strane, i njega samog mogu lako
da nadziru. Inspektor koji bi se iznenada pojavio usred Panoptikona mogao bi da oceni jednim jedinim pogledom, tako
91

198

Ibid.,

str. 6064.

da
mu
nita
ne
moe
promai,
kako
funkcionie
itavo
zdanje. Zar uostalom upravitelj, tako zatvoren u sreditu te
arhitektonske
graevine,
nije
neraskidivo
sa
njome
povezan?
Nestruni
lekar
koji
bi
dopustio
irenje
zaraze,
nesposobni
upravnici
zatvora
ili
rukovodioci
radionica,
postali
bi
prve rtve epidemije ili pobune. Moja je sudbina, kae
stvaralac
Panoptikona,
povezana
sa
njihovom
(sa
sudbinom
zatvorenim) svim moguim vezama koje sam mogao da smislim92.
Panoptikon
funkcionie
kao
neka
vrsta
laboratorije vlasti. Zahvaljujui svojim mehanizmima nadzora, on je znatpo efikasniji i prodorniji u svom uticaju na ljudsko ponaanje; na svim novoosvojenim poljima vlasti dolazi do irenja naunih saznanja i otkrivanja novih objekata spoznaje.
*

Izmeu okuenog grada i panoptikog zdanja postoje velike razlike. One pokazuju do kakvih je promena u disciplinskom programu dolo u razmaku od jednog i po veka. U prvom
sluaju, situacija je izuzetna: vlast ustaje protiv vanrednog
zla; postaje sveprisutna i svima vidljiva; smilja nove mehanizme u svojoj aparaturi; odeljuje prostor, kontrolie ga,
imobilizuje; gradi, na odreeno vreme, neto to je ujedno
i suprotnost svakog grada i savreno drutvo; namee svoje
idealno funkcionisanje, ali se ono na kraju svodi, kao i zlo
protiv kojeg se bori, na prosti dualizam ivot-smrt: ono to
se kree donosi smrt, na se zato ubija sve to se kree. Panoptikon,
naprotiv,
treba
razumeti
kao
model
funkcionisanja
vlasti koji je najire primenljiv; kao nain definisanja odHoc vlasti u svakodnevnom ivotu ljudi. Bentam ga, naravno,
prikazuje kao specifinu ustanovu, kao zatvoreni svet za sebe. On je esto uziman kao utopija o savrenom zatvoru. U
poreenju sa tronim, prepunim zatvorima, koji obiluju prizorima muenja kakve je crtao Piraneze, Panoptikon izgleda
kao strogo nauniki ureen kavez. injenica da je, sve do
danas, Panoptikon imao niz svojih varijacija, da je posluio
kao model za mnoge nacrte ili realizovane projekte, pokazuje
koliko je on jako, TOKOM gotovo dva veka, podsticao matu.
Meutim, njega ne treba uzeti kao oniriko zdanje: on je dijagram mehanizma vlasti dovedene do svoje idealne forme; njegovo funkcionisanje, iz kojeg su iskljueni svaka prepreka,
otpor ili trvenje, moe se predstaviti kao arhitektonski i
92
J. Bentham, Panopticon versus New South Wales, Works, izdanje Bowring, T.
IV, str. 177.

199

optiki sistem u istom stanju: on je, zapravo, olienje politike tehnologije koja moe i treba da bude nevezana za neku
specifinu upotrebu.
svojoj
primeni,
Panoptikon
je
polivalentan;
on
slui
za kanjavanje zatvorenika, ali i za leenje bolesnika, za obrazovanje aka, interniranje ludaka, nadgledanje radnika, upoljavanje prosjaka i lenjivaca. On je odreena vrsta razmetanja
tela u prostoru, njihovog vezivanja za data mesta, razvrstavanja
pojedinaca jednih u odnosu na druge, vid hijerarhijske organizacije,
rasporeda
centara
i
kanala
vlasti,
definisanja
njenih instrumenata i naina dejstva, a moe se primeniti u
bolnicama,
radionicama,
kolama,
zatvorima.
Svaki
put
kada
je re o mnotvu jedinki kojima treba nametnuti izvesni zadatak, posao ili oblik ponaanja, moe se koristiti panoptiki model. On je uz nune modifikacije primenljiv
na sve ustanove gde treba, u ogranienom i nevelikom prostoru, drati pod nadzorom odreeni broj osoba93.
Na svakom od svojih polja primene, Panoptikon omoguava da vrenje vlasti postane savrenije. I to na vie naina:
zato to moe da smanji broj onih koji je sprovode, iako poveava broj onih nad kojima se ta vlast vri. Zato to omoguava da se intervenie u svakom trenutku i zato to stalna
presija deluje ak i pre nego to se poine greke, prekraji, zloini. Zato to je, u takvim uslovima, snaga vlasti upravo u tome da nikada ne intervenie, da se vri spontano i u
tiini, da predstavlja mehanizam ija se dejstva nadovezuju
jedna na druga. Zato to bez ikakvog fizikog instrumenta,
samo svojom arhitekturom i geometrijom, on neposredno deluje
na jedinke; on duhu daje vlast nad duhom. Panoptiki model
pojaava
svaki
aparat
vlasti:
obezbeuje
njegovu
ekonominost (u materijalu, osoblju, vremenu); obezbeuje njegovu efikasnost
svojim
preventivnim
karakterom,
stalnim
dejstvom
i
automatizovanim mehanizmima. On je nain da se dobije vrsta
i koliina vlasti kakva dotad nije viena; on je veliki
novi instrument upravljanja...; njegova izuzetnost je u ogromnoj
snazi koju je kadar da da svakoj instituciji na koju je primenjen94.
Panoptiki model je neka vrsta Kolumbovog jajeta u
politici. On je, naime, kadar da se integrie u bilo koju
funkciju (obrazovnu, terapeutsku, proizvodnu, kaznenu); da
93
Ibid., str. 40. Razlog zbog kojeg je Bentam odabrao kao primer upravo
zatvor, lei u injenici da ta institucija vri mnoge raznorodne funkcije
(nadzora, automatske kontrole, zatvaranja, usamljivanja, prinudnog rada, obrazovanja).
94
Ibid., str. 65.

200

pojaa tu funkciju, usko se povezavi sa njom; da stvori meoviti mehanizam u kojem se odnosi vlasti (i znanja) mogu
tano, do u tanine, uskladiti sa procesima koje treba kontrolisati; da uspostavi direktnu srazmeru izmeu vika vlasti i vika proizvodnje. Ukratko, on deluje tako da se
vlast na te funkcije ne pridodaje spolja, u vidu stroge prinude ili tereta, nego je u njima prisutna na tako prefinjen
nain
da
pojaava
njihovu
efikasnost
poveavajui
vlastiti
uticaj. Panoptiko ustrojstvo nije samo spona, prelaz izmeu
mehanizma vlasti i odreene funkcije: ono je nain da se
odnosi vlasti vre u toj funkciji i da se, s druge strane, ta
funkcija vri na osnovu tih odnosa vlasti. Panoptizam
je
kadar da reformie moral, ouva zdravlje, osnai proizvodnju, rairi obrazovanje, smanji javne trokove, zasnuje ekonomiju na jakim temeljima, razrei, umesto da presee, Gordijev
vor zakona o siromanima a sve to pomou jednostavne
arhitektonske zamisli95.
Osim toga, ustrojstvo te aparature je takvo da njena zatvorenost
ne
iskljuuje
stalno
spoljanje
prisustvo:
videli
smo
da bilo ko, doavi spolja, moe da vri u sredinjoj kuli
funkcije nadzora, te da, inei to, moe odmah da uvidi kako
se nadzor sprovodi. I stvarno, svaka panoptika ustanova, makar bila sasvim zatvorenog tipa, kao kazneni zavod, moe lako
da se podvrgne tim neoekivanim i neprekidnim inspekcijama: i to ne samo od strane imenovanih i nadlenih, nego i
najire publike; svaki lan drutva imae pravo da se svojim
oima
uveri
kako
funkcioniu
kole,
bolnice,
fabrike,
zatvori. Prema tome, nema opasnosti da se jaanje vlasti, kao
posledica
panoptike
aparature,
izrodi
u
tiraniju;
disciplinsko ureenje bie demokratski nadzirano, jer e neprestapo biti dostupno velikom veu narodnog suda 96. Ovo panoptiko
ustrojstvo,
veto
smiljeno
tako
da
nadzornik
jednim
pogledom
moe
da
osmotri
toliko
razliitih
pojedinaca,
omoguava, takoe, da svako moe da osmotri i najnieg nadzornika. Ranije je aparatura nadzora bila neka vrsta mrane
komore u kojoj su se pojedinci uhodili; sada ona postaje prozirno zdanje gde itavo drutvo moe da kontrolie vrenje
vlasti.
95

Ibid., str. 39.

96

Da li je Bentam zamiljajui taj stalni priliv posetilaca koji

podzemnim prolazom stiu do sredinjeg tornja i odatle posmatraju kruni
prizor Panoptikona znao za panorame koje je Barker (Barker) upravo u to
doba gradio (prva verovatno potie iz 1787. godine), a gde su posetioci,
smestivi se u centar, posmatrali kako se u punom krugu oko njih niu
prizori gradova, predela ili neke bitke. Posetioci su zauzimali tano ono
mesto koje je imao vrhovni vladar.
201

Zadravajui
sva
svojstva,
panoptiki
model
se
nuno
irio u drutvenom telu; njegova prirodna tenja je da postane
opterairena,
sveprisutna
funkcija
u
drutvu.
Okueni grad nudio
je vanredni disciplinski model: savrenog,
ali apsolutno nasilnikog tipa; bolesti koja je nosila smrt,
vlast je suprotstavljala svoju stalnu pretnju smru; ivot je
tu bio sveden na svoje najjednostavnije oblike; protiv vlasti
smrti dosledno se sprovodilo pravo maa. Panoptikon, naprotiv, ima funkciju snaenja, pojaavanja; to to on organizuje
vlast, to je ini ekonominijom i efikasnijom, nije zbog
same vlasti, niti zbog neposrednog spasavanja ugroenog drutva, nego radi jaanja drutvenih snaga poveanja proizvodnje, razvijanja ekonomije, irenja obrazovanja, podizanja nivoa javnog morala; njegov zadatak je da poveava, umnoava,
snai.
Na koji nain vlast ojaati tako da ne ometa ovaj napredak, da ga ne optereuje svojim zahtevima i teinom; da ga,
naprotiv,
olakava
i
pospeuje?
Koji
e
intenzifikator
vlasti moi ujedno da bude multiplikator proizvodnje? Kako
e vlast, poveavajui svoje snage, moi da pojaa snage drutva umesto da ih uzapti ili zauzda? Odgovor Panogggikona
na ovo pitanje jeste da se produktivno jaanje vlasti moe
obezbediti samo tako to e, s jedne strane, ona neprekidno
funkcionisati i u najsitnijim segmentima temelja na kojima
poiva drutvo i, s druge, to e funkcionisati izvan onih
iznenadnih,
nasilnih,
diskontinuiranih
oblika
u
kojima
se
ispoljava
suverenitet.
Kraljevo
telo,
svojim
neobinim
materijalnim i mitskim prisustvom, snagom koju cMO razvija ili
prenosi na nekolicinu, predstavlja sutu suprotnost te nove
fizike
vlasti
kakvu
definie
panoptizam,
i
ije
je
polje
dejstva upravo ta osnova drutva, sa svim tim neureenim
mnotvom
tela,
njihovim
pojedinostima,
razliitim
kretanjima, heterogenim snagama, prostornim odnosima. Njoj svojstvenim
mehanizmima
analiziraju
se
rasporedi,
razmaci,
nizovi,
kombinacije
i
omoguava
vidljivost,
preglednost,
registrovanje, razlikovanje, uporeivanje, i to pomou odgovarajueg instrumentarija: re je o fizici vlasti koja je mnogostruka i
relacionog tipa, a vrhunac njene snage nije olien u kralju,
nego
u
mnotvu
tela
individualizovanih
upravo
zahvaljujui
odnosima vlasti. U teorijskom smislu, Bentam na nov nain
analizira drutveno telo i odnose vlasti koji ga proimaju;
u praktinom smislu, on odreuje nain na koji e se tela i
snage potiniti tako da se, izbegavanjem oblika suvereniteta,
povea korisna dimenzija vlasti. Panoptizam je opte naelo
nove politike anatomije kojoj su predmet i cilj odnosi
discipline, a ne suvereniteta.

202

uveni kruni kavez koji omoguava potpunu vidljivost

jedinki, sa visokom kulom u sredini, monom i naunom, moda za Bentama i jeste olienje savrene disciplinske institucije; meutim, on je ujedno i nain da se pokae kako se
mogu
discipline
proiriti
izvan
zatvorenog
prostora
i
primenjivati
difuzno,
mnogostruko,
polivalentno
u
itavom
telu
drutva. Od disciplina, koje je klasino doba razraivalo na
strogo odreenim i relativno zatvorenim mestima kasarnama, koleima, manufakturama i ija se globalna primena
zamiljala samo kao privremeno sredstvo na ogranienom prostoru okuenog grada, Bentam sanja da stvori itavu mreu
mehanizama koji e uvek i svuda biti na delu, proimajui
drutvo bez ostatka i prekida. Panoptikon nudi formulu za
takvo njihovo irenje. On daje osnovni nacrt po kojem, pomou
elementarnog
i
lako
prenosivog
ustrojstva,
funkcionie
drutvo
celo
proeto
i
premreeno
disciplinskim
mehanizmima.
*
*

Postoje, znai, dve slike discipline. Na jednom kraju je

disciplina kao blokada, kao zatvorena institucija, uvedena u
vanrednim sluajevima i na marginalnom podruju, sva okrenuta
negativnim
funkcijama:
spreiti
irenje
zla,
prekinuti
komunikacije, zaustaviti protok vremena. Na drugom kraju, sa
panoptizmom, javlja se disciplina kao ustrojstvo: kao funkcionalni
mehanizam
koji
treba
da
pobolja
vrenje
vlasti
inei
je
brom,
lakom,
efikasnijom,
kao
nacrt
suptilnih
vidova prisile svojstvenih buduem drutvu. Razvoj od jednog
projekta do drugog, od vanrednog modela discipline do modela
uvek i svuda prisutnog nadzora, poiva na jednoj istorijskoj
promeni:
na
postepenom
irenju
disciplinskih
mehanizama
TOKOM 17. i 18. veka, njihovom umnoavanju u itavom drutvenom telu, stvaranju onoga to bi se grubo moglo nazvati disciplinskim drutvom.
TOKOM
klasinog
doba
dolo
je
do
irenja
disciplina,
tako da bentamovska fizika vlasti predstavlja samo utvrivanje injenikog stanja. O tome svedoi sve vei broj disciplinskih
institucija,
njihova
mrea
koja
poinje
da
pokriva
sve veu povrinu i da zauzima sve vanije mesto u drutvu:
ono to je bilo ostrvce, povlaeno mesto, privremena mera
ili
jedinstveni
model,
postaje
sada
opta
formula;
pravila
koja su vaila samo za protestantske i pobone vojske Gijoma
iz Orana ili Gustava Adolfa, postaju propisi po kojima se
upravljaju sve evropske vojske; uzorni jezuitski kolei, ili
203

kole turma, na zatim Batankura i Demjaa, postaju opti

oblici
kolske
discipline
kojih
se
pridrava
ceo
obrazovni sistem; ureenje pomorskih i vojnih bolnica slui kao
obrazac za reorganizaciju svih bolnikih zdanja u 18. veku.
Meutim,
ovo
irenje
disciplinskih
institucija
svakako je samo najuoljiviji aspekt raznih dubljih, manje vidljivih
procesa.
1. Funkcionalna
inverzija
disciplina.
Od
disciplina
se
prvobitno oekivalo, pre svega, da neutraliu opasnosti, da
zaustave fluktuaciju nekorisnih ili nemirnih slojeva stanovnitva, da otklone negativne posledice okupljanja velikog
broja ljudi na jednom mestu; kasnije se, kada su postale za to
kadre, od njih oekuje da igraju pozitivnu ulogu, tako to e
poveavati moguu iskoristivost jedinki. Vojna disciplina
nije vie samo sredstvo da se spree pljaka, dezerterstvo ili
neposlunost trupa; ona postaje osnovna tehnika kojom se vojska, od proste gomile okupljenih vojnika, pretvara u jedinicu
ureenu tako da iz sebe same izvlai maksimum snaga; disciplina poveava sposobnosti svakog vojnika, povezuje i usklauje te sposobnosti, ubrzava kretanja, umnoava pojedinane
efekte vatrenog oruja, iri obim frontalnog napada ne
smanjujui mu snagu, jaa mo otpora, i slino. Disciplina u
manufakturama, iako i dalje ima svrhu da obezbedi potovanje
propisa i rukovodeih lica, da sprei krae i rasipanja, tei, istovremeno, da povea vetinu, brzinu, uinak, na dakle
i profit; disciplina jo utie na moral i na vladanje, ali
sve vie usmerava ponaanja ka odreenom cilju, upree tela
u maineriju i uvodi snage u ekonomiju. Kada su se u 17. veku
poele otvarati provincijske kole i hrianske osnovne
kole, opravdanja za taj korak bila su preteno negativne
prirode: budui da sirotinja nema sredstava ni naina da
svoju decu vaspitava, ona ostaju bez ikakvog znanja o svojim
obavezama; roditelji, u stalnim nastojanjima da se prehrane,
poto ni sami nisu dobili nikakvo vaspitanje niti su kolovani, ne mogu svoju decu da obrazuju; a to povlai tri
glavne negativne posledice: jedna je neznabotvo, druga besposlienje (sa svim onim to iz toga proishodi, dakle pijanenjem, neistoom, kraama, razbojnitvom); trea je, pak,
obrazovanje prosjakih druina, uvek spremnih na izazivanje
javnih nereda, sposobnih jedino da do kraja isprazne fondove
sirotita97. Na poetku Revolucije, meutim, osnovnokolskom obrazovanju propisuje se kao cilj da, izmeu ostalog,
osnai, da razvije telo, da pripremi dete za neki meha97

204

Ch. Demia, Rglement pour les coles de la ville de Lyon, 1716, str. 6061.

niki posao u budunosti, da mu omogui da stekne dobro

opaanje,
sigurnu
ruku,
brzinu
u
svemu98.
Discipline
sve
vie
funkcioniu
kao
tehnike
za
fabrikovanje
korisnih
jedinki. Zato se one oslobaaju svoje marginalnosti, svog perifernog poloaja u drutvu, zato se odvajaju od oblika izoptavanja
ili
ispatanja,
zatvaranja
ili
povlaenja.
Zato
postepeno
naputaju
svoje
prvobitno
srodstvo
sa
manastirskim
nainom
ivota,
njegovom
pravilnou
i
zatvorenou.
Zato
tee da se usade u sredinje sektore drutva, one znaajnije
i produktivnije; zato se ukljuuju u neke od glavnih drutvenih funkcija: u manufakturnu proizvodnju, u prenos znanja, u
irenje sposobnosti i yMeh, u ratni aparat. Zato, naposletku, ona sve izraenija dvostruka tendencija TOKOM 18. stolea:
s jedne strane, poveava se broj disciplinskih institucija; s
druge, discipline osvajaju ve postojee aparature.
2. Umnoavanje
disciplinskih
mehanizama.
Dok
broj
disciplinskih ustanova raste, njihovi mehanizmi pak pokazuju
izvesnu tenju da se dezinstitucionalizuju, da iziu iz
zatvorenih utvrenja gde su bili delatni te da krue u slobodnom stanju; masovne i kompaktne discipline razlau se
na fleksibilne, lako prenosive i prilagodljive postupke
nadzora. Zatvorene aparature ponekad pridodaju svojoj internoj i specifinoj funkciji dimenziju spoljanjeg nadzora,
razvijajui oko sebe itav niz lateralnih oblika kontrole.
Tako, na primer, hrianska kola nema samo cilj da formira poslunu decu, nego i da omogui nadzor nad njihovim
roditeljima, prikupi obavetenja o njihovom nainu ivota,
izvorima prihoda, pobonosti, navikama i obiajima. kola
tei da razvije minijaturne drutvene osmatranice kako bi
prodrla i do odraslih, te nad njima sprovodila redovnu kontrolu: ravo vladanje jednog deteta, ili njegovo odsustvo sa
nastave, opravdani je povod, kae Demja, da se kola raspita
i obavesti kod suseda, pogotovo ako se s razlogom moe pretpostaviti da porodica nee rei istinu; tek onda e se ispitati i sami roditelji, proverie se da li znaju katehizam i
molitve, da li su reeni da iskorene mane kod svoje dece;
osmotrie se koliko ima kreveta i ko gde spava nou; takva
poseta se eventualno zavrava davanjem milostinje, poklanjanjem neke slike, ili dodelom dodatnih kreveta". Slino se i
bolnica sve vie uzima kao poluga medicinske kontrole spoljanjeg stanovnitva; posle poara u Glavnoj bolnici 1772.
godine, javljaju se zahtevi da se takva velika zdanja, glomazna
98
Rapport de Talleyrand la Constituante, 10. septembar 1791. Pavedeno
u: A. Lon, La Rvolution franaise et l'ducation technique, 1968, str. 106.
99
Ch. Demia, Rglement pour les coles de la ville de Lyon, 1716, str. 3940.

205

i neureena, zamene nizom manjih bolnica; njihova funkcija

bio bi prijem bolesnika iz toga dela grada, ali i prikupljanje
informacija,
nadziranje
pojava
endemskih
bolesti
ili
epidemija, otvaranje dispanzera, davanje saveta stanovnitvu i redovno izvetavanje vlasti o zdravstvenim okolnostima u krajyi.
Disciplinske
postupke
ne
ire
samo
zatvorene
institucije, nego i sedita kontrole rasuta u drutvu. Religiozne
grupe i dobrotvorna drutva dugo su imala tu ulogu discipliniranja
stanovnitva.
U
razdoblju
izmeu
kontrareformacije i filantropske Julske monarhije rastao je broj inicijativa tog tipa; njihovi ciljevi bili su religiozni (preobraenje i moralizatorstvo), ekonomski (pomo i podsticaj na rad)
ili politiki (suzbijanje nezadovoljstva ili HeMHp). Dovoljpo je da navedemo kao primer pravilnik milosrdnih drutava
pariskih parohija. Svako od njih pokriva odreenu teritoriju
izdeljenu na etvrti i reone koje lanovi drutva raspodeljuju meu sobom. Obaveza im je da redovno obilaze delove grada
u svojoj nadlenosti. Radie na tome da spree stvaranje besprizornih mesta i da suzbiju pojave kao to su duvan, golotinja, kocka, javne sablazni, psovke, bezbonitvo i sve druge
nerede za koje mogu da doznaju. Bie im dunost i da pojedinano poseuju siromane: sve ono o emu treba da se obaveste
precizirano je pravilnikom: saznae da li ovi imaju stalno
mesto boravka, da li znaju molitve i idu na ispoved; da li
imaju neki zanat u rukama, kakav im je moral (i da li su
osiromaili
svojom
krivicom);
najzad,
treba
veto
ispipati kako se ponaaju u braku, da li se slau meusobno i sa
susedima, da li vaspitavaju decu bogobojazno... da li im odrasla deca raznih polova spavaju zajedno ili sa njima, da li u
porodici ima razuzdanosti i razvrata, pogotovo sa zadevojenim erkama. Ako se posumnja da ive u nezakonitom braku,
treba im traiti venanicu na uvid101.
3. Podravljenje
disciplinskih
mehanizama.
U
Engleskoj
su ulogu discipliniranja drutva dugo zadrale privatno
organizovane grupe religioznih pobuda 102; iako je i u Francuskoj jedan deo te uloge ostao u rukama drutava za pomo i
pokroviteljskih udruenja, drugi i svakako znaajniji deo te
uloge bio je vrlo rano preuzet od strane policijskog aparata.
100
U drugoj polovini 18. veka mnogo se razmiljalo o korienju vojske
kao aparata za nadzor i optu kontrolu stanovnitva. Vojska, koju je u 17.
stoleu tek trebalo disciplinovati, sada se uzima kao disciplinujui
aparat. Ynop., na primer, J. Servan, Le Soldat citoyen, 1780.
101
Biblioteka Arsenala, rukopis 1565. Pod ovim brojem nalazimo mnoge
pravilnike milosrdnih drutava u 17. i 18. veku.
102 Ynop. L. Radzinovitz, The English Criminal Law, 1956, t. II, str. 203241.

206

Organizacija
policije
centralistikog
tipa
dugo
je
izgledala, ak i u oima savremenika, kao najneposredniji izraz
kraljevog apsolutizma; suveren je hteo da ima svog magistrata
kome direktno moe da izdaje zapovesti, daje ovlaenja, poverava namere, i koji se stara o izvrenju naredbi, kao i
npecya
iz
kraljevih
pisama103.
Iako
su
preuzela
izvestan
broj
prethodno
postojeih
funkcija

gonjenje
zloinaca,
gradski nadzor, ekonomsku i politiku kontrolu policijska
namesnitva
i
glavno
namesnitvo
u
Parizu
prebacili
su
te
funkcije
na
jedan
unitarni
i
strogi
administrativni
aparat: Svi vektori cHar i istranih organa koji polaze sa
oboda vodie do glavnog namesnika... On pokree sve tokove
mainerije koja stvara red i sklad. Posledice njegove uprave
najbolje se mogu uporediti sa kretanjem nebeskih tela104.
Meutim,
iako
je
institucija
policije
bila
organizovana u formi dravnog aparata, iako je bila neposredno povezana sa seditem politike suvereniteta, tip vlasti koju ona
vri, mehanizmi koje uvodi u igru i elementi na koje ih
primenjuje su specifini. Re je o aparatu koji treba da bude
koekstenzivan u odnosu na itavo drutveno telo, i to ne
samo po obimu svog dejstva nego i po minucioznosti sitnica
kojima se bavi. Policijska vlast treba sve da obuhvati: ali
ne totalitet drave ni kraljevstva kao vidljivog i nevidljivog
monarhovog tela, nego one najsitnije dogaaje, delatnosti, ponaanja, miljenja sve to se deava105; policija svoj
predmet ima u svakodnevnim stvarima, onim sitnicama o
kojima govori Katarina II u svom uvenom Uputstvu106. Policijskom aparatu svojstvena je neodreena kontrola koja, u idealnom
smislu,
nastoji
da
dopre
do
najsiunijeg
elementa,
najprolaznije
pojave
u
drutvenom
telu:
Ministarstvo
policijskih magistrata i narednika je jedno od najvanijih; njegovo predmetno polje je na neki nain neodreeno, njegovi objekti se mogu opaziti tek vrlo detaljnim ispitivanjem107: to je
politika vlast nad beskrajno siunim.
Da bi se takva vlast vrila, ona mora da raspolae instrumentom
stalnog,
sveobuhvatnog,
sveprisutnog
nadzora
koji
sve ini vidljivim, pod uslovom da sebe uini neprimetnim.
103
Beleka Divala (Duval), prvog sekretara policijskog naelnitva,
navedena u: Funck-Brentano, Catalogue des manuscrits de la bibliothque de l'Arsenal,
T. IX, str. 1.
104N f. Des Essarts, Dictionnaire universel de police, 1787, str. 344, 528.
105
Gradonaelnik u jednom izvetaju sastavljenom na Sartinov zahtev,
da bi se odgovorilo na esnaest pitanja Jozefa II o pariskoj policiji. Ovaj
izvetaj objavio je Gazje (Gazier) 1879. godine.
106
Dodatak za Instruction pour la rdaction dun nouveau code, 1769, 535.
107
N. Delamare, Trait de la police, 1705, nepaginirani predgovor.

207

On treba da bude poput pogleda bez lica koji itavo drutvepo telo pretvara u perceptivno polje: hiljade oiju rasporeenih svuda, pokretna i uvek budna panja, iroka hijerarhizovana mrea koja, prema gradonaelniku, u Parizu ima 48
narednika,
20
inspektora,
zatim
redovno
plaene
posmatrae, sitne uhode sa dnevnicama, potkazivae isplaivane po
zadatku i, najzad, prostitutke. To neprekidno osmatranje treba
da se akumulira u nizu izvetaja i zapisnika; od poetka do
kraja 18. veka nepregledne policijske zabeleke tee, svojom
sloenom
dokumentacionom
organizacijom,
da
pokriju
itavo
drutvo108. Za razliku od metoda sastavljanja sudskih ili administrativnih
dokumenata,
ovde
se
belee
vladanje,
stavovi,
virtuelne mogunosti, sumnje stalno se vodi rauna o selokupnom ponaanju jedinki.
Treba napomenuti da ta policijska kontrola, iako je u
potpunosti
u
kraljevim
rukama,
ne
funkcionie
samo
u
jednom pravcu. Zapravo, re je o dvosmernom mehanizmu koji
mora
da
odgovori,
zaobiavi
pravosudni
aparat,
na
neposredne kraljeve elje, ali je kadar i da udovolji zahtevima
odozdo; naime, ogromna veina uvenih kraljevih pisama, koja
su dugo bila simbol kraljevske samovolje i politiki su diskvalifikovala kaznu zatvora, predstavljala je, u stvari, odgovor na molbe porodica, gospodara, lokalnih uglednika, stanovnika
etvrti,
parohijskih
svetenika;
ta
pisma
su
imala
funkciju da sankcioniu kaznom zatvora itav jedan kazneni
infra-sistem: nerede, nemire, neposlunost, ravo ponaanje
sve ono to je Ledu hteo da odstrani iz svog arhitektonski
savrenog grada, i to je zvao prestupima zbog odsustva nadzora. Sve u svemu, policija 18. veka pridodaje disciplinsku
funkciju ulozi koju ve ima u pomaganju pravosuu pri gonjenju zloinaca i politikom kontrolisanju 3aBep, opozicionih pokreta ili pobuta. Ta disciplinska funkcija je sloena, zato to spaja apsolutistiku vlast monarha sa najniim
instancama vlasti ratrkanim u drutvu, zato to izmeu
raznih disciplinskih institucija zatvorenog tipa (manufakTyp, vojski, kola) rasprostire mreu ije se dejstvo vri
tamo gde te institucije ne mogu da interveniu, na tako disciplinu uvodi u ne-disciplinske prostore pokrivajui ih,
povezujui uzajamno, jemei svojom oruanom snagom: to je
meuprostorna disciplina i meta-disciplina. Pomou mudro organizovane policije, suveren navikava narod na red i
poslunost109.
108

O policijskim registrima iz 18. veka videti: M. Chassaigne, La Lieu-

tenance gnrale de police, 1906.

109
E. de Vattel, Le Droit des gens, 1768, str. 162.
208

Organizacijom policijskog aparata u 18. veku doputeno

je podravljenje
disciplina i
njihovo
rasprostiranje
po
teritoriji
itavog
drutva.
Iako
je
policija
najneposrednije
bila povezana sa svim onim to je u kraljevskoj vlasti izlazilo
iz okvira redovnog pravosua, razumljivo je zato je dozvolila,
uz
minimalne
modifikacije,
prestrukturisanje
sudske
vlasti; razumljivo je i zato ju je stalno, sve do dananjih
dana, sve vie optereivala svojim prerogativima. To je svakako zato to je policija pomono sredstvo pravosua, ali i
zato to ona, po svom obimu dejstva i svojim mehanizmima,
znatno bolje srasta sa drutvom disciplinskog tipa nego institucija sudstva. Meutim, bilo bi netano pomisliti da je
dravni aparat jednom zauvek preuzeo i apsorbovao disciplinske funkcije.
Disciplina ne moe da se poistoveti ni sa nekom institucijom, ni sa nekim aparatom; ona je odreeni tip vlasti,
nain na koji se ta vlast vri, a sadri niz instrumenata,
tehnika,
postupaka,
polja
primene,
ciljeva;
ona
je
fizika
ili anatomija vlasti, njena tehnologija. Nju mogu preuzeti
ili
specijalizovane
institucije
(kaznionice,
popravni
domovi 19. veka), ili institucije koje se njome slue kao glavnim
instrumentom
radi
odreenog
cilja
(obrazovne
ustanove,
bolnice), ili ve postojee instance koje u njoj nalaze sredstvo za jaanje, odnosno reorganizovanje svojih unutranjih mehanizama vlasti (trebalo bi jednoga dana pokazati kako su se
odnosi unutar porodice, pre svega u segmentu roditelji-deca,
disciplinovali
apsorbujui
jo
od
klasinog
doba
spoljanje modele kolske, vojne, a zatim medicinske, psihijatrijske,
psiholoke,
to
je
od
porodice
nainilo
povlaepo mesto oitovanja disciplinskog problema podele na normalno
i
abnormalno),
ili
pak
aparati
koji
su
disciplinu
uzeli
kao
naelo
svog
unutranjeg
funkcionisanja
(discipliniranje
administrativnog
aparata
poev
od
Napoleonovog
doba) ili, naposletku, dravni aparati iji
je glavni, iako
ne
iskljuivi
zadatak,
da
uspostave
vladavinu
discipline
u
itavom drutvu (policija).
Prema tome, moemo na kraju rei da se onaj proces koji
polazi
od
zatvorenih
disciplina
kao
neke
vrste
drutvenog
karantina,
i
ide
do
panoptizma
kao
opteprimenljivog
mehanizma, zavrava stvaranjem disciplinskog drutva. Ne zato to je disciplinski model vrenja vlasti zamenio sve ostale, nego zato to se infiltrirao meu ostale, ponekad ih
iskljuujui,
ali
sluei
im
kao
posrednik,
povezujui
ih
uzajamno, produavajui ih i, pre svega, omoguavajui da se
dejstvo vlasti prenes^ i do najsitnijih i najudaljenijih ele-

209

menata.
Disciplinski
model
obezbeuje
infinitezimalnu
organizaciju odnosa vlasti.
Nekoliko godina posle Bentama, Julius* je dao svedoanstvo o roenju disciplinskog drutva 110. Govorei o panoptikom principu, rekao je da to nije samo arhitektonska dosetka, nego znaajni dogaaj u istoriji ljudskog duha. Prividno je re samo o reenju tehnikog problema, ali se kroz
njega odslikava odreeni tip drutva. Antiko doba je predstavljalo
civilizaciju
javnih
predstava.
Omoguiti
mnotvu
ljudi uvid u mali broj objekata: na taj zahtev odgovoreno je
arhitekturom hramova, pozorita i arena. Uz javne priredbe,
dominantnu ulogu imali su javni ivot, intenzitet svetkovina, ulna bliskost. U krvavim obredima drutvo je obnavljalo
svoju snagu i na trenutak ivelo kao velika jedinstvena selina.
Savremeno
doba
postavlja
obrnuti
zahtev:
Omoguiti
malom broju ljudi, ili ak samo jednom oveku, trenutni pregled nad velikim mnotvom. U drutvu u kojem glavni elementi nisu vie zajednica i javni ivot, ve privatni pojedinci s jedne, a drava s druge strane, odnosi mogu da se
urede samo u formi suprotnoj predstavi za javnost: Savremenom dobu, stalno rastuem uticaju drave, njenom svakodnevno
sve dubljem uplitanju u sve odnose i pojedinosti drutvenog
ivota, bilo je predodreeno da povea i usavri sigurnost
i izvesnost, tako to e koristiti i usmeriti ka tom velikom
cilju izgradnju i raspored zdanja iji je zadatak da istovremepo nadziru veliko mnotvo ljudi.
Ono to je Bentam opisao kao tehniki program, Julius
je
razumeo
kao
zavreni
istorijski
proces.
Nae
drutvo
nije
drutvo
javnih
priredbi,
ve
nadzora;
ispod
povrine
slita, dubinski se utie na tela; iza velike apstrakcije ekonomske razmene, odvija se minuciozno i konkretno dresiranje
korisnih
snaga;
krugovi
komunikacije
predstavljaju
podlogu
za akumuliranje i centralizaciju znanja; sistemom znakova odreuju
se
naini
ukorenjivanja
vlasti;
lepi
totalitet
jedinke
nije
amputiran,
potisnut,
izmenjen
naim
drutvenim
poretkom, nego se jedinka u njemu briljivo fabrikuje, u skladu sa
taktikom organizacijom CHar i tela. U nama je mnogo manje
antikog nego to mislimo. Nismo ni u gledalitu ni na
pozornici, ve u panoptikoj maineriji i pod uticajem dejstva vlasti koju dalje sami prenosimo, poto smo jedan od
njenih tokia. U tome je moda neki od razloga zbog kojih je

386.
210

* Julius (17831862), nemaki lekar i filantrop koji se bavio prouavanjem zatvorskih sistema (prim. prev.).
110
N. N. Julius, Leons sur les prisons, francuski prevod, 1831, I, erp. 384

Napoleonova
linost
tako
znaajna
u
istorijskog
mitologiji:
ona
povezuje
monarhijski
oblik
vlasti,
rituale
suvereniteta,
sa
hijerarhijskim
i
stalnim
sprovoenjem
neograniene
discipline. Ona sve nadzire jednim jedinim pogledom kome nikakva pojedinost, koliko god siuna bila, nikada ne izmie:
Moete se osvedoiti da nijedan deli carstva nije bez nadzora, da nijedan zloin, prestup niti prekraj ne sme da ostane negonjen, te da pogled duha koji sve ume da osvetli obuhvata tu ogromnu maineriju u celini, tako da mu ni najsitnija
pojedinost
ne
moe
promai111.
Disciplinsko
drutvo,
u trenutku svog punog procvata, sa Imperatorom jo ima stari izgled vladavine predstava za javnost. Kao monarh koji
je uzurpator biveg prestola ali ujedno i organizator nove
drave, on je simboliko i poslednje olienje itavog tog
dugog procesa kojim su se raskoni oblici suvereniteta, nuno
velianstvene
manifestacije
vlasti,
gasili
jedni
za
drugim u svakodnevnom sprovoenju nadzora, u panoptizmu gde e
budni
izukrtani
pogledi
uskoro
uiniti
nepotrebnim
i
orla i sunce.
*
*

Do stvaranja disciplinskog drutva dolazi u okviru odreenog

broja
irokih
istorijskih
procesa

ekonomskih,
pravno-politikih, kao i naunih.
1. Uopteno
govorei,
moemo
kazati
da
su
discipline
tehnike kojima se ypebyjy ljudska mnotva. U tome svakako
nema nieg posebnog, na ni karakteristinog: svakom sistemu
vlasti postavlja se isti problem. Disciplinama je svojstveno,
meutim, da spram tih mnotava nastoje da definiu takvu
taktiku vlasti koja e zadovoljiti tri kriterijuma: prvo, da
uspostavljanje i odravanje vlasti to manje kota (u ekonomskom smislu, tako to e trokovi biti mali; u politikom
smislu, tako to e se vlast vriti neupadljivo, relativno
neprimetno, izazivajui to manji otpor); drugo, da se dejstvo
te drutvene vlasti maksimalno pojaa i rasprostre, bez ostatka i propusta; tree, da se to ekonomino jaanje i irenje vlasti povee sa uinkom onih aparata unutar kojih se
ta vlast vri (pedagokih, vojnih, industrijskih, medicinskih); ukratko, da se istovremeno povea i pokornost i iskoristivost svih elemenata sistema. Discipline sebi postavljaju ta tri cilja kao odgovor na dobro poznatu istorijsku konjunkturu. S jedne strane, dolazi do velikog demografskog ra111

J. V. Treilhard, Motifs du code dinstruction criminelle, 1808, erp. 14.

211

sta u 18. veku; poveava se broj ljudi bez stalnog mesta boravka
(jedan od prvih zadataka discipline je da vee jedinke za
odreeno mesto; ona je upravo anti-nomadski postupak); zatim,
iri se obim grupa koje treba kontrolisati ili manipulisati (od poetka 17. stolea na do uoi Francuske revolucije
znatno se uveala kolska populacija, a svakako i ona hospitalizovana; vojska je krajem 18. veka, u mirnodopska vremena,
brojala vie od 200.000 ljudi). Drugi aspekt konjunkture je
rast proizvodnog aparata, sve ireg i sloenijeg, ali i sve
skupljeg; njegova rentabilnost treba da se povea. Razvoj disciplinskih postupaka je odgovor na ta dva procesa ili, tanije, na potrebu njihovog uzajamnog usklaivanja. Taj zahtev
nisu mogli da ispune ni zaostali oblici feudalne vlasti, ni
strukture
monarhijske
administracije,
ni
lokalni
mehanizmi
kontrole, ni nestabilna isprepletenost svih tih modela zajedpo: onemoguavala ih je injenica da se njihova mrea irila
bez pravilnosti i nedosledno, da su esto u svom funkcionisanju dolazili u sukob, a najvie injenica da je vlast koja se
u okviru tih modela vrila bila skupa. Viestruko skupa:
zato to je mnogo kotala dravnu blagajnu, na najneposredniji nain; zato to je sistem kupovine poloaja i zvanja, kao
i zakupa zemlje, posredno ali teko pritiskao stanovnitvo;
zato to je u njemu izazivao otpore zbog kojih je sistem stalno
jaao, na se tako stvarao zatvoreni krug; zato to se, najzad,
taj
sistem
odravao
uglavnom
postupcima
prisilnog
ubiranja
i uzimanja (oporezivanjem u novcu ili proizvodima od strane
monarhijskih,
vlastelinskih
ili
crkvenih
struktura;
prinudnim uzimanjem ljudi i korienjem njihovog vremena za javne
radove
ili
regrutacije;
nasilnim
zatvaranjem
skitnica
ili
njihovim izgonom). Sa razvojem disciplina javljaju se osnovne
tehnike vlasti koje ekonomiu na sasvim drukiji nain: mehanizmi vlasti koji se, umesto da oduzimaju, iznutra integriu
u
aparate,
pospeujui
njihovu
produktivnost
i
efikasnost, kao i korienje onoga to se proizvodi. Staro naelo nasilnog ubiranja po kojem se upravljala ekonomija
vlasti,
discipline
zamenjuju
naelom
blagosti,
produktivnosti,
profita.
Discipline
treba
shvatiti
kao
tehnike
koje
omoguavaju da se, u skladu sa navedenim naelom, uzajamno
usklade
porast
populacije
i
umnoavanje
velikih
ljudskih
skupina, s jedne strane, sa rastom, irenjem i umnoavanjem
proizvodnih aparata, s druge (a pod time valja podrazumevati
ne samo proizvodnju u uem smislu rei, nego i proizvodnju
znanja i sposobnosti u koli, zdravlja u bolnicama, destruktivne sile u vojsci).
Da bi ispunila taj zadatak usklaivanja dva navedena procesa, disciplina mora da rei odreeni broj problema za koje

212

ranija ekonomija vlasti nije imala odgovarajue orue. Disciplina, naime, moe da umanji tetnost masovnih pojava:
da smanji ono to ini mnotvo neposlunijim i nemanipulativnijim od ureene jedinice; da oslabi ono to se opire
korienju
svakog
elementa
mnotva
i
njihovog
zbira;
da
ogranii sve ono to u mnotvu preti da poniti prednost
brojnosti. Zbog toga disciplina vezuje za odreeno mesto; ona
onemoguava ili ureuje kretanja; savlauje nered, kompaktna
grupisanja,
neizvesne
tokove,
smiljene
podele.
Disciplina
mora i da podredi one snage koje se formiraju ve samim
konstituisanjem organizovanog mnotva; ona treba da neutralie nastale kontra-efekte, jer oni stvaraju otpor vlasti koja hoe to da suzbije: re je o nemirima, pobunama, spontanim
organizovanjima, koalicijama svemu onom do ega moe da
doe pri horizontalnim povezivanjima. Zbog toga se discipline
slue
pregraivanjima
i
vertikalnim
strukturama,
zbog
toga odeljuju razliite elemente na istoj ravni tako da je
svaki vid komunikacije onemoguen, zbog toga obrazuju guste
hijerarhizovane
mree;
ukratko,
intrinsinoj
i
protivnikoj
snazi
mnotva
suprotstavljaju
kontinuiranu
i
individualizujuu
piramidu.
Discipline
treba
i
da
poveaju
osobenu
iskoristivost
svakog
pojedinanog
elementa
mnotva,
i
to
najbrim i najjeftinijim sredstvima:
a to znai korienjem
samoga mnotva kao instrumenta tog poveanja. Zbog toga upotrebljavaju, da bi izvukle iz tela maksimum vremena i snage,
odreeni
skup
metoda:
dnevni
raspored
aktivnosti,
kolektivnu dresuru, vebe, globalni i ujedno detaljni nadzor. Osim
toga, discipline treba da poveaju i iskoristivi efekat samoga mnotva, da ga uine korisnijim nego to bi bio prosti
zbir njegovih elemenata. Zbog toga one utvruju, da bi poveale korisni uinak mnotva, niz taktika: rasporeivanje J, uzajamno
usklaivanje
tela,
noicpeT
i
ritmova,
diferencijaciju
sposobnosti,
njihovo
meusobno
koordiniranje
s
obzirom
na
specifine
aparate
ili
zadatke.
Najzad,
disciplina
treba
da
stvori sistem oflHoe vlasti koji nije iznad, nego je u samom
tkivu mnotva, to neupadljiviji i to bolje povezan sa drugim funkcijama mnotva, a uz to to jeftiniji. Taj zahtev
ispunjavaju
anonimni
instrumenti
vlasti,
koekstenzivni
u
odnosu na mnotvo koje ureuju: to su hijerarhizovani nadzor,
.stalno
beleenje,
neprekidno
procenjivanje
i
klasifikovanje.
Sve u svemu, onu vlast koja se ispoljava razmetljivou njenih
izvritelja
treba
zameniti
vlau
koja
lukavo
i
neosetno
objektivizuje one na koje se primenjuje; na njima ona treba da
izgradi odreena znanja, a ne da pokazuje velvlepne znake suvereniteta.
Reju,
discipline
su
skup
sitnih
tehnikih
domiljatosti koje su omoguile da se povea korisni uinak
213

mnotva tako to e se smanjiti tetnost, odnosno negativne

strane vlasti koja, da bi velike skupine jedinki uinila korisnim, mora njima da upravlja. Svako mnotvo, bilo da je re
o
manufakturi
ili
dravi,
vojsci
ili
koli,
dosee
prag
discipline onda kada odnos jednoga prema drugome postane
povoljan.
AKO je ekonomski procvat Zapada otpoeo sa mehanizmima
koji su omoguili akumulaciju kapitala, onda se moda moe
rei da su metode upravljanja akumulacijama jedinki omoguile
politiki
procvat
u
odnosu
na
tradicionalne,
ritualne,
skupe, nasilnike oblike vlasti koji su, brzo zastarevi, bili
zamenjeni
prefinjenom
i
smiljenom
tehnologijom
potinjavanja. Zapravo, ta dva procesa akumulacija ljudi i akumulacija kapitala ne mogu se odvojiti; ne bi bilo mogue
reiti
problem
akumulacije
ljudi
bez
poveanja
proizvodnog
aparata, kadrog da ih izdrava a ujedno koristi; i obrnuto,
tehnike
koje
kumulativno
mnotvo
jedinki
ine
korisnim,
istovremeno
ubrzavaju
akumulaciju
kapitala.
Manje
uopteno
govorei, tehnoloke promene u proizvodnom aparatu, zajedno
sa podelom rada, te razrada disciplinskih postupaka s druge
strane,
bili
su
viestruko
isprepleteni
procesi112.
Svaki
od
ta dva procesa omoguavao je i inio nunim onog drugog;
jedan drugome su sluili kao model. Disciplinska piramida
predstavljala je malu eliju vlasti unutar koje su nametnuti
i
uinjeni
efikasnim
postupci
odvajanja,
koordiniranja
i
kontrole
zadataka;
a
analitika
organizacija
vremena,
pokreta i telesnih snaga predstavljala je operativni obrazac koji
se lako mogao preneti sa grupa koje je trebalo potiniti na
mehanizme
proizvodnje.
Masovno
preslikavanje
vojnih
metoda
na industrijsku organizaciju bilo je primer toga modeliranja
podele rada po uzoru na ustrojstvo vlasti. Zauzvrat, tehniko
ralanjivanje
procesa
proizvodnje,
njegovo
automatizovano
razlaganje, preslikali su se na radnu snagu koja je trebalo to
da
omogui:
stvaranje disciplinskih aparatura
u kojima se
pojedinane snage povezuju i strukturiu, a time i pojaavaju, posledica je takvog preslikavanja. Kazaemo da je disciplina unitarizujui tehniki postupak kojim se snaga tela, sa
najmanjim
trokovima,
ograniava
i
slabi
kao
politika
snaga, a uveava, odnosno maksimalizuje, kao korisna snaga.
Razvoj kapitalistike ekonomije postavio je zahtev za specifinim
oblikom
disciplinske
vlasti
ije
e
opte
formule,
postupci potinjavanja cHar i tel jednom rei politi_ __________ F
112

214

Ynop. K. Marx, Le Capital, knjiga I, 4. odeljak, glava XIII. Takoe, vrlo

zanimljivu analizu: F. Guerry i D. Deleule, Le Corps productif, 1973.

ka anatomija moi da budu delatni u vrlo razliitim

politikim porecima, aparatima ili institucijama.
2. Panoptiki model vlasti u svojoj elementarnoj, tehnikoj, isto fizikoj dimenziji nije neposredna posledica
niti
produetak
velikih
pravno-politikih
struktura
drutva; ipak, on nije ni sasvim nezavisan od njih. Istorijski uzev, proces kojim je graanstvo TOKOM 18. veka postalo
politiki dominantna klasa bio je u senci stvaranja jasnog,
kodifikovanog, formalno egalitarnog pravnog okvira, kao i
organizovanja poretka parlamentarnog i predstavnikog tipa.
Meutim, razvoj i rasprostiranje disciplinskih mehanizama
bili su druga, prikrivena i mrana strana tog procesa. Opti pravni okvir kojim je bio zagarantovan sistem naelno
jednakih prava temeljio se na tim sitnim, svakodnevnim fizikim mehanizmima, na svim tim sistemima mikro-vlasti kakve predstavljaju discipline, a ija je sutina nejednakost i
nesimetrinost. Iako, formalno gledano, predstavniki sistem omoguava da neposredno ili posredno, sa zastupnicima
ili bez njih, volja svih tvori osnovni izraz suvereniteta, discipline su te koje, u osnovi, garantuju potinjenost cHar i
tela. Stvarne, telesne discipline inile su temelj formalnih i pravnih sloboda. Mada je drutveni ugovor bio zamiljen kao idealna osnova prava i politike vlasti, panoptizam
je predstavljao tehniki, univerzalno rasprostranjen postupak
sprovoenja prinude. On je neprekidno dubinski uticao na
pravne strukture drutva, da bi efektivni mehanizmi vlasti
mogli da dejstvuju protiv zacrtanih formalnih okvira. Doba
prosveenosti, koje je otkrilo slobode, izumelo je i discipline.
Prividno,
discipline
su
samo
infra-pravno
ustrojstvo.
One
kao
da
produavaju,
sve
do
infinitezimalnog
stupnja,
jedinstvene zahteve, opte okvire koji su pravno definisani;
discipline
mogu
izgledati
i
kao
naini
sticanja
znanja
i
sposobnosti koji jedinkama omoguavaju da se ukljue u te
opte zahteve. One kao da nastavljaju isti tip prava menjajui
mu samo ravan, usitnjavajui ga i time ra ublaavajui. Meutim,
discipline
bi
pre
trebalo
shvatiti
kao
neku
vrstu
protiv-pravnog
ustrojstva.
Njihova
sasvim
odreena
uloga
je
da uvedu nepremostivu asimetrinost i da iskljue reciprocitet.
Pre
svega
zato
to
disciplina
stvara
kod
jedinki
lini odnos, odnos prinude potpuno razliit od ugovorne
obaveze; iako na gfihvatanje discipline moe da se pristane
ugovorom, nain na koji se ona namee, mehanizmi koje pokree, neizmenljiva podela uloga, potinjenost jednih a nadreenost drugih, viak vlasti koji je uvek na jednoj istoj strani, nejednakost poloaja razliitih uesnika u odnosu na

215

zajednike propise sve to ini disciplinski odnos upravo

suprotnim ugovornom odnosu i omoguava da se ovaj drugi
sistematino
iskrivljuje
od
trenutka
kada
mu
disciplinski
mehanizam postane sadrina. Na primer, znamo koliko se u
stvarnim postupcima izopaila pravna fikcija ugovora o radu:
disciplina
u
radionici
nije
tu
nevani
inilac.
Pored
toga, dok pravni sistemi kvalifikuju pravne subjekte prema
optevaeim
normama,
discipline
karakteriu,
klasifikuju, specifikuju; one rangiraju, razvrstavaju pojedince u odnosu na odreenu normu, hijerarhizuju ih meusobno i, u krajnjem sluaju, diskvalifikuju i onemoguavaju. U svakom sluaju, na prostoru i u vremenu gde discipline sprovode kontrolu i uvode asimetrinost svoje vlasti, dolazi do obustave
dejstva pravnih mehanizama; ta obustava, dodue, nikada nije
potpuna, ali nikada nije ni sasvim ukinuta. Koliko god da je
redovna i institucionalizovana, disciplina je, po svom mehanizmu, protiv-pravno ustrojstvo. Iako izgleda kao da univerzalni
pravni
okvir
savremenog
drutva
postavlja
granice
vrenju
vlasti,
njegov
svuda
rasprostranjeni
panoptizam
pokree i odrava protivpravno dejstvo ogromne mainerije sastavljene od siunih mehanizama mainerije koja podrava, jaa, uveava nesimetrinost vlasti i ini zaludnim granice koje su toj vlasti odreene. Beskrajno razuene discipline i svakodnevni panotpizam mogu, znai, da stoje u senci
velikih
aparata
i
znaajnih
politikih
borbi.
Discipline
su
bile, u istoriji razvoja savremenog drutva i njegove klasne
dominacije,
politika
suprotnost,
druga
strana
pravnih
normi prema kojima se vrila raspodela vlasti. Zbog toga je,
svakako, jo davno pridavan toliki znaaj sitnim postupcima
discipline, malim lukavstvima koja je ona izumela, ili pak
onim znanjima koja joj daju prihvatljiv izgled; zbog toga strah
da se drutvo odrekne discipline a ne nae joj odgovarajuu
zamenu; zbog toga tvrenje da je ona osnova drutva i njegove
ravnotee, a zapravo je samo niz mehanizama za konano i
sveprisutno
uspostavljanje
neravnotee
u
odnosima
vlasti;
zbog toga injenica da se discipline uporno prikazuju kao
skromni ali konkretni vid morala, a u stvari su skup fiziko-politikih tehnika.
Da se vratimo sada na pitanje zakonskih kazni. Instituciju zatvora, zajedno sa celom njenom prateom vaspitno-popravnom tehnologijom, treba smestiti u te koordinate: tamo
gde
se
zakonska
vlast
kanjavanja
izvrgava
u
disciplinsku
vlast nadziranja; gde se univerzalne kazne definisane zakonom selektivno primenjuju na odreene i uvek iste pojedince;
gde
prekvalifikacija
pravnog
subjekta
pomou
kazne
postaje
korisna dresura zloinca; gde se pravo izvre i obustavlja, a

216

protiv-pravni
mehanizmi
postaju
efektivna
i
institucionalizovana
sadrina
pravnih
okvira.
Do
sveobuhvatnog
irenja
kaznene vlasti tada ne dolazi zahvaljujui univerzalnoj svesti
o zakonima koju bi imao svaki pravni subjekt, ve zahvaljujui
gustoj
mrei
panoptikih
postupaka,
njihovoj
pravilnoj
rasprostranjenosti.
3. Veina tih postupaka, kada se razmatraju pojedinano,
imaju iza sebe dugi istorijat. Novina koju je, meutim, uneo
18. vek, jeste u tome da se njihovim povezivanjem u odreenu
strukturu i njihovim irenjem po tkivu itavog drutva dosee taka posle koje se proces obrazovanja znanja i proces
jaanja vlasti stalno uzajamno podstiu i snae. Discipline
tada prestaju da budu isto tehnoloka ustrojstva. One nisu samo uvele red najpre u bolnice, zatim u kole, a kasnije
i u manufakture, nego su svi ti aparati, upravo zahvaljujui
disciplinama, postali takvi da svaki mehanizam objektivizacije moe da slui kao instrument potinjavanja, a svako snaenje vlasti da omogui nova eventualna saznanja. Upravo je
na osnovu takve povezanosti, svojstvene tehnolokim sistemima, i moglo u disciplinskoj sredini doi do formiranja klinike medicine, psihijatrije, deje psihologije, psihopedagogije, racionalizacije rada. Re je, znai, o dvostrukom procesu: epistemolokom uzletu zahvaljujui sve finijem strukturisanju odnosa vlasti, i irenju dejstva vlasti zahvaljujui
stvaranju i akumuliranju novih saznanja.
Rasprostiranje disciplinskih metoda samo je deo velikog
istorijskog procesa: razvoja, otprilike u istom tom razdoblju,
mnogih
drugih
tehnologija

agronomskih,
industrijskih,
ekonomskih. U poreenju sa rudnom industrijom, zaecima hemije, metodama voenja dravnog budeta, sa visokim peima
ili parnom mainom, panoptizam je ostao bez ugleda i rei
hvale. U njemu vide samo neku udnovatu, malu utopiju, zlobnu
matariju kao da je Bentam bio Furije policijskog drutva, u kojem bi Falanster* imao oblik Panoptikona. Pa ipak,
panoptizam je bio apstraktna formula sasvim stvarne tehnologije tehnologije vladanja jedinkama. Puno je razloga zbog
kojih ona nije hvaljena: oigledno zato to saznanja koja je
omoguila gotovo nikada nisu, osim u akademskim klasifikacijama, stekla status naunih saznanja; meutim, pravi razlog
svakako lei u tome to ta tehnologija uspostavlja i obezbeuje jaanje vlasti koja je, po svojoj prirodi, direktna i fizika to je vlast jednih ljudi nad drugima. Zbog toga je
teko odati priznanje neemu to je imalo tako neslavni
* Falanster, zadruni dom u kojem ivi i radi falanga prema zamisli socijaliste-utopiste arla Furijea (17721837), (prim. prev.).
217

ishod.
Nepravino
je,
dodue,
porediti
disciplinske
postupke sa izumima kao to su parna maina ili De Amiijev
mikroskop. Oni su znatno ispod, ali, u izvesnom smislu, i
znatno iznad ovih drugih. Ako im treba nai istorijski ekvivalent ili bar ravan poreenja, onda je to inkvizitorska
tehnika sudske istrage.
Osamnaesti vek je izumeo tehnike discipline i ispitivanja, otprilike kao to je Srednji vek izumeo sudsku istragu.
Meutim,
naini
su
bili
sasvim
razliiti.
Do
razvoja
istranog postupka,
kao
stare
fiskalne
i
administrativne
tehnike, dolo je najvie sa reorganizacijom crkve i poveanjem
monarhijskih drava u 12. i 13. veku. Tada je ta tehnika iroko primenjivana u praksi crkvenih sudova, a kasnije i svetovnih. Istrani postupak, kao autoritarno traganje za ustanovljenom
ili
posvedoenom
istinom,
suprotstavljen
je
tako
ranijim postupcima zaklinjanja, ordalija, sudskog dvoboja, Bojeg suda ili poravnanja meu pojedincima. On je znaio da
suverenova vlast prisvaja sebi pravo da utvrdi istinu pomou
odreenog broja propisanih tehnika. Iako
je istrani postupak od tog trenutka postao neodvojiv deo zapadnog pravosua
(i to ostao sve do danas), ne treba izgubiti iz vida niti
njegovo politiko poreklo, njegovu vezanost za nastanak drava i monarhijskog oblika vlasti, niti pak njegovo kasnije odvajanje i ulogu u stvaranju znanja. Istrani postupak je, naime,
imao
rudimentarnu
ali
nesumnjivo
fundamentalnu
funkciju u stvaranju empirijskih nauka; on je bio pravno-politika matrica eksperimentalnih saznanja, za koja znamo da su vrlo
brzo poela cvetati krajem Srednjeg veka. Moda je tano da
se matematika u Grkoj razvila iz tehnika merenja; prirodne
nauke su se, u svakom sluaju, bar delimino razvile krajem
Srednjeg veka iz primena istranog postupka. Veliko empirijsko znanje koje je obuhvatilo predmetni svet i uobliilo
ga u beskonani tekst kojim se utvruju, opisuju i ustanovljuju injenice (i to u trenutku kada je Zapad zapoeo ekonomsko i politiko osvajanje istog tog sveta) svakako ima svoj
operativni model u Inkviziciji tom velikom izumu koji je
naa skoranja blagost potisnula u zaborav. Ono to je taj
politiko-pravni,
administrativni
i
krivini,
crkveni
i
laiki istrani postupak bio za prirodne nauke, to je disciplinska analiza bila za nauke o oveku. Sve te nauke, koje
laskaju naoj ovenosti ve vie od jednog veka, imaju
svoju tehniku matricu u pipavoj i opakoj minucioznosti disciplina
i
njihovih
istraivakih
postupaka.
Oni
su
moda
za
psihologiju,
psihijatriju,
pedagogiju,
kriminologiju
i
tolika druga neobina saznanja ono to je strana mo inkvizitorskog postupka bila za mirno prouavanje ivotinja,

218

biljaka ili zemlje. Re je, meutim, o drukijoj vlasti, na i

drukijem znanju. Na pragu klasinog doba. Bekon je, kao pravnik i dravnik, pokuao da za empirijske nauke napravi metodologiju
istranog
postupka.
Koji
e
Veliki
Nadzornik
napraviti
metodologiju
postupka
ispitivanja
za
drutvene
nauke? A moda to i nije mogue uiniti. Jer, dok se istrani postupak, postavi tehnika empirijskih nauka, odvojio od
inkvizitorskog
iz
kojeg
je,
istorijski
gledano,
nastao,
postupak
ispitivanja
je, naprotiv, ostao
vezan
za
disciplinsku
vlast koja ga je izumela. On je i dalje nerazdvojiv deo discipli. Naravno, on kao da je proao kroz spekulativno ienje kada je integrisan u nauke kao to su psihijatrija i psihologija. On naime prividno, u vidu testova, razgovora, upitnika,
konsultacija,
ispravlja
mehanizme
discipline:
kolska
psihologija
ima
zadatak
da
ublai
posledice
kolske
strogosti, kao to razgovor sa lekarom ili psihijatrom treba da
popravi efekte discipline rada. Meutim, ne treba se zavaravati; ove tehnike samo upuuju pojedince s jedne disciplinske instance na drugu i reprodukuju, saimajui ga ili formalizujui,
obrazac
vlast-znanje
svojstven
svakoj
disciplini113.
Veliki
istrani
postupak
koji
je
omoguio
procvat
prirodnih nauka odvojio se od svoga politiko-pravnog modela; zauzvrat, postupak ispitivanja i dalje je deo disciplinske
tehnologije.
Istrani postupak u Srednjem veku nametnut je, odozgo,
starom tubenom pravosuu; disciplinska tehnika je pak osvojila, neosetno i kao odozdo, krivino pravosue; ono je i
danas, u osnovi, inkvizitorskog tipa. Sva velika pomeranja
karakteristina
za
savremeni
kazneni
sistem

problematizovanje samoga zloinca na osnovu zloina, nastojanje da kazna

ima
vaspitno-popravno,
terapeutsko,
normirajue
dejstvo,
uee
razliitih
instanci
u
donoenju
presude,
instanci
koje treba da mere, procenjuju, postavljaju dijagnozu, lee, npeobraavaju jedinke sve to odraava prodor disciplinskog
postupka ispitivanja u sudsku istragu.
Meta
krivinog
pravosua,
njegov
korisni
objekt,
od
tog trenutka nije vie telo krivca koje ustaje protiv kraljevog tela, niti pak pravni subjekt idealnog ugovora, ve disciplinski
pojedinac.
Krajnji
domet
krivinog
pravosua
pod
Starim reimom bilo je beskonano ereenje tela kraljeubise: manifestacija vrhovne vlasti nad telom najveeg zloinca,
ije
potpuno
unitenje
obznanjuje
istinu
o
zloinu.
Idealni
domet dananjeg kaznenog sistema bila bi neograniena dis113

Videti na tu temu: Michel Tort, Q. I., 1974.

219

ciplina: beskonano sasluanje, istraga koja bi se beskrajno

produavala u vidu minucioznog i sve analitinijeg posmatranja, suenje koje bi ujedno bilo proces stvaranja nikad zatvorenog dosijea, proraunata blagost kazne udruena sa gorljivom
radoznalou
ispitivanja,
postupak
koji
bi
istovremepo bio stalna mera odstupanja u odnosu na nedostinu normu
i asimptotsko kretanje kojim ona treba da se dostigne u beskonanosti. Javno muenje je logini zavretak postupka kakvog
zahteva Inkvizicija. Stavljanje pod nadzor je pak prirodni
produetak
pravosua
koje
je
nroeto
disciplinskim
metodama i postupcima ispitivanja. ta je onda neobino u injenici da je zatvor sa elijama, strogim vremenskim rasporedima, obaveznim radom, instancama kontrole i ocenjivanja,
strunjacima za normalno ponaanje, koji preuzimaju i umnoavaju funkcije sudije postao savremeni instrument kaznenog sistema? ta je neobino u injenici da zatvor lii
na fabrike, kole, kasarne, bolnice, koje sve opet lie na
zatvore?

220

IV

ZATVOR

PRVA GLAVA

STROGE INSTITUCIJE
ZA POTPUNO PREVASPITANJE
Zatvor je stariji nego to kau oni koji smatraju da je
naetao zajedno sa modernim krivinim zakonima. I pre nego
to se u njima poeo sistematino koristiti kao kazna, on je
postojao
u
svom
institucionalnom
obliku.
Nastao
je
izvan
sudskog aparata, u vreme kada su u itavom drutvenom tkivu
izgraivani postupci kojima je bio cilj odeljivanje, prostorpo rasporeivanje i vezivanje jedinki za utvreno mesto, njihovo
klasifikovanje
i
maksimalno
iskoriavanje
njihovih
snaga i vremena, postupci za dresiranje tela, kodifikovanje
celokupnog
ponaanja,
obezbeivanje
stalne
i
besprekorne
vidljivosti jedinki, kao i stvaranje ustrojstva za njihovo osmatranje, beleenje i ocenjivanje, te akumuliranje i centralizovanje znanja o njima. Ta opta forma mehanizama za potinjavanje
i
iskoriavanje
jedinki
posredstvom
minucioznog
dejstva usmerenog na njihova tela, stvorila je model zatvorske
institucije pre nego to je zakon definisao zatvor kao glavnu i najadekvatniju kaznu. Tano je da su se krajem 18. i poetkom 19. veka sve vie poele primenjivati kazne zatvora, i
da je to predstavljalo novinu u kaznenom sistemu. Meutim,
on se u stvari samo otvorio za ve postojee i drugde izgraene mehanizme prinude. Kaznionice koje su sluile kao uzori ona u Ganu, Glosteru i Uolnat Strit predstavljaju
prve vidljive znake tog procesa tranzicije, a ne nekakve novine ili poetke. Zatvor je, kao glavna meu postojeim kaznama, svakako obeleio ^naajni trenutak
u istoriji krivinog
prava: ono postaje oveno. Ali, to je vaan trenutak i u
istoriji disciplinskih mehanizama, koje je nova vlast upravo
razvijala:
trenutak
kada
ti
mehanizmi
osvajaju
instituciju
sudstva. U razdoblju izmeu 18. i 19. veka, novim zakonima
definie se kaznena vlast kao opta drutvena funkcija
223

KOja se vri Jednako nad svim lanovima drutva, i u

KOJOJ

je

svaki njegov lan ravnopravno zastupljen; meutim, time to

se od zatvora stvara poglavita kazna, uvode se postupci dominacije karakteristini za poseban tip vlasti. Pravo koje tvrdi da poiva na jednakosti, sudski aparat koji hoe da bude
nezavisan
ali
ga
osvaja
asimetrinost
disciplinske
vlasti:
iz takvog susreta roen je zatvor kao kazna civilizovanog
drutva1.
Razumljivo je zato se zatvor vrlo brzo poeo smatrati
opravdanom kaznom. Prvih godina 19. veka jo je bila prisutna svest o novini ovog vida kanjavanja; meutim, kazna zatvora se inila tako vrsto i dubinski povezana sa nainom na
koji
drutvo
funkcionie,
da
je
potisnula
u
zaborav
sve
druge kazne koje su smislili reformatori 18. veka. Ona je
izgledala bez alternative, i kao iznedrena samim istorijskim
razvojem: Od kazne zatvora izgraen je temelj i gotovo itavo
zdanje naeg dananjeg kaznenog sistema, ali ne zahvaljujui
sluaju ili hiru zakonodavca, nego razvoju i napretku u idejama i obiajima2. Iako se za neto vie od sto godina izmenilo uverenje o opravdanosti zatvora, ono i danas postoji.
Poznate su nam sve njegove loe strane, kao i injenica da je
opasan, ako ne i nekoristan. Ipak, ne vidi se ime bi on
mogao biti zamenjen. On je mrsko, ali neizbeno reenje.
To uverenje o opravdanosti zatvora kojeg se tako teko
oslobaamo poiva, pre svega, na prostom mehanizmu liavanja slobode. Kako zatvor ne bi bio odgovarajua kazna u drutvu gde je sloboda dobro koje jednako pripada svima i za koje
je svako vezan univerzalnim i stalnim3 oseanjem? Gubitak
tog dobra ima, znai, istu cenu za sve; utoliko kazna oduzimanja
slobode
vie
odgovara
naelu
ravnopravnosti
nego
novana kazna. U tome je nesumnjiva opravdanost zatvora sa
pravnog stanovita. Osim toga, on omoguava tano kvantifikovanje kazne shodno njenom trajanju. U industrijskim drutvima zatvor postoji i kao vid obeteenja, to bi predstavljalo njegovu ekonomsku opravdanost i dalo mu oblik nadoknade tete. Time to raspolae vremenom osuenika, zatvor
kao da konkretizuje ideju da je prestupom naneta uvreda ne
samo rtvi, nego i itavom drutvu. U tome je ekonomsko-moralna opravdanost kaznenog sistema koji obraunava kazne u
danima,
mesecima
i
godinama,
uspostavljajui
kvantitativnu
jednakost izmeu zloina i trajanja zatvora. Otuda ona tako
1

P. Rossi, Trait de droit pnal, 1829, III, str. 169.

Van Meenen, Kongres zatvorskih ustanova u Briselu, u: Annales de la
Chant, 1847, str. 529530.
3
A. Duport, Discours la Constituante, Archives parlementaires.
2

224

esta izreka koja tano odraava nain na koji kazne funkcioniu, mada se kosi sa strogom teorijom krivinog prava:
ovek je u zatvoru da bi platio svoj dug. Zatvor je prirodan kao to je u naem drutvu prirodno korienje vremena za obraunavanje vrednosti.
Meutim, opravdanost zatvora poiva i na njegovoj pretpostavljenoj
ili
zahtevanoj
funkciji
preobraavanja
jedinki.
Kako zatvor i ne bi bio odmah prihvaen, budui da svojim
mehanizmima
zatvaranja,
prevaspitavanja
i
potinjavanja
samo
reprodukuje, dodue uz mogunost da ih donekle pojaa, sve
one mehanizme koji ve postoje u drutvu? Zatvor je malo
stroa
kasarna,
nemilosrdna
kola,
sumorna
radionica

ali, na kraju krajeva, nita kvalitativno razliito. Ta dvostruka opravdanost zatvora, pravno-ekonomska, s jedne strane, i
tehniko-disciplinska, s druge, omoguila mu je da izgleda
kao
neminovna
i
najcivilizovanija
od
svih
moguih
kazni.
Ove dve njegove funkcije odmah su ga vrsto ukorenile u drutvu. Jedno je, naime, jasno: zatvor nije prvobitno bio oduzimanje slobode kojem je kasnije data i tehnika funkcija prevaspitavanja; on je od samog poetka znaio zakonsko zatvaranje jedinke kojem je cilj i vaspitno-popravno dejstvo; drugim
reima,
on
je
predstavljao
poduhvat
preobraavanja
jedinki
ije je sprovoenje u zakonskom sistemu omogueno inom liavanja slobode. Ukratko, kazna zatvora je, od poetka 19. veka,
istovremeno
podrazumevala
i
oduzimanje
slobode
i
tehniki
preobraaj jedinki4.
Podsetiemo ovde na odreen broj injenica. U Krivinim zakonima iz 1808. i 1810. godine, kao i u merama koje su
im neposredno prethodile ili sledile, kazna zatvora se nikada ne izjednaava sa prostim liavanjem slobode. Ona je, ili
u svakom sluaju treba da bude, diferencirani i svrsishodni
mehanizam. Diferencirani, poto treba da ima razliite oblike zavisno od toga da li je re o optueniku ili osueniku, o licu koje je prekrajno, ili pak krivino kanjeno:
pritvor, prekrajni,
odnosno
centralni
zatvor
treba,
u
naelu, da manje-vie odgovaraju navedenim razlikama i omogue
kaznu koja je ne samo gradirana po intenzitetu, nego i diferencirana u svojim ciljevima. Jer, zatvor ima odreenu svrhu
koja je odmah izneta kao naelo: Dosuujui kazne razliite
teine, zakon ne moe dozvoliti da se pojedinac osuen na
4
Ova dvostruka prirrda zatvora i danas je prisutna. Pre nekoliko
dana, ef drave je podsetio na naelo da zagvaranje treba da bude samo
liavanje slobode apstraktna sutina zatvora, a ne njegova realnost.
Dodao je da se zatvor mo< opravdati samo svojim popravnim ili readaptivnim dejstvom.

225

laku kaznu nae zatvoren na istom mestu kao zloinac osuen na teu kaznu; ... ako je kazni koju je zakon dosudio glavni
cilj obeteenje za poinjeni zloin, svrha joj je i da se krivac popravi5. Taj preobraaj jedinke oekuje se od internih
efekata zatvora. Zatvor kao kazna, zatvor kao mehanizam za
prevaspitanje: Red koji treba da vlada u zatvorima moe znaajno
da
doprinese
prevaspitanju
osuenika;
pogreno
vaspitanje,
prihvatanje
loih
primera,
besposlenost...
izrodili
su
zloin. Pokuajmo, dakle, da onemoguimo sve te izvore zla;
u zatvorima e se primenjivati naela zdravog morala; primorani na posao koji e vremenom zavoleti poto okuse njegove
plodove, osuenici e stei naviku, sklonost i potrebu da
rade; svako od njih e videti kako izgleda trudbeniki ivot,
a to e se ubrzo pretvoriti u poten i ispravan nain ivljenja; zatvorenici e uskoro poeti da se kaju zbog svoje prolosti, to e biti prvi znak da su zavoleli dunosti i
obaveze6.
Vaspitno-popravne
tehnike
odmah
postaju
sastavni
deo institucionalnog ustrojstva zatvorske kazne.
Valja podsetiti i na injenicu da se pokret za reformisanje zatvora i kontrolisanje njihovog rada javio vrlo rano.
On kao da i nije nastao na osnovu ustanovljenog neuspeha.
Reformisanje zatvora staro je gotovo isto koliko i sam zatvor; ono kao da je deo njegovog programa. Zatvor je od poetka
imao niz prateih mehanizama iji je prividni cilj bio da ga
koriguju, ali su tako vrsto od samog njegovog nastanka povezani sa njime da se ine sastavnim delom njegovog funkcionisanja. O zatvoru se odmah poelo nairoko raspravljati; stvorena je itava tehnologija za njegovo ispitivanje i usavravanje. Najpre istraivanja: aptalovo ve 1801. godine (kada je
trebalo pokazati ta
je mogue iskoristiti za organizovanje
zatvorskog aparata u Francuskoj), na Dekazovo iz 1819. godine,
Vilermeova knjiga objavljena 1820. godine, izvetaj o zatvorima koji je sastavio Martinjak 1829. godine, ispitivanja koja
su sproveli u Sjedinjenim Dravama najpre Bomon i Tokvil
1831. godine, a Demec i Blue 1835. godine, upitnici koje je
5
6

Motifs du Code d'instruction criminelle, Rapport de G. A. Real, str. 244.

Ibid., Rapport de Treilhard, str. 89. U godinama koje cy prethodile,

esto se o tome raspravljalo: Kazni zatvora koju zakon izrie pre svega je
cilj da jedinke popravi, to jest da ih uini boljim; da ih, zatvaranjem u kraem
ili duem periodu, pripremi da opet zauzmu svoje mesto u drutvu i vie
ga ne zloupotrebljavaju... Najsigurniji nain da ova lica postanu bolja su rad
i obrazovanje. Obrazovanje se ne sastoji samo u uenju itanja, pisanja i
raunanja, nego i u tome da se osuenici pomire sa idejama reda, morala,
samopotovanja i potovanja drugih (Benjo, prefekt za oblast donjeg toka
Sene, odluka doneta Frimera, godine X). Meu izvetajima koje je aptal
traio od optih upravnih odbora, u vie od desetak njih zahtevaju se zatvori u kojima e zatvorenici moi da rade.
226

Montalive
uputio
upravnicima
zatvora
i
optim
upravnim
odborima u jeku rasprave o izolaciji zatvorenika. Zatim drutva, iji je cilj bio kontrola rada zatvora i sastavljanje
predloga za njihovo poboljanje: 1818. godine vrlo zvanino
Drutvo
za
poboljanje
3aieop,
neto
kasnije
Drutvo
za
prouavanje 3ameop, kao i mnoga filantropska udruenja. Dalje, postojale su i nebrojene posebne mere, poput uputstava,
naloga, odluka i zakonskih propisa: poev od reforme predviene prvom Restauracijom septembra 1814. godine, a koja nikada nije sprovedena, na do zakona kojeg je 1844. godine pripremio Tokvil, kojim se za izvesno vreme okonava duga rasprava o sredstvima za poboljanje efikasnosti zatvora. Najzad, postojali su i programi iji je cilj bio da se obezbedi
funkdionisanje
zatvorske
mainerije7:
programi
postupanja
sa zatvorenicima; nacrti za prostorno ureenje zatvora od kojih su neki ostali samo na nivou predloga, kao Danuov, Blueov i Aru-Romenov, neki su pak nali svoju primenu tako to
su pretoeni u zvanina uputstva (raspis od 9. avgusta 1841.
godine o izgradnji zgrada za pritvor), dok su neki realizovani
kao arhitektonska zdanja, recimo zatvor Ptit Roket gde je po
prvi put u Francuskoj primenjena elijska organizacija prostora.
Ovome treba dodati i publikacije manje-vie neposredno
potekle iz zatvora, a ureivali su ih ili filantropi poput
Apera,
ili
neto
kasnije
strunjaci
( Anali
zatvora
arite8), ili pak bivi zatvorenici: Pauvre Jacques krajem perioda
Restauracije, ili Gazette de Sainte Plagie poetkom Julske monarhije9.
7
Najvaniji su svakako oni koje su predloili arl Lika, Marke
Vaslo, Foe, Bonvil, neto kasnije Feri. Treba napomenuti da veina m.ih
nisu filantropi koji spolja kritikuju zatvorsku ustanovu, vs da su na ovaj
ili onaj nain bili povezani sa zatvorskom administracijom, znai zvanina
tehnika lica.
8
Julius je u Nemakoj ureivao Jahrbcher fr Strafs und Besserungs Anstal-

ten.

9
Iako je osnovni cil. ovih novina bila odbrana zatvorenika osuenih
zbog dugova, i mada su se one u vie navrata ogradile od prestupnika u uem
smislu rei, u njima se iznosi tvrenje da stupci Pauvre Jacques-a nisu tematski iskljuivi i specijalizovani. Strani zakon telesne prinude i njegova
.kobna primena nee biti jedina meta napada novinara-zatvorenika... Pauvre
Jacques e panju svojih italaca usmeriti na mssta gde se ljudi zatvaraju i
gde robijaju, na kaznionice i popravne domove, na sirotita; on nche preutati mesta torture, gde se krivac pred zakonom izlae musnju, iako ra zakon
osuuje samo na prinudni rad... {Pauvre Jacques, 1. godina, br. 7). Isto tako,
Gazette de Sainte-Plagie zalae se za zatvorski sistem kojem bi cilj bio poboljanje ljudske vrste, budui da je svaki drugi zatvorski sistem izraz
drutva koje je jo na varvarskom stupnju (21. mart 1833. godine).

227

Zatvor nije bio inertna institucija koju su povremeno

potresali
reformatorski
pokreti.
Teorija
zatvora
imala
je
stalnu upotrebnu vrednost, bila je jedan od uslova njegovog
funkcionisanja,
a
ne
sporadina
kritika
zatvorske
institucije. Zatvor je uvek bio izazovno polje za mnogobrojne predloge, preureenja, opite, teorijska razmatranja, svedoenja, istraivanja. Oko njega cy se mnoile opirne i une rasprave.
Da li je zatvor pusto i mrano podruje? Ve sama injenica
da se o njemu stalno govori na taj nain gotovo puna dva veka
dokazuje, moda, da to nije tako. Postavi zakonska kazna,
zatvor je staro pravno-politiko pitanje prava na kanjavanje
opteretio svim onim problemima i uzbuenjima nastalim oko
tehnika za prevaspitanje pojedinca.
*
*

Zatvorske institucije su stroge i potpune, rekao

je
Baltar10. Zatvor treba da bude sveobuhvatni disciplinski aparat, i to ne samo u jednom smislu rei. Prvo, on mora da se
stara o prevaspitanju jedinke iz svih moguih uglova: to podrazumeva
njenu
fiziku
dresuru,
radne
sposobnosti,
svakodnevno ponaanje, moralne stavove, sklonosti. U znatno veoj
meri nego kola, fabrika ili vojska, koje uvek ukljuuju odreenu
specijalizaciju,
zatvor
je
omnidisciplinarna
institucija. Osim toga, njegovo dejstvo je celovito i potpuno jer
ne postoje praznine, prekidi niti ita izvan njega; on se
obustavlja tek kada je zadatak dokraja ispunjen; njegov uticaj
na jedinku treba da je stalan: to je neprekidna disciplina.
Najzad, zatvor omoguava gotovo potpunu vlast nad zatvorenicima; on ima svoje interne mehanizme represije i kanjavanja:
to je despotska disciplina. U njemu su do maksimalnog intenziteta dovedeni svi oni postupci koje nalazimo u ostalim
disciplinskim
institucijama.
Da
bi
korenito
preobrazio
izopaenu jedinku, on treba da bude mainerija monija od
svih drugih; nain njegovog dejstva je prisila kojoj je cilj
potpuno prevaspitanje: Uprava zatvora raspolae slobodom i
vremenom zatvorenika; stoga je razumljiva velika mo vaspitanja kojim se, ne samo u jednom danu nego TOKOM mnogih dana na
i godina, moe uticati na ovekovo vreme buenja i sna, aktivnosti i odmora, na broj i trajanje obroka, kvalitet i koliinu ishrane, na prirodu i proizvode njegovog rada, pobonost, nain izraavanja na ak, da tako kaemo, i na misli;
takvo vaspitanje, pri obinim i kratkim prelascima iz trpe10

228

L. Baltard, Architectonographie des prisons, 1829.

zarije u radionicu, iz radionice u eliju, utie na telesne

kretnje, na ak i u trenutku odmora namee strogu satnicu;
jednom rei, takvo vaspitanje ima vlast nad celim ovekom,
svim njegovim fizikim i duevnim sposobnostima, kao i nad
vremenom kada je on sam sa sobom11. Ovakvim ustrojstvom za
sveobuhvatni
preobraaj
jedinke
propisuju
se
novi
zakoni
ivljenja koji se nipoto ne mogu svesti na prosto pravno
liavanje
slobode,
niti
na
jednostavni
mehanizam
izgraivanja mentalnih predstava o kojem su sanjali reformatori ideolozi.
1. Prvi
princip
je
izolacija.
Izolacija
osuenika
od
'
spoljanjeg sveta, od svega to je predstavljalo motiv za krenje zakona, od svih vidova sauesnitva koji su to omoguili.
Zatvorenici se i meusobno izoluju. Kazna je ne samo individualna nego i individualizirajua, i to u dva smisla. Najpre,
zatvor treba da bude napravljen tako da onemogui tetne posledice koje bi mogao izazvati time to na istom mestu okuplja razliite osuenike: on mora da sprei mogue zavere i
pobune, budua sauesnitva ili ucene (poto se jednom zatvorenici ponovo nau na slobodi), kao i nemoral mnogih
tajnih udruenja. Ukratko, zatvor ne sme da od zloinaca
koji su zajedno stvori homogenu i solidarnu skupinu: U ovom
trenutku postoji meu nama organizovano drutvo kriminalaca... Oni su prava drava u dravi. Svi su se upoznali u
zatvorima ili se u njima nalaze. Na sadanji zadatak je da
rasturimo takva udruenja12. Osim toga, samoa treba da bude
pozitivni instrument preobraaja jedinke, tako to e uticati na misli i nuno izazvati griu savesti: Poto ga
bacimo u samou, osuenik e da razmilja. Ostavljen sam sa
sobom i zloinom koji je poinio, on e ga uskoro zamrzeti;
ako mu dua jo nije postala sasvim neosetljiva na zlo, upravo e ra u izolaciji napasti gria savesti13. Samoa, nadalje,
omoguava neku vrstu samoregulisanja, spontanog individualizovanja kazne: osuenik je utoliko vie kriv za zloin koji
je poinio, to je vie u stanju da razmilja; meutim, utoliko e i njegova gria savesti biti vea, a samoa bolnija;
zauzvrat, kada se bude pokajao u dubini svoje due i istinski
a ne pretvorno popravio, samoa mu vie nee predstavljati
teret: Na osnovu te zadivljujue discipline, svaiji um i
moral nose u sebi osnov i meru kazne ija izvesnost i neizmenljiva pravinost nisu podlone ljudskoj greci i nedo11

Ch. Lucas, De la rfoime des prisons, 1833, II, erp. 123124.

A. de Tocqueville, Rapport la Chambre des Dputs, navedeno u:
Beaumont
13
i Tocqueville,
G. deLeBeaumont
Systme pnitentiaire
i A. de Tocqueville,
aux Etats-Unis,
Ibid., 3.
str.
izdanje,
109. 1845, str. 392
12

229

slednosti... Zar to doista nije poput peata boanske i savrene pravde?14 Najzad, i moda pre svega, izolacija osueHHK jemi da na njih sa maksimumom intenziteta moe uticati vlast koja nee biti naruena nikakvim drugim uplivom;
samoa je glavni uslov potpunog pokoravanja: Zamislite, rekao je arl Lika opisujui uticaj upravnika, uitelja, svetenika i milosrdnih lica na zatvorenika podvrgnutog izolaciji, kakvu mo ima ljudska re kada se u okruenju strane discipline i potpune tiine obrati srcu, dui, ljudskosti15. Izolacija obezbeuje da se nasamo nau zatvorenik i
vlast koja se nad njim vri.
OKO ovog pitanja pokrenuta je rasprava o dva amerika
zatvorska sistema: obernskom i filadelfijskom. Ova tako dugotrajna rasprava sa puno uesnika16 voena je, zapravo, samo
oko tipa izolacije koji e svima biti prihvatljiv.
Prema modelu zatvora u Obernu osuenici cy u individualnim elijama nou, a zajedno TOKOM rada i u vreme obroka;
meutim,
i
tada
vlada
zakon
apsolutne
tiine:
zatvorenici
mogu da se obrate samo uvarima, i to uz njihovu dozvolu i
tihim glasom. Ovo nesumnjivo podsea na manastirsko ustrojstvo, kao i na disciplinu u manufakturama. Zatvor treba da
bude minijaturno i savreno ureeno drutvo u kojem su jedinke psihiki izolovane, iako su fiziki u istom, strogo
hijerarhijskom
okruenju;
jedina
dozvoljena
komunikacija
odvija se po vertikali. Pobornici obernskog zatvorskog sistema
smatrali su da je njegova prednost u tome to ponavlja model
samoga drutva. U njemu se prinuda sprovodi materijalnim
sredstvima, ali zahvaljujui pre svega pravilima koja ovek
mora da naui da potuje; a to se postie nadzorom i kanjavanjem. Umesto da se osuenici dre iza brave poput divljih
zveri u kavezima, treba ih okupiti na istom mestu, omoguiti
njihovo
uee
u
korisnim
aktivnostima,
prinuditi
ih
da zajedno stiu dobre navike, spreiti irenje nemorala budnim
nadzorom,
ouvati
pribranost
svakog
pojedinca
prolisima o miru i tiini; ti propisi navikavaju zatvorenika da
14

S. Aylies, Du systme pnitentiaire, 1837, str. 132133.

Ch. Lucas, De la rforme des prisons, t. I, 1836, str. 167.
16
Ova rasprava, zapoeta u Francuskoj oko 1830. godine, nije okonana
ni 1850. godine; arl Lika, pobornik zatvorskog modela kakav je postojao u
Obernu, uticao je da se donese 1839. godine odluka o reimu u centralnim
zatvorima (zajedniki rad i apsolutna tiina). Zbog talasa pobuna koji je
usledio, a moda i zbog irih nemira u zemlji TOKOM 1842. i 1843. godine,
1844. godine data je prednost pensilvanijskom zatvorskom modelu koji je podrazumevao apsolutnu izolaciju, a hvalili su ga i zastupali Demez, Blue, Tokvil. Meutim, 2. kongres zatvorskih ustanova odran 1847. godine opredeljuje
se protiv ove metode.
15

230

potuje zakon kao svetinju i ue ga da krenje zakona povlai pravednu i opravdanu nesreu17. Tako ovaj mehanizam, povezujui
izolaciju,
zajednitvo
bez
uzajamne
komunikacije
i
potovanje
zakona
zahvaljujui
neprekidnoj
kontroli,
zloinca treba da preobrazi u drutveno prihvatljivu jedinku: on ga
obuava za korisnu i mirnu aktivnost18 i vraa mu drutvene navike19.
Y apsolutnoj izolaciji kao u filadelfijskom zatvoru
preobraaj zloinca se ne oekuje od primene zakona koji
vai za sve, nego od njegove savesti i onoga to ga iznutra
moe osvetliti20. Osamljen u svojoj eliji, zatvorenik je preputen samome sebi; u miru i tiini, kako sopstvenih strasti tako i okolnog sveta, on se suoava sa svojom saveu,
preispituje je i osea kako se u njemu budi oseanje za moral
koje se nikada sasvim ne gubi u ljudskom srcu21. Prema tome,
na zatvorenika ne utie spoljanje potovanje zakona ili samo strah od kazne, nego vlastita savest. To je dubinsko potinjavanje, a ne povrna dresura; promena morala, a ne ponaanja. U pensilvanijskom zatvoru jedini vaspitno-popravni
uticaj vre savest i nemo okruenje. U eri Hilu zidovi su
kazna za zloin; elija omoguava zatvoreniku da bude sam sa
sobom; primoran je da uje glas svoje savesti. Stoga je ovde
rad vie uteha nego obaveza, a nadzornici ne moraju da sprovode prinudu koja je ve obezbeena materijalnim ustrojstvom;
njihov uticaj se, znai, lako prihvata: Prilikom svake posete
uvar se sa nekoliko dobronamernih rei obraa zatvorenikovom srcu, ulivajui mu zahvalnost, nadu i utehu; osuenik
voli svoga uvara zbog toga to pokazuje blagost i razumevanje. Zidovi su strani, a ovek je dobar22. U zatvorenoj eliji, toj privremenoj grobnici, lako se otelotvoruju mitovi o
vaskrsnuu. Posle grobne tame i tiine, vraa se ivot. Zatvor u Obernu je bio olienje drutva koje vaspostavlja snagu
svojih zakona. Zatvor u eri Hilu je olienje ponitenog i
novozapoetog ivota. Katolianstvo je u svojim raspravama
brzo prihvatilo kvekerske tehnike. Ja vau eliju vidim kao
stranu grobnicu u kojoj e vas, umesto crva, nagrizati bez17

K. Mittermaier, u: Revue franaise et trangre de lgislation, 1836.

18
A. E. de Gasparin, Rapport au ministre de lintrieur sur la rforme des prisons.
19
G. de Beaumont i A. de Tocqueville, Du systme pnitentiaire aux tats-Unis,
izdanje iz 1845, str. 112.
20
Svaki ovek, rekao je Foks (Fox), obasjan je boanskom svetlou,
i ja sam video kako ta svetlost prosijava kroz svakog oveka. Poev od 1820.
godine organizovani su u Pensilvaniji, Pitsburgu i zatim u eri Hilu
zatvori pod uticajem kvekerske sredine i po ugledu na Uolnat Strit.
21
Journal des conomistes, II, 1842.
22
Abel Blouet, Profet de prisons cellulaires, 1843.
I

231

nae i gria savesti, stvarajui od vaeg ivota budui pakao. Ali... ono to je za bezbonog zatvorenika grob ili gnusna kosturnica, za iskrenog hrianina postaje kolevka blaene besmrtnosti23.
Suprotnosti izmeu ova dva zatvorska modela izazvale su
niz
sporova
razliite
prirode:
religiozne
(da
li
preobraenje treba da bude kljuni element kazne?), medicinske (da li
potpuna izolacija dovodi do ludila?), ekonomske (ta je najisplativije?),
arhitektonske
i
administrativne
(koji
oblik
zatvorskog zdanja omoguava najbolji nadzor?). To su, svakako,
razlozi zbog kojih je ova polemika tako dugo trajala. Ali u
osnovi svih tih rasprava stoji, i ini ih moguim, glavni
cilj zatvaranja jedinki: a to je njihova prinudna individualizacija, prekidanje svih veza koje vlast nije u stanju da kontrolie ili hijerarhijski uredi.
2. Sve do veernje molitve, zatvorenik naizmenino provodi vreme u radu i uzimanju obroka; tada mu san donosi prijatni odmor bez uznemirenja kakvo izaziva iskvarena uobrazilja. Ovako protie est dana u nedelji, a sedmi je dan iskljuivo posveen molitvi, uenju i zdravim razmiljanjima. Tako
se smenjuju sedmice, meseci i godine; osuenik koji je po
dolasku u zatvor bio nepostojanih uverenja ili je verovao jedino u nezakonite stvari, unitavajui svoj ivot najrazliitijim porocima, stie postepeno isto spoljanje navike
koje mu uskoro postaju druga priroda; sve je vie sroen sa
radom i njegovim plodovima, na ukoliko mu je mudro prevaspitanje otvorilo duu za pokajanje, on sa veom sigurnou
moe biti izloen iskuenjima koja ga ekaju na slobodi 24.
Rad je, uz izolaciju, osnovni inilac koji utie na preobraaj jedinke u zatvoru, i to ve po krivinom zakonu iz 1808.
godine: Ako je kazni koju je zakon dosudio cilj obeteenje
za zloin, svrha joj je i da se krivac popravi; taj e dvostruki
cilj biti ispunjen ako se zloinac otrgne od kobnog besposlienja koje bi ga, poto ga je i dovelo do zatvora, tu ponovo
saekalo i odvelo u najgoru izopaenost25. Rad nije ni dodat23
Abb Petigny, Allocution adresse aux prisonniers, loccasion de l'inauguration
des btiments cellulaires de la piison de Versailles. Videti nekoliko godina kasnije,
u Monte-Kristu, izrazito hristoloki prikaz vaskrsenja nakon zatoeni-

tva; meutim, tu nije re o tome da se u zatvoru ovek naui potovanju

zakona, nego da tajnim znanjem zadobije mo da deli pravdu nezavisno od nepravinog sudskog aparata.
24
N. H. Julius, Leons sur les prisons, francuski prevod, 1831, I, str. 417
418.
25
G. A. Ral, Motifs du Code dinstruction criminelle. Pre ovoga, Ministarstvo unutran.ih poslova je u vie navrata u svojim uputstvima podsealo na
nunost da se zatvorenici podvrgnu obaveznom radu u zatvoru: 5. Fruktidora
Godine VI, 3. Mesidora Godine VIII, 8. Pluvioza i 28. Vantoza Godine IX, 7.
232

po ni korektivno sredstvo zatvorskog ustrojstva: bilo da je

re o robiji, kazni prinudnog rada ili zatvoru, sam zakonodavac
je
definisao
rad
kao
obavezni
pratei
inilac
kazne.
Meutim, on nije obavezan u onom smislu u kojem su o njemu
govorili reformatori 18. veka, kada su hteli da rad postane
primerna kazna za javnost ili korisna nadoknada tete za
drutvo u celini. U zatvorskom ustrojstvu veza izmeu rada i
kazne je sasvim druge vrste.
Nekolike polemike koje su voene u doba Restauracije i
Julske monarhije jasno pokazuju kakva treba da bude uloga rada
kao kaznene mere. Pre svega, povedena je rasprava o plati. Za
rad zatvorenika postojala je u Francuskoj novana nadoknada.
Iz toga je proistekao sledei problem: ako se rad u zatvoru
novano nadoknauje, to znai da on nije stvarni deo kazne;
zatvorenik, znai, moe da odbije da radi. Osim toga, platom
se nagrauje umee radnika, a ne prevaspitanje krivca: Najokoreliji pojedinci gotovo su uvek najvetiji radnici; oni su
najbolje plaeni, a stoga najmanje smerni i nepodloni kajanju26. Ova rasprava, koja nikada nije sasvim okonana, ponovo
se rasplamsala izmeu 1840. i 1845. godine: to je vreme ekonomske krize i radnikih nemira, ali i doba kada se kristaliu
razlike
izmeu
radnika
i
prestupnika 27.
Pokreu
se
trajkovi protiv zatvorskih radionica: kada
je jedan rukaviar iz omona dobio zadatak da organizuje zatvorsku radionicu u Klervou, dolazi do protesta radnika; oni izjavljuju da
im je rad obeaen, zauzimaju manufakturu i prisiljavaju
gazdu da odustane od projekta 28. Pokree se i itava kampanja
u radnikoj tampi: pie se o tome da vlada namerno favorizuje rad u zatvoru kako bi oborila slobodno formirane
plate; o tome da loe strane zatvorskih radionica jo vie
pogaaju ene nego mukarce, jer im oduzimaju mogunost da
rade i guraju ih u prostituciju a time i u zatvor, gde e iste
te ene koje su ostale bez posla dok su bile slobodne, sada
konkurisati onima koje jo imaju zaposlenje29; pie se i o
tome da se zatvorenicima daju najsigurniji poslovi lopoBrimera Godine X. Odmah posle donoenja zakoniga iz 1808. i 1810. godine,
date su nove instrukcije: 20. oktobra 1811. godine, 8. decembra 1812. godine;
ili, ponovo, dugako uputstvo iz 1816. godine: Od najveeg je znaaja da se
zatvorenici to je mogue vie uposle. U njima treba pobuditi elju za
.radom, tako to tie se napraviti razlika izmeu poloaja onih zatvorenika
koji rade i onih koji to ne ele. Prvi e dobijati bolju hranu i bolje uslove
za odmor od drugih. Zatvori Melen i Klervo organizovani su vrlo rano kao
velike manufakture.
26
J. J. Marquet Wasselot, t. III, str. 171.
27
Ynop. infra, str. 267.
28
Ynop. J. P. Aguet, Les Grves sous la monarchie de Juillet, 1954, str. 3031.
29
LAtelier, 3. godina, br. 4, decembar 1842.
233

vi pod krovom i u toplom obavljaju eirdijske i drvorezake

radove, dok eirdije ostavi bez posla moraju da idu u
klanicu i prave sapun za 2 franka dnevno 30; o tome da filantropi jako brinu o uslovima rada zatvorenika, a ne zanimaju ih slobodni radnici: Kada bi zatvorenici radili, recimo, sa ivom, sigurni smo da bi nauka bila mnogo hitrija
nego to je sada u napaenju naina da ih zatiti od opasnih
isparenja: Siroti osuenici! uzviknue onaj ko jedva pominje zlatarske radnike. ta ete, ovek treba da poini ubistvo ili krau da bi zadobio razumevanje ili privukao panju. Ponajvie se pie o tome da e se u zatvor ubrzo poeti
slati i prosjaci i nezaposleni, samo li se nastavi ta tenja
da se on postepeno pretvara u manufakturu; a time e se
obnoviti
stara
francuska
institucija
sirotita
ili
ono
to su u Engleskoj workhouses31. Bilo je i mnogih peticija i
pisama, posebno posle izglasavanja zakona iz 1844. godine: pariska skuptina odbacila je peticiju koja je smatrala nehumanim predlog da se ubice, zloinci i lopovi zaposle na
poslovima
od
kojih
danas
ivi
nekoliko
hiljada
radnika;
Skuptina je dala prednost Barabi, a ne nama32; tamparski radnici uputili su pismo predsedniku vlade poto su
saznali da je instalirana tamparija u melenskom centralnom
zatvoru: Na vama je izbor izmeu otpadnika koje je zakon
pravino kaznio i graana koji se rtvuju, radei samopregorno i asno, za ivot svojih porodica i dobrobit otadbine33.
Meutim, odgovori vlade i administracije na celu ovu
kampanju uvek su isti. Rad kao kaznena mera ne moe se kritikovati zbog eventualne nezaposlenosti koju bi izazvao; sa
svojim nevelikim obimom i slabim uinkom, on nipoto ne
moe uticati na ekonomiju u celini. Njegovo svojstvo i nije
da bude koristan kao proizvodna delatnost, nego kao mehanizam koji izaziva pozitivne promene u oveku. On je naelo
reda i pravilnosti; sa zahtevima koje namee, rad neosetno
uvodi strogost vlasti u svim njenim vidovima; on potinjava
tela terajui ih na stalno iste pokrete, onemoguava nemir
duha i uzbuenja, uspostavlja hijerarhiju i nadzor koji se utoliko bolje
prihvataju i
ukorenjuju
u
ponaanje zatvorenika
to ine deo radne discipline: sa radom se u zatvor uvodi
potovanje propisa, koje se lako odrava bez korienja
30

Ibid., 6. godina, br. 2, novembar 1845.

Ibid.
L'Atelier, 4. godina, br. 9, jun. 1844. i 5. godina, br. 1, april 1845; upor.
u istom tom periodu i La Dmocratie pacifique.
33
LAtelier, 5. godina, br. 6, mart 1845.
31

32

234

ikakvih represivnih i nasilnih sredstava. Rad navikava zatvorenika na red i poslunost; od biveg lenjivca stvara revnosnog i ustrog oveka... vremenom on u redovnim zatvorskim
aktivnostima i manuelnim poslovima na koje su ga prinudili...
nalazi
siguran
lek
protiv
svojih
izopaenih
misli 34.
Rad kao kaznenu meru treba videti kao poseban mehanizam kojim
se
nasilniki,
nemirni,
nepromiljeni
zatvorenik
pretvara
u
toki
mainerije
koja
funkcionie
sa
savrenom
pravilnou.
Zatvor
se
ne
moe
poistovetiti
sa manufakturom; on je, i treba da bude, itavo jedno ustrojstvo po sebi, u
kojem su zatvorenici-radnici istovremeno i
tokii i proizvodi; on ih dri zaokupljenima, i to neprekidno, makar
samo da bi im ispunio vreme. Kada je telo u pokretu, kada je
duh
usredsreen
na
neto
odreeno,
neprikladne
misli
su
odstranjene, mir zavlada duom35. A ako, na kraju krajeva,
zatvorski rad i ima neki ekonomski uinak, onda je on u tome to se stvaraju mehanizovane jedinke prema optevaeim
normama industrijskog drutva: Rad je poput provienja u
modernim
drutvima;
on
dolazi
namesto
morala,
ispunjava
prazninu nastalu gubitkom verovanja i smatra se naelom opte dobrobiti. Trebalo je da rad postane zatvorska religija.
Mehanizovanom
drutvu
bili
su
potrebni
isto
mehaniki
instrumenti
reforme36.
Stvaraju
se
mehanizovane
jedinke,
ali
i
proletarijat;
naime,
ako
su
jedini
imetak
vlastite
ruke, onda se moe iveti samo ili od proizvoda svoga
rada, obavljanjem nekog posla, ili od proizvoda rada drugih,
kraom; a ako zatvor ne prinudi zloince na rad, to bi znailo da cM uvodi taj mehanizam ivljenja na raun drugih,
posredstvom
fiskalnog
sistema:
Pitanje
besposlienja
postavlja se na isti nain kao i u itavom drutvu: ako ne ive
od svoga rada, zatvorenici moraju iveti od rada drugih 37.
Rad od kojeg osuenik moe da podmiri svoje potrebe pretvara
kradljivca u poslunog radnika. U tome je korist novane
nadoknade za zatvorski rad; ona zatvoreniku kao uslov opstanka namee moralni vid zaraivanja za ivot i omoguava mu da stekne naviku da radi i zavoli posao 38; u tim zloincima koji ne znaju za razliku izmeu onoga to je moje i
to je tvoje, plata budi oseanje za vlasnitvo, i to ono koje
34

A. Brenger, Rapport lAcadmie des sciences morales, jun 1836.

E. Danjou, Des piisons, 1821, str. 180.
36
L. Faucher, De la rforme des prisons, 1838, erp. 64. V Engleskoj cy pumpe
i tread-mill omoguili mehanizovano disciplinovanje zatvorenika, bez ikakvog proizvodnog uinka.
j
37
Ch. Lucas, De la rforme des prisons, II, 1838, erp. 313314.
38
Ibid., str. 243.
35

235

je steeno u znoju lica svog39, uei njih, koji su iveli

rasipniki,
ta
znai
tedeti,
raunati,
predviati
budue
potrebe40; najzad, time to odreuje meru za uraeni posao,
plata
kvantitativno
pokazuje
zatvorenikovu
priljenost
i
proces popravljanja41. Novanom nadoknadom za zatvorski rad
ne plaa se, znai, proizvodnja, ve plata funkcionie kao
pokreta
i
pokazatelj
individualnih
preobraaja
zatvorenika: ona je pravna fikcija, poto ne predstavlja slobodnu
prodaju radne snage, nego dosetku koja se smatra efikasnom u
vaspitno-popravnim tehnikama.
Koja je, dakle, korist od rada kao zatvorske mere? To nije
profit, na ak ni osposobljavanje za korisno umee, ve uspostavljanje odnosa vlasti, prazne ekonomske forme, modela za
potinjavanje jedinke i njeno prilagoavanje proizvodnom aparatu.
Savrenu sliku zatvorskog rada
prua enska
zatvorska
radionica u Klervou, gde je nema preciznost ljudske mainerije
udruena
sa
manastirskim
pravilima
strogosti
i
discipline: U stolici pod raspeem sedi asna sestra; pred
njom, poreane u dva reda, zatvorenice obavljaju posao koji im
je dat; a poto se gotovo iskljuivo radi sa iglom i koncem,
stalno vlada najstroa tiina... ini se kao da u tim prostorijama sve odie ispatanjem i okajanjem grehova. ovek
kao da se nehotice vratio u vreme kada se u ovom starom zdanju
odavala pota Gospodu, meu one pokajnice koje cy se dobrovoljno tu zatvarale oprostivi se od sveta42.
3. Meutim, zatvor u jednom jo vanijem smislu ne moe
da se poistoveti sa prostim liavanjem slobode. On tei da
postane instrument za preinaavanje kazne: aparat koji bi, na
osnovu svog zadatka da sprovede presudu u delo, s pravom Morao da bar delimino preuzme princip presuivanja. Naravno,
to pravo zatvorska institucija nije dobila u 19. veku, na
ak jo ni u 20. veku, osim u fragmentarnom vidu (uslovna
oslobaanja, delimina sloboda, organizovanje vaspitno-popravnih domova). Meutim, treba imati u vidu da su to pravo
vrlo rano zahtevala nadlena lica u zatvorskoj administraci39
E. Danjou, Des prisons, 1821, str. 210211; upor. i LAtelier, 6. godina,
br. 2, novembar 1845.
40
Ch. Lucas, loc. cit. Jedna treina dnevne zarade ostavljana je po strani,
za vreme nakon putanja na slobodu.
41
E. Ducptiaux, Du systme de lemprisonnement cellulaire, 1857, str. 3031.
42
Uporediti ca ovim tekstom Leona Foea: Uite u neku predionicu;
oslunite razgovore radnika i zvuke maina. Ima li na svetu alosnijeg
kontrasta od pravilnosti i predvidljivosti ovih mehanikih pokreta, u poreenju ca zbrkom ideja i naravi koju stvara susret tolikih mukaraca, ena i
dece na jednom mestu (Lon Faucher, De la rforme des prisons, 1838, str. 20).

236

ji, smatrajui ga uslovom za dobro funkcionisanje zatvora i

njegovu efikasnost u zadatku prevaspitavanja koji mu je pravosue poverilo.
To vai za trajanje kazni, koje omoguava da se one tano
kvantifikuju,
gradiraju
prema
okolnostima
i
poprime
manje-vie
izriiti
oblik
obeteenja;
ali,
ukoliko
je
presudom
dosueno trajanje utvreno jednom zauvek i nepromenljivo, kazna moe da izgubi svoje vaspitno-popravno dejstvo. Duina
kazne ne sme da bude obraunska vrednost za krenje zakona,
ve treba da se podeava prema korisnom preobraavanju
zatvorenika TOKOM njegovog izdravanja zatvora. Ne obraunsko, ve svrsishodno vreme. Bolje je da ono ima operativno
dejstvo, nego da predstavlja vid obeteenja. Kao to oprezni lekar prestaje sa terapijom ili je pak nastavlja zavisno od
toga da li je bolesnik potpuno izleen, tako u prvom sluaju
i ispatanje za zloin treba da se prekine ako se osuenik
sasvim popravio; jer, tada svaki oblik zatvora postaje nepotreban, a samim tim jednako neovean prema prevaspitaniku
koliko
i
bespotrebno
skup
za
dravu43.
Pravilno
trajanje
kazne treba, znai, da se odreuje ne samo zavisno od dela i
okolnosti u kojima je ono poinjeno, nego i od naina na koji
se konkretno odvija izdravanje same kazne. Ovo znai da se
kazna
ne
individualizuje
prema
pojedincu
koji
je
prekrio
zakon i koji je pravni subjekt svoga dela, odgovorni izvrilac prestupa, nego prema pojedincu koji je kanjen i koji je
objekt
kontrolisanog
prevaspitavanja,
zatvoreniku
kojeg
zatvorski aparat menja ili na koji ovaj reaguje. Nije re o tome
da se ravo lice popravi. Jednom poto se popravi, zloinac
treba da se vrati u drutvo44.
Kvalitet i vrsta zatvora ne treba da se odreuju ni samo
prema prirodi dela. Na osnovu pravne teine zloina nipoto se ne moe sa sigurnou znati da li je osuenik podloan
prevaspitanju
ili
ne.
Posebno
distinkcija
izmeu
zloina i delikta, kojoj prema zakonu odgovara distinkcija izmeu zatvora i prinudnog rada ili robije, nije operativna u
prevaspitanju
zatvorenika.
Takvo
je
gotovo
opte
miljenje
upravnika zatvora izneto u anketi koju je 1836. godine spro43
A. Bonneville, Des librations prparatoires, 1846, str. 6. Bonvil je predloio meru uslovnog putanja na slobodu, ali i dodatnu kaznenu meru ili
produenje zatvorske kazne ako se pokae da propisana kazna, utvrena okvirno prema pretpostavljenom stepenu okorelosti prestupnika, nije bila dovoljna da proizvede oekivani efekat. To produenje nije smelo da pree
osmi deo duine dosuene kazne; a uslovno putanje na slobodu moglo je da
usledi posle tri etvrtine izdrane kazne (A. Bonneville, Trait des diverses
institutions complmentaires, str. 251 i dalje).
44
Ch. Lucas, navedeno u Gazette des tribunaux, 6. april 1837.

237

velo
ministarstvo:
Prekrajno
kanjeni
su
po
pravilu
najporoniji... Meu zloincima ima puno ljudi koji su podlegli silovitim strastima ili potrebi da prehrane veliku porodicu. Ponaanje zloinaca je bolje nego prekrajno kanjenih; prvi su pokorniji i radniji nego ovi drugi, koji su
najee lukavi, razvratni i lenji 45. Odatle je potekla ideja
da strogost kanjavanja ne sme da bude direktno srazmerna
krivinoj teini dela, niti odreena jednom zauvek i nepromenljiva.
U
okviru
svoje
vaspitno-popravne
funkcije,
zatvor
ima
posebne zahteve i probleme. Na osnovu njegovog dejstva na zatvorenika treba odrediti pojedine etape zatvora, njegova privremena
pootravanja
i
postepena
ublaavanja;
to
je
arl
Lika nazvao razvrstavanjem prema moralu zatvorenika. Gradirani zatvorski sistem, kakav je primenjivan u enevi posle
1825. godine46, esto je zahtevan i za francuske zatvore, u dva
svoja mogua oblika. Prvi je imao tri zasebna dela: u jednom
su stavljani na probu svi zatvorenici, drugi je sluio za
kanjavanje, a trei za nagraivanje onih koji se popravljaju47.
Drugi mogui oblik ovog sistema imao je etiri faze: period
pretnji i zastraivanja (zabrana rada i svih unutranjih ili
spoljanjih veza); period rada (izolacija, ali uz rad koji se
nakon faze prinudnog nerada prima kao dobroinstvo); moralizatorski
period
(manje
ili
vie
esti
razgovori
sa
upravnicima
i
zvaninim
posetiocima);
najzad,
period
zajednikog rada48. Iako je osnova kazne sudska odluka, nain
upravljanja kaznom, njena posebna obeleja i strogost treba da
zavise od autonomnog mehanizma koji kontrolie efekte kanjavanja unutar samog aparata koji te efekte stvara. To je sistem kanjavanja i nagraivanja koji se ne svodi na puko potovanje zatvorskih propisa, nego treba da uini delotvornim
dejstvo zatvora na osuenike. Sa ovim su ponekad saglasne i
same sudske vlasti: Ne treba se uditi, kazao je Kasacioni
sud kada je upitan za miljenje povodom predloga zakona o
zatvorima, ideji nagraivanja u vidu vee novane nadoknade,
ili bolje ishrane, ili ak skraivanja kazne. Ako ita moe
u osueniku da probudi oseanje za dobro i zlo, da ga navede
45
U Gazette des tribunaux. Ynop. i Marquet Wasselot, La Ville du refuge, 1832,
str. 7476. . Lika primeuje da se prekrajno kanjeni regrutuju uglavnom iz gradske populacije, a da izvrioci tekih krivinih dela veinom
potiu sa sela (Ch. Lucas, De la rforme des prisons, I, 1836, str. 4650).
46
R. Fresnel, Considrations sur les maisons de refuge, Paris, 1829, str. 2931.
47
Ch. Lucas, De la rforme des prisons, II, 1838, str. 440.
48
L. Duras, lanak objavljen u Le Progressif i naveden u: La Phalange, 1.
decembar 1838.

238

na moralna razmiljanja i malo ga podigne u vlastitim oima,

onda je to mogunost da dobije neki vid nagrade49.
Treba priznati da sudske instance i ne mogu imati neposrednu nadlenost nad svim tim postupcima kojima se kazna, dok se primenjuje nad zatvorenikom, koriguje. Re je, naime,
o merama koje po definiciji mogu da se donesu tek posle
presude i da se odnose ne na krenje zakona, ve na neto
drugo. Prema tome, neophodno je da osoblje koje upravlja zatvorom bude nezavisno u procesu individualizovanja i variranja
kazne koja se primenjuje: nadzornici, upravnik zatvora, svetenik ili uitelj pre cy u stanju da obavljaju tu korektivnu
funkciju nego nosioci kaznene vlasti. Ne vie sudska presuda kojom je utvrena krivica, nego miljenje zatvorskog
osoblja
(shvaeno
kao
niz
opaski,
dijagnoza,
karakteristika,
dodatnih
podataka,
razvrstavanja
prema
individualnim
razlikama) treba da slui kao osnova tog internog modifikovanja
kazne: njenog ublaavanja ili ak prekidanja. Kada je Bonvil
1846. godine izneo svoj predlog mere uslovnog oslobaanja zatvorenika, on je definie kao pravo koje bi imala zatvorska
uprava, na osnovu prethodnog miljenja sudskih vlasti, da pusti na privremenu slobodu posle dovoljno dugog perioda izdravanja kazne i pod izvesnim uslovima, osuenika koji je
potpuno prevaspitan, a uz mogunost da ga vrati u zatvor i na
najmanju osnovanu pritubu50. Sva ona samovolja koja je, u
ranijem kaznenom sistemu, omoguavala sudijama da preinaavaju kazne i kraljevima da ih eventualno ukidaju, sva ta samovolja koju su modernr krivini zakoni odstranili iz sudske
vlasti, ponovo se postepeno gradi na strani onih koji upravljaju sprovoenjem kazni i kontroliu ih. Sada to poprima
vid uene neprikosnovenosti zatvorskog uvara: On je pravi
sudija ija je dunost da neprikosnoveno vlada zatvorom... da
bi bio kadar da izvrava taj svoj zadatak, u njemu treba da su
sjedinjene najvee vrline sa dubinskim poznavanjem ljudi51.
Tako dolazimo do naela koje je nedvosmisleno formulisao arl Ljika, a koje bi danas smelo otvoreno da prizna vrlo
malo jurista, iako je to naelo glavni pokazatelj naina na
koji
funkcionie
savremeni
kazneni
sistem;
nazvaemo
ga
Deklaracijom o nezavisnosti zatvora: njime se zahteva pravo
da zatvorska vlast ima ne samo administrativnu autonomiju,
nego i udeo u suverenoj funkciji kanjavanja. Potvrda ovih
prava naelno pretpostavlja sledee: da je krivino presuivanje podlono samovolji i vieslojno; da ra treba ralaniti; da su sastavljai zakonika s razlogom ve razlikovali dve
49

Ch. Lucas, ibid., str. 441442.

A. Bonneville, Des librations prparatoires, 1846, str. 5.
A. Branger, Rapport lAcadmie des sciences morales et politiques, jun 1836.
50

51

239

ravni, zakonodavnu (koja razvrstava dela i pripisuje im odgovarajue kazne) i sudsku (koja donosi presude); da je dananji
zadatak da se i ova druga ravan ralani; da tu treba razlikovati ono to je presuivanje u uem smislu (manje ocenjivati dela a vie njihove poinioce, odmeravati namere koje
dela iste vrste ine razliitim iz moralnog aspekta, te znai ispravljati, ako je mogue, procene zakonodavca), a dati
autonomiju sudu koji je o osueniku formiran u zatvoru, dakle zatvorskoj oceni koja je moda najznaajnija; u odnosu na
nju, procena sudije samo je unapred donet sud, poto se
moral poionica moe oceniti tek kada se stavi na probu.
I
sudiji
je,
znai,
neophodna
korektivna
kontrola
njegovih
procena; a tu kontrolu treba da obezbedi kazneno-popravni
zavod52.
Moe se, prema tome, govoriti o jednom ili nizu mehanizama zbog kojih zatvor znatno nadilazi prosto zakonsko zatvaranje jedinke, a zatvorska vlast sudsku. Taj viak zatvorskih
nadlenosti utvren je vrlo rano, ve u vreme nastanka zatvorske institucije, bilo u vidu svakodnevne prakSe, bilo u
vidu zakonskih predloga. On se nije formirao kasnije, kao
sekundarni efekat. Znaajni zatvorski mehanizmi povezani su
sa samim nainom na koji zatvor treba da funkcionie. Znake
te njegove autonomnosti jasno vidimo u nepotrebnom nasilju
uvara
ili
administrativnom
despotizmu
koji
se
koristi
prednostima
nedostupnog
i
ograenog
prostora.
Koreni
su,
meutim, drugde: u injenici da se od zatvora upravo trai
da bude koristan, u injenici da je oduzimanje slobode
to pravno raspolaganje idealnim dobrom moralo od samog
poetka da ima pozitivnu tehniku funkciju, da dovodi do
preobraaja
jedinki.
Da
bi
to
ostvario,
zatvorski
aparat
je
pribegao
sledeim
modelima:
politiko-moralnom
modelu
izolovanja i hijerarhizovanja jedinki; ekonomskom modelu snage koja se podvrgava prinudnom radu; tehniko-medicinskom
modelu
leenja
i
normiranja.
Ielija,
manufaktura,
bolnica.
Mehanizmi
kojima
zatvor
nadilazi
prosto
zatvaranje
jedinke
zapravo
su
disciplinske
tehnike.
A
taj
viak
disciplinske
vlasti u odnosu na sudsku je, reju, ono to se naziva zatvorom.
*
*

Taj viak nije bio glatko prihvaen. Najpre se postavilo

naelno pitanje: kazna ne sme da bude nita to bi nadilazilo prosto oduzimanje slobode; poput naih dananjih poli-

52

240

Ch. Lucas, De la rforme des prisons, II, 1838, str. 418422.

tiara, i Dekaz je rekao, ali svojim upeatljivim stilom: Zakon treba da prati krivca u zatvoru, u koji ra je i odveo53.
Ali su se ubrzo i upravo je to karakteristino ove
rasprave pretvorile u borbu za preuzimanje kontrole nad tim
vikom zatvorske vlasti; sudije trae pravo na uvid u zatvorske
mehanizme:
Prevaspitavanje
zatvorenika
zahteva
mnoge saradnike; ono se moe uspeno obaviti samo uz posete
inspektora,
komisija
za
nadzor,
patronanih
drutava.
Potrebna su, znai, pomona lica; njih treba da obezbede sudske
instance54. U meuvremenu, zatvorski sistem je postao dovoljpo postojan i celovit da se vie ne trai njegovo ralanjivanje i deo njegovih nadlenosti, nego preuzimanje staranja
nad njim u celini. Sudija je, znai, obuzet eljom da upravlja
zatvorom. Iz te elje roen je, vek kasnije, nakaradni proizvod ukrtanja sudske i zatvorske vlasti: to je sudija za primenu kazni.
AKO je zatvor, sa onim to u njemu nadilazi prosto
oduzimanje slobode i zatvaranje, mogao ne samo da se nametne
krivinom pravu nego i da ga uhvati u zamku i zatvori ak i
sudije, to se dogodilo zato to je bio u stanju da uvede krivino pravo u nove saznajne oblasti i odnose u kojima se ono
sada nalo kao u beskonanom lavirintu.
Zatvor, kao mesto izvrenja kazne, istovremeno je i mesto
osmatranja kanjenih jedinki, i to u dva smisla. Naravno, u
smislu nadzora. Meutim, pored toga, osmatranjem se prikupljaju saznanja o svakom zatvoreniku, njegovom ponaanju, skrivenim
sklonostima,
postupnom
popravljanju;
zatvore
treba
shvatiti kao mesta za formiranje klinikog znanja o osuenicima; zatvorski sistem ne moe biti apriorna zamisao; njega
indukuje stanje u drutvu. Postoje moralne izopaenosti kao
to postoje druge bolesti gde izleenje zavisi od zauzdavanja
i pravilnog usmeravanja zla55. Ovo podrazumeva dve osnovne
stvari. Zatvorenik treba se dri pod stalnom prismotrom; sva
mogua zapaanja o njemu treba da se belee i knjie. Svi
elementi
Panoptikona

istovremeni
nadzor
i
osmatranje,
mere
bezbednosti
i
saznajni
proces,
individualizacija
i
totalitarizacija,
izolovanost
i
vidljivost
jedinki

svi
ti
elementi
nali
su
u
zatvoru
povlaeno
mesto
realizacije.
Iako
su
panoptiki
postupci,
kao
konkretni
oblici
vrenja
vlasti, imali bar pojedinano vrlo iroku primenu, tek
je u zatvorskim institucijama EeHtaMOBa utopija mogla u se53
E. Decazes, Rapport au Roi sur les prisons, Le Moniteur, 11. april 1819.
Vivien, u: G. Ferrus, Des prisonniers, 1850, str. VIII. Uredbom iz 1847.
godine stvorene su komisije za nadzor.
55
Lon Faucher, De la rforme des piisons, 1838, str. 6.
54

241

losti da se materijalizuje. Panoptikon je tridesetih godina

19. veka posluio kao model za arhitektonske nacrte veine
zatvora. On je predstavljao najdirektniji nain da se arhitektonski uoblii disciplinski poredak56; da se prostornom
organizacijom omogui lako uspostavljanje i odravanje vlasti57; da se gola sila ili nasilno nametanje poslunosti zamene mirnom efikasnou savrenog nadzora; da se zatvorsko
zdanje uredi u skladu sa skoranjom humanizacijom krivinih
zakona i novom teorijom o zatvorima: I vlast, s jedne, i
arhitekta, s druge strane, treba da znaju da li zatvori moraju
da se organizuju u pravcu ublaavanja kazni ili po sistemu
prevaspitavanja krivaca i u skladu sa zakonima koji, seui
duboko u korene ljudske loronosti, postaju osnova za povratak vrlinama kakve valja podsticati58.
Sve u svemu, treba stvoriti takvo zatvorsko ustrojstvo 59
koje e imati i elije gde su zatvorenici vidljivi kao u
staklenoj kui kakvu je zamislio grki filozof60, i sredinji deo odakle se stalnim osmatranjem mogu ujedno kontrolisati i osuenici i osoblje. Na ova dva zahteva postoje odgovori u vidu nekoliko moguih varijanti: potpuni krug, dakle
bentamovski Panoptikon u strogom smislu, zatim polukrug, a
onda i krstasto, ili pak zvezdasto zdanje 61. Usred svih tih
rasprava,
ministar
unutranjih
poslova
podsea
1841.
godine
na osnovna naela: Sredinja prostorija za nadzor je stoer
celog sistema. Bez toga nema stalnog i sveobuhvatnog nadzora;
jer, ne moe se imati potpuno poverenje u aktivnosti, predanost i pamet uvara koji neposredno nadgledaju elije... Arhitekta, prema tome, treba svu panju da usmeri na tu sredinju prostoriju; ona reava pitanja discipline i ekonominosti. to je nadzor laki i precizniji, to je manja potreba da
se organizacijom prostora obezbeujemo protiv pokuaja bekstva i meusobnih povezivanja zatvorenika. A nadzor e biti
savren
ako
iz
sredinje
prostorije
upravnik
ili
glavni
nadzornik mogu neprimetno i ne menjajui mesto da osmotre
56

Ch. Lucas, De la rforme des prisons, I, 1836, str. 69.

AKO hoemo da se upravnim pitanjem bavimo apstrahujui problem
arhitekture zatvora, izlaemo se riziku da postavimo naela koja ne odgovaraju stvarnosti; a ako je arhitekta dovoljno upuen u potrebe koje namee
upravl.anje zatvorom, on moe da omogui odreeni zatvorski sistem koji bi
teorija, moda, smatrala utopistikim (Abel Blouet, Projet de prison cellulaire,
1843, str. 1).
58
L. Baltard, Architectonographie des prisons, 1829, str. 45.
59
U sve to stvaraju, Englezi unose smisao za mehaniku... na su hteli
da i njihove zgrade funkcioniu kao maina koju pokree rad jednog jedinog
motora, ibid., str. 18.
60
N. P. Harou-Romain, Projet de pnitencier, 1840, str. 8.
61
Ynop. ilustracije od br. 18 do br. 26.
57

242

ne samo ulaze u sve elije i ak unutranjost veine njih kada

su vraga irom otvorena, nego i uvare na svim spratovima...
V krunim ili polukrunim modelima zatvorskih zgrada izgleda da je mogue videti iz jednog sredita sve zatvorenike
u elijama, kao i uvare na njihovim osmatrakim mestima62.
Meutim,
kazneno-popravni
Panoptikon
je
istovremeno
i
dokumentacioni sistem; on podrazumeva organizovano i stalpo prikupljanje podataka o pojedincima. Iste godine kada su
se za izgradnju zatvora preporuivale ove ili one varijante
bentamovskog modela, uvedena je obavezna evidencija o moralu; u svim zatvorima postojali su jednoobrazni individualni
formulari
u
koje
su
upravnici,
glavni
uvari,
svetenici
i uitelji bili duni da upisuju svoja zapaanja o svakom
zatvoreniku: To je neka vrsta prirunog sredstva zatvorske
administracije koje joj omoguava da proceni svaki posebni
sluaj i okolnosti, te na osnovu toga odredi reim koji e
se
primeniti
nad
svakim
zatvorenikom pojedinano63.
Planirani su ili isprobani i mnogi drugi, znatno potpuniji sistemi beleenja i uknjiavanja podataka64. U svakom sluaju, od
zatvora treba napraviti mesto gde se formira znanje o jedinkama koje e da slui kao regulator kazneno-popravne delatnosti. Zatvor mora ne samo da primenjuje odluke sudija u
skladu sa utvrenim propisima, nego i da neprekidno o zatvoreniku prikuplja podatke koji e omoguiti da se kaznena
mera pretvori u vaspitno dejstvo, a nuno kanjavanje zbog
prekrenog
zakona
u
drutveno
korisni
proces
preobraaja
zatvorenika. Autonomijom zatvorskog ustrojstva i znanjem koje
ono obezbeuje poveava se ona korist i svrsishodnost kazne
koju je zakon postavio kao naelo svoje kaznene filozofije:
to se tie upravnika zatvora, on ne sme da izgubi iz vida
nijednog zatvorenika, zato to kojem god zatvorskom reimu
ovaj bio podvrgnut bilo da ulazi u njega, prelazi u neki
drugi ili ostaje u datom upravnik svejedno mora da opravda
motive zadravanja osuenika u odreenoj grupi ili njegovog
prelaska u neku drugu. Direktor zatvora je poput pravog raunovoe. Za njega svaki zatvorenik, u ravni individualnog
prevaspitanja, predstavlja kapital koji je uloen sa ciljem da
se
pokae
isplativost
kazne65.
Kazneno-popravna
delatnost,
kao uena tehnologija preobraavanja jedinke, ini isplati62

Ducatel, Instruction pur la construction des maisons dant, erp. 9.

63
E. Ducptiaux, Du-syStme de lemprisonnement cellulaire, 1847, str. 5657.
64
Ynop. na primer: G. de Gregory, Projet de Code pnal universel, 1832, erp.
199 i dalje; Grellet-Wammy, Manuel des prisons, 1839, II, str. 2325 i str. 199
203.
65
Ch. Lucas, De la rforme des prisons, II, 1838, e rp. 449450.
243

vim kapital koji je uloen u kazneni sistem i izgradnju glomaznih zatvora.

Shodno tome, prestupnik postaje neko koga treba upoznati. Taj zahtev nije bio ukljuen u prvu instancu, u sam in
suenja, kao metod da se bolje zasnuje presuda i utvrdi stvarni
udeo krivice. Poinilac delikta postao je predmet mogueg
znanja tek nakon toga, u svojoj ulozi osuenika nad kojim se
primenjuju kazneni mehanizmi.
A ovo znai da kazneno-popravni aparat, sa celim svojim
prateim tehnikim programom, vri jednu neobinu zamenu:
iz ruku pravde on, naime, prima osuenika, ali svoje mehanizme ne usmerava, naravno, na delikt, na ni na samog poinioca
delikta, ve na jedno donekle razliito lice odreeno promenljivim iniocima koji bar u poetku nisu bili uzeti u
obzir u presudi jer postaju relevantni tek za tehnologiju prevaspitanja. To novo lice, kojim kazneno-popravni aparat zamenjuje osuenog poinioca delikta, jeste prestupnik.
Prestupnik se razlikuje od poinioca delikta po tome
to
za
njegovu
karakterizaciju
nije
toliko
relevantan
sam
delikt, koliko ivot koji
je imao. Kazneno-popravna delatnost, ako hoe da postigne stvarno prevaspitanje jedinke, mora
da uzme u obzir itav ivot prestupnika i od zatvora napravi
neku vrstu prinudne pozornice na kojoj e se korenito i u
potpunosti preobraziti nain ivljenja. Zakonska kazna usmerena je na delikt, a kazneno-popravna tehnika na ivot prestupnika; ona, znai, treba da rekonstruie najsitnije pojedinosti kao i najgora dela u obliku prikupljenog znanja, te da
mehanizmima
prinude
modifikuje
efekte
kazne
ili
upotpuni
njene
nedostatke.
Treba
znati
biografiju
prestupnika
da
bi
tehnike za pravilno usmeravanje njegovog ivota bile delotvorne. Posmatranjem prestupnika treba da se utvrde ne samo
okolnosti u kojima je zloin poinjen, nego i njegovi uzroci;
treba ih nai u njegovom ranijem ivotu, sagledati ih iz tri
ugla:
njegove
linosti,
odnosno
karaktera,
drutvene
sredine
i
vaspitanja;
valja
utvrditi
opasne
individualne
sklonosti,
nepovoljnu ulogu okruenja i rav uticaj odgoja. Takvo biografsko ispitivanje je u sudskom istranom postupku vaan
element za razvrstavanje kazni, pre nego to u kazneno-popravnom ustrojstvu postane uslov za razvrstavanje morala jedinki.
Ono treba da prati zatvorenika od suda do zatvora, gde je
zadatak upravnika ne samo da prikuplja takve podatke nego i
da ih upotpunjuje, kontrolie i ispravlja TOKOM trajanja kaznene mere66. Iza poinioca delikta kojem se na osnovu istraivanja injenica moe pripisati odgovornost za zloin,
66

244

Ch. Lucas, loc. cit., str. 440442.

profilira
se
karakter
prestupnika
koji
se
postepeno
konsgruie
istraivanjem
biografskih
podataka.
Uvoenje
biografskog inioca
je
znaajno
u
istoriji
kaznenog
sistema,
zato to time zloinac postoji i pre samog zloina te, u
krajnjem sluaju, i bez njega; zato to e od tog trenutka psiholoki kauzalitet, koji se uspostavlja paralelno sa pravnim
utvrivanjem odgovornosti, zamutiti efekte ovog drugog. Tako
se ulo u lavirint kriminologije iz kojeg ni danas nije
naen izlaz: naime, sve ono to kao odreenje samo umanjuje
odgovornost
za zloin, igoe odsad poinioca delikta
kao
utoliko
opasnijeg
prestupnika
kojem
su
potrebne
utoliko
stroe
kazneno-popravne
mere.
to
biografija
prestupnika
dobija znaajniju ulogu u analizi okolnosti kada u okviru
kazneno-popravnog
procesa
treba
oceniti
zloin,
to
postaju
nejasnije
granice
izmeu
krivinog
i
psihijatrijskog
diskursa; a tamo gde se oni spajaju obrazuje se pojam opasne jedinke
koji omoguava da se stvori kauzalni lanac du itavog ivotnog puta i izrekne presuda kazneno-popravne mere 67.
Prestupnik
se
razlikuje
od
poinioca
delikta
i
po
tome
to on nije samo izvrilac dela (odgovorni autor prema izvesnim kriterijumima svesne i slobodne volje), nego je i vezan
za
svoj
delikt
nizom
sloenih
odnosa
(instinkta,
nagona,
skrivenih
tenji,
karakternih
crta).
Kazneno-popravna
tehnika nije usmerena na autorstvo delikta, nego na sklonost prema
prestupu.
Prestupnik,
kao
osobena
manifestacija
globalnog
fenomena
prestupnitva,
razvrstava
se
u
gotovo
prirodnjake
kategorije
koje
sve
imaju
utvrena
obeleja
i
specifini
tretman, to je Marke-Vaslo 1841. godine nazvao Ensprafijom zatvorp: Osuenici su... posebna ljudska vrsta u okviru
ljudskog roda; oni imaju drukije navike, nagone, obiaje 68.
To je jo sasvim slino onim ivopisnim opisima sveta
zloinaca, svem onom vrlo starom nasleu koje oivljava u
prvoj polovini 19. stolea, u trenutku kada se zapaanje razliitog oblika ivljenja nadovezuje na zapaanje drukije kategorije ljudi, posebne ljudske vrste. Zoologija drutvenih
67
Valjalo bi izuiti kako se rairilo korienje biografskih injenica poto je ustanovljen pojam prestupnika u kaznenim mehanizmima: biografiju i autobiografiju kod Apera (Appert); formiranje biografskih dosijea po psihijatrijskom obrascu; korienje biografije u odbrani optuenih.
Za ovo poslednje mogle bi se uporediti uvene odbrane s kraja 18. veka sastavljene u korist trojice osuenika na toak, ili pak ane Salmon (Jeanne
Salmon) kao i pledoajei zloinaca iz doba Luja Filipa. e dEst-An je
branio La Ronsjera: Kad biste mnogo pre poinjenog zloina, mnogo npe
optube, mogli da prouite ^kivot optuenog, prodrete u njegovo srcs, zadrete u najskrivenije tajne, ogolite sve njegove misli, itavu njegovu duu...
(Chaix dEst-Ange, Discours et plaidoyers, III, str. 166).
68
J. J. Marquet Wasselot, LEthnographie des prisons, 1841, str. 9.

245

podvrsta, etnologija populacije zloinaca sa njenim posebnim

obredima i jezikom, poprima parodijske crte. Meutim, ipak
je tu oigledan napor da se konstituie nova objektivnost sa
kojom
e
zloinci
biti
razvrstani
po
kriterijumima
prirodnog
i
devijantnog.
Prestupnitvo,
to
patoloko
odstupanje
od ljudske vrste, moe da se analizira kao sindrom morbidnosti
ili
kao
teratoloka
forma.
Sa
Ferijevom
klasifikacijom nesumnjivo dobijamo jedan od prvih prelaza sa stare
etnografije
zloina
na
sistematinu
tipologiju
prestupnika. Analiza je tanka, naravno, ali je u njoj jasno vidljivo
naelo
da
prestupnitvo
treba
klasifikovati
ne
prema
zakonskim,
ve
prema
normativnim
kriterijumima.
Postoje
tri
vrste
osuenika:
oni
koji
imaju
intelektualne
potencijale
vee nego to je utvreni prosek inteligencije, ali su izopaeni
ili
zbog
karakternih
crta
i
uroenih
sklonosti,
ili zbog kobnog naina razmiljanja, nemoralnog odnosa,
opasnog
poimanja
drutvenih
obaveza.
Njima
je
potrebna
izolacija i danju i nou, etnja nasamo, a kada moraju da dou
u dodir sa ostalima neophodna je laka iana maska, kao ona
koju nose maevaoci ili tesai kamena.
Drugu kategoriju
ine
osuenici
poroni,
ogranieni,
okoreli
ili
pasivni,
koji su zloinaki ivot zapoeli jer nemaju stida i ravnoduni su prema dobru, ili pak iz kukaviluka, lenjosti i
nedostatka otpora prema ravim uticajima; za njih odgovarajui zatvorski reim ne treba da bude gola represija, ve to
vee obrazovanje i, ako je mogue, sistem uzajamnog poduavanja: izolacija nou, zajedniki rad danju, dozvoljeni razgovori
pod uslovom da se govori glasno, zajedniko itanje tiva uz
uzajamno propitivanje, a dobri rezultati u znanju se nagrauju.
Najzad, postoje osuenici glupi ili nevini, koje njihovi
nedostaci ine nesposobnim za svaki posao gDe se trae promiljeni napori i ciljno usmerena volja, te su stoga nemoni
da
izdre
konkurenciju
inteligentnih
radnika;
oni
su,
poto nemaju ni dovoljno obrazovanja da bi znali drutvene obaveze ni dovoljno inteligencije da to razumeju i savladaju svoje
nagone, odvedeni u zloin zbog tih svojih ogranienosti i
nesposobnosti.
Nzima
bi
izolacija
samo
poveala
inertnost
duha; oni, znai, treba da budu zajedno, ali tako to e biti
u malim grupama i uvek podsticani zajednikim poslovima, a
podvrgnuti strogom nadzoru69. Tako se postepeno gradi pozitivno znanje o prestupnitvu i njegovim podvrstama, veoma
razliito
od
pravnih
kvalifikacija
delikata
i
njihovih
prateih okolnosti, ali razliito i od medicinskih saznanja na
69

246

G. Ferrus, Des prisonniers, 1850, str. 182 i dalje; str. 278 i dalje.

osnovu kojih se moe dokazati ludilo i, shodno tome, izbrisati

deliktni
karakter
dela.
Feri
jasno
istie
to
naelo:
Zloinci su, u celini gledano, kao ludaci; ali bi bilo nepravino prema ovima drugima da ih ne razlikujemo od ljudi
koji su svesno izopaeni. Ovim novim znanjem treba nauno
kvalifikovati
delo
kao
delikt
i,
pogotovo,
pojedinca
kao
prestupnika.
Tako
je
otvorena
mogunost
za
kriminologiju
kao nauku.
Korelat
krivinog
prava
je
svakako
poinilac
delikta,
dok je korelat kazneno-popravnog aparata neko drugi: re je o
prestupniku
kao
posebnoj
biografskoj
datosti,
opasnoj
jedinki, predstavniku odreene vrste anomalije. Ako je tano da
je pravno definisanom oduzimanju slobode zatvor dodao onaj
viak kazneno-popravnih mehanizama, ovi su pak, sa svoje
strane, uveli jedno novo lice koje se postavilo izmeu onoga
koga zakon osuuje i onoga ko sprovodi taj zakon. Tamo gde je
nestalo
igosano,
rastrgnuto,
spaljeno
i
poniteno
telo
u
javnim muenjima, pojavilo se telo zatvorenika koje je dodatno
i
nosilac
prestupnikog
karaktera,
sitne
zloinake
due
koju je sam kazneni aparat stvorio kao metu vrenja kaznene
vlasti i kao objekt onoga to se jo danas naziva zatvorskom
naukom. Govori se da zatvor stvara prestupnike; tano je da
on ponovo, gotovo redovno, dovodi na sud one koji su mu bili
povereni
na
prevaspitanje.
Meutim,
zatvor
stvara
prestupnike i u jednom drugom smislu, tako to u sistem iji su elementi zakon i delikt, sudija i poinilac dela, osuenik i
izvrilac
kazne,
uvodi
bestelesnu
realnost
prestupnitva
kojom ih sve uzajamno povezuje i, ve itav vek i po, hvata u
istu zamku.
*
*

Kazneno-popravna
tehnika
i
prestupnik
predstavljaju,
u
neku ruku, neodvojive i zajedno nastale pojave. Ne treba misliti
da
su
rafinirane
kazneno-popravne
tehnike
uvedene
u
stare
zatvorske
institucije
poto
je
nova
nauna
racionalnost otkrila prestupnika. Ne treba misliti ni da je interna
razrada
kazneno-popravnih
metoda
postepeno
osvetlila
objektivno
postojanje
prestupnitva,
koje
sudska
agJstraktnost
i
'rigidnost nisu mogle da primete. Oni su se pojavili istovremeno i nadovezujui se jedno na drugo, kao tehnoloka celina
koja stvara i razdvaja objekt nad kojim primenjuje svoje instrumente. A upravo to prestupnitvo, nastalo negde iza lea
sudskog aparata, tamo gde se obavlja ono od ega pravda skree
pogled jer ju je stid od kanjavanja onih koje sama ocybyje,

247

upravo to prestupnitvo sada opseda spokojne sudove i ugroava

dostojanstvo
zakona;
to
prestupnitvo
treba
upoznati,
proceniti,
odmeriti,
dijagnostikovati,
leiti
posle
donoenja presude; to prestupnitvo, kao anomaliju, devijaciju, potmulu opasnost, bolest, nain ivljenja, treba uzeti u obzir
kada se menjaju i nadopunjuju zakoni. Prestupnitvo je osveta
zatvora nad pravosuem. To je suvie opasni revan da bi
sudija mogao da ga preuti. Zato kriminolozi podiu svoj
glas.
Treba, meutim, imati na umu da zatvor, kao olienje
strogosti
i
sri
svih
disciplinskih
postupaka,
nije
endogeni element u kaznenom sistemu kakav je definisan na prelazu
izmeu 18. i 19. veka. Zamisli o kaznenoj dravi i sveobuhvatnoj semio-tehnici kanjavanja koje su bile osnova ideolokih zakona Bekarijinog ili Bentamovog tipa nisu podrazumevale jednoobrazno korienje zatvora kao kaznene mere.
Zatvor je roen drugde: nastao je iz mehanizama svojstvenih
disciplinskoj vlasti. Uprkos tome to je bio heterogeni element, njegovi mehanizmi i efekti proirili cy se na itavo
moderno
krivino
pravo;
prestupnitvo
i
prestupnici
osvojili cy ga u celosti. Treba tek nai razlog te opasne efikasnosti zatvora. Ali moemo ve sada da primetimo sledee: krivino pravo kakvo cy u 18. stoleu definisali reformatori trasiralo je dva mogua pravca objektivizacije zloinca, koja su bila divergentna: jedan su predstavljala ona udovita, moralna ili politika, koja su stajala izvan drutvenog ugovora; drugi pravac je bio olien u pravnom subjektu koji se kanjavanjem prevaspitava. A prestupnik upravo omoguava da se ta dva pravca poveu i da se pod okriljem
medicine,
psihologije
ili
kriminologije
konstituie
pojedinac koji gotovo savreno u sebi spaja dve uloge: prekritelja zakona i objekta nad kojim se primenjuje uena tehnika
prevaspitanja. Svakako je mnogo razloga zbog kojih transplantacija zatvora na kazneni sistem nije izazvala estoke proteste. Jedan od njih je to je stvaranjem prestupnitva ona
dala krivinom pravu jedinstveno predmetno polje koje su nauke overile, omoguivi mu tako da dejstvuje na optem planu istine.
Zatvor, ta najmranija oblast pravosudnog aparata, predstavlja mesto na kojem kaznena vlast, koja vie ne sme otvorepo da deluje, organizuje ispotiha takvo polje objektivizacije
gde e kazna moi neskriveno da funkcionie kao terapeutska, a prasuda da postane predmet naunih rasprava. Sada je
razumljivo zato je pravosue tako lako usvojilo zatvor, iako
on nije bio plod njegovih zamisli: pravosue je, naime, dugovalo zatvoru to priznanje.

248

DRUGA GLAVA

NEZAKONITOSTI I PRESTUPNITVO
Sa
stanovita
zakona,
kazna
zatvora
znai
oduzimanje
slobode. Zatvaranje, kojim se to obezbeuje, oduvek je, meutim,
podrazumevalo i odreeni tehniki program. Prelaz od javnih
muenja, od njihovih upeatljivih rituala i umea ceremonijalnog izazivanja patnje, na kazne zatvora skrivene od pogleda
glomaznim zdanjima, iju tajnu uva zatvorska administracija
ne znai prelaz na neizdiferencirani, apstraktni i neprecizni kazneni sistem; to je samo prelaz od jednog umea kanjavanja na drugo, nita manje znalako od prethodnog. Re je
samo o promeni u ravni tehnike. Simptomatino obeleje tog
prelaza je transport robijaa, koji se poev od 1837. godine
obavlja zatvorskim kolima, umesto dotadanje povorke osuenika u okovima i lancima.
Okovana povorka, kao naslee jo iz vremena robijanja na
galijama, postojala je i u doba Julske monarhije. Taj prizor
sprovoenja zatvorenika u lancima privlaio je, izgleda, optu panju poetkom 19. veka, moda zato to je u sebi spajao
dva naina kanjavanja: putovanje do zatvora odvijalo se, naime, kao ceremonijal javnih muenja70. Na osnovu ormc poslednje povorke a zapravo se bezbroj njih, leta 1836. godine,
sretao svuda po Francuskoj kao i na osnovu opisa sablazni
koje su ovi prizori izazivali, moe se videti da je takav
postupak
sa
osuenicima
bio
sasvim
nesvojstven
pravilima
zatvorske
nauke.
On
poinje
ritualom
tipinim
za
gubilite;
u
dvoritu
zatvora
Bisetr
zakivaju
se
osuenicima
tvozdeni amovi oko vrata i lanci na nogama: robijaeva glava
lei na nakovnju kao na panju, ali je sada sva delatova vetina u tome da udarcem ne razmrska glavu. To je umee iji je
70
Foe je primetio da je povorka osuenika postala omiljeni prizor
za narod naroito otkada su gubilita gotovo sasvim ukinuta.

249

cilj, znai, upravo suprotan preanjem: ne zadati smrt. U

prostranom
dvoritu
Bisetra
poreani
su
kazneni
instrumenti: nekoliko redova lanaca sa okovima. Glavni straari,
u svojoj privremenoj ulozi kovaa, nametaju eki i nakovanj.
Za ogradu oko straarske staze privezane su sve te glave turobnog ili drskog izraza lica, koje e izvritelj zakovati u
amove. Iznad njih, na svim spratovima zatvora, vide se noge u
ruke koje vise kroz reetke na elijama, poput vaarita
ljudskog mesa; to su zatvorenici koji hoe da prisustvuju okivanju svojih dojueranjih drugova... A ovi su sada u poloaju
kao da e biti prineti na rtvu. Sede na zemlji, spareni
nasumice i prema telesnoj grai; na nogama su im glomazni
okovi; svako treba da ponese po osam funti teine. Izvritelj ih sve obilazi, merei im glave i podeavajui ogromne
amove debljine jednog palca. Da bi se takav am zakovao, potrebpo je uee trojice delata; jedan pridrava nakovanj, drugi
dri spojene krajeve gvozdenog ama i ispruenim rukama titi glavu osuenika; trei mora nekoliko puta da udari tekim ekiem kako bi izravnao zakivke. Svaki njegov udarac
potresa glavu i celo telo... Uostalom, ovek ni ne pomilja,
gledajui taj prizor, na opasnost kojoj je rtva izloena u
sluaju da eki malo skrene; uzbuenje koje takva pomisao
izaziva nitavno je ili se brie pred dubokim oseanjem
uasa to obuzima oveka dok posmatra ova tako poniena
Boja stvorenja71. Sve zatim poprima vid predstave za javnost;
prema Sudskim novinama, vie od 100.000 ljudi posmatra okovanu povorku kako kree iz Pariza 19. jula: Polazak povorke
na Poklade... Potovaoci reda i poretka, kao i bogato graanstvo, izdaleka posmatraju kako prolazi to veliko nomadsko
pleme koje je baeno u okove, taj posebni ljudski soj, posebna
vrsta u okviru ljudskog roda koja nastanjuje robijanice i
zatvore72. A prost svet, ba kao u doba javnih muenja, razmenjuje sa osuenicima dvosmislene psovke, pretnje, ohrabrenja,
udarce, znake mrnje ili sauesnitva. Raste nekakvo nasilniko raspoloenje koje e obuzeti i sve vreme pratiti celu
povorku: posmatrai iskaljuju bes protiv prestrogog ili preblagog pravosua, viu na omraene zloince, pruaju podrku zatvorenicima koje poznaju i koje pozdravljaju; esti su
i sukobi sa policijom: Tokom itavog puta od Fontenbloa,
71
Revue de Pati, 7. jun 1836. Ove pripreme za povorku su 1836. godine
prestale da se prikazuju javnosti; bilo je doputeno da im prisustvuje jo
samo nekolicina povlaenih posmatraa. Opis okivanja koji nalazimo u
Revue de Paiis tano se podudara ponekad su i rei iste sa opisom u
Dernier jour dun condamn, 1829.
72
Gazette des tribunaux, 20. jul 1836.

250

skupine
raspomamljenih
uzvikivale
su
ozlojeeno
protiv
Delakolona: dole opat, ulo se, dole s tim gnusnim stvorenjem;
trebalo
mu
je
presuditi!
Da
optinski
straari
nisu
bili
odluni i nepopustljivi, moglo je doi do velikih nereda. U
Voiraru su ene bile najgnevnije. Vikale su: dole pokvareni
opat!
Dole
udovite
Delakolon!
Policijski
narednici
iz
Monrua
i
Voirara,
sa
nekoliko
optinskih
naelnika
i njihovih zamenika, pritrali su rairenih odora da bi nagnali narod da potuje pravosudnu odluku. Nedaleko od Isija,
primetivi G. Alara i brigadne policajce, Fransoa je bacio
na njih svoju drvenu zdelu. Tada su se slubenici setili da
porodice
nekolicine
bivih
drugova
ovoga
osuenika
stanuju
u Ivriju. Odmah su se nadzornici rasporedili du puta, pratei
izbliza
robijaku
dvokolicu.
Svi
osuenici
iz
pariske
povorke, bez izuzetka, pokuali su da pogode policajce svojim
drvenim zdelama u glavu, a neki su u tome i uspeli. Tora asa
gomila se uskomeala. Jedni su navalili na druge73. Izmeu
Bisetra i Sevra veliki broj kua je izgleda opljakan u vreme
prolaska robijake povorke74.
Y toj
svetkovini
osuenika
koji
odlaze
na
izdravanje
kazne ima svega pomalo: ona je istovremeno i obred podnoenja rtvenog jarca, i ludako slavlje gde dolazi do zamene
uloga, i stari gubilini ceremonijal gde istina treba da se
pokae u punom svetlu, i narodno veselje gde se susreu poznate linosti ili veliaju junaci; to je igra istine i beaa, parada poznatih i igosanih, ruenje raskrinkanih i,
s druge strane, radosno priznavanje zloina. Posmatrai nastoje da prepoznaju lica slavnih zloinaca; u lecima se opisuju nedela uesnika povorke; novine unapred tampaju njihova imena i prepriavaju njihove ivote; ponekad daju njihov
lini opis i opis odee koju na sebi nose, da bi ih gomila
lake prepoznala: sve to spada u program za gledaoce73. Ljudi
dolaze i da bi posmatrali razliite tipove zloinaca, da bi
pokuali da prema odei ili liku odrede struku osuenika, pogode da li je ubica ili lopov: to lii na makare ili
marionetsko pozorite, ali za obrazovanije posmatrae pru73
74
75

/bid.
La Phalange, 1. avgust 1836.
Gazette des tribunaux redovno objavljuje siiskove zloinaca i beleke

o njima. Evo primera JNOG opisa za prepoznavanjs Delakolona: Stare

pantalone od sukna, koje pokrivaju par izama, kaket od istog tofa sa
titnikom protiv sunca i siva bluza... kaput od plavog sukna (6. jun 1836).
Kasnije je doneta odluka da re Delakolon prerui, kako ga gomila ns bi
napadala i povredila. Gazelle des tribunaux odmah objavljuje u kakvu odeu je
sada preruen: Prugaste iantalons, plava gatnena majica, slamnati eir (20. juli).
251

a
mogunost
empirijskog
bavljenja
etnografijom
zlonina.
Ve prema sredini kojoj pripadaju i znanju kojim raspolau,
gledaoci razliito tumae zloine i njihove poinitelje; jednima su to prizori putujueg pozorita, dok drugi primenjuju
Galove
frenoloke
metode:
Fizionomije
se
razlikuju
koliko i odea: as vidimo neku Dostojanstvenu glavu poput Muriljovih likova, as neko porono lice ispod gustih vea,
koje odaje svu energinost okorelog zlikovca... Tamo je neka
arapska glava na deakom telu, ovde pak gotovo enski umiljate crte to su sauesnici; a pogledaLje ova tela omlitavela od bludnienja to su uitelji zloina76. U toj igri
prepoznavanja
uestvuju
i
sami
osuenici,
tako
to
istiu
svoj zloin i predstavljaju svoja nedela: upravo je u tome jedna
od funkcija tetoviranja, crtea koji prikazuje njihov podvig
ili sudbinu: Oni na sebi imaju naslikana obeleja, istetoviranu giljotinu na levoj ruci ili na grudima nacrtan bode
zariven u srce koje krvari. Osuenici u prolazu mimikom
pokazuju kakav su zloin izvrili, podsmevaju se sudijama
ili
policiji,
hvaliu
svojim
zlodelima
koja
nisu
otkrivena.
Fransoa, bivi Lasnerov sauesnik, pria da je izumeo metodu kojom se ovek moe ubiti, a da ne pusti ni glasa ni kap
krvi. Veliki putujui vaar zloina imao je svoje cirkuzante
i svoje maske; tu je komedijantsko prikazivanje istine predstavljalo odgovor na radoznalost i pogrde. Tora leta 1836.
godine, Delakolon je bio povod mnogih zapleta: njegov zloin (na komade je isekao trudnu ljubavnicu) dobio je poseban
znaaj
zbog
Delakolonevog
svetenikog
zvanja,
zahvaljujui
kojem je i izbegao giljotinu. Izgleda da je Delakolon bio
jako omraen. U dvokolici koja ga je dovezla do Pariza juna
1836. godine ve je bio pretrpeo razne uvrede i nije mogao da
se uzdri od plaa; na ipak nije hteo da ga dalje transportuju
kolima, jer je smatrao da su ponienja deo njegove kazne. Na
izlasku iz Pariza ne moe se ni zamisliti koliko je vrlog
zgraanja,
moralnog
gneva
i
podlatva
iskalila
gomila
na
njemu; bio je sav prekriven zemljom i blatom; po njemu je pljutalo kamenje i pratili su ga razgnevljeni povici... Bila je to
eksplozija nevienog besa; pogotovo su ene, kao prave furije, bile ponete neverovatnom mrnjom77. Da bi ga zatitili,
obukli su mu drugu odeu. Neki gledaoci su naseli; posmatrajui Fransoaa, veruju da su prepoznali Delakolona. A
76
Revue de Pati, jun 1836. Ynop. tekst Kloda Gea: OpipaLje sve te lobanje; u svakom od tih posrnulih ljudi krije se neka ivotinja... Evo vuka, eno
make, evo majmuna, leinara, hijene... (Claude Gueux).
77
La Phalange, 1. avgust 1836.

252

Fransoa, iz zabave, prihvata dodeljenu mu ulogu; ne samo da

komino prikazuje zloin koji nije poinio, nego i izigrava
da je opat; prepriava svoj navodni zloin, a pri tom oitava
molitve i krupnim pokretima blagosilja gomilu, koja huli na
njega i smeje mu se. Na nekoliko koraka od njega pravi Delakolon, koji je izgledao kao svetac, dvostruko je pogoen:
trpi uvrede koje su njemu zapravo namenjene, kao i podsmeh to
ga u obliju drugog zloinca izaziva njegovo sveteniko zvanje, koje je hteo da prikrije. Na njegove oi jedan klovn i
ubica, za koga je vezan lancima, izvrgava ruglu njegovu strast.
Y sve gradove kroz koje je prolazila, povorka je unosila
atmosferu slavljenike raspojasanosti; bile su to kaznene saturnalije; kanjavanje se pretvaralo u povlasticu. Po nekakvoj sasvim udnoj zakonitosti, koja nije bila deo uobiajenih
obreda javnih muenja, povorka nije izazivala kod osuenika
znake kajanja nego eksploziju ludakog veselja, kojim se poricala kazna. Okovima i lancima robijai su svojevoljno dodavali ukrase: trake, slamnate pletenice, cvee ili skupe delove rublja i odee. Povorka je znaila hvatanje u kolo, plesanje,
udruivanje u parove, prinudno spajanje u zabranjenoj ljubavi.
Bile su to svadbene sveanosti u lancima: Zatvorenici dotravaju pred okove sa buketom cvea u ruci, kapa okienih
trakama ili ukrasima od slame; najvetiji su napravili eire sa perjanicama... Neki nose svilene arape u cokulama
ili moderni prsluk na prostoj koulji 78. itave veeri nakon okivanja, u dvoritu Bisetra bez prestanka se okree veliko kolo osuenika u lancima: Teko straarima ako ih
povorka u okovima opazi; bie opkoljeni i nestae pod lancima, jer robijai ostaju gospodari na bojnom polju sve do
mraka79. Svetkovina osuenika je, svojim znacima raskoi i
veselja koje je izmiljala, predstavljala odgovor na ceremonijal pravosua. Ona je izvrtala uloge, preokretala sjaj, poredak
i obeleja moi, kao i vidove uivanja. Meutim, ona je u
sebi nosila i nagovetaje politike promene. Trebalo je biti
gluv na ne uti te nove tonove. Robijai su pevali koranice
78
Revue de Pmis, 7. jun 1836. Prema Gazette des tribunaux, kapetan Torez
koji je vodio povorku od 19. jula eleo je da odstrani te ukrase: Nedolino
je da ste odlazei na robiju radi ispatanja svojih zloina toliko drski da
ukraavate svoje eire i kape, kao da idete na svadbeno veselje.
79
Revue de Paris, 7. jun 1836. Tora dana je povorka skraena da bi se
spreilo kolo, a vojnici su zadueni da odravaju red sve do njenog polaska.
Slavlje robijaa opisano je u Poslednjem danu jednoG osuenika'. Iako su
tamniari i uasnuti radoznalci, kao predstavnici drutva, bili tu prisutni, zloinci su im se pomalo izrugivali i pretvarali tu stranu kaznu
u porodino slavlje (Dernier jour dun condamn).

253

koje su brzo postajale popularne i nairoko prihvaene. U

njima je svakako odjek onih pritubi koje su leci pripisivali zloindima priznanje zloina, velianje negativnih junaka, opis zastraujuih kazni i sveopteg gneva koji one
izazivaju: Na naoj strani su slava i trublje... Hrabro deco,
podnesimo junaki stranu sudbu koja nas eka... Okovi su
nam teki, ali emo izdrati. Olakajmo usud robijaa, njih
nema ko da brani. Meutim, ove pesme, koje sada svi pevaju,
zvue drukije; izokrenut je moralni kodeks kojeg se pridravala veina starih tubalica. Umesto da izazove pokajnika
oseanja, javno muenje uvruje ponositost; odbacuje se presuda pravosua, osuuje se gomila koja dolazi mislei da e
videti kajanje i ponienje: Daleko smo od naih domova, i
zato ponekad uzdrhtimo. Ali e nae sudije ustuknuti pred
naom napokolebljivou... Vai pogledi su gladni nae nesree; hteli biste da vidite ljude slomljene, oblivene suzama
i poniene. Ali naa su ela ponosita. Iznosi se i tvrdnja
da robijaki ivot, sa drugarstvima koja se tako stvaraju,
krije uivanja kakva ivot na slobodi ne poznaje. Vreme e
doneti niz radosti. Iza brave e biti slavlja i veselja... Zadovoljstva se ne mogu zarobiti; ona bee od celata, idu za
pesmama. I, nadasve, tvrdi se da postojei poredak nee vepo trajati; ne samo da e osuenici ponovo zadobiti svoja
prava i slobodu, nego e na njihovo mesto dospeti oni koji su
ih optuili. Doi e sudnji dan koji e zloincima i sudijama doneti preokret u ulogama: Nama sleduje prezir svih.
Al nama sleduje i sve zlato koje ljudi oboavaju: ono e jednog dana prei u nae ruke. Kupujemo ga po cenu naih ivota. Drugi e dospeti u ove lance koje nas danas terate da
nosimo; drugi e postati robovi. Ponovo e nam zasjati sunce
slobode kada zbacimo okove... Zbogom; mi prkosimo i vaim
lancima i vaim zakonima80. Ono pobono pozorite kakvo
su leci zamiljali, u kojem osuenik ubeuje gomilu da nikada ne krene njegovim stopama, postaje sada pretei prizor u
kojem se posmatraima nareuje da izaberu izmeu zverstva
delata, nepravinosti sudija
i nesrenih
osuenika koji su
danas poraeni, ali e jednoga dana trijumfovati.
Upeatljivi prizor povorke okovanih osuenika nosi u
sebi naslee javnih muenja, kao i neto od onih raznolikih
80
Jednu takvu pesmu navodi i Gazette des tribunaux od 10. aprila 1836.
Pevala se na melodiju Marseljeze. Tako pesma koja je simbol patriotskog rata
postaje pesma izriito socijalne sadrine: ta nam zamera ova glupa svetina, dolazi li da vrea nesrenika? On nas posmatra spokojnim pogledom.
Delata se nimalo ne boji.

254

predstavljanja
zloina
kakve
su
svojevremeno
nudile
novine,
uta
tampa,
vaarita,
bulevarska
pozorita81;
ali,
on
ima
i obeleja sukoba, borbe iju tutnjavu i neku vrstu simbolinog ishoda najavljuje: vojska nereda koju je zakon porazio obeava da e se vratiti; ono to je sila reda i poretka prognala, donee uskoro oslobodilake potrese. Uasnuo me je toliki ar koji se razgoreva iz pepela82. Nemiri koji su uvek
pratili javna muenja ulaze u sazvuje konkretnih pretnji. Razumljivo je da je Julska monarhija odluila da ukine robijaku povorku iz istih, ali jo preih razloga zbog kojih je u
18. veku dolo do ukidanja javnih muenja: Nije nam svojstvepo da tako sprovodimo ljude; treba izbei gnusni prizor kakav
prua ova povorka u gradovima kroz koje prolazi; ona, uostalom, nimalo nije pouna za narod koji je posmatra83. Nuno
je, znai, raskinuti sa ovim obiajem javnog pokazivanja robijaa u povorci; transport osuenika treba da se izmeni u
istom onom smislu u kojem cy se izmenile i same kazne, to jest
da se zakloni paravanom stida i uzdranosti zatvorske administracije.
Ali ono to je juna 1837. godine usvojeno kao zamena za
povorku nije prosta pokrivena dvokolica o kojoj je u jednom
trenutku
bilo
rei,
nego
briljivo
isprojektovana
pokretna
mainerija. To novo prevozno sredstvo zamiljeno je kao zatvor na tokovima.
To je pokretni ekvivalent Panoptikona.
Sredinji prolaz deli ga celom duinom: sa svake strane je
po est elija u kojima zatvorenici sede okrenuti lidem ka
prolazu. OKO glenjeva su im okovi sa unutranje strane postavljeni vunom i povezani lancima duine 18 palaca; i kolena su im uvrena metalnom konstrukcijom. Sede na nekoj
vrsti levka izraenog od cinka i hrastovine, koji se izliva
na drum. Ielije nemaju prozore; potpuno su obloene limom;
jedino
pare
perforiranog
lima
omoguava
odgovarajue
provetravanje. Na vratima svake elije, dakle prema sredinjem prolazu, nalazi se mali alter iz dva dela: jedan deo je
za doturanje hrane, dok drugi, sa reetkama, slui za nadzor.
Glavni otvor i iskoeni alteri projektovani su tako da
81
Postoje pisci koji su sebi stavili u zadatak da zapanjujue vete i
nadarene zloince koriste za velianje zloina; oni ih uzimaju za svoje glavne
junake i izlau njihovim napadima, podsmesima i neskrivenom izrugivanju
predstavnike vlasti. Ko god je video predstave L'Auberge des Adrets ili Robert
Macaire, dramu koja je omiljena u narodu, lako e se sloiti da su moja zapaanja istinita. One su trijumf, apoteoza drskosti i zloina. Poteni svet
i snage reda se tu obmanjuju od poetka do kraja (H. A. Fregier, Les Classes
dangereuses, 1840, II, str. 187188).
82
83

Le Dernier Jour dun condamn.

Gazette des tribunaux, 19. jul 1836.
255

uvari neprekidno imaju pred oima zatvorenike i uju svaku

njihovu re; ovi, meutim, meusobno ne mogu ni da se vide ni
da se uju. Na taj nain u jednim kolima mogu nesmetano da
se zajedno prevoze i robijai i oni koji su samo osumnjieni,
i mukarci i ene, i deca i odrasli. Kolika god da je duina prevoza, svi stiu do cilja a da se uzajamno nisu mogli
videti ni sporazumevati. Najzad, stalni nadzor dva uvara,
naoruana malim topuzima od hrastovine sa velikim izbruenim
dijamantskim
ekserima,
omoguava
niz
razliitih
naina
kanjavanja
u
skladu
sa
internim
kolskim
propisima:
reim hleba i vode, fizike intervencije, oduzimanje jastuka
za spavanje, vezivanje ruku. itanje je zabranjeno, izuzev moralnih tiva.
Ve samo zbog brzine i pogodnosti transporta, ova bi
kola sluila na ast svom izumitelju; meutim, glavna njihova odlika i zasluga je to odgovaraju zatvorskim naelima.
Po utisku koji spolja ostavljaju, ona su dosegla ono savrenstvo koje je Bentam eleo: Ovaj zatvor na tokovima, tih i
neupadljiv, na kojem je samo natpis Prevoz robijaa, odaje pri
svom brzom prolasku neto tajanstveno i turobno to Bentam
zahteva od izvrenja krivinih presuda, a to na posmatrae
ostavlja mnogo zdraviji i trajniji utisak od prizora onih cininih i veselih putnika u povorci84. On ima i svoje interne efekte: ve TOKOM tih nekoliko dana koliko traje transport (a sve to vreme zatvorenici ostaju vezani na svom mestu
i ni na trenutak se ne putaju), ova kola imaju funkciju
kazneno-popravnog
aparata.
Iz
njih
zatvorenici
izlaze
udespo prevaspitani: U moralnom pogledu, taj transport koji traje svega 72 sata predstavlja uarnu kaznu iji je uinak na
zatvorenike, izgleda, dugoroan. O tome svedoe i sami robijai: U zatvorskim kolima, kada ovek ne spava, moe jedino
da razmilja. A ini mi se da posle razmiljanja poinjem da
alim zbog onoga to sam uinio; bojim se, znate, da bih
vremenom postao bolji nego to jesam, a to ne elim85.
Istorijat
panoptikog
prevoznog
sredstva
je
kratak.
Pa
ipak, razlozi zbog kojih je ono zamenilo povorku u okovima,
kao i nain na koji se to odigralo, daju saetu sliku itavog
procesa kojim su u roku od osamdeset godina javna muenja
zamenjena kaznenom merom oduzimanja slobode: zatvorska kola
su, naime, neka vrsta osmiljene tehnike za preobraaj je84

Gazette des tribunaux, 15. jun 1837.

83
Gazette des tribunaux, 23. jul 1837. U broju od 9. avgusta, Gazette izve-

tava da su se kola prevrnula negde oko Gengana: umesto da doe do pobune,

zatvorenici su pomogli svojim uvarima da podignu zajedniko vozilo.
Ipak, 30. oktobra Gazette javlja da je dolo do jednog bekstva u mestu Valans.
256

dinki. Ona su aparat za prevaspitanje. Javno kanjavanje nije

zamenjeno prostim masovnim zatvaranjem, ve briljivo razraenim disciplinskim ustrojstvom bar naelno gledano.
*

Jer zatvor je odmah, u svojoj realnosti i svojim vidljivim

posledicama, doivljen kao veliki neuspeh kaznenog pravosua. Istorijat zatvorske institucije ne svodi se, to je veoma
neobino, na hronologiju koja bi podrazumevala mirno smenjivanje pojedinih faza: najpre uvoenje kaznenog sistema ija je
okosnica oduzimanje slobode, zatim utvrivanje njegovog neuspeha, onda postepeno izgraivanje predloga reforme, to bi
dovelo
do
manje-vie
koherentne
definicije
kazneno-popravne tehnike; nadalje, primenu tog novog reformisanog programa te, najzad, konstatovanje njegovog uspeha ili poraza. Umesto
toga, dolo je do sudaranja ili, u svakom sluaju, drukijeg
vremenskog sleda ovih elemenata. Kao to je predlog vaspitpo-popravne tehnike nastao paralelno sa naelom oduzimanja
slobode kao kaznene mere, tako se i kritika zatvora i njegovih
metoda javila vrlo rano, u istom tom periodu izmeu 1820.
godine i 1845. godine; ona se uostalom svodi na odreeni broj
okamenjenih teza koje se od prve do poslednje i danas
ponavljaju u gotovo neizmenjenom obliku.
Zatvori ne smanjuju stopu kriminaliteta: bilo da se
proiruju, transformiu ili da se grade novi, broj zloina
i zloinaca ostaje isti ili se, jo gore, poveava: Procenjuje se da u Francuskoj broj pojedinaca oigledno neprijateljski nastrojenih prema drutvu iznosi oko 108.000. Raspoloiva sredstva za suzbijanje kriminala su gubilite, okovi, 3
robijanice, 19 centralnih zatvora, 86 kazneno-popravnih zavoda, 362 pritvora, 2.800 okrunih zatvora, 2.238 apsana u
andarmerijskim stanicama. I uprkos ovom nizu raspoloivih sredstava, porok je i dalje drsko prisutan. Broj zloina se
ne smanjuje; ...broj prestupa u povratu raste, umesto da opada86.
Oduzimanje
slobode
podstie
povratne
prestupe;
posle
izlaska iz zatvora, anse za povratak u njega su jo vee nego
ranije; visoki postotak osuenika otpada na bive zatvorenike; 38% onih koji su izili iz centralnih zatvora bivaju
ponovo osueni, kao i 33% robijaa87; izmeu 1828. godine i

86

La Fraternit, br. 10, februar 1842.

87

Ovu brojku navodi G. de Jla Rofuko TOKOM diskusije o reformi

Krivinog zakona, 2. decembra 1831; G. de la Rochefoucauld, Archives parlementaires, T. LXXII, str. 209-210.
257

1834. godine, od 35.000 krivino osuenih gotovo 7.400 njih

bili su prestupnici u povratu (a to znai 1 na 4,7 osuenika); od vie od 200.000 prekrajno osuenih, gotovo 35.000 su
bili recidivisti (1 na 6); ukupno, znai, po 1 prestupnik u
povratu na 5,8 osuenika88; 1831. godine, na 2.174 osuenika za
prestup u povratu 350 njih je prethodno izilo s robije, 1.682
iz centralnih zatvora, 142 njih iz 4 prekrajna zatvora u kojima je isti reim kao u centralnim zatvorima89. U vreme
Julske monarhije ova dijagnoza biva sve ozbiljnija: 1835. godine, ima 1.486 recidivista na 7.223 krivina osuenika; 1839.
godine, njih je 1.749 na 7.858; 1844. godine, ima ih 1.821 na
7.195. Od 980 zatvorenika u zatvoru oc, 570 njih su povratnici a u melenskom zatvoru recidivista je 745 na 1.088 zatvorenika90. Prema tome, umesto da puta na slobodu prevaspitane
pojedince,
zatvor
umnoava
broj
opasnih
prestupnika
meu
stanovnitvom: 7.000 osoba koje se svake godine vraaju drutvu... predstavljaju 7.000 uzroka korupcije ili kriminala rasutih po itavom telu drutva. I kada pomislimo da ta populacija neprekidno raste, da ivi i dela svuda oko nas, spremna da zgrabi svaku mogunost stvaranja nereda i iskoristi
svaku drutvenu krizu da bi oprobala svoje snage, moemo li
ostati mirni pred takvim prizorom?91
Zatvor
neizostavno
stvara
od
zatvorenika
prestupnike.
Od ih stvara ve samim nainom ivota koji namee zatvorenicima: bilo da su oni izolovani u samicama ili prisiljeni
na nepotrebni rad za koji kasnije nee nai zaposlenje, to u
svakom sluaju podrazumeva nerazmiljanje o oveku u drutvenoj zajednici i nametanje protivprirodnog ivota, nekorisnog i opasnog; postoji elja da zatvor obrazuje i vaspita
zatvorenike; ali, moe li vaspitni sistem koji se obraa oveku imati kao razumni cilj delovanje protiv prirode? 92 Zatvor stvara prestupnike i time to zatvorenicima namee
silovitu prinudu; on treba da ih ui potovanju i primeni
zakona; meutim, celokupno funkcionisanje zatvora odvija se
preko zloupotrebe vlasti. Re je o administrativnoj samovolji: Oseanje nepravde koje zatvorenika obuzima jedan je od
razloga koji ponajvie mogu da njegov karakter uine neukrotivim. Izloen patnjama kakve zakon nije naloio niti predvideo, zatvorenik postaje stalno gnevan na sve to ga okruu88

E. Ducptiaux, De la rforme pnitentiaire, 1837, t. III, str. 276 i dalje.

E. Ducptiaux, ibid.
90
G. Ferrus, Des prisonniers, 1850, str. 363367.
91
G. de Beaumont i A. de Tocqueville, Note sur le systme pnitentiaire, 1831,
89

str. 2223.
92
Ch. Lucas, De la rforme des prisons, I, 1836, str. 127 i str. 130.
258

u slubenicima koji zastupaju vlast on vidi obine delane veruje vie u vlastitu krivicu; optuuje cMO pravosue93.
Dalje,
straari
su
korumpirani,
zaplaeni
i
nesposobni: 1.000 do 1.500 osuenika ive pod kontrolom 30 do 40
nadzornika koji se oseaju donekle sigurno jedino zato to
raunaju na potkazivae, to jest na korupciju koju svesno podstiu i neguju. Ko su ti straari? To su osloboeni vojnici,
neobrazovani ljudi, bez pravog razumevanja svoje uloge, koji
uvaju zloince jer im je to posao kao bilo koji drugi 94.
Naposletku, kazneni rad je vid eksploatacije, koji u takvim
uslovima ne moe da ima nikakav vaspitni karakter: Govori
se protiv trgovine crnim robljem. Ali zar se ne trguje i zatvorenicima?
njih
preduzetnici
prodaju
a
trgovci
tekstilom
kupuju... Da li zatvorenici, u tom pogledu, dobijaju lekdiju iz
potenja?
Zar
nisu
jo
vie
obeshrabreni
tim
primerima
gnusnog iskoriavanja?95
Zatvor omoguava, ak pospeuje udruivanje prestupnika, stvaranje sredina u kojima se oni uzajamno potpomau i
koje su hijerarhijski ustrojene, a pruaju osnovu za budua
sauesnitva: Drutvo zabranjuje udruivanja koja broje vie od 20 osoba... a cMO organizuje skupine od 200, 500, na i
1.200 osuenika u centralnim zatvorima koji se grade ad hoc,
i koji se radi to vee pogodnosti dele na zajednike radionice, dvorita, spavaonice, trpezarije... Drutvo takve skupine iri po teritoriji itave Francuske, tako da gamo gde
postoji zatvor, postoji i organizovana skupina prestupnika...
Sve su to organizacije koje razvijaju neprijateljsku delatnost
u odnosu na drutvo96. A upravo se u takvim organizacijama
vaspitavaju mladi prestupnici koji su prvi put osueni:
Prvo to e oni poeleti bie da naue vetine pomou
kojih se moe izbei strogost zakona; dobie svoju prvu lekciju iz te proste lopovske logike koja drutvo smatra svojim
neprijateljem; prve pouke odnosie se na potkazivanje, dounitvo koje je u naim zatvorima na ceni; prva uzbuenja i
strasti koje e kod njih biti podstaknute uaspue ove mladie svojim udovinim oblicima koje su izrodile samice i
koje pero odbija da imenuje... Tako ovi mladi prestupnici
je;
re;

93
94
95

F. Bigot Prameneu, Rapport au conseil gnral de la socit des prisons, 1819.

La Fraternit, mart 1842.
LAtelier, oktobar 1842, 3. godina, br. 3. Ovo je tekst jednog radnika

osuenog na kaznu zatvora zbog koalicije. Taj protesg je mogao biti objavljen
u vreme kada je ovaj list vodio kampanju protiv konkurentskog zatvorskog
rada. U istom broju tampano je i pismo jednog drugog radnika na istu temu.
Ynop. i La Fraternit, mart 1842, 1. godina, br. 10.
96
L. Moreau-Christophe, De la mortalit et de la folie dans le rgime pnitentiaire,
1839, str. 7.

259

raskidaju po dolasku u zatvor sa svime to ih je vezivalo za

drutvo97. Foe je govorio o kasarnama zloina.
Uslovi
ivota
zatvorenika
putenih
na
slobodu
su
takvi da neminovno osuuju te ljude na ponovne prestupe: zato
to ih stavljaju pod policijsku prismotru; zato to ih vezuju
za utvreno prebivalite, ili im propisuju zabranu boravka;
zato to bivi osuenici izlaze iz zatvora samo sa pasoem
koji svuda gde idu moraju da pokau, a u kojem je ubeleena
kazna koju su izdrali98. Prekid odnosa sa okolinom, nemogunost nalaenja posla i skitnienje predstavljaju najee
uzroke recidiva. Sudske novine, kao i one radnike, redovno
izvetavaju o takvim sluajevima: jedan od njih je bio radnik
osuen zbog krae, koji je u Ruanu stavljen pod prismotru i
ponovo uhvaen u krai; njega advokati odbijaju da brane, na
zato sam uzima re na sudu, opisuje svoj ivot i objanjava
kako, po izlasku iz zatvora i pod zabranom da napusti mesto
boravka, vie ne moe da nae posao iako u rukama ima zanat
pozlatara; naime, zbog svoje zatvorske prolosti biva svuda
odbijen, a policija mu ne doputa da u drugom kraju zemlje
potrai posao: tako je vezan za Ruan gde moe umreti od gladi
i nematine, kao posledice nepodnoljive policijske prismotre. Traio je posao od optinskih vlasti, i dobio da radi
na groblju 8 dana, za 14 sua dnevno: Ali, kazao je, ja sam
mlad, imam dobar apetit i jeo sam vie od dve funte hleba, a
svaka kota po 5 sua; kako, sa 14 sua dnevno, da stanujem, da
se perem i hranim? Hteo sam da opet postanem poten ovek,
ali sam pao u oajanje; stavljanje pod prismotru donelo mi je
nesreu. Sve mi se smuilo; tada sam upoznao Lemetra koji je
isto bio u bedi; trebalo je preiveti i tako smo ponovo
doli na ravu ideju da krademo99.
Najzad,
zatvor
posredno
stvara
prestupnike
tako
to
baca u bedu itavu zatvorenikovu porodicu: Ista presuda
koja glavu porodice alje u zatvor, osuuje suprugu na svakodnevnu oskudicu, decu na milost i nemilost sudbine, celu
porodicu na skitnienje i prosjaenje. Upravo je u tome opasnost od daljeg irenja prestupnitva100.
Treba
primetiti
da
je
ova
jednolina
kritika
zatvora
stalno ukazivala na dve stvari: prvo, da zatvor zapravo ne
vri svoju popravnu funkciju, da je u njemu tehnika za pre97

L Almanach populaire de la France, 1839, potpisano D., str. 4956.

F. de Barb Marbois, Rapport sur l'tat des prisons du Calvados, de l'Eure, la
Manche et la Seine-Infrieure, 1823, str. 17.
99
Gazette des tribunaux, 3. decembar 1829. Ynop. u istom smislu Gazette des
tribunaux od 19. jula 1839; La Ruche populaire, avgust 1840; La Fraternit, julavgust 1847.
100
Charles Lucas, De la rforme des prisons, II, 1838, str. 64.
98

260

vaspitavanje ostala u rudimentarnom obliku; drugo, da zatvor,

u el,i da ima vaspitno-popravnu ulogu, slabi svoje kaznepo dejstvo101, da prava kazneno-popravna tehnika treba da bude
strogost102, te da je zatvor, u ekonomskom smislu, dvostruko
neisplativ: neposredno, zato to njegovo ustrojstvo mnogo kota, i posredno, zato to drutvo plaa visoku cenu za prestupnitvo, koje zatvor ne uspeva da suzbije 103. A na ove kritike odgovor je uvek bio isti: treba ponovo primeniti ista,
neizmenljiva naela kazneno-popravne tehnike. Ve itav vek
i po, lek za zatvor uvek je bio sam zatvor: ponovna primena
zatvorskih tehnika bila je jedino sredstvo za izleenje njihovog
stalnog
neuspeha;
ostvarenje
vaspitno-popravnog
programa
predstavljalo
je
jedinu
metodu
za
prevazilaenje
nedelotvornosti tog programa.
Evo dokaza za ovo tvrenje: pobune zatvorenika, ovih poslednjih
nedelja*,
bile
su
pripisane
injenici
da
reforma
zatvora, kakva je definisana 1945. godine, nikada nije bila
stvarno sprovedena; da je, znai, potrebno da se vratimo njenim
osnovnim naelima. A ta naela, od kojih se i danas oekuje
udesni uinak, dobro su poznata: ona se ve 150 godina svode
na univerzalnih sedam maksima o pravilnom zatvorskom ustrojstvu.
1. Glavna funkcija zatvaranja kao kaznene mere treba, dakle, da bude promena ponaanja jedinke: Prevaspitanje osue101
Ova kampanja je bila veoma iva pre i posle novih progsa o reimu centralnih zatvora, donetih 1839. godine. Ti strogi propisi (obavezna
tiina, ukidanje vina i duvana, smanjenje koliine i kvaliteta hrane) izazvali su talas pobuna. Moniteur od 3. oktobra 1840: Bilo je skandalozno videti
zatvorenike kako se poje vinom, kljukaju mesom, divljai, raznim poslasticama,
i doivljavaju zatvor kao udobni hotel gde mogu da uivaju u blagodetima
koje esto na slobodi nisu imali.
102
Godiie 1826, mnogi Glavni odbori zahtevaju da se deportacijom zamene doivotne kazne zatvora koje su neefikasne. Godine 1842, Glavni odbor
Gornjih Alpa trai da se u zatvorima stvarno ispata; u istom smislu
izjanjavaju se i odbori pokrajina Drom, Epa i Jloape, Nijevra, Rone, Sene i
Oaza.
103
Prema anketi sprovedenoj 1839. godine meu direktorima centralnih
zatvora. Direktor Ambrena: Preterano blagostanje u zatvorima svakako umnogome doprinosi stranom porastu broja povratnih prestupa. Direktor
Esa: Sadanji reim nije dovoljno strog, i sasvim je sigurno da je zatvor
mnogim zatvorenicima privlaan, da oni u njemu nalaze izopaena uivanja
koja im predstavljaju sve u ivotu. Direktor zatvora u Limou: Sadanji
reim centralnih zatvora, koji su zapravo za recidiviste poput pravih pansiona, nimalo nije represivan. (Ynop. L. Moreau-Christophe, Polmiques pnitentiaires, 1840, str. 86). Yporediti ca izjavama koje su jula 1974. godine dala
odgovorna lica iz sindikata zatvorske uprave povodom efekata koje je imala
liberalizacija zatvora.
* Poetkom sedamdesetih godina, budui da je prvo izdanje ove knjige
izilo iz tampe februara 1975. godine (prim. prev.).

261

nika, kao osnovni cilj kazne, predstavlja sveto naelo koje je

sasvim skoro postalo goriito prisutno u nauci i, pogotovo,
u zakonodavstvu (Kotres kazneno-popravnih ustanova u Briselu, 1847. godine). A komisija Amor, maja 1945. godine, verno
ponavlja: Kazni oduzimanja slobode glavni je cilj prevaspitanje osuenika i njegov povratak u drutvo. To je naelo
prevaspitanja.

2.

Zatvorenici treba da budu razdvojeni ili, barem, razvrstani prema kaznenoj teini prestupa, ali pre svega prema
svojim godinama, sklonostima, tehnikama koje se nameravaju
primeniti za njihovo prevaspitanje i fazama njihovog preobraavanja. U primeni sredstava za preobraaj jedinki treba
voditi rauna o velikim fizikim i moralnim razlikama kod
osuenika, o razliitim stepenima njihove izopaenosti, o
njihovim nejednakim mogunostima da se poprave (februar
1850. godine). Komisija za reformu iz 1945. godine: Razvrstavanje po kazneno-popravnim ustanovama lica osuenih na
kaznu zatvora do godine dana vri se na osnovu pola, linosti i stepena izopaenosti prestupnika. To je naelo razvrsavanja.

3.

TOK

izdravanja kazne treba da se modifikuje prema

linosti zatvorenika i postignutim rezultatima, odnosno uspehu ili neuspehu u prevaspitanju. Poto je glavni cilj kazne prevaspitanje krivca, poeljno bi bilo da se svaki osuenik moe pustiti na slobodu kada je zajemen njegov moralni
preporod (. Lika, 1836. godine). Komisija iz 1945. godine:
Primenjuje se progredirajui reim... da bi se tretman zatvorenika prilagodio njihovom ponaanju i napretku na putu
prevaspitanja. Taj reim se kree od zatvaranja u eliju na do
delimine slobode... Mogunost putanja na uslovnu slobodu
proirena je na sve kazne koje nisu doivotne. To je naelo

4.

Rad treba da bude jedna od glavnih osnova za preobraaj

i postepenu socijalizaciju zatvorenika. Kazneni rad ne sme
se smatrati dodatnim i, da tako kaemo, oteavajuim vidom
kazne, nego nainom za njeno ublaavanje kojeg se niko ne
moe liiti. Rad treba da omogui uenje ili obavljanje
nekog zanata, te da obezbedi prihode za zatvorenika i njegovu
porodicu (Dikpesjo, 1857. godine). Komisija iz 1945. godine:
Svaki osuenik ima obavezu da radi... Niko se ne moe primorati da ostane nezaposlen. To je naelo pada kao prava u

modifikovanja kazni.

obaveze.

5.

262

Obrazovanje
zatvorenika
je
istovremeno
i
neophodna
mera predostronosti u interesu drutva, i obaveza koju javne vlasti imaju prema zatvoreniku. Jedino obrazovanje moe
da slui kao instrument prevaspitanja zatvorenika. Pitanje

zatvaranja kao kazneno-popravne mere je pitanje obrazovanja

(. Lika, 1838. godine). Komisija iz 1945. godine: Reim
dosuen zatvoreniku, koji ne sme da bude podloan korupciji... treba pre svega da ima kao cil. opte i struno obrazovanje zatvorenika i njegovo popravljanje. To je naelo obrazovanja u zatvoru.

6. O zatvorskom poretku treba, bar delimino, da se stara

i da ga nadzire struno osoblje koje je u moralnom i tehnikom pogledu kadro da usmerava pravilno vaspitavanje jedinki.
Feri je, 1850. godine, rekao povodom zatvorskog lekara: Njegovo prisustvo je korisno u svim, najrazliitijim zatvorskim
ustanovama... niko kao lekar ne moe u toj meri da stekne
poverenje zatvorenika, da bolje upozna njihov karakter, da tako
uspeno utie na njihova oseanja, ublaavajui im fiziku
patnju i koristei svoj uticaj da bi im uputio prekore ili
korisna ohrabrenja. Komisija iz 1945. godine: U svakoj kazneno-popravnoj ustanovi postoje slube socijalnih radnika,
lekara i psihologa. To je naelo tehnike kontrole zatvora.

7.

Kaznu zatvora treba da prate mere nadzora i pomoi,

sve do konanog ukljuenja biveg zatvorenika u drutvo. Nije dovoljno nadgledati ga po izlasku iz zatvora, nego mu treba
pruiti pomo i podrku (Bule i Banko na skuptinskom
zasedanju). Komisija iz 1945. godine: Zatvorenicima se prua
pomo TOKOM izdravanja i nakon isteka kazne, da bi im se
olakao povratak u drutvo. To je naelo pomonih ustanova.

vie od jednog veka ponavljaju se do u re isti

osnovni predlozi. Svaki put oni imaju oblik najzad osvojene,
najzad prihvaene formulacije za reformu koja je uvek dotad
omanjivala. Iste ili gotovo iste reenice mogle su biti pozajmljene i iz drugih plodnih reformatorskih perioda, kao
to su kraj 19. veka i pokret za drutvenu odbranu, ili
sedamdesete godine ovog stolea, karakteristine
po pobunama zatvorenika.
Prema tome, nastanak zatvorske institucije, njen navodni
neuspeh i njeno manje ili vie oprobano reformisanje nisu
tri sukcesivna perioda. Umesto toga, re je o istovremenom
sadejstvu sistema koji se istorijski podudara sa uvoenjem
kaznene mere oduzimanja slobode, a ukljuuje etiri elementa:
element
nadvlasti,
to
jest
viak
disciplinskih
zatvorskih
mehanizama; element prateeg znanja, to jest stvaranje posebne
predmetne
oblasti,
saznajne
tehnike
i
racionalnosti;
element izokrenute efikasnosti, to jest faktiko opstajanje, ako
ne i poveavanje kriminaliteta kojeg bi zatvor morao da suzbije; element utopijskog udvajanja, to jest ponavljanje pokuaja
TOKOM

263

reforme koja se, uprkos svojoj idealnoj formi, svodi na

disciplinsko
ustrojstvo
zatvora.
Upravo
ova
sloena
celina
predstavlja zatvorski sistem, koji nije samo zatvorska institucija u materijalnom smislu, sa svojim zidovima, osobljem,
propisima i nasiljem. Pojam zatvorskog sistemr ukljuuje i
strune rasprave i arhitektonska zdanja, i pravila prinude i
naune
predloge,
i
stvarne
drutvene
uinke
i
neunitive
utopije, i programe za prevaspitanje prestupnika, kao i mehanizme koji uvruju prestupnitvo. Nije li onda i navodni
neuspeh
sastavni
deo
naina
na
koji
zatvor
funkcionie?
Moda je i taj navodni neuspeh jedan od onih efekata vlasti
koje su zatvorska disciplina i njena pratea tehnologija uvele u pravosudni aparat i, ire, u itavo drutvo, a koji se
mogu objediniti pod pojmom zatvorskog sistema? Ako se zatvorska institucija tako dugo odrala, i ako je tako nepromenljiva, ako naelo kaznenog oduzimanja slobode nikada nije
ozbiljno dovedeno u pitanje, to je svakako zato to se taj zatvorski sistem duboko ukorenio i to je imao tano odreene funkcije. Navedimo kao svedoanstvo te njegove vrstine
i
neizmenljivosti
jednu
skoranju
injenicu:
uzorni
zatvor
otvoren 1969. godine u Fleri-Meroiju ima istu onu panoptiku zvezdastu konstrukciju koja je 1836. godine proslavila
zatvor Ptit-Roket. U pitanju je isti mehanizam vlasti koji se
u takvom zdanju konkretizuje i dobija svoj simboliki oblik.
Ali kakva je njegova uloga?
*
*

Pretpostavimo
da
je
svrha
pravnih
propisa
definisanje
raznih vidova krenja zakona, da je funkcija kaznenog aparata
njihovo suzbijanje i da je zatvor instrument te represije; u tom
sluaju, treba zakljuiti da je on neuspean. Bolje reeno,
poto bismo za takav zakljuak u istorijskoj ravni morali da
imamo mogunost merenja uticaja zatvorskih kazni na celokupni opseg kriminaliteta, treba se zauditi to ve 150 godina
zatvor uporno opstaje, uprkos mnogim proglaenjima njegovog
neuspeha. Jedina stvarno razmatrana alternativa bile su deportacije, koje su kao kaznena mera naputene u Engleskoj
poetkom 19. veka, a koje je Francuska obnovila u vreme Drugog carstva, ali pre kao stroi i daleki oblik zatvaranja.
Meutim, moda problem treba okrenuti; zapitati se emu slui neuspeh zatvora, emu koriste te razliite pojave
na koje kritika zatvora stalno ukazuje: odravanje prestupnitva,
izazivanje
povratnih
prestupa,
pretvaranje
sluajnog
prekrioca zakona u stalnog prestupnika, organizovanje za-

264

tvorene
sredine
u
kojoj
cveta
prestupnitvo.
Moda
treba
istraiti ta se krije iza prividnog cinizma kaznene institucije koja osuenike, poto su u njoj izdrali svoju kaznu,
i dalje progoni time to ih na razne naine igoe (prismotrom koja je nekada imala pravnu, a danas faktiku osnovu;
ranijim
robijakim
pasoima,
a
dananjim
sudskim
dosijeima), te tako prati kao prestupnike lica koja su, u svojstvu
prekrilaca zakona, odsluila kaznu? Zar to nije neka vrsta
doslednosti, a ne protivrenosti? U tom sluaju trebalo bi
pretpostaviti da zatvor i, opte uzev, same kazne nemaju cilj
da spree sve oblike krenja zakona, nego da meu njima uvedu
razlike,
razvrstaju
ih,
rasporede,
iskoriste;
da
svrha
kazni
nije toliko u potinjavanju onih koji su spremni da kre
zakon, koliko u nastojanju da se krenje zakona stavi u slubu
opte
taktike
potinjavanja.
Kazne
bi
tada
bile
instrument
upravljanja
ilegalizmima
i
odreivanja
granica
tolerancije,
sredstvo oslobaanja prostora za jedne i pravljenja pritiska
na druge, nain iskljuivanja ili onemoguavanja ovih, a iskoriavanja onih. Ukratko, kazne ne bi prosto suzbijale ilegalizme, nego bi ih diferencirale i omoguavale ekonomisanje njima u irim razmerama. I ukoliko se moe govoriti o klasno ustrojenom pravosuu, onda to nije samo zato
to zakon ili nain na koji se on primenjuje slui interesima jedne klase, nego i zato to je celokupno diferencirano
upravljanje nezakonitostima posredstvom kazni deo njenih mehanizama dominacije. Tek ako se kazneni sistem sagleda kao
vid globalne strategije upravljanja nezakonitim radnjama, moe se razumeti navodni neuspeh zatvora.
Svedeno
i
uopteno
govorei,
reforma
krivinog
zakona, odnosno kaznenog sistema s kraja 18. veka bila je vid borbe
protiv
ilegalizama:
sva
ona
ravnotea
izmeu
nezakonitosti
koje su se tolerisale, izmeu uzajamnih interesa i podrki,
zahvaljujui kojoj su pod Starim reimom naporedo opstajali
ilegalizmi
razliitih
drutvenih
slojeva,
bila
je
poremeena. Nastala je utopija o drutvu u kojem e kazne biti javne
i sveprisutne, i u kojem bi stalno delatni kazneni mehanizmi
funkcionisali bez odlaganja, bez posredovanja i bez trunke
neizvesnosti; zakon koji je u dva smisla idealan zato to
je savren u svojim procenama i zato to je urezan u svest
svih graana, onemoguio bi u samom korenu sve nezakonite
radnje. Meutim, protivno novim zakonima, na prelazu izmeu
18. i 19. veka preti opasnost od irenja nove vrste narodnog
ilegalizma. Tanije reeno, moda, on samo poprima nove dimenzije: one koje sobom nose svi pokreti koji se, od 1780.
godine na do revolucije 1848. godine, ukrtaju sa socijalnim
sukobima, borbama protiv politikih poredaka, otporom in-

265

dustrijalizaciji,
posledicama
ekonomskih
kriza.
Uproeno
uzev,
mogu
se
razluiti
tri
karakteristina
procesa.
Prvo,
narodni
ilegalizmi
sve
vie
dobijaju
politike
dimenzije,
i
to na dva naina: s jedne strane, nezakonite radnje koje su
dotad bile lokalizovane i, u neku ruku, svedene na vlastite
okvire
(kao
to
su
odbijanje
regrutacije,
poreza,
dabina,
taksi;
nasilna
zaplena
namirnica;
pljakanje
prodavnica
i
samovoljna prodaja proizvoda po pravinim cenama; sukobi
sa predstavnicima vlasti), mogle su u vreme Revolucije da se
izrode u pravu politiku borbu kojoj nije jedini cilj bio da
vlast popusti ili ukine neku teko podnoljivu meru, nego
i da se sama struktura vlasti i poredak promene. Zauzvrat,
neki politiki pokreti
neskriveno
se
oslanjaju na postojee
oblike ilegalizma (na primer, rojalistiki nemiri na zapadu
i jugu Francuske koriste odbijanje seljaka da prihvate nove
zakone
o
svojini,
veroispovesti,
regrutaciji);
ova
politika
dimenzija
ilegalizma
postae
ujedno
i sloenija i
izraenija
u
odnosima
izmeu
radnikog
pokreta
i
republikanskih
partija u 19. veku, pri prerastanju radnikih borbi (trajkova,
zabranjenih
saveza,
nedoputenih
udruenja)
u
politiku
revoluciju. U svakom sluaju, na horizontu ovih nezakonitih
delatnosti iji broj postaje sve vei kako su zakoni restriktivniji

naziru
se
isto
politiki
sukobi;
oni
svi
nemaju za cilj eventualno obaranje vlasti, daleko od toga; meutim, dobar deo njih moe da se iskoristi za politike borbe irih razmera ili da, ponekad, ak direktno do njih dovede.
Drugo, kroz odbijanje novih zakona ili propisa prepoznaje se, zapravo, ustajanje protiv onih koji te zakone i propise
donose
zbog
vlastitih
interesa:
pobuna
vie
nije
uperena
protiv
trgovaca,
finansa,
kraljevih
inovnika,
nepotenih
oficira
ili
ravih
ministara,
protiv
svih
slubenika
nepravinog poretka, nego protiv samog zakona i pravosua koje
je zadueno da zakone primenjuje, protiv novih bogataa koji
se pozivaju na nova prava; protiv poslodavaca koji sklapaju
saveze meu sobom, ali zabranjuju radnika udruenja; protiv
preduzimaa koji nabavljaju sve vei broj maina, obaraju plate, poveavaju broj radnih sati, donose sve stroe fabrike
propise. Upravo se kao vid otpora novim zakonima o zemljinoj svojini koje je uvelo graanstvo iskoristivi Revoluciju razvio meu seljatvom ilegalizam iji su nesumnjivo
najsilovitiji
oblici
dosegli
vrhunac
u
periodu
izmeu
Termidora
i
Konzulstva,
ali
ni
kasnije
nisu
sasvim
nestali;
isto tako, kao vid otpora novim propisima o legalnoj eksploataciji radne snage, poetkom 19. veka razvijaju se meu radnicima razni oblici ilegalizma: od onih najsilovitijih kao

266

je razbijanje maina ili naLjrajnijih kakvo je stvaranje

organizacija i udruenja, na do obinijih i svakodnevnih odsustvovanja s posla, naputanja rada, skitnienja, potkradanja
sirovina, podvaljivanja u pogledu koliine i kvaliteta gotovih
proizvoda.
Niz
razliitih
vidova
nezakonitosti
deo
je
borbi za koje je jasno da su uperene i protiv zakona i protiv
klase koja je te zakone nametnula.
Najzad, ako je TOKOM 18. stolea, kao to smo videli104,
kriminalitet
teio
da
poprimi
specijalizovane
oblike,
ako
se sve vie usmeravao ka vetim kraama i jednim svojim
delom
postajao
specijalnost
marginalaca,
izolovanih
pojedinaca
meu
neprijateljski
raspoloenim
stanovnicima,
poslednjih godine 18. veka dolazi, meutim, do njihovog ponovnog
povezivanja ili do uspostavljanja novih uzajamnih odnosa; ne
zato to bi, kako su to savremenici govorili, voe narodnih
pobuna bili poznati zloinci, ve zato to su nove pravne
forme, strogost propisa, zahtevi
drave,
vlasnika
ili poslodavaca, kao i preciznije tehnike nadzora, bili uzrok poveanom broju prestupa i situaciji u kojoj se s druge strane zakona nalo mnogo pojedinaca koji ne bi, u nekim drugim uslovima,
preli
na
specijalizovani
kriminal.
Upravo
se
zbog
novih zakona o svojini, zbog odbijanja zakona o regrutadiji,
poslednjih
godina
Revolucije
razvio
seljaki
ilegalizam
koji
je umnoavao nasilja, agresije, krae, pljake, na i krupne
forme
politikog
razbojnitva;
takoe,
pod
bremenom
povih zakona ili propisa (koji cy se ticali radne knjiice,
nadnica, broja radnih sati ili odsustva), povealo se beskunitvo i skitnienje meu radnicima, koje se esto ukrtalo
sa
prestupnitvom
u
pravom
smislu
rei.
Niz
nezakonitih
radnji koje su, TOKOM prethodnog stolea, teile da se izoluju
jedne od drugih i svedu na vlastite okvire, kao da se sada opet
povezuju meu sobom i obrazuju novu pretnju.
Znai, na prelazu 18. i 19. veka narodni ilegalizam dobija tri nove dimenzije (nezavisno od svog kvantitativnog rasta
koji je problematian i tek bi ga trebalo izmeriti): prvo, on
ulazi u okvir optih politikih sukoba; drugo, otvoreno se
nadovezuje na socijalne borbe; tree, dolazi do povezivanja
razliitih nivoa i vidova krenja zakona. Svakako da ta tri
procesa nisu doivela svoj puni razvoj, niti je pak poetkom
19. veka dolo do nastanka nekakvog masovnog, politikog i
socijalnog ilegalizma. Meutim, ve u svom zaetku i uprkos
svojoj ratrkanosti, ti procesi su bili dovoljno izraeni da
postanu podloga za veliki strah od puka kojem se pripisuju
LiiTO

104Ynop. supra, II deo, poetak prvog poglavlja irenje kaznene funkcije.

267

zloinake i buntovnike osobine, kao i za mit o varvarskoj,

nemoralnoj klasi koja ivi u bezakonju, i u periodu izmeu
Carstva i Julske monarhije opseda misli zakonodavaca, filantropa
i
istraivaa
radnikog
ivota.
Isti
ti
procesi osnova su mnogih tvrenja inae stranih kaznenoj teoriji
18. veka: da sklonost ka zloinu, podstaknuta interesima ili
strastima, nije virtuelno prisutna kod svih ljudi, nego
je
gotovo iskljuivo odlika odreene drutvene klase; da zloinci, koji su se nekada sretali u svim drutvenim klasama,
sada potiu skoro svi iz najnieg drutvenog sloja 105; da
devet desetina ubica, lopova i podlaca dolaze iz onoga to
smo nazvali temeljem drutva106; da zloin ne otuuje ljude
od drutva, nego je samo posledica injenice da su neki ljudi
u drutvu tuinci, da pripadaju onim izrodima o kojima je
govorio Tare, onoj bedom iskvarenoj klasi iji poroci postavljaju nepremostivu prepreku plemenitim nastojanjima da se
siromatvo pobedi107; da bi u tim okolnostima bilo licemerno ili naivno verovati da je zakon stvoren za sve i u ime
svih; da je mudrije priznati kako je on napravljen za nekolicinu, a odnosi se na ostale; da zakon samo naelno obavezuje
sve graane, a zapravo se prevashodno obraa niim klasama,
koje su daleko najbrojnije i najneobrazovanije; da se, za razliku od onoga to se dogaa na zakonodavnom planu, primena
politikih ili graanskih zakona, ne tie jednako svih 108; da
u sudovima ne sudi itavo drutvo jednom svom lanu, nego da
odreena drutvena kategorija, zaduena za odravanje reda i
poretka, sankcionie
drugu, predodreenu za
izazivanje nereda: Obiite mesta na kojima se sudi, na kojima se izdrava
kazna zatvora, na kojima dolazi do ubistava... Svuda jedna stvar
skae u oi; svuda vidite dve jasno odvojene klase; pripadnici
jedne uvek se sreu na mestima tuilaca i sudija, dok su
pripadnici druge na klupama za optuene i osuene; a to se
objanjava injenicom da ovi potonji, zbog nedostatka sredstava i obrazovanja, ne znaju da ostanu u okvirima zakonski ispravnog gtonaanja109; tako da je jezik zakona, koji bi hteo da
bude univerzalan, samim tim neodgovarajui. Da bi bio delotvoran i uspean, taj jezik mora da podrazumeva obraanje
jedne klase drugoj, koja nema ni iste poglede ni isti nain
izraavanja: Da li nas, sa naim lano skromnim, zapravo
105

Ch. Compte, Trait de lgislation, 1830, str. 49.

H. Lauvergne, Les Forats, 1841, str. 337.
107
E. Bur, De la misre des classes laborieuses en Angleterre et en France, 1840,
II, str. 391.
108
P. Rossi, Trait de droit pnal, 1829, I, str. 32.
109
Ch. Lucas, De la rforme des prisons, II, 1838. str. 82.
106

268

prezrivim
jezikom,
optereenim
etikecijom,
mogu
razumeti
oni koji su dotad upi samo grubi, siromani, nepravilni,
ali
ivi,
iskreni,
ivopisni
dijalekt
pijace,
kabarea
i
vaarita...
Koji
jezik,
koju
metodu
treba
primeniti
prilikom
sastavljanja zakona, da bi se uspeno uticalo na neobrazovani
duh onih koji teko odolevaju iskuenjima zloina? 110 Zakon
i pravosue bez oklevanja proglaavaju svoju nunu klasnu
protivstavljenost.
AKO je situacija takva kakva je opisana, zatvor sa svojim prividnim neuspehom ne promauje svoj cilj; on ga,
naprotiv, noraba utoliko to usred mnogih vidova ilegalizma
izaziva i podstie jedan njegov posebni oblik, koji onda izdvaja, iznosi na videlo i organizuje kao relativno zatvorenu,
ali ne i nedostupnu sredinu. Zatvor doprinosi ustanovljenju
vidljivog i igosanog tipa ilegalizma, ogranienog na odreenu ravan i potajno korisnog, tvrdoglavo upornog i pokornog
istovremeno; zatvor ocrtava, izoluje i naglaava onaj posebni
vid ilegalizma koji kao da simbolino saima sve druge, ali
zapravo omoguava da u senci ostanu one nezakonitosti koje
je
potrebno
ili
nuno
tolerisati.
Taj
posebni
vid
ilegalizma je prestupnitvo u uem smislu rei. Ono nije najintenzivniji i najtetniji oblik ilegalizma, kojeg zbog opasnosti po drutvo kazneni aparat mora pokuati da suzbije
zatvorom, nego je jedan od efekata kaznenih mera (i same kazne
zatvora)
koji
omoguava
diferencijaciju,
iskoriavanje
i
kontrolisanje
nezakonitih
radnji.
Prestupnitvo
je,
naravno,
jedan od vidova ilegalizma; ono, u svakom sluaju, odatle vue
svoje korene; ali je to onaj njegov oblik kojeg je zatvorski
sistem, u celoj svojoj razgranatosti, osvojio, zaokruio, izolovao,
proeo,
organizovao,
ograniio
na
odreenu
sredinu
i
instrumentalizovao
spram
ostalih
nezakonitosti.
Ukratko,
ako se sa pravnog stanovita podela vri na delatnosti koje
su u skladu sa zakonom i one koje su protivzakonite, strateka
podela
vri
se
izmeu
prestupnitva
i
drugih
oblika
nezakonitosti.
Konstataciju da zatvor ne uspeva da suzbije zloine moda treba zameniti hipotezom da je on imao velikog uspeha
u
stvaranju
prestupnitva
kao
specifinog,
politiki
ili
ekonomski manje opasnog u krajnjem sluaju iskoristivog
oblika ilegalizma, kao i u stvaranju prestupnika koji predstavljaju prividno marginalizovani, ali iz centra dobro kontrolisani sloj populacije; najzad, u stvaranju delikventa kao
patologizovanog subjekta. Ycnex zatvora je u tome to je on u
110

P. Rossi, loc. cit., str. 33.

269

borbama koje cy se vodile oko zakona i raznih vidova ilegalizma,

izdvojio
i
specifikovao
prestupnitvo.
Videli
smo
kako
je prekrilac
zakona
u
zatvorskom sistemu zamenjen
prestupnikom, te kako je sudskoj praksi pridodata itava
jedna nova oblast moguih znanja. A taj proces, kojim se prestupnitvo
konstituie
kao
novo
saznajno
podruje,
predstavlja sastavni deo politike taktike kojom se ilegalizam diferencira
i
prestupnitvo
izoluje.
Zatvor
predstavlja
sponu
izmeu dva mehanizma; on omoguava da se oni uzajamno neprekidno snae, da se na osnovu krenja zakona objektivizuje
prestupnitvo i da se ono fokusira meu ostalim nezakonitostima. Uspeh zatvora je takav da posle sto pedeset godina
navodnih neuspeha on jo postoji i ima iste efekte, na nije
udno da predlozi za njegovo ukidanje izazivaju najvee mogue
rezerve.
*
*

Pretpostavili smo da kazna zatvora stvara i to je svakako razlog njene dugovenosti zatvoreni, izdvojeni i korisni
oblik
ilegalizma.
Prestupnitvo
nije
nus-proizvod
zatvora koji, kanjavajui, ne uspeva da prevaspita; ono je neposredno izazvano kaznenim sistemom koji, da bi upravljao nezakonitim radnjama, neke od njih podvrgava mehanizmu kanjavanje-reprodukovanje prestupa; a zatvor je glavna poluga u tom
mehanizmu. Da vidimo sada zato se, i kako, od zatvora trai
da
vri
funkciju
organizovanja
prestupnitva,
koje
bi
trebalo da suzbija.
Organizovanje
prestupnitva
koje
predstavlja
neku
vrstu
zatvorenog oblika ilegalizma korisno je, naime, iz nekoliko
razloga. Pre svega, mogue ga je kontrolisati (tako to e se
uoiti vani pojedinci, to e se njegovo jezgro razbiti, to
e se uspostaviti sistem uzajamnog potkazivanja): umesto onog
haotinog komeanja stanovnitva sklonog da povremeno pribegava
nezakonitostima
koje
uvek
mogu
uestati
i
rairiti
se, umesto onih skitnikih druina iji se sastav menjao zavisno od okolnosti i mesta kroz koja su prolazile privlaei
radnike
bez
posla,
prosjake
ili
vojne
begunce,
narastajui
ponekad, kao krajem 18. veka, toliko da predstavljaju zastraujuu pljakaku i pobunjeniku silu, sada se javljaju relativpo ogranieni i zatvoreni krugovi podvrgnuti stalnom nadzoru. Osim to se lako kontrolie, takvo prestupnitvo svedeno u uske okvire mogue je skrenuti ka manje opasnoj vrsti
ilegalizma koji se onda pod pritiskom kontrole odrava na
270

marginama drutva, postaje

privremeni
nain
ivota
i
gubi
vezu sa irokim slojevima stanovnitva koji bi ga mogli
podrati (kao to je ranije bio sluaj sa krijumarima ili
nekim
vidovima
razbojnitva111);
sada
su
prestupnici
prinueni da se bave lokalizovanim kriminalom koji je neprivlaan
iroj
populaciji,
politiki
je
bezopasan
i
ekonomski
beznaajan.
Najzad,
takav
omeeni,
kontrolisani
i
razoruani
ilegalizam moe da se iskoristi. Najpre posredno, za suzbijanje drugih nezakonitosti: izdvojen od njih, sveden na vlastite okvire i svoju unutranju organizaciju, usmeren na nasilnitvo kojem su siromani slojevi esto prve rtve, sa svih
strana pod prismotrom policije, izloen mogunosti da mu
se dosude duge kazne zatvora a zatim da se trajno specijalizuje za odreenu vrstu posla, takav posebni svet prestupnitva, opasan i esto neprijateljski, koi ili bar odrava na
niskom
nivou
uobiajene
nezakonitosti
(sitne
krae,
manja
nasilja, svakodnevna nepotovanja ili izvrdavanja zakona); on
ih spreava da prerastu u ire i vidljive oblike ilegalizma,
kao da se korisno dejstvo primera, koje se ranije oekivalo od
upeatljivih prizora javnog muenja, sada vie ne oekuje od
primerno strogih kazni, nego od postojanja izraenog, naglaenog prestupnitva: jer, time to
se izdvojilo od ostalih
oblika
narodnog
ilegalizma,
prestupnitvo
im
je
postalo
breme i konica.
Meutim,
prestupnitvo
moe
da
donosi
i
neposrednu
korist. Setimo se kolonizacije, koja je samo jedan od moguih
primera, ne i najbolji. Naime, u doba Restauracije oba skuptinska doma zahtevala su u vie navrata deportaciju zloinaca,
pre
svega
da
bi
se
smanjili
finansijski
trokovi
zatvorskog aparata. Zatim, uprkos svim predlozima u vreme
Julske
monarhije
da
prestupnici,
neposluni
vojnici,
prostitutke i deca bez roditelja uestvuju u kolonizaciji Alira, nju zakon iz 1854. godine kojim se osnivaju robijanice u
kolonijama izrikom iskljuuje; u stvari, deportacije u Gijanu
ili kasnije u Novu Kaledoniju nisu bile ekonomski stvarno
isplative, mada su osuenici bili obavezni da u kolonijama
gde su izdrali presudu ostanu dodatno bar onoliko godina
koliko im je trajala kazna (u izvesnim sluajevima, morali su
ak da ostanu doivotno)112. Zapravo, do korienja prestup111

Ynop. E. J. Hobsbawm, Les Bandits, francuski prevod, 1972.

O pitanju deportacije videti F. de Barb-Marbois, Obseivations sur les
votes de 41 conseils gnraux i raspravu izmsu Blosvila (Blosseville) i La Pilorrija (La Pilorgerie) povodom Botanikog zaliva. Bire (Bur), pukovnik Marengo i De Karne (L. de Carn) su, pored ostalih, pravili planove za kolonizovanje Alira delikventima.
112

271

nitva
kao
posebnog
podruja
kojim
se
moe
manipulisati
dolazilo je pre svega na marginama zakona. Drugim reima, na
tom prostoru je u 19. veku stvorena neka vrsta potinjenog
oblika ilegalizma, ije je organizovanje u prestupnitvo, sa
svim podrazumevajuim vidovima nadzora, obezbeivalo poslunost.
Prestupnitvo,
kao
ukroeni
ilegalizam,
postaje
operativni
instrument
za
nezakonite
delatnosti
vladajuih
krugova. U tom smislu je za to doba karakteristino stvaranje
mree
prostitucije113:
policijske
i
zdravstvene
kontrole
prostitutki, njihova redovna hapenja i pritvaranja, otvaranje velikog
broja
javnih
kua,
odravanje
preciznog
hijerarhijskog
ustrojstva
u
miljeu
prostitucije,
njegovo
okruivanje
prestupnicima koji slue kao dounici sve je to omoguavalo da
se kanaliu i pomou niza posrednika uberu ogromni profiti od seksualnog uivanja osuenog, zbog svakodnevnog sve
upornijeg moraliziranja, na poluzakonite oblike i samim tim
skupou. U formiranju njegove visoke cene, u stvaranju i ubiranju
profita
koji
je
donosilo
potiskivanje
seks\/lnosti,
prestupnitvo
i
puritanizam
rukovoen
interesima
postali
su sauesnici: oni su nezakonito ubirali porez od nedozvoljenih radnji114. Trgovina orujem, ili alkoholom u zemljama
gde vlada prohibicija, a u novije vreme drogom takoe pokazuje
kako
funkcionie
korisno
prestupnitvo:
zakonska
zabrana stvara itavu mreu nezakonitih delatnosti, koja se
kontrolie
i
donosi
nedozvoljeni
profit
posredstvom
nelegalnih
elemenata
koji
su
organizovanim
prestupnitvom
postali
manipulativni.
Prestupnitvo
je
sredstvo
za
upravljanje
ilegalizmima i njihovo iskoriavanje.
Ono je pogodno sredstvo i za nezakonitosti koje se javljaju u vezi sa uspostavljanjem ili odranjem vlasti. Politika
upotreba prestupnika, koji slue kao dounici, potkazivai,
113
Jedan od prvih koraka bilo je organizovanje javnih kua pod kontrolom policije (1823. godine), to je uveliko prevazilazilo odredbe zakona od
14. jula 1791. godine o nadziranju javnih kua. Videti o ovome zbirke pisanih
dokumenata Policijske prefekture (2026), a posebno cirkular prefekta
policije od 14. juna 1823. godine: Prirodno je da se otvaranje kua za prosgituciju ne dopada nikome KO se zauzima za javni moral; ne udim se to se
gospoda policijski naelnici svim silama suprotstavljaju otvaranju ovih kua u svojim etvrtima... Policija bi smatrala da je mnogo uinila za javni
red kada bi uspela da prostiguciju ogranii na javne kue nad kojima njeno
dejstvo moe bnti stalno i ujednaeno, i koje ne bi mogle izmai nadzoru.
114
Knjiga Paran-Diatlea o prostituciji u Parizu (Parent-Duchatelet,
La Prostitution Paris, 1836) moe se uzeti kao svedoanstvo o tom povezivanju
prostitucije sa delikventskim krugovima, pod patronatom policije i kaznenih ustanova. Sluaj italijanske mafije koja se preselila u Sjedinjene Drave, i koja je koriena ujedno i za ubiran.e nedozvoljenog profita i za
politike svrhe, predstavlja dobar primer irenja ilegalizma narodskog porekla.

272

provokatori, postojala je i znatno pre 19. stolea115. Meutim,

posle Revolucije je ta praksa dobila nove dimenzije: razbijaju
se politike partije i radnika udruenja, iz redova prestupnika regrutuju se ljudi za sabotiranje trajkova i smirivanje
pobuna,
organizuje
se
parapolicijska
mrea
koja
neposredno
sarauje sa legalnom policijom i, u krajnjem sluaju, moe da
postane
neka
vrsta
paralelne
vojske.
itava
ta
mainerija
vlasti koja izlazi iz zakonskih okvira delimino se pokree
zahvaljujui prestupnicima: oni su tajna policija i rezervna
vojska poretka. Izgleda da cy u Francuskoj oko Revolucije
1848. godine i preuzimanja vlasti od strane Luja Napoleona
takve
delatnosti
imale
najvei
procvat116.
Moemo
zakljuiti
da se prestupnitvo, poto je uvreno kaznenim sistemom
ija je okosnica zatvor, svodi na skretanje ilegalizma u pravcu nedozvoljenih oblika ubiranja profita i odravanja poretka vladajue klase.
Organizovanje posebne i izdvojene vrste ilegalizma, ograniene na prestupnitvo, ne bi bilo mogue bez razvoja policijskih
kontrola.
Pre
svega,
postoji
opta
kontrola
itavog stanovnitva, nadzor koji je nem, tajanstven, neprimetan... re je o budnom pogledu vlasti koja neprekidno dri na
oku sve graane bez razlike, a da ih pri tom ne potinjava
nikakvim merama prinude... Zato nema potrebe da takav vid
nadzora bude zabeleen u slovu zakona117. Dalje, postoji posebni vid prismotre predvien Krivinim zakonikom iz 1810.
godine, za zloince putene na slobodu i sve one kojima je
ve sueno za teka krivina dela, a za koje zakon pretpostavlja da e ponovo izvriti napad na drutveni red i poredak.
Meutim, postoji i nadzor onih sredina i grupa koje se smatraju opasnim na osnovu dostava dounika i potkazivaa, a
ovi su gotovo svi bivi prestupnici i kao takvi pod kontrolom policije: tako je prestupnitvo, kao jedna od meta policijskog nadzora, ujedno i njegov povlaeni instrument. Svi
ti vidovi nadzora pretpostavljaju organizovanje delom zvanine, a delom tajne hijerarhije (u pariskoj policiji bila je to
sluba bezbednosti koja je pored uniformisanih lica
115
O ulozi koju su prestupnici imali u policijskoj i, naroito, politikoj kontroli stanovnitva, videti izvetaj koji sastavio gradonaelnik
Pariza. Potkazivai su lica koja oekuju da im bude oproten prestup
koji su poinili; to su obino prestupnici koji slue da se otkriju jo
vei zloinci. Osim toga, jednom poto se neko lice unsss u policijski
dosije, njega od tog trenutka vie ne gube iz vida.
116
K. Marx, Le 18 Brumaire de Louis-Napolon Bonaparte, izd. Sociales, 1969,
str. 7678.
117
A. Bonneville, Des institutions complmentaires du systme pnitencier, 1847,
str. 397399.

273

inspektora i narednika, imala i tajne agente i potkazivae,

koji su obavljali ove zadatke iz straha od kazne ili u elji
za
nagradom118).
Ti
razni
oblici
nadzora
pretpostavljaju
i
stvaranje dokumentacionog sistema iji je glavni cilj uoavanje
i
identifikovanje
zloinaca:
obavezni
lini
opis
prikljuuje se nalozima za hapenje i presudama krivinih sudova;
lini opis unosi se i u registre za prijem zatvorenika; Koralje registara krivinih i prekrajnih sudova alju se svaka
tri
meseca
ministarstvima
pravde
i
policije;
pri
Ministarstvu unutranjih poslova uvedena je neto kasnije evidenciona knjiga sastavljena po abecednom redu, u koju se unose
podaci iz sudskih registara; oko 1833. godine poinje se primenjivati
metoda
koju
koriste
prirodnjaci,
bibliotekari,
trgovci, poslovni ljudi, a ona podrazumeva sistem individualnih listova ili dosijea koji omoguavaju lako ukljuivanje
novih podataka i istovremeno, uz ime lica za kojim se traga,
svih obavetenja koja se mogu na njega odnositi119. Prestupnitvo, sa tajnim agentima koji se iz njegovih krugova regrutuju i sa najirim nadzorom koji je tako omoguen, predstavlja
sredstvo za stalnu kontrolu stanovnitva: ono je aparat za
nadziranje itavog drutva, i to posredstvom samih prestupnika.
Prestupnitvo
funkcionie
kao
politika
osmatranica. Njime su se koristili i statistiari i sociolozi, ali
znatno posle policije.
Meutim, takav nadzor je mogao da se sprovodi samo uz
pomo zatvora i zajedno sa njime; zato to zatvor olakava
kontrolu nad licima putenim na slobodu, zato to on omoguava
regrutovanje
dounika
i
pospeuje
uzajamna
potkazivanja, zato to meusobno povezuje prekrioce zakona, ubrzava
organizovanje
prestupnikih
krugova
koji
jesu
zatvoreni
ali
ih je lako kontrolisati: a sve posledice oteanog ili onemoguenog ukljuivanja u drutvo koje zatvor povlai (nezaposlenost,
zabrana
boravka,
nemogunost
naputanja
prebivalita, stavljanje na raspolaganje) iroko otvaraju mogunost da
se
bivim
zatvorenicima
nametne
izvrenje
dodeljenih
zadataka i dunosti. Zatvor i policija su zdrueni, jedinstveni
mehanizam koji obezbeuje, u itavom dijapazonu ilegalizama,
diferenciranje,
izolovanje
i
iskoriavanje
prestupnitva
kao posebnog tipa ilegalizima. Na polju svih moguih nezakonitosti,
sistem
policija-zatvor
izdvaja
prestupnitvo
i
stavlja ga u svoju slubu. Prestupnitvo jeste, sa svom svojom
118

Ynop. H. A. Fregier, Les Classes dangereuses, 1840, I, str. 142148.

A. Bonneville, De la rcidive, 1844, str. 9293. Pojava kartona, odnosno
individualnih dosijea, i zasnivanje nauka o oveku: eto jo jednog izuma kojeg
istoriari ne slave.
119

274

specifinou,
proizvod
sistema;
meutim,
ono
takoe
posgaje njegov instrument, i jedan od tokova u maineriji. Zbog
toga bi trebalo govoriti o jedinstvenoj celini ija se tri
elementa
(policija-zatvor-prestupnitvo)
oslanjaju
jedni
na
druge
i
stvaraju
neprekidni
kruni
tok:
policijski
nadzor
omoguava da se u zatvor alju prekrioci zakona; njih zatvor
pretvara u prestupnike, a ovi pak postaju meta i pomono
sredstvo policijske kontrole, koja neke od njih redovno alje
u zatvor.
Krivinim sudovima nije cilj da gone sve vidove nezakonitosti niti da, radi ispunjenja tog zadatka, koriste policiju
kao pomono a zatvor kao kazneno sredstvo, uz rizik da ne
mogu asimilovati prestupnitvo kao nus-proizvod svoje delatnosti.
Krivini
sud,
naprotiv,
treba
videti
kao
instrument za diferencirano kontrolisanje ilegalizama; on ima zadatak da prui zakonsku zaleinu toj kontroli, te da bude
njen prenosni mehanizam. On je samo posrednik u optem ekonomisanju ilegalizmima, gde su ostali elementi (koji pravosuu nisu podreeni, nego su sa njim u tom sistemu u istoj
ravni) policija, zatvor i prestupnitvo. injenica da je policija preplavila pravosue i da mu se zatvor opire svojom
inertnou
nije
skoranja
pojava,
niti
je
posledica
slabljenja njegove snage ili postepenog prenosa ovlaenja; ta injenica je strukturalno svojstvo kaznenih mehanizama u savremenom
drutvu.
Sudije
uzalud
protestuju;
krivino
pravosue,
sa celom svojom spektakularnom mainerijom, stvoreno je da
odgovori na svakodnevne zahteve aparata za kontrolu koji je
delom nevidljiv, a povezuje u jedinstveni sistem policiju i
prestupnike. Sudije su takoe u slubi tog sistema, i jedva
da pokazuju neki otpor120. Oni pomau, onoliko koliko im to
sredstva doputaju, u organizovanju prestupnitva, to jest u
diferenciranju
ilegalizama
i
kontrolisanju,
osvajanju
te
iskoriavanju
nekih
njihovih
oblika
za
nezakonite
delatnosti
vladajue klase.
Svedoanstva o tom procesu, koji se razvio u prvih trideset ili etrdeset godina 19. veka, nude nam dve linosti.
120
O otporu ljudi od zakona da uzmu ueNe u tom mehanizmu nostoje
vrlo rana svedoanstva iz doba Restauracije (to dokazuje da on nije pojava
niti reakcija iz kasnijeg perioda). Posebno je likvidacija ili, bolje, promena funkcije Napoleonove policije sgvarala probleme. Aj, tekoe su se
nastavile. Videti govor koji Belem (Belleyme) dri 1825. godine povodom svog
postavljenja, i kojim nastoji da pokae razliku izmeu sebe i svojih prethodnika: Otvorene su nam kapije zakona... Kao ovek odgojen u pravnoj koli,
obrazovan u instituciji sa tako dosgojanstvenim sudijama... stavljam se u
slubu pravde (ynop. Histoire de lAdministration de M. de Belleyme)', videti i vrlo
zanimljivi pamflet: Molne, De lu libert.

275

Najpre Vidok, koji je bio ovek121 prethodne epohe po svojim

sklonostima
ka
starim
vrstama
ilegalizma,
neka
vrsta
ila
Blasa*, samo s drugog kraja stolea; brzo je skliznuo u najgore:
u nemiran ivot, pustolovine, prevare ija je rtva najee
sam bio, u svae i dvoboje; vie puta je regrutovan i stalno
je dezertirao, susretao se sa krugovima koji se bave prostitucijom, kockom, deparenjem, a uskoro i krupnim razbojnitvom.
Meutim, gotovo mitski znaaj koji je Vidok imao u oima
savremenika ne potie od njegove prolosti, moda donekle
ulepane, niti od injenice da je po prvi put u istoriji
bivi robija koji se iskupio ili prodao postao policijski narednik; njegov sluaj je znaajan zato to na oigledan nain pokazuje kako prestupnitvo postaje ujedno i meta
i
instrument
policijskog
aparata,
koji
radi
protiv
prestupnika ali i zajedno s njima. Vidok je simbol trenutka u kojem
se
prestupnitvo,
izdvojeno
iz
ostalih
ilegalizama,
potinjava vlasti i preusmerava. U to doba dolazi do neposrednog i
institucionalizovanog
zdruivanja
policije
i
prestupnitva. To je uznemirujui preokret, as kada kriminalitet postaje jedan od tokova u maineriji vlasti. Prethodna epoha
bila je opsednuta figurom udovinog kralja, koji je bio
izvor i nosilac pravde, a ujedno ukaljan zloinima; sada se,
meutim, javlja nova vrsta straha, od tajnog i mutnog dogovora
izmeu onih koji sprovode zakon i onih koji ga kre. Zavrepo je ekspirovsko doba u kojem je ista osoba oliavala vrhovnu vlast ali i gnusnu neljudskost; uskoro poinje svakodnevna
melodrama policijske sile i sauenitva izmeu zloinaca i
vlasti.
Spram Vidoka stoji druga linost, n.egov savremenik Jlacner. Iznenauje injenica da je Lasnerov sluaj predstavljao
neiscrpno, rajsko podruje za estetiare zloina: jer, uprkos
svoj dobroj volji i aru preobraenika, Lasner je poinio, i
to prilino neveto, svega nekoliko manjih zloina; sumnjalo
se da je on policijski uhoda, i to je uverenje bilo tako raireno da je zatvorska uprava morala da ga zatiti od zatvorenika koji su hteli da ga ubiju 122; a uglednici Pariza u doba
Luja-Filipa
napravili
su
uoi
njegovog
pogubljenja
takvo
slavlje u njegovu ast, da cy u poreenju sa time mnogobrojni
kasniji knjievni opisi njegove sudbine izgledali kao suvo121
Videti i njegove Memoare, objavljene pod njegovim imenom, kao i:
Histoire de Vidocq raconte par lui-mme.
* il Blas, junak e Saovog romana Gil Blas de Sanlillane, objavljenog

u celini 1735. godine (prim. prev.).

Ovu optubu je izriito ponovio Kanler (Canler) u novom izdanju
Memoara iz 1968. godine, str. 15.
122

276

parni akademski omai. Lasnerova slava nipoto ne potie

od veliine njegovih zloina, niti od njihove inventivnosti;
upravo
je
zapanjujua
njihova
poetnika
nevetina.
Ipak,
Lasner je postao slavan zbog vidljive spone izmeu ilegalizma i prestupnitva, kako u njegovom ivotu tako i u govorima
koje je drao. On je olienje prestupnika po prevarama,
dezerterstvu, sitnim kraama, kaznama zatvora, obnavljanju zatvorskih
prijateljstava,
uzajamnim
ucenjivanjima,
prestupima
u povratu, sve do poslednjeg, neuspelog pokuaja ubistva. Meutim, on je u sebi nosio, bar virtuelno, mogunost izvrenja
niza
nezakonitosti
koje
su,
do
skora,
predstavljale
veliku
pretnju: da je taj propali malograanin, obrazovan u uglednoj
koli,
reit
i
pismen,
pripadao
prethodnoj
generaciji,
bio
bi revolucionar, jakobinac, kraljeubica123; da je bio Robespjerov savremenik, njegovo odbijanje da se potini zakonima moglo je poprimiti istorijski znaaj i dimenzije. A poto je
roen tek 1800. godine, manje-vie kao ilijen Sorel*, on
samo nosi tragove tih mogunosti koje su se svele na krau,
ubistvo,
potkazivanje.
Svi
ti
virtuelni
potencijali
postali
su puko sitno prestupnitvo: u tom smislu, Lasner je ohrabrujui primer. Neostvarene mogunosti jaaljaju se u njegovim
teoretisanjima o zloinu. U asu svoje smrti, Lasner oliava
pobedu prestupnitva nad ilegalizmom; bolje reeno, on pokazuje kako je ilegalizam potinjen i delom pretvoren u prestupnitvo, a delom skrenut ka estetici zloina, odnosno umeu povlaenih klasa. U tome je simetrija izmeu Lasnera i
Vidoka, koji je u isto to doba omoguio da se prestupnitvo
omei time to je, s jedne strane, organizovano kao zatvorena
sredina koja se moe kontrolisati a, s druge, usmereno ka
policijskim tehnikama
postajui
doputena
nezakonita delatnost vlasti. Postoje dobri razlozi to je parisko graanstvo napravilo slavlje u Lasnerovu ast, to su ga u eliji
poseivali mnogi uglednici, to mu je odavana poast u poslednjim danima ivota njemu kojem je narod u zatvoru hteo
da presudi pre sudija, njemu koji je na sudu sve uinio da
poalje
svoga
sauesnika
Fransoa
na
gubilite:
u
stvari,
slavio se simbol ukroenog ilegalizma, preobraenog u prestupnitvo i teoretisanje a to znai dvostruko onemoguenog i bezopasnog. Graanstvo je u tome nalo za sebe novi
izvor uivanja, koji ni do danas nije iscrpljen. Ne treba
123
O tome ta je, po miljenju savremenika, Lasner mogao da postane,
videti u dosijeu koji je sastavio M. Lebaji (M. Lebailly) u svoms izdanju Jlacnerovih Memoara iz 1968. godine, str. 297304.
* ilijen Sorel, junak Stendalovog romana Crveno u crno objavljenog
1831. godine (prim. prev.).

277

izgubiti iz vida ni injenicu da je ta slavna Lasnerova smrt

spreila
da
odjekne
atentat
Fjeskija,
poslednjeg
kraljeubice
koji je olienje suprotnosti: u njegovom sluaju, pak, sitni
kriminal prerastao je u politiko nasilje. Ne treba izgubiti
iz vida ni injenicu da je do Lasnerovog pogubljenja dolo
nekoliko meseci pre poslednje povorke okovanih osuenika, i
onih
tako
sablanjivih
prateih
manifestacija.
Istorijski
gledano, podudarile su se dve svetkovine: ona organizovana u
Lasnerovu ast, i ona koja je pratila poslednji javni transport
osuenika;
uostalom,
Lasnerov
sauesnik
Fransoa
bio
je jedna od najuoljivijih figura u toj povorci od 19. jula124.
Ova potonja svetkovina bila je produetak starih obreda javnih muenja, pretei da oko zloinaca ponovo izazove narodne
ilegalizme. Uskoro e biti i zabranjena, jer zloinac odsad
sme da postoji samo na prostoru odreenom za prestupnitvo.
Druga pak svetkovina, u Lasnerovu ast, promovisala je teorijske
okvire
ilegalizma
povlaenih
slojeva;
bolje
reeno,
obeleila je trenutak u kojem politike i ekonomske nezakonitosti
koje
faktiki
vri
graanstvo
postaju
praene
teorijskim
raspravama
i
estetikim
prikazima:
metafizikom
zloina, kao to se govorilo povodom Lasnera. Knjiga Ubistvo kao umetnost objavljena je 1849. godine.
*
*

Domete
organizovanja
prestupnitva
i
njegovog
potinjavanja kaznenom aparatu ne treba, meutim, preuveliavati: to
nisu bila postignua zadobijena jednom zauvek, nego taktike
koje se preusmeravaju zavisno od nikad dosegnutog cilja. Izdvajanje
prestupnitva
od
ostalih
vidova
nezakonitih
radnji,
njegovo okretanje protiv njih, njegovo stavljanje u slubu ilegalizma vladajue klase sve su to oigledne posledice
funkcionisanja
sistema
policija-zatvor;
meutim,
on
je
stalpo nailazio na otpore, izazivao borbe i reakcije. Podizanje
zida izmeu prestupnika i najirih slojeva naroda iz kojih
su oni poticali, i sa kojima su ostajali povezani, bio je

124
Lanac dogaaja iz 1835. i 1836. godine: Fjeski, kojem je dosuena
kazna koja se izricala svim oceubicama i kraljeubicama, bio je jedan od
razloga zbog kojih je Rivjer osuen na smrt zbog oceubistva, uprkos jsdnom
spisu ija je udna sadrina svakako ostala u senci dogaaja oko Lasnera,
njegovog suenja i njegovih zapisa objavljenih zahvaljujui efu policije (iako cenzurisanih) poetkom 1836. godine, nekoliko meseci pre nego JUTO fte
njegov sauesnik Fransoa u povorci iz Bresta prikazati jednu od poslednjih
velikih vaarskih predstava zloina. To je lanac ilegalizama i prestupa,
lanac zloinakih spisa i spisa o zloinu.

278

teak zadatak pogotovo u gradskim sredinama125. Nastojanja

u tom pravcu bila su duga i uporna. U tu svrhu koriena je
opta
strategija
moraliziranja,
to
jest
prosveivanja
siromanih klasa, koja je i inae imala ogromni znaaj kako sa
ekonomskog,
tako
i
sa
politikog
stanovita
(upuivanje
u
ono to se moe nazvati osnovnim zakonskim normama, to
je bilo neophodno kada su sistemski zakoni zamenili obiajno
pravo;
poduavanje
elementarnim
pravilima
higijene
i
tednje; nametanje poslunosti na radu, vezivanje za stalno
mesto boravka i porodini nain ivota, i tako dalje). Primenjivane su i- posebne taktike da bi se razvio i odrao neprijateljski
odnos
najirih
slojeva
stanovnitva
prema
prestupnicima
(tako
to
su
bivi
zatvorenici
korieni
kao
potkazivai,
uhode,
trajkbreheri
ili
pomonici).
Sistematino
su
poistoveivani
krivini
prestupi
sa
krenjem
strogih
propisa
vezanih
za
radne
knjiice,
trajkove,
radnike
saveze i udruenja126, za koje su radnici zahtevali posebni
politiki
status.
Sve
radnike
akcije
redovno
su
nailazile
na optubu da su pokrenute, ako ne i izmanipulisane, od
strane
obinih
kriminalaca127.
Presude
su
esto
bile
stroe
prema radnicima nego prema kradljivcima128. U zatvorima su
te dve kategorije osuenika izdravale kaznu zajedno, s tim
to se blae postupalo sa prestupnicima; novinari, pak, ili
politiki zatvorenici, imali su pravo da najvei deo vremena
provode odvojeno. Ukratko, to su bile smiljene taktike zbunjivanja, s ciljem da se stvori stanje stalnog sukoba.
Ovome treba dodati i dalekoseni poduhvat nametanja narodu sasvim odreene slike o prestupnicima: trebalo je predstaviti ih kao svuda prisutne i uvek opasne pojedince. Upravo je to bila funkcija crne hronike koja je preplavila mnoge
novine i poela se izdvajati kao posebna vrsta tampe 129. Kriminalistika
crna
hronika,
zahvaljujui
svojoj
svakodnevnoj
preopirnosti,
ini
prihvatljivim
sve
one
sudske
i
policijske vidove kontrole kojima je drutvo proeto; ona iz dana u
dan izvetava o unutranjim borbama koje se vode protiv ne125
Krajem 18. veka Kohun opisuje teinu takvog poduhvata za veliki
grad kao to je London, u: Colquhoun, Trait de la police de Londres, prevod na
francuski iz 1807, I, str. 3234; str. 299300.
126
Nijedna druga klasa nije podvrgnuta takvom nadzoru; on se sprovodi
na gotovo isti nain kao nad osuenicima putenim na slobodu; njime se
izgleda radnici svrstavaju u kategoriju koja se sada naziva opasnom drutvenom klasom (LAtelier, 5. godina, br. 6, mart 1845, povodom radne knjiice).
127
Ynop. na primer: J. V. Monfalcon, Histoire des insurrections de Lyon, 1834,
str. 142.
128
Ynop. LAtelier, oktobar 1840, ili La Fraternit, juliavgust 1847.
129
Osim Gazette des tribunaux i Courrier des tribunaux, ry je i Le Journal des

concierges.

279

vidljivog nepriJatelja; crna hronika postaJe neka vrsta dnevnog ratnog biltena kojim se obznanjuje pobeda ili poziv na
uzbunu. A kriminalistiki roman, koji se zainje u feljtonima i razvija kao jeftina knjievnost, samo naizgled ima obrnutu ulogu. Njegov glavni zadatak je da pokae kako prestupnik pripada neobinom svetu, sasvim razliitom od svakodnevnog i poznatog naina ivota. Uzrok te neobinosti najpre se pripisuje poreklu, ljamu iz kojeg je prestupnik potekao (Tajne Pariza, Rokambol); zatim ludilu (pogotovo u drugoj
polovini
stolea);
najzad
posebnom
umeu,
prestupnitvu
na
visokom nivou (serija o Arsenu Lupenu). Crna novinska
hronika
i
policijski
knjievni
anr
stvorili
su,
za
neto
vie
od
sto
godina,
ogromnu
koliinu
kriminalistikih
pria; u njima se prestupnitvo prikazuje kao neto sasvim
blizu a ujedno sasvim neobino, kao neto to je stalno pretee za svakodnevni ivot, ali daleko po svom poreklu, pokretakim motivima ili po egzotinoj sredini u kojoj se osmiljava. Taj veliki znaaj koji se pridaje prestupnicima i
ogromna koliina pisanog teksta koja ih prati, podiu oko
prestupnitva
pravi
zid;
velianjem
uloge
prestupnik^,
oni
se zapravo izdvajaju i izoluju. Koja bi uopte vrsta nezakonitosti i mogla da se prepozna u tom toliko zastraujuem prestupnitvu, poteklom iz nekih tako neobinih prostora?
Ova sloena strategija urodila je plodom: to dokazuju
kampanje koje su povele radnike novine protiv rada kao kaznene mere130 i protiv udobnosti zatvora; kampanje koje iznose zahtev da zatvorenici obavljaju naLjee i najopasnije poslove; kampanje koje osuuju preveliko interesovanje filantropa
za zatvorenike; kampanje protiv knjievnih anrova koji veliaju zloin131. Dokaz uspeha te strategije je i opte nepoverenje svih radnikih pokreta prema bivim osuenicima za
krivine
prestupe.
U
osvit
20.
veka,
pie
Miel
Pero,
oko mrskih prestupnika zatvorio se obru prezira, podignute su zidine nadmenog nepoverenja132.
130
Ynop. LAtelier, jun 1844, peticija pariskoj Skuptini da zatvorenicima budu dodeljeni nezdravi i opasni poslovi; u aprilu 1845. godine ove
novine navode dogaaj iz Bretanje kada je veliki broj vojnih osuenika umro
od groznice prilikom radova na kanalizaciji. U novembru 1845. godine: Zato
zatvorenici ne rade sa ivom ili olovom?... Videti i Dmocratie politique iz
godine 1844. i 1845.
131
L Atelier iz novembra 1843. godine objavljuje napad na roman Mystres de
Paiis (Tajne Pariza) zbog suvie lepe slike o prestupnicima, njihovoj ivopisnoj sredini, njihovom reniku, kao i zbog injenice da se tu previe
naglaava fatalistika priroda sklonosti ka zloinu. U listu Ruche populaire nalazimo sline napade povodom pozorinih predstava.
132
Dlinquence et systme pnitentiaire de France au XIXe sicle (neobjavljeni
tekst).

280

Meutim, ta strategija jo nije odnela konanu pobedu,

niti je stvorila nepremostivi jaz izmeu prestupnika i najirih slojeva naroda. Tek bi valjalo prouiti veze izmeu
siromanih klasa i prekrilaca zakona, uzajamni odnos proletarijata i gradskog plebsa. Ipak, jedno je izvesno: u radnikom pokretu izmeu 1830. i 1850. godine, prestupnitvo i
represija imaju vanu ulogu. Neprijateljski stav prema prestupnicima je nesumnjiv; ali, oko kaznenog sistema vode se
velike borbe. Novine koje itaju iroki narodni slojevi esto nude politiku analizu kriminala koja se u svim svojim
segmentima
razlikuje
od
tumaenja
filantropa
(siromatvo-rasipnitvo-lenjost-pijanstvo-porok-kraa-zloin).
Ta
analiza
uzrok
prestupnitva
ne
vidi
u
zloincu
kao
jedinki
(koja je samo njegova sluajna ili prva rtva), nego u drutvu:
ovek koji izvri ubistvo nema mogunost izbora. Krivac je
drutvo
ili,
tanije
reeno,
loa
drutvena
organizacija133.
A ovo ili zato to drutvo nije u stanju da zadovolji osnovne
potrebe pojedinca, ili zato to u njemu razara, odnosno koi
one mogunosti, tenje i potrebe koje e kasnije da se izrode
u zloin: Pogreno vaspitanje, kao i vetina, odnosno sposobnosti koje nisu mogle doi do izraaja, uz inteligenciju
i oseanja iji je razvoj onemoguen prisiljavanjem na rad u
najranijem uzrastu134. Meutim, taj kriminal nastao iz nude
ili pod dejstvom represije prikriva zbog upadljivog znaaja
koji mu se s jedne strane pridaje, kao i zbog neprijateljstva
kojim je s druge okruen jednu drukiju vrstu protivzakonitih delatnosti koja ga nekada uzrokuje, a uvek pospeuje. Ta
druga
vrsta
nezakonitosti
je
prestupnitvo
visokih
krugova,
sablanjivi
primer, izvor
bede
i
razlog
pobune
siromanih.
Dok nematina seje po vaoj kaldrmi leeve, dok puni vae
zatvore lopovima i ubicama, ta ine prevaranti iz visokog
drutva?...
daju
primer
najgore
potkupljivosti,
najodvratnijeg
cinizma, najbesramnije pljake... Zar se ne bojite da e se jednoga dana siromaak, kome je kao zloincu sueno zato to
je oteo komad hleba kroz reetke na prozoru pekare, rasrditi
tako da e do temelja sruiti Berzu, to razbojniko sedite
u kojem se nekanjeno pljaka bogatstvo drave i novac tolikih
porodica135.
A
to
prestupnitvo
svojstveno
bogataima
zakoni toleriu, na i kada se dogodi da ono padne pod udar
zakona zasigurno moe raunati na popustljivost suda i uviavnost tampe136. Otuda zamisao da krivini postupci mogu
133

LHumanitaire, avgust 1841.

La Fraternit, novembar 1845.
135
Ruche populaire, novembar 1842.
136
Videti u Ruche populaire iz decembra 1839. odgovor Vensara (Vinard)
na jedan Balzakov lanak u Le Sicle. Balzak je kazao da procss na osnovu
134

optube za krau treba voditi oprezno i diskretno kada je re o bogatau

281

postati prilika za otvaranje politike rasprave, i da treba

iskoristiti
delikte
miljenja
ili
procese
protiv
radnika
za
osudu naina na koji funkcionie krivino pravosue uopte: Sudske prostorije nisu vie, kao ranije, mesto na kojem
se oituje sva beda i nesrea naega doba, neka vrsta polja na
kojem su izloene sve alosne rtve naeg haotinog drutva; one su odsad poprite koje odjekuje od poklia sukobljenih strana137. Otuda i zamisao da politiki zatvorenici
poto su kao i prestupnici lino iskusili kakav je kazneni
sistem, ali se za razliku od zloinakog njihov glas uje
treba da stave sebi u zadatak da budu glasnogovornici svih
zatvorenika: njihova je dunost da prosvetle dobrog francuskog graanina, koji je o dosuenim kaznama saznao samo
preko visokoparnih optunica javnog tuioca138.
Za ovu borbu protiv krivinog pravosua, odnosno kaznenog sistema, protiv zidova koje on briljivo podie oko prestupnitva, karakteristina je taktika koja bi se mogla nazvati
kontrakom
crnom
hronikom.
Naime,
narodne
novine
kontriraju onom delu tampe koji se koristi zloinima ili
krivinim postupcima
i,
poput
Sudskih
novina,
napaja
se
krvlju i hrani zatvorom, svakodnevno tampajui melodramski
repertoar139.
Kontraka
crna
hronika
sistematino
iznosi i naglaava prestupe poinjene meu graanstvom, pokazujui da je upravo graanska klasa fiziki izopaena i
moralno
trula;
umesto
pripovesti
o
zloinatvu
ljudi
iz
naroda, ona daje opise bede u kakvu zapada narod zbog onih
koji ga izrabljuju i, u doslovnom smislu rei, izgladnjuju te
ubijaju140; pokazuje koliki je udeo odgovornosti poslodavaca i
itavog
drutva
u
krivinim
postupcima
povedenim
protiv
radnika. Ukratko, ulae se veliki napor da se izmeni jednolino prikazivanje zloina kojem je bio dilj da se on izdvoji
kao izopaenost i pripie najsiromanijoj klasi.
Y ovoj polemici protiv kaznenog sistema, furijeovdi su
bez sumnje otili dalje od svih ostalih. Oni su moda lrvi
stvorili politiku teoriju koja zloin lozitivno vrednuje.
ije se i najmanje nepotenje odmah razglasi. I odgovor: Recite, Gospodine,
ruku na srce, ne dogaa li se svakodnevno upravo suprotno; ne nalaze li ljudi
koji imaju veliko bogatstvo i visoki poloaj u drutvu hiljadu reenja,
hiljadu naina da zatakaju nezgodnu aferu.
137
La Fraternit, novembar 1841.
138
Almanach populaire de la France, 1839, str. 50.
139
Pauvre Jacques, 1. godina, br. 3.
140u La Fraternit od marta 1847. re je o aferi Drujar (DrouiUard) i u
aluzijama se govori o kraama u Roforskoj mornarikoj upravi. U junu 1847.
godine, lanak o procesu Bulmi i aferi Kibjer-Pelapra; u julu i avgustu
1847. godine, o aferi pronevere Benje-Lagran-isje.
282

AKO je, prema njihovim postavkama, zloin posledica civilizacije, on je samim tim i oruje protiv nje. On u sebi nosi
snagu
i
budunost.
Drutveni
poredak,
rukovoen
kobnim
naelom pritiska i suzbijanja, nastavlja da rukom delata ili
zatvorskom organizacijom ubija one ija snana priroda odbacuje ili prezire drutvene propise; one koji, budui suvie jaki da bi ostali zarobljeni u takvim neudobnim pelenama,
kidaju i razdiru te povoje jer ne ele da ostanu deca 141. Ne
postoji, znai, uroena zloinaka priroda; postoje samo mehanizmi sile koji e pojedince, zavisno od klase kojoj pripadaju142, dovesti do vlasti ili do zatvora: da su roeni kao
siromasi, dananje sudije sigurno bi bili
po robijanicama;
a robijai, da su otmenog porekla, predsedavali bi sudovima
i delili pravdu143. U osnovi, postojanje zloina sreom pokazuje da se ljudska priroda ne moe suzbiti pritiskom;
zloin nije slabost ili bolest, ve pretea energija, gromoglasni protest ljudske prirode; zbog toga zloin i ima
neobinu mo opsenjivanja svih ljudi. Bez zloina, koji u
nama budi gomilu umrtvljenih oseanja i napola ugaslih strasti, ostali bismo due u haosu, to jest u stanju obamrlosti144.
Moe
se,
znai,
dogoditi
da
zloin
postane
politiki
instrument jednako dragocen za osloboenje naega drutva kao
to je to bio za emancipaciju Crnaca, do koje verovatno i ne
bi bez njega dolo. Trovanja, poari i ponekad ak pobune,
svedoe o ogromnoj bedi u kojoj je nae drutvo145. A zatvorenici?
Oni su najnesreniji i
najpotlaeniji deo
oveanstva. Falata se ponekad nije razlikovala od tadanje estetizacije zloina, ali je bitka koju je ona povela ila u sasvim drugom pravcu.
Stoga se moe rei da se crna hronika nije koristila
samo radi optuivanja neprijateljske strane za nemoral, nego
i
radi
pokazivanja
meusobno
suprotstavljenih
snaga.
Falata
tumai krivine procese kao sukob koji je nametnula civilizacija;
krupni
zloini
nisu
udovini
postupci,
nego
neminovno povratno dejstvo, pobunjenika sila onoga to je su141

La Phalange, 10. januar 1837.

142

Prostitucija, direktne materijalne krae, krae sa provalom, ubistva, razbojnitva namenjeni su niim slojevima; dok vete pljake, rafinirane i indirektne krae, ueno izrabljivanje ljucsks stoke, dobro smiljena taktika izdajstva, nadmona iskvarenost odnosno svi poroci i zloini
koji su stvarno isplativi a elegantni, i za koje je zakon previs utivo
pisan da bi ih mogao nabrojati, ostaju monopol vnih klasa (1. decembar
1838).
143
La Phalange, 1. decembar 1838.
144
La Phalange, 10. januar 1837.
145

Ibid.

283

zbijano146;
sitni
ilegalizmi
nisu
marginalne
pojave
nuno
prisutne u svakom drutvu, ve odsudna grmljavina borbe koja
se u njemu odvija.
Sada emo, posle Vidoka i Ljasnera, navesti ovde sluaj
tree linosti koja se pojavila samo nakratko; njena slava
trajala je svega dan-dva. Re je o prolaznoj figuri maloletnikog ilegalizma, trinaestogodinjem deaku bez stalnog prebivalita i bez porodice, optuenom zbog skitnje; kazna na dve
godine zatvora bez sumnje ga je zadugo vezala za prestupniko
okruenje. On bi zasigurno proao nezapaeno i bez traga,
da se nije optunici po kojoj je proglaen prestupnikom
(vie
zbog
krenja
discipline
nego
zakonskih
propisa)
suprotstavio odbranom one vrste ilegalizma koja se tvrdoglavo
opire
svim
vidovima
prisile,
a
nedisciplinu
stalno
tumai
na dva naina: kao haotini drutveni poredak, ali i kao
afirmaciju osnovnih prava. Sve nelegalne radnje koje sud kvalifikuje
kao
krenja
zakona,
optueni
preformulie
kao
dokaze
svoje
vitalnosti:
nemanje
stalnog
prebivalita
kao
beskunitvo
i
mogunost
skitanja,
odsustvo
staratelja
kao
nezavisnost i samostalnost, nemanje stalnog posla kao slobodu, odsustvo utvrenih obaveza kao dvadesetetvoroasovno bogatstvo i punou. Taj sukob ilegalizma sa sistemom disciplina-kazna-prestupnitvo
shvaen
je
od
strane
savremenika,
ili bolje reeno novinara prisutnog na sudu, kao komini
efekat krivinog zakona koji se hvata u kotac sa sitnim
oblicima nediscipline. I to jeste bilo tano: sam postupak
i presuda kojom je on okonan zbilja su najbolji odraz itavog
pitanja zakonskih kazni u 19. veku. Ironija sa kojom sudija
pokuava da nedisciplinu uvije u dostojanstvo zakona, i drskost sa kojom je optuenik uvek iznova tumai kao jedno od
osnovnih prava, karakteristini su primer za celokupni kazneni sistem.
Verovatno su upravo zbog toga Sudske novine dale izvetaj sa ovog suenja147: Sudija: Svako treba da spava u svojoj
kui. Beas: Pa zar ja imam svoju kuu? ivite u stalnoj
skitnji. Ja zaraujem za svoj ivot. Koje je vae zanimanje? Moje zanimanje: prvo i prvo, imam bar tridesetak zanimanja; drugo i drugo, ne radim ni kod koga. Ve izvesno vreme
sam samostalan. Imam dnevne i none poslove. Na primer,
danju
delim
besplatne
tampane
stvari
prolaznicima;
trim
za koijama koje stiu na odredite i iznosim pakete i prtljag; hodam uzdu i popreko avenijom Neji; nou imam pozo146
Videti, na primer, ta La Phalange kae o Delakolonu ili o Elirabidu: La Phalange, 1. avgust 1836. i 2. oktobar 1840.
147
La Gazette des tribunaux, avgust 1840.

284

rine predstave; otvaram vrata na koijama, preprodajem karte

za pozorite; imam puno posla. Za vas bi bolje bilo da ste
u nekoj dobroj kui i da u njoj uite neki zanat. Yxaj, dobra
kua, zanat, sve je to gnjavaa. Gazde stalno neto zakeraju, tu
nema slobode. Zar vas otac ne trai? Nemam vie oca.
A majku? Ni majku, ni roake, ni prijatelje. Ja sam
slobodan i nezavisan. Kada je uo svoju presudu na dve godine zatvora, Beas se najpre runo iskezio, ali mu se odmah
vratilo dobro raspoloenje: Dve godine, to je svega dvaes
etri meseca. Pa ajmo, kreimo.
Ovaj deo izvetaja sa suenja prenela je i Falata. Znaaj
koji mu je pridala i podrobna analiza svih njegovih segmenata
pokazuju da su furijeovci ovo tako obino suenje videli kao
sukob glavnih drutvenih sila. S jedne strane stoji sila civilizacije
koju
oliava
sudija,
ivo
otelotvorenje
legaliteta, duha i slova zakona. Ova sila ima svoj sistem prinude:
naizgled je to Krivini zakon, iza kojeg se krije mehanizam
discipliniranja.
Mora
se
imati
neko
prebivalite,
neko
odredite, neko prinudno mesto boravka: Svako spava u svojoj
kui, kae sudija, zato to po njemu svako nuno ima dom;
velelepnu kuu ili sirotinjsku udericu nije mu vano; on
nije zaduen da svima obezbedi mesto za stanovanje, nego samo
da
natera
svakog
pojedinca
na
stalno
prebivalite.
Osim
toga, mora se imati neko zanimanje, prepoznatljivi identitet,
karakteristike utvrene jednom zauvek: Koje je vae zanimanje? To pitanje je najbolji odraz poretka koji se uspostavlja u
drutvu; skitnienje mu je odvratno i zabrinjava ga; treba
imati
stalni
posao,
ne
prekidati
ga,
dugorono
planirati
budunost, okuiti se jednog dana a sve to da bi se drutvo
obezbedilo od moguih napada. Najzad, treba imati poslodavca, odnosno gazdu, biti
zarobljen unutar hijerarhije;
ovek
postoji samo ako je deo strogo odreenih odnosa dominacije:
Kod koga radite? To znai, poto niste gazda, treba da budete sluga, nije vano pod kojim uslovima; nije re o zadovoljenju
vaih
potreba,
nego
o
odranju
poretka.
Disciplini
uvijenoj u ruho zakona, suprotstavlja se ilegalizam koji se
smatra neotuivim pravom; do rascepa dolazi zbog nedisciplinovanosti,
a
ne
zbog
krenja
zakona.
Nedisciplinovanosti
jezika: gramatike nepravilnosti i ton kojim se odgovara pokazuju nepremostivi jaz izmeu optuenog i drutva, koje se
kroz
usta
sudije
obraa
optueniku
pravilnim
knjievnim
jezikom.
Nedisciplinovanosti
svojstvene
uroenoj
i
neizvetaenoj slobodi: Optuenik dobro
oceha da su egrti i
radnici robovi, da je ropstvo tuno... Osea da u postojeem
poretku nee vie moi da uiva tu slobodu, da iivi tu
potrebu za kretanjem kojom je obuzet... I daje prednost slobo-

285

di, makar ona bila haotimna ta ga se tie? Ona podrazumeva

spontaniji
razvoj
njegove
individualnosti,
razvoj
divlji,
znai grub i nepotpun, ali zato prirodan i instinktivan.
Nedisciplinovanosti
u
porodinim
odnosima:
nije
vano
da
li je ovo dete bilo naputeno ili je svojevoljno odbeglo, jer
nije moglo da podnese ropski sistem kolovanja i vaspitanja
kod roditelja ili tuinaca. Kroz analizu svih ovih sitnih
oblika
nediscipline,
konano
se
odbacuje
itavo
naslee
civilizacije
i
otkriva
divljatvo:
Ima
tu
i
rada,
i
lenarenja, i bezbrinosti, i razvrata: svega, samo ne reda i
poretka; izuzimajui razne poslove i razvrat, to je ivot divljaka, ivot koji se vodi iz dana u dan i od danas do sutra148.
Analize Falate ne mogu se, naravno, smatrati reprezentativnim za rasprave koje su u to doba vodile narodne novine
povodom zloina i kaznenog sistema. Ipak, tumaenja Falate
mogu se smestiti u iri kontekst tih polemika. Njene pouke
nisu
bile
sasvim
zaboravljene.
One
su
oivljene
prilikom
irokog odjeka koji je imao anarhistiki pokret u drugoj
polovini 19. veka, kada su anarhisti postavili pitanje prestupnitva kao politiki problem, uzimajui za metu napada
kazneni aparat; kada su
u prestupnitvu videli najborbeniji
oblik odbacivanja zakona; kada su pokuali ne toliko da veliaju
pobunjene
prestupnike,
koliko
da
odvoje
prestupnitvo od graanskih zakona i nezakonitosti kojima je ono bido
potinjeno i stavljeno u slubu; kada su hteli da obnove ili
po prvi put zasnuju pravo politiko jedinstvo narodnih ilegalizama.

148

286

La Phalange, 15. avgust 1840.

TPERA GLAVA

ZATVORSKI SISTEM
AKO bih morao da odredim datum kada je stvaranje zatvorskog sistema okonano, ne bih izabrao 1810. godinu sa njenim
Krivinim zakonikom, niti 1844. godinu sa zakonom kojim je
uvedeno naelo elijskog zatvaranja; ne bih moda izabrao ni
1838. godinu kada su objavljene knjige arla Lika, Moro-Kristofa i Foea o reformi zatvora. Izabrao bih 22. januar
1840. godine, kada je zvanino otvoren Metre, kazneno-popravna kolonija za mlade. Ili moda pre onaj dan koji nije ostao
kalendarski zabeleen, kada je jedno dete iz Metrea umirui
reklo: Kakva teta to moram tako brzo da napustim ovo
mesto149. Bila je to smrt prvog zatvorskog sveca. Sigurno je
bilo mnogo istih takvih srenika, ako je tano da su tienici kolonije esto govorili, da bi pohvalili novu kaznenu
politiku prema telu: VieJbismo voleli batine, ali je elija za nas bolja.
m
Zato ba Metre? Zato to je to najintenzivniji vid
discilline,
model
koji
obuhta
i
saima
sve
tehnologije
prinude nad jedinkom i njenim ponaanjem. Tu ima svega pomalo: mehanizama svojstvenih manastiru, zatvoru, koli, kasarni. Male grupe na koje su zatvorenici podeljeni, vrsto
hijerarhijski
organizovane,
ugledaju
se
istovremeno
na
pet
modela: porodini model (svaka grupa je porodica koju ine
braa i dvojica starijih); vojni model (svaka porodica,
pod rukovodstvom stareine, podeljena je na dve ete kojima
su na elu zamenici stareine; svaki zatvorenik ima matini
broj i mora da naui osnovne vojne vebe; higijenska kontrola
obavlja se jednom dnevno, kontrola odee jednom sedmino, a
prozivka triput dnevno); esnafski model, sa stareinama i
149

str. 383.

E. Ducptiaux, De la condition physique et morale des jeunes ouvriers, t. II,

287

poslovoama koji se staraju o radnom okruenju i obuci mlaih; kolski model (svakoga dana sat ili sat i po nastave,
koju
obezbeuju
uitelj
i
zamenici
stareine);
naposletku,
sudski model; jednom dnevno deli se pravda u sobi za razgovor: I najmanja neposlunost podlee kazni, a najbolji nain da se izbegnu krupni prestupi je da se to stroe kanjava i najlaki greh: u Metreu se ne doputa nikakva suvina re; najee se dosuuje kazna zatvaranja u eliju, poto
je izolacija najbolji nain da se utie na moral dece; tada,
u samoi, glas religije ak i ako ga njihovo srce nikada
ranije nije ulo dobija svu svoju snagu uzbuivanja i ubeivanja150; svaka parakaznena ustanova, napravljena sa ciljem
da ne bude zatvor, dosee svoje vrhunce u eliji na ijim je
zidovima crnim slovima ispisano: Bog vas vidi.
Ovakva objedinjenost razliitih modela omoguava da se
odredi
specifina
funkcija
dresure.
Stareine
i
njihovi
zamenici u Metreu ne smeju da budu, sasvim i iskljuivo, ni
sudije,
ni
profesori,
ni
poslovoe,
ni
podoficiri,
ni
roditelji nego sve to pomalo i na specifian nain. Oni
cy, u neku ruku, tehniari ponaanja: inenjeri vladanja, ortopedi linosti. Zadatak im je da proizvode posluna i osposobljena
tela:
oni
kontroliu
devetoasovni
ili
desetoasovni
radni
dan
(zanatske
ili
poljoprivredne
delatnosti);
upravljaju
smotrama,
fizikim
egzercirima,
kolovanjem
odreda, ustajanjima, leganjima, mariranjem uz trubu ili na zviduk;
rukovode
gimnastikim
vebama131;
proveravaju
higijenu
i
nadziru
kupanje.
Dresuru
prati
stalni
nadzor;
prikupljaju
se podaci o svakodnevnom ponaanju tienika; ta saznanja
postaju instrument za njihovo
i/eprekidno procenjivanje: Pri
ulasku u koloniju, dete se podcrgava nekoj vrsti propitivanja
da bi se dobila slika o njegovom poreklu, statusu njegove porodice, prekraju koji ga je doveo pred sud i svim prestupima
koje je poinilo u svom kratkom i esto tunom ivotu. Ovi
podaci unose se u dosije u koji se vremenom belei sve to
se tie svakoga tienika ponaosob, njegovog boravka u koloniji i zaposlenja koje je dobio po izlasku152. Dresura tela
omoguava
upoznavanje
linosti;
usvajanje
odreenih
tehnika
uobliava
ponaanje;
sticanje
vetina
i
sposobnosti
preplie se sa uvrivanjem odnos moi. Stvaraju se dobri, sna150
151

Ibid., str. 377.

Sve to doprinosi zamoru doprinosi i otklanjanju ravih misli;

zato smo se postarali da igre budu sastavljene od napornih vebi. Uvee oni
padaju u san istog trenutka kada legnu u krevet (Ibid., str. 375376). Ynop.
i ilustraciju br. 27.
152
E. Ducptiaux, Des colonies agricoles, 1851, str. 61.
288

ni i veti poljoprivrednici; ali kroz sam taj proces, samo

ako je tehniki nadziran, stvaraju se i posluni podanici o
kojima su prikupljeni pouzdani podaci, uoblieni u celovito
znanje o linosti. Znai, ta tehnika discipliniranja tela ima
dvostruki uinak: upoznaje se dua i odrava odnos potinjenosti. Evo jednog rezultata koji potvruje takav uinak
dresure: 1848. godine, u trenutku kada je revolucionarna groznica zaokupila svaiju matu i podstakla strasti, u asu
kada dolazi do pobuna u kolama u Aneu, Jla Fleu, Alforu, na i u koleima, tienici iz Metrea bili su jo mirniji nego inae153.
AKO je po neemu Metre uzoran, onda je to pre svega po
specifinom nainu dresiranja.
Ta dresura
jeste
slina
drugim oblicima kontrole na koje se oslanja: zdravstvenoj, kolskoj, verskoj. Meutim, ona se ne moe sa njima poistovetiti,
kao to se ne moe svesti ni na administrativne mere u
uem smislu rei. Celokupno osoblje, sve stareine i njihovi zamenici koji su na elu porodica, vaspitai kao i poslovoe, morali su da ive zajedno sa tienicima; nosili
su uniforme koje su bile gotovo jednako skromne i neupadljive kao one u dece; tienike nisu praktino nikada naputali, nadzirui ih i danju i nou; obrazovali su meu
njima neprekidnu osmatraku mreu. A da bi se osoblje obuilo, u koloniji je otvorena specijalna kola. Glavni deo
njenog programa bio je da se budui kadrovi podvrgnu istoj
onoj obuci i svim vrstama drinude kao sami zatvorenici: dok
su u statusu aka, potinjavaju se istoj onoj disciplini koju
e
kasnije
kao
vaspitai
morati
da
nametnu
tienicima.
Budue osoblje je obuavano vetini uspostavljanja i odravanja odnosa vlasti. To je prva uiteljska kola u kojoj se ui
discipliniranje
u
istom
obliku:
u
njoj
kazneno-popravni
mehanizam nije puki program koji nastoji da dobije podrku
i zalog u ovenosti ili svoje utemeljenje u nauci, nego
tehnika koja se ui, prenosi na druge i podlee optim normama.
Postupci
za
prisilno
normiranje
ponaanja
nedisciplinovanih ili opasnih jedinki mogu i sami da budu, ako se
tehniki
razrade
i
racionalno
osmisle,
normirani.
Tehnika
discipliniranja
postaje
zasebna
disciplina
koja
se
ui
u posebnoj koli.
Istoriari drutvenih nauka ba u ovo isto vreme situiraju roenje naune psihologije: izgleda da je Veber, da bi
izmerio osete, poeo .da eksperimentie sa svojim malim mernim instrumentom ba tih godina. Ono to se dogaa u Me153

G. Ferrus, Des prisonniers, 1850.

289

treu (i u drugim evropskim zemljama malo ranije ili kasnije)

oigledno je sasvim druge vrste. Re je o pojavljivanju, bolje
reeno
institucionalizovanju
i
zvaninom
krtenju
novog
rana kontrole to podrazumeva i znanje i vlast nad jedinkama koje se opiru disciplinskom normiranju. Ipak, pojava ovih strunjaka za discipliniranje, normiranje i potinjavanje vana je za nastanak i razvoj psihologije isto koliko i
merenje praga oseta. Odgovorie mi se da je kvantitativno
odreivanje odgovora na nadraaje moglo barem da se osloni
na ugled fiziologije kao nauke u povoju, te da zato zasluuje
da figurie u istoriji znanja. S druge strane, meutim, kontrola normiranog ponaanja takoe je bila pod uticajem i
nadzorom medicine, odnosno psihijatrije, koje su joj obezbeivale naunu zasnovanost; ta kontrola se oslanjala i na pravosudni aparat koji joj je, posredno ili neposredno, davao
zakonsku formu. Tako se, pod okriljem ova dva ugledna zatitnika i sluei im, uostalom, kao spona ili polje za razmenu znanja, ova smiljena tehnika kontrolisanja normi razvijala, neprekidno, sve do dananjih dana. Posle male kole
u Metreu samo je rastao broj institucionalizovanih i specijalizovanih vidova te kontrole; njeni aparati uveavali su se
i kvantitativno i po povrini koju su pokrivali; umnoavale su se njene veze sa bolnicama, kolama, javnim upravnim
slubama
i
privatnim
inicijativama;
rastao
je
broj
njenih
slubenika, rasla je i njihova mo i tehnika osposobljenost;
razgranali su se tehniari za suzbijanje nediscipline. U normiranju normirajue vlasti, u organizovanju jedinstvenog mehanizma iji su inioci znanje i mo nad jedinkama, kolonija
Metre i njena kola predstavljaju epohalni dogaaj.
*
*

Zato sam ba taj trenutak izabrao kao krajnji domet u

procesu stvaranja odreenog tipa kaznenog sistema, kakav u
manje-vie nepromenjenom obliku i danas imamo? YnpaBO zato
to je takav izbor pomalo nepravian. Zato to on kraj
tog
procesa
smeta
na
granino
podruje
krivinog
prava.
Zato to je Metre zatvor, ali ne sasvim: jeste zatvor, poto
su u njega zatvarani mladi prestupnici osueni na sudu; ali
ipak nije pravi zatvor, poto su u njemu zatvoreni i maloletnici najpre osueni a onda osloboeni na osnovu lana 66
Krivinog zakona, kao i tienici koji su tu zadrani, kao
u 18. veku, zbog roditeljske kazne. Metre je, kao kazneni model,
na granici kaznenog sistema u uem smislu rei. Ova kolonija je bila najpoznatija meu mnogim ustanovama koje su, iz-

290

nan podruja krivinog prava, inile ono to bi se moglo

nazvati zatvorskim arhipelagom.
Opti
principi,
poznati
zakonici,
kao
i
sami
zakonodavci, jasno su kazali: ne smeju postojati zatvori van zakona, ne sme biti zatvorskih kazni osim onih koje donose kvalifikovane sudske ustanove, ne sme vie biti onih samovoljnih a ipak masovnih zatvaranja. Uprkos tome, ak se ni naelpo nikada nije stvarno odbacila mogunost vanzakonskog zagvaranja; o tome se i dalje raspravljalo154. Mada je sistem klasinih masovnih zatvaranja bio delimino razoren (samo delimino), ubrzo je ponovo uspostavljen, reorganizovan, a u nekim
takama dopunjen i usavren. Meutim, to je jo vanije,
on je i homogenizovan: s jedne strane, posredstvom zatvora i
zakonskih kazni;
s druge,
pomou disciplinskih mehanizama.
Granice izmeu zatvora, sudskih kazni i disciplinskih ustanova, koje su u klasino doba ve bile nejasne, sada tee da
se
sasvim
izbriu;
stvara
se
celoviti
zatvorski
kontinuum
kojim se kazneno-popravne tehnike prenose i na najednije
disciplinske
ustanove,
a
disciplinske
norme
unose
u
samo
jezgro kaznenog sistema; i najmanji ilegalizam, najsitnija nepravilnost, devijacija ili anomalija moe da se pretvori u
prestupnitvo.
Suptilna
i
iznijansirana
zatvorska
mrea,
koja ima kompaktne institucije ali i posebne difuzne metode, preuzela je onaj vid masovnog, samovoljnog, neintegrisanog
zatvaranja kakav je postojao u klasino doba.
Ovde ne moemo prikazati ceo taj niz institucija koje
se u sve irim krugovima formiraju oko zatvora. Naveemo
samo neke od njih, da bismo procenili koliko se iroko njihova mrea prostirala, kao i neke datume, da bismo videli
kada je ona na^ajala.
Postojale
su
poljoprivredne
sekcije
centralnih
zatvora
(prvi takav primer je Gajon 1824. godine, a kasnije Fontvro,
Duer, Bular); postojale su kolonije za siromanu ili naputenu decu, kao i za decu preputenu skitnji (Pti-Bur 1840.
godine, Ostvald 1842. godine); postojala su utoita i milosrdni domovi za grene devojke koje se povlae pred mogunou povratka u neuredni ivot, za sirote edne devojise koje bi nemoralnost njihovih majki izloila izopaenostima ve u ranim godinama, ili za ensku decu naenu na
pragovima
bolnica
i
sirotita.
Postojale
su
i
kazneno-popravne kolonije predviene zakonom iz 1850. godine: maloletnici koji su osueni ili osloboeni krivice morali su tu
154
Mogla bi se napraviti itava studija o raspravama do kojih je dolazilo u vreme Revolucije povodom porodinih tribunala, roditeljskih kazni,
njihovog prava da alju decu u zatvor.

291

da budu zajedno odgajani pod strogom disciplinom, te da obavljaju

poljoprivredne
radove
i
osnovne
industrijske
delatnosti vezane za poljoprivredu; kasnije e im se pridruiti besprizorni
maloletnici
koje
treba
ukloniti
iz
drutva,
kao
i
poroni
i
neposluni
tienici
domova
za
siroad 155.
Ovakve institucije stalno se sve vie udaljavaju od kaznenog
sistema u uem smislu rei, a njihovi krugovi sve su iri;
model zatvora u njima postepeno slabi, sve dok se sasvim ne
izgubi: re je o ustanovama za naputenu ili ubogu decu,
sirotitima
(kao
Neof
ili
Menil-Firmen),
domovima
za
egrte (kao Betleem u Rensu ili Dom u Nansiju); zatim fabrikama-manastirima kao to je ona u La Sovaeru, a kasnije u
Tararu
i
iirjeu
(u
njih
radnice
ulaze
kao
trinaestogodinje devojice, ive zatvorene godinama i izlaze samo pod
nadzorom; ne primaju platu, nego dobijaju, tek po konanom
naputanju ovog mesta, izvesnu novanu nadoknadu koja zavisi
od pokazane priljenosti i dobrog vladanja). Osim toga, postojale su i mnoge organizacije koje ne preuzimaju kompaktni zatvorski model, nego koriste samo neke od njegovih mehanizama:
to
su
patronana
udruenja,
moralizatorska
drutva,
slube za pomo i nadzor, radnika naselja iji prvobitni
i
najprostiji
oblici
jo
imaju
upadljiva
obeleja
kazneno-vaspitnog
sistema156.
Naposletku,
ta
iroka
zatvorska
mrea
spaja se sa svim disciplinskim mehanizmima, koji su ratrkani po itavom drutvu.
Videli smo kako, u okviru krivinog prava, zatvor pretvara
postupak kanjavanja
u
vaspitno-popravnu
tehniku;
zatvorski arhipelag, pak, prenosi tu tehniku iz zatvorske ustanove na drutvo u celini. A to ima sledee vane posledice.
1. Tim sveobuhvatnim ustrojstvom uspostavljeno je neprekidno, lagano, neprimetno gradiranje; zahvaljujui tome, neosetno se i naizgled prirodno prelazi od nediscipline na
prestup i obrnuto, od krenja zakona na odstupanje od pravila, proseka, zahteva, norme. U klasinom dobu, mada je postojala zajednika referentna taka u vidu krivice u optem
155
O svim tim institucijama videti: H. Gaillac, Les Maisons de correction,
1971, str. 99107.
156
Videti, na primer, o radnikim naseljima sagraenim u Lilu, sredinom 19. veka: Glavni su red i istoa. Oni su sr propisa. Postoji
nekoliko strogih odredbi protiv lica koja prave buku, pijane ili unose
bilo kakav nered. Teki prekraj povlai izgon. Naviknuti da uvek potuju
red i da budu paljivi i tedljivi, radnici vie ne naputaju radionice
ponedeljkom... Deca, koja su sada pod veim nadzorom, vie ne izazivaju sablazan... Dodeljuju se nagrade za odravanje stanova, dobro vladanje, portvovanort; svake godine se za te nagrade bori veliki broj kandidata (Houz de
lAulnay, Des logements ouvriers Lille, 1863, str. 1315).

292

emislu157, ipak su krenje zakona, greh i loe vladanje bile

posebne, odeljene oblasti utoliko to su im kriterijumi
i nadlene instance (kazna, sud, zatvor) bili razdvojeni. Za
razliku od toga, zatvorski sistem sa svojim mehanizmima
nadziranja
i
kanjavanja

funkcionie
po
naelu
relativnog
kontinuiteta.
Postoji
kontinuitet
samih
institucija,
koje upuuju jedna na drugu (prihvatilite upuuje na dom za
siroad, ovaj na vaspitno-popravni dom za mlade, on pak na
kazneni zavod, dalje na disciplinski odred, na na zatvor; to
se tie devojaka, kola upuuje na patronano drutvo, ono
na radionicu, ona pak na prihvatilite, a ono na manastir
za prevaspitanje; radniko naselje upuuje na bolnicu, ona na
zatvor, i tome slino). Postoji i kontinuitet kriterijuma i
kaznenih mehanizama; oni, poev od obine devijacije, postepeno
uslonjavaju
pravila
i
pootravaju
sankcije.
Postoji
i
kontinuitet
institucionalizovanih,
specijalizovanih
i
nadlenih lica koja (kako na polju znanja, tako i na polju vlasti)
ne samovoljno ve na osnovu propisa, utvrivanja injenica i
njihovog
merenja,
hijerarhizuju,
diferenciraju,
sankcioniu,
kanjavaju,
i
malo-pomalo
od
sankcionisanja
odstupanja
od
norme dovode do kanjavanja zloina. Zatvorski sistem sa
svojim
raznorodnim,
difuznim
ili
pak
kompaktnim
oblicima,
sa svojim institucijama za kontrolu ili prinudu, za neupadljivi
nadzor
ili
upornu
prisilu

obezbeuje
kvalitativnu
i kvantitativnu povezanost svih vidova kanjavanja; on ulanava ili rasporeuje, prema suptilnim razlikama, male i velike sankcije, blage i stroge kazne od ravih ocena na do
sudskih osuda. Zavrie na robiji, moe da pripreti svaka,
najbezazlenija
disciplinska
ustanova;
s
druge
strane,
i
najstroi zatvor moe da kae doivotnom osueniku: Zabeleiu svako tvoje najmanje odstupanje od propisanog ponaanja. Ona sveprisutnost kaznene funkcije koju je 18. stolee trailo u ideolokoj tehnici stvaranja mentalnih predstava i znakova, sada se postie materijalnom, sloenom, razuenom ali koherentnom i sveobuhvatnom armaturom, sainjenom od razliitih zatvorskih ustrojstava. Samim tim, postoji
zajedniki imenitelj za itav taj dijapazon, od najmanje nepravilnosti na do najkrupnijeg mogueg zloina: to vie nije
krivica
u
optem
smislu,'niti
ugroavanje
zajednikog
drutvenog interesa, nego anomalija, odstupanje od norme; ono opseda i kolu, i sud, i ludnicu, i zatvor. Ono u znaenjskom
157
To je izriito i jasno formulisano kod nekih pravnika kao: Muyart
de Vouglans, Rfutation des principes hasards dans le trait des dlits et des peines, 1767,
str. 108; Les lois criminelles de la France, 1780, erp. 3; Rousseaud de la Combe, Trait
des matires criminelles, 1741, str. 12.

293

smislu
maksimalno
iri
istu
onu
funkciju
koju
zatvorski
sistem
maksimalno
iri
na
stratekom
planu.
Suverenov
protivnik, a zatim neprijatelj drutva, pretvorio se u osobu
devijantnog ponaanja, koja u sebi nosi mnogostruku opasnost:
nedisciplinu,
zloin,
ludilo.
Zatvorska
mrea
spaja,
stvarajui mnogobrojne uzajamne veze, dva duga i sloena lanca: u prvi ulazi ono to podlee legalnim kaznama, a u drugi
ono to spada u udaljavanje od norme.
2. Zatvorski
sistem,
sa svojim hijerarhijskim ustrojstvom,
omoguava da se regrutuju krupni prestupnici. On organizuje ono to bi se moglo nazvati ivotnim putem kroz disciplinske institucije, vrlo precizno strukturisanim iako
ima vid odbacivanja i isljuivanja iz drutva. U klasino
doba, postojala su na marginama drutva ili u njegovim malim
meuprostorima haotina, tolerantna i opasna podruja bezakonja, ili bar onoga to je izmicalo neposrednoj kontroli
vlasti: to je bilo nesigurno podruje koje je stvaralo i titilo zloince; na njemu su se sretali i povezivali, igrom
sluaja, siromani, nezaposleni, nevino progonjeni, podlaci,
borbeni protivnici monika, begunci od zakona i obaveza,
profesionalni kriminalci; to je ujedno bilo i pustolovno
podruje kojim su krstarili, svako na svoj nain, il Blas,
epard ili Mandren. Za razliku od toga, 19. vek je diferenciranjem i disciplinskim razvrstavanjem stvorio strogo utvrene kanale kojima se, u okviru samog sistema, istim mehanizmima uspostavlja poslunost i stvara organizovano prestupnitvo. Postojala je neka vrsta disciplinske obuke, stalne
i prisilne, koja je delom bila pod nadlenou pedagokih
ustanova, a delom zavisna od profesionalne mree. Zahvaljujui tome, odreeni ivotni put kao da je bio zacrtan; biO je
jednako izvestan i neminovan kao bilo koja javna funkcija:
patronano drutvo i sluba za pruanje pomoi, smetaj u
domove, kazneno-popravna krlonija, disciplinski odred, zatvor, bolnica, sirotite za stare. Te utvrene staze bile su
uoene i opisane ve poetkom 19. stolea: Nae dobrotvorne ustanove predstavljaju zadivljujue usklaeni sistem, zahvaljujui kojem siromaak ni na trenutak ne ostaje bespomoan,
od svog roenja na do groba. PogledaLje ivotni put tog nesrenika: rodio se kao jedno od mnoge naputene dece; stavljen
je u jaslice, zatim u obdanite; odatle u estoj godini polazi u osnovnu, a kasnije prelazi u srednju kolu. Ako ne moe
da radi, upisuju ga na listu dobrotvornih slubi u njegovoj
etvrti, na ako se razboli, moe da bira izmeu 12 postojeih
bolnica... Naposletku, kada pariski ubonik doe do kraja
svoga ivotnog puta, doekuje ra 7 prihvatilita za stare;
294

esto mu njihov zdravi reim produi beskorisni ivot, na

gako on poivi i znatno due od nekog bogataa158.
Ono to se ne moe asimilovati, zatvorski sistem ne
odbacuje i ne odstranjuje, negde u haotini i pakleni spoljni
svet, jer takav spoljanji prostor i ne postoji. Zatvorski sistem samo s jedne strane preuzima ono to se ini da, na
drugoj strani, iskljuuje. On ekonomie svaim, znai i onim
to podlee njegovim sankcijama. On ne doputa da se izgubi
ak ni ono to je namerno izdvojio i izuzeo. U takvom panoptikom drutvu, gde je zatvorski sistem sveprisutna armatura,
prestupnik nije van zakona; on je, i to od samog poetka, u
okviru zakona, u samom sreditu zakona, ili bar u sreditu
onih mehanizama koji neosetno vode od discipline do zakona,
od devijacije do prekraja. Ako je tano da zatvor sankcionie prestupnitvo, ono se i stvara, najveim delom, ba u
okviru tog sistema i zahvaljujui njemu, da bi se krug na kraju
ponovo zatvorio. Zatvor je samo prirodni produetak, stepenik vie u toj hijerarhiji koja se prelazi korak po korak.
Prestupnik je proizvod institucija. Zato se ne treba uditi
to znatan postotak osuenika na svom ivotnom putu prolazi kroz sve te mehanizme i ustanove za koje se navodno veruje
kako im je cilj da jedinke ne dopadnu zatvora. Neki u tome
mogu videti dokaz za uroeni prestupniki karakter: ipak,
Mandovo konano robijanje bilo je briljivo spremano poev
od detinjstva u vaspitno-popravnom domu, a onda neizbenim
mehanizmima
opteprisutnog
zatvorskog
sistema.
I
obrnuto:
lirika marginalnih slojeva moe nesmetano da se nadahnjuje
slikom odmetnika od zakona, skitnice koji luta graninim
podrujima
pokornog
i
zaplaenog
drutva.
Meutim,
kriminal se ne raa na marginama, kao posledica iskljuivanja i
izgona iz drutva, nego upravo zahvaljujui sve neminovnijem
ukljuivanju u njega, sve upornijem nadzoru, sve veoj i jaoj
disciplinskoj
prinudi.
Reju,
zatvorski
arhipelag
omoguava
da se u dubinama drutvenog tkiva stvori prestupnitvo na
osnovu sitnih ilegalizama, da se oni potine tom prestupnitvu i da se organizuje specijalizovani kriminal.
3. Meutim,
moda
je
najvanija
posledica
zatvorskog
sistema i injenice da se on proirio znatno izvan podruja
zakonskog zatvaranja, to CLJO ON uspeva da kaznenu vlast uini
prirodnom i nunom; to je, ako nita drugo, uspeo da spusti prag tolerisanja kaznenih mera. On tei da izbrie ono
to moe izgledati preterano u kanjavanju, i to usklaivanjem dvaju registara na kojima poiva: zakonskog, to jest
158

Moreau de Jonns, navedeno u: H. du Touquet, De la condition des classes

pauvres (1846).

295

pravosudnog,
i
vanzakonskog,
to
jest
disciplinskog.
Naime,
ogromna
rasprostranjenost
zatvorskog
sistema,
koji
izlazi
iz
okvira zakona i njegovih presuda, daje neku vrstu legalne podloge
disciplinskim
mehanizmima,
odnosno
njihovim
odlukama
i sankcijama. S jednog na drugi kraj te mree, koja ukljuuje
tolike
sporedne
ustanove,
relativno
samostalne
i
nezavisne, prenosi se sa modelom zatvora i model pravosua. Pravilnici
disciplinskih
ustanova
mogu
da
reprodukuju
zakon,
njihove sankcije mogu da oponaaju presude i kazne, njihov
tip nadzora moe da se ugleda na policijski; a nad tim mnogobrojnim ustanovama stoji zatvor, koji je u odnosu na sve njih
uzorni model, strog i oien od drugih primesa; on im daje
neku vrstu dravne garancije. Zatvorski sistem, celim svojim
dijapazonom od robijanica i krivinog zatvaranja na sve
do
difuznih
i
blagih
disciplinskih
mehanizama

prenosi
odreeni tip vlasti koji je zakonski overen, i koji pravosue
koristi kao omiljeni instrument. Kako bi discipline i njima
svojstveni oblici vlasti onda uopte i mogli izgledati kao
samovolja, ako primenjuju mehanizme samog pravosua, i to ublaavajui im, eventualno, intenzitet? Ako samo ire njegovo dejstvo, ako ga prenose sve do krajnjih elija drutva, i to
ba da bi se izbegla strogost zakona? Zatvorska mrea i irenje zatvorskog modela omoguavaju da se legalizuje ili barem uini opravdanom disciplinska vlast, koja tako izbegava
odgovornost za svoje preteranosti ili zloupotrebe.
S druge strane, zatvorska piramida daje sudskoj vlasti i
zakonskim kaznama odreeni okvir u kojem one izgledaju umerene i nenasilne. Budui da su disciplinski aparat i sva
ogranienja koja on podrazumeva znalaki stepenovani, zatvor ne izgleda kao neobuzdana i drukija vrsta vlasti, nego
samo kao korak dalje, stepen vie u istom onom mehanizmu
koji je prisutan poev od najblaih sankcija. Izmeu poslednje vaspitno-popravne ustanove u koju se pojedinac alje da
bi izbegao zatvor i samog zatvora u koji on dospeva posle
sudske
kvalifikacije
prekrenog
zakona,
razlika
je
(i
treba
da bude) jedva osetna. To je strogo ekonomisanje zahvaljujui
kojem specifina kaznena vlast postaje to je mogue neupadljivija. U njoj nita vie ne podsea na one ranije neumerenosti monarhijske vlasti kada je suveren vaspostavljao svoj
autoritet, svetei se na telima javno muenih. Zatvor odsad
samo nastavlja, nad onima koji su mu povereni, isti onaj npoces koji je zapoet na drugom mestu i koji itavo drutvo,
bezbrojnim
mehanizmima
discipliniranja,
sprovodi
nad
svim
svojim
lanovima.
Zahvaljujui
kontinuiranom
zatvorskom
sistemu, instanca koja donosi zakonske presude gubi se u mnotvu drugih koje kontroliu, preobraavaju, poboljavaju, po-

296

pravljaju jedinke. U krajnjem sluaju, ona se ni po emu vie

od njih i ne bi razlikovala, osim po specifino opasnom
karakteru prestupnik, po teini njihovog odstupanja od norme i po nuno sveanom ritualu proglaenja presude. Meugim, po svojoj funkciji, ta kaznena vlast ne razlikuje se u
osnovi od zdravstvene ili obrazovne. Ona od njih dobija, od
njihove
hijerarhijski
nie
i
ogranienije
funkcije,
jemstvo
odozdo; to jemstvo ipak nije zato nita manje znaajno, jer
podrazumeva
tehniku
pomo
i
racionalnu
osnovu.
Zatvorski
sistem ini prirodnom legalnu kaznenu vlast, kao to ini
zakonskom
disciplinsku
tehniku
vlast.
Homogenizujui
ih na taj nain, zamagljujui ono to u prvoj moe biti nasilniko a u drugoj samovoljno, ublaavajui otpor koje obe
mogu izazvati, inei prema tome nepotrebnim njihovo preterivanje i ostvrljenost, razmenjujui meu njima iste proraunate, mehanike i neupadljive metode, zatvorski sistem omoguava da se ostvari ono opte ekonomisanje vlau za koje
je 18. vek traio pravu formulu, kada se javilo pitanje akumuliranja i iskoriavanja ljudskih snaga.
Tako zatvorski sistem, maksimalno se irei po itavom
drutvenom telu i stalno povezujui tehnike pravilnog usmeravanja sa pravom na kanjavanje, sputa prag tolerancije, odnosno nivo od kojeg kanjavanje postaje prirodno i prihvatljivo. esto se postavlja pitanje kako su, pre i posle Revolucije, stvoreni novi
temelji
prava
na kanjavanje. Meutim,
treba takoe i, moda, pre svega, postaviti pitanje iz drugog
ugla: kako to da su ljudi prihvatili kaznenu vlast, ili, prosto, kako doputaju da budu kanjavani. Teorija ugovora moe
na ovo da odgovori samo fikcijom o pravnom subjektu koji
druge ovlauje da nad njim imaju isto ono pravo koje i on
poseduje nad njima. Vrlo je verovatno da iroki zatvorski
sistem, koji povezuje disciplinsku vlast sa zakonskom i protee se kontinuirano od najneznatnijih vidova prinude na do
najstroih kazni zatvora, predstavlja tehniko i stvarno, neposredno
materijalno
otelotvorenje
tog
fiktivnog
prenosa
prava na kanjavanje.
4. Sa tom novom ekonomijom vlasti, zatvorski sistem kao
njen osnovni instrument ozvaniio je i novu vrstu zakona,
kombinaciju legalizma i prirodnih datosti, nponnc i psihofizikih svojstava: to je norma. Ovo je pak imalo niz posledica: dolazi do unutranjih pomeranja u okviru sudske vlasti,
ili bar naina na koji ona funkcionie; postaje sve tee
suditi, i stvara se nekakav stid od dosuivanja kazni; kod
sudija se javlja neobuzdana elja da mere, procenjuju, postavljaju dijagnoze, prepoznaju ta je normalno a ta nije; zahteva

297

se asni postupak leenja ili prilagoavanja. Nema svrhe da

se to pripie istoj ili ravoj savesti sudija, na ak ni
njihovom nesvesnom. Ta njihova ogromna glad za medicinskim
pristupom koja se stalno ispoljava od njihovog pozivanja
psihijatrijskih vetaka na do panje koju posveuju brbljanjima kriminologa odraz je pre svega injenice da se vlast
koju oni vre izopaila; da se ona s jedne strane rukovodi
zakonima, dok na drugoj, vanijoj, funkcionie kao normativna; da oni zbog ekonomisanja vlau, a ne zbog svojih obzira ili humanosti, izriu terapeutske presude, te odluuju o zatvaranjima kojima je cilj prilagoavanje jedinke. I
obrnuto: ako sudije sve tee prihvataju injenicu da treba da
osuuju radi osude, sama suenja, pak, umnoila cy se u onoj
meri u kojoj se rairila normirajua vlast. Ona je postala,
zbog
sveprisutnosti
disciplinskih
mehanizama
i
oslonca
kojeg ima u celokupnoj aparaturi zatvorskog sistema, jedna od
najvanijih funkcija u naem drutvu. Sudije za normiranje
su svuda. Ovo je drutvo u kojem je svako sudija: profesor je
sudija, lekar je sudija, vaspita je sudija, socijalni radnik
je sudija; svi oni sprovode univerzalnu vlast norme; i svako
od njih, u oblasti u kojoj je, podvrgava normi tela, pokrete,
ponaanja,
vladanja,
sposobnosti,
vetine,
postignua.
Mrea zatvorskog spstema, u svojim kompaktnim ili ratrkanim
oblicima,
sa
svojim
mehanizmima
ukljuivanja,
rasporeivanja,
nadzora, posmatranja, bila je u savremenom drutvu glavni
oslonac normirajue vlasti.
5. Zatvorska armatura drutva omoguava da tela budu i
realno potinjena i stalno podvrgnuta osmatranju; ona je, po
svojim svojstvima, kazneni aparat koji najvie odgovara novoj
raspodeli i ekonomiji vlasti, ali i instrument za dolaenje
do onih saznanja koja su toj vlasti potrebna. Panoptiki nain funkcionisanja omoguava zatvorskom sistemu da igra tu
dvostruku ulogu. Sa svojim tehnikama fiksiranja, rasporeivanja i beleenja, zatvorski sistem je dugo bio jedan od najprostijih i najsirovijih, ali moda i najneophodnijih materijalnih uslova za razvoj neograniene aktivnosti ispitivanja
kojoj je predmet saznanja ljudsko ponaanje. Ako smo uli,
posle epohe inkvizitorskog, u doba ispitivakog pravosua, ako je, jo optije uzev, postupak ispitivanja mogao da
pokrije itavo drutvo i delom omogui nastanak nauka o
veku, jedan od znaajnih instrumenata da se to postigne bilo
je mnotvo, gusta isprepletenost tih raznih mehanizama svojstvenih zatvorskom sistemu. Ne elimo time da kaemo da su
drutvene nauke proizvod zatvorske institucije. Meutim,
298

one su mogle da nastanu, i da dovedu do svih onih poznatih

pomaka u epistemi, upravo zato to ih je doneo specifini
i novi oblik vlasti: odreena politika prema telu, odreeni
nain kroenja i korienja akumuliranih ljudskih snaga. A
on je traio ukljuivanje utvrenih odnosa znanja u odnose
vlasti; zahtevao je tehniku za povezivanje procesa potinjavanja i procesa objektivizacije; podrazumevao je nove postupke
individualizovanja jedinki. Zatvorska mrea je jedan od stubova te sprege vlastznanje, kojom je u istorijskom smislu
omoguen nastanak drutvenih nauka. Saznanja o oveku (ovde
je nevano da li je re o njegovoj dui, individualnim karakteristikama,
svesti
ili
vladanju)
posledida
su
i
predmet
upravo tog analitikog potinjavanja, tog spoja posmatranja i
dominacije.
6. Ovim se, svakako, moe objasniti injenica da je zatvor, taj naizgled mali izum drutva, tako duboko i vrsto
ukorenjen mada je kuen od samog nastanka. Da je on bio
gguko sredstvo dravnog aparata kojem je cilj odbacivanje ili
onemoguavanje jedinki, sigurno bi bilo lake modifikovati
njegove suvie upadljive oblike ili mu nai neku asniju
zamenu. Meutim, poto je jedan meu mnogim mehanizmima i
strategijama vlasti, on se suprotstavlja svima koji hoe da ga
preobraavaju velikom snagom inercije. Jedna je stvar karakteristina: kada se postavi pitanje promene reima zatvaranja, otpor se ne javlja u samoj instituciji pravosua sa zatvorom kao kaznenom sankcijom, ve u zatvorskom sistemu sa svim
njegovim izvan-sudskim odrednicama, vezama i posledicama;
blokada dolazi od zatvora kao karike u sveobuhvatnoj mrei
koju ine disciplinska ustrojstva i razni vidovi nadzora; od
zatvora kao instrumenta panoptikog poretka. Ovo pak ne znai da ga je nemogue izmeniti, niti da je on zauvek neophodan
ovoj vrsti drutvenog ureenja kakvo je nae. Naprotiv, zahvaljujui daljem razvoju svih onih mehanizama svojstvenih nainu na koji zatvorski sistem funkcionie, javila su se dva
procesa koja znatno mogu da ogranie iskoristive efekte zatvora i izmene njegovu unutranju organizaciju. A ta dva procesa su, bez sumnje, ve poodmakla. Prvi umanjuje korisno dejstvo (ili poveava negativni uinak) prestupnitva izdvojenog u posebni, zatvoreni i kontrolisani vid ilegalizma; naime, kada su u nacionalnim ili meunarodnim razmerama organizovane krupne nezakonite delatnosti koje se neposredno
oslanjaju na politiki ili ekonomski aparat (finansijske
transakcije, obavetajne slube, trgovina orujem i drogom,
ekulacije nekretninama), sirova i neotesana radna snaga ko299

ju
ine
prestupnici
postaje
oigledno
neefikasna;
ili
kada,
u
manjim
razmerama,
prodaja
kontraceptivnih
sredstava
ili
pornografske
tampe,
filmova
i
zabave
poinje
donositi
mnogo
vei
profit,
arhaina
piramida
prostitucije
velikim
delom prestaje da bude korisna i unosna kao ranije. Drugi
proces
podrazumeva
irenje
disciplinskih
mrea,
sve
vei
broj njihova veza i preplitanja sa kaznenim aparatom, sve znaajniji udeo u vlasti koji one dobijaju, njihovo sve masivnije
preuzimanje
sudskih
funkcija;
a
to
se
medicini,
psihologiji, obrazovnom sistemu i socijalnim slubama daje vea
uloga u vlasti normiranja, kontrolisanja i sankcionisanja, to
se
zauzvrat
kazneni
aparat
vie
medikalizuje,
psihologizuje,
pedagogizuje; samim tim, smanjuje se korisno dejstvo spone koju uspostavlja zatvor izmeu kaznene i disciplinske vlasti,
svojim
ueem
u
konsolidovanju
prestupnitva
pod
paravanom vaspitno-popravnih naela. Meby svim tim normirajuim
mehanizmima koji jaaju i umnoavaju se, specifini zatvorski sistem i njegova vezivna uloga gube, delimino, svoj razlog postojanja.
Ako se oko
zatvora pokree nekakav politiki spor, on
se znai ne svodi na pitanje da li e zatvor vriti svoju
vaspitno-popravnu funkciju ili ne, da li e u njemu sudije,
psihijatri
ili
sociolozi
imati
veu
vlast
nego
zatvorska
uprava i straari; na ak, u krajnjem sluaju, ni na pitanje da
li e on biti zamenjen nekom drugom, drukijom institucijom.
Nastali problem je pre svega u ogromnom rastu tih normirajuih mehanizama i sveobuhvatnom dejstvu vlasti koju oni ire, koristei nova saznanja o oveku.
*
*

Godine 1836, jedan saradnik Falate objavio je sledei

tekst:
Moralisti,
filozofi,
zakonodavci,
svi
vi
koji
laskate civilizaciji, evo plana vaeg ureenog Pariza, savrenog
plana koji okuplja na jednom mestu sve sline ustanove. U
sredini, na prostoru opasanom zidinama, nalaze se bolnice za
sve vrste bolesti, utoita za svaku vrstu bede, ludnice, zatvori, robijanice za mukarce, ene i decu. Okolo su kasarne, sudnice, zgrada policije, dom za straare i nadzornike,
gubilite, kua za celata i njegove pomonike. U etiri ugla
smeteni su Donji i Gornji skuptinski dom, Akademija nauka i umetnosti, Kraljevska palata. Izvan zidina je ono ime
se hrani sredinji prostor, trgovina sa svojim podlostima i
bankrotstvima, industrija sa svojim ljutim bitkama, tampa sa
300

svojim
sofizmima,
kockarnice,
prostitucija,
narod
koji
umire od gladi ili se odaje razvratu, uvek spreman da se odazove
revolucionarnom
pokliu;
bezduni
bogatai...
i
najzad
nemilosrdni rat, u kojem se svi bore protiv svih159.
Zaustaviu se na ovom nepotpisanom tekstu. U trenutku
kada je on objavljen, ono doba javnih muenja, sa zemljom prekrivenom tokovima, vealima i stubovima srama, predstavljalo je daleku prolost. Prolosti je pripadala i ona matarija reformatora s kraja 18. veka, o kaznenoj dravi u kojoj
bi
hiljadu
malih
pozorita
neprekidno
davalo
ivopisne
predstave
o
zloinima
i
pravdi,
a
briljivo
inscenirana
kanjavanja
na
dekorativnim
gubilitima
bila
stalno
vaarite Krivinog zakona. Zatvorski grad, pak, sa svojom imaginarnom
geopolitikom,
rukovodi
se
sasvim
drukijim
naelima. Tekst iz Falate navodi samo neka od njih, ona najvanija. Prvo: u srcu tog grada, kao njegov glavni oslonac, ne
stoji sredite vlasti, nekakvo jezgro snaga, ve mrea mnogih
raznorodnih
elemenata

zidine,
prostor,
institucije,
propisi,
rasprave; model
zatvorskog
grada
nije,
znai,
telo
kralja, sa svim oblicima vlasti i moi koje ono oliava, niti
pak ugovorni skup pojedinanih volja koji bi predstavljao jedpo, individualno a istovremeno kolektivno telo; umesto toga,
model
je
strateki
raspored
elemenata
razliitih
po
svojoj
prirodi i nivou u hijerarhiji. Drugo: zatvor nisu iznedrili
propisi, zakoni, niti sudski aparat; zatvor nije podreen sudu, kao posluniko ili nezgrapno sredstvo za izvrenje njegovih presuda i postizanje eljenih rezultata; naprotiv, sud
je na spoljanjem, nierazrednom mestu u odnosu na zatvor.
Tree: na sredinjem prostoru koji zauzima, zatvor nije usamljena institucija, nego je povezan sa nizom drugih zatvorskih mehanizama, prividno razliitih poto im je cilj da
donesu olakanje, izleenje, pomo ali objedinjenih zajednikim nastojanjem da, kao i sam zatvor, sprovode normirajuu
vlast. etvrto: ti mehanizmi nisu usmereni na razne vidove
krenja nekog centralnog zakona, nego na mnotvo okolnih ilegalizama vezanih za proizvodni aparat, to jest trgovinu i industriju; a ti ilegalizmi su razliiti po svojoj
prirodi i poreklu, po specifinoj ulozi u stvaranju profita, po sudbini koju e im kazneno ustrojstvo odrediti. Peto:
najzad, nad svim tim mehanizmima ne stoji ujedinjujua delatnost nekog aparata ili ustanove, nego imperativ borbe, pravila odreene strategije. Prema tome, institucionalizovani
159

La Phalange, 10. avgust 1836.

301

pojmovi
suzbijanja,
odbacivanja,
iskljuivanja
ili
marginalizovanja ne opisuju na odgovarajui nain proces nastanka, u
samom srcu zatvorskog grada, svih onih podmuklih blagosti,
sramnih
nepodoptina,
sitnih
lukavstava,
proraunatih
postupaka, tehnika, na i nauka svega onog to je omoguilo
da se fabrikuju disciplinske jedinke. A meu pripadnicima
te cengralne i centralizovane ljudske vrste, koja je i proizvod
i instrument sloenih odnosa vlasti, uz to i predmet mnogih
rasprava koje su i same deo iste strategije, meu tim telima
i snagama ukroenim raznim zatvorskim mehanizmima, uje
se potmula tutnjava predstojee bitke160.

160
Ovde prekidam ovu knjigu, koja treba da poslui kao istorijska
pozadina za razna izuavanja normirajue funkcije vlasti i formiranja
znanja u savremenom drutvu.

302

SA D R A J
I

JAVNA MUENJA

Telo osuenika .......................................................................

Upeatljiv prizor muenja.........................................................

33

II

KANJAVANJE

irenje kaznene funkcije...........................................................

71

Blage kazne .............................................................................101

III

DISCIPLINA

Posluna tela............................................................................131
Organizacija prostora.............................................................137
Kontrolisanje aktivnosti .........................................................145
Obrazovanje razvojnih procesa ..............................................152
Kombinovanje snaga ............................................................158
Instrumenti pravilnog usmeravanja ............................................166
Hijerarhijski nadzor................................................................167
Normirajua sankcija ............................................................173
Ispitivanje.............................................................................180
Panoptizam ..............................................................................190
IV ZATVOR
Stroge institucije za potpuno prevaspitanje.................................. 223
Nezakonitosti i prestupnitvo......................................................249
Zatvorski sistem........................................................................287

X' ' jr.

3 03 -