Ivan Anti

Fizika svesti

Izdava:
Samostalno izdanje
Copyright: 2016 by Ivan Anti
Knjiga je besplatna samo za srpsko jeziko podruje,
moe se neogranieno umnoavati samo za linu upotrebu, i bez ikakvih izmena.
Registrovano u JAA - Autorskoj agenciji za Srbiju A.D. kao autorsko delo.

Beograd, 2016.

SADRAJ
Uvod.3
Prvi deo: Svest u neorganskom svetu..3
Kvant i kvantno polje..3
Apsolut kao prostor kvantnog polja u kome je samo jedna estica nema mnotva..5
Trenutanost omoguava svekoliko kretanje..7
Energija postoji zato to nita nije supstancijalno..10
Univerzalna mapa postojanja..11
Eter-akaa i dimenzije objektivne, neorganske prirode..12
Princip kruenja svesti od boanskog do oveka i natrag..13
Unutarnja ula..14
Dimenzije prirode..16
Paralelne stvarnosti dimenzija prirode..18
Jedino mogue kretanje jeste trenutno kretanje kroz paralelne stvarnosti..19
Par primera viedimenzionalnih i paralelnih stvarnosti..24
Svest bira stvarnost..25
Trenutanost i sve paralelne stvarnosti su jedna ista stvarnost..27
Povezanost kvantnog polja i svesti u uenju snkhye..28
Materija postoji zato to je beskrajno bra od svetlosti..29
Zakljuci prvog dela..30
Drugi deo: Svest u organskom svetu..33
Ispoljavanje boanske svesti o sebi kroz kosmos, ivot i dogaaje..33
Elementi i minerali..35
Biljke i usavravanje percepcije..36
ivotinje i usavravanje kretanja i percepcije..37
ovek i usavravanje uma kroz proces individuacije..37
Ljudska drama saima informacije o postojanju u smisao o postojanju..42
Princip prinude u procesu inkarnacije..45
Smisao dobrote i ispravnosti..48
Zakljuci drugog dela..49
Trei deo: ovek je svesni subjekt organskog i neorganskog sveta..51
Inkarnacija due kroz viu i niu svest ovekovog uma..51
Prestanak inkarnacije i povratak svesti due sebi samoj..53
Sinhronicitet je nain spajanja paralelnih stvarnosti u svest..54
Suprotnost izmeu prinude i svrhe ivota stvara svu civilizaciju i kulturu..55
Fizika samospoznaje..56
Vraamo se boanskom istim putem kojim smo se i udaljili od njega..60
Etika samospoznaje..61
Fiziologija samospoznaje..63
Zakljuak treeg dela..68

UVOD
Osnovna tema ove knjiice jeste da prui to jednostavniji opis kako svest kvantnog polja
oblikuje stvarnost svakog trenutka i u svemu, i kako ta svest nije razliita o nae najdublje svesti
o sebi. Svrha joj je da na najjednostavniji nain prui uvid u prirodu stvarnosti. Nau priu
zapoeemo od najapstraktnijeg opisa otkria kvantne fizike i zavriti je prepoznavanjem tih
uvida u svakodnevnom ivotu, svuda oko nas.
Cela pria moe da poslui i kao dodatak mojoj prethodnoj knjizi Snkhya drevna
nauka o prirodi i ovekovoj dui zato to u se pri opisu temeljnih postavki teorijske fizike
posluiti drevnom shemom kategorija prirode iz nauke snkhye, a to u uiniti jednostavno zato
to ta drevna nauka otkriva getalt, pozadinu ili kontekst gotovo svih temeljnih naunih otkria
savremenog doba, pa i eksperimentalne fizike, ona daje mapu celokupnog postojanja. Takoe
razlog je i taj to se snkhya ne zaustavlja na tome, ve temeljne fizike zakone povezuje sa
sveu ovekovom, ona otkriva da je sutina ovekova (purua) zapravo ishod i sutina cele
prirode (prakrti). Te dve sutine su povezane ovekovom samosveu i delovanjem. Stoga glavni
cilj ove prie jeste da na najjednostavniji nain povee sutinu prirodnih zakona sa sutinom
ovekovom. Smatram, naime, da sve zablude ljudske i svi problemi na ovom svetu poivaju samo
na zabludi da su te dve sutine razliite. One su jedna sutina: naa sutina.
Prvi deo:
SVEST U NEORGANSKOM SVETU
Kvant i kvantno polje
Otkrivajui prirodu materije fiziari su najpre jo davno doli do pojma atoma, najmanje
nedeljive estice od kojih se sastoji sve ostalo u prirodi. U novijem dobu, poetkom dvadesetog
veka, razvoj tehnike omoguio je da se time pozabave jo temeljnije, pa su tako poeli da tragaju
kakvih sve atoma ima i da li su atomi ba poslednje najmanje estice koje sainjavaju materiju.
Uspeli su tako i da razbiju atom i otkrili su da se i on sastoji od jo manjih estica, i nazvali su ih
subatomske estice. Otkrili su da njih ima vie i da se razliito ponaaju, ali ubrzo su takoe
otkrili da njihovo ponaanje nije ba prirodno, da se zakonitost ponaanja subatomskih estica
bitno razlikuje od svih prirodnih zakona koji su do tada bili poznati u ovom naem
makrokosmosu. Naime, subatomske estice nisu se ponaale kao materijalne estice, ve i kao
talasi energije, kao nematerijalne pojave. Mogle su da se naizmenino ponaaju i kao estice i
kao talasi energije, da budu na jednom mestu i na vie mesta istovremeno (imaju tkz. nelokalna
svojstva) i da se informacije meu njima trenutno prenose. Ustanovljeno je konano da najfiniji
aspekti subatomskih estica zapravo predstavljaju maleni paketii energetskih vibracija, dakle
vibracija kojima se ne moe odrediti taan poloaj, brzina i masa, ali se znaju njihovi priblini
okviri. Kao da postoji neki paket i ne zna se tano ta je u njemu, ali se po lupkanju samo
pouzdano zna je da neto negde u njemu. Taj paketi nedefinisane energetske fluktuacije naunici
su nazvali kvant (prema latinskom quantum koliina, mnotvo, svota). Tu je, iako se ne moe
tano definisati. Nije materijalan, ali moe da se ponaa i kao materijalan. Kvant je tako postao
najmanja jedinica svake prirodne veliine. Postao je deo terminologija raznih prirodnih nauka,
tako da postoji kvantna mehanika, kvantna hemija, kvantna elektronika.
Budui da je kvant u osnovi energetski talas, on ima svoje oscilacije, nije uvek isti.
Razliite oscilacije ili fluktuacije u svom izvornom stanju (tzv. odstupanja od srednje vrednosti,
tj. princip neodreenosti), dalje izazivaju nova odstupanja i jo vee promene, irei se sve vie i
vie. Male razlike vibracija u kvantnom polju proizvode isprva male, a zatim sve vee razlike u
formiranju subatomskih estica, a zatim jo vee razlike u formiranju atoma i sve veih atomskih
struktura. to su njihove strukture vee i sloenije, vea je udaljenost od prvobitnog izvora u
kvantnom polju, vea je njihova gustina i materijalnost. Taj razvoj i uslonjavanje struktura od
izvora dogaa se prema zlatnom preseku ili fraktalnoj geometriji. To je vidljivo od DNK do
galaksija.
3

Otuda je u osnovi cele prirode energija.

Iznad energije su subatomske estice.
Uslonjavanjem subatomskih estica nastaju atomi, a uslonjavanjem atoma molekuli i
sav neorganski i organski svet. Na taj nain elektromagnetske sile su u osnovi hemijskog i
biolokog sveta i samog ivota.
Relativno brzo fiziari su otkrili da je kvant u sutini energetska pojava, da se sastoji od
energetskih vibracija, koje izmeu ostalog mogu da poprime i takav kvalitet da se on izraava i
kao materijalna pojava. Meutim, najvie ih je zbunilo otkrie da na to, da li e se kvant ispoljiti
kao talas ili kao estica, ne zavisi samo od tumaenja posmatraa, ve da od samog prisustva
posmatraa zavisi kako e se kvant ispoljiti. Kada je posmatra, ovek, prisutan u eksperimentu,
kvantna energija se ponaa kao estica, a kada je posmatra odsutan, kao energetski talas. Ovo
otkriva neto jo dublje od samih fizikih pojava, dublje i od elektromagnetskih sila, otkriva samu
svest. Otkrilo se da iza elektromagnetskih sila kvantnog polja stoji svest koja svime upravlja,
celom prirodom, i da je ta svest takoe i svest posmatraa, oveka, subjekta u eksperimentu.
Otkrilo se da je svest kljuni inilac u zbivanju prirode.
Da postoji svesna veza izmeu subatomskih estica dokazali su i eksperimenti (Ajntajn
Podolski Rozenov paradoks) u kojima je jedna subatomska estica podeljena i zatim jedan deo
udaljen vie stotina kilometara; kada je na jedan od tih delova izvren uticaj istovremeno bi na taj
uticaj reagovao i onaj drugi, udaljeni deo (iako ne njega nije vren uticaj), kao da su oni i dalje
bili zajedno. Bili su nekako povezani iako udaljeni kilometrima. To je nazvano nelokalna
komunikacija kvantnog polja. Isto je uinjeno i sa ljudskom DNK; DNK jedne osobe je podeljena
i delovi su udaljeni, kada bi se na jedan deo izvrio uticaj, istovremeno bi na taj uticaj reagovao i
drugi udaljeni deo. Reagovali su kao da su i dalje bili zajedno, iako nisu. Zato, uostalom, svaka
majka osea kada se njenom detetu dogaa neto nenormalno, ma koliko dete bilo daleko. Ova
povezanost deluje ne samo kod negativnih dogaaja, povreda i slino, ve i kada je dete veselo i
sreno to stanje prenosi na svoju majku.
Ovo je sve upuivalo na to da se pojave telepatskog opaanja i mnoge okultne pojave
mogu objasniti sa prirodom kvantnog polja.
Sve je to ukazivalo da postoji neko polje iza najfinijeg nivoa zbivanja prirode koje
povezuje sve prirodne inioce u jednu celinu. To je polje nazvano univerzalno kvantno polje, ili
Matriks. Ono je iza vremena i prostora, u njemu je potencijal ili mogunost svega to postoji kao
ispoljeno u prirodi; ako je priroda podruje ispoljenih mogunosti, sve ono to se ispoljilo u
vremenu i prostoru, kvantno polje je neispoljeno podruje cele prirode, polje mogunosti svih
ispoljavanja, u njemu je sabrano sve ono to je bilo, to e biti i to na bilo koji nain moe da
bude. U kvantnom polju sve je to sabrano u jedinstvo iza vremena i prostora. Stoga nema nieg
novog, ima samo saimanja u neispoljeno stanje kvantnog polja, i ispoljavanja u vremenu i
prostoru. Neispoljeno i ispoljeno su samo stanja iste pojave. 1
Na ovaj isti nain je nauka snkhye jo pre vie hiljada godina opisala osnovu prirode,
prakrti, kao neispoljenu (avyaktam) apsolutnu osnovu celog univerzuma. Prakrti je skriveni ili
implicitni poredak, sveobuhvatno jedinstvo bia izvan vremena i prostora. Snkhya je teorija
emanacije zato to govori da se iz jedne vene, neprouzrokovane i neunitive osnove ispoljava
sve postojee u nedeljivoj meupovezanosti i uzronosti.
U ranijim vremenima je takoe to univerzalno polje je bilo poznato pod drugim nazivom,
kao akaa ili eter. U nastupu inspiracije savremeni fiziari su ga nazvali i kvantnom supom.
Svest koja stoji iza kvantnog polja drevna batina je oznaavala kao boansku svest.
Ustanovljavanje kvantnog polja i njegove paradoksalne prirode, kao i problem uloge
posmatraa u eksperimentu, koji je pokazao da rezultati eksperimenta ne zavise samo od
posmatraevog tumaenja, ve i od samog prisustva posmatraa, doveli su naunike do zida
preko kojeg nisu mogli dalje. I danas stoje pred njim zbunjeni i ne znaju ta dalje osim da
izmiljaju razne hipoteze ta je iza zida. Taj zid je njihov um. Drevna nauka snkhye, koja je u
1

O univerzalnom polju u savremenoj fizici videti knjigu Gregg Braden: Boanska matrica, VBZ, Zagreb, 2008. kao i
Lynne McTaggart: Polje - Potraga za tajnim silama svemira, Teledisk, Zagreb, 2005. O holografskoj paradigmi
videti u knjizi Michael Talbot: Holografski svemir, Teledisk, Zagreb, 2006.

osnovi Patanjalijeve joge, ui da se zid uma moe nadii, um se moe transcendirati, i ta nauna
disciplina se naziva meditacija. Ali dananja nauka jo uvek nije postala duhovna disciplina
iako bi po samoj svojoj definiciji nauka to morala prirodno da postane u jednom trenutku svoga
razvoja. Predmet naunog istraivanja mora biti i sam subjekt koji istrauje. Bez njega nauka nije
potpuna, a kada nije potpuna moe biti i destruktivna. Nauka je destruktivna tano u onoj meri u
kojoj zanemaruje prirodu svesnog subjekta, ovekovu sutinu, a ovekova sutina se ne moe
razumeti spolja, kao jo jedan objekt istraivanja. To se razumevanje oduvek nazivalo
samospoznaja.
Apsolut kao prostor kvantnog polja
u kome je samo jedna estica nema mnotva
Boanska svest se u neorganskom podruju ispoljava kao kvantno polje, eter ili akaa, iz
koje nastaju sve dimenzije postojanja prirode.
Za razumevanje kvantnog polja kljuna je svest, ta svest je, meutim, krajnje jednostavna
i ve je prisutna, ona se, naime, ne razlikuje od samog postojanja. Inae ne bi bilo svesti o
postojanju, kao to ne bi bilo ni samosvesti ovekove. Stoga prirodu postojanja ne moemo
odvajati od prirode same svesti, kao ni svest od samog postojanja, a postojanje i svest o
postojanju ne moemo odvajati od ovekove samosvesti.
Drugim reima, boanska svest se u organskom podruju ispoljava kao svest u
ovekovom telu, kao telesna svest, ego, um ili razum (indriyni). Videemo u treem delu ove
knjige kako se svest kvantnog polja i ovekova svest spajaju u samosvest i vrhunsku boansku
budnost (aham-kra i mahat-buddhi).
Sledei svest samog postojanja posluiemo se najosnovnijom logikom da bismo razumeli
samo postojanje. Postojanje je ono to uvek postoji kao osnova svega to postoji, to je u sutini
neprolazno i apsolutno. Sve to postoji ima neku iru osnovu na kojoj postoji, neki uzrok; najira
osnova koja omoguava sve to postoji je Apsolut (ili Bie u platonistikoj filozofiji). Njegova
definicija je potpunost; nita nije mogue izvan njega, pored njega niti bez njega. Takoe i
neuslovljenost, Apsolut je sloboda koja omoguava sve drugo. Stoga Apsolut ima boanska
svojstva. Takoe ima svojstva prostora ili onoga to omoguava sam prostor u kome moe da
postoji sve to postoji. Iako Apsolut nema svojstava, prostornost je ono najblie ime nae
razumevanje moe da mu se priblii. Stoga zamislimo boanski Apsolut kao ist prostor u kome
nema apsolutno nieg. Kao takav on je neispoljen, neizraen, nije ni svestan samoga sebe i svojih
mogunosti. To stanje bilo bi skoro isto kao i nepostojanje. Ali nepostojanje po samoj svojoj
definiciji nije mogue. Ovo stvara paradoks samoga postojanja. Ako boanski Apsolut ostane
neispoljen, ostae kao nita ili praznina, a nita ili praznina ne moe da postoji. Taj paradoks
stvara napetost u boanskom Apsolutu i tera ga na ispoljavanje samoga sebe, na ispoljavanje koje
e ujedno biti i njegovo osveenje samoga sebe i svih svojih mogunosti. Boanski Apsolut se
zato ispoljio na najjednostavniji mogui nain, direktno kao sopstvena suprotnost. Suprotnost
istom beskrajnom prostoru u kome nema apsolutno niega, suprotnost praznini, jeste jedna
jedina estica. Nazvaemo je prikladno boja estica ali bez ikakvih religijskih asocijacija.
Bila je beskrajno mala i sa beskrajnim potencijalom. Takva je bila kao suprotnost beskrajno
velikom i beskrajno praznom prostoru. Boja estica o kojoj ovde govorimo je u sutini samo
virtuelna suprotnost neuslovljenoj praznini boanskog Apsoluta; nije razliita od Apsoluta, ona je
samo njegova imaginacija s kojom on izraava sebe i sve svoje mogunosti. Ona nema masu niti
ita deluje na nju. Neuslovljena je kao i sam boanski Apsolut.
Slinu ideju izneo je zaetnik osnovnog loginog rasuivanja u trodimenzionalnoj fizikoj
stvarnosti, Euklid, u svome delu Elementi'. Euklidova geometrija nije obian matematiki sistem
ve matematiki formulisana Platonova filosofija ideja. Euklid u Elementima' definie taku kao
ono to nema delove'. To je u stvari okultna Elejska definicija Bia odnosno Apsoluta; po njoj
upravo je Bie - Apsolut ono koje nema delove'. Na taj nain taka je geometrijski pojam
beskonanosti ili celine. Taka je neprostorni entitet jer nezamisliv je prostor bez dimenzija, i
zato se ovakva definicija take podudara sa metafizikim pojmom Bia ili boanskog Apsoluta.
5

To je takoe ona singularna taka koja je u mati fiziara postojala pre navodnog Velikog
praska.
E sad, pria se razvija u razliitim smerovima. Prvi je taj da su naunici sledei svoj
materijalni um (i korporativnu elitu koja ih je finansirala i odreivala ta je nauka i nauno, a ta
nije) razvili teoriju da je ta boja estica eksplodirala u Veliki prasak od kojeg je nastao ceo
kosmos, da se kosmos i danas iri usled tog praska, pa e tako jednom i da se same kada se
zamah irenja istroi. Oni smatraju da je iz te jedne singularne take nastalo mnotvo
subatomskih estica koje u meusobnim reakcijama stvaraju sloenije tvorevine, mnotvo atoma i
molekula i sav materijalni univerzum. 2
Sasvim drugu priu priaju prosvetljeni ljudi, koji se ne bave naukom, oni koji vide
stvarnost prirode kakva jeste. Naime, svi prosvetljeni kazuju istu stvar: nita ne postoji izvan
boanskog Apsoluta, on je sve to postoji i ispoljava su u sve to je mogue da se ispolji; to
njegovo ispoljavanje je upravo svest o postojanju, i ta njegova svest je ista ova svest s kojom smo
mi svesni sebe. Oni zapravo kazuju da ne postoji mnotvo ve samo jedinstvo, da se Bog ili
Apsolut nikada nije izgubio ve da je sve vreme onaj koji jeste ovde i sada, u svemu, kao sve-tojeste.
ta se zapravo dogodilo sa onom bojom esticom ako ona nije eksplodirala u
Velikom prasku?
Nije joj se nita ni dogodilo, treba samo razumeti njenu prirodu.
Kao kontrast samog Apsoluta, i bivajui u samom Apsolutu, i ona ima sve mogunosti u
sebi kakve ima i sam Apsolut. Ona tako moe, kako su to eksperimenti sa subatomskim
esticama i pokazali, da boravi na dva i vie mesta istovremeno, da se ponaa i kao estica i kao
talas energije, i svi njeni oblici su meusobno povezani u nelokalnoj komunikaciji. Drugim
reima: stvaranje je trenutno i apsolutno, a nije linearno. Ta boja estica ima takva svojstva, i
brzinu daleko veu od brzine svetlosti (brzina vea od svetlosne je takoe dokazana, ali se ti
dokazi skrivaju u mraku neznanja javnosti), da ona moe da se pojavljuje i deluje na vie mesta
istovremeno, zapravo, ona se pojavljuje i deluje na svim moguim mestima istovremeno. I ona
to stalno radi, trenutno se, odnosno istovremeno, pojavljuje u svim moguim oblicima, ne moe
da bude mirna jer njena svrha je da bude odraz svih mogunosti boanskog Apsoluta. Budui da
Apsolut ne moe da postoji u vremenu i prostoru, ni njegovoj virtuelnoj estici ne treba vreme da
bi se manifestovala, niti je uslovljena prostorom. To trenutno pojavljivanje na mnogo mesta
istovremeno nedovoljno osveenom posmatrau izgleda kao da ima vie razliitih estica, kao
da one stvaraju mnotvo razliitih atoma i elemenata, objekata u vremenu i prostoru. To tako
izgleda samo zato jer je njena brzina mnogo vea od brzine uma, opaanja i same svetlosti, ona je
trenutna. Sav ovaj privid mnotva elemenata i objekata s kojim je ispunjen sav kosmos stvara
samo ta jedna jedina boja estica usled svoje brzine daleko vee od brzine svetlosti i njenog
svojstva da kao ogledalo trenutno odraava sve mogunosti boanskog Apsoluta. Kao to slikar
sa jednom etkicom stvara sliku u svim bojama, tako i boanski Apsolut stvara svet samo sa
svojom jednom esticom, koja i nije ba estica u pravom smislu te rei, ve pre trenutni odraz
boanskog Apsoluta u svim detaljima i mogunostima.
Na taj nain ne postoji mnotvo. To je krajnja istina iza svih pria o jedinstvu, o
povezanosti svega u Jedno, i o povezanosti svega sa Bogom. To je pozadina budistikog uenja o
trenutanosti stvaranja, jedinog objektivnog uenja o prirodi stvarnosti na ovom svetu.
U sistemu snkhye, boanski Apsolut o kome ovde govorimo jeste purua, dok je boja
estica prakrti.
2

Teoriju velikog praska i teoriju relativnosti akademskoj javnosti i celom svetu nametnula je elita kojoj je bilo u
interesu da se sakrije istina o etru, kvantnom polju, koju je praktino dokazivao Nikola Tesla. Skrivanjem te istine
skrivena je i mogunosti dobijanja neograniene i besplatne energije iz etra, za ta se zalagao Tesla. Elita koja je tu
diverziju u nauci izvela bili su jezuiti, oni kontroliu svo akademsko obrazovanja u svetu, a praktino su je sproveli
njihove sluge cionisti, za ta su iskoristili jednog svog lana po imenu Albert Ajntajn, koga su medijskom
propagandom svetu prikazali kao genija, iako je on bio samo lo glumac u svetu nauke. To skrivanje je imalo i
svoje opravdane razloge jer ljudi u to vreme jo nisu bili ni blizu svesti o sebi koja je uslov svesti o pravoj prirodi
stvarnosti, a s time i dostojni slobodnog i neogranienog korienja energije iz prirode. Dati nesvesnom oveku
neogranienu i besplatnu energiju bila bi katastrofalna greka, ako se ima u vidu koliko line energije nesvestan
ovek ulae u ostvarenje svojih iluzija koje su esto i destruktivne.

Trenutanost omoguava sveopte kretanje

Boja estica se kree ogromnom brzinom, daleko veom od brzine svetlosti, kree se
po principu zlatnog preseka ili fraktalne geometrije i pri tome formira razliite oblike koje u
sporijoj brzini izgledaju kao posebni objekti, kao atomske strukture i razni elementi. U svom
krajnjem ishodu, u trodimenzionalnoj ravni i najsporijem, linearnom vremenu, ta jedna jedina
boja estica se pokazuje kao sav ispoljeni kosmos sa fizikim zakonima koji su nam poznati,
sa svim zvezdama i planetama, svim oblicima postojanja i ivota. Sve to ovde vidimo kao objekte
koji se vremenski kreu u prostoru, dok u stvarnosti ne postoje izdvojeni objekti, sve je to
energija boanskog Apsoluta koja se manifestuje tako brzo da to izgleda kao mnotvo posebnih
oblika, sve je to ona jedna jedina estica koja vibrira toliko brzo i na toliko razliitih naina da
izgleda kao da ima mnotva elemenata i objekata. Sama priroda vibracija podrazumeva
trenutanost stvaranja. Na primer, ako pomerite ruku s leva na desno, od take A do take B, ne
putuje jedna ista ruka od take A do take B, ve se u nezamislivo brzim intervalima dogodilo
trenutano iznova stvaranje oblika ruke sve dok se nije stvorila na taki B. To je talasno kretanje.
Ne putuje jedan oblik sve vreme, ve jedan impuls oblikovanja pokree drugi odgovarajui
impuls i to se tako dalje lanano odvija tako brzo da to izgleda kao da se kree jedan isti objekt,
kao da postoji kontinuitet same stvari. Vi ste svakog trenutka novo bie. Samo sanjate da imate
kontinuitet, i taj san je stvarnost u kojoj sada ivite. 3 Zapravo, kontinuitet obezbeuje svest, u
osnovi svih oblika postojanja je svest i namera, inteligentni dizajn, ali ne svest naeg povrnog
uma ve boanska svest. Svest naeg uma tu boansku apsolutnu svest pretvara u svoj san o
kontinuitetu i objektima kao da su supstancijalni i stvarni sami po sebi, ne vidi njihovu talasnu
prirodu i trenutanost, a jo manje svest koja je iza njih.
Svest je jedina koja stvara kontinuitet uz pomo trenutnog, talasnog oblikovanja. Svest je
privlaitelj svih vibracija kvantnog polja, ona upravlja svim njihovim oblikovanjem i energetskim
ispoljavanjima. 4 Svest je uvek svest o sebi, u svim oblicima, u najiroj razmeri to je svest
boanskog Apsoluta o sebi, koja se izraava kao samo postojanje ili kosmos, u niim razmerama
svest se ispoljava kao svi oblici koji postoje u prirodi, a u najfinijoj razmeri ta ista svest je
ovekova svest o sebi. 5 ovekov um koristi tu istu boansku svest koja je u osnovi svega i zato
um doivljava stvarnost kao kontinuitet pojavnih oblika, i ne samo da doivljava stvarnost, ve
moe i da utie na kontinuitet pojavnih oblika, da menja stvarnost. U nioj i gruboj formi pomou
orua i alata, a u svojoj najistijoj formi samom namerom i stanjem svesti moe da utie na
objekte i samu prirodu stvarnosti. Svakako, um ne koristi pun potencijal boanske svesti, on je
koristi subjektivno, jo uvek se obuava o stvarnosti i svesti, i zato je koristi i na konstruktivan i
na destruktivan nain.
Talasno kretanje je brzo smenjivanje oscilacija izmeu kojih postoji interval. To praktino
znai da ako je celokupna stvarnost samo talasno kretanje boje estice, izmeu svakog njenog
trenutnog talasnog stanja postoji interval. Izmeu svakog trenutka, intervala, ona se vraa u
izvorno stanje boanskog Apsoluta, takorei restartuje se uvek iznova, kao raunar, ali tako brzo
da to na um ne moe da primeti, on je zato i stvoren da se to ne primeti, da bismo mogli da
nastavimo ivot po datom programu zbog kojeg smo i doli na ovaj svet. Zbog tog stalnog
restartovanja u kome se sve postojee, pa i mi sami, izmeu dva trenutka vraa u izvorno stanje
boanskog Apsoluta, ili svega-to-jeste, uvek imamo vezu sa boanskim Apsolutom, nikada
nismo izvan njega, kao to je i boanska energija prisutna u svemu (zato je Bog uvek sa nama,
zato je carstvo boije u nama i to je nain na koji Bog postoji). Zato je boanska svest uvek
dostupna i prisutna iza privida ovog izdvojenog postojanja. Ne postoji drugi nain na koji bi
svest o postojanju bila dostupna u postojanju nego na ovde opisan nain, kroz pukotine izmeu
3

Prema nekim medicinskim merenjima i istraivanjima za jednu godinu ovek zameni celo telo, tanije: svakih est
nedelja napravi novu jetru, svaka tri meseca novi skelet, meseno novu kou, svakih pet dana nove zidove stomaka;
sve elije mozga smenjuju se svakih godinu dana, a DNK nastaje i nestaje svakih est nedelja.
4
Maks Plank: Miljenja sam da je ljudska svest temelj svega. Smatram da materija proizlazi iz svesti. Mi svest ne
moemo ni negirati niti zaobii. Sve ono o emu sada razgovaramo, sve ono to, u stvari, postoji, zahteva svest.
5
O kosmikim razmerama videti u delu "Predavanja iz kosmologije" Petar Uspenski, Logos, Beograd, 2007.

dva trenutka postojanja. Na um je zapravo program koji koristi svest da bi odravao kontinuitet
privida naeg postojanja. Da bi ta igranka bila veselija, on moe i da menja programe, jer svest je
svest o svemu i svim mogunostima.
Trenutno stvaranje se nakon restartovanja na izvorno stanje iste praznine, prostora, etra
ili akae, nastavlja kao fini vez (fraktalne geometrije) tamo gde je i bilo, ali na malo drugaiji
nain, na slobodniji nain, kao da je u svom povratku na izvorno stanje primilo kreativnost koja
mu daje slobodu da ne mora da bude uvek na istom mestu, ve da uvek moe da krene dalje u
novo oblikovanje. Slino filmskoj traci koja se sastoji od niza slika koje su odvojene i svaka malo
drugaije prikazuje objekat, ali u brzom kretanju daju iluziju kontinuiteta objekta koji se kree.
Na taj nain nema haosa iako nema ni supstancijalnosti; ima reda iako nema supstancijalnosti.
Svest boanskog koja izbija izmeu dva trenutka stvaranja odluuje kako e se stvaranje
nastaviti. Na taj nain svest je u osnovi materije i ivota, sve se u prirodi stvara i oblikuje
kreativnim dizajnom boanske svesti. (U prirodi postoji princip oblikovanja svega, po kome sve
dobija odreen oblik, videemo kasnije da se on u snkhyi naziva aham-kra - zahvaljujui
njemu talasna priroda svega moe da ima i vrst oblik).
Ne postoje objekti koji se kreu kroz prostor. Postoji samo trenutano oblikovanje
prostora boanskog Apsoluta (pomou svoje virtuelne, prividne suprotnosti koju smo nazvali
boja estica) u ono to se prividno pokazuje kao objekat koje se kree u prostoru i linearnom
vremenu. Drugaije kretanje ne bi bilo uopte mogue jer jednostavno ne bi bilo dovoljno
potrebne energije da se izdvojeni objekti kreu po prostoru. Ni leptir ne bi mogao da leti po ceo
dan kada bi se hranio kao ovek, od hrane koju pojede; on svoju energiju prima od suneve
svetlosti, preko praha na svojim krilima on sunevo zraenje pretvara u ivotnu energiju. Na
slian nain energiju dobija i ovekovo telo kada se izloi sunevim zracima; od hrane koju
pojede dobije samo oko 5% energije. To e nam biti razumnije ako se podsetimo da je
elektromagnetizam u osnovi svih hemijskih i biolokih procesa, a sunce je najvei izvor
elektromagnetskog zraenja u naoj okolini. Ceo kosmos je u svojoj osnovi elektromagnetska
pojava, 6 a takav je zbog same prirode kretanja i delovanja boje estice. Sam prostor je pun
boanske energije koja trenutno sve oblikuje. Svest je ta koja svojom namerom odrava
kontinuitet svakog oblika i kretanja, odnosno upravlja bojom esticom. Poto je boja
estica u sutini energija, ovo znai da postoji samo boanska energija u svemu, da jedna ista
boanska energija oblikuje sve to postoji. Ovo takoe znai da je svest u osnovi energije i da
nema energije bez svesti. To daje definiciju ivota: ivotna energija je spoj energije i svesti.
Sve je ovo mogue samo zato to nema razlike izmeu boanskog Apsoluta i boje
estice, pa samim tim nita od svega to boja estica manifestuje u svojoj kvantnoj fluktuacji,
svojim vibracijama, nije razliito od Apsoluta. To nisu dve stvari ve samo jedna. Samo
boanski Apsolut postoji i on je jedina stvarnost. On se u svojoj imaginaciji trenutno pretvara u
svoju esticu, ona je njegova imaginacija s kojom iskuava sve svoje mogunosti, i samo zato, to
je ona u njemu kao on sam, ona moe da bude na svim mestima istovremeno. I samo pomou nje,
na taj nain, Apsolut moe da se ispolji, inae sam po sebi ne bi bio nita.
Ljudi su ovu istinu o stvarnosti oduvek intuitivno oseali i znali, zbog svojih dua i vie
svesti, ali je njihov um tu svest izobliavao u religijske predstave, u kojima je ona prikazivana
kao mo i slava boija. To je prava pozadina svih pria kako Jedno postaje mnotvo, kako je
sve Jedno, bez dvojstva (advaita), kako je sve iluzija (maya) a opet tako stvarna i materijalna,
tj. kako je materijalna stvarnost iluzorna. To je razlog zato se kosmos na sanskritu naziva agrat
ili svekret, sveopti pokret. To je nain na koji je sve povezano u jedinstvu: boja estica koja
sainjava nae telo je potpuno ista boija estica koja sainjava Zemlju i sve zvezde, sav
univerzum. Zato sav univerzum osea i doivljava svaki na pokret i in kao svoj. Zato mi celog
ivota doivljavamo, opaamo i osveavamo sve aspekte postojanja univerzuma. Univerzum
osmiljava i osveava samoga sebe kroz nas. Mi sebe spoznajemo kroz osveavanje
univerzuma. Sve je to jedno telo, jedno bie, jedna svest koja sve pokree, oblikuje i koja sve
jeste.
6

O tome videti u delima: Thunderbolts of the Gods by David Talbott and Wallace Thornhill; The Electric Sky by
Donald Scott i The Electric Universe by Wallace Thornhill and David Talbott. (https://www.thunderbolts.info/wp)

Za razliku od pria, mitova i parabola koje govore o tom jedinstvu, ovakvu stvarnost je
nauno obrazloio Patanjali u delu Izreke o jogi (Yoga sutrani). Ideja o trenutanosti zbivanja
osnova je budistikog pogleda na svet. Iz nje proizlazi uenje da stvari i bia nemaju realnost po
sebi (anata), da nisu roeni, tj. da ne nastaju pa stoga ne mogu ni da nestaju. Ovu ideju je
naroito precizno pojasnio najvaniji obnovitelj izvornog Buddhinog uenja, Nagaruna (u delu
Mula madhyamaka karika), posebno u formulaciji da oblik (bie, takvost) je (u sutini) praznina,
praznina je oblik(-ovano bie), to prevedeno u sve ovo o emu ovde govorimo znai da je
boanski Apsolut sam po sebi praznina (sunyata) i da se on uvek ispoljava kao oblik (estica,
bie, postojanje, kosmos) ne gubei pri tom nita od svoje izvorne praznine; ona mu zapravo
omoguava svu slobodu i najviu kreativnost u izraavanju kroz oblikovanje, kao to prazan
prostor omoguava svemu da postoji; dok oblici nisu nita po sebi ni za sebe zato to su uvek
odrazi ire celine i samog boanskog Apsoluta, odnosno praznine. Praznina sama po sebi ne moe
da postoji, ona mora da se oblikuje; ni oblik sam po sebi ne moe da postoji bez ire celine i same
praznine koja sve omoguava. 7 Iz ove formulacije Nagaruna je dalje izveo zakljuak da
samsara i nirvana nisu razliiti, oni su jedno i stoga je potrebno samo buenje, nikakav put do
ostvarenja i nikakvo postizanje, samo buenje u Apsolutnoj stvarnosti, paramartha, koja uvek
jeste, transcendencijom relativne istine, samvrti, koja je proizvod razuma i koja kao zastor
zaklanja apsolutnu istinu, paramartha, koja je krajnja svrha ili transcendencija uopte. Drugim
reima, svi mi nosimo izvornu budinu prirodu u sebi i samo treba da se probudimo, da je
otkrijemo i ispoljimo kao to je to uinio i sam Buddha, nita drugo nije potrebno. Tako se razvio
direktan put do probuenja meditacijom direktne transcendencije uma i sveg oblikovanog bia
(samvrti), to se postie bilo jednostavnim mirovanjem celog bia (zazen), bilo nekom akcijom
kojom se nadilazi uplitanje uma, najpre u obliku an budizma u Kini, a odatle kao Zen budizam
u Japanu. To je u sutini samo obnovljena i preiena praksa meditacije (dhynam) izvornog
Buddhinog uenja u pali kanonu.
Istu ideju razjanjavao je i Gaudapada, jedan od sledbenika Nagarune navodei klasian
primer baklje. U svom delu Karika (na Mandukja upaniadu) Gaudapada objanjava kako je sve
neroeno. U kariki (stihu) IV 47-50. on kae da kao to baklja, kada se brzo okree, izgleda kao
vatreni krug, tako i svest kada se kree izgleda kao da je podeljena na subjekat i objekat,
saznavaoca i znano, i tako stvara privid kontinuiteta i objektivnog sveta. Kada svest (baklja)
miruje, tada nema privida sveta (vatrenog kruga). Kada je baklja u pokretu, njen izgled kruga nije
joj spolja nametnut, niti je otiao od nje kada miruje, kao to ni vatreni krug nije ni razliit niti je
isti plamen. U IV 91. on jasno kae da su sve tvorevine samo uoblienje prostora, akae (etra), i
da meu njima nema nikakvih raznovrsnosti. Reeno naim jezikom, nema mnotva estica ve
samo jedne boanske energije koja sve oblikuje.
Budui da nita nije mogue izvan boanskog Apsoluta, sve se ovo dogaa u njemu
samom, kao njegova imaginacija. Sama njegova apsolutna priroda, usled ina svesti o sebi, stvara
svoju suprotnost, boju esticu, koja ima sva svojstva boanskog Apsoluta i koja trenutno
stvara sve oblike koje vidimo kao ispoljeni univerzum. Budui da se to sve odvija po principu
holograma, u kome svaki deli sadri i odraava celinu, svaki novostvoreni deo sadri i ponavlja
ista boanska svojstva kreiranja svih novih mogunosti kao i poetna boja estica. Tako se
kreativnost umnoava na svakom koraku u beskrajnim mogunostima. Nain kako se to
umnoavanje iri u postojei kosmos moe nam postati jasniji ako u imaginaciji uspemo da
spojimo model holografskog univerzuma sa modelom fraktalne geometrije.
Trenutna priroda stvarnosti i svih objekata je nauno dokazana. Trenutanost je svojstvo
talasa. Kvant je talas, subatomske estice su talasne prirode, energija je talas, elektromagnetizam
koji je u osnovi sveg materijalnog i biolokog sveta je talasne prirode. Problem je to jo nisu
izvedeni pravi zakljuci iz svega onoga to je dokazano i ve odavno poznato. Ovde uklanjamo
taj nedostatak.

Materija i prostor imaju istu ontologiju, ne mogu se ni teorijski ni praktino razdvojiti, jer tako neto kao to bi bila
neprostorna materija' ne postoji; materija i prostor moraju uvek ii zajedno. Etar nije nita drugo do vrlo fluidna
materija ili prostor sa odreenim materijalnim svojstvima.

Energija postoji zato to nita nije supstancijalno

Fantastina brzina boje estice u oblikovanju svega postojeeg stvara energiju za
postojanje svega. Samo zato to sve trenutano nastaje manifestacijom boje estice, ispoljava
se ono to vidimo kao energija. Trenutanost je u osnovi talasa, talas je kretanje a kretanje je
energija. Izvorno grko znaenje rei energija jeste bie u pokretu. Nita u kosmosu nije
istovetno i sve se kree. Tako dolazimo do paradoksalne stvarnosti da se sam kosmos manifestuje
kao energija upravo zato to nita nije supstancijalno, zato to je sve trenutano. Sve moe da se
kree samo zato to je sve trenutano i nesupstancijalno. Da je ita supstancijalno i da objekti
imaju stvarnost po sebi i za sebe, ne bi bilo mogue ni sveopte kretanje ni energija potrebna za
toliko kretanje. Kosmos je sveopti pokret zato to je kosmos energetska manifestacija, sve je u
osnovi energija koju proizvodi trenutna vibracija boije estice - koja nije nita drugo do
konkretna manifestacija samog boanskog Apsoluta. Na taj nain je kvantno polje ili etar izvor
svekolike energije u prirodi. Drugim reima, nije prvo potrebna energija da bi se proizvelo
kretanje, ve je obrnuto: samo kretanje, beskonano brza vibracija boje estice, koje je u
osnovi svega, stvara energiju za sve ostale procese.
O tome su kvantni fiziari ve govorili. Ovde samo detaljnije objanjavamo zato je to
tako, sa mnogim novim detaljima, kao na primer, da je energija samo drugi aspekt svesti i da
zajedno tvore ivotnu energiju; da se ona u ljudskom iskustvu spoznaje kao boanska ljubav koja
sve omoguava. Iskustvo bezuslovne ljubavi koja sve omoguava je emocionalni doivljaj koji
nastaje kada ovek postane svestan sveprisutne boanske energije kao ivotne energije. Potpuno
je svejedno da li emo kvantno polje definisati kao univerzalno polje koje omoguava svu
ivotnu energiju i koje sledi svesnu nameru, ili emo rei da boanska neuslovljena ljubav sve
omoguava, da je sama svest kojom smo svesni sebe i sveta upravo boanska ljubav. Rei da je
apsolutno celo postojanje bezuslovna ljubav je ak i tanije, ali za oveka koji nije spojio svest sa
energetskim aspektom postojanja to je jo uvek rano za razumevanje, osim to mu zvui lepo i
idealno, on to ne moe da prepozna i prihvati kao najviu i krajnju istinu, da je sve to vidi,
doivljava i radi, sve to mu se dogaa, sve to jeste, samo bezuslovna boanska ljubav i da se
ona uvek dogaa, da nita nije mogue bez nje niti izvan nje. Individualna svest i energetske
funkcije su kod neprobuenog oveka jo uvek odvojene i on ne vidi celinu postojanja kao
bezuslovnu ljubav u svakom trenutku. Iskustvo ljubavi kod njega je samo delimino i povremeno,
vezano je za neke objekte i sadraje, neto od toga moe da doivi samo ako ga povoljne
okolnosti inspiriu. Davno je ve reeno da samospoznaja nije vredna niti mogua bez ljubavi.
Svest bez ljubavi ne moe biti objektivna svest, svest o stvarnosti, zato to je ljubav sposobnost
da se poveu stvari nezavisno od dostupnih informacija i dokaza, ono to je naizgled nepovezano.
Ljubav sve povezuje, kao i ivotna energija. 8 Zbog njihovog jedinstva mi uvek teimo ljubavi,
svesno ili nesvesno, na sve mogue naine, celog ivota. Iz istog razloga sva ljudska
destruktivnost nastaje usled nedostatka iskustva ljubavi, bar u detinjstvu. Ljubav je zato mera
svih stvari na ovom svetu jer stoji iza ivotne energije i svesti kao njihova poveznica i osnova.
ivotna energija je spoj svesti i energije, a u naem iskustvu njihov spoj doivljavamo kao
ljubav. Ovo se dalje izraava kao erotski doivljaj, kao in ljubavi koji stvara ivot, nove oblike
ivotne energije. Sva bia se zainju u izvoru, u etru, stoga je potrebno da se odvojeni polovi
spoje u jedno i da se za trenutak svesno vrate u izvorno stanje jedinstva svega kako bi svojom
svesnom namerom odatle uzrokovali roenje jo jednog novog bia. Stoga osveenje energije
daje svest o sveprisutnoj boanskoj ljubavi. Te tri stvari, energija, svest i ljubav, su jedna stvar.
Samo ih um razlikuje. Zato se njihovo jedinstvo i spoznaje samo kada um stane u blaenoj
8

Na primer, jedna ista ivotna energija povezuje dva oveka koji se mrze (zbog umnih ubeenja) i bore (fiziki)
meusobno. Kada bi postali svesni jedne iste ivotne energije u svim biima, iste estice od koje su sainjeni, ljubav
bi ih spojila na isti nain kao i ivotna energija. Kao to postoji transcendentalna svest koja nadilazi pojedinane
umove, a koji je svi zajedno koriste za svoju ogranienu svesnost, tako postoji i transcendentalna emocionalna veza
ljubavi koja spaja sva prividno odvojena bia i pojave. Kao to kosmika svest spaja sve to individualni um
razdvaja, tako i ljubav spaja sve to je telesno i mentalno razdvojeno. Na taj nain je ljubav uslov za objektivnu
svesnost.

10

ekstazi, svejedno da li u orgazmu ili u meditaciji. Radi se o istom iskustvu, samo to je

orgazmiko spontano i kratkotrajno, a meditativno kultivisano i trajno. 9
Bie nam potrebno jo detalja u objanjenju kako se sve to odvija. U razumevanju tih
detalja pomoi e nam shema kategorija prirode iz nauke snkhye. Istu priu koju smo ovde izneli
kroz nauna otkria, izneemo prema uenju snkhye. Ona e nam takoe pomoi da razumemo
prirodu svesti i kako se njeno jedinstvo sa kvantnim poljem i boanskim Apsolutom odraava
kroz oveka.
Univerzalna mapa postojanja
Snkhya je drevna nauka o prirodi i ljudskoj dui, stara vie desetina hiljada godina,
prethodi Vedama. Njeno poreklo na ovom svetu je u drevnoj civilizaciji doline Inda. Ona je pre
svega teorija sa mapom svih kategorija od kojih se sastoji priroda, ali ne samo ova koja nam je
ulima i razumom poznata, ve cela priroda u svim svojim dimenzijama.
Upoznajmo se sa tom mapom na najkrai i najjednostavniji nain (detaljnije upoznavanje
izneto je u mojoj knjizi Snkhya drevna nauka o prirodi i ovekovoj dui).

Slika 1. Shema svih kategorija postojanja prirode

9

Orgazam je zato tako privlaan ljudima, i svim biima, jer je u sutini kratkotrajno stanje jedinstva individualne
svesti sa sveu boanskog Apsoluta. Isto stanje je ljudima privlano i kroz praksu meditacije s kojom se kultivisano
i trajno postie ista, transcendentalna svest, odraz boanskog Apsoluta u nama.

11

Sve kategorije postojanja prirode na ovoj shemi podeljene su na dva naina: po vertikalnoj
i horizontalnoj podeli. Vertikalna podela je ona koja razlikuje objektivno, neorgansko podruje i
subjektivno organsko podruje. Horizontalna podela deli prve dve gornje kategorije (mahatbuddhi i aham-kra) od svih ostalih koje su ispod njih. Tako dobijamo tri dela po kojima je
organizovano i izlaganje u ovoj knjizi.
Ova shema predstavlja daleki prototip savremene podele realnosti na psihiku (res
cogitans) - indriyni; fiziku (res extensa) - tanmtr i maha-bhtni, i kulturnu - aham-kra i
mahat-buddhi. Tanije reeno u duhu snkhye, kategorije mahat-buddhi, aham-kra i manas
predstavljaju ontoloko ili spoznajno podruje prirode, a sve ostale kategorije ontiko ili podruje
objektivnog postojanja, same egzistencije.
Neorgansko podruje je sva ispoljena priroda u svim dimenzijama. Sastoji se iz
prototipova ili arhetipskih poela (tanmtr), i grubih elemenata (maha-bhtni) koji ujedno
predstavljaju i dimenzije prirode. Najfinije polje neorganske prirode jeste akaa ili eter. Iz nje se
razvijaju sve ostale kategorije i dimenzije. Kada se one razviju, odnosno ispolje, razvija se
organsko podruje prirode. Ono slui za percepciju neorganskog i celokupnog postojanja. U
organskom podruju su zato svi ulni i delatni organi. Najvii oblik organskog podruja je um ili
razum (manas). Najvii oblik i organskog i neorganskog postojanja prema ovoj mapi jesu ahamkra odnosno svest o sebi, i mahat-buddhi, ista objektivna svest ili budnost. To je podruje
dramskog iskuavanja smisla svih moguih oblika postojanja, i organskog i neorganskog, ove
kategorije stoga spadaju pre u egzistencijale nego u kategorije. Tu se dogaa zavrna drama
ispoljavanja boanske svesti kroz iskuavanja svih svojih mogunosti, tu se sve informacije koje
pokreu zbivanja, od subatomskih do kosmikih, kristaliu u svest o zbivanju, kao svest o sebi,
najvia svest koja je mogua u postojanju. Tu se dogaa ovekova samosvest ili prosvetljenje. Ta
samosvest se kristalie onda kada se kristaliu sva iskustva iz podruja bivstvovanja, i
subjektivnog i objektivnog, organskog i neorganskog. Sve se to najpre kristalie u svest o sebi, Ja
jesam (aham-kra) da bi se odatle odmah kristalisalo u istu svest o objektivnom postojanju,
mahat-buddhi, ili najviu budnost.
Eter-akaa i dimenzije objektivne, neorganske prirode
Proces stvaranja ide od etra ili univerzalnog kvantnog polja do onoga to opaamo kao
grubu materiju ili fiziku trodimenzionalnu stvarnost. Drugim reima, boanski Apsolut koji je
sve-to-jeste, sebe ispoljava ili aktuelizuje u sve mogunosti postojanja. Sve-to-jeste uvek se
ispoljava kao sve to moe da bude. Poevi od svih frekvencija samog kvantnog polja, preko
svih oblika u prirodi, od najmanjih do najveih, pa do svih moguih dogaaja, u vidu dramskih
zbivanja koje doivljavaju ivotinje i, jo vie, ljudi. U dogaajima koje ljudi doivljavaju kroz
svoj rad i sudbinu konano se spoznaje najfiniji smisao zbivanja, i ta svest o smislu vraa se
kroz ovekovu duu natrag boanskom Apsolutu kao jedan aspekt boanske svesti o sebi.
Boansko sebe ispoljava od najfinijeg do najgrubljeg, i to njegovo ispoljavanje je upravo njegova
svest o sebi. Nita ne moe da postoji bez svesti o postojanju. Nije mogue oblikovanje
postojanja bez smisla oblikovanja, niti ima ikakvog zbivanja bez smisla zbivanja, a taj smisao je
oduvek bila svest o postojanju i svest o zbivanju.
Slikovito reeno, boanski Apsolut kao da je sebi postavio belo platno na kome e moi
da se projektuje sve to on moe da zamisli, sva njegova imaginacija. To belo platno je fiziki
univerzum. On je podloga na kojoj se projektuju sve vie i finije dimenzije, sve do etra i
boanske svesti. Na taj nain to belo platno deluje kao ogledalo u kome se ogledaju svi aspekti
boanskog Apsoluta, sve njegove mogunosti. Fiziki univerzum je samo ogledalo boanske
svesti o sebi.
Istu stvar moemo opisati putem frekvencija. Ona boja estica postepeno usporava
svoje vibracije, kretanje, i na taj nain njene manifestacije postaju sve grublje i sporije, dok
najzad ne postanu dovoljno usporene i grube da svest moe svoje postojanje da doivi kao
trodimenzionalno fiziko zbivanje u vremenu i prostoru. Prostor ili bolje rei stanje izmeu
fizikog sveta i izvornog stanja boije estice kao kvantnog polja, etra ili akae, ispunjeno je
12

nijansama frekvencija zbivanja razliite gustine, tj brzine. Te nijanse tvore takozvane vie
svetove, ili dimenzije prirode, astralni i mentalni svet, arhetipski prostor (hyperspace). U
uslovima velikih brzina i fluidnosti viih dimenzija svest ne moe da postane konkretna na
nain koji je potreban da bi dola do svesti o sebi na krajnji nain, u umu izdvojene individue
kao to je ovek, ne moe da razlui sve detalje samog postojanja. Zato su potrebni uslovi
inertnog fizikog tela u prostoru i vremenu, na elementu zemlje, u kojima e svest izai iz
trenutanosti i jedinstva svega i ui u linearno vreme ograeno prostorom da bi mogla sa
spozna sve svoje sadraje i mogunosti kao objekte. Na elementu zemlje, u fizikom svetu,
sadraji svesti i ideje postaju konkretni objekti koji se mogu spoznati iz svih aspekata i u svim
mogunostima, objekti sa kojima se moe raditi.
Stoga cela egzistencija poiva na percepciji. U celom univerzumu ne dogaa se apsolutno
nita drugo nego da sam boanski Apsolut spoznaje sebe, sve-to-jeste se izraava kroz sve to
moe da bude. I to izraavanje je svest o postojanju kao svest o sebi. Kada svest o postojanju
postane tako kompletna kroz iskustvo svih mogunosti postojanja da se konano ne razlikuje od
svesti o sebi, tada se dogaa boanska svest o sebi, proces ispoljavanja boanskog Apsoluta je
okonan. To kompletiranje smisla postojanja u svest o sebi boanskog Apsoluta, dogaa se samo
u oveku. Ono se oduvek nazivalo prosvetljenje ili najvia bogospoznaja.
Princip kruenja svesti od boanskog do oveka i natrag
Boanska svest krui od sebe same do oveka i njegovog stanja ega i uma kao stanja
najvee otuenosti boanske svesti od same sebe, i natrag ka sebi, do boanskog Apsoluta. I pri
svemu tome ona sama je sve to kroz ta prolazi, jer nita nije mogue izvan nje, niti kao razliito
od nje. Kada se kree od boanskog svest se manifestuje kao samo objektivno postojanje, kosmos
i ivot. Kada se vraa ka boanskom svest se doivljava kao smisao postojanja, kao svest o sebi u
oveku kao svesnom subjektu objektivnog postojanja, i konano se spaja sa boanskim izvorom
kroz ovekovu duu, kao ovekova samospoznaja. Celo to kruenje je samo imaginacija
boanske svesti. Ono se u celosti dogaa trenutno i svakog trenutka.
Ovde moramo istai ovaj princip koji je u osnovi svega to ovde opisujemo i ije e
razumevanje biti tema do kraja knjige. Princip koji nam izgleda kao kruenje, iako je on samo
apsolutno prisustvo. Bezvremeno prisustvo boanske svesti najbolje e moi da se priblii naem
razumevanju kroz prikaz kruenja svesti: svest o sebi se projektuje iz boanskog Apsoluta kao
ispoljena priroda i ona razvija sve mogunosti postojanja; kada svest iskusi sve mogunosti
postojanja ona se s tim iskustvom vraa boanskom Apsolutu i na taj nain mu aktuelizuje svest o
sebi. Cela egzistencija ili kosmos je zapravo nain na koji boanski Apsolut biva svestan sam
sebe. Stoga njegova svest o sebi nije razliita od samog postojanja ovde i sada. Nije razliita ni
od nae svesti o sebi. Kada ovek dovede svest o sebi do savrenstva, on onda (kako se to kae)
spoznaje Boga tanije bi bilo rei da tada Bog spoznaje sebe, jo tanije: potpuno aktuelizuje
sebe, dok ovek, kao njegovo sredstvo samospoznaje, nestaje. Ipak je najtanije da svesti ni Bogu
nije potrebno osveenje, ve u svemu ovome samo nestaje ovekova nesvesnost.
Taj nestanak je svrha ovekovog postojanja. ovekov nestanak u boanskoj svesti je
njegov istinski postanak. U celom kosmosu nema veeg blaenstva od toga. Sam boanski
Apsolut iskuava najveu ekstazu onda kada se iz te take krajnjeg samozaborava i prividnog
otuenja, kao ovek zatvoren u iluziju tela i egoikog uma, oslobodi tih iluzija i posle svih
karmikih drama i iskuenja u borbi za smisao postojanja i razumevanje svega, vrati sebi. Izgleda
da boanski Apsolut sve ovo i radi samo zbog toga, da cela ispoljena egzistencija postoji samo da
bi se to blaenstvo samospoznaje doivelo u oveku.
Ovo kruenje boanske svesti ne kompletira se na neki epski niti epohalan nain (kad nam
doe sudnji dan). On se dogaa uvek u malim dozama kada spoznamo smisao neega, kada tu
spoznaju doivimo zajedno s ljubavlju prema samom postojanju; kada energiju ljubavi ne
razlikujemo od ivota, kada je spoznamo i vidimo u bilo emu, u nekoj maloj biljci, ivotinji;
kada nekoj osobi pomognemo da se osea bolje, da neto spozna i doivi dobrotu; kada se neko
nasmeje u iskrenom blaenstvu i spoznaji.
13

Takoe se ovaj princip kruenja boanske svesti moe sagledati i kao pulsiranje, na kome
se zasnivaju mnogi procesi u prirodi, od elektromagnetskih frekvencija subatomskih estica i
kretanja svekolike energije kroz polaritete, preko ogromnih pulsara i kvazara u kosmosu, do
naeg disanja i otkucaja srca. I to pokazuje koliko su nam bliski principi boanske svesti koja
omoguava ceo kosmos. Jedan isti princip pokree sve to pulsira i vibrira, rad naeg srca i nae
disanje. Sve je to jedna ista vibracija, isto kretanje boanske svesti u samoj sebi.
Zato to su vreme i prostor iluzorni u stvarnosti, ono najvie, boanski ishod, ne dogaa se
na poetku stvaranja sveta niti e se reavati na kraju sveta - ve se uvek ogleda u
najmanjem, kao izvor ivota i radost ivljenja i spoznaje.
Unutarnja ula
Percepcija kakvu je mi znamo u naem fizikom telu, nije prva nastala u prirodi, niti je
najvea koja postoji. Pre nae ulne i razumske percepcije postoje na viim dimenzijama prirode
njihovi prototipovi. Oni se u snkhyi nazivaju tanmtrma. To su suptilna polja koja deluju kao
obrasci po kojima e se oblikovati svi procesi u prirodi. U novijoj nauci ona su otkrivena kao
morfogenetska polja, suptilna polja po kojima se oblikuje sve u prirodi, jer u samim prirodnim
procesima, atomima i molekulima i u DNK, nema obrazaca i planova po kojima e se elije
oblikovati, u kakav organ i oblik. Bia se oblikuju prema nekom nevidljivom polju uticaja.
Postoji i povratno dejstvo, kada ve stvoreni oblik ili obrazac ponaanja stvara morfogenetsko
polje koje dalje umnoava oblike i obrasce ponaanja. Ove procese je biolog Rupert eldrejk
(Sheldrake) nazvao morfika rezonanca. Ali njihovo delovanje je mnogo ire od onoga koji
nauka, ovakva kakva je danas, moe da otkrije. Nju je otkrila davno nauka snkhye i ona kae da
ta najfinija polja u prirodi, tanmtre, slue ne samo za oblikovanje svega ostalog, ve i kao
prototipovi naih ulnih organa, naeg opaanja. To su naa unutarnja ula koja nas povezuju sa
viim dimenzijama prirode, sa objektivnom prirodom. Da imamo samo fizika ula, opaali
bismo samo fiziki svet, ali nae opaanje je mnogo ire od materijalnog sveta, mi imamo ista
ula i u svetu snova, u nefizikom svetu, u astralu, i tamo vidimo, dodirujemo, ujemo i kuamo
kao i ovde u fizikom telu, ak mnogo jasnije. Zato u shemi kategorija prirode u istoj ravni stoje
tanmtre i ulni organi fizikog tela. 10
Tanmtre su samo prototipovi frekvencija koji proizlaze iz etra. Razliite frekvencije etra
prirodno stvaraju razliita polja uticaja. To je sve. To je apstraktni svet ideja iz kojeg nastaje sve
ostalo. Eter ili akaa je najfinije podruje objektivne neorganske prirode. Eter je kvantno polje ili
Matriks iz koga vibracijama nastaju svi ostali oblici postojanja, svi elementi i cela priroda.
Prema uenju snkhye to oblikovanje se progresivno odvija na sledei nain:
- prototipsko poelo zvuka proizvodi element etra (akaa);
- tanmtr dodira i zvuka zajedno proizvode element vazduha (koji zato ima ova dva
svojstva);
- tanmtr dodira i zvuka sa bojom proizvode element vatre (koja ima ova tri svojstva);
- kada se njima pridrui okus, nastaje element vode (koji za ulno iskustvo ima ova etiri
svojstva);
- kada se svim tim poelima pridrui miris, nastaje zemlja, koja je zbir svih ostalih poela
i elemenata (ona ima zvuk, boju, dodir, okus i miris).
Tu se simbolino kroz elemente zapravo opisuje progresivno uslonjavanje frekvencija
koje se iz prvobitnog izvora, boanskog Apsoluta, jednostavno ire prema zakonitostima zlatnog
preseka.
Zemlja je zavrni proizvod svih viih dimenzija i uticaja, pa se otuda na njoj manifestuje
sva realnost bivstvovanja. Zato fizika realnost poseduje najviu ontoloku ili spoznajnu
vrednost. Zato se due inkarniraju u fizikoj realnosti, tu se dovrava stvaranje, odnosno
10

O unutarnjim ulima, ali i o mnogim drugim istinama objektivne realnosti, najbolje se moe saznati iz dela Dejn
Roberts: Setov materijal (The Seth Material - Beograd: Beletra, 1990); kao i u ostalim delima: Seth govori - vjene
vrijednosti due (Jane Roberts: Seth speaks - Eternal Validity of the Soul; Zagreb: Teledisk, 2014.); Priroda line
stvarnosti (The Nature of Personal reality - Beograd: Beletra, 1990); Priroda psihe - Njen ljudski izraz (The Nature
of the Psyche - In Human Expresion - Beograd: Beletra, 1989) i Avanture u svesti (Adventures in Consciousness).

14

aktuelizuju sve dimenzije postojanja i ljudske due samim svojim otelovljenjem sprovode tu
aktuelizaciju.
U svom najviem ili najsuptilnijem stanju, etru, priroda ima svojstva besprostornog i
bezvremenog holografskog jedinstva. Tu je ona kvantno Polje kao ist izvor i potencijal svih
mogunosti. Priroda njenih elektromagnetnih frekvencija je skalarna i stacionarna, nehercijanska, jer u njoj vlada jedinstvo svih suprotnosti. Skalarni talasi nastaju uzajamnim
delovanjem dva koherentna elektromagnetna talasa iste frekvencije i suprotne faze. Pri tome,
rezultantno energetsko polje nastalo proimanjem suprotnih elektromagnetnih polja, nije njihovo
potpuno ponitavanje, nego transformacija energije u oblast vakuma, u stanje potencijala i
stvaranje tzv. skalarnog polja. Takvo skalarno polje je u osnovi sveg ivota, ono je izvor sve
energije ili prane. Danas se ono otkriva u eksperimentalnoj fizici i, zbog zabrane pojma eter, daju
mu se razna imena: energija vakuuma ili nulte take, tamna materija, kvantno Polje, matriks
Progresivnom kondenzacijom prototipskih poela ne-hercijanska skalarna frekvencija akae
sve vie postaje hercijanska, frekvencije kretanja energije sve vie postaju transverzalne sve
dok ne dobiju mehaniko, vektorsko, trodimenziono kretanje u elementu zemlje.
Tehniki govorei, neispoljena ili bazina priroda, kao etar ili akaa, zasniva se na
stacionarnim ili ne-hercijanskim talasima, koji su bri od svetlosti, a ispoljena priroda koju
opaamo kao mnotvo objekata i pojava, na vektorskim, hercijanskim talasima i oni su sporiji od
svetlosti. 11 Priroda ne-hercijanskih elektromagnetskih talasa je stacionarna, volumetrijska, nalik
sferi koja die, vibrira. Po tome se razlikuje od transverzalno vektorske forme klasinih
elektromagnetskih talasa koji su svi sporiji od brzine svetlosti. Zato su na tom sfernom nehercijanskom principu zasnovana sva nebeska tela, zvezde i planete, i svi oni, planete i zvezde
rastu i ire se, na tom principu se zasnivaju i sva torziona kretanja energije u prirodi, od
individualnih ivih bia do galaksija. Zato je sav kosmos u osnovi elektromagnetska pojava,
zvezde su iskre nastale od posledica elektrostatikog pranjenja izraene u velikim razmerama,
one svoju energiju dobijaju od prostora, a i sama gravitacija je elektrostatiki fenomen u veim
razmerama. Zvezde nisu termonuklearne furune niti se gravitacija zasniva na masi. Naa planeta
se stalno iri i raste, kao i sve druge, dokaz za to je podudarnost svih obala kontinenata kad se
cela Zemlja virtuelno smanji, kao i injenica da je dno okeana i mora znatno mlae od kopna.
Granica izmeu hercijanskih i ne-hercijanskih vibracija boije estice jeste brzina
svetlosti. To je granica neispoljenog i ispoljenog stanja kvantnog polja. Svo hercijansko kretanje
se zbiva ispod granice svetlosti i zato nam je fizikim ulima opaajno. To je sav trodimenzioni
svet u prostoru i vremenu. Svo ne-hercijansko kretanje je iznad brzine svetlosti i ono je fizikim
ulima nedostupno, ali su zato njegove manifestacije dostupne unutarnjim ulima, pre svega
njegova bezvremena sveprisutnost svih mogunosti. Na taj nain moemo da ga budemo svesni
razvijajui unutarnja ula putem meditacije i astralne projekcije. to vie razvijamo takva
11

Nikola Tesla je, pre vie od jednog veka, otkrio i u svojim eksperimentima koristio jednu novu vrstu
elektromagnetnih talasa koje je nazvao ne-hercijanskim ili stacionarnim. To je uinio da bi naglasio njihovu
razliitost od klasinih, tzv. hercijanskih elektromagnetnih talasa. On je za vreme jedne oluje primetio fenomen
loptaste munje. Tada je shvatio da se elektrina energija ne kree samo vektorski ve i sferno, stacionarno, postaje
lopta. Ubrzo je razumeo da, ako je sve energija, onda je takvo ne-hercijansko kretanje fundamentalnije od vektorskog
i hercijanskog, zato su sva nebeska tela sferna, i da takva svojstva ima fizika etra. Problem je nastao u tome to
postojea nauka ne priznaje nijednu drugu vrstu elektromagnetnih talasa osim onih ije je postojanje 1888. god.
dokazao H.R. Hertz. Cela priroda je energija, a energija se izraava kroz elektromagnetske talase razliitog spektra.
Prirodu tih zraenja ustanovio je Maksvel (J.C.Maxwell) u svojim sloenim jednainama koje su obuhvatale i
hercijanske i ne-hercijanske talase, ispoljenu i neispoljenu prirodu, tj eter. Meutim, tadanji vladari nisu dozvolili da
se istina o celoj prirodi objavi i zato su preko jevrejskih matematiara Hevisajda (Oliver Heaviside) i Hendrika
Lorenca promenili originalne Maksvelove jednaine odmah nakon njegove smrti, koje su opisivale prirodu svih
elektromagnetskih pojava, tako to su iz njih izbacili njihov skalarni deo (longitudinalnih elektrodinamikih talasa), a
ostavili samo vektorski. Navodno da bi inenjerima bilo lake da sa njima rade. Ovakve skraene, lairane i
osakaene Maksvelove jednaine se i danas ue na svim univerzitetima u celom svetu. Na taj nain je od ljudi
sakrivena prava priroda elektromagnetskih pojava, i fizike stvarnosti kao takve, skriven je eter kao izvor sveprisutne
i besplatne energije, i nametnuto energetsko i finansijsko ropstvo ljudima. U sutini skrivena je uloga etra ili akae,
jedinstvenog ne-hercijanskog polja koje bezvremeno povezuje sve pojave, koje je izvor sve energije (danas se o njoj
govori kao o energiji vakuuma, nulte take ili tamne materije jer je naunicima zabranjeno korienje pojma etra).
Znaaj etra ili akae otkrio je Nikola Tesla i na njemu stvorio svoje najvanije izume koji se jo uvek ne koriste.

15

opaanja i dostupnost unutarnjih ula sa fizikim ulima, njihovu povezanost, to vie

aktuelizujemo bezvremenu i sveprisutnu svest u svim tim aspektima postojanja (organskog i
neorganskog) i povezujemo ih u izvorno jedinstvo, u svest o sebi (aham-kra) a odatle u
neuslovljenu objektivnu svest o boanskom prisustvu (mahat-buddhi). to vie aktuelizujemo
bezvremenu i sveprisutnu ne-hercijansku svest unutar prostorno-vremenskog hercijanskog
zbivanja, utoliko vie moemo da delamo menjajui stvarnost i nadilazei ogranienja prostora i
vremena unutar hercijanskog kretanja. Zapravo, svaka kreativnost i promena se sastoji u tome da
iz ne-hercijanske svesti delamo na hercijansku stvarnost. Ne-hercijanska stvarnost je primarna, to
je stvarnost samog boanskog Apsoluta i njegove boje estice koja vibrira beskrajno brzo,
daleko bre od brzine svetlosti, stvarajui tako privid mnotva objekata.
Kada postanemo svesni takve prave prirode u njenom izvornom stanju, etru, sa svim
stacionarnim ne-hercijanskim svojstvima, i nae stanje svesti odgovarae takvom stanju. Ne moe
svest koja spoznaje stvarnost da bude drugaija od stvarnosti. Isto se s istim slae. Zato svest
samospoznaje, najvie budnosti ili prosvetljenja (mahat-buddhi) ima iste odlike stacionarnosti i
bezvremenosti, potpunosti u samoj sebi, kao sfera, kao to je ima akaa. Moe se rei da je
najvia svesnost ili budnost ne-hercijanska kao i kvantno polje. ovekova nia svest, koja je
ograniena umom i egom, identifikovana sa fizikim telom, ima hercijanska svojstva koja
odgovaraju trodimenzionalnosti. Kada ovek u meditaciji ostvari istu transcendentalnu svest, on
je onda u istoj ravni sa univerzalnim kvantnim poljem svih mogunosti, sa etrom ili akaom, i
njegove kreativne mogunosti tada postaju neograniene, nestaju stari mentalni obrasci koji su ga
ograniavali i svi novi postaju mogui. On to moe zato to je mikrokosmos. Da sav kosmos nije
sabran u njemu, ne bi to mogao, njegovo Sopstvo ne bi bilo ogledalo univerzalnog kvantnog polja
iz koga proistie cela egzistencija, niti bi njegova svest mogla da utie na kvantno polje. On to
moe zato to je svest kvantnog polja svest njegovog Sopstva. Koliko je ovek sopstven i celovit
u svojoj sutini, toliko moe pozitivno i kreativno da utie na prirodu i na dogaaje.
Dimenzije prirode
Od najstarijih dana u ezoterinoj tradiciji dimenzije prirode predstavljale su se
elementima: zemlja, voda, vatra, vazduh i etar. Ti elementi su izabrani zbog svojih osobina koje
odraavaju principe datih dimenzija. U sutini oni predstavljaju razliite stepene gustoe vibracija
jedne iste energije koja izvire iz etra, kvantnog polja, odnosno boje estice odnosno
boanskog Apsoluta.
Neorgansko podruje sadri prototipove (tanmtr) za formiranje organskog (indriyni)
kao i sve dimenzije (maha-bhtni). Stoga neorgansko stoji kao unutarnji i za fizika ula
nevidljivi princip po kome se obrazuje organsko kao spoljni, ulno vidljivi fiziki svet. Kako je
potpuno olienje organskog sveta ovek, tanmtre i maha-bhtni su njegove unutarnje
dimenzije koje mu daju sav duevni ivot, sve snove, mitove i arhetipove. Zbog ove analogije
drevna batina je videla kosmos u ljudskom obliku, a ljudski oblik kao mikrokosmos, ili kosmos
u malom.
Prema Buddhinim reima u ovom ogranienom telu, ne veem od rukohvata, sadran je
svet, pojava sveta, ishod sveta i put koji vodi ishodu sveta (Anguttara-nikayo, 4,45).
Akaa je nematerijalni i nesvodljivi princip protenosti svih moguih deavanja. Prema
elementima, razliite dimenzije svesti se dele na sledei nain: isto prisustvo i budnost
pripadaju elementu akaa. Element vazduha oznaava inspiraciju idejama, svesnost koja je
oblikovana i koja oblikuje ideje. Element vatre je podruje mentalne aktivnosti, razmene ideja i
pripremanja energije za njihovo ostvarenje. Voda simbolie podruje gde se odreena ideja
izabira i emocionalnim uivljavanjem odrava u stalnom obliku za usmerenje energije, koja se na
kraju realizuje na planu zemlje ili fizikog iskustva.
Organski svet proizlazi iz neorganskog i izmeu njih nema jasnih granica, tako je i najvie
olienje organskog sveta, ovek, oblikovan od strane neorganskog, jer kosmos oblikuje svesnog

16

subjekta i njegovu svest o sebi, odnosno o kosmosu. 12 To se oblikovanje odvija u skladu sa

dimenzijama prirode (maha-bhtni) koje proizvode tanmtre. One svaka na svoj nain oblikuju
po jedan aspekt bia ovekovog. ovek je mikrokosmos. Zato to ima vie dimenzija u prirodi, i
ovek analogno tome ima vie tela koja tim dimenzijama odgovaraju.
Elementi odraavaju sva tela koja ovek ima, a to su: fiziko telo koje odraava element
zemlje; emocionalno telo koje odraava element vode; telo volje izraeno elementom vatre;
mentalno telo elementom vazduha; uvek i u svemu ostalom prisutnu samosvest koju odraava
element etra.
Zato ovek moe da se fiziki kree (zemlja), da osea svoje kretanje (voda), da bude
ispunjen arom volje i strasti za kretanjem i delanjem (vatra), da misli kuda ide i ta radi (vazduh)
i da bude vazda budan i svestan svega toga u sebi (akaa).
Priroda je hologram u kome svaki deo odraava celinu. U prirodi su na delu sve njene
dimenzije, a ino mesto njihovog prelamanja je ovekovo postojanje. Priroda nije nita drugo do
odnos boanskog Apsoluta prema samome sebi, svome bivstvu. Taj odnos se upotpunjuje ili
prosvetljuje u ovekovom Sopstvu, sutini ili dui. Samo u svojim partikularnim aspektima ona
biva kao neto drugo (sve osim oveka) i otuda je sve drugo osim ovekove Sopstvenosti
polovino i nepotpuno. ovek u svom postojanju moe spoznati sve dimenzije prirode jer su one
sve zajedno njega i stvorile. Ne mora ih traiti spolja niti promenama stanja svesti jer je
njihovo prisustvo uslov i za njega samoga i svih moguih stanja svesti. Nita nije izvan njega i
duhovna zrelost se ogleda u prepoznavanju svih sposobnosti koje su u njemu. ovek samo treba
da bude onaj koji jeste, a ne da postane neto drugo, prema nekom idealu. Zato je to i najtee, a
imitacija ideala je oduvek bila laka zamena. Stvarnost u kojoj sve postoji jedini je ideal koji mu
je potreban, a koji nikada nije bio opte prihvaen zbog nedostatka odgovornosti za nju.
Sutina svih obmana kojima se ovek porobljava je u tome da bude nesvestan injenice da
su sve dimenzije prirode u njemu a ne izvan njega, da je u njemu mera svega spoljanjeg, da se
zato u njemu sve reava, a ne izvan njega.
Projekcija smisla postojanja izvan sebe osnovni je uzrok sve patnje ovekove, a u
nalaenju ishoda postojanja u sebi sadran je sav proces ovekove evolucije i saznanja.
Svako bie u prirodi mora proi kroz ceo spektar njenih stanja. To to opaamo neku
pojavu ili predmet, znai da smo samo locirali u trodimenzionom prostorvremenu jedan detalj iz
opteg preobraaja. Kamen (mineral) e postati biljka, a jednoga dana e kroz oveka postati
misao. Iako sa stanovita fizikog tela (indriyni) i njegovog razuma (manas) izgleda kao da se
ovaj proces odvija linearnim zakonom uzronosti tokom vremena, inei tako horizont ispoljenog
sveta, stvarnost sveg zbivanja prirode je simultana i vreme je relativno; ovaj proces se odmah
saima i ostvaruje kroz prisustvo svesnog subjekta. Kada on opazi kamen, kamen je u njemu ve
postao misao. I to je ono to se stalno dogaa u oveku i kroz oveka: transformacija boanske
svesti kroz sve dimenzije prirode; osmiljavanje svih mogunosti svesti u svim dimenzijama.
Kompletna transformacija iskustva postojanja u svim dimenzijama, i osmiljavanje njihovog
smisla smetena je na jednom mestu: u telu ovekovom. Zato je po predanju ovek stvoren na
kraju stvaranja, kao najsavrenije delo, po liku svoga tvorca.
ovekovo bie je maina koja objedinjuje rad svih dimenzija prirode. U najvioj dimenziji
dogaa se informaciono usmeravanje i oblikovanje energije koja e u niim dimenzijama postati
neki fiziki oblik ili zbivanje. U oveku se informacija o zbivanju (misao) spaja sa oblikom tog
istog zbivanja. Tako se u oveku osmiljava zbivanje.
12

O tome govori kosmoloka teorija Jaeg antropikog principa (Strong Anthropic Principle ili SAP) po kojoj
vidljive osobine svemira, ovakve kakve su u svemu, nisu proizvod sluajnosti ili prirodne selekcije izmeu vie
mogunosti, ve su posledica sasvim odreene svrhe: stvaranje uslova za nastanak svesnog subjekta. Taj princip
kae: Vasiona mora imati takva svojstva koja dozvoljavaju razvoj ivota u nekom stadijumu njenog postojanja. Iz
ovoga se dalje izvodi da je vasiona stvorena sa ciljem nastanka i opstanka posmatraa, i ti posmatrai su nuni za
postojanje vasione. Iz ovoga se moe razumeti mnogo o kosmosu, zato je tako veliki, zato je sve u njemu ivo i
svesno na svoj nain. Kosmos je beskrajno veliki za jednog svesnog subjekta zato jer kosmos svakog trenutka stvara
svesne subjekte kojih ima mnotvo, kada se svesni subjekt pomeri hiljadu kilometara napred, on tada nije hiljadu
kilometara blii kraju kosmosa, on sa sobom uvek nosi kosmos koji ga oblikuje. Kosmos je pun ivota jer je i njegov
subjekt iv i kao takav ga odraava. Da svest nije u osnovi kosmosa, ne bi bilo ni svesnih subjekata.

17

Paralelne stvarnosti dimenzija prirode

Da li ste se nekada zapitali kako i zato uopte postoje misli, sposobnost osmiljavanja,
pamenje prolosti i uvid u budunost, mogunost preispitivanja razliitih mogunosti, zato
postoje snovi i fantazije? Veina ljudi nije nikada, ve spontano koriste misli na sve naine,
sanjaju i fantaziraju ne pitajui se kako je to uopte mogue.
Misli, snovi i fantazije su mogui zato to je stvarnost viedimenzionalna, a
viedimenzionalnost udruena sa trenutanou stvaranja praktino znai da stvarnost nije
nikada jedna, ve se sastoji iz svih mogunosti, i da su sve mogunosti stvarnosti paralelne,
odnosno istovremene i nisu odvojene, proimaju se i tako stvaraju svet u kome ivimo. Ako su
sve mogunosti stvarnosti simultane i proimaju se, to znai da se svet sastoji iz svih moguih
stvarnosti koje postoje paralelno. Zbog trenutanosti i nepostojanja vremena kao ni objektivnog
kretanja, ne kree se jedna stvarnost i ne pretvara se u drugu, nego sve mogue stvarnosti ve
simultano postoje. Nae Ja sebi daje privid kretanja koje projektuje na stvarnost. Kree se nae Ja,
na um, a ne svet. Samo je na um (manas) taj inilac (aham-kra) koji bira i time aktuelizuje
jednu po jednu stvarnost za svest (mahat-buddhi). Um zapravo samo vezuje svest za jednu od
moguih stvarnosti, i ta stvarnost onda za tog svesnog subjekta postaje jedina stvarnost koje je
svestan. Zato je stvarnost za svakog oveka subjektivno iskustvo, i dok traje prua mu privid da
je ona jedina mogua. I taj privid je toliko jak da ne uviamo da i pored toga to se sve to stalno
smenjuje, mi uvek verujemo samo postojeoj stvarnosti, patimo kada neku izgubimo ili to neku
nemamo iako su one sve paralelno prisutne. ovek je stoga samo svesni subjekat objektivnog
postojanja koji aktuelizuje sve mogunosti postojanja na individualan nain.
Kada uinimo neto to ima svoje posledice, due ili krae, koje na okolinu utiu manje ili
vie. Ali pre nego to smo to uinili, mi smo razmiljali o tome, osmiljavali smo sve mogunosti
tog dela, kako da ga uinimo, zamiljali smo vie varijanti dok nismo izabrali jednu. Moda sve
to nismo studiozno analizirali kao to naunici ine u svom radu, ve nam je samo u fantaziji
spontano dola ideja ili slika, namera da neto uinimo, i za nekoliko sekundi preispitivanja to
smo uinili, a nekad sve to proe tako brzo da nam izgleda kao da smo to uinili odmah. Tako
deluju vie dimenzije u nama na procese naeg zbivanja; sva imaginacija i osmiljavanje mogui
su samo zato to postoje vie dimenzije prirode unutar nas i to su one jednovremene.
Trenutanost svih dimenzija stvara paralelne stvarnosti. Paralelne stvarnosti i
trenutanost postojanja su uzajamni. Njihova uzajamnost omoguava energiji i svesti da budu
sveprisutne.
Kada znamo da je priroda na ovaj nain viedimenzionalna, i kada toj
viedimenzionalnosti pridruimo trenutanost i nesupstancijalnost sveg zbivanja, onda e nam
postati jasnije da sve to moe da se izraava samo kao spoj svih moguih stvarnosti u jednu
celinu, u jednu stvarnost koja se sastoji od svih moguih paralelnih stvarnosti.
Svaka misao ili ideja kao mogunost nekog delovanja odraz je jedne mogue stvarnosti,
svaka zamisao ili fantazija takoe su odraz drugih paralelnih stvarnosti koje se nisu aktuelizovale
u naem vremenu i prostoru, ve samo odraavaju drugu paralelnu stvarnost, one su nam
dostupne kroz vie dimenzije u nama, preko viih dimenzija u nama mi smo povezani sa svim
drugim mogunostima svih zbivanja. Te mogunosti koje se nisu aktuelizovale u nama se javljaju
kao misli ili fantazije. Kada mislimo na jedan nain, onda koristimo stvarnost koju odraava taj
nain miljenja; kada mislimo na drugi nain onda odraavamo tu drugu paralelnu stvarnost; kada
uinimo jedno delo onda ono proizvodi jednu stvarnost, odnosno seriju svojih posledica; kada
umesto toga uinimo neto drugo, onda smo skrenuli u drugu stvarnost, aktuelizujemo druge
mogunosti. Slino je i sa snovima, u njima odlazimo u vie dimenzije prirode i proivljavamo
sve druge mogunosti iz naeg iskustva postojanja. To je mogue zato to tada iskuavamo sve
druge paralelne stvarnosti tih viih dimenzija. Jedina razlika u vezi snova je to tada moemo
imati kontakt sa svojim paralelnim inkarnacijama i sveu due, kao i sa drugim duama, mnogo
jasnije nego ovde na javi.
Koliko energije i doslednosti ulaemo u jednu ideju ili ubeenje, toliko se vie
uivljavamo u stvarnost koju one predstavljaju, toliko aktuelizujemo tu stvarnost. Kako sve
18

stvarnosti postoje paralelno, one nisu odvojene, dok boravimo u jednoj i radimo na njenoj
aktuelizaciji moemo i dalje imati kontakt sa drugim stvarnostima i njihovim predstavnicima.
Moemo se vraati na stare i kombinovati vie njih. Sve je dozvoljeno i slobodno kada su
stvarnosti u pitanju. Ta sloboda je i blagoslov i prokletstvo. Blagoslov je kada je koristimo
svesno, tada smo doslovno kreatori stvarnosti u kojoj ivimo, a prokletstvo kada taj prirodni
mehanizam postojanja pokreemo i koristimo nesvesno. Tada nam uvek izgleda kao da nas neka
via sila uslovljava i tlai.
Jedino mogue kretanje jeste
stalno kretanje kroz paralelne stvarnosti
Sve mogunosti naih misli i dela odraavaju se u promeni paralelnih stvarnosti.
Menjajui misli, mi samo prelazimo iz jedne mogue stvarnosti u drugu; preispitivanjem
razliitih mogunosti, mi preispitujemo razliite mogue stvarnosti; menjajui naa dela, mi
prelazimo u drugu stvarnost koja odgovara naim delima, frekvenciji naih misli.
Kada odluimo da neto promenimo u svom radu i delovanju, i to donese rezultat u
fizikoj promeni naeg okruenja i uslova ivota, mi tada nismo sebe promenili niti smo
promenili druge ili svet oko sebe, mi smo zapravo time samo uli u drugu paralelnu stvarnost
koja odgovara naem novom nainu miljenja, rada i delovanja. Ljudi i okolnosti koji su pripadali
starom nainu naeg postojanja su nestali iz naeg ivota na razne naine, neke od njih moemo i
dalje da vidimo ali to su samo njihove stare verzije koje vie nemaju uticaja na nas i na ivot.
Paralelne stvarnosti se meusobno meaju i proimaju, nisu niim odeljene osim naom sveu,
odnosno usmerenjem svesti, ubeenjima. To znai da neki elementi stare stvarnosti mogu da
budu prisutni i u novoj, ali e se priroda njihovog delovanja promeniti kao i na odnos prema
njima. Promena nae stvarnosti, ako je dovoljno snana, moe da menja i stvarnost okoline,
drugih ljudi. Postoji i kolektivni uinak oblikovanja stvarnosti.
Koja e stvarnost biti aktuelna zavisi samo od svesti i njenog usmerenja, bazinih
verovanja i ubeenja. Ni od ega drugoga. U sutini ne postoji nita spolja to bi odluivalo o
tome. Ali spoljanji uticaji ipak nameu oveku stvarnost u onoj meri u kojoj on sam ne odluuje
svojom sveu o njoj. Koliko je ovek subjektivan, toliko mu je svest identifikovana sa
odreenom stvarnou. On joj nesvesno daje snagu i ona na taj nain dominira njegovim ivotom
kao sila koja se ne moe promeniti.
ovek je svesni subjekt objektivne stvarnosti, on samom svojom sveu od svih
mogunosti neke aktuelne stvarnosti (ne apsolutno svih mogunosti svih stvarnosti odjednom)
aktuelizuje stvarnost koja se trenutno ispoljava u njegovom okruenju. To se pokazuje kao
stvarnost u kojoj taj ovek postoji. injenica da ona moe da se menja dokazuje da je ona
relativna, viestruka, i da ovekova svest ima odluujuu ulogu u toj promeni, kao to mnogi
uspeni ljudi svedoe o tome.
ovekova dua je ispoljavanje boanske svesti i zato samo svest koju ovek ima od svoje
due odluuje o prirodi stvarnosti. Mi sebe zapravo nikada ne moemo da promenimo jer naa
sutina je odraz boanske sutine ili samog Apsoluta koji je nepromenljiv, jer je transcendentan.
Mi jedino moemo da menjamo sve mogue stvarnosti, a one su neograniene kao to je i sam
boanski Apsolut neogranien ali i sveprisutan.
Problem promene postoji samo na nivou uma ili ega koji je identifikovan sa fizikim
telom, samo sa jednom stvarnou, pa otuda, ako mu se stvarnost u kojoj se trenutno nalazi ne
dopada, ovek identifikovan sa umom misli da treba sebe da menja ili da menja okolinu. Jedino
to treba i to uopte moe da menja jesu bazina uverenja koja aktuelizuju postojeu stvarnost i
da aktuelizuje drugu stvarnost. Ako u tome bude istrajan i potpun, nai e se u drugoj stvarnosti.
Treba samo da se premesti u drugu stvarnost a ne da menja bilo ta, jer u osnovi postojanja sve
ve postoji, nekada ne nastaje nita novo.
Ovde treba razumeti da postoji subordinacija uticaja svesti na aktuelizaciju odreene
stvarnosti. Svest se pri inkarnaciji u telo deli, mnogo vei deo svesti due ostaje neinkarniran,
neotelovljen; manji deo ostaje povezan sa fizikim telom i otelovljenim umom ali ostaje u viem
mentalnom telu; tek se najmanji deo svesti due otelovljuje kao um identifikovan sa telom ili ego.
19

Taj fiziki um doivljava kontakt sa viom neotelovljenom sveu due kao svoj vii um, kroz
intuiciju i inspiraciju. Odatle dobija sve savete i pomo jer sam ne moe da vidi nita vie od
onoga to mu telesna ula omoguavaju da opazi, a to je jako malo, manje nego kod ivotinja.
Mo delovanja tog fizikog uma na stvarnost je najmanja. Daleko veu mo ima svest due
ovekove koja je ostala na viim dimenzijama i deluje kao vie Ja ili nadsvest. Stvarnost u kojoj
e se odigrati neka inkarnacija odluena je i isplanirana na nivou due pre roenja tela i
inkarnacije njene svesti. Ona se moe promeniti za ivota samo u onoj meri u kojoj svest due
moe da deluje kroz telo i fiziki um. Um sam za sebe, kada je subjektivan i odvojen od due, ne
moe mnogo da menja stvarnost u kojoj ivi, o kojoj je odlueno na viem nivou; moe samo
manje detalje. On je takoe potinjen uticajima tuih delovanja na njegovu stvarnost, drugih jaih
individua. Tu deluje zakon jaeg. Nivo svesti odluuje o stepenu delovanja na stvarnost. Koliko
je um otvoreniji za vie uticaje svoje due i boanske svesti, koliko je vie probuen i prosvetljen,
toliko vie spoznaje ovo o emu ovde govorimo, da je sve trenutano i viedimenzionalno, da
svest njegove due u sutini stvara okolnosti u kojima se nalazi, i koliko vie koristi svest svoje
due toliko vie moe da deluje na stvarnost u kojoj se nalazi, odnosno na promenu stvarnosti.
Na isti nain je svako kretanje i delovanje mogue, od fizikog do mentalnog. Mi se nikad
objektivno ne kreemo i nita ne menjamo jer i nema ta da se menja, budui da nita nije
supstancijalno; samo trenutno prelazimo iz jedne paralelne stvarnosti u drugu. Trenutanost,
paralelne stvarnosti i bezvremenost su jedna ista stvar: takva je priroda boanskog Apsoluta koji
je sve-to-jeste ovde i sada.
Paralelne stvarnosti postoje zato to postoji samo jedna boja estica, zato to postoji
samo jedan boanski Apsolut i zato to je on sve-to-jeste i izraava se kao sve to je mogue i
zato to ne postoji vreme, ve samo ono-to-jeste. Drugaije reeno, paralelne stvarnosti
bezvremeno postoje zato to Bog ne gubi vreme na stvaranje, a jo manje na sopstveno ostvarenje
i aktuelizaciju svoje svesti o sebi; on je to ve sve obavio od poetka do kraja, trenutno. Zbog
bezvremene sutine svega moe se rei da se sve to deava svakog trenutka u svemu. Upravo ta
trenutanost je priroda egzistencije. Sve ovo to se zbiva kao kosmos u vremenu i prostoru je
samo njegova imaginacija u kojoj on razrauje sve mogue detalje tog trenutnog ostvarenja. Nita
od toga ne postoji objektivno. Niti bi moglo da postoji objektivno. Ne postoje fiziki zakoni koji
bi podrali objektivno postojanje kosmosa. 13
Zato to postoji samo boanski Apsolut kao jedina bezvremena stvarnost, i nita nije
mogue izvan njega, ni mi ne postojimo sami za sebe, mi smo sam Apsolut, njegova imaginacija i
jedna individualna mogunost njegovog izraza, i mi kao takvi postojimo u svim tim paralelnim
stvarnostima kao sve paralelne stvarnosti. Zato i moemo da se kreemo kroz njih. Mi smo
samo mesto ukrtanja svih paralelnih stvarnosti, svih mogunosti postojanja. Otuda se one samo
u nama osmiljavaju i samo kroz nas dolaze do smisla.
ta nam se onda dogodilo kada smo pali tako nisko da mislimo da smo samo jadne, male
telesne individue okruene velikim i otuenim kosmosom?
To e nam pokazati shema kategorija snkhye, na njoj je mapa cele egzistencije nacrtana
kao na kolskoj tabli.
Postoji mali problem u samom umu koji koristimo, u razumu. On izvre celu stvar
naopako. On identifikuje i vezuje svest samo za jednu stvarnost. To je potrebno da bi svest
detaljno iskusila mogunosti svih stvarnosti, ali taj in nuno ima i negativnu stranu, da skriva
sve druge stvarnosti i samu prirodu svesti. Dodatni problem je taj to svaka stvarnost uzeta sama
za sebe ima holografska svojstva po kojima sadri i odraava sve druge, i zato kada se um uhvati
samo za jednu stvarnost, ona razvija u subjektivnom umu snano subjektivno uverenje da je ona
apsolutna, sveobuhvatna, i da su sve druge stvarnosti nepostojee ili pogrene.
Ovde treba naglasiti: nije nita objektivno izvrnuto naopako niti moe da bude, ve samo
um ili razum (manas) naopako prikazuje stvarnost (svih kategorija prirode na shemi). Samo zbog
13

Ono to nam je ovde poznato kao nauka, jeste samo sistem kontrole uma kojim se ljudi dre u neznanju, uz
minimalno doputanje napretka u saznanju.

20

posebnog delovanja uma mi imamo utisak da smo pojedinane fizike individue (indriyni)
odvojene od celine koja je sve; samo zbog takvog uma nae bie, koje je sama boanska celina,
ono to mi jesmo, izgleda nam nepoznato i kao spoljanji svet, kosmos, otuen od nas; samo zbog
uma postoji trodimenzionalni svet u prostoru i linearnom vremenu; samo zbog uma postoji
ovekovo neznanje o stvarnosti. Ali poto i um koristi svest koja je u osnovi boanska svest
samog Apsoluta, iako u vrlo malom opsegu, takav um je i sredstvo za spoznaju stvarnosti ali
samo u uslovima najvee odvojenosti od boanskog Apsoluta, u fizikom svetu kao prividu
odvojenosti objekata u prostoru i linearnom vremenu.
Taj privid (ovaj svet u kome ivimo) je zapravo scenografija postavljena za karmiku
dramu ljudskih dua, koje su emanacije boanskog Apsoluta, to je pozorina scena u kojoj e one
da sprovedu zavrne procese iskustava svih mogunosti svega-to-jeste, mogunosti svih akcija i
reakcija, svih dela koja otkrivaju i vode svest uma ka smislu postojanja. Koristei boansku svest,
iako u malom opsegu, um kreira nove tokove stvarnosti u svim moguim varijantama koje se
punom snagom oseaju i deluju kao nove paralelne stvarnosti i mogunosti. Budui da ima
mnogo emanacija boanske svesti, svesnih monada, dua koja se inkarniraju, ima i mnogo umova
i njihovih tvorevina u ovom prividu fizikog sveta. Zato postoji njihov zbirni ili kolektivni
uinak. Samo zbog tog zbirnog ili kolektivnog uinka objekti fizikog sveta postoje relativno
trajno, oni postoje pre naeg roenja i ostae posle nae smrti. Trodimenzionalni fiziki svet
postoji samo zbog dua koje se inkarniraju u njemu, kao njihova projekcija i tvorevina.
Hipnotikom regresijom otkriveno je da due same biraju inkarnaciju u kojoj e se roditi. Nisu
bili hipnotisani dovoljno duboko da otkriju da su sve due zajedno kreirale sam fiziki univerzum
da bi se u njemu inkarnirale. Prirodno je svojstvo fizike realnosti da ima izvesnu inerciju i
sporost, koja je kao takva potrebna da se dramska scena za karmika iskustva dua odri i bude
upotrebljiva za iskustva kakva su im potrebna, a to je linearno vreme u prostoru. Karmika drama
koja je duama potrebna da bi je ovde iskusile ne moe se odvijati u uslovima trenutne ili
bezvremene manifestacije kakva postoji u najviim dimenzijama prirode. Pozorina scena mora
da postoji za vie predstava i za mnogo glumaca, mora da traje u prostoru i vremenu. Zato je
stvorena ova planeta Zemlja kakva jeste. I ne samo ona. Stare due, daleko naprednije od naih
koje se ovde inkarniraju, kreativnom sveu dovele su i Mesec iz daleka i postavile ga da poslui
kao protivtea sunevom uticaju na psihu ljudi, stvorile su ceo sunev sistem sa svim planetama
da poveaju mogunosti tela u koja e da se inkarniraju na Zemlji, njegovu psihodinamiku,
temperament i karakter i time maksimalno obogate sadraje karmikih drama. 14 Takvih
mogunosti za izraavanje i iskustvo svesti nema na drugim planetama na kojima se takoe
inkarniraju. Zemlja je posebno bogata i vana po pitanju sazrevanja svesti i njenog povratka
boanskom Apsolutu. Zato su inkarnacije na Zemlji posebno teke. Ona je elitna kola. Budite
toga svesni uvek kada vam ivot presedne i bie vam lake. Jo lake ako proitate ovu knjiicu
do kraja.
Um je na shemi predstavljen kao kategorija manas. Ona stoji na vrhu organskog podruja,
kao to mozak dominira nad telom, nad svim ulnim i delatnim organima. Sva iva bia se u
organskom svetu dele po broju ulnih i delatnih organa koja poseduju. Samo ovekovo telo ima
sve ulne i delatne organe, samo je ono kompletno za delovanje tako da moe da koristi i razum
(manas), a s njim i orua, odnosno tehniku, i da tako razvije svu materijalnu kulturu i
civilizacijska dostignua. Razum (manas) sprovodi i obrauje sve informacije iz objektivnog
neorganskog podruja u subjektivno ili organsko podruje. Drugim reima, s njime upijamo sve
frekvencije spoljnjeg sveta i pretvaramo ih u informacije koje se mogu koristiti u naem
trodimenzionalnom organskom telu i svetu. Razum je neutralan, on omoguava sintezu i
regulaciju informacija i frekvencija koje mozak kao radio aparat prima od ire celine. Kao takav
je neophodan za funkcionisanje u trodimenzionalnoj fizikoj stvarnosti. Razum slui da uvrsti
svest u fizikoj stvarnosti, i ni za ta drugo. Ko izgubi razum ne moe ovde da funkcionie jer
se kod njega pobrkaju sve dimenzije i paralelne stvarnosti. Samo sa dobro integrisanim razumom
moemo uspeno da delamo u fizikoj stvarnosti. Ego je svest ograniena na razum i fiziko telo.
14

Karl Gustav Jung je u razgovoru Migelu Seranu priznao da kad god nije mogao nekom pacijentu da postavi
dijagnozu, on bi ga poslao kod astrologa da mu uradi natalnu kartu, i u njoj bi video sve to treba.

21

Kao takav on slui kao oklop i zatita od meanja drugih dimenzija i stvarnosti. On zapravo
omoguava najsporije kretanje zbivanja, dovoljno sporo da sve moe detaljno da se iskusi. I
najdalje od stvarnosti, od boanskog Apsoluta. Egoiki um je taka najvee udaljenosti
boanskog Apsoluta od svog izvora, najvee otuenosti od sebe samoga. Ali to je i taka njegove
najvee kreativnosti, jer cela priroda postoji na principu iste projekcije boanske svesti od sebe
same, kao neto drugo. Boanska svest je uspela samu sebe da smanji i zaboravi u tolikoj meri da
je postala ovek zatvoren u ego, koji misli da je samo fiziko telo, a da je ceo kosmos izvan njega
i ak da mu je suprotstavljen. Zaista, za takvu udesnu iluziju sposoban je samo boanski
Apsolut. Samo je najvei sposoban za najvee. To je krajnji izraz njegove kreativnosti. Od te
take nema se kud vie, i zato od nje samo poinje povratak svesti ka boanskom Apsolutu.
Tu krajnju taku, zatvorenost u iluzije tela i ega, ezoterine tradicije opisuju kao izvor sve
patnje. Povratak svesti od te take ka boanskom ezoterine tradicije opisuju kao nadilaenje
iluzije tela i ega i povratak due boanskom izvoru, kao bogospoznaju ili prosvetljenje. Za
povratak svesti iz te krajnje take dizajniran je ovek, to je ovekova jedina sudbina. Sve ostalo
to na tom putu doivljava su nusproizvodi tog osveenja i buenja, kao to su razvoj
civilizacije, kulture, tehnologije i nauke Zato je ovekovo bie mikrokosmos, holografsko
olienje kosmosa u malom. akre u ovekovom biu su psiho-energetski transformatori koji
kreiraju fiziku realnost. Prve tri akre se odnose na vezu energetske osnove prirode ili kvantnog
Polja, gornje tri na mentalno stanje i prisustvo svesti. Izmeu tri donje i tri gornje akre nalazi se
sredinja srana akra koja ih objedinjuje.
U celoj toj drami um ili razum, tj. manas, ima posebnu ulogu. On je neutralan, a to znai
da koliko omoguava percepciju spoljnjeg sveta, toliko je i iskrivljava. Isti je princip koji oitava
informacije i koji ih iskrivljava. Um to radi na taj nain to, po principu ogledala, za koje smo ve
rekli da odraava prirodu fizike stvarnosti u odnosu na boansku svest o sebi, stvarnost
prikazuje obrnuto: ono to mi jesmo u apsolutnom smislu, a mi smo sam boanski Apsolut, jer
izvan njega nita nije mogue pa ni mi, on sam je sve-to-jeste, um prikazuje kao neto drugo od
onoga to jeste; sve ono to je u nama i to smo mi sami, a to je sav kosmos, um prikazuje kao
neto spolja i to nismo mi sami. Samo zahvaljujui ovoj iluziji koju nam um daje mi vidimo
neto to postoji kao spoljanji svet i kosmos. (Zato su neki mislioci nasluivali da je svet
samo misao, ali nisu umeli da osmisle zato je tako.) Svako ko je ikada nadiao odnosno
transcendirao um, bilo stabilno i trajno s razumevanjem, disciplinom meditacije, ili privremeno
nekom drugom metodom ili spontano, doiveo je jedinstvo sa celinom, za njega je svet nestao u
tom jedinstvu i on je bio Jedno sa Celinom, doiveo je ono to se u drevnim tekstovima
(Bhagavad Gita) opisivalo kao vienje sebe u svemu i svega u sebi.
Sledei princip holograma da sve u kosmosu odraava sve drugo, da svaki deli sadri i
ogleda celinu, i um odraava boansku svest Apsoluta u malom pa tako ponavlja svest o sebi u
malom. (To ini i sve drugo u prirodi, sve je na neki nain svesno sebe, od DNK i elija do
planeta, zvezda i galaksija. To ne znai da je sama priroda ili materija svesna, ve da je u
osnovi svega svest koja oblikuje materiju, a ne obratno.) Postoji zapravo samo jedan um,
boanskog Apsoluta. Na um je samo njegova daleka i mala replika, kao to je njegova replika i
sve ostalo u kosmosu. Zato na um i moe da ustanovljava sve ostalo u kosmosu. Na taj nain um
telu daje svest o sebi i ta kombinacija sainjava ego. I to bi bilo korisno da on ne nastavlja s tim u
nedogled bivajui zatvoren u sebe.
Nevolja je u tome to se svest koju um koristi i deli prema svojim potrebama ne zaustavlja
samo na tome, ve se celokupna linost ovekova pod uticajem takvog uma deli na fragmente i
razne mogunosti koje se smenjuju zavisno od okolnosti i spoljnih uticaja. Tako ovek dok je u
telu i telesnom umu nije jedna linosti i nema samo jedno Ja, ve mnotvo. To mnotvo Ja se
neprimetno smenjuje (neprimetno esto samo za oveka, dok njegova okolina to mnogo bolje
primeuje i mora da trpi), i ta smena proizvodi razliita stanja svesti, razliita raspoloenja i
razliite linosti u jednom oveku. To oveka ini nesposobnim i nedovoljno svesnim da bi se
probudio u objektivnoj stvarnosti koja on sam zapravo uvek jeste.
Dodatna nevolja je u tome da je priroda svesti da iskuava sve to je mogue da iskusi, pa
tako iskuava i ono to je negativno, i kako je priroda u svemu krajnje kreativna, tako smo i mi
ovde prinueni da iskuavamo stvarnosti od kojih nam se ogadi ivot, ono to bi se nazvalo
22

teka patnja. Kreativnost se izraava i na negativan nain, ne samo na pozitivan. Iako svaka
patnja postoji samo za um identifikovan za telo i nigde vie, ona je kao takva deo iskustva
ovekovog postojanja. ovek nikada nije rtva, osim ako tu ulogu sam na odabere (na mnogo
dubljem nivou od svesnog uma, pa se zato nikada ne bi sloio da je sam izabrao takvu ulogu).
Celina uvek podrava svako iskuavanje svesti jer je to obogauje, pa e ovek tako biti podran
od boanske celine i u iskuavanju negativnih iskustava. Priroda je polje ispoljavanja svega to
moe da se dogodi, ona svemu daje objektivnu realnost, a to ukljuuje i nae zablude i greke. I
one su, kao i sve ostalo, ispoljene u potpunosti. Sve postoji zbog osveenja i sve nas osveava,
na sve mogue naine, poeljne ili nepoeljne. Poeljne stvari nam pokazuju kako treba initi, a
nepoeljne kako ne treba. Samo ako ih sve prihvatimo kakve jesu, kao odrazi naeg iskustva, da
se dogaaju samo zbog nas i naeg osveenja, onda e i najnegativnije iskustvo nestati. Sva loa
iskustva se stalno ponavljaju u svim moguim varijantama sve dok ih ne prepoznamo na ovaj
nain. Tek tada, kada ih prepoznamo kao ogledalo naeg osveenja, ona e prestati da se
ponavljaju jer su ispunila svrhu. Mi idemo dalje u nova iskustva, u novu stvarnost, i nee imati
kome vie da se ponavljaju.
Do sada smo rekli da se boanska svest kao sve-to-jeste uvek ispoljava kao sve-to-jemogue, da takvo ispoljavanje projektuje prirodu koja je viedimenzionalna i da sve njene
mogunosti postoje paralelno, kao paralelne stvarnosti. Rekli smo takoe da i mi postojimo na
takav nain zato to nita nije niti moe da bude odvojeno od boanskog Apsoluta, nita nije
izvan njega, stoga smo i mi to sve-to-jeste, ili bolje da kaemo da smo od svega toga sainjeni.
Zato i moemo sve to da iskuavamo. Rekli smo i da svaka mogua stvarnost sama dalje stvara
svoju liniju mogunosti, mogunosti se razgranavaju u svim moguim pravcima, jer svest koja se
na taj nain aktuelizuje jeste svest o svemu, o apsolutno svemu. Tu dolazimo do problematinog
dela za na um i ego. To Sve podrazumeva i ono to vidimo kao negativno. U celini zapravo ne
postoji nita negativno jer to onda ne bi moglo da bude deo celine, tada celina ne bi bila ono to
jeste. Ali mali otueni um/ego vezan za jedno telo i za pojedine stvarnosti ne vidi celinu, vidi
samo delove koji su u njegovom vidiku i o kojima prosuuje prema svom stanju i poloaju, kao
one koji se njemu sviaju ili ne sviaju. Ono to njemu izgleda kao negativno jeste zapravo
samo deo neke ire celine ili procesa koji ako se prihvati i ispravno razume pokazae se kao
pozitivno iskustvo za svest i njen povratak boanskom izvoru. Taj povratak opet nije nikakvo
kretanje ve samo buenje od iluzije da postoji neko objektivno kretanje i neka objektivna
stvarnost izvan nas. Ne postoji nita izvan nas jer mi smo samo svesni subjekt boanske svesti
koja sve omoguava, i sve to vidimo kao da je izvan nas jeste samo ogledalo koje odraava sva
iskustva i mogunosti boanske svesti koja mi jesmo.
Um je dizajniran za osveenje fizikih iskustava, on ne moe da zna ta e se ubudue
dogoditi i kako e se neto dogoditi, moe da zna samo ta se dogodilo, on ustanovljava i razume
sve ono to se ve dogodilo u fizikom iskustvu i to se upravo dogaa, na osnovu steenih
iskustava. Um ne vidi unapred ve samo unazad i ono to je postojee. Celina uvek podrava sve
u sebi, inae ne bi bila Celina, boanski Apsolut. Tako je i ovekov um, koji direktno koristi svest
Celine, iako na individualan nain, uvek podran od strane Celine u svim svojim aktivnostima.
On drugaije ne bi mogao da radi. Zbog same potrebe svesti da proe sva individualna iskustva,
um stvara individualne predstave i ubeenja i uvek je podran u tome. Zato svojim ubeenjima
ovek moe da projektuje itav svoj ivot, to najee i ini, ali vie nesvesno nego svesno pa ne
moe sebi da prizna da je sam tvorac svoje sree i nesree. Dodatna tekoa je u tome to ima
mnogo ljudi koji ive zajedno pa se meaju i tui uticaji na svakog pojedinca.
Tako um, zbog same svoje prirode da individualizuje iskustvo svesti, stvara i iskustvo da
je potpuno odvojen od Celine i da nije podran, ak i da je ugroen od strane Celine, iskustvo
usamljenosti i patnje. Svest svega-to-jeste automatski podrava i takva negativna verovanja.
Kako ima vie svesnih subjekata i vie umova, oni zajedno stvaraju kolektivno iskustvo
otuenosti i patnje, stvaraju kulturu i drutvena ureenja koja donose otuenost i patnju. Celina je
neutralna i podrava sva iskustva, pa i takva. I to spada u sve-to-je-mogue sa kojim se izraava
sve-to-jeste. Dokaz da smo uvek podrani od strane Celine je i taj da smo podrani i u svojim
negativnim verovanjima i stvaranju negativnih iskustava. Da nismo uvek podrani, ne bismo
mogli ni negativna stanja da imamo. Sve pripada Celini i zato Celina sve podrava. Samo
23

prisustvo svesti podrazumeva slobodu za apsolutno sva iskustva, pa i ona koja svesnom subjektu
izgledaju kao negativna. Ni pozitivna ni negativna iskustva ne bi bila mogua da nemaju podrku
Celine, jer nita izvan Celine nije mogue. Zato u pogledu osveenja Celine pozitivna i
negativna iskustva imaju jednaku vrednost, iako subjektivno posmatrana daju veoma razliite
uinke. Olakavajua okolnost je u tome to Celina podrava sva iskustva samo u onoj meri u
kojoj ih verovanja uma stvaraju. Celina jednostavno sledi temeljna uverenja i rad uma, jer um
koristi svest Celine. Zato sve to je negativno moe i da se promeni u pozitivno samim
osveenjem rada uma i promenom njegovih temeljnih uverenja. Temeljna uverenja su glavni
stvaralac uslova u kojima ivi svesni subjekat u fizikom svetu. Ako moe da stvori negativna,
moe i pozitivna uverenja i stanja. On u svemu to radi koristi svest boanske Celine, jer nema
svoju svest, osim kroz privid svojih uverenja. Svako uverenje radi po principu da je samo ono
stvarno a sve drugo pogreno, jer drugaije se ne bi odralo, i drugaije ne bi bila mogua
individualna iskustva svesti zbog kojih se ona ispoljava kao sve-to-je-mogue. Ta subjektivnost
uverenja svesti je toliko jaka da ovek zapadne u nesvesno stanje kada naglo i neplanirano
ispadne iz svojih uverenja. Na primer, um je toliko identifikovan sa stvarnou samo svog
fizikog tela, da kada fiziko telo padne u san, ili mu se funkcionisanje naglo prekine (udarcem u
glavu, drogama...), i um tada postaje nesvestan sebe. Samo kada nadie subjektivnu svesnost i
iskusi sveprisutnu transcendentalnu svest boanskog u sebi, ovek moe da menja svoja uverenja
bez gubitka individualnih iskustava, moe slobodno da menja iskustva bez gubitka svesti o sebi.
Tako um postaje objektivno svestan i trajno budan. Postaje stvaralac okruenja u kome telo ivi,
ali na pozitivan i svestan nain. Dokle god je nesvestan, odnosno subjektivno svestan, um stvara
okruenja uslovljen spoljnim uticajima i sluajnostima. Samo sa aktuelizovanom sveu u sebi, o
sebi, um postaje transparentan posrednik boanske svesti koja sve omoguava na nabolji mogui
nain. Boanska celina je uvek savrena. Samo subjektivna svesnost moe da stvori privid da je
neto nesavreno i pogreno, a kako i svesni subjekt koristi boansku svest u svom radu, tu
subjektivnu stvarnost on pretvara u stvarnost u kojoj ivi. U tome je uvek podran od boanske
celine, i kada sebe prividno porobljava i kada sebe prividno oslobaa, sve dok ne spozna da je on
sama ta boanska celina koja u svojoj slobodi doivljava sve to je individualno mogue doiveti.
Par primera viedimenzionalnih i paralelnih stvarnosti
Sluajevi delovanja pod hipnozom moda su najbolji primeri kako svest deluje kada nije
ograniena svesnim umom, jednom linou i identifikovana sa telom, ve je nesvesno povezana
sa Celinom koja sve omoguava - istovremeno.
Ako je subjektu hipnotikom sugestijom naloeno da veruje da odreena osoba nije vie
prisutna pred njim, da je otila iako nije, nakon buenja iz hipnoze ispitanik tu osobu ne bi fiziki
video iako bi ona bila prisutna pred njim. Ako bi ta osoba pomerala neki predmet, hipnotisani
subjekt video bi samo predmet koji se kree kroz vazduh, ne i osobu koja ga pokree jer je
njegovom umu data sugestija da ta osoba vie nije prisutna. Takoe bi video i kroz tu osobu (na
pr. koliko je tano sati na asovniku) iako je ona fiziki pred njim i zaklanja asovnik. Ovo nam
pokazuje u kojoj meri nas um obmanjuje - u istoj meri u kojoj nam i omoguava opaanje. To
takoe dokazuje da um ne samo to kontrolie opaanje nego i (kao logos) kreira fiziku realnost,
da um ne koristi samo fizika ula za fiziko opaanje, ve i unutarnja ula, tanmtre, za ire
opaanje, nezavisno od fizikog sveta.
Sluajevi koji dokazuju paralelnu stvarnost su oni u kojima se linost deli na vie linosti
od kojih svaka ivi u svojoj stvarnosti i identitetu, iako su u jednom istom fizikom telu. Ako je
jedna linost imala tumor, rak, kada pree u drugu linost tumora nee biti, jer ta druga linost
postoji u stvarnosti u kojoj ona nema tumor. Iako se radi o istom telu i prelasku iz jedne linosti u
drugu u vrlo kratkom vremenu, nekoliko minuta. Takoe ako se pod hipnozom nekoj osobi naini
povreda na koi, kada se osoba povrati iz hipnoze sa sugestijom da se nee seati povrede, kao da
joj se nije ni dogodila, svaki trag povrede e nestati istovremeno sa promenom stanja svesti iz
hipnotisanog u normalno stanje.
24

Sve ovo dokazuje da je svest u osnovi sveg pojavnog sveta, da je ona pravi tvorac tela. Da
nije tako, da je telo primarno a svest sekundarna pojava u telu, sve ovo ne bi bilo mogue, a sve
je ovo eksperimentalno dokazano.
Takoe sve ovo dokazuje da istovremeno postoje sve mogue stvarnosti i da samo
usmerenje svesti odluuje koja e stvarnost biti aktuelna. Tako um ne stvara nikakvu novu
stvarnost, ve iz obilja svih mogunosti aktuelizuje jednu po jednu. Zato to to radi sukcesivno,
jednu po jednu, um stvara privid linearnog vremena u trodimenzionalnom prostoru. I linearno
vreme u trodimenzionalnom prostoru postoji za nas samo dotle dok je naa svest identifikovana
sa umom i telom.
Svest bira stvarnost
Sve do sada reeno dovodi nas do jednostavnog uvida da svest bira stvarnost koja e biti
aktuelna. Sve promene se uvek dogaaju kao promene stvarnosti, a ne kao promene samih stvari
(koje nemaju supstancijalnost i stvarnost po sebi pa se zato i ne mogu menjati, nema ta da se
menja), bili mi toga svesni ili ne, ali mo stvaranja emo imati mi a ne druge okolnosti i spoljni
uticaji ako taj proces koristimo svesno. To je jo jedna vrsta slobode koja nam je data: moemo
da postojimo aktivno i svesno, i pasivno i nesvesno. To je mogue zato jer mi uvek postojimo, a
uvek postojimo zato jer nismo razliiti od samog postojanja.. Naa nesvesnost i nemo da
delujemo na prirodu stvarnosti zapravo se i sastojala iz toga to smo pridavali iluziju
supstancijalnosti i kontinuiteta stvarima i pojavama. Uvek smo se identifikovali sa stvarima i
pojavama i pokuavali njih da promenimo. Naa identifikacija sa stvarima i pojavama zasnivala
se pre svega na naoj identifikaciji sa supstancijalnou i kontinuitetom sopstvenog bia, tela,
uma i ega. To nam je bilo nekako najblie jo od detinjstva. Ta iluzija je izvrtala stvarnost
naopako i sama od sebe je sputavala mo kreativnog delovanja na promeni stvarnosti. Sami smo
sebe zatrpavali iluzornom materijalnou; pridavali smo vrstou materijalnosti onome to u
sutini nije materijalno, i poto smo pri tome koristili istu svest koja slobodno sve stvara, tako
smo sami davali vrstinu stvarnosti koju smo eleli da promenimo. Pokuavali smo da
promenimo same stvari, a ne stvarnost u kojoj one postoje; jo manje sebe kao svesnog subjekta
svake stvarnosti; oslanjali smo se na posledice, formirane oblike, a ne na svest koja sve oblikuje;
oslanjali smo se na spoljanje uticaje, a ne na sopstvenu svest koja utie na sve.
Jedini uslov svesnog menjanja stvarnosti jeste pre svega razumevanje uloge i prirode
same svesti, njene povezanosti sa energijom (kvantnim poljem koje sve omoguava, u kome su
sve mogue stvarnosti), i na osnovu toga razumevanje prirode stvarnosti, da nije supstancijalna i
da je u sutini talas energije voen svesnom namerom kroz trenutano oblikovanje. Samo
spoznajom sopstvene svesti moemo da spoznamo prirodu delovanja svesti koja sve omoguava,
jer radi se o istoj svesti. Kako se to praktino radi bie rei na kraju ove knjige, ali ve je jasno da
se radi o samospoznaji kroz disciplinu meditacije. Ne postoji drugi nain. Meditacija je praksa
dolaska do svoje sutine kao iste svesti o sebi. Kako je svest uvek jedna ista, i u osnovi
celokupnog postojanja, naa sutina je ta ista svest. Kada nam savreno postane jasno da je
svesna namera ta koja oblikuje svaku stvarnost, stvari, pojave i dogaaje, i da se ne menjaju
stvari ve stvarnost u kojoj stvari postoje, onda moemo svesnom namerom da izaberemo
stvarnost koju elimo, samo ako toj nameri udruimo svu potrebnu energiju, jer stvarnost
oblikuje svest na nivou kvantnog polja, iste svesti, ne na nivou povrnog i podeljenog uma. Um
identifikovan sa telom i svojim sadrajima upravo radi suprotno, on sputava promene stvarajui
prepreke tamo gde ih nema. Udruivanje svesti i energije znai delovanje celovitim biem, jer
nae bie (kao i sve ostalo) je u sutini energetska pojava, kojom rukovodi svesna namera.
Promena stvarnosti se ne moe sprovesti polovinom sveu uma niti sa podeljenom energijom
koja je takoe podeljena pod uticajem uma. Samo sopstvenom celovitou moemo delovati na
stvarnosti u kojoj se nalazimo, jer smo svaku stvarnost u kojoj smo se ikada nalazili stvarali
upravo svojim celovitim biem, ali nesvesno, reagujui na spoljne uticaje. Samo delujui iz svoga
sredita, sveu due, moemo da menjamo stvarnosti u kojoj se nalazimo. Jednostavno se celim

25

biem, istom sveu i svom energijom 15 (to znai udruimo svoju svest sa kvantnim poljem),
usredsredimo na stvarnost u kojoj elimo da budemo kao da je ona ve tu, dakle nezavisno od
vremena, ovde i sada, i ona e se ostvariti. Prei emo u nju.
To je prava pozadina svih pria o zakonu privlaenja.
Pri tome treba imati u vidu i to da takvo kreativno delovanje na promeni stvarnosti nee
ii onako kako to um oekuje. Um nikada ne vidi pravu prirodu stvarnosti, on za to nije ni
predvien, pa zato i ne zna kako treba da je menja. Ima samo nagovetaje o tome, moe samo da
primi ideju o tome. Kada bi se stvarnost menjala onako kako to um eli, ovaj svet bi bio pakao. I
jeste pakao u meri u kojoj otueni i podeljeni um uspeva neto da stvori. Stvarnost moe da se
menja samo inspiracijom sa viim umom, sa sveu due, a ona vidi daleko bolje i dalje od
ogranienog uma identifikovanog sa telom i svojim eljama. Pruie nam bolja reenja, ak i
bolje ciljeve, i uvek e pokuati da nas sprei ako elimo neto tetno, ma koliko nam to bilo
privlano.
Ovo ukazuje na dve stvari: samo namere koje su dostojne mogu da se ostvare i one se
najee nee ostvariti na nain koji to um planira i eli, ve na mnogo kreativniji i bogatiji nain.
Takoe to znai da moramo biti dostojni promene kojoj teimo, da budemo promena koju
traimo, a to znai da se uivimo u stvarnost koju nameravamo da ostvarimo kao da smo ve u
njoj, da se mislima, reima i delima ponaamo kao da smo je ve zasluili, bez obzira na to to
smo jo uvek u postojeoj, neeljenoj stvarnosti. Mo da celim svojim biem nadiemo postojeu
stvarnost bie mo kojom stvaramo novu eljenu stvarnost jer stari nain naeg delovanja je i
stvorio tu postojeu neeljenu stvarnost. Sve je opet u delovanju. Nema nikakve magije u zakonu
privlaenja nove stvarnosti.
Treba imati u vidu i prirodu svih dimenzija kroz koje se ideje ostvaruju, od njihovog
zaetka kao ideje, do mentalnog oblikovanja i ulaganja energije, do konane materijalizacije u
fizikoj stvarnosti. To znai da moramo da uradimo fiziki sve to je potrebno da se nadiu stari
mentalni obrasci koji su stvorili neeljenu stvarnost, kao i sve to je potrebno da se ideje ostvare,
nee to uvek neko drugi da nam odradi, a jo ree e nam ve odraene pasti s neba. Ideje se
ostvaruju kroz nas. Njihovim ostvarenjem mi pre svega sebe usavravamo, jer nieg i nema
spolja, sve je samo energija koju oblikuje svest iji smo mi svesni subjekti. Mi na ovom svetu
nita drugo ne radimo nego sebe usavravamo i osveavamo, manje ili vie uspeno, u raznim
fazama. Ako smo neto traili, to treba i da primimo, a jedini nain da neto primamo u zakonu
privlaenja jeste radom na njegovom ostvarenju. Jedino to privlaimo u tom zakonu jeste
inspiracija vieg uma i svesti due da nam ukae kako da radimo bolje i ta je za nas i okolinu
najbolje. To se ukazivanje prepoznaje po srei i blaenstvu koje nas ispunjavaju dok radimo na
svojim pravim ciljevima. To je putokaz za ispravnost u delovanju. To je ona srea koja nas cele
ispunjava blaenstvom u grudima i daje nam svu potrebnu energiju, kao kod male dece. Zato nam
je i reeno da emo ui u carstvo boije kada budemo kao deca. Carstvo boije je stvarnost u
kojoj boanska svest trenutno stvara sve postojee u slobodnom kretanju i meanju svih moguih
paralelnih stvarnosti, a kao deca postajemo onda kada ne razlikujemo svoju svest od svoga bia,
od energije koja ga omoguava. Spoj svesti i energije uvek se ispoljava kao radost i blaenstvo
blaenstvo zbog spoznaje da su i svest i energija upravo ispoljavanje boanskog Apsoluta kroz
nas. Svaka ispravna kreativnost, koja podrava ivot, poiva na toj spoznaji i tom spoju.
Meutim, mi smo uvek celoviti na ovaj nain, i uvek delujemo celovito, ali nismo uvek i
svesni toga, zato postoje stvarnosti koje podravaju ivot i one koje ga ne podravaju. Kada
nismo svesni svoje prave prirode onda nismo svesni ni prirode stvarnosti, tada smo uhvaeni u
sled reagovanja na spoljne uticaje putem neznanja i ogranienog uvida pa je zato takvo delovanje
na stvarnost subjektivno i destruktivno; tako se i stvaraju destruktivne stvarnosti: putem
nesvesnog i spontanog reagovanja. Kada smo svesni svoje prave prirode, onda smo svesni i
prirode same stvarnosti, a s njom i prirode boanske svesti koja sve omoguava kroz nas kao
svog svesnog subjekta. Zato samo s takvom celovitom svesnou moemo da biramo i da radimo
na boljoj stvarnosti, sve slobodnijoj i kreativnijoj. To je kreativno delovanje na stvarnost, za
15

to je i znaenje molitve ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svim umom
svojim, i svom snagom svojom. Radi se o osveenju celog bia, o jedinstvu svesti i energije, a to znai sjedinjenju
svesti sa energijom univerzalnog kvantnog polja i na taj nain delovanjem celovitim biem.

26

razliku od spontanog reagovanja. Ogranienom sveu uvek emo stvarati nova ogranienja jer
priroda je ogledalo boanske svesti i ona je polje slobodnog ispoljavanja svih moguih stvarnosti
koje paralelno ve postoje. Ako spontano reagujemo na okolnosti, onda dalje stvaramo iste
okolnosti; ako stvorimo distancu ili razmak od spontanog reagovanja, i tako obezbedimo malo
vie transcendentalne svesti, one koja moe da donese objektivnost i da nadie trenutno stanje,
onda delujemo svesno i pozitivno, stvaramo pozitivno.
Sve zavisi od nivoa svesti s kojom oblikujemo stvarnost. Nivoi spajanja svesti i energije s
kojom oblikujemo stvarnost postoje u naem energetskom telu kao energetski centri ili akre.
Ukoliko svest spajamo sa energijom, tj. delovanjem, na niem centru, utoliko e i posledice biti
istog kvaliteta, niske i uslovljavajue. Nijedna stvarnost nije nam nametnuta spolja. Svaka
stvarnost je samo odraz stanja svesti sa kojom smo je stvorili. Ako i postoje sile koje nam nameu
realnost spolja, pre svega negativnu, one to ine pomou nas samih, odravajui nau svest na
niskom nivou s kojim stvaramo niske i uslovljavajue stvarnosti. Stvarnost se uvek oblikuje kroz
nas, samo je pitanje sa kog nivoa svesti to inimo i da li smo mi toga svesni ili nismo, ako nismo
onda e nau nesvesnu energiju iskoristiti onaj ko to moe. U sutini spoljanji uticaji deluju na
nas i nau stvarnost tano onoliko koliko nismo svoji i svesni sebe. Mi smo nesvesni tano
onoliko koliko vrednosti pridajemo spoljanjim stvarima, kao da su realne same po sebi, ili kao
da imaju objektivnu stvarnost, koliko pojavama koje su u sutini trenutne i nesupstancijalne
pridajemo supstancijalnost i kontinuitet. Tada se one tako i ponaaju prema nama. Sve pojave
samo odraavaju nae stanje svesti. Koliko smo vie svesni stvarnosti kakva jeste, trenutne i
nesupstancijalne, toliko vie delujemo iz svojih viih energetskih centara, iz vie svesti, i via
svest je sve vie prisutna i aktuelna u nama, kao naa sve vea Sopstvenost ili sutina. Drugim
reima, delujemo utoliko monije na stvaranje pozitivne stvarnosti koja sve vie oslobaa
boansku svest kroz nas, koliko smo vie svoji, unutarnji, a manje identifikovani sa spoljanjim
pojavama. Paradoksalno je ali tano: koliko smo vie nevezani za spoljanjost toliko moemo
vie da delujemo na nju. Ipak, najveu mo stvaranja i oblikovanja stvarnosti imamo kada ne
razlikujemo spoljnu od unutarnje stvarnosti. Jer, zaista, za objektivnu stvarnost koja sve
omoguava, ne postoji nita spolja niti unutra. Te podele postoje samo za egoini um
identifikovan sa telom.
Postoji jo jedan paradoks. Prava spoznaja stvarnosti spreava nas da menjamo stvarnost,
jer ako su sve mogue stvarnost paralelne i simultane i svima njima upravlja svest, a ta svest je
naa sutina, onda nije potrebno menjati stvarnost kada smo svesni svoje sutine, ona je
transcendentalna svakoj stvarnosti i primarna u svima njima, nezavisno od okolnosti ona je
prisutna i uvek dostupna. Sve to je potrebno jeste spoznati sebe, a ne menjati okolinu. Zato
ovek menja i usavrava okolinu sve vie i sve bolje koliko mu je pri tome namera spoznaja sebe,
a sve je vie destruktivan ako problem vidi u okolini, a ne u sebi. Sve se reava prvo u nama,
nikada prvo spolja.
Trenutanost i sve paralelne stvarnosti su jedna ista stvarnost
Kao to je upravo reeno: trenutanost pojava i sve paralelne stvarnosti su jedna ista
stvarnost, i to je ona objektivna, boanska stvarnost.
Ono to se u naoj relativnoj, subjektivnoj stvarnosti prikazuje kroz vreme, kao pojave
koje se zbivaju tokom vremena, to je u objektivnoj stvarnosti bezvremena trenutanost, sve
pojave su bezvremene, trenutne vibracije u bezvremenoj sadanjosti. Mi ne ivimo u nekom
objektivnom vremenu, ve od trenutnih pojava stvaramo kontinuitet vremena.
Ono to je u naoj relativnoj, subjektivnoj stvarnosti prostor, to su u objektivnoj stvarnosti
paralelne stvarnosti. Mi se u stvarnosti ne kreemo kroz neki objektivni prostor, ve kroz sve
mogue paralelne stvarnosti. Budui da postojanje ne primeujemo kao trenutno i paralelno
ispoljavanje svih mogunosti jedne iste stvarnosti, mi ta ispoljavanja spajamo u kontinuitet i
projektujemo kao jedan prostor u kome se sve stvarnosti zbivaju.
Razdelnik subjektivne i objektivne stvarnosti je um, individualna svest koju koristi svaki
svesni subjekt.
27

Fizika stvarnost, koju doivljavamo u vremenu i prostoru, jer drugaije i nije mogue da
je doivljavamo, nastaje delovanjem uma koji za svoj rad koristi istu boansku svest koja sve
omoguava, iako u daleko manjem obimu. Um koristi boansku svest tako da bezvremenu
sveprisutnost svih moguih stvarnosti skriva od svesnog subjekta na taj nain to razdvaja sve
njene komponente na posebne objektivne inioce, on tako za svesnog subjekta projektuje vreme i
prostor, odnosno svu ovu fiziku stvarnost. Fizika stvarnost nije nita drugo do diferencijacija i
objektivizacija svih mogunosti koje su jedno u boanskog stvarnosti. Fizika stvarnost je
njihova projekcija kao prostor, i usporavanje kroz vreme tako da moe sebe da iskusi na sve
mogue naine kroz svesnog subjekta. Sve ono to je unutar boanske svesti kao njen potencijal i
mo, kao bezvremeno Jedno, to se u fizikoj stvarnosti projektuje i objektivizuje kroz sve
sadraje u vremenu i prostoru.
Zato um ovako razdvaja postojanje i svim oblicima postojanja daje posebne osobine u
vremenu i prostoru? Zato to um za svoju svesnost i rad koristi istu boansku svest koja sve
omoguava, ali je koristi na poseban i individualan nain. Tako se boanska svest kroz um
zapravo samo prelama u posebne, individualne oblike, i ti posebni oblici snagom boanske svesti
dobijaju objektivnu stvarnost u vremenu i prostoru. Nita drugo se ne dogaa. Um individualizuje
objektivnu svest. Zato postoje individualizovane pojave koje svest omoguava.
U naem empirijskom, subjektivnom iskustvu stvarnost postoji u vremenu i prostoru, dok
ista ta stvarnost objektivno nije supstancijalna i postoji kao bezvremena trenutanost koja
omoguava da se istovremeno ispoljavaju sve mogue stvarnosti paralelno, umesto da se kreu
kroz prostor tokom vremena.
Kao to su vreme i prostor neodvojivi u naoj empirijskoj stvarnosti, tako su neodvojivi i
trenutno stvaranje i sve paralelne stvarnosti. Da nije tako, etar ili kvantno polje ne bi bilo polje
svih mogunosti sabranih u bezvremeno i besprostorno Jedno. Da nije tako, svest ne bi
povezivala sve u prostoru i vremenu, sve bi bilo nepovezano.
Povezanost kvantnog polja i svesti u uenju snkhye
Snkhya ui da je osnova ispoljene prirode ili prakrti etar ili akaa. To je njeno najfinije
podruje iz koga nastaju svi drugi elementi i dimenzije prirode. Istovremeno najvia kategorija
odnosno egzistencijal u prirodi jeste mahat-buddhi, u slobodnom prevodu velika budnost. Ona
je na vrhu piramidalnog getalta prirode koji je predstavljen shemom kategorija (vidi sliku 1.). To
je najfinije podruje prirode, ono koje odraava najistiju svest koja je u prirodi mogua,
transcendentnu svest duha ili boanskog Apsoluta, svest koja omoguava celu prirodu kao takvu,
a koja nije od prirode, jer priroda nije svesna sama od sebe, ona je samo odraz transcendentalne
boanske svesti, njena suprotnost s kojom je boanska svest svesna sebe; priroda je odraz koji
igra ulogu ogledala s kojim se prepoznaje onaj koji je svestan. U svojoj najvioj kategoriji mahatbuddhi, priroda je najvie propusna za prisustvo transcendentalne svesti boanskog Apsoluta.
Kada ovek ostvari najviu svest o sebi, transcendentalnu svest, on ostvaruje mahat-buddhi, ima
objektivnu svest o celoj prirodi kao takvoj. Zajedno sa tim inom sledi logina posledica da on
tada vidi etersku sutinu prirode kao univerzalnog kvantnog polja, vidi sutinu svih stvari, vidi da
je sve Jedno izvan vremena i prostora. Na taj nain su najvia svesnost o prirodi (mahat-buddhi) i
eterska sutina ili kvantno polje u istoj ravni prema snkhyi, oni se paralelno aktuelizuju, ovek
ne moe imati drugaiju objektivnu svest nego takvu, koja vidi sutinu prirode: ne moe biti
objektivno svestan sebe bez objektivne svesti o prirodi, kao ni obratno, potpuna svest o prirodi
nije mogua bez potpune svesti o sebi. Ovo takoe znai da ovek ne moe imati objektivnu svest
ni o sebi ni o prirodi bez delanja koje je u skladu s tom sveu, jer delanje je upravo samo
ispoljavanje prirode. Etar je izvor sve energije. Energija je bie u pokretu, manifestacija kretanja
bia ili samog postojanja. Svest je stoga u osnovi energije i sve manifestacije prirode, svakog
delanja i celog postojanja: svest je vrhunski privlaitelj energije oblikovanja svega ispoljenog u
prirodi, jer mahat-buddhi je na vrhu piramidalnog getalta prirode. Na taj nain, bivajui najvii
privlaitelj ili ishod, svest kreira sve u prirodi. Stoga nema svesti (mahat-buddhi) koja bi bila
odvojena od naina na koji postojimo (eter, akaa, sve dimenzije, organski svet i sve ostalo).
28

Svest udruena sa etrom ispoljava se kao namera ili volja. Stoga je cela ispoljena priroda u osnovi
samo predstava svesti i volje.
Materija postoji zato to je beskrajno bra od svetlosti
Otkrie jedne jedine boje estice koja se kao virtuelna suprotnost boanskog Apsoluta
kree trenutno u svim mogunostima, koja vibrira tako beskrajnom brzinom da stvara privid
mnotva estica i elemenata, ima nesagledive i katastrofalne posledice po savremenu lanu nauku
koja je mnogo truda uloila da svet ubedi da ne postoji brzina vea od svetlosne. Po svemu ovde
reenom, sva materija upravo postoji zahvaljujui brzini veoj od svetlosne, jer ona boja
estica samo zahvaljujui brzini mnogo veoj od svetlosne, zahvaljujui trenutanosti, moe
da se manifestuje na svim moguim mestima istovremeno i da kreira sve mogue sloenije
oblike. Dakle, sam materijalni ili fiziki svet u kome ivimo postoji upravo zahvaljujui brzini
mnogo veoj od brzine svetlosti.
Brzina vea od svetlosne je ne-hercijansko kretanje. Njoj pripadaju kategorije aham-kra,
mahat-buddhi i akaa na shemi postojanja prirode i one su sutina svih ostalih kategorija i pojava
u prirodi. Brzine manje od svetlosne pripadaju hercijanskom spektru vibracija i njoj pripadaju sve
ostale kategorije, sva gua i sporija zbivanja koja opaamo ulima, sve do materije. Ali one
postoje zahvaljujui primarnoj stvarnosti jedne jedine boje estice koja se kree beskrajnom
brzinom, daleko veom od brzine svetlosti. Ono to opaamo ulima kao svetlost jeste mrak za
boansku stvarnost. Poetak opaanja boanske stvarnosti za nas je poetak mraka i
nespoznatljivosti boije tajne, o emu svedoi apofatika teologija. Meutim, nezavisno i od
teologije i od akademske nauke, postoje mesta u kojima se taj mrak vei od brzine svetlosti
ispoljava, i iz njega izbija sve to vidimo kao materija. To su crne rupe. One su crne samo zato
to su mesta na kojima se dogaa brzina mnogo vea od brzine svetlosti. To su mesta istog
prostora, akae, ne-hercijanskog etra.
To je istina o fizikom univerzumu. Ovde je ona izneta u svom najistijem obliku. Da je
ljudi ne bi postali svesni zabranjen je pojam etra, jer spajanjem individualne svesti sa sveu
kvantnog polja, etrom, ovek bi postao svestan svoje boanske sutine, postao bi kao bogovi.
Da su ljudi svesni stvarnosti ovde opisane, da su svi zajedno i sav kosmos sainjeni od jedne
jedine iste tvari, kreirane boanskom namerom, niko ne bi bio negativan ni na koji nain, niko ne
bi ubijao nikoga, svi bi bili nenasilni kao budisti i aini koji su znali ovu tajnu, niko ne bi imao
negativna iskustva, svi bi bili prosvetljeni, ali zato se niko ne bi ni inkarnirao u ovom svetu koji
predstavlja pozornicu za iskuavanje svih moguih iskustava, jer tada ne bi bila mogua
raznovrsnost svih iskustava i suprotnosti. Da bi se iskustvo suprotnosti obezbedilo, oni koji
upravljaju ovim svetom uspeli su, izmeu ostalog i s njihovom akademskom naukom, da javnost
dre u snu i ubede je da je crno zapravo belo, a belo crno, odnosno da ne postoji brzina vea od
svetlosne. I ovek je prihvatio tu iluziju jer ovde nije doao da bi postao kao bogovi - on to ve
jeste - ve da bi bio ovek, da bi iskusio sve aspekte boanske svesti u svim njenim
mogunostima, pa i onim najvie ogranienim, u ljudskom iskustvu, u snovima, i na taj nain
ispoljio nju samu. To je uslov za ivot na zemlji i razlog inkarnacija dua.
Ovu istinu, o trenutanosti i bezvremenosti stvaranja svega iz jedne jedine boanske
estice, znaju vladari koji ljudima vladaju ve vie hiljada godina, ali je uvaju u tajnosti. Oni
ine sve da ljude odre ograniene u pet ula i kontrolisani razum, jer to je i namera dua koje se
inkarniraju na ovom svetu, da svoju svest iskuse u tim ogranienim okvirima. Sva ogranienja
smo sami sebi postavili, jer nieg i nema osim jedne iste svesti u svemu, iako na mnogo viem
nivou od ovog koji moemo umom da sagledamo. Nauka se u novije vreme s otkriima neutrina i
Higsovog bozona pribliila eksperimentalnom dokazu postojanja boje estice o kojoj ovde
govorimo, ak je pri tome otkrivena i brzina vea od svetlosne, ali sve je to i dalje skriveno od
javnosti, a izvetaji su lairani i za naunike. To je opravdano tako zato to smo jo uvek u
srednjem veku to se tie nauke i drutvenog razvoja. Tehnologija je tek poela da se razvija,
svest o ljudskim pravima je tek u ideji, svuda se kri ili laira, nezavisno pravosue nigde ne
postoji osim kao ideja s kojom se manipulie, ekonomija je jo uvek izrabljivaka i
29

porobljavajua, zapravo je samo finiji nastavak ropstva. Mentalitet ljudi je jo uvek oblikovan
religijama ije osnovne postavke su u potpunosti srednjevekovne. Svi osnovni principi
civilizacije su jo uvek u poetnoj fazi postavljanja ideja i eksperimentisanja sa njima. Bie
potrebno jo vekova da se to uvrsti i zaista zaivi.
Zakljuci prvog dela
Na osnovu do sada reenog moemo izvesti neke prve zakljuke.
Eksperimentalno je dokazano da postoji opte jedinstvo iza svih pojava, mnotvo
odvojenih objekata je iluzija. Na svom najdubljem nivou, u subatomskom svetu, ono to vidimo
kao materijalne estice postaje polje energetskih talasa za koje ne vae podele vremena i
prostora, to polje pokazuje svojstva bezvremenog i besprostornog jedinstva. Iz tog jedinstvenog
polja, nazvanog univerzalno kvantno polje, a nekada znanog kao eter ili akaa, sve sloenijim
energetskim vibracijama nastaju formacije koje se ponaaju kao odreeni subatomski elementi,
zatim atomi i sve sloenije tvorevine, na kraju kao fiziki svet koji opaamo. Stoga
elektromagnetske sile kvantnog polja ili plazme su u osnovi cele prirode, one omoguavaju sve
sloenije tvorevine, atome, molekule, sve hemijske reakcije i bioloke tvorevine. U osnovi svih
materijalnih pojava na taj nain stoje vibracije iste energije, koje su po svojoj prirodi trenutne i
nesupstancijalne. To je stvarnost fizikog sveta kojeg opaamo, ali on ni u svojoj najgrubljoj
formi nikada nije izgubio svoju osnovnu realnost kvantnog polja ili etra. Jedino to se promenilo
jeste opaanje uslovljeno umom svesnog subjekta koji smo mi sami.
Ako je sve trenutano i nesupstancijalno, jer je u osnovi svega elektromagnetizam, ta
onda dri na okupu sve vrste oblike sveta u kome ivimo? Svest je u osnovi svih oblika. Bez
svesti i svesne namere sve bi bilo samo difuzno polje elektromagnetskih sila, frekvencije ne bi
imale smisao oblikovanja. Sve to postoji je u sutini svest uobliena u nameru. Na viim
dimenzijama (vazduh) to je ideja, na niim ta ideja se oblikuje u energetski proces (vatra) koji
dobija postojan i trajan oblik (voda) neke stvari ili pojave (zemlja). Tako je nae telo i sve to
vidimo i moemo da dodirnemo oko sebe zapravo oblikovana svest i postoji u tom vrstom
obliku samo zbog namere da tako postoji. Na taj nain sve je ivo i svesno sebe. Ako smo mi ivi
i svesni sebe, ne bi trebalo da nam bude teko da tako razumemo i sve drugo oko nas, poevi od
zemlje koja nas nosi i hrani, preko svih predmeta, bia i pojava. Mi ne postojimo u svetu
odvojenih objekata, mi smo samo kap u okeanu svesne energije.
Smisao oblikovanja svega u prirodi potie od principa svesti koji se samo moe izraziti
kroz svesnog subjekta. Svesni subjekt je princip oblikovanja svega u prirodi, on je u snkhyi
oznaen kao aham-kra. Ova kategorija je takoe zasluna da sve u prirodi ima odreeni oblik,
nita nije difuzno i haotino iako je sve talasno, trenutno i nesupstancijalno. Od nje potie svaka
ideja Boga kao tvorca sveta. Njen naziv je Ja sam inilac ili inilac ja sam. To se odnosi na
princip individuacije, ali i oblikovanja svih zbivanja. Prema uenju snkhye jedan isti princip
oblikuje nae Ja jesam, samosvest, svest o sebi, kao i celu objektivnu prirodu, sve oblike i
procese koje opaa jedan samosvesni subjekt. Svaki oblik koji postoji u prirodi ima svest o sebi,
svesnu nameru da postoji u tom obliku, ta namera ga odrava u datom obliku inae bi bio samo
difuzno polje energije. Svaki oblik u prirodi svest o sebi dobija od svesnog subjekta. U viim
dimenzijama svesni subjekti su due, a u niim ljudska bia, inkarnirane due, sa svojim
umovima (manas). Svest o sebi se automatski projektuje jer univerzum je hologram, sve se
odraava u svemu ostalom. Kada se u svesnom subjektu pojavi svest o sebi, kao Ja jesam
(aham-kra), tada se to automatski odraava na oblikovanje cele prirode, sve frekvencije,
informacije, ideje, postaju konkretni oblici. Nije mogua svest o sebi bez oblika, svesni subjekt
bez sveta objekata. Oblik i informacija (ideja) o obliku su jedna ista stvar u najvioj dimenziji, u
etru ili akai. On postaju razliiti tek na niim dimenzijama, a potpuno odvojeni tek na elementu
zemlje. Taj proces odvajanja se sprovodi pomou sputanja svesti o sebi u fiziko telo, u razum,
manas ili um. U aham-kra subjektivna i objektivna priroda se spajaju u jedno (vidi sliku 1. sa
shemom). Na taj nain subjekt koji opaa, proces opaanja i objekti koji se opaaju spadaju pod
jednu istu kategoriju u snkhyi. Svest o tom jedinstvu ostvaruje se u sledeoj vioj kategoriji, u
30

mahat-buddhi, istoj svesti koju je na osnovu uenja snkhye razradio Patanjali u Joga sutrama
kao samadhi, i definisao je kao jedinstvo subjekta i objekta opaanja, svest jedinstva ili
transcendentalnu svest, koja nadilazi podele na subjekt-objekt. Ceo proces odvajanja ideje od
oblika je potreban da bi se sve ideje ustanovile u svim svojim mogunostima i meusobno se
povezale u celinu. To je mogue samo na trodimenzionom i dovoljno vrstom i inertnom polju
kao to je fiziki svet ili element zemlje. Stoga element zemlje nije samo jedan od elemenata i
jedna od dimenzija, ve je zbir svih drugih dimenzija i elemenata i podloga za njihovo
manifestovanje i iskuavanje svih njihovih mogunosti na objektivan nain. Samo na ovom
fizikom svetu mogue je ideje sagledati u svim njihovim aspektima paralelno i poigravati se sa
svim njihovim mogunostima, i kao sa objektima i kao sa idejama.
Zbog znaaja upravo iznetog ponovo emo naglasiti: jedan isti princip daje oblik svemu u
prirodi i sainjava nau Ja jesam svest, na identitet. To je nuno da bi nae delovanje u svetu
bilo usklaeno sa svetom. To znai da koliko smo svesni sebe i imamo integrisanu svest o sebi,
toliko moemo da oblikujemo svet, da delamo u svetu, koliko je naa svest o sebi konstruktivna i
integrisana, toliko je konstruktivno i usklaeno nae delovanje u svetu. To mora biti povezano
istim principom kako je u snkhyi i pokazano kategorijom aham-kra. Njeno spoljanje
delovanje je oblikovanje sveta i prirode, a njeno unutarnje delovanje je integrisanje svesti o sebi,
sabiranje informacija o svim oblicima postojanja u jedno mesto, u svest subjekta kao Ja jesam.
Fiziki svet je onoliko vrst i stabilan koliko je vrsto nae Ja. Kada izgubimo nae Ja i na
razum, odmah se naemo u nekom drugom svetu.
Samo po tumaenju empirijskog uma (indriyni) svet izgleda ovako kako nam izgleda,
kao svet grubih objekata izdvojenih u vremenu i prostoru. Kada se um (manas) transcendira i
ostvari objektivna svest o prirodi (mahat-buddhi), vidi se njena eterska sutina, jedinstvo svega
izvan vremena i prostora. To znai da se vidi da je sve u osnovi oblikovano i pokretano sveu i
voljom. Videti takvo jedinstvo i transcendentalnu boansku svest u osnovi svega, mogue je
samo ako se vidi da nita nije supstancijalno odnosno da je sve trenutano.
To nas sve dovodi sledeem zakljuku: ako nita nije supstancijalno i sve je trenutano
onda je to jedini nain na koji postoji sveopte kretanje i stalna promena u univerzumu. Poznato
je da apsolutno nita u univerzumu nije istovetno i statino, sve je u promeni tako da univerzum i
nije nita drugo do stalna i sveopta promena. Sve kretanje i sva promena mogui su samo zato
to nita nije supstancijalno, sve nastaje trenutno iz kvantne supe, odnosno trenutnim
vibracijama one jedne jedine boije estice u kojoj ve postoje sve mogunosti. Tako ne nastaje
nita novo ve samo iz skrivenog prelazi u neskriveno stanje, iz implicitnog poretka u eksplicitno
stanje, iz potencijalnog u aktuelno. Zato to je sve trenutano i nesupstancijalno, sve kretanje se
odvija u sutini bezvremeno i nezavisno od prostora - i zato ono uvek kreira paralelne stvarnosti.
Ovaj zakljuak vodi nas jo jednom zakljuku: zbog iste nesupstancijalnosti i
trenutanosti, i zato to nije u vremenu, univerzum uvek postoji u svim moguim stvarnostima
koje se zbivaju paralelno. Stvarnost se sastoji iz svih moguih stvarnosti i one se paralelno
deavaju i proimaju, takoe postoji i vie dimenzija i ovek je sastavljen od svih njih. Paralelne
stvarnosti su jedini nain na koji se kretanje i sve promene mogu odvijati. Univerzum je sve-tojeste, a ono se uvek manifestuje kao sve-to-je-mogue. Samo kada bi postojalo jedno vreme i
prostor kao stvarni zajedniki uslovni okviri svih deavanja, morala bi da postoji samo jedna
stvarnost koja se linearno i uzrono menja u drugu. Ali zato to u osnovi prirode nema vremena i
prostora ve je ona sva Jedna, sa svim svojim mogunostima ispoljavanja, sve njene mogunosti
ispoljavaju se paralelno, i simultano se ve ostvaruju, odnosno ve su ostvarene. Samo je na um
taj inilac koji spreava vienje cele stvarnosti u kojoj sve mogunosti postoje paralelno, koji iz
te kvantne supe svih mogunosti kao malo dete bira jednu po jednu mogunost, ta mu se svia
a ta ne, i tako stvara subjektivni utisak linearnog deavanja u prostoru i vremenu. Zato to je um
(manas) instrument za delanje svesti na trodimenzioni fiziki nain, on je jedini projektor
linearnog vremena jer sebe uzima za referentnu taku prostornog kretanja. Kao to je za njega
neto prostorno blie a neto dalje, tako je za njega i vremenski neto pre a neto posle. I samo
zato to ima mnogo takvih umova istovremeno, oni po zakonu slobodnog stvaranja uvek novih
istovremenih stvarnosti, stvaraju fiziku stvarnost u kojoj ivimo, u kojoj postoje objekti pre
naeg telesnog pojavljivanja i ostaju posle njega; neto nam je prostorno i vremenski blisko, a
31

neto daleko. Iako je ta stvarnost subjektivna, ona za subjekte koji je kreiraju i zajedno ive u njoj
ima objektivne vrednosti i tako za njih postaje objektivna. Priroda svake stvarnosti jeste da
izgleda kao da je jedina stvarna. Drugaije se ne bi mogla odrati. Svest sve stvara, i subjektivnu
stvarnost kao i objektivnu.
Ovo nas vodi ka jo jednom malom ali vanom zakljuku: svest je prisutna u umu samo
zato to nema supstancijalnosti i sve je trenutano i sve to je mogue odvija se paralelno. U
razmaku izmeu dva trenutka postojanja sve se resetuje i vraa u prvobitno stanje neispoljenog
boanskog Apsoluta, izvora svesti i samog postojanja. Tako nam je taj izvor svesti uvek
dostupan, tako je svest i prisutna u svakom trenutku postojanja kao vrhunski privlaitelj energije
kretanja i oblikovanja postojanja; tako i um koristi taj izvor svesti svakog trenutka. Da sve postoji
supstancijalno, odvojeno u vremenu i prostoru, zaista bi dug put bio do izvora svesti!
Trenutanost je jedini nain na koji svest moe biti uvek trenutno dostupna.
Ukratko reeno: nesupstancijalnost svih tvorevina i trenutanost svih zbivanja su jedno
isto. One odraavaju talasnu elektromagnetnu prirodu kvantnog polja. Talasna priroda izvor je
sveg kretanja, a samo kretanje je energija. Otuda sva ivotna energija potie iz
nesupstancijalnosti prirode i trenutanosti zbivanja. One takoe omoguavaju da se izmeu dva
trenutka date stvarnosti sve vraa u izvorno stanje boanskog Apsoluta, koje je izvor svesti i
samo zato je izvor boanske svesti uvek dostupan u celoj kreaciji, u svim dogaajima, u svim
biima kao njihov tvorac, kao svest o sebi.
Sama priroda paralelnih stvarnosti prikazuje individualnom umu jednu stvar u vie
aspekata, kao mnotvo. Na taj nain objektivno postoji samo Jedno, jedna boanska svest i
prisutnost, a to jedno individualnom umu koji je identifikovan samo sa jednom stvarnou,
pokazuje se kao mnotvo. Pomou paralelnih stvarnosti individualni um spoznaje sve aspekte
jedne stvarnosti, to je i bila prvobitna namera boanske svesti pri ispoljavanju sebe same u
postojanje. Koncept paralelnih stvarnosti maksimalno ubrzava i olakava osveenje svih
mogunosti postojanja. Priroda je uvek maksimalno efikasna i racionalna.
Tako je objektivna stvarnost kakva nam je poznata u vremenu i prostoru sainjena od
paralelnih stvarnosti koje su nezavisne od vremena i prostora. Ona nastaje kolektivnim uticajem
svesnih subjekata, monada svesti koje boanski Apsolut ispoljava iz sebe samoga da bi
aktuelizovao sebe samoga u svim moguim aspektima. Te monade boanske svesti su ono to
nam je poznato kao due. Drugim reima, due su stvorile sav fiziki univerzum kao pozornicu
na kojoj sve-to-jeste iskuava sve-to-moe-da bude.
Pre nego to se upustimo u posmatranje karmike drame dua, sagledaemo kako se ta
pozornica gradila pre nego to su one izale na scenu.

32

Drugi deo:
SVEST U ORGANSKOM SVETU

Ispoljavanje boanske svesti o sebi

kroz kosmos, ivot i dogaaje
Podsetimo se da boja estica ne postoji sama po sebi i za sebe ve je ona samo
virtuelni odraz suprotnosti boanskog Apsoluta kao praznine. Poto praznina kao takva ne moe
da postoji, ona se ispoljava kao spomenuta boja estica od koje trenutnim vibracijama nastaje
sav univerzum i svi dogaaji. Na taj nain boanski Apsolut i ispoljeni univerzum nisu razliiti
ve su Jedno. Jedini nain na koji to Jedno moe da postoji jeste nesupstancijalnost i trenutanost
ispoljenog zbivanja; samo tako moe uvek i u svemu biti dostupna svest o sebi boanskog
Apsoluta, kao svest o svem zbivanju, kao svest koja motivie energiju za sve kretanje i
oblikovanje bia i pojava.
Na taj nain se Apsolut, koji je sve-to-jeste, ispoljava kao sve-to-je-mogue. Videli smo
opis dimenzija prirode kroz tradicionalni prikaz elemenata vazduha, vatre, vode i zemlje. To je
nain da se ukae na postepeni proces materijalizacije boanske svesti u oblik i zbivanje. Stoga ti
elementi ujedno prikazuju dimenzije postojanja koje nisu samo materijalne ve i nematerijalne,
suptilnije, vie izraene kao energije i svest, a to su astralni i mentalni svetovi. Taj proces polazi
od etra, akae ili kvantnog polja i sve vie se zgunjava dok ne postane fizika trodimenzionalna
pojava koja je, ne samo simboliki, predstavljena elementom zemlje. Taj proces se takoe kree
od ne-hercijanskih frekvencija etra, koje su stacionarne ili sferne, do hercijanskih koje karakterie
trodimenziono linearno irenje na elementu zemlje. Te procese prati i odgovarajua svest, ona je
ne-hercijanska kada je najblia univerzalnom kvantnom polju, etru, osnovi objektivne stvarnosti
prirode, tada ima svojstva stacionarnih frekvencija, potpunosti i celovitosti, to je ona svest
sadanjeg trenutka ili vene sadanjosti, tanije bezvremenosti. Ta svest kvantnog polja
odgovara najviem intelektu koji je mogu u oveku, njegovoj najobjektivnijoj svesti ili budnosti
koja je u snkhyi odreena kategorijom mahat-buddhi. Zato to se svest kvantnog polja poklapa
sa sveu najvieg intelekta u oveku, ovek je sposoban da osvesti celu prirodu i ona se
osveava kroz oveka, ovek je svesni subjekt cele objektivne prirode.
Ceo proces razvoja objektivnog sveta kree se od svesti kvantnog polja do svesti u oveku
kao njegove najvie samosvesti - mahat-buddhi. Sav ispoljeni svet nije nita drugo do spajanje te
dve svesti. Svakako, radi se o jednoj istoj svesti, ali njena aktuelizacija se odvija kroz privid
zaborava same sebe tokom kojeg ona ispoljava sve svoje mogunosti, i ta aktuelizacija je ono to
vidimo kao sav ivot. Teko je, verovatno i nemogue racionalno objasniti kako se i zato
apsolutna svest uopte ispoljava ili aktuelizuje kada je uvek i u svemu ona ista i jedna, to je za um
paradoksalno, ali dovoljno je rei da jednostavno ivota u kome ivimo ne bi bilo da se to ne
dogaa. To je injenica od koje um mora poi u razumevanju svega ovoga.
Put od izvornog stanja postojanja kao etra do objektivne svesti o postojanju u oveku,
mahat-buddhi, je prividno dug, on sadri sve oblike postojanja koje emo ovde ukratko prikazati.
U stvarnosti ne postoji razlika izmeu svesti i etra, kvantnog polja. Ali ta stvarnost se
ispoljava kao sav pojavni univerzum. Um u oveku je jedini inilac koji razluuje bezvremenu
stvarnost potpunog jedinstva etra u mnotvo pojavnih oblika koji sainjavaju kosmos. Ovde treba
naglasiti: nije ovekov um bukvalno tvorac pojavnih oblika, pojavni oblici postoje nezavisno od
uma, ali um svim oblicima postojanja daje posebne osobine koje oni u stvarnosti nemaju, osobine
koje im daju privid izdvojenih fizikih objekata, koji su neto po sebi i za sebe, kao da su objekti
u prostoru, a ne modifikacije samog prostora, samog kvantnog polja ili etra. Um je semantika
maina koja daje imena i znaenja svim oblicima, bez toga postojanje bi ostalo bezlino, a
bezlino u egzistenciji znai i beivotno.
33

Um povezuje pojavne oblike sa svetom ideja iz kojeg su nastali. Pojavni oblik je

najgrublja forma postojanja, a ideja najfinija, to je sve ista energija, samo u razliitoj frekvenciji,
oblik je gruba, a misao ili ideja o obliku je najfinija frekvencija, Um je mehanizam koji spaja
najgrublje i najfinije frekvencije prirode, pojavni oblik da idejom o njemu. On svakako radi i u
obrnutom smeru, ideje pretvara u pojavne oblike.
Najoptija modifikacija prostora ili etra, koji je sve-to-jeste, jeste da se individualizuje u
sve-to-je-mogue. Um je individualizovana svest, i on ne ini nita drugo nego samo dalje
projektuje individualizaciju svesti, dajui objektima individualna svojstva. U stvarnosti postoji
samo jedna boanska svest o sebi, i ona je proizvela individualni um koji projektuje individualne
objekte. U celom tom procesu dogaa se uvek jedna ista stvar, samo na sve finijim i finijim
razmerama koje, po modelu holograma, svaka odraava sve ostale. Um individualizuje svest i
njene objekte radi percepcije svih mogunosti postojanja. To je ono to boanska svest Apsoluta
jedino radi: aktuelizuje svest o sebi kroz individualni ovekov um. Taj proces projektuje sav
kosmos, ivot i dogaaje u njemu.
Ovde emo ukratko sagledati put kojim boanska svest dolazi do individualnog
ovekovog uma.
U svom izvornom stanju boanski Apsolut svest o sebi projektuje u svesne entitete ili
monade svesti koje su sposobne da kreiraju sve mogunosti. Kako nita nije mogue izvan njega,
to se sve dogaa u njemu, kao njegova imaginacija, i zato je sva kreacija zapravo samo
imaginacija boanskog Apsoluta. 16 On u sebi snagom sopstvene imaginacije - a imaginacija je
zapravo samo priprema svesti na viim dimenzijama za delovanje na niim - projektuje sopstvenu
svest u individualne entitete svesti ili monade. Iako postaju individualni, ovi entiteti svesti imaju
sva svojstva svesti boanskog Apsoluta, iako zbog razloga praktinosti delovanja, ta svojstva
mogu biti podeljena meu tim entitetima svesti, neki mogu imati jedna, a neki druga svojstva
svesti koja sve omoguava. U toj imaginaciji ove monade se ispoljavaju kao mnotvo, iako su u
sutini jedno sa boanskim Apsolutom, jer nita nije mogue izvan njega. Mnotvo nikada ne
postoji osim kao privid. Privid mnotva potreban je takoe zbog ispoljavanja svega-to-jemogue. To nije mogue u bezlinom jedinstvu. Potrebna je diferencijacija kao uslov delovanja
same svesti. Svest se uvek delotvorno ispoljava na osnovu diferencijacije, nekog razlikovanja, pre
svega razlikovanja sebe od ne-sebe, sebe od neeg drugog i drugaijeg. Putem diferencijacije ili
razlikovanja boanska svest aktuelizuje samu sebe. U svojoj svemoi boanska svest sama stvara
privid drugog i drugaijeg da bi se delotvorno ispoljila. Najoptiji takav privid je sam ispoljeni
univerzum. Jedini nain da se on ispolji je kroz privid mnotva oblika i zbivanja. Da bi se takvo
prividno mnotvo ispoljilo, potrebno je mnotvo monada svesti koje e samom svojom
mnogostrukom individualnou unutar boanskog jedinstva razluiti mnotvo oblika i zbivanja.
Na taj nain monade svesti proistekle iz boanskog Apsoluta stvaraju sav pojavni univerzum.
Ne postoji objektivno stvaranje sveta, postoji samo proces individualizacije boanske
svesti koja samom svojom individualizacijom razluuje boansko jedinstvo u privid individualnih
pojava ili mnotva objekata. Stvaranje je zapravo samo razluivanje postojeeg, modifikacija svih
mogunosti postojeeg. 17
Boanski Apsolut je nesposoban za stvaranje budui da je On ve sve-to-jeste. Onaj koji
ve jeste ono to jeste, ne moe da stvara jer je sve ve stvoreno, sve je On sam. U najdubljoj
osnovi postojanja sve ve postoji i nita novo nije mogue. Samo celina boanskog Apsoluta
postoji kao zbir svega to je mogue da postoji. Individualne monade svesti stoga ne stvaraju
nia novo, one samo razluuju i sprovode proces razlikovanja svega to je mogue unutar
boanskog, i na taj nain aktuelizuju svest boanskog Apsoluta 18 . Proces razlikovanja ili
diferencijacije jeste proces osveenja zato to sama mogunost da se neto razlikuje dolazi od
onoga to to nadilazi ili transcendira, a to je svest. To je ono to boanski Apsolut radi sa
monadama svesti: ne stvara nita novo jer u njemu je ve sve to je mogue; on sa njima samo
16

Ovo spoznajemo u sebi kada se konano probudimo u boanskoj stvarnosti, sveukupno postojanje vidimo kao san.
Ni u Starom zavetu nigde ne pie da je Bog stvorio svet. Detaljna analiza izvornog jezika na kome je napisan Stari
zavet otkriva da se tu samo govori o deobi postojanja, njegovom ureenju. Detaljnije o tome videti u delu Maura
Biglina: Biblija nije sveta knjiga, Teledisk, Zagreb, 2015.
18
U ovome je znaenje rei snkhya: razluivanje, svesna diferencijacija radi spoznaje.
17

34

diferencira ili razluuje sve svoje mogunosti i na taj nain aktuelizuje svoju transcendentalnu
svest, koja se aktuelizuje u svim mogunostima, u svemu se aktuelizuje kao svest o sebi.
Entiteti boanske svesti ili monade u narodu su poznate kao due. Ali to nije sasvim tano.
Monade su mnogo vie od onoga to ljudi u svom ovozemaljskom iskustvu mogu biti svesni kao
due. Monade su pre naddue, ili zajedniki izvor vie dua. Kao to se drvo pri svom rastu rava
i razgranava u sve brojnije i sve manje grane i granice, tako se i monade ravaju i razgranavaju u
sve vie manjih entiteta boanske svesti koje su ovde poznate kao due. Svaka dua ima svoju
nadduu, koja opet ima svoju jo viu nadduu. I tako do boanskog izvora. To razgranavanje
jednog izvora svesti potrebno je zbog diferencijacije same svesti i zbog ina kreativnosti kao
iskuavanja svih mogunosti.
Postoji kolektivni uinak entiteta boanske svesti, kao to postoji i individualni.
Kolektivni uinak se ogleda u tome da se jedna monada svesti ili naddua podeli u vie manjih
naddua da bi iskusile neku odreenu temu tokom inkarnacija vie individualnih dua u telima u
odreenom vremenu i prostoru. Na taj nain se stvaraju ljudske zajednice, itava plemena i
narodi, koji ive na odreenom prostoru i tokom odreenog vremena iskuavaju odreenu temu
razvoja i stvaralatva, odnosno mogunosti izraavanja. To se ovde vidi kao odreeno istorijsko
razdoblje ili odreena kultura nekog naroda, ili se dogodi kao neki istorijski dogaaj u kome
uestvuje vie naroda a koji svi potiu od iste naddue istih naddua. Individualni uinak se
ogleda u tome da se dua podeli u vie fizikih individua radi breg iskuavanja odreene teme
iskustava. Te individue se mogu poznavati u ivotu, ali i ne moraju, mogu se prepoznati kao vrlo
bliske srodne due, ali mogu biti i neprijatelji, zavisno od uloge koja im je namenjena u
iskuavanju karmike drame.
Najoptiji kolektivni uinak individualnih svesti jeste projekcija samog fizikog kosmosa.
Postoje vrlo stare due koje su prve projektovale kosmos i zato on postoji zahvaljujui fizikim
zakonima elementa zemlje, pre svega dovoljnoj inerciji koja uva oblike tako da mogu da ih
iskuse i druge mlae due. One zatiu ve postojee materijalne oblike kada se inkarniraju i
ostavljaju nove oblike sledeim generacijama. Sporost i inercija fizikog sveta postoje da bi
omoguili da se ideje doive kao konkretni objekti u svim moguim aspektima, i vie puta, i od
strane vie individualnih svesti. To u viim dimenzijama nije mogue. Sve due zajedno
odravaju fiziki kosmos. Na taj nain iako je materijalni kosmos u sutini trenutna
nesupstancijalna iluzija, on je dovoljno koherentan i stabilan za ivot. Stabilizacija kosmosa za
ivot kakav nam je poznat ima svoju gradaciju u skladu sa dimenzijama i razmerama, ona se
postupno razvija i uvruje u svim iskustvima. Ta postupnost upravo stvara svu raznovrsnost u
pojavnim oblicima kosmosa, mineralnim, biljnim i ivotinjskim vrstama.
Elementi i minerali
U svom elementarnom izrazu kreativnost svesti boje estice ogleda se u najprostijem
oblikovanju elemenata. Elementi su zapravo ustaljeni oblici energetskih vibracija. Vibracije ne
mogu biti uvek drugaije, tada bi postojao samo haos. Moraju da se ustale i utvrde na odreeni
nain koji e omoguiti daljnje kreativno oblikovanje. Kada se utvrdi prava vibracija koja moe
da opstane, tada nastaje jedan element. Elementi su samo skup prihvatljivih i odrivih oblika
vibracija, odnosno energije, koji se mogu odravati, obnavljati i pretvarati u sloenije i nove
oblike. Tako svest najpre isprobava sve mogue oblike energetskih vibracija stvarajui od njih
svet elementarnih estica, atoma, minerala i svih neorganskih elemenata. Tu su na delu samo sve
mogue kombinacije frekvencija koje sainjavaju subatomske estice, atome i molekule, odnosno
sve mogue kombinacije estica, atoma i molekula.
U svetu se moe nai miljenje da je zemlja koju gazimo svesno bie. Ovde postaje jasno
na koji nain je to tano; svet minerala je izraz kreativnog dizajna svesti ili dua.
Od svih elemenata voda je najvie transparentna za prisustvo boanske svesti. Voda
zapravo nije samo jedan element, ona je spoj svesti i elementarne prirode. Zato je voda uslov za
ivot. Zato voda ima fizika svojstva koja su karakteristina za kvantni svet, ona reaguje na misli
i okolne frekvencije, ona pamti sve oblike i informacione uticaje kojima je bila izloena, fizike i
35

mentalne, i ponaa se onako kako bi se svest ponaala u svom najelementarnijem obliku. Zato to
voda spaja svest sa elementima ona je osnova ivota i ima je u svim ostalim ivim biima u
procentu veem od svih ostalih elemenata. Sva bia imaju i ivot i percepciju zahvaljujui vodi u
sebi.
Svet minerala i elemenata je najgua podloga za daljnja ispoljavanja ostalih oblika
individualizacije svesti, to je tlo na kome se sve drugo dogaa, osnova za organski ivot i svet
dogaaja.
Biljke i usavravanje percepcije
Daljni izraz iskustva svesti ide kroz sloenije oblikovanje koje stvara organski svet.
Najosnovniji organski oblici su ive elije koje se udruuju i stvaraju razne simbioze, vee
organizme. Svi vei ivi organizmi jesu samo simbioze osnovnih elija. Svi veliki ivi organizmi,
kao i ljudska tela, samo su simbioze elija koje su nekada bile virusi i bakterije. Takve sloene
simbioze mogue su samo spoljanjim delovanjem kreativne svesti, pod uticajem nekog polja,
obrasca, plana ili svesne namere. Same elije nemaju svest potrebnu za takvo udruivanje.
Biljke su posle mineralnog sveta nastale kao izraz potrebe jo sloenijeg oblikovanja, koje
nee biti samo kombinacija svih moguih inertnih oblika, kao elementi i minerali, nego e imati i
neke osnovne mogunosti najprostijeg kretanja i percepcije. Biljke se prilagoavaju okolini
svojim oblikovanjem i pri tome pokazuju kreativnu svest. Veinu biljnih vrsta kreirale su due na
viim dimenzijama. Postoji vie biljnih vrsta koje dokazuju da nisu mogle da nastanu same
prostom evolucijom, mada ima i takvih vrsta koje su se razvile evolutivnim prilagoavanjem
klimi i okolini. Za mnoge vrste jedina pretpostavka je svesni dizajn koji nisu mogle same da
imaju i koji se ne stie evolucijom, kao to je, na primer, savreno znanje o aerodinamici usled
ega semenke nekih biljaka (javor) mogu daleko da lete. Da bi se uopte razvile i opstale biljke su
ve morale da znaju kako svoje seme da puste niz vetar da odleti daleko, kako da privuku insekta
koji e da izvede opraivanje, ne samo mirisom i bojom ve i imitacijom feromona enki
insekata. Za to je potrebna via svest inae sama biljna vrsta ne bi opstala ni dve generacije.
U biljkama boanska svest iskuava mogunosti sveg naprednijeg oblikovanja koje nije
mogue u mineralnom svetu, i osnovnom kretanju, iskljuivo pasivnom, koje je podsticano
spoljnim uticajima.
Boanska svest koja sve omoguava po prvi put u fizikom svetu kreira svoju percepciju
u biljkama. Zato biljke oseaju i opaaju, imaju nelokalnu komunikaciju i emotivni odnos sa
drugim biima, oseaju ivotna stanja svih bia u svojoj okolini, posebno ljudima. 19 Poznato je
da biljke bolje rastu u skladnoj muzici, ali je manje poznato da same biljke mogu da stvaraju
muziku. 20 Stabla drvea su antene koje povezuju zemlju sa kosmosom, komuniciraju sa
zvezdama. Komuniciraju i sa ljudima koji su dovoljno svesni za takvu komunikaciju, koji u svom
emocionalnom telu mogu da osete njihove blage signale koji sadre jednostavne poruke, uvek
pune prijateljstva i naklonosti. Poneko drvee takoe moe da lei ljude samim dodirom, ali samo
one koji to mogu da prihvate. U biljkama je svaki lek za svaku ljudsku bolest i sva hrana koja je
potrebna ljudima.
U biljkama se dogaa najistija percepcija svesti koja oblikuje prirodu. Svest biljaka je u
stalnom stanju koje je u Patanjalijevoj jogi definisano kao samadhi. Zato neke stare due, koje
su zavrile svoj inkarnacijski ciklus, ponekad sebe aste blaenom inkarnacijom u drvetu.

19

O istraivanjima biljaka videti: Cleve Backster: Primary Perception, Biocommunication with Plants, Living Foods,
and Human Cells; Peter Tompkins and Christopher Bird: The Secret Life of Plants: a Fascinating Account of the
Physical, Emotional, and Spiritual Relations Between Plants and Man.
20
Pomou dve elektrode, jedne na listu a druge na korenu, prati se elektronski potencijal biljke u strujnom krugu, on
je povezan sa analognim digitalnim pretvaraem koji preko sintisajzera elektrine impulse biljaka proizvodi u
muziku. Zajednica Damanhur, kraj Torina u Italiji, gde se ova istraivanja sprovode, odrava koncerte biljaka. Pored
stvaranja muzike biljke se na ovaj nain mogu povezati sa ureajima koji reguliu svetlost i dotok vode, tako da one
mogu same da brinu o sebi. O muzici biljaka videti: The Music of the Plants by Silvia Buffagni Esperide Ananas.

36

ivotinje i usavravanje kretanja i percepcije

Postoje mnogi prelazni oblici izmeu simbioza elija, biljaka, insekata i ivotinja. Sve do
biljaka boanska svest je usavravala prosto oblikovanje i prve pokrete, od malih pipaka i repia
pomou kojih se kreu jednoelijski organizmi, do brze klopke biljke mesoderke (Dionaea
muscipula). Sledee vie iskuavanje svesti kroz mogunosti postojanja jeste svet ivotinja. Tu
boanska svest razvija miie kroz sve mogue kretanje, ona tu razvija oblike koji puze i gmiu,
skakuu, tre, rone i lete. A ponekad se i teleportiraju s jednog mesta na drugo, kao to to mogu
da ine neki insekti i matice mrava. Vetina kretanja kod ivotinja postie neverovatno
savrenstvo.
Priroda kretanja ivotinja u potpunosti se zasniva na borbi za opstanak i razmnoavanje, u
toj borbi svest iskuava sve mogunosti fizikog kretanja. To je pre svega borba jer svest iz
elementarnog oblikovanja u sloenije oblike kretanja mora biti naterana prinudom. Iz inertnog
oblikovanja minerala i inertnog kretanja biljaka, samo okolnosti akcije i spoljne prinude mogu
razviti oblike koji se kreu na sve mogue naine. Sami od sebe to ne bi mogli da uine. Elementi
su oblikovani spoljanjim uticajima, biljke se takoe oblikuju u prilagoavanju spoljanjosti; i
kretanje ivotinja mora takoe biti podstaknuto spoljnim uticajima i prinudom. Poetna
motivacija kretanja je potraga za hranom. Krajnji ishod sveg kretanja kod ivotinja jeste
obnavljanje vrste, stvaranje potomstva. Time je ivotna svrha ivotinja ostvarena. Izmeu postoji
prostor i za igru, kreativnost u nalaenju hrane.
Boanska svest kroz ivotinje jo vie usavrava percepciju. Za to usavravanje je takoe
potrebna akcija i prinuda u vidu borbe za opstanak. ulna opaanja i vetine kretanja mogu se
usavravati samo u takvoj borbi, u izbegavanju opasnosti i u nalaenju i nadmudrivanju plena. Da
bi se vetine kretanja i opaanja usavravale postoji stalna razmena ivotne energije meu
ivotinjama, sve ivotinje se meusobno prodiru, sve su hrana jedna drugoj. Tako je spojeno
korisno i praktino: usavravanje percepcije i kretanja sa ishranom i opstankom.
Boanska svest u ivotinjama isprobava ne samo prosto fiziko kretanje ve i sopstvenu
volju, tu se prvi put javlja svest o svojoj volji pri kretanju, ivotinja je oblik svesti koji po prvi put
moe svojevoljno da odluuje kada e i kako da se pokrene. Kod minerala i biljaka kretanje se
uvek dogaalo pod spoljanjim uticajima. Svest o svojoj volji u kretanju razvija se u sloenije
oblike, u neke meusobne odnose sa drugim ivotinjama, u individualne i grupne odnose, modele
drutvenog ureenja, od kolonija socijalnih insekata, preko opora i njihovih hijerarhija, do vrlo
sloenih porodinih odnosa i komunikacije. Tako gavrani ive u porodinim zajednicama, imaju
jezik od preko 600 glasova sa kojima komuniciraju, mladunci ostaju kod roditelja do sedam
godina dok ne naue sve to je potrebno, svi brinu o svakom lanu zajednice, umeju da koriste i
proste alate da dou do hrane.
ivotinje koje ive sa ljudima jo vie mogu da ispolje svest, da komuniciraju sa ljudima,
da vide njihova raspoloenja i misli, da spasavaju ivote ljudima kada su u opasnosti, pa i da
rtvuju svoje ivote da bi ih spasli. To su trenuci kada via svest deluje kroz ograniena tela
ivotinja, to je dokaz postojanja vie svesti jer tela ivotinja nisu dizajnirana da je imaju.
Ipak osim najsloenijih oblika kretanja i delovanja, individualnih i grupnih, boanska
svest u ivotinjskim oblicima postojanja jo uvek nije bitno okrenuta ka sebi i smislu zbivanja,
ve samo spolja, ka objektima, ka uvebavanju svih moguih oblika zbivanja. Zato svaka
ivotinja mora da bude ono to jeste po svojoj prirodi. Ne moe da menja sebe.
ovek i usavravanje uma kroz proces individuacije
Da bi se svo kretanje i delovanje svesti na ovom trodimenzionalnom fizikom svetu
usavrilo, telo u kome e se delovanje svesti usavravati mora da poseduje sve potrebne ulne i
delatne organe. To je na shemi snkhye prikazano na organskom podruju kao indriyni. Samo
ljudsko telo ima sve ulne i delatne organe. Sve ivotinje imaju po neki ulni ili delatni organ
37

manje od oveka. Po tome se ovekovo telo razlikuje od ivotinjskog. Zato mitovi kazuju da je
Bog oveka stvorio na kraju stvaranja kao najsavrenijeg stvora.
I priroda je sa ovekom zavrila svoj posao. Postavljanjem neorganskog i organskog
sveta, usavravanjem biljnih i ivotnih oblika u svem moguem kretanju i delovanju, stvaranjem
ljudskog tela koji ima svu percepciju i sposobnosti za opstanak, priroda je postala potpuna za
samoodravanje. Njen razvoj je sa ovekom zavren.
Zapravo, spoljni razvoj boanske svesti kroz sve mogue oblikovanje je zavren sa
ovekovim telom.
Sada poinje povratak boanske svesti ka sebi samoj, usavravanje svesti u sopstvenim
mogunostima, u znaenju i smislu postojanja. Do sada se razvijalo postojanje. Sada se usavrava
smisao postojanja. Od sada je naglasak na svesti i buenju. To je jedina ovekova sudbina.
Jedini daljni razvoj je onaj spolja nevidljiv, koji se odvija unutar oveka.
Ali igrom suprotnosti i paradoksa, taj unutarnji, duhovni razvoj e najvidljivije
transformisati celu prirodu.
Taj prelaz od spoljnjeg ka unutarnjem je u shemi snkhye pokazan dvema najviim
kategorijama, aham-kra, Ja jesam ili svest o sebi, i mahat-buddhi ili objektivna svest o samom
postojanju uopte, ista budnost. One zajedno sa razumom (manas), odnosno razumevanjem
trodimenzionalnog fizikog sveta, sainjavaju unutarnji organ (antahkarana). Sve ostale
kategorije sainjavaju objektivni svet.
Svest o sebi se kristalie razumevanjem znaenja svakog oblika. Um ili razum (manas)
spaja viu svest sa fizikim postojanjem. Ispod te kategorije je sav ispoljeni svet, neorganski i
organski. U kategoriji aham-kra poinje ono to se u ispoljenom svetu manifestuje kao unutarnji
svet samospoznaje smisla sveg spoljanjeg postojanja. To se dogaa kroz ovekovu
samospoznaju. Jer ovekovo bie je boanska svest oblikovala da bi kroz njega dola do konane
samospoznaje nakon iskuenja svih ispoljenih mogunosti. ovekova samospoznaja jeste
prepoznavanje boanske svesti nakon aktuelizacije.
Uloga oveka se moe razumeti i na sledei nain, prema shemi snkhye. Kada boanska
svest kroz individualne due evoluira kroz ivotinjske oblike, ona ima samo svest o objektima, a
ne i o sebi. Zato ivotinje ne mogu sebe da menjaju (nemaju Ego) niti da koriguju svoje
ponaanje, one nemaju izbora i uvek slede ono na ta ih okolnosti i instinkti navode. Kada
evoluira kroz ljudska oblija, boanska svest kao dua ima dvostruku svesnost, o objektima i o
sebi, i sva ljudska evolucija se svodi na preobraavanje i usavravanje subjekta kroz
diferencijaciju objekata. To je zadatak razuma, uma ili manasa. Ljudski oblik je prelaz od
ivotinjskog ka boanskom, tj. duhovnom. Zato postoje i nezreli ljudi koji imaju veu vezanost za
objekte i sadraje njihovih zbivanja, kao i zreli koji pokazuju veu nezavisnost, psihiku
objektivnost i individualnost, odnosno veu svest due, boanskog prisustva u sebi. Kada
zavrava svoju evoluciju kroz ljudsko oblije, dua potpuno transcendira svet objekata i ostvaruje
trostruku svesnost: o objektima, o subjektu koji je svestan objekata (manas), i o transcendentalnoj
boanskoj svesti koja omoguava i subjekta i objektivni svet. To se dogaa aktuelizacijom
kategorije aham-kra. Njeno konano probuenje sastoji se u uvidu da nema niega osim
boanske svesti, da je dua u svojoj sutini boanska i u potpunoj predaji boanskom kao jedinoj
stvarnosti. To je stanje budnosti ili prisustva objektivne svesti u prirodi izraeno najviom
kategorijom mahat-buddhi.
Dovravanjem organskog sveta, usavravanjem percepcije u biljkama i kretanja u
ivotinjama, stvaranjem ljudskog tela sa svim mogunostima percepcije i delovanja (indriyni) u
trodimenzionalnom fizikom svetu, boanska svest je dovrila ispoljavanje i oblikovanje svih
suptilnih i grubih oblika. Vie nema ta da se stvori. ovek je zaista ono poslednje to boanska
svest moe da stvori. Da bi boanska svest odatle krenula ka sebi i tako zatvorila krug sopstvene
potpunosti, neophodan je jedan virtuelni preokret. Ona je, naime, ispoljila sve to je ve postojee
u njoj samoj, nita novo zapravo nije nastalo stvaranjem celog kosmosa, sve je samo iz
potencijalnog, skrivenog poretka prelo u aktuelno, ispoljeno stanje. Da bi boanska kreativnost
bila potpuno ostvarena, potrebna je jo jedna sitnica, neto to jo nije postojalo ni kao
potencijalno stanje u toj kvantnoj supi etra ili akae. To je neto to nije u jedinstvu sa boanskom
sveu, neto to ne postoji u njenom univerzalnom polju svih mogunosti, neto to nee biti
38

samo ispoljavanje iz potencijalnog u aktuelno stanje. Svakako, poto nita nije mogue izvan
boanskog Apsoluta, to je neto virtualno u njemu samom, ali za razliku od svih drugih
ispoljavanja, celog ispoljenog kosmosa, to je neto najoriginalnije to boanska svest moe da
omogui, neto potpuno jedinstveno.
Najoriginalnije to boanska svest moe da omogui jeste individualna svest koja nije
svesna svog jedinstva sa boanskom sveu. I da je pusti da tako ivi i dela sama po svojoj volji.
Ta individua je ovek.
U stvaranju takvog oveka postoji paralela sa stvaranjem same prirode. Ono je ilo od
boanske svesti kao stvaralakog principa koji je oblikovao sve sloenije tvorevine i dovrilo se u
svojoj suprotnosti, u stvaranju inertne materije koja mora spolja biti oblikovana. Ispoljeni,
materijalni kosmos je sa svojom inercijom suprotnost boanskoj svesti koja sama stvara sve
oblike. Materija mora biti oblikovana, dok je boanska svest ona koja oblikuje. Na taj nain su
materijalni kosmos kao i ovek u njemu krajnji dometi kreativnosti boanske svesti: njena
virtuelna suprotnost.
U nekim mitovima ta individualizovana i samovoljna svest, otuena od boanskog
jedinstva, prikazana je kao prvi i najlepi aneo boji, Lucifer. Kae se i da je on pao na zemlju
odnosno postao identifikovan sa materijalnim procesima.
To je ovekov um, razum, egoika svest identifikovana sa telom. To je ovek koji je
identifikovan sa svojim umom i telom i koji misli da je odvojen od boanske celine koja sve
omoguava, koja sve jeste, koja i on sam jeste, ali koji misli da je on individua koja neto radi
sama po svojoj volji i pameti. Zato to tako sebe doivljava, kao izdvojenu individuu, on svet
doivljava kao neto spolja to mu je nametnuto i to ga ugroava, jer to je svest vra u svojoj
subjektivnosti, to su njeni sadraji vri u svojoj objektivnosti, jedno drugo izaziva. Takav ovek
misli da je jednog dana roen i da e nekog drugog dana da umre, poto je uvek identifikovan sa
postojeim stanjem plai se da e da nestane i ne eli o tome da misli, ali zato misli da i pored
toga treba protiv neega da se bori da bi to due opstao u svom neznanju jer, naalost, ima
mnogo takvih individua koje tako misle i zato su prinuene da se meusobno bore za ivot u
iluziji ne uviajui da ih sama boanska egzistencija sve zajedno dri kao malo vode na dlanu. I
sam virtuelni pakao koji sebi tako stvaraju nije dovoljan da im ukae da nisu ba svesni, da sve
zapravo vide naopako.
Stoga, nesvesna ljudska budaletina je najvee kreativno dostignue boanske svesti.
Meutim, to nije samo smeno, jer u toj kosmikoj budali dogaa se nekoliko stvari.
Prvo, u tom inu potpunog odvajanja i osamostaljenja boanska svest postie vrhunac
sopstvene slobodne volje. To je izraeno priom da je Bog oveku dao slobodnu volju da ini ta
hoe, da sam razlikuje dobro od zla (da se najede plodova oba drveta, i drveta znanja i drveta
razlikovanja dobra od zla), i da sam svojom voljom na kraju spozna Boga. Tako se vraa u
rajsko stanje boanske svesti iz koje je bio izbaen. Sve drugo u prirodi je uslovljeno. Samo
ovekov um ima nezavisnost i slobodu. Bar u svom najboljem izdanju. I ta nezavisnost i sloboda
ovekovog uma jesu uvebavanje osobina samog boanskog Apsoluta.
Drugo, sav ispoljeni kosmos je bio samo priprema i uvod u stvaranje te ljudske
budaletine, bolje rei boanskog deteta koje se igra sa svim mogunostima. Kosmos postoji radi
stvaranja svesnog subjekta. Ma koliko sposoban da bude lud i obmanut, ovekov um je sposoban
i za svaku spoznaju objektivnog sveta. Moe se rei da su njegove sposobnosti za ludilo i
spoznaju reciprone i da stoje u jednakoj srazmeri. Obe mogunosti su nune za um, jer u
njegovoj osnovi je princip slobode da sve iskusi.
Tree, povratak boanske svesti sopstvenoj celini i potpunosti mogu je samo kroz proces
individuacije, uvek samo na jedinstven nain, lino i neizrecivo. Samospoznaja je uvek
jedinstvena i neponovljiva zbog same prirode svesti i postojanja koje je zasnovano na svesti, koje
je nesupstancijalno, trenutano i bezvremeno. Svest je uvek jedinstvena i individualna zato to se
ona kao boansko prisustvo uvek probija izmeu svaka dva trenutka postojanja. Ona je uvek
nezavisna od svakog trenutka postojanja, ne lii ni na jednog od njih. Ona izbija izmeu njih.
Individualna svest o sebi nastaje zaustavljanjem kretanja spolja, kroz vreme i prostor, i
poniranjem u sebe, u onaj procep izmeu dva trenutka iz koga izbija boanska svest. Zato to
priroda stvarnosti nije supstancijalna ve trenutna, svest o stvarnosti je uvek individualna i
39

bezvremena. Vee individualnosti u kosmosu nema od stanja u kome se nalazi ovekov um.
Sutina ljudske individualnosti je ista sutina na kojoj poivaju svi fiziki zakoni: trenutanost i
nesupstancijalnost kvantnog polja.
etvrto, sutina same svesti je kreativnost, ona je izraz jedinstvenosti, a nema vee
kreativnosti svesti nego da zaboravi samu sebe, svoj izvor i sutinu, da misli da je neto drugo od
onoga to u stvarnosti jeste. Sposobnost da bude neto dugo, a ne ono to jeste, omoguava svesti
da bude svesna prave prirode svega drugoga, svih objekata. Drugim reima, svest ne moe da
bude svesna objekata bez subjektivnog stanja, bez makar i prividne svesti o subjektivnosti. To
subjektivno stanje svesti dogaa se najsavrenije u ovekovom umu i zato je ovekov um
najsposobniji za spoznaju objekata.
Rekli smo da to je svest vra u svojoj individualnosti i subjektivnosti, to su njeni
sadraji vri u svojoj objektivnosti, jedno drugo izaziva. Teko je naglasiti znaaj ovoga, ali
pokuaemo: sav trodimenzioni fiziki univerzum je automatski nastao kao odraz subjektivnosti
svesti. Koliko je individualnost i subjektivnost svesti jaka, tano toliko je jaka i individualnost i
objektivnost njenih sadraja kao objekata, kao sve pojave koje sainjavaju objektivni svet i
kosmos u kome ivimo. Kamen je tvrd onoliko koliko je tvrdo nae Ja (da ne kaem ba koliko i
naa glava). Kada se nae Ja malo opusti i rastvori mi zapadnemo u san, naemo se u astralu i
tada moemo uzeti kamen i osetiti da je tvrd, ali u lucidnom snu moe da postane i mekan koliko
elimo. U jo viim dimenzijama, iznad astrala, u elementu vazduha, kamen je direktan i trenutan
odraz nae misli o kamenu. Subjekat i objekat se u viim dimenzijama sve vie spajaju dok ne
postanu jedno u etru. Otuda je i svesnost vea u viim dimenzijama, dok je u sve niim sve vea
nesvesnost, sve je vea razdvojenost subjekta od objekta, zajedno sa sve veom tvrdoom
objekata i materijalnou. Ovo pokazuje da ovekova nesvesnost automatski projektuje
materijalni kosmos. Ta projekcija se dogaa zato da bi se boanska svest aktuelizovala u svim
svojim mogunostima, pa i u toj, gde je nesvesna toliko da izgleda kao da je odvojena od same
sebe (u ovekovom umu) u objektima koji takoe izgledaju odvojeni i nezavisni (u materijalnom
kosmosu). Materijalni kosmos samo objektivno prikazuje svet ideja, materijalizuje ih, i na taj
nain pomae aktuelizaciju boanske svesti.
Dakle, ljudska budala 21 je stvorena paralelno sa stvaranjem ovog materijalnog kosmosa,
po istim principima iskuavanja suprotnosti boanske svesti. Kao to je boansko postojanje u
materijalnom kosmosu dostiglo krajnju suprotnost svoje izvorne nesupstancijalne stvarnosti, tako
je isto i boanska svest u ovekovom umu i egu dosegla svoju krajnju suprotnost u iluziji
odvojenosti. Ispoljavanje boanskog postojanja i svesti mora ii paralelno jer su u osnovi jedno.
I peto, sama naopaka okrenutost uma, njegova jedinstvena sposobnost u celom
univerzumu da sve vidi naopako, jednako kao i ispravno, omoguava svesti due da se inkarnira i
dela u fizikom trodimenzionom svetu. Dua je individualna emanacija boanskog Apsoluta i ona
sama po sebi ne moe da ne vidi boansko u svemu i sve kao boansko. Zato joj je potreban alat
koji e da joj pomogne da iskusi vrhunac kreativnosti boanske svesti, stanje u kome je svest
odvojena od boanskog Apsoluta, zatvorena u umu ovekovom. Taj alat je um ili razum (manas).
Samo pomou njega boanska svest due moe da boravi i dela u ovom svetu. Samim tim to
izvre stvarnost um preusmerava boansku svest due tako da ona moe da deluje u fizikom
svetu i tako ga transformie. Bez takve funkcije uma boanska svest ne bi bila u potpunosti
prisutna na ovom svetu. To je boanski paradoks. Bez grenog oveka boanska svest ne bi bila
prisutna na zemlji. 22 Sa normalnim umom svest due ne bi imala ta da trai ovde. Kada um
postane normalan, prosvetljen, tj. prevazien ili transcendiran, svest due se oslobaa od tela i
svih iluzija ovog sveta.

21

O pravom znaenju Budale o kome ovde govorim videti u Tarotu, znaenje nulte karte. To je kreativni princip koji
u sebi nosi neuslovljenost, svest koja povezuje pojavno i nepojavno, koja iz haosa spontano stvara oblik.
22
Potujui verska oseanja neemo ovde ulaziti u razmatranja da li je zato Bog poslao svoga sina jedinca Isusa
Hristosa, da ljudima ukae na njihovu grenost i na put spasenja od grehova, jo manje emo se uputati u
dokazivanje da je (navodno Hristova) katolika crkva upravo ta koja raspaljuje svu grenost ljudi na ovome svetu
stalno potencirajui grenost u ljudima, da su greni samo zato to postoje, pa su tako i postali grenici iako moda
ne bi da nisu tako naueni.

40

Ali u probuenju te grene budale ponovo se dogaa stvaranje sveta, boansko ponovo
postaje ono koje jeste u apsolutnom smislu. Sve je hologram. Sve to se dogaa u velikom
kosmosu dogaa se u malom oveku. Potpuno isto, samo u drugim razmerama, naravno.
Ovo objanjava zato svest due tei inkarnacijama iako je to ograniava, jednako kao to
objanjava iskonsku tenju ovekovu da nadie ogranienja tela i uma i spozna boansku svest
svoje due. Ta suprotnost je osnovna odlika ovekova i ona je u osnovi sve kreativnosti
ovekove.
I da, da ne zaboravimo: kako u stvarnosti nema vremena, sve ovo, ceo ovaj proces,
dogaa se svakog trenutka. To je nain na koji sve postoji svakog trenutka. Ne treba od toga
praviti ni teoriju ni teologiju ni psihologiju; to je ono to nas sainjava svakog trena.
Stanje virtualne izdvojenosti uma od boanske celine je stanje najvie kreativnosti
boanske svesti upravo zato jer samo iz te take potpune objektivnosti moe postati jasan uvid u
samu boansku celinu. Boanska celina ne moe da vidi i spozna samu sebe objektivno osim ako
ne dospe u stanje makar i prividne izdvojenosti od same sebe. Taj privid objektivnog izdvajanja
koji omoguava objektivnu spoznaju dogaa se u ovekovom umu. Objektivno spoznavanje same
sebe boanska svest je u prvoj fazi izvela projektovanjem same prirode kao ogledala za
samospoznaju (to je ona prva polovina kruenja boanske svesti od sebe ka oveku). U drugoj
fazi dogaa se sam in objektivne samospoznaje boanske svesti (druga polovina kruenja svesti
od oveka ka boanskom). Taj in se ne dogaa u samoj boanskoj svesti jer njoj nije potreban,
ona ga uvek ima i ona to uvek jeste; on se dogaa u tom stanju najvee izdvojenosti i otuenja
svesti od same sebe, u individualnom ljudskom umu, kao ovekova samospoznaja. Kada potpuno
izdvojena, otuena i individualizovana svest u oveku sama po svojoj volji spozna svoje pravo
stanje i svoju pravu prirodu, svoj boanski izvor i sutinu, tek onda je to pravi in boanske
samospoznaje i aktuelizacije boanske svesti u svim svojim aspektima i mogunostima, pa ak i u
toj najneverovatnijoj i najnegativnijoj mogunosti, u oveku.
Taj in je malo sloeniji nego to se moe zamisliti. To je drama koja ima vie inova. To
je karmika drama koje due proivljavaju tokom inkarnacijskog ciklusa.

Slika 2. Shematski prikaz inkarnacijskog ciklusa

Inkarnacijski ciklus moe trajati razliito dugo, zavisno od planete, razvoja civilizacije i
zadacima koje treba reiti. Samo vreme je relativno i zavisi od prisustva i uea svesti. Ciklusi
krajnje nezrelih dua koje sporije ue traju due, a onih koje ue bre traje krae. Izraz mlade ili
nezrele due odnosi se na one due koje tek zapoinju ciklus inkarnacija, a izraz zrele due na
one koje ga zavravaju. Boanska svest koju one sprovode je ista, ne moe biti ni mlada ni stara.
Svest due je za vreme inkarnacijskog ciklusa vezana za utiske (vasana) koje sakuplja tokom
ivotnih drama, ti utisci odreuju program daljnih inkarnacija, odnosno karmu. Zato svaka
inkarnacija ima svoj program delovanja i poenta sazrevanja uma u svakoj inkarnaciji jeste da
41

otkrije i tako prevazie te programe. Ciklus inkarnacija se dovrava tek kada potpuno dozri svest
due unutar fizike inkarnacije, kada nestane razlika izmeu svesti uma u telu i transcendentalne
svesti due, odnosno kada se transcendentalna svest integrie u svest uma i delovanje tela. Tada
za tog oveka nestaje vreme kao odraz buenja boanske svesti u njemu. Sve dotle postoji iluzija
vremena i prostora u kome svesni subjekt postoji kroz inkarnacije koje njemu izgledaju kao da se
odvijaju linearno, tokom vremena. Takvo je iskustvo samo individualnog telesnog uma i ega.
Boanski Apsolut ne gubi vreme u svojoj aktuelizaciji, on je ve ispoljio sve svoje mogunosti
tako da se sve inkarnacije dogaaju istovremeno i paralelno, jer sve je trenutano i sve mogue
stvarnosti se paralelno odvijaju. Inkarnacije se odvijaju kroz iluziju lineranog vremena samo da bi
se uvebao individualni um da primi tu svest i izrazi je na svoj individualan nain, a to znai
kreativan nain. Kreativnost je sutina svesti, kao i samog boanskog. Zato se boanska svest ne
moe drugaije izraziti osim kroz ovekov proces individuacije. 23
Ljudska drama saima informacije o postojanju u smisao o postojanju
Sutina inkarnacija dua u ljudska tela je samospoznaja. Svi neophodni preduslovi ve su
ostvareni razvojem neorganskog i organskog sveta i potrebne percepcije i mogunosti delovanja.
ovek je stvoren zbog samospoznaje i nieg drugog. Sve drugo to radi samo je kolateralna teta,
isprobavanje svih pogrenih puteva, svega to ne treba da radi. Ceo univerzum postoji zbog
odraza boanske samosvesti, pa ni ovek ne bi trebao da bude ba toliko poremeen da misli da
on postoji zbog neeg drugog, ili da postoji neto vanije ime bi se bavio, iako je takva
poremeenost uslov za njegovo postojanje. Zapravo, ovek i da hoe ne moe da radi nita drugo
do ostvarenje samospoznaje, sve to radi jeste upravo to. Od deteta koje namerno gazi po bari da
upozna element vode, preko bankara koji namerno uvlai klijenta u dugove, ubice i njegove
rtve, do astrofiziara koji prouava zvezde, dogaa se uvek ista stvar: svest svega-to-jeste
iskuava sebe kroz sve-to-je-mogue i tako aktuelizuje sebe, svoje prisustvo u obliku same
egzistencije. Objektivno ne postoji nita drugo do samospoznaja, sama egzistencija u svim svojim
aspektima jeste samo jedna velika samospoznaja. Svi oblici ivota su oblici percepcije, sva
delovanja su proirivanje i obogaivanje percepcije. Samo nesvestan ovek to ne uvia, kao to
ne uvia da je i njegova nesvesnost takoe jedan vid samospoznaje svih mogunosti svesti. Tako
ovek ni u ludilu nema nikakve anse da pobegne od samoga sebe, od svoje sudbine, a to je
samospoznaja.
Zato to se boanska svest deli u ono to ona jeste i ono to ona (prividno) nije,
samospoznaja se dogaa u dva vida: u vidu trenutne spoznaje i utrnua uma sa svim njegovim
iluzijama; i u vidu ivotne drame kroz vreme i prostor. Ta dva vida nisu odvojeni, oni se
dogaaju zajedno kao jedan in, ali zato to postojanje postoji u vie dimenzija i paralelno u svim
mogunostima, taj jedan in se prikazuje individualnom umu kao odvojen. Sama priroda
paralelnih stvarnosti prikazuje individualnom umu jednu stvar u vie aspekata, u svim
moguim aspektima, kao mnotvo. U viim dimenzijama gde su vreme i prostor jedno, u sutini
prirode ili etru, in samospoznaje je jedna stvar koja se bezvremeno ve dogodila, kao to se uvek
i dogaa u svemu, ona i jeste sve. Na niem zemaljskom planu, gde su vreme i prostor najire
razvueni u objekte i dogaaje, taj jedan in se deli i razvlai u karmiku dramu koja se odvija
tokom vie ivota. Iako se svi ivoti dogaaju paralelno i simultano jer u stvarnosti nema
vremena, i sve stvarnosti postojanja su paralelne i istovremene, individualnom umu, koji svojom
subjektivnou stvara iluziju vremena, oni izgledaju kao da se dogaaju tokom vremena. Drugim
reima: sama egzistencija je u svom izvornom stanju ista i neposredna samospoznaja, a kada se
doivljava u niim dimenzijama ona svesnom subjektu izgleda razvuena kroz vreme i prostor, u
mnotvo objekata i sadraja, to to je gore jedno, ovde dole izgleda kao niz ivota i karmika
drama. Zato kada svest napusti telo u tkz. smrti, ona doivljava ceo proivljen ivot u trenutku,
kao jedan jedini dogaaj, doivljava ne samo sve to je inila i doivela, ve i kako su drugi
23

O procesu individuacije i svim njegovim psiholokim principima videti u delu Karla Gustava Junga: ovek i
njegovi simboli (C.G. Jung: Man and his Symbols; 1964, Aldus Books Limited, London; Mladinska knjiga,
Ljubljana 1973)

42

svesni subjekti doiveli njena dela prema njima, jer svest je u svom najviem izvoru jedna, bez
podela.
Sve frekvencije kvantnog polja su ujedno i informacije za oblikovanje drugih frekvencija,
i oblika. Energija je takoe informacija, kao to je to i svest i sama egzistencija. Cela egzistencija
je jedan veliki informacioni matriks u kome je ovek umreen od svog roenja.
Nakon oblikovanja svih mogunosti u prirodi, od elemenata i minerala, razvoja percepcije
preko biljaka i ivotinja, boanska svest je kompletirala sve mogunosti percepcije i delovanja u
ljudskom telu. Percepcija je kompletirana zato jer je sama egzistencija u osnovi informacija.
Sama percepcija ne znai nita ako nema mogunosti delovanja u skladu sa opaanjem, zato su
zajedno sa ulnim organima (buddhindriye) u ljudskom telu razvijeni i svi organi delovanja
(karmendriye). To je na shemi snkhye, na mapi cele egzistencije, prikazano u podruju
indriyni. Na tom podruju, u ljudskom telu, saimaju se sve informacije o objektivnom
postojanju. Da bi se sve informacije sabrale potreban je dovoljno fin i fleksibilan medijum, koji
e moi da spoji neorganski svet sa sveu, a taj medijum je organski svet, i u njemu kompletno
organsko bie koje e biti podobno da bude sakuplja svih informacija, njihov svesni subjekt, a to
je ovek. Tako je ovek svesni subjekt sveg objektivnog postojanja.
Nije dovoljno samo sakupljanje informacija. Potrebno je razumevanje i izraavanje
njihovog smisla. Informacija bez smisla i razumevanja je samo mrtvo slovo na papiru. Da bi se
informacija razumela neophodno je da bude dovedena u kontekst drugih informacija. Sama po
sebi je bezvredna. Dovoenje u kontekst i smisao svake informacije sa svim ostalim
informacijama koje sainjavaju celu egzistenciju mogue je samo u oveku i dogaa se samo
kroz ovekov razvoj na ovom svetu, kroz sva njegova ivotna iskustva i drame, kao kultura i
civilizacija. To se dogaa kroz dramski proces svakog ljudskog ivota. Povezivanje svih
informacija je dogaanje koje otkriva smisao. Ti dogaaji u kojima uestvuje ovek sa svojom
sudbinom jeste ono to nadilazi svet minerala, biljaka i ivotinja, ono to boansku svest
pribliava smislu sopstvenog postojanja.
Razumevanje smisla, kome tei ovekov razvoj, moe nam postati lake ako primetimo da
razne egzistencijalne injenice i iskustva, kao to su strah, ljubav, mrnja, srea i nesrea,
zajedniki ivot, roenje i smrt imaju i ivotinje, pa i biljke, ali one mogu samo da ih doive
neposredno, dok se dogaaju i onako kako se dogaaju. Samo ovek moe svaku egzistencijalnu
injenicu da povee u razumevanju sa ostalim injenicama i dogaajima, sa samim ivotom, da je
stavi u kontekst vremena i prostora, da im prati razvoj od nastanka do nestanka i ustanovi svaku
promenu i razloge promene. Moe da ih ispravlja i koriguje u meri u kojoj im razume smisao.
Samo ovek o svojim iskustvima moe da pripoveda prie, pie pesme filozofske studije i naune
radove, samo ovek moe svako ivotno iskustvo, oseanje i stanje svesti, da doivi na mnogo
naina, i da ih uporeuje sa drugima, i da stvara nova originalna iskustva. Samo ovek moe
zbivanje da same u informaciju, da ga sauva i uzdigne iznad vremena i prostora gde je nastalo,
da ga pretvori u arhetip. Samo s takvim uzdizanjem moe da ga osvesti. Pretvaranje zbivanja u
informaciju je proces dimenzija postojanja, samo zbivanje pripada materijalnoj dimenziji
(elementa) zemlje, a informacija o zbivanju dimenziji (elementu) vazduha. ovek to moe zato
jer je sainjen od svih dimenzija u kojima postoji cela priroda. To se sve dogaa u njemu. Tako
ovek kroz sebe i sopstveno iskustvo svako zbivanje moe da sprovede do najvie dimenzije, do
misli i ideje i same svesti koja se u prirodi izraava kroz eter. Tako ovek osveava smisao
zbivanja, on kroz sebe sprovodi poetak i kraj zbivanja, ono najvie i ono najnie. To bi trebalo
da vam je poznato.
Saimanje smisla informacija o postojanju u ovekovom iskustvu oduvek se sprovodilo
kroz razvoj kulture, pre svega pisma i obrazovanja. Pre toga je postojalo u tradiciji besednitva,
usmenim putem, kada su stari govorili mladima prie iz davnina. Tu su ulogu posebno imale
bajke kao vrlo saete i koncentrisane informacije (arhetipovi) o sutini ljudskog iskustva i o
postojanju uopte. Prave bajke su stare vie desetina hiljada godina i odrale su se do danas. U
novije doba sa razvojem pisma i civilizovanog ivota nastaju epovi i mitovi, kao saete
informacije o prirodi, bogovima i ljudima, odnosno o boanskoj i zemaljskoj prirodi ovekovoj
(Gilgame, Ilijada i Odiseja, Mahabharata, itije Brajanovo, Muke). Grade se prva pozorita
po ugledu na hramove i postavljaju se prve dramske predstave koje sve detaljnije opisuju iskustva
43

postojanja ljudi, ljudske drame iz svakodnevnog ivota, a ne samo bogova i ljudi. Literatura,
filozofija i drama, likovna umetnost, a naroito poezija, predstavljaju najvee saimanje
informacionog iskustva postojanja. Zahvaljujui tom saimanju ne moramo sve sami da
doivljavamo ve moemo i tua iskustva da upoznamo, doivimo, i uporedimo mnotvo
iskustava. Sva kultura je zapravo informaciono saimanje smisla postojanja u ovekovoj
samospoznaji i nainu ivota.
U novije vreme taj proces je ubrzan vizuelnom tehnologijom, javlja se fotografija i film
koji ne samo to bez ikakvih iskrivljavanja prenosi slike sveta po celom svetu, svim ljudima, ve
saima dramsku i likovnu umetnost izraavanja sa vizuelnim iskustvom.
Postoji magina privlana mo u priama, dramama, slikama, zvunim i vizuelnim
predstavama. Iza te privlanosti stoji elja za razumevanjem. Ta privlanost potie zapravo iz
same svrhe ovekovog postojanja, da same informacije smisla postojanja u sebi i tako ih osvesti,
kroz svoju duu ih vrati boanskoj svesti, tanije: ponovo spoji postojanje sa boanskom sveu
koja sve omoguava.
Saimanje informacija u smisao danas dostie svoj vrhunac i ceo proces podie na vii
nivo. Pojavom interneta i mobilnih komunikacija ne postoje vie objektivne prepreke za
dolaenje do informacija, ni prostorne ni vremenske. Ostaju samo subjektivne prepreke. Zato je
samospoznaja danas vanija nego ikada, zapravo cela dosadanja istorija ljudskog razvoja samo
je bila uvod u samospoznaju koja treba da se dogodi i koja se upravo dogaa. Civilizacijski
razvoj je dostigao svoju kritinu taku: po prvi put je poeo da zavisi vie od samog oveka nego
od bilo ega drugog i spoljanjeg. Zato mu i preti najvea opasnost. Samospoznaja smisla
postojanja je uvek lini in, a ne kolektivni. Sve vie probuenih individua e spontano, samim
svojim postojanjem dovesti do kolektivnog efekta probuenja, do humane civilizacije - taj proces
nikada ne moe ii obrnuto. Ne moe obrnuto izmeu ostalog zato to je boanska svest koja se
time, kroz probuene ljude aktuelizuje, ve prisutna kao samo postojanje. Svest je u biti svega to
jeste. Zato se svest nikada spolja ne moe nametnuti. Moemo samo lino biti svesni ovde i sada.
Bivanje se ne moe postati, ono ve jeste, samo u ljudskom iskustvu treba da nestanu sve
subjektivne prepreke od iluzornog vremena i prostora, koje ga prividno odvajaju od smisla
bivanja.
To mi treba da budemo, niko to ne moe da bude umesto nas, niti treba da ekamo da
drugi to budu pre nas kao bi nam pomogli u tome. Kada je svest u pitanju, uvek u njenom
izraavanju samo mi moemo neto da uinimo i da krenemo od sebe samoga, jer sutina
boanske svesti je da drugi ne postoje. Nita izvan nje ne postoji. Zato je svako njeno
uslovljavanje neim drugim samo jo jedna iluzija i odgaanje.
Zato to je sama priroda ljudske inkarnacije u tome da saima sve informacije o
postojanju u smisao o postojanju, niiji ivot, nijedna ljudska drama i ivotna pria nije vanija o
druge, sve su jednako vane i istinite u Celini koja smo mi sami. Da nije tako, ne bi ni postojala
potpuna raznovrsnost svih ivota i ivotnih iskustava, a s njom ni kreativnost u ispoljavanju
svesti koja je u sutini kreativnosti. Ne postoji nepravda u postojanju, sudbina svakog bia, svaki
mogui dogaaj, od najuzvienijeg od najbizarnijeg, jeste in kreativnosti boanske svesti i u
pogledu Celine jednako je vredan, jer holografski odraava samu Celinu. Celina ne bi mogla da
postoji da sve nije upravo ovakvo kako jeste, i tu gde jeste jer sve odraava Celinu. Setimo se
boije estice i injenice da smo mi stvoreni od jedne iste estice kao i sve ostalo, kao i sav
univerzum, tako su povezani i svi dogaaji u kosmosu i u svim ivotima. Dogaaji nisu odvojeni
od samog postojanja. Zato mi smo svest koja sve to omoguava, mi smo poetak i kraj svake
prie, iluzija lineranih inkarnacija samo to razdvaja u posebne oblike upravo zbog mogunosti
iznoenja svih detalja. Eter ili akaa je univerzalno kvantno polje koje daje osnovu za svaku
manifestaciju, svaki oblik ivota i sve dogaaje koje iva bia doivljavaju. Individualna svest
dua aktivira sve individualne mogunosti, dogaaje i ivotne drame, ona u etru pomou
inkarnacije fizikog tela pie svoju priu, svoju mogunost postojanja, a fizika inkarnacija nije
nita drugo do oivljavanje ivotnih pria samim postojanjem, fizikim uestvovanjem u drami
koja kao ideja postoji u etru. Zbog jedne jedine estice od koje je sve sastavljeno i s kojom je sve
povezano, jedne zajednike osnove univerzalnog polja sveg postojanja, mi smo svi likovi u svim
dramama, mi smo pripovedai i sluaoci, uesnici i svedoci, mi smo poetak i kraj svake ivotne
44

prie koja se ikada odigrala, i svi zajedno kroz sebe svest o smislu sveg zbivanja vraamo
boanskom izvoru. Svi ivoti, sve karmike drame i ivotne prie zajedno obrazuju svest svegato-jeste u svim svojim mogunostima. Zato su sve ivotne drame jednako vane i istinite, ak i
one koje zasebno izgledaju kao najrunije i najpogrenije. Kroz sva ta individualna iskustva
celina boanskog Apsoluta spoznaje sebe na individualan nain.
U samoj prirodi Apsoluta jeste da nita nije nebitno ni odvojeno, to znai da je za
njegovu svest jednako vano da se spozna na najindividualniji i najbizarniji nain, kao to se
spoznaje i na najobjektivniji, boanski nain. Za njega nema razlike izmeu malog i velikog,
vanog i nevanog, jer nita nije razliito od njega. Zato, sva ivotna iskustva svih ljudi su
imaginacija boanskog Apsoluta, ne naa, mi smo samo glumci u toj kosmikoj predstavi, fiziki
radnici koji je ostvaruju. Mi smo i sami njegova imaginacija. Zapravo, mi smo njegova svest o
sebi, jer nita nije mogue izvan njega.
Princip prinude u procesu inkarnacije
Ceo proces inkarnacije dua je negativan proces, one time naputaju svoju boansku
prirodu i ulaze u mnogo manje i ogranienije stanje, zapravo ulaze u svoju suprotnost. U
ljudskom telu svest due boravi u stanju svoje suprotnosti. Zato da bi se inkarnacija sprovela,
kako bi svest dua aktuelizovala boansku svest u svim mogunostima, mora da postoji pomo u
procesu inkarnacija, pomo u obliku prinude koja e svest navesti da se kreativno bavi spoznajom
u uslovima najveih ogranienja koja su mogua.
Kao to je postojala prinuda u razvoju percepcije kod biljaka, i u razvoju kretanja kod
ivotinja, prinuda koja se vidi kao njihova borba za opstanak, tako je potrebna i prinuda koja e
svest due da navede da boravi u telu, da u njemu doivljava sve mogue suprotnosti i iskuenja, i
koja e oveka da natera da se osvesti i okrene svom boanskom izvoru. Ta prinuda je u samoj
strukturi organskog sveta, onoga to daje ivot oveku.
Organski svet ne postoji samo na Zemlji. Izvor organskog sveta na Zemlji je u celom
sunevom sistemu, zapravo u celom kosmosu. Na Zemlju se projektuju uticaji kosmosa i planeta
sunevog sistema i ti uticaju stvaraju kombinacije svih uticaja koji deluju na oveka i sav ivot. O
tim uticajima ve odavno ui nauka astrologije. Kosmiki uticaji objanjeni su delovanjem
zvezda, oni blii uticaji delovanjem sunca i planeta i njihovim odnosima. Samo kretanje njihovih
tela stvara elektromagnetnu indukciju koja daje svu ivotnu energiju i organski svet. Sve to
sainjava i pokree ne samo sav ivot na ovom svetu, ve i psihodinamiku, temperament i
karakter fizikog tela i uma ovekovog. Sve je na Zemlji odreeno astrolokim uticajima planeta
i zvezda, odnosno kretanjem Zemlje. Kretanje Zemlje i uticaj okolnog prostora na nju, ne mogu
biti odvojeni od svega onoga to se dogaa na Zemlji. To bi bilo slino kao kada bismo potpuno
odvojili oblik nekog slova od njegovog znaenja. Dogaaji i sva zbivanja na Zemlji povezani su
sa spoljnim uticajima koji omoguavaju samu Zemlju. Ako priznajemo da je spoljni kosmos
oformio Zemlju i njeno kretanje, besmisleno je te uticaje presei u nekom izmiljenom trenutku i
smatrati da oni vie ne deluju na ono to se na Zemlji dogaa. Zemlja je po svim svojim
osobinama ivo bie, i zato ono to se na njoj dogaa jednako je bitno i povezano sa njom
samom, njenim kretanjem kroz kosmos i sa uticajima kosmosa na nju. Najiri uticaji su eonski
ciklusi koji su vezani za precesije, oni odreuju velika razdoblja razvoja svesti na Zemlji. Manji
uticaji su godine i godinja doba. Najmanji su sat i doba dana. Sve to utie na oveka kao i
istorijsko razdoblje u kome je roen, mesto i kultura kojoj je izloen i neposredna okolina.
Besmisleno je uvaavati uticaje okoline na oveka i njegov razvoj, a ne uvaavati celu okolinu,
sav kosmos. Jo besmislenije ako ve govorimo o kosmosu kao hologramu.
Zapravo, sva uslovljenost neorganskog i organskog sveta u kome se nalazimo slui kao
sredstvo za kristalisanje svesti, za osveenje i transcendenciju, jer ako smo svesni svoje
uslovljenosti onda ta svest moe doi samo od onoga to je neuslovljeno, to dokazuje da je sama
svest neuslovljena i da nadilazi svu uslovljenost, da je transcendentalna po svojoj prirodi.
Moemo da budemo svesni prolosti i da planiramo budunost, to dokazuje da je svest iznad
vremena i prostora, da je transcendentalna po svojoj prirodi.
45

Najuticajnija prinuda na oveka i njegovu svest je ona koja dolazi od samog sunca i
planeta suevog sistema.
Sve planete sunevog sistema imaju svoju analogiju u psiho-energetskim centrima u
ovekovom telu, u akrama. Planete su spoljanje akre, ali deluju u drugaijim razmerama, pa
zato i po drugaijoj logici.
Tako kosmos postaje mikrokosmos: ovek.
I nije ovek spontano tako nastao, nekakvom evolucijom. Spontano nastaje samo korov na
livadama. Stvaranje ovekovog tela je in kreativne svesti dua na viim dimenzijama. Da bi
napravile ljudsko telo ovakvo kakvo je, sa svim akrama i svim mogunostima izraavanja i
delovanja, velike i mone monade boanske svesti, entiteti poznati nam kao velike due, stvorile
su ceo sunev sistem, postavile su sve planete, neke su tu ve bile a neke su dovele odnekud, i
podesile su njihovo kretanje.
Postoje i druge planete sa ljudskim telima i slinim ivotom, vie i manje razvijenim, ali
one nemaju toliko izraajnih mogunosti za percepciju i delovanje kao ovek na Zemlji.
Zahvaljujui ba ovakvom sunevom sistemu, i nikako drugaijem, ovek ima sve mogunosti
spoznavanja i kreativnosti. Na primer, ljubav moe da spozna, doivi i izrazi na sve mogue
naine, prema sebi i prema drugima, prema prijatelju i prema neprijatelju, i prema psu i prema
Bogu, zajedno sa mrnjom. To na mnogim drugim planetama nije mogue. Zato je Zemlja
izuzetno vana u celom kosmosu.
Jedna od tih velikih dua je i dola ovde pre par hiljada godina da o svemu ovome
obavesti ljude i da ih uputi u vetinu ponaanja na ovom svetu, kako da koriste telo i um u
procesu razvoja svesti kroz materijalne uslove, tako da se i sama priroda transformie u vie
svesne oblike zahvaljujui ovekovom delanju na samospoznaji kao bogospoznaji. Postao je
poznat kao Isus. Njegovo uenje je bilo astroteologija i samospoznaja, gnoza. Ali njegovi uenici,
kao ni drugi gnostiari kojih je bilo vie u tim krajevima, nisu ga najbolje razumeli. Na njihove
mlade due previe je uticao onaj negativni deo, pria o uslovljavanju i prinudi, pa su tvorce
sunevog sistema nazvali Vladarima ili Arhontima i sva zla ovoga sveta pripisali njima, kao i
zarobljavanje due u tela. Nije im se ovde dopalo i samo su eleli da se vrate kui, svome
boanskom izvoru. Potpuno su prevideli onaj drugi deo prie, zato se sve to dogaa, zato su
uopte doli na ovaj svet; nisu do kraja razumeli da je sve to proces kroz koji boanska svest,
kroz oveka i njegovu duu spoznaje i aktuelizuje sebe, da kroz oveka dovrava stvaranje
sveta. A za to je bilo potrebno da se naui tablica mnoenja, ustane u zoru i uzme alat u ruke.
Mnogim mladim duicama to i danas teko pada.
Da bi se prinuda uvrstila uprkos nerazumevanju nezrelih ljudi, stvorena je hrianska
crkva u Rimu, i ona je potpuno izvrnula sve to treba da bude izvrnuto da bi se svest vezala za
materiju, telo i ula, i ljudi naterali da rade u znoju lica svog, a ne samo da sanjaju o povratku u
raj. 24
Svakako da je na ovom svetu bilo neophodno sauvati i svest o izvoru, boanskoj prirodi
ljudske due. To je na Zapadu delimino uinila hrianska Pravoslavna crkva, ona je sauvala
istinu o jedinstvenoj boanskoj energiji koja sve omoguava, a koja, kada se osvesti, doivljava
se kao boanska ljubav, ali je vremenom i to izgubila, u svom arhainom ritualizmu ostala je
neodreena i za ovaj i za onaj svet, i kao takva vrlo privlana dobrim, duevnim ljudima kojima
pomae da budu ispravni, ali kojima nije sasvim jasno na kom se svetu nalaze ni zato su ovde.
Pravoslavlje ispravno pokuava da se dri izvornog Isusovog uenja, meutim, Isusovo uenje
nije namenjeno povratku due boanskom izvoru, ono samo jednim delom govori o izvoru radi
buenja boanske svesti u oveku, a veim delom govori kako tu svest sprovesti na ovom svetu,
24

Zato su gnostici i njihovi naslednici Katari ispravno rimsku crkvu nazivali Sataninom sinagogom. Glavni
operativci ovog procesa su jezuiti. Zajedno sa njima na tome rade i dananji vladari koji su vlasnici svih korporacija,
a to su aristokrate i cionisti (Hazari) sa masonima. Njihovi centri vlasti su u Rimu (ideoloki centar), Londonu
(ekonomski centar) i Vaingtonu (vojni centar). Da bi to mogli da rade, u tome imaju logistiku podrku viih sila, a
za tu namenu oni su jo i genetski modifikovani kako bi bili podobni za uticaje i kontrolu iz astrala, genetskom
modifikacijom njihovim telima je pojaana veza sa negativnim entitetima iz nieg astrala, a oteana veza sa sveu
due. Oni vetaki izazivaju sve ratove i negativne pojave na ovom svetu (normalni ljudi ne bi mogli da rade to to
oni rade), kao to jednako uspeno vode i civilizacijski razvoj vode ali ga ne pokreu, glavni pokretai kulture i
civilizacije su ljudi sa ljudskom duom, kao to je Nikola Tesla.

46

kako sprovesti volju boiju na ovom svetu a sauvati duu. 25 Meutim, svest o najviem izvoru
svesti i konanom povratku ostala je sauvana savreno ista samo u uenju izvornog budizma.
Budizam je potpuno nematerijalan i samo daje na uvid istu svest o konanom ishodu, apsolutnoj
neuslovljenosti. On je od koristi samo najzrelijim duama na ovom svetu, koje okonavaju svoj
ciklus inkarnacija. Ostalima je samo privlaan iako nemaju pojma zato.
Na ovom svetu je neophodna ravnotea izmeu svesti o izvoru svega, prave istine o
prirodi postojanja, kao i prinudama koje svest teraju da se bavi ovim svetom i tako ga
transformie, sprovodi iskustva boanske svesti kroz sve mogunosti fizikog postojanja, kroz
sve suprotnosti pa i one koja su suprotnost samom boanskom stanju.
Izmeu tih dvaju ravnotea, zapadne racionalnosti koja svest upuuje na tehnoloki i
civilizacijski razvoj, i istonjakog ouvanja prave istine o svesti i boanskom izvoru, stoje
takozvane etike religije (judaizam i islam, na Srednjem istoku, pa i hrianski
fundamentalizam). One unose neravnoteu jer pokuavaju da svest due u oveku, koja u sutini
uvek zna prirodu svih stvari, zamene prostim imitacijama ta je ispravno a ta nije; umesto
kreativnog uenja i razvoja izraza same duevnosti, one nameu ropsku imitaciju, poslunost
(erijatu) i glumu religioznosti. One propisuju sve oblasti ivota, od odevanja do kosmolokih
pogleda tako da tu nema ni mesta za svest i slobodnu volju. Zapravo, za neka izraavanja svesti i
slobodne volje sledi smrtna kazna. Kreativnost, individualnost, lina sloboda i nezavisnost su
osnove izraavanja boanske svesti kroz duu ovekovu, a upravo to je potpuno blokirano u
etikim religijama judaizma i islama, i u hrianskom fundamentalizmu. Slepo pridravanje
etikih propisa onemoguava svest due da slobodno i kreativno uestvuje u ivotnoj drami, a
to je neophodno da bi svest iskusila sve mogunosti. Etike norme biraju samo ono povoljno a
osuuju i onemoguavaju sve nepovoljno, ali ako se taj izbor vri imitacijom i u strahu od kazne,
a ne punim iskustvom svesti o prirodi delovanja koje sprovodi, onda se samo postie
kontraefekat, cela stvar se laira i samospoznaja onemoguava. Pri tome se unitavaju slobode i
prava oveka, sputava se i sama ljudsku civilizacija kao jedini nain pribliavanja boanskom na
ovom svetu. Zato su etike religije konzervativne, njeni pripadnici i danas ive kao u srednjem
veku dok sve civilizacijske tekovine koje su drugi izgradili samo zloupotrebljavaju, unitavaju ili,
u najboljem sluaju, koriste kao mala deca igrake koje su dobila na poklon.
Jedina prava civilizacija na ovom svetu je ona koja ljude pribliava boanskoj svesti i
njenoj aktuelizaciji u svetu, odnosno koja aktuelizuje svest due na ovom svetu, 26 i nije mogua
nikakva civilizacija koja na bilo koji nain sputava kreativnost ljudi u tom radu, njihovu potpunu
slobodu u svakom izraavanju i percepciji. Samo u takvoj slobodi moe da se rodi svest due o
samoj sebi i da izrazi svoju boansku prirodu. Samo tako se iz oveka moe izraziti najvie dobro
i najvia mudrost. Ona je u oveku, i zato se ne moe nametnuti oveku nikakvom imitacijom
spolja. Ma koliko se tvrdo drali boje rei i bojeg zakona ta imitacija ne moe biti ni
priblino tako bogata i izraajna kako bi trebala da bude da bi zamenila boanski potencijal u
oveku i njegov kreativni izraz.
25

To je nagoveteno mnogim izjavama u jevaneljima. Eto, ja vas aljem kao ovce meu vukove. Budite dakle
mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. (Jevanelje po Mateju, glava 10, 16.), zmija je simbol materijalnosti, a
golub due; Podajte dakle caru carevo, a boje Bogu. (Jevanelje po Mateju, glava 22, 21.), Ne mislite da sam ja
doao da donesem mir na zemlju; nisam doao da donesem mir nego ma. (Jevanelje po Mateju, glava 10, 34.) tj.
borbu, ma ima dve otrice, to znai sukob suprotnosti i rad na njihovom prevazilaenju; rekao je ma a ne rat, a
ma je seivo kojim se see i bori, to ukazuje na borbu za osveenje tokom procesa diferencijacije ili razluivanja.
Nije, dakle, doneo mir samospoznaje ve uputstva za borbu u osveenju i diferencijaciji svesti na ovom svetu u
kome vladaju suprotnosti. Sam krst je simbol materijalizacije, ukrtanje etiri elementa, takoe predstavlja i vreme,
jer krst je i solarni simbol, predstavlja poetke etiri godinja doba, i hrianstvo je predstavljeno raspeem oveka
na njemu, to znai da vaskrsenje kao sutinsko uenje hrianstva govori o transformaciji svesti kroz smrt i ponovno
roenje, to je, drugim reima, proces inkarnacije. Raspee predstavlja reinkarnaciju. Sa stanovita due roenje u
telu je za nju nalik iskustvu umiranja, a umiranje tela je ponovno roenje due. Gledano odozgo, sa stanovita
boanske svesti, raspee je samo arhetipski prikaz kako dua doivljava dolazak na ovaj svet da bi ga iskusila, to je
za nju bolno raspee u vremenu i prostoru (krst). Gledano odozdo, sa stanovita uma i ega, raspee je samo smrt tela
i vaskrsenje due.
26
To je pravi cilj hrianske molitve: da bude carstvo tvoje na zemlji kao na nebu. To carstvo nee pasti s neba
nakon dobro izvedene magije i molitve; moi e da doe samo kroz oveka, kroz ljudsku duu ispoljenu na ovom
svetu.

47

Etike religije zapravo postoje i slue samo tome da bi se ojaao fiziki um ili ego. 27 To je
bilo potrebno u jednoj fazi civilizacijskog razvoja. oveku je bilo neophodno da razvije punu
svest o telu i ta radi sa njim. Greka je to one svu boansku istinu pokuavaju da strpaju u mali
egoistini um identifikovan sa telom (manas). Ta faza je prola i razvoj se mora nastaviti dalje, u
svest o sebi (aham-kra), u proces individuacije koji objedinjuje subjektivno iskustvo sa
objektivnim postojanjem i nadilazi ga u objektivnoj svesti o celovitom i neuslovljenom
postojanju (mahat-buddhi).
Jo uvek nije postignuta ravnotea izmeu ovih triju inilaca na ovom svetu i zato pravi
civilizacijski razvoj ovde jo uvek nije ni poeo. Jo uvek se vode sukobi za prevlast Vladara
(Arhonta) i njihovog sprovoenja prinude nad ljudima, i otpora njihovoj prinudi. to vie prinude
oni sprovedu, to vie svesti se kristalie pod tom prinudom. Prinuda kristalie boansku svest u
oveku i ui ga kako da je primeni na ovom svetu. Neravnotea i sukob su po svemu sudei
jedini naini da se ta kristalizacija dogodi, jer kao to smo rekli, sama inkarnacija dua na ovom
svetu je negativan proces za njih, i zato je razumljivo da e se mlade i nezrele due uvek u
poetku opirati toj negativnosti. Bez njihovog otpora ne bi bilo prinude, a bez prinude ni
kristalizacije svesti. Ravnotea e biti mogua samo razumevanjem i zrelou, miran i
harmonian civilizacijski razvoj e po svemu sudei biti ostvaren tek zajedno sa ovekovim
ostvarenjem, uporedo. Zaista bi teko bilo ostvarenje mira i razumevanja u svetu bez mira i
razumevanja u oveku, njegovog razumevanja samoga sebe. Dotle e, kao to je upravo sluaj, da
postoji sukob civilizacija i kultura koje vode svest kroz materijalan razvoj i prinudu (Zapad i
judeo-hrianstvo), unazad ka vraanju u boanski izvor (Istok), i onih koji koe i ometaju oba ta
kretanja (Srednji istok), kulture koje su prikladno smetene i geografski, kao sukob Istoka,
Zapada i Srednjeg istoka.
Toliko o principu prinude na ovom svetu. Da bi se on zaista razumeo, vanije je sagledati
kako ti principi deluju u samom oveku.
Smisao dobrote i ispravnosti
Rekli smo da boanska svest ispoljava percepciju i kretanje kroz elemente, biljke i
ivotinje, da kroz oveka potpuno usavrava percepciju i kretanje u delovanju kojim se koristi
orue i tehnika, kroz dramsko iskustvo delovanja sa svim sadrajima koje ivot omoguava, da u
ljudskom iskustvu percepcija postojanja dolazi do vrhunca u otkrivanju smisla postojanja, da
smisao postojanja ovek iskuava i trai kroz sve svoje inkarnacije.
Ali gde se to sve okonava, gde potpuno sazreva traenje smisla i daje ploda, odnosno gde
se konano spaja sa izvornom boanskom sveu?
Rekli smo i da je sve to ispoljavanje same boanske svesti, da nita nije mogue izvan nje
same. Zato jedini odgovor jeste da se sve to deava u njoj samoj, a poto ona sama jeste savreno
dobro i ispravno, ovek konani smisao sveg ivota i delanja na ovom svetu nalazi u dobroti i
ispravnosti svoga delanja. Dobrota i ispravnost ovekovog delanja je najdirektniji izraz same
boanske svesti u oveku.
Osnovna osobina svakog delanja jeste u tome da je ono ispravno i konstruktivno ili
neispravno, neodgovarajue i destruktivno. U nainu delovanja i rada izraava se individualna
ovekova svest koja ui da se spoji sa izvornom boanskom sveu koja omoguava celu
egzistenciju. Sve ovekovo delanje na ovom svet jeste samo praktina obuka sa kojom se njegova
individualna svest aktivno spaja sa apsolutnom sveu, sa objektivnim zbivanjem boanske
stvarnosti. Nije dovoljno samo da ovek bude u sebi svestan neega, potrebno je da svoju
svesnost moe kreativno i delotvorno da izrazi, da spolja uestvuje i spoji se sa njom, kao to je i
unutar sebe. U sebi se ovek spaja sa boanskom sveu objektivnim razumevanjem sveta ideja, i
to je samo pola procesa, druga polovina je da spolja svoje razumevanje same svesti, svoje sutine,
konkretno izrazi radom na ostvarenju ideja, da ih materijalizuje. Ve smo rekli da se fiziki
univerzum automatski ispoljava kroz svest due ovekove, da poslui kao ogledalo boanske
27

Ako paljivije pogledamo moemo videti da su judaizam i islam u potpunosti materijalne religije, potpuno
posveene ouvanju tela i materijalnim vrednostima, za njih se rtvuju i bore svim sredstvima.

48

samospoznaje. Vreme je da to bukvalno shvatimo kada se probudimo ujutru, i da uvek delamo u

skladu s tim. Sutina samog delovanja i svakog rada jeste u tenji da se otkrije ispravnost kroz
doivljaj posledica delanja i rada, da se naui da se dela ispravno i konstruktivno. Tako se svest
izraava kroz delovanje. to je vie svesti u delovanju toliko je delovanje ispravno i dobro.
Nesvesno i uslovljeno delovanje je uvek destruktivno za poinioca ili za druge. Uimo na oba
naina, ispravno nas osveava kako treba, a neispravno kako ne treba raditi. Sva civilizacija i
kultura poiva na tenji da se osveste, spoznaju i utvrde delanja koja su ispravna, dobra i
konstruktivna za ivot i u skladu sa egzistencijom.
Boanska svest koja sve omoguava ne moe se odvojiti od ispravnosti i dobrote u
ljudskom delovanju. Boanska svest je sama po sebi izvor svega dobrog i ispravnog, jer je izvor
samog postojanja, i ona se zato kroz oveka uvek izraava kao dobrota i ljubav, kao ispravno i
konstruktivno delovanje, koje uvek u svemu i na sve naine podrava ivot i saznanje. Sve
suprotno tome je izraz nesvesnosti ovekove. Od tih suprotnosti, od ispravnog i pogrenog,
sastoje se sve ljudske drame i svi ivoti. Prinude koju stvaraju te suprotnosti kristaliu objektivnu
svest u oveku.
U ovekovoj neuslovljenoj ljubavi okonavaju se sve prinude i prisile pod kojima se svest
ispoljavala na ovom svetu. U dobroti, nenosti i ljubavi boanska svest se spaja sama sa sobom i
nita joj vie nije potrebno na ovom svetu, nikakav indirektni podsticaj za izraavanje. Ljubav je
izraz najvieg razumevanja smisla boanske stvarnosti na ovome svetu, i na svim svetovima.
Zakljuci drugog dela
Zakljuak drugog dela mogao bi sa saeto parafrazirati reima Angelusa Silesiusa: Bog
spava dubokim snom u kamenu (mineralima i elementima), sanja u biljkama, pokree se u
ivotinjama, a budi se u oveku.
Reeno je da je ovek mikrokosmos, da se svi principi kosmosa saimaju i odraavaju u
malom ovekovom biu, to je mogue usled holografskog principa na kome se zasniva kosmos,
po kome je sve sadrano u svemu i povezano u jedinstvo.
Tako se i stanja boanske svesti izraavaju na isti nain kao i kod oveka. I ovek ima
etiri stanja svesti: dubok san bez snova; sanjanje; java i objektivnu transcendentalnu svest. Prva
tri stanja se prirodno smenjuju i dogaaju, a etvrto stanje ovek mora sam da razume i svesno da
ostvari.
Kao to boanska svest boravi u obliku minerala i elemenata kao u dubokom snu, svesna
je samo svog postojanja na elementaran nain, tako i ovek ima dubok san u kome je svestan sebe
na elementaran nain.
Kao to boanska svest sanja u biljkama osnove percepcije i ta sve moe, tako i ovek
ima snove u kojima razvija viu percepciju i sve svoje sposobnosti.
Kao to boanska svest u ivotinjama razvija sve svoje sposobnosti i percepciju u akciji i
fizikom kretanju, tako i ovek ima stanje jave ili svakodnevne budnosti u stanju ega i telesne
svesti na ovom svetu.
Kao to boanska svest u oveku po prvi put poinje da biva svesna sebe, da razvija i
samosvest pored svesti o objektima percepcije, tako i ovek moe da ima svest viu od uma
identifikovanog sa telom, transcendentalnu svest koja mu omoguava svest o sebi kao i o svetu
objekata; i samo zahvaljujui transcendentalnoj svesti njegova svest o sebi moe biti
uravnoteena prema svetu objekata, i njegova svest o svetu objekata moe nai ravnoteu i
razumevanje prema svesti o sebi. Bez transcendentalne svesti ta ravnotea nije mogua, nije
mogua ni objektivna svest o sebi, ni objektivna svest o osvetu objekata, ni njihova ravnotea u
razumevanju. Za to je neophodan inilac koji ih nadilazi, tj, transcendira.
Prva tri stanja svesti su prirodno voena i uslovljena, za odravanje prirodnog ivota u
radu, dokolici i reprodukciji, ona su dovoljna. Da bi se dolo do razumevanja smisla svega
potreban je inilac koji ih nadilazi. Do njega se dolazi prinudom i prisilom, kao i u svetu biljaka i
ivotinja gde je prinuda i prisila bila ugraena u nain ivota i opstanka i ona je sama kristalisala
usavravanje percepcije i kretanja. Prinuda kod oveka dolazi samom zrelou svesti i iskuenjem
praznine dotadanjeg ivota, spoznajom da se on vrti u krug. Samo ovek iskuava
49

egzistencijalno nezadovoljstvo ivotom kakav je prirodno dat, zato to samo ovek ima potencijal
vie svesti u sebi, svest transcendentalne due s kojom moe najpre da nasluti a zatim i da jasno
vidi da se sav prirodni ivot u prva tri stanja svesti obre u krug sam od sebe, da je potpuno
uslovljen kao toak samsare. Zbog uticaja svesti due egzistencijalna teskoba fizikog ivota
postaje sve vea i vea koliko je ovek zreliji za sve mogunosti koje prua ivot na ovom svetu.
Egzistencijalno nespokojstvo, koje ovek ima zbog same svesti due u sebi, smo ga po sebi tera
u iskuavanje svih moguih ivotnih drama i sudbina, komedija i tragedija. Sutina
egzistencijalnog nespokojstva u oveku jeste samo u tome to ga svest njegove due privlai da
dela slobodno i iz svoje volje, uvek ispravno i dobro, u skladu sa boanskom sveu, a sve to
ovde svojim fizikim umom doivljava jeste u velikoj meri suprotno tome, ovde doivljava
bezlinu uslovljenost prirodne nunosti i spoljanjih uticaja, koji su odraz niih oblika ivota,
mineralnog, biljnog i ivotinjskog. Teskoba koju izaziva ta suprotnost zapravo nastaje usled slabe
svesti due na ovom svetu i njene potrebe da ojaa. Upoznavanjem svih mogunosti ivljenja,
svih sadraja ivota, ovek samo ispunjava zrelost za teskobu koja e ga naterati na
transcendenciju prirodnih uslovljavanja. Kontradikcija izmeu potrebe svesti da upozna sve
mogunosti i sadraje ivotne drame, i da dela iz svoje volje, i sve vee i vee teskobe koju sa sve
veom svesnou prirodne uslovljenosti doivljava, tera ga na egzistencijalni skok u
transcendenciju koji njegovom umu identifikovanom sa telom uvek izgleda kao skok u
nitavilo, ponor, ili u smrt i ponovno roenje, iako je to samo kvalitativan pomak svesti blie sebi
samoj, blie boanskoj svesti. Drugim reima, transcendentalnu svest ne postie onaj ko to eli,
ve samo onaj ko ne moe vie nita drugo da uini, ko ne moe ni napred ni nazad jer je spoznao
da se vrti u krug.
To je nain na koji boanska svest dolazi blie sebi kroz oveka: iskuavanjem svega to
ovek moe da uini kao ovek, njegovom smru i vaskrsenjem. Nakon to je postala umetnik
sveg vidljivog sveta, postaje umetnik i u nevidljivom. ovek svesno ispunjava svrhu fizikog
ivota, dolazi do kraja svih ivotnih drama i potrage za smislom tek onda kada doe do dobrote
kao jedine osnove sveg ivota; kada se njegova dobrota i ljubav ne razlikuju od njegove svesti;
kada postane svestan da se boanska svest ispoljava samo kao dobrota i ljubav na ovom svetu, i
da je to ista svest s kojom je on svestan sebe samoga; da je sama egzistencija boanska ljubav.
Dokaz da je sama egzistencija boanska ljubav jeste u tome to ovekova cela egzistencija
poiva na traenju ljubavi i dobrote, na ispravan i mnogo ee na pogrean nain, to je pravi
motiv svih ljudskih tenji, svih sukoba i patnji, u svim ljudskim ivotima. Jedino ispunjenje
ovek doivljava kada ima ljubav, jedinu patnju sebi i drugima nanosi kada je nema. Da ljubav
nije osnova ivota, to ne bi bilo tako. Nemogue je odvojiti postojanje, svest i ljubav. Samo kada
egzistenciju spozna u svim suprotnostima, ovek moe da je transcendira, da je nadie, da je
sagleda kakva zaista jeste. Sve dotle nije bio svestan kakva je zaista egzistencija i to neznanje ga
je teralo kroz sve mogue ivotne drame i iskuenja, naklonosti i sukobe, ljubavi i mrnje, kroz
sve ivote i sve patnje, neznanje o pravoj prirodi samog postojanja kao stalnog otvaranja
boanske ljubavi i dobrote u svim oblicima i mogunostima. Kada postane svestan ljubavi kao
prave prirode postojanja, onda samo ona moe biti njegova svest, jer je onda vidi svuda, kao
samo postojanje. Zato je nesvesnost jedini uzrok patnje i nedostatka ljubavi, a svest jedino
blaenstvo i izraz ljubavi.
To je transcendentalna svest, etvrto stanje svesti koje je jedino primereno oveku, koje
otkriva njegovu sutinu i sutinu samog postojanja. Budui da u egzistenciji ne postoji dualizam
ni mnotvo, nita objektivno ni supstancijalno, transcendentalna svest nita objektivno ne nadilazi
ve samo otkriva ono to je u sutini, ona samo budi i obelodanjuje ono to jeste.
Transcendentalno otkriva imanentno, ono to je bit svega. Naime, transcendentalna boanska
svest nije neka via svest, ve sma svest u svojoj istoti i sutini, osloboena svih projekcija.
Nadilazi se samo neznanje i nesvesnost u oveku, a nesvesnost je nerazumevanje prirode same
svesti, transcendira se samo um koji subjektivno i ogranieno koristi svest. Sve to se loe dogaa
oveku na ovom svetu jeste posledica toga to on nije u svom autentinom stanju, u svesti koja
mu je jedina primerena, u boanskoj svesti. I slobodu da ne bude u svom autentinom stanju
dobija upravo iz same boanske svesti koja ga omoguava. Na taj nain oveka osveava
apsolutno sve to radi i to mu se dogaa.
50

Trei deo:
OVEK JE SVESNI SUBJEKT ORGANSKOG I NEORGANSKOG SVETA
Inkarnacija due kroz viu i niu svest ovekovog uma
Prilikom inkarnacije u fiziko telo dua ne otelovljuje celu svoju svest. Malo i vrlo
ogranieno fiziko telo ne bi moglo da izdri sav potencijal svesti boanske due. Ono nije ni
dizajnirano za to. Telo moe da primi samo mali deo svesti due, samo njenu inspiraciju za ivot i
delovanje. Mnogo vei deo svesti koju ovek koristi u telu sastoji se od animalne svesti koja je
prirodno data njegovom telu, slino kao i kod ivotinja, tu animalnu svest ima svaki ovek po
roenju i on sa njom moe da funkcionie, ali samo ne elementaran nain, kao ivotinja. Tom
sveu je mogue manipulisati raznim metodama, psiholokim, hemijskim i tehnolokim, i od
oveka napraviti programiranog robota koje e izvravati sve zadatke. Svi oblici psiholokog
uslovljavanja u savremenom svetu zasnivaju se na manipulaciji ovom animalnom sveu u
oveku, ona se jaa naglaavanjem niih energetskih centara, niih nagona i poude, posebno
perverzijama, jer ona samo sledi svoje objekte i nema objektivno rasuivanje ni o sebi samoj ni o
zbivanju.
Animalna svest u zajednici sa sveu due sainjava um ili razum. Um ili razum (manas)
je izmeu svesti o sebi (aham-kra), koja moe da postoji samo inspiracijom vie svesti koja je
od due, i fizikog tela (indriyni). Samo uticaj vie, transcendentalne svesti due, omoguava
objektivnu svest uma o sebi samome. Um ne bi bio svestan sebe samoga da nema prisustvo
transcendentalne svesti due, one koja ga nadilazi, koja je via od njega. Koliko je um vie
otvoren za vee prisustvo transcendentalne svesti due, toliko vie moe da koristi njenu
objektivnu boansku svesnost i da je sprovodi kroz telo. Zato je um uvek razapet izmeu viih i
niih uticaja. On se zapravo i sastoji od regulacije vie i nie svesti, mehanikih prirodnih nagona
i kreativne svesti koja je od due, um ih spaja i razluuje. To spajanje i jeste razlog zbog kojeg
ovek postoji i zato je um tako vaan. Iz istog razloga on je jednako i problematian.
Prilikom inkarnacije svest due se deli na dva dela. Jedan vei deo svesti due ostaje
neotelovljen, ali povezan sa drugim manjim delom svesti koja se otelovljuje i sainjava um ili
razum. Ta via neotelovljena svest ostaje u viim dimenzijama, izmeu astrala i etra (akae).
Kako je ovek sainjen od svih dimenzija prirode, ta via svest ostaje veza fizikog uma sa
objektivnim svetom i viim dimenzijama, sa objektivnom stvarnou.
Ta via svest ovekova, koja boravi na viim dimenzijama, je poznata kao vii um, ili
vie Ja, nekad i kao pravo Ja. Od nje potie sva intuicija i inspiracija koju dobija um u telu.
Ona jednostavno ima viu i iru perspektivu od otelovljenog uma. Nije ograniena aktivnostima i
emocijama kao nii um i moe da vidi ceo razvoj svake situacije. Bez te veze sa viim umom
fiziki um ne bi mogao da ima objektivnu svest i uvid u iru perspektivu bilo ega. Opaanje bi
mu bilo ogranieno samo na ula, kao kod ivotinja. Samo zahvaljujui toj vioj svesti sa kojom
je povezan, ovek ovde moe da ima objektivno razumevanje svakog rada i deavanja, vezu sa
samom duom, a preko nje i sa boanskom sveu. Ta via svest deluje kao posrednik tela i due.
Ona deluje uvek, iako ne uvek primetno. Vrlo esto kroz snove daje inspiraciju fizikom umu za
uenje i delovanje, jer su snovi kontakt sa viim dimenzijama, ili na javi kroz inspiraciju,
imaginaciju i fantazije. Uvek kada neto osetimo u vezi nekoga oveka, neke stvari ili dogaaja,
i nepobitno znamo da smo u pravu iako ne vidimo uzroke tog oseaja, to je delovanje vieg uma
u nama. On vidi sve ono to mi ulima i razumom ne vidimo, ali zato preko njega moemo da
osetimo. Via svest vrlo esto deluje i kroz druge ljude, koristi ih kao instrumente da neto
uine za nas, bili oni toga svesni ili, ee, nesvesni, kao i kroz celokupne dogaaje. Ako nam
nije vreme da umremo, uinie udo da nas spase. Isto tako, ako nam jeste vreme za odlazak sa
ovog sveta, a ono je odreeno na najviim planovima due, nee nam biti spasa. 28 Uticaji vie
svesti u umu uvek se ogledaju kao inspiracija na dobro i ispravno, na razumevanje i ljubav,
28

Ovo, da via svest moe da nas ubije ko zeca kada joj se prohte, ne treba da zvui grubo i bezduno, jer ona uvek
dela iz perspektive same due i boanske svesti koju sprovodi, a iz te perspektive sam ovaj ivot je san ili dramska
igra koja ima planiran poetak i kraj, iako ne i sve detalje koji se igraju.

51

oprotaj i sklad svih bia sa celinom. Iznad svega uticaji vieg um na na nii um ogleda se u
savesti, u potrebi da inimo dobro i ispravno. Svakako ovde ne mislimo na griu savesti koja
potie od neispunjenja nekog plana delovanja sa kojim smo programirani i uslovljeni. Re je i
istinskoj savesti kao svesti o dobroti i ispravnosti, odrazu zajednike svesti koja omoguava samo
postojanje. Ti uticaji su jedini pravi izvor sve kulture i duhovnosti na ovom svetu. 29
Ti uticaji se jasno razlikuju od suprotnih uticaja, nekulture i primitivizma koji takoe
postoje na ovom svetu. Oni potiu od animalne svesti tela i uma koji joj je potinjen. Ta nia
svest je uvek vezana za neke identifikacije i projekcije, sastoji se od poude, mrnje i neznanja,
od privlanosti, odbojnosti i zablude. U njenim aktivnostima uestvuju i dimenzije nieg astrala
koje imaju sline osobine energetskog i emocionalnog vezivanja i uslovljavanja, pre svega na
negativan nain. Stoga nije sve zlo na ovom svetu od ovoga sveta.
Razumevanje odnosa vie i nie svesti je jednostavno, ono je i u svakodnevnom iskustvu
svima poznato kroz razlikovanje dela i stanja svesti koja su uzviena i koja su niska: sve to je
pozitivno, uzvieno i kreativno, to je od uticaja vie svesti, vieg uma i due; sve to je nisko,
prizemno, materijalno i sebino, to je destruktivno i negativno je od nieg, telesnog uma i
ega, i njegovo delovanje je utoliko negativnije koliko je odvojeno od povezanosti sa viim umom
i duom. Njegova odvojenost od vie svesti moe biti usled nezrelosti, ili moe biti namerno
programirana. to je um nezreliji to lake moe biti programiran.
Negativni aspekti takoe uestvuju u kristalisanju svesti due na ovom svetu, jer
apsolutno sve potie iz boanske svesti, pa tako i sve suprotnosti. Negativna deavanja
obezbeuju svesno iskuavanje celine, svih mogunosti, i samo kada se sve mogunosti celine
svesno izraze, celina se osveava. To izraavanje svih suprotnosti je u prirodi same svesti, jer
priroda svesti je celovitost. Nema svesti koja nije celovita i koja ne tei celovitosti. Gubitak
celovitosti je nesvesnost, a tu nestaje i ivotne energije na sve naine. Sama tenja celovitosti
jeste osveenje. Zato je svest vrhunski privlaitelj i upravlja energije koja uvek tei celovitosti
svojih energetskih polova. Sva bia i sve pojave samo su razne modifikacije podeljene energije
na polove ili suprotnosti. Zato sve tei svom jedinstvu i ono se dogaa u svesti. Na taj nain ne
postoji nita negativno osim onoga to nastaje usled nesvesnosti celine i njenog savrenstva u
svemu.
U svom delovanju via svest stavlja naglasak na razumevanje samoga uma, da on sam
razume zato se neto deava i kako se radi. Ako bi um ostao samo instrument viih uticaja (ili
samo manipulisan niim uticajima), onda ne bi ostvario svrhu da bude poveznik nie i vie svesti,
niti bi svest due mogla da kroz njega deluje na ovom svetu, a to je svrha ovekovog postojanja.
Svest boanske due uvek se izraava kroz razumevanje, kao individualna i samosvesna, dakle
kroz lino razumevanje, potpuno slobodna i jedinstvena, nikada pokretana spolja i uslovljena na
bilo koji nain.
Upravo ta individualnost i neuslovljenost i jeste svest due, boanska svest. Kada se ta
sloboda i neuslovljenost ostvari u telu, onda se boanska svest ispoljava. Ne silazi boanska svest
sama ovde, kada joj se to nekako omogui, ve se ona trenutno manifestuje kroz samu slobodu
i kreativnost. Ona nema atribute koji zahtevaju kretanje od vieg ka niem ili bilo gde, niti
neke uslove za ispoljavanje. Ona je sama neuslovljenost koja sve omoguava. To je priroda
boanske svesti. Gde god se svest o apsolutnoj neuslovljenosti ostvari, boanska svest je tu. Kada
um razume i ostvari prirodu boanske svesti, ona je tada aktuelizovana u njemu, nije se odnekud
spustila u njega, ve je bila u njemu kao potencijal same svesti uma. Zahvaljujui slobodi da
iskuava apsolutno sve, ve sledeeg trenutka moe biti zaboravljena, to se najee i deava.
Niko se nije probudio u boanskoj svesti od prvog pokuaja. Zapravo, stalnim spoznavanjem i
gubljenjem spoznaje um povezuje viu i niu svest. Gubljenje i otkrivanje spoznaje jeste nain na
koji um povezuje sve aspekte postojanja sa boanskom sveu, a ne samo otkrivanje spoznaje.

29

Istinsku duhovnost treba strogo razlikovati od religioznosti i religija koje su najee samo manipulacije uma
identifikovanog sa telom, i njegove razne obmane. Sutina religioznosti jeste duhovnost, ali duhovnosti nema u
institucionalizovanim religijama, jer duhovnost ne moe biti institucionalizovana ni dogmatizovana, kao to to ne
moe biti ni svest koja je izvor sveg postojanja.

52

Prestanak inkarnacije i povratak svesti due sebi samoj

Rekavi neto o inkarnaciji svesti due u telo, duni smo rei i neto o prestanku te
inkarnacije. Ona je u sutini buenje due o sebi samoj. Posmatrana sa stanovita tela i njegovog
uma, to izgleda kao smrt i prestanak postojanja, ali jedino to tu prestaje je neznanje o pravom
postojanju.
Pre svega treba razumeti da je priroda samog postojanja upravo to da ono uvek postoji i
da nije mogue da ikada i ikako prestane da postoji. I to je svojstvo svega to postoji, pa i nae
sutine. To je tako zato to je postojanje u sutini boansko postojanje, nijedan oblik postojanja
nije razliit u sutini od boanskog postojanja, od samog Apsoluta (zato se kae da je univerzum
hologram). Ovo takoe znai da je samo postojanje svesno sebe kao boanskog Apsoluta, da je
svest kao princip postojanja uvek prisutna u samom postojanju i da nikada ne moe biti
izgubljena, moe samo primati razne oblike i stanja kako bi aktuelizovala sve mogunosti
postojanja, i ona to uvek i radi. Na tome radu se zasniva sva raznovrsnost pojavnih oblika
postojanja. Raznovrsnost iskustva postojanja stvara ivotnu energiju. Kada se univerzalna ivotna
energija osvesti u oveku, kada on spozna da ta energija povezuje sva bia i pojave u jedno, on je
doivljava kao boansku ljubav koja sve omoguava, iz koje sve nastaje i koja sve jeste. Zato
smo rekli da je ljubav iskustvo spajanja energije i svesti.
Sve ovo znai da u postojanju nita nije odvojeno i da nita ne moe da nestane, pa tako ni
iskustvo individualnih entiteta svesti, dua, ni njihova individualna iskustva u ljudskim telima.
Sve to mi kao svest dua u ljudskim telima doivljavamo ovde, i dobro i zlo, mudrost i ludost,
sva seanja, sve to postajemo kroz ljudske drame i iskuenja, ostaje sa nama i nakon smrti tela
i sve to obogauje iskustvo boanske svesti o samoj sebi, o svim njenim mogunostima. Nita ne
nestaje, zato to nita nije ni nastalo iz niega, kao novo, sve je samo ispoljavanje ve postojeih
mogunosti celine boanskog postojanja, ispoljavanja koja mi individualnim umovima
doivljavamo kao individualna ispoljavanja koja nastaju i nestaju u vremenu i prostoru, kao
naa individualna iskustva. Nita nije nae jer ni mi nismo svoji, sve pripada boanskoj celini.
Sva naa lina iskustva, ma kakva bila, obogauju mogunosti izraavanja boanske celine i zato
ostaju i nakon svih smrti tela koje doivljavamo u toku privida inkarnacijskog ciklusa, ostaju kao
dodatak iskustva svesti, kao jo vee bogatstvo ivota i postojanja, a ivot i postojanje nisu nita
drugo do sve vee i vee obilje i bogatstvo. Nita drugo ne mogu ni da budu.
Ovde se mora naglasiti jedna vana stvar. Sva iskustva svesti nakon umiranja tela nosimo
sa sobom kao bogatstvo due, ali nakon smrti tela jasno vidimo da nita nismo mi poinili za
ivota ve je sve inilo samo telo i njegov um sa kojim smo bili privremeno identifikovani. Telo
je svojom uslovljenou vremenom i prostorom bilo rukovoeno da poini sve to je poinilo za
ivota, a svest due je tu bila prisutna samo kao svedok i korisnik tako steenih informacija i
iskustava. Nikada dua nije inilac. inilac je uvek priroda. Svest due je transcendentalna u
odnosu na prirodu.
Jedino iskustvo smrti je pad u nesvesnost tog boanskog obilja koje sve jeste uvek i u
svemu. Takva je naa nesvesnost dok smo u telu i zato mi iskuavamo smrt kao nekakav
prestanak i nestanak, iako su nemogui zbog same prirode postojanja. Otuda je dovoljno da
spoznamo samu prirodu postojanja da bismo spoznali da smo besmrtni.
Zapravo i nesvesnost je jedno od mogunosti boanske svesti, jer ona je potencijal svih
mogunosti, i iskustvo nesvesnosti je takoe jedna od mogunosti koja moe da se dogodi i ona
se dogaa samo u individualnom umu, ali ne i u svesti due koja nikada ne moe biti nesvesna.
Pomraenje uma u nesvesno stanje je iskustvo njegove maksimalne izdvojenost od izvora svesti, i
ta izdvojenost je uvek privremena, nikada trajna, nikada se ne dogaa potpuni prekid sa sveu,
ve je ta veza suvie povremeno slaba da bi mogla da deluje, iako takav prekid moe da potraje
celu inkarnaciju, ceo jedan ivot, on se uvek nadilazi. Psihoza je stanje krajnje nesvesnosti uma
na ovom svetu, a to nije nita drugo do stanje krajnje identifikacije svesti sa nekim svojim
sadrajima i objektima. U tome se izraava ista namera koju boanska svest ima u svom
ispoljavanju, da se identifikuje sa svim moguim pojavama i sadrajima. Ovo ne mora da znai
da e poludeti svako ko bukvalno shvati volju boiju. Tu identifikaciju ima svaki ovek u manjoj
53

ili veoj meri, ovekov ivot je iskuavanje svih stanja identifikacije svesti, on se kree od
objektivne boanske svesti do potpune subjektivne zatvorenosti u sopstvene sadraje. Ali nikada
ne moe da izgubi sebe samoga, svoju sutinu, duu, kao svedoka svih moguih stanja svesti. Sva
stanja svesti se dogaaju zbog tog svedoka, a ne obratno. Dovoljno je da samo za trenutak toga
bude svestan pa da nadie svako stanje svesti, a takav trenutak je oveku uvek dostupan, jer svi
sadraji postoje zbog boanske svesti, kao njeno ogledalo, i zato se boanska svest uvek u svemu
moe prepoznati.
Otelovljenje u fiziko telo za nau duu je toliko nisko i ograniavajue da smrt tela
doivljavamo kao ogromno olakanje i susret sa blaenstvom, kao kada smo dugo bili zaronjeni u
vodu i konano isplivamo na povrinu i udahnemo vazduh. Iz perspektive due na sadanji ivot
u telu je zapravo najmrtvije stanje koje ikada moemo da imamo. To pokazuje koliko je
nenormalan strah od smrti, koliko je na telesni um iluzoran. Pre i posle inkarnacije imamo
daleko vie ivota i svesti nego u telu. Ali to takoe pokazuje koliko je ivot u telu vaan, iako je
tako nizak i ogranien svest due uporno ini sve to moe da ga stvori i odri, uprkos svim
tekoama. U holografskom jedinstvu boanskog postojanja svaki oblik ivota jednako je vredan.
Zato postoji opravdana briga o ivotu koju treba razlikovati od nerealnog i patolokog straha od
smrti, iako je zbog egocentrinog ogranienja uma teko uoiti tu razliku i spreiti da zdrava
briga o ivotu ne pree u patoloki strah od smrti, koji svoj apsurd pokazuje time to uvek vodi u
nasilje nad ivotom.
Naravno, postojanje ne bi imalo slobodu izraavanja da ne postoje i neplanirane smrti tela.
U tom sluaju sledi jedan period prilagoavanja i ienja svesti nae due od nakupljenih utisaka
za ivota tela, utisaka u astralnom i mentalnom telu, jer taj povratak ima vie faza. U sluajevima
planiranog odlaska sa ovog sveta oslobaanje od emocionalnog i mentalnog vezivanja svesti due
za ovaj svet obavlja se i za ivota tela, nekom vrstom odvajanja i izolacije, esto pomou bolesti
zbog koje nam dosadi vezivanje za telo, i emocionalno vezivanje za nekoga ili neto; razne
okolnosti ili dogaaji uine da nam je dosta vie te prie, da smo razumeli i zadovoljili se,
ispunili zadatak. Zapravo, ceo ivot je navoenje na razumevanje transcendentalne svesti
boanske due u nama. Smrt je samo sudar sa njome. Transcendentalna svest za vreme meditacije
jeste njeno razumevanje za ivota, razumevanje da samo ivot postoji i nita drugo, da je ivot
daleko vei od svega to moemo umom da zamislimo.
Sinhronicitet je nain spajanja paralelnih stvarnosti u svest
Zato to je stvarnost bezvremena i sve njene mogunosti se paralelno ispoljavaju, nii um
doivljava delovanje svesti vieg uma i kao sinhronicitete (pored inspiracije i intuicije), kao
dogaaje koji se poklapaju sa mislima i namerama, kao i smislom, ali nemaju objektivne
povezanosti niti vidljivog uzroka, dogaaje u kojima se materijalizuju misli i namere ili vode
zajednikom dogaaju, koji objedinjuje smisao drugih dogaaja. to je ovek vie svestan sebe i
svog vieg uma, a preko njega i svoje due, toliko vie mu se ivot sastoji od sinhroniciteta,
osveenja naizgled bezuzronih veza meu svim stvarima i pojavama. Setimo se da je priroda
kvantnog polja upravo takva, da ona povezuje sve to je fiziki odvojeno. Ovo ukazuje da je via
svest blia kvantnom polju, da je kvantno polje upravo svest na kojoj priroda poiva i iz koje
deluje, i da je to naa svest. Svuda deluje jedna svest, nema ih vie niti je ona igde podeljena.
Prepoznavanje jednistva svesti u svemu, ne samo u organskoj i neorganskoj prirodi, ve i u
svakodnevnim dogaajima koji sainjavaju na ivot i sudbinu, jeste ovekovo buenje. Samo sa
takvom sveu, celovitom, koja nadilazi njega samoga, ovek moe povratno i kreativno da
deluje na dogaaje. Sve dotle su oni delovali na njega, udarali ga na sve naine ne bi li ga
probudili.
Zapravo, u skladu sa reenim, sve to se dogaa jeste neka vrsta sinhroniciteta, jer sve
povezuje kvantno polje. Kada se naa svest povee sa sveu kvantnog polja ona to doivljava
kao sinhronicitet, kao slaganja svesti i dogaaja, ali kada ostane nesvesna ona to ne doivljava
tako. Zato poluosveenim ljudima izgleda kao da se sinhroniciteti dogaaju samo ponekad, i to
obino kada im se dogodi neto lepo, a da se ne dogaaju kada im se deava neto loe ili runo.
54

Meutim, sve se uvek dogaa po principu sinhroniciteta, slaganja svesti i zbivanja, jer svest je u
osnovi zbivanja.
Sinhronicitet i svest o njemu je zapravo ono to se popularno objanjava kao zakon
privlaenja. Mi smo uvek svesna bia, i kao takvi smo sveu uvek povezani sa kvantnim
poljem, problem je to ne koristimo uvek svest kao svest o sebi, nismo svesni da je svest glavna
sila u postojanju, glavni usmeriva energije kvantnog polja u oblikovanju sveg grubljeg zbivanja,
i da je naa svest koju tako olako koristimo i doivljavamo takoe deo te univerzalne sile koja sve
omoguava. Zato sveu uvek uestvujemo u postojanju, ak i kada toga nismo svesni.
Sve to nam se naizgled spolja dogaa na ovom svetu mi sami privlaimo, i sami smo
odbili sve to nam se nije dogodilo. Svakako, ovde postoji i kolektivni uinak na koji treba
raunati kada sudimo zato nam se neto dogaa, jer nismo sami na ovom svetu, mnoga
deavanja nam nameu okolnosti vremena i prostora koja su drugi ve proizveli, ali i u
kolektivnom uinku deluje isti ovaj princip.
U sutini, pozitivne i poeljne stvari privlaimo onoliko koliko smo povezani sa viim
umom i sveu due. Sve negativno to nam se dogaa privukli smo svojom odvojenou od
svesti due i vezanou za nii, telesni um.
Ako to ne vidimo i teko nam je da u to poverujemo to je zato to ne koristimo sav
potencijal svesti koji imamo, ve samo mali deo. Sa celim potencijalom videli bismo celinu svih
zbivanja, i da mi nismo u sutini razliiti od te celine; sa malim potencijalom svesti vidimo samo
nepovezane delie koji nam izgledaju strani i nepoznati. Ali takva je priroda razmere i dimenzije
postojanja u kojoj se nalazimo. To sve ima svoju svrhu i razloge. Zato se boanska celina
pobrinula da svest i u takvim ogranienim okolnostima, kao to je nae ljudsko iskustvo, kultivie
spolja putem prinude, kao i putem svrhe.
Suprotnost izmeu prinude i svrhe ivota stvara svu civilizaciju i kulturu
Govorili smo da je sam proces inkarnacije svesti due u ljudska tela negativan proces za
duu, da joj je u tome potrebna pomo u vidu negativnih sila kako bi mogla da iskusi sva mogua
iskustva i tako kompletirala celovitu svest o postojanju, o svim mogunostima postojanja. Kada
se sve mogunosti postojanja osveste kroz ljudsko iskustvo, onda je boanska svest prisutna u
svim svojim mogunostima. ovek je tako luonoa boanske svesti kroz celu egzistenciju, on je
osvetljava, sprovodi svetlost svesti u najskrivenije kutke postojanja, i time otkriva smisao
postojanja. Otkrivanje smisla postojanja jeste samospoznaja boanske svesti. Na taj nain ne
samo da se boanska svest aktuelizuje u onome to jeste, ve se i samo postojanje usavrava u
svojoj podobnosti boanskoj svesti. To je uzajamni odnos.
U tome postoji suprotnost koja raa kreativnu napetost: sam proces je negativan i teak ali
sa pozitivnom svrhom. Tu suprotnost osea svaki ovek na ovome svetu kao suprotnost izmeu
tela i due, materijalnog i duhovnog, elja i obaveza, snova i stvarnosti, dobra i zla. U celoj
ljudskoj egzistenciji postoji podela na ono to je vie, boansko, idealno i dobro u svakom
pogledu, i na ono to je nie, materijalno, teko, uslovljavajue i negativno u svakom pogledu.
Ta suprotnost je krst koji na ovom svetu nosi svaki ovek kao zajedniko obeleje svih sudbina.
Te suprotnosti se ogledaju na ovome svetu, u vremenu i prostoru, kao periodi mira i
ratova, sree i nesree (kad je vreme za gvoe i krv kako ree Bizmark); kao podruja gde se
ivi lepo i napredno i podruja gde je ivot teak i necivilizovan.
Te suprotnosti mora da bude svestan svako ko barata sa stanjima ljudske svesti, odnosno
ko pokuava da ui neemu ljude. Mora da ih ui samo onome to ele da budu naueni, to je u
planu njihovog ivotnog iskustva, ako im da vie nego to mogu da shvate, ako im se ukae na
njihovu pravu prirodu i iluzije u kojima se nalaze, ili jo gore, ako im se ukae da je to sve
njihova igra, moda e za trenutak malo biti zadivljeni, ali ako se u tome pretera njihova reakcija
moe biti gruba i odbojna. Veina ljudi je dola na ovaj svest da bi proivela neka iskustva, neke
aspekte mogunosti postojanja, koje podrazumevaju i iluzije, a ne da bi se oslobodila od same
inkarnacije. Samo je vrlo mali broj ljudi ovde da bi zavrio proces inkarnacije i aktuelizovao
55

objektivnu, boansku svest transcendentalne due. Velika veina je dola da sanja neki svoj
karmiki san, a ne da se probude. Mogu estoko da se pobune kada im neko zatrese kavez.
Ta suprotnost stvara izazove koji su pokretaka snaga za stvaranje promena, na
savladavanje prepreka u ostvarenju uzvienih ciljeva, da se uklone negativne pojave i stvari, i
omogue pozitivne i napredne. Da se savlada inercija i nepokretnost koja unazauje ivot i
razvoj, ostvari napredak i razvoj, da se prirodni uslovi poboljaju i usavre. Prisustvo svesti u
prirodi kroz oveka najbolje se ogleda u razvoju tehnike i materijalne kulture uopte. Sva
civilizacija i svaki razvoj postoji na osnovu te suprotnosti koju izaziva priroda svesti due u
fizikom telu.
Pri tome je veoma vano odravati ravnoteu te suprotnosti i njen kreativni potencijal.
Svaka neravnotea izaziva poremeaje i raspad sistema, sukobe. Neravnotea nastaje kada je
svest nezrela i ne razume prirodu ove suprotnosti, misli da zlo ima objektivno postojanje, kao to
misli da i sve ostalo ima objektivno postojanje, da mora samo da se bori protiv zla ili da bei od
njega, ili ako je jo nezrelija, da ga prihvati i koristi za postizanje svojih subjektivnih ciljeva.
Nedovoljna svesnost uvek izaziva neravnoteu razvoja i ivota na tri naina. Prvi je beanje
natrag: nedovoljna svest navodi ljude na povratak unazad, ka samoj dui koju intuitivno oseaju
kao svoj boanski ishod, to se obino ispoljava kao neki verski fanatizam, bekstvo od sveta i
civilizacije u izolaciju, u prirodu ili manastir; drugi je izbegavanje: nedovoljna svesnost ovde
prenaglaava materijalnu stvarnost koja se ulima opaa, identifikuje ivot sa materijalnom
stvarnou ne birajui sredstva da bi ostvarila bolje uslove i svoje subjektivne elje, pri emu se
esto ponaa bezduno i nasilno, esto takvi ljudi koriste materijalno blagostanje za izbegavanje
negativnih iskustava, slino prvom nainu; trei je imitacija: ovde nezrela svest prosto imitira i
ponavlja ono to joj se dogaa, ako je svest takvih ljudi imala negativna iskustva, ona ih ponavlja
prema drugima, ako je bila uslovljena onda uslovljava druge. Uvek se radi ili o beanju i
izbegavanju ili o novom uslovljavanju. Svaka od ovih naina izraavanja nezrele svesti ima svoju
civilizaciju, kulturu i religiju na ovom svetu.
Istinska civilizacija zasnovana na ispoljavanju boanske svesti u ovom svetu nastae tek
kada veini ljudi postane jasna ova suprotnost; njenu ravnoteu e postii kada im postane jasna
svest due u dovoljnoj meri da im postane jasna i priroda fizike stvarnosti, njihovo jedinstvo i
uzajamnost.
To e sve da im postane jasno kada shvate sutinu prinude i svrhovitosti.
Sutina je sledea: Sva prinuda dolazi spolja, kao spoljanji uticaj, bilo u vidu uticaja
drugih ljudi i posledica njihovih dela i nedela, bilo u vidu uticaja iz viih dimenzija; pri tome
spoljanji uticaji mogu biti i mentalni a ne samo fiziki, kao to su oblici mentalnih
programiranja, individualnih i kolektivnih. esto se mentalne prinude ostvaruju uz pomo
biolokih i hemijskih uticaja. Sve takve prinude su negativne, ograniavajue i navode na
mehanino ponaanje. Postoji i mali procenat prinuda koje nisu negativne, samo tako izgledaju u
poetku ali dovode do dobrog ishoda jer slue tome da zaustave nesvesno injenje greaka, da
obuzdaju nezrelo ponaanje koje se ini iz neznanja. Njih treba razlikovati od prinuda i prisila
koje generalno postoje da bi se na ovom svetu iskusila suprotnost boanske prirode due.
Sva svrhovitost dolazi iznutra, iz sutine ovekove, iz svesti due. Odatle dolazi sva
pozitivnost prema ivotu, princip svesti i slobode, neuslovljenosti i kreativnosti.
Sve zajedno dolazi iz Celine, iz boanskog Apsoluta, iz onoga to mi jesmo.
Fizika samospoznaje
Sav razvoj na ovom svetu, kao i svaki ljudski razvoj, sastoji se u tome da svest due ima
vee uee u telu i na ovom svetu, preko tela ovekovog.
Sva suprotnost boanskoj svesti, a to je priroda i ovo to opaamo kao materijalni
univerzum, postoji kao ogledalo ili podloga u odnosu na koju boanska svest aktuelizuje samu
sebe. To je sve to se zaista dogaa kao stvarnost. Ostalo su detalji koji sainjavaju imaginaciju
svesti u toj aktuelizaciji. To se sve u stvarnosti ve dogodilo ili, bolje rei, uvek se u celosti
dogaa, jer ne postoji vreme. Zato je boanska imaginacija kreirala individualne monade svesti
koje e dalje da ojaaju imaginaciju o svim detaljima tog dogaaja, o boanskoj prisutnosti, koje
56

e da zamisle vreme i dovoljnu inerciju i sporost fizikog sveta u kome e se svi detalji osvestiti u
svim aspektima i mogunostima. Tako smo nastali mi ovde koji iz ove nae perspektive fizikog
sveta razdvojenog u prostoru i vremenu, krajnje take otuenosti od boanske svesti, svojim
ivotnim iskustvima osveavamo sve to se moe osvestiti ne bi li tako aktuelizovali boansku
svest u svim njenim mogunostima postojanja i izraavanja.
Zbog postojanja tog prividnog polariteta u svemu, polariteta na celinu kao izvornu i
autentinu, i sve ovo to izgleda kao otueno i nesvesno celine i zato deluje kao neautentino,
dogaa se igra osveenja koja se prividno kree od jednog kraja do drugog, od sebe do ne-sebe,
od svoje autentinosti do svoje suprotnosti i negacije.
Cela egzistencija postoji kao igra uea svesti, uslovno reeno, kruenja svesti, iako tu
nema nikakvog kruenja ve samo bezvremenog postojanja, ali iz nae ograniene perspektive to
moemo prilino tano videti kao kruenje. I zaista sve u kosmosu krui na neki nain. Samo je
pitanje koliko procenta svesti uestvuje na autentinoj, a koliko na neautentinoj strani.
Cela ta igra boanske svesti, njegova imaginacija, spakovana je u ovekovom biu. Ceo
proces aktuelizacije boanske svesti u svemu spakovan je u ovekov ivot i njegovu karmiku
dramu. Bog se ne kocka. On je vlasnik kazina. ovek baca kockice. Kroz oveka se prelama
procenat uea svesti u prirodi, i njeno vraanje boanskom izvoru.
Zato to je cela ta igra u sutini bezvremena, od sutinske vanosti tog vraanja
boanskom izvoru je da se ovek ne vezuje za sadraje svoje ivotne drame, svoje karme,
odnosno za vreme koje ti sadraji projektuju, ve da od svih sadraja proisti svoju svest koja e
ga automatski odvesti do cilja, do bezvremenog ishoda svega, do razloga i smisla postojanja
svega, i automatski e razreiti sve to mu se dogaa u vremenu, u ivotnoj drami.
Sutina povratka boanske svesti samoj sebi kroz oveka jeste u transcendenciji
vremena ienjem svesti od njenih vremenskih sadraja. To se u praksi svodi na smirenje tela i
uma radi otvaranja vioj svesti, a to je opet na naoj mapi egzistencije prikazano kao uzdizanje
iznad kategorija indiryni i manas i aktuelizovanje kategorija aham-kra i mahat-buddhi. To je
mogue tek kada se dovoljno upozna objektivni svet u svim njegovim dimenzijama i
mogunostima (tanmtr i maha-bhtni).
To ienje je zapravo buenje, jer sama svest ne moe da bude niim zagaena, da moe
ne bi ni bila svest, ako neto ve nije u svojoj sutini, ne moe to nikada ni da postane.
ienje svesti o sebi jeste u sutini sve to ovek radi na ovom svetu.
Problem je samo to se on u tome uvebava na mnoge naine, kao da mora prvo da
isproba sve pogrene naine da bi mu preostao onaj jedan jedini pravi. Sve je deo kreativnosti, i
zagaenje i ienje, gubljenje i nalaenje; u ovoj kosmikoj razmeri u kojoj se nalazimo, na
ovom svetu, svest se kristalie kroz iskuavanje suprotnosti. Poto je sve relativno i bezvremeno,
odnosno simultano u paralelnim stvarnostima, moglo bi se rei i da su svi naini pravi naini, ma
koliko izgledali pogreni, i ma kakve trenutne rezultate davali. U Celini ne postoji nita pogreno.
Zavisi samo odakle se posmatra. Poto mi stvar posmatramo iz take prilino udaljene od izvora
ili centra Celine, moramo celu stvar da postavimo tako da izgleda kao kretanje od pogrenog
prema ispravnom, kao ispravljanje i buenje. Zato nam to ispravljanje izgleda kao uzdizanje i
poveanje prisustva svesti, kao smanjenje nesvesnosti i uslovljavanja. To je problem nae
subjektivne take gledita, a ne objektivne stvarnosti.
I zaista, ovde nam izgleda kao da je sve ono bolje i svesnije gore a sve negativno i
uslovljavajue kao dole. Stoga uvek teimo uzdizanju ka duhovnosti, svesti i svemu dobrom,
a uvek padamo kada smo nesvesni i loi.
Kao odraz te nae perspektive i naa tela su dizajnirana na taj nain, njegovi energetski
centri, akre, spojnice svesti i energije, smetene su odozdo na gore prema sve veem kvalitetu
svesti.
Kretanje svesti na vie povezano je sa energijom. Drugim reima, kretanje, odnosno
delovanje svesti, jeste energetski proces. Naa dela su ono u ta smo uloili energiju i svest. Svest
je na ovom svetu delatna sila, nije apstraktna kao misao, a to podrazumeva energiju sa kojom se
dela. Suvie smo navikli da svest poistoveujemo sa milju pa ne vidimo da ona izvan naih misli
deluje kao pokreta energije, kao iva, delatna sila. Samo je u naim mislima energija apstraktna i
bezlina, moe da se koristi i menja na sve mogue naine bez posledica, to je za proces miljenja
57

i potrebno; u celoj ostaloj stvarnoj egzistenciji ona je pokretaka sila koja sve stvara i ije su
posledice vrlo delotvorne. Zapravo, u naim mislima najmanje smo svesni prave prirode energije.
Zato je tako pogreno i koristimo. U celom biu svest i energija su dve strane istog novia. Tako
je i u naem telu. Svest koju koristimo za svako delovanje ima svoje odgovarajue energetske
centre. Oni su smeteni du nae kime, ali radi se o suptilnim, a ne fizikim centrima, pa se zato
ne mogu ulima opaziti. Suptilni su zato to spajaju svest sa energijom, i sa telom. Ali zato se
moe opaziti njihovo delovanje u svemu to radimo. Ima sedam tih psiho-energetskih centara.
Podeljeni su na tri donja i tri gornja, izmeu njih je centar u srcu. Tri donja centra odnose se na
sve to radimo, odnosno troimo energiju, a vezano je za instinktivno i nagonsko delovanje,
delovanje volje vezano za nagone i ego, mo i ostvarenje u svetu vezano za ego i volju. Iz prva tri
donja centra deluje sva energija koju svesno ulaemo u ivot u fizikom svetu i afirmaciju u
njemu, to ukljuuje borbu za elementarni opstanak i seksualnost, kao i afirmaciju u drutvu i
svetu. Svest koja energetski deluje iz tri via centra uzdie nas iznad interesa fizikog tela ka
spoznaji vieg smisla postojanja, ka svim univerzalnim principima, ka boanskoj svesti.
Prva tri centra koristimo i nesvesno, to rade svi ljudi na ovom svetu, spontano i prirodno,
mnogi ak i ne koriste sva tri. Samo pojedinci uspeju da aktuelizuju svest kroz tri via centra, za
to je potrebna dodatna svesna namera koju priroda nije obezbedila. Nju obezbeuje via svest,
ovekov vii um, odnosno veza sa njim, i sa duom, koja deluje preko etvrtog prelaznog centra,
srane akre. Aktuelizacija viih energetskih centara jeste aktuelizacija svesti due u telu. Ona je
mogua samo punom aktuelizacijom svesti u sranom centru.
Ceo ovekov razvoj se sastoji u tome da svest uzdigne ka viim centrima, da svoju
ivotnu energiju ne troi samo na delovanje po niim centrima i niskim strastima.
Najstarije i oduvek najaktuelnije pitanje za oveka jeste kako to da uini, kako da svest
uzdigne na vie centre.
Pre svega, da bi to uinio treba da bude svestan samog pitanja i samog procesa. Kao i
obino, razumevanje samog pitanja je pola odgovora. Odgovor je u razumevanju same svesti, jer
jedinstveni je talenat ljudi, od svih bia u celom kosmosu, da koriste svest a da toga nisu svesni.
Jo jedinstvenija je njihova upornost da to dalje ine i pored loih rezultata.
Da bismo postali svesni same svesti neophodno je da razlikujemo samu svest od njenih
sadraja, od svega to ona nije, a koristi se kao da jeste. Poevi od misli.
Prvi korak u razlikovanju svesti od njenih sadraja jeste distanciranje od misli, stvaranje
razmaka od misli, stav svedoenja o mislima u nama, da mi nismo misli ve da smo ih svesni, da
postoji akcija ali da mi nismo onaj koji dela. Taj in zapravo aktuelizuje onaj rascep izmeu dva
trenutka koji sainjavaju stvarnost, rascep u kome se sve ponovo svodi na izvorno stanje
boanske svesti, eter ili akau, da bi se trenutno oblikovalo u sledei trenutak. Kroz taj rascep
izmeu dva trenutka raa se svest o sadanjem trenutku, svest o objektivnoj stvarnosti. 30
Taj prvi korak je i jedini koji treba uiniti ali i zadrati ga do kraja, on e sam odvesti do
krajnjeg cilja. Sama svest se pojaava kada uinimo razmak od svega to inimo nesvesno, od
spontanog reagovanja na okolnosti s kojim stvaramo uvek istu uslovljavajuu stvarnost, i donosi
nam uvid u mogunost kreativnog delovanja i boljeg izbora stvarnosti. Koliko nadilazimo
(transcendiramo) svoje uslovljeno reagovanje na iluzorne objekte, toliko se otvaramo za
kreativnost transcendentalne boanske svesti u nama. Kao to u stvarnosti ne postoji dvojstvo
tako ni u pogledu svesti ne postoji vie stvari koje treba uiniti, treba samo biti svestan na pravi
nain. Biti svestan same svesti. Ta svest o samoj svesti u oveku se dogaa kao svest o sebi. Jo
jednom: svet o samoj svesti se u ovekovom iskustvu dogaa kao svest o sebi, o Sopstvu, to je
svest due u oveku. Jer i u oveku i izvan oveka due su nosioci principa svesti u prirodi. To je
prvi i poslednji korak. Kada svesno stupimo u kontakt sa objektivnom, boanskom sveu koja
sve omoguava, stupili smo u izvor sveg deavanja, eter ili akau, univerzalno kvantno polje svih
mogunosti i svih stvarnosti. Spojili smo mahat-buddhi, nau najviu svesnost i razumevanje, sa
akaom, univerzalnim kvantnim poljem, izvorom sveg objektivnog postojanja, spojili smo
subjekt i objekt postojanja, spojili smo svesnog subjekta sa postojanjem, spojili smo svest sa
30

Ekart Tol (Ekhart Tole) lepo i tano govori o svesti sadanjeg trenutka, ovde samo malo detaljnije objanjavamo
fiziku takve svesti, zato i kako ona uopte postoji.

58

postojanjem i sa energijom koja proima svo postojanje. Boanska svest je postala svesna sebe i
kroz nas, kao to je ve svesna sebe u svemu. Tada smo za trenutak spojili kruenje boanske
svesti u celinu. Treba samo da je odrimo stalno, u svim stanjima bia i postojanja, da se sve opet
ne bi vratilo u san o stvarnosti, treba da postanemo stvarnost. To znai da treba da delamo u
skladu sa stvarnou, a ne samo da je budemo svesni. Svest o sebi se odrava delanjem u skladu
sa sveu, kao to se i sva druga stanja nae svesti odravaju i odraavaju u naem delovanju. Mi
moemo na razne naine da kontaktiramo najviu boansku svest, to nije problem, ona je uvek tu,
jedini ovekov problem na ovom svetu je kako da tu svest uini delatnom i aktuelnom. To je
njegov domai zadatak, zato postoji i zato je dizajniran. ovek doivljava patnju na ovom svetu
samo ako radi neto drugo, a ne ono za ta je stvoren. Sve to ovek ini protiv svoje prirode je
zlo, sve to je u korist due i ovekove sutine je dobro. To je oduvek bilo jedino merilo patnje i
blagostanja.
Dakle, nije problem dostizanje najvie boanske svesti, ona je uvek tu kao osnova svega
to postoji, problem je samo da ovek u svom delanju ispolji boansku svest na ovom svetu, i da
je odri i materijalizuje u svim svojim delovanjima, da svest na taj nain ne bude samo apstraktna
mogunost i stvarnost kvantnog polja, ili samo ideja, ve da bude i u svemu to ovek radi, u
svim dimenzijama. Samo sa njom ovek moe da radi kao u raju, da stvori raj na zemlji. Tanije,
da ga samo aktuelizuje. Raj je ve ovde, samo eka oveka da se probudi iz svojih paklenih
komarnih snova, da ga otkrije i da uestvuje u njemu.
Problem je zapravo u sledeem: u prvoj fazi buenja ili prosvetljenja postoji efekat
nestanka objektivnog sveta kada se objektivna svest o sebi ostvari u oveku. Treba doi do druge
faze buenja kada se objektivni svet vraa u postojanje kao boanski svet, kao svet boanske
prisutnosti. Zato je to uopte problem? Zar to ne ide automatski? Izgleda da ne ide jer je praksa
pokazala da se mnogi zaglave u prvoj fazi kada otkriju istinu svesti o sebi kao boanskoj svesti u
kojoj nieg objektivnog nema, pa ni sveta. I to jeste tano s aspekta boanske stvarnosti, nieg
nema osim nje, a ona nije nita drugo do ona sama. To je objektivna stvarnost i zato je on veoma
privlana za oveka kada se prvi put probudi za trenutak.
Taj prelazak se ne dogaa automatski zato to treba da ga odradi sam prosvetljen ovek.
Sve to se dogaa spontano odraivala je priroda, ali ovde u sferi duha i boanske svesti
oslanjanje na prirodu vie nije od pomoi, sve mora da odradi sam ovek svojom istom
neuslovljenom sveu. A on se esto pokazivao kao vea lenuga od neprosvetljenog. Mnogi
prosvetljeni su ostali opinjeni boanskom sveu tako da su ostali u nekoj kolibi ili peini ili
manastiru do kraja ivota; sve im je smetalo od ovog sveta.
Zakoljica je u sledeem paradoksu: sutina uvek mora da se izgubi da bi se aktuelizovala
kao sutina. Da nije tako ne bi bilo ivota. Da bi se boanska svest potpuno ostvarila kao ona
sama, a ve je u svojoj sutini ostvarena jer ne moe da ne bude neostvarena, ona mora da se
ostvari i u svojoj negaciji i suprotnosti, kao objektivni svet i ivot. Tek tada je aktuelizovala svu
svoju neuslovljenost i svemo. Tek tada je boanski Apsolut ono to jeste. Ako postoji bilo koji
nain postojanja ili nepostojanja u kome se boanska svest gubi, ili je as ima as nema, tada jo
uvek nije aktuelizovana kao boanska svest.
Zato istinski prosvetljeni spaja sve suprotnosti boanskog postojanja u jedno, on ne pravi
nikakvu razliku ni u emu jer u svemu vidi boansku svest. On nita ne izbegava i ni za ta nije
vezan. 31
Prevazilaenje ovog problema nikada nije bio stvarni problem i nepoznanica, boanska
svest ne bi bila to to jeste da i to nije omoguila kao i sve drugo. Ona je to omoguila na samom
osvitu ljudske civilizacije, u dolini Inda kroz uenje snkhye koje je dalo mapu cele egzistencije,
iz koje je nastalo detaljnije uenje o jogi, odnosno o disciplini meditacije koje se hiljadama
godina prenosilo usmenim putem posveenim pojedincima, sve dok ga Patanjali pre par hiljada
godina nije zabeleio u svom delu Joga sutre, ili Izreke o jogi, u najsaetijoj formi, kao formule
za raspoznavanje kretanja ka cilju. 32 Na istoj osnovi meditativne discipline Gautama Sidarta je
31

U Katha upaniadi reeno: "Ono to je u nama takoe je i izvan nas. Ono to je izvan nas takoe je i u nama. Onaj
ko vidi razliku izmeu onog to je unutra i onog to je spolja, zauvek prelazi iz smrti u smrt."
32
Da bi se ispravno razumeo Patanjali neophodno je upoznati se sa savremenim prikazom Joga sutri koje je izneo
Osho u delu Yoga: The Alpha and the Omega. Tu su najbolji komentari Patanjalijevih Joga sutri.

59

postigao prosvetljenje i postao poznat kao Buddha, objavio ga je svetu i ono je danas poznato kao
budistiko uenje.
Svetlost te iskonske svesti se od tada povremeno prenosi i povremeno gubi u tami
svetovnog uma obuzetog fizikim svetom. Mi se neemo rukovoditi tamom savremenog sveta
koja u mnogo veoj meri kvari i modifikuje drevnu batinu joge i meditacije, nekim novim
izmiljenim tehnikama i metodama lanog osveenja, ve emo samo podsetiti na izvornu
batinu da bismo zavrili ovaj kratak opis fizike svesti i stvarnosti koja nas sainjava.
Vraamo se boanskom istim putem kojim smo se i udaljili od njega
Sainjeni smo od svih dimenzija prirode: od etra ili iste svesti o sebi, od vazduha ili
mentalnog tela, od vatre, namere ili volje, od vode ili emocija i od zemlje ili fizikog tela. ista
svest o sebi je iz akae ili etra, odnosno univerzalnog kvantnog polja, progresivnim
uslonjavanjem mogunosti svesti o sebi, preko uma ili mentalnog tela, tela volje i emocionalnog
tela oblikovala fiziko telo. Tako mi imamo fiziko telo, oseanja, volju i um. To je nain na koji
se svest due ispoljila na ovom svetu kroz nas. To je ujedno i nain na koji smo zaboravili svest
svoje due. Da bismo je povratili treba samo da se vratimo istim putem ka svom izvoru, istoj
svesti o sebi. Nema drugog puta.
Pre nego to kremo da se vratimo boanskoj svesti treba da se podsetimo da ona nije
nikada ni mogla biti izgubljena jer ona sve omoguava svakog trenutka, pa i nas same. Iskustvo
gubljenja i nalaenja je samo u umu, i sve ovo ne predstavlja nikakav objektivni proces vraanja
neeg izgubljenog, ve samo ienje iluzija uma, buenje za stvarnost koja ve jeste.
To bi trebalo da ubrza i olaka stvar.
Jo vie bi olakalo razumevanje da ovaj povratak boanskoj svesti samo za subjektivni
um izgleda kao povratak, ono to se u objektivnoj stvarnosti dogaa jeste samo silazak boanske
svesti u telo, vee osveenje tela, oseaja, izraza volje i samoga uma, vee razumevanje da je sve
jedno sa boanskom sveu i da ne postoje apsolutno nikakve razlike. Svi problemi u svim
univerzumima nastaju samo sa javljanjem bilo kakvih razlika apsolutne boanske svesti sa bilo
im. Stoga ovaj povratak boanskoj svesti nije nikakav povratak, ve napredak, sutinski
napredak ka svrsi postojanja ljudskog bia, postojanja uopte, ispunjavanje svrhe boanske svesti
koja je izazvala svo postojanje. Ova afirmacija najvieg razumevanja je na mapi egzistencije u
snkhyi nazvana mahat-buddhi ili vrhunski intelekt. To je sutinski napredak u ispunjavanju
svrhe kulture kojoj ljudsko postojanje tei kroz razvoj civilizacije. Ta svrha se samo kroz oveka
ispunjava. Tanije, ispunjava se u oveku. Ne izvan njega. Prvo se mora ispuniti u oveku da bi
se tek tada automatski izrazila iz oveka spolja. Svako spoljanje ureenje i razumevanje smisla
postojanja, sva dosadanja kultura i razvoj civilizacije, bilo je samo uvebavanje da se ona ostvari
u oveku. Istinska ljudska civilizacija nikada se ne moe ostvariti prvo spolja pa u oveku. Jedini
nain je da se ostvari prvo u oveku da bi je on ostvario spolja. Svest je uvek kreator postojanja,
ne obrnuto. ovek ju je na sve naine projektovao spolja u vidu bogova i religija, nauke i znanja,
to su oduvek bile igrake, imitacije za vebu pa i loa zamena za boansku svest koja kroz oveka
treba da se ispolji.
Sutina nesvesnosti jeste u projekciji svesti spolja. Tako je nastao i sav objektivni svet, on
je objektivna materijalizacija nesvesnosti koja kao takva pomae u osveenju. Sutina
osveenja je u povlaenju projekcija ka sebi, ka izvoru svesti, ka onome ko je svestan.
Ceo proces povlaenja projekcija i buenja Patanjali je saeto izneo na samom poetku
Izreka o jogi u stihovima:
I, 2: yogacittavrttinirodhah.
Yoga je u obustavljenosti [zamuujuih partikularnih] obrta u s-vesti (cittavrtti).
I, 3: tada dratuh svarupe vasthanam.
[Samo] tada [u toj obustavljenosti partikularnih obrta] onaj koji vidi (dratr) biva u
skladu sa svojom pravom prirodom (svarupa).
I, 4: vrttisarupyamitaratra.
Inae se [ovek] poistoveuje sa [partikularnim] obrtima (vrtti) [vlastite svesti].
60

Sutina je, dakle, u smirenju uma, u naputanju unutarnjeg dijaloga i stanju svedoenja
samoga uma s ime se nadilaze sve identifikacije sa umom i svim njegovim sadrajima. Tada, u
tom stanju, ovek je u skladu sa svojom pravom prirodom, sa sveu svoje due. U svim drugim
stanjima ovek se poistoveuje sa sadrajima svoga uma. Od tog poistoveenja nastaju sve
ljudske ivotne drame i svaka karma.
Isti proces je Buddha izneo u svojoj nauci o meditaciji koja ima etiri stepena prema
dimenzijama od kojih smo napravljeni, tanije iji smo mikrokosmiki odraz. To je satipatthana
meditacija na telo, tj, osveenje celog tela i svih pokreta, na oseaje, na izraze volje, na sam um i
sva stanja uma. Buddha je taj proces detaljno opisao u Velikom govoru o temeljima sabranosti
(Mahasatipatthna sutta) i u Kratakom govoru o praznini (Culasunnata sutta). 33
Osveavajui celo svoje bie prema dimenzijama od kojih je sainjeno, odnosno iji je
mikrokosmiki odraz, mi osveavamo sve te dimenzije. Ve prvi rezultati takvog osveenja tela
bie pojava lucidnih snova i svesni boravak na astralu, iji je elemenat voda. Osveenje oseaja
bie propraeno veim osveenjem svoje energije i izrazima volje i namere na samom poetku
njihovog nastanka, to e rezultirati svesnim boravkom na viem astralu i mentalnom svetu;
osveenje stanja samoga uma obezbedie povezanost sa samim izvorom svesti, sve vee
prisustvo transcendentalne boanske svesti u telu i oveku i kroz oveka. Sve vee osveenje
bia praktino se doivljava kao sve ee i kao sve vee vantelesno iskustvo. Moi emo da se
kreemo i objektivno boravimo na svim viim dimenzijama prirode. Na taj nain emo
objektivno osvestiti objektivnu prirodu. Ne postoji drugi nain da se objektivna priroda osvesti
nego taj, da se ue u nju, da se direktno doivi, u sebi samom, kao sopstvena priroda. Svako
drugo uenje o prirodi bilo je samo mentalna priprema za tu direktnu spoznaju.
Kada tako spoznamo objektivnu prirodu direktno, kroz spoznaju dimenzija svoga
unutarnjeg bia od kojih smo sastavljeni, spojili smo subjektivna iskustva sa objektivnom
prirodom (indriyni sa tanmtr i maha-bhtni), i dolazimo do svesti o sebi, aham-kra, do
svesti da Ja jesam uvek i u svim dimenzijama, vie nikakva pojava u prirodi i deavanjima ne
moe da poremeti jednu istu svest o sebi. To je uslov za objektivnu svesnost ili krajnju budnost,
mahat-buddhi, jer svest o sebi ima samo jednu osnovnu osobinu: ne moe da se menja ni pod
unutarnjim ni pod spoljnim uticajima i promenama, ona je uvek ona koja jeste, aham-kra,
nikada ne zaboravlja sebe samu. Ona je takoe uvek odluujui inilac, ne moe tada nita drugo
da odluuje o delanju osim svesti o sebi.
Etika samospoznaje
Povlaenje projekcije svesti i prepoznavanje oveka kao svesnog subjekta sveg
objektivnog postojanja, njegovog ishoda, rezultira u svem ponaanju i delovanju ovekovom.
Kako se ovekova samosvest poklapa sa sveu kvantnog polja, koja je izvor sveg
delovanja u prirodi, ne postoji drugi i bolji izvor za ispravno delovanje od samosvesti ovekove,
njegove vie svesti ili svesti due. Ona je izvor svega to je ispravno, samo sa njom znamo ta je
ispravno a ta nije, samo sa njom znamo bilo ta. Zato to je naa samosvest ista svest kvantnog
polja, mi i moemo da spoznajemo celu prirodu i svekoliko postojanje i da delamo ispravno.
Sva etika u celoj istoriji svih civilizacija bila je samo vetaka zamena za pravu ispravnost
u delovanju i razumevanju sveta koju samo ovekova samosvest moe da ima. Te zamene su po
samoj prirodi stvari uvek bivale loe i nedovoljne, a najvei problem je dolazio od nesvesne
tenje uma da svoje sadraje projektuje van i uzima ih za stvarne, pa je tako i etike zamene za
ispravno projektovao van u autoritet nekog boga i uzimao ih za stvarne same po sebi, one su mu
bivale vanije od same svesti o sebi kao jedinom izvoru svake spoznaje pa i spoznaje o
ispravnom delovanju. Tako su nastale etike religije (u koje spadaju judaizam, islam i hrianski
fundamentalizam) kao najvee zamene svesti o ispravnom delovanju, koje su se odmah pretvorile
u najvei zaborav svesti o sebi. Zapravo, svest o sebi i sva sloboda koju ona podrazumeva u
njima je proglaena za smrtni greh. Zbog tih religija ovek na ovom svetu ni posle par hiljada
33

O svim detaljima te meditacije videti u poslednjem poglavlju moje knjige Snkhya drevna nuka o prirodi i
ovekovoj dui, u poglavlju pod nazivom Kaivalya.

61

godina nije ni najmanje bolji u svom ponaanju niti blii Bogu nego to je bio pre njihovog
nastanka. Zapravo, s poveanjem tehnoloke moi delovanja postao je jo gori i opasniji jer s jo
veom snagom moe da insistira na istim verskim argumentima na kojima se zasniva njegova
lana etika.
Svest o sebi nesvesni ovek oduvek je projektovao u Boga. Probueni ovek je spoznaje u
sebi kao svoju sutinu. Veliina verskog oboavanja boga u svetu moe da ilustruje kolika bi bila
veliina ovekove samospoznaje, samo bez verskih ratova i svih sukoba oko te spoznaje.
Zapravo, bila bi mnogo vea od svih religija. To bi bio jedini pravi mir boji na zemlji. Bez
ovekove samospoznaje nikada nee biti mira bojeg na zemlji. Samospoznaja ovekove due je
Bog na zemlji.
Velike due koje su stvarale ovaj svet nisu bile ni zaboravne ni nemarne, pa su i za pravu
etiku samospoznaje dale detaljne instrukcije na samom poetku ljudske istorije.
Pre svih religija na ovom svetu data je jedina prava etika priprema za samospoznaju, koja
vodi u samospoznaju, i to je bila detaljna nauka, a ne jo jedna od projekcija nesvesnog uma. Ona
je data opet u Patanjalijevim Izrekama o jogi kao priprema za meditaciju ili samospoznaju. Da
bi um bio prirodno miran, u skladu sa izrekom I, 2. (joga je u smirenju, u transcendenciji
aktivnosti uma) najpre mora telo da bude mirno. Ovde se radi o istinskom smirenju celog bia, a
ne nekom deliminom, privremenom i prisilnom mirovanju. 34 Da bismo se doveli u tako mirno
stanje, neophodno je imati ist i ispravan ivot, spolja i unutar sebe. To su yama i niyama u
Patanjaliejvim Joga sutrama i sila, Osmostruka staza u budizmu. Bez istog i ispravnog
spoljanjeg i unutarnjeg ivota nije mogue smirenje. A bez smirenja nema probuenja.
Joga ili smirenje (transcendencija) uma ima osam delova:
Yama - regulisanje ispravnog i zdravog odnosa sa drugim ljudima i svetom oko sebe, tu su
na prvom mestu nenasilje i bezuslovna ljubav.
Tek tada je mogua niyama - regulisanje ispravnog i zdravog odnosa sa samim sobom,
zdrav i disciplinovan ivot.
Tek tada je mogua asana - smirenje tela, regulisanje odnosa sa telom i samim poloajem
za meditaciju.
Tek tada je mogua pranayama - regulisanje svoje ivotne energije, jer smirenje uma
smiruje i dah, smirenje daha smiruje um; osveenje energetske aktivnosti i uma je uzajamno, bez
ispravnog korienja energije nije mogua meditacija.
Tek tada je mogua pratyahara - prvi okret ka unutarnjem Sopstvu i spoznaja potrebe za
nezavisnost od spoljnjeg sveta, objektivan odnos prema svim ulnim objektima, okretanje svesti
od ula ka unutra, ka svesti o sebi.
Tek tada je mogua dharana - usredsreenost i posveenost jednom cilju, meditaciji; tek
tada imamo jedno Ja, iskustvo jedne trajne svesti o sebi u svim promenama, i jedan cilj na kome
radimo (aham-kra, magnetski centar o kome ui Gurijev).
Tek tada je mogua dhyana - meditacija, povremeno iskustvo samadhija, Sopstva,
transcendentalne svesti ili iste budnosti za vreme dok sedimo u vebi meditacije.
Tek na osnovu svih prethodnih koraka mogu je samadhi - ishod meditacije koji nije
povremen ve je trajno i bezvremeno stanje ostvarenja Sopstva ili transcendentalne svesti due u
svim aspektima ivota.
Ovo je jedina prava etika na ovom svetu, etika koja zahvata celo ljudsko bie i svest, koja
ne zavisi ni od ega izvan oveka ve samo od svesti ovekove i njegovih dela, spolja i unutar
njega samoga. Sve druge etike i religije predstavljaju samo neuspene pokuaje imitacije
ispravnosti koje su ovde opisane, ili ak slue tome da se ovek odvrati od ovakve prave etike, da
se odri u iluzijama i nesvesnosti pomou fanatinog velianja etikih normi kao zamene za
njihovo razumevanje i primenu.
34

Isto je sto reeno i na Zapadu u ezoterinom hrianstvu: Blaeni su smernoga uma, jer je njihovo Carstvo
nebesko (Mat. 5:3). Smernost znai sa merom, to je smirenje koje omoguava sameravanje prave mere i pomirenje s
njom. Takva je samospoznaja. Tu je Isus govorio o meditaciji. Tu izjavu je crkva namerno pogreno prevela i
tumaila da oznaava siromane i potlaene ljude, a ne meditativno smirene. Nita dalje od istine nije nego da
siromanima i bednima pripada Carstvo nebesko, ono pripada samo najbogatijima duhom, a najbogatiji duhom mogu
da budu samo oni koji su bogati celim biem, koji duh ne razlikuju od samog postojanja.

62

Budui da je svako zbivanje zbir svih moguih paralelnih stvarnosti, i ovaj proces se ne
odvija postepeno i linearno tokom vremena, ve paralelno sa meditativnim stanjem svesti. Ovaj
proces etike pripreme za meditaciju jedino moe da pokrene sama disciplina meditacije, ona
jedina moe da otvori svest za ovaj proces. Kako svest o svojoj sutini bude jaala u disciplini
meditacije, tako e se ta svest izraavati kroz opisane faze yama i niyama. Koliko smo blii
svojoj sutini, svesti due, toliko nam je svesnost objektivnija, a to znai da toliko jasnije
uviamo prirodu svakog delovanja i na taj nain naa delovanja prirodno postaju ispravna,
onakva kakva su opisana u yama i niyama etikoj pripremi. Nije mogue delovati neispravno i
loe ako imamo svest due; isto kao to nije mogue delovati ispravno bez svesti due. Stoga se
ispravno delovanje ne moe nikako spolja nametnuti niti imitirati, ve se ono smo ostvaruje
osveenjem due, Sopstva. I kada kaemo osveenje due ili Sopstva ne mislimo pri tome da
je dua bila nesvesna pa da joj je potrebno osveenje, ve da je transcendentalna svest due,
uvek neuslovljena, tim procesom osveenja postala sve vie aktuelna u ivotu ovekovom, ovde
i sada, u svetu. Samo je na um svega toga bio nesvestan i on se disciplinovanjem osveava za
neuslovljenu prisutnost boanske svesti. Zato se sva njegova disciplina svodi na smirenje, da ne
bi smetao objektivnoj stvarnosti. Da bi se objektivna boanska stvarnost ispoljila u oveku, kao
to je ve ispoljena u celom postojanju, potrebno je samo da ovekov um bude smiren i da ne
zamilja neku svoju stvarnost. Nita drugo.
Kao to ne postoji postepeno usavravanje meditacije, kada se ona usavri onda je i
ostvarena, tako ne postoji ni postepeno usavravanje etikih vrlina, kada se one potpuno osveste
onda su i ostvarene. Usavravanje svesti o sebi u meditaciji razvija se paralelno sa usavravanjem
ponaanja i delovanja spolja. Oni su uzajamni i jedno inspirie drugo. Svest nikada nije odvojena
od delanja, osim u odvojenom, izoidnom umu.
Fiziologija samospoznaje
Osveenje svih dimenzija postojanja u nama praeno je i fiziolokim promenama.
Iskustvo sabranosti panje, svesti o sebi (samadhi), propraeno je potpunim mirovanjem tela. Od
sveg kretanja tela kretanje oiju je najfinije kretanje, celo telo sledi kretanje uma, dok kretanja
oiju predstavljaju najfinije pokrete tela koje slede kretanje uma. Smirenje uma propraeno je
smirenjem pogleda, i obrnuto: smirenjem pogleda smiruje se i um. Otuda saveti da se meditacija
zapone sabranou pogleda izmeu oiju, ili sputanjem pogleda na dole i difuznim nepokretnim
gledanjem, bez odreenog fokusa. Samosvest se doivljava u predelu iza oiju. To ima i
fizioloke razloge. Razlog je epifiza ili pinealna lezda, kljuna lezda endokrinog sistema koja
upravlja svim drugim lezdama i svim hormonima u telu. Tu se lui dimetiltriptamin (DMT) koji
predstavlja molekularnu vezu sa viom sveu. DMT je podeen za prihvatanje svesti vieg uma
u telu. U zavisnosti od prihvatanja vibracija vie svesti on dalje izaziva luenje neurotransmitera
serotonina i hormona melatonina, koji reguliu dalje fizioloke procese u skladu sa prihvatanjem
prisustva vie svesti u telu od strane nieg ili fizikog uma. Mirovanjem u meditaciji mi se
usklaujemo sa finijim vibracijama u kojima epifiza lui vie DMT-a, a vie DMT-a omoguava
vie povezanosti sa viom sveu, viim umom i duom. 35 To je fiziologija s kojom svest due
deluje na telo i telesni um. 36 Celo ovekovo telo je inae jedna velika fizioloka antena za prijem
35

Uloga epifize je davno poznata svim duhovnim tradicijama koje se bave transformacijom energije u svest,
tantrizmu i taoistikoj alhemiji. Tako se na poetku drevne kineske knjige Tajna zlatnog cveta kae: Rad na
kruenju svetlosti (sjedinjenju svesti i energije) u potpunosti zavisi od unazad usmerenog kretanja (akumulaciji
seksualne energije i njenoj transformaciji u svest), tako da se misli (mesto nebeske svesti, nebesko srce) saberu.
Nebesko srce lei izmeu sunca i meseca (tj. izmeu oiju). Knjiga utog zamka kae: Na majunom
etvorougaonom polju etvorougaone kue ivot se moe urediti. etvorougaona kua je lice. Majuno
etvorougaono polje na licu (epifiza): moe li to biti bilo ta drugo do nebesko srce? Usred majunog polja prebiva
sjaj. U purpurnoj dvorani grada od ada prebiva bog najvie praznine i ivota. Konfuijanci je nazivaju sreditem
praznine; budisti, terasom ivota; taoisti, zemljom predaka, utim zamkom, mranim prolazom ili mestom
preanjeg neba. Nebesko srce (epifiza) je prebivalite; svetlost (svest) je gospodar.
36
Ovde moramo da skrenemo panju da postoji i zloupotreba DMT kada se on unosi vetaki (Ayahuasca) bez
svesne pripreme u meditaciji. Tada se doivljavaju iskustva povezanosti sa viom sveu i uvidi koje ta povezanost
donosi, ali bez discipline i kulture ivljenja u skladu sa njom ne mogu se aktuelizovati u naem ivotu.

63

elektromagnetskih vibracija od zemlje i suneve svetlosti. Naa DNK prima informacije, odnosno
frekvencije UV zraenja od sunca, svetlost zvezda presudno utie na nae gene. To je nain na
koji svetlost daje ivot.
Fizioloke promene se takoe odraavaju na celokupno ponaanje i kretanje tela. Vie
frekvencije svesti onemoguavaju samovoljno delovanje frekvencija niih centara, koji upravljaju
instinktivnim i nagonskim ponaanjem. Tada postaje nemogue troenje energije na aktivnosti
koje nisu u interesu svesti, preputanje impulsima nagona koji su sastavni deo prirodnih
uslovljavanja, svih uslovljavanja koja su spoljanja u odnosu na ovekovu svest. Drugim reima,
nije mogue misliti jedno, a raditi, odnosno ulagati energiju u neto drugo. To se u duhovnim
tradicijama izraavalo izrekama da se ne mogu sluiti dva gospodara, da se ne moe sedeti na dve
stolice, i da ovek treba da bude onaj koji jeste. To praktino znai da svest i energija treba da
budu jedinstveni. Tada prestaju spoljanji uticaji na oveka, odnosno, prema uenju snkhye,
uslovljavajue delovanje prirode (prakrti) na sutinu ovekovu (purua). To se doivljava izmeu
ostalog i u promeni orijentacije sveg kretanja i delovanja tela u svetu. Nestaje iskustvo da se svest
kree sa telom u svetu kao nepokretnoj, iroj celini, javlja se iskustvo da se i telo i svet kreu i
okreu oko nepokretne svesti, samosvesti ovekove, fokusirane u podruju srca. Svet bukvalno
prestaje da deluje opinjavajue na probuenog oveka tako to probueni ne doivljava sebe kao
subjekta koji se kree u objektivnom svetu, ve vidi da se svet kree i okree oko njega, da je on
svesni subjekt objektivnog sveta, njegov ishod. Uvek osveenje same svesti automatski
osveava i energiju, i to zajedno automatski dovodi do iskustva svesti kao sredita svih
energetskih tokova. Kako je izvor svesti u nama svest o sebi, naa sutina, naa sutina se
pokazuje kao sredite oko koga se zbiva sve kretanje ivotne energije. Razlog tome je to se
postizanje objektivne svesti o sebi (mahat-buddhi) poklapa sa objektivnom sveu samog
postojanja koje se izraava najpre kroz kvantno polje ili etar. Svest koju boanski Apsolut
izraava kroz kvantno polje, i dalje kroz celu prirodu, jeste ista svest kojom ovek objektivno
spoznaje sebe. Te dve svesti su u neosveenom oveku delovale odvojeno i one se susreu u
prosvetljenom oveku kao jedna ista svest. Budui objektivna i apsolutna, ona ne moe da ima
iskustvo kretanja sebe u neem drugom, ona sadri sve i sve se kree u njoj. To iskustvo stoga
nije apsolutni antropocentrizam, ve jednostavna fizika prosvetljenja, posledica osveenja
energije objektivne stvarnosti.
Promena orijentacije kretanja ne dogaa se samo sa telom, ve i sa svim aspektima naeg
postojanja, u svim dimenzijama: u oseanjima i samom umu. Zajedno sa spoznajom da se fiziki
ne kreemo mi, ve se sama priroda kreativno preobraava u sebi samoj u odnosu na nas kao
svesnog subjekta, spoznajemo da se ne kreemo ni sa naim oseanjima, ona se dogaaju i
smenjuju a mi smo ih svesni i nezavisni od oseanja, i upravo zato ih bolje i savreno jasno
doivljavamo: koliko smo ih svesniji toliko smo nezavisniji od oseanja i toliko ih jasnije
doivljavamo i dublje razumemo. Svi oseaji se zbivaju oko nas kao budnog svedoka. Zajedno sa
spoznajom nezavisnosti od tela i od oseanja, javlja se nezavisnost i od svih aktivnosti uma, sve
misli se javljaju u nama koji ostajemo netaknuti kao prostor u kome se misli javljaju, jasno
vidimo da nijedna misao nije naa, svaka misao je samo najfinija informacija prirode s kojom ona
samu sebe ustanovljava kroz nas, u prisutnosti svesti koja smo mi sami. Mi smo svest koja
samom svojom prisutnou omoguava postojanju da se osmisli i doe do smisla, do svesti o
sebi, mi smo svest koja puko postojanje pretvara u svrhu i smisao, i na taj nain postojanje
aktuelizuje kao svest, kao ono to jeste. Osmiljavanje smisla postojanja dogaalo se kao grubi
oblici i elementi, kao biljke i kao ivotinje, a u ljudskom obliku iskuavalo je sve ostale
mogunosti i dogaaje. Na taj nain iskustvo smirenja, prestanka i dokonanja uea u zbivanju
jeste samo nain na koji se ispoljava naa sve objektivnija svesnost.
ovekovo bie je samo instrument pomou koga postojanje izraava svest o sebi, smisao
svega. U mislima se saimaju sve informacije o postojanju, osmiljavaju se sa svih aspekata i
mogunosti. Pomou emocionalnog tela, emocionalnom zrelou, ovek ima sposobnost da
povezuje i saima informacije koje logiki um ne bi mogao da same i stvori, koje su naizgled
sasvim razliite i nepovezane u vremenu i prostoru, i stvara sadraje i smisao vieg reda od onog
za koji je razum sposoban. Emocionalna zrelost predstavlja proirenje kapaciteta uma. Na kraju
64

fiziko telo sve to pretvara u dela, u odgovor. Na taj nain je ovek svesni subjekt objektivnog
postojanja.
Promena orijentacije u kretanju jeste sutinska promena orijentacije u svesti, i ona je jasno
prikazana na shemi kategorija cele prirode, cele egzistencije (slika 1.). Iskustvo kretanja tela u
prostoru postoji samo u indriyni. Na osnovu njega svest u umu ili razumu (manas) sebe
doivljava kao malog subjekta u velikom objektivnom prostoru i linearnom vremenu. Kada na taj
nain dovoljno iskusi svo objektivno postojanje (tanmtr i maha-bhtni) onda se integrie u
aham-kra, kategoriju koja je jedinstveni izvor svih oblika, i samim tim svakog identiteta, tu
svest postaje prvi put svesna sebe u celom postojanju, tu se prvi put svesno aktuelizuje proces
individuacije, spoznaje se da se sve oblikuje i zbiva zbog svesti o sebi, zbog samospoznaje i da
tome slui sav objektivni svet, organski i neorganski. Zato tu poinje da prestaje iskustvo
spoljnjeg kretanja. Kada se svest o sebi (aham-kra) dovoljno kristalizuje onda spoznaje svoj
izvor, transcendentalnu boansku svest Apsoluta koja sve omoguava (u snkhyi to je purua), a
koja se u postojanju aktuelizuje kao izvor svesti u prirodi, ista budnost i razumevanje smisla
svega, svih aspekata postojanja mahat-buddhi. Tu se okonava svo kretanje jer je svo zbivanje
dolo do svog ishoda, do svesti o sebi.
Naa svest se kristalie, jaa i budi samo utoliko koliko spoznaje da je nezavisna od svega
ega je svesna, da je transcendentalna svemu to postoji. Svako kretanje je neki proces od uzroka
ka svrsi. Svest nema takve procese, ona je ve ostvarena kao ono to jeste, i zato nema potrebu za
kretanjem i zbivanjem, ona obelodanjuje svako zbivanje i kretanje i to moe jer je uvek iznad
njega. Zato je svest u svojoj sutini uvek transcendentalna, iznad svega, zato i moe apsolutno
svega da bude svesna. Da nije uvek transcendentalna ne bi to mogla.
Do sutine svesti dolazimo kada i na javi i za vreme spavanja ostajemo isti i svoji, dok se
sva zbivanja, fizika, emocionalna i mentalna, u nama i izvan nas, kreu i smenjuju, sve
dimenzije, fiziki svet i svet snova se kree i smenjuje oko nas dok ostajemo nepokretni u svom
sreditu i bez ikakvog vezivanja. To je iskustvo budnosti. Ono donosi jedinstveni uvid da sam na
ivot i postojanje, da svi nai ivoti i celokupno postojanje izviru samo iz naputanja naeg
sredita i upadanjem u proces identifikacije sa zbivanjem, da svaku misao i svako delo koji
projektuju svet mi pokreemo naputanjem sebe, svoje sutine, koja je tu negde iza oiju, i da je
ta naa sutina upravo sam boanski Apsolut koji stvara svet svakoga trenutka naputanjem svesti
o sebi. Zbog holografskog principa postojanja, mi kao mikrokosmos doivljavamo stvaranje
kosmosa u sebi, i ponavljamo ga u sebi. Ostajemo nevezani ne zato to iz nekog razloga ne
elimo da se vezujemo za ta zbivanja, to bi znailo da smo odbojni, ve naprotiv, zato to toliko
jasno razumemo da svo zbivanje trai i nalazi svoj ishod u nama i u svesti koja mi jesmo, da u
naoj svesti o sebi svo postojanje postie svoju svrhu i smisao. Celokupno postojanje jeste samo
percepcija, mi smo svesni subjekti egzistencije koja opaa sebe samu, tako da se sve kree ka
nama, a to znai ka svesti o sebi, i zato mi ne moemo da se kreemo ka niemu. Mi se kao dua
nikada nismo ni kretali niti ikada ita radili. Bio je to samo san. Sav fiziki svet je samo hologram
koji nae misli tj. informacije o postojanju pretvara u objekte dovoljno vrste da se sa njima moe
delovati u vremenu i prostoru. Svrha svih zbivanja je u nama, a ne izvan nas. Sve postoji samo
kao zaborav svesti o sebi i nema svoje nezavisno objektivno postojanje; sav materijalni kosmos
postoji kao zaborav svesti o sebi, a ne kao neka spoljanja stvar po sebi. Materijalni kosmos
postoji radi povratnog efekta: radi buenja, radi aktuelizacije svesti. Sav ivot u kosmosu jeste
kretanje ka smislu postojanja, ka svesti o sebi. To mesto gde postojanje nalazi svoj smisao, svest
o sebi, jeste ovekovo bie i ovekova svest o sebi. Tu se postojanje sree sa boanskim
Apsolutom na svestan nain, uvek na jedinstven nain, svakog trenutka i na sve mogue naine.
Pre oveka boanska svest je bila samo postojanje bez samosvesti; sa probuenim ovekom ona
je i svesna i sebe i svoga postojanja. Samo u oveku postojanje postaje samosvesno, kreativnost
vieg reda, onog koje ga ponovo spaja sa boanskim Apsolutom.
Kada emanacija boanske svesti, individualna dua, postane svesna sebe, nezavisno od
sveg ovog sveta, od tela, emocija i misli, u svim dimenzijama, ona postaje svesna da se zapravo
nikada nije ni odvojila od boanskog Apsoluta, svog izvora, a poto nita nije mogue izvan
njega, nita se objektivno nije ni dogodilo.
65

Ne moemo da se kreemo ni da se vezujemo za neto to je samo odraz nesvesnosti i

zato trai svoj ishod u nama, u svesti o sebi, naa nezavisna svest o sebi upravo omoguava svem
tom zbivanju da se dogaa, cela priroda se vrti oko nae svesti ne bi li se u njoj ogledala i
spoznala, mi kao ista transcendentalna boanska svest omoguavamo postojanju da se osvesti i
vrati boanskom Apsolutu iz koga nikada nije ni bilo odvojeno; nije bilo odvojeno jer ga mi
upravo drimo zajedno, mi svojom sveu drimo zajedno svekoliko boansko postojanje, drimo
ga zajedno u smislu postojanja, a smisao je upravno ono boansko koje omoguava samo
postojanje. Zato i svest potie iz samog boanskog Apsoluta jer svest je sama mo povezivanja
svega u smisao.
Potpuna budnost se ostvaruje kada nestane svako iskustvo kretanja bilo ega, pa i same
svesti. Sutina svesti je u samom postojanju, sutina postojanja je u svesti. To nije razliito jedno
od drugog i zato nema ta da se kree jedno u drugom, nema ta da se ostvaruje i dogaa, svest je
ve tu kao i samo postojanje. Ako postojanje uvek postoji, a drugaije ne moe da postoji, onda i
svest kao uzrok i ishod postojanja uvek postoji, uvek je tu, nije potreban nikakav proces da bi se
ostvarila. Svi procesi ostvarenja svesti kroz postojanje, sav ivot i razvoj sveta jesu samo san koji
vodi u buenje svesti u postojanje koje ona sama ve jeste.
to se vie budimo za svoju sutinu, vie se budimo za sutinu postojanja uopte, a samim
tim iskustvo objektivnog kretanja i delanja sve vie nestaje. Iskustvo kretanja nestaje zato to
nam sve jasnije postaje da nikada nismo ni bili odvojeni od celine koja sve omoguava i u kojoj
se sve zbiva, da smo mi ta celina jer nita nije razliito od nje i sve je ona sama. Ako u njoj
postoji ikakvo kretanje, sve se kree samo u sebi, kao sfera.
Svest i postojanje se u oveku susreu kao vrhunsko blaenstvo (sat, it, ananda). Ne
moe se drugaije osvestiti stvarnost osim kao najvie blaenstvo. ak i nesvestan ovek u svom
fizikom ivotu, tokom inkarnacijskog ciklusa, uvek sledi put veeg zadovoljstva. To je samo
daleki odraz vrhunskog blaenstva koje ga privlai ka probuenju, da se konano spoji postojanje
sa sveu o sebi u boanskoj ekstazi.
Da bi se to sve lake razumelo, ovde moramo da razreimo i poslednji detalj koji se
prividno ne uklapa. Naime, stalno govorimo o kruenju svesti od boanskog Apsoluta do oveka i
natrag, o zaboravu i buenju, pa onda opet da je sve u boanskoj svesti i da nieg nema izvan nje
same. To deluje protivreno, ali samo ako se ne razume nain na koji se boanska svest
aktuelizuje, a to je prikazano shemom kategorija prirode u snkhyi. Naime, boanska svest
Apsoluta se jednako manifestuje u svemu, ali radi aktuelizacije svih svojih mogunosti ona to
radi na relativan nain, kako je prikazano kategorijama prirode, i u svima njima jednako je
stvarna kao ona sama. Boanska svest nije manje ona sama u razumu (manas) nego u mahatbuddhi, elementu zemlje, ili vode ili vazduha, koji takoe predstavlja mentalni svet. Boanska
svest je ono to jeste u svim elementima i dimenzijama, svim organskim i neorganskim oblicima
postojanja, ona je u svim suprotnostima, u svemu to nam se dogaa i ne dogaa, u svemu to
radimo i to ne radimo, u svemu najlepem i svemu najgorem. Nijedan oblik postojanja nije
razliit od nje, ma koliko izgledao negativan, ruan i nebitan, ili lep i znaajan. Boanska svest ne
moe biti ono to jeste bez svoje aktuelizacije, u svim svojim mogunostima, od najvie do
najnie, i sve te mogunosti iskuavaju svesni entiteti ljudskih dua. Sama po sebi, bez
aktuelizacije, boanska svest je nita, praznina (unjata) - ali ne kao neko negativno nitavilo, ve
nita od svega to bi bilo neto objektivno. Zato sve aktuelizacije boanske svesti ne treba
razlikovati od nje same. To jedinstvo ispoljene boanske svesti u svim oblicima postojanja kao
nje same, postiemo onda kada u sebi osvestimo razliku same svesti od svih njenih sadraja, od
misli. A sve sadraje svesti osveavamo samo onda kada spoznamo da se oni ne razlikuju od
nae svesti. Svi sadraji nae svesti, pa i oni koji su nas terorisali tokom svih ivota, su samo
modifikacije nae svesti. Izgledali su nam kao objektivni sadraji koji su uticali na nas samo zato
jer smo im davali objektivnu vrednost. U nama se tako ponavlja ista igra koju boanski Apsolut
igra sa prirodom i njenom projekcijom. Kada u sebi spoznamo pravu prirodu iste svesti, kao
svoju sutinu, onda automatski uviamo pravu prirodu sveg postojanja kao iste svesti. Samo ono
ega smo svesni u sebi, moemo da spoznamo spolja.

66

Proces probuenja sastojao se u sve jasnijoj spoznaji da mi nismo nita objektivno, nita
stvoreno i postojee, ve svest boanskog entiteta, due, o sebi samoj. Sav ivot je buenje due,
ispoljavanje njene svesti o sebi.
Taj proces se odvijao onako kako nam je nacrtano na shemi snkhye, na mapi cele
egzistencije, a ona nije izmiljena ve je odraz same stvarnosti; to je sav ivot i svo postojanje.
Sav svet i samo postojanje je nain na koji boanski entiteti svesti, due, ispoljavaju boansku
svest kroz sebe same.
Kada je ve re o stvarnosti, moemo ovde rei i ovu poslednju stvar: sve se to zbiva u
nama. Onaj boanski Apsolut o kome smo govorili na poetku, nije ispoljio svet tamo negde u
nekoj prolosti, niti se to dogaa tokom vremena i po nekom razvoju, ne, sve se to ve dogodilo i
stalno se u celosti dogaa svakog trenutka, samo je na um onaj mehanizam koji tu celinu
virtuelno razbija i razlae u neke logine delove i projektuje u detalje radi jednakog osveenja
svih izraajnih mogunosti. Sve se ve dogodilo, samo se na um bavi detaljima, kao forenziar
spoznaje ta su sve telo i um uradili i ta sve mogu da urade, i sve se vie osveavamo kako
uviamo da mi nismo ovo telo i um, ve da smo mi, nae bie i naa sutina, zapravo ceo na
ivot i sva naa dela, od roenja do smrti, u svim inkarnacijama, a na um je samo mehanizam
koji tu celinu od nas samih razlae u linerani sled svih moguih dogaaja koje subjektivno
doivljava kroz telo, kao glumac u predstavi koja smo u celosti mi sami. Svi nai ivoti su samo
snovi u snovima, a mi smo stvarnost u kojima se oni dogaaju. Ceo dogaaj stvaranja sveta
trenutno se odigrava u svetoj geometriji prostora naeg bia: boanski Apsolut je negde u
predelu srca; kada se prvi put izrazi kao svest o sebi, onda je negde iza oiju, a kada se svest o
sebi projektuje kao objektivni svet, onda to poinje negde od povrine lica i oiju. Sav prostor
naih ivota, svih naih inkarnacija, odigrava se u tom prostoru, izmeu epifize i oiju. Kada
smo toga delimino svesni onda smo svesni da je u nama sredite iz koga se sve projektuje, sav
kosmos i svi nai ivoti, a kada potpuno postanemo svesni tog sredita, onda smo svesni da se
nita nije projektovalo, da je sve ve savreno i potpuno. To se spoznaje u svakoj pravoj
meditaciji (samadhi).
Moda sve ovo deluje malo preterano, ali tako je to u holografskom univerzumu u kome
nita nije supstancijalno i u kome sve mogue stvarnosti postoje paralelno i odigravaju se
trenutano, i iji smo mi svesni subjekti, jer svest koja sve omoguava jeste i naa svest o sebi.
Svest je jedna u svemu i u njoj nema podela. Zato i jeste svest.
Stoga mi se ne vraamo boanskom jer nikada nismo ni bili odvojeni od njega niti smo od
njega mogli biti razliiti. Sve to se dogaa jeste da samo bolje upoznajemo sve njegove izraajne
mogunosti na sve mogue naine, i kroz ono to smo iskusili kao zaborav svoje boanske
sutine, i kroz samospoznaju, i svesno i nesvesno. Potrebno je da samo za trenutak u meditaciji, u
potpunom smirenju tela i uma, spoznamo svoj boanski izvor, transcendentalnu objektivnu
boansku svest, i kada je makar i za trenutak prepoznamo kao svoju sutinu, Sopstvo, to e biti
dovoljno da ostanemo u njoj, da je postepeno prepoznamo u svemu to postoji i u svemu to se
zbiva; njena privlana snaga e postati nadmona. Tako steena i zadrana svest o naem
boanskom izvoru, oplemenie svako nae delo i misao, ubrzae ishod svih zbivanja u nama i
kroz nas. Naime, to to spoznamo kao nau sutinu unutar nas, jeste isto ono to oblikuje sve oko
nas, sav kosmos.
I smo takvo probuenje ima dva dela, poetnu i zavrnu fazu. Prvo dolazi jedan kratak
ali kritian prelazni trenutak kada ovek sasvim ispravno spoznaje da u stvarnosti boanske svesti
njegove due nema niega, niega osim nje same, koja nije nita objektivno. Ne treba se
zadravati u tome jer ako malo paljivije pogledamo, ako se zagledamo u najmanju travku, oi
neke ivotinje, u zemlju i nebo, u oi bilo kog drugog oveka, ako znamo da nieg nema osim
same boanske svesti, onda emo videti da je i sve drugo ona sama. Tako se dolazi do konane
budnosti primerene oveku a koja se sastoji od spoznaje da nema nikakve razlike izmeu
boanske svesti o sebi koja smo mi sami, i svega stvorenog. Budnost je u tome to prestaje
razlikovanje onoga to je u nama od svega izvan nas. Prema reima Krine u Bhagavad Giti, toj
popularizovanoj snkhyi, vidimo sve u sebi i sebe u svemu. To je definicija jedinstva svesti i
kvantnog polja. Nesvesnost je i najmanji in razlikovanja svesti od postojanja, odbacivanje
postojanja radi prihvatanja svesti, koliko je bilo i obrnuto, odbacivanje svesti radi identifikacije sa
67

postojanjem. Ukratko, budnost je oduvek bila samo jedinstvo svesti i dela. Svi ljudski ivoti i
celokupna ljudska civilizacija jeste samo proces spajanja svesti i dela. Taj se proces ispunjava u
prosvetljenoj spoznaji da je to oduvek u svojoj sutini bilo i uvek jeste samo jedno.
Smo postojanje u svim svojim oblicima jeste prosvetljeno. Kada to spozna ovek kao
svesni subjekt objektivnog postojanja, onda on nestaje kao nesvestan ovek i u njemu samo
boanska svest ostaje, zato to ona jedino kroz ovekova dela dobrote i ljubavi svemu daje
smisao postojanja. Bez ovekove due boanska svest to ne bi mogla.
Zakljuak treeg dela
Trebalo bi ovaj zakljuak da bude i konaan zakljuak cele knjige.
U prvom delu videli smo da postoji samo jedna subatomska estica, koju smo nadahnuto
nazvali boja estica, koja trenutno vibrira u celom boanskom Apsolutu kao njegova
imaginarna suprotnost, stvarajui tako sve ono to izgleda kao mnotvo estica, atoma i pojava u
celom kosmosu. Stvaranje boje estice kao imaginarne suprotnosti samog boanskog
Apsoluta, jeste osnovni in svesti boanskog Apsoluta. Zato ta boja estica uopte nije
razliita od boanskog Apsoluta. Sve to postoji zapravo je samo ta jedna jedina tvar koja vibrira
mnogo bre od svetlosti, tako da izgleda kao da postoji mnotvo stvari. Slino kao to pri brzom
kretanju i obrtanju baklje ona stvara krugove i linije, iako je u stvarnosti samo jedna baklja. Mora
postojati samo jedna tvar, jedna boja estica, a ne mnotvo, jer ona je samo odraz boanskog
Apsoluta koji je jedan, a ne mnotvo, i nita nije mogue izvan njega, to znai da je u sutini sve
on sam. Na koji nain je sve on sam, tj. na koji nain je sve Jedno, pokazuje nam imaginacija o
boanskoj estici. Privid mnotva postoji kao imaginacija svih mogunosti boanskog
Apsoluta. Naa ulna i mentalna percepcija je dizajnirana tako da pojaava ovaj privid mnotva,
ako jednu baklju koja se malo bre okree vidimo kao krug, taj privid mnotva e biti mnogo vei
kada su u pitanju opaanja mnogo sloenijih pojava. Budui da je sve na ovaj nain trenutno i
nesupstancijalno, to omoguava da svest boanskog Apsoluta bude uvek presudna u oblikovanju
svega to postoji i zbiva se. Trenutane vibracije same po sebi daju energiju koja je u osnovi
celokupnog postojanja, i izmeu svaka dva trenutka, odnosno dve frekvencije, probija se
boanska svest kao vrhunski privlaitelj oblikovanje energije, odnosno vibracija boje estice.
Tako je svest u osnovi energije, a to znai u osnovi ivota i sveg postojanja. Budui da je sutina
boanskog bezvremena, sve ovo postoji u paralelnim stvarnostima, simultano a ne u linearnom
vremenskom sledu, jer tako neto nije ni mogue. Sama priroda energije i svesti je takva da je
nemogue linearno vremensko zbivanje stvarnosti. Stvarnost se mora paralelno zbivati kroz sve
dimenzije jer je takva priroda svesti i energije, za drugaije zbivanje jednostavno ne bi bilo
dovoljno energije, niti bi svest mogla biti prisutna u svim zbivanjima, nezavisno od vremena i
prostora.
U drugom delu videli smo kako se boanska svest izraava kroz sve mogunosti, sve-tojeste ispoljava se kao sve-to-je-mogue, drugim reima kao sloboda da bude sve to moe da
biva, videli smo kako oblikuje sve mogue kombinacije atoma i elemenata u mineralnom svetu,
osnovnu percepciju u biljkama, zajedno sa kretanjem kod ivotinja, i najzad kako sve to
usavrava u ljudskom telu da bi kroz delanja ovekova, njegovo iskuavanje svih mogunosti
dela i nedela, sree i nesree, znanja i neznanja, spoznajom smisla i besmisla svih mogunosti
bivanja dola do svesti o sebi na individualan nain, da apsolutna svest spozna sebe kroz
individualnu svest. Individualna svest je apsolutna svest koja je iskusila sve individualne
mogunosti Apsoluta. Svest je jedna i uvek ista, od najvieg Boanskog Apsoluta do najmanje
svesnog bia. Razlikuje se samo njena mo uea u zbivanju i povezivanje svakog zbivanja sa
svojom boanskom sutinom. U oveku boanska svest iskuava svoju najveu suprotnost, taku
najvee otuenosti od sebe same, potpunu iluziju odvojenosti od boanskog Apsoluta, kao i
najsloenije oblike zbivanja, najveu karmiku dramu, ali u oveku takoe dobija i svoju najveu
afirmaciju kada ta najkreativnija imaginacija, ta najneverovatnija od svih mogunosti boanskog
Apsoluta, bude nadiena sveu o sebi. U oveku boanska svest doivljava najveu ekstazu svog
ispoljavanja. U oveku se ukrtaju i nadilaze sve suprotnosti postojanja.
68

U treem delu smo videli da se svest boanskog Apsoluta deli na isti nain kao i ona
boja estica, kroz entitete svesti ili monade koje smo nazvali nadduama, koje se opet dele na
mnotvo individualnih dua. Sve se to zbiva sa sveu boanskog Apsoluta na isti nain kao i
njegova boja estica, boanska svest se ispoljava trenutno na sve mogue naine tako da nam
to izgleda kao mnotvo individualnih svesti ili mnotvo dua. Nije niti moe biti razlike u
ispoljavanju boanskog postojanja kroz boju esticu, i u ispoljavanju boanske svesti. Videli
smo da je u osnovi to jedna ista stvar. Kao to je cela priroda u osnovi jedna jedina tvar, tako su i
sva svesna bia u svojoj sutini jedna ista boanska svest. Svi smo mi jedna jedina boanska bua,
samo nam individualna svest uma daje privid odvojenosti u telima da bismo iskusili sve pojedine
mogunosti boanskog. Nita nije niti moe biti odvojeno od boanskog Apsoluta, ali nam u
imaginaciji izgleda kao da je sve odvojeno, i to je najvia kreativnost boanske svesti koja se
ispoljava tako da bi ispoljila sve svoje mogunosti, a najkreativnija mogunost jeste da apsolutna,
boanska svest bude svedena na individualnu svest koja paljivim iskuavanjem i osveenjem
svih mogunosti zbivanja otkriva svoju apsolutnu, boansku sutinu. To osveenje boanske
sutine individualna svest postie spajanjem iskustva postojanja sa iskustvom svesti, sjedinjenjem
postojanja sa sveu, a to znai istovetnou prirode boje estice sa prirodom individualnih
svesti dua, jer nema i ne moe biti razlike izmeu boanskog postojanja i boanske svesti. To je
sutina spajanja delanja i svesti u ovekovom biu i ivotu.
Za sluaj da vam je promakla sutina upravo reenog, ponoviemo malo jednostavnije:
Apsolut se prividno pretvara u boju esticu koja daje privid mnotva estica i elemenata,
svega to postoji. To je priroda postojanja. Istovremeno (jer vreme i ne postoji) Apsolut prividno
deli svoju svest na privid individualnih dua koje daju privid mnotva dua - po istom principu
kao i boja estica. To je priroda svesti. Samo se u oveku ta prividna razdvojenost prividno
ponovo spaja u jedno njegovim razumevanjem da nikada nije ni mogla biti nita drugo zato to
nita nije mogue izvan boanskog Apsoluta. Tako ovek svojim razumevanjem boanskog
Apsoluta spaja svest sa postojanjem.
Boanska svest konanu aktuelizaciju svojih mogunosti ostvaruje samo kroz
individualnu svest o sebi, kada individua spozna svoje jedinstvo sa boanskim Apsolutom, kada
ovek kroz svoje delovanje izrazi prisustvo boanske svesti.
Sutina boanske kreativnosti je u tome da se sve ovo to je ovde opisano u celosti
dogaa svakog trena, sve je to ve ostvareno, jer priroda boanskog Apsoluta je takva da ne moe
biti neostvarena ni na koji nain, ali njena najvea kreativnost je da izgleda kao da se ostvaruje
postepeno. To je u sutini isto, ve ostvareno ili postepeno ostvarenje je isto, jednog ne bi bilo
bez drugog. Nijedna stvarnost nije vie stvarna ni bolja od neke druge. Sve je trenutano i svaki
trenutak je jednako stvaran sa boanskim Apsolutom jer svaki trenutak je vibracija samog
boanskog Apsoluta. Sve je savreno u svakom trenutku. Drugaije nita ne bi moglo da
postoji. 37
Stvarnost se sastoji samo od postojanja i svesti o postojanju. Sve drugo su njihove
varijante. Kada su postojanje i svest o postojanju razdvojeni, onda se ispoljava sav ovaj
univerzum sa svim ivotom. Kada su spojeni, onda je tu samo boanski Apsolut. U boanskom
Apsolutu oni su jedno. Ali to jedno bilo bi nita da se ne aktuelizuje kroz ispoljavanje postojanja
i svesti o postojanju, kao kosmos i ivot. Jedno aktuelizuje drugo: svest aktuelizuje postojanje, a
postojanje aktuelizuje svest. U oveku se oni ponovo spajaju u jedno, tanije ponovo se
prepoznaje i aktuelizuje njihovo izvorno jedinstvo. To se dogaa nakon ispoljavanja kroz sav
ivot i postojanje. Ponovno spajanje svesti i postojanja dogaa se u oveku kao samadhi, ista
transcendentalna svest o sebi, koja se postie samo u meditaciji. Kada svesno bie doe do iste
svesti o sebi, onda je to spajanje svesti i postojanja, tanije, aktuelizacija njihovog izvornog
boanskog jedinstva. Kako se to sprovodi u delo opisuje nauka meditacije izneta u delu Izreke o
jogi koje je sakupio Patanjali. Ista praksa se primenjuje u izvornom budizmu.
Spoj boanske svesti i postojanja se jednostavno moe razumeti kao sve to jeste ovde i
sada. Najvia svest boanskog Apsoluta je upravo sve to to vidite oko sebe i u sebi, to

37

Ovo mi je rekla moja majka, Anelija Anti, moj uitelj, prilikom naeg susreta tri dana posle njene fizike smrti.

69

dodirujete i opaate na sve naine, zemlja na kojoj stojite, bia i ljudi oko vas. Sve je To. Drugo i
ne moe da bude. 38
Istu praksu primenjuje svaki ovek na ovom svetu, primenjuju je sva svesna bia, samo
to to ine spontano i zaobilazno, kroz sva iskustva postojanja, kroz rad, stvaralatvo i uenje ta
je ispravno i dobro, a ta nije. 39 Svest o ispravnom delanju, dobrota i ljubav, jesu samo spoj svesti
i postojanja, nita drugo. Postojanje je samo po sebi isto dobro jer omoguava sav ivot. Treba
samo biti svestan postojanja da bi se bio dobar i ispravan u svemu. Kreativan rad je samo izraz
spajanja svesti i postojanja, osveenja postojanja. Sve to se pokazuje kao negativno i
destruktivno jeste izraz nedostatka svesti o postojanju, to uvek vodi u nekulturu i nepotovanje
ivota. Kada svest nije u potpunoj ravnotei i jedinstvu sa postojanjem, to je uvek na neki nain
destruktivno, to je pad u nesvesnost i iluziju patnje, u ono to je veini ljudi poznato kao
svakodnevni ivot. Ravnotea i potpuno jedinstvo svesti i postojanja je stanje boanskog
Apsoluta. Svakako, nita nije mogue izvan njega, ni ravnotea ni neravnotea, ni ispoljavanje
sveta ni njegova nesvesnost, ni odlazak iz njegove ravnotee ni povratak u nju. Sve to zapravo
ini sam boanski Apsolut sebi samom, kroz svesna bia i oveka kroz svekoliko postojanje
aktuelizuje svest o sebi. Svest o sebi je sam ivot, a on je dinamian jer je uvek kreativan, zato ta
svest oscilira, kao i sve ostalo u postojanju, nekad je jaa, a nekad slabija. Oscilacije svesti
povlae oscilacije ivotne energije i tako nastaje sav raznoliki ivot sa svim suprotnostima, ali i
harmonijom. Kada je postojanje jae od svesti u oveku, onda preovlauju ljudi koji nisu
dovoljno svesni sebe i same prirode postojanja, koji su zato skloni destrukciji ivota i samoga
postojanja. Kada svest preovlauje naspram postojanja, onda se u takvim ljudima javlja iluzija o
poznavanju postojanja koje je u neskladu sa ivotom i stvarnou. Te oscilacije i neravnotee
svesti i postojanja pokreu sav ivot i dinamiku njegovih dogaaja. Samo se u prosvetljenom
oveku dogaa potpuna ravnotea i jedinstvo svesti i postojanja (samadhi). To jedinstvo je
mogue samo u oveku koji je svestan same svesti kao takve, i samog postojanja kao takvog, bez
ikakvih sadraja, meanja i projekcija jedno na drugo. Biti svestan oba, znai biti iznad oba.
I to je sve to se svakog trenutka u celosti dogaa kao stvarnost.

38

Ono to je suptilna bit (brahman, boanski Apsolut) sav je svet od nje, to je stvarnost, to je atman (tvoja dua), to
si ti vetaketu. Chandogya upanitada, 6. 9. 4
39
Kontemplacija (dhynam) je iznad misli. Zemlja kao da kontemplira, prostor kao da kontemplira, ljudi i bogovi
kao da kontempliraju. Zato ko god meu ljudima dosegne veliinu, taj je veliinu dobio jer ima udeo u
kontemplaciji. Sitni ljudi (koji je nemaju) su svadljivci, brbljivci i klevetnici. Oni pak koji su izvrsni, imaju udeo u
kontemplaciji. Kontemplaciju slavi. Koliko duboko dopire kontemplacija onoga koji je svestan brahmana
(boanskog Apsoluta), toliko postaje slobodan. Chandogya upanitada, 7.6.

70