PORTRET UMETNIKA U MLADOSTI

Stivenovi konflikti-vera, porodica, nacija

Roman Portret umetnika u mladosti prati razvoj i sazrevanje glavnog
junaka, Stivena Dedalusa. Zbog toga je ovaj roman bildungsroman ,to jest
podvrsta ovog anra-kunstlerroman koji prati razvoj umetnika. Delo sadri
autobiografske elemente jer se

moe primetiti slinost sa Dojsovim

ivotom,poevi od sredine u kojoj odrasta, pa do uticaja vere i nacije.

Stiven Dedalus na putu do sazrevanja nailazi na mnoge prepreke,koje
treba da prevazie,kao to su uticaji porodice, vere,nacije. Radnja je
smetena u Irskoj krajem 19. veka, pocetkom 20. veka, period kada se
Irska bori za nezavisnost. Stiven tokom odrastanja preispituje svet oko
sebe i trai svoje mesto u njemu, eli da se ostvari kao umetnik. Da bi to
postigao,mora da odbaci sve ideje kojima je bio izloen celog ivota.
Porodica naravno u velikoj meri utie na Stivenovo formiranje linosti.
Majka je veoma religiozna i vaspitava ga u religioznom duhu,te ga alje na
Jezuitski koled. Oca Stiven vidi kao krivca za stanje u kojem je porodica
bila,stalne

selidbe,

loa

materijalna

situacija,jednostavno

nije

titio

porodicu kao to bi kao glava kue trebalo da radi. On je razoaran u

oca ,kada ga jedan deak u koli pita ime mu se bavi otac, a on odgovara
da je gospodin,shvata da ni ne zna ta mu je otac. Kasnije kae kako je
otac bio svata ( student medicine,glumac, politiar, ...) a sada je slavitelj
svoje prolosti. U detinjstvu je bio vezan za porodicu,jedva je ekao da se
vrati kui sa koleda, gde se oseao usamljeno. Meutim, u njegovoj
porodici i nije bilo tako idilino. Na prazninoj veeri, koja treba da
simbolizuje porodinu ljubav i toplinu,povela se estoka rasprava o religiji i
politici. Raspavljaju o meusobnim uticajima religije i politike, o vodeim
linostima tog doba kao to su Majkl Devit i arls Parnel. Primer uticaja
politike i religije na njegovu porodicu je tetka Dante koja ima 2 etke,jednu
sa zelenom poleinom za Majkla Devita,a drugu sa kestenjastom za
Parnela. Stiven je tada samo pasivni posmatra,ali sve to postaje deo
njegove linosti. Kasnije sve vie udaljava od porodice i poinje da shvata
ogranienost i zakrljalost sredine u kojoj je odrastao i eli da pobegne.

Stiven odrasta u katolikoj porodici i obrazuje se u duhu katolike vere.

Tokom detinjstva nije mnogo zainteresovan za veru. Luta,traei sebe,
plaljiv je i nesiguran i eka da se sretne sa neim to e mu ukazati na
smisao ivota.Okree se ka grehu i iskuenjima,prerano gubi nevinost .
Iako je znao da se to protivi naelima crkve, tada nije

mogao da odoli

iskuenjima. Posle postaje svestan ogromnog greha i zaplaen priom u

uasima pakla koju je uo u skoli,kaje se i postaje veoma religiozan. U
potpunosti se pridrava verskih pravila, ispoveda se, moli se, ivi
skromno,odoleva iskuenjima. Zbog pimernog vrenja dunosti,dobija
poziv da postane svetenik. Iako je ranije mogao da se zamisli u toj
ulozi,sada ipak shvata da to nije za njega. Odbija poziv shvativi da ga
takav nain ivota ne ispunjava i da svoju mudrost treba da stekne
odvojen od drugih.
Prekretnica u ivotu deava mu se kada mu se ukae devojka na
puini,ijom lepotom on biva oaran,doivljava epifaniju ( iznenadno
shvatanje neke istine,u hrianstvu dolazak spasitelja meu ljude). Tako se
u njemu budi potisnut umetnik iu tom trenutku odluuje da se oslobodi
svih uticaja.Udaljava se od crkve, ali i od majke odbivi da uestvuje u
uskrnjoj slubi. Zanemaruje svoju okolinu i svrhu ivota i oslonac vidi u
umetnosti.Time pokazuje da je spreman da sledi svoje srce, a ne ideale
koji mu se nameu.

Ni uticaj nacije na Stivena nije zanemarljiv. Irska se u to vreme, u pitanju

je kraj 19, veka, bori za samostalnost. Voa tog doba je arls Parnel i on
se esto pominje u romanu. Kao veoma ugledna linost doivljava pad u
oima javnosti zbog afere sa udatom enom i mnogi Irci su razoarani
zbog toga,preputaju se alkoholu,lanom nacionalizmu. Ljudi su opsednuti
politikom,i negova porodica je takva. On irski patriotizam identifikuje sa
ustrim svadjama kojima je bio izloen. Stiven vidi Irsku kao propalu i kao
zemlju koja nita ne ini da bi napredovala. Svojim stavovima protiv irskog

nacionalizma,kada mu drugovi iz kole ponude da se prikljui pokretu

irskog nacionalizma,on to odbija. Ostali ne mogu da shvate takvo
razmiljanja pa ga pitaju da li je on uopte Irac. Meutim,on kae da bi ih
radije gledao kako propadaju nego da im pristupi. Ne eli da se bori za
neto to je ve izgubljeno. Smatra svoje pretke odgovornim za trenutno
stanje i nee sopstvenim ivotom i linou da plaa njihove dugove.
Kasno je da se Irska oslobodi engleske dominacije. Kae da irski jezik
doivljava vie kao simbol uzaludne borbe i mrnje prema Englezima nego
kao simbol ljubavi prema svom narodu. Povrh svega on Irsku naziva
krmaom koja se hrani svojim prasiima u znaenju da svoje ljude
iskoritava i tera u propast, jer drava je sama kriva za svoju propast.
Osea se sputanim u toj zemlji : ,, Kad se osoba rodi u ovoj zemlji na nju
bacaju mree da bi je zadrali da ne uzleti. Nacionalnost, jezik i vera su
mree koje e on u letu pokuati da izbegne.

Stiven na kraju dolazi do zakljuka da treba da pobegne, da je to

neophodno

za

slobodu

njegovog

duha.eli

da

se

izdigne

svojom

umetnou. Jednostavno ne eli vie da slui onome u ta ne veruje, to su

njegov dom,domovina,crkva. Prevazilazi prepreke, odbacuje porodicu,
veru, naciju da bi iveo to slobodnije i

to potpunije moe. Pokazuje

hrabrost, spreman je na sve,ne boji se samoe, greaka ni odbaenosti.