Materijali i fizika zgrade

Klasifikacija materijala i osnovne grupe osobina

Odnos oveka i okoline
- Savremeno drutvo:
Promenljivost i brzina (sve bri rast i razvoj drutva, brzina imperativ ivota)
Napredak:
- evolucija znanja
- razvoj nauke
- razvoj industrije
- nauno-tehnoloka revolucija
- globalizacija
Problemi savremenog drutva: nesavestan odnos prema resursima erozija zemljita
poveanje siromatva migracije intenzivno naseljavanje gradova (urbanizacija)
prenaseljenost gradova i poveanje gradova intenziviranje saobraaja poveanje zagaenja
poveanje temperatura poveanje potrebe za energijom iscrpljivanje prirodnih
energetskih resursa (drvo, fosilna goriva) podizanje ljudske svesti prihvatanje novih
koncepata (odrivi razvoj, alternativni izvori energije).
Ekoloki problemi: globalno zagrevanje, gubitak ozonskog omotaa, efekat staklene bate,
nestanak uma, pretvaranje plodnog zemljita u pustinje, pojava kiselih kia, izumiranje biljnih i
ivotinjskih vrsta.
- Neobnovljivi izvori energije su fosilna goriva (ugalj, nafta plin) i nuklearna energija, a obnovljivi su
solarna energija, hidro energija, energija vetra, energija talasa, energija biomase, energija plime i
oseke...
- Ekologija:
Ekologija je nauka koja se bavi ouvanjem okoline i iji je cilj spreiti ekoloku katastrofu i
dovesti do odrivog razvoja razvoj drutva koji neugroava ivotnu sredinu, a zadovoljava
ljudske potrebe raspoloivim resursima i osigurava dugorono postojanje ljudskog drutva.
Polje delovanja ekologije ukljuuje oblasti rada mnogih nauka, izmeu ostalog i arhitekture
arhitekta gradi prostor i uklapa ga u okolinu.
- Savremeno graevinastrvo:
Napredak:
- irenje znanja o ve poznatim materijalima i mogunostima njihove primene
- primena novih materijala
- nove oblasti prouavanja graevina i njihovog ponaanja (graevinska fizika/fizika zgrade
oblast koja se bavi fizikim fenomenima ponaanja zgrade na vlagi, vazduhu, suncu...)
Problem u savremenom graevinarstvu: svetska energetska kriza 70-ih godina 20. veka
poveava se briga o potronji energije podizanje ljudske svesti o potronji energije zgrada.
Materijali zgrada fiziki fenomeni
- Materijali - oliavaju zgradu (odreuju izgled i strukturu).
- Fiziki fenomeni objanjavaju ponaanje zgrade u odnosu na svoju okolinu i obrnuto (odreuju
ponaanje pri odreenim uslovima).
- Faktori koji su znaajni za materijalizaciju i ponaanje objekata:
Odnos objekta i lokacije izloenost suncu
Odnos objekta i lokacije izloenost vetrovima
Odnos oblika objekta i njegove organizacije (kompaktnost)
Nain korienja prostora namena prostora
- Zahtevi koji mogu usloviti materijalizaciju i ponaanje objekta:

Nain korienja
Zahtevi konstrukcije
Zahtevi korisnika (za objekat, konstrukciju, materijal)
- koji se tiu bezbednosti
- koji se tiu komfora
Uslovi sredine
- Po poreklu
1. van omotaa (spoljanji) iz atmosfere, tla.
2. unutar omotaa (unutranji) posledica naina korienja, posledica projekta.
- Po vrsti
1. Mehaniki
2. Elektromagnetni
3. Toplotni
4. Hemijski
5. Bioloki
Korisnik nekog objekta je ovek, ivo bie ili stvar za koju se objekat projektuje ili gradi (ovek u
zgradi, biljke u staklenoj bati, eksponati u muzeju...).
Komfor (eng. comfort):
Komfor su svi uslovi u zgradi (termiki, vazduni, vizuelni, zvuni) u kojima se neka osoba osea
ugodno.
Shvatanje komfora je promenljivo kroz vreme (praistorijskom oveku je komfor bio peina) i
subjektivno (ugodnost prostora pojedinac doivljava ulima, a stepen osetljivosti je kod svakog
individualan).
Oblici komfora:
- Toplotni uslovi kojima se obezbeuje toplotna ravnotea organizma korisnika (temperatura
vazduha, vlanost vazduha, brzina kretanja vazduha...).
- Vazduni uslovi kojima se obezbeuje potrebna koliina vazduha koji nije tetan po zdravlje
korisnika.
- Akustiki (zvuni) uslovi kojima se obezbeuje nivo buke koji ne izaziva oseaj neugodnosti
korisnika.
- Vizuelni (svetlosni) uslovi kojima se obezbeuje dobro vienje uz minimalno naprzanje oiju.
* Prostorni uslovi definisani odgovarajuim pravilima graenja u arhitektonskom
projektovanju.

Materijali
- Odlike primene materijala nekad i sad:
Trajnost materijala i graevina (Stounhendz, Koloseum...)
Nov nain primene (reinterpretacija) tradicionalnih materijala i tehnika graenja
Nov nain primene (reinterpretacija) osnovnih arhitektonskih oblika u razliitim materijalima
Nov nain primene (reinterpretacija) arhitektonskih oblika u drugaijim uslovima i drugim
materijalima
Istraivanje granica u nainu primene materijala
Istraivanje koncepata u nainu primene materijala
- Klasifikacija materijala:
1. Prema poreklu
Prirodni (drvo, kamen, zemlja, bitumen...)
Vetaki
- Stvoreni od strane oveka na bazi prirodnih materijala (staklo, beton, keramika...)
- Stvoreni od strane oveka na bazi vetakih materijala (plastika)
2. Prema hemijskom sastavu

Organski
Neorganski (mineralni)
Sintetiki
3. Prema sloenosti
Prosti (od jednog osnovnog materijala)
Sloeni (od jednog ili vie materijala spojenih nekim vezivnim materijalom):
- na bazi agregata i veziva (malteri, betoni, bitumenske meavine...)
- osnovni materijal armiran nekim vlaknastim materijalom
a. organskog porekla (drvena vlakna)
b. mineralnog porekla (azbest, stakleno vlakno, metalna ica)
c. sintetikog porekla (sintetika vlakna)
- slojasti materijali
a. na bazi jednog materijala (lamelirano drvo, laminirano staklo)
b. na bazi vie materijala (sendvi paneli metal-termoizolacija-metal)
Pre poetka graenja, potrebno je pronai odgovarajue sredstvo graenja konkretan materijal
odgovarajuih osobina.
Put ka izboru sredstva graenja:
1. Pronai izvor informacija o materijalu - tehniki opis materijala i poznavati odgovarajuu
terminologiju radi razumevanja opisa.
2. Prouiti materijal (sistem naela performansi) definisanjem karakteristika ponaanja materijala
pod svim uticajima kojima je on izloen.
3. Uvideti odgovor materaijala (performansu) na uticaje kojima je izloen.
Reakcije materijala na uticaje kojima je izloen:
Po prestanku dejstva uticaja, dolazi do povratka materijala u prvobitno stanje.
Po prestanku dejstva uticaja, dolazi do trajne promene materijala (deformacija, lom...).
Tokom uestalog delovanja uticaja, dolazi do zamora i trajne promene materijala
(deformacija, lom...).
Tokom delovanja uticaja Intenzitet se nago menja, dolazi do oka i trajne promene materijala
(deformacija, lom...).
Naini po kojima materijal moe da odgovori na postavljene uticaje (zahteve):
Izabrati materijal koji po svojoj prirodi (sa osobinama koje poseduje) moe da odgovori na
postavljene zahteve.
Postaviti materijal tako da konstruktivni oblik koji sainjava moe da odgovori na postavljene
zahteve.
Dodatno obraditi materijal tako da moe da odgovori na postavljene zahteve.
Kombinovanjem sa drugim materijalima formirati odgovarajui sistem koji moe da odgovori na
postavljene zahteve.

Osobine materijala
- Osnovne grupe osobina materijala:
Hemijske
Fizike
Mehanike
Tehnoloke
Ekoloke
1) Hemijske osobine
- Hemijske osobine materijala su posledica hemijskog sastava materijala i menjaju se promenom
sastava.
- Utiu na: strukturu, izgled, boju, postojanost, ponaanje u razliitim sredinama i pri delovanju
razliitih inilaca.

2) Fizike osobine
Fizike osobine materijala su posledica unutranje strukture materijala i karakteristika hemijskih
veza osnovnih estica.
Mogu biti trajne ili promenljive (dok traju uzroci koji izazivaju promenu).
Fizike osobine se dele u dve osnovne grupe:
svojstva koja definiu stanje ili svojevrsnost materijala parametri stanja
svojstva koja definiu ponaanje materijala prema spoljanjem fizikom dejstvu
Materijal je sastavljen od vrste materije i upljina i pora.
Parametri stanja:

Fizike osobine se dele u vie karakteristinih grupa:

Ponaanje materijala u odnosu na tenosti
Termike osobine materijala
Optike osobine materijala
Akustike osobine materijala
Elektrine osobine materijala
Mehanike osobine materijala
Elementi izgleda materijala
Materijali se dele na osnovu poroznosti:
1) Prema koliini poroznosti:
porozni (opeka, beton, malter, drvo...)
kompaktni (metali, staklo, bitumen...)
rastresiti (pesak, ljunak, zemlja...)
2) Prema meusobnoj povezanosti pora, koja moe biti:
otvorena 0
zatvorena z
opta (ukupna) 0 + z =
3) Prema veliini pora na osnovu:
Posmatranja golim okom observacijom
- mikroporozni (pore se ne vide golim okom)
- makroporozni (pore se jasno vide):

a. gruboporozni (upljine < 2 mm)

b. upljikavi (upljine > 2 mm)
Objektivne veliine pora merenjem njihovih dimenzija
- superkapilarni (pore prenika > 1 mm)
- kapilarni (pore prenika 10-7 1 mm)
- subkapilarni (pore prenika 10-9 10-7 mm)
- Na nivou posmatranja sruktura materijala se deli na:
ultramikrostruktura (na nivou atomske strukture)
mikrosturktura (na nivou meusobnih odnosa atoma, jona i molekula):
- kristalna
- amorfna
- kristalno-amorfna
makrostruktura (vidljiva golim okom):
Struktura materijala:
- HOMOGENA istovrsna; u svim svojim dleovima ima ista svojstva i razlike se ne mogu
zapaziti golim okom.
- HETEROGENA raznovrsna; u svim svojim delovima nema ista svojstva i razlike se mogu
opaziti golim okom.
Za ponaanje materijala znaajno je odrediti:
- da li je porozan ili kompaktan,
- ukoliko je porozan koji tip poroznosti poseduje (otvoren/zatvoren) i koje veliine su pore koje
poseduje,
- ostala svojstva (mehanike osobine, zapreminska masa, provodljivost...)
Ponaanje materijala u odnosu na tenosti:
Upijanje vode
- Kapilarno
- Higroskopnost
Kvaenje/nekvaenje
Vodopropustljivost
Vlanost materijala
Oslobaanje materijala od vode
Otpornost na mraz
Reakcija na vodenu paru
- Upijanje vode:
Odnosi se na porozne materijale.
Upijanje vode predstavlja sposobnost materijala da se natopi vodom i da tu vodu zadri u
svojoj masi.

U upijanje vode
m0 masa apsolutno suvog uzorka
m masa potpuno zasienog uzorka
W razlika mase apsolutno suvog i potpuno zasienog uzorka
Metode merenja koliine upijene vode kojima se simuliraju realne situacije:
- Postupno potapanje
- Kapilarno upijanje
- Potpuno potapanje
- Prelivanje vodom
- Kuvanje

- Pod pritiskom
Rezultati izmereni razliitim metodama nisu meusobno uporedivi.
Koeficijent upijanja tenosti (mera upijanja tenosti) je odnos upijene vode metodom
postupnog potapanja i metodom pod pritiskom.

Ku koeficijent upijanja
U upijena voda metodom postupnog potapanja
Up upijena voda metodom pod pritiskom
Koeficijent upijanja je zavisi od naina na koji je materijal izloen vodi, stepena poroznosti i
oblika i veliine pora.
Kapilarno upijanje vode:
- Kapilarno upijanje vode nastaje ako materijal ima pore veliine kapilara (dimenzija od 10 -7
do 1 mm).
- Kapilarno upijanje dovodi do pojave povrinskog napona i kvaenja/nekvaenja materijala.
- Sile koje postoje izmeu molekula tenosti:
o kohezija (sila izmeu samih molekula tenosti)
o povrinski napon (sila izmeu tenosti i vazduha)
o athezija (sila izmeu tenosti i posude)

- Kada je sila kohezije manja od sile athezije, voda kvasi sud, a kada je obrnuto, ne kvasi.

- Negativna posledica: kapilarno penjanje vode (kapilarna atrakcija).

- Visina penjanja vode u kapilarima:

- Ukoliko su pore manje, visina penjanja je vea i obrnuto.

- Visina penjanja vlage u kapilarima zavisi od:

1) dimenzija pora materijala
2) dimenzija spojeva izmeu materijala
3) trajanja kapilarnog upijanja
Higroskopnost:
- Higroskopnost nastaje ako materijal ima subkapilarne pore (dimenzije manje od 10 -7) i
takav materijal ima sposobnost da absorbuje vodenu paru iz vazduha.
- Higroskopnost zavisi od:
1) temperature i vlanosti vazduha
2) difuzije vodene pare
Vodopropustljivost:
- Vodopropustljivost nastaje ako materijal ima superkapilarne pore (dimenzije vee od 1 mm)
i takav materijal ima sposobnost da kroz njega za odreeno vreme pod odreenim pritiskom
proe odreena koliina vode.
- Vodopropustljivost zavisi od:
1) stepena poroznosti
2) oblika i veliine pora
Vlanost materijala:
Odnosi se na materijale otvorene poroznosti.
Vlanost materijala je voda koju je neki materijal otvorene poroznosti upio i zadrao u
porama kao slobodnu vodu.
Vlanost utie na:
- Termike i elektro karakterisitke materijala (poveava provodljivost, smanjuje izolacione
sposobnosti)
- Mehanike karakteristike (smanjuje vrstou)
- Duinu trajanja graevinskih radova
Oslobaanje materijala od vode:
Oslobaanje materijala od vode je sposobnost materijala da ispusti slobodnu vodu pod
odreenim uslovima u kojima se materijal nalazi.
Meri se koliinom izgubljene vode u 24 h.
Otpornost materijala na mraz:
Odnosi se na materijale otvorene poroznosti.

 Mraz je faktor razaranja do kojeg dolazi usled pretvaranja slobodne vode u led.
Termike karakteristike materijala:
- Termiki zahtevi za neku graevinu, njene delove i materijale od kojih je izgraena:
Obezbeenje odreene temperature toplotnog komfora za boravak ljudi uz razumnu
potronju energije
Obezbeenje odreene temperature u specifinim objektima (hladnjae, suare...)
Kontrolisanje deformacija koje su prouzrokovane promenama temperature
- Reakcija materijala na toplotu se ogleda u:
1) Nainu i procesu prenoenja toplote
2) Nainu i obimu promene toplote
- Nain prenoenja toplote:
Radijacija (putem elektromagnetnih talasa)
Konvekcija (putem molekula fluida)
Kondukcija (putem molekula ili elektrona)

Odgovori materijala na proces prenoenja toplote:

Izolacione karakteristike materijala (sposobnost prenoenja toplote)
- Izlolacione karakteristike materijala su odreene koeficijentom toplotne provodljivosti
(mogunou provoenja toplote kroz neki materijal).
- Ako je manje, to je materijal bolji izolator, ako je vee, to je gori.
Sposobnost akumulacije toplote
- Akumulacija toplote je odreena specifinom toplotom materijala (c) koja ukazuje na brzinu
zagrevanja/hlaenja materijala.
Sposobnost refleksije (odbijanje) ili apsorpcije (upijanje) toplote
- Refleksija ili apsorpcija su odreene koeficijentima refleksije toplote ref, odnosno,
koeficijentima apsorpcije toplote aps.
Odgovori materijala na nain i obim promene toplote:
irenje (skupljanje) materijala pri promenama temperature termika dilatacija
- irenje i skupljanje materijala je odreeno koeficijentom toplotnog izduenja t.
- irenje (skupljanje) materijala u svim pravcima je fizika pojava materijala koja se deava
usled poveanja temperature.
- Vrste irenja:
1) Linearno

Termiki koeficijent linearnog irenja:

2) Povrinsko

Termiki koeficijent povrinskog irenja:

3) Zapreminsko

Termiki koeficijen zapreminskog irenja izotropnih materijala (jednorodan):

Termiki koeficijen zapreminskog irenja anizotropnih materijala (raznorodni):

- Termiko naprezanje materijala je sila koja se javlja u materijalima ukoliko se sprei

prirodna promena njihovih dimenzija usled promene temperature.

Termika stabilnost materijala

- Termika stabilnost materijala je sposobnost materijala da pri promenama temperature ne
doe u stanje promene ili razaranja.
- Materijali prema stabilnosti mogu biti:
1) Stabilni
2) Nestabilni

- Nestabilni materijali e istrpeti odreenu vrstu promene, ali do odreene mere kada e
biti podloni:
o Termikom zamoru duge, naizmenine promene temperature koje na kraju
dovode do promene ili razaranja.
o Termikom oku nagle promene temperature koje dovode do razaranja.
Ponaanje materijala na visokim/niskim temperaturama
- Ponaanje prilikom poara
o Sagorivost/nesagorivost
o Zapaljivost
o Brzina irenja poara
o Otpornost na poar
o Ponaanje prilikom gaenja poara
- Ponaanje pri visokim temperaturama
o Lako topljiv
o Teko topljiv
o Vatrostalni (sposobnost materijala da bez topljenja izdri dugotrajno izlaganje visokim
temperaturama)
- Ponaanje pri niskim temperaturama:
o Karakteristino je za heterogene materijale.
o Nastaje usled neujednaenog irenja i skupljanja delova materijala pri niskim
temperaturama (moe se svesti na pitanje otpornosti na mraz, ali nije samo to).
3) Mehanike osobine
- Mehanike osobine materijala se odnose samo na materijale u vrstom agregatnom stanju i definiu
ponaanje materijala prilikom dejstva spoljnih sila (obuhvataju deformacione karakteristike
materijala sve do sloma).
- Mehanike osobine su znaajne za primenu materijala kada su u pitanju konstrukciona svojstva
materijala u zavisnosti od mehanikih osobina bira se odgovarajui materijal koji e postati
konstruktivni sistem:
- Pitanje stabilnosti i sigurnosti
- Pitanje vrste naprezanja
- Pitanje otpornosti na udar
- Pitanje otpornosti na zamor
- Pitanje konstrukcione upotrebljivosti odnos vrstoe i zapreminske mase (koeficijent
konstruktivne upotrebljivosti):

Sila je optereenje, a odgovor materijala na silu je naprezanje.

Optereenje:
Optereenje je sila koja deluje na neki materijal i utie na njegovo ponaanje.
Vrste optereenja (u zavisnosti od pravca i smera delovanja sila):
1) Aksijalno naprezanje
2) Savijanje
3) Torzija
4) Smicanje
5) Izvijanje

Tipovi optereenja (u zavisnosti od trajanja dejstva sila, promenljivosti tokom vremena i brzine
promeljivosti):
1) Statiko nepromeljivo tokom vremena ili je promenljivost spora.
2) Dinamiko promenljivo tokom vremena ili promenljivo jednokratno i brzo udar.
Tipovi optereenja su uslovljeni:
- Trajanjem dejstva sile
o Izuzetno kratkotrajna (nekoliko delova sekunde ili nekoliko sekundi)
o Kratkotrajna (nekoliko sati)
o Dugotrajna (nekoliko godina)
- Promenljivou tokom vremena
o Jednokratna
o Naizmenina
o Ciklina
- Brzinom promenljivosti
o Brza
o Spora
Naprezanje:
Naprezanje je tenja molekula nekog materijala da zadri prvobitna svojstva pre delovanja sile
otpor materijala.
Mera naprezanja je napon.

vrstoa je maksimalna mera napona koja je karakteristina za naprezanje materijala

neposredno pre sloma.

Dozvoljeno naprezanje prilikom primene materijala koeficijent sigurnosti (odeuje se u odnosu

na lom, ali i u odnosu na preterane deformacije materijala):

Mehanike osobine se ogledaju u:

vrstoi
Deformaciji
Materijali su podloni stalnim promenama tokom vremena.
Uzroci promena:
Nain korienja materijala
Uticaji spoljnih sila
Promene materijala mogu biti:
Stalne

Privremene
Povremene
Vrste promena materijala:
1) Deformacija je promena dimenzije i oblika materijala po uticajem delovanja razliitih inilaca
(spoljnih sila, promena temperature, promena sadraja vlage, hemijskih reakcija...).
- Deformacija je uslovljena strukturom materijala.
- Nain na koji se deformiu materijali je znaajan za opseg i nain njihove primene.
- Uzroci:
o Delovanje spoljnih sila
o Promena temperature
o Promena sadraja vlage
- Posledica: promena dimenzija i oblika.
- Principi koje treba potovati kako bi bio omoguen rad materijala:
o Predvideti dilatacije
o Predvideti odgovaraju nain privrivanja materijala za podlogu
o Predvideti odgovaraju nain meusobnog spajanja elemenata
- Potrebno je sve prilagoditi materijalu, a ne nastojati da se po svaku cenu deformacije spree.
- Tokom deformacije moe doi do:
o Teenja materijala dugotrajno i konstantno naprezanje.
o Relaksacije naprezanja smanjenje naprezanja pri konstantnoj deformaciji.
1) Razaranje
- Uzroci:
o Karakteristike materijala
o Trajnost
o Uticaji sredine inioci razaranja: kristalizacija soli, erozija, abrazija, korozija, bioloki
agensi, poar, ljudski faktor.
- Razaranje se najee deava pri kombinaciji raznih inilaca ili pri kombinaciji deformacije i
razaranja.
- Posledica: promena sastava (strukture).
- Pozitivna posledica: promene koje trpe materijali pri razaranju mogu im doneti i novi kvalitet
patina (npr. bakar koji je u poetku crvene boje vremenom postaje zelen).
Materijali se prema nainu defomacije dele na:
1) ilave dobro podnose pritisak i zatezanje, deformiu se do velike mere pre sloma (drvo).
2) Krhke (krte) dobro podnose pritisak, ali loe podnose zatezanje, gotovo da i nema
deformacije i do sloma dolazi brzo (kamen, opeka).
Osnovne deformacione osobine materijala:
1) Elastinost po prestanku delovanja sile, materijal se vraa u prvobitno stanje.
2) Plastinost po prestanku delovanja sile, materijal zadrava deformaciju izazvanu tom
silom.
3) Viskoznost pri konstantnom naprezanju usled delovanja sile, materijal se tokom vremena
defomie i trpi trajnu proizvoljnu defomaciju.
U zoni elastinosti vai Hukov zakon:

E Jungov modul elastinosti

relativna dilatacija

4) Tehnoloke osobine
- Tehnoloke osobine su posledica i fizikih, i hemijskih i mehanikih osobina materijala i
predstavljaju svojstva materijala vezana za njegovu proizvodnju, obradu, transport, ugradnju,
odravanje.
5) Ekoloke osobine
- Ekoloke osobine ukazuju na karakter odnosa izmeu nekog materijala i okruenja:
zagaenje koje materujali emituju u okruenje
odrivost resursa koliina raspoloivih resursa, obnovljivost materijala
mogunost recikliranja materijala
emitovanje ugljen-dioksida tokom celokupnog ivotnog ciklusa materijala
- ivotni ciklus materijala:

Promenljivost materijala

Kamen i kameni materijali

-

Kamen je prirodan materijal neorganskog (mineralnog) porekla.

Kamen ima dugu tradiciju primene u graditeljstvu:
Prirodno sklonite u stenama

Osnovno gradivo (veliki kameni blokovi)

Arhitravni konstruktivni sistemi

Lune i svodne konstrukcije

Inenjerske konstrukcije i sistemi (putevi, mostovi)

Tradicionalna arhitektura

Skulptoralni elementi

Primena kamena danas:

Obloge podova

Obloge zidova

Nov nain primene

Mineral stena kamen

Mineral je prirodno neorgansko telo odreenog hemijskog sastava i odreenih fizikih svojstava.
Stena je prirodna zajednica jednog ili vie minerala odreenog hemijskog sastava i odreenih
fizikih svojstava.
Kamen je mali komad stene, izvaen prirodnim ili vetakim putem, koji ima drugaija fizikohemijska svojstva od stene iz koje je izvaen.
Stena u velikoj meri utie na:
fiziko-hemijska svojstva kamena
ponaanje kamena (mogunost obrade, podlonost razliitim iniocima razaranja...)
Vrste stena:
- Magmatske
- Magmatske stene nastaju konsolidacijom ovravanjem magme ili lave.
- Vrste:
o Dubinske - nastale uvravanjem magme i imaju zrnastu strukturu (granit, sijenit,
diorit, gabro, peridotit)
o Izlivene - nastale uvrivanjem lave i imaju porfirsku strukturu (andezit, riolit, trahit,
dacit, bazalt)
- Kamen poreklom iz magmatskih stena ima veliku trajnost, otpornost i homogenost.
- Sedimentne
- Sedimentne stene nastaju hemijskom i mehanikom preradom ranije stvorenih magmatskih,
sedimentnih i metamorfnih stena i taloenjem raspadnutog materijala u vidu slojevitih naslaga.
- Vrste:
o Mehanike (peari, konglomerati, breje)
o Hemijske (krenjaci, dolomiti, gips)
o Organogene (fitogene, zoogene)
- Kamen poreklom iz sedimentinih stena ima dosta fosila biljnog i ivotinjskog porekla, manju
tvrou, veliku poroznost i lako je obradiv.
- Metamorfne
- Metamorfne stene nastaju od posojeih magmatskih, sedimentnih i metamorfnih stena kada se
one nau u drugaijim uslovima od onih u kojima su nastale.
- Kamen poreklom iz metamorfnih stena je kriljav kriljci i koristi se u vidu ploa za
oblaganje krovova.

Svojstva kamena (petrografska, fizika, mehanika, termika, ponaanje u odnosu na vodu, ekoloka)

- Fizika svojstva
1) Zapreminska masa
- Varira od manje 1 do 3 g/cm3 (postoje i vrste koje imaju manje od 1 i vie od 3).

2) Poroznost
- Varira od 1 do 20% (postoje i vrste koje imaju manju od 1% i vie od 40%).
- U prirodi ne postoji idealno kompaktna stena, svaka stena je donekle porozna (porni
prostor su neispunjeni delovi stene).
3) Struktura
- Struktura kamena predstavlja oblik, veliinu i nain na koji su minerali meusobno
povezani.
- Tipovi:
o Kristalasta (zrnasta) kamen od magmatskih dubinskih stena.

Staklasta

Porfirska kamen od magmatskih izlivenih stena.

Klastina kamen koji sainjava osnovna masa i utopljene estice drugih materijala.

4) Karakteristike izgleda (boja i tekstura)

Uslovljene su strukturom kamena (rasporedom minerala u sastavu).
Boja:

- Nikada nisu u potpunosti zasiene (jarke).

- Varirajicija boja u zavisnosti od primesa.
- Postojanost boja u zavisnosti od strukture kamena i razliitih spoljanjih uticaja.
- Doivljaj boja u zavisnosti od udaljenosti sa koje se kamen posmatra, kao i od teksture.
Tekstura:
- Tekstura kamena predstavlja izgled povrine kamena uslovljen njegovom strukturom.
5) Termika svojstva
Toplotna provodljivost
- Koeficijent toplotne provodljivosti - to je vei koeficijent, kamen je loiji izolator, a bolji
provodnik toplote.
Specifina toplota
- Kamen ima malu specifinu toplotu.
- Nije dobar izolator i pored relativno male vrednosti koeficijenta specifine topolote dobar
je akumulator.
- Kamen je hladan materijal:
o Ima malu kontaktnu toplotu (toplotu na dodir).
o Kontakta toplota se uglavnom odnosi na podove koji se prema tome dele na: ugodno
tople, tople, srednje tople, hladne.
Toplotna dilatacija (termiko izduenje)
- Koeficijent termikog izduenja - to je vei koeficijent, kamen ima vea termika
izduenja.
6) Ponaanje kamena u odnosu na vodu
Zavisi od strukture kamena, njegove poroznosti i od naina i trajanja izloenosti vodi.
Reakcije kamena na vodu:
- Upijanje vode
- Vodopropustljivost
- Otpornost na mraz (to je manja poroznost, kamen je otporniji i obrnuto)
o Kamen moe biti otporan i slabo otporan na mraz.
o Zapremina leda je oko 9% vea od zapremine vode.
o Mera otpornosti materijala na mraz koeficijent otpornosti:

Otporan na mraz Ku 0,92, a radi sigurnosti Ku < 0,80.

Mehanika svojstva
vrstoa (na pritisak)
- vrstoa predstavlja maksimalni napon koji kamen moe da izdri neposredno pre sloma.
- Kamen je krt materijal dobro podnosi prisak, a loe podnosi zatezanje (10:1).
- Evolucija primene po pitanju vrstoe kameni arhitrav nije mogao da trpi zatezanje pa se
uveo ravan luk od kamena kojim se prevaziao nedostatak materijala.
Tvrdoa
- Tvrdoa predstavlja sposobnost kamena da se suprotsavi drugom materijalu u pogledu
paranja, zarezivanja, prodiranja.
- Uslovljena je prirodnom vlanou kamena majdanske vlage, koja smanjuje tvrdou.
- Tvrdoa je bitno svojstvo kamena kada je re o njegovoj obradi i kamen je najlake
obraivati neposredno nakon vaenja iz kamenoloma jer je tada majdanska vlaga najvea.
- Merilo tvrdoe kamena Mosova skala ( od 1 do 10, talk je najmeki, dijamant je
najtvri).
Otpornost (na desjtvo sila, na habanje, na udar)

- Habanje predstavlja gubljenje mase kamena pri trenju kamena sa nekim drugim
materijalom.
Deformacije i razaranje kamena:
- u odnosu na optereenje (uslovljeno vrstoom krt)
- u odnosu na promene temperature (uslovljeno sastavom i strukturom)
- u odnosu na promene sadraja vlage (uslovljeno karakteristikama u pogledu upijanja vode)
- Kamen je podloan veini inioca razaranja.
Mere zatite kamena:
- Odgovarajua konstruktivna reenja (spreavanje mogunosti razaranja)
- Odgovarajue mere zatite (poveanje otpornosti kamena na faktore razaranja)
Ekoloka svojstva
Negativne posledice:
- Kamenolomi naruavaju prirodni izgled krajolika
- Eksploatacija kamena podie nivo buke i pojave praine u vazduhu
- Eksploatacija kamena iziskuje veliki utroak ljudske snage
- Radioaktivnost u kamenu utie na poveanje radijacije u okruenju
Odrivost resursa i mogunost reciklae:
- iroko rasprostranjen materijal
- Mogua reciklaa
- Mogua ponovna upotreba
- Nizak nivo ugraene energije
Savremena primena kamena:
Materijal za graenje graevinski kamen:
- tehniki kamen (u razliitim inenjerskim konstrukcijama, kao agregat u betonskim
konstrukcijama)
- kamen za zidanje konstrukcije
- arhitektonski kamen (u dekorativne svrhe)
Polazna sirovina za proizvodnju materijala za graenje:
- mineralnih veziva (kre, gips)
- termoizolacionih materijala (mineralna vuna)
- opekarskih proizvoda (glina)
U industriji (za odvijanje industrijskih procesa)
Obrada kamena moe se posmatrati kao:
Oblikovanje kamena u razliite svrhe korienja ime se moe dobiti:
- Neobraen kamen
- Lomljeni kamen
- Obraen kamen
- Drobljeni i mleveni kamen
Povrinska obrada kamena kojoj se odreuje svojstvo povrine kamena:
- Udarnim postupcima (brazdanje, klesanje, rezanje...)
- Abrazivnim postupcima (bruenje, glaanje)

Opeka i opekarski proizvodi

Glina je vetaki materijal koji je ovek stvorio od sirovine prirodnog porekla zemlje.
Materijali od gline mogu biti:
Nepeeni erpi, naboj, atma...
Peeni opeka, crep, keramika...
* Fajans keramika za zavrnu obradu fasada.
* Terakota keramika za zavrnu obradu fasada sa manjom proznou.
- Sutinska razlika izmeu nepeenih i peenih je proces peenja koji je predusov nastanka
keramikih materijala.
- Glina je nastala kao proizvod hemijskog i mehanikog raspadanja magmatskih stena.
- Sastav gline:
ploasti minerali gline
primese drugih minerala
voda

Finoa glinenih minerala i oblik prisustva vode odeuju mnoga svojstva gline i proizvoda od nje.
Glina je plastian materijal po dodavanju vode lako se oblikuje i zadrava novonastalu formu.
Osnovna podela glinenih sirovina:
1) Tvrde (plastine)
2) Meke (peskovite)
3) Krenjake (laporovite)
Precizna podela glinenih sirovina:
Porcelanska glina kaolin (bela; jako malo primesa)
Grnarska glina (prljavo bela, siva, uta, crvenkasta; malo primesa)
Ilovaa (uta, crvenkasta; sa kvarcnim peskom i oksidima gvoa)
Uma (siva, zelenkasta, plaviasta; malo kaolina; neplastina)
Ciglarska glina (crvenkasta; relativno malo kaolina; dovoljno plastina za proizvodnju
opeke i crepa)
Svaka glinena sirovina zahteva pripremu i doradu da bi postojala kao neki proizvod.
Postupci pripreme i prerade gline:
Vaenje gline (prethodna priprema)
ienje i sitnjenje (prethodna priprema)
Homogenizacija - dodavanje vode i meanje (priprema)
Oblikovanje (prerada)
Suenje (prerada)
Peenje (prerada)
Proizvodi od peene gline u savremenoj primeni:
Opeka
Giter blok

Ispune meuspratnih konstrukcija TM blok

Ispune meuspratnih konstrukcija fert grede

Crepovi

Fasadne obloge

Keramiki materijali i proizvodi:

Peena glina elementi za zidanje (opeke, blokovi, elementi tavanica, crep)
Vatrostalna peena glina elementi za zidanje i oblaganje otporni na visoke temperature
Terakota ukrasni elementi
Graevinska i arhitektonska keramika ukrasni elementi
Kamenovina (klinker) klinker opeke, keramike ploice, kanalizacione cevi...
Fajans elementi za oblaganje (sanitarna oprema, ploice, dekorativni elementi)
Porcelan izolator u elekto instalacijama
Postupci obrade povrine keramikih proizvoda:
1) Angobiranje postupak kojim se dobija ravnomerno obojena povrina bez sjaja.
2) Glaziranje postupak kojim se dobija sjajna staklasta glazura na povrini.
Proizvodnja opeke se vri na dva naina:
1) Postupak plastinog oblikovanja (tradicionalni)
2) Postupak polusuvim presovanjem (savremeni)

Sutinske razlike u postupcima proizvodnje opeke se javljaju u fazi pripreme i prerade.

Suenje opeke:
Vri se na vazduhu i zbog toga je neophodno obezbediti dobro strujanje vazduha.
Spor i dugotrajan proces (mora i unutra i spolja da se osui).
Peenje opeke:
do 100C gubi se voda izmeu pora.
oko 200C gubi se voda izmeu minerala.
od 200 do 700C gubi se voda izmeu molekula, poinje sagorevanje organskih materija
minerali se dekomponuju na Al i Si i poveava se poroznost.
od 700 do 1050C odvajaju se karbonati.
od 800 do 900C topi se Si, stvaraju se novi minerali, stvara se staklasta masa i smanjuje
se poroznost.
hlaenje
Peenje opeke na temperaturama viim od 900C:
od 900 do 1250C (sinterovanje) tope se delovi estica.
preko 1250C (klinkerizacija) stvara se staklasta masa i popunjavaju se pore izmeu
stvorenih kristala.
topljenje
Opeke se dele:
Prema nanu kalupljenja:
1) Runo oblikovane
2) Mainski oblikovane

Prema nainu upotrebe:

1) Fasadne
2) Za zidanje

Prema poprenom preseku:

1) Pune
2) Oupljene
3) uplje

Svojstva opeke
- Fizika svojstva
1) Zapreminska masa (opeke za zidanje 1400 1900 kg/m 3)
2) Poroznost (od 10 do 40%)
3) Karakteristike izgleda (boja, tekstura, dimenzije)
- Boja opeke je najee gama boja (opseg boja u kojima se neki materijal nalazi u prirodi,
prirodne boje opeke) crvenkasta, a moe i da varira u zavisnosti od sastava gline,
temperature i uslova peenja.
- Tekstura opeke varira u zavisnosti od priozvodnje opeke:
o Runo proizvedena (glatka, peskovita, izbrazdana)
o Mainski proizvedena (polu staklasta, rustina, izbrazdana)

- Format opeke (dimenzije) su svojevrsna obeleja pojedinih zemalja i kako bi se

nesmetano primenjivala opeka, neophodno je da u svakoj zemlji postoji odgovarajui format
i dozvoljena odstupanja od formata.
- Kod nas format je 25/12/6,5 cm, a dozvoljena odstupanja su 250 8/120 5/65 3 mm.
4) Termika svojstva
Opeka ima malu secifinu toplotu.
Nije dobar izolator i pored relativno male vrednosti koeficijenta specifine topolote dobar
je akumulator.
Vatrostalni proizvodi od opeke:
- amotno brano dobija se mlevenjem peene vatrostalne gline.
- amotna opeka - dobija se dodavanjem amotnog brana u plastinu vatrostalnu glinu.
5) Ponaanje opeke u odnosu na vodu
Upijanje vode:
- Uslovljeno otvorenom poroznou opeke.
- Mera upijanja vode koeficijent apsorpcije: 4,5 21%.
- Koeficijent apsorpcije pokazuje jainu veze izmeu opeke i maltera u zidanim
konstrukcijama.
Otpornost na mraz
Otpornost na rastvorljive soli
Mehanika svojstva
vrstoa na pritisak
- Opeka je krt materijal - dobro podnosi prisak, a loe podnosi zatezanje.
- Uslovljena je poroznou, zapreminskom masom, karakteristikama glinene sirovine iz koje
je nastala i temperaturom peenja.
- Merilo vrstoe opeke marka opeke.
- Zidana konstrukcija od opeke:
o Zidane konstrukcije se sastoje od opeke i maltera, pri emu zidane konstrukcije,
opeka i malter imaju razliite mehanike karakteristike (pojedinana opeka je
najvra, zatim konstrukcije, zatim malter kao najslabiji).
o Opeke se radi stabilnoti slau u zid u slogovima i zbog malih dimenzija su
meusobno povezane malterom.
o Zidane konstrukcije od opeke su manje vrstoe od pojedinanih opeka.
o Zidane konstrukcije od opeke su krte dobro podnose pritisak, a loe podnose
zatezanje.
Ekoloka svojstva
Negativne posledice:
- Glinita naruavaju prirodni izgled krajolika
- Proces stvaranja opeke iziskuje pojavu praine
- Peenjem gline se emituju zagaivai
- Visok nivo ugraene energije uz emisiju asova sa efektom ,,staklene bate
Odrivost resursa i mogunost reciklae:
- Konstrukcije od nepeene gline su najbolje - ,,Od zemlje su nastale, u zemlju se vraaju.
- iroko rasprostranjen materijal
- Mogua reciklaa
- Mogua ponovna upotreba
Ostala svojstva od znaaja
1) Stabilnost oblika
Male vradnosti termike i higrometrijske dilatacije.
2) Dobra otpornost na poar
3) Dobra otpornost na hemikalije

Veziva
-

Veziva su materijali koji povezuju graevinske elemente prilikom njihovog ugraivanja u

objekat preduslov postojanja sloenih materijala.
Veziva se dele na:
1) Organska (ugljovodonina)
Prirodna ivotinjski lepak, bitumen
Sintetika polimeri
2) Neorganska (mineralna)
Vazduna (nehidraulina) kre, gips...
Hidraulina hidraulini kre, cementi
Autoklavna kre-zgura, kre-pucolan, kre-SiO2
Mineralna veziva su materijali koji se u formi finog praha meaju sa vodom i formiraju kau koja
postepeno ovrava vrstinom kamena.
Mineralna veziva se dele:
Prema sastojcima od kojih se dobijaju:

Prema sredini u kojoj ovravaju:

1) Vazduna (nehidraulina) ovravaju na vazduhu, a u prisustvu vode ili vlage
delimino ili potpuno gube vrstou.
2) Hidraulina ovravaju na i vazduhu i u vodi.
3) Autoklavna ovravaju u autoklavnim uslovima u komorama pod viskokim
pritiskom i zasienom vodenom parom.
Proces dobijanja i prerade do ovravanja mineralnih veziva je kruni ciklus.
Gips:
Gips je vazduno vezivo.
Sirovina za dobijanje gipsa gipsni kamen:
a. Mineral gipsa sadra CaSO4x2H2O
b. Primese (pesak, glina, krenjak...)
Proces dobijanja, vezivanja i ovravanja gipsa je kruni ciklus:
1) Priprema sirovine i peenje
2) Dobijanje razliitih vrsta gipsa u vidu hemijski aktivnog praha:
o Graevinski gips CaSO4x0,5H2O
o Meavina poluhidrata i anhidrita
o Anhidtit
o Estrih gips
3) Vezivanje i ovravanje gipsa u kontaktu sa vodom tri perioda:
a. Vreme livenja (vreme poetka vezivanja) vreme kad gips poinje da se vezuje,
dovoljno je plastian i moe se liti.
b. Vreme plastinosti vreme kada je gips dovoljno plastian i ne moe se liti.
c. Vreme kraja vezivanja vreme od sipanja gipsa u vodu do trenutka njegovog
ovravanja.
4) Dobijanje hemijski stabilnog oblika ovrslog gipsa CaSO4x2H2O

Osnovne vrste gipsa (proizvode se kod nas):

Posebne vrste gipsa koje se dobijaju na specijalne naine i imaju bolja svojsstva (ne
proizvode se kod nas):
Visoko vredni a gips
alaun gips
parian cement
anhidritni cement
Osobine gipsa:
Pozitivne:
- Nezapaljivost
- Dobra termoizolaciona svojstva ( = 0,18 W/mK)
- Dobra akustika svojstva
Negativne:
- Higroskopnost
- Rastvorljivost u vodi
Oblici korienja gipsa:
U vidu maltera za fina malterisanja u enterijeru

U vidu odlivaka za arhitektonske detalje

U vidu tankih ploa za oblaganja

U vidu elemenata zidanja

1)
2)
3)
4)

Magnezitna veziva:
Magnezitno vezivo je vazduno vezivo.
Magnezitna veziva su:
1) Kaustini magnezit (Sorelov cement)
- Dobija se peenjem prirodnog magnezita (MgCO3) na temperaturi od 750 do 850C.
- Dobro pijanja uz organske agregate, pa se koristi:
o Za izradu proizvoda heraklit
o Kao podloga blindit
o Kao zavrni sloj ksilolit
2) Kaustini dolomit
- Dobija se peenjem prirodnog dolomita (CaCO3) na temperaturi od 650 do 800C.
Kre:
Kre moe biti:
1) Vazduno vezivo:
o ivi (negaeni) kre
o Gaeni kre u obliku testa krena kaa
o Gaeni kre u obliku praha hidratisani kre
2) Hidraulino vezivo
o Hidraulini kre cement
Hidraulini kre je manje plastian od vazdunog, ali bre ovrava i ima veu vrstou.
Vazduni kre:
Sirovina za dobijanje vazdunog krea kalcijum karbonat CaCO3.
Proces dobijanja, vezivanja i ovravanja vazdunog krea je kruni ciklus:
1) Peenje sirovine na visokim temperaturama u posebnim vrstama pei
2) Dobijanje ivog krea i ugljen-dioksida
CaCO3 CaO + CO2
3) Gaenje krea u kontaktu sa vodom dva postupka:
o Burna reakcija koja iziskuje veliku temperaturu
Cao + H2O Ca(OH)2 + toplota
1) Tradicionalni postuak gaenja dobija se krena kaa
2) Industrijski postupak gaenja dobija se hidratisani kre
4) Vezivanje i ovravanje krea uz prisustvo CO2 iz vazduha i isparavanje vode dva
procesa:
a. Kristalizacija proces suenja (gubljenja vode) i stvaranja kristala.
b. Karbonatizacija proces ponovnog dobijanja kalcijum karbonata:
Ca(OH)2 + CO2 CaCO3 + H2O
o Faze vezivanja i ovravanja traju veoma dugo i do nekoliko godina i prilikom
ovravanja dolazi do skupljanja materijala.
Osobine krea od znaaja za primenu zapreminska masa, specifina masa, finoa mliva,
stalnost zapremine, vrstoa...
Hidraulini kre cement:
Sirovina za dobijanje hidraulinog krea laporoviti krenjak (krenjak sa glinenim
primesama).
Hidraulina svojstva omoguuje prisustvo gline.
Prvi materijal hidraulinih svojstava - rimski beton:
- Otkrili su ga antiki rimski graditelji.
- Rimski beton je meavina gaenog krea i pucolana (vulkanskog pepela u funkciji
hidraulinog agregata).
Cement se deli:
1) Prema poreklu (danas se ne koristi ova podela)

Prirodni roman cementi

- Dobija se peenjem prirodnog laporca.
- Prirodni laporac ima nepredvidiv sastav pa se dobija cement promenljivog kvaliteta.
o Vetaki cementi
- Dobija se mlevenjem vetakog materijala portland cementnog klinkera
- Klinker je materijal ijim se finim mlevenjem dobija cement.
- Portland cementni klinker se dobija peenjem razliitih homogenih meavina (gline,
krenjaka, boksita, kvarca...) pa se dobija cement kontrolisanog kvaliteta.
2) Prema osnovnim sirovinama portland, boksitni, pucolanski...
3) Prema vremenu vezivanja:
o Brzo vezujui
o Sporo vezujui
4) Prema specijalnim svojstvima niske hidratacione vode, otporan na sulfatne vode...
5) Prema nameni za betnoske radove, za armirano-betonske radove...
Cement se u optem sluaju deli na:
1) Vrste definiu karakteristike uslovljene sastavom i tehnologijom proizvodnje:
a. Cementi na bazi portland cementnog klinkera
b. Cpecijalni cementi
2) Klase definiu mehanike karakteristike.
Portland cement je vetaki cement dobijen finim mlevenjem klinkera sa dodatkom
odreene koliine sadra (gipsnog kamena) radi regulisanja vremena vezivanja.
Portland cement je 1824. godine otkrio Jozef Aspdin.
Standarni kvalitet cementa su talno utvreni odnosi izmeu sastojaka koji ulaze u sastav
cementa.
Osobine cementa od znaaja za primenu zapreminska masa, specifina masa, finoa mliva,
vezivanje i ovravanje, skupljanje i irenje...
Ekoloke osobine mineralnih veziva:
o Veliki kamenolomi naruavaju priodan izgled krajolika
o Koliina ugraene energije se ne smatra velikom
o Visok nivo ugraenog CO2
o

Agregati
-

Agregat (granulat) je:

U irem smislu rastresit materijal koji se sastoji od istorodnih estica odreene veliine.
U uem smislu zrnasti materijal koji sa vezivima mineralnog ili sintetikog porekla obrazuje
sloene materijale.
Mnogi sloeni materijali su tipa: vezivo + agregat (npr. malter).
Agregati se prema poreklu dele na:
1) Neorganske (mineralne)
a. Prirodni:
o Prirodno nevezane stene (pesak, ljunak)
o Drobljen i mleven kamen
b. Vetaki:
o Razni otpadni materijali (ljaka, pepeo)
o Specijalni proizvodi za primenu u malterima i betonima (keramzit, perlit, vermikulit)
2) Organske
3) Sintetike
Osobine agregata znaajne za primenu:
Oblik zrna
- Stepen zaobljenosti zrna (zaobljen, uglast)
- Odnos dimenzija zrna
Izgled povrine (staklast, gladak, fino hrapav, grubo hrapav, saast i upljikav)
Granulometrijski sastav (popunjenost prostora izmeu zrna)
Ekoloke osobine agregata:
o Kamenolomi naruavaju izgled krajolika
o Eksploatacija podie nivo buke i pojave praine u vazduhu koja moe sadrati kvarc

Malteri
-

Malter je sloen vetaki materijal koji predstavlja smeu mineralnog veziva i mineralnog
agregata krupnoe do 5 mm sa vodom.
agregat vezivo voda (aditiv)
Aditivi su dodaci malterima koji se koriste u cilju postizanja odreenih svojstava, ali ne utiu na
mehaniku vrstou maltera.
Malteri su u toku meanja i neko vreme nakon toga lako obradivi i plastini, da bi potom
ovrsnuli u materijal znatne vrstoe.
Primena maltera:
Za zidanje raznih vrsta zidova

Za meusobno povezivanje graevinskih elemenata

Za zidove i plafone kao finalna obrada

Za zidove i plafone kao podloga za zavrnu obradu

- Slojevi za malterisanje:

1) Osnovni sloj
2) Sloj za zidanje
3) Zavrni sloj
4) - Podloga za malterisanje pre nanoenja maltera treba da bude odgovarajue
pripremljena: oiena od praine i prljavtine, orapavljena, a ne glatka, zatiena od
direktnog sunevog zraenja...
Za izradu podloga i kouljica za podove

5)
Za zaptivanje spojnica i popravku oteenja

6)
Za izradu pojedinih graevinskih elemenata
Sastojci maltera:
Vezivo kre, cement i gips (pojedinano ili kombinovano).
Agregat bilo koji sitan agregat koji zadovoljava odreene uslove:
o Granulometrijski sastav (maksimalne krupnoa zrna osnovni sloj 4 mm, zavrni sloj 3
mm, sloj za zidanje 5 mm)
o istou (ne sme da sadri nepotrebne sastojke)
Voda
o Ima odgovarajue karakteristike (pH od 4,5 do 9,5...)
o Ne sme da sadri nepotrebne sastojke koji bi uticali na proces vezivanja i ovravanja
Agregat u maleteru:
Spreava stvaranje pukotina
Omoguava postizanje vrstoe
Omoguava stvrdnjavanje
Malter se deli:
Prema nainu vezivanja:
o Vazduni
o Hidraulini
Prema vrsti veziva:
1) Prosti jedna vrsta veziva:
o Kreni (kre + pesak + voda) za zidanje i malterisanje zidova.
o Cementni (cement + pesak + voda) za zidanje i malterisanje podloga i kouljica.
o Gipsni (gips + pesak + aditivi + voda) za malterisanje u suvim uslovima.
2) Sloeni dve vrste veziva:
o Produni (razliite kombinacije veziva, agregata i vode izuzev gipsa i cementa) za
potrebu poboljanja svojstava prostih maltera.
Malteri posebnih svojstava i namene:
Dekorativni

Injekcioni
Termoizolacioni
Hidroizolacioni
Malteri za zatitu od zraenja
Osobine maltera:
Osobine malterskih smea
o Razmera meanja odnos veziva i agregata
7)
Za proste maltere V:A = 1:N
8)
Za sloene maltere V1:V2:A = 1:M:N
o Koliina vode
o Homogenost maltera jednakost plastinosti i boje po celij masi.
o Izdanost maltera odnos zapremine sveeg maltera i zapremine agregata
upotrebljenog pri njegovom pravljenju.
o Kompaktnost mlatera odnos zapremine veziva i vode prema upljinama u agregatu.
9)
k<1 malter je postan
10)
k=1 malter je gust
11)
k>1 malter je mastan
o Konzistencija (plastinost) stepen povezanosti komponenata malterske smee koji
omoguava malteru da se prilagodi obliku i povee elemente u celinu direktno utie na
obradivost maltera.
12)
- Plastini malteri
13)
- Plastino-teni malteri
14)
- Teni malteri
15)
- Konzistencija se proverava pomou potresnog stola.
Osobine ovrslih maltera
o vrstoa maltera (marka maltera) vrstoa na pritisak i na savijanje koja se odreuje
nakon 28 dana.
o Otpornost na mraz
16)
- Zavisi od poroznosti ovrslog maltera, od strukture...
o Adhezija maltera za podlogu
17)
- Zavisi od karakteristika podloge (porozna, vlana...) i od naina ugraivanja.
o Skupljanje i irenje maltera
o Posebna svojstva
18)
- Vodoodbojnost
19)
- Vodonepropustljivost
20)
- Otpornost na hemijske uticaje
21)
- Karakteristike izgleda (boja, kvalitet povrine)

25)

22)
23)
* Zgrafito umetnost u malteru.
24)
* Vetaki kamen kamen od maltera.
* Osobine malterskih smea utiu na osobine ovrslog maltera.

26)
-

Beton

27)
Beton je jedan od najzastupljenih materijala u savremenom graevinarstvu, a razlozi za to su:
Mogunost kontrole i kreiranja svojstava betona
Mogunost primene industrijskih postupaka proizvodnje
Jednostavnost postupka dobijanja
Mogunost dobijanja elemenata izuzetnih karakteristika, raznolikih oblika i dimenzija
Ekonominost
Beton je sloen vetaki materijal koji predstavlja kaastu masu veziva, agregata, vode i aditiva.
28)
agregat vezivo voda (aditiv)
Beton je po osnovnim karakteristikama slian malteru.
Slinosti i razlike betona i maltera:

29)
Veziva koja mogu uestvovati u izgradnji betona cement (najee), kre, gips, asfalt,
sintetika vlakna...
Agregati koji mogu uestvovati u izgradnji betona prirodni pesak i ljunak, drobljeni kamen,
razliite vrste zgura (ljake), ekspandirana glina...
Aditivi su dodaci betonima koji se koriste u cilju postizanja odreenih svojstava, ali ne utiu na
mehaniku vrstou betona.
Aditivi mogu biti:
Ubrzivai (ubrzavaju proces vezivanja ili ovravanja)
Usporivai (usporavaju proces vezivanja ili ovravanja)
Plastifikatori (poboljavaju obradivost smee)
Antifrizi (sniavaju taku smrzavanja)
Beton se deli:
Prema zapreminskoj masi
1) Laki < 1900 kg/m3
2) Obini 1900 2500 kg/m3
3) Teki > 2500 kg/m3
30)
- Laki betoni imaju drugaija svojstva od obinih i tekih, kao i drugaiju namenu.
Prema nameni
1) Za nosee elemente u objektima (zidove, stubove, grede, ploe) obini
2) Za ispune (zidova i meuspratnih konstrukcija)
3) Za podove, podloge i zavrne slojeve puteva
4) Za hidrotehnike radove (brane, kanale...)
5) Za specijalne namene (otporni na mraz, vodonepropustljivi...)
Prema nainu izvoenja
o Liveni beton betonski elementi se izvode na licu mesta.
o Prefabrikovani beton betonski elementi se oblikuju razliitim industrijskim
postupcima i donose se ve formirani na lice mesta.
Prema obliku primene
o Betonski elementi za zidanje betonski blokovi

o Betonske obloge betonske ploe

Faze u procesu proizvodnje betona:
1) Betonska meavina sve beton
2) Vezivanje i ovravanje
3) Ovrsli beton beton
Sve beton je meavina svih komponenata od kojih se dobija beton.

31)
Svaka komponenta mora da zadovolji odreene uslove:
Agregat sastav, istoa (odsustvo neeljenih primesa), dimenzije i oblik zrna...
Cement vrsta, klasa, koliina.
Voda kvalitet, koliina (odnos vode i cementa u jedinici zapremine).
Osobine sveeg betona:
Konzistencija (plastinost) sposobnost meavine da ispuni opate i kalupe i formira eljeni
oblik.
Homogenost ujednaenost sastava po celoj meavini.
Zapreminska masa (pred ugraivanje) kompaktnost meavine.
Mehanike osobine vrstoa meavine (slaba).
Proces vezivanja i ovravanja betona se moe razmatrati sa dva asprekta:
1) Analiza samog procesa
2) Analiza neophodnih tehnolokih postupaka tehnologija betona
Proces vezivanja i ovravanja betona:
Vreme vezivanja betona vreme vezivanja cementa i aditiva.
Vreme ovravanja betona vreme postizanja mehanike vrstoe (sporo).
Pojave koje prate proces:
Razvijanje toplote
Skupljanje
Uticaj sredine na proces:
Porast temprature sredine u kojoj se odvija proces dovodi do ubrzavanja procesa i
isparavanja vode potreba za dodatnim poveanjem vlanosti.
Smanjenje temperature sredine u kojoj se odvija proces dovodi do usporavanja ili potpunog
onemoguavanja procesa.
U industrijskoj sredini su uslovi proizvodnje odgovarajui i podrazumevaju povienu
temperaturu, ali i vlanost.
Tehnologija betona:
1) Planiranje i pravljenje betnoske meavine najee mainsko doziranje i meanje
komponenata dok se ne dobije homogena betonska meavina.
2) Transport i ugradnja betona pre nego to beton zapone vezivanje:
Punjenje oplate
o Neposrednim sipanjem meavine u nju
o Pomou specijalnih ureaja vodilica

32) - Oplata je kalup, modla, koja daje oblik meavini dok beton ne ovrsne i nakon
toga se uklanja.
33) - Moe biti izgraena od drveta, lima i plastinih masa.
34) - Kvalitet oplate moe da utie na kvalitet betona.
Zbijanje betonske meavine zbijanje u cilju postizanja kompaktnosti i potpunog
popunjavanja oplate.
o Runo nabijaima
o Mainsko razliitim tipovima vibratora
Zavrna obrada povrine betona tretiranje sveeg betona u cilju postizanja:
o Otpornosti na habanje
o Vodonepropustljivosti
o Odgovarajue hrapavosti/glatkosti
o Posebnih karakteristika izgleda
3) Nega betona
35) - Polivanje vodom, prekrivanje mokrim pokrivkama...
4) Kontrola kvaliteta betona
36) - Po setu propisa i normi.
Kaasta masa nakon ovravanja postaje slina kamenu.
Osobine betona zavise od:
Osobina sveeg betona
Naina proizvodnje meavine
Naina ugraivanja
Uslova u kojima se ovruje
Naina negovanja
Svojstva obinih i tekih betona:
Fizika:
1) Karakteristike izgleda:
Boja: prirodna boja betona i modifikovana boja (agregatima, upotrebom belog cementa,
povrinskim bojenjem).
Tekstura (posledica strukture)
Oblik i dimenzije: variraju u irokim okvirima.
Faktura i reljef: efekat pranog betona (kulija), povrinska obrada.
2) Zapreminska masa varira (laki, obini, teki)
3) Poroznost varira (zavisi od individualne poroznosti komponenti)
4) Termika svojstva
Mala vrednost specifine toplote, ali dobar je akumulator.
Nije dobar izolator (osim lakih betona)
irenje i skupljanje
Nesagoriv
Mehanika:
37) - vrstoa na pritisak varira u zavisnosti od marke betona (nakon 28 dana ovravanja)
38) - vrstoa na zatezanje je mala
39) - Otpornost na habanje varira u zavisnosti od marke betona, karakteristika agregata...
Velika razlika u vrstoi betona na pritisak i na zatezanje dovela je do pojave armiranog
betona 1867. godine.
Svojstva lakih betona:
Agregati lakih betona su male mase ili se vetaki stvaraju mehurii kako bi se smanjila
njihova masa.
Koriste se:

40) - Za termiku izolaciju (laki betoni gustine < 800 kg/m3)

41) - Lake konstrukcije (laki betoni gustine > 800 kg/m 3)
42) - Izravnavajue podne slojeve
43) - Ispune
Imaju mnogo bolja termoizolaciona svojstva.
Imaju sposobnost izolacije od zvuka.
Laki betoni se prema vrsti agregata i postupku izrade dele na:
1) Jednozrne od agregata samo jedne farkcije.
2) Lakoagregatne:
44)
- od lakog agregata mineralnog porekla (tuf, perlit, vermikulit...) - ljako betoni,
keramzit betoni...
45)
- od lakog agregata organskog porekla (drvena vuna, drvena vlakna...) - durisol,
tarolit i heraklit, blindit i ksilolit.
3) elijaste:
46)
- Gas betoni od agregata koji je iskljuivo pesak; elije se dobijaju hemijskim
putem.
47)
- Peno betoni od poroznog agregata; elije se dobijaju mehanikim putem
(bukanjem, meanjem).
Oblasti primene betona:
1) U visokogradnji (izgradnja arhitektonskih objekata)
2) U niskogradnji (izgradnja inenjerskih konstrukcija mostova, vijadukta...)
3) U hidrotehnikim radovima (izgradnja nasipa, kanala...)
Ekoloke osobine betona:
o Praina prilikom izgradnje
o Mogunost reciklae
o Mogunost ponovne upotrebe
48)
49) Polimeri
50)
Polimeri su sloene organske supstance koje se dobijaju sintezom prostih jednjenja
monomera.
Polimeri se dobijaju u procesu polimerizacije.

51)
Polimerizacija se moe odvijati na dva osnovna naina:
1) Adiciona polimerizacija (poliadicija)
Nastaju dva tipa polimera:
a. homologni tip (od jedne vrste monomera)

52) A+A+A...
b. kopolimerni tip (od vie vrsta monomera)

53) A+B+A+B...
Dobijaju se visokomolekularni proizvodi bez ostatka.

U procesu se poveava temperatura, pritisak ili se koriste katalizatori.

2) Kondenzaciona polimerizacija (polikondenzacija)
54) A+B = AB+ nusprodukti
Dobijaju se niskomolekularna jedinjenja i nusprodukti (voda, hlorovodonik...)
Polimeri se dele:
Prema poreklu:
1) Prirodne (biopolimeri, dobijeni iz sirove nafte, biljnih i ivotinjskih sirovina)
celuloza, skrob, keratin, kauuk.
2) Polusintetike (dobijeni modifikovanjem biopolimera) iz celuloze celuloid i
acetatna svila, iz belanevina kazein.
3) Organske sintetike (dobijeni hemijskom sintezom iz jednostavnih organskih
jedinjenja) PE, PP, PVC...
4) Neorganske sintetike (dobijeni hemijskom sintezom iz jednostavnih organskih i
neorganskih jedninjena, ali ne iz ugljenikovog atoma) silikoni.
Prema grai molekula:
o Linearni
o Razgranati
o Popreno vezani
o Mreasti
Prema stepenu ureenosti makromolekula:
o Amorfni
o Kristalni
55)
* Obino poseduju i jednu i drugu.

56)
Prema ponaanju na povienoj temperaturi:
1) Plastike:
o Termoplasti termoplastini
o Duroplasti termostabilni
2) Elastomeri
3) Elastoplastomeri termoplastini (imaju karakteristike kao elastomeri, ali se pri
zagrevanju ponaaju kao termoplasti)
Termoplastini polimeri pri zagrevanju razmekavaju i tope se, ali prilikom hlaenja
ovravaju i zadravaju osnovna svojstva (polietilen, polivinilhlorid, polistirol, poliizobutilen,
polivinilacetat, organsko staklo).
Lako se prerauju i oblikuju.
Nisu otporni na visoke temperature.
Netopljivi
Rastvorljivi u raznim rastvaraima.
Pogodni za reciklau.
Termostabilni polimeri pri zagrevanju mogu samo jednom da omekaju, i prilikom hlaenja
menjaju svoju strukturu i vie se ne mogu vratiti u plastino stanje (fenolaldehidi, epoksidi,
poliestri, poliuretani, silikoni).
Ne mogu se oblikovati i ponovo preoblikovati.
Nisu otporni na visoke temperature trpe deformaciju, ak i unitenje (sagorevaju).

Nisu rastvorljivi u rastvaraima.

Elastomeri pri zagrevanju mogu biti viestruko produeni, a prilikom hlaenja se odmah
vraaju u svoju poetnu duinu (gume, elastoplastomeri).
Mogu se oblikovati u omekanom stanju.
Netopljivi
Nisu rastvorljivi u rastvaraima.
Kauuk (poseban tip polimera koji ispoljava specifian oblik elastinosti)
Prirodni (dobijen iz soka kauukovog drveta)
Vetaki (dobijen polimerizacijom)
Guma:
Dobijena vulkanizacijom kauuka uz dodatak punioca (kreda, a...).
U poetku se dobijala samo od prirodnog kauuka, ali zbog iroke upotrebe danas se
izrauje i od prirodnog i od vetakog.
Ima manju elastinost od kauuka, ali veu otpornost na visokim temperaturama i veu
otpornost u rastvaraima.
Svojstva polimera zavise od vrste polimera, rasporeda u molekularnoj strukturi i njhovog
ponaanja pri zagrevanju.
57) Plastine mase
58)
Plastine mase su proizvodi na bazi polimera (polimeri su osnova za proizvodnju plastinih
masa).
Sastav plastinih masa:
1) Veziva (10-20%) neki od polimera.
2) Punioci (80-90%):
Prakasti drveno brano, kvarcno brano, kreda, talk, a...
Vlaknasti stakleno vlakno, azbest...
Listasti papir, tkanine...
3) Ostali materijali
Platifikatori poveavaju plastinost mase kamfor, glicerin, ulja...).
Stabilizatori spreavaju starenje masa (sapuni zasienih masnih kiselina, olovne
soli).
Katalizatori smanjuju vreme ovravanja mase.
Boje
Supstance za formiranje strukture
Prema nainu ostvarivanja poroznosti plastine mase se dele na:
1) Penoplaste poroznost se postie dovoenjem polimera u penasto stanje pre
ovravanja.
2) Poroplaste poroznost se postie unoenjem supstanci u polimer koje pre ovravanja
razvijaju gasove, pa masa ekspanduje.
Tipovi plastinih masa:
Plastine mase bez punilaca
Porozne plastine mase
Plastine mase sa zrnastim puniocima
Plastine mase od nekoliko komponenata kompoziti:
o Vieslojne
o Armirane
Osnovna svojstva plastinih masa:
Pozitivna:
1) Zapreminska masa varira (zavisi od poroznosti)

2) Specifina masa (1000-2000 kg/m3)

3) Upijanje vode (jako malo)
4) Termika svojstva:
Niska toplotna provodljivost ( = 0,23-0,7 W/mk)
Visoka vrednost koeficijenta linearnog irenja
5) Velika vrstoa
Negativna:
1) Osteljivost na organske rastvarae bubrenje
2) Podlonost starenju
3) Toksinost u tenom stanju
4) Slaba postojanost na povienim temperaturama
o Topljenje
o Sagorevanje
Oblici primene:
1) Stakloplastika (plastine mase sa staklenim vlaknima)
2) Termoizolacija
3) Hidroizolacija i zaptivke
4) Za oblaganje podova
5) Za cevi
Ekoloke osobine:
Ugroavaju ivotnu sredinu
Troe veliku energiju
Ispoljavaju toksinost u tenom stanju
Dug period razlaganja u prirodi
Mogunost reciklae prilikom topljenja (za neke sluajeve)
59)
60)
Materijali zatite
61)
Materijali zatite su materijali koji imaju finkciju zatite objekata ili njihovih pojedinih delova na
nivou:
bezbednosti;
trajnosti;
komfora.
Mogu biti:
1) Organski
2) Neorganski
3) Sintetiki (plastine mase)
Prema vrsti zatite dele se na:
Materijali za zatitu od vlage - hidroizolacioni
Materijali za toplotnu zatitu termoizolacioni
Materijali za zvunu zatitu
Materijali za zatitu od poara
Materijali za zatitu od korozije
62) Hidroizolacioni materijali:
Hidroizolacioni materijali izoluju od vode i vlage delove objekta u kontaktu sa vodom i ravne
krovove.
Hidroizolacioni materijali treba:
da ne proputaju i ne upijaju vodu;
da su postojani u kontaktu sa vodom;

da ispoljavaju plastinost na niskim i postojanost na viskim temperaturama;

da mogu da dilatiraju zajedno sa podlogom;
da su otporni na mehanike uticaje;
da su laki za primenu;
da su nezapaljivi, netoksini...
Vrsta i tip hidroizolacije se biraju u zavisnosti od vode ili vlage kojoj je objekat izloen.
Voda ili vaga mogu da budu:
Tekua ili stajaa
Hemijski agresivna ili neutralna
Pod pritiskom ili bez pritiska na konstrukciju
Podela prema nainju delovanja:
1) Membrane
Trake u rolnama (od bitumena, polimera...) koje se spajaju preklopima i formiraju
ogromne vodonepropusne povrine.
Ne moe samostalno da stoji potreba za zatitnim slojem.
2) Penetrati
Formiraju sloj na povrini ali ne penetriraju unutar materijala na koji se polau.
3) Kristalizatori
Formiraju sloj na povrini, penetriraju unutar materijala na koji se polau i u dodiru
sa vodom reaguju hemijski kristaliu i bivaju prepreka za vodu.
Podela prema hemijskom sastavu:
1) Organski (na bazi bitumena i paste)
2) Neorganski (hidroizolacioni cement, penetrati, katalizatori, folije...)
3) Sintetiki (na bazi termoplastinih polimera i elastomera)
Bitumen (ugljovodonino vezivo):
Bitumen je smea organskih jedinjenja i mineralnih ulja crne boje.
Moe biti:
1) Prirodan (u prirodi u istom obliku)
2) Vetaki (naftni)
Osnovna jedinjenja u sastavu bitumena: ulja, smole, asfalteni, parafini.
Da bi se od bitumena dobio materijal stabilnog hemijskog sastava vri se polimerizacija.
Bitumen menja sastav i svojstva tokom vremena pod uticajem temperaturnih promena,
suneve svetlosti i kiseonika.
Katran (ugljovodonino vezivo):
Katran je tenost sastavljena od razliitih uljnih frakcija, smole, slobodnog ugljenika i drugih
organskih jedinjenja mrkocrne boje i specifinog mirisa.
Bolje prijanja od bitumena.
Bre stari od bitumena.
Podela prema fizikim osobinama:
Kruti (hidroizolacioni cementi, penetrati...)
Elastini (bitumenske hidroizolacije, PE polietilen, PVC folije, PIB poliizobutilen, EPDM
etilen propilen duen monomer...)
Podela prema slojevitosti:
1) Jednoslojni (PE, PVC, PIB...)
2) Vieslojni (bitumenske hidroizolacije, teni polimeri...)
EPDM (etilen propilen duen monomer):
63) - Velika trajnost
64) - Velika elastinost i vrstoa na zatezanje
65) - Velika fleksibilnost

66) - Velika hemijska otpornost

67) Termoizolacioni materijali:
Termoizolacioni materijal mora da poseduje:
visoku poroznost malu zapreminsku masu;
amorfnu strukturu;
nisku apsorpciju vode i vlage;
visoku paropropustljivost
malu vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti < 0.3 W/mk:
68) - pravi termoizolacioni materijali < 0.6 W/mk
69) - termoizolacioni materijali sa konstrukcionim svojstvima 0.06 < < 0.3 W/mk;
malu vrednost mehanikih vrstoa;
postojanost;
vatrootpornost.
Vrsta termoizolacionog materijala zavisi od vie inilaca:
1) Osobine termoizolacionog materijala
2) Poloaja termoizolacionog materijala u sklopu
3) Hogro-termikih uslova sredine
Tipovi termoizolacionih materijala po poreklu:
1) Pravi
Neorganski (dobijeni iz prirodnih minerala)
o Mineralna vuna
o Kamena vuna
o Staklena vuna
o Keramiki materijali
o Laki betoni i malteri
o Laki agregati
Organski
70) - Prirodni (dobijeni iz prirode- obnovljiv izvor):
o Proizvodi na bazi drveta (heraklit, lesonit, iverice...)
o Pluta
o Trska
o Presovana slama
o Vuna
71) - Fosilno organski na bazi polimera (dobijeni u hemijskoj industriji - neobnovljiv
izvor):
o Ekspandirani polistirol stiropor
o Ekstrudirani polistirol stirodur
o Poliuretani porofen
o PVC ploe
o Saaste plastine mase
o Proizvodi od poliesterskih vlakana
2) Konstrukcioni
Termoizolacioni malteri
Termoizolacioni betoni (EPS betoni, gas betoni)
Keramika
72)

73)