Da li ste budni

Veina ljudi je, i neznajui to, uspavana. Raaju se uspavani, ive

uspavani, ene se udaju uspavani, podiu decu uspavani, umiru
uspavani, da se nikad stvarno ne probude. Nikada ne uspevaju da
shvate lepotu i udesnost onoga to nazivamo ljudskom
egzistencijom. Svi mistici ovog sveta, koja god da je njihova
religija ili filozofija, slau se u jednom: da je sve dobro, sve je
dobro. ak i ako caruje haos, sve je dobro. To je, naravno, udan
paradoks. Pa ipak, veina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako je
sve dobro, jer su utonuli u san. ive u komaru. Jedan ovek lupa
na vrata sobe svoga sina. "arli", kae, "probudi se!" "Neu da
ustanem, tata", odgovori mu arli. Otac vie: "Ustaj, mora u
kolu!" "Neu da idem u kolu", kae arli. Otac ga pita: "A zato
nee?" Iz tri razloga," kae arli. "Kao prvo, kola mi je dosadna;
drugo, uenici mi se rugaju; a tree, mrzim kolu." Otac mu onda
uzvrati:"Dobro, sad u ja tebi rei tri razloga zbog kojih mora da
ode u kolu; kao prvo, to je tvoja dunost; drugo, jer ima
etrdeset pet godina; a tree, jer si direktor."Probudite se!
Probudite se! Odrasli ste. Niste vie mali da samo spavate.
Probudite se! Prestanite da se zabavljate svojim igrakama.
Veina ljudi tvrdi kako hoe da izau iz dejeg vrtia, ali ne treba
im verovati. Ne verujteu to! Ljudi samo ele da povrate svoje
polomljene igrake. "Vratite mi moju enu. Vratite mi moj posao.
Vratite mi moj novac. Vratite mi moj ugled, moj uspeh." To je ono
to ljudi ele: samo nove igrake. Sve je u tome. ak e vam i
najbolji psiholozi rei da ljudi u sutini ne ele da budu izleeni.
Oni samo trae olakanje; izleenje bi bilo previe bolno. Buenje
nije prijatno. ovek lepo lei u krevetu, buenje ga samo
uznemiri. Zato mudrac ne pokuava da probudi ljude oko sebe.
Nadam se da u umeti da budem mudar u ovoj prilici, i ne uinim
ni najmanji pokuaj da vas probudim, ako spavate. To se mene u
stvari ne tie, i pored toga to vam povremeno kaem: "Probudite
se!" Ja samo treba da produim napred svojim putem, da i dalje
igram svoj ples. Ako prihvatite neto od toga, dobro je; ako ne
prihvatite, vaa stvar. Kao to kau Arabljani: Priroda kie je uvek
ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cvee u oazi.

Oekujete li pomo?
Mislite li da u nekom pomoi? Ne! O, ne, ne, ne, ne i ne! Ne
oekujte od mene da ikome pomognem. Ja ne oekujem ni da
ikome nakodim. Ako vam bude kodilo, za to ste sami odgovorni;
ako vam pomogne, i to je samo vaa zasluga. Zaista je tako!
Verujete li moda da e vam ljudi pomoi? Nije tako. Verujete li da
e vam ljudi pruiti podrku? Uopte nije tako. Na jednom kursu
grupne terapije, ena koja je bila upravnik jednog internata, rekla
mi je: "Mislim da me moja direktorka ne podrava." "Zato to
mislite?" upitao sam je. "Eto, moja direktorka nikada ne dolazi u
internat", odgovorila mi je. "Nikada nisam ula ni re pohvale ili
kritike od nje." Onda sam joj rekao: "U redu, zamislimo da ja
poznajem vau direktorku. Zamislimo da ak tano znam ta ona
misli o vama. I eto, ja vam kaem (izigravajui pretpostavljenu) "ujte, Linda, nikad ne dolazim da vas obiem samo zato to u
vaem internatu sve funkcionie kako valja. Tu nema nikakvih
problema. Znam da je to vaa zasluga, tako da je sve u redu. " I,
kako se sada oseate?" "Odlino", odgovorila je. "Dobro", rekao
sam, "da li biste hteli da izaete iz prostorije na nekoliko minuta?
To je deo vebe." Linda je izala. Dok je bila napolju, rekao sam
ostalima u grupi: "Ja sam i dalje direktorka, vai? Linda je najgora
upravnica koja je ikad vodila neki od naih internata. U sutini, ne
odlazim u njen internat samo zato to ne mogu da podnesem to
to ona tamo radi. To je zaista uasno. Ali ako joj kaem istinu, te
sirote uenice samo e jo vie stradati. Zameniemo je za godinu
ili dve - ve pripremamo jednu osobu za to. U meuvremenu,
smislila sam da joj kaem nekoliko lepih rei da bih je
odobrovoljila. ta mislite o svemu tome?" "Moda je to bilo jedino
reenje u takvoj situaciji", odgovorili su mi. Uveo sam zatim Lindu
i pitao je da li se i dalje dobro osea. "Naravno", rekla je.
injenica je da uglavnom samo konstruiemo svoje misli i
oseanja, nezavisno od objektivne stvarnosti, zajedno sa
ubeenjem da nam drugi ljudi pomau. Mislite li da moda
pomaete nekome zato to ste zaljubljeni? Lepo, kazau vam
neto. Nikada niste zaljubljeni u nekoga. Zaljubljeni ste samo u
ideju o odreenoj osobi, unapred stvorenu ideju diktiranu nadom.
Razmislite malo: nikada niste ni u koga zaijubljeni -zaljubljeni ste

samo u ideju, u svoju predrasudu o odreenoj osobi. Tako se i

odljubljuje, zar ne? Samo se vaa ideja menja. "Kako si mogao da
me razoara kad sam toliko verovala u tebe?" kazaete nekom.
Jeste li zaista toliko verovali u tu osobu? Ne, nikada. Probudite se!
Takvo ubeenje samo je rezultat pranja mozga kojem ste od
malena podvrgnuti. Nikada ne verujemo u druge ljude. Ono u ta
verujemo samo je sopstveni sud o odreenoj osobi. Na ta se
onda alite? injenica je da nikome nije prijatno da prizna kako
mu je prosuivanje bilo pogreno. Nije ba laskavo priznati tako
neto, i zato ljudi radije govore: "Kako si mogao da me
razoara?" Vraam se, dakle, na poentu - ljudi u sutini ne ele
da odrastu, ne ele da se promene, ne ele da budu sreni. Kao
to mi je neko jednom rekao: "Ne pokuavaj da ih uini srenim,
samo e nastradati. Ne pokuavaj da naui svinju da peva samo e straiti vreme, a svinja e samo da se nervira." Jedan
ovek ulazi u kafe, sedne i vidi da tip za susednim stolom ima
bananu u uvetu -bananu u uvetu! ovek pomisli: "Moda bi
trebalo da mu kaem?... Ma neu, ta me se to tie." Ali sve to
pone da ga proganja. Na kraju, posle dve-tri aice, obrati se
tipu za susednim stolom: "Pardon... ovaj... znate, imate bananu u
uvetu." A tip mu kaze: "Molim?" ovek mu ponovi: "Imate bananu
u uvetu." "Molim, ta ste rekli?" kae mu tip. "IMATE BANANU U
UVETU!" prodere se ovek. "Malo glasnije", uzvrati mu ovaj.
"Imam bananu u uvetu!" Prema tome, uzaludno je. Okani se,
okani, govore mi. Reci to to ima i ukloni se. Ako im pomogne
-dobro je; ako ne pomogne - nikom nita!
Koliko smo iskreni prema sebi?
Prvo to treba da shvatite, ako zaista nameravate da se
probudite, je da to ne elite. Prvi korak ka buenju je da dovoljno
iskreno priznamo sami sebi kako to uopte nije prijatno. Vi ne
elite da budete sreni. Hoete li jedan mali test? Probajmo: treba
nam samo minut. Moete da zamurite dok reavate, ili da to
radite otvorenih oiju -nebitno je. Mislite na nekog koga mnogo
volite, nekoga ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista
dragocen, i pokuajte da mu u mislima kaete: "Vie mi je stalo
do moje sree nego do tebe."Pazite ta se dogaa. "Vie mi je

stalo do moje sree, nego do tebe. Kada bih birao, uvek bih
izabrao sreu." Koliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivi
ove rei? Mnogi, ini se. Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti
pranju mozga? Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo:
"Kako mogu da budem takav egoista?" Ali razmislite ko je stvarno
egoista. Zamislite nekoga ko bi vam rekao: "Kako si mogao da
bude takav egoista da ti tvoja srea bude vanija od mene?" Zar
vam ne bi dolo da odgovorite: "Izvini, ali kako ti moe da bude
takav egoista, kad oekuje da tebe stavim iznad svoje sree?"
Jedna ena mi je priala kako je njen ujak, svetenik u lokalnoj
crkvi, uvek poinjao besedu recima: "Samo je rtva dokaz ljubavi;
mera ljubavi je altruizam."Savreno! Upitao sam je: "Da li biste
poeleli da vas volim po cenu svoje sree?" "Da",odgovorila je. "A
vi mene?" upitao sam. "Da", rekla je. Zar to nije udesno? Ona bi
volela mene po cenu svoje sree i ja bih voleo nju po cenu moje
sree. I tako, imali bismo dve nesrene osobe, ali ivela ljubav!
Ne elimo, znai, da budemo sreni. elimo druge stvari. ili, jo
bolje - ne elimo da budemo bezuslovno sreni. Spreman sam da
budem srean pod uslovom da se desi ovo i ovo i ono. Ali to je u
osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju ili Bogu ili bilo kome: "Ti
si moja srea. Da nemam tebe, odrekao bih se sree."Veoma je
vano da shvatite ovaj mehanizam. Mi ne moemo zamisliti da
budemo sreni bez odgovarajuih uslova. Zaista je tako. Naueni
smo da svoju sreu povezujemo sa tim uslovima. To je, dakle,
prvo to bi trebalo uiniti ako hoemo da se probudimo, ako
hoemo da volimo, ako hoemo slobodu, radost, spokojstvo i
prosvetljenje. U tom smislu, duhovni rad je najkorisnija stvar na
svetu. Jer, to nije ni samilost, ni privrenost, ni religioznost, ni
oboavanje - samo duhovni rad vodi prosvetljenju, i buenju,
buenju! Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas,
posmatrajte usamljenost, strah, konfuziju, konflikte u srcima
ljudi, unutranje i spoljanje sukobe. Zamislite da vam neko prui
mogunost da se svega toga oslobodite. Zamislite da vam neko
prui mogunost da zaustavite to uasno traenje energije,
zdravlja, emocija - posledicu svih tih konflikata i konfuzija.
Zamislite da vam neko pokae put kojim moemo postii da zaista
volimo jedni druge, da budemo spokojni, potpuno proeti
ljubavlju. Moete li da zamislite ita korisnije od svega toga?

Meutim, ima ljudi koji tvrde da je veliki biznis korisniji, da je

politika korisnija, da je nauka korisnija. Kakva je uopte korist od
slanja oveka na Mesec kada ne uspevamo da ivimo na Zemlji?
O naem ludilu
Da li je psihologija korisnija od duhovnog rada? Nita nije
korisnije od duhovnog rada. Sta moe da uini siroti psiholog?
Moe samo da smanji napetost. I ja se bavim psihoterapijom, ali
kada mi se desi da moram izabrati izmeu psihologije i duhovnog
rada, u meni doe do konflikta. Pitam se da li postoji neko ko
shvata o emu govorim. Ja sam to shvatio tek nakon mnogo
godina. Pokuau da objasnim. Godinama nisam shvatao jednu
injenicu, sve dok jednog dana nisam najednom otkrio kako ljudi
moraju dovoljno da pate u jednom odnosu da bi se konano
razoarali u pogledu svih odnosa. Zar to nije uasno? Ljudi moraju
mnogo da pate u jednom odnosu pre nego to se probude i kau:
"Dosta mi je! Mora da postoji neki bolji ivot, neki ivot koji nije
zasnovan na zavisnosti od drugih ljudskih bia." A ta sam ja
radio, kao psihoterapeut? Ljudi su dolazili da mi izloe svoje
probleme u odnosima, u komunikaciji sa drugima i slino, a ja
sam im koliko-toliko pomagao. Ali priznajem da to uglavnom nita
nije vredelo, jer je samo pomagalo ljudima da i dalje spavaju.
Moda je trebalo da ti ljudi malo vie pate. Moda je trebalo da
dodirnu dno i kau:"Dosta mi je svega." Samo kada nam je dosta
da nam je svega dosta otvara se izlaz. Veina ljudi odlazi kod
psihijatra ili psihologa da bi sebi olakali ivot, a ne da bi nali
izlaz iz situacije u kojoj se nalaze. Siroti psiholozi poteno rade
svoj posao. Postoje sluajevi gde psihoterapija prua stvarno
neophodnu pomo, jer kad se neko nae na ivici ludila, onda
moe da ode u psihozu ili u drugu krajnost, misticizam. ta je
mistika - suprotno od ludila. Znate li koji je znak buenja?
Trenutak u kome se pitamo: "Jesam li ja lud, ili su to svi ostali?"
Zaista je tako. Jer mi smo stvarno ludi. itav svet je lud. Jedini
razlog to nismo zatvoreni u ludnice je to nas ima previe. Dakle,
ludi smo. ivimo potapajui se suludim idejama o ljubavi,
odnosima s drugim ljudima, srei, radosti i svemu ostalom.
Stekao sam ubeenje kako smo do te mere ludi da, kad se svi

slau u neemu, onda to mora biti pogreno! Svaka nova ideja,

svaka velika ideja, potekla je od manjine koju je inio jedan
ovek. ovek koji se zvao Isus Hrist - manjina koju ini jedan
ovek. Svi su govorili drukije od onog to je on govorio. Buda manjina koju ini jedan ovek. Svi su govorili drukije od onog to
je on govorio. Mislim da je Bertrand Rasel rekao: "Svaka velika
ideja na poetku je svetogre."Lepo, ovde ete uti itavu seriju
svetogrdnih izjava. "On je hulio!" Ljudi su ludi, mahniti, i to pre
to shvatite, bolje e biti za vae mentalno i duhovno zdravlje. Ne
uzdajte se. Ne uzdajte se u svoje najbolje prijatelje. Budite
skeptini u kontaktu s najboljim prijateljima. Veoma su veti,
kakvi ste i vi u kontaktu s drugima, ak i ako toga niste svesni. O,
kako ste dovitljivi, veti i prepredeni. Veliki ste glumci. Ne laskam
vam previe, nadam se. Ali ponavljam: vi ne elite da se
probudite. Samo glumite, a niste ni svesni toga. Mislite da ste vrlo
oseajni. Ah! U poreenju s kim? ak i rtvovanje samog sebe
prija, zar ne? "rtvujem se! ivim u skladu sa svojim idealima."
Ali dobijate neto za uzvrat, zar ne? Uvek se dobija neto za
uzvrat, sve do samog trenutka buenja. I tako, eto nas ovde -prvi
korak. Priznajte sebi da ne elite da se probudite. Zaista je teko
probuditi se kada je ovek prinuen, pod hipnozom, da od
bezvrednog pareta papira misli da je ek na milion dolara. Kako
je teko odvojiti se od tog pareta papira!
Put odricanja
Ni odricanje nije pravo reenje. Svaki put kada se odreknemo
neega, obmanjujemo sebe. ega se odriemo? Svaki put kad se
odreknemo neega, ostajemo zauvek vezani za predmet
odricanja. Jedan indijski svetenik je rekao: "Kad god mi doe
neka prostitutka, samo govori o Bogu. Kae mi: 'Sita sam ivota
koji vodim. Treba mi Bog.' Meutim, kad god mi doe neki
svetenik, taj pria samo o seksu."Zaista je tako - kad se
odreknete neega, ostajete zauvek vezani za to. Kad se borite
protiv neega, zauvek ste vezani za to. Sve dok se borimo s
neim, dajemo mu mo. Dajemo mu mo jednaku onoj koju
troimo u toj borbi. Ovo se odnosi ak i na komunizam,
kapitalizam i sve ostale stvari. Treba, dakle,"prihvatiti" svoje

demone jer im se, borei se protiv njih, daje mo. Zar vam to jo
niko nije rekao? Kad se odreknemo neega, ostajemo vezani za
to. Jedini izlaz je u tome da ne dozvolimo da budemo prevareni.
Nemojte se odricati, ve ne dozvolite da budete prevareni
Pokuajte da shvatite pravu vrednost neega i nee vam biti
potrebno da se odriete - jednostavno, samo e vam ispasti iz
ruku. Naravno, ako ne razumete ovo to vam govorim, ako ste
toliko hipnotizovani da mislite kako ne moete biti sreni bez neke
stvari, ili neke druge, ili tree, onda ste u klopci. To to
pokuavam da uinim za vas nije ono to vam nudi takozvana
duhovnost - da vas natera na rtve, na odricanje od mnogih
stvari. To je sasvim uzaludno. I dalje biste ostali uspavani. Ono
to treba da vam pomogne je da shvatite, shvatite, shvatite. Kad
biste shvatili, odjednom bi vam ponestala elja za konkretnim
objektom od koga zavisi vaa srea. to znai: ako se probudite,
nestade vam elja za tim objektom.
Sluanje i oduavanje
Neke od nas probudi opora stvarnost ivota. Toliko patimo da se
najzad probudimo. Ali ljudi se samo sudaraju sa ivotom, uvek
nanovo. Samo krue u somnabulnom stanju. Nikada se ne bude.
Osim toga, nikad ne pomisle da je mogu i drugi nain ivota.
Nikada ne pomisle da moda postoji i bolji nain ivota. Sve u
svemu, ako neko jo nije dovoljno izubijan od ivota i ako nije
dovoljno patio, postoji jo jedan metod buenja: sluanje. To ne
znai da treba da prihvatite ovo to vam govorim. Kada kaem
"sluanje", ne mislim na to. Verujte mi, bez ikakvog je znaaja da
li prihvatate ovo to vam govorim, jer se prihvatanje ili
neprihvatanje odnosi samo na rei, pojmove i teorije, ali sve to
nema nikakve veze sa istinom. Istina se nikada ne izraava
reima. Istina se spoznaje iznenada, i potie iz odreenog stava.
Vi, dakle, moete da se ne sloite sa mnom, pa da ipak, uprkos
tome, spoznate istinu. Ali zato je potreban otvoren stav, volja da
se otkrije neto novo. To je ono to je vano, a ne da li se i koliko
se uopte slaete sa mnom. Na kraju krajeva, najvei deo onog
to vam govorim je teorija, a ni jedna teorija ne moe adekvatno
da obuhvati stvarnost. Ja, znai, ne mogu da vam govorim o

istini, ve samo o preprekama da se spozna istina. Njih mogu da

opiem, ali samu istinu ne mogu. Niko to ne moe. Mogu samo da
vam opiem lai kojima obmanjujete sebe, sve dok ne budete u
stanju da ih odbacite. Mogu da diskutujem s vama o vaim
ubeenjima i sistemu ubeenja koji vas ine nesrenim. Mogu
samo da vam pomognem da se oduite od svega toga. Kada
izaemo na stazu duhovnog prosvetljenja, jedina stvar koju treba
nauiti je ba to: oduavanje, oduavanje, oduavanje od svega
to ste nauili. Potrebna je volja za oduavanjem, za sluanjem.
Sluate li, moda, kako to veina ljudi ini, da biste na kraju
potvrdili u sebi ono to ste i pre toga mislili? Ili sluate da biste
otkrili neto novo? To je veoma vano. Uspavanim osobama ni
najmanje nije lako da prihvate ili otkriju neto novo. Isus je doneo
dobru vest, pa je ipak odbaen. Ne zato to je bila dobra, ve zato
to je bila nova. Svi mi mrzimo ono to je novo. Zaista ga
mrzimo! to se pre suoimo sa ovom injenicom, bolje e biti. Mi
ne elimo nove stvari, pogotovo kad nas uznemiravaju, pogotovo
kad vode promeni. A posebno kada nameu priznanje: "Nisam bio
u pravu. Greio sam."Seam se susreta s jednim svetenikom
starim osamdeset sedam godina, u paniji - on je nekada bio moj
uitelj, u Indiji, tridesetak godina ranije. I on je bio prisutan na
jednom ovakvom seminaru. "teta to te nisam sluao pre
ezdeset godina", rekao mi je na kraju."Zna, bio sam u zabludi
itavog ivota."Neverovatno je uti tako neto! To je kao da
ugleda neko od svetskih uda. To je, prijatelji moji, vera!
Otvorenost prema istini, bez obzira na posledice, kud god nas
odovela, ne znajui ak ni kuda e nas odvesti. To je istinska vera.
Ne ubeenje, ve vera. Ubeenja nam ulivaju veliku sigurnost,
vera to nema. ovek ne zna gde e zavriti. Spreman je da slua,
da prati, i otvoren je, otvoren za sve! Meutim, biti otvoren ne
znai naivnost, ne znai da treba progutati sve to vam se govori.
Nipoto! Sve to govorim mora se podvrgnuti diskusiji. Ali takvoj
diskusiji treba prii otvorenog stava, bez predrasuda. Sve treba
podvrgnuti diskusiji. Setite se divnih Budinih rei: "Monasi i
uenici ne treba da prihvate moje red iz potovanja, ve treba da
ih procene kao to zlatar ini sa zlatom - see ga, brusi, vaga,
topi."Kad se tako ponaate, to znai da sluate. Uinili ste, dakle,
jo jedan veliki korak ka buenju. Prvi korak, kako sam ve rekao,

bio je u spremnosti da priznate kako ne elite da se probudite, da

ne elite da budete sreni. Unutar vas postoje nebrojeni otpori.
Drugi korak je u spremnosti da razumete, da sluate, da izloite
diskusiji itav svoj unutranji sistem ubeenja. Ne samo
religioznih, politikih, socijalnih ili psiholokih ubeenja, ve svih
ubeenja u vama. Da budete spremni na ponovnu procenu svih
ubeenja, kao u Budinoj metafori. Ja u vam pruiti niz
mogunosti da to uinite.
Koliko smo egoisti?
Milosre je, u sutini, lini interes preruen u ovekoljublje. Vama
je moda teko prihvatiti da ima sluajeva kada niste istiniti u
svom nastojanju da budete oseajni i puni poverenja prema
drugima. Pojednostaviu ovu temu tako to u otii u krajnost,
bar za poetak. Postoje dva tipa egoizma. Prvi je kada nam je
zadovoljstvo da sami sebi ugaamo. To je ono to obino
nazivamo egocentrinost. Drugi je kada nam je zadovoljstvo da
ugaamo drugima. To je rafiniraniji tip egoizma. Prvi tip je
oigledniji, a drugi je skriven, ponekad veoma skriven, i zato je
opasniji, jer nam uliva oseanje da smo izuzetni. Meutim, kad se
sve sabere, moda i nismo tako izuzetni. Poznajem jednu enu
koja ivi sama i posveuje dosta vremena drugima u parohiji. Ali,
ona priznaje kako to u sutini radi iz egoizma - osea potrebu da
bude korisna, tako to daje neki svoj doprinos svetu. U svakom
sluaju, ona zna da tada i drugi imaju potrebu za njom, pa je
korist obostrana. Ona je gotovo prosvetljena! Svi moemo uiti od
nje. Ona kae: "Ja neto dajem i neto uzimam." U pravu je.
Odlazi da pomogne, daje neto i neto uzima. To nije milosre,
ve prosvetljeni lini interes. Vi sigurno poznajete oseanje
zadovoljstva koje u nama budi in milosra. Ali to je suprotno
oveku koji kae: "ta je posebno u tome to sam uinio? Dao
sam neto, dobio sam neto. Nisam zamiljao da inim dobro
delo. Moja leva ruka ignorisala je to to radi desna." Zaista,
dobrota se najvie istie kada nismo svesni da inimo dobro. Ili,
kako je rekao veliki Sufi: "Svetac je takav sve dok to ne sazna.
"Pokuavam da zamislim neku akciju u kojoj na egoizam ne ulazi
u igru, gde je osoba budna i gde to to ona ini biva ostvareno

zahvaljujui njoj. U tom sluaju, akcija se pretvara u dogaaj. Ali

ipak, gotovo uvek je umean lini interes. ak i kad se ogranii na
misao: "Biu upamen kao heroj", ili: "Ne bih mogao dalje da
ivim da to nisam uinio; ne bih mogao da ivim sa sveu da
sam pobegao."Ali, ponavljam, ne mogu da iskljuim ni drugu
vrstu akcije, jer ne kaem da ne postoji ni jedna akcija u kojoj
na ego ne ulazi u igru. Verovatno da postoji. Meutim, uzmimo
primer vojnika koji gine za svoju zemlju. Mnoge takve smrti me
uznemiravaju. Pitam se da li su rezultat pranja mozga. Mislim da
su mnogi muenici, ljudi koji za neku ideju rtvuju sebe,
podvrgnuti indoktrinaciji. Muslimanski muenici, budistiki
muenici, hrianski muenici, komunistiki muenici - mnogi od
njih rezultat su pranja mozga. U njihovim glavama je ideja da
treba umreti, da je smrt velika stvar. Ne kaem da ne postoji ista
motivacija, samo kaem da sve to radimo, radimo uglavnom u
sopstvenom interesu. Sve. Kada se neto ini u ime Hrista, da li je
to egoizam? Da. Kada se neto ini za neiju ljubav, da li je to
egoizam? Da. Kada se neto ini za neiju ljubav, uvek je u
sopstvenom interesu. Uzmimo da prehranjujete pet stotina dece
dnevno. To vas uzdie u sopstvenim oima? Pa neete se valjda
oseati loe zbog toga? Neki ljudi rade odreene stvari samo zato
da se ne bi oseali loe. I to nazivaju milosrem. To to ine, ine
zbog oseanja krivice. Ali gde je tu ljubav? Meutim, hvala Bogu,
kad vi neto inite za druge, to vam prija. Odlino! Vi ste zdravi
ljudi, jer ne krijete svoj lini interes. A to je zdravo. Postoje,
dakle, dve vrste egoizma; moda je trebalo da kaem tri. Prva,
kada sebi priutimo zadovoljstvo da ugodimo samom sebi. Druga,
kada sebi priutimo zadovoljstvo da ugodimo drugima. Ponavljam,
nemojte se preterano ponositi takvim stvarima, nemojte misliti da
ste veliki. Vi ste normalni ljudi, neto rafiniranijeg ukusa. Va je
ukus da budete dobri, to nije kvalitet vaeg duha. Kada ste bili
deca, voleli ste okoladice; sada, kad ste odrasli, moda vie
cenite neku simfoniju. Ukus vam se poboljao, ali i dalje
zadovoljavate sebe, samo to to inite tako to ponekad ugodite
drugima. Postoji i trea vrsta egoizma, ona najgora: kada inite
neko dobro delo da se ne biste oseali krivim. Dobroinstvo vam
ne prua zadovoljstvo; naprotiv, od toga vam je muka. To je neto
to mrzite. inite rtve u ime ljubavi, ali patite, alite se. Ah,

koliko malo znate o sebi ako mislite da ne inite takve stvari! Kad
bih imao po jedan dolar za svaki trenutak koji sam proveo radei
neto to mi nije prijalo, sada bih bio milijarder. Znate ve kako to
ide."Mogu li da porazgovaram veeras sa vama, Oe?" "Naravno,
samo izvolite."Ne elim da razgovaram s njim, muka mi je od
toga. Veeras hou da pogledam neto na televiziji, ali kako da ga
odbijem? Nemam hrabrosti da mu kaem ne."Samo izvolite", a u
sebi mislim: "Gospode, sad treba da sluam ovog
gnjavatora."Uopte mi ne prija da razgovaram sa njim, ali mi je
vrlo neprijatno da mu kaem ne, i tako biram manje zlo, rekavi
mu: "Uite, raskomotite se." Biu zadovoljan kada razgovor bude
gotov i kada budem mogao da skinem osmeh sa lica. "Kako ste?"
pitam ga."Odlino", odgovori, a zatim pria i pria koliko mu znai
taj seminar, a ja mislim:"Gospode, kad e da pree na stvar?"Na
kraju kae ta ima, a ja ga, metaforino, tresnem o zid, rekavi
mu: "Svako bi mogao da rei tako banalan problem" i onda mu
otvorim vrata."Uh, najzad sam ga se oslobodio", kaem u sebi.
Sledeeg jutra, za dorukom (jer oseam da sam bio neutiv)
priem mu i pitam ga kako je. "Prilino dobro", kae on, i doda:
"Moram neto da vam kaem. Ono to ste mi sino rekli bilo mi je
od ogromne pomoi. Mogu li da vas vidim danas posle ruka?""O,
ne!"Kada se neto radi samo da se ne bismo osetili krivim, to je
najgora vrsta milosra. Nemamo hrabrosti da kaemo kako elimo
da nas ostave na miru. Kada mi neko kae: "Ne volim da ljudima
nanosim zlo", ja odgovorim: "Ostavi se toga! Ne verujem ti."Ne
verujem onima koji kau da ne vole da nanose zlo drugima. Svi
mi oboavamo da ranjavamo druge. A kad neko drugi nanosi zlo,
to nam jo vie godi, jer e drugi loe misliti o nama, ako mi
nanosimo zlo. Nee nas ceniti, govorie protiv nas, a to nam ni
najmanje, ne prija!
Carstvo je ovde
ivot je banket, a tragedija je to veina ljudi umire od gladi. Ba
o tome govorim ovde, u sutini. Grupa ljudi umirala je od ei na
jednom brodiu, nedaleko od brazilske obale. Pojma nisu imali da
je voda po kojoj plove u stvari slatka, jer se reka na tom mestu
ulivala takvom snagom u more da je dopirala nekoliko milja ka

puini. Mogli su da je piju, ali nisu znali. Na isti nain, okrueni

smo radou, sreom, ljubavlju. Veina ljudi kao da nita ne zna o
tome. ta je razlog? Pretrpeli su pranje mozga. Hipnotizovani su,
uspavani. Zamislite maioniara koji hipnotizuje nekoga kako bi
ga naveo da vidi stvari koje ne postoje i da ne vidi stvari koje su
tu. Sve je u tome. Pokajte se i primite dobru vest. Pokajte se!
Probudite se! Ne oplakujte svoje grehe. emu plakati nad gresima
koji su poinjeni u snu? Zar biste plakali nad neim to ste uradili
pod hipnozom? Zato biste se poistovetili sa takvom osobom?
Probudite se! Probudite se! Promenite svoj stav. Pokuajte da
gledate na stvari s nove take gledita! Jer "carstvo je ovde"!
Rekao sam vam da se prvo treba probuditi, priznati da vam
buenje ne prija. Meutim, problem je to vie volite da zadrite i
osvojite sve one stvari za koje, putem hipnoze, verujete da su
toliko vane i dragocene za vas, za va ivot i opstanak. Posle
toga, potrebno je da shvatite. Da shvatite kako se moda drite
pogrenih ideja, i da ba te ideje presudno utiu na va ivot,
inei ga haotinim, a istovremeno vas odravaju u uspavanom
stanju. Ideje koje se odnose na ljubav, na slobodu, na sreu itd. I
nije lako sluati nekoga ko izlae diskusiji ideje do kojih vam je
toliko stalo i kojih se tako grevito drite. Postoje mnoge
zanimljive studije o pranju mozga. Pokazalo se da onaj ko je
podvrgnut pranju mozga, "introjekcijom" prihvata neku njemu
stranu ideju, koja pripada nekom drugom. U trenutku kada neko
na ovaj nain prihvata ubeenja i ideje koje nisu njegove, one
vre atak na linost. ovek ostaje zateen i reaguje na emotivan
nain. To je oekivana reakcija, dokaz da je neko indoktriniran.
Spremni smo da umremo za ideju koja nikada nije bila deo nas.
Teroristi i takozvani sveci prihvate neku ideju, progutaju je bez
vakanja i onda su spremni da umru za nju. Nije lako sluati,
pogotovo kad postoji emotivna zbrka. ak i kad toga nema, nije
lako sluati; slua se uvek svoj unapred programirani stav na koji
smo hipnotiki uslovljeni. esto se sve to se uje tumai u svetlu
sopstvenog hipnotizovanog stanja, sopstvene uslovljenosti i
programiranosti. Svi mi imamo svoje stavove, zar ne? I sluamo
polazei od tih stavova."Henri, kako si se promenio! Bio si tako
visok, a sada si tako mali! Bio si tako krupan, a sada si tako
mrav! ta ti se desilo, Henri?" A Henri kae: "Ja nisam Henri, ja

sam Frenk.""Oh, promenio si ak i ime!"Kako naterati takve ljude

da vas sluaju? Najtea stvar na svetu je sluati, gledati. Mi ne
elimo da vidimo. Mislite li da bi neki kapitalista hteo da shvati ta
je dobro u komunistikom svetu? Ili da bi neki komunista zaista
hteo da shvati ta je dobro i zdravo u kapitalistikom svetu?
Mislite li da je nekom bogatau stalo da gleda ivot siromaha? Ne
elimo da gledamo, da vidimo, jer ako to uinimo, moda emo se
promeniti. Ne elimo da gledamo. Ako sagledamo stvari kakve
jesu, gubimo kontrolu nad ivotom koji ionako jedva drimo na
okupu. Da biste mogli da se probudite, ono to vam je potrebno
nije energija, nije snaga, nije mladost, pa ak ni neka visoka
inteligencija. Ono to vam je najpotrebnije je spremnost da
nauite neto novo. Mogunost buenja je u direktnoj proporciji
sa koliinom istine koju ste spremni da hrabro prihvatite. Do koje
ste take spremni na to? Koliko ste spremni da se voljno
odreknete onoga to vam je u ivotunajdrae? Do koje ste take
spremni da mislite na neto novo, neto to vam nije blisko? Prva
reakcija je strah. Mi se ne plaimo nepoznatog. Ne moemo se
bojati neega to nepoznajemo. Niko se ne boji nepoznatog. Mi se
u sutini bojimo da ne izgubimo ono to nam je poznato. Eto ega
se bojimo. Dau vam primer - rekao sam da je svaka stvar koju
inimo zagaena egoizmom. Nije lako uti tako neto. Ali
zamislimo se malo nad tim, pokuajmo da dublje zaemo u to.
Ako sve ono to inimo izvire iz linog interesa - vie ili manje
vidljivog - kakvo oseanje budi u vama misao na vae milosre i
vaa dobra dela u tom novom svetlu? ta je s vaim dobrim
delima? Evo vam jedna mala veba. Mislite na neko od dobrih dela
koja ste uinili. A sad, pokuajte da shvatite ta su zaista bile
motivacije vaeg linog interesa, kojih ste bili vie ili manje
svesni. ta je s vaim ponosom? ta je s vaom tatinom? ta je
s onim oseanjem superiornosti koje ste oseali prema svom
susedu, to vam se inio kao veliki egoista? Sve se to menja, zar
ne? "Dobro", moda ete rei, "moj sused ima manje rafiniran
ukus od mene." Vi ste onda najopasniji tip linosti. Izgleda da je
Isus imao manje problema sa tipom kao to je va sused nego sa
takvima kao to ste vi, sa ljudima koji su ubeeni da su dobri.
Drugi kao da mu nisu predstavljali veliki problem - bili su
otvoreno egoisti, svesni da su takvi. Zato, probudite se! To je

oslobaajue! To je udesno! Oseate li se potiteno? Moda to i

jeste. Zar nije udesno shvatiti da niste bolji od bilo koga drugog
na ovoj zemlji? Zar to nije udesno? Razoarani ste? Pogledajte
ta smo izneli na svetlost dana! ta je ostalo od vae tatine?
Prijalo bi vam oseanje da ste bolji od drugih, ali pogledajte ta je
isplivalo -prevara!
Krah iluzija
ini mi se da egoizam izvire iz neke vrste instinkta za ouvanje
linosti, koji je na primarni i najdublji instinkt. Kako se moemo
svesno odrei egoizma? To bi, tako rei, bilo kao odabrati
nepostojanje. Kako god bilo, prestanite da se oseate krivim zato
to ste egoisti - svi smo isti. Jednom je neko rekao divnu stvar za
Isusa, a taj neko nije bio vernik. Rekao je: "Ono to je najlepe
kod Isusa je to se oseao lagodno meu grenicima, jer je
shvatao da ni najmanje nije bolji od njih. "Mi se razlikujemo od
drugih - od kriminalaca, na primer - samo po onome to radimo ili
ne radimo, a ne po onome to jesmo. Jedina razlika izmeu Isusa
i tih grenika je u tome to je on bio budan, a oni nisu. Pomislite
na ljude koji dobiju na lutriji. Da ne govore moda: "Ponosan sam
to prihvatam ovu nagradu, ne zbog sebe, ve zbog svoje nacije i
svoje zemlje." Zar tako govore oni to dobiju ne lutriji? Ne - jer
oni su imali sree, sree. I zato su osvojili premiju. Zar se moe
biti ponosan na tako neto? Na isti nain, ako uspete da stignete
do prosvetljenja, uiniete to iz linog interesa i biete sreni. Zar
ete da slavite takvu stvar? ta tu ima da se slavi? Zar ne
shvatate koliko je glupo hvaliti se svojim dobrim delima? Farisej
nije bio lo ovek, bio je samo glup. Nikada se nije zaustavio da
razmisli. Jednom je neko rekao: "Nemam hrabrosti da stanem i
razmislim, jer ako bih to uinio, ne bih znao kako ponovo da
krenem." Kada biste, dakle, zastali da razmislite, shvatili biste da
u stvari nema niega na ta biste bili posebno ponosni. Kako ta
injenica utie na va odnos sa drugim ljudima? Na ta se
alite? Jedan mladi se alio da ga je njegova devojka razoarala,
ponela se licemerno prema njemu. Na ta se on alio? Zar je
oekivao neto bolje? Oekujte ono to je gore okrueni smo
egoistima. On je bio budala, postavio je na pijedestal, zar ne?

Mislio je za nju da je princeza, mislio je da su ljudi dobri. Nije

tako! Ljudi nisu dobri. Loi su koliko i vi - loi, shvatate li?
Uspavani su koliko i vi. ta mislite da oni trae? Svoj lini interes,
isto kao i vi. Nema nikakve razlike meu vama. Uspevate li da
zamislite koliko oslobaa mogunost da nikada vie ne budete
razoarani, nikada vie prevareni? Nikada se vie neete oseati
naputeno, odbaeno. elite li da se probudite? elite li sreu?
elite li slobodu? Evo je - otarasite se svojih lanih ideja, svojih
iluzija. Ne dozvolite da vas drugi varaju. Ako ne budete varali
sami sebe, neete varati ni druge ljude. Tada ete ih voleti. U
suprotnom, iveete sve vreme u zabludi o drugima, s vaim
iluzijama, neprekidno u sukobu sa stvarnou. Moda je, za
veinu vas, previe potresno kad ujete da treba oekivati kako su
svi (osim veoma retkih osoba koje su budne) egoisti, ili da slede
svoj lini interes, na sirov ili rafiniran nain. Ali, ako to imate u
vidu, shvatiete da nema niega to bi vas razoaralo i niega to
vas ne bi razoaralo. Da ste uvek bili u neposrednom dodiru sa
stvarnou, nikada se ne bi osetili razoarano. Meutim, vie vam
odgovara da sebi predstavljate druge ljude u sjajnim bojama; vie
vam odgovara da ne vidite pravi izgled ljudskih bia, zato to vam
ne odgovara da vidite pravi lik samog sebe. I zato sad plaate
cenu.
ta je prosvetljenje?
Jednom me je neko pitao: "Kakvo je prosvetljenje? Kakvo je
buenje?" Ispriao sam mu priu o kloaru u Londonu koji se
sprema za poinak. Uspeo je da u smeu pronae komad suvog
hleba za veeru i stigao na obalu Temze. Sipi kia, i on se umota
u svoj stari, iscepani kaput. Legne pored reke i samo to nije
zaspao, kad se iznenada pojavi rols rojs sa vozaem. Iz limuzine
izae prelepa devojka koja mu kae: "Siroti ovee, neete valjda
ovde prenoiti?" "Hou", odgovori joj kloar. "Ne mogu to
dozvoliti", kae mu devojka. "Poite u moju kuu da se
naspavate, posle jedne dobre veere." I tako, na njeno
insistiranje, on ue u automobil, voze se van Londona i stiu do
jedne vile okruene ogromnim parkom. Na ulazu ih doeka
majordom, kome devojka kae: "Molim te, Dejms, odvedi ovog

oveka u odeljenje za poslugu i neka mu prue sve to mu treba."

Posle toga, devojka ode u svoju sobu, svue se i pripremi za
spavanje. Iznenada, priseti se svog gosta, ode u odeljenje za
poslugu i opazi da iz sobe u koju su smestili kloara dopire
svetlost. Ona pokuca, otvori vrata i nae kloara budnog. "ta je,
dobri ovee", upita ga, "zar niste dobro veerali?" "Nikada u
ivotu nisam tako dobro jeo", odgovori joj on. "Da li vam je
toplo?" upita ga devojka. "Da, hvala, krevet je topao i udoban",
odgovori on. Tada mu ona kae: "Moda vam je potrebno malo
drutva? Hoete li da se pomerite i napravite mi malo mesta u
krevetu?"Ona mu prie, on se pomeri i padne pravo u Temzu. Ah!
Niste oekivali. Prosvetljenje! Probudite se! Kada budete spremni
da zamenite svoje iluzije stvarnou, svoje snove injenicama,
tada ete izai na pravi put. Tek e tada ivot dobiti smisao i
postae predivan. Postoji jo jedna pria, o nekom Ramirezu. On
je starac koji ivi u svom zamku na vrhu brda. U krevetu je,
paralizovan, gleda kroz prozor i u daljini vidi svog neprijatelja,
starca koji se uz pomo tapa penje sve vie uzbrdo. Ramirez
nita ne moe da uini, jer posluga ima slobodan dan. Neprijatelj
na kraju otvori vrata, ue u sobu, zavue ruku ispod mantila,
izvadi pitolj i kae: "Najzad emo se obraunati, Ramirez."
Ramirez pokua da ga odgovori:"Sluaj, Bordija, zato bi to
uinio? Ti dobro zna da ja vie nisam onaj ovek koji te je muio
kad si bio mlad.""Ne, ne", uzvrati mu neprijatelj, "tvoje slatke rei
nee me razuveriti. Ono to ja elim je osveta, i ti me ne moe
spreiti!" Tada, Ramirez kae: "E ba mogu!" "Kako?" upita ga
neprijatelj. "Mogu da se probudim", kae Ramirez, to i uini probudi se. Eto ta je prosvetljenje! Kada vam neko kae: "Nita
ne moe da uini", moete mu odgovoriti: "Nije tano, mogu da
se probudim!" I odjednom, ivot vie nije komar kakav vam se
inio. Probudite se! Jednom me je neko pitao: "Jesi li ti
prosvetljen?" ta sam mogao da mu odgovorim? Hoete li neki
odgovor? Evo jednog: "Otkud ja znam? Kako se to moe znati?
Zar je to vano?" Ako neto previe elite, u nevolji ste. Ako sam
ja moda prosvetljen i vi me sluate samo zato to sam
prosvetljen, onda ste u velikoj nevolji. Jeste li spremni da vam
prosvetljen ovek opere mozak? Jer, svako moe da vam tako
opere mozak. ta je vano da li je neko manje ili vie prosvetljen?

Ali problem je to svi mi volimo da se oslonimo na nekog, zar ne?

Potrebno nam je da se oslonimo na nekog za koga mislimo da je
stigao na cilj. On nam uliva nadu, zar ne? A ta e vam nada? Zar
nije i to jedan oblik elje? Nadate se neemu boljem od onoga to
sada imate, zar ne? U suprotnom se ne biste nadali. Ali to znai
da zaboravljate kako vam je i sada dobro, mada toga niste svesni.
Zato se ne usredsredite na sadanjost, umesto da se nadate
boljoj budunosti? Zato ne shvatite ovo to je sada, umesto to
ga zaboravljate, nadajui se buduem? A moda je ta budunost
samo nova klopka?
Samoposmatranje
Jedini nain na koji bi neko mogao da vam pomogne je da
prodiskutuje vae ideje. Ako ste spremni da sluate i da se o
vama diskutuje, neto ete uiniti, ali niko vam ne moe pomoi.
Sta je najvanije od svega? Samoposmatranje. Tu vam niko ne
moe pruiti ruku. Niko vam ne moe dati odgovarajui metod.
Niko vam ne moe pokazati odreenu tehniku. U trenutku kada
prihvatimo neku tehniku, postajemo iznova programirani, ali
samoposmatranje - gledanje samog sebe - veoma je znaajno. To
ne znai biti uronjen u sopstvene probleme, biti obuzet samim
sobom. Ne govorim o tome - govorim o samoposmatranju. A ta
to znai? To znai posmatranje svega to je u nama i izvan nas,
do ekstremne take posmatranje kao da se to deava nekom
drugom. ta to znai? Znai da ono to nam se deava ne treba
doivljavati lino, znai da treba gledati na stvari kao da nemaju
nikakve veze s nama. Vi patite zbog svoje depresije i svojih
strahova samo zato to se poistoveujete s njima. Govorite:
"Depresivan sam." Ali to je pogreno, vi niste depresivni. Ako
hoete da budete precizni, mogli biste rei: "U ovom trenutku
prolazim kroz fazu depresije." Ali ne moete rei: "Depresivan
sam." Vi niste vaa depresija. Sve je to samo varka uma,
posebna vrsta iluzije. Nesvesno ste naueni da mislite da ste vi
vaa depresija, da ste vi vai strahovi, da ste vi vaa radost i
oseanja koja proivljavate. "Zadovoljan sam!" Niste vi zadovoljni.
Moda je zadovoljstvo u ovom trenutku unutar vas, ali stvari e se
ubrzo promeniti, nee potrajati - nikada ne traju, sve se

neprestano menja. Oblaci dolaze i odlaze, neki su crni, neki beli;

neki veliki, neki mali. Ako pratimo ovu analogiju, vi biste bili nebo
koje posmatra oblake. Bili biste pasivan posmatra, sa distance.
Znam da je ovaj stav za vas moda apsurdan, pogotovo ako ste
odrasli u kulturi Zapada. Jer, ne smete se uplitati, nita ne
zakljuujte. Samo gledajte! Posmatrajte! Problem je to su ljudi
skloni da zakljuuju o stvarima koje ne uspevaju ak ni da shvate.
Stalno utvrujemo neke stvari, zar ne? Nikada ne pomislimo da
stvarima uopte nije potrebno da budu utvrdjivane. To je veliko
prosvetljenje. Stvari se moraju shvatiti. Ako se shvate, tada se
mogu promeniti. Menjate li svet ili sebe? Hoete li da promenite
svet? ta kaete da ponete od samog sebe? ta kaete da
budete prvi promenjeni? Ali kako se postie promena?
Posmatranjem. Razumevanjem. Bez uplitanja vaeg prosuivanja,
jer to o emu prosuujete ne moete shvatiti. Kada kaete o
nekome: "On je komunista", u tom trenutku razumevanje
prestaje. Nalepili ste mu etiketu."On je buruj" - razumevanje
prestaje. Nalepili ste etiketu, a ukoliko su na toj etiketi atributi
prihvatanja ili odbacivanja, utoliko gore. Kako moete ikada
razumeti to to odbacujete, ili ak i ono to prihvatate? Rei koje
vam govorim ine vam se moda kao da dolaze s neke druge
planete, zar ne? Nikakav sud, nikakav komentar, nikakav stav jednostavno posmatrate, prouavate, gledate, bez ikakve elje da
promenite ono to jeste. Jer, ako hoete da promenite ono
to jeste u ono to bi trebalo da bude, gubi se sposobnost
razumevanja. Dreser pasa pokuava da shvati ivotinju, kako bi je
nauio da izvede odreene radnje. Naunik posmatra ponaanje
mrava, bez drugog cilja osim prouavanja ivota mrava, da bi
nauio to vie o njima. Samo to i nita vie. On ne pokuava da
ih naui neto, ili da neto dobije za uzvrat. Zanimaju ga mravi i
eli da naui to vie o njima. To je njegov motiv. Onog dana kada
uspete da zauzmete slian stav, prisustvovaete udu.
Promeniete se -bez ikakvog napora. Promena e se pokazati,
neete morati da je traite. I dok ivot svesnosti rasteruje mrak,
sve zlo nestaje. Sve ono to je dobro biva hranjeno. To je iskustvo
kroz koje morate sami da proete. Ali sve to trai disciplinovan
um. A kad govorim o disciplini, ne govorim o naporu, govorim o
drugim stvarima. Jeste li ikad paljivo posmatrali nekog

atletiara? Sport je itav njegov ivot, ali kakav je to disciplinovan

ivot! Posmatrajte reku koja tee prema moru. Ona sama formira
obale oko sebe. Kada unutar vas postoji neto to se kree u
ispravnom smeru, to stvara svoju disciplinu. Trenutak kad se
budimo, kad nas obasja svesnost, divan je trenutak. To je
najlepe iskustvo na svetu, najvanije, najizuzetnije. Ne postoji
na svetu nita vanije od buenja. Nita! Naravno, i to je
disciplina na svoj nain. Ne postoji nita lepe od injenice da smo
svesni. Vi biste moda vie voleli da ivite u mraku? Moda vie
volite da radite, a da niste svesni svojih radnji; da govorite, a da
niste svesni svojih rei? Zar vie volite da sluate druge ljude, a
da niste svesni onoga to ujete;ili da gledate oko sebe, bez
svesti o onome to vidite? Veliki Sokrat je rekao; "Nesvestan ivot
nije vredan da bude proivljen." To je istina kojoj nisu potrebna
dalja objanjenja. Veina ljudi ne ivi svesnim ivotom. ivi
mehanikim ivotom, s mehanikim mislima koje obino potiu
od nekog drugog - mehanikih oseanja, mehanikih akcija i
reakcija. Hoete li da vidite koliko ste sami takvi? "Ba ti je lepa
ta koulja." Prija vam da ujete tako neto. Sve zbog jedne
koulje. Kada ujete tako neto, ponosni ste na sami sebe. Ljudi
dolaze da posete moj centar u Indiji i govore: "Kakvo prekrasno
mesto, kakvo divno drvee, kakva prijatna klima", i ja se ve lepo
oseam, sve dok ne iznenadim samog sebe u tome i kaem:
"Kakve su to gluposti? Kakve ja veze imam sa tim drveem?
Nisam ja taj koji je izabrao ovo mesto. Nisam ja taj koji je naruio
klimu - tog dana je sluajno bilo lepo vreme."Ali, lano "ja" je ulo
u igru i zato se dobro oseam. Dobro se oseam sa "mojom"
kulturom i"mojom" nacijom. Ali dokle se tako moe stii sa
sopstvenom glupou? Ne alim se. Govore mi da je moja velika
indijska kultura stvorila veliki broj mistika, ali nisam ih ja stvorio,
nisam ja odgovoran za to. Da mi kau: Ta tvoja zemlja sa tolikim
siromatvom ba odvratno." Ja se stidim, ali nisam ja to stvorio.
Da li ste ikad razmislili o takvim stvarima? Ljudi vam kau: "Jako
lepo izgledate", i ve ste na sedmom nebu. Zato se kae: "Ja sam
o.k., ti si o.k." Jednog dana napisau knjigu koja e se zvati Ja
sam magarac, ti si magarac. Priznati da si magarac najvie
oslobaa i neto je najdivnije na svetu. Kada mi ljudi
kau:"Grei", ja im odgovaram: "ta si oekivao od jednog

magarca?" Razoruani - svi moramo biti razoruani. U konanom

osloboenju, ja sam magarac, ti si magarac. Za sada - kako
obino biva - ja pritisnem dugme i ti ide gore, pritisnem drugo
dugme i ti ide dole. I to ti prija. Koliko ljudi poznajete koji ostaju
ravnoduni na pohvale ili kritike? To je ljudski, govorimo. Ljudski to znai kako treba da budemo pomalo majmuni, tako da svi
mogu da nas vuku za rep, i da radimo sve ono to smatraju da bi
trebalo da radimo. Da li je to ljudski? Ako nalazite da lepo
izgledam, to znai da ste u tom trenutku dobro raspoloeni i nita
vie od toga. To takoe znai da odgovoram vaem spisku za
nabavku. Svi mi nosimo neki spisak za nabavku i, na neki nain,
ljudi treba da odgovaraju tom spisku - visok... tamna kosa... lep...
zavisno od naeg ukusa. "Svia mi se va glas", kae ona,
"zaljubljena sam."Nije zaljubljena, pre bih rekao da je glupa. Kad
god je neko zaljubljen - oklevam da kaem -utoliko je pre
magarac. Sedite i posmatrajte ta vam se dogaa. Vi samo beite
od samih sebe, hoete da pobegnete. Neko je jednom rekao:
"Zahvalimo Bogu za stvarnost, kao i za mogunost da pobegnemo
od nje." To je znai ono to se dogaa. Mi smo mehanizovani,
kontrolisani. Piemo knjige o tome kako biti kontrolisan i kako je
udesno biti kontrolisan i kako je neophodno da vam drugi ljudi
govore da ste o.k. Samo tada se dobro oseate. Kako je divno
sedeti u zatvoru, ili, kako mi je neko jue rekao, biti u
sopstvenom kavezu. Dopada vam se u zatvoru? Volite da budete
kontrolisani? Rei u vam jednu stvar: ako priznate sami sebi da
se dobro oseate kad vam kau da ste o.k., pripremate se da se
loe oseate kad vam drugi budu rekli da niste. Sve dok se ivi da
bi se zadovoljila oekivanja drugih, potrebno je paziti kako se
oblai, kako se elja, da cipele uvek budu uglancane - sve u
svemu, da se uvek zadovolje njihova prokleta oekivanja. Zar to
nazivate ljudskim? To je ono to ete otkriti kada posmatrate
sebe. Biete uasnuti! injenica je da niste ni o.k., ni obrnuto.
Moda odgovarate tuem raspoloenju, ili aktuelnoj modi. Zar to
znai da ste postali o.k.? Zar to, da li ete biti o.k., zavisi od toga?
Zar zavisi od onoga to ljudi misle o vama? Isus oigledno nije bio
o.k., prema standardima tog vremena. Vi znai niste o.k., niti
obrnuto, vi ste vi, i gotovo. Nadam se da je ovo veliko otkrie,
barza neke od vas. Ako samo dvoje-troje otkriju tako neto, to je

izuzetan dogaaj! Dosta sasvim tim priama da li je neko o.k. ili

nije. Dosta sa svim prosuivanjima i zakljuivanjima,treba samo
da posmatrate, da gledate. Otkriete velike stvari. Ta otkria e
vas promeniti.Nije potreban nikakav napor za to, verujte mi.
Veni ivot
ovek sedi u autobusu i na kolenima dri veliki paket - to je neki
teak, duguljast predmet. Voza autobusa ga pita: "ta vam je to
u krilu?" ovek mu odgovori: 'To je neaktivirana bomba. Iskopao
sam je u bati i sada je nosim u policiju." Voza mu onda kae:"Pa
neete je valjda drati u krilu? Stavite je pod sedite. "Psihologija
i druge duhovne nauke premetaju bombu sa krila pod sedite.
Uglavnom ne reavaju probleme. Samo ih zamenjuju drugim
problemima. Da li ste ikad razmiljali o tome? Imali ste jedan
problem, sada imate drugi. I uvek e biti tako, sve dok se ne rei
problem koji se zove "ja". Sve do tog trenutka nikud se nee
stii.Veliki mistici i uitelji Istoka rekli bi: "Ko si ti?" Mnogi misle
da je najvanije pitanje na svetu: ko je Isus? Nije tako. Mnogi
misle da je to: postoji ii Bog? Nije tako. Mnogi misle da je
najvanije pitanje: postoji li ivot posle smrti? Nije tako. Izgleda
kao da se niko ne bavi ovim problemom: postoji li ivot pre smrti?
Pa ipak, iskustvo mi govori da su ba ljudi koji ne znaju ta da
uine sa ovim ivotom, preokupirani da saznaju ta e raditi u
drugom ivotu. Dobar simptom injenice da ste budni je da vas
nimalo ne zanima ta e biti u nekom buduem ivotu. Uopte se
ne bavite takvim mislima, to vam je nevano. Znate li ta je veni
ivot? Mislite li da je to ivot koji beskonano traje? Ali ak e
vam i vai teolozi rei da je to suludo, jer je i sama beskonanost
obuhvaena vremenom. Venost je vreme koje zauvek traje.
Veno, u stvari, znai bezvremeno. Ljudski um to nije sposoban
da shvati. Ljudski um je sposoban da shvati vreme i da ga negira.
Ono to je bezvremeno iznad je nae moi shvatanja. Pa ipak,
mistici kau da je venost ovde i sada. To je dobra vest, zar ne?
Ovde je i sada. Ljudima ne prija kada im govorim da zaborave
prolost - toliko su ponosni na nju! Ili je se toliko stide. Ali to je
ludilo! Odbacite je! Kada vam kau: "Pokajte se zbog svoje
prolosti", pokuajte da shvatite kako je to samo religiozni metod

koji slui da vas odri u stanju uspavanosti. Probudite se! Eto ta

je pokajanje, a ne plakanje nad sopstvenim gresima. Probudite
se! Shvatite i prestanite da plaete. Probudite se!
Kako otkriti svoje "ja"?
Veliki uitelji kau da je najvanije pitanje na svetu: ko sam ja? Ili
jo bolje: ta je to "ja"? Da li ete moda rei da ste sve drugo
shvatili sem toga? Da li ete moda rei da ste razumeii
astronomiju, crne rupe i kvazare, da ste upueni u informatiku, pa
ipak ne znateko ste? Pobogu, vi jo spavate. Da li ete moda rei
da ste shvatili ko je Isus, a istovremenone znate ko ste vi? Kako
onda moete shvatiti Isusa? Ko je taj koji pokuava da shvati? To
je prvo to treba da otkrijete. To je osnova svega, zar ne? I ba
zato to to nije shvaeno, imamo sve te glupe, religiozne narode
sukobljene u tim idiotskim, religioznim ratovima - muslimani koji
ratuju protiv jevreja, protestanti protiv katolika, i sve ostale
gadosti. Ne znaju ko su, jer kad bi znali, ratova ne bi bilo. Ono to
elim opet da podvuem je samoposmatranje. Vi me sluate, ali
istovremeno moete da ujete i druge zvuke pored mog glasa. Da
li ste svesni svojih reakcija dok me sluate? Ako niste, znai da
ste pretrpeli pranje mozga, ili ete potpasti pod uticaj svojih
unutranjih sila kojih uopte niste svesni. ak i ako ste svesni
kako reagujete na mene, da li ste svesni otkud potiu vae
reakcije? Moda me uopte ne sluate, moda me slua va tata?
ta mislite, da li je to mogue? esto mi se deava, kad ovako
govorim, da otkrijem osobe koje uopte nisu prisutne. Prisutna je
njihova mama, prisutan je njihov tata, ali oni nisu tu. Nikada nisu
prisutni. "Ja ivim - ne ja, ali moj otac ivi u meni." Ovo je
bukvalno istina, ovo je apsolutno i bukvalno istina. Mogao bih da
vas seciram pare po pare, i pitam vas: "Da vidimo - ova fraza
potie od tate, od mame, od babe, od dede, od koga?" Ko ivi u
vama? Oseanje koje se javi kada se otkrije ta injenica, zaista je
uasno. Vi umiljate da ste slobodni, ali verovatno ne postoji ni
jedan pokret, ni jedna misao, oseanje, stav ili ubeenje u vama,
koji ne potiu od nekog drugog. Zar to nije uasno? A vi to ak i
ne znate. Re je o jednom mehanikom ivotu koji vam je
nametnut. Neke stvari izazivaju u vama snana uzbuenja, i

mislite da vi proivljavate ta uzbuenja. Da li je tako? Potrebna je

velika svesnost sa vae strane da shvatite kako je to to zovete
"ja" samo konglomerat vaih iskustava iz prolosti, vaih
uslovljenosti, vae programiranosti- To je bolno. U sutini, kada
pone buenje, doivljava se veliki bol. Bolno je videti kako se
rue sopstvene iluzije. Sve to ste mislili da ste izgradili pretvara
se u prah, i to je bolno. itavo je pokajanje u tome, itavo je
buenje u tome. Kako bi bilo da date sebi minut vremena da biste
postali svesni onoga to oseate u svom telu, onoga to se deava
u vaem umu, da postanete svesni svog emotivnog stanja? Kako
bi bilo da postanete svesni klupe na kojoj sedite, injenice da su
vae oi otvorene, boje ovih zavesa i tkanine od kojih su satkane?
Kako bi bilo da postanete svesni moga lica i vae reakcije na moje
lice? Jer, vi ve imate reakciju, bez obzira da li ste je svesni ili ne.
I to verovatno nije vaa reakcija, ve reakcija koja je rezultat
vae uslovljenosti. Zato, kako bi bilo da postanete svesni nekih
stvari o kojima sam govorio, bez obzira to je to sada samo
seanje? Postanite svesni svog prisustva u ovoj sali i kaite: "Ja
sam u ovoj sali." To je kao da ste izvan vas i da gledate sami
sebe. Zapaziete da je to oseanje neto drukije od gledanja
objekata oko vas. Kasnije emo se upitati: "Ko je osoba koja
posmatra?" Ja posmatram"sebe" - ta je to "ja", ta je to "sebe"?
Za sada je dovoljno da "ja" posmatra "sebe", ali ukoiiko se desi da
sebe osuujete ili hvalite, nemojte da blokirate pokudu ili pohvalu,
ve je posmatrajte. Ja sebe kudim; ja sebe osuujem; ja sebe
hvalim - posmatrajte i nita drugo. Ne pokuavajte da menjate
stvari! Nemojte misliti: oh, reeno nam je da ne radimo tako.
Jednostavno posmatrajte sve to se deava. Kao to sam vam ve
rekao, samoposmatranje znai gledanje - posmatranje onoga to
se deava u vama i oko vas - kao da se deava nekome drugom.
ta je nae pravo "ja"
Predlaem vam drugu vebu. Traim od vas da na paretu papira
napiete najkrai opis sebe - na primer poslovan ovek, svetenik,
ljudsko bie, Jevrej, bilo ta. Vidim da neki piu rei kao: plodan,
hodoasnik u potrazi za neim, merodavan, iv,nestrpljiv,
usredsreen, elastian, ljubavnik, lan ljudskog roda itd. Nadam

se da je to plod posmatranja sebe kao da ste posmatrali neku

drugu osobu. Ali, obratite panju - to je "ja" koje posmatra
"sebe". Ovo je zanimljiv fenomen koji nikada nije prestao da
izaziva uenje kod filozofa, mistika, naunika, psihologa -"ja"
moe da posmatra "sebe". ini se da ivotinje to apsolutno ne
mogu. ini se da je potrebna odreena koliina inteligencije za
tako neto. Ono to u vam sada izneti nije neka metafizika, nije
filozofija. To je jednostavno posmatranje, zdrav razum. Veliki
istoni mistici obraaju se u stvarnosti onom "ja", a ne"sebi". U
sutini, neki mistici nam govore kako mi pre svega polazimo od
stvari, od svesti o stvarima oko sebe; zatim se pomeramo ka
svesti o mislima (koje predstavljaju "sebe", nae uslovljeno "ja") i
na kraju dolazimo do svesti o onom koji misli. Stvari, misli,
mislilac. Ono to traimo je mislilac. Moe li mislilac spoznati
samog sebe? Mogu li ja znati ta je to "ja"? Neki od ovih mistika
odgovaraju: "Moe li no posei samog sebe? Moe li zub ugristi
samog sebe? Moe li oko videti samo sebe? Moe li "ja" upoznati
samo sebe? Ali mene u ovom trenutku interesuje neto mnogo
praktinije, a to je sagledavanje onoga to"ja" nije. Sluajte ovo
to vam kaem: da li sam ja moje misli, misli koje mislim? Ne.
Misli dolaze i odlaze; ja nisam moje misli. Da li sam moje telo?
Kau da se u svakom trenutku milioni elija naeg tela menjaju i
obnavljaju, tako da nakon sedam godina u telu ne ostane ni jedna
iva elija od onih koje smo imali pre toga. elije dolaze i odlaze,
raaju se i umiru, ali "ja" ostaje. Da li sam ja, dakle, moje telo?
Oigledno ne! "Ja" je neto drukije, neto vie u odnosu na telo.
Moda se moe rei da je telo deo toga "ja", ali deo koji se menja,
stalno se kree i menja. Koristimo istu re da ga definiemo,ali se
ono stalno menja. Isto kao to kaemo za Nijagarin vodopad da je
Nijagarin vodopad, i pored toga to se vodene mase neprestano
menjaju. Koristimo isti naziv za stvarnost koja je u stalnoj
evoluciji. A moje ime? Da li je "ja" moda moje ime? Oigledno da
nije, jer mogu da promenim svoje ime, bez menjanja tog "ja". A
moja karijera? A moja ubeenja? Kau da sam budista ili
hrianin, da li je to moda sutinski deo moga "ja"? Kada
prelazim iz jedne u drugu veru, da li se to "ja" promenilo? Da li
imam jedno drugo "ja" ili se to isto "ja" promenilo? Drugim
reima, da li su moje ime i moja vera sutinski delovi moga "ja"?

Etikete su stvarno vane svima nama. Ja sam republikanac,

kaemo, ali da li smo zaista to? Ne moe se rei da se menja nae
"ja", ako promenimo partiju. Veliki deo svog ivota traimo u
reagovanju na etikete, svoje i etikete drugih ljudi. Poistoveujemo
te etikete sa svojim "ja". Kada je ovek potpuno sputan
etiketama, kakvu vrednost imaju te etikete za nae "ja"? Moemo
li rei da "ja" ne predstavlja ni jedna od tih etiketa koje mu
pridajemo? Etikete pripadaju naem egu, naem uslovljenom "ja",
onome koje se stalno menja. Da li se pravo"ja" menja? Da li se
posmatra menja? Pretpostavimo da strahujete, ili elite neto, ili
ste zabrinuti. Kada se "ja" ne poistoveuje sa novcem, ili imenom,
ili nacionalnou, sa drugim ljudima, prijateljima, bilo ime, onda
vae "ja" nikada nije ugroeno. Ono moe biti veoma aktivno, ali
nije ugroeno.Setite se neega to vam je izazvalo ili izaziva bol,
zabrinutost ili strah. Pre svega, uspevate li da razluite elju ispod
te patnje? Shvatate li da postoji neto to arko elite i da vam to
izaziva patnju? ta je to elja? To je samo elja, ali ona postaje
poistoveivanje. Na neki nain, sami ste sebi rekli: "Ono to je
dobro za moje 'ja', tako rei opstanak 'ja', povezani su sa tom
eljom." Patnja potie iskljuivo iz poistoveivanja sa neim, bilo
da je to u nama ili izvan nas.
Negativna oseanja
Kad god oseate odbojnost u dodiru s nekim, ivite u iluziji. Neto
je ozbiljno pogreno u vama. Ne vidite stvarnost. Neto se u vama
mora promeniti. Meutim, ta uglavnom inimo u odnosu na svoja
negativna oseanja? Kaemo: "On je kriv. Mora se promeniti." Ne!
Svet je takav kakav treba da bude. Vi ste taj koji treba da se
promeni. Pretpostavimo da prisustvujete ekstremnoj nepravdi,
neemu to je oigledno za svaku osudu. Odgovarajua reakcija je
da kaete kako takve stvari ne bi smele da se deavaju, zar ne?
Na neki nain, morali biste da osetite impuls da ispravite
nepravednu situaciju. Na primer, neko nanosi bol detetu, a vi
prisustvujete tom nasilju. ta kaete za ovaj primer? Nadam se
da ne mislite da u vam rei kako ne bi trebalo da se meate. Ne,
ali ako ste lieni negativnih oseanja biete mnogo pribraniji,
mnogo pribraniji. Jer, kada se u igru ukljue negativna oseanja,

gubi se glava. Na scenu ulazi ego, nae uslovljeno "ja", i sve se

kvari. Tamo gde je bio jedan problem koji treba da se rei, sada
su dva problema. Mnogi ljudi pogreno misle da odsustvo
negativnih oseanja, kao to su bes ili mrnja, znai da se onda
nita ne moe uiniti da bi se resila neka situacija. O, ne,
apsolutno nije tako! Nismo emotivno ukljueni, ali zato odmah
stupamo u akciju. Postajemo mnogo osetljiviji u odnosu na stvari i
osobe koje nas okruuju. Nau senzibilnost ubija ba to
uslovljeno, lano "ja" - kada se do te mere poistovetimo sa
sobom, da viak naeg ega spreava da vidimo stvari objektivno,
sa distance. Kada se stupa u akciju, veoma je vana sposobnost
da se stvari vide sa distance. Meutim, negativna oseanja
spreavaju nas da zauzmemo takav stav. Kako da nazovemo,
onda, to to aktivira ili usmerava energiju ka delanju koje se
suprotstavlja objektivnom zlu? ta god da je, to nije reakcija, ve
akcija.
Od ega zavisimo?
Mi nikada ne oseamo patnju kada izgubimo neto emu smo dali
slobodu, to nikada nismo pokuali da posedujemo. Patnja je
simptom injenice da sam uslovio svoju sreu, povezavi je s
nekim ili neim, bar do izvesne mere. Toliko smo navikli da
sluamo suprotne stvari, da se ovo to govorim ini neljudskim,
zar ne? Ne tvrdim da nae uslovljeno "ja" uvek zapada u
uobiajene eme. To zavisi od naina na koji smo uslovljeni.
Postavlja se pitanje da li je shvatljivo iveti ivot u kome smo
totalno sami i ne zavisimo ni od koga. Svi mi zavisimo od drugih,
u mnogim stvarima. Zavisimo od mesara, pekara, fabrikanta
svea. Meuzavisnost. Organizovali smo drutvo na ovaj nain i
poveravamo razliite funkcije razliitim ljudima za dobrobit
svakoga, da bismo bolje i efikasnije iveli - ili se bar nadamo da je
tako. Meutim, ako govorimo o psiholokoj zavisnosti od druge
osobe -emotivnoj zavisnosti od nekoga - ta to podrazumeva? To
znai zavisiti od drugog ljudskog bia da bi se stiglo do sopstvene
sree. Razmislite o tome. Jer, ako to uinite, sledee to ete
uraditi, svesno ili manje svesno, bie zahtev da druge osobe
doprinesu vaoj srei. Zatim se stie na drugu stranu -suoavamo

se sa strahom od gubitka, strahom od otuenja, strahom da

budemo odbaeni, suoavamo se sa meusobnim sputavanjem i
kontrolisanjem. Savrena ljubav iskljuuje strah. Tamo gde postoji
ljubav ne postoje zahtevi, oekivanja, zavisnost. Ja ne traim da
me uinite srenim; moja srea ne zavisi od vas. Ako morate da
me napustite, nee mi biti ao samog sebe; izuzetno mi prija vae
drutvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uivam u vaem drutvu
na temelju nevezanosti - na uivam ja u vama, to je neto vee i
od vas i od mene, neto to sam otkrio, neka vrsta simfonije,
neka vrsta orkestra koji svira u vaem prisustvu. Ali, kada odete
od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar velikog
repertoara i nikada ne prestaje da svira. itavo je buenje u
tome. Ali mi smo hipnotizovani, uspavani, pretrpeli smo pranje
mozga. ini se uasno postaviti takvo pitanje, ali moe li se rei
da me volite ako se zakaite za mene i ne dozvoljavate mi da
odem? Ako me ne ostavljate na miru? Moe li se rei da me volite,
ako imate potrebu za mnom, psiholoki ili emotivno, da biste bili
sreni? Jer, takva ljubav je u suprotnosti sa univerzalnim uenjima
svih svetih spisa, svih religija, svih mistika. Kako smo mogli, za
tolike godine, da to ne uvidimo? esto sam se pitao kako to nisam
ranije uvideo? Kada se prvi put itaju takve radikalne tvrdnje u
svetim spisima, pone da se pita: da li je ovaj ovek lud? Ali,
posle nekog vremena pone da veruje da su ostali ljudi ludi.
"Ako se ne odreknete svog oca i majke, brae i sestara, ako se
zauvek ne odreknete svega to posedujete, ne moete biti moji
uenici." Sve morate napustiti. To nije fiziko odricanje, razumete
- to bi bilo lako. Kada odbacite sve svoje iluzije, najzad stupate u
dodir sa stvarnou i, verujte mi, nikada vie nee biti sami.
Nikada vie. Usamljenost se ne lei druenjem sa drugim ljudima.
Usamljenost se lei kontaktom sa stvarnou. O, toliko toga moe
da se kae o ovome! Dodir sa stvarnou, krah iluzija, neposredan
odnos sa onim to je stvarno. ta god to bilo, nema ime. Moemo
ga upoznati, ali samo ako napustimo ono to je nestvarno. Moe
se otkriti ta je to biti sam kada prestanemo da se vezujemo,
kada prestanemo da budemo zavisni. Ali, prvi korak je videti sve
to kao neto poeljno. Ako se ne smatra za poeljno, kako se
moe ikada prii blizu? Razmislite o svojoj usamljenosti. Da li se
prisustvo drugih ljudi moe ikad ukloniti? Ono moe da poslui

samo da od nje pobegnete. Unutar vas je praznina, zar ne? A

kada praznina ispliva na povrinu, ta se radi? Bei se, ukljui se
televizor, ukljui se radio, ita se neka knjiga, trai se drutvo
drugih ljudi, zabava, zaborav. Svi to rade. To je veliki biznis
danas, itava industrija organizovana da nas zabavi i odvue nae
misli na drugu stranu. injenica je da svaku etiketu koja vam
padne na pamet (izuzimam moda onu "ljudsko bie") moete da
prilepite na "sebe" - vae "ja" nije nita od svega toga. Kada dakle
izaeteiz samog sebe i posmatrate to "sebe", svoj ego, ne
poistoveujete sa vie sa njime. Patnja postoji unutar "sebe" i,
kada poistovetite svoje pravo "ja" i to "sebe", poinje patnja.
Pretpostavimo da strahujete, ili elite neto, ili ste zabrinuti. Kada
se "ja" ne poistoveuje sa novcem, ili imenom, ili nacionalnou,
sa drugim ljudima, prijateljima, bilo ime, onda vae "ja" nikada
nije ugroeno. Ono moe biti veoma aktivno, ali nije ugroeno.
Setite se neega to vam je izazvalo ili izaziva bol, zabrinutost ili
strah. Pre svega, uspevate li da razluite elju ispod te patnje?
Shvatate li da postoji neto to arko elite i da vam to izaziva
patnju? ta je to elja? To je samo elja, ali ona postaje
poistoveivanje. Na neki nain, sami ste sebi rekli: "Ono to je
dobro za moje 'ja', tako rei opstanak 'ja', povezani su sa tom
eljom." Patnja potie iskljuivo iz poistoveivanja sa neim, bilo
da je to u nama ili izvan nas.
Kako dostignuti sreu?
Postanite svesni samih sebe. Posmatrajte sebe, zato sam ve
rekao da je samoposmatranje neto udesno i izuzetno. Posle
nekog vremena, nije neophodan nikakav napor, jer kako se iluzije
gube, poinju da se upoznaju stvari koje ne mogu biti opisane. To
se zove srea. Sve se menja, i u nama se raa svesnost,
spoznaja. Jedan uenik pitao je svog duhovnog uitelja: "Moe li
mi rei neku mudru re? Neto to e me voditi kroz ivot?" To je
bio dan utanja ovog uitelja, pa je uzeo list hartije i napisao:
"Svesnost". Uenik je na to rekao; "To je previe saeto. Da li bi
moglo malo opirnije?" Uitelj je onda napisao: "Svesnost,
svesnost, svesnost." Uenik je uzvratio: "U redu, ali ta to znai?"
Odgovor je bio: "Svesnost znai... svesnost." Eto ta znai

posmatrati samog sebe. Niko vam ne moe pokazati kako se to

ini, jer bi vam dao tehniku, programirao bi vas. Ali posmatrajte
sebe. Kada razgovarate s nekim, da li ste svesni ili se samo
poistoveujete s razgovorom? Kada ste na nekog besni, da li ste
svesni ili se samo poistoveujete sa svojim besom? Kasnije, kada
se smirite, da li se udubite u to iskustvo, pokuavate li da ga
razumete? Odakle potie? ta ga je izazvalo? Ne poznajem drugi
put koji bi vas priveo svesnosti. Samo ono to se shvati moe se
promeniti. Ono to se ne razume, ili ega nismo svesni, biva
potisnuto. Ne menja se. Ali, kada se shvati, moe se promeniti.
Ponekad me pitaju: "Da li je razvoj svesnosti postepen proces ili
je to iznenadna promena?" Postoje neki ljudi koji imaju sreu da
im se desi neka vrsta naglog buenja svesti, poput bleska munje.
Jednostavno, postaju svesni. Meutim, proces je najee dug,
spor i postepen. Ljudi malo-pomalo shvate odreene stvari, iluzije
se gube, fantazije se eliminiu, sloj po sloj, i te osobe postepeno
stupaju u dodir sa injenicama, sa stvarnou. Ne postoji
apsolutno pravilo. Podsetiu vas na poznatu priu o lavu koji
upadne u stado ovaca i na svoje veliko iznenaenje pronalazi
jednog lava medu njima. Taj lav je od malena rastao u tom stadu.
Blejao je kao ovca i kretao se kao ovca. Lav se uputio pravo ka
njemu i, kada se lav-ovca naao pred pravim lavom, poeo je da
drhti kao prut. Lav mu je rekao:"ta radi meu tim ovcama?"
Lav-ovca mu je odgovorio: "Ja sam ovca." A lav mu ju rekao:"Nije
ba da nisi, ali poi sa mnom." Odveo je lava-ovcu do jednog
jezerceta i rekao mu:"Gledaj!" Kada je lav-ovca video svoj odraz u
vodi, oglasio se monom rikom. U tom trenutku se preobrazio i
nikada vie nije bio isti. Ako imate sree i bogovi su vam
blagonakloni, moete najednom shvatiti ta je to "ja", i onda
nikada vie neete biti isti, nikada vie. Nita vie nee moi da
vas dodirne, i niko nee moi da vas ugrozi. Neete se plaiti
niega i nikoga. Zar to nije izvanredno? iveete kao car, kao
carica. Eto ta znai iveti kao vladar. To nema nieg zajednikog
sa mogunou da se pojavite u novinama ili da stvorite pun dak
para. Sve su to gluposti. Ne bojimo se nikoga, jer smo vie nego
zadovoljni time to smo niko i nita. Uspeh ili neuspeh ne znae
nam apsolutno nita. Nemaju nikakvo znaenje. Poast ili sramota
nemaju nikakvo znaenje! ak i ako vas izvrgnu ruglu, ako

ispadnete smeni, nita vam ne znai. Ne dotie vas. Zar to nije

predivno stanje? Neki dostiu ovaj cilj, korak po korak, oprezno,
nakon nedelja i meseci samoposmatranja. Ali jedno mogu da vam
garantujem: ne poznajem ni jednu osobu koja je posvetila svoje
vreme samoposmatranju, a da nije primetila promene ve posle
nekoliko nedelja. Menja se kvalitet ivota, tako da ljudi ne moraju
samo da mi veruju na re. Oni to vide, drukiji su, reaguju na
drugi nain. U sutini, manje reaguju, a vie delaju. Shvataju
stvari koje nikada ranije nisu uvideli. ovek tada ima vie
energije, postaje mnogo ivlji. Ljudi misle da smo, ukoliko
nemamo elje, kao beivotne klade. U stvarnosti, gubi se samo
napetost. Oslobodite se straha od neuspeha, od brige za
uspehom, i biete ono to jeste. Opustite se. Neete voziti kao to
sada inite, s nogom na konici. Eto ta e se dogoditi. Postoji
jedna divna izreka uang Cea, velikog kineskog mudraca, koja
kae: "Kada strelac gaa, nemajui nikakvu nagradu u vidu. ini
to svim svojim sposobnostima; kada gaa da bi osvojio bronzanu
kopu, ve je nervozan; kada gaa za zlatni trofej, postaje slep i
gubi glavu." On nije izgubio svoje sposobnosti, ali nagrada ga
ometa. Njemu je to vano! Vie misli na pobedu nego na gaanje,
i potreba za pobedom oduzima mu vetinu. Zar vam ovo ne
izgleda kao slika i prilika veine ljudi? Kada se ne ivi u zavisnosti
od neega, ouva se itava sposobnost, sva energija, i ovek je
oputen, jer mu nije vano da li dobija ili gubi. Sav ivot je u
tome. Sve izvire iz svesnosti. I samo tako spoznaete da poast i
slava ne znae apsolutno nita. To je samo drutvena konvencija.
Eto zato mistici i proroci nikada nisu marili za to. Poast i
sramota nikada im nita nisu znaili. iveli su u drugom svetu, u
svetu probuenih. Uspeh i neuspeh nita im nisu znaili. Njihova
taka gledita bila je: "Ja sam magarac, ti si magarac - u emu je
onda problem?" Neko je rekao: Tri najtee stvari za ljudsko bie
ne spadaju u fizike atribute ili intelektualnu sposobnost. Kao
prvo, treba zameniti mrnju ljubavlju; drugo, pridruiti se
odbaenima; tree, priznati da si pogreio."Ali to su najlake
stvari na svetu, ako se ne poistovetimo sa sobom, sa uslovljenim
"ja". Mogu se rei stvari kao: "Pogreio sam! Da me bolje
poznajete, uvideli biste koliko esto greim. ta ste oekivali od
jednog magarca?" Ali, ako se nisam poistovetio sa tim aspektima

"sebe", ne moete mi nakoditi. U poetku, vae postojee stanje

uinie da budete depresivni i napeti. Patiete, plakati i tako dalje.
"Pre prosvetljenja bio sam potiten; posle prosvetljenja sam i
dalje potiten." Ali postoji razlika - ne poistoveujem se vie sa
svojom depresijom. Shvatate kolika je to razlika? Izaite iz samih
sebe i gledajte tu potitenost, nemojte se poistoveivati sa njom.
Ne inite nita da je se oslobodite - moete i dalje da ivite dok
ona prolazi kroz vas, da na kraju iezne. Ako ne znate ta to
znai, onda zaista imate ta da poelite. A briga? Evo je stie. Ali
vi niste uznemireni. Kako je to udno! Zabrinuti ste, ali niste
uznemireni. Zar to nije paradoksalno? S lakoom putate da u vas
ue taj oblak, jer to se vie bei od njega, daje mu se vea mo.
Sada moete da ga posmatrate dok prolazi. Moete ak da budete
sreni u toj zabrinutosti. Zar to nije suludo? Moete da budete
sreni u svojoj potitenosti. Ali, ne treba greiti u tome ta je
srea. Moda mislite da je srea neko oseanje, neka ushienost?
Ba to izaziva depresiju. Zar vam to niko nije rekao? U redu,
ushieni ste, ali samo pripremate put za novu depresiju. Ustreptali
ste, ali razaznajte brigu iza svog oseanja: kako da uinim da
potraje? To nije srea, to je ovisnost. Pitam se koliko ima
neovisnika koji itaju ovu knjigu. Ako spadate u grupu prosenih
italaca, svakako vas ima malo. Ne gledajte s visine na ljude koji
su ovisnici od alkohola ili droge - moda ste i vi ovisnik koliko i
oni. Kada sam prvi put uspeo da sagledam jedan deli tog novog
sveta, bilo je zastraujue. Shvatio sam ta znai biti sam kad
nigde nema oslonca, kada drugima ne uskrauje slobodu a
istovremeno si i sam slobodan, kada ni zakoga nisi poseban i kada
sve voli - jer to je ljubav. Ljubav sija i na dobro i na zlo, ini da
kia pada i na svece i na grenike. Moe li rua da kae: "Dau
svoj miris dobrima koji mi priu, ali zadrau ga za sebe ako me
pomirie neko ko je zao." Ili da lampa kae: "Dau svoju svetlost
dobrima u ovoj prostoriji, ali u je uskratiti zlima." Ili da drvo
kae: "Dau svoju senku dobrima koji se sklone ispod mene, ali
uskratiu je zlima." Ovo su predstave o tome ta je u stvari
ljubav. Ljubav je uvek bila tu, gledala nas je pravo u lice iz svetih
spisa, ali se mi nikada nismo potrudili da je vidimo, jer smo bili
previe zauzeti onim to naa kultura naziva ljubavlju, sa svojim
pesmama i poezijom - ali to ni u kom sluaju nije ljubav, to je

njena suprotnost. To je elja, kontrola, posesivnost. To je

manipulacija, strah, briga -to nije ljubav. Govorili su nam da je
srea glatka koa, ili neko mesto u koje se putuje. Ali ona nije
nita od svega toga, mada svi imamo udnu naviku da nau sreu
uslovljavamo i inimo zavisnom od drugih stvari, bilo izvan ili
unutar nas. Kaemo, na primer: "Odbijam da budem srean dok
mi ne proe nervoza." Lepo, imamo dobru vest za vas: "Moete
da budete sreni ve sada, s vaom nervozom."Hoete li jo bolju
vest? Postoji samo jedan razlog to niste iskusili ono to u Indiji
zovemo anand - blaenost. Postoji samo jedan razlog zato se ne
oseate blaeno u ovom trenutku, a to je injenica da mislite ili se
usmeravate samo na ono to nemate. Da nije tako, doiveli biste
blaenost. Usmeravate se na ono to nemate. Pa ipak, ba u
ovom trenutku, imate sve to vam je potrebno za to iskustvo.
Isus je uio zdravom razumu obine ljude, gladne ljude,
siromane ljude. Davao im je dobru vest: zdrav razum vam stoji
na raspolaganju, moete ga uzeti. Ali ko slua? Niko ga ne
interesuje, svima je lake da ostanu uspavani.
ta je koren nasilja?
Neki tvrde da postoje samo dve stvari na svetu: Bog i strah;
ljubav i strah su jedine stvari na ovom svetu. Postoji samo jedno
zlo - strah. Postoji samo jedno dobro - ljubav. Nekada joj se
pridaju druga imena. Ponekad se zove srea ili sloboda, ili mir, ili
radost, ili bog, i ko zna ta jo. Ali etiketa nema veliki znaaj. A
ne postoji takvo zlo na svetu koje ne izvire iz straha. Ni jedno
jedino. Neznanje i strah, neznanje koje je prouzrokovano strahom
- odatle potie svako zlo, odatle potie vae nasilje. Linost koja
zaista nije nasilna, koja je nesposobna za nasilje, liena je straha.
Mi se ljutimo i besnimo samo kada se bojimo neega. Setite se
kada ste se poslednji put razgnevili. Hajde, razmislite. Setite se
tog dogaaja i potraite strah koji je skriven iza toga. ta ste se
bojali da ete izgubiti? Zato ste mislili da vam moe biti oduzeto?
Odatle izvire gnev. Pomislite na neku razbesnelu osobu, moda
ak na nekoga koga se bojite. Moete li da vidite koliko je
prestravljena? Zaista je prestravljena, inae se ne bi razbesnela.
U konanoj analizi postoje samo dve stvari: ljubav i strah. Meni

odgovara da se vodi ovakav razgovor bez vrste strukture, koji je

u stanju da se premeta sa jedne teme na drugu, i da se s
vremena na vreme vraa na razliite argumente, zato to je na taj
nain mogue da se zaista shvati ono to govorim. Ako neto ne
uvidite odmah, moda ete uspeti kasnije, a ono to ne dopire do
jedne osobe, moda e dopreti do druge. Govorim o razliitim
temama, ali sve se one vrte oko iste stvari. Nazovite je svesnost,
sloboda, buenje, prosvetljenje ili kako god hoete, to je zaista
jedna ista stvar.
Kako stupiti u dodir sa stvarnou?
Posmatrajte sve to je u vama i izvan vas i, kada vam se neto
desi, gledajte to kao da se deava nekom drugom, bez
komentara, prosuivanja, stavova, meanja, bez pokuaja da to
promenite, samo da shvatite. Kada to uinite, uvideete da se
postepeno distancirate i ne poistoveujete vie sa sobom, sa
uslovljenim "ja". Sveta Tereza Avilska kae da joj je pred kraj
ivota podarena izuzetna milost. Ona svakako ne upotrebljava
neki moderni izraz, ali u sutini govori ba o distanciranju od
same sebe. Ako neko boluje od raka, a ja ga ne poznajem, nisam
naroito dirnut. Ako sam nadahnut ljubavlju i osetljivou, moda
bih mu pruio ruku, ali sa emotivne take gledita nisam dirnut.
Ako vi treba da poloite neki ispit, to me se ne dotie. Mogu da
kaem sa distance:"to vie brinete, tim gore po vas. Zato ne
napravite pauzu, umesto to samo uite?" Ali kada ja treba da
poloim neki ispit, stvari drukije stoje, zar ne? To je zato to se
poistoveujem sa samim sobom - sa svojom porodicom, svojom
zemljom, svojom imovinom, svojim telom, sa svojim lanim ja.
Kakav bi bio svet kad bi mi bog podario milost da sve te stvari ne
nazivam svojim? Bio bih odvojen od njih, ne bih se vie
poistoveivao. Eto ta znai izgubiti sebe, negirati sebe, umreti u
sebi. Samo o tome govorimo ovde. Duhovnost, buenje. Opet
vam ponavljam, izuzetno je vano, ako hoete da se probudite, da
se posvetite "samoposmatranju". Budite svesni onoga to
govorite, onoga to inite, onoga to mislite, budite svesni svih
svojih akcija, svojih pobuda i motiva. Nesvesni ivot nije vredan
da bude proivljen. Nesvesni ivot je mehaniki ivot, on nije

ljudski, ve programiran, uslovljen. U takvom ivotu slini smo

kamenu, kladi.U zemlji iz koje dolazim, stotine hiljade ljudi ivi u
straarama, u krajnjem siromatvu, i jedva preivljavaju radei od
jutra do mraka teke fizike poslove, zatim spavaju, bude se
ujutro, pojedu neto i onda sve ponovo. A vi se naslonite u stolici i
mislite: "Kakav ivot, zar je to sve to ivot moe da im prui?" A
onda iznenada, obasja vas munja spoznaje da 99,999 posto ljudi
ovde ne ivi nita bolje. Svakako, moete da odete u bioskop, da
putujete naokolo automobilom, da krstarite brodom. Zar verujete
da ste u mnogo boljem poloaju od onih tamo? Mrtvi ste koliko i
oni. Maine ste koliko i oni - moda malo vee maine, ali ipak
maine. Tuno je to. Tuno je misliti o tome kako ljudi ive svoj
ivot na ovom svetu. Ljudi ive svoje ivot sa fiks-idejama, i
nikada se ne menjaju. Jednostavno ne shvataju ta se deava oko
njih. Jednako bi bilo da su komadi drveta ili kamena, ili maine
koje govore, hodaju, misle. Sve to nije nimalo ljudski, svi su samo
lutke, izubijane sa svih strana. Pritisni jedno dugme i dobie
reakciju. Moete, takorei, predskazati kako e neko reagovati.
Ako prouavam neku osobu, mogu precizno da kaem kako e
reagovati. Kada radim grupnu terapiju, ponekad napiem na
paretu papira da e taj i taj poeti razgovor, a onaj odgovoriti.
Zar ne mislite da je to loe? Pa lepo, nemojte sluati ljude koji
vam govore: "Zaboravi samog sebe. Posveti se drugima, s
ljubavlju." Nemojte ih sluati! Oni gree! Najgora stvar koju
moete da uinite je da zaboravite sebe kada se posveujete
drugima, sa takozvanim altruistikim stavom.
Svesnost
Moete da kontroiiete samo one stvari kojih ste svesni; one kojih
niste svesni kontroliu vas. Ljudi su uvek robovi onoga ega nisu
svesni. Kada postanemo svesni, oslobaamo se tih stvari; i dalje
su tu, ali vas ne kontroliu, ne uznemiravaju, ne porobljavaju vas.
Eto u emu je razlika. Svesnost, spoznaja, sve to ovde uimo je
da postanemo posmatrai koji uestvuju. Ja vam govorim,
istovremeno posmatrajui i vas i sebe. Kad vas sluam, beskrajno
mi je vanije da sluam sebe, a ne vas. Naravno da je vano da
sluam vas, ali jo je vanije da sluam samog sebe, inae neu

biti u stanju da vas ujem, ili u pogreno shvatiti to to govorite.

Ja vam pristupam polazei od svog stanja. Razliito reagujem na
vas, polazei od svoje nesigurnosti, od svoje potrebe da
manipuliem vama, od svoje elje za uspehom, odraz draljivosti i
drugih oseanja kojih nisam svestan. Zato je apsolutno
neophodno da sluam sebe dok sluam vas. Nije potrebno da
zamiljamo sebe kako lebdimo u vazduhu. Da biste imali neku iru
predstavu o ovome to govorim, zamislite dobrog vozaa koji vozi
automobil i koncentrie se na ono to mu govorite. ak i ako se
svaa sa vama, savreno je svestan saobraajnih znakova. U
istom trenutku kada se desi neto neuobiajeno, neki udan zvuk
i slino, on ga odmah uje. Rei e vam: "Jesi li siguran da si
zatvorio gepek?" Kako uspeva? Zato to je svestan i na oprezu je.
Njegova panja je koncentrisana na razgovor, ili ak na svau, ali
je njegova svesnost rasprena, prijemiva je na razliite stvari.
Ono na emu insistiramo ovde nije koncentracija, koja nije vana.
Mnoge tehnike meditacije zasnovane su na koncentraciji, ali ja
nemam dovoljno poverenja u to. One esto u sebi sadre
nasilnost, podravaju programiranost i uslovljenost. Ono to
prizivam je svesnost, koja se ne podudara sa koncentracijom.
Koncentracija je kao far, kao reflektor. Otvoreni smo prema svemu
to ulazi u unutranjost polja akcije sopstvene svesti. Moemo
pritom biti ak i odsutni duhom, ali kada je re o svesnosti, nikada
nismo odsutni duhom. Kada je svesnost ukljuena, nema
rasejanosti, jer smo neprekidno svesni svega oko sebe i u nama.
Uzmimo da posmatram drvee napolju i zabrinut sam. Da li sam
odsutan duhom? Odsutan sam samo ako je cilj da se
koncentriem na drvee. Ali ako sam svestan da sam zabrinut,
nema odsutnosti duha. Potrebno je samo biti svestan na ta se
koncentrie panja. Kada neto krene nizbrdo, ili se desi neki
neprijatan dogaaj, odmah smo u pripravnosti. Neto je loe
krenulo! U trenutku kada do svesti dopru negativna opaanja,
odmah smo u pripravnosti, kao voza automobila. Rekao sam vam
da je sveta Tereza Avilska govorila kako joj je Bog podario milost
da razlui sebe od sebe. Ponekad i deca govore na taj nain. Neko
dvogodinje dete moe reii "Tomi je jutros dorukovao." Ne kae
"ja", iako je on Tomi, ve kae 'Tomi" u treem licu. Mistici
oseaju stvari na isti nain. Prestali su da se poistoveuju sa

sobom i ive u spokojsrvu. To je milost o kojoj je govorila sveta

Tereza. To je ono to nas veliki mistici Istoka podstiu da
pronaemo, nae pravo "ja", a isto ine i mistici Zapada, kao
Majster Ekhart. Oni podstiu ljude da nau svoje "ja".
ta su etikete?
Ono to je vano, nije saznanje ko je ili ta je to "ja". Nikada
neete uspeti. Ne postoje rei koje bi ga opisale. Vano je
zaboraviti etikete. Kao to kau japanski uitelji zena: "Ne traite
istinu; manite se prosuivanja." Odbacite svoje teorije, ne traite
istinu. Istina nije neto to treba traiti. Ako prestanete da budete
dogmatini, vrlo brzo ete shvatiti. Ovde se deava neto slino.
Ako zaboravite svoje etikete, otkriete to to traite. ta smatram
pod etiketama? Svaku etiketu na koju pomislite, osim moda one
"ljudsko bie". Istina, ta etiketa ne kae mnogo, ali kada kaete:
"Ja sam uspena osoba", to je ludost. Poistoveujemo sebe sa
uspehom. Uspeh nije deo naeg "ja". Uspeh je neto to dolazi i
prolazi; danas je tu, sutra ga ve moda nee biti. To nije "ja".
Isto je kada se kae: "Ja sam propao ovek, ja sam advokat, ja
sam biznismen." Znate li ta e vam se desti ako se poistovetite
sa tim stvarima? Potpuno ete se zalepiti za njih, stalno ete se
bojati da e ieznuti, i otud potie vaa patnja. Ba sam na to
mislio kada sam vam ranije rekao: "Ako patite, vi ste uspavani."
Hoete li jedan oigledan znak injenice da ste uspavani? Evo ga:
vi patite. Patnja je simptom udaljavanja od stvarnosti. Patnja vam
se prua da biste otvorili oi prema stvarnosti, da biste shvatili da
u nekom delu vaeg bia vlada lanost. Ba kao to se fiziki bol
oseti zato da biste shvatili kako negde u telu postoji neka bolest ili
povreda. Patnja ukazuje da negde postoji neto lano. Patnja se
javlja kada se sukobimo sa stvarnou, kada se vaa lanost
sukobi se istinom - tada se javlja patnja. U suprotnom, nema
patnje.
O uspehu u ivotu
Ovo to u vam rei uinie vam se moda pompezno, ali istina je.
Minuti koji sledemogli bi biti najvaniji u vaem ivotu. Ako biste

uspeli da dokuite ono to e sada uslediti,mogli biste da

dosegnete tajnu buenja. Bili biste zauvek sreni. Nikada vie ne
biste bilinesreni. Nita ne bi vie imalo mo da vam nanese bol.
Zaista vam kaem: nita. To je kaoda u vazduh prolijete crnu
.farbu - vazduh ostaje netaknut. Nemogue je obojiti vazduh
ucrno. Sta god da se desi, ostajemo netaknuti, ostajemo
spokojni.Postoje ljudska bia koja su dosegla ovaj cilj, dosegla su
ono to definiem "ljudskobie". To je neto sasvim drukije od
apsurdnosti postojanja u vidu marionete koju tegle usvim
pravcima, od osobe koja doputa da joj dogaaji ili drugi ljudi
govore ta treba dadoivi. I tako neko doivljava ono to mu
govore drugi i to definie kao svoju ranjivost. Ah!On je samo
marioneta. Hoete li da budete marioneta? Pritisne se dugme i
idete gore -svia vam se? Ali ako odbijete da se poistovetite sa
ma kojom etiketom, vei deo vaihbriga e jednostavno
nestati.Kasnije emo govoriti o strahu od bolesti i smrti, ali ljudi
su veinom zabrinuti za svojukarijeru, jedan beznaajni poslovni
ovek od 55 godina pije pivo u kafani i kae: "Pogledajtemoje
kolske drugove - oni su stvarno uspeli!" Kakav idiot! ta
podrazumeva pod tim"uspeli"? Vide svoje ime u novinama. Znai
li vam to da su uspeli? Jedan je predsedniknekog drutva; drugi je
proizveden za vrhovnog sudiju; neki trei je postao ovo ili ono.
Maj-muni, svi su oni majmuni.Ko odluuje ta znai biti uspean?
Ovo idiotsko drutvo! Glavna briga drutva je dazadri samo sebe
u stanju nepokretnosti, da se nita ne menja! to pre ovo
shvatimo, timbolje po nas. Bolesni su, svi od reda. Poremeeni su,
ludi. Neko postane direktor ludnice iveoma je ponosan, iako to
nita ne znai. Biti predsednik nekog drutva nema nikakve
vezesa uspehom u ivotu. ivot moe biti uspean samo kad se
probudimo! Tada ni od koga ne treba traitiizvinjenje, nita
nikome ne treba objanjavati, potpuno vam je nevano ta ljudi
misle iligovore o vama. Nemate vie briga - sreni ste. Eto ta je,
po meni, uspeh u ivotu. Imati lepposao, ili biti slavan, ili imati
sjajnu reputaciju, nema ama ba nikakve veze sa sreom
iliuspehom. Nikakve! Potpuno je irelevantno.Neki takozvani
uspean ovek ima u stvari samo jednu brigu - ta o njemu misle
njegovadeca, ta o njemu misle njegovi susedi, ta o njemu misli
njegova ena. Trebalo bi dapostane slavan. Nae drutvo i naa

kultura danononono nam to svrdlaju u glavu. Ti ljudi su uspeli!

ta su uspeli? Uspeli su da naprave budale od sebe, jer su
upotrebilisvu svoju snagu i energiju da postignu neto to nema
nikakvu vrednost. Preplaeni su izbunjeni, lutkice kao i svi ostali.
Pogledajte ih dok etaju po pozornici. Pogledajte kako seuznemire
kad opaze neku mrljicu na koulji. Zar to nazivate uspehom?
Kontrolisani su,izmanipulisani. To su nesrena, jadna stvorenja.
ivot im ne priinjava nikakvozadovoljstvo, jer ne umeju da ive.
Neprestano su napeti i zabrinuti. Zar to nazivateljudskim? Znate li
zato se sve to dogaa? Iz samo jednog razloga: poistovetili su se
snekom etiketom. Poistovetili su svoje "ja" sa novcem, poslom,
zanimanjem. U tome jenjihova greka. Jedan advokat dobije
raun od vodoinstalatera i kae: "Ej, pa ti me kota dvesta
dolarana sat! Toliko ni ja, kao advokat, ne zaraujem!"
Vodoinstalater mu odgovori: "Nisam ni jatoliko zaraivao kada
sam se bavio advokaturom!"Moete biti vodoinstalater, advokat,
poslovni ovek ili svetenik, ali to ne dotie vaesutinsko "ja", ne
dotie vas. Ako sutra promenim zanimanje, to je kao da menjam
odeu.Ostajem netaknut. Da li ste vi vaa odea? Da li ste vae
ime? Da li ste vae zanimanje?Prestanite da se poistoveujete sa
tim stvarima koje dolaze i odlaze. Kada to uistinushvatite, nikakva
kritika nee vas dotad, pa ak ni pohvala ili laskanje. Kada vam
nekokae: "Ba si sposoban", o emu on govori? Govori o naem
egu, o naem uslovljenom,lanom "ja", ne o naem pravom "ja".
Ovo "ja" nije ni jako ni slabo, nije ni uspeno nineuspeno. Nije ni
jedna od tih etiketa. To su stvari koje dolaze i odlaze, zavisne su
odkriterijuma koje odreuje drutvo, od uslova i okolnosti kojima
smo podvrgnuti. Te stvarizavise od raspoloenja osobe koja vam
se u odreenom trenutku obrati. Nemaju nitazajedniko sa naim
"ja", koje nije nita od svega toga. Dotle, nae uslovljeno, indoktrinirano "ja" je, manje-vie, egoista, budala, infantilan jednom rei, pravi magarac.Zato, kada kaete sebi: "Ba sam
magarac!" to ve godinama znate! Ego je uslovljen - taste
oekivali? I zato se poistoveujete sa svojim egom? Budale! To
nije vae "ja".Hoete li da budete sreni? Trajna srea nema
uzroka.. Vi me ne moete uiniti srenim,vi niste moja srea. Ako
upitate probuenu osobu: "Zato si srena?" ona e odgovoriti:
"Azato ne bih bila?" Srea je nae prirodno stanje. Srea je

prirodno stanje male dece, kojima carstvopripada sve dok ne

budu uprljana i zagaena glupou drutva i kulture. Da bi se
dostiglasrea, nita nije potrebno uiniti, jer srea ne moe biti
dostignuta. Zna li neko zato? Zatoto je ve imamo. Kako se
moe juriti za neim to je ve u naim rukama? Zato je ondane
okusite? Zato to morate neeg da se liite, da odbacite neto.
Morate da odbacite svojeiluzije. Nita ne treba da ostvarite ili
dobijete da biste bili sreni. Naprotiv, potrebno je daodbacite
neto. ivot je lak. udesan. Meutim, on traje samo sa vaim
iluzijama,ambicijama, vaom pohlepom i zahtevima. Znate li
odakle potiu sve te stvari? Odpoistoveivanja sa svim moguim
etiketama!
etiri koraka do mudrosti
Prvo to treba uiniti je da se suoimo sa svojim negativnim
oseanjima kojih nismosvesni. Mnogi, mnogi ljudi nose u sebi
negativna oseanja, potpuno nesvesni toga. Mnogi suljudi
potiteni, a potpuno nesvesni toga. I samo kada stupi u dodir s
radou, ovek postanesvestan koliko je bio potiten. Ne moemo
se suoiti sa rakom koji nije ustanovljen. Nemoemo se osloboditi
tetnih insekata koji unitavaju biljke ako ne znamo za
njihovoprisustvo.Prvo to treba uiniti je da postanemo svesni
svojih negativnih oseanja. Kojihnegativnih oseanja? Tuge, na
primer. Oseamo tugu, loe smo raspoloeni. Oseamoodbojnost
prema sebi, ili se javlja oseanje krivice. ivot kao da nema
nikakvu svrhu, kaoda nema nikakvog smisla. Oseamo se
povreeno, nervozno i napeto. Prvi korak je dapostanemo svesni
takvih oseanja.Drugi korak (ili druga faza od ukupno etiri) je da
shvatimo kako je negativno oseanjeunutar nas, a ne u
stvarnosti. To je tako oigledna stvar, ali znaju li to ljudi? Ne
znaju,verujte mi. Imaju diplome i rektori su fakulteta, ali to ipak
nisu shvatili. U koli me nisunauili da ivim. Nauili su me svemu
ostalom. Kao to je neko rekao "Dobio sam odlinuobuku. Ali
trebale su itave godine da je se otarasim." Sva duhovnost je u
tome, znate li?Oduavanje. Oduavanje od svih budalatina
kojima su nas uili.Negativna oseanja su u vama, nema ih u
stvarnosti. Zato prestanite s nastojanjem dapromenite ljude i

stvari oko sebe. Samo rasipamo svoju energiju i vreme, upinjui

se dapromenimo spoljni svet, da promenimo svog branog druga,
ili efa, ili prijatelje, neprijateljei sve ostalo. Nita ne treba da
menjamo. Negativna oseanja su samo u vama. Ne postoji
nijedan ovek na svetu.koji ima mo davas uini nesrenim. Ne
postoji nijedan dogaaj koji ima mo da vas uznemiri, ugrozi vas
ilivam nakodi. Nijedan dogaaj, nikakvo stanje, nijedna situacija,
nijedan ovek. Niko vam tonikad nije rekao - uvek su vam govorili
suprotno. Eto zato ste sada u nevolji. Eto zato steuspavani. Niko
vam to jo nije rekao, ali oigledno je.Pretpostavimo da kia
pokvari neki piknik. Ko reaguje na negativan nain? Kia ili vi?
Ita izaziva negativno oseanje? Kia ili vaa reakcija? Kada
udarite kolenom o sto, stolu jesavreno dobro. On je samo to to
jeste -sto. Bol je u vaem kolenu, ne u stolu.Mistici neprestano
pokuavaju da nam pomognu da shvatimo kako je stvarnost
dobratakva kakva je. Stvarnost nije problematina. Uklonite
ljudska bia sa ove planete i ivot etei dalje, priroda e nastaviti
da se razvija u svoj svojoj lepoti i divljini. U emu bi bioproblem?
Ne bi bilo problema. Vi ste stvorili problem. Vi ste taj problem. Vi
ste sepoistovetili sa samim sobom, svojim lanim "ja", i to je sav
problem. Oseanje je u vama,nema ga u stvarnosti. Trei korak je
da se nikada ne poistovetimo sa tim oseanjem. Ono nema
nitazajedniko sa naim "ja". Ne opisujte svoju sutinu
terminima tog oseanja. Nemojte rei:"Potiten sam." Ako kaete:
"Oseam potitenost", to je u redu. Ako kaete da oseatetugu, to
je u redu. Ali nemojte rei: "Tuan sam", jer tako definiete sebe
u svedu togoseanja. Tu lei vaa iluzija, u tome je vaa greka. U
ovom trenutku postoji potitenost,postoje povrena oseanja, ali
tako je, nemojte se baviti njima. Proi e. Sve proe, sve.Vae
depresije i vaa oseanja nemaju nita zajedniko sa sreom. To
su samo oscilacijeklatna. Ako traite uzbuenja i ushienja,
pripremite se za depresiju i potitenost. Hoete lisvoju drogu?
Pripremite se za protivudare. Klatno oscilira od jedne krajnosti do
druge. Sve to nema nieg zajednikog sa naim "ja", niti sa
naom sreom. To je samouslovljeno, lano "ja". Ako to upamtite,
ako to ponovite hiljadama puta sebi, ako hiljadamaputa preete
ova tri koraka, stiiete. Moda e vam trebati da to ponovite
samo triput, iliak manje- ne znam - ne postoje pravila. Ali uinite

to hiljadu puta i dospeete do najveegotkria u svom ivotu.Neka

idu bestraga svi rudnici zlata na Aljasci. ta biste uinili sa tim
zlatom? Ako oveknije srean, ne moe da ivi. Pretpostavimo da
ste nali zlato. Od kakvog je to znaaja? Viste probueni, vi ste
car, carica. Slobodni ste - nije vam vie vano da li ste prihvaeni
iliodbaeni, tu sad nema nikakve razlike. Psiholozi nam
objanjavaju znaaj pripadanjanekom. Budalatine! Zato biste
nekom pripadali? To potpuno gubi znaaj.Najtea kazna u jednom
afrikom plemenu je proterivanje, izgon. Kad bi vas izbacili
izNjujorka ili odakle god ivite, sigurno ne biste umrli zbog toga.
Kako to da ovek iz togafrikog plemena umire? Zato to je i on
rtva uobiajene ljudske gluposti. Misli da neemoi da preivi ako
ne pripada neemu. Ali nije neophodno pripadati neemu, nekoj
grupi ilinekome. Nije ak neophodno ni zaljubiti se. Ko vam je to
uopte rekao? Neophodno je bitislobodan. Neophodno je voleti.
Sve je u tome - to je vaa istinska priroda. Meutim, istina
jedrukija: vi mi govorite kako hoete da budete eljeni. Hoete
da vam aplaudiraju, daprivlaite druge, sa svim majmuniima
koji tre za vama. Traite sopstveni ivot. Probuditese! Nije vam
potrebno sve to. Moete biti sreni i blaeni i bez svega toga.
Vaem drutvu nee biti drago da uje ovo to govorim, jer kada
se otvore oi i shvati seo emu je re, postajemo zastraujui.
Kako se moe kontrolisati takva osoba - neko komeniko nije
potreban, ko se ne osea ugroen kritikama, ko ne haje za ono
to ljudi misle igovore o njemu? Presekao je sve te konce - nije
vie lutka, marioneta. Zastraujue je.'Moramo ga ukloniti. Govori
istinu, lien je straha - to nije ljudski." Ljudski'. Pogledajte.Najzad
jedno ljudsko bie! Oslobodilo se sopstvenog ropstva, sopstvenog
zatvora.Ne postoji situacija na svetu koja bi opravdala negativna
oseanja. Eto ta su pokuali dakau, ta su urlali nai mistici sve
dok nisu promukli. Ali niko to ne slua. Negativnooseanje je
samo neto unutar vas. U Bha-gavad-Giti, svetoj induskoj knjizi,
Krina kaeArduni: "Neustraivo se baci u bitku i stavi svoje srce
pod stopala Gospodnja." To jeudesna reenica.Nita ne treba da
uinite da biste postali sreni. Veliki Majster Ekhart rekao je: "Bog
sene dostie procesom sabiranja neega u dui, ve kroz proces
oduzimanja." Nita nemorate uiniti da biste bili slobodni.
Potrebno je samo da odbacite neto. Tada ste slobodni. Tim

povodom, pao mi je na pamet jedan irski robija koji je prokopao

tunel ispodzatvorskog zida i uspeo da pobegne. Izaao je usred
dvorita osnovne kole, gde su seigrala deca. Prirodno, kada je
izaao iz tunela, nije mogao da se obuzda, pa je poeo da skae i
igra, viui: "Slobodan sam! Najzad, posle tri godine!" Jedna
devojica, nedaleko odnjega, ljubomorno ga je pogledala i rekla:
"Blago vama! Ja moram jo pune dve godine daprovedem
ovde."etvrti korak - kako se mogu promeniti stvari? Kako ete
promeniti sami sebe? Ovde imamnogo toga to treba shvatiti, ili,
bolje reeno, samo jedna stvar koja se moe izraziti navie
naina. Zamislite pacijenta koji ode kod lekara da mu objasni od
ega pati. Lekar mukae: "U redu, jasni su mi vai simptomi.
Preporuiu vam apotekara u blizini vae kue."Pacijent mu
odgovori: "Mnogo vam hvala, doktore. Ve mi je mnogo bolje."Zar
to nije apsurdno? Pa ipak, to je ono to svi mi radimo. Uspavana
osoba veito mislida e joj biti bolje ako se neto van nje
promeni, ili ako se neko drugi promeni. Ljudi patezato to su
uspavani, pa ipak misle: "Kako bi divan bio ivot kad bi se neko
drugi promenio;kako bi divan bio ivot kad bi se moja ena
promenila, kad bi se moj ef promenio, kad bi semoj sused
promenio."Veito elimo da se neko drugi promeni da bismo se
bolje oseali. Ali, jeste li ikad postalisvesni da ak i kada bi se va
brani drug promenio, to na vas ne bi imali nikakvog efekta?
Ranjivi ste koliko i pre toga; idioti ste koliko i pre toga; uspavani
ste koliko i pre toga. Vama je potrebno da se promenite. Vama je
potreban lek. Vi i dalje insistirate: "Dobro se oseam, jer je u
svetu oko mene dobro." Nije tako! U svetu je dobro, jer se ja
oseam dobro. To jeono to govore svi mistici sveta.
O problemu zla
Kada se probudimo, kada shvatimo, kada spoznamo, svet postaje
bolji. Meutim,problem zla nas uvek uznemirava. Ima jedna pria
o deaku i krokodilu, koja to ilustruje.Deak eta pored reke i
nailazi na enku krokodila, ulovljenu u mrei. Krokodil mu se
obrati:"Molim te, smiluj mi se, oslobodi me. Znam da sam runa,
ali nisam ja kriva. Takva samroena. Ali u meni kuca majinsko
srce. Dola sam ovde da naem hranu za moju deicu itako sam

upala u ovu mreu." Deak joj odgovori: "Ako te oslobodim, ti e

me dograbiti iubiti.""Zar bih mogla da uinim tako neto svome
spasiocu?" kae mu ona. Deak je zatimoslobodi i ona ga doepa
raljama."Eto zahvalnosti za moje dobro delo!" jaukne deak.
"Nemoj to shvatati suvie lino, malimoj", kae mu krokodilka,
"ali takav je svet, to je zakon ivota. Pitaj koga god hoe."Deak
pogleda oko sebe, ugleda vrapca i upita ga da li je krokodil u
pravu, a vrabac muispria da je, na njegove oi, zmija pojela
njegovu decu, a on nita nije mogao da uini, teda je krokodil
potpuno u pravu. Deak onda ugleda magarca koji je tuda
prolazio i postavimu isto pitanje, a magarac mu ispria da je itav
ivot teglio za gospodara, sve dok nijeostareo i onemoao, pa su
ga sad ostavili u dungli da ga prodere neka zver, te da je krokodil potpuno u pravu.Na kraju, deak ugleda zeca i upita ga isto,
a zec se obrati krokodilu: "Priekaj malo prenego to pojede
deaka, o tom pitanju treba malo da prodiskutujemo. Reci mi
svojeargumente." Krokodil otvori usta da mu odgovori i deak
tada utekne. Poto je rep krokodila i daljebio upetljan u mrei,
deak dovede lovce da ga ubiju. S njima doe i deakov pas koji
opazizeca, pojuri ga i ubije. Deak prekasno stigne i, videvi svog
spasioca kako umire, izgovori:"Krokodil je bio u pravu - takav je
svet, to je zakon ivota."Ne postoji objanjenje koje bi opravdalo
sve patnje, zla, muenja, unitenja i glad usvetu. To nikada nee
moi da se objasni. Moe se hrabro pokuati da se nae
nekoobjanjenje, vie ili manje reliogioznim formulama, ali nikada
nee moi da se objasni dokraja. To je zato to je ivot tajna racionalni um nije u stanju da ga shvati. Zato jepotrebno da se
probudite, i najednom ete shvatiti da stvarnost nije
problematina - vi steproblematini.
Somnabulizam
Svete knjige se uvek vraaju ovim injenicama, ali sve dok se ne
probudite, nikadaneete shvatiti ni jednu re iz njih. Uspavani
ljudi su itali svete knjige i raspeli Mesiju naosnovu tih svetih
knjiga. Treba biti budan da bi se one shvatile. Kad se najzad
probudimo,one konano dobijaju smisao.Isto se deava sa
stvarnou. U svakom sluaju, nikada ne moete recima izraziti

sve uvama i oko vas. Moda biste voleii da uinite neto, ali i u
tom sluaju ovek treba da badesiguran da se ne uputa u akciju
samo da bi se oslobodio svojih negativnih oseanja. Mnogiljudi
stupaju u akciju samo da bi uinili stvari jo gorim. Njihova akcija
ne izvire iz ljubavi,ve iz negativnih oseanja, iz oseanja krivice,
gneva, mrnje, iz oseanja nepravde, i kozna ega jo.Pre nego
to se upustite u akciju, potrebno je da budete sigurni ta je vae
"bie". Prenego to uinite neto, morate biti sigurni ko ste.
Meutim, kada se uspavane osobe upusteu akciju, jednostavno
zamenjuju jednu okrutnost drugom, jednu nepravdu drugom, i
takodalje.Majster Ekhart kae: "Nee vas spasiti (ili probuditi upotrebite re koja vam odgovara)vae akcije, ve vae bie.
Sudie vam se ne za ono to ste uinili, ve za ono to
jeste."Kakvo vam dobro ini to ete nahraniti gladne, napojiti
edne ili posetiti robijae uzatvoru? Prisetite se ta je rekao Sv.
Pavle: "Ako bih pustio da moje telo bude spaljeno i svamoja dobra
dao da nahranim gladne, a nemao ljubavi..." Nisu bitne vae
akcije, ve vaebie. Samo tada moete da se upustite u akciju.
Moete da uinite ili ne uinite neto.Neete biti sposobni za
odluku sve dok se ne probudite. Pa ipak, sva energija
koncentriese na neophodnost menjanja sveta, a vrlo malo na to
da se probudimo. Kada se jednomprobudite, znaete ta da
uinite, a ta da ne uinite. Neki mistici su veoma udni, kao Isus,
koji je jednom rekao neto kao: "Ja nisam pozvankod tih ljudi.
Ograniavam se da u ovom trenutku uinim ono to moram.
Kasnije moda."Neki mistici ne progovaraju. Drugi samo pevaju
pesme. Neki od njih slue nekome. Oni suzakon za same sebe i
tano znaju ta treba da rade. "Neustraivo se baci u bitku, a
svojesrce poloi pred stopala Gospodnja", to je ono o emu
govorim.Zamislite da se ne oseate dobro i da ste grozno
raspoloeni, a izali ste u etnju poprirodi. Pejsa je divan, ali vi
niste u odgovarajuem raspoloenju da biste uivali u
tome.Nekoliko dana kasnije proete istim predelom i uskliknete:
"Sveti boe, gde sam bio onogdana kada nisam primetio sve ovo."
Kada se ovek promeni, sve postaje divno.Deava se, na primer,
da gledamo drvee i planine kroz prozore mokre od kie, i svenam
izgleda maglovito i bezoblino. Doe nam da izaemo da bismo
preobrazili to drvee iplanine. Priekajte na trenutak - kad oluja

prestane i vi pogledate kroz prozor, spontanoete rei: sada je sve

drukije.Mi vidimo ljude i stvari oko sebe ne onakve kakvi su, ve
kakvi smo mi Eto zato, kadadve osobe gledaju neto ili nekoga,
dolazi do dve razliite reakcije. Mi vidimo stvari i drugeljude ne
onakve kakvi su, ve onakve kakvi smo mi. Seate li se one misli
iz svetih spisa, pokojoj se sve menja u dobro za one koje vole
Boga? Kad se najzad probudimo, ne trudimo sevie da nam se
dese dobre stvari. One se deavaju i to je sve. Iznenada, ovek
shvati da jesve dobro, ta god da mu se desi. Pomislite na ljude
sa kojima ivite i koje biste voleli da promenite. Nalazite da su
tuni,nepromiljeni, nepouzdani, neverni i ta god bilo. Ali kada se
vi promenite, promenie se ioni. To je udesno i nepogreivo
izleenje. Tog dana kada se vi promenite, promenie se ioni. I vi
ete ih videti na potpuno drugi nain. Ko vam se inio
zastraujui, sada e vamizgledati zaplaen. Najednom, niko nee
vie imati mo da vam naudi. Niko nee imati moda izvri
pritisak na vas. To je slino kao kada neko ostavi knjigu na stolu,
a ja je uzmem ikaem: "Vri pritisak na mene, ja sad moram da
je uzmem ili ne uzmem." Ljudi se tolikotrude da optue sve druge
oko sebe, da okrive sve druge, da okrive ivot, drutvo,
svojenajblie. Na taj nain, ovek se nikada nee promeniti
-nastavie da ivi u svom komaru inikada se nee
probuditi.Sprovedite ovaj program hiljadu puta: a) postanite
svesni negativnih oseanja koja su uvama; b) shvatite da su ta
oseanja u vama, a ne u stvarnosti oko vas; c) ne smatrajate ih
sutinskim delom svoga "ja" - te stvari dolaze i odlaze; d)
shvatite: kada se vi promenite,sve e se promeniti.
Kako menjati sebe?
Ostaje jo jedno vano pitanje: ta treba initi da promenimo
sebe? Imam iznenaenjeza vas, zaista odlinu vest! Nije potrebno
da uinite bilo ta. to vie inite, gore e biti.Potrebno je samo
da shvatite.Pomislite na nekog sa kim ivite ili radite, a ko vam se
ne svia, ko u vama budinegativna oseanja. Pokuajmo da
shvatimo ta se dogaa. Prvo to treba shvatiti jenegativno
oseanje u vama. Vi ste odgovorni za to negativno oseanje, a ne
ta osoba. Nekodrugi na vaem mestu ostao bi savreno spokojan i

dobre volje u prisustvu te osobe - ne bibio dodirnut ni na koji

nain. Vi ste, meutim, pogoeni.Sada pokuajte da shvatite i
ovo: vi neto oekujete od te osobe. Kaite joj onda:"Nemam
nikakvo pravo da oekujem neto od tebe." Kada to budete rekli,
odbaciete svojaoekivanja. "Nemam pravo da oekujem neto od
tebe. Svakako, zatitiu se od posledicatvojih akcija, ili tvog
raspoloenja, ali ti moe da radi ta god hoe i da bude ta
god siizabrao da bude. Nemam pravo da oekujem bilo ta od
tebe." Posmatrajte ta vam sedeava, kada uinite to to sam
vam rekao. Ako niste voljni da to kaete, onda stvarnotreba jo
mnogo toga da otkrijete o svom egu. Pustite da diktator koji je u
vama, tiranin uvama, ispliva na povrinu. Mislili ste da ste dua od
oveka, ali i ja i vi samo smo tirani, jedna mala varijanta
maksime: "Ja sam magarac, ti si magarac." Ja sam diktator, ti
sidiktator. Ja hou da upravljam tvojim ivotom umesto tebe;
hou tano da ti kaem kakavtreba da bude i kako treba da se
ponaa, i bie bolje da se ponaa kako sam ja odluio, jer u
inae kazniti sebe, uinivi da iz mene izbiju negativna oseanja.
Prisetite se onog tosam vam rekao: svi smo ludi. Jedna ena mi
je priala da je njen sin dobio nagradu u srednjoj koli; nagrada
mu jedata za uspehe u sportu i uenju. ena je bila radosna zbog
njega, ali malo joj jenedostajalo da mu kae: "Nemoj previe da
se raduje toj nagradi, jer nije reeno da euvek biti tako
uspean." Bila je zbunjena, nije znala kako da sprei budua
razoaranjasvoga sina, a da mu pri tom ne pokvari slavlje. Hvala
bogu, deak e shvatiti, a umeuvremenu e i majka postati
mudrija. Nije vano ono to e mu ona rei ili nee rei.Sve zavisi
od toga kakva e ona postati - da li e biti u stanju da shvati, i da
zna ta da kaei kada da kae. Ta nagrada je rezultat takmienja
koje moe biti okrutno, ako je bazirano namrnji u odnosima sa
ostalima. Ljudi postaju zadovoljni na bazi tueg
nezadovoljstva,pobeuje se porazivi nekoga. Jedan ameriki
lekar opisao je efekte takmienja na svoj ivot. Pohaao je
jednumedicinsku kolu u vajcarskoj, u kojoj je bilo i dosta
amerikih studenata. Lekar jeustanovio da su mnogi od tih
studenata pretrpeli istinski ok kada su shvatili da ne
postojeocene, da ne postoje nagrade, nikakve liste najboljih, niti
prvih i drugih u klasi. Ilii seprolazilo, ili se padalo na ispitu. "Neki

od nas nisu to uspeli da prihvate", govori on. "Postalismo gotovo

paranoini, ubeeni da se neto krije iza svega toga." Zato su neki
odstudenata promenili kolu. Oni koji su izdrali, iznenada su
otkrili neto udno. to nikadanisu primetili na amerikim
univerzitetima. Neki studenti, i to oni najbolji, pomagali
sudrugima da poloe ispite, dajui im svoja reenja. Njegov sin,
meutim, pohaa medicinsku kolu i govori mu kako u laboratoriji
ueniciesto poremete mikroskopi tako da sledeem studentu
treba bar tri etiri minuta da bi gapodesio. Takmienje. Moraju biti
uspeni, moraju biti savreni. Lekar nam onda pria jednu,po
njemu istinitu anegdotu, koja bi mogla da poslui i kao parabola.U
jednoj amerikoj varoici, ljudi su se uvee okupljali da sviraju.
Postojao jesaksofonista, bubnjar i violinista. To su bili stariji ljudi.
Okupljali su se radi druenja i zbogiste radosti da muziciraju,
iako nisu bili posebno daroviti. I tako su uivali u
uzajamnomdruenju, lepo se zabavljajui, sve dok jednog dana
nisu reili da izaberu novog direktora, ambicioznog oveka, koji
im je rekao: "Hej, ljudi, treba da odrimo koncert, treba
dapripremimo koncert za itav grad." Zatim je otpustio nekog ko
nije dobro svirao, angaovaoneke profesionalne muziare,
napravio itav orkestar i njihovo ime poelo je da se po- javljuje
po novinama. arobno, zar ne? I tako su reili da odu u veliki
grad da bi i tamosvirali. Ali, neki od najstarijih muziara samo to
nisu zaplakali. Govorili su: "Bilo je takolepo, u stara vremena,
kada smo ak i loe svirali, ali smo uivali u tome." I tako
jeokrutnost ula u njihov ivot, ali niko je nije prepoznao.
Shvaate li dokle see ludilo kodljudi?Neki od vas pitali su me ta
sam mislio kad sam rekao: Ti moe da uini ta god eli
iostane ono to jesi, ali ja u se zatiti, biu ono to jesam."
Drugim reima, neu tidozvoliti da manipulie sa mnom. iveu
svoj ivot, ii u svojim putem, biu slobodan damislim ono to
hou, da idem za svojim sklonostima i ukusima. Rei u ti ne, ako
osetim dane elim da budem u tvom drutvu. To nee biti zbog
negativnih oseanja koja izaziva umeni, jer to se vie nee desiti
- nee vie imati nikakvu mo nada mnom. Jednostavno,moda
e mi vie odgovarati drutvo nekih drugih ljudi. Dakle, ako me
moda upita: "takae da odemo u bioskop veeras?"
odgovoriu: "ao mi je, ali vie volim da odem snekim drugim.

Njegovo drutvo mi je prijatnije od tvog." I to je to. Predivno je

umeti da sekae ne drugim ljudima. To je deo buenja. Deo
buenja je iveti sopstveni ivot po svojojvolji. I upamtite: to nije
egoizam. Egoizam je oekivati da neko drugi ivi svoj ivot kako
vismatrate za shodno, po vaoj volji. To jeste egoizam. Ali iveti
svoj ivot kako mi smatramoza shodno nije egoizam. Egoizam
izvire iz oekivanja da e neko drugi iveti svoj ivot da bi se
prilagodio vaemukusu, ili vaem ponosu, ili vaoj zaradi ili vaem
zadovoljstvu. To je stvarno egoizam, zatou se zatititi. Neu se
oseati dunim da budem sa tobom, ni da pristajem na ono to
traiod mene. Ako mi je tvoje drutvo prijatno, uivau u njemu,
ne postajui ovisnik od toga. Alineu te vie izbegavati zbog
negativnih oseanja koje si budio u meni: Nema vie tu mo.
Buenje
Buenje bi trebalo da bude iznenaenje. Kad se ne nadamo da e
nam se neto desiti, ato se desi, ostajemo zapanjeni. Kada je
Vebsterova ena zatekla svog mua kako ljubisobaricu, rekla mu
je da je jako iznenaena. Vebster, kao ovek koji je vrlo pedantan
uupotrebi odgovarajue reci (to je razumljivo, jer je napisao itav
renik); uzvratio je: "Ne,draga, ja sam iznenaen, a ti si
zapanjena."Neke osobe gledaju na buenje kao na cilj. Reene su
da stignu do njega i kau: "Neelim da budem srean dok se ne
probudim." U tom sluaju, bolje da ostanete takvi kakviste, da
biste jednostavno ostali svesni kakvi ste u stvari. Jednostavna
svesnost je srea,nasuprot truda da stalno reagujete. Ljudi
reaguju tako brzo zato to nisu svesni. Shvatiete jednom da
postoje prilike kada se mora reagovati, ak i kad smo svesni, kada
shvatamo.Ali, kako svesnost raste, reagujemo sve manje, a
delamo sve vie. Jedan uenik rekao je svom duhovnom uitelju
da odlazi u jedno udaljeno mesto radimeditacije, i da se nada
kako e se vratiti prosvetljen. I tako je, svakih est meseci,
uenikslao uitelju pismo da ga obavesti o svom napretku. U
prvom pismu je pisalo: "Sadashvatam ta znai izgubiti sebe."
Uitelj ga je pocepao i bacio u korpu za otpatke. Posle estmeseci
stiglo je novo pismo u kome je pisalo: "Sada oseam sva iva
bia." Uitelj ga je po-cepao. U treem pismu je pisalo: "Sada

shvatam tajnu jednog i mnoine." I to je pocepano. To je trajalo

etiri godine, a onda su pisma prestala da stiu. Posle nekog
vremena,uitelj je postao radoznao i, kako je jedan putnik iao ka
tom udaljenom mestu, uitelj ga jezamolio da vidi ta je sa
uenikom. Na kraju je stiglo pismo od uenika. Pisalo je: "Zar je
tovano?" Kada ga je uitelj proitao, uskliknuo je; "Uspeo je!
Uspeo je! Najzad je shvatio!Shvatio je!" Postoji jedna pria o
vojniku na bojnom polju koji iznenada odbaci svoju puku,
podieneko pare hartije i gleda u njega. Zatim ga baci i trai
novo pare hartije. Oficiri onda kau:'Taj ovek izlae opasnosti
svoj ivot. Treba mu pomoi." Odvode ga u bolnicu i psihijatri
sepozabave njime. Ali leenje kao da nema nikakvog efekta. On
samo luta hodnicima, pronalazi papirie, gleda u njih i onda ih
odbacuje. Na kraju ree da ga treba otpustiti izvojske. Pozovu ga i
urue mu otpusnu listu. On je uzme, pogleda, i uzvikne: "To je to!
Pronaao sam!"Postanite, dakle sve svesniji svoje aktuelne
situacije, kakva god bila. Prestanite dabudete diktatori, prestanite
primoravati sebe da idete u odreenom pravcu. Samo tako, preili
kasnije, shvatiete jednog dana da ste samo svesnou postigli to
to ste prethodno satoliko truda traili.
Kakva je promenjena linost?
U vaoj potrazi za svesnou ne postavljajte zahteve. To je
manje-vie kao pokoravati sesaobraajnim znacima. Ako se ne
obazirete na ove znake, plaate kaznu. U Americi se vozidesnom,
u Engleskoj i Indiji levom stranom. U suprotnom, plaa se kazna.
Tu nema mestaza povreena oseanja, zahteve ili oekivanja pokoravamo se saobraajnim znacima i to je sve.Pitate me gde je
u svemu tome samilost, gde je oseanje krivice i slino.
Saznaete kadase probudite. Ako u ovom trenutku oseate
krivicu, kako bih vam to uopte objasnio? Kakobiste uopte znali
ta je samilost? Znate, ljudi ponekad vole da oponaaju Isusa, ali
kadamajmun uzme da svira saksofon to ga ne pretvara u
muziara. Ne moe se oponaati Isusimitirajui njegovo spoljno
ponaanje. Treba biti Isus, samo biste tada tano znali ta
trebauiniti u odreenoj situaciji, sve to u skladu sa vaim
temperamentom i karakterom, kao itemperamentom i karakterom

osobe s kojom imate posla. Ali, da biste to uinili, morate bitiono

to je bio Isus. Oponaanje vas nikud nee odvesti.Ako mislite da
samilost ukljuuje sladunjavost, onda meni apsolutno nije mogue
da vamopiem samilost, jer samilost moe biti veoma opora.
Samilost moe biti veoma gorka,moe da vas okira, moe da
zasue rukave i da vas operie. Samilost se moe javiti umnogim
vidovima. Svakako moe biti veoma blaga i nena, ali se to nikad
ne zna. Tek kadapostanete ljubav - drugim reima, kada odbacite
afekte i iluzije - tada ete "znati". to semanje budete
poistoveivali sa svojim egom, biete sve vie u skladu sa svima i
svime.Znate li zato? Zato to se neete vie bojati da ete biti
povreeni ili odbaeni. Neete vieeleti da bilo koga
impresionirate. Uspevate li da zamislite kakvo je olakanje kada
nemoramo vie nikoga da impresioniramo? Ah, kakvo olakanje!
Najzad srea! Ne osea sevie neodoljiva potreba da
objanjavamo stvari. Sve ide kako treba. ta ima da
seobjanjava? Ne osea se vie ni neodoljiva potreba da traimo
izvinjenje. Hiljadu bih puta vie voleoda ujem od vas: "Probudio
sam se", umesto:" ao mi je". Hiljadu bih puta vie voleo
daujem od vas: "Probudio sam se posle naeg poslednjeg
susreta; ono to sam ti uinio neese vie ponoviti," umesto:
"Strano mi je ao zbog onoga to sam ti uinio." Zato bi
bilokome trebala vaa izvinjenja? Razmislite o tome. To je iroko
polje istraivanja. ak i ako jeneko bio zao prema vama, nema
mestu izvinjenju.Niko nije bio zao prema vama. Moda je neko bio
zao prema onome to je mislio da stevi, ali ne premavama. Niko
vas ne odbacuje - ljudi samo odbacuju ono to misle da ste vi. Ali
takvozakljuivanje moe biti drukije primenjeno - na isti nain
niko vas ne prihvata. Sve dok seljudi ne probude, oni samo
prihvataju ili odbacuju predstavu koju imaju o vama. Formirali
suneku ideju o vama, i odbacuju ili prihvataju samo nju.Shvatate
li koliko je poraavajue produbljivanje ovog aspekta? Moda je
ak previeoslobadajue. Ali kako postaje lako voleti druge ljude
kada se shvati sve ovo! Kako je lakovoleti sve oko sebe, kada se
ne poistoveujemo sa predstavom koju imaju o nama!
Postajezaista lako voleti ih, voleti sve ljude. Ja posmatram "sebe",
ali ne mislim na sebe. Zato to je mislei ego prepun loih
misli.Meutim, kada posmatram sebe, svoj ego, neprekidno sam

svestan da se radi samo oodrazu. U stvarnosti, ne misli se na

svoje "ja", ili svoj ego. To je kao ovek koji voziautomobil - taj
ovek svakako ne eli da se lii svesti samog automobila. U redu
je izgubitise u fantazijama, ali bez gubljenja svesti o onome to je
oko vas. Treba uvek biti na oprezu. To je kao majka koja spava ne uje avione koje bruje iznad njene kue, ali osea inajmanje
komeanje svog deteta, i u tom smislu je budna. Ne moe se
nita govoriti ostanju budnosti - moe se govoriti samo o stanju
uspavanosti. O stanju budnosti mogu sedati samo naznake.Nita
se ne moe kazati o srei - srea ne moe biti definisana, ono to
moe bitidefinisano je nesrea. Odbacite nesreu i saznaete.
Ljubav ne moe biti definisana,odsustvo ljubavi moe. Odbacite
odsustvo ljubavi, odbacite strah i znaete. Voleli bismo daznamo
kakav je neko kada se probudi, ali saznaete samo kad to
postignete.Da li moda govorim kako ne treba nita da oekujemo
od svoje dece? Rekao sam:"Nemate pravo da oekujete neto."
Pre ili posle, to dete e morati da se oslobodi od vas,sledei svoj
put. Tada neete imati vie nikakvo pravo nad njim. U sutini, to
nije vae dete,i nikada to nije bilo. Ono pripada ivotu, a ne
vama. Niko i nita vam ne pripada. Ono oemu govorimo je
vaspitanje vaeg deteta. Ako hoe ruak, bie bolje da doe za
stoizmeu dvanaest i jedan, inae nee dobiti ruak. U ovoj kui
je takav red. Ako ne stignena vreme, nema ruka. Slobodan si,
istina, ali mora da snosi posledice.
Na kraju je samo utanje
Svi me pitaju ta se deava kada ovek na kraju stigne do
svesnosti. Da li je toradoznalost? Uvek se pitamo kako bi se neka
stvar uklopila u odreeni sistem ili da li bineka druga imala smisla
u odreenom kontekstu, ili kakvo e biti nae iskustvo
kadastignemo. Krenite, pa ete znati. To se ne moe opisati.Na
Istoku se esto kae: "Oni koji znaju, ne govore; oni koji govore,
ne znaju." Ne moese govoriti. Moe se govoriti samo o
suprotnom. Uitelj vam ne moe podariti istinu; istinase ne moe
izraziti reima, nekom formulom. To nije istina. To nije stvarnost.
Stvarnost sene moe izraziti formulom. Uitelj moe samo da vam
ukae koje su vae greke. Kadaodbacite svoje greke,

spoznaete istinu. Ali ni tada neete moi da je izreknete.Ovo su

uobiajena uenja nekih velikih mistika. Toma Akvinski nije pred
kraj svog ivotani pisao ni govorio -shvatio je. Mislio sam da je
njegovo uveno utanje trajalo samonekoliko meseci, ali su to u
stvarnosti bile itave godine. To je kao kada biste me, nikada ne
okusivi zeleni mango, pitali: "Kakav mu je ukus?" Jabih vam
moda odgovorio: "Opor", ali dajui vam jednu re zaveo bih vas
na pogrean put.Pokuajte da shvatite, veina ljudi nije preterano
mudra: lepi se na rei - na rei svetihspisa, na primer - i sve
shvata naopako."Opor", kaem, a vi pitate: "Opor kao limun ili
kao dunja?" "Ne, nije opor kao limun, opor je kao mango",
kaem. "Ali, ja ga nikad nisam probao", uzvraate. teta!
Meutim, vi nastavljate svojim putem i piete itavu doktorsku
tezu o toj temi. Da steprobli mango, ne biste to uinili, zaista.
Napisali biste doktorsku tezu o neemu drugom, aline o mangu. A
tog dana, kada najzad okusite zeleni mango, kazaete: "Boe
moj, ispao samsmean. Nije trebalo da napiem tu tezu."
Identino kao to je uinio Toma Akvinski, Jedan veliki nemaki
filozof i teolog napisao je itavu knjigu o utanju Tome Akvinskog.
Toma Akvinski je jednostavno utonuo u utanje. Nije govorio. U
uvodu svoje Summatheologiae rekao je: "Govorei o Bogu, ne
moemo rei ta je, ve samo ta nije. Na istinain ne moemo
govoriti kakav je, ve kakav nije." Taj koji govori nije orijentalni
uiteljzena, ve katoliki svetenik, vekovima priznat kao vrhunski
teolog. U drugoj prilici Sveti Toma je rekao: Bog je nespoznatljiv.
Stvarnost, Bog, istina, ljubav su nespoznatljivi - toznai da ne
mogu biti obuhvaeni racionalnim umom. Ovo treba da okona
mnoga pitanjakoja nam ljudi postavljaju, jer veito ivimo u iluziji
da neto znamo. Nije tako. Nismosposobni da saznamo.ta je
onda sveti spis? To je samo znak, putokaz, ali nije opis. Fanatizam
iskrenogvernika koji je ubeen da sve zna, ponekad izaziva vee
zlo nego to to mogu udruenesnage dve stotine kriminalaca.
Zastraujue je videti ono to mogu da uine iskreni vernici,ba
zato misle da znaju. Zar ne bi bilo divno kada bismo imali svet u
kome bi svi govorili:"Ne znamo." Pala bi jedna velika barijera. Zar
to ne bi bilo udesno? Jedan ovek koji je roen slep doe i upita
me: "ta je to to nazivate zeleno?" Kako se moe opisati zelena
boja nekome ko je od roenja slep? Koriste se analogije. Itako mu

kaem: "Zelena boja je slina prijatnoj muzici." "A", kae on, "kao
prijatna muzika.""Da", odgovorim, "Kao blaga i prijatna muzika."
Prilazi mi zatim drugi siepac i pita me: "ta je zelena boja?"
Kaem mu da je to kao glatki somot, vrlo mekan i gladak na
dodir.Sledeeg dana vidim dvojicu ljudi kako tuku jedan drugog
flaama po glavi. Jedan vie:'To je kao prijatna muzika." A drugi:
'To je kao glatki somot." Nijedan od njih dvojice ne znao emu
govori, jer bi inae zatvorio usta.Stvari ba tako stoje. ak i gore
- uzmimo da nam jednom bude omogueno da posetimonekog od
tih s!epaca i upitamo ga: 'Ti sada zna ta je zelena boja, zar ne?"
a on odgovori:"Istina, jutros sam je dugo sluao!"injenica je da
ste okrueni Bogom, i to ne vidite, jer "znate" neto o Bogu.
Poslednjabarijera koja stoji izmeu vas i vizije Boga je vaa
predstava o Bogu. Gubite Boga zato tomislite da neto znate. To
je uasan aspekt religije. Eto ta su govorili jevanelisti vernicisu "znali" i zato su odbacili Isusa. Najvia spoznaja Boga je
spoznati ga kao nespoznatljivog.Zaista se previe govori o Bogu svet ne moe vie da izdri. Premalo je svesnosti, premaloljubavi,
premalo sree, ali nema svrhe govoriti o tome. Premalo je
odbacivanja iluzija,greaka, afekata i okrutnosti. Premalo je
svesnosti. Od toga pati svet, ne od pomanjkanjareligije. Religija bi
trebalo da nam prui zatitu od pomanjkanja svesnosti i
sposobnosti zabuenje.Pogledajte do kog smo stepena
degenerisanosti dospeli. Doite u Indiju i videete kakose ljudi
masovno ubijaju zbog religije. To vidite na sve strane. "Onaj koji
zna, ne govori; onajkoji govori, ne zna." Sva otkria, koliko god
boanska bila, nisu vie od prsta uperenog ka Mesecu. Kao to
kau na Istoku: "Kada mudrac pokazuje ka Mesecu, idiot vidi
samo njegovprst."Francuski pisac an Giton mnogi je radikalniji
svojim uasnim komenatarom: "estokoristimo prst da bismo
iskopali oko."Gde je spas? Svesnost, svesnost! Izleenje je u
svesnosti; istina je u svesnosti; spas je usvesnosti; ljubav je u
svesnosti; buenje je u svesnosti.Potrebno je da govorim o
reima i pojmovima da bih vam neto objasnio. Kada
gledamoneko drvo, mi ga u stvari ne vidimo. Mislimo da ga
vidimo, ali ga ne vidimo. Kada gledamoneku osobu, u stvari je ne
vidimo, samo mislimo da je vidimo. Ono to vidimo je neto
tosmo fiksirali u svom umu. Stiemo odreeni utisak i drimo se

tog utiska, i dalje gledajuineto ili nekoga kroz filter prvobitnog

utiska. Mi to inimo sa gotovo svim stvarima.Ako ovo shvatite,
shvatiete velianstvenost i lepotu svesnosti u odnosu na sve to
nasokruuje. Jer stvarnost je tu - "Bog", ta god to znailo, je tu.
Sve je tu. Sirota ribica uokeanu kae: "Oprosti, traim okean.
Moe li mi rei gde se nalazi?" Patetino, zar ne?Kada bismo
samo otvorili oi i pogledali oko sebe, shvatili bismo.
Kako izgubiti sebe?
Vratimo se na onu prekrasnu misao jevaneliste, koji govori o
gubljenju i pronalaenjusebe. To je neto to nalazimo u veem
delu religiozne knjievnosti, u itavoj duhovnoj imistikoj
knjievnosti.Kako izgubiti sebe? Jeste li ikada nastojali da izgubite
neto? Tano - to se vie nastoji,sve je tee. Stvari se gube onda
kad se ovek ne trudi da to uini. Neto se gubi kada nismosvesni
toga. Ali kako se moe umreti u samom sebi? Govorim o smrti, ne
o samoubistvu.Nije nam reeno da ubijemo sebe, ve da umremo.
Ako izazovemo bol i patnju u sebi, to biznailo poraziti same sebe.
To bi bilo kontraproduktivno, jer je ovek najvie obuzet
sobomkada pati. Najvie smo obuzeti sobom kada smo
depresivni. Meutim, najspremniji smo dazaboravimo sebe kada
smo sreni, kad smo radosni. Srea nas oslobaa samih
sebe.Patnja, bol, tuga i potitenost su stanja koja nas vezuju za
same sebe.Pokuajte da zamislite koliko ste svesni postojanja
svoga zuba kada vas boli. Kada nepatite od zubobolje, ne znate
ak ni da imate zube ili da uopte imate glavu. Meutim,
kadaglava hoe da vam prsne od glavobolje, sve se potpuno
menja. Prema tome, oigledna je zabluda misliti kako je pravi
nain da negiramo same sebe tajto emo izazvati bol u sebi,
prepustivi se ponitavanju i usmrivanju sebe, kako je to
potradicionalnom uverenju. Negirati sebe, umreti u sebi, izgubiti
sebe, znai shvatiti svojupravu prirodu. Kada se to uini, lano
"ja" se gubi, iezava.Uzmimo da jednog dana neko ue u moju
sobu i ja mu kem: "Samo napred.Predstavite se." "Ja sam
Napoleon", odgovori on. A ja: "Ne onaj Napoleon..." "Ba
tako,Bonaparta, francuski imperator." "Drago mi je!" kaem,
mislei u sebi: bolje da pripazim naovog tipa. "Rasko-motite se,

vae velianstvo.""Eto, rekli su mi da ste izuzetni duhovni uitelj.

Ja imam duhovni problem. Zabrinut sam iteko mi je da verujem
u Boga. Vidite, moje trupe su poraene u Rusiji i ve noima
nespavam, pitajui se kako e se sve to zavriti", kae mi on. Ja
mu odgovorim: "U redu, vae velianstvo. Siguran sam da bih
mogao da uinim netokako bih olakao va problem. Preporuio
bih vam da proitate esto poglavlje Jevaneljapo Mateji:
'Pogledajte ptice u polju... ne seju i ne anju.'"Kada smo stigli do
ove take, pitam se ko je lui, ja ili on. Bez obzira na to,
prihvatamovog luaka. To je ono to ini mudri uitelj na poetku
- prihvata vas i ozbiljno razmatravae probleme. Moda vam ak
obrie poneku suzu. Vi ste ludi, ali jo to ne znate. Ali, ubrzoe
doi trenutak kada e vam iznenada istrgnuti tepih ispod nogu i
rei vam: "Dosta je! Tinisi Napoleon."U uvenim dijalozima Svete
Katarine Sijenske pripoveda se da joj je Bog rekao: "Ja samOnaj
koji jeste; ti si ona koja nije." Jeste li ikad doiveli svoje nebie?
Na Istoku, to je predstavljeno slikom igraa i igre. Bog je
predstavljen kao igra, a boijestvaranje kao njegova igra. Jer,
Bog nije veliki igra, a vi mali igra. Ne. Vi uopte nisteigra. Vi
ste igrani! Jeste li ikada iskusili neto slino?I tako, kada se taj
luak vrati u samog sebe i shvati da nije Napoleon, on ne prestaje
dapostoji, on i dalje postoji, ali iznenada shvati da je neto drugo
od onoga to je mislio da jeste.Izgubiti sebe znai iznenada
shvatiti da smo neto drugo od onoga to smo misiili da jesmo.
Mislili ste da ste centar sveta - sada se oseate kao satelit. Mislili
ste da ste igra,sada oseate da ste igra- sve su to samo
analogije, slike, tako da ih ne treba shvatitibukvalno. One vam
daju samo sugestiju, samo su putokaz, ne zaboravite.
ta je najvrednije u nama?
Preimo na jednu drugu ideju - o linoj vrednosti. To je vrlo
kompleksno pitanje. Linavrednost ne znai vrednost sebe, naeg
lanog "ja". Otkud potie vrednost sebe? Da limoda potie iz
uspeha u poslu? Da li potie iz posedovanja gomile novca? Da li
potie odsposobnosti da se privuku mnogi mukarci (ako ste
ena), ili mnoge ene (ako stemukarac)? Kako je krhko sve to,
kako je prolazno! Kada govorimo o vrednosti samog sebe,ne

govorimo u sutini o nainu na koji smo odraeni u mentalnom

ogledalu drugih ljudi, zarne? Ali, moramo li da zavisimo od toga?
Ljudi shvate svoju linu vrednost tek kada prestanuda se
poistoveuju ili definiu svoje "ja" u svedu tih efemernih stvari. Ja
nisam lep zato to svi kau da sam lep. U stvarnosti nisam ni lep
ni ruan. To su stvarikoje dolaze i prolaze. Sutra se mogu
najednom pretvoriti u groznu kreaturu, ali "ja" ostajeuvek "ja".
Uzmimo da se nakon toga podvrgnem plastinoj operaciji i
postanem prelep. Da limoda "ja" postaje prelepo?Potrebno je
posvetiti mnogo vremena ovim razmiljanjima, ja sam ih bacio
pred vas nagomilu, ali ako odvojite dovoljno vremena da shvatite
sve to sam vam rekao, zadravi sena ovim mislima, otkriete
zlatni rudnik. Ja to znam, jer kad sam prvi put stvarno uronio
usve ove ideje, zaista sam otkrio blago.Prijatna iskustva ine ivot
prekrasnim. Bolna iskustva vode sazrevanju. Prijatna iskustvaine
ivot lepim, ali sama po sebi ne vode razvoju. Ono to vodi
razvoju jesu bolna iskustva.Patnja stavlja prst na neki deo vas
koji se jo nije razvio, koji treba da raste, da se menja
ipreobraava. Kada biste znali kako da upotrebite tu patnju, koliko
biste se razvili! Zadrimo se prvo na psiholokoj patnji, na svim
negativnim oseanjima u vama. Negubite svoje vreme na samo
jednom od njih - ve sam vam rekao ta moete da uinite
stakvim oseanjima. Pokuajte da posmatrate razoaranje koje
oseate kada stvari ne iduonako kako ste vi hteli! Ne skreem
vam panju na to da bih vas u bilo kom smislu osudio(tada biste
se samo upetljali u mrnju prema sebi). Posmatrajte sebe i svoje
razoaranjekao da posmatrate neku drugu osobu. Gledajte to
razoaranje, tu potitenost koju oseatekad vas kritikuju. ta to
govori o vama? Jeste li ikad uli za oveka koji je tvrdio: "Ko je
rekao da briga niemu ne slui? Slui,nego ta. Svaki put kad
brinem zbog neega, to se ne desi!"Lepo, njemu je sigurno
posluila. Ima i onaj koji kae: "Neurotiar je osoba koja
brinezbog neega to se nije dogodilo u prolosti. On nije kao mi,
normalni ljudi, koji brinemozbog neega to se nee desiti u
budunosti."Eto kako stoje stvari. Ta briga, ta napetost, ta
govore o vama?Negativna oseanja, sva negativna oseanja,
korisna su da bi se postigla svesnost, da bise shvatilo. Ona vam
daju mogunost da ih osetite, da ih posmatrate spolja. U

poetku,potitenost e i dalje biti prisutna, ali presekli ste nit koja

vas je sjedinjavala sa njom.Postepeno, shvatiete potitenost.
Uporedo s razumevanjem, ona e se postepeno gubiti,sve dok ne
iezne.Pre prosvetljenja bio sam depresivan. Posle prosvetljenja i
dalje sam depresivan, alimalo-pomalo ili brzo, ili iznenada, stie
se u stanje budnosti, a to je stanje u kome sepotpuno odbacuju
elje. Podsetite se ta sam podrazumevao pod eljama i
zahtevima.Smisao je bio ovaj: "Sve dok ne osvojim sve ono to
elim, odbijam da budem srean." Podrazumevam, dakle,
sluajeve u kojima srea zavisi od ostvarenja nae elje.
Treba li potiskivati elje?
Ne pokuavajte da potisnete svoje elje, jer biste rizikovali da
postanete apatini. Bilibiste lieni energije i to bi bilo uasno.
elja je, u zdravom smislu rei, energija, a to vieenergije
imamo, utoliko bolje. Zato ne potiskujte elju - shvatite je.
Shvatite je. Ne truditese toliko da je ostvarite, koliko da je
shvatite.Nemojte se jednostavno odricati predmeta svojih elja shvatite ih, sagledajte ih unjihovom istinskom svetlu. Sagledajte
kolika je njihova stvarna vrednost. Jer, ako sezadrimo na tome
da potisnemo svoju elju, nastojei da se odreknemo predmeta
elje,najverovatnije emo ostati vezani za nju. U suprotnom, ako
je posmatramo i sagledamokoliko je ona uopte vredna, ako
shvatimo da nam samo utire put ka nesrei, razoaranju
idepresiji, tek tada se elja preobraava u to to nazivam "ono
emu dajem prednost".Kada se ivi sa onim emu dajemo
prednost, ne dopustivi da sopstvena srea zavisi odtoga, tek
tada smo zaista probueni. Kreemo se ka stanju budnosti.
Budnost, srea -nazovite to kako vam odgovara - je stanje
odsustva iluzija, stanje u kome se stvari negledaju kroz prizmu
onoga to smo i kako smo, ve kakve one jesu, u onoj meri u
kojoj je tomogue jednom ljudskom biu. Odbacite iluzije,
sagledajte svet oko sebe i konano etevideti stvarnost,
iveete.Svaki put kad smo nesreni, neto je pridodato
stvarnosti. Taj prilepak nas ininesrenim. Ponavljam: vi ste
odgovorni za to, vi ste neto dodali, negativna reakcija unutarvas.
Preko svoje reakcije, vi neto dodajete. I ako razmotrite to to ste

dodali, videete da jeto uvek neka iluzija, neka potreba, neko

oekivanje, neki zahtev. Uvek. Iluzije se sve vieumnoavaju. Ali
kada jednom krenete u pravom smeru, sami ete to uoiti.
Uzmimo, na primer, estu iluziju, greku u miljenju, da ete se,
ako promenite svet okosebe, i vi promeniti. Ne moemo se
promeniti ako samo menjamo spoljanji svet. Akonaete novi
posao, ili novog branog druga, ili novu kuu, ili novog duhovnog
uitelja, sveto ne znai da ete se vi promeniti. To je kao kada
biste hteli da promenite svoj rukopistako to ete promeniti
penkalo. Ili da promenite svoj nain razmiljanja tako to
etepromeniti eir. Oigledno je da se takvim promenama u
svetu oko sebe mi u sutini ne menjamo, paipak veina ljudi ulae
svu svoju energiju u nastojanja da prilagodi spoljni svet
sopstvenomukusu, navikama i potrebama. Ponekad uspevamo u
tome - dobije se pet minuta predaha -ali ostajemo napeti ak i u
tim trenucima predaha, jer ivot tee dalje bez zaustavljanja,ivot
se neprekidno menja. Prema tome, ako hoete da ivite, ne
moete biti fiksirani u jednoj taki. Ne postoji nikakav oslonac na
koji biste mogli da poloite glavu. Morate dapratite tok samog
ivota. Kao to je rekao Konfuije: "Onaj koji eli da bude
neprekidnosrean mora esto da se menja."ivot juri mimo nas,
prolazi. Ali mi i dalje gledamo unazad, zar ne? Kaimo se za
proledogaaje i sadanje dogaaje. Meutim, kae se: "Kada se
ruka poloi na plug, ne moe seokrenuti unazad."Hoete li da
uivate u nekoj melodiji? Hoete li da uivate u simfoniji? Nemojte
seograniiti samo na poneki akord muzike. Ne ograniite se samo
na nekoliko nota. Pustite ihda prolaze, pustite da teku. itavo
uivanje u nekoj simfoniji je samo u vaoj spremnosti dapustite
note da protiu. U suprotnom, ako bi neki poseban akord
uzburkao vau matu i vidoviknuli orkestru: "Produite da svirate
taj akord, nemojte prestati!" to ne bi vie bilasimfonija.Znate li za
onu priu o Nasradin-hodi? On je svoje mistiko uenje irio
priajuizabavne prie. Glavni lik u ovim priama uvek je on,
Nasradin. Jednog dana, Nasradin je sedeo sa gitarom i svirao
stalno istu notu. Posle nekogvremena, oko njega se skupila
gomila sveta (to se deavalo na pijanom trgu) i neko mu
jerekao: "Lepa je ta nota koju svira, hoda, ali zato ne svira i

neto drugo, kao ostalimuziari?""Oni su budale!" uskliknuo je

Nasradin. "Samo trae i trae pravu notu, a ja sam jenaao."
Kako iveti sada i ovde?
Kada se veemo za neto, ivot je uniten; kada se zakaimo za
neto, prestajemo daivimo. To pie na svim stranicama
Jevanelja. Pokuajte da shvatite. Shvatite jo jednuiluziju - srea
nije adekvatna emociji, ushienju. Verovanje da neka emocija
izvire izzadovoljenja elje je samo nova iluzija. elja donosi samo
brigu i napetost i, pre ili kasnije,rezultati opijenosti isplivae na
povrinu. Kada smo dovoljno patili, tada smo spremni
dashvatimo. Vi se hranite emocijama - to je kao hraniti trkakog
konja urnama, i vinom. Trkaki konj se ne hrani tako. To je kao
hraniti ljudska bia drogama. Ali sa drogama se nemoe napuniti
stomak. Ono to je potrebno je dobar obrok, solidan, hranljiv, i
neto za pie. To treba sami da shvatite.Iluzija je da neko drugi
moe sve to uiniti umesto vas, da neki mudrac ili uitelj moe
toda obavi za vas. ak ni najvei duhovni uitelj na svetu ne moe
uiniti ni jedan korakumesto vas. Sve morate sami.Sveti Avgustin
je to lepo izrazio: "Sam Isus Hrist nije mogao nita da uini za
mnogemeu onima koji su ga sluali." Ili da ponovo citiram onu
divnu arapsku izreku, koja kae:"Priroda kie je uvek ista, pa ipak
od nje raste trnje u pustinji i cvee u bati." Vi ste taj kojimora
neto da uini. Niko drugi ne moe vam pomoi. Vi ste taj koji
treba da svari hranukoju pojede, vi ste taj koji treba da shvati.
Niko drugi ne moe da shvati umesto vas. Vi stetaj koji treba da
trai. Niko drugi ne moe da trai umesto vas. Ne moete se
osloniti ni nakoga, u traenju istine, ljubavi, svoga "ja". Postoji
jedna velika iluzija, a to je da je veoma vano da budemo
potovani, da budemovoljeni i cenjeni, da budemo vani. Mnogi
govore da je u nama usaena prirodna potreba dabudemo voljeni
i cenjeni, da pripadamo nekome. To je la, neistina. Odbacite ovu
iluziju ibiete sreni. Mi imamo prirodnu potrebu za slobodom,
imamo prirodnu potrebu da volimo,ali ne i da budemo
voljeni.Ponekad, na mojim psihoterapeutskim seansama,
suoavao sam se sa jednim vrloestim problemom: "Niko me ne

voli, kako onda mogu da budem srean?" Tada ja objanjavam toj

osobi: "Hoete li moda da kaete kako ne postoji ni jedan
trenutak u komezaboravljate da niste voljeni, kada se opustite i
oseate se sreno?" Naravno da postoji. Jedna ena, na primer,
sva se unela gledajui neki film. Re je o nekoj komediji, ena
sesmeje i raduje, i u tom blagoslovenom trenutku zaboravila je da
se podseti kako je niko nevoli, niko je ne voli, niko je ne voli.
Srena je! Zatim izlazi iz bioskopa i prijateljica sa kojom je gledala
film odlazi s nekim momkom, ostavivi je samu. I tako ona pone
da razmilja:"Sve moje prijateljice imaju momka, a ja nemam
nikog. Kako sam nesrena. Niko me nevoli!"U Indiji, mnogi
siromani ljudi poeli su da nabavljaju sebi tranzistore, koji su
tamoluksuz. "Svi imaju radio", kau, "ali ja ga nemam. Tako sam
nesrean." Dok ljudi nisu poelida kupuju radio-aparate, svi su bili
savreno sreni bez njih. Isto vai i za vas - sve dok vamneko nije
rekao da ne moete biti sreni ako niste voljeni, eljeni ili privlani
za nekoga.Kroz dodir sa stvarnou postaje se srean. Eto ta
donosi sreu - dodir sa stvarnou,trenutak po trenutak. Tu ete
pronai Boga; tu ete pronai sreu. Ali veina ljudi nijespremna
da uje takve stvari.Iluzija je da spoljasnji dogaaji imaju mo da
nas ugroze, da drugi ljudi imaju mo danam nanesu zlo. Nije tako.
Samo im mi dajemo mo da to uine. Jo jedna iluzija - da ste vi
sve te etikete koje vam drugi ljudi nalepljuju ili koje ste samisebi
nalepili. Niste, niste! Ne treba, dakle, da se kaite za njih. Jednog
dana, kada mi neko bude rekao da sam genije i kada to budem
shvatio ozbiljno,nai u se u velikoj nevolji. Shvatate li zato?
Zato to u od tog trenutka postati napet.Morau da odrim nivo
situacije, da odgovorim na oekivanja. Posle svakog
predavanjamorau da proverim: "Da li vam se dopalo predavanje?
Mislite li i dalje da sam genije?"Dakle, jedina stvar koju treba
uiniti je da uklonite svaku etiketu! Izbriite ih i bieteslobodni!
Nemojte se poistoveivati sa tim etiketama. One predstavljaju ono
to misli nekodrugi, ono to je neko u odreenom trenutku video
u vama. Da li ste zaista genije? Da li steuvrnuti? Da li ste mistik?
Da li ste ludi? ta je to vano, u sutini? Vano je da nastavimo
dabudemo svesni, da ivimo ovaj ivot, trenutak po trenutak.
Kako su divne one rei Jevanelja: "Pogledajte ptice na nebu - ne
seju, ne anju, ne odlau u ambare... pogledajteljiljane u polju,

ne predu i ne tkaju." To su zaista mistine rei, rei oveka koji je

probuen.Prema tome, zato ste zabrinuti? Da li ste bar u stanju
da dodate, bez obzira na svu vaubrigu, jedan jedini trenutak
oputenosti svom ivotu? emu se brinuti za sutra? Postoji liivot
posle smrti? Da li u iveti posle svoje smrti? emu se brinuti za
sutra? Uite usadanjost.Neko je rekao: "ivot je ono to nam se
deava dok smo preokupirani drugimplanovima." Patetino. ivite
u sadanjosti. To je neto to ete videti da se deava kada
seprobudite. Otkriete da ivite u sadanjosti, istinski
proivljavajui svaki trenutak koji ivite.
Kada grlimo uspomene
To me vodi jednoj drugoj temi, ali odlino se uklapa u ono to sam
do sada govorio,posebno na predlog da postanemo svesni svega
to dodajemo stvarnosti.Nedavno, jedan svetenik mi je priao da
je pre vie godina drao predavanje u Njujorku,ba kada su
Portorikanci bili na veoma loem glasu zbog nekog incidenta koji
se desio. Svisu o njima govorili sve najgore. I tako je u svom
predavanju rekao: "Hteo bih da vamproitam neto od onoga to
ljudi iz Njujorka govore o nekim imigrantima."Ono to je proitao
bili su u sutini komentari iz novina o Ircima, Nemcima i
raznimdrugim nacijama koje su imigrirale u Njujork tokom itavih
decenija! Objasnio je zatim ta jehteo da kae, rekavi: Taj narod
ne donosi kriminal sa sobom - oni postaju zloinci kada sesuoe
sa nekim situacijama ovde. Moramo ih shvatiti ako hoemo da
pomognemo -uzaludno je reagovati predrasudama. Potrebno je
razumevanje, a ne osuda." Tako dolazi i do promena u nama - ne
kroz osudu, ne kuenjem, ve razumevanjemsvega to nam se
dogaa. Ne treba smatrati sebe starim i nepopravljivim
grenikom. Ne,ne, ne! Da bismo dostigli svesnost, potrebno je
umeti da vidimo, a ne moe se videti ako smo ogrezli u
predrasudama. Gotovo sve stvari i osobe koje gledamo, gledamo
kroz filterpredrasuda. Rekao bih da je to dovoljno da svakog
obeshrabri. To je kao kada sretnemo nekog prijatelja koga dugo
nismo videli. "Ej, Tom," kaem, "balepo to te vidim!" i vrsto ga
zagrlim. Koga ja grlim, Toma ili uspomenu koju imam onjemu? Da
li je on ivo ljudsko bie ili le? Ja polazim od ubeenja da je on i

dalje onajmladi kakvog pamtim. Polazim od ubeenja koje se i

dalje uklapa u ideju koju sam imao onjemu, u moje uspomene. I
tako, grlim ga. Pet minuta kasnije, uviam da se promenio igubim
svako interesovanje za njega. Zagrlio sam pogrenu osobu.Ako
hoete da shvatite koliko je istina ovo to vam govorim, ujte ovu
priu. Jednaopatica povlai se u osamu. Svi iz njene zajednice
kau: "Ah, poznata stvar, to je deonjenog stila - uvek prisustvuje
seminarima i zatim odlazi u osamu; nikada se neepromeniti."
Meutim, desi se da opatica doivi pramenu u jednom od tih
povlaenja. Ona semenja - svi primete razliku i kau: "Pa ti si
zaista shvatila neke stvari, zar ne?" Istina je,promena zrai iz
njenog ponaanja, iz njenog tela, iz njenog lica. Uvek tako biva
kada sedoivi unutranja promena. Odraava se na licu, u oima,
telu. I tako, opatica se vrati usvoju zajednicu, a poto ta zajednica
ima o njoj ve utvrenu ideju, baziranu na predrasudi,i dalje je
gleda takvim oima. Samo lanovi njene zajednice ne vide
nikakvu promenu u njoj.Govore: "Pa, izgleda malo ivlja, ali
priekajte i videete - ubrzo e ponovo utonuti udepresiju." I,
nakon nekoliko nedelja, ona je ponovo potitena - reaguje na
njihovu reakciju. Tada svi kau: "Vidi? Lepo smo rekli -nije se
promenila." Meutim, tragino je to se onazaista promenila,
samo to oni nisu postali svesni toga. Opaanje ima poraavajue
efekte u pogledu ljubavi i ljudskih odnosa. Ono topredstavlja
stvarni odnos, sigurno sadri dve stvari - jasnou vienja (u meri
u kojoj smosposobni za to; neki bi moda voleli da znaju do koje
mere moemo imati jasnou opaanja,ali verujem da niko nije
protiv toga da je to vea) i preciznost odgovora. Verovatnije je
dase preciznije odgovara nego to se jasno opaa. Kada je
opaanje iskrivljeno, verovatno nemoemo precizno da uzvratimo.
Kako moe voleti nekoga koga ak i ne vidi? Da li stvarnovidi
onoga za koga si vezan? Da li stvarno vidi nekoga koga se plai
i koji ti je zatoodbojan? Uvek mrzimo onoga od koga se
plaimo."Strah od Gopoda je poetak mudrosti", govore mi
ponekad. Ali priekajte malo. Nadamse da shvataju ono to
govore, jer svi mi mrzimo ono od ega se plaimo. Hteli bismo
uvekda unitimo ono od ega zaziremo, da ga se oslobodimo, da
ga izbegnemo. Kada se bojimonekog, ne podnosimo ga. Ne
podnosimo ga u onoj meri u kojoj ga se bojimo. A ak ga i

nevidimo, jer su upletene emocije.Identina stvar dogaa se kad

nas neko privlai. Kada se uvrsti istinska ljubav, ljudinisu
zaljubljeni jedno u drugo, niti se mrze u uobiajenom smislu rei.
Jasno vide jedandrugog i precizno uzvraaju. Ali na ovom
ljudskom nivou, u igru neprestano ulaze sopstveniukusi, elje,
sklonosti i tako dalje. Treba znai biti svestan sopstvenih
predrasuda,sopstvenih ukusa, sopstvenih sklonosti. Sve je to u
nama i izvire iz uslovljenosti kojoj smopodvrgnuti. Kako to da se
vama sviaju neke stvari koje se meni ne sviaju? Zato to jevaa
kultura razliita od moje. Zato to je vae vaspitanje razliito od
mog. Kada bih vam dao da pojedete neki od mojih omiljenih
obroka, moda biste ga s gaenjem odbacili.U nekim delovima
Indije ima ljudi koje vole psee meso. Neke osobe, meutim, kada
biznale ta im je na tanjiru, muka bi im pripala. Zato? Druga
uslovljenost, drugaprogramiranost. Indusima bi pripala muka kad
bi saznali da su jeli meso krave, aliAmerikancima to prija. Vi
pitate: "Ali zato ne jedu govedinu?" Iz istog razloga iz kog
vineete pojesti vae kuence. Iz istog razloga. Krava za indijskog
seljaka predstavlja ono toza vas predstavlja va pas. Ne eli da
je jede. Postoji kulturna predrasuda koja nedozvoljava takve
stvari, a u sutini se tako uva ivotinja koja je neophodno
potrebna.Zato se onda zaljubljujemo? Zato se zaljubljujemo u
odreeni tip osobe, a ne u nekidrugi? Zato to smo uslovljeni. U
mojoj podsvesti imam sliku odreenog tipa osobe koja meprivlai,
privlai me, i tako, kada sretnem takvu osobu, kao da me obasja
munja. Ali, jesamli je video, tu osobu? Ne! Videu je moda kad
se budem venao s njom - tada dolazi dobuenja. Tada ljubav
moe da otpone. Meutim, zaljubljenost nema nita zajedniko
sljubavlju, to nije ljubav - to je elja, gorua elja. Ono to elite
svim srcem je da vam tooboavano stvorenje kae da ga
privlaite. Samo vam tako neto prua oseanje sree.
Umeuvremenu, svi drugi govore: "Ma ta on vidi toliko
zanimljivo u njoj?" Ali radi se ouslovljenosti - on je ne vidi. Kau
da je ljubav slepa. Verujte mi, nita nema tako otar vid kao
prava ljubav. Ljubavima najotriji vid na svetu. Zavisnost je slepa.
Vezanost je slepa. Zakaenost za nekog,neprestani zahtevi i elje
su slepi. Ali istinska ljubav nije. Nemojte te stvari
nazivatiljubavlju. Sve u svemu, ova re je oskrnavljena u veini

ivih jezika. Ljudi govore o voenjuljubavi i zaljubljenosti. O emu

u stvari govore? Prvo to nam je potrebno je jasno
opaanje. Jedan od motiva zato jasno i oigledno ne vidimo
druge ljude je taj to u igru ulaze naeemocije, naa uslovljenost,
nai ukusi. Moramo raunati sa ovom injenicom. Ali
moramoraunati sa neim mnogo vanijim - s naim idejama,
naim zakljucima, naim pojmovima.
Pojmovi i stvarnost
Verovali ili ne, svaki pojam koji bi trebalo da nam pomogne da
stupimo u dodir sastvarnou, okonava se stvaranjem nove
prepreke tom dodiru, jer pre ili poslezaboravljamo da reci nisu
stvari. Pojam ne odgovara stvarnosti - to su dve razliite
stvari.Zato sam vam ranije rekao da je poslednja barijera koja
nas spreava da dopremo doBoga ba sama re "Bog" i pojam
Boga. Ako ne pazimo, to nam postaje prepreka, umestoda nam
pomogne.Kada definiem neku osobu kao enu, to je istina. Ali, u
toj osobi ima gomila stvari kojene obuhvata pojam "ena". Ona e
uvek biti ta posebna ena, konkretna i jedinstvena, kojamoe biti
upoznata samo kroz iskustvo, ne moe biti uoptena. Konkretnu
osobu moramlino da vidim, moram lino da je upoznam,
intuitivno doprem do nje. Pojam uvek isputa iligubi neto
ekstremno vano, neto dragoceno to se nalazi samo u
stvarnosti, a to jekonkretna jedinstvenost.Veliki Krinamurti
odlino je izrazio ovu ideju, rekavi: "Od onog dana kada nauimo
deteimenu ptice, ono nikada vie nee videti tu pticu." Kako je to
istinito! U poetku, dete vidi toneto pernato i ivo to se kree, a
mi mu kaemo: "Vrabac". Sledeeg dana, dete vidineto drugo
pernato to se kree, slino onom prvom i kae: "Ah, to je vrabac.
Ve samvideo vrapce. Vrapci su mi dosadni."Ako se ne gleda na
stvari kroz filter sopstvenih pojmova, nikada nam ne mogu
dosaditi.Svaka stvar postaje jedinstvena. Svaki vrabac je razliit
od drugog, uprkos slinostima.Dobro je da postoje slinosti, tako
da moemo da apstrahujemo i izgradimo pojam. To je odvelike
pomoi, sa aspekta komunikacije, uenja, nauke. Ali zavodi nas
da pogreimo istvara veliku prepreku mogunosti da vidimo ba
tu jedinstvenu stvar, posebnu linost. Ako je ono to vidite samo

pojam, vi ne ivite u stvarnosti, jer je stvarnost konkretna. Pojam

je samo poluga koja nas uvodi u stvarnost, ali kada smo jednom
tamo stigli, treba intuitivnodopreti do nje ili je neposredno
iveti. Jo jedna osobina pojma je statinost, dok u stvarnosti sve
tee i menja se. Postoji rereka, ali ta voda neprestano prolazi. U
trenutku kad je zahvatim kofom, ona prestaje datee. U trenutku
kada se stvari zatvore u pojam, prestaju da se kreu. Postaju
statine,mrtve.Zaleeni talas nije vie talas. Talas je sutinsko
kretanje, akcija. Pojmovi su uvekzamrznuti, stvarnost tee. Na
kraju, ako verujemo misticima (a nije potreban veliki napor dabi
se shvatilo, iako to niko ne shvata odmah), stvarnost je celovita,
dok rei i pojmovirazbijaju stvarnost na parie.Eto zato je toliko
teko prevoditi s jednog jezika na drugi - svaki jezik razbija
stvarnostna drugi nain. Engleska re "home" (dom) nije
prevodiva na francuski ili panski, jer stvaraposebne asocijacije u
engleskom jeziku. Svaki jezik ima rei i izraze koji su neprevodivi,
jer je ono to radimo razbijanje stvarnosti na parie, dodajui i
oduzimajue tu i tamo, dabismo stvorili pojmove i reima oznaili
razne delove stvarnosti. Ako, na primer, nikadaniste videli
ivotinju u svom ivotu i jednog dana naete rep - samo rep, a
neko vam kae:'To je rep", da li biste mogli da shvatite ta je to,
ako uopte ne znate ta je ivotinja?Ideje oigledno rasparavaju
viziju, intuiciju ili iskustvo stvarnosti u njenoj celovitosti. Etota
nam neprestano govore mistici. Rei ne potuju stvarnost - one su
samo indikacije kastvarnosti. Ali, kada jednom dospemo do nje,
svi pojmovi postaju beskorisni. Jedansvetenik je razgovarao sa
filozofom koji je tvrdio da je poslednja prepreka da bi se stiglo do
Boga sama re "Bog", pojam Bog. Svetenik je ostao okiran tom
tvrdnjom, ali filozof mu je rekao: "Magarac koga jae i na kome
putuje do kue, nije isto sredstvo da bi uao unju. Da bi stigao,
koristi pojam; zatim sjae i onda ulazi." Nije potrebno biti
mistik da bise shvatilo kako stvarnost ne moe biti ulovljena u rei
i pojmove. Da bismo spoznalistvarnost, treba spoznati iznad
spoznaje.Pesnici, slikari, mistici i veliki filozofi davno su ukazali na
ovu istinu. Uzmimo da jednogdana posmatram neko drvo; sve do
tog trenutka kad god bih video drvo, rekao bih: "Dobro,to je
drvo." Ali danas, dok gledam drvo, ne vidim drvo, ili bar ne vidim
ono to sam navikaoda vidim. Vidim to neto sveinom deteta.

Nemam rei da to izrazim, vidim neto jedinstveno, celovito, to

tee, ne u fragmentima, i potpuno sam zateen. Da me
upitate:"ta si video?" - ta bih vam odgovorio? Nemam rei da to
izrazim. Ne postoje rei kojimase moe izraziti stvarnost, jer u
istom trenutku kada dam neki naziv onome to sam video,vraam
se na pojmove.Ako ne mogu da izrazim stvarnost koju mogu da
opazim svojim ulima, kako moe da seizrazi ono to nije vidljivo
oku ili to uvo ne moe uti? Kako se moe pronai re koja
biizrazila realnost Boga? Bog je neobjanjiva tajna. Ne moe se
spoznati, ne moe seobjasniti.Rei su samo naznake, nisu opisi
adekvatne stvarnosti. Pa ipak, ljudi zapadaju uidolatriju, jer misle,
kad se kae Bog, da ta re odgovara tome. Kako se moe biti
toliko lud?Moe li se biti lui? ak i kad je re o ljudskim biima,
ili drveu, uu i cveu, re neodgovara svom objektu. Jedan
uveni poznavalac svetih spisa rekao mi je, posle
mojihpredavanja: "Boe, sada sam tek shvatio da sam itav ivot
bio idolopoklonik! Moj idol nije bio od drveta ili metala, ve
duhovni idol." To je najopasnija vrsta idolopoklonstva, jer
ljudikoriste krajnje rafinirani materijal za stvaranje svog idola um.Gde hou da stignem? Do pune svesti o stvarnosti koja nas
okruuje. Svesnost znaigledanje, posmatranje onoga to se
deava u nama i oko nas. "Deava" je prava re -drvee, trava,
cvee, ivotinje, kamenje, sva stvarnost se kree. Gledajte je,
posmatrajte.Ljudskom biu je zaista neophodno ne samo da
posmatra samog sebe, ve i svu stvarnostkoja ga okruuje.Da li
ste zatoenici svojih pojmova? Hoete li da pobegnete iz svog
zatvora? Ondagledajte, posmatrajte, provodite sate u
posmatranju. U gledanju ega? Bilo ega. Licadrugih ljudi, oblika
drvea, ptica u letu, kamenja, trave. Stupite u dodir sa
stvarima.Gledajte ih.Moda ete tako uspeti da izaete iz krutih
ema koje smo svi mi stvorili, iz svega to sunam nametnule nae
misli i nae rei. Moda emo, nadajmo se, uspeti da shvatimo.
ta dashvatimo? To to smo reili da nazovemo "stvarnost", sve
to prevazilazi rei i pojmove. To je duhovna veba - povezana je
sa oslobaanjem iz vaeg kaveza, iz zatvora rei i pojmova.Kakva
tuga, proiveti itav ivot ne uspevi da ga ponovo vidimo oima
deteta! To neznai kako treba da se odreknete svojih pojmova oni su veoma dragoceni. Iako poinjemobez njih, oni imaju vrlo

pozitivnu funkciju. Zahvaljujui njima, razvijamo svoju

inteligenciju.Sada smo pozvani ne da postanemo deca, ve da
budemo kao deca. Neophodno je pasti izstadijuma nevinosti i
onda, najzad, biti ponovo u raju - svi mi moramo razviti svoje "ja"
isvoj "ego" iznad ovih pojmova. Zatim moramo doiveti
oslobaanje. Moramo ostaviti postrani starog oveka, svoju staru
prirodu, uslovljeno "ja", i vratiti se u stanje deteta, ali to ne znai
postati dete. Kada poinjemo u ivotu, gledamo stvarnost oko
sebe potpunozaueno, ali to nije zauenost mistika - to je
nemuta zauenost deteta. Zatim tazauenost umire i biva
zamenjena dosadom, uporedo sa razvijanjem jezika, rei i
pojmova.A onda, moda, ako imamo sree, vraamo se ponovo
zauenosti, na jedan novi nain.ta je Bog?Neko je rekao: "Bog
ne umire onog dana kad prestanemo da verujemo u
njegovopostojanje. Naprotiv, mi smo ti koji umiremo onog dana
kad na ivot prestane da budeobasjan trajnim sjajem
zauenosti koja se svakodnevno obnavlja, a iji nam je
izvornepojmljiv."Ne moemo se prepirati oko jedne rei, jer "Bog"
je samo re, pojam. Nikada se neprepiremo oko stvarnosti prepiremo se oko miljenja, pojmova, ideja. Odbacite
svojepojmove, ubeenja, predrasude i shvatiete. Toma Akvinski
je rekao: "Evo ta je krajnja taka ljudske spoznaje o Bogu znamo da neznamo ta je Bog." U Indiji postoji sanskritska izreka
koja opisuje takav pristup: "Neti, neti",to znai: "Nije to, nije to".
To je takozvani put negacije. C. S. Luis je pisao dnevnik dok je
njegova ena umirala. Nazvao ga je Dnevnik bola. Biose tek
oenio tom enom koju je duboko zavoleo. Svojim prijateljima je
tada rekao: "Bog mi je podario, u ezdesetoj, ono to mi je
uskratio u dvadesetoj." Kada je ona u velikimpatnjama umrla,
Luis kae da se njegova vera sruila kao kula od karata. Tada se
upitao:"Da li je Bog otac pun ljubavi ili se moda bavi
vivisekcijom?" Postoje savreni dokazi za obeove teze!Ponekad,
najbolje to moe da nam se desi je neka nesrea koja nas budi i
natera nas dase suoimo sa stvarnou. Sam Luis kae da pre
svoje tragedije nikad nije sumnjao da ljudiive i nakon smrti, ali
da posle toga nije vie bio siguran u to. Zato? Zato to je za
njegabilo najvanije da ona ivi. Luis je inae majstor poredenja i
analogija. "To je kao konopac",rekao je. "Neko vas pita: 'Moe li

ovaj konopac izdrati osamdeset kila?' Kaete mu damoe.

'Dobro, obesiemo onda tvog najboljeg prijatelja.' A vi uskliknete:
'Priekajte malo,bolje da proverim.' Niste vie sigurni."U svom
dnevniku, Luis pie da nita ne moemo znati o Bogu, i da su ak
i naa pitanja otome apsurdna. Zato? To je kao onaj primer
oveka koji je od roenja slep i pita: "Da li jeuta boja kratka ili
dugaka?" Neti, neti. Nije to. "Da li je gorka ili slatka?" Ne, ne.
"Da li jeglatka ili hrapava?" Ne, ne. Slepac nema rei ili pojmove
koji bi predstavili boju o kojojnema nikakvu ideju, iskustvo ili
intuiciju. Moete mu objanjavati samo putem analogija. tagod
vas pita, moete mu samo odgovoriti: "Neti, neti."Eto dokle
dopire ljudska spoznaja o Bogu - do saznanja da ne znamo. Naa
velikatragedija je to mislimo da neto znamo. Mislimo da znamo
- to je naa tragedija. Zatonikada ne otkrivamo. Toma Akvinski je
rekao i ovo: "Ni sve sile i napor ljudskog uma ne mogu objasniti
sutinu obine muve."
Rei kojih nema
Ve sam govorio koliko su rei ograniene, ali hou jo neto da
dodam. Postoje rei kojene odgovaraju nilemu. Uzmimo da sam
Indusa i mene u ratu zarobe Pakistanci. Jednogdana mi kau:
"Danas emo te odvesti do granice, da baci pogled na svoju
zemlju." I takome odvedu do granice, ja pogledam na drugu
stranu i sav ganut pomislim: "Ah, mojazemlja, moja predivna
zemlja. Vidim sela, drvee i bregove. To je moja rodna
zemlja!"Meutim, uvar mi kae: "Pogreili smo. Trebalo je da
odemo deset kilometara nie - odatlese vidi Indija."Na ta sam ja
reagovao? Ni na ta. Bio sam obuzet samo jednom rei: Indija. Ali
drveenije Indija, drvee je drvee. U sutini, ne postoje nikakve
granice - to su samo proizvodiljudskog uma, najee pohlepnih i
glupih politiara. Moja zemlja, Indija, nekada je bila jedna celina sada je razbijena na etiri drave. Ako ne pripazimo, uskoro e ih
biti est.Imaemo est zastava, est vojski. Zato me nikada
neete videti da pozdravljam zastavu.Gadim se svih zastava, jer
su idoli. Pozdravljam oveanstvo, ali nikad neku zastavuokruenu
vojskom.Zastave su samo u glavama ljudi. U svakom sluaju, u
naem reniku ima na hiljadetermina koji nimalo ne odgovaraju

stvarnosti. Ali koliko emocija bude u vama? I tako, malo-pomalo,

vidimo stvari koje ne postoje. Zaista vidimo indijske bregove i
Indijce kojih nema.Vaa amerika uslovljenost postoji kao i ona
indijska, ali to nije neka srena okolnost.Danas se u zemljama
Treeg sveta esto govori o "kultivisanju". ta je to to se
nazivakulturom? Ta re mi ne govori mnogo. Da li to moda znai
da bi neko voleo da radi neto zato to je uslovljen da to radi? Da
bi neko voleo da proba neto zato to je uslovljen da toproba?
Nije li tu moda re o mehanikom ponaanju?Zamislite kako
ruski brani par usvoji jedno ameriko dete i odvede ga u Rusiju.
Onopojma nema da je roeni Amerikanac. Njegov maternji jezik
postaje ruski, on ivi i umire zaveliku majku Rusiju, mrzi
Amerikance. Na njemu je peat kulture, odrastao je na
ruskojknjievnosti. Gleda na svet oima svoje kulture. Ako, pak,
hoete da nosite svoju kulturukao to nosite odeu, to je druga
stvar. Indijka e obui sari, Amerikanka neto drugo. Ja-panka
kimono. Ali niko se ne poistoveuje sa svojom odeom. Meutim,
vi hoete da to vie istaknete svoju kultura. Postajete ponosni na
nju. Ue vas da budete ponosni na svojukulturu. Jedan prijatelj mi
je rekao: "Kad god vidim nekog prosjaka ili bednika, ne mogu da
sesuzdrim da mu ne udelim. Nasledio sam tu osobinu od majke."
Njegova majka je nudilaobrok svakome ko bi proao pored njene
kue. Rekao sam mu: "Do, to nije vrlina. To jeprinudno
ponaanje koje je, s gledita prosjaka, svakako pozitivno, ali e
uvek ostatiprinudna radnja."Seam se svetenika koji je jednom
prilikom izjavio: "Imam osamdeset godina. Sveteniksam od svoje
ezdeset pete. Nikada nisam preskoio vreme odreeno za
meditacije,nikada." U redu, tako neto moe biti predmet
divljenja, ali moe biti i prinudna radnja. Nijevelika stvar ako se
radi o mehanikoj aktivnosti.Lepota neke radnje ne potie iz toga
to je prerasla u naviku, ve iz njene senzibilnosti,svesnosti,
jasnoe opaanja i preciznosti u uzvraanju. Ja mogu da kaem
jednom prosjakuda, a drugom ne. Nisam primoran na
predodreeno ponaanje koje potie od mojihprethodnih
iskustava, ili moje kulture. Niko nije utisnuo svoj peat na mene,
ili, ako je to iuinio, ne reagujem vie na osnovu tog peata.Ako
doivimo neko negativno iskustvo s nekim Francuzom, ili nas
ujede pas, ili nambude loe od odreenog jela, za ceo ivot

ostajemo pod utiskom takvih iskustava. A to jeneto najgore!

Treba se osloboditi takvih iskustava. Ne teglite za sobom sveanj
negativnihiskustava iz prolosti. A ni onih pozitivnih!Nauite ta
znai iveti do kraja neko iskustvo, zatim to ostavite iza sebe i
preite nasledei trenutak, bez potpadanja pod uticaj onoga to
vam se prethodno desilo. Putovaete sa tako laganim prtljagom
da ete prolaziti kroz iglene ui. Spoznaete ta znai veni
ivot, jer je veni ivot ovde i sada, u sadanjem bezvremenom
trenutku. Samo ete takopristupiti venom ivotu. Ali koliko stvari
teglimo naokolo! Nikada se ne suoavamo sazadatkom da ih se
oslobodimo, da odbacimo prtljag, da budemo ono to jesmo,
daponemo da ivimo.ao mi je to moram da kaem, ali kud god
krenem, sreem muslimane koji koristesvoju religiju, svoj kult i
Koran da se udalje od ovog zadatka. Isto vai i za ostale religije
injihove vernike.Moete li da zamislite osobu koja nije vie
zaraena reima, koja se oslobodila njihovoguticaja? Mogu joj se
baciti u lice kakve god bilo rei, ona e se ponaati kao i pre
toga.Moete joj rei da ste predsednik taj-i-taj, ona e vas i dalje
gledati kao i pre toga - videevas po onome to jeste. Nee pasti
pod uticaj etiketa.
Filtrirana stvarnost
Osvrnuu se na jo neto povezano s naom percepcijom
stvarnosti. Izneu to u viduanalogije. Predsednik Amerike mora da
odrava kontakt sa svojim graanima. Papa u Rimumora da
odrava odnos sa itavom crkvom. Naravno, njima stiu milioni
poruka, alioigledno je da oni ne mogu sve da ih prime, a jo
manje da lino na njih odgovore.Okrueni su, dakle, ljudima od
poverenja koji rediguju poruke, kontroliu ih, filtriraju. Nakraju,
neto stigne i na pisai sto predsednika ili pape. To je ba ono to
se nama dogaa.Preko svake pore i elije u naem telu, preko
svih naih ula, u dodiru smo sa stvarnou,ali samo filtriramo
stvari. Ko izvodi ovu operaciju? Naa uslovljenost? Naa kultura?
Naaprogramiranost? Nain na koji smo naueni da gledamo i da
ivimo svoja iskustva?ak i na jezik moe biti filter. Sve se do te
mere filtrira da ponekad ne vidimo stvarikoje su nam pred nosom.
Dovoljno je pogledati nekog paranoika - neprestano se

oseaugroen neim to ne postoji, stalno tumai stvarnost

terminima odreenih iskustava izprolosti ili nekih stanja koja je
proiveo.Ali, postoji jo jedan demon koji je odgovoran za ovu
autocenzuru. Zove se prianjanje,elja, enja. Koren patnje je
enja. enja iskrivljuje i unitava percepciju. Strahovi i eljenas
proganjaju. Semjuel Donson je rekao: "Svest o tome da e biti
obeen za nedelju dana udesnousredsreuje oveji um." Sve
ostalo se brie i koncentrie se samo na strah, elju ilienju.Kada
smo bili mladi, drogirani smo na raznorazne naine. Vaspitavani
smo da oseamopotrebu za drugima. Radi ega? Da bismo bili
prihvaeni, uvaeni, potovani, da bi nam setapalo - radi onoga
to nazivaju uspehom. Meutim, to su rei koje ne
odgovarajustvarnosti. ta je uspeh? To je ono to je, po miljenju
neke grupe ljudi, pozitivno. Ali nekadruga grupa moe odluiti da
je to negativno. Ono to je dobro u Americi moe biti sma-trano
loim u Avganistanu. Uspeh, u nekom politikom krugu, moe biti
smatranneuspehom u drugim krugovima. Sve su to obiaji, ali mi
ih tretiramo kao da su samastvarnost, zar ne?Kada smo bili mladi,
programirani smo da ne budemo sreni. Uili su nas da je za
sreupotreban novac, uspeh, partner lepog izgleda, dobar posao,
prijateljstvo, duhovnouzdizanje, Bog, i ko zna ta jo. Ako ne
doete do tih stvari, govorili su nam, ne moete bitisreni. Ovo
ubeenje da ne moemo biti sreni bez neega, definisau kao
usmerenost, kaocilj. Kada jednom ubedimo sebe u to - i to prodre
u nau podsvest, uvrstivi se u korenenaeg bia - onda smo
gotovi."Kako moe da bude srean bez zdravlja?" uzvraate mi.
U redu, kazau vam neto.Upoznao sam ljude koji su umirali od
raka i bili sreni. Kako su mogli da budu sreni, kadasu znali da e
umreti? Pa ipak su bili."Kako bih mogao da budem srean bez
novca?" Neko ima milion dolara u banci i osease nesigurno; neko
drugi bukvalno nema para, ali uopte ne izgleda nesigurno.
Programiran je na drugi nain, to je sve. Uzaludno je savetovati
prvom oveku ta treba da uini - ontreba da shvati. Saveti nisu
od velike pomoi. Neophodno je shvatiti da smo programirani, da
je re o pogrenom ubeenju. Potrebno je da ga sagledamo kao
lano, kao obinufantaziju.ta ljudi rade itav svoj ivot? Bore se;
samo se bore. I to se naziva samoodranje. Kadaprosean
Amerikanac kae da se bori za goli ivot, to uopte nije istina! On

se bori zamnogo vie nego to mu je potrebno za ivot. Doite u

Indiju i shvatiete. Nisu neophodnisvi ti automobili, televizori,
minka za lice, tolika odea itd., ali probajte da ubediteprosenog
Amerikanca u ovo o emu govorim. On je podvrgnut pranju
mozga - programiran je. I tako proseni Amerikanci rade i bore se
da bi pribavili predmete svojih elja koji e ihuiniti srenim.ujte
sada jednu patetinu priu - vau priu, moju, svaiju priu. "Sve
dok ne budemimao to to elim (novac, prijateljstvo, bilo ta)
neu biti srean. Moram da se borim da topribavim i, kad ga
budem imao, morau da se borim da ga zadrim. Bie tako
uzbudljivo, jedno vreme. Oh, tako sam uzbuen, imam ga!" Ali
koliko traje? Nekoliko minuta, modanekoliko dana. Kada konano
kupite va novi auto, koliko traje emocija? Sve dok vam se
neukae novi cilj.Kada se govori o emocijama, istina je da se
posle nekog vremena zamorimo od nekeemocije. Govorili su mi da
je molitva najvanija stvar; govorili su mi da je Bog
najvanijastvar; govorili su mi da je prijateljstvo najvanija stvar.
Poto nisam znao ta je u stvarimolitva, ta je Bog, ta je
prijateljstvo, to je inilo da se dobro oseam. Ali, posle
nekogvremena, javila bi se dosada - dosada od molitve, od Boga,
od prijateljstva. Zar to nije patetino? I tu nema izlaza,
jednostavno nema izlaza. To je jedini model koji nam jeponuen da budemo sreni. Nije nam usaen drugi model.Naa kultura,
nae drutvo i, ao mi je to moram to kaem, naa religija, nisu
nam dalidruge modele. Nekog proglase kardinalom - kakva ast!
ast? Jeste li rekli ast? Ne, to jepogrena re. Sada e i drugi
teiti istom poloaju. Zapali ste u ono to se u Jevaneljuopisuje
kao "svet" i izgubiete svoju duu. Svet, mo, presti, pobeda,
uspeh, ast i takodalje, stvari su koje ne postoje. Osvoji se svet,
ali se izgubi dua. itav va ivot ostajeprazan i bez due. Nema
niega.Postoji samo jedan izlaz - da deprogramiramo sebe! A
kako se to radi? Postaje sesvestan injenice da smo programirani.
To se ne moe promeniti naporom volje; ne moese promeniti
kroz ideale; ne moe se promeniti prihvatajui nove navike;
moda e sepromeniti ponaanje, ali vi neete. Jedini nain da
doivite promenu je svesnost, shvatanje.Kada vidite samo kamen
u kamenu, i pare papira u paretu papira, neete vie mislitida je
kamen dragoceni dijamant, a pare papira ek na milion dolara.

Kada to shvatite,promeniete se. U vaoj tenji za menjanjem

nema vie nasilja. U suprotnom, ono to nazivate promenom
samo je pokuaj da drukije rasporedimo nametaj. Ponaanje
sepromenilo, ali se vi niste promenili.
Robovi ciljeva
Jedini nain da se promenimo je da preobrazimo sopstveni nain
shvatanja stvari okosebe. Ali ta znai shvatiti? Kako se treba
ponaati? Pogledajte koliko smo robovi raznihciljeva; oajniki
nastojimo da reorganizujemo svet da bismo zadrali svoje ciljeve,
jer ihsvet neprestano ugroava.Pribojavam se da me neka
devojka nee vie voleti - mogla bi da izabere nekog
drugogumesto mene. Moram da se trudim da budem to
zanimljiviji da bih je drao vezanu zasebe. Neko me je ubedio,
pranjem mozga, da mi je potrebna njena ljubav.Ali u stvarnosti
nije tako, nije mi potrebna niija ljubav - potrebno mi je samo da
stupimu dodir sa stvarnou. Potrebno mi je da izaem iz ovog
zatvora u kome se nalazim, iz oveprogramiranosti, iz ove
uslovljenosti, iz ovih lanih ubeenja, iz ovih fantazija. Potrebno
mi je da se bacim u stvarnost. Stvarnost je divna, prekrasna
je.Veni ivot je sada. Okrueni smo njime kao riba u okeanu, ali
toga nismo svesni. Previesmo obuzeti nekim ciljem. Na kratko,
svet se preustroji da bi nas pribliio naem cilju i ondagovorimo:
"Dobro je, odlino! Pobedio je moj tim!" Ali priekajte - stvari e
se promeniti.Sutra e biti potiten. Zato se neprestano
ponaamo na taj nain?Evo vam ponovo ona mala veba - mislite
na neto ili nekoga do koga vam je stalo;drugim reima na neto
ili nekoga bez koga mislite da ne moete biti sreni. To moe
bitiva posao, vaa karijera, vae zanimanje, neki prijatelj, novac,
osoba koju volite, deca, bilota. Recite tome ili toj osobi: "U
sutini, niste mi potrebni da bih bio srean. Samo sezavaravam
ubeenjem da bez vas ne mogu da budem srean. U sutini, niste
mi potrebniza moju sreu. Mogu da budem srean i bez vas. Ne
predstavljate vi moju sreu, mojuradost." Ako je objekat vae
vezanosti neka osoba, nee joj prijati da uje tako neto,
alisvejedno nastavite. Sve to moete izgovoriti i u samom sebi. U
svakom sluaju, stupiete udodir sa istinom; razruiete jednu

fantaziju. Srea je stanje u kome nema iluzije.Mogli biste da

probate jednu drugu vebu - mislite na neki sluaj kada vam je
srce biloslomljeno i kada ste bili ubeeni da nikada vie neete
moi da budete sreni (umro je vamu, vaa ena, napustio vas
je najbolji prijatelj, izgubili ste sav svoj novac). ta sedogodilo?
Proteklo je neko vreme i vi ste uspeli da odaberete neto drugo za
ta ste sevezali, ili da pronaete nekog drugog ko vas je privukao.
A ta je bilo sa starom vezom? Nijevam u stvari bila potrebna da
biste bili sreni, zar ne? To je trebalo da vas naui neemu, ali mi
nikako da nauimo. Programirani smo,uslovljeni. Kako je
oslobaajue ne zavisiti emotivno ni od ega! Kad biste mogli,
samo nadeli sekunde, da osetite to iskustvo, irom biste razjapili
svoj zatvor i uspeli biste dadohvatite komadi neba. Jednog dana,
moda, mogli biste ak i da letite. Toliko smo zaslepljeni mnogim
stvarima, da nismo otkrili bazinu istinu - vezanosstugroava
odnose vie nego to ih podupire. Seam se svoje bojazni da
kaem bliskoj osobi:"U sutini, nisi mi potrebna. Mogu da budem
savreno srean i bez tebe. I kada ti ovokaem, postajem svestan
da mogu sasvim i do kraja da uivam u tvom drutvu - nema
viebriga, nema vie ljubomore, nema vie posesivnosti, nema
vie zavisnosti. Predivno je bitisa tobom, kada uivam u tvom
prisustvu, rastereen vezanosti. Ti si slobodna kao i ja." Meutim,
mnogima od vas, siguran sam, ove reci zvue kao strani jezik.
"Ovo jebukvalno suprotno od svega emu su me uili", bila je
moja poetna reakcija na sve ovo.Potrebni su mi bili mnogi,
mnogi meseci da bih do kraja shvatio ove stvari, i upamtite jasam svetenik, i sve moje duhovne vebe posveene su ba
ovome, bez obzira to modanisam bio toga svestan, jer su me
moja kultura i moje drutvo uglavnom uili da gledam nadruge
ljude kao ciljeve. Zabavlja me ponekad kada vidim kako osobe,
koje su oiglednoobjektivne kao terapeuti i duhovni uitelji,
govore o nekome: "Sjajna je, zaista, mnogo mi sesvia." Neto
kasnije, postajem svestan da mi se ta osoba svia zato to se ja
njoj sviam. Zagledam se u sebe i vidim kako se rascvetava
uobiajena stvar - zalepili ste se nauvaavanje i na pohvale, vidite
ljude kao one koji ugroavaju ili podravaju vae ciljeve.Ako ste
politiari i hoete da budete izabrani, ta mislite - kako ete
gledati na ljude,kako e da se usmerava va interes u odnosu na

njih? Brinuete se za ljude koji e vam datiglas. Ako je seks ono

to vas interesuje, kako mislite da ete gledati na ene i
mukarce?Ako ste usmereni na mo, ta injenica obojice va
nain na koji gledate druge ljude.Usmerenost unitava nau
sposobnost da volimo. ta je ljubav? Ljubav je senzibilnost,ljubav
je svesnost. Dau vam primer - sluam simfoniju, ali ako sluam
samo zvuk bubnja,ne ujem simfoniju.ta je srce puno ljubavi?
Srce puno ljubavi osetljivo je na sav ivot, na sve ljude; srcepuno
ljubavi ne zatvara se ni pred im i ni pred kim. Ali, u trenutku u
kom postajeteusmereni u onom smislu koji pridajem ovom
terminu, izostavljate itav niz stvari. Imate oisamo za predmet
svoje usmerenosti; imate ui samo za bubanj; srce se zatvorilo.
Boljereeno, ono je slepo, jer ne vidi vie objektivno predmet
svoje usmerenosti. Ljubavpodrazumeva bistar pogled,
objektivnost. Nita nema tako otar vid kao ijubav.
ta je prava ljubav?
Zaljubljeno srce ostaje meko i osetljivo. Ali, kada po svaku cenu
hoemo da pribavimoneku odreenu stvar, postajemo
nemilosrdni, tvrdi, bezoseajni. Kako se mogu voleti drugiljudi,
kada su nam potrebni? Mogu samo biti iskorieni. Ako si mi
potreban da bih biosrean, moram da te koristim, da manipuliem
tobom, da pronaem naine i sisteme da teosvojim. Ne mogu te
ostaviti slobodnim. Moemo stvarno voleti druge tek poto smo
seoslobodili zavisnosti od njih. Kada se potreba za drugima ugasi,
ovek se nae usredpustinje. U poetku doivljavate uasno
oseanje naputenosti, ali ako to istrpite nekovreme, iznenada
ete otkriti da to u sutini nije naputenost. To je samo
usamljenost. Samismo, i pustinja poinje da cveta. I tako, najzad,
otkriete ta je ljubav, ta je Bog, ta jestvarnost.Meutim,
odricanje od droge moe u poetku biti teko, osim ukoliko smo
obdarenivelikom sposobnou razumevanja, ili ako smo dovoljno
patili. Patnja je odlina stvar -samo u ovom sluaju patnja nam
moe pomoi. Patnja se moe upotrebiti da bismo prestalida
patimo. Veina ljudi, meutim, jednostavno nastavlja da pati. To
objanjava sukob kojiponekad proivljavam, izmeu uloge
duhovnog uitelja i uloge psihoterapeuta. Terapeut kae:

"Pokuaemo da ublaimo patnju." Duhovni uitelj kae: "Pustimo

da ovaena pati - u odreenom trenutku dojadie joj takav odnos
sa drugim ljudima i na kraju eresiti da izae iz svog zatvora, iz
emotivne zavisnosti od drugih." Da li je bolje ponuditipalijativ ili
odstraniti rak? Nije lako odluiti.Neko s odvratnou baca knjigu
na sto. Neka ga, neka je baca. Nemojte uzeti knjiguumesto njega,
govorei mu da je sve dobro. Duhovno prosvetljenje je samo
svesnost, svesnost, svesnost. Kada se vaa majka ljutila na vas,
nije govorila da s njom neto nije uredu, ve da s vama neto nije
u redu, inae se ne bi naljutila. E pa lepo, otkrio sam neto.Ako si
ti besna, mama, neto nije u redu s tobom. Zato je bolje da se
suoi sa svojimbesom. Zadri ga i suoi se sa njim. Nije moj. Ako
neto nije u redu sa mnom, ili manje odtoga, proceniu to
nezavisno do tvog besa. On nee uticati na mene.Kada mi poe za
rukom da postupam na ovaj nain, onda, zaudo, uspevam da
budemprilino objektivan i u sukobima sa samim sobom.Samo
veoma svesna osoba uspeva da odbije preuzimanje oseanja
krivice i gneva, i dakae: "Dobio si napad besa. teta. Ne oseam
ni najmanju elju da te ponovo spaavam, iodbijam da se oseam
krivim."Ne nameravam da mrzim sebe zbog neega to sam
uinio. Oseanje krivice je ba to.Ne elim da se oseam loe, niti
da se prekorevam za neto to sam uinio, bilo da jeispravno ili
pogreno. Spreman sam da to analiziram, da to posmatram i
kaem: "Dobro,loe sam postupio, uradio sam to nesvesno." Eto
zato teolozi kau da Isus nikome nije mogao naneti zlo. To mi se
ini sasvimrazumljivo, jer prosvetljena osoba ne moe naneti zlo.
Ona je slobodna. Isus je bio slobodan,i samim tim nije mogao da
nanese nikakvo zlo. Ali, posto vi moete da nanesete zlo,
nisteslobodni.
Skriveni program
Mark Tven se odlino izrazio kada je napisao: "Bilo je toliko hladno
da smo preivelisamo zahvaljujui tome to termometar nije bio
dva santimetra dui." Mi zaista umiremozamrznuti zbog rei. Nije
vana hladnoa napolju, ve termometar. Nije vana stvarnost,ve
ono to govorimo sami sebi u pogledu stvarnosti. Jedan duhovni
uitelj pokuavao je da objasni grupi ljudi nain na koji ljudska

biareaguju na rei, da se ljudi hrane reima umesto

realnou. Jedan od tih ljudi je ustao i protestovao, rekavi: "Ne
slaem se sa miljenjem da reiimaju toliki efekat na nas." Uitelj
mu je odgovorio: "Sedi, kurvin sine." ovek je pobesneo irekao:
"Ti sebe smatra prosvetljenim, smatra sebe uiteljem, a trebalo
bi da se stidi."Uitelj je na to odgovorio: "Oprosti mi, malo sam
se zaneo. Nisam hteo." ovek se smirio, aonda je uitelj rekao:
"Dovoljne su bile dve rei da izazovu oluju u tebi, a samo jo
nekolikorei da te smire." Rei, rei, rei - kako mogu da nas
zarobe kada se ne upotrebljavajupravilno!Postoji razlika izmeu
saznanja i svesnosti, izmeu informacije i svesnosti. Rekao
samvam da se ne moe naneti zlo svesnou. Meutim, moe se
naneti zlo saznanjem iliinformacijom, kada se zna neto to je
zlo."Oe, oprosti im, jer oni ne znaju ta ine." Ja bih to ovako
preveo: "Nisu svesni ta ine."Da su ti ljudi bili svesni injenice da
na krst raspinju naeg Spasitelja, nikada to ne bi uinili.Ili: "Doi
e dan kada e proganjati vas, mislei da time slue Bogu." Nisu
svesni. Potpunosu u vlasti saznanja i informacije. Toma Akvinski
je to dobro objasnio, rekavi: "Kad neko zgrei, to uvek ini
zamaskiravigreh dobrim delom." Takvi ljudi oslepljuju sami sebe
- vide neto kao dobro, ak i kada znaju da je zlo, a ustvari samo
trae izgovor. Jedna ena mi je izloila dve situacije za koje je
smatrala da je u njima teko biti svestan.Radila je u jednoj
uslunoj agenciji gde su mnogi ljudi stajali u redu i mnogi telefoni
zvonili;bila je sama i oseala se neprekidno uznemirenom od
strane gomile nervoznih i besnihljudi. Bilo joj je krajnje teko da
ostane vedra i spokojna. Druga situacija je bila kada jevozila kroz
saobraajnu guvu, praena bukom sirena i psovkama vozaa.
Pitala me je da lie se, pre ili kasnije, ta njena nervoza smanjiti ili
ieznuti, da bi se najzad malo opustila,nala neki mir.Da li ste
uoili ta je njen cilj, ka emu je usmerena? Spokojstvo.
Usmerena je ka miru ispokojstvu. U sutini, govorila je: "Ako
nisam spokojna, ne mogu biti srena." Da li vam jeikada palo na
pamet da se moe biti srean ak i kada smo napeti?Pre
prosvetljenja bio sam depresivan, posle prosvetljenja i dalje sam
depresivan. Netreba praviti cilj od spokojstva, oputenosti, ili
pojaane senzibilnosti. Jeste li ikada uli zaosobe koje postanu
napete pokuavajui da se opuste? Ako ste napeti, jednostavno

trebada posmatrate sopstvenu napetost. Nikada neete shvatiti

sami sebe ako pokuavate da sepromenite. to vie nastojimo da
se promenimo, utoliko je gore. Potrebno je da razvijete svesnost, i
zato postanite svesni telefona koji zvoni; postanitesvesni svojih
tankih nerava; postanite svesni volana svog automobila. Drugim
reima,suoite se sa stvarnou i pustite da se tenzija ili
spokojstvo bave sami sobom. U sutini, toete i morati da uinite,
jer ete biti suvie zauzeti injenicom da stupate u dodir
sastvarnou. Korak po korak, pustite da se dogaa ta god se
dogaa. Prava promenapokazae se u trenutku koji ne odreuje
va ego, ve stvarnost. Svesnost dozvoljavastvarnosti da vas
promeni. U svesnosti se menjamo, ali treba proiveti to iskustvo.
Za sada, vi mi verujete na re.Moda ak imate u vidu neki plan
da postanete svesni. Va ego, sa svojom sposobnou,nastoji da
vas pogura ka svesnosti. Pripazite! Suoiete se sa otporima, bie
problema.Kada ovek brine da uvek bude svestan, onda se moe
uoiti ta lagana zabrinutost.Hoemo da budemo budni, da
otkrijemo da li smo zaista budni ili nismo. Ali to je deoasketizma,
a ne svesnosti. udno zvui, u jednoj kulturi, u kojoj smo
trenirani dapostignemo neke ciljeve, ali u stvarnosti nema cilja
koji treba postii, jer smo ve stigli. Japanci su lepo izrazili ovu
ideju: "Onog dana kada prestane da putuje, tada si
stigao."Ovakav bi trebalo da bude va stav: "Hou da budem
svestan, hou da stupim u dodir sasvim to postoji i da dopustim
da se desi ta god da se desi; ako sam budan, dobro je; akosam
uspavan, i to je dobro."U trenutku kada se svesnost postavi kao
cilj i pokuava da se dostigne, re je, u stvari, uvelianju vaeg
ega, u unapreivanju vaeg lanog "ja". ovek hoe da doivi
onaj lepioseaj da je uspeo. Kada stvarno budete "uspeli", to
neete znati. Vaa leva ruka nee znatita radi vaa desna ruka.
"Gospode, kada smo to uinili? Nismo bili svesni." Milosre
nikadanije tako lepo kao kada je ovek nesvestan da ini
milosre. "Hoe da kae da sam tipomogao? Ja sam se u sutini
lepo zabavljao, samo sam igrao svoj ples. Ako sam tipomogao,
odlino. estitam ti, ali ja nisam nimalo zasluan za to."Kada se
stigne do te take da smo svesni, biemo sve manje obuzeti
etiketama kao tosu "budan" ili "uspavan". Jedna od tekoa koje
se ovde javljaju je to elim da izazovemsamo vau radoznalost,

ali ne i vau duhovnu pohlepu. Probudimo se, bie udesno.

Poslenekog vremena, to nee vie imati nikakvog znaaja - svesni
smo, jer ivimo. Nesvesni ivot nije dostojan da bude proivljen. I
pustiete da se bol i patnja bave sami sobom.Sto vie teimo da
se promenimo, utoliko se sve moe jo vie pogorati. Da li to
znaida je prihvatljiv odreen nivo pasivnosti? Da - jer to se vie
opiremo neemu, daje mu sevea mo. Mislim da je to znaenje
Isusovih reci: "Kada te neko oamari po desnom obrazu,okreni
mu levi."to se vie borimo sa demonima, dajemo im sve veu
mo. To je istonjaki nainrazmiljanja. Meutim, ako se ide
napred sa neprijateljem, on biva pobeen.Kako se treba suoiti sa
zlom? Ne borei se protiv njega, ve shvatajui ta je.
Kada jednom bude shvaeno, zlo iezava. Kako se pristupa
mraku? Ne pesnicama. Metlom se nemoe izbaciti mrak iz sobe ukljui se svet;o. to se vie borimo protiv mraka, on postajesve
stvarniji, a mi sve iscrpljeniji. Ali kada se ukljui svetlo svesnosti,
mrak nestaje.Uzmimo da je ovo pare papira ek na milion dolara.
Ah, moram ga se odrei, kae se u Jevanelju. Moram ga se
odrei, ako hou da zasluim veni ivot. Hoemo, znai,
damaterijalnu pohlepu zamenimo duhovnom? Prethodno si imao
jedan svetovni ego, a sadima duhovni ego. Ali to je uvek ego,
samo rafiniraniji, kojima je tee upravljati. Kada seodreknete
neega, ostajete vezani za to. Meutim, umesto da se odreknem,
mogu dapogledam ovaj papir i kaem: "Ej, pa ovo nije ek na
milion dolara, ovo je samo parepapira!" Tada nema niega protiv
ega bih se borio, nita ega bih morao da se odreknem.
ta je smisao ivota?
U Indiji, mnogi mukarci odrastaju vaspitani da su ene stoka.
"Oenio sam se", kau."Ona je moje vlasnitvo."Da li su ti ljudi za
osudu? Pripremite se za iznenaenje - nisu. Na isti nain na koji
mnogiAmerikanci nisu za osudu zbog naina na koji gledaju na
Ruse. Jednostavno, njihovenaoare, ili njihovo opaanje obojeni
su odreenom bojom, i ta boja je filter kroz koji onigledaju svet.
ta je potrebno da bi postali realni, da postanu svesni kako
gledaju svet krozobojene naoare? Nema spasa pre nego to
uvide ovu osnovnu predrasudu. Ako gledamona svet kroz filter

neke ideologije, nema nam spasa. Ne postoji stvarnost koja se

moeprilagoditi ideologiji. ivot je uvek prevazilazi. Eto zato su
ljudi uvek u potrazi za smislomsopstvenog ivota. Ali ivot nema
smisao - ne moe imati smisao, jer je smisao samo formula;
smisao jeneto to naem umu izgleda razumno. Svaki put kada
se stvarnost racionalizuje, sudaramose sa neim to unitava
racionalnost koju smo izgradili. Smisao se pronalazi samo kada
seprevazie smisao.ivot ima smisla samo kada se doivljava kao
tajna koja nema smisla za pojmovni um.Ne kaem da kult nema
znaaja, ali tvrdim da je sumnja beskrajno vanija od kulta.
Ljudisu na sve strane u potrazi za objektima koje bi oboavali, ali
ne nalazim ljude koji sudovoljno budni u svom linom stavu i
ubeenjima. Kako bismo bili sreni kada bi teroristimanje
oboavali svoju ideologiju i kada bi postavljali vie pitanja!
Istovremeno, ne elimoda primenimo isto rezonovanje na same
sebe - mislimo da smo ispravni, da su teroristi tikoji gree. Ali taj
koji je za vas terorista, za nekog drugog je muenik.Izolovanost
je kada oseamo da nam nedostaje drutvo, samoa je stanje u
kome sezabavljamo. Poznati pisac D. B. o nalazio se na jednom
od onih uasnih koktela na kojimase nita ne govori. Neko ga je
upitao da li se lepo zabavlja, a on je odgovorio: "Jedino tome
zabavlja je ovde u meni."Prisustvo drugih nikada ne zabavlja kada
smo njihovi robovi. Drutvo se ne sastoji odserije robova, od ljudi
koji zahtevaju da ih drugi uine srenim. Drutvo ine carevi i
carice.Vi ste carevi, niste prosjaci; vi ste carice, niste prosjakinje.
U istinskoj zajednici nemaprostora za prosjaki eir, Tu ne postoji
vezivanje, napetost, strepnja, opijanje,posesivnost, zahtevi.
Slobodni ljudi, a ne robovi ine zajednicu. To je najjednostavnija
istina,ali nju itava jedna kultura, ukljuujui i religioznu kulturu,
brie. Religiozna kultura moebiti veoma manipulativna, ako ne
pazimo dovoljno. Neki vide svesnost kao neku visoravan, neto
to se nalazi s crne strane svakodnevnogiskustva. Ali to znai da
se od svesnosti pravi cilj; Za istinsku svesnost, meutim, ne
postojicilj koji treba dostii. Kako se stie do te svesnosti? Preko
svesnosti. Kada ljudi kau dazaista hoe da uivaju u svakom
trenutku svog ivota, u sutini govore o svesnosti, samoda nije
onog "htenja". Ne moemo hteti da doivimo svesnost - ona se

doivi ili se ne doivi.Koliki ljudi prolazi kroz ivot ne jedui neko

jelo ve samo jelovnik? Ali vama je potrebnahrana, a ne rei.
Smrt "sebe"
Moemo li biti kompletan ovek, a da ne proivimo neku
tragediju? Jedina tragedija kojapostoji na ovom svetu je neznanje
- svo zlo izvire odatle. Jedina tragedija na svetu jenedostatak
svesnosti. Iz toga izvire strah, a iz straha sve ostalo, ali smrt u
sutini nijetragedija. udesno je umreti, uasno je samo za osobe
koje nikada nisu shvatile ivot. Samotada se strahuje od ivota,
strahuje se od smrti. Samo mrtve osobe strahuju od smrti. Onikoji
su ivi, meutim, nimalo ne strepe od smrti. Jedan ameriki autor
je dobro izrazio ovu ideju. Napisao je da je buenje smrt vere
unepravdu i tragediju. Kraj sveta za jednu gusenicu je leptir. Smrt
je vaskrsnue. Negovorimo o vaskrsnuu koje e se doiveti, ve
o onom koje se odvija sada i ovde. Ako steumirali u prolosti, ako
umirete svakog minuta, tada ste puni ivota, jer samo je ovek
punivota istovremeno pun smrti. Neprekidno umiremo u odnosu
na razne stvari. Neprestanosvlaimo sve sa sebe da bismo bili u
punoj meri ivi, da bismo vaskrsli u svakom trenutku.Mistici, sveci
i njima slini uloili su velike napore da probude ljude. Jer, ako se
neprobude, nastavie da trpe zanemarljiva zla kao to su glad,
ratovi i nasilje. Najvee zlopredstavljaju uspavani ljudi, ljudi koji
nita ne znaju.Nemojte traiti od sveta da se promeni, promenite
se prvo vi. Tada ete biti u stanju dasagledate svet onakav kakav
je, onda ete promeniti ta god vam se ini da bi
trebalopromeniti. Uklonite povez sa oiju. Ako to ne uinite,
izgubili ste pravo da promenite bilokoga i bilo ta. Sve dok ne
budete svesni samih sebe, vi nemate pravo da se upliete u sveti
druge ljude. Opasnost pokuaja da promenimo druge ljude ili
stvari oko sebe kada nismo svesni, utome je to se onda stvari
mogu menjati kako nama odgovara, kako odgovara naem
ponosu ili dogmatskim ubeenjima ili samo da bi se ublaila
sopstvena negativna oseanja. Ja imam negativna oseanja i zato
je bolje da se promeni, da bih se ja osetio bolje. Ne -prvo se
suoite sa svojim negativnim oseanjima, tako da, kad krenete da
promenite druge,ne poete od mrnje, ve od ljubavi.Moe nam

se uiniti udnim da je mogue biti prilino neumoljiv prema

drugima, pa ipakprepun ljubavi, Hirurg moe biti neumoljiv prema
nekom pacijentu, a da to ipak ini sljubavlju. Ljubav moe
ponekad biti zaista neumoljiva.
Intuicija i razumevanje
ta podrazumeva promena sebe? Rekao sam to sa mnogo rei,
govorio i ponavljao, alisada u to ralaniti.Promena sebe, pre
svega, podrazumeva intuiciju. Ne napor, ne nastojanje da se
kultiviusvoje navike, ne stvaranje nekog ideala. Ideali mogu da
nanesu ogromne tete. Sve vremese koncentriemo na to kakve
bi stvari trebalo da budu, umesto na to to one stvarno jesu. Tako
se aktuelnoj stvarnosti namee ono to bi ona trebalo da bude,
mada pre toga uoptenismo shvatiti ta je ta ista stvarnost. Jo
jedan zadatak je pred vama - razumevanje. Da li zaista mislite da
e vas neki posaouiniti srenim? Poli ste od pretpostavke da e
vas uiniti srenim. Zato hoete da uraditeneto? Zato to hoete
da budete sreni. Ako vam to donese neki status ili presti,
bietesreni. Ali da li je tako? Tu je potrebno
razumevanje.Uzmimo da ste poli u neko udaljeno mesto.
Automobil se pokvari nasred puta.Zasuemo rukave i guramo ga
itavim putem do mesta kuda smo se uputili. Guramo,guramo i
guramo, sve dok ne stignemo amo. "Odlino!" uskliknemo.
"Uspeli smo. Stiglismo, zar ne?"Zar to nazivate ivotom? Znate li
ta je vama potrebno? Potreban vam je strunjak,mehaniar koji
e da otvori poklopac motora i promeni sveicu. Okrenuete klju
i auto ese pokrenuti. Potreban vam je strunjak - a to znai
razumevanje, intuicija, svesnost. Zatobiste gurali? Nepotrebno je
initi tolike napore. Samo zbog toga su ljudi tako umorni, tako
slabi. I vi i ja odgajani smo da budemonezadovoljni samim
sobom. Odatle potie zlo, na psiholokom nivou. Veito
smonezadovoljni, veito neraspoloeni, samo guramo i guramo.
Napred, potrebno je jo napora, jo vie napora. AH u pozadini
svega toga uvek je sukob, a vrlo malo razumevanja.Umesto tih
napora, razvijte samosvest, intuiciju. Kada postanete strunjaci,
nijepotrebno upisivati neki kurs psihologije. Kada ponete da
posmatrate sami sebe, dauoavate negativna oseanja, otkriete

svoj sopstveni nain da objasnite stvari, i promenae postati

vidljiva.Meutim, moraete da se suoite i sa velikim zlom, a to
zlo je osuda sebe, mrnja premasebi, nezadovoljstvo
sobom. Jednostavno, ljudima nedostaje snage da se promene. To
bi moglo da se predstaviprimerom jedrilice. Kada duva jak vetar u
jedra, ona klizi bez napora, tako da mornar trebasamo da upravlja
njom. On ne ulae nikakav napor. Slino se dogaa kada se
promenapokae putem svesnosti, putem razumevanja.Neko je
rekao: "Ne postoji nita surovije od prirode. Nigde se ne moe
pobei od nje, alinije priroda ta koja izaziva zlo, ve samo ljudsko
srce."Kada se presee voda, nita se ne deava. Kada se see
neto vrsto, ono se lomi.Unutar vas usaeni su vrsti stavovi,
vrste iluzije - to je ono to se sudara sa stvarnou,to izaziva
zlo i nanosi bol. Jedna druga izreka kae: "Ako oi nisu vezane,
rezultat je vid; ako ui nisu zapuene,rezultat je sluh; ako nos
nije zaepljen, rezultat je njuh; ako usta nisu stisnuta, rezultat
jeukus; ako um nije zatvoren, rezultat je mudrost." Mudrost se
javi kad sruimo prepreke izmeu pojmova i uslovljenosti.
Mudrost nije netoto se stie; mudrost nije iskustvo; mudrost
nije primena jueranjih iluzija na dananjeprobleme. Mudrost
znai prijemivost na ovu situaciju, na ovu linost, bez uticaja koji
potiu izprolosti, bez ostataka iskustava iz prolosti. Sve je to
mnogo drukije od onoga kako jenavikla da misli veina
ljudi.Dodao bih jo jednu izreku: "Ako srce nije blokirano, rezultat
je ljubav." Ovde sam mnogogovorio o ljubavi, mada se o ljubavi u
sutini nita ne moe rei. Moemo samo govoriti one-ljubavi.
Moemo samo govoriti o zavisnosti, ali o samoj ljubavi nita se ne
moeneposredno rei.
Ljubav je neizreciva
Pala mi je na pamet jedna Platonova misao: "Od slobodnog
oveka ne moe se napravitirob, jer je slobodan ovek slobodan
ak i u zatvoru." To odgovara izreci iz Jevanelja: "Akote neko
natera da pree jednu milju, ti prei sa njim dve." Misliete da
ste od mene nainiliroba ako mi natovarite neki teret na lea, ali
nije tako. Sloboda se ne nalazi u spoljanjimokolnostima. Sloboda
se nalazi u srcu. Kada jednom dostignete mudrost, ko e ikada

moida vas porobi? U Jevanelju se kae: "Oprostivi se sa

gomilom, popeo se na planinu sam,da se se moli. Spustilo se
vee, a on je i dalje bio gore." Eto ta je prava ljubav. Da li vam
jeikada palo na pamet da je najlake voleti samo kad ste sami?
ta znai voleti? Znai videti neku osobu, neku situaciju, neki
predmet, onakve kakvi suu stvarnosti, a ne kako ih zamiljamo. I
dati toj osobi, toj situaciji, tom predmetu odgovorkoji zasluuje.
Bukvalno je nemogue tvrditi da neko voli, ako ak nije u stanju
da vidi stvarioko sebe.ta nas spreava da vidimo? Naa
uslovljenost. Nai pojmovi, nae kategorije, naepredrasude, nae
projekcije, etikete koje su nam nametnula naa iskustva i naa
kultura. Jasno vienje je neto najtee to ljudsko bie moe
postii, jer iziskuje disciplinovan ibudan um.Veina ljudi, meutim,
vie voli da se preputa svojoj mentalnoj lenjosti, umesto da
sepotrudi da u svakom trenutku vidi neku osobu ili stvar u njenom
pravom svedu i sveini.
Gubljenje kontrole
Ako hoete da shvatite ta se podrazumeva pod kontrolom,
pomislite na neko detekome je podmetnuta droga. Kada droga
prome organizam deteta, ono postane zavisno -itavo njegovo
bie trai novu drogu. Stanje bez droge je toliko nepodnoljivo da
mu se inida je bolje umreti.Razmislite o ovome - telo se naviklo
na drogu. Ba takav je tretman kome ste podvrgnutiu svom
drutvu od trenutka vaeg roenja. Nije vam dato da uivate u
solidnom ihranljivom obroku ivota - u radu, igri, zabavi, smehu,
drutvu prijatelja, umnim i ulnimzadovoljstvima. Ubrizgana vam
je droga koja se zove odobravanje, potovanje i panja.Citirau
ovde oveka koji se zove A. S. Nil, autora Slobodne dece
Samerhila. Nil tvrdi da je oigledan znak injenice da je dete
bolesno kada je neprestano vezano za roditelje;interesuju ga
samo ljudi. Zdravo dece ne interesuju toliko ljudi, ve druge
stvari.Kada je dete sigurno u ljubav svoje majke, zaboravlja svoju
majku, izlazi da istraujesvet, radoznalo je. Pokuava da ulovi
neku abu i strpa je u usta. Kada se dete stalno drimajine
suknje, to je lo znak, nesigurno je - moda je njegova majka
pokuala da izvueljubav iz njega, umesto da mu podari svu

slobodu i sigurnost koje su mu potrebne. Njegovamajka ga je

uvek ucenjivala, na vrlo suptilan nain, da e ga ostaviti.Navikli
smo, dakle, na razliite droge: odobravanje, uspeh, presti, mo,
sposobnost dase istaknemo, da se pojavimo na prvim stranicama
novina, da budemo efovi - navikli smona iskustva kao to su
kapiten ekipe, voa benda, itd. Izloeni ovim drogama, postali
smoovisnici, i tako poeli da strahujemo da ih ne izgubimo. Setite
se gubitka kontrole koji ste doiveli, uasa od mogunosti da
neete uspeti, ili daete pogreki, ili da e vas drugi podvrgnuti
kritici. I tako, postali ste krajnje zavisni odostalih, izgubivi time
svoju slobodu. Sada su drugi ti koji imaju mo da vas uine
srenim ilinesrenim. Potrebne su vam vae droge, ali poto
mrzite patnju koju vam nanose, postajetetotalno nemoni. Nema
nijednog trenutka u kome, svesno ili nesvesno, niste na oprezu
odreakcija drugih, marirajui u ritmu njihovih bubnjeva.Evo lepe
definicije osobe koja je budna - to je osoba koja ne marira vie u
ritmudrutva, to je osoba koja igra po taktovima muzike koja
svira unutar nje.Kada vas ignoriu ili kritikuju, to u vama izaziva
oseanje odbaenosti koje je do te merenepodnoljivo da se
puzei vraate do stopala drugih ljudi, preklinjui da vam ponovo
dajuonu drogu koja se zove podrka, ohrabrenje, podsticaj. ivot
sa drugim ljudima u ovomstanju podrazumeva beskrajnu
napetost. "Pakao su drugi", rekao je Sartr.Kada se naemo u
stanju zavisnosti, moramo uvek biti na visini - ne smemo se
opustiti, jer treba odgovoriti na oekivanja drugih. iveti sa
drugima tada znai iveti u stalnojnapetosti. iveti bez njih
podrazumeva agoniju naputenosti, jer oseamo da
namnedostaju. Izgubili ste sposobnost da vidite ljude onakve
kakvi su, i da im preciznouzvratite, jer je vae vienje pomueno
potrebom za drogom. Tada vidite druge ljude samou onoj meri u
kojoj vam mogu pomoi da doete do droge, ili kao prepreku do
nje.Svesno ili nesvesno, veito gledate na druge ljude iz te
perspektive. Da li u od njihdobiti ono to elim? Da li e mi
uskratiti ono to elim? A ukoliko ne mogu da mi pomognuniti da
me spree da doem do droge, onda me uopte ne interesuju.
Ovo je uasanzakljuak, ali pitam se da li ovde postoji i jedna
jedina osoba na koju se on ne moe primeniti.

Sluanje ivota
Vi, dakle, imate potrebu za svesnou i hranom. Potrebna vam je
zdrava i solidna hrana.Nauite da uivate u dobroj hrani. Dobro
jelo, dobro vino, dobra voda. Okusite ih. Ostavitese razmiljanja i
vratite se sebi. Vratite se zadovoljstvima ula i zadovoljstvima
uma. Lepo je itati, kada uivamo u dobroj knjizi, ili u nekom
zanimljivom razgovoru, ili razmiljanju. To je udesno.Meutim,
ljudi su poludeli i postaju sve ovisniji, jer ne umeju da uivaju u
tolikim divnimstvarima koje im ivot nudi. Zato trae sve nova i
nova vetaka sredstva koja e ih daljestimulisati.Sedamdesetih
godina, ameriki predsednik Karter apelovao je na svoju naciju da
seuozbilji i postane stroija u odnosu na sebe i druge. Tada sam
pomislio: bolje da im je rekaoda naue da uivaju u ivotu. Vei
deo amerikog naroda izgubio je tu sposobnost.Ubeen sam ak
da je veina stanovnika bogatih zemalja izgubila ovu
sposobnost.Opsednuti su potrebom da pribave sve brojnije i
skuplje stvari; ne znaju da uivaju u jednostavnim stvarima
ivota. Postoje prodavnice u kojima je nagomilano na hiljade
ploa,ali ko ih slua? Nema se vremena, nema se vremena. Krivi
su - nemaju vremena da uivajuu ivotu. Hiperaktivni su - samo
napred, napred i napred.Kada biste stvarno znali da uivate u
ivotu i jednostavnim ulnim zadovoljstvima, razvilibiste izuzetnu
disciplinu ivotinja. ivotinja nikada ne jede previe. Kada je
preputenasvojim prirodnim navikama, nikada se nee preterano
ugojiti. Nikada nee popiti ili pojestineto to bi joj nakodilo.
Nikada nismo videli neku ivotinju da pui. Ona se uvek
kreeonoliko koliko joj je to potrebno - posmatrajte svoju maku
posle obroka, pogledajte kako se oputa. Posmatrajte je kad se
sprema za neku akciju, gledajte kako je ivo i sposobno
njenotelo.Mi smo sve to izgubili. Izgubljeni smo u svom umu, u
svojim idejama, idealima itd., isamo mislimo: napred, napred,
napred. U nama se neprekidno odvija sukob koji kodivotinja ne
postoji. I neprestano osuujemo sami sebe i primoravamo sebe
da se oseamokrivim. Dobro znate o emu govorim. Jedan moj
prijatelj rekao mi je: "Skloni taj tanjir sa kolaima, jer u njegovoj
blizini gubimslobodu." To je vailo i za mene - gubio sam slobodu
pred gomilom stvari, ali tome je kraj! Potrebno mi je vrlo malo

toga, i u tome intenzivno uivam. Kada se u neemu

intenzivnouiva, ne treba nam mnogo. To je kao kada su ljudi
obuzeti planovima za letovanje - mesecima to rade, zatim
stiutamo, i ve su nestrpljivi da rezerviu avion za povratak. Sve
u svemu, fotografiu raznestvari, i onda vam pokazuju te slike u
albumu, fotografije mesta koja nikad nisu videli, vesamo
fotografisali. To je simbol modernog ivota.Nikada neu moi
dovoljno da vas uputim na oprez od ove vrste nakaradnog
asketizma.Usporite malo, gustirajte, omiriite, sluajte i gledajte,
divite se, dajte svojim ulima ansuda se probude. Ako elite ivot
usmeren ka misticizmu, samo mirno sedite i oslukujte
sveumove oko sebe. Nemojte se usredsrediti samo na jedan
zvuk -pokuajte da ujete sveoko sebe. O, videete kakvo e se
udo desiti u vama kada vaa ula ne budu vie bloki-rana! A to je
krajnje vano za proces promene.
Kraj analize
Hteo bih da shvatite razliku analize i spoznaje; razliku izmeu
informacije s jedne irazumevanja s druge strane.Informacija nije
razumevanje, analiza nije spoznaja, znanje nije svesnost.Uzmimo
da uem u ovu prostoriju sa zmijom oko ruke i kaem vam:
"Vidite li zmiju kojami stee ruku? Ba sam pogledao u
enciklopediji, pre nego to sam poao ovamo, ipronaao sam da
je ova zmija poznata kao Raselova otrovnica. Kad bi me ujela,
umro bihnakon pola minuta. Da li biste bili ljubazni da mi
predloite kako da se oslobodim ovogstvora to mi stee ruku?"
Ko jo tako govori? Imam informaciju, ali nemam svesnost.Ili
uzmimo da se unitavam alkoholom. "Opiite mi, molim vas, kako
da se oslobodimove rune navike." ovek koji bi izgovorio takvu
reenicu pokazuje da nema nikakvusvesnost. Zna da ga to
unitava, ali nije svestan. Da je svestan, da je to zaista
shvatio,odvikao bi se istog trenutka.Niste vi taj koji se menja nije to "ja" koje menja "sebe". Promena se deava kroz vas,
uvama. To je moda najadekvatniji nain da izrazim ovu ideju.Vi
vidite promenu koja se deava u vama, kroz vas - ona se
potvruje kroz vausvesnost. Niste vi taj koji to ini. Ako vi
menjate neto u sebi, to je rav znak -neepotrajati. A ukoliko

potraje, neka se Bog smiluje osobama s kojima ivite, jer ete

bitikrajnje rigidni. Ljudi koji se menjaju na bazi mrnje prema sebi
i nezadovoljstva sobom,postaju nepodnoljivi. Neko je rekao "Ako
hoe da postane muenica, udaj se za sveca."U svesnosti,
meutim, zadrava se nenost, ljubaznost, otvorenost, elastinost
i ne vrise nikakav pritisak na sebe ili druge - promena se deava
sama od sebe. Seam se jednog svetenika u ikagu koji nam je,
kad sam studirao psihologiju, priao:"Znate, imao sam sve
informacije koje su mi potrebne, znao sam da me alkohol
postepenoubija, i verujte mi - nita ne moe promeniti
alkoholiara - ak ni ljubav njegove ene i dece.On ih zaista voli,
ali to ga ne moe promeniti. Ali mene je neto promenilo. Jednog
dana,leao sam na ploniku i padala je kia. Otvorio sam oi i
shvatio da me alkohol ubija.Shvatio sam, i od tada nikada nisam
poeleo da se napijem. Popijem ponekad, ali nikad viekao pre.
Nikada to vie neu moi." Eto o emu govorim - o svesnosti. Ne
o informacijama,ve o svesnosti.Postoji izreka svetog Ignacija,
koji govori o tome da treba okusiti i opipati istinu - nespoznati je,
ve je okusiti i opipati, iskusiti je ulima. Kada se istina doivi na
taj nain,menjamo se. Kada je spoznamo samo razmiljanjem, ne
menjamo se.
Mrtvi pre vremena
esto sam govorio ljudima da se zaista ivi tek kada se umre.
Paso za ivot je dazamislimo sebe u grobu. Zamislite da leite u
kovegu, u bilo kojoj poziciji. U Indiji se ljudisahranjuju sa
ukrtenim nogama. Tako ih i nose na mesto spaljivanja. Ponekad
leeisprueni. Zamislite, dakle, sebe kako leite mrtvi. A sad,
posmatrajte svoje probleme sa tetake gledita. Sve se menja,
zar ne?Kakva divna meditacija. Radite je svaki dan, ako imate
vremena. Neverovatno zvui, alipostaete ivlji. Jedna od mojih
knjiga, Izvori, sadri meditaciju ove vrste. Vidi se nae telo
uraspadanju, zatim kosti, najzad samo prah.Kad god govorim o
tome, ljudi kau: "Odvratno!" Ali ta je tu odvratno? To je
samostvarnost, pobogu! Uprkos tome, mnogi od vas ne ele da
vide stvarnost. Ne elite damislite na smrt.Ljudi ne ive. Veina
vas ne ivi, samo odrava ivot u svom telu. To nije ivot. Vi

neivite sve dok vam ni najmanje ne bude vano da li ete iveti

ili umreti. Na toj takipoinjete da ivite. Kada ste spremni da
izgubite sopstveni ivot, tek tada ga ivite. Ali, akoneprestano
titite svoj ivot, vi ste mrtvi.Na primer, vi sedite na balkonu i ja
vam kaem: "Siite!" a vi odgovorite: "Ne, opasno jesilaziti, itao
sam o nekima koji su tako slomili vrat." Ili ne mogu da vas
nagovorim dapreete ulicu, jer vi kaete: "Zar ne znate koliko je
ljudi pregaeno prelazei ulicu?"Ako ne mogu da vas nagovorim
da preete ulicu, kako u vas nagovoriti da preete
nekikontinent? I ako ne uspem da vas nateram da gledate iznad
vaih malih i ogranienihubeenja, da bih vam otkrio jedan drugi
svet, onda ste mrtvi, potpuno ste mrtvi. ivot vas je jednostavno
pregazio. Vi samo sedite u svom malom zatvoru, preplaeni.
Izgubiete svog Boga, svoju religiju,svoje prijatelje, sve ivo.
ivot je zaista samo za one koji rizikuju. To je ono to je
govorioIsus. Da li ste spremni da sve stavite na kocku? Znate li
kada ete biti spremni na to? Kadato otkrijete, tada ete znati da
ono to ljudi definiu kao ivot, nije istinski ivot.Ljudi pogreno
misle da iveti znai odravati ivot u telu. Zato treba da zavolite
misao osmrti, zavolite je. Vraajte se na nju. to ee. Mislite o
udesnosti tog tela, tog kostura,tih kostiju koje se krune sve dok
ne ostane samo aica praha. Od tog trenutka, doiveetetakvo
olakanje, takvo olakanje! Neki od vas verovatno ne znaju o
emu sada govorim -suvie se plaite da mislite o tome. Ali zaista
je ogromno olakanje kada ovek moe dagleda na ivot iz te
perspektive.Da vam olakam, obiite neko groblje. To je zaista
divno iskustvo, koje proiava.Pogledate neko ime i kaete sebi:
"Vidi ovoga, iveo je pre mnogo godina; mora da je patiood istih
problema kao i ja, mora da je proiveo mnoge neprospavane
noi." Kakva ludost -mi ivimo tako kratko. Jedan italijanski
pesnik je napisao: "Svako stoji sam na srcu zemlje,obasjan
zrakom sunca, i odmah je vee." To je samo zrak sunca, a mi ga
traimo. Traimoga svojim nemirom, svojim brigama, svojim
gnevom, svojom glupou.Sada, dok se bavite ovom meditacijom,
moete samo dospeti do nekih informacija, alimoete doi i do
svesnosti. U trenutku svesnosti, vi postajete novo bie. Bar za
itavotrajanje tog trenutka. Tada ete shvatiti razliku informacije i
svesnosti. Jedan moj prijatelj astronom objanjavao mi je, pre

nekog vremena, osnovne elementeastronomije. Nisam do tada

znao da, kad se gleda u sunce, mi ga vidimo u taki u kojoj
senalazilo osam i po minuta pre toga, a ne tamo gde se u tom
trenutku nalazi, jer sunevom zraku toliko treba da stigne do nas.
Tako nam i zvezde alju svoju svetlost od pre stotinahiljada
godina. Prema tome, kada ih gledamo, one su u tom trenutku
verovatno na sasvimdrugom mestu, ili moda ak vie ne postoje.
Takoe mi je rekao da, ako zamislimo itavu jednu galaksiju, ova
naa Zemlja potpuno je nevidljiva, negde u repu Mlenog puta.
Atakvih galaksija ima na stotine miliona. Svemir se, po onome to
se saznalo iri brzinom oddva miliona milja u sekundi. Posle svega
to sam uo, kad sam izaao napolje, pogledaosam u nebo na
neki drugi nain. I to je svesnost.Sva ova iskustva i saznanja
mogu se prihvatiti kao informacije ili se, najednom, moeotvoriti
potpuno nov pogled na ivot - ta smo mi, ta je itav svet, ta je
ljudski ivot? Etona ta mislim kada govorim o svesnosti.
Zemlja ljubavi
Ako zaista odbacimo svoje iluzije zbog onog to nam one mogu
dati ili uskratiti, biemobudni. Ali ako to ne uinimo, posledice su
uasne i neizbene. Gubimo sposobnost davolimo. Ako hoemo da
volimo, treba ponovo nauiti da vidimo. A ukoliko hoemo
davidimo, treba nauiti da se odreknemo droge. Jednostavno je.
Odbacite svoju zavisnost. Strgnite sa sebe navlake drutva koje
su guilevae bie. Morate ih odbaciti.Spolja, sve se nastavlja kao
i pre, ali vi sada postojite u svetu, neete vie biti od sveta.U
svome srcu biete najzad slobodni. Vaa zavisnost od droge e se
ugasiti. Nije potrebnoda odete u pustinju; usred ste ljudi, i
neizmerno uivate u njihovom drutvu. Ali ljudi nemajuvie mo
da vas uine srenim ili nesrenim.Eto ta znai biti sam. U toj
samoi, vaa zavisnost iezava, dok se istovremeno
raasposobnost da volite. Ljude oko sebe ne vidite vie kao
objekte koji mogu ili ne moguzadovoljiti vau potrebu za
drogom.Samo onaj ko je oprobao ovaj put poznaje strahove
sadrane u jednom takvom procesu. To je kao pozvati sebe na
umiranje. Kao zahtevati od bednog narkomana da se
odrekne jedine sree koju je ikad doiveo. Kako je zameniti

ukusom hleba, voa, istom sveinom jutarnjeg zraka, bistrom i

hladnom vodom izvora u planini? Dok se bori sa
krizomapstinencije i sa prazninom koju doivljava u sebi, sada kad
nema vie droge, nita osimdroge ne moe ispuniti tu
prazninu.Moete li da zamislite ivot u kome odbijate da prihvatite
i jednu re pohvale ilipotovanja, ili da poloite glavu na rame
nekoga ko bi vas uteio? Zamislite ivot u kome nezavisite ni od
koga, emotivno, tako da vas niko ne moe uiniti srenim ili
nesrenim. Odbijate da oseate potrebu za odreenom osobom, ili
da budete neto posebno zanekoga, ili da smatrate za nekog da
vam pripada.Ptice na nebu imaju svoja gnezda, a lisice svoje
jazbine, ali vi nemate nikakvog osloncana koji moete spustiti
glavu u toku vaeg putovanja kroz ivot. Ako ikada dospete u
ovostanje, znaete najzad ta znai videti jasno, pogledom koji
nije zamagljen strahom ilieljom.Svaka re, ovde, izmerena je:
videti najzad jasno, pogledom koji nije zamagljen strahomili
eljom. Spoznaete ta znai voleti. Ali, da biste stigli u zemlju
ljubavi, morate proivetipatnje umiranja, jer voleti druge ljude
znai umiranje potrebe za njima, znai da ostajemopotpuno
sami.Kako moete ikad stii? Putem neprestane svesnosti, putem
beskrajnog strpljenja isamilosti u odnosima sa ovisnikom u sebi.
Razvijanjem ukusa za dobre stvari u ivotu, dabiste potpuno
potisnuli potrebu za drogom.Koje dobre stvari? Ljubav prema
radu, ljubav prema smehu i bliskosti sa drugim ljudima,za koje se
ne zakainjete niti od njih emotivno zavisite, ali neizmerno uivate
u njihovomdrutvu. Korisno je baviti se aktivnostima u koje se
moete uneti svim svojim biem,aktivnostima koje toliko volite
da, kad se njima bavite, nita vam ne znae uspeh ilipriznanje,
niti vas interesuju.Korisno je i vratiti se prirodi. Izvucite se iz
guve, popnite se na planinu i stupite u nemukomunikaciju sa
drveem, cveem, ivotinjama i pticama, sa morem i oblacima, sa
nebom izvezdama. Ve sam vam ukazao kakva je duhovna veba
posmatranje stvari oko sebe, uz punusvest o svemu to nas
okruuje. Tada e, moda, rei izgubiti korak, pojmovi e
izgubitikorak, i vi ete najzad moi da vidite, da stupite u
neposredan dodir sa stvarnou. To jeprava kura za
usamljenost.Mi obino pokuavamo da izleimo svoju usamljenost
preko emotivne zavisnosti oddrugih osoba, kroz druenje i buku.

Ali to nije nain. Vratite se pravim stvarima, vratite seprirodi,

popnite se na planinu. Tada ete znati da vas je vae srce dovelo
u iroku pustinjusamoe i da nemate nikoga uz sebe, nikoga.U
poetku, izgtedae vam nepodnoljivo. Ali to je samo zato to
niste navikli da budetesami. Ako vam poe za rukom da izdrite
neko vreme, pustinja e iznenada procvetati uljubav. Vae srce e
zapevati, i nastae veno prolee u vama. Droga e nestati bieteslobodni. Tada ete shvatiti ta je sloboda, ta je ljubav, ta
je srea, ta je stvarnost, ta jeistina. Sagledaete sve to, iznad
pojmova i uslovljenosti, zavisnosti i ciljeva. Zavriu jednom
priom. Bio jednom jedan ovek koji je izumeo vetinu paljenja
vatre.Uzeo je svoj pribor i otiao do jednog plemena na severu,
gde je bilo hladno, veoma hladno.Nauio je taj narod da zapali
vatru. Pokazao im je za ta sve moe posluiti vatra: da seogreju,
da skuvaju hranu, itd. Svi su bili veoma zahvalni oveku, ali pre
nego to su uspelida mu izraze svoju zahvalnost, on je nestao.
Nije mu bila vana njihova zahvalnost ipotovanje - vano mu je
bilo samo to da njima bude bolje.ovek je zatim otiao u drugo
pleme, gde je ponovo pokazao svoj izum. I ovde su se
ljudizainteresovali, ali malo previe za ukus njihovih vraeva, koji
su videli da taj ovek privlailjude, dok oni gube znaaj i ugled.
Zato su reili da ga se otarase. Otrovali su ga, raspeli,ta god vam
drago. Meutim, sada su strepeli da se narod ne pobuni protiv
njih, i zato suuradili neto vrlo otroumno. Nacrtali su lik tog
oveka i podigli ga visoko na glavni oltarhrama. Ispred crtea su
postavili pribor kojim se pali vatra. Narod je pozvan da se
poklonisvemu ovome, to je, nakon toga, vekovima posluno
inio. Oboavanje i kult sunastavljeni, ali vatra nikada nije
upotrebljena.Gde je vatra? Gde je ljubav? Gde je droga koju nam
namee sistem? Gde je sloboda?Duhovnost se bavi upravo ovim
pitanjima. Ali mi je uglavnom gubimo iz vida.Gde je vatra? Ako
oboavanje ne vodi vatri, ako kult ne vodi vatri, ako liturgija ne
vodi jasnijem vienju stvarnosti, ako nas Bog ne upuuje ka
stvarnom ivotu, emu slui religijaosim da stvori jo vie
razdvajanja, fanatizma, netrpeljivosti? Svet ne pati od manjka
religijeu uobiajenom smislu, ve od manjka ljubavi, manjka
svesnosti, razumevanja. Ljubav izviresamo iz svesnosti.
Sagledajte koje vam prepreke stoje na putu ljubavi, slobode i

sree, i onee same pasti. Ukljuite svetlost svesnosti, i magle e

se razii. Srea nije neto to se kupuje; ljubav nije neto to se
proizvodi; ljubav nije neto to seposeduje: ljubav je neto to
poseduje vas. Vi ne posedujete vetar, zvezde, kiu. Vi
neposedujete te stvari - trpite ih. Preputanje nastupa kada
postanemo svesni svojih iluzija,kada smo svesni svojih navika,
svojih strahovanja i elja.Kao to sam ve rekao, psiholoka
intuicija je od velike pomoi u tome, ali ne i analiza.Analiza je
paraliza. Intuicija ne podrazumeva uvek analizu, jedan poznati
amerikipsihoterapeut rekao je: "Najbitnije iskustvo je -'Ah, to je
to!'" Sama analiza nije dovoljna -daje vam samo informacije. Ali
ako stignemo do iskustva - "Ah, to je to!" - intuicija nas
vodipromeni.Osim toga, vano je da shvatimo sopstvenu
zavisnost. Potrebno je dosta vremena za to.Avaj, toliko vremena
posveenog nekom kultu, odama i himnama moe biti
korisnoupotrebljeno za razumevanje samog sebe.iveti ne znai
raditi neki odgovoran posao u vladi, ili biti veliki biznismen, ili
initi velikadobroinstva. To nije ivljenje. iveti znai pustiti da
sve prepreke padnu i postojati usadanjosti, uvek svee i novo.
"Ptice na nebu... ne seju i ne anju" - to je ivljenje.Poeo sam od
toga da su svi ljudi uspavani, mrtvi. Mrtvaci koji upravljate
dravama,mrtvaci koji vodite velike kompanije, mrtvaci koji
vaspitavate druge - probudite se!
Probudite se u ivot
Svakim danom, sve vie - to znate koliko i ja - gubimo mlade
ljude, na sve strane. Mrzenas - odbijaju da na svoja plea
natovare sve vei teret strahova i krivica. Ne zanimaju ihvie
propovedi i obeanja. Ali zanima ih da naue neto o ljubavi. Kako
da budem srean?Kako da ivim? Kako da doem do tih udesnih
stvari o kojima govore mistici? Eto ta jedrugo to nam je
potrebno -razumevanje. Tree - da se ne poistoveujemo. Neko
me jedanas pitao: "Da li se ikad loe oseate?" Svakako, imam i
ja svoje mrakove. Ali ne traju,zaista ne traju. ta inim? Kao prvo
- ne poistoveujem se. Evo stie potitenost.Umesto da me
zahvati napetost, umesto da se nerviram zbog toga, shvatim da
seoseam potiteno, razoarano i ta god bilo. Drugi korak -

prihvatam da je negativnooseanje u meni, da nije u nekoj drugoj

osobi, na primer u nekome ko mi nije odgovorio napismo; da nije,
znai, u spoljnom svetu - u meni je. Jer, sve dok mislim da je van
mene, tomi daje opravdanje da se veem za to oseanje. U
sutini, samo glupe osobe to rade, samouspavane osobe. Trei
korak - ne poistoveujem se sa svojim oseanjem. "Ja" nije
oseanje. "Ja" nije samo, nije potiteno, nije razoarano.
Razoaranje je tu, i ti ga posmatra.Iznenadie vas kako e brzo
nestati. Sve ono ega ste svesni neprestano se menja - oblacise
neprestano kreu. I, dok se postupa na ovaj nain, poinjemo da
intuitivno shvatamorazlog pojave tih oblaka.Rekao bih vam jo
neto povodom knjige Slobodna deca Samerhila. Moda vam
jepoznato da je Nil radio u vaspitakp-obrazovnom kampu punih
etrdeset godina, i za tovreme razvio jednu potpuno razliitu
kolu od tradicionalne. Deaci i devojice u toj koli bilisu potpuno
slobodni. Ako hoete da nauite da itate i piete, dobro; ako
neete, opetdobro. Moete da uinite ta god vam volja s vaim
ivotom, pod uslovom da ne ugroziteslobodu drugih. Ne meajte
se u slobodu drugih - u svemu ostalom ste slobodni.Nil je govorio
da su apsolutno najgori uenici dolazili iz katolikih kola, i da im
je trebalopo est meseci da prevaziu sav svoj gnev i ponienost
koji su se u njima nakupili.Oslobaali su se buntom, trudei se da
pobede sistem. Jedna devojica je stalno uzimalabicikl i odlazila u
grad, samo da izbegne asove, kolu i sve ostalo. Meutim, kada
bi jednom prevazili stadijum bunta, svi su eleli da neto naue,
toliko da su ak protestovalikada asova nije bilo. Ali birali su
samo one predmete koji ih interesuju. I tako su sepostepeno
menjali.U poetku, roditelji su se bojali da tamo alju svoju decu.
Govorili su: "Kako ih moguvaspitati i bilo emu nauiti, ako ih
prethodno ne naue disciplini? Treba ih usmeravati,oblikovati."
ujte ono to je Nil napisao - to su izuzetne rei, svete rei:
"Svako dete nosi u sebiBoga. Naa nastojanja da oblikujemo dete
samo preobraavaju tog Boga u demona. Decastiu u moju kolu
kao mali avoli koji mrze ceo svet, s destruktivnim
tendencijama,neotesani, laljivi, lopovi, umobolni. Posle est
meseci, to su srena i zdrava deca kojanikome ne nanose zlo."Na
jednoj konferenciji, u prisustvu direktora drugih kola, rekao je:
"U ovoj deci nemavie nasilja, jer niko ne upranjava nasilje nad

njima."Postoje mesta na ovoj planeti gde ive ljudi koji nisu

sposobni da lau ili kradu, kojinikada ne zakljuavaju vrata na
svojim kuama kada odu negde. Sve to nestaje kada utakva
mesta kroi dravna vlast, ili misionari.Postoji jedan film
italijanskog reisera Felinija, Osam i po. U jednoj sceni filma
pojavljujese svetenik koji sa grupom deaka ide na neki izlet.
Nalaze se na plai i nekoliko deakaprodui napred, dok ne naiu
na jednu stariju enu, koja je prostitutka. "Zdravo", kau jojoni, i
pitaju je: "Ko si ti?" Ona im odgovori: "Ja sam kurva." Oni ne
znaju ta to znai, ali seprave da znaju. Jedan od deaka, koji
deluje malo upuenije od ostalih, kae: "Kurva je onato radi neke
stvari ako plati." Ostali je pitaju: "Hoe li da radi te stvari ako
ti platimo?""Zato da ne?" uzvrati ona. I tako, oni skupe neto
novca i daju joj, rekavi: "Hoe li dasada radi te stvari kad smo
ti dali pare?" Ona im odgovori: "Kako da ne, deaci, ta hoeteda
radim?" Jedino to su deaci uspeli da smisle bilo je da trae od
nje da se svue. I tako, ona sesvue. Oni je gledaju - nikada
ranije nisu videii golu enu. Poto ne mogu da smisle ta bi jo
radila, pitaju je: "Da li bi igrala?" "Svakako", kae im ona. Svi se
poredaju u krug, pevajui tapu; ena vrti zadnjicom i deaci se
ludo zabavljaju. Onda svetenik ugleda ta sedeava i potri
plaom, derui se na enu. On je natera da se obue, a glas
pripovedaakae: "U tom trenutku, deaci su izgubili nevinost;
sve do tada bili su isti, divni."Ovo nije redak sluaj. Ameriki
misionari koji su se, sa svojim suprugama, obreli naostrvima
Polinezije, bili su skandalizovani kada su videii da ene dolaze u
crkvu razgolienihgrudi. Njihove supruge su insistirale da se te
uroenice pristojnije obuku. I tako, misionarisu im dali svoje
koulje. Sledee nedelje, ene su se pojavile u crkvi nosei na
sebi kouljena kojima su isekle dve velike rupe, zbog vruine i
udobnosti.Vratimo se Nilu. On kae: "Ja sam samo ovek koji
odbija da usmerava korake jednogdeteta." Ali ta je onda sa
uroenim grehom? Nil tvrdi kako nai pokuaji da oblikujemodecu
pretvaraju Boga koji je u njima u demona koji mrzi ceo svet. On
doputa deci da samaizgrauju sopstvene vrednosti, i to su, na
kraju, uvek vrednosti koje drutvo odobrava. Da li je to mogue?
Kada se neko dete osea voljenim (osea da ste na njegovoj
strani), onda jedobro. Dete tada ne osea vie nasilje na svojoj

koi. Nema straha, pa nema ni nasilja. Detetada poinje da se

odnosi prema drugima kao to se drugi odnose prema njemu. Ta
knjiga je u mnogome izmenila moje odnose sa ljudima. Postao
sam oevidac uda.Poeo sam da sagledavam nezadovoljstvo koje
mi je nametnuto, takmiarstvo, poredenja, ono "nije dovoljno",
itd. Mogli biste da prigovorite kako nikada ne bih postao ovo to
jesamda me te stvari nisu podstakle da ih odbacim. Ali, jesu li
meni uopte bili potrebni svi tipritisci? A onda, ko bi uopte voleo
da bude ono to sam ja? Ja samo hou da budemsrean, da
budem prepun ljubavi, da budem u miru sa samim sobom, da
budem slobodan,da budem ljudsko bie.Znate li odakle potiu
ratovi? Potiu iz spoljne projekcije sukoba koji je u nama.
Pokaitemi jednu osobu u kojoj nema unutranjeg sukoba i ja u
vam pokazati osobu u kome nemanasilja. Moda je to bie
sposobno ak i za ekstremnu akciju, ali nikada iz mrnje. Kada
onodela, postupa kao hirurg; kada dela, postupa kao uitelj pun
ljubavi koji radi sa mentalnozaostalom decom. On ih ne grdi,
razume ih - ali dela. S druge strane, ako ovek neto inipolazei
od svoje mrnje i nasilja, ne znajui ni kuda da ih usmeri, upada u
greku, jerpokuava benzinom da ugasi vatru. Ako nema nasilja u
nama, ne bojimo se niega, iobrnuto. Ljudi iznenada shvate ovu
istinu: koren zla je u nama. A kada se to shvati, prestajese sa
zahtevima i oekivanjima u odnosu na sebe, i javlja se svesnost.
Vama je zatopotreban dobar i hranljiv obrok. Ne govorim o
stvarnoj hrani - govorim o zalascima sunca, oprirodi, o dobrom
filmu, dobroj knjizi, o poslu u kome uivate, o dobrom drutvu;
tada etemoda razbiti svoje navike, stupivi u dodir s nekim
novim oseanjima.Kakva se oseanja doive kada stupimo u dodir
sa stvarnou? Ili kada smo obuzetiposlom koji volimo? Ili kada
punog srca razgovaramo s nekim ije nam drutvo prija, uodnosu
na koga oseamo bliskost i otvorenost, ali bez vezivanja za njega,
bez zavisnosti?Kakva su ta oseanja? Uporedite ih sa onima koja
doivljavate kada se istaknete u nekomrazgovoru, kada pobedite
u nekom takmienju, ili kada postanete popularni, ili kada vam svi
tapu. Ovakva oseanja nazivam svetovnim, dok ona prva
nazivam oseanja due.Mnogi, mnogi ljudi osvojili su svet, ali su
usput izgubili duu.Mnogi ljudi ive praznim ivotom koji je lien
duevnosti zato to se hrane popularnou,potovanjem, onim "ja

sam o.k., ti si o.k.", pogledaj me, ostani kraj mene, podravaj

me,pohvali me, ceni me. Njih hrane samo mo i pobede.Da li se i
vi hranite time? Ako je tako, mrtvi ste. Izgubili ste svoju duu.
Promeniteishranu. Potrebno vam je neto zdravije, hranljivije.
Tada ete moda doiveti promenu.Dao sam vam program za ceo
ivot, zar ne? Neki ovek nae orlovsko jaje i stavi ga pod koko.
Orli se izlegao kad i pilii i odrastao je sa njima.Celoga ivota
orao je radio isto to i kokoi u dvoritu, mislei da je jedna od
njih.Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao
je i leprao krilima,uzdiui se koji pedalj iznad tla.Prole su
godine i orao je ostario. Jednog dana ugledao je u visini, na
vedrom nebu, udesnu pticu monih rairenih krila.Stari orao
zapanjeno je gledao uvis. ta je to? pitao je.To je orao, kralj
ptica, rekla mu je jedna koko. On pripada nebu, dok mi,
kokoi,pripadamo zemlji.I tako je orao umro meu kokoima, ne
znajui ko je.