UNIVERZITET

BEOGRADU

Dr info BRANTSLAV GENCIC

TEHNOLOSKI PROCESI
PODZEMNE EKSPLOATACIJE
SLOJEVITIH LEZISTA

OTVARANJE, PRIPREMA I METODE

OTKOPAVANJA

ZAVOD ZA UDZBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA

BEOGRAD

UNIVERZITET

BEOGRADU

Dr ;01. BRANISLAV GENCle

TEHNOLOSKI PROCESI
PODZEMNE EKSPLOATACIJE
SLOJEVITIH LEZISTA
OTVARANJE, PRIPREMA I METODE
OTKOPAVANJA

ZAVOD ZA UDZBENIKE 1 NASTAVNA SREDSTVA

BEOGRAD

OvaJ ud1:benlk, kao stalnl univerzitetski ud1:benJk, odobrila Je za upotrebu Komlsija

za ud!benlke Univerziteta u Beogradu svojlm reienjem broj 06-294/1
ad 24. marta 1972. godine

O$lobodeno pore:u. na promet na Ofinovu Nana :M. stav 1. ta~ka 1. zakona 0 oporezivanju
proizvoda I usluga u prometu (.Sluibenl list SFRJ. 33172) I mUljenja Republll!:kOg sekretsrlJata
za kulturu SRS braJ U3-IUn3-G2 ad 8. februara 11173. godlne.

SADRZAJ
Strana
PREDGOVOR
Uvod

IDEO -

OTVARANJE LE2I$TA

GLAVA I - OPSTE POSTAVKE I TERMINOLOCIJA

I. Opte postavke
2 Tehnifka dokumentacija za projekat otvaranja lefl!ta

13
13
14

CLAVA II - NACIN OTVARANJA I UTICAJNI FAKTORI

1. Naf!n otvaranja leti!ta 2. UUcajni faktori I iz.bor naflna otvaranja -

16
16
17

CLAVA III - NAClNI I SEME OTVARANJA JAME I. Otvaranje horizontalnlh I blago nagnutih slojeva na mallm i srednjim
dubinama
-------1.1. Otvaranje horizontalnlm prostorijama
1.2. Otvaranje koslm prostorljama
1.3. Otvaranje vert!kalnim prostorijama
2. Otvaranje horizontalnih I blago nagnutih le!IJta na vellkim dubinama
3. Olvaranje nagnullh i stnnlh Jditta na mallm I srednjim dubinama
3.1. Otvaranje horizontalnim prostorijama 3.2. Olvaranje kosim prostorijama
3.3. Otvaranje vertlkalnim prostorijama
3.3.1. Otvaranje nagnutog sloja vertikalnim oknom i jednim lzvoznim
horizontom----------3.3.2. Otvaranje nagnutog sloja vertikalnlm oknom sa dva izvozna horizonta _ 3.3.3. Otvaranje strmog sloja vertikalnlm oknom
3.4. Otvaranje kombinaclJom jamsk!h prostorlja
4. Otvaranje paralelnlh slojeva 4.1. Otvaranje sa koncentracljom proizvodnje na jedan horizont
4.2. Olvaranje sa separatn!m horlzontima
4.3. Otvaranje glavnlm poprel!nim hodnikom 4.4. Otvaranje popreQllm hodnicima na svakom izvoznom horizontu
4.5. Otvaranje komblnovanim nafinom -

20

CLAVA IV - OTVARANJE LEZI$TA NATRIJUMOVE I KALLJUMOVE

WU
---------

1. Oplte geolo!ke karakteristike I~ta soli -

20
20
22
2tI

28
29
29
30
32
32
33
36
36
43
44
45
46
ol7

49

52

,.
"

Strana
2. Rudanko-tehnl~ki uslovi eksploatacije
3. Otvaranje leWta soli GLAVA V - BROJ, RASPORED I POLOZAJ OBJEKATA OTVARANJA
I. Broj objekata otvaranja u jamskom polju
2. Raspored i pololaj objekata otvaranja 3. Izbor lokacije za objekte otvaran)a jame
4. ~na efikasnostl otvaranja jame GLA VA VI NAVOZISTA IZVOZNnI OBJEKATA
I. Tipovi navoziJta
2. Jamske prostorlje i oprema navozi!ta verlikalnih okana
3. Jamske prostorije I oprema navoillta kosih izvomih prostorija
4. Uzdufnl profili Izvoznih prostorija na navoziUu
5. zapremlna jamskih prostorija navozi!ta 6. Propusnl kapacltet navoziJta GLAVA

VII _
IZVOZISTA IZVOZNIH OBJEKATA
izvoziJta _ _ _ 2. TehnoloAkJ kompleks oa povrllnl
-

I. Tipovl

II DEO G L A V A VIII -

60

60
6.5
68
88

13
75
71
79
80
83
83
86

PRIPREMA LEZISTA

PRINC!PI PRIPREME LEZISTA

_ _ _ 2. Prlprema prolzvodnlh otkopnih jedinica G L A V A IX _ SISTEMI PRIPREME LEZISTA
1. Sistem pripreme za horilOntalne i blago nagnute slojeve
1.1. Sistem prlpreme horllOntalnlh III nagnutlh pojasa
1.2. Sistem prlpreme horlzontalnlh ill nagnutih stubova
1.3. Uporedenje sistema pripreme otkopnih pojasa f otkopnih stubova
2. Ostalf sisteml prlpreme horlzontalnlh I blago nagnutih leti!ta
2.1. Sistem pripreme za vl!eetafno otkopavanje 2.2. Sistem pripreme za otkopavanje u komorama
2.3. Sistem prlpreme za otkopavanje kratkim eelom
3. Slsteml prlpreme za nagnute I strme slojeve _
3.1. Optc napomene
_ 3.2. Osnovna klasifikacija sistema za nagnute i strrne slojeve
3.3. Sistem prJprerne za otkopavanje u horizontalnim etafama
3.4. Sistemi prlpreme za otkopavanje u kosim etafama 3.4.1. Opte postavke
_ _ _ 3.4.2. Sistem prlpreme za otkopavanje u kosim etafarna sa zaruiavanjem
3.4.3. Sistem prlpreme za otkopavanje u koslm etafarna sa zaslpavanjem
3.4.4. Sistern prlpreme za popretno otkopavanje u koslm etafama
3.5. Sistem prlpreme za podetafno otkopavanje 3.6. Sistem prlpreme 7.8 magazinsko otkopavanje 3.7. Sistem prlpreme za otkopavanje primenom tititne podgrade
3.8. Sistem prlpreme za otkopavanje u komorarna 4. Sistem prlpreme za prlmenu tehnologije kornblnovanog otkopavanja
G L A V A X _ OSNOVNI KONSTRUKTIVNI PARAMETRI PRIPREME
I. Oplite postavke
_ _ _ _ _ -

1. Uvod _

58
58

V3

93
94
96
96
96
99
102
103
104
105
107
113
113
114
114
121
121
125
125
130
132
132
133
137
140
142
142

2.
3.
4.
5.

Odret3:ivanje
Odret3:ivanje
Odret3:ivanje
Odret3:ivanje
debIjine

Strana
broja otkopnih laila u otkopnom polju 143
optimalne du!ine otkopnog bloka 146
optimalnog rastojanja popreblih hodnika
146
optimalne visine otkopne etaie kod otkopavanja slojeva vece
- - - - - - - - - - - - - - 149
III DEO -

METODE OTKOPAVANJA

G LA V XI - IZBOR I KLASIFIKACIJA METODA OTKOPAVANJA

1. OpAte postavke
2. Analiza proizvodno-tehnickih uslova
2.1. Rudarsko-geolo.ki faktori
2.1.1. Rezerve korisne supstance
2.1.2. Morfolo'ke i tektonske karakteristike sloja
2.1.3. Debljina sloja
2.1.4. Ugao pada sloja
2.1.5. Struktura leiiita i sloja
2.1.6. Gasonosnost sloja
2.1.7. Samozapaljivost sloja
2.1.8. Vodonosnost sloja i okolnih stena
2.1.9. Gorski udari
2.1.10. Stepen mehanizacije otkopavanja
2.1.11. Fizicko-mehanicke karakteristike sloja, krovine i podine
2.2. Tehnicko-ekonomski faktori
2.3. Organizacioni faktori 3. Osnovni parametri metode otkopavanja 4. Ostvareni tehnifko-ekonomski parametri otkopavanja
4.1. Tehnifko-ekonomski parametri postignuti u SFR.T
4.2. Tehnicko-ekonomski parametri u nekim zemljama znafajnim proizvodafima uglja
----------GLA VA
A. Podela
B. Podela
C. Podela
D. Podela

153
153
155
155
155
156
156
157
156
156
159
159
159
160
160
160
161
162
164
164
167

XII - KLASIFlKACIJA METODA OTKOPAVANJA

168
metoda otkopavanja po nacinu saniranja otkopnog prostora
168
metoda otkopavanja po stepenu mehanizovanosti procesa otkopavanja 168
metoda otkopavanja po debljinl otkopavanog sloja 169
metoda otkopavanja po uglu pada otkopavanog sloja
169

G L A V A XlII - METODE OTKOPAVANJA KRATKIM CELOM

1. Tehnicke karakteristike metoda otkopavanja kratkim felom
2. Proizvodno-tehnifki uslovi za primenu metoda otkopavanja kratkim celom
3. Podela metoda otkopavanja kratkim celom 4. Metode stubnog otkopavanja 4.1. Op.te tehnicke karakteristike metoda stubnog otkopavanja
4.2. Tehnifko-ekonomski efekti metoda stubnog otkopavanja 5. Metode popretnog otkopavanja 5.1. Op.te tehnicke karakteristike metoda popretnog otkopavanja
5.2. Tehnifko-ekonomski efekti metoda popreenog otkopavanja
6. Metode otkopavanja u horizontalnim etaiama 6.1. OpAte tehnicke karakteristike metoda otkopavanja u horizontalnim
etaiama 6.2. Tehnifko-ekonomski efekti metoda otkopavanja u horizontalnim etaiama

171
171
172
172
173
173
180
182
182
187
188
188
193

Strana
7. Metode otkopavanja u kosim etafama _ _ _
194
7.1. OpAte tehni~ke karakterlstike metoda otkopavanja u kosim etaiama 194
7.2. Tehni~ko-ekonomski efekti metoda otkopavanja u kosim etazama
197
8. Metode otkopavanja u komorama _ _ _ _
198
8.1. Oplte tehnl~ke karakteristike metoda otkopavanja u komorama
198
8.2. Tehnl~ko-ekonomski efektl metoda otkopavanja u komorama
205
G LA V A XIV - METODE OTKOPAVANJA SIROKIM CELOM 1. Tehni~ke karakteristike metoda otkopavanja lrokim celom
2. Prolzvodno-tehnl~kl uslovl za prlmenu metoda otkopavanja ~irokim relom
3. Podela metoda otkopavanja lirokim celom _ _ _ _
4. Metode otkopavanja Irokim celom miniranjem otkopa 4.1. Opte tehnfcke karakteristlke metoda otkopavanja lirokim celom sa minlranjem otkopa 4.2. Tehnicko-ekonomskl efekti metoda otkopavanja siroklm celom sa miniranjem otkopa
5. Metode otkopavanja Iroklm celom sa podsecanjem I minlranjem 5.1. Opste tehnlcke karakterlstike metoda otkopavanja llroklm relom sa
podsecanjem i mlniranjem 5.2. Tehnlcko-ekonomskl efekti metoda otkopavanja !lroklm celom sa podsecanjem i miniranjem _ 6. Metode otkopavanja Urokim celom mehanizovanim procesom 6.1. Optte tehni~ke karakteristike metoda otkopavanja Irokim celom mehanizovanim procesom _ _ _ _ _ _ _ 6.2. Metode otkopavanja iroklm celom sa dlrektnlm upravljanjem tehnolo!klm fazama j mehanlzacljom _ _ 6.3. Metode otkopavanja !Iroklm celom sa Indlrektnlm upravljanjem tehnolo!klm {azama 1 mehanizacljom -

206
206
207
208
2Q9

G
1.
2.
3.
4.
5.
6.

247
247
248
249
252
253
256

L A V A XV - METODE OTKOPAVANJA KOMBINOVANIM CELOM

Op!te tehnlcke karakteristike metoda otkopavanja kombinovanim celom
Metode kombinovanog komorsko-stubnog otkopavanja
Metode podetainog otkopavanja Metode magazlnskog otkopavanja Metode otkopavanja pod Z3!t1tom specljalne podgrade (!titova)
Tehnicko-ekonomskl efektl metoda otkopavanja kombinovanim celom

209
219
220
220
226
227
227
228
242

Predgovor

U podru~ju podzemne eksploatacije slojevitlh lezl~ta (uglja) otvaranje, pTiprema i rnetode otkopavanja predstavljaju, po svojoj slotenosU i obimu, najzna(:ajniji deo discipline Tehnologija podzemne eksploatacije slojevitih IdUla. Predavanja
iz ovog predmeta autor drii za studente Rudarskog odseka Rudarskogeolo1tko-metaludkog fakulteta u Beogradu.
Metodolollki pristup Izutavanju problema tehnologije podzemne eksploatacije
slojevltih leHAta izabran je taka da je materija U ovom udtbeniku podeljena prema
logicnom tehnolollkom redosledu rszvojnlh stadijuma u lzgradnj! proizvodnog kapaciteta 'arne UI rudnika. Izmedu otvaranja, pripreme i metode otkopavanja magu
se postavlti issne granice u tehnickorn i ekonomskom pogledu, eime se pri projektovanju i operatlvnom rukovodenju proizvodnim procesom olakAava formiranje osnovne
tehnieke dokumentacije za kompleksne tehnieko-ekonomske analize.
Tehnieka re.!lenja otvaranja obuhvataju primere iz svetske i jUJ(oslovenske
prakse i ona se danas mogu efikasno primeniti pri otvaranju novih eksploatacionih
polja i rekonstrukciji postojeeih jamskih pagona. Sisteml pripreme lefista su tretirani u neposrednoj vezi sa metodama i tehnologijom otkopavanja, odnosno kao
kategorija jamskih prostorija koja Cini dvostranu vezu izmel!u prostorija otvaranja
le~i!ta i otkopavanja. Selekcija metoda otkopavanja ural!ena je sa orijentacijom
na one metode koje danas imaju najsiru primenu u podzemnoj eksploataciji lemta uglja.
Ova knjiga, zajedno sa dvema knjigama koje je autor objavio pod istim naslovom. eini inte~ralnu celinu I moze poslu~iti ne sarno studentima Rudarsko~
odseka vec i drugim struenjacima zainteresovanim za ovu oblast.
S obzirom da se u jugoslovenskoj strucnoj lileraturi problem podzemne eksploatacije slojevitih le~i!ta prvi put tretira na izlo~eni naein, nisu iskljueeni propusti
i nedostaci knjiga. Radi poooljbnja i dopune materije autor ce sa izvanrednom
pafnjom i zahvalno!cu prihvatiti sve korisne sugestije i primedbe.
AUTOR

Uvod
I

Krajnji cilj u podzemnoj eksploataciji slojevitih i drugih lefiSta mineralnih sirovina, koji se sastoji u proizvodnji minemlne sirovine racionalnim iskoriscenjem mineralnog leziSta, postize se primenom razlicitih
tehniloskih procesa eksploatacije. Eksploatacija mineralnog lezista, bez
obzira na vrstu mineralne sirovine, ostvaruje se u postupnom razvoju i
odgovarajucim fazama fada.
Postupni razvoj eksploataaije i izgradnja jamskog proizvodnog kapaciteta maze imati specificne karakteristike u zavisnosti od vrste mineralne sirovine, rudarsko-tehnickih uslova eksploatacije i nacina prerade
i primene. ali u podzemnoj eksploataciji lefista l:vrstih mineralnih sirovina jasno se razlikuju hi razvojna stadijuma: otvaranje. priprema i otkopavanje lefiSta. Ovakva terminoloSka podela nema sarno formalni znacaj
vec je takode tehniCki i ekonomski opravdana.
Sa tehnickog stanomta razvojni stadijumi treba da budu jasno definisam, tako da se mogu diferencirati po vrsti i koliOni radova i jamskih
prostorija, kao i da se mogu odnositi i primeniti na sve vrste leziSta
l:vrstih mineralnih sirovina. Sa ekonomskog stanoviSta treba tak<X1e postavin sto jasnije granice lizrnedu pojedinih razvojnih stadijuma u podzemnoj eksploataciji. Ovo je od podjednake vaznosti kako u faxi tako
zvane investicione izgradnje projektovanog jamskog proizvodnog kapaciteta tako i u rekonstrukciji rudnika iIi odriavanju proizvodnog kapaciteta jame. Ukoliko su granice razvojnih stadijuma proizvodnog kapaciteta tehnicki jasnije, utoliko je lille, efikasnije i za tehnicku operativu
korisnije obavljanje ekonomskih analiza u dzgradnji i kasnijem koriscenju
i odri8vanju jamskog proizvodnog kapaciteta.
Uporedenja radi, navodimo da se u vecem broju zemalja i inostranoj
literaturi koristi identicna tenninologija. Tako, na primer, u ruskoj literaturi usvojeni su termini BCKpblTHe, nQ,l:tI'O'TOBKa H CKCTeMhI pa3pa6crrKH,
U engleskoj i americkoj _mine opening, development and minig- methods
dok se u nemackoj literaturi termini u izvesnom stepenu razlikuju i uvodi
i faza razrade leiista. Nemacka terrninologija je specificna i ne moze se
konsekventno primeniti u podzemnoj eksploataciji svih vrsta leZiSta cvrstih
mineralnih sirovina.
Da hi se izbegle moguce nejasnoee u terminologiji i praktienoj primeni, razvojne stadijume i faze u podzemnoj eksploataciji leziSta treba

povezati sa odgovarajuCim proizvodnim jedinicama Uamsko, graV!itaciono

i otkopno polje), cime se postize konsekventnost i omogucuje stvaranje
odgovarajuce izvorne dokumentacije za obavljanje raznih tehnicko-ekonomskih analiza.
ZaV'isnost tehniCko-ekonomskih efekata od tehnickih reSenja otvaranja i tehnologije otkopavanja zahteva da se u projektovanju procesa
eksploatacije u sirem smislu pokloni maksimalna paznja. Jedan od osnovnih zadataka, koji treba optimalno resiti, predstavlja racionalno iskoriscenje siroVlinske baze odgovarajuce mineralne sirovine. Drugu, veama
vaznu oblast, koja zahteva savremena tehnicka resenja procesa podzemne
eksploatacije, cini sigurnost i pouzdanost procesa proizvodnje. Poveeani
stepen mehanizacije u procesu otkopavanja stvara niz problema u pogledu zapra.senosti jamskog vazduha, raznih vrsta traumatizama us1ed
rada maSina, kao Ii opasnosti od eksplozije u metanskom rezimu. PoboljSanje radnih uslova, rezima provetravanja, mikroklime, zaStite mehanizacije, spreeavanje opasnosti od eksplozije i masovnih katastrofa treba
da se resava vee pri otvaranju jame i pocetnom stepenu razvoja jamske
eksp1oatacije, i to na principu automatskih indikatora i automatske zastite i regulacije. U domenu ekonomike proizvodnje suceljavaju se i
preplicu projektovana tehniCka reSenja i koncepcije sa organizacionim
faktorima i ekonomikom u sirem smislu. Deo ekonomskih problema, koji
se odnosi na razvojne stadijume i faze eksploatacije, treba takode briiIjivo
projektom predvideti i re.siti, tako da se u oceni i realizaciji projekta
mogu formirati cvrsti kriterijumi za ocenu ekonomske efikasnosti u1aganja u izgradnju iIi rekonstrukciju jamskog proizvodnog kapaciteta.
Navedene opste opaske imaju poseban znacaj u podzemnoj eksploataciji jugoslovenskih slojevitih 1eZiAta, a naroeito 1etista uglja. Lei-iSta
ug1ja u naoj zemlji predstav1jaju veorna znacajnu i sigurnu energetsku
sirovinsku bazu sa relativno malim stepenom iskorlSCenosti. Izvesno zaostajanje u razvoju povrSinske eksploatacije i znacajno ucesce proizvodnje
uglja iz podzemne eksp1oatacije, koje iznosi u 1970. godini 60,4-/., izvriena
delimicna rekonstrukcija rudnika i povoljnija konjunktura uglja, pruzaju
realne Sanse za odrlavanje i eventua1no prosirenje kapaciteta rudnika.
Uz nastavak procesa rekonstrukcije i modernizacije rudnika uglja i poboljSanje ekonomskog poloiaja ove grane, i pored slozenih uslova eksploatacije. proizvodnja ugJja u podzemnoj eksp10ataciji moze u narednim
godinama imati znacajnu ulogu u ukupnam energetskom bilansu zemlje.
Polazeei od stvorene situacije u veeem broju rudnika uglja u naSaj
zemlji, veti broj rudnika suocen je sa problemima dopunskog otvaranja
i pripreme, kao i primene efikasnije i modernije tehnologije otkopavanja,
a samo neznatan broj nalazi se pred problemom otvaranja novih veeih
proizvodnih pagona. Zbog toga, moze se slobodno konstatovati, problem
postaje tezi i slozeniji.
U otvaranju novih jamslcih pagona i rekonstrukciji postojeeih, efikasnijim tehnickim rrienjima na principima mehanizacije i koncentracije
proizvodnje, kroz poveeanje produktivnosti rada treba maksimalno kompenzirati opadanje interesa radne snage za ovom vrstom rada koji se
zapala u naSoj zem1ji u poslednjim godinama. Porast produktivnosti rada
u periodu 1960 - 1970. godine, po stopi od 6,4'/0 godisnje, ukazuje da
su u ovom podrucju ulozeni veliki napori i postignuti vidni rezultati, ali
se ne mogu ignorisati realne moguenosti koje jllS stoje na raspolaganju.
10

IDE 0

OTVARANJE LEZISTA

GLAVA

Opste postavke
terminologija

I. OPSTE POSTAVKE

Po z8vrsetku istrazivanja lezista, izrade kompletne geoloske dokumentacije i izvrSenog proracuna pojedinih kategorija bilansnih rezervi,
pristupa se projektovanju otvaranja lefiSta. Vrlo testa je potrebno u
procesu projektovanja otvaranja leiiSta izvrsiti i dopunske istrazne r8dove na lokacijama glavnih jamskih objekata ~ drugim delovima leziSta,
radi dobijanja dopunskih podataka 0 geoloskoj strukturi i rudarsko-geoloskim karakteristikama lezista.
Otvaranje leillta obuhvata izgradnju jamskih prostorija kojima se
ostvaruje pristup leZistu oct povrsine do osnovnih horizonata i otkopnih
nivoa. Ove prostorije sluze za transport korisne supstance, jalovine i opreme, prevoz radrri.ka. snabdevanje jame materijalom i provetravanje
jame. Jamske prostorije otvaranja omogucuju izradu pripremnih prostorija u lezistu iIi van njega. Otvaranjem moze da se zahvati celo leziste
mineralne sirovine iIi pojedini delovi lezista, koji se nalaze u sastavu
jamskog polja. Ovo je naroCito karakteristicno za slojevita leZista sa
velikim dimenzijama po pruzanju ih padu.
Jamske prostorije koje se grade u cHju otvaranja lezista Hi pojedinih
delova nazivaju se prostorije otvaranja. Obim radova na otvaranju lezista
zavisi od geolosko-rudarskih karakteristika leZista i proizvodnog kapaciteta jame. Prema tome, prostorijama otvaranja treba obezbediti otvaranje leziSta ili njegovih delova da bi se otvorio i pripremio dovoljan
broj proizvodnih, odnosno otkopnih jedinica, koje se svojim proizvodnim
kapacitetom uklapaju u projektovani kapacitet jame ill rudnika. Ukoliko
je na taj nacin zahvaceno celo leziste, utoliko je otvaranje potpuno, dok
je u slucaju potrebe nastavka radova otvaranja i posle dostizanja projek13

~I

tovanog kapaciteta otvaranje delimieno. Obim radova na otvaranju lensta

u neposrednoj je vezi sa ekonomskim efektima proizvodnje, kao i sa
naCinom finansiranja investicione izgradnje proizvodnog kapaciteta.
Projektom otvaranja leilita treba reSiti i definisati sledeee probleme:
a) nacin otvaranja letiSta;
b) tip i konstruktivne karakteristike prostorija otvaranja;
c) broj prostorija otvaranja;
d) lokaciju prostorija otvaranja;
e) broj osnovnih horizonata, odnosno otkopnih nivoa;
f) naCin i redosled otkopavanja jamskog polja i osnovnih proizvodnih jedinica;
g) broj slojeva koji se jednovremeno otkopavaju (ako lei.istu pripada
viSe slojeva);
h) nacin transporta korisne supstance i jalovine i prevoz radnika;
u slucaju spu.stanja u jamu ve6h komada opreme iIi maSina, ove
potrebe treba posebno uzeti u obzir pri izboru profila i konstrukcije objekata otvaranja;
i) naCin provetravanja jarne;
j) nacin odvodnjavanja jame;
k) izbor lokaeije i konstrukcije pornoenih objekata otvaranja (navoziSta, izvozista, komora i drugih prostorija);
1) povrSinski tehnoloski kompleks uz glavne objekte otvaranja.
Najve6 deo navedenih objek:ata !reba da bude reSen na nivou glavnih
projekata, dok se izvesni problemi rebvaju principijelno i Sematski
(pod e, f, g), Cime su unapred definisana odgovarajuca reSenja u !azi
pripreme i otkopavanja lei.iSta. Ovo ukazuje na potrebu prethodnog uskladivanja otvaranja, pripreme i otkopavanja lei.iSta.

2. TEHNICKA DOKUMENTACIJA ZA PROJEKAT

OTVARANJA LEZISTA
Da hi se moglo pristupiti rasmatranju koncepcijskih i idejnih resenja
i projektovanju objekata otvaranja jame, potrebno je !ormirati odgovarajucu tehnicku dokumentaciju i raspolagati osnovnUn parametrima proizvodnje.
Osnovna tehnicka dokurnentacija sastoji se iz topografskih osnova,
geoloskih karata, preNIa i podataka, podataka 0 ispitivanju fizicko-mehanickih i geomehanickih karakteristika radne sredine, vodonosnosti,
metanonosnosti i samozapaljivosti uglja.
Topografske osnove treba da sadrle podatke 0 javnim objektima,
naseljima, komunikacijama, vodnim tokovima, energetskim izvorima i
drugim objektima koji mogu biti od zna&lja za projektovanje otvaranja jame.
Geoloske karte i geoloska dokumentacija treba da sadrle podatke
o morfologiji lei.iSta i elementima zaleganja, tektonskoj strukturi, litolooko-facijalnim clanovima, petrografskim ispitivanjima uglja, jalovim zonama, metamor!izmu, ispucalosti, slojevitosti i drugim karakteristikama.

Posebnu paznju treba obratiti strukturno-tektonskim kartama koje su

znaeajne ne sarno za sistem otvaranja vec i za tehnologiju otkopavanja
lezista. Na ovim kartama treba da se nalaze svi neophodni podaci 0 prostornom rasporedu masa lezista i okolnih stena unutar tektonskih linija,
granicama tektonskih blokova, veliCini skokova i ravruma pomeranja.
Podaci 0 ispitivanju fizieko-mehaniekih karakteristika ad vaznosti
su za izbor lokacije, geometrijskog oblika profila i konstrukcije prostorija otvaranja.
Osnovni podaci 0 vodonosnim horizontima, vodopropusnosti i detalji
pritoka vode u jamu omogucuju blagovremeno projektno resenje lokacija
pumpnih staruca i mera zaStite. Hidroloske karakteristike radne sredine
takode utieu na izbor konstrukcije i profila prostorija otvaranja.
Na osnovu podataka 0 metanonosnosti i metanoobilnosti u pojedinim
delovima Ii nivoima vrsi se izbor sistema provetravanja jame, lokacija
prostorija za provetravanje i dimenzioniranje profila, kao i projektovanje
mera zastite. U vezi sa ovim podacima i sistemom provetravanja jam>
treba razmatrati i karakteristike samozapaljivosti uglja i eventualno
krovine i podine sloja.
Logicno je, da ce u specifienim slucajevima biti izvrsena i druga
dopunska istrazivanja i dspitivanja, koja ce doprineti da se projektom
otvaranja postigne sto veea taenost i sigurnost.
Za opsta razmatranja i projekat otvaranja potrebni su takode i neki
osnovni parametri proizvodnje. U osnovnEl. parametre proizvodnje spada
pre svega godisnji proizvodni kapacitet rudnika i jame, raspoloZivi vremenski fond, oeekivana ill potrebna granulacija uglja Hi druge mineralne sirovine, sto je zavisno od kompleksa faktora, naeina tehnoloske
prerade iii koriscenja (zavisi od mogucnosti plasmana iIi koriscenja na
mestu proizvodnje). Ovi elementi proistieu iz okvirnog iIi prethodnog
projektnog zadatka i koncepcije eksploatacije. Na osnovu ovih parametara
dobija se gruba orijentacija u pogledu prethodnog izbora naeina i objekata
otvaranja i eliminisu se one seme otvaranja koje ne ispunjavaju te prethodne uslove. Orijentacioni izbor naema otvaranja treba svakako proveriti kroz sistem projektne obrade.

GLAVA

Il

Nacin otvaranja
faktori

uticajni

1. NAC1N OTVARANJA LEtr$TA

Uporedo sa uskladivanjem nacma otvaranja sa osnovnim kvantitativnim parametrima programskog zadatka proizvodnje, otvaranje treba
da bude izvrseno oa najekonomi~niji nacin i u skIadu sa ocekivanom dinamikom razvoja i dostizanja projektovanog kapaciteta. Najekonomicniji
nacin podrazumeva takav nacin otvaranja u kame je zahvacen najveti
deo lezista sa najmanje ulaganja U objekte i opremu za otvaranje lezista.
Dinamika izgradnje objekata otvaranja zavisi od konstruktivnih karakteristika objekata otvaranja, ohima radova i fizicko-mehanickih karakteristika radne sredine i znatno utice oa ekonomiku izgradnje i buducu
eksploataciju.
Za izvrienje napred navedenih zadataka stoji oa raspolaganju vise
natina i sema otvaranja.
Klasifikacija natina otvaranja mote se izvriiti po vrsti glavnih prostanja otvaranja i po osnovnim elementima zaleganja sloja.
Po vrsti glavnih prostorija otvaranja postoje sledeee moguenosti:
a) otvaranje horizontalnim prostorijama;
b) otvaranje kosim prostorijama;
c) otvaranje vertikalnim prostorijama;
d) otvaranje kombinovanjem prostorija.
Po osnovnim eJementima zaleganja sloja klasifikacija otvaranja moze
se izvrSiti na sledeei nacin:
a) otvaranje horizontalnih i blago nagnutih slojeva na malim i srednjim dubinama;
b) otvaranje nagnutih i strmih slojeva;
c) otvaranje slojeva na velikim dubinama;
d) otvaranje sloienih lefi.ta, sastavljenih od viSe slojeva.

16

Otvaranje, kao poeetni 'Stadijum u procesu podzemne eksploatacije

lezista, sadrZi izgradnju svih objekata koji su potrebni za dostizanje projektovanog proizvodnog kapaciteta. Prema tome, sa otvaranjem istovremeno se reSava lokacija prostorija otvaranja u jamskom polju, broj otkopnih i izvoznih horizonata, redosled otkopavanja jamskog polja i horizonata
i nacin transporta korisne supstance i jalovine. ZnaCi, naein otvaranja
lelista ohuhvata i odgovarajucu semu, sa kojom Cini nerazdvojnu celinu.

2. UTlCAJNI FAKTORII IZBOR NACINA OTVARANJA

Pri izboru naCina otvaranja lezista potrebno je uzeti u kompleksno
rasmatranje niz uticajnih faktora koji se mogu podeliti u dye osnovne
grupe: prvoj grupi pripadaju geoloski, a drugoj grupi proizvodno-tehnicki
faktori.
U osnovne geotoske faktore spadaju:
a) Geoloske i morfoloske karakteristike terena iznad leilita i medusobni prostorni odnosi; treba teziti da se otvaranjem zahvati .510 veti
deo rezervi lezista iznad kote otvaranja. Na taj naein se otkopane mase
gravitaciono koncentrisu na glavni izvozni nivo na koti otvaranja, eime
se postizu velike ustede u transportu. Ovakvo resenje je moguce postici
otvaranjem sistemom potkopa iIi kombinacijom potkopa i drugih prostarija, ukoliko to dopustaju topografske mogucnostJi. i prostorni odnosi
leZista iIi njegovih delova i terena. OCigledno je da se ovo reSen.je ne
odnosi na ravniearske terene.
Treba takode imati u vidu mogu6nost smestaja i izgradnje povrSinskog tehnoloskog kompleksa koji je sastavrri deo objekata otvaranja.
Ukoliko ta konfiguracija terena ne dozvoljava, utoliko se vrlo eesta
povrSinski tehnoloski kompleks gradi na izvesnoj udaljenosti ad taeke
otvaranja, a naroeito ako se vrSi koncentracija proizvodnje iz vise proizvodnih pagona u sastavu rudnika. U svakom slucaju, potrebno je ekonomskim analizarna dokazati celishodnost i odabrati najbolju varijantu.
Za izgradnju povrsinskog tehnoloskog kompleksa treba uzeti u obzir
i geomehanicke ~ petroloske karakterislJike terena i troSkove izgradnje
prateeih gradevinskih objekata, komunikacija, energetskrih i drugih objekata.
b) Dubina letista ispod povrSine; le2ri.Sta na maloj dubini mogu bin
otvorena uglavnom sistemom potkopa, niskopa, vertikalnih okana Hi
kombinacijom ovih prostorija. Jedan od odlucujuCih faktora u vezi sa
izborom naeina otvaranja je proizvodni kapacitet, stepen otvorenosti IeliSta i postupnost izgradnje. Svi navedeni faktori u neposrednoj su vezi
sa dubinom eksploatacije i geoloskim karakteristikama lezista. Lezista na
vecim dubinama, po pravilu, otvaraju se oknima razlicitih vrsta i tipova.
c) Ugao pada leziSta; ovaj elemenat zaleganja lezista vrSi veliki
uticaj na izbor naeina otvaranja leZista, naroeito u vezi sa dubinom. Horizontalna i blago nagnuta leziSta na maloj dubini mogu biti otvorena jednostavnijim naeinom (potkop, niskop), dok ova leziSta na veCoj dubini
mogu biti iskljucivo otvorena vertikalnim oknima. Strma leZista na maloj
dubini mogu biti otvorena potkopom, dok je otvaranje na veCoj dubini
2 Tehnolo!kl procesl podzeml'le eksploataclJe

17

moguce vertikalnim iii kosim oknirna, zavisno od vrednosti ugla pada

lezista.
d) Geolosko-strukturne karakteristike leZiSta; leii!ta, predstavljena
jednim slojem, pod pretpostavkom da nisu udvojena usled tektonskog
pomerania i razlamanja, mogu se otvoriti svim vrstama prostorija otvaranja, u zavisnosti od ostalih elemenata zaleganja. Medutim, leZi.Sta 510Zene strukture mogu se otvoriti skoro iskljucrvo oknima, naro&to kod
veeeg proizvodnog kapaciteta, poSta se, po pravilu, kod ovih leZista
pojavljuje potreba za vee-im brojem izvoznih nivaa.
e) Fizi~ko-mehan:icke karakteristike bokova, odnosno okolnih stena;
ovaj uticaj se manifestuje kod lokacije, popreenog preseka i konstrukcije
objekata otvaranja. Olma, kao objekti otvaranja, u nestabilnoj, vodonosnoj,
alterisanoj ill slabo koherentnoj radDoj sredini, najbolje se mogu prilagoditi takvim uslovima vodeei racuna 0 konstrukciji podgrade i minimalnom potrebnom preseku. U svakom slucaju nepovoljnu radnu sredinu
treba izbegavati i potraziti druga odgovarajuca reSenja. Treba imati u
vidu da je u izrazito vadonosnoj radnoj sredini (tekuci peskovi) sarno
celicna podgrada (najsigurnije reSenje) okna dva do tri puta skuplja ad
podgrade u betonu; ovome treba dodati i znatno veee troskove same izrade
okna u nestabilnoj radnoj sredini.
C) Gasonosnost lellita; podaci 0 gasonosnosti, odnosno metanoobilnosti
letiSta, moraju se uzeti u obzir kod odredivanja lokacije, preseka i broja
objekata otvaranja namenjenih provetravanju jame.
U proizvadno-tehnicke faktore spadaju:
a) Proizvodni kapacitet jame; programirani proizvodni kapacitet jame
a priori moZe eliminisati izvesne nacine i objekte otvaranja. Tako, na primer, visoki proizvodni kapaciteti De mogu se ostvariti otvaranjem jame
niskopom, a u nekim slueajevima i potkopom. Osim toga, obim proizvodnog kapaciteta moze uticati i na izbor opreme i konstrukcije objekata
otvaranja. Za male proizvodne kapacitete skip-okna su neracionalna i
neekonomi~a zbog veCih ulaganja u navozista ill utovarista, dok se za
veee proizvodne kapacitete mogu koristiti sve vrste izvoza i opreme okana.
Odnos korisne supstance i jalovine, kao i apsolutna koliifuta jalovine godiSnje, takode je ad znacaja pri izboru tipa i opreme izvoznih objekata.
b) Dimenzije jamskog polja i broj osnovnih izvoznih horizonata; u
svakom pojedinacnom slucaju otvaranja jame treba te:!iti za otvaranjem
sto veeeg deJa leiiSta na najekonomicniji naCin i sa najmanjim volumenom
prostorija otvaranja. Vrlo cesto je ovaj zahtev u suprotnosti sa cHjem
da se otvore sto veee rezerve, pa se onda usvaja kompromisno, tehnicko-ekonomski najcelishodnije reSenje. Odredivanje kota i broja osnovnih
izvoznih horizonata, na jednoj stram, om vezu sa objektima otvaranja,
a na drugoj strani je u neposrednoj vezi sa pripremom i tehnologijom
otkopavanja lezista. lz ovoga se vidi da u fazi izrade projekta otvaranja
treba istovremeno reSavati i koncepciju tehnologije otkopavanja i pripremu, da bi se mogIi medusobno uskladivati sva tn razvojna stadijuma
podzemne eksploatacije.
c) Dinamika izgradnje objekata otvaranja i ugradivanja opreme; u
zavisnosti od obima radova na objektUna otvaranja i slmenosti njihovih
konstrukcija, dinamika izradnje moze se razlikovati u vrlo velikom ste18

penu. M~utim, ovaj faktor ne mora biti odlueujuci, po~to je projektovani

kapacitet faktor od primarnog znaeaja.
d) Kontinueln05t jamskog transporta i izvoza; pri projektovanju i
izboru naeina otvaranja i razmatranju varijantnih rE$enja treba raeunati
i trookove transporta i izvoza. Troskovi transporta i izvoza bice utoliko
relativno manji, ukoliko je manji broj pretovamih mesta i menjanja
pravaca kretanja otkopanih masa, kod istih ostalih uslova. Ovaj problem
treba reSavati u zavisn05ti od proizvodnog kapaciteta, broja izvoznih
horizonata i transportnih sredstava.
e) Vodoobilnost i odvodnjavanje jame; paralelno sa projektom otvaranja jame resava se i naein odvodnjavanja jame u skladu sa pritokom
vode, proseenim otkopnim povrsinama i izvoznim horizontima koji ce se
otvarati. PM rasmatranju varijanti otvaranja jame treba uvek razmatrati
mogucn05t gravitacionog odvodnjavanja, ako to omogucuju konfiguracija
terena, polozaj lezista i ostali uslovi. Gravitaciono odvodnjavanje jame
moze se resiti kroz glavni objekat otvaranja (izvozni potkop) Hi kroz poseban potkop za odvodnjavanje.
Pomenuti geolo.ski i proizvodno-tehni&i faktori ne iscrpljuju potrebu
razmatranja i uvazavanja i drugih ekonomskih i organizacionih faktora
koji u kompleksnoj analizi mogu imati znacajno mesto.

GLAVAIII

Nacin i seme otvaranja jame

Za reSavanje problema otvaranja leziSta veei znataj ,lima proucavanje
naBna i serna otvaranja slojeva, S obzirom na karakteristicne elemenata
zaleganja, polozaj i relativne odnose sa tpovrsinom terena. U tom smislu
razmatrace se sarno osnovni slucajevi.

I. OTVARANJE HORIZONTALNIH 1 BLAGO

NAGNUTIH SLOJEVA NA MALIM 1 SREDNJIM
o UBINAMA
Horizontalni iMago nagnuti slojevi (sa uglom pada do eke 25), koji
weiu na malim i srednjim dubinama (u granicama 10-500 mJ, mogu
se otvarati, u zaVlisnosti ad konfiguracije terena i drugih uslova, horizontalnim, kosim i tleTtikalnim prostorijama.

I. J. OTVARANJE HORIZONTALNfM PROSTORIJAMA

Tceba odmah konstatovati da je otvaranje horizontalnih i blago nagnutili slojeva horizontalnim PTostorijama veoma rectak slucaj u praksi d
odnosi se uglavnom na parcijalno otvaranje viSih delova ]e:iiSta pod povoljnim terenskim uslovima (s1. 1).
Blago nagouti sloj otvoren je izvoznim (1) i ventilacionim potkopom
(2), koji sluzi istovremeno za snabdevanje jame materijalom. Prema izvoznom i ventilacionom potkopu izradeni su uskopi (3) i (4) koji sluze za
spwtanje otkopanog uglja i snabdevanje otkopa materijalom. Na jednom
kraju jamskog polja izradeno je ventilaciono okno (5), koje predstavlja
jednu altemativu za otvaranje i ventilaciju. U slu~ju izgradnje ovog
okna jama moze biti otvorena sarno izvoznim potkopom i ventilacionim
'Oknom, koje je u tom slucaju i drugi izlaz lirz jame. U vezi s tim serna
provetravanja jame se menja u odnosu na semu prikazanu na slici 1.
lzvozni hodnik (horizont) (6) i ventilacioni hodnik (7) sluze za otvaranje
sloja po prutanju. U zavisnosti ad broja krila jamskog polja, koja se
jednovremeno otkopavaju, uskopi (3) j (4) mogu biti altemativno izvozni.

20

Prema slici 1 provetravanje jame vrsi se tako sto se ulazna vazdusna

struja krece kroz izvozni potkop (1), preko uskopa (3) i ventilacionog
hodnika (7) dovadi se na otkope (8) i (9), a zatim se izvoznim hodnikom
(6) usmerava ka ventilacionom potkopu (2). Ako se za provetravanje koA

','8

,
PRESEK A -8

-.J th'"

---1\,--"""1

,
I

-~

-jT--

lEGENDA

,,
I
,,I

,
,

~AI'AC

cf=I

i/t"/q/OCIQN,f

OrKOf'A I'A"J,f
""ArA

~AZ"A I'A;ZOUi"NA STI?l.IJA

pOl'!fArNA

""ZtxlfHA

srl?/I.hf

__ / t

----

, ,

,,I

1
I

II

II
~----

Sllka 1. Parcijalno otva'l'anje

leiifta potkopom: 1 - izvozni potkop; 2 - ventilacioni potkopj 3 izvozni uskop (svoznica); 4 - venUlacioni uskop; 5 ventiiacioDo
oknoj 6 _ izvozni hodnik; 7 ventilacioni hodnik; 8, 9 - otkopi;
10 - ventilaciona pregrada

rnsti ventilaciono okno (5), ulazna vazdusna struja usmeravala bi se ad

izvoznog ili ventilacionog potkopa preko [zvoznog hodnika (6) ka sipkama
(8) i (9) i ventilacionom oknu (5). Razume se, potrebno je vrsiti raspadelu
vazduha u zavisnosti od broja krila i broja aktivnih otkopa, odnosno broja
zaposlenih radnika. Ova napomena odnosi se i na sve ostale slicne seme
i konstrukcije jamskog eksploatacionog polja.
Na slici 1 vidi se da je sistemom paraLelnih potkopa moguce otvoIliti
sarno jedan deo lefista koji se nalazi iznad kote potkopa. Pri zavrsetku
otkopavanja treba zapoceti otvaranje dela lefiSta ispod nivoa izvoznog
potkopa.
Pri izboru kote 'izvoznog potkopa treba uzeti u obzir eventualne
vodne tokove, tako da kota izvoznog potkopa bude za oko 10 metara
iznad nivoa maksimalne vade.

21

1.2. OTVARANJE KOSIM PROSTORIJAMA

Otvaranje horizontalnih i blago nagnutih leziSta kosim prostorijama
u veeem stepenu zavisi od ugla pada sloja i dubine zaleganja. Ovde treba
razlikovati dva slu~aja:
a) Aka je sloj horizontalan ill pribli.Zno horizonta!an i nalazi se na
maloj dubini (do 200 m) otvaranje se moze izVfsiti kosim pTostonjama
lociranim u krovinskom delu leiiSta (s1. 2).
A

'l"

:11
"

"
""

I',
8
PIJ.ESEK A -8
J

1--- - I

-1M~J;IDIf"'"
0 'T- c:.,.:
I

' ,.'
--

'-,>---

'--=-4f#'="==""'=~1

--

1 1

L_

I
I

J
LEGENOA
___

~AY"C

=t=

l'/!oI"UlCIO"" vll"r"

crKO""U.I"

v~"7"'~ "":!!)(/~.,,,
_

Slika 2. -

'''''''J''

I'OVIl"r"" "AlOUf",,, ~"'.IA

..,......c Kltl'rA"'....

..c

,.~,,;,'

<;1lT.

~,1'

..,.7\ '..
NY IV

"'~"A

V"fiOlitf

Otvaran;e horizontalnog lefifta

fUt

malo; dubllli

Sistem paTalelnih niskopa (1) i (2) deli jamsko polje na dva pribllino
jednaka dela. lzvozni niskop (1) 1 ventilacioni niskop (2) izgra~eni su pod

22

uglom do 25, na mEXlusobnom rastojanju 130 - 50 m. Izvozni niskop je

opremljen za izvoz uglja jamskim vagonima ili jamskom zicarom. Za
vece proizvodne kapacitete (5-10000 tldan) izvozni niskop moze biti
opremljen kontinuelnim transportnim mehanizmima. Za transport otkopanih masa clankastim transporterom ill transportnom trakom izvozni
niskop ne treba da ima veci ugao pada od 18. U vezi sa dubinom zaleganja sloja nameee se problem duzine izvoznog niskopa i prevoza radnika. Kod veee duZine niskopa prevoz radnika moze se resiti po istom
niskopu u specijalnim kosevima, ukoliko je predviden sinski transport,
odnosno transportnom trakom, ukoliko je transport predviden kontinuelnim mehanizmima. Treca alternativa sastoji se u izradi posebnog
servisnog okna iskljucivo za prevoz radnika i eventualno snabdevanje
jame materijalom i opremom.
Umesto ventilacionog niskopa (2) 'provetravanje jame moze biti osigurano ventilacionim oknom (3), cija lokacija zavisi od dimenzija jamskog
polja i drugih uslova. Isto tako, u zavisnosti ad dimenzija jamskog polja
moze biti izgradeno vise ventilacionih okana.
Na najnizoj koti niskopa gradi se navoziSte (4), mja konstrukcija
zavisi ad nacina transporta otkopanih masa. Za sinski transport dovoljno
jEt prosirenje izvoznog hodnika odgovarajuce duzine, dok se za kontinuelni transport kroz niskop obicno gram poseban sistem za pretovar;
tehnicko resenje pretovara treba dovesti u vezu sa nacinom transporta
U samoj jami. Za kontinuelni jamski transport pretovarni sistem je jednostavniji, dok je za sinski jamski transport potrebno predvideti uredaj
za prainjenje vagona, bunker, dozer, adnosno transportnu traku za pretovar. U svakom slucaju korisno je jednim bunkerom na koti donjeg navozista uciniti nezavisnim jamski transport ad izvoza niskopom.
Sa donje kote izvoznog niskopa gradi se sistem paralelnih transportnih
i ventilacionih hodnika (5, 5') i (6, 6'). Sistemi paralelnih hodnika povezani
su popreenim hodnicima (7).
Ulaz za svezu vazdusnu struju je izvozni niskop (1), a zatim se vazdusna struja usmerava hodnikom (5) prema otkopima (8) (9) i kao povratna vazdusna struja kreee se preko poprecne veze (10) i vazdusnog
mosta (11) prema ventilacionom niskopu (2). Ovaj nacin kretanja vazuusne struje odnosi se na alternativu sa dva paralelna niskopa. Treba
napomenuti da sistem provetravanja zawsi ad broja otkopnih hila, otkopa
i lokacije ventilacionih objekata.
Centralna lokacija sistema izvoznih niskopa, prikazana na slici 2,
ima prednosti simetricnog otvaranja jamskog polja, krace vreme Jzgradnje
i manju pripremu do poeetka proizvodnje, manje troskove oddavanja
jamskih prostorija i objekata, ali ima ozbiljan nedostatak blokiranja dela
leZista u sigurnosnom 'Stubu za sistem niskopa. Zbog toga je ovakva 10~acija opravdana kad jamskog polja vece povrsine.
Posto sa povecanjem duJiine zaleganja sloja rastu dimenzije sigurnosnog stuba, uporedo sa ovom varijantom treba analizirati varijantu sa
lokacijom sistema niskopa na periferiji jamskog eksploatacionog polja.
b) Ako je sloj blago nagnut 1 nalazi se na maloj ili srednjoj dubini,
otvaranje se moze izveslli kosom prostorijom lociranom u sloju, krovini
ili podini sloja, paralelno sa pravcem pada sIoja (s1. 3).

23

Prema Semi na slid 3 sistem izvoznog niskopa (1) i ventilacionog

niskopa (2) izgraden je u samom sloju, kako se to u praksi najcesce
izvodi. Izgradnja izvoznog niskopa u kTovini zahteva sigurnosni stub u
leZiStu i gubitak supstance, dok se lokacija u podini takode rede primenjuje zbog nepovoljnih fizicko-mehanickih karakteristika podine u slojevitim leilitima. Izgradnja izvomog niskopa u podini povoljnija je

"

P/?ESEK A - 8

, I

,,mDgj

,-----. I

[------1

Ii:

II ~' ,
r-------Hrl~o~~~~

ir

I
I

: l
Ii! '

L_.

I
I

-L l :

-_.~

LEGENf)A
_

.:::t:=

PIUYAC QTA11A1YA_
W",,,LAClQ""

IA.. .. ~NA

V1t.. TA

IIATlIvf'trA TWWA

- - - I'f;)Y~ATNA VAlPVfNA
-

PHAYAC

_rTAN.J..

rr~VJA

OT!lCI"AtrlN I'fArA

Slika 3. - Otvaranje lefifw. fl4 maloj dubinl kosom prostoTijom: I - Izvozni niskop; 2 - ventilacloni niskop; 3 Izvozni hodnik; .. - ventilation! hodnlk; .. - parale1n1 hodnik; 5 - otkop; 6 - zatitnl stub

24

za diskontinuelni jamski transport, naroCito ako se istovremeno vrsi dvokrilno otkopavanje i izvoz sa vise nivoa. U tom slucaju gradi se presipna
(pretovama) stanica izmedu navozista na rovou izvoznog hodnika i izvoznog niskopa, eime se izvoz niskopom cini nezavisnim od transporta u
hodnicima.
Iz sistema dvojnih niskopa rade se sistemi paralelnih hodnika za
transport (3)d (3') i provetravanje (4) i (4') do granice jamskog ili otkopnog
polja. Zavrsetkom oba sistema paralelnih hodnika zavrsava se otvaranje
jame za projektovani kapacitet i omogucuje priprema za otkopavanje.
Kada je dostignut projektovani proizvodni kapacitet, nastavlja se sa
izgradnjom sistema dvojnih niskopa i paralelnih hodnika tako da se ovi
objekti vise ne mogu tretirati kao grupa objekata za otvaranje, osim ako
to nije neophodno zbog nacina finansiranja ovih radova.
Prema emi otvaranja na sliai 3 predvideno je jednokrilno otkopavanje jamskog polja. Medutim, za dvokrilno otkopavanje potrebno je
izraditi jos jedan niskop za provetravanje (2'), kako bi se pojednostavio
sistem provetravanja jame j uNnio efikasnijim.
Provetravanje jame postize se na taj nacin sto je ulaz svezeg vazduha
na niskopu (1), koji je izolovan pregradom ad niskopa (2), zatim se vazduh
usmerava kroz sistem paralelnih hodnika (3) i (3') na otkop (5) i, najzad,
kroz paralelne hodnike (4) i (4') izlazni vazduh se usmerava ka niskopu
za povratnu vazdusnu struju (2).
Danas se kose prostorije otvaranja mogu opremiti specificnom opremom za transport Ii prevoz ljudi (Becorit, Savezna Republika Nemacka),
eime je na jednostavan naOin resen problem prevoza radnika, koji je
kod kosih prostorija dosta slozen. U novije vreme vlLSe rudnika primenjuje
ill projektuje uvodenje ovog sistema kako za kose tako i za horizontalne
prostorije.
Becorit-sistem za prevoz radnika i materijala ima dva konstruktivna
resenja: viseea zeleznica sa jednom sinom i transport po vodecoj celienoj konstrukciji (sirine 450 mm), pricvrscenoj na podini jamske prostorije (za uglove pada do 45).
.
Viseca zeleznica (s1. 3a) sastoji se iz jedne nosece sine (1) na kojoj
se nalazi popreeni 'nosac (2) sa valjcima za vucno uze (3) Ii povratno uze
(4). Izvozna p05uda (6) krece se po sini (1), koja ima I profil, rpomocu
dva valjka (5).
I
Druga konstrukcija Becorit-sistema prikazana je na slici 3b. U ovom
slucaju noseca konstrukcija nalazi se na podini ~amske prostorije. Za
vodenje izvozne posude sluzi konstrukcija koja se sastoji iz dva U profila (I), koji se nalaze na 'noseeoj konstrukciji (2). Na 05novnoj nosecoj
konstrukciji (3) pricvrsceni su valjci za vucno uze (4) i povratno uze (5).
Izvozna posuda (6) zajedno sa noseeom konstrukcijom kreee se po
valjcima (7).
Transportnim sistemom Becorit mogu se savladati krivine do 90
j uspon do 45. Izvozne posude za prevoz radnika snabdevene su hidraulicnim sistemom koeenja (hvataljkama) koji deluje automatski kod
prekoracenja dozvoljene brzine voznje, a isto tako moze stupiti u dejstvo
rukovanjem iz izvozne posude. Ovaj sistem se relativno lako postavlja.

25

polupreCnik krivine iznosi 4m, moze savladati negativne i pozitivne uglove

pada, zahteva mali profil uvozne prostorije, noseei vagon maZe biti optereeen sa 4 tone, a pogonom se moze daljinski upravljati radio vezoro.

~.

-,

I""~I
Slika 3a. - Poprefnl profit izvozne prostonje sa vueeom ~e
leznicom Becant: 1 noseea
Aina; 2 - popreenl nosae; 3 valjci IZ8 vodenje vuenog uleta; 4 - valjc1 za vodenje povratnog uleta; 5 - val;ak za izvozuu posudu; 6 - lzvozna posuda

Slika 3b. - Poprefnt profil l.z:.

'Vozne prostonje .!1I. uskim kolo
.!ekom Becont: 1 prom za
voden;e; 2 - noseea konstrukcija; 3 - osnovni nosae izvozne posude; 4 - valjcl za vueno
ute; :I - valjci za povratno ule;
6 - izvozna posuda

1.3. OTVARANJ VERTIKALNIM PROSTORIJAMA

Otvaranje horizontalnih i blaga nagnutih leZiSta vertikalnim PTOStorijama moze se primeniti za slojeve na neSta veeim dubinarna, na kojima
otvaranje sistemom niskopa nije tehniCki i ekonomski opravdano. Pri
odredivanju grani01e, odnasno minimalne dubine, na kojoj alternativa
otvaranja oknom dolazi u obzir, treba voditi ra(:una a praizvodnom kapacitelu i kinematici izvoza vectikalnim oknom.
Na slici 4 prikazana je jedna varijanta otvaranja dvojnim oknima.
Jamsko polje otvoreno je sistemom dvojnih okana, od kojih je akno
(1) izvozno. a okno (2) ventilaciono. Okna su locirana centralno u odnosu
na jamsko pelje, ali to predstavlja sarno jednu alternativu. Centralna
lokacija ima prednost zbog krace duzine jamskih prostorija za transport
i odrlavanje, a osnovni nedostatak joj je angaiovanje dela lezista u sigurnosnom stubu (10), kao i sloieno provetravanje jame u slucaju jednovremenog otkopavanja vise krila jamskog polja. Za veee proizvodne
kapaoitete i veei broj krila u jednovremenom otkopavanju efikasnije reSenje predstavlja izgradnja sistema ventilacionih okana (11, 12 i 13).
U sastavu izvaznog okna nalazi se navozilte (3), a zatim se otvaranje
vIii sistemom glavnih popretnih hodnika (4) i (5) i sistemom .smernih
paralelnih hodnika (6) :i (6').
Na Semi sJike 4 predvideno je jednokrilno otkopavanje U otkopnom
polju sa povlacenjem od granice. Transport uglja vrSi se od otkopa transportnim hodnikom (6), glavnim pop~nim hodnikom (4) do navoziSta
(3), odnosno izvoznog olma (1).

26

PRESEK

C-D

~~~N!l
, I

II

II

========i.-'~'~'~k,~J~

Arc'

r---------'b:----Jl--.
PRSEK

A -8

'

ri-----I
'

"

,-

'------+.

I
l

ID

J-.

LEGENDA
_

"/UWlC

.::t=

YE/,moclONA
lIiRNA

orKO'AYA"~

YIfA'A

vArO(l(NA 1TIf/MII

fI'OVlM71t'A vAtbllF"A nlfWA

Al>AYAC KIlETANJA PtfAJNIN ViIGOiV<4
PIlAVAC 1C1f~'ANJA O'I)"AiVl# 'fASA

Stika 4. - Otvaranje horizontalnog le!i.fta vertikalntm oknima:

1 - glavno Izvozno okno; 2 - glavno ventilaciono oknoj 3 _
navoz.Hite glavnog oknaj 4 - glavni popretni Izvozni hodnik:
5 - glavnl poprel:ni ventilacioni hodnik; 6 I 6' - slstem smernlh
para1elnih transponnih hodnlka; 7 - ventilacioni hodnik; 8 I 9 _
otkoplj 10 - sigurnosni stub; 11, 12 i 13 - pomoena venhlaciona
olma

Ulaz sveieg vazduha je predviden kroz izvozno okno (1), glavni poprel:ni hodnik (4), izvozni hodnik (6) a, zatim, kroz otkope (8) i (9) povratna
vazduSna struja kreee se ventilacionim hodnikom (7) i glavnim popreenim hodnikom (5) ka ventilacionom oknu (2).
27

2. OTVARANJE HORIZONTALNIH I BLAGO

NAGNUTIH LEtlSTA NA VEL/KIM DUBINAMA
Dtvaranje leilista na velikim dubinama (> 600 m) danas postaje sve
veCa potreba u oblasti podzemne eksploatacije leilita svih vrsta (:vrstih
mineralnih sirovina.
Sa poveeanjem dubine eksploatacije leiiSta ~lja treba istaci nekoliko najvainijih problema koji se pri tome javljaju.
Poveeanje temperature usled procesa autooksidacije uglja i dru~og
drvenog materijala. Ovo poveeanje temperature maie iznositi i do 60 C,
(:ime se radni uslovi znatno oteb.vaju. Pogorianje radnih uslova praceno
je i poveeanjem vla!nosti usled pronicanja podzemne vode kroz mnogobrojne tektol)Ske prsline i pukotine.
Autooksidacija uglja i drugih sulfidnih minerala stvara uslove za
nastajanje endogenih pazara koji se laka razvijaju i ~ire u pregrejanoj
radnoj sredini.
U metanonosnim leziStima metan se nalazi u veCim koncentracijama
i pod veeim pIlitiskom, pa se povee8vaju opasnosti od iznenadnog izdvajanja i proboja metana i odlamanja veeih masa uglja. Opasnosti ad eksplozije metana takode se poveeavaju.
U51ed veee koncentracije naprezanja caste opasnost ad poveeanih
jamskih pritisaka i gorskih udara.
Re!avanje veeeg dela navedenih problema pri otvaranju lefi!ta na
velikim dubinama moze se ostvariti otvaranjem si5temom vertikalnih
okana (51. 5).

..

....
~~~-m"'-"-"""""'''''"'''Ir'f''"

...

""

,-

""

Slika 5. - Sel'l't4 otvaranja. lefUta. ristemom vertikalnih ok.alUl:

GIQ - glavno lzvozno okno; GVQ - glavoo veotilaciono okno:
PVQ - pomoeno ventilaclono olmo; GIH _ glavni izvozni horizont; GPIH - glavni popremi izvozni bodnik; GPVH - glavnl
popremi venUlacioni hodnik

LeziSta uglja na velikim dubinama u najveeem broju slucajeva imaju

slozenu strukturu i sastavljena su od vise priblizno paralelnih slojeva.
Tehnicko re.senje otvaranja obuhvata izradu glavnog izvoznog i ventilacionog sistema, koji se sastoji od glavnog izvoznog okna (GIO) i glavnog
ventilacionog okna (GVO). Zbog ve1ikog obima investicija za izgradnju
izvo:znog sistema, otvaranje na velikim dubinama opravdano je kod le-

28

Zista sa veeim koeficijentom ugIjonosnostli i rezervama. Dimenzije jamskog

polja treba iz istih razloga povecati do ekonomskih granica.
Broj otkopnih nivoa treba svesti na minimum, primenjujuci visoku
koncentraciju proizvodnje i veliku brzinu napredovanja otkopnog fronta.
Na taj naCin se smanjuje dejstvo otkopnih pritisaka i umanjuje opasnost
ad gorskih udara. Glavne izvozne horizonte (GIH) treba graditi u padini
lei.ista, da bi se izbeglo dejstvo oslonih pritisaka. Ovaj pr,incip treba
primeniti i na sve ostale jamske prostorije, ako se ne moraju raditi iskljucivo u sloju.
Pri izhoru konstruktivnih resenja otvaranja jame na ve1'.ikim dubinama sa posebnom pai.njom treha resavati sistem provetravanja jame.
Jame na velikim dubinama, po pravilu, se provetravaju dijagonalnim sistemom. Zbog toga se grade pomoena (iii glavna) ventilaciona okna (PVO)
na granicama jamskog polja po jednom sistemu koji obezbeduje dovoljno
vazduha i zadovoljavajuce klimatske uslove u jami. Na svakom otkopnom
nivou treba izgraditi najmanje jednu glavnu vezu sa ventilacionim oknom (GPVH).

3. OTVARANJE NAGNUTIH I STRMIH LE7JSTA

NA MALIM I SREDNJIM DUBINAMA
Nagnuta i strma lei.ista javljaju se najcesce kao sloi.ena lei.iSta,
sastavIjena iz vise slojeva razIicite debljine i medusobnog polozaja. 510jevi mogu biti paralelni, ali, isto tako, mogu biti watno poremeceni i
razIomIjeni postrudnom tektonikom, istiskivanjem i akumuIacijom ugIjene
supstance u pojedinim delovima lezista iii slojeva.
Iz navedenih razloga u ovoj grupi tretirace se uglavnom sloi.ena Ieilista razlicitog ugla pada.
Nagnuta i strow lefiSta, u zavisnosti ad ugla pada, pravilnosti i kontinuelnosti elemenata zaleganja, strukture, terenskih i drugih uslova,
mogu biti otvorena horizontalnim, kosim i vertikatnim prostorijama.
LeZista sa promenljivim vrednostima ugla pada najcesce se otvaraju
komMnovanim nacinom, primenjujuci etapna tehnicka resenja sa pavecanjem dubine eksplaatacije.

3.1. OTVARANJE HORIZONTALNIM PROSTORIJAMA

Otvaranje nagnutih i strmih leZista horizontalnim prostarijama primenjuje se kao tehnicko resenje uglavnam za delimieno atvaranje delava
leZista na manjaj dubini ispod pavrsine, aka su ti delovi lei.ista dostupni
atvaranju sa adgavarajuce kate terena (sl. 6).
Dec strmag slaja iznad kote maksimalne vade atvoren je izvoznim
patkapom (IP) koji je izraden popreeno na pruzanje slaja. Izvazni patkop
maze takode biti izraden po glavnom smeru pruzanja lezista. Za pravetravanje natkapnog dela sloja (ti.znad nivoa potkopa) izraden je ventil.acion~ potkop (VP), na visinskoj razlici jednag atkopnog horizonta.

29

Otkopane mase dela leiista izmedu izvoznog i ventilacionog potkopa

gravitaciono se spustaju kroz sipku za ugalj (SU) na nivo izvoznog potkopa, koji je opremIjen mehanizaoijom za transport, zavisno od proizvodnog kapaciteta.

.,

,,r'"
,,
,,

II- .. _-_.-

r---

,,"''
,,'
,I

"-I
-~

LJ

LEGENDA
_

1'f.~

'II'rT,._

o-~.""

, ....;tC

.<c.E".Qf

I'll,., Ii IIAGCW"

fTl.A:l1V.~

IJOYlM7HA

IIJ'TDu~""

IIAZOUfN.<

I"A$Jf

rnttJ..IA
$""~

Slika 6. -

DelimiCno otvaranje strmog tetUta horizontalnim pTostoTijama; IP - izvozni potkoPi VP - ventilacioni

uskoPi 5U -

sipka za ugalj; 50 -

slepo okno

Izvomi potkop slufi istovremeno i za ulaznu vazduSnu struju, koja

se kreee uskopno kroz ventilacioni uskop (VU) ka ventilacionom potkopu (VP).
Na slici 6 vidi se da je ovo otvaranje sarno delimi~no i da se dubIji
delovi sloja moraju naknadno otvoriti. Otvaranje sloja ispod nivoa izvoznog potkopa moguce je izvrSiti slepim oknom (SO) u krovini sloja.

3.2. OTVARANJE KOSIM PROSTORIJAMA

Otvaranje nagnutih i strmih slojeva ugIja, sa uglom pada > 30' ,
moze se izvditi kosim oknom. Treba napomenuti da se ovo tehni~ko resenje u praksi podzemne eksploatacije lezista ugIja veoma retko primenjuje zbog slozenosti uredaja za pretovar uglja na nivoima izvoznih horizonata za prelaz iz horizontalnog u kosi izvoz, veCih ulaganja u izgradnju
izvoznog kompleksa i drobljenja uglja u sistemu za pretovar.
30

Kosa okna se u najveeem broju slucajeva grade u samom sloju iIi

u podinskom sloju slozenog Ietista.
Na slici 7 prikazana je Serna otvaranja slo.ienog strmog leZista sistemom kosih okana izgrat1enih u podinskom sloju.

-- r

.- -

Ii=>f't=;,;:tI-------------.
)=?'=;=~)I.----- - - ---- --- --IT
Slika 7. - Otvartm;e lefiJta kosim okni71l6:
vomo olmo; 2 - koso venWaciono oknoj 3 hodnicij 4 - utovarl.ta; 5 - smemi b;voml
paralelnl hodnlc1; 7 - uskopl za ugalj; 8
provetravanje I prolaz

IIIO~

Hl)Il

1'1011.

NOli

I - koso izglavnl h:voznl

hodnicl; 6 - uskopl za

Svojevi I i II sa stnnim uglom pada otvoreni su kosim izvoznim

oknom (1) i kosim ventilaeionirn oknom (2), izgrat1enim u podinskom
sloju. lzgradnja okana i otvaranje slojeva je sukcesivno: horizont I je u
otkopavanju, horizont II u pripremi, dok je borizont In u otvaranju.
Prema tome, pravac otkopavanja horizonata je od v~g ka niZem honzontu.
Na visinskoj razlici 60 - 90 m vIii se otvaranje glavnim popreenirn
hodnicima (3), na kojima se nalaze utovariSta skipova (4). lz glavnih poprel:nih hodnika u podinskom i krovinskom delu sloja rade se lizvozni
hodnici (5) i paralelni hodnici (6), koji su povezani uskopima za spustanje
uglja (7) i prolaz i provetravanje (8).
Izvoz uglja kroz koso okno vrsi se skipavima, a prevoz radnika posebnim kosevima koji se spajaju sa skip-sistemom.
Provetravanje jame vrsi se ulaznom vazdusnom strujom kroz skip-okno, a zatim kroz izvazne i ventilacione horizonte povratna vazduSna
struja usmerava se kroz ventilaciono okno. Izvozni honi.zonti se pri otkopavanju niZeg odgovarajuceg horizonta koriste kao ventilacioni horizontJ.
Radi smanjenja troskova adrlavanja ventilacionih horizonata, koji slu~e
istovremeno i za snabdevanje jame matenijalom, povoljnije je otkopavanje jamskog polja ad granice.
31

3.3. OTVARANJE VERTIKALNIM PROSTORIJAMA

Otvaranje nagnutih i strmih slojeva vertikalnim prostorijama veoma
je rasprostranjen nacin i ima najveei broj varijanata u zavisnostrl od strukture leillSta, broj slojeva, dubine zaleganja, proizvodnog kapaciteta, na(~ina
provetravanja i drugih uslova. Stoga ce se razmatrati sarno karakteristicni
slucajevi. Treba takode dodati da yeti broj strmih lei.iSta, naroNto slozene strukture, ima promenljiv pravac pada, Cormira antiklinale i sinklinale pa je pred.isponiran za kombinovano otvaranje. Ovo se odnosi
takode i oa veei braj jugoslovenskih leZiSta uglja.
U osnovi, naCini i .serne otvaranja, razlikuju se po broju otvOTenih
horizonata, po natinu otvaranja i pripremi horizonata, kao i po naanu
provetravanja pojedinih delava jamskog polja. U ufem smislu ovo je
zavisno pre svega od ugla pada sloja i nacina provetravanja jamskog
polja.
3.3.1. OTVARANJE NAGNUTOG SWJA VERTlKALNIM OKNOM
I JEDNIM IZVOZNIM HORIZONTOM

Otvaranje nagnutog sloja vertikalnim oknom i jednim izvoznim horizontom moie se izvrliti u podini ill krovini sloja, u zavisnosti od kompaktnosH i drugih fizicko-mehanickih karakteristika krovine i podine (sl. 8).
Glavni izvozni i ventilacioni sistem sastoji se od glavnog dzvoznog
okna (1) i glavnog ventilacionog okna (2), koja se nalaze u zajed.nickom
sigurnosnom stuhu (3). Na nivou navoziSta glavnog izvoznog oIma izrac1en
je glavni dzvozni horizont (4) po pruzanju jamskog polja. Izvozni horizont
deli jamsko polje na uskopni deo, iznad kote izvoznog horizonta, i niskopni
deo, koji se nalazi ispod kote glavnog izvoznog horizonta.
Uskopni deo je otvoren izvoznim uskopom (5) i ventilacionim uskopom
(6). Ovaj paralelni sistem slufi za transport i provetravanje uskopnog dela
jamskog polja. Medutim, uskopni deo jamskog polja moie se provetravati
ulaznom vazdusnom strujom izradom probo;a do povrsine. U tom slu
caju se takode zadriava paralelni sistem uskopa da hi se obezbed.ila dva
pristupa otkopnom polju.
Ventilacionim hodnikom (7) i izvoznim hodnikom (8) uskopni deo
jamskog polja deli se na otkopna polja u zavisnosti od tehnologije otkopavanja.
Na identican nacin otvara se niskopni deo jamskog polja paralelnim
sistemom niskopa (10). Ako je zadrlana centralna lokacija venlilacionog
okna, pri otvaranju niskopnog dela jamskog polja u metanskim jamama
treba voditi racuna da u silaznom provetravanju budu ispunjeni uslovi
u pogledu minimalne brzine kretanja vazdusne struje (1 m/sec), kolicine
vazduha i nacina izgradnje i odriavanja jamskih prostorija, da bi se spreWe lokalne koncentracije metana.
Jamski transport obavlja se po izvoznom uskopu i u neposrednoj je
vezi sa brojem knila u jednovremenom olkopavanju i brojem otkopnih
polja.
32

PRE$EK

,
r, (,1
,."

".'~"

!
l ..

-<: .'..

A-8

:~.

"

1-'-'--'-'I

I6.:-__

---'-,(1

I
I
I
i

,,,
,I,
,
8
,,
1
,
" ,,, < ".1, <
,,
,,
I.
,
I
"

IL-.

II/SKOPNf

rt---.---A

,'

I
,,
_.-1._..-1._.---1

LEGNOA
,/lil/MC

OTKOPIlVIlI'IJA

~liTltllelOIiA

Slika 8. -

--

VRIlTA

lIl.~rNIl

VIl7DUSNA STR/JJA
IOVftATIf.A VArbt/iNil snUJil
'KAVIle KRFTAff.hI OTroPANIN j'fA$A
PAIlVIIC KIlFTANJA P/tArN/N VIlGOII'A

Ot1Jurunje naDnutoD sloja vertikulnim oknom i jednim

iZvoznim horizontom: 1 glavno izvozoo okno u podini; 1 _

glavno izvozno okno u krovini; 2 - glavno ventilaciono okno u

podini; 2 - glavno ventilaciono okno u krovini; 3 - sigurnosni
stub glavnog izvoznog sistema; 4 - glavni izvozni horizont; 5 izvozni uskop; 6 - ventilacioni uskop; 7
ventilacioni hodnik;
8 - izvozni bodnik; 9 - otkop; 10 - izvozni niskop

3.3.2. OTVARANJE NAGNUTOG SLOJA VERTIKALNIM OKNOM

SA DVA IZVOZNA HORIZONTA

Otvaranje nagnutog sloja vertikalnim oknom sa dva izvozna horizonta primenjuje se za slojeve sa vecim uglom pada i za ve6i proizvodni
kapacitet jame (s1. 9).
3 TehnoloSkl proeesl podzemne eksploalaclJe

33

PRESEK .4- 8

---

"

i-i---T--

f-------

I
,

,:'

._~~_=o

--~""f"'WT'''''m~ ~--

r l ------;"-;=.--r'Z'>.:':.n
:-----~~
=--~-~~:~

"
A

I
I

:1

'

I'~

f--~ -}--=- _--;.t::::t r -::-=-

L..

.--l

~_=:

LEGENDA
1'!Uj.jt(' OTA'QllNV"lIE1Iff1tJIICIOI"

~'" rA

~"'ZNA VAZIltlSNA t~
I'OWf",rH..' v",rDVf~A STlttAU
_~

KIiTr-.v.

on:oPtAfoItN

1'fIl"'''''~.at7'I_ N,UNIN HI~

SUka 9. - Ot'UGtGnje MgnUWg ,loja 'UeTtik41nim o/rnom. J4 dva

l%tlo%'ft4 horizonta: 1 - glavno !zvomo okno; 2 - alavno ventllaciono okno; 3 - slgurnosn! stub; 4 - navozlte glavnog okna;
5 - glavn! peprel':nl !zvoznl hodnlk na I hor!zontu; 7 - alavn!
pepretn! jzvoz.ni bodnik na II horizontu; 8 - glavni poprecn!
ventilacionl hodnik na 11 borizontu; 9 _ glavni popreb11 ventilactoni hodn!k na I horizontu; 10 - l1avnl venW&cioni hodnik
na I horlzontu; 11 - izvozni niskop; 12 - ventUacionl niskop;
13 I 14 - otkopl; 15 - lzvoznl uskop; 16 - ventUacioni uskop;
17 1 18 otkopl

34

Jamsko polje otvoreno je glavnim izvoznim oknom (1) i glavnim

ventilacionim oknom (2) u zajednickom sigurnosnom stubu (3). Centralnom lokacijom glavnog izvoznog sistema jamsko polje je podeljeno na
dva pribliZno jednaka dela. Iz glavnog izvoznog olma otvorena su dva
izvozna horizonta (I i II) na polovini visine uskopnog, OOnosno niskopnog
dela jamskog polja, ra~unajuci 00 kote preseka okna i sloja. Na nivou
I horizonta izraden je paralelni sistem glavnog popreenog izvoznog hodnika (5) i ventilacionog (6), a oa nivou IT horizonta identiean sistem poprecrllh hodnika (7) i (8).
U uskopnom delu jamskog polja, oa koti preseka glavnih popr~nih
hOOnika i stoja, izraden je paralelan sistem glavnog izvoznog hodnika (9)
i ventilacionog hodnika (10). Ispod kote ovog sistema paralelnih hodnika
nalazi se pomoeni izvozni sistern, koji se sastoji od izvoznog niskopa (11)
i ventilacionog niskopa (12). U OOgovarajucem otkopnom polju nalaze se
pripremni hodnici i otkopi (13) i (14). Iznad kote sistema paralelnih hodnika nalazi se takode identican izvozni sistem, koji obuhvata izvozni uskop
(15) i ventilacioni uskop (16). U otkopnom polju nalaze se otkopi (17) i (18).
Transport otkopanih masa koncentrise se u uskopnom i niskopnom
delu jamskog polja na nivoe glavnih izvozillh hodnika, odnosno glavnih
izvoznih popreenih hodnika na I i II horizontu.
U slucaju otkopavanja jednog dela jamskog polja, provetravanje
se moze osigurati sistemom paralelnih hOOnika :i. glavnim ventilacionim
oknom, dok se u slucaju istovremenog otkopavanja niskopnog i uskopnog
dela jamskog polja pojavljuju teskoee zbog veeeg broja vazdusnih m~
stova i ukrStavanja vazduSne struje. Zbog toga se onda mora graditi viSe
ventilacionih okana ili proboja.
Na slici 10 prikazana je Serna otvaranja i provetravanja jame sa
centralnom lokacijom glavnog izvoznog (GIO) i ventilacionog olma
(GVO); oa granici uskopnog dela jamskog polja izgradeno je za efikasnije
provetravanje pomoeno venWaciono olmo (PVO). Na taj nacin se uskopni
deo provetrava kroz pomoeno ventilaciono olmo, 'a niskopni deo jamskog
polja kroz glavno ventilaciono okno.
.,

I
I

SIlka 10. - Serna otvaTonja i proveravanja

so. centralnom Lokacijom
glovoog izvoznog i ventllacionog okna

Na slici 11 prikazana je Serna otvaranja i provetravanja jame sa centralnom lokacijom glavnog izvoznog (GIO) i venWacionog olma (GVO);
na granici uskopnog i niskopnog dela jamskog polja nalaze se pomoena
so

35

ventilaciona okna (PVOd i (PVO t ), tako da je moguce centralni deo jamskog polja provetravabi sa izlazom vazdusne struje kroz glavno ventilaciono okno (GVO), a krajnja krila jamskog polja provetravaju se usmeravanjem izlazne vazdwne struje na pomoena ventilaciona okna. Za ulaznu
vazdusnu struju predvideno je glavno izvozno okno.

I
I.
I: l

--.

Slika 11.

Serna na slid 12 prikazuje posebno provetravanje jame za svaki deo

jamskog poJja. Za ulaznu vazdusnu struju koristi se glavno izvozno okno
(GIO), iii, u slu~aju da to nije moguce, 'ulazna vazdusna struja predvidena
je kroz pomoCno okno (PO). Glavno izvozno i pomoeno okno ~maju i u
ovom slucaju centralnu lokaciju. Pomoena ventilaciona okna PVO, - PVO.
grade se sukcesivno para1elno sa razvojem eksploatacije. Posebno provetravanje pojedinih delova jamskog polja opravdano je za vece proizvodne
kapacitete i kod visoke metanonosnosti le!iSta.

""

,.;

""

""

I I

..-

p-

- .SlJka 12.

U zavisnost.i. od velicine jamskog polja, odnosno njegovog uskopnog

i niskopnog deja, mo!e se na istim pravcima po liniji pruzanja leiiSta gradiU i veei broj ventilacionih okana. sto treba da rezultira iz analize i
prora~una parametara reiima provetravanja.
3.3.3. OTVARANJE STRMOG SLOJA VERTIKALNIM OKNOM

U veeem broju slucajeva strmi i verti-kalni slojevi otvaraju se vertikalnim oknima. Broj okana zav.i.si ad broja slojeva u leiiStu, ugljonosnosti
i proizvadnog kapaciteta jame. Za manje proizvodne kapacitete strmi sloj
moze bib otvoren jednirn dzvoznim oknom (10, s1. 13), a provetravanje

36

jame se reSava ventilacionim pTobojima (VP), koji u stvarl predstavljaju

kose uskope izgradene po padu sloja; ventilacioni proboji se obieno nalaze
u svakom krilu koje se nalazi u otkopavanju.
PRESEK

A -8

,
,
, '"

"-

- ,I
- '"I
I

--- ---Stika 13.

LeziSta sa veCUn koeficijentom ugIjonosnosti otvaraju se sistemom

tivojnih okana, od kojih je jedno izvozno, a drugo ventilaciono. U odnosu

oa pravac pada leiiSta okna mogu bili izgradena u podinskom baku (sl. 13)
iii mogu na izvesnoj dubini seCi Ieziste (s1. 14). lzgradnja izvozno-ventilacionog sistema u podini Iezista prouzrokuje rastucu duiinu glavnih popreenih hodnika koji povezuju okno i Ieiiste. Posledica toga je poveeanje
ulaganja u izgradnju izvozno-ventilacionog sistema i poveCanje troskova
transporta. Isto tako, izgradnja glavnog izvozno-ventilacionog sistema koji
preseca lefiSte na izvesnoj dubini ima osnovni nedostatak koji se odrafava u gubicima supstance u sigurnosnom stubu za okno i glavne popreene
hodnike. Ovi gubici supstance rastu sa poveCanjem dubine sloja i dubine
oa kojoj okna presecaju sloj. Zbog toga se kod sloienih leiista i slojeva
vece debljine okna grade u podinskom boku.
Izvozno okno (1) i ventilaciono okno (2) dzgradeno je, kako je prikazano na slici 14, do kote III horizonta, a dubljenje se .nastavlja ka IV
borizontu. Kod le!iSta manje dubine moguce je izgraditi izvozno-ventilacioni sistem do krajnje dubine leiista. Na nivou horizonta grade se
glavni popreeni izvozni hodnici (3), (4) i (5) i glavni popreeni ventilacioni
hodnici (3'), (4') i (5'). Izvozni, odnosno ventilacioni hodnici po pruianju
sloja (6), (7) i (8) rade se iz gIavnih poprecnih hodnika. U skladu sa tehnologijom otkopavanja i odgovarajucom pripremom, izvozni i ventilacioni
hodnici spajaju se uskopima (ZU) koji sluze za dopremu zasipa i provetravanje.
Po pravilu, kada je zavrSeno otkopavanje jednog horizonta, treba da
bude otvoren i pripremljen nizi horizont. Pri tome se izvozni hodnik
viseg horizonta koristi kao ventilacioni hodnik donjeg horizonta. Visinska
razlika horizonata zavisi od debljine sloja, duzine jamskog polja i tehnoIogije otkopavanja, a kreee se u granicama 40 - 120 ~. Veeim debljinama sloja i duzinama jamskog polja odgovara manja visinska razlika
horizonata.

37

PRfstK A-8

r"

~~"
I
:

,__

I
I
I
I
I
I

1'" .......;,,,,) ;* * ....

:.:
Woo
.,._---

'7,0 ...,0 ..."

,. :!

'"':
IiI," I'""

:If--:'~:
w

..,1:"
, .. ,
"

I
I

.11'

.r;-,

" te.

#:>1 .............

.-

'"

mE
..'.

I'

."

~.",'it

","
"""I

1:;:"-----

Stika 14. 1 - glavno tzvozno okno; 2 - glavno ventllaciono olmo; 3 - glavnl

poprebll izvomi bodnik na I borlzontu; 3 - glavnl popretni venWaclonl hodnik
na I hOMzootu; .. - glavni popretnl Izvomi hodnik na 11 horizontu; 4' - glavni popread ventilactoni bodnik na II horizontuj 5 - glavni popretni h:vozni hodnik Da III
horizontu; S' - glavnl popreb1l venWadoni bodnlk Da II horizootu; 8 - ventilation!
hodnik na I horizontu; 7 - Izvozni hodnik na U horizontu; 8 - Izvozni hodnik na III
horlzontuj ZU - zaslpnl uskoPi SU - slpka 1.8 ugalj

Reclosled otkopavanja horizonata je od viseg ka nizem, a pravac otkopavanja horizonata je alternativno od granice (51. 14) ili ka granici.
Ugalj sa otkopa gravitaciono se spu!ta kroz sipke za ugalj (SU) koje
se rade u svakom otkopnom bloku. Na 'n.ivou izvoznog horizonta, ispod
svake sipke za ugalj. vrSi se utovar u predvid:eni transportni mehanizam
kojim se ugalj doprema do navoxiSta na nivou odgovarajuceg glavnog
pop~nog hodnika. U xavisnosti od opreme za izvoz kroz okno vrSi se
pretovar dopremljenog uglja.
Provetravanje se vrSi na taj nacm sto se ulazna vazdusna struja kroz
izvoxno okno usmerava preko odgovarajuceg glavnog popr~nog izvoznog
bodnika ka Jzvoznom hodniku. a zatim se deli i kroz sipke za ugalj (SU J.
otkope i zasipne uskope (ZU) usmerava ka ventilacionom hodniku i ventilacionom oknu. U metanskom rezimu. za efikasniju ventilaciju mogu se
raditi kosi ventilacioni proboji na granicama horizonata. odnosno jamskog polja.

3.4. OTVARANJE KOMBINAClJOM JAMSKIH PROSTORIJA

Otvaranje leZiSta kombinacijom jamskih prostorija primenjuje se u
sloienim leZ.iAtima, sa promenljiv.im elementima zaleganja. narOCito ugla
pada, kao i u specificnim terenskim uslovima.
Komhinovanom nacinu otvaranja lefiSta moze se pristupiti u poeetnom periodu eksploatacije ill u toku kasnijeg razvoja eksploatacije le!ista.
Mnogo je cesci slueaj da se u toku razvoja eksploatacije dopunskim otvaranjem zahvataju preostali dublji delovi l~iSta u kojima su promenjeni
uslovi eksploatacije i elementi zaleganja. U zavisnosti ad veliCine rezervi
i drugih geoloskorudarskih uslova mi se izbor vr-ste i kombinacije jamskih prostorija otvaranja.

38

U praksi podzemne eksploatacije slojevitih le!iSta najceSte se primenjuje kombinacija 5ledetih prostorija otvaranja (51. 15):
"I

.b)

"

"

(I

..

I1

1,1--"---=+
15. - Semo. kombinovanog otvaran;a ;arne: a) otvaranje sa. dva paralelna
l'Otkopa - niskopa; b) otvaranje potkopom - niskopom i kosim ventilaclonim
oknom; c) otvaranje sa. dva paralelna potkopa - slepa okna; d) otvaranje potkoporn - slepim oknom i kosim ventiladonim probojem; e} otvaranje verUkalnim
oknima - niskopima; f) otvaranje sa dva vertikalna i dva slepa okna
~lika

39

a) sistem paralelnih potkopa - niskopa, za transport, provetravanja

i snabdevanje jame (sl. 15a);
b) sistem potkop - niskop za transport i snabdevanje jame, i vertikalno Hi koso okno za provetravanje jame (sl. 15b);
c) sistem paralelnih potkopa - slepa vertikalna okna za transport,
provetravanje i snabdevanje jame (sl. 15c);
d) sistem potkop - slepo vertikalno okno za transport i snabdevanje
jame, i vertikalno ill koso okno za provetravanje jame (sl 15d);
e) sistema vertikalno okno - niskop za transport i snabdevanje jame,
i kombinacija kosih.i vertikalnih prostorija za prvetravanje jame (s1. 15e);
f) sistem vertikalnih i slepih okana za transport, provetravanje i
snabdevanje jame (sl. 15i).
Treba napomenuti da detalji Seme kombinovanog otvaranja u velikom
stepenu zavisi od konstrukcije jame i niza specificnih uslova.
U na.so} zemlji veei broj le!iSta uglja otvoren je kombinovanim naeinom. Ovo je posledica dugotrajne eksploatacije, rekonstrukcije i modernizacije jama.
Na slici 16 prikazana je u popr~nom preseku Serna otvaranja jame
Labin IU RaSa.

.'"

I -,.-I
I
IL

-1II~ :ili~~~~~~E~~

~X1I

__

-~--..

Slika 16. -

-R ' "

--~"-

_...1

Serna otvaranja jame Labin (popreeni presek)

Le:f;iste uglja u istarskom basenu razvijeno je u produktivnoj seriji

na povrsini od oko 21 km!!, od l:ega u labinskom basenu oko 13 km 2 .
Debljina produktivne serije u labinskom basenu varira od 30 - 180 m,
a u podrucju nabiranja J do 400 m. Po starosti le!iSte pripada donjem
eocenu Hi paleocenu, a slojevi uglja talozeni su u takozvanim kozinskim
kretnjacima.
Podela slojeva uglja moze se izvrSiti u tri osnovne grupe: donja
(kredna), srednja i krovinska grupa slojeva.
U donjoj grupi slojeva prvi sloj uglja le!i direktno na k.reCnjacima
gomje krede i ima promenljivu debljinu od 1,0 - 3,5 m. Preko ovog
sloja, na rastojanju oko 1,5 m. leii gomjo-kredni sloj debljine do 1,8 m;
zatim se iznad ovog sloja nalaze drugi, debljine 1,0 m, i treei sloj ugIja
debljine takod:e 1,0 m.
40

Srednja grupa slojeva sastavljena je takode iz VIse slojeva uglja.

Ova grupa slojeva poCinje sa cetvrtim slojem, ukupne debljine aka 2,0 m
i slozene strukture. Na rastojanju od 2,0 - 3,0 m nalazi se peti sIoj debijine od 1,8 - 3,5 m, a oa rastojanju od 1,8 m zaleze sesti sloj uglja,
cija je debljina 20 - 40 em, sa proslojkom krecnjaka debljine aka 20 em.
Paralelno sa sestim slojem lezi sedmi i osmi sloj uglja debljine od 1,0- 2,5 m.
U krovinskom paketu slojeva nalaze se dva sloja uglja. Glavni sloj
ave grupe zaleze 15 m iznad osmog sloja; ovaj sloj je vrlo male debljine
u podrucju Rasa i Lahin (40 - 60 em). Krovinski slaj je takode male
debljine i sastoji se od proslojaka debljine 20 - 30 em, sa proslojcima
ploea kreenjaka debljine aka 40 em.
avo slozeno leziSte kamenog uglja ima oblik sinklinale sa blagim povijanjem, isklinjavanjem i razdvajanjem slojeva i pomeranjem ugljene
mase. Promene pada i pruzanja posIedjca su prerudne i postrudne tektonike, sto cini posebne teskoee kod mehanizovanog otkopavanja. Karsni
teren i blizina mora, kao i tektonske linije i pukotine, cine hidroIoskc
uslove u ovom lezistu slozenim, a pritok vode varJra od 3 do oko 40
m 3/min u kiSnom periodu.
Leziste je otvoreno vertikalnim oknom, dubine 569 m, sa odvozistem na koti +52 m 1 donjim navozistem na koti -351 m (dvadeseti
horizont). ad kote dvadesetog horizonta, dublji delovi IeziSta otvoreni
su niskopom do kote -398 m. Jama Labin povezana je sa jamom Rasa
na vise horizonata, a najvazni~a veza izme<1u obeju jama nalazi se na
XIV i XVI horizontu. Na nivoima izvoznih horizonata izradeni su gIavni
poprecni izvozni hodnici, a iz njih se rade glavni izvozni hodniei. Ovi
izvozni hodnici locirani su u podini sloja da bi se odrzao konstantan
pravae radi efikasnijeg transporta.
Na slid 17 takode je prikazana serna kombinovanog otvaranja IeziSta
karnenog uglja Dobra Srees.

.,""

'

....

'

"

I
I
I

I========:~='.~.

I=======o;~=' I======o;~=' ~==========='-lr

Slika 17. -

II

"~,,

~
Serna otvaranja jarne Dobra Sreta (uzduini presek)

41

Lezi..Ste kamenog ugIja Dobra Sreea, u jugoistocnoj Srbiji, senonske

je starosti i samo je jedno oct veeeg broja Ie1ista poznatih u senonskom
rovu. Razvijeno je viSe slojeva ugIja, ali je sarno gIavni sloj ekspioatabilan. Krovinu Ie!iSta cine Iaporci, dok Be u podini nalaze pescari sa nepovoIjnirn fizicko-mehanickirn karakteristikarna. GIavni sloj ugIja je metanonosan, pa se eksploatacija vd'ii u rnetanskorn reiimu.
Glavni sloj je otvoren vertikalnim oknom u krovini IeZiSta, dubine
oko 100 m do ill horizonta, koji je istovremeno i glavni izvoznL Na rastojanju od oko 800 m za otvaranje dublj.ih delova sloja izgra~eno je
.~tepo vertikalno okno u krovinskorn boku, iz koga je otvoreno viSe horizonata sa visinskorn razlikom od 40 m. Otvaranje horizonata je sukcesivno od viSeg ka mem, ~to odgovara redosledu otkopavanja horizonata.
Glavni izvozni hodnici nalaze se u krov.inskim laporcima kao povoljnijoj
radnoj sredini; iz glavnih izvoznih hodnika rade se popreeni hodnici i2:
kojih poeinje priprema leziAta.
Otkopani ugalj transportuje se slepim oknorn, treeim horizontom
trolej-vucorn i glavnim izvoznim oknom. U rekonstrukciji jame predvi~a
se pojednostavljenje transportnog sistema.
Provetravanje jame VIii se kroz glavni izvozni sistem za ulaznu vazdu~nu struju, dok se povratni vazduh usrnerava ka kosom ventilacionom
uskopu.
Jos jedan primer kombinovanog otvaranja jame kamenog uglja Jarando, u Ibarskim rudnicima, prikazan je na slici 18.

II
____ J
SUka 18. -

Snna ottlara,,;o. VI slo14 u ;ami Jara!\do (popretnJ presek)

Jarandovski ugljonosni basen predstavlja tektonsku potolinu u serpentinu i andezitu. Tercijarna produktivna serija izgra~ena je od tufova,
peStara, laporaca i glinaca Ova serija dostiZe debljinu od preko 1 000 m
ispod ibarske aluvijalne ravni. Debljina ugljonosnog dela ove serije iznosi
60 - 120 m. Serija sadrli veci broj slojeva uglja, od kojih su sest eksploatabilni i od ekonomskog znaeaja.
Intenzivna vulkanska aktivnost izazvala je radijalna kretanja stenskih
masa. Usled toga pojavljuju se rasedi razliCitih oblika koji su zahvatili i
slojeve ugIja. Pored nekoliko glavnih rasednih linija, u ugljenoj seriji
zapa!aju se i fleksurna povijanja.
U ugljonosnoj seriji 2Oznato je Sest slojeva uglja prornenljive debljine
u granicama 1-20 m. Sesti sloj uglja lezi najdublje u produktivnoj
seriji i odvojen je od petog sloja laporovitim glincima debljine 4 do 10 m.
42

Sloj uglja ima debljinu 2-6 m i raslojen je proslojcima debljine 10- 30 em u tri nejednaka dela.
LeZiSte uglja otvoreno je izvoznim potkopom Baljevac na koti
+410 m, duzine oko 1.700 m. Izvozni potkop lociran je priblizno u centru
amfiteatralnog oblika leiiSta. Deo leziSta iznad kote potkopa otkopavanjem
se koncentrise na nivo izvoznog potkopa.
Projekat otvaranja sestog sloja ispod kote +410 m predvida izgradnju
slepog izvoznog niskopa, dufine 200 m i uglom pada 17. Izvoznlm niskopom otvara se sloj na maksimalnoj dubini 70 m ispod nivoa izvoznog potkopa. Dalje otvaranje i priprema sloja resava se podinskim sistemom za
izvozni i ventilacioni horizont po pruzanju sloja.
Ulazna vazdusna struja za provetravanje jame ima pravae kretanja
kroz potkop Baljevae, a zatim se sistemom uskopa i slepih okana usmerava
do ventilacionog okna br. 2. odnosno niskopa 27.

4. OTVARANJE PARALELNIH SLOJEVA

Prikazani primeri otvaranja slofenih le!iSta (sa viSe pribllino paralelnih slojeva) u odeljku 3.4, kao lito je konstatovano, ugtavnom se odnose
na postupno otvaranje u toku razvoja eksploataeije. Med:utim, za otvaranje paTalelnih slojeva slozenih lezista treba skrenuti pafnju na moguca
principijelna reSenja i .seIDe otvaranja.
Nacin otvaranja paralelnih slojeva, odnosno slozenlh lezista, zavisi od
broja produktivnih slojeva, medusobnog rastojanja, fizicko-mehanickih
svojstava bokova, ugla pada, tektonike i proizvodnog kapaeiteta.
Najveei broj paralelnih slojeva otvoren je sistemom vertikalnih okana,
od kojih je najmanje jedno, izvozno, a drugo ventilaciono. Lokacija okna,
pored ostalog, zavisi od ugla pada slojeva. Horizontalni i blago nagnuti
slojevi, po pravilu. otvaraju se centralno, a strmi i vertikalni lokacijom
okana u jednom od. bokova, a najCeSCe u podinskom baku (s1. 15c i 16).
Klasifikacija otvaranja paralelnih slojeva moze se izvriiti:
a) Po broju proizvodnih horizonata:
- sa koneentracijom proizvodnje na jedan horizont,
- sa proizvodnjom na viSe horizonata (separatni horizonti); proizvodnja moze bili o'ganizovana islov,emeno u ,vim slojevima iii
postupnim otvaranjem horizonata.
b) Po vrsti i konstrukciji primenienih prostorija otvaranja:
- vertikalnim prostorijama,
- kosim prostorijama,
- kombinovanim nacinom.
c) Po nacinu otvaranja slojeva j koneentracije proizvodnje:
- glav-nim popreenim hodnikom na nivou donjeg (jednog navozista),
- popreenim hodnieima na svakom izvoznom horizontu,
- hombinovanim na~inom.
U zavisnosti od rudarsko-geoloskih uslova, navedene varijante mogu
biti u pojedinim elementima ill proizvodnim jedinicama med:usobno kombinovane. Prema tome, varijante treba smatrati sarno grani~nim slu~aje
virna. U tom smislu u ovoj tacki daju se osnovne tehnicke karakteristike
osnovnih varijanti i kombinacija.

43

4.1. OTVARANJE SA KONCENTRACIJOM PROIZVODNJE

JEDAN HORIZONT
Otvaranje paralelnih slojeva sa koncentracijom proizvodnje na jedan
izvozni horizont moze se primeniti za rnanji broj paralelnih slojeva i relativno manji proizvodni kapacitet (sl. 19). U principu glavni izvozni niva
maze biti na najvisoj koti iIi na najniia] koti leziSta.
Osnovni rovo na najvisoj koti (sl. 19) podrazumeva niskopno otvaranje jamskog polja u pojedinim slojevima. LeziSte uglja, sastavljeno ad
slojeva A, B i C otvoreno je glavnim izvoznim aknom (1) i glavnim popreenim izvoznim hodnikom (2), koji komunicira sa navoziStem (3). Na mestima na kojima glavni popretni izvozni hodnik sece slojeve izgradeni su
izvozni hodnici (4), (5) i (6), odnosno na najnizem nivou hodnici (7), (8)
i (9). Svaki slaj otvoren je izvoznim niskopima (10), (11) i (12) i odgovarajllCim paralelnim niskopima (13), (14) i (15).
PRESI(

.4 - 8

.1

I,I'"
'

I}'"

., --

I:

i!

'": J t7

l~
""""
"

-,

:
I

I.

~A
SUka 19. -

--:---,11' ___._
II
_._._ _..J
Serna otvaTanja paTalelnih slojeva sa ko1IcentTadjom pToizvodn;c
ft4

44

;edan horizont Oeleoda Ista kao 'Ie slid 8)

Transport uglja iz pojed.inih slojeva obavlja se kroz izvozne niskope

i koncentriSe se na glavni poprecni izvozni hodnik. Posto najviSi izvozni
nivo treba da hude sacuvan do kraja ekspioatacije, treha voditi racuna
o koraku otkopavanja pojedinih slojeva, uglu i zoni zaruSavanja.
Otvaranje jednim izvoznim oknom implicira izgradnju posebnih ventilacionih okana (16), (17) i (18) za svaki siol mazna vazdusna struja
usmerava se kroz izvozno okno ka otkopnim poljima u svakom sloju, a
povratna vazdusna struja ima separatni izlaz kroz ventilaciona okna. Medutim, provetravanje jame moze biti reseno i sa ventilacionim oknom u
bloku sa izvoznim oknom. U tom slucaju ventilacioni sistem je komplikovaniji i zahteva izgradnju sistema paralelnih hodnika.

4.2. OTVARANJE SA SEPARATNIM HORIZONTIMA

Otvaranje paralelnih slojeva separatnim horizontima ohuhvata otvaranje svakog sloja posebnim izvoznim horizontom i odgovarajucim navozistem na svakom horizontu (sl. 20). Ovaj naCin otvaranja koristi se za
veee proizvodne kapaciteta ill u slucaju veeeg medusobnog rastojanja
slojeva.

.,

,
I

---~--'~

~.~g.o:::;;~~-~-=~.=~:.---:.---~,.

~~~~::~1~~~-~-;~~'~O;:::;'~f~~'~'.:::~;~
__
,

J'

~-c:.-yC_;o-----,

iZC-.---

Slika 20. -

""

Serna otvoronja 40 4eparatnim horizontima Oegenda Ista kao na slid 8)

Otvaranje horizonata i otkopavanje slojeva moze hiti izvrSeno u dye

varijante: postupnim otvaranjem svakog nizeg sloja iIi istovremenim otvaranjem i otkopavanjem vise slojeva.
Vertikalnim izvoznim oknom (1) i ventilacionim oknom (2) otvoren
je u svakom sloju odgovarajuCi separatni izvozni horizont (1 i II horizont)
sa glavnim popreenim izvoznim hodnicima (3) i (5) i navozistima (4) i (6).
Jamsko polje podeljeno je na niskopni i uskopni deo. U niskopnom delu
nalaze se izvozni niskopi (7) i (9), a u uskopnom delu, iz koga se otkopane
mase .>pustaju na nivo I i II horizonta, nalaze se svoznice (8) i (10). Iz
ovoga se vidi da se otkopane mase koncentmu na odgovarajuce separatne
izvozne horizonte, tako da svaki sloj ima svoj separatni transportni sistem.
Ukoliko je predviden istovremeni rad na oba izvozna horizonta, utoliko je povoIjnije da svaki horizont ima svoj autonomni izvoz, tj. sa dva
izvozna stroja.
Veza izme<1u dva stoja moze biti sarno uspostavljena ventiJacionim
komunikacijama u cilju koriSCenja zajednitkog ventilacionog okna. Za
veti proizvodni kapacitet preporucuje se autonomni ventilacioni sistem.

45

4.3. OTVARANJE GLAVNIM POPRECNIM HODNIKOM

Otvaranje paralelnih slojeva glavnim popreenim izvowim hodnikom
primenjuje se kod paralelnih slojeva sa nesto veeUn uglom pada (51. 21).
Sistem paralelnih okana (1) i (2) gradi se do projektovane dubine, kojom
se rezerve lezi~ta mogu podeliti u dva priblitno jednaka dela. Na koti otvaranja horizonta grade se navozista (3) i (4), gtavn$ popretni izvozni hodnik
(5) i glavni popretni ventilacioni hodnik (6).

PRESFK
,<OJ A

,
:: i

""
""
:::
.."
"'
-..,1
~:

WiL_"__

""
",

--oj

"
"

I"
"""
"""

"

SIIka 21. -

A-8

"

!::"

lion

"

l:_ -_
L.J....,

Serna otvClra.nja. 11!a.vnlm poPTetnim hodnikom Oegenda Ista kao na slid 8)

Za otvaranje niskopnog dela jamskog polja gradi se sistem paralelnih

hodnika (7) i (8) oa rastojanju 10-15 m. Za neregularno prtdanje sloja,
kao i u slucajevima veeih pritisaka u sloju, glavni izvQzni hodnik maze
biti izgraden u podini sloja. Paralelni hodnici povezuju se probojima na
rastojanju 40 - 60 ro. Za otvaranje uskopnog dela jamskog polja gradi
se identican sistem paralelnih hodnika (9) i (10).
Sistem parale1nih hodnika omogucuje izgradnju niskopa (13) i (14)
u niskopnom delu i uskopa (15) i (16) u uskopnom delu jamskog polja.
[z uskopa i niskopa formiraju se otkopna polja u skladu sa projektovanom
tehnologijom otkopavanja.

46

Transport otkopanog uglja ohavlja se izvoznim niskopom (13) i uskopom (15) do izvoznih hodnika (8) i (10), a zatim se transport usmerava kroz
glavni popreeni izvozni hodnik (5) ka glavnom izvoznom oknu (1).
U siucaju centralne lokacije ventilacionog olma provetravanje je s1Lazno u niskopnom delu jamskog polja, St.o mole hiti ozbiljna teskoca u
metanskom reZimu ekosploatacije. Da hi se ovaj problem bolje reio i
obezbedilo uzlazno provetravanje jame u uskopnom delu, mole se izgraditi popreeni ventilacioni hodnik (17) na najviSem nivou otkopavanja.
OCigledan nedostatak ovog sistema otvaranja je otvaranje kosim prostorijama niskopnog i uskopnog dela jamskog polja. Zbog ovog tehnicko~
reenja kosa dutina niskopnog i uskopnog dela ogranicena je na 300 - 500 ro maksimum. Osim toga, transport u niskopnom i uskopnom delu
treba da bude jednostepen, tj. bez prelomnih tacaka; ovim uslovima najvi.Se
odgovara transport kontinuelnim transporterima. Drugi nedostatak predstavlja sigurnosni stub izvozno-ventilacionog sistema, huduci da ovaj
nacin otvaranja uslovljava centralnu lokaciju izvozno~ sistema.

4.4. OTVARANJE POPRECNIM HODNICIMA NA SVAKOM

IZVOZNOM HORIZONTU
Da hi hila opravdana izgradnja glavnih popreenih hodnika i posebnih
izvoznih horizonata, treba izme(!u horizonata zahvatiti dovoljne rezerve
Jelista. Ovo je fukcija ugla pada leliSta i dutine jamskog polja po pruZanju. Radi toga ce visina horizonata zavisiti od ova dva osnovna faktora.
Smatra se, prema praksi u SSSR-u, da visinska razlika izme<!u horizonata
treha da iznosi minimum 70 ro, duiina jamskog polja po pruianju 5 - 10
km, a po padu 2 - 4 Ion.
".~

.... :.,

'~".".".'.'';

'r'j

yj,

;J.

'",

F""""~':====='~-";;:=of:o~ ~o I
,.'.'

.
: J:
II
I'
II
I'
II
, _ II
tl
II

".

.,...,1
I
I

0'

'"":

,-

""
"
:1
Ii

"
",
I"

"'" " "

Stika 22. -

I,

0,

....

"

Sema ottlaTanja popTemim hodl1icima 114 wakom

iztloznom horizo11tu

47

Prema slici 22, leZiste je otvoreno skip-oknom (I), izvozno-servisnim

oknom (2) i ventilacionim oknom (3). Otvaranje i otkopavanje horizonata
je ad viSeg ka nizem, sa sukcesivnirn otvaranjem nii:eg horizonta. Na svakom izvoznom horizontu izgradeni su gIavni popreeni izvozni i ventilacioni hadnici (4) i izvozni hodnici (5).
Otvaranje ovim nacinom moze se racionalno primeniti u paralelnim
,c;lojevima sa vecim uglom pada ad 15. Presecanjem paketa slojeva glavnim poprecnim hodnicima stvara se mogucnost koncentracije transporta
iz vise slojeva na glavnim izvoznim nivoima. Na taj nacin eliminiJu se
uskopi i niskopi i promene pravca transporta. Provetravanje horizonata
i otkopnih polja vrSi se uIaznom vazdwnom strujom kroz izvozno-servisno olmo i gIavne popreene hodnike, sto cini provetravanje jednostavnijim i efikasnijim.
Nedostatak ovog nacina otvaranja je veca duzina gIavnih poprecnih
hodnika, naroeito na najvisim i najniZim horizontima, izgradnja navoziSta na svakom horizontu, potreba periodicnog dubljenja izvoznih okana
i veea ulaganja u otvaranje horizonta.
Ako su slojevi uglja na manjem medusobnom rastojanju i leziJte je
kombinovano ad manjeg broja slojeva, umesto glavnih popreC.nih hodnika
na svakom izvoznom horizontu Ieziste moze biti otvoreno glavnim poprec
nim izvoznim hodnikom na jednom horizontu, a na svakom otkopnom
nivou rade se izvozni popreeni hocinici (s1. 23). U ovoj koncepciji otvaranja
matno je smanjena ukupna du!ina popreenih hodnika, a samim tim i
uiaganja u otvaranje.
,

- ,-

Sllka 23. - Serna otooranja "lavnlm poprernlm hodnikom t izvoznlm popretnim hodniclma

Izvoznim (I), ventilacionim oknom (2) i glavnim popreenim izvoznim

hodnikom (3) leziJte je podeljeno na niskopni i uskopni deo, koji se otvaraju odgovarajucim kosim prostorijama (8), (9), (10) i (ll). Obicno su izvozni niskopi i uskopi izgradeni u jednom sloju, a izvoznim popreenirn
hodnicima (4), (5), (6) i (7) ugalj se transportuje iz drugog sloja. Izgradnja
i oddavanje kosih prostorija zavisi od rudarsko-geolo~kih uslova i kvaliteta bokova. Na otkopnim nivoima grade se izvozni hodnki po glavnom
smeru pru!anja slojeva.
Slozena leZiSta mogu imati i grupisane slojeve, odnosno pakete slojeva, koji su m~usobno udaIjeni, tako da se ova karakteristika uzima u
48

obzir i koristi u otvaranju (s1. 24). Tada se pojedini paketi slojeva otvaraju
sistemom izvozno-ventilacionih okana (1) i (2) i glavnim popreenim izvoznim hodnicima koji su pogodno locirani u pojedinim grupama slojeva.
U slojevima A, B, C lociran je poprecni hodnik (4), a u slojevima DiE
hodnik (5). Otvaranje, transport i nacin izvoza identicni su kao u prethodnom slucaju.
,

I
I
I
I

c'' "'
. p,oJ

,Y
/

~:

"

...,."

Stika 24. - Serna otvatanja grope

slojevQ glovnim popre~im izvoznim
hodnicima

Za provetravanje uskopnog dela pojedinih paketa slojeva moze biti

izgraden jedan (3) iIi vise ventilacionih proboja.

5, OTVARANJE KOMBlNOVANIM NAC/NOM

Otvaranje paralelnih slojeva kombinovanim nacinom primen]u]e se
za veei broj slojeva iIi u leZistima sa tektonskim pomeranjima pojedinih
delova leZista. Kombinovani nacin otvaranja, u stvari, znaci prilagodavanje otvaranja pojedinim delovima lezista u cHju otvaranja maksimalnih
rezervi minimalnim opsegom jamskih prostorija i investicionih ulaganja.
U zavisnosti od rudarsko-geoloskih uslova i fizicko-mehanickih karakteristika bokova, u praksi postoji veei broj tehnickih resenja i kombinadja jamskih prostorija.
Na slici 25 prikazana je serna kombinovanog otvaranja lezista sastavljenog od slojeva A, B, C i D, koji nisu paralelni i imaju promenljivu
debljinu.
LeziSte je otvoreno izvoznim oknom (I) i ventilacionim oknom (2);
iz izvoznog sistema otvoreni su horizonti I, II i III. Za koncentraciju transporta, za vezu pojedinih poprecnih hodnika (3), izgradena su slepa okna
(4) iIi vertikalne, odnosno kose sipke (5). Izvozni hodnici (6) mogu biti
izgradeni u 'sloj u ili podini.
Kroz slepa okna i sipke obavlja se gravitaciono spustanje i koncentracija otkopanih masa na horizonte ili meduhorizonte. Sipke mogu biti
4 TehnolO:!lkl procesl podzemne eksploataclJe

49

opremljene spiralnim mehaniekim uredajirna, u keun slueaju imaju precnik

minimum 1 000 - 2 500 mm, a visina spustanja moze iznositi 200 - 250 m.
Slepa okna opremljena su takode izvoznim strojevima za izvoz radnika i
snabdevanje jame.

- . '0

Slika 25. Tanja

Sema otvakombinacijom

slepih okaRa

Sliena Sema kombmovanog otvaranja prikaza je na sliei 26.

Slojevi A, B, C. DiE otvoreni SU 1zvoznim oknom (1) i ventilacionim
oknom (2) Izvoznim sistemom otvoreni su horizonti od I do VI. Na izvoznim horizontirna izgra~eni su glavni popreCni hodnici (3) i izvozni hodnici (4). Usled vece produktivnosti lezista izgra~ena su slepa okna i sipke
(5) na kraCim rastojanjima. Otvaranje i otkopavanje horizonata je ad
viSeg ka ruzem. Ovaj nacm otvaranja naSao je primenu u Ie!Bitirna uglja
u Demokratskoj Republici NemaCkoj.

,'" ','

,,

-., ..',

,,!oJ ...

boU:

.'

.,

, ,

~H""'
1tQd."...

..

, ..

~~.-

""
I

"

,
,

~~,

tAL~~

>

u.n

,'.

, ,
.~,

,
",!,-'

'.

.,

..-'

~~

-, ,,'

'

Sema otvaSilks 26.

Tanja kombi naci;om sleo
plh oka na i sipki

Na slici 27 prikazano je kombmovano otvaranje sIojeva A, B, i C, od

kojih se slojevi B i C nalaze na manjem medusobnom rastojanju, dok se
sloj A nalazi na veeem rastojanju.
Leziste je otvoreno vertikalnim oknima (1) i (2) i glavni popreenim
izvoznim hodnikom (3), Ovaj popreeni hodnik sluzi za koncentraciju transporta i ulaznu vazdwnu struju. Sloj A otvara se kosim prostorijama koje
povezuju izvozne hodnike (5), a sIojevi B i C korim prostorijama koje se
grade sarno u jednom sIoju. Za prevoz i provetravanje izmedu slojeva
50

B i C sluze popretni hodnici (4). Provetravanje uskopnog dela tiame vrsi

se kroz ventilaciona okna (6) i (7), a niskopni deo se provetrava kroz paralelni popreeni hodnik za provetravanje, koji se gradi paralelno sa poprecnim hodnikom (3).
;,~. ,

I,

,.

"

I' ,
I,'I"
"

il"
""

,.e!..

..

Sema otvaranja kom

bi.nacijom poprernih hodnika

Slika 27. -

V
I

U ovoj glavi objasnjeni su karakteristicni slucajevi i primeri btvaranja lezista uglja, kao najznacajnije grupe slojevitih lezista. Svi objekti
otvaranja, po svojim konstruktivnim karakteristikama, treba da budu
prilagodeni fizicko-mehanickim karakteristikama radne sredine. U tom
pogledu treba podvuci znacajne razlike koje se mogu pojaviti u zavisnosti
od starosti lezista i kasnijih procesa tektonskog pomeranja i metamorfizma.
Moze se konstatovati da su krajnje slozeni uslovi u pogledu fizicko-meha~
nickih karakteristika radne sredine relativno retki (tekuci peskovi, vemti
pritoci vode, izrazito glinene naslage i dr.), jer se u tim slucajevima dovodi
u pitanje ekonomicnost eksploatacije S obzirom na vrednost proizvedenog uglja.

"

GLAVA

IV

Otvaranje letista natrijwnove

i kalijumove soli
I. OPSTE I GEOLOSKE KARAKTERISTlKE
LEtlSTA SOLI
Sve sira primena natrijumove i kalijumove soli u raznim granama
industrije. poljoprivrede i drugim oblastirna zahteva sve VeC:u proizvodnju
ovih soli kao osnovnih sirovina za polufabrikate Hi finaine produkte. 1z
sirovih soli dobija se, pored natrijum i kalijum-hlorida. i na desetine drugih pr<Xlukata (hloridi, cijanidi, bromidi i jodidi kalijuma, metalni magnezijum i drugo), koji se koriste u masinstvu, elektroindustriji, farmaceutskoj, staklarskoj i drugoj industriji.
Leilita soli uglavnom su nastala taloienjem iz morskih voda iii rastvaranjem lakorastvorljivih soli iz razlicitih stena i talozenjem u povoljnim uslovima i seedinama. Na stvaranje leiista soli imali su uticaja
i procesi razaranja primarnih leziSta i panova talozenje soli iz rastvora.
Dak su lei.ista kamene soli homogena i sa manjim primesama drugih
komponenata, lezista kalijumove soli su obicno mehanicke smese vise
minerala koji obrazuju slojeve iii nepravilne obhke.
Minerali, koji se najresce u ovim leiiStima koncentrisu, navedeni su
u tablici 1.

".

T br
Nariv minenlla

Hemijska formula

Galit (kamena so)

Silvin
Kamalil

NaC!
KCI
NaCKCMgCI,.6H,O

Langbejnit

K,SO.MgSO.

Kizeril
Mirabilil
Anhidrit
Gips
Kainit

MgSO. Hp
Na,SO. IOH,O
CaSO.
CaSO.2Hp
KCI.MgSO.3H,O

Sadrfaj &Iavnih elemenata Tvrdina po

u mineralu y.
skali Mos-a
Natrijum, 39, 4
Kalijum, 51, 7
Kalijum 14. I
Magnezijum, 8, 7
Kalijum, 18, 8
Magnezijum, 17, 6
Magnezijum, 17, 6
Natrijum, 14, 3
Kalcijum, 29, 4
Kalcijum 23, 3
Kalcijum 15, 7
Magnezijum, 9, 8

2
1,5-2
I

4-4
3.'
3-4
3-3,5

I.'

52

Po rudarsko-geoloSkim i morfoloskim karakteristikama, sva lezista

soli mogu se podeliti u ~etiri grupe.
Lei.ista I grupe predstavljaju horizontalni i blago nagnuti slojevi sa
relativno malim tektonskim poremeeajima. Soli razli~itog sastava smenjuju se u pojedinim nivoima razlicite starosti. U ovim leliStima hidrog-eoloski uslovi su vrlo slozeni.
Lezista II grope se po morfologiji ne razlikuju bitno od lefista I grupe,
ali imaju znatno bolje hidrogeoloske uslove. U krovinskom delu leiiSta
nalaze se mladi slojevi kamene soli koji naleiu neposredno na slojeve
kalijumove soli.
LeiiSta III grupe obuhvataju horizontalne i nagnute slojeve jednostavne ili sol:ivaste strukture. U lehstima ove grupe smenjuju se slojevi
kamene i kalijumove soli, izmedu kojih se nalaze umetnuti kreenjaci
ili gline.
Lefista IV grupe su u prirodi najrasprostranjenija i imaju oblik kupole ili slilne strukture, sa promenljivim sastavom svoda kupole. U ovim
leZiStima ~esto se javljaju pukotine dui kojih mofe prodreti voda u Jemte.
Ovoj grupi IdiSta pripadaju lefiSta u oblasti Stasfurta i Hanovera u
Demokratskoj Republici Nema~koj i Saveznoj Republici Nema~koj i
leiiSta u Prikarpatskoj oblasti u SSSR-u.
Na slici 28 prikazan je profil po jednom od leziSta kalijumove soli
u oblasti Stasfurta.

/.

Slika 28. - Lefifte kaIijumove ,oli. u Sto.,jul"tu

(Demokl"otaka Repu.blika
Nemacka)

Leziste soli u Stasfurtu predstavlja vrlo slozenu geolosku strukturu

u kojoj slojevi soli i krovina cine sedJaste oblike. Otkopavanja soli obavlja
se uglavnom u krilima sedlaste strukture le:Usta.
U oblasti Vera (Demokratska Republika Nemacka) nalaze se velika
kompleksna Jefista soli sa relativno regularnim eJementima zaleganja
(51. 29).
Leiiste je sastavljeno od dva sloja kalijumove soli (1) sa kamalitom,
koji zalezu izmet1u slojeva kamene soli veee debljine, koja mestimicno
dostize i do 100 m.
U Saveznoj Republici Nema~koj poznata su takode velika lei:iSta soli
u oblasti Hanovera. Braunsvajga i Getingena.

53

LeziSta soli u Elzasu (Francuska) tako<!e su relativno pravilne strukture, sa uglom pada 4 - J5. Slojevi kalijumove soli pokriveni su slojevima kamene soli, debIjine 230 - 240 m.. sa interkalacijama kreCnjaka.

C::::;F~i
I::-~~_ .~.>t

~"-,~~I
Cc:..":
.~
J
Slika 29. -

LetUle ,oli U obw:sti Ve1'"4 (Demokratska Republika NemaC:ka)

U SSSR-u poznata su leziJta soli dZinovskih dimenzija. Na slid 30

prikazana je Serna Verhnekamskog leiiSta koje se prostire na povriini
veCoj ad 6,5 hiljada km'. Sloj kalijumove soli deli se na dye zone: silvinitsku i karnalitsku. Srednja Clebljina karnalitske zone iznosi oko 70 m,
dok je silvinitska zona manje debljine, ali bogatija kalijurnom. Sloj kamene soli, zajedno sa silvinitom. zale!e u obliku uzdignutih kupola i svodova sa izralenom tektonskom strukturom. Krovinski slojevi ovog Ie!i~ta su izrazito vodonosni, sa pritocima vode i do 150 mS/h. kod snizenja
nivoa za 2 - 4 m.

Slika 30. -

Sema Verhn.em,ko" ldUta solt (prema A. N. AndrelC:evu)

U SAD su takode pomata leiiSta soli velikih dimenzija (Nju Meksiko.

Teksas). Isto tako, u oblasti Saskatevan, u Kanadi, u eksploataciji su
leiista soli na velikim dubinama (do 1 500 m) sa debljinom sloja soli
30 - 90 m.

2. RUDARSKOTEHNICKI USLOVI EKSPLOATAClJE

Specificnost geoloske strukture lefi~ta soli diktira i specificne rudarsko-tehnicke uslove otvaranja i eksploatacije ovih lezista. Ove specificnosti sastoje se u opasnosti pradora vode u jamu, nestabilnosti racine
sredine, jamskom pritisku poveCanog intenziteta. naroeito na veeim
dubinama, gasonosnosti itd.
U slucaju prodora vade i slanih rastvora u jamu, usled rastvorljivosti soli, mogu nastati katastrofalne posledice. Vada, koja ponire kroz

54

pukotine, karstne strukture ill tektonske linije, rastvara so i povecava

profit kanala za dotok. Zbog toga progresivno raste pritok vade, usled
cega dolazi do potapanja jame, rastvaranja leffita i obuSavanja koje se
manifestuje na povclini u ogromnim razmerama.
Radi toga letiSta soli treba veoma detaljno izuoti u pogledu hidrogeoloskih karakteristika i tektonske strukture. Posebnu opasnost cine
vadonosni horizonti u krovini letiSta koji preko pukotina komuniciraju
sa lezistem.
Prvobitni slojeviti oblici le!iAta soli u velikom broju slucajeva postTudnom tektonikom deformisani su, tako da Cine veoma raznovrsne
oblike koji znatno komplikuju eksploataciju. Poznavanje postrudne tektonike i adgovarajucih elemenata ad posebnog je znacaja za podzemnu
eksploataciju.
Pri izradi podzemnih prostorija povoljnu radnu sredinu pred.stavIjaju kamena so, silvinit i kizerit. U ovim slojevima mogu biti izradene
jamske prostorije velikih dimenzija bez podgradivanja. Nasuprot tome,
vrlo nestabilnu radnu sredinu predstavljaju karnalit i anhidrit, koji se
lako lome i obruSavaju. Situacija se poboljSava aka se u atkopavanju
ostavlja zastitna ploea u nivou otkopavanja. Isto tako, svako prisustvo
glinenih slojeva, narocito sa interkalacijama soli i peskovitim proslojcima,
pred.stavlja posebnu teskoeu pri izradi jamskih prostorija.
Poseban problem predstavIja koncentracija naprezanja u krovinskim
stenskim masama i gorski udari, do kojih dolazi pri otkopavanju u dubinama veCim ad 600 rn. Za objdnjenje rudarsko-tehniCkih uslova pad kolima dolazi do gorskih udara, navodi se nekoliko karakteristicnih primera.
U lezistu kalijumove soli u oblasti Gale (Demokratska Republika Nemacka) u 1940. godini doSlo je do obruSavanja otkopnog polja duZine
2 km, sirine 300 m, sa povriinom 600 hiljada m 2 . Otkopavan je donji
deo sloja karnalita debIjine 30 m. Sloj je otkopavan u komorama sirine
15 m, visine 12 - 16 m, sa zaStitnirn stubovima 10 m sirine. Zastitni
'itubovi su bili proseeeni za prolaz i zasip. Komore su zasipavane, a neposredno ispod krovme ostavljen je nezasipan prostor visine 2 - 3 m.
Dubina otkopavanja iznosila je 600 m. Gorski udar je nastao iznenada,
sruseni su zastitni stubovi, hodnici i ceo ventilacioni sistem, a na povriini je dosio takoc1e do defonnacija i oSteeenja nekih objekata. Seizmicki talas je registrovan na rastojanju 35 - 700 km.
U rudniku kalijumove soli Klajn-Sirsted. (Nemacka) 1943. godine
gorskim udarom obruseno je otkopno polje povrsine 300 hiljada m~. Neposredno pre gorskog udara doslo je do spustanja krovine u komorama,
sto je izazvalo poveeanje pritiska na zaStitne stubove, od kojih su se
odlamali u poeetku manji. a zatim sve veei komadi soli.
U 1958. godini, u rudniku kalijumove soli u oblasti Vera (Dernokratska Republika Nemacka), doSlo je do gorskog udara koji je na najnizem
horizontu zahvatio povrSinu ad 2 kIn.:!!, a na nesposrednom vi.sem horizonlu povrsinu od 2,5 km 2 , Tom prilikom poru.seni su zastitni stubovi
koji su imali sirinu 10 m, a deformacije su se manifestovale i na samoj
povrtini terena (dubina otkopavanja iznosila je 600 - 700 m). Seizmicki
talas registrovan je u juznoj Spaniji i u Kiruni (Sved.ska), tj. na rastojanju viSe od 2 000 km.
55

I pored razlicitih misljenja 0 uzrocima nastajanja gorskih udara, sve

viSe se smatra da je uzrok gorskih udara koncentracija naprezanja u

krovini izmedu komora. Radi toga se prelazi na tehnologiju otkopavanja

sa postepenim spustanjem krovine na zasip ill popustajuce stubove.

3. OTVARANJE LEZrSTA SOLI

Otvaranje lezista soli uslovljeno je velikim dimenzijama leziSta i
relativno regularnim elementima zaleganja. U tim lezistima godisnji proizvodnii kapaciteti jame kreCu se od 2 - 6 miliona tona. U slozenijim
uslovima proizvodni kapacitet se krece u granicama 0,5 do 1.5 miliona
tona godiSnje.
Veei deo lefma soli naIazi se na veeim dubinama, pa se otvaranje
obavlja pretezno sistemom vertikalnih okana. Rastojanje vertikalnih
okana treba da bude toliko da se u slucaju potapanja jame vodom moze
izolovati jedan deo jame. U poslednje vrerne, u vezi sa rastucim proizvodnim kapacitetorn jame, JeziSta se otvaraju sa tri ill cetiri vertikalna olma
u bioku.
Jedan od najvaznijih problema, koji treba resiti pri otvaranju lezista
soli, predstavlja wtita jame od prodora vode i potapanja, do cega moze
doei usled nepravilne lokacije izvoznih i ventilacionih okana. Olma treba
da budu tako Jocirana i izvedena da se spreci prodor vode kroz okna iz
visih vodonosnih horizonata iIi duz pukotina.
Pri otvaranju lezista soli rnogu nas18ti uglavnom tri karakteristicna
slucaja.
1. Slojevi zalefu horizontalno iii sa malim uglom pada, a u krovini
ili na kontaktu nalaze se izrazeni vodonosni horizonti Oezista I grupe).
2. Slojevi zalezu horizontalno ill strrno, a izmedu vodonosnih horizonata i lefiSta naIaze se vodonepropusni slojevi (letiSta II i In grope).
3. LeziSta predstavljaju kupolne strukture sa veorna slozenorn hidrogeoloskom strukturom (leZiSta IV grupe).
U tim uslovima osnovno pitanje je lokacija izvoznih okana. U horizontalnim leziStirna bira se takva lokacija okana kojom se rezerve le!iSta dele
u dva priblizno jednaka krila. Kod nagnutih i talasastih leilita otvaranje
se vrli vertikalnim oknom, glavnim popreenlln hodnikom i kosom prostorijom.
Pri reSavanju ovog problema treba nastojati da se odredi takva lokadja okana u kojoj se iznad produktivne zone nalazi kompaktan sloj dovoljne debljine.
tzbor mesta izgradnje izvoznih okana zavisi takode od nacina izrade
okana i debljine sloja leZista, vodonepropusnih i vodopropusnih slojeva
u krovini. Da bi se spreeio priliv vode iz krovine kroz olmo, u vodonepropUSnlln slojevima treba u oknu izraditi stopu u betonskoj oblozi za sprecavanje prodora vode. U narocito slozenim uslovirna izrada zastitnih stopa
U oblozi okna moze se izraditi same rnetodom zamrzavanja.
Otvaranje leziSta soli kada se iznad zastitnog sloja soli nalazi vodnnepropusni sloj predstavlja relativno jednostavan problem. Okno se mozp

56

lzgraditi obicnlln ill specijalnim postupkom (zamrzavanjem), u zavisno!:ti

ad opsteg pritoka vade.
Najsloieniji slueaj predstavlja otvaranje leiiSta kupolnog tipa. U ovim
le!iStima zastitni sloj iznad leilita obieno nedostaje (sl. 31).
Za ovo otvaranje moguee su tri varijante: otvaranje u gomjem delu
kupole, otvaranje na krajnjim delovima iIi u krovinskim slojevima sa
lzgradnjom popreenog hadnika. Druga i treea varijanta nisu pogadne zbog
teskoea adbrane ad pradora vade. Prva varijanta lokacije je najpovoljnija pod uslovom da u krovini nema pukotina i velikih podzemnih akumulacija vade.

Slika 31. - Serna ottlo.ro.n.jo. lefiJt4 kupolnog tipo.: l-lzvozna

olma; 2 - sloj kalijumove soli; 3 - sloj natrijumove soli

U svakom slueaju najbolja lokacija izvoznog okna je ona na kojoj

postoje prirodni vadonepropusni ekrani, sastavljeni ad glina iIi kompaktne soli. Izgradnja okna u naved.enim uslovima moguca je kombinovanim nacinom zamrzavanja i cementacije. Podgrada olma treba da bude
voclonepropusna, otporna na agresivno dejstvo rastvora i vrernenski 8tO
dugotrajnija. Ocigledno je da ove uslove moze da ispuni sarno eelicna
podgrada, sastavljena od celicnih prstenova (tjubing-sistern),

GLAVA V

Bro}, raspored i poloia}

ob}ekata otvaran}a
Raspored. polofaj i broj objekata otvaranja u jamskom polju predstavljaju tri osnovna pitanja oa kaje treba dati precizan odgovor u fazi
projektovanja jamske eksploatacije. Navedena pitanja treba reSavati istovremeno sa izborom naema otvaranja jamskoga polja.

1. BROJ OBJEKATA OTVARANJA U JAMSKOM POLJU

U pravilniku 0 tehnickim merama i zaStiti oa radu pri rudarskim
podzemnim radovima, U Banu 37, odredeno je da jama u kojaj se radi
mora imati dva izlaza. odoosoo dva spaja sa povrunom, koji su jedan od
drugog sigurno odeljeni i nezavisni i opremljeni za prolaz. Wazi na povrsiou, odnosno objekti otvaranja, moraju imati potrehne veze sa $Vim horizontima i radilistima, taka da kroz svaki od izlaza mote izaci oa povriinu
celokupno osoblje jame. Oba izlaza neba da budu u svako vreme trajno
prolazna.
lako ovaj minimum treba da ispunjava svaka jama, vrlo cesto dva
izlaza nisu dovoljna da odgovore svim potrebama procesa proizvodnje u
jami. Radi toga broj otvora jame i objekata otvaranja treba da bude
razmotren sa posebnom painjom.
Da bi se mogao odrediti potreban broj otvora i izvoznih objekata
jame, neophodno je poei od kompleksnih proizvodno-tehni~k:ih i rudarsko-geoloskih uslova.
PToizvodno-tehni~kim uslovima treba da bude odreden i poznat proizvodni kapacitet jame, veli~ina jamskog polja, dubina eksploatacije,
ugljonosnost Hi rudonosnost lezista, reZim ventilacije i odvodnjavanja i
na~in koriStenja i eventualne prerade korisne supstance na povrSini.
58

Proizvodni kapacitet jame moze biti unapred definisan kao red veliCina u zavisnosti od poznate sirovinske baze ill mogucnosti plasmana.
Vezu proizvodnog kapaciteta i broja objekata otvaranja treba traziti pre
svega kroz izbor vrste objekta i konstruktivne karakteristike. Poznato
je da pojedine vrste kosih objekata otvaranja (niskopi, kosa okna) imaju
manju propusnu sposobnost od. horizontalnih i vertikalnih objekata. Prema
tome, broj objekata je u neposrednoj vezi sa popreenim presekom, opremom i propusnim kapacitetom objekta.
Dimenzije jamskog polja i ugljonosnost uti~u pre svega na izbor
proizvodnog kapaciteta, a samim tim i na broj objekata otvaranja. Me<!utim, leZista velike povrsine sa malim koeficijentom ugljonosnosti mogu
bili otvorena sa veeim brojem objekata i veeim brojem jamskih polja.
Razlog treba traiHi u troskovima transporta, odrfavanju jamskih prostorija i drugim uticajnim faktorima.
Rezim provetravanja i odvodnjavanja u neposrednoj je vezi sa
profilom J konstrukcijom izvoznih i ventilacionih objekata, kapacitetom
proizvodnje, pa samim tim vrse posredan iIi neposredan uticaj na broj
objekata otvaranja. Ovo se narocito odnosi na objekte za provetravanje
jame u gasonosnim leuStima.
PovrSinski tehnoloski kompleks, narOCito kod visokih proizvodnih
kapaciteta, moze bitno uticati na smanjenje broja objekata otvaranja.
cime se uProSCuju tehnicka resenja manipulacije SIf otkopanim masama
na povrlini, posebno ako je predvidena tehnoloka prerada ill koncentracija.
RudaTsko-geoloski uslovio ne mogu se u ovom slucaju sasvim jasno
razgrani~iti od. proizvodno-tehni~kih uslova. Treba konstatovati da je veei
broj rudarsko-geolookih elemenata jednog lezista sadr!an u programiranju proizvodno-tehni~kih uslova. Novi momel'lti, koji mogu uticati na
prvobitnu koncepciju otvaranja leilita i broja objekata otvaranja, nastaju
obi~no kod onih le!ista ~ije granice prema dubini nisu kona~no poznate,
pa se leiiSta postupno otvaraju i istrazuju prema dubini. U vezi s tim
mogu nastati i promene u rudarskim uslovima eksploatacije, koje takode
treba uzeti U obzir.
LeziSta vrlo slo!ene geoloske strukture i morfoloSkih oblika, sa velikim dislokacionim zonama iIi sinklinalno-antiklinalnim strukturama, po
pravilu zahteva.iu veei broj objekata otvaranja da bi se smanjio obim
jamskih radova, narocito prostorija u jalovini. Ovakav naern otvaranja
znaci, u stvari, dekoncentraciju jamskog i spoljnog transporta, ali vrlo
cesto predstavlja jedino tehnicko resenje.
Yeti broj objekata otvaranja (okana) iroa narocito opravdanje pri
otvaranju leiista sa viSe slojeva i razliCitog kvaliteta, pri cemu se svaki
sloj ill grupa slojeva moze otvarati nezavisnim oknom. Kod visokog proizvodnog kapaciteta jedno okno se obicno oprema skupovima za izvoz
uglja, drugo moze imati skupove za izvoz jalovine i k<>.S za dubljenje okna,
a t.reCe okno se u tom slucaju oprema koSevima za izvoz radnika.
Broj objekata otvaranja moze narOCito pove<':ati potreba za izgrad~
njom viSe ventilacionih okana ill drugih objekata za provetravanje jame.
Ovaj slucaj najcesce nastupa u gasonosnim lei.istima uglja.
59

2. RASPORED I POLOtAJ OBJEKATA OTVARANJA

Raspored i poloiaj glavnih objekata otvaranja u jamskom polju treba
odrediti na osnovu proizvodnog kapaciteta, elemenata zaleganja. sloja i
naCina provetravanja jame. I pored mogucih odstupanja, svi slucajevi mogu
se u principu svesti na raspored i medusobni poloi.aj prikazan na slici 32.
Na semi aJ izvozno i ventilaciono okno imaju periIerni raspored, tj.
na granici jamskog polja. Provetravanje jame je dijagonalno. Ova serna
se primenjuje za horizontalna i blago nagnuta lei.ista manje debljine i za
manje proizvodne kapacitete jame.
Serna b) pokazuje centralnu lokaciju izvoznog okna, dok je ventilaciono almo peruerijski polozeno. Provetravanje jame je dijagonalno, a
lokacija ventilacionog alma maze se alternativno pomerati.
Na .semi c) i d) prikazan je centralni polozaj izvoznog okna i dijagonalni poloi.aj dva ventilaciona okna. Ova ~ma se primenjuje za horizontaIna i strma leiista u kojima se jamsko polje istovremeno dvokrilno otkopavao Provetravanje jame je dijagonalno i odnosi se pre svega na metanski rezim otkopavanja.
Na semi e) polozaj izvoznog i ventilacionog okna je centralni, pa je
i provetravanje jarne centralno. Serna se primenjuje za slojeve manje
debljine i jamsko polje sa manjim proizvodnim kapacitetom.
Na semi f) polozaj izvoznog okna je periferijski, a na semi g) centralni. Ova serna se primenjuje za vece proizvodne kapacitete, a polozaj
izvoznog sistema zavjsi 0 ravnomernosti koeficijenta ugljonosnosti. U ovoj
semi jedno okno je izvozno. a drugo je servisno. Provetravanje jarnskog
polja je dijagonalno.
Za veee proizvodne kapacitete primenjuje se ~ma rasporeda h), po
kojoj oba krila jamskog polja imaju autonomni izvozni i ventilacioni sistem. Provetravanje jame u oba krila je centralno. Za dijagonalno provetravanje jame moze se pomeriti polozaj ventilacionog okna.
U cilju veCe koncentracije jamsko polje moze imati centralni polo!aj
izvoznih okana (Serna i) i periferni polozaj ventilacionih okana. Ova serna,
kao i Serna j), mogu se primeniti za istovrerneno otkopavanje vise paralelnih slojeva. Otkopavanje slojeva moze biti izvrSeno grupisanjem i koncentracijom na separatnim izvoznim oknima iii lO, moze sluziti za izvoz,
a 10, za postupno otvaranje nizih horizonata.

3. IZBOR LOKACfJE ZA OBJEKTE OTVARANJA JAME

Polszeei cd poznatog tehnicko-ekonomskog postulata da objektima
otvaranja treba sa minimalnim ulaganjima otvoriti maksimalne rezerve
leiiSta. izbor lokacije za objekte otvaranja jamskog polja ima poseban
znaeaj. Mali je broj leziSta kod kojih, za re~nje ovog zadatka, ne postoji
viSe varijantnih reSenja. 2bog toga treba se rukovoditi izvesnim tehnicko-ekonomskim principima, ali svaku varijantu treba posebno analizirati.
Potreba detaljne analize i izbor optirnalnog reSenja proistice iz velikih
ulaganja u objekte i opremu za otvaranje lezista, i slozenih posledica u
slucaju pogresnog izbora lokacije.
60

.,
"

~. g

~..' --"'_
..--j

-~-.~

A -,

A -,

A-a

"

"

"

'"

A -

----e-~~-

,.41--

"

~"'::;,,~;---'" ~

..

---

.~

Sllka 32. A

..

.."I

-a
m

'""

,r II,

kala

A-a

"

LEtiNDA
ruTN

"
fl

'J

" ~
-e-e---

A -

)1"'"

a
~

snUJ.l

.q

III 10,

;-a

illl'

YA1M/(,f

jJ

iJ

.~ ~

I'Ill(JU/"" STItU.,M

I'O~TIU

,"

,"I

Seme Tosporeda objeu jom.rkom pol;U

otvaranja

.. .... .
A

JO. Jq

... ...

- - .... 11--.- 8

-a

,[ [][]

III

.. "'''
A

-a

1"'''1

t::':~

" ,

61

..~

CIt'.
11:1
:1:: I

Izbor lokacije glavnih objekata otvaranja zavisi uglavnom od sledeeih

[aktora: elemenata zaleganja lezista i fizi~ko-mehani~kih karakteristika
leziSta i bokova, koeficijenta ugljonosnosti i rasporeda rezervi, oblika
jamskog polja, terenskih uslova, iskoriscenja rezervi, povrSinskog tehnoloskog kompleksa i komunikacija na povrSini.
Treba konstatovati da su ekonomski principi otvaranja lefiSta ~esto
u suprotnosti sa mogucim tehni~kim reSenjima, pa se radi toga navodi
uticaj pojedinih faktora.
Elementi zaleganja leZista i fizi~ko-mehani~ke karakteristike lezist3
i bokova mogu biti od bitnog zna~aja za odredivanje lokacije izvoznih
objekata. Horizontalna i blago nagnuta leZiSta predisponirana su za centralnu lokaciju objekata otvaranja, dok se kod stnnih leiiSta objekti otvaranja mogu postaviti u krovinskom ill podinskom boku. Medutim, centraina lokacija ima za posledicu blokiranje rezervi leiiSta u sigurnosnom
stubu, ~ije dimenzije zavise, izmedu ostalog, od dubine eksploatacije i
rastu sa dubinom.
Pri izboru lokacije, naroeito u jednom od bokova, kod stnnih leZista
treba uzeti u obzir tektonske linije, metamorfizam i stepen promena fiziCko-mehani&ih osobina bokova. Nestabilne, vodonosne i nekompaktne
stene, po pravilu, treba izbegavati, jer se poveeavaju troskovi izgradnje
izvozno-ventilacionog sistema jame i produfava vreme otvaranja.
Koeficijent ugljonosnosti u stvari zavisi od promenljivosti debljine,
jalovih zona i broja slojeva u Ie1istu. Na osnovu produktivnosli sloja treba
odrediti simetrale jamskog polja dui: kojih mo1e bili izvmna izgradnja
objekata otvaranja jame. U slu~ju veee produktivnosti sloja, koja je
karakteristiena za slozena leZiSta, centralnom lokacijorn angafuje se znatan deo Ieiista u sigurnosnom stubu.
Oblik jamskog polja po svom geomelrijskom obliku ne mora bili
presudan za izbor lokacije. Za ocenu optimalnog mesla otvaranja treba
uzeti U obm i produktivnost sloja, koja moze imati razliNtu vrednosl u
pojedinim delovima jamskog polja. Za centralnu lokaciju najpovoljniji
su pravilni geometrijski oblici jamskog polja i podjednaka produktivnost
sloja. Pri odredivanju Iokacije, u Eavisnosti od oblika jamskog polja, treba
takoc1e uzeti u obzir broj krila u jednovremenom otkopavanju.
Topagrafija povrSine treba da se razmatra paralelno sa svim ostalirn
uticajnim Iaktorima. Na mestu lokacije izvozno-ventilacionog sistema treba
pre svega obezbediti dovoljno proslora za izradu potrebnih pogonskih,
energetskih i drugih objekata. Zbog toga je ovaj faktor u direktnoj vezi
sa povrSinskim tehnolo~kim kompleksom, Cije dirnenzije i sloienost zavise od. nafina daljeg koriSCenja mineralne sirovine. Pri tome treba uzeti
u obzir i izgradnju komunikacija, potrebu i naCin snabdevanja vodom
smestaj jalovista ;i izgradnju drugih pra1eCih objekata.
Na osnovu izlozenog moze se videti da pri izboru lokacije treba izvrkompleksnu tehni~ku anaHzu uticajnih laklora, povezujuci njihov
uticaj sa ekonomskom analizom.
~iti

U ekonomskim analizama, pored ulaganja U objekte otvaranja, treba

tretirati pre svega troskove jamskog transporta otkopanih masa prema

62

lokaciji izvoznog objekta. TroSkovi transporta bice jednaki za oba krila

same pri centralnoj lokaciji izvoznog okna (0 1 - sI. 33), pravilnom geeQJ

b)

!"
I,
- 1"'--1-'-'!

-,.-. . q'
I
-~--'_""",.
I
/

, ,

SUb 33. ,/cog polja

'11;

-'_~!q I

Snna :icamodr4iva-

Z4

lokad; alma

metrijskom .obliku jamskog polja i podjednakoj produktivnosti sloja. Rad

na transportu otkopanih masa za poIoiaj okna u ta~ki 0. izn06i:
R,

R~

D,

R~.

D,

,---2 4
4

(I)

a rad na transportu pri polozaju lZvoznog okna 0'. iznosi:

R D,_ ~D,
, 2
2

(2)

gde su:
R~

- eksploatacione rezerve jamskog polja, t

V" - duzina jamskog polja, m
Iz izraza (I) i (2) vidi se da ce izvrieni rad na transportu hiti dva puta
manji pri lokaciji okna u ta~ki O. u odnosu na tacku 0'11 pa prema tome
lokacija O. je i ekonomski opravdana.
Ako jamsko polje ima nepravilan geometrijski oblik ;i neravnomernu
produktivnost sloja (s1. 33 b), linija lokacije ne treba da ide po polovini
duiine jamskog polja (II-II) vec po simetrali lezista prema koli~ini rezerv.i u oba krila jamskog 'polja (I-I). Drugim reCima, treba da je ispunjen uslov:
(3)
~de

su:
R'~
R"~

rezerve jamskog polja u prvoj polovini, t

rezerve jamskog polja u drugoj polovini, t

63

Osim analize troskova transporta korisne supstance, na identican

natin treba izvrliti analizu transporta jalovine, zasipnog materijala, prevoza radnika, kao i materijala za snabdevanje jame.
Da bi se sagledala sva slozenost izbora optimalne lokacije i tipa izvoznog objekta, treba podvuci tinjenicu da vrlo cesto ekonomski optimalno
reSenje nije tehnitki izvodljivo zbog raznih drugih okolnosti. PoSte treba
teZiti izboru takve lokacije i nacina otvaranja koji ispunjavaju sve ill
veeinu tehnicko-ekonomskih uslova, najcelishodnije je, u slutaju varijantnih resenja, U obliku studije obraditi sve varijante, a zatim izvrsiti
njihovo upore<1enje. Da bi varijante bile med.usobno uporedive, treba ih
svesti na uniformne pokazatelje u tehnickom i ekonomskom pogledu.
Osnovni tehnicko-ekonomski pokazatelji, koje treba sracunati u svakoj
varijanti, prikazani su U sledeeoj tablici.
Tabliea 2

,
V uta objckata

II

A. Izvozn; ()bj~kti
J. Vertikalno iZVOVlO olulo, m

Broj
objclata
Vat.

I
-

Koso skip-okno. m
Grami poprctni izvozni hodnici, m
4. Izvozni niskopl, m
Izvozni lIskOpi, m
~
].

,.

II var.

-1

2
2

2
2

V~,"i1atiOifi obj~k,j

J. Verlikalno ventilaeiono okno, m

2. Koso vcnlilaciono okno, m

]
-

Olavni popret':ni ventilacioni hodniei, m

4. Oslale ventilacione prostorijc, m

].

var. J II var. I var.llivar.

IS<)
-

IS<)

200

I.

-]

1
4

1
4

100
100

80

'00

200
200

180

230

480

780

UOO

600

1.200
600

40

40

Ukupno:
D. TroJkov; odriavanJa
J. Odrfavanjc okana. din/l
2. Odrfavanjc oslalih proslOrija otvaranja

200

]]"
""
I""""
I "" I
220
""- 220
""
110
330
"0
110

80

120
12"

Ukupno:

C. Pomob,i obJ~kti
J. Navozl!ta na I, II, III horizontu. m J
2. Ulovar.skip-okna na
11,111 horizonlu, m J
]. Vodosabimik na I II horizonlu, m J
4. Komore. m '

,]()

Ukupno:

B.

Obim radova Ukllpan obim

r1I do\"a
po objcklll

600
160

4.360

, 2.260

I-

].600
600
160

,
4

U tablici 2 prikazani su osnovni tehnitki pokazatelji za dye varijante

otvaranja lezi.ta: vertikalnim oknom i kosim skip-oknom. Sumirajuci
osnovne pokazatelje, vidi se da je u drugoj varijanti veei fizitki obim
radova i prostorija otvaranja, naroeito u pozicijama B i C. Isto tako, i
tro~kovi odrlavanja u poziciji D veei su za II varijantu.
Medutim, da bi se konacno mogla oceniti prednost jedne varijante,
potrebno je uz pokazatelje iz tablice 2 liskazati jos i slede<:e parametre
i ekonomske pokazatelje varijanata.

64

1. Obim otvorenih rezervi po horizontima, otkopnim nivoirna

ukupno, t.
2. Vreme izgradnje objekata otvaranja, llI1eseci.
3. Vreme dostizanja projektovanog kapaciteta proizvodnje, uzevsl u
obzir j eventualne razlike u pripremi koje uslovljava naCin otvaranja,
meseci.
4. Troskove transporta i izvoza otkopanih roasa, materijala i radp
nika, din/to
5. Troskove odvodnjavanja jame, din/to
6. Troskove provetravanja jame, din/t.
Sve parametre i pokazatelje treba u osnovi svesti na surname, koji
su odlucujuci za izbor optimalne varijante. Najvain.iji sumarni pokazatelji su:
1. Ukupna investiciona ulaganja, dinara.
2. Specificne investicije, din/t godiSnjeg kapaciteta.
3. Specifi~ne ;investicije, dinlt otvorenih rezervi.
4. Troskovi eksploatacije objekata otvaranja, din/t proizvodnje.
Osim navedenih analiza, za svaku varijantu treba dati ~scrpne karakteristike tehnickog re.senja sa prednostima i nedostacima. Ako se varijante po ekonomskim pokazateljima ne razlikuju viSe od loe/" onda
ce biti usvojena ona varijanta koja ima prednosti u tehnickim karakteristikama.

4. OeENA EFIKASNOSTI OTVARANJA JAME

Kompleksnu analizu varijanti otvaranja treba jos dopuniti takozvanom analizom opste efikasnosti i sigurnosti nacina otvaranja jame. U krajnjem slucaju avo znaci ispitati pouzdanost tehnoloskih elemenata i cvorova
otvaranja i sigumosti pagona.
Oeena pouznanosti i sigurnosti, prema radovima A. M. NajdiSa i
S. I. Mirosnikova. moze se izvriiti prema sledeeirn osnovnim kriterliumima:
).. - intenzitetu zastoja i-tog element8 SeIDe otvaranja,
fll intenzitetu radne sposobnosti i-tog elementa Seme otvaranja,
K~ koeficijentu spremnosti (efikasnosti) Seme otvaranja.
Osnovu za ovu analizu cine statisticki podaci hronometrijskih opazanja zastoja i sigurnosti rada, kao i Iunkeionisanje pojedinih elemenata
sistema otvaranja (okana, poprecnih hodnika, niskopa i uskopa) sa razlicitim vezama i parametrima u slicnim uslovjma.
Koeficijent spremnosti elemenata seme otvaranja odreduje se po
izrazu:
K"

(4)

Koeficijent spremnosti za Seme otvaranja, sastavljene iz sukcesivno

povezanih tehnoloskih elemenata (cvorova), odred:uje se na osnovama teoS Tehnolokl procell pQdzemne eklploataclJe

65

rema umnoiene verovatnoee kao proizvodi pokazatelja sigurnosti tehno]oSkih ~vorova Seme otvaranja.
(5)
~de

su:

1, 2, 3, ...., N,
N - broj postupno povezanih tehnoloskih elemenata seme otvaranja.
Fizi~ka sustina koeficijenta spremnosti sastoji se u tome sto predstavlja verovatnoeu radne sposobnosti stanja seme otvaranja u proizvodnom vremenskom intervalu. Pod radnom sposobnosc:u podrazum~va se
takvo stanje objekata otvaranja, pri kome se projektovani tehnoloSki procesi mogu ostvariti sa maksimalnim tehni~ko-ekonomskimefektima.
Zatim treba analizirati uticaj sigurnosti seme otvaranja na propusnu
sposobnost i kapacitet transportnih sredstava i koncentraciju otkopavanja.
Casovni proizvodni kapacitet izvoznog postrojenja za tn radne
smene iznosi:
i

c,

Q.-- K.

(6)

"

dnevni proizvodni kapacitet jame, t,

broj radnih ~asova izvoza na dan, \
K" - koeficijent neravnomernosti koji obuhvata rezervu i sigurnost.
Ako se uzme u ra~un sigumost svake Seme otvaranja, onda se potreban ~asovni kapacitet moze ta~nije izra~unati:
Cd tI -

C,

Q.__

(7)

/" K.

Da bi se ispitala uskJadenost proizvodnog kapaciteta izvoznog sistema

sa kapacitetom transportnog sistema u jami, potrebno je za svaku .semu
otvaranja odrediti odgovarajuci kapacitet transportnog sistema u jami.
Medusobnim uporedivanjem mogu se zapaziti eventualna uska grla.
Sigurnost .seme otvaranja pokazuje jos veCJ. uticaj na koncentraciju
otkopavanja, koju karakterise minimalan broj otkopa.
Primera radi, ako se uzme uslovno vrednost koeficijenta spremnosti
K. = 1, i dnevni proizvodni kapacitet jame e" = 2.000 t i vreme dzvoza
3 X 5 = 15 h/dan, onda je srednja vrednost proizvodnje:

Q~_C'K,_2000J_J33t/h

(8)

1$

t"

i ako je proseean proizvodni kapacitet otkopa q.. = 35 t/h, onda je za

projektovani proizvodni kapacitet potreban broj otkopa:

Q~

90

66

_133""",4 otkopa

35

(9)

Treba imati u vidu da je fakticki koeficijent spremnosti K, uvek manji od jedinice, pa ce broj otkopa stvarno iznositi:
(10)

Radi poveeanja sigurnosti neophodno je teiiti jednostavnijim semama

otvaranja sa minimalnim brojem prolomnih tacaka jamskog transporta.

"

G L A VA

VI

Navozista izvoznih objekata

Svaki izvozni objekat ima minimum jedno navozite, na najnizoj koti
izvoza, i jedno izvoziSte, koje se obicno nalazi na najvi.soj koti izvoznog
objekta. Na navoziStu i izvozBitu otkopane mase menjaju smer ill pravac
kretanja, uz istovremeni pretovar ill bez pretovara i promene transportnog
mehanizma.
Pored navozisla i izvozisla, u neposrednoj blizini hvoznog objekta

grade se i druge komore i objekti koji su u tehnoloskoj vezi sa izvoznim

objektom. Oblik, velicina, konstrukcija i razmestaj navo2'ista. iZVQziSta i
komora zavisi od veeeg broja faktora. Med:u najvafnije treba pomenuti
tip izvoznog objekta i lokaciju u odnosu na le.iiSte, strukturu lefista, poJoiaj komunikacija izvoznog objekta i lezista, proizvodni kapacitet, pritok
vode i polofaj komunikacija i objekata na povrsini.

I. TIPOVI NAVOZISTA
Navozista se u konstruktivnom pogledu hitna razlikuju prema tipovirna izvoznih objekata. Na navozistima vertikalnlh izvoznih okana korisna
supstanca moze menjati pravac kretanja bez pretovara (iZVQZ vagonima)
Hi se maze vd,iti pretovar u skipove (izVQZ skipovima). Na navozistima
kosih okana vrsi se uvek pretovar iz transportnih sredstava u skipove.
Posta transport u niskopima mole biB kontinuelan i diskontinuelan, alternalivno se reSava problem veze transporta na izvoznim hodnicima i izvoza
kroz niskope.
U odnosu oa broj utovarnih nivaa i konstrukcije izvoznog kosa navo-

ziste moze biti jednoetafno i viSeetafno.

U zavisnosti od proizvodnog kapaciteta jame, navozista mogu biti
;ednostrana, na kojima se pun i prazan vagon kreeu oa islam koloseku
u suprotnim smerovirna, i dvostf"ana, na kojima se punirn vagonom potiskuje prazan u istom smeru kretanja. Jednostrana navozista odgovaraju
68

rna lim proizvodnim kapacitetima iIi se mogu primeniti pri dubljenju okna
kao etapa u konal:noj izgradnji dvostranog navoziSta.
U zavisnosti od naCina i Seme kretanja punih i praznih vagona, navozista vertikalnih okana mogu se podeliti na: l:eona, kru.zna, paralelna,
popreena i U obliku petije.
Ceono navoziste (s1. 34) je dvostrano navozi~te u kome puni vozovi
imaju dvostrani pristup izvoznom oknu, tj. sa obe strane po prostoriji
paralelnoj glavnom izvoznom hodniku. Prednosti ceonog navoziSta su
pravolinijski oblik izvoznih hodnika i maksimalno iskoriscenje izvoznog
hodnika. Nedostaci ove konstrukcije navozista su slozeni manevri vozova,
relativno mala propusna sposobnost i velika duzina hodnika.

/.

~,

,
,

L EGNOA
~

~'UY-"C
~~Y~C

JrIETAJi,M
KJlErAH..IA

-~,~

YIIGONA

MATtof'N

VA~NA

Slika 34. - Sema ceonog navozUta: 1 - vertlkalno okno sa kooevimai 2 .- vertl

kalno skip-okno; 3 - urC(1aj za pra!njenje vagona; 4 - ukrAtavanje

Kruzno navoziste moze bili izgradeno sa jednostranim Hi dvostranirn

pristupom vozova oknu. Na slici 35 a) prikazano je navoziste sa dva. a
na slici 35 b) sa jednim izvoznim oknom. Na kruznom navoziStu su jednostavniji manevrj vozova i eiikasnija veza sa lezistem.
Paralelno navoziSte (sl. 36) gradi se obil:no za jedno izvozno okno i
ima paralelan polozaj prema glavnom izvoznom hodniku. Primenjuje se
za manje i srednje kapacitete.
Popretno navoziste (51. 37) ima popr~an polozaj u odnosu na izvozni
hodnik .i u vezi je sa jednim izvoznim oknom, koje moze biti opremljeno
kOSevima iii skipovima.
NavoziSte u obliku petlje (s1. 38) ima iste prednosti kao i kruino navoziste, tj. eiikasniji manevri vozcva na navoziStuj br!e praznjenje. Medutim, nedostatak ovog navozista je YeCa duzina kruznih puteva i skuplja
izgradnja.
Oblik i konstrukcija navozista zavisi j od lokacije izvoznog sistema
U odnosu na elemente zaleganja lezisla.
Za lokaciju izvoznog sistema u neposrednoj blizini sloja, za prostorije
navozista pre svega se koristi glavni izvozni hodnik, a navoziste ima oblik
kao na slid 36 i 39.
Ako je izvozno okno izgradeno u podinskom boku, onda se primenjuje
konstrukcija paralelnog navozista (s1. 40) iii u obliku petije.
Pri otvaranju paralelnih slojeva oblik navozista zavisi od udaljenosti
slojeva i raspodele proizvodnog kapadteta u pojedinim slojevima. Za veee
medusobne udaljenosU slojeva moze se primeniti Serna navoziSta na
slid 41.

69

QJ

bI

1
,

SIlka 35. - Sema kntinog navoziita: 1 - vertikalno okno sa ko!ievima; 2 - vertlkalno skip-okno; 3 - uredaj za praznjenje vagonaj 4 - sklpovi za ugalj; 5 ukrsnlca
~

Slika 36. -

<

J:)

',

--

=:l

<:.;s
,

Serna. paf'alelnoll' navozi!ta (legenda ista kao na slid 34):

Aka se za otvaranje grade dvojna izvozna ,okna. onda su aba okna

po pravilu u istom sigurnosnom stubu.
Na svim navozistima, naroeito na navozistima sa dva izvozna akna,
poseban problem predstavljaju manevarske operacije punih i praznih
70

j
1/
Stika 37. -

Serna popt'ekog

navamta Oegenda Isla kao na

sUd 34):

;'='<~:':===>-"';"1 .zUta
Silka 38. - Serna 714"ou obliku petlje

1..J.~~='i"'ii===;===::,,----1(legenda

:--'

Isba
sUd
34): kao na

Stika 39. - Serna navo%ilta.

III tzuomim hodnikom u slo;u: 1 - izvomo alma; 2 navozLlte

, ."

,
;-

$lOJ

Sl.OJ

....
Sllka 40. - Serna parole!nag navozUta u podinskom
baku: 1 - lzvozno okno;
2 - navoillte

I
vagona, kao i razdvajanje kompozicije voza sa punim vagonima uglja i
jalovine. U savremenim konstrukcijama navomte teii se da se pre svega
ostvari prafnjenje vagona bez zaustavijanja kompozicija i dopunskih ma71

nevara rastavljanja kompozicija vozova. Ovo je omoguceno uvodenjem

u eksploataciju pogodnih konstrukcija vagona koji se mogu prazniti u
kretanju.
1 SIOJ

Stika 41. - Serna navozi.tta izme4u paratetnih slojeva: 1 - izvozno oknoj

2 - navozi~te

"

SU)..!

,
Na slici 42 prikazana je sema jednog kruznog navozista na kome se
vrsi prainjenje vozova bez zaustavljanja.

,
,

,~

lEGENDA

Slika 42. ko~evimaj

,""AVAC

K/tEr-AtuA

I'UNIH

P/tAIo'lC

IOUTANJA

~A7HfN

/lAGeNA
VAGONA

Serna navozUta za. kontinuelno pra!njenje vozova: 1 - izvozno okno sa

2 - izvozno okno sa skipovlmaj 3 - bunker za uga1j; 4 - bunker za
jalovinu: 5 - glavnl izvozni hodnik

Kontinuelno praznjenje vagona na navozistu u velikoj meri smanjuje

broj potrebnih kompozicija "na glavnom izvoznom horizontu, a samim tim
povecava propusnu sposobnost jamskih komunikacija i kapacitet izvoznog postrojenja okna.
72

2. JAMSKE PROSTORIJE I OPREMA NAVOZISTA

VERTIKALNIH OKANA
Jamske prostorije navoziSta sastavljene su iz viSe prostorija koje se
granaju, ali tako da medusobno Nne jednu tehnolosku celinu. Broj prostorija i duiina grana zavisi od potrebnog kapaciteta i broja izvoznih
okana.
Na navozistu se uglavnom mogu razlikovati sledece grane: za pune
vozove uglja skip-okna, za prazne vozove skip-okna, za pune vozove okna
sa kOSevima, za prazne vagone okna sa kosevima i obilazne. Kocl tehnoloskih Serna kontinuelnog praznjenja vozova poje<!ine grane mogu bili
identicne za ugalj i jalovinu.
Dutina pojedinih grana treba da bude minimum: za pune vagone skipolma 1,5 - 2 voza sa ugljem, za prazne vagone skip-okna 1,5 - 2 voza,
za pune vagone jalovinom 1 voz i za prazne vagone 1 voz. Duzina grana
za okno sa kosem zavisi od broja etaza kosa, ali treba priblizno da iznosi
1 - 1,5 duzine voza. Kod automatizovane manipulacije vozova dui:ine
pojedinih grana svedene su na 1 dui:inu punog i praznog voza.
Minimalni radijusi krivina navoziSta zavise od sirine koloseka i zapremine vagona i iznose: za kolosek 600 mm - 12 m, a za kolosek 900
mm- 20 m.
Popreeni presek zavisi oct broja koloseka .i zapremine vagona i kreee
se u granicama: za jednoko1oseene prostorije 4 - 8 m t , a za dvokolosecne
8-

16 mol!.

Slika 43. - SelT1(1 utovara uglja

u !klpove na vertikalnom skip-oknu: I - vagon sa ugljem; 2 Uf'e(!aj za pra!njenje; 3 - bunker
za ulalj; 4 - usmerivat; 5 sektorski zatvarat; 6 - utovarnl
levak; 7 - skip

Proces praznJenja vagona i manevri u osnovi bUno se razlikuju za

skip-okna i okna sa kosevima. Na slici 43 prikazana je serna navozista
skip-okna za praznjenje vagona sa ugljem i utovar skipova bez prethodnog drobljenja. Ugalj se prazni iz vagona (1) preko uredaja za prai.njenje
73

(2) u bunker (3). Na donjoj stram bunkera nalazi se usrnerivac (4), koji je
u vezi sa sektorskim zatvaracem (5), utovarnim levkorn (6) i skipom (7).
Na slid 44 prikazana je Serna navoziSta (utovariSta) skip-okna sa
dozerom za utovar skipova.

I,

,
,
" "

~,

Sllka 44. povr

Serna utovarilt4 z.a ski-

ft4 VeTttkAlnom skip-oknu:

1-

komora bunkera; 2 - dozer; 3 'lektorski zatvaraf; 4 - ravni zatvarae; 5 - pneumatski cillndar; 6 -pregrada bunkera; 7 - wmerlvaf;
8 - rdetka

o,

Tehnoloski proces prafnjenja vagona i utovara skipova je identi~an

prikazanom na slid 44 sa dopunom da se utovar skipova vrlii direktno iz
dozera, koji predstavlja kornoru iste zapremine kao skip. Da bi se izbegla
nesinhronost izmedu polofaja skipa i otvaranja bunkera i dozera, proces
neposrednog punjenja skipa je automatizovan, a u oknima najnovijih
konstrukcija proces je kontrolisan televizijskim kamerama.
Manevri punih i praznih vagona na navozistu olma sa koSevima su
nesto druk~iji. Da hi se mehanizovao proces preguravanja vagona, navozista su opremljena potiskivacima vagona, usporiva~ima brzine i raznim
ured:ajima za samonavozenje vagona (51. 45).

Sem4 maneum vagonc 'R4 navoziltu olma sa

koJevima: 1 - u!etni preguraf vagona; 2 - dozirajuti
usporivat; 3 - pneumatski potlskivaf vagona; 4 - izvozno
okno sa ko1ievima; 5 - ukrsnlca; 6 - izvlakaf vagona

SLika 45. -

74

Kompozicije vozova koje dolaze na navoziSte mogu u svom sastavu

da imaju pune vagone uglja, jalovine iii materijala. Ukoliko proces rada
u jami uslovljava komponovanje mewvitih kompoziciia vozova, utoliko
u ciliu najbrfeg manevra i pripreme vagona za izvoz navozjjte treba da
ima veti broj grana za usrneravanje vagona u pravcu mesta utovara iIi
pcijemnog punkta.

3. JAMSKE PROSTORIJE I OPREMA NAVOZISTA

KOSIH IZVOZNIH PROSTORIJA
Oblik, konstrukcija i oprema navoziSta kosih izvoznih prostorija zavisi
od ugla prostoriie za glavni izvoz i vrste transporta na glavnim izvoznim
hodnicima. Pomenuti elementi, osim kapaciteta, opredeljuju i mellusobni
prostomi poloiaj i velifinu jamskih prostorija navozjjta.
NavoziSta kosih okana maju oblik u zavisnosti od opreme samog
kosog olma. Za izvoz skipovima navoziSta imaju uglavnom identimu
konstrukciju kao i vertikalna skip-okna. Ako se izvoz kosim oknima VIii
direktno jamskim vagonima, smestenim oa specijalne platforme, onda su
navoziSta jednostavne konstrukcije i oblika. Izvoz vagonima na platformi
ogranifava izvozni kapacitet kosog okna, pa se u praksi sve manje primenjuie.
Serna donjeg navozista kosog skip-okna sa komorama koje se nalaze
u tehnoloskom sklopu navoziSta prikazana je ns slid 46.

""

IT
r-,.= :===::

! \l

rr==~

"

,' i,

.Y, "
Slika 46. -

....

Semo. donje" nauoziJta koSOl1 skip-okna sa komo,.ama: 1 -

skip-okno; 2 - plmoCrio koso olmo; 3 - glavna elektro-podstanica; ... - komora

za pumpe; 5 - komora za dispel:era; 6 - niskop za ~lJCenje vodosabimika:
7 - komora za vitao; 8 - komora za ~iAtenje uglja; 9 - komora vodosabimika; 10 - prirutni magacln; 11 - glavni vodosablmik; 12 - skip; 13 obllazni hodnik navozl-tta

Posto se u le!iStima uglja kosa skip-okna uglavnom grade kroz sloj,

jedan deo navoziSta izgraden je u sloju, a drugi deo (obilazni hodnik) u
krovinskom boku. Da bi se postigla potrebna visinska razlika za izgradnju
komora i uredaja za pra.znjenje vagona ~ punjenje skipova, praznjenje
75

vagona obavlja se u obilaznom hodniku (13), koji se nalazi u krovinskom

boku (presek A-A, sl. 46).
Zbog velikih prednosti izvoza transportnim trakama, uvek kada uslovi
dopu~taju, kose izvozne prostorije opremaju se transportnim trakama sa
uglom uspona oko ISO. Tada se navoziste gradi na slicnim principima kao
i za skip-okno s tim da treba ugraditi opremu za utovar izvozne transportne trake (s1. 47).
Tn

I, "
II"

"'1
,Ill

,\ri-

IIi:

,, ,'I'
,

'

II:
"I :
Il,'
II',.

, 1,1

I ~I'

1.,0'

rrrn---r--r-'-r-II
...:" r--'-

Slika 47. - Serna MVOZUh1 izvoznog nUkopo. Ul izvoz transportnom trakom: 1 - izvozni niskopj 2 glavni izvozni hodnikj 3 - navozlitej 4 bunker; 5 - zatvaraf"l; 6 - dodava~ za utovar skipaj 7 - skip

.'

,
16

Slika 48. - Serna nduoziJld

i.zuornog nukop: a) gornje
navO%iJle sa komorom za 1%voznl vitaoj b) srednje navoziite za prijem transporta sa
obe strane izvoznog hodnika:
c) donje navoziUej 1 - komora izvoznog: villa; 2
prolaz za radnlkej 3 - proboj za provetravanje komorej 4 - me5to ~ radnike; 5 sablrni niskopj 6 - pomocna
elektro-podstanlcaj 7 komora vitia za manevru; 8 pretovamo rnesto

Kose prostorije za izvoz ill spuStanje otkopanog uglja, opremljene

kontinuelnim transporterima, vrlo cesto se koriste u tehnologiji otkopavanja sirokim celom. Na mestima pretovara uglja iz ovm kosih prostorija na glavne izvozne hodnike takoc1e treba izgraditi odgovarajuca
navozista.
Na sliei 48 prikazana je sema navoziSta niskopa, koji obsluzuje jednu
veeu otkopnu jedinicu i sluzi za spustanje otkopanog uglja na nizi izvozni
horizont.
Ako se iz sabirne kose prostorije ugalj transportuje na visi izvozni
nivo, onda se konstrukcija gornjeg i donjeg navoziSta razlikuje. Razlike
u konstrukciji nastupaju na pretovarnim mestima, a u zavisnosti od broja
-oabirnih hodnika (s1. 49).

'"

, ,

~/- 10.' II ,.

., ,

~~

SlIka 49. - Serna. navoziJta

lzvoznog uskopa: 1 - komora lzvoznog vltla; 2 - prolaz
za radnlke; 3 - proboj za provetravanje komore; 4-g1avnl izvozni hodnlk; 5 - obilaml hodnik; 6 komora
vitia za manevru; 7 - pomoena elektro-podstanica; 8 - p~irenje 1.8 vagone za
prevoz radnika; 9 - sabirni
uskop; 10 - pre1ovarno me510; 11
komora pumpne
stanke; 12 vodosabirnici

Treba napomenuti da se u slucaju razlicitog nacina transporta u niskopu, odnosno uskopu i izvoznom hodniku smanjuje kapacitet i zahteva
povecanje zapremine pretovarnog mesta i samog navozista. Zapremina
gornjeg navozista krece se u granicama 150 - 800 m3 , a donjeg navo'1ista od 200 - 3 000 m3

4. UZDulNI PROFlL! IZVOZNIH PROSTORIJA NA

NAVOZISTU
Za kretanje vagona na navozistu treba projektovati odgovarajuCe uzduzne profile jamskih prostorija sa usponom, odnosno padom koji se
kreee u granicama 3 - 5%1. Uzduzni pro(ili jamskih prostorija u vezi su

77

opremom za manevru i nacinom manipulacije vagonima na navozist u

i oknu.
U tom smislu je karakteristican uzduzni protil navoziSta sa kolosekom
uz vertikalno almo sa kosevima (81. 50). Deo koloseka od tacaka 4 - 13

'8

"""
.0

'il
"1 ..

""

I I
I I

... ,
J

I I

4' &

, , ,

v. ,

Stika 50. -

..-., if
.
"
"
""

11

""

Snna uzdufnog profila MtlOrilt4 okno sa kofet1ifl'l4

slufi za samonavo!enje punih vagona. Padovi koloseka za samonavozenJ e

vagona odred:uju se uzimajuci u raWn koeficijent otpora kretanju vagon a
(w'). Vrednosti koeficijenta trenja navedene su u tablici 3.
Tabllca 3
Vrednosti koericijcnta lrenja
Tdina valona, I
I

2
3

(iJ'

puni vagoni

prazni vagoni

0,007
0,006
0,005

0,009
0,008
0,007

Napomena: ukoliko su sine neCiscene Hi zasute delimil:no sitnim rna

terijalom koeficijent w' treba poveeati za 50t /o.
Pri kretanju vagona na krivinama navoziSta poveeava se trenje iz
medu toekova vagona i sina. Vred.nost ukupnog koeficijenta trenja n a
krivinama navoziS1a dobija se iz izraza:
WI

, -w'+
k'

35
I.OOOrR

( I I)

~de

su:
R - polupreenik krivine, m,
k' - koeficijent koji uzima u obzir nadvisenje spoljne sine (k'
ako postoji nadviSenje i k' = 1,5 ako nema nadviSenja).

78

Delovi koloseka, predvic!eni za samonavozenje vagona, pasle oslobadanja usporivafa treba da imaju pad:
1>(2,5-3,0)",'.

(12)

Da hi se spr~ilo iskliznuce vagona sa koloseka pri priblizavanju vagona usporiva~ima. brzina vagona ne treba da bude veCa od 0,75 - 1,0
m1sec. Brzina vagona na delovima za samonavozenje ne treba da prelazi
vreclnost 1,5 -

2,0 m1sec.

Na izlaznoj strani izvoznog akna, neposredno iza kokv3, kolosek treba

da ima toliki pad da bi se postigla brzina vagona 1,5 m/sec, 5tO odgovara
padu i = w', a DS deIu koloseka gde se fonnira kompozicija pad treba da
i.znosi i < 00' ili i = O.
Pad se odreduje u zav.isnosti od brzine kretanja vagona i duline puta:
i-

V,l-V,'
21g

(13)

+(0,)'

gde su:

VA: = krajnja brzina, mJsec.

V, 1 g -

pOCetna brzina, mfsec,

dulina puta, m,
ubrzanje tete. 9,8

mlsecI.

5. ZAPREMINA JAMSKIH PROSTORIJA NAVOZl5TA

Komplikovanost i visoka ulaganja u jamske prostorije navoziSta zahtevaju da se ove prostorije do maksimurna prilagode izvoznirn objektirna,
na~inu otvaranja jarne, proizvodnorn kapacitetu, vrsti transporta i izvoza,
potrebarna provetravanja i odvodnjavanja jarne i drugim uslovima. U vezi
s tim postavlja se pitanje minimalnih potrebnih dimenzija prostorija navoziSta. S druge strane, jednorn izgradena navoziSta skoro je nemoguce
rekonstruisati i prosiriti u toku redovne eksploatacije letiSta bez ve<:ih
zastoja i ekonomskih posledica u proizvodnji. Rekonstrukcije su naroeito
komplikovane ako se vrSe po vertikali prostorija navoziSta. Prakti~no, bez
ve<:ih zastoja moguce je sarno produi:iti neke prostorije i eventualno pove<:ati broj koloseka na navoziStu.
Ako se analizira sumarni \lticaj proizvodno-tehni~kih faktora na velicinu prostorija navozista, moie se tvrditi da najveei uticaj irna proizvodni
kapacitet jame Ii broi medusobno povezanih otvora.
Odnos proizvodnog kapaciteta jame i zapremine navoziSta u svetskoj
oraksi prikazan je u tablici 4.
TabllC8 4
Pro1%vodnl kapacitet jame
000 tja:od

300 600 900 -

600
900
1200

1200 -1200 i viAe

zaprem1na navozl!ta
bez komora rn'

9000
'000 4000-12000
7000 - 15000
8000 -

20 000

79

U jugoslovenskim rudnicima uglja, zbog relativno niskog stepena mehanizacije procesa utovara vagona u izvozne objekte i razliCitog sistema
transporta, situacija je ne~to drugacija. Zbog velikog broja otvora relativni odnosi su izmenjeni i prikazani su U tablici 5. Zapremina navoziSta
uzeta je na svim izvoznim nivoima i racunata je bez komora.
Tabllca 5
Proizvodni kapacitet jame
000 l/cod

aka 100
250 -

zapremlna navozl~ta
bez komora m'
600 800
1000- 1500
3000 5000
9000 - 12000

300
600

500 2500-3000

Posto u sastav navoziSla ulaze i komore za razlicite svrhe i potrebe

jame, zapremina komora takode zavisi od proizvodno-tehnickih karakteristika jame i tehnoloskog procesa rada na navoziStu. Smatra se da zapremina komora maze iznositi 50-100'/, od zapremine prostorija navozista.
Isto tako, moze se uzet.i da ukupna zapremina prostorija navozista i
komora iznosi 5 - 20'/, oct ukupne zapremine svih jamskih prostorija,
potrebnih za izgradnju projektovanog proizvodnog kapaciteta.
Kao merilo za odnos zapremine prostorija navozista i proizvodnog
kapaciteta jame moze se uzeti specifican odnos na 1 000 t dnevne proizvodnje. Smatra se da je ovaj specifican odnos prihvatljiv ako se kreee
oko 3 m3 navozista na 1 000 t dnevne proizvodnje.
Za prethodne analize i orijentacioni proracun zapremine navozista
mogu se uzeti i empiriCki obrasci.
Po L. D. Sevjakovu zapremina navoziSta moze se izracunati po sledeCem obrascu:
V SVA +0,002 A,m J
{I 4)
gde su:
A - godL~nja proizvodnja jame, t.
Po F. T. Skujbinu, zapremina navoziSta iznosi:

V ... 2VA 2 .,..0.001 A, m 1

( 15)

Obrasci (14) i (15) mogu sluziti za orijentacione proracune pri uperedivanju pojedinih varijanti otvaranja, ali pravi odnos zapremine navoziSta i proizvodnog kapaciteta moze se odrediti sarno detaljn.im projektnim re.senjem, uzimajuci u obzir sve specificnosti lezisla i otvaranja
jame.

6. PROPUSNI KAPACITET NAVOZISTA

Kapacitet navozista treba dimenzionirati taka da ispunjava dva uslova:
prvi uslov je uskladenast sa proizvodnim kapacitelom odgovarajuceg horizonta iIi druge otkopne jed.inice, dok drugi uslov predstavlja korespondentnost izvowom kapacitetu odgovarajuceg izvoznog objekta. Osim toga,
80

kapacitet navozista ne predstavlja samo njegovu propusnu sposobnost vee

i mogucnost da prihvati i privremeno stokira jedan deo proizvodnje u
slucaju zastoja u izvozu na izvoznom objektu. Ova karakteristika navozista u zavisnosti je od naclna izvoza i opreme izvoznog okna (skip iIi kos)
i same konstrukcije navoziSta. U vezi 5 tim skip-okna i okna sa kOSevima
i niskopi za direktan izvoz jamskim vagonima bitno se razlikuju. Skip-akna sa svojim bunkerima imaju mogucnost kompenzacije zastoja kako
u lzvozu tako i u proizvodnji, dok okna sa kOSevima takvu mogucnost
nemaju.
U velikom broju slucajeva, propusna sposobnost izvoznog objekta
je nesto vei:a_ u odnosu na proizvodni kapacitet jame. Za ovu rezervu u
kapacitetu ima viSe razloga. Pre svega, mnogo su manje ekonomske posledice zastoja u izvozu nego zastoja u proizvodnoj jedinici, ukoliko je
on posledica zastoja u izvozu kroz glavni izvozni objekat. Zbog toga, radi
uskladenosti kapaciteta izvoza i navozista. navoziste sadrzi odgovarajucu
rezervu u kapacitetu.
Medutim, treba imati u vidu da u proizvoclnom lancu postoji veei
broj dodirnih tacaka izmedu taza proizvodnje, transporta i manipulacije
otkopanim masama korisne supstance i jalovine na kojima moze doCi do
prekida, pa samim tim i potrebe za rezervnim kapacitetom. Ocigledno je
da se princip _rezervnog kapaciteta ne moze sprovesti bez obziljnih
ogranicenja, pre svega zbog uticaja na visinu investicionih ulaganja u
rezervne kapacitete (objekte) i ekonomske posledice koje iz toga proisticu.
U veti sa navedenim rezonovanjem, moze se konstatovati da se
ukupni kapacitet navo,zista sastoji od pTopusne sposobnosti u tekucem procesu proizvodnje i izvoza i Tezenmog kapaciteta.

KN-PN+K R

gde su:

(16)

ukupni kapacitet navoziSta,

propusna sposobnost navoziAta.
NIf. - rezervni kapacitet navoz:iSta.
Propu.sna. sposobnost navoziSta zavisi od nacina transporta i izvoza.
konstruktivnih karakteristika navoziSta i stepena mehanizacije procesa
manipulacije otkopanim masama na navoziStu. Rezervni kpacitet navozista
zavisi ad nacina transporta na izvoznom nivou i nacina izvoza izvoznim
objektom.
Propusna sposobnost navozista moze se izracunati na sledeei nacin:
60T,n.q.
.1
( 17)
PNn~, Iluan
KH

PH -

at.

k"

gde su:
PH T, -

n.
q.
ns
k.

lX.

propusna sposobnost, t/dan.

vreme transporta, h1smenu,
prosecan broj vagona u vozu,
proseena tefina vagona, t,
broj radnm smena/24 casa,
koeficijent neravnomernosti transporta,
frekvencija dolaska vozova na navoziSte. min.
..,+ ....-->'2-+ ... + a,.
a,.n

Tehnoloild p..-l podumne euploataclj",

81

gde su:
intervali dolaska vozova na navoziSte, min,
n - broj intervala.
Sledeei osnovni parametar navoziSta predstavlja odgovor na pitanja
minimalne duZine koloseka na navoziStu. Ovaj problem se mo!e reSiti
takod:e u zavisnosti ad na~ina transporta i izvoza i specifirnosti tehnoloskog
procesa dobijanja korisne supstance. Postupak re!avanja ovog problema
sastoji 5e iz nekoliko analiza.
Najpre treba izraditi bilans dovoza masa na navoziste i izvoza kroz
izvozni objekat u funkciji vremena. Polazna osnova za ovu analizu je broj
vagona i du!ina jedne kompozicije.
Ako je Lk duiina jedne kompozicije sa n... vagona i tewa po vagonu
g., onda specifiean kapacitet izvoza iznosi:

0:'1' 0:,.;;,

. 0:...

T. _

n.q.

1'+1"+/""

lis

( 18)

gde su:
- vreme manevre punog vagona, sec.
t" - vreme manevre praznog vagona, see,
t'" - vreme manevre koSs, see.
Ako je du!ina kompozicije izrazena u metrima, onda specifiean kapacitet izvoza po 1 m dufine kompozicije iznosi:
l'

Ts_T",_
Lk

n.q.

L k (I' + I")

,llms

(19)

Za dvoetalne kOSeve treba uzen u obzir vreme roanevre koSa, a za

koeve sa dva vagona u jednoj eWi vreme manevre vagona treba dvostroko smanjiti.
Velieinu T koja se u osnovi adnosi na dufinu navozista, treba naj" poveeati radi smestaja kompozicije praznih vagona. Meroanje dvostruko
(futim, ako analize pokazu da je potrebna nenormalno velika duzina navoziSta, treba poveeavati teZinu jednog vagona i birati adgovarajuCi veei
tip iii skracivati vrerne manipulacije vagona.
U sled.eeem postupku treba analizirati irekvencu dolaska vozova na
navoziSte i brej koloseka potrebnih za prijem vozova. Da hi se mogl0
pratiti j analizirati rastavljanje, kretanje i ponovo sastavljanje kompozicije, potrebno je izraditi dijagram kretanja kompozicija na navozistu.

G L A VA VlI

Izvozista izvoznih objekata

Na najviSoj izvoznoj koti izvoznog objekta jame potrebno je na nai
efikasniji naCin resiti otpremanje izvezenih masa korisne supstance i jaIovine, i prihvatiti, a zatim otpremiti u jamu potreban materijal i
opremu, zasip i radnike. Za uspesno reSavanje ovih problema u sastavu
izvoznog objekta gradi se izvoziste sa odgovarajucom opremom.
IzvoziSte maze kao rudarski objekat biti izgradeno ispod povrSine ili,
kao rudarsko-gradevinski objekat, delimif:no iii potpuno na povrSini. Izgradnja izvoziSta ispod povrsine odgovara kombinovanom otvaranju jame,
naroeito u slu~ajevima potkop - slepo akno.
U najveeem broju slui:ajeva izvoziste se projektuje kao sastavni deo
izvoznog objekta, s jedne i, s druge strane, kao sastavni deo tehnoloSkog
procesa daljeg tretiranja mineralne sirovine i povrSinskog kompleksa.
lzvoziste nije sastavni deo pominskog tehnoloskog kompleksa sarno ako
to ne dopu.sta reljef terena, ill je (iz drugih razloga) povriinski tehnoloSki
kompleks prostomo odvojen od izvoznog objekta.

I. T1POVI IZVOZISTA
Konstruktivne i tehnoloske karakteristike izvozista bitno zavise od
i opreme za izvoz masa kroz glavni lzvozni objekat. U vezi 5 tim
izvoziSta se mogu podeliti na sled.eee grupe: izvoziSta za kontinuelni izvoz,
za izvoz kOSevima i za izvoz skipovima.
Izvozifte za kontinuelni izvoz (s1. 51) u vezi je sa izvozom kroz kose
jamske prostorije, sa uglom uspona oko ISO, i sluZi za prihvatanje proizvodnje i usmeravanje u pravcu prihvatnih punktova. lz izvoznog objekta
(1) i kontinuelnog transportera (2) izvezene mase se duu iznad kote ulaza
na~ina

'"

83

na potrehnu visinu. sto zavisi od nacina daljeg tetiranja supstance. Jedno

od mogucnih tehnickih re.senja je stokiranje izvezenih masa preko podeonog transportera (3) u hunkere (4), iz kojih se odvoz obavlja vagonima (5).

"

..

Sllka :il. - VeTtik6lnt presek izvozi!ta

za kontinuelni tzvoz: 1 - lzvoznl objekat; 2 - Izvoznl kooUnuelni transporter;
3 - podeoDi transporter; 4 - bunkerij
:i - vagon

IzvoziSte za iozvoz ko!evima (s1. 52) ima visestruku namenu i sastavni

je deo konstrukcije vertikalnog olma. Na OVOID izvoziStu mofe se prihvatiti i otpremati proizvodnja iz jame, priprema za izvoz radnika i pomoene operacije. Konstrukcije ovih izvozista mogu hiti veoma razlicite
i zavise od proizvodnog kapaciteta. reljefa povrsine i nacina dalje manipulacije otkopanim masama.
Na slici 52 prikazan je vertikalni presek jednog dvostranog navozista.
1z izvoznog okna (I) kOSevima (2) i vagonima (3) izvoz se vrii na koti I

\
\

Slika :i2. - VeTUkaln! J)Tesek uvozifta. za. izvoz koJevima: 1 - vertikalno izvozno
oknoi 2 - izvoznl ko.; 3 - vagonj 4 - prevrta(:; :5 - bunker; 6 - transportna traka

84

eWe, na kojoj se nalazi prevrtac (4) za prafnjenje vagona. lzvezene mase

se privremeno stokiraju u bunkeru (5), iz koga se transportnom trakom
(6) transportuju prema glavnirn bunkerima.
Na II etaii izvomta vrii se izvoz radnika i snabdevanje jame mateMjalom i opremom.
I ' "
Da hi izvoziste moglo da ispuni visestruku iunkciju, treba da ima
prihvatnu platformu cija konstrukcija, broj i raspored koloseka zavisi ad
proizvodnog kapaciteta, zahteva za eventualnim kJasiranjem proizvodnje,
nacina otpreme jalovine, kolicine materijala i opreme koji se spustaju
u jamu i stepena mehanizacije procesa na navozistu.
Konstrukcija izvozista sa vise etaZa opravdana je narocito ako se vIii
izvoz viSeetainim kosevima, pri cemu se istovremeno obavlja istovar i
utovar na svim etaZama. Kod izvoznih okana sa veeim proizvodnim kapacitetom (preko 1,0 mil. t1god) takode treba razdvojiti etafu za izvoz korisne supstance i izvoz Ijudi.
U poslednje vreme oa izvozi!tima se uvodi sve veei stepen mehanizacije i automatizacije izmene punih i praznih vagona radi poveeanja
propusne sposobnosti izvozi!ta i sigurnosti rada. Na slici 53 prikazana je
rema jednog izvoziSta sa mehanizovanim procesom izmene punih i praznih vagona. Sarna Serna kretanja vagona na izvoziStu u osnovi je kruina,
ali isto tako izvoziste moze Unati ceonu semu, u obliku petlje i kombinovanu.

,
lEGFNDA

_,"'J<'

__

_,"'AC

"-ffr.. _
"-"f'r.. _

_" w

~7"'11J

..
.... 00"...

~mka 53. Serna izvoziJta Itt opremom za izmenu punih i praznih vagona: 1 vertikalno lzvozno olmo; 2 - lzvozni korevi; 3 - slgumosna vrata; 4 - sedaljke;
5 - prevrta~ za prafnjenje vagona; 6 - kompenz.ator visine; 7 - kocnica; 8 potlsklva~ vagona; 9 usporlva~

IzvoziSta za izvoz skipovima (s1. 54) irnaju osnovnu funkciju prihvatanja proizvodnje iz skip-okna. Ako se skipovirna obavlja izvoz sarno korisne supstance, izyoziSte ima jednu tehnolosku liniju, a u slucaju da se
skip-oknom vrSi i izvoz jalovine, izYoziSte ima dye nezavisne tehnoloSke
linije. Razume se, da se skip-oknom moze obavljati i izvoz radnika, pa se
u tom slucaju u konstrukciji izvozi!ta projektuje posebna platforma za
prihvatanje i otpremanje radnika.

85

Prema slici 54, iz izvoznog skip-okna (1) ugalj se prazni iz skipova

za ugalj (2) u odgovarajuci bunker (4), 'a iz skipova za jalovinu (3) u bunker na suprotnoj strani (5). Konstrukcija i zapremina prijemnih bunkera
za ugalj i jalovinu zavisi od nacina dalje predaje stokiranih masa u bunkerima.

,r-----------------_._-

t~~~

t:.:...........

L __

---<'IIJ~~'
''', ,
," I,,,

'

....J

'l'

-~=-1::..:. :f:~:.-

----'--"

,,

Sitka 54. - HOT'i%ontalni pre!ek tztlozUt4 !kip-okna: 1 _ skip-okno; 2 _

Ul ugalj zapremlne III m1j 3 - skipovl za jalovinu zapremine 10 m l ; 4 za ugalj; II - bunker za jalovlnu

sldpovi
bunker

2, TEHNOLOSKI KOMPLEKS NA POVRSINI

Za tehnicko ~nje postupka dalje otpreme i prafnjenja bunkera sa
ugljem i jalovinom ima viSe mogucnosti u sastavu tehnoloskog kompleksa
na povrSini.
Tehnicko re'Senje tehnoloske linije uglja ima tri varijante.
a) Direktna otprerna uglja radi upotrebe na lieu mesta za tenno-enerRetska postrojenja ill tehnolosku preradu. U ovom slucaju povclinski tehnolo~ki kompleks obuhvata bunkere u sastavu izvozista izvoznog objekta
i liniju kontinuelnih transportera do mesta potrosnje. Duzina trase kontinuelnih transportera moze iznositi i v.iSe kilometara, ali lokaciju objekta
potrosnje i izvoznog objekta treba maksimalno uskladiti da bi se skratila
transportna linija. Na kraju transportne linije, U sastavu objekta potro~nje,
grade se posebni prihvatni bunkeri iIi depot.
b) Otprema uglja sa izvoziSta do postrojenja za oplemenjivanje uglja.
Ovo tehnicko reSenje moze takod:e imati viSe alternativa. U praksi se
najce~ce na takvoj tehnolo~koj limji nalaze postrojenja za klasiranje
uglja, oplemenjivanje i distribuciju klasa u bunkere za otpremu potro~cima_ Vrlo cesto se u sastavu. uredaja za klasiranje nalazi i transportna
traka za odbacivanje krupnije jalovine. Ovo reSenje je moguce sarno kod

86

manjih proizvodnih kapaoiteta. Isto taka, ispred postrojenja za oplemenjivanje maze se predvideti postrojenje za usitnjavanje ill otpraSivanje uglja,
sto zavisi od granulacije ulaznog rovnog uglja.
Talovina iz postrojenja za l':iMenje i oplemenjivanje moZe imaH svoju
transportnu liniju do jaloviSta ill ova linija moZe biti spojena sa otpremom
jalovine sa izvoziSta.
Otprema uglja iza postrojenja za crscenje i oplemenjivanje moze biti
organizovana zeleznil':kim. automobilslcim. konvejemim ili kombinovanim
t.ransportom
c) Direktna otprema uglja sa izvozista potro.sal':ima na vetim distancama. avo tehnil':ko re.senje podrazumeva direktan utovar uglja sa izvozista
u transportna sredstva za otpremu potro.saNma. U sastavu ove tehnoloske
linije uglja moze biti predvldena transportna linija za makroskopsku ruenu
selekciju krupnije jalovine.
Ozbiljan nedostatak ovog tehni&.og rrienja je velika potreba za transportnim sredstvima (vagonima) i poveeanje duiine utovarne linije.
Posto se u najveeem broju slul':ajeva otprema uglja vrii iz bunkera,
zapremina bunkera treba da bude 'dovoljna da se moze utovariti maksimalna kompozicija praznih vagona u odredenom vremenskom intervalu.
Kapacitet bunkera moZe se odrediti iz izTaza:

(20)

Q. _k.[Q.+ Q.(I,+ I.ll, I,

((de su:
Q. k.. -

kapacitet utovarnog bunkera, t,

koeficijent neravnomernosti punjenja vagona, i ~znosi 1.1 -1,3,
Q. - l':asovna proizvodnja jame, t/h,
Q. - korisna Wina punjenja praznih vagona, t,
~ moguce poveeanje intervala vremena izmedu utovara kompozicija praznih vagona.
to. - vreme utov8ra kompozicije praznih vagona.
Medutim, kapacitet otpremnog 'bunkera treba proveriti u adnosu na
dinamiku punjenja bunkera. Od posebne je vainosti izbor adgovarajucih
dimenzija i proporcija izmedu duZine fronta i ciklusa punjenja i pra!njenja bunkera i vagona. Stoga izraz (20) treba smatrati samo orijentadonim.
U jugoslovenskim rudnicima otprema uglja sa izvozista izvoznih objekata uglavnom je reSena tehnoloskom vezom sa postrojenjima za l':iscenje
i oplemenjivanje. U zavisnosti ad vrste uglja, oblasti potrosnje i nal':ina
primene tehnoloski procesi ciScenja i oplemenjivanja su vrlo razlicitL
Lokacija objekata za oplemenjivanje i konstrukcija tehnoloske linije
uglja u odnosu na izvoziSte zavise od kapaciteta proizvodnje i naCina
dalje upotreQe uglja.
ad ukupno proizvedene kolicine uglja podzemnom eksploatacijom, koja
u 1970. gadini iznosi oko 17 miliona tona, oko 9"'1, preradeno je na postrojenjima za l':iSCenje d koncentraciju sa proseC:nim gubitkom ad
ad mase
rovnog uglja. Gubici uglja u i>rocesu l':iscenja su veoma razliCiti i kreeu
se od 20/0 kod lignita, 11/0 kod kamenog uglja, pa sve do 17'/0 kod mrkog
uglja. Navedeni podac.i ukazuju da je zbog pobolj.sanja kvaliteta ugljE
~ehnoloska linija u~lja u najveeem broju slucajeva usmerena na slozeni
povrlinski kompleks.

"'1,

87

U rudnicima lignita sa malim proizvodnim kapacitetom ugalj se sa

izvozista otprerna diskontinuelnim transportom do uredaja za suvo klasiranje uglja, u eijem se sastavu nalazi linija za rueno odbacivanje jalovine. Kod veceg proizvodnog kapaciteta tehnoloska linija uglja u vezi je
sa postrojenjima za eiscenje uglja u teskim teenostima.
Tehnoloske linije u rudnicima kamenog i mrkog uglja pretezno su
u veri sa postrojenjima za mokro-mehanieko CiSCenje uglja u teskim su,
spenziiama.
I
PovrSinski tehnoloski kompleks, pored pomenutih postrojenja i tehnolollih linija uglja, treba da obuhvati tehnicka re.senja i objekte kojima
se preko izvozista i izvoznih objekata obezbeduju sve faze i specifienosti tehnoloskog procesa proizvodnje u jami. Objekti, skladista i mehanizmi u sastavu povrSinskog tehnoloskog kompleksa mogu se grupisati u
nekoliko grupa.
Objekti za odrzavanje opreme, masina i instalacija u jami i na povrSini. U ove objekte spadaju: radionice sa odeljenjima za popravku mehaniekih sklopova, jamsklih vagona, odriavanje elektroopreme, pneumatskog
alata i hidrauliene opreme. Radionice treba takode da budu snabdevene
radnim rnaSinarna i kontrolnom opremom koja odgovara specifienostima
jamske mehanizacije. U sastavu centralne radionice obiena se nalan i servis za odrfavanje i opravku vozlia auto-saobracaja, u zavisnosti od potreba i specificnosti spoljnog transporta. Za opravku mehanicke opreme
i komada veeih dimenzija radionice treba da imaju i pokriven plato sa
tvrdom podlogom. Sve navedene objekte treba sa jamom povezati najkraeim putevima.
SkladiSta za snabdevanje jame raznim materijalom i opremom. Prerna vrsti materijala koji treba stokirati skladiSta mogu biti otvorena i
zatvorena.
U otvorenim skladistima posebno 'mesto i znacaj imaju skladiSta za
jarnsku gradu. UeeSCe drveta u podgradivanju jamskih prostorija u posled.nje vreme znatna opada. Ipak, podgrada ad drveta igra znacanju
ulogu, posebno U otkopavanju strmih iIi poremeeenih slojevitih leilita.
U jugoslovenskim rudnicima uglja u 1970. godini utroseno je u jamskoj
eksploataciji oko 200.000 rn3 drveta, iako je ova potrosnja za 2f1'1, manja
u odnosu na prethodnu godinu. Zbog toga je potrebno skladiSta jamske
grade opremiti uredajima za brz pretovar, dimenzioniranje, utovar i manipulaciju, koristeei u kontinuelnom procesu kranove, automatske testere,
kontejnere i drugu rnehanizaciju.
U otvorena iii poluotvorena skladiSta smeStaju se delovi krupne opreme i mehanizacije, inertna prasina za formiranje brana u jamama sa eksplozivnom ugljenom pra.sinom, aditivi za ocvrStavanje zasipa, cement i
drugi materijali. U ovu grupu takode spadaju i skJadiSta za opremu protivpozarne zastite kojima treba obezbecliti brz i lak pristup.
U poluotvorena skladisla takode spadaju stanice za snabdevanje pogona gorivom i mazivom, koje se projektuju prema posebnim propisima.
U zatvorena skladiSta spadaju glavna skladista potrosnog materijala,
instrumenata, sitne opreme, alata i inventara, kao i svih delova koje treba
zaStititi od atmosferskog uticaja.
Objelcti za higijenske i sanitarne potrebe pogona ill rudnika, po pravilu, grade se neposredno uz izvozni objekat jame i treba da imaju odgorajueu funkcionalnu vezu. Ovi objekti komponovani su od prostorija za

63

garderobe, kupatila, prozivnice, prostorija za punjenje i ~zdavanje lampi,

sanitarnog cvora, prostorija za nadzorno osoblje, kao i prostorija cete za
spasavanje. reanimaciju i druge sanitarne potrebe.
Objekti za administrativno-upravne potrebe jame ili rudnika mogu biti
gradeni posebno ili u sastavu ostalih objekata kompleksa. Pri izboru 10kacije i veze sa ostalim objektima treba uzeti u obzir broj zaposlenih radnika i sve druge specificnosti proizvodnog objekta.
Veliki broj objekata u sastavu povrsinskog tehnoloskog kompleksa i
raznovrsnost namene ukazuje na potrebu detaljnog i kompleksnog studiranja ovog problema, kako sa stanovista tehnoloskog procesa proizvodnje
tako i sa stanoviSta arhitektonsko-konstruktivnog reSenja gradevinskih
objekata i komunikacija.
Pri izradi generalnog plana i projekta povrsinskog tehnoloskog kompleksa treba obratiti paznju na nekoliko osnovnih cinilaca.
U prvom redu treba obezbediti efikasnost i neprekidnost tehnoloske
linije uglja sa minimalnim rastojanjlima transporta. Uporedo sa resenjem
ovog problema treba osigurati najefikasniji naNn transporta i deponovanja
jalovine iz jame, kao i snabdevanje jame zasipnim materijalom (za slucaj
prdmene zasipa u procesu otkopavanja).
Prema specificnosti procesa proizvodnje i medusobnog odnosa masa
uglja, jalovine i eventualno zasipa i terenskim uslovima treba pristupiti
resavanju i razmestaju ostalih objekata kompleksa. Radne povrSine i objekte treba racionalno projektovati sa stanovi$ta minimalnog unutrasnjeg
transporta, konvejerizacije transportnih linija, nacina snabdevanja energijom i razmestaja raznih uredaja za snabdevanje primenjujuci takve konstrukcije i materijale koji odgovaraju vremenu trajanja proizvodnog objekta. U tom podrucju mogu se ucinJiti znacajne ustede i smanjiti ukupna
i specificna ulaganja u proizvodni kapacitet.

II DEO

PRIPREMA LEZISTA

GLAVA

VIIl

Princip pripreme lezista

J. UVOD
Po zavrSetku izgradnje jamskih prostorija otvaranja le!iSta potrebno
je pripremiti odgovarajuce delove leiiSta za otkopavanje i primenu projektovane tehnologije rada na otkopu. Prema lome, priprema leiiSta obuhvata nastavak izgradnje jamskih prostorija koje treba da me<1usobno
poveZu prostorije Dtvaranja i proces otkopavanja Ie1iSta.
Terminoloski, pripremu lefiMa treba jasno definisati sa tehnoloskog
i ekonomskog stanovBta. U tom pogledu u odgovarajucoj struenoj literaluri mogu se naei razlicite definicije koje se odnose na leiiSta i radne
uslove, koji se literaturom tretiraju. Tako, na primer, u nemackoj literaturi priprema se deli u dye faze (Ausrichtung von Schachte aus kao jedna
Caza i Vorrichtung kao druga faza) koje nije uvek moguce jasno izdvojiti
ni tehnoloski ni ekonomski.
Polazeei od specificnosti podzemne eksploatacije u jugoslovenskim
slojevoitim lefiStima, priprema se tehnoloski i ekonomski moze definisati
kao jasno odredena tehnitko-ekonomska kategorija.
Sa tehnoloskog stanovista priprema obuhvata sve jamske prostorije
bez neposrednog izlaza na rpovrsinu koje sluze za ~ransport, prilaz i -provetravanje i predstavljaju neposrednu vezu izmedu otkopa i prostorija
otvaranja. Jedna od najvdnijih karakteristika prostorija prdpreme je neposredna veza i zavisnost sa tehnologijom otkopavanja. Dok su prostorije.
nal:in i koncepcija otvaranja u principu nezavisni ad natina otkopavanja
(mada u nekim slutajevima postojd tehnoloska veza), pri projektovanju
pripreme polazi se ad jasnog koncepta tehnologije otkopavanja ill drugog
nacina dezintegracije lezista u cHju dobijanja korisne supstance.
U zavisnosti ad toga na koju proizvadnu jediBicu se odnosi priprema
razIikuje se: priprema jamskog polja, gravitacionog podn.ttja, otkopnog
polja, otkopnog horizonta i otkopa.. PoSto je otk.op osnovna proizvodna

93

jedinica i tini sastavni deo svake ad navedenih proozvadnih jedinica, priprema otkopa naziva se jos i otkopna priprema. Osim pripreme otkopnog
horizonta, koja se odnosi na strma lezista, sve ostale vrste pripreme odnosp
se na horizontalna i blago nagnuta le!ista.
Sa ekonomskog stanoviSta definicija pripreme dovodi se u vezu sa
stadijumom eksploatacije lei:iSta, odnosno natinom finansiranja radova.
U investicionoj izgradnji proizvodnog kapaciteta u jednom lezistu sa podzernnom eksploatacijom priprema se finansira iz investicione sume u
ooom obimu i vremenskom periodu sve dok se ne dostigne projektovani
kapacitet. Posle dostizanja proizvodnog kapaciteta, kao i u toku normalne
eksploatacije, troSkovi pripreme terete neposredno troskove proizvodnje
s tim 5to se posebno evidentiraju. U praksi se cesto dogada da treba uvesti
u eksploataciju novoistrafene delove leZista u cilju odri.avanja postojeeeg kapaciteta. U tom slutaju se, po pravilu, celokupni obim radova f1inansira iz odgovarajucih fondova, odnosno sredstava preduzeea. Tada se radovi pripreme izdvajaju ad radova otvaranja po istom principu, tj. sarno
kao tehnicka kategorija, a finansijski evddentiraju u cHju uporedenja u
kompleksnim tehnicko-ekonomskim analizama.

2. PRIPREMA PROIZVODNIH OTKOPNIH JEDINfCA

Neposredna veza pripreme i tehnologije otkopavanja implicira izvesnu
prethodnu klasifikaciju i razjalnjenje tehnologije otkopavanja u smislu
diferenciranja rudarsko-tehnickih uslova eksploatacije. Sarno na taj naCin
moze se uociti povezanost pripreme i tehnologije otkopavanja.
Razlike u tehnologijama, odnosno rnetodarna otkopavanja, nastaju
pre svega zbog velikih razlika u osnovnim elementima zaleganja lefiSta
Postoje bitne razlike u tehnologijarna otkopavanja za horizontalna i blago
nagnuta leZiSta, na jednoj stram, i strma leiiSta, na drugoj strani. S tim
u vezi priprema leziSta za otkopavanje moze se podeliti u sistem pripreme
horizontalnih i blago nagnutih lefista J sistem pripreme strmih lehsta.
Osnovni e1ernenti zaleganja i ostali rudarsko-tehnicki uslovi takode
diktiraju podelu tehnologije otkopavanja po duzini otkopa iIi otkopnog
franta, pa se priprema maze podeliti u sisteme pripreme za .nroko i usko
celo i kombinovano otkopavanje.
Bez obzira na klasifikaciju sistema pripreme prema osnovnim karakteristikama tehnologija otkopavanja i konstruktivnim elementima otkopnih jedinica, za svaki sistem pripreme va!e sledeee napomene:
a) Pocetnom pripremom treba obezbediti najmanje dva samostalna
i trajno prohodna pristupa proizvodnoj otkopnoj jedinici, koji slu!e za
prolaz radnika, transport, provetravanje i snabdevanje materijalom.
b) Blagovremenom pripremom treba omoguciti uVodenje u eksploataciju broja otkopnih jedinica koji je ekvivalentan broju u zavrSnoj fazi
otkopavanja. Iz toga proistice potreba odrfavanja odr~enog uzajamnog
odnosa pripreme i otkopavanja i m~usobne fazne razlike po vremenu.
c) Odnos pripreme i otkopavanja reguli~ se jos i karakteristicnim
parametrima koji su specificni i zavise ad tehnologije otkopavanja (koeficijent i faktor pripreme). Analizom specificnih parametara moze se
pratiti i korigovati odnos pripreme i otkopavanja.

94

d) Izradu pripremnih prostorija treba maksimalno mehanizovati da

bi se skratilo vreme izrade i vremenska razlika izmedu pripreme i otkopavanja. Time se znatno smanjuju troskovi izrade i odriavanja pripremnih prostorija.
Jamske prostorije pripreme mogu biti izradene eelim profilom i
duzinom u lezistu, iIi delimicno u lezistu i jednom od bokova.
Ako leziSte ima regularan pravac pruzanja bez veC.ih tektonskih
pomeranja i ako u lezistu nema veeeg intenziteta pritiska pri otvaranju
profila, onda se prostorije pripreme rade u leZistu; to se narocito odnosi
na osovne pripremne hodnike (izvozni i ventilacioni hodnici). Izrada pripremnih hodnika u sloju uglja mehanizovanim nacinom maze biti izvedena sa velikom brzinom napredovanja (u proseku oko 30 mS/em) i znatno
manjim troskovima po jedinici. Iz pripremnih hodnika tada se dobija kolicina uglja koja zavisi od profila hodnika, a cija vrednost dalje umanjuje
troskove izrade pripreme.
Slojevita leZiSta sa promenljivim pruzanjem i naglim promenama
pravca pruzanja nisu pogodna za lokaciju osnovne pripreme u lezistu.
U takvim uslovima, da bi se smanjili troskovi izrade, transporta i oddavanja, osnovni pripremni hodnici rade se u jednom ad bokova, a najcesce
u podinskom boku lezista. Pravac osnovnog priprerimog hodnika treba da
odgovara generalnom pravcu pruzanja lezista. Osnovni pripremni hodniei
se rade u jednom od bokova i u slucajevima kada se oeekuje veci intenzitet pritiska i usporena brzina izrade, povecani troskovi podgradivanja
i oddavanja prostorija pripreme. Veca udaljenost pripremnih hodnika od
leziSta ima za posledicu vece duzine poprecnih hodnika, povecane troskove transporta i slozenije uslove za provetravanje otkopa, pa 0 ovom
momentu treba voditi racuna.
Za razliku od osnovnih pripreml1Jih prostorija, otkopne pripremne
prostorije mogu biti izradene iskljucivo u lezistu, buduci da iz tih prostonja neposredno zapoeinje formiranje otkopa i proces otkopavanja.
Osnovnim pripremnim hodnicima treba takode stvoriti propusnu sposobnost koja odgovara broju i rasporedu otkopa, kao i odgovarajuce
kolicine vazduha za provetravanje otkopnog fronta. Za otkope u bloku
iIi kod visoke koncentracije otkopavanja sa velikim brzinama napredovanja, osnovna priprema moze biti kombinovana od dva, tri, ill vise paralelnih hodnika, medusobno povezanih kracim popreenim hodnicima. Sistem
paralelnih pripremnih hodnika primenjuje se kod metoda otkopavanja
sirokim celom ili kod metoda savremenog stubnog i komorskog otkopavanja. Isto tako, sistem sa dva pripremna paralelna hodnika moze se
primeniti i kod otkopavanja strmih leZista vece debljine.

G LAVA IX

Sistemi pripreme lezista

Sistemi pripreme leziSta zavise od metode i tehnologije otkopavanja
i osnovnih rudarsko-tehnitkih usIova eksploatacije. Stoga cerna razma-

trati sisteme pripreme za horizontalne i blago nagnute slojeve, zatim

za slojeve sa srednjim i strmim uglom pada.

I. SISTEM PRIPREME ZA HORIZONTALNE I BLAGO

NAGNUTE SLOJEVE
U hOrUontalnim i blago nagnutim sIojevima jamsko, gravitaciono i
otkopno polje moze se u princlpu pripremiti na dva natina:
a) sistemom pripreme za otkopavanje horizontalnih ill nagnutih pojasa;
b) sistemom pripreme za otkopavanje horizontalnih ill nagnutih
stubova.

1.1. SISTEM PRIPREME HORIZONTALNIH ILl NAGNUTIH

POJASA
Pri projektovanju sistema pripreme treba izvditi prilagodavanie
geometrijskom obliku jamskog polja. U praksi eksploatacije, geometrijski
ablici jamskog polja najcesce su identic.ni pravougaoniku ill kvadratu.
U slucaju pravougaonog oblika pripremne prostorije se orijenlliu paraJelno sa duiom stranom pravougaonika, odnosno sa prufanjem sloja.
Kod jamskog polja 'sa malom sirinom upravno na pruianje, lito se
~esce javlja kod ograni~enih le!ilita, jamsko poIje predstavija jedinstvenu
otkopnu celinu u pogledu sistema pripreme Ii rasporeda otkopnih polja.
Priprema ovog jamskog poIja vrsi se u horizontalnim i paralelnim pojasima podelom jamskog poIja na paralelne pojase sistemom mec1usohno
paralelnilh hodnika (sl. 55).

96

Zbog manje povriine jamskog polja objekti izvozno-ventilacionog

sistema locirani su van granica jamskog polja da bi se eliminisao sigurnosni stub u leZiStu. Podela jamskog polja na horizontalne paralelne
pojase vrii se osnovnim oizvozni.m hodnikom (I) i paralelnim hodnicima
(2), koji se na slici 55 nalaze na granici jamskog polja. Jamsko polje
podeljeno je na dva horizontalna pojasa, medutirn, za veee sirine jamskog
polja na identi~n na~in moze se 9.zvriiti priprema sa odgovarajucim
veeim brojem otkopnih pojasa. U vezi sa formiranjem otkopnih pojasa,
jasnoee radi, treba objasniti i uooti razliku u terminoloskom i sustinskom
pogledu.

,
NO.

~O"T

"'I

-,

ff I

<HI OT I('(J~N'
1~J,A~r'.

f)liTII

iii

,r

,
o~,.,

LGENOA
_

::J=

"(,AYIII: OTKr;J'-AVAIOA
~Nn<IIc/f)NA

//UZIO
-

SUka 55. -

VIfATA

V"ZPU~ $T"WA

"""ffllTN" Y"Z_FHA ITItV'"

"""III: 1f'/tT"IY,JIf 011l:O~AHf/>/ "'A~A
MA ...I: IrIfErANJIl "//tAZNI,., 10(loI&0.......
Oll'lO""1 ~IfD~Nf !'fODlYfJ(

1II"nl-tlCfOl"f

/IOP/fl!CNI

~ -

zAf"r",

I'IODNIC/

/iOONfO

srvll

IrYOzNO# HODf'lKA

Sem4 pripreme jamrkog polia u horizontahaim pojasima

Nairne, treba razlikovati horizontalne otkopne pojase od otkopnih

pojasa koji se formiraju u nagnutim i strmim leziStima. U sumni, u terminoloskom pogledu obe vrste pojasa imaju isti zna~aj, a mogu se znatno
razlikovati u obema dimenzijama. Stiena napomena moze se u~initi u
pogledu identiiikacije otkopnog pojasa i otkopnog polja. Termine otkopnog
pojasa i otkopnog polja treba raztikovati u zavisnosti od tehnologije otkopavanja, broja otkopa i proizvodnog kapaciteta. Prema tome, sustinske
razlike treba traiiti u proizvodno-tehniekim uslovima i organizaciji proizvodnje u proizvodnoj jedinici.
Drugu napomenu treba u~initi U vezi sa terminom "otkopna e1aza",
koji se sreee u literaturi i ~esto koristi za objasnjenje na~ina pripreme i
na~ina otkopavanja strmih slojeva (etaie i podetaie ili horizontalnih
slojeva sa jednovremenim radom na vise otkopnih nivoa (etai.a). Znatno
vise jasnoee u terminoloskom pogledu unosi se ako se termin otkopna
etaZ4 koristi isk1ju~ivo za otkopavanje u viSe nivoa po vertikali. nezavisno
ad ugla pada leiista i broja otkopnih nivoa, odnosno etaZa.
7 Telmolo!kl procest podumne elllploatadJe

97

Prikazani sistem pripreme - {sl. 55} istovremeno zna~i i pripremu

za Sirokoeelno otkopavanje, ali, u sustini, sistem osnovne pripreme ostaje
nepromenjen za alternativu drugog naCina otkopavanja i izvodenja otkopne
pripreme U otkopnom pojasu i otkopnom polju. Otkopni pojasi iii otkopna
polja uvek imaju jedan izvozni i jedan ventilacioni hodnik. s tim da 'Pri
otkopavanju narednog pojasa (za slu~aj viSe paralelnih pojasa) izvozni
hodnik menja osnovnu funkciju i slufi kao ventilacioni bodnik. Zbog toga
je potrebno u tom slucaju, naroCito ako je veCa du!ina otkopnih pojasa,
izraditi dvojni sistem pripremnih bodnika iIi ostaviti zaStitni stub (4) sa
jedne ili obe strane izvoznog, odnosno ventilacionog hodnika.
Jamsko polje veeih dimenzija i sa blagim nagibom (25-30 maksimum) moze biti sistemom pripreme podeljeno u neiskopni i iskopni dec
u kojima se formiraju nagnuti paralelni pojasi (s1. 56).

, ,

,
,

------------------- ---------;----------1
r

VfKOi*N'

0' 0

C:=J c::::J coo

~~~
,
c::::::J c::::::J

I'iI~KD''''1

o ,

L-------------------0

Ir------------------'
L

c::::::J c::::::J t==J ~

--_.----.--- - --- ---~

,-----~~----------J
_~

__ J

SUka 56. - Semll pripreme jam.t/rog polio. u no.gnu.tim po;o..

sima: I, II, 10 - olkopru pojasi U uskopnom deluj 1', II', Ill"
otkopru pojasi U niskopnom deluj 1 - osnovni (pripremni)
izvozni hodnikj 2 - OSDovni (priprenmi) ventilacioni hod
nlkj 3 - b.vozni uskopj 4 - ventilationl uskopj 5 -Izv<nnl niskopj 6 - ventilacloni nlskopj 7 - prlpremnl
(izvoml) hodnikj 8 - pripremni (ventilaclonl) hodnlk

Podela jamskog polja na niskopni i uskopni deo izvrsena je osnovnim

paralelnim hadnicima (1) i (2), ad kojih je prvi izvozni a drugi ventilacioni. Na nivou osnovnih pripremnih hodnika vrii se koncentracija
otkopnih mass iz uskopnog i niskopnog dela jamskog polja i dalji transport ovih masa u pravcu glavnih izvoznih objekata. Priprema uskopnog
dela radi se iz izvoznog uskopa (3) i ventilacionog (4) sistemom paralelnih
hodnika (7) i (8). Na taj nacin formiraju se nagnuti paralelni pojasi I. II i
III u uskopnom delu jamskog polja. Otkopna priprema otkopnih pojasa
zavisi od konstrukcije otkopa i metode otkopavanja.
U niskopnom delu jamskog polja na isti na~in fonniraju se nagnuti
otkopni pojasi. 1', II' i III' iz izvoznog niskopa (5) i ventilacionog niskopa

98

(6). Broj otkopnih pojasa zavisi od iUrine jamskog polja, dimenzija i konstrukcije otkopa.
Redosled otkopavanja otkopnih pojasa u uskopnom ,i niskopnom delu
je od viSeg ka nizem, 5 napomenom da se u fazi otkopavanja moze nalaziti
vise otkopnih pojasa jednovremeno.
Sistem pripreme i konstrukcija pripremnih hodnika na nivoima otkopnih pojasa zavisi od veeeg broja faktora. Ako se otkopavanje pojasa vrsi od
granice, kao sto je to prikazano na slid 56, onda se u bokovima pocetnog
ventilacionog hodnika (8) ne mora ostavljati zastitni stub. ~edutim,
posto izvozni hodnik (7) postaje ventilacioni hodnik za otkopavanje otkopnog pojasa II, njega treba zastititi na odgovarajuci nacin u zavisnosti od
zone dejstva otkopnog, odnosno oslonog pritiska po padu sloja. Za mehani
zovano otkopavanje i visoku koncentraciju otkopa u otkopnom polju najbolje je graditi sistem sa dva ili vise paralelnih hodnika na medusobnom
rastojanju 10-15 m. Na zavrsetku otkopavanja pojasa neophodno je
sacuvati bar jedan hodnik, koji omogucuje ventilaciju nizeg pojasa u
kome zapocinje proces otkopavanja.
Prednosti pripreme otkopnih pojasa za otkopavanje od granice su pre
svega u tome sto se u izvoznom hodniku utovar i transport uglja obavlja
sarno sa otkopa, nema gubitaka vazduha u zarusenom (ili zapisanom)
delu pojasa, smanjuje se opasnost ad uticaja eventualnih endogenih pozara
na neotkopani deo pojasa. Zatim, veta je mogucnost ispitivanja radne
sredine na celoj duZini pre otkopavanja i .znatno su manji troskovi odr!avanja saobracajnica u otkopnom pojasu, uzeto u odnosu na dejstvo i
posledice neposrednog oslonog pritiska. Radi toga se ovaj nacin pripreme
u praksi najcesce primenjuje.
Jedan od najvaznijih nedostataka 'Ovog nacina pripreme sastoji se u
izradi velike poeetne dui:ine pripremnih hodnika, narocito ako se priprema
radi sa smanjenim stepenom mehanizacije.
Treba imati u vidu da se u nekim jugoslovenskim rudnicima uglja
duZina otkopnih pojasa kreee i preko 1000 m, a u drugim zemljama ova
duzina moze iznositi i nekoliko kilometara. Potrebno vreme za izradu
pripremnih hodnika iznosi vise meseci Hi godina, sto ima neminovne
postedice na dinamiku razvoja projektovanog kapaciteta i ekonomiku
proizvodnje.

1.2. SISTEM PRIPREME HORIZONTALNIH

ILl NAGNUTIH STUBOVA
Sistem pripreme jamskog polja horlzontalnirn ili nagnutim stubovirna primenjuje se takode za horizontalna i blago nagnuta lezista. Ovaj
sistem pripreme, po obIiku i rasporedu otkopnih jedinica, bitno se razlikuje od prethodnog sistema.
U horizontalnim slojevirna sistemom pripreme formiraju se horizon
talni, a u blago nagnutim slojevima nagnuti stubovi.
Raspored otkopnih stubova u jamskom polju zavisi od dimenzija
i, oblika jamskog potja i proizvodnog kapaciteta. Od pomenutih uslova
zavisi i eventualna podela jamskog polja na gravitaciona iii otkopna potja.
U horizontalnom sloju jamsko polje se moze pripremiti za otkopavanje horizontal nih stubova na dva nacina: raspodelom stubova u jednom

"

99

redu i rasporedom stubova u dva ili viSe redova. Broj redova otkopnih
stubova diktiran je dimenzijama jamskog polja i proizvodnim kapacitetom.
Priprema jamskog polja za otkopavanje horizontalnih stubova u
jed.nom redu primenjuje se za manje sirine jamskog potja i veee duzine
po pruzanju (,1. 57).

""

""

,
Stika 57. - Serna. pripreme jamskog pOlja u horizontatnim stubovima
(legenda ista kao na sllci 55); 1 - osnovni izvozni hodnikj 2 - osnovnl
ventllacloni hodnik; 3 - kralki proboH; 4 - poprt'tni izvozni hodnlkj
5 poprt'tni venlilacioni hodnikj 6 - kralkl probojij 7, 8, 9 _
popretni odvozni bodnlct; A, B, Cj D, E, Fj G, H, I - parctjalni olkopni
stubovl

Zbog manje sirme ijamsko polje pripreml!eno ~e za jednokrilno

otkopavanje popreeno na pravac pruzanja. Sistem osnovne pripreme
obuhvata izradu osnovnog izvoznog hodnika (I) i ventilacionog hodnika
(2), koji su povezani kratkim popretnim hodnicima (3). Podela jamskog
poJja na horizontalne stubove izvrSena je po pruianju na jednakim distancama, odnosno sa jednakim sirinama stubova paralelnih hodnika do suprotne granice jamskog potja u odnosu na sistem osnovne pripreme,
ad kojih je popreeni hodnik (4) izvozni, a popreeni hodnik (5) ventilacioni.
Iz popreenih pripremnih hodnika rade se po pru!anju stuba izvozni
i ventilacioni hodnici (7, 8, 9), izmedu kojih se formiraju parcijatni otkopni
hodnici i stubovi. U tim stubovima locirani su pOCetni otkopni hodnici i
otkopi.
Otkopavanje horizontalnih stubova moze biti koncentrisano sarno u
jed nom stubu, ill se istovremeno moze otkopavati dva ili vise stubova sa
stepenastim rasporedom parcijalnih otkopnih stubova. Po pruianju jamskog polja otkopavanje horizontalnih stubova moze bili izvedeno od jed.ne
ill druge granice, ali nikad od obeju ~nica istovremeno. Ako se istovremeno obavlja otkopavanje dva ill vBe stuba, onda su oni neposredno
jedan pored drugog. Tako, na primer, mogu se otkopavati stubovi I i II,
ali tako da kad se zavrsi otkopavanje parcijalnog stuba A, maze zapoceti
otkopavanje parcijalnog stuba D; u toj situaciji u otkopavanju se nalaze
parcijalni stubovi B i D, a istovremeno se priprema vrsi u parcijalnim
stubovima C i E. Parcijalni stubovi pripremljeni su za otkopavanje SITokim l:elom od granice stuba, ali se otkopna priprema moze prilagoditi i za
otkopavanje kratkim l:elom.
100

Otkopane mase transportuju se odvoznim hodnikom (8) do popreenog

hodnika (4), a zatim se transport obavlja hodnikom po glavnom smeru
(1) do navoziSta glavnog izvoznog okna. Da bi se sa~uvao odvozni hodnik
(4), poSto kod otkopavanja parcijalnog stuba B preuzima funkciju hodnik
za provetravanje, treba ostaviti zaStitni stub i primeniti sistem dvojnih
paralelnih hodnika; ovaj sistem se obicno primenjuje ako dui.ina parcijalnog stuba po pruianju prelazi duzinu od 300 m.
Provetravanje otkopa vrii se ulaznom vazdusnom strujom kroz glavno
izivozno okno, osnovni hodnik (I), popreeni hodnik (4) i odvozni hodnik (8),
a povratna vazdusna struja usmerava se ka ventilacionom oknu kroz
ventilacioni hodnik (9), popreeni hodnik (5) i osnovni ventilacioni hodnik
(2). Na mestu ukrstanja hodnika (5) i (8) gradi se vazduSni most ill
odgovarajuce drugo tehnicko resenje.
Pri~rema jamskog polja veeih dimenzija u blago nagnutom sloju
(25-30 ) prikazana je na slid 58.

, - . - - - - , - - - - - :>=rn;:;:=;;;~;@
I
At
I:..,.D
r-----------+----------~~~w.~~
.
,

r------------l--------------~,~~;~~,~
c I
Fl'

'I

J .-. -

_
I

111&-

DI
010

D'lI

14

'I

~------------+------------l

'!
H'I
--------------:--------------1
"I
".
____ --'
.J

Slika 58. - Semo. pripreme ;amskog po/;a. u nagnudm .stubovima: I osnovni izvozni hOOnik; 2 - osnovni ventilacioni hOOnik; 3 - kratki
proboji; 4 - izvozni uskop; 5 - ventilaeionl uskop; 8 - kratki proboji:
7-8, 9 - pripremni odvoznl hOOnlei; 10 - izvoznl niskop; 11 - venti
lacioni niskop; I, II, III - nagnuti stubovl u uskopnom delu jamskoll:
polja; A, H, C, D, E, F, G, H, I, - parcijalni otkopnl stuhovi u uskopnom
delu jamskog polja; I', II', III' - nagnuti stubovi u niskopnom delu
jamskog polja; A', B', C', D', E', F', G', H', I' - parcljalni otkopni
stubovi u niskopnom delu jamskog polja

Jamsko polje podeljeno je sistemom osnovnih paralelnih hodnika (1)

i (2) na uskopni i niskopni deo. Ova podela jamskog polja je ~imetricna
kod pravilne geometrije, pa se moze smatrati sarno uslovnom. U jamskom
polju nepravilnog oblika iii ako se tektonska linija koristi kao granica
uskopnog i niskopnog dela, osnovni sistem pripreme moze se delimifno
iii potpuno nalaziti u jednorn od bokova (najceSte u podinskom boku).
101

U uskopnom delu jamskog polja vrSi se podela na nagnute stubove

(r, II, Ill) izradom sistema izvQznnog (4) i ventilacionog uskopa (5), cijf'
medusobno rastojanje odreduje duZinu nagnutih stubova (300-1500 m).
Iz sistema uskopa pristupa se izradi pripremnih hodnika po prui.anju za
odvoz i provetravanje (7, 8, 9). Rastojanje ovih hodnika po prufanju sloja
u proseku iznosi 60-150 m i zavisi ad tehnologije otkopavanja. Izmedu
ovih hodnika fonniraju se parcijalni otkopni stubovi (A, at C, D, E, F,
G, H, I).
Nagnuti stubovi 1', II', III' u niskopnom delu jamskog polja formiraju
se na identican nacin, tj. izradom sistema niskopa (10) i (11) i pripremnih
hodnika, cime se otkopni stub podeli na parcijalne otkopne stubove
(A', B', C ' , D', E', F t , G', H', 1',).
Konstrukcija pripreme jamskog polja - (51. 58) omogucuje veliki
broj kombinacija otkopnih jedinica, elasticnu proizvodnju i varijacije
proizvodnog kapaciteta i vodenje eksploatacije prema specificnim rudarsko-geoloSkim uslovima. U okviru tih mogucnosti treba pomenuti sledeee
najvainije kombinacije otkopnih jedinica: jamsko polje moie se otkGpavati jednokrilno, sa otkopavanjem jednog ill viSe sused.nih otkopnih
stubova, ili dvokrilno pod istim uslovima. U oba slucaja raspored parcijalnih stubova je stepenast sa povlacenjern od granice otkopavanja. Najracionalnije je kombinovano otkopavanje nagnutih stubova, tako da se u
uskopnom delu otkopava od granice (stub III), a u niskopnom delu ka
granici (stub 1'). Na taj nahn se postiie pribli1no konstantna duzina transportnih puteva i ujednacuju troskovi otkopavanja. Priprema jamskog
polja za otkopavanje od granice u uskopnom i niskopnom delu ima za
posledicu visoka poc:etna ulaganja i znatno produienje vremena dostizanja projektovanog kapaciteta.
U uskopnom delu jamskog polja nagnuti stubovi otkopavaju se u
pravcu ka uzduinoj simetrali (G. H. I), dok se u niskopnom delu otkopavanje vrii ka najniioj granici jamskog polja (A', B', C').
Transport otkopanih masa vrSi se koncentracijom na osnovnom izvozno-ventilacionom sistemu (hodnici (1) i (2), pri Cemu se magistralni transport mole potpuno automatizovati.
Za provetravanje jamskog polja velike dufine i sa visokom koncentracijom otkopavanja obicno se grade posebna ventilaciona okna u uskopnom i niskopnom delu jamskog polj::l.. Ovo naroCHo vazi za metanski
r~im eksploatacije u kome, po pravilu, nije dopusteno silazno provetravanje otkopnih polja.

1.3. UPOREDENJE SISTEMA PR1PREME OTKOPN1H POJASA

1 OTKOPN1H STUBOVA
Za medusobno uporedenje sistema pripreme otkopnih pojasa i otkopnih stubova treba uzeti nekoliko osnovnih tehnicko-ekonomskih parametara. To su: proizvodni kapacitet, tr-oskovi pripreme, transporta i odriavanja pripremnih hodnika i stepen mehanizacije ovih radova.
PToizvodni kapacitet, ocenjen prema inlenzivnosti otkopavanja sloja,
mole se ostvariti na manjoj povrsini jamskog polja kod pripreme otkopnih
stubova u oonosu na otkopne pojase. Ovo se posllie veeUn brojem otkopa
102

u otkopnom stubu, pa je specilil:na koncentracija otkopavanja veea. Samim

tim se kod ovog nacina pripreme posti!e veea produktivnost rada, l:ime se
di.rektno util:e na smanjenje tro!kova proizvodnje i poboljbnje ekonomike
otkopavanja.
Du1'ina pripremnih prostorija je veea u sistemu pripreme otkopnih
stubova u odnosu na otkopne pojase. NarOCito je veea du!ina kosih jamskih prostorija. Sve ovo poveeava tro~kove pripreme u sistemu otkopnih
stubova.
Troskovi transporta na osnovnom transportnom nivou isti su za oba
sistema pripreme. Med:utim, u sistemu pripreme otkopnih stubova troskovi
transporta se poveeavaju za du!inu odvoznih hodnika koji sluze za pripremu parcijalnih otkopnih stubova. Inace, traSkovi transporta na osnovnom transportnom nivou ne zavise od broja otkopnih stubova, vee zavise
od eksploatacionih rezervi jamskog polja. Za ekonomsku ocenu tros:kova
transporta neophodno je uzeti U obzir ne sarno obim rada na transportu,
izrazen u tkm, vee i cenu 1 tlan. Poznato je da cena 1 tkm zav.isi od
nacina transporta i transportnih sredstava. U sistemu pripreme otkopnih
pojasa postoji veea izolovanost transportnih sistema i manji koeficijenat
iskoriSCenja transporta, u koUko nije sprovedena konvejerizacija transporta
od otkopa do osnoWlog transportnog nivoa.
Troskovi odrzavan;a pripremnih prostorija ne zavise sarno ad duzine
jamskih prostorija vee i od poprecnog preseka, koji, izmedu ostalog, zavisi
i od naCina transporta. Pri istim uslovima i istom nal:inu transporta u
oba sistema pripreme moze se konstatovati da su troskovi transporta
nesto veti u sistemu pripreme otkopnih stubova zbog du!ih transportnih
puteva. Ova razlika moze bili kompenzirana veeim iskriscenjem transportnog sistema po osnovu veeeg intenziteta otkopavanja. Na osnovu
ovoga moze se zakljuCiti da kod troSkova oddavanja nema bitnih razlika
U oba sistema pripreme.
Iz navedenog uporedenja vidi se da svaki sistem pripreme ima
prednosti i nedostatke koje treba sumarno oceniti u cilju definitivnog
izbora sistema. Treba tak~e zakljul:iti da razlike mogu biti minimalne
i mogu se kretati u granicama moguee tacnosti izvrlene anaIize (1l~/.).
U tom slucaju treba birati sistem pripreme koji ispunjava i druge organizaciono-tehnil:ke uslove jamske proizvodnje.

2. OSTALI SISTEMI PRIPREME HORIZONTALNIH I

BLAGO NAGNUTIH LEtISTA
Sistemi pripreme, razmatrani u talli love glave, odnosili su se na pripremu za otkopavanje sirokim Celom u jednoj otkopnoj etaZi, cija visina
odgovara debljini sloja. Medu slicne sisteme pripreme treba pomenuti
sistem pripreme za otkopavanje sirokim ~elom u viSe etaZa, koji se primenjuje za horizontalne i blago nagnute slojeve velike debljine. U ostale
sisteme pripreme spada takode i priprema za otkopavanje uskim Celom
i za otkopavanje u komorama.

103

2.1. SISTEM PRIPREME ZA Vl~EETAtNO ISTOVREMENO

OTKOPAVANJE
Olkopavanje u viSe eta!a istovremeno primenjuje se U slojevima uglja
veee debljine. 5 ciljem maksimalnog iskoriSCenja raspoloiive otkopne debljine. U islovremenom otkopavanju maze se nalaziti dYe, tri ill cetiri
otkopne ewe. Ukoliko je broj otkopnih etaia veei. utoliko je priprema
slozenija, a takOl1e nastaju brojni problem..i pri otkopavanju, transportu,
podgradivanju i usklac1ivanju brzine napredovanja otkopnih etaZa. Zbog
toga se u praksi retke nalazi u istovremenom otkopavanju viSe od lri
otkopne eWe. Otkopne etaze su stepenasto raspored:ene, taka da najniza
etaia zaostaje za najviSoffi otkopnom etaiom. Korak izmedu pojedinih
otkopnih elaZ3 iznosi 20--80 m.
Osnovna priprema sloja za viSeetaz.no otkopavanje vrSi se podelom
jamskog polja na otkopna palja sirine 60-200 m, cime je odredena
duzina otkopa sirokog cela. Duzina otkopnog polja u proseku se krece
800-1000 m (,I. 59).

Slika 59. - Serna prlpreme jo.m&kog poljo. UI vUeeto.!n.o

otkopavanje U otkopnom polju (Iegenda Ista kao na slici 55):
1 - izvozni nlskoPi 2 - ventilacionl nlskoPi 3 - glavni
izvozn! hodnlk; 4 - glavnJ ventilaclonl bodnikj 5 - kraUd
probojl; 6 - osnovnl Izvozni bodnik U otkopnom polju;
6a - osnovnl paralelni izvozni bodnik; 7 - odvozni bodnik
na I i II otkopnoj et.afl; 7a - pop~ odvozni hodnik
na I i II otkopnoj etatl; 8 - slpka za ugalj na I I II otkopnoj
etatl; sa - Ilpka za ugalj kod. odvoza pop~m hodnlkom:
9 - ventllacioni hodnlk

104

Jamsko polje, otvoreno sistemom izvoznog (1) i ventilacionog niskopa

(2), podeljeno je na otkopna polja A, B, C i D. U otkopnom polju predvideno je otkopavanje u tri otkopne eiaze. Osnovna priprema sastoji se u
izradi osnovnog izvoznog hodnika (6), koji moZe biti izraden na nivou
III otkopne etaie ill u sredini sloja (00), ako je nosivost podine nedovoljna i postoje veei potisci iz podlne. Na drugoj granici otkopnog polja
po pruianju sJoja radi se ventilacioni hodnik (9) na nivou I otkopne
etafe.
Komunikacije otkopnih etaia za odvoz uglja mogu biti ostvarene
otpremnim hodnikom (7) i sipkom (8) ill pop~nim hodnikom (7a) i
sipkom (Sa).
Odvoz uglja sa otkopnih etaza obavlja se kontinuelnim transportom
do presipnih mesta, a zatim osnovnim izvoznim hodnikom. Provetravanje
se vrsi uzlaznom vazdusnom strujom kroz glavni izvozni hodnik (3), osnovni
izvozni hodnik (6), a zatim preko sipke (8) i odvoznog hodnika (7) usmerava
se preko otkopa ka izlaznom ventilacionom hodniku (9).
U slozenijim uslovima eksploatacije moze se, sigurnosti radi primeniti sistem paralelnih osnovnih izvoznih i ventilacionih hodnika koji sluze
samo za otkopavanje jednog otkopnog polja, 'pa se ne mogu koristiti za
pripremu i otkopavanje susednog otkopnog poJja.

2.2. SISTEM PRIPREME ZA OTKOPAVANJE U KOMORAMA

Polazeei od rudarsko-geoloskih uslova i velikih regularnih otkopnih
povrtina u kojima se moze primeniti otkopavanje u komorama, dimenzije
otkopnog polja mogu iznositi viSe kilometara po pruz.anju i padu sloja.
Osnovna priprema otkopnog polja u principu se najceSCe izvodi podelom
na otkopne stubove dimenzija 50G-1500X50G-1500 m. U savremenim
tehnickim re.senjima otkopavanja otkopno polje priprema se za dvokrilno
otkopavanje (s1. 60) sa sistemom viSe paralelnih hodnika za transport i

Slika 60. - SWem pripreme otkopnog poljo. ZQ. olkopa.vo.nje u komorClma:

I - glavni izvoznii ventilacioni slstem; 2 - osnovni izvozni i ventilacioni
sistem U otkopnom poiju; 3 - kratki proboJi; 1-9 i 1'-9' - otkopne
komore; a-h i a'-h' - zaJtitni stubovi komora

105

provetravanje. Broj glavnih izvoznih i ventilacionih hodnika (1) i osnovnih

izvoznih i ventilacionih hodnika u otkopnom polju (2) zavisi od proizvodnog kapaciteta i koncentracije otkopa.
U jamskom polju otkopavanje moze biti izvcleno jednokrilno u odnosu
na glavni izvozni lSistem iii dvokrilno sa vise otkopnih polja u istovremenom radu.
Pored. navedenog sistema pripreme komora postoje i druge varijante
pripreme za otkopavanje u kratkim komorama iIi za komorske-stubno i
kombinovano otkopavanje.
Na slici 61 prikazana je serna pripreme otkopnog polja za otkopavanje
u kratkim komorama. Ovaj sistem pripreme primenjuje se za horizontalna i blago nagnute slojeve (do 100) srednje debljine.

'.

(I-G'

=
=
JOD -JQ:) ...

I.EGENDA

IIr'NI'IUIOIOIIM

1'fIt""'' l:

_8~lM

JrurAIU4

I"ffAJ'Af; JrItVtUUA

"AZ~

tff_

""*",,,A

JIlZ~/'#4

'fJIIRAT/'fA

A,I,C,D

0T1:fJ'ff1Jf_

MiQ_

rnN.M
'l'ArlW'NA J'T1tlI,M

I(1lA~

KONOItE

Slika 61. - Si.stem pripreme otkopn.og palja za otkopclvan;e u kratkim

komorama: 1 - glavni Izvow hodn1k; 2 _ gIavni venWacioni hodnlk;
3 - osnovni izvow hodnik u olkopnom poiju; 4 - osnovni ventilacionl
hodnik u otkopnom polju; :i - kraUct proboJi; 6 - pripremnl uskop:
7 - prosek

Jamsko po1je podell se sistemom glavnih paralelnih hodnika (1) i (2)

po pndanju i padu (sistemom niskopa) na otkopna po1ja dimenzija po
pruzanju 200-300 m i po padu 80--120 m. U otkopnom polju osnovnim
izvoznim hodnikom (3) i ventilacionim hodnikom (4) formiraju se otkopni
stubovi po pruianju sloja. U jed.nom otkopnom polju moze biti izradeno
dva do cetiri otkopna stuba. Osnovni sistem pripremnih hodnika povezan
je kratkim probojima (5) na rastojanju 10--15 m po pruianju sloja.
Otkopna priprema sastoji se u izradi pripremnih uskopa (6) na rastejanju 10-15 m naizmenicno izmedu kratkih proboja. Formiranje kratkih
komora zavrSava se povezivanjem pripremnih uskopa prosecima (7).
106

Otkopavanje u otkopnom polju obavlja se od granice sa stepenastim

r3sporedom kratkih komora. Osnovni pripremni hodnici ne odrlavaju se
proIaznim iza fronta otkopavanja i zaruSavanja krovine.
Na slici 62 prikazana je Serna pripreme otkopnog stuba za otkopavanje
komb~novanom komoTsko-stubnom metodom. Ova metoda primenjuje se
708 otkopavanje slojeva male ill srednje debijine sa uglom pada 0-10

---r:;.

,
-- "-r

I
, I
[I

-- ,

JIl) -lJQ'"

Slika 62. - Sistem pripreme nagnutall'

skostubno otkopava.nje: 1 - izvozni
niskop; 3 - osnovnl Izvozni hodniki
hodnik; 5 - luatkl probojlj 6

otkopnOO .tuba. za. komornlskop; 2 - ventilacioni

{ - osnovni ventilacloni
- otkopnl uskop

U jamskom polju priprema se vrii formiranjem horizontalnih ill nagnutih otkopnih stubova, u zavisnosti od ugla pada sloja. Dimenzije otkopnih stubova imose po prulanju 150-250 m, a po padu 25-30 m. Osnovna
priprema stuba vrii se iz izvoznog (I), odnosno ventilacionog uskopa (2),
sistemom paralelnih hodnika (3) i (4) na rastojanju 25-30 m; na taj na~in
ograni~ena je duiina otkopne komore. Otkopna priprema sastoji se u
izradi pripremnih uskopa (6) sirine 2-3 m, iz kojih potinje proces otkapavanja.
Otkopavanje otkopnih stubova vrii se, po pravilu, od granice jamskog
polja, s napomenom da otkopavanje moie biti dvokrilno.

2.3. SISTEM PRIPREME ZA OTKOPAVANJE

KRATKIM CELOM
Pod sistemom pripreme za otkopavanje horizontalnih i blago nagnutih
slojeva kTatkim celom podrazumeva se primena raznih metoda ~ tehnologija stubnog otkopavanja, kombinovanog stubnog otkopavanja, dvokrilnog
niskopnog otkopavanja (T metoda), pop~nog otkopavanja i kombinovanog stubnog i popr~nog otkopavanja. Sve pomenute metade otkopavanja imaju zajednicku karakteristiku: malu duiinu ~ela otkopa (4--30 m),
koja usIovljava specifi~an sistem pripreme i kratka rastojanja pripremnih
prostorija.

107

Ova karakteristika ne odnosi se na savremena tehnicka rel';enja metoda

stubnog otkopavanja, kod kojih je, uvodenjem visokog stepena mehanizacije na otkopu, iz osnova rekonstruisana i modernizovana tehnologija
otkopavanja, cime su duZine otkopa dostigle vise desetina metara, a otkopi
dobili sve elemente sirokog cela.
Sistemi pripreme i metode otkopavanja kratkim ill kombinovanim
celom imaju jos uvek znacajnu ulogu u podzemnoj eksploataciji lezista
uglja. Zamena ovih sistema pripreme sisternima za otkopavanje sirokim
telom nije uvek moguca zbog specificnih rudarsko-geolo!kih karakteristika
i nedovoljno razvijenih konstrukcija otkopnih maSma za rad na kratkom
celu. Ipak, u svirn zemljama se zapaia postupan prelazak na jednostavnije
i efikasnije sisteme pripreme.
Ucesce proizvodnje, dobijene tehnologijom otkopavanja uskim (kratkim) celom, u jugoslovenskoj proizvodnji uglja iz podzemne eksploatacije
jos uvek je znatno (tablica 6).
Tabllca 6 u 000 t
Proizvodnja po vntama

uglja

SFRJ
Kameni ugalj
Mrki ugalj
Lignit

1969.

Yo

I,

""

4580

18.

1600
2800

21
29

Godina
,
1970.
,

Yo

3580

21
19

11>0

16

2300

"

13.

Iz tablice 6 zapaia se konstantno opadanje uCeSCa proizvodnje iz

kratkih otkopnih cela, ali je ono jo! uvek znacajno kod svih vrsta uglja.
Sistem pripreme za stubno otkopavanje moZe imati viSe varijantnih
reSenja. Razlike nastupaju usled razlika u rudarsko-tehnickim karakteristikarna sloja uglja i jamskog polja, varijacija debljine i ugla pada,
kao i usled tehnologije rada na otkopnom celu.
Za horizontalne i blago nagnute slojeve u jugoslovenskim rudnicima
uglja najcesce se primenjuju :sistemi pripreme jarnskog polja u horizontalnim ill nagnutim pojasima sa pravcem otkopavanja pojasa po padu
sloja i jednokrilnim otkopavanjem pojasa od granice. Otkopna polja formiraju se u osnovnoj pripremi po prufanju sloja sa dufinom 60-200 m
i sirinom 50-150 m kod postupno razvijenog otkopnog fronta.
Na slici 63 prikazana je serna pripreme jamskog poIja za jednokrilno
stubno otkopavanje. U jarnskom polju vr!i se priprema otkopnih pojasa
sistemom osnovnog (1) i ventilacionog hodnika (2) koji su izradeni po
pruzanju sloja. Priprema otkopnih pojasa radi se uglavnom ad viSeg otkopnog nivoa i glavnih jamskih kornunikacija prema donjoj granici jamskog
polja. Treba imati u vidu da osnovne dimenzije jamskog polja mogu
biti vrIo razlicite, i one su veee kod lignita, a manje kod mrkih i kamenih
ugljeva. Tektonske linije mogu katkad slufiti kao poeetne linije otkopnog
Cronta.
Osnovni izvozni i ventilacioni hodnik povezuju se uskopom koji sluii
za spustanje otkopanog uglja na osnovni izvozni hodnik i, po pravilu,
predstavIja granicu otkopnog polja. Za jednokrilno otkopavanje dovoljan
je jedan uskop; rnedutim, kod dvokrilnog otkopavanja potrebno je izraditi dva iii tri otkopna uskopa. Ovaj nacin pripreme sa tri uskopa prime108

njuje se u izuzetnim okolnostima, a osnovni izvozni i ventilacioni sistem

sastoji se ad dva paralelna hodnika po glavnom smeru. Detalj pripreme

I
I

I, ~
,,I
,

I
I
L

.~.=======3

Slika 63. -

Sistem pTipreme jamskog polja za jednokritllO

.!tubno otkopavanje: 1 - osnovni Izvozni hodnlk; 2 - osnovol

ventllacionl hodnik; 3 - Izvozni uskoPi 4 - ventilaciool

uskoPi 5 - prlprema nagnutog pojasa; I, II - otkopna polja

otkopnog 'polja i otkopnog pojasa prikazan je na slici 64. U stvari, ovaj

sistem pripreme odnosi se na dvostrano otkopavanje pruznih stubova,
koji imaju u osnovi karakteristike otkopnih pojasa. U regularnim slojevima
duzina otkopnih pojasa moze iznositi vise od 1000 m.

:J\. .Jl

~ltlGl~
:;J;~' _ _Jt~
IJI,
0- -

'---

"

'W;;

Silka 64. - Sema pripreme

otkopnog polja za dvokTilno
otkopavanJe

Za uskocelno stubno otkopavanje karakteristican je generalni oblik

otkopnog fronta i nacin otkopavanja formiranih stubova, pa se sistem
pripreme za pojedine varijante bitno ne razlikuje.
Na slici 65 prikazan je sistem pripreme za stubno uskocelno otkopavanje koji istovremeno dopusta razlicite oblike otkopa i otkopnog fronta
i razliCite pravce otkopavanja.

109

Otkopni stubovi se formiraju u osnovnoj pripremi hodnicima (3) I

(4), kojima je otkopno potje podetjeno na otkopne pojase po pruianju.
Priprema otkopnih stubova vrii se sabirnim uskopima (5), a zatim se po
pruzanju rade pripremni hodnici (6) na rastojanju 10-30 m po usponu.
Pripremnim hodnicima otkopni stub podeljen je na parcijalne pruine
stubove (a, b, c, d). U parcijalnim otkopnim stubovima nalaze se otkopi
koji se formiraju na razlicite nacine. U otkopnom stubu I oblik otkopnog
fronta ima stepenasti oblik sa zaostajanjem nizeg otkopa; ovaj oblik
otkopnog fronta proia bolju zastitu osnovnih pripremnih hodnika (3) i (4),
dok je u otkopnom stubu II obrnut slucaj.

Slika 65. - Sistem. priPT~ za Jtubno otkopavo.nje Jo. TCLZlititim

oblicimo.. otkopnog fTOfllG: 1 - izvoznl nlskop; 2 - ventilacionl
niskoPi 3 - osnovnl izvoznl hodniki 4 - osnovni ventilacionl
hodnik; 5 - izvozni uskop; 6 - pripremnl hodniki 7 - ventilation!
uskoPi It II - - otkopnl stubovii a. b, c, d - parcljalnl stubovi

Objasnjeni primeri pripreme jarnskog i otkopnog polja odnosili su se

na horizontalne i blago nagnute slojeve uglja sa debljinom sloja koja odgovara normalnoj visini otkopa (2-3 m). Nagnuti slojevi uglja, kao i slojevi
veee debljine ad normalne visine otkopa, otkopavaju se vrlo cesto metodama kombinovanog otk.opavanja, tako da se sistem pripreme konstruiSe
prema kombinovanoj tehnologiji rada na otkopu.
Sistem pripreme za primenu tehnologije kombinovanog otkopavanja
u osnovi se ne razlikuje od vee objaSnjenog, ali su dimenzije otkopnih
stubova i otkopna priprema u potpunosti pruagod:eni rudarsko-tehnickim
uslovima, tehnoloskim fazama, opremi otkopa i organizaciji rada.
U ugljonosnom podrucju rudnika Kreka otkopava se u odvojenim
jamskim pogonima i odgovarajucim jamskim poljima nekoliko slojeva
Iignita: II krovinski, I krovinski, glavni i podinski sloj. Slojevi uglja su
110

heterogenog sastava, sa proslojcima jalovine razlifite debljine i strukture.

Ukupna debljina sloja varira u proseku od 7-14 m, sa promenljivim ugIovirna pada koji se kreeu do 40.
Na slici 66 prikazana je priprema jamskog poIja u 11 krovinskom
sloju, koji ima ugao pada oko 11 i ukupnu debljinu oko 14 m. Osnovnim
izvoznim hodnicima (1) i (1') i ventilacionim hodnicima (2) i (2'), izradenirn
po pndanju sloja, odred:uje se sirina otkopnih stubova koja iznosi u proseku oko 150 m. Otkopni stubovi po pruzanju ograniceni su izvoznim
niskopom (3) i ventilacionim niskopom (4); duZina otkopnih stubova po
pruzanju iznosi 200--250 m. Otkopni stub deli se po visini na parcijalne
otkopne stubove (a, b, c, c4 e) sirine 50 m izradom paralelnih odvoznih
hodnika (5). Po pruzanju parcijalnih otkopnih stubova radi se ventilacioni
uskop (6) na rastojanju oko 60 m. Otkopna priprema sastoji se iz otkopnih
uskopa (7). Otkopavanje otkopnih stubova vIii se od granice otkopnog
polja.

,.

" I[[]D~~
"" -,.,

Sistem pTipTeme jamskog i otkapnog poIja u II kTovbl$kom sloju

jame Lipnica (Kreka-Banovicl): 1,1' osnovni Izvozni hodnicl; 2,2' -

Slika 66. -

osnovnl ventilacioni hodnlcl; 3 - Izvozni nlskOPi 4 - ventllacioni niskoPi

5 - pripremni odvozni hodnlki 6 - ventllacioni uskoPi 7 - otkopnt uskop;
a, b, c, d, e - parcijalnl otkopnl stubovi

Sistem pripreme glavnog sloja u pomenutom basenu prikazuje stika 67.

Glavni sloj uglja irna ugao pada 16 i ukupnu debljinu sa proslojcima
oko 9 m. Jamsko polje priprema se osnovnom pripremom za otkopavanje
otkopnih pojasa po pruzanju. Otkopava se ad granice prema glavnom
izvozno-ventilacionom sistemu. Osnovnu pripremu cine paralelni izvozni
hodnici (1) i (1') i ventilacioni hodnik (2). Sirina otkopnih pojasa u jamskom

111

polju je promenljiva, iznosi 100--140 m, i odgovara visini otkopnih stubova. Otkopni stubovi formiraju se izme<fu izvoznih niskopa na rastojanju
oko 80 m. U otkopnom stubu rade se po pruzanju pripremni odvozni
hodnici na rastojanju 20 m i spajaju se kratkim ventilacionim uskopima
(5). Izmedu odvoznih hodnika nalaze se parcijalni otkopni stubovi a, b, C,
d, e, t, g, h. Otkopna priprerna se sastoji ad otkopnih uskopa (6), iz kojih
se formiraju otkopi.

~\

f~r( -

'-

".

'Ii
<

y;

-C-

-: lJDt;
,

t;,.i.

~
,
a

1/'I ,.

,11

'JI

.12-

.1 #;;;,f~/'''
.Jw
,

JI

'~D
,
.11 J
,

,11

~I
,~I

.~~

~""'*'
-~-

--

Sistem pripreme jamskoQ t otkopnoQ polja U Qlavnom sloju

rudnika Kreka-Banoviti: 1,1' - osnovni Izvoznl hodnlcii 2 - osnovnl
ventilacioni hodnik; 3 - lzvoznl nlskop; 4. - prlpremn.l odvoznl hodnlk;

Slika 67. 5-

ventilacioni uskop; 6 - otkopni uskop; I, II - otkopni stubovl; a-h

- paTCijalni otkopnl stubovl

Linija otkopavanja ima priblii.an ugao 45 i odr!ava se tako da otkopi

prema zaruSenom delu jamskog polja imaju krace rastojanje do izvoznog
niskopa. Ovaj ugao linije otkopavanja omogucuje da se istovremeno pripremaju dva ili tri otkopna stuba.
Sistem pripreme podinskog sloja vidi se na slici 68. Podinski sloj
ima ugao pada oko 40 i ukupnu debljinu sa proslojcima oko 7 metara.
Otkopni ~tubovi fonniraju se u otkopnom pojasu po pruzanju sloja i
imaju dimenzije 75X55 metara. Izmedu osnovnog izvoznog hodnika (1) i
ventilacionog hodnika (2) rade se izvozni uskopi (3) na rastojanju od 75 m
po pruzanju. U otkopnom stubu (1) pristupa se izradi pripremnih odvoznih
hodnika (4) oa rastojanju od 10 metara. Na taj na~in formiraju se parcijalni otkopni stubovi (a, b" c, d, e) koji se otkopavaju u stepenastom rasporedu. Odvozni hodnici su spojeni kratkim. ventilacionim uskopima (5).
112

'\'l~I~
-r.;
,
,

H, I1:&i- V'

"

r:s;
"\-

f71D

~,

11.'11 (;/,f;;/H
VEKT/IA<'lOI<I/Of
XOI'/(I#11I.'1/CtJA

~[

"'

-I

KAQU_I.1'WJ'''''''.

,I _--+.___......J

If'

I /<VHIl/fIKACMfHA
____

~.

Stika 68. -

Sistem prlpreme jamskog i otkopnog polja u

podinskom sloju Tudnika Kreka-Banoviti: 1 osnovnl

izvozni hodnik; 2 - osnovnl ventllacloni hodnik; 3 - izvozni
uskop; 4 - pripremni odvoznl hodnik; 5 - ventilacioni
uskoPi t, II - otkopni stubovl; S, b, c, d, e - parcijalni
otkopni stubovl

3. SISTEMI PRIPREME ZA NAGNUTE I STRME

SLOJEVE
3.1. OPSTE NAPOMENE
U nagnutim i strmirn le!istima uglja, sa uglom pada veCim od 30,
primenjuju se specificni sistemi pripreme u zavisnosti od rudarsko-geoloskih karakteristika i veceg broja proizvodno-tehnickih faktora. Jedno od
osnovnih pitanja koje se pri tome mzmatra je maksimalno koriscenje
gravitacione koncentracije otkopanog uglja na izvoznim nivoima. Radi
smanjenja obima pripremnih radova i troskova pripreme treba svesti broj
pretovarnih mesta na minimum i pojednostaviti sve jamske komunikacije
u proizvodnoj otkopnoj jedinici jamskog polja. Ovaj princip upravo koincidira sa intencijom maksimalnog koriscenja procesa gravitacionog spustanja uglja i eventualno zasipa. Medutim, u mnogim slucajevima nije
moguce konsekventno sprovesti ovaj princip. Teskoce u konstrukciji i
izvoc1enju principa jednostavne pripreme nastupaju pre svega kod slozenih
lezista i slojeva srednje i velike debljine, zatim kod neregularnih elemenata zaleganja, kao i u lezistima sa nekompaktnom i nehomogenom krovinom i podinom.
Teskoce pri izboru i projektovanju sistema pripreme mogu se ocekivati i zbog prosecno manje srednje duzine otkopa i otkopnog fronta u
nagnutim i strmim slojevima. Manje duzine otkopnih frontova, kod istog
opterecenja jedinice otkopne povrsine, zahtevaju veei broj otkopa, sto,
s druge strane, uslovljava slozeniji sistem pripreme.
Prema tome, projektovanje sistema pripreme za slozenije strukture
i morfoloske oblike lezista ima niz specificnosti koje rezultiraju iz prirodnih uslova i slozenije konstrukcije otkopa Ii drugih proizvodnih jedinica.
8 Tehnolo!kl proceal POdzemne ekaploataelJe

113

Tehnieka resenja pojednostavljenja sistema pripreme mogu se traiiti u

vezi sa tendencijom stalnog poveeanja specifiene mehanizacije i stepena
opremljenosti otkopa, a u vezi s tim i u poveeanju koncentracije proizvadnje i stvaranju zadovoljavajucih radnih uslova

3.2. OSNOVNA KLASIFIKACIJA SISTEMA PRIPREME ZA

NAGNUTE I STRME SLOJEVE
Za osnovnu klasifikaciju 5istema pripreme nagnutih i strmih slojeva
moze sluziti debljina sloja i ugao pada. Ova dva osnovna elementa, zajedno
sa fizieko-mehaniekim karakteristikama radne sredine, upravo bitno uticu
na izbor konstruktivnih parametara otkopa i tehnoloske Seme rada na
proizvodnji uglja, a samim. tim i na sistem pripreme leZiAta za otkopavanje.
Posto se konstruktivni parametri i tehnologije otkopavanja mogu
znatno razlikovati prema debljini \SIoja i uglu pada, osnovna podela sistema
pripreme moze biti izvrSena po vise osnova.
Prva podela moze biti ueinjena na sistem pripreme kratkih i sirokih
f:ela, a druga na sisteme pripreme za otkopavanje u horizontalnim i kosim
etaiama, u podetaza.ma, za magazinsko i kombinovano otkopavanje.

3.3. SISTEM PRIPREME ZA OTKOPAVANJE U

HORIZONTALNIM ETAtAMA
Sistemi pripreme za otkopavanje u iJlOrizontalnim etaZama mogu se
dalje diferencirati na sisteme pripreme za otkopavanje slojeva male, srednje i velike debtjine. Nairne, polozaj, oblik i konstrukcija horizontalne
etaze i tehnologija otkopavanja eWe pokazuje osnovnu zavisnost od debljine sIoja. Prva zavisnost ogleda se u poloiaju radne eWe i otkopa u
odnosu na pravac pru!anja sloja i u zavisnosti ad debljine sloja. Kod
sIojeva male debljine horizontalna etaZa ima paloiaj paralelan
sa pravcem pruzanja, a sarna etaia otkopava se uskim felom koje
napreduje po pruUinju sIoja. Suprotan sIueaj nastupa u sIojevima velike
debljine, u kojima horizontalna etaZa moze biti otkopavana sirokim celom
u dye varijante: po pruumju sloja i poprefno oa pru!anje sloja. U strmim
sIojevima srednje i velike debljine moguca je i kombinacija napredovanja
horizontalne etaze po pruianju i poprefno na pruzanje. Sistemom pripremc
odred:uju se svi elementi u vezi sa pravcem ~ .nacinom napredovanja
horizontalne eWe, transportom ug1ja i provetravanjem otkopa.
Sistem pripreme za otkopavanje slojeva male debtjine u horizontalnim
etazama prikazuje slika 69.
Osnovni sistem pripreme, koji se sastoji iz glavnog izvoznog hodnika
(1) i glavnog ventilacionog hodnika (2), naj~esce je lociran u podinskom
boku sloja da bi se izbegao uticaj otkopnog pritiska na glavne jamske
komunikacije. Lokacija u podini je od posebne vaznosti u jamskom polju
velike duiine (500-1500 m) i istovremenom otkopavanju vi!e otkopnih
blokova. Vertikalno rastojanje hodnika (1) i (2) odred:uje visinu otkopnog
horizonta, koja se mofe kretati u granicama 40-80 m, a u proseku iznosi
60 metara. Uskopima (3), koji sluze za spustanje zasipa i provetravanje,
114

otkopni horizont se po pruzanju deli na otkopne blokove (I, II, III) duzine
30-60 metara. Veza za transport uglja, dopremanje zasipa, podgrade i
dru~og materijala i provetravanje ostvarena je poprecnim hodnicima (4)
i (4), koji su izradeni u naizmenicnom rasporedu 'po vertikali. U sredini
bloka sukcesivno se podizu sipke za ugalj (5) iIi se rade odjednom do meduhorizonta (6), ukoliko se otkopni blok otkopava sa dva nivoa.

"

, I

,,
d

fr

, :,

,,i
,
,,,

,,I
,
,,,
,,

,,

, A.......-8

,
.j!!

=
--

ilt'"

'

,i,

,,
,,
,

, i
,
,,

,,

i~
I~
I

--,

lE6NDA
YEI'nV/CtONA
~RA~AC

PNE~"AOA

KltET,,_

orKOPAN'N

}fASA

."'!AVAC KItt:rA",JA "/M?",'", V"GeNA

~ltIIVAC'

ft:lfETANJA

?IISIPA

VLAZ",,,

VAZQ(lSNA S71i'INA
PO~I/"rllll VAZl)(/$HA Sf"1i'WA

Slika 69. - Sistem pripreme sloja mate debljine za otkopavanje u horizolltalntm etafama: 1 - glavnl lzvozni hodnikj l' - paralelni hodnik; 2 - glavni ventilacioni hodnik:
3 - zasipnl i ventilacloni uskop; 4 - popreeni hodnik za
odvoz uglja; 4' - popreb1i hodnik za dovoz zasipaj 5 slpka za ugalj; 6 - meduhorizont; I, II, 111- otkopni blokovi; a, h, c. d - horizontalne otkopne etaze

Horizontalne etaie (a, b, C, d) formiraju se u otkopnom bloku na obe

strane sipke za ugalj i otkopavaju se uskim celom po PruZanju sIoja.

"

115

Otkopavanje jamskog polja obavlja se od granice ka izvozno-ventilacionom sistemu tako 5to se normalno nalazi u otkopavanju jedan otkopni
horizont, dok se u sledeeem niiem horizontu vrsi priprema. U izuzetnim
slueajevima moze se istovremeno otkopavati na viSe horizonata, ali je
tada ventilacija slozenija. U otkopnom horizontu moze se istovremeno nalaziti u otkopavanju vaSe blokova.
Transport uglja obavlja se osnovnim izvoznim hodnicima, na koje se
ugalj doprema iz popreenih hodnika. Transport zasipa Hsi se ventilacionim hodnikom do odgovarajuCih popreenih hodnika, a zatim se dvodelnim
sipkama gravitaciono spusta do horizontalne etaze.
Ulazna vazduzna struja dolazi do otkopa osnovnim izvoznim hodnikom
i popr~nim hodnikom (4), a zatim se kroz ventilaciono odeljenje dvadelne
sipke za ugalj (5) deli i kroz horizontalne etaze usmerava ka ventilacionim
odeljenjima zasipnih sipkli. (3).
Sistem pripreme za otkopavanje slojeva srednje i velike debljine u
horizontalnim etaZama ima slozeniju .semu i raspored jamskih prostorija
u jamskom Ii otkopnom polju. Raspored zavisi, pored. tehnologije otkopavanja, jos i od otkopne debljine sloja i karakteristika podine i krovine.
Pripremu i raspored jamski hprostorija treba u prvom redu prilagoditi
nacinu otkopavanja ~ saniranja otkopnog prostora. Otkopavanje horizontalnih etaza. sa zaruSavanjem moze se raditi sa pravcem otkopavanja od
viSe etaze ka ni.!oj, dok se otkopavanje sa zasipavanjem moze vrSiti u
oba pravca. Priprema je takode u zavisnosti i ad naeina zasipavanja
horizontalne eWe. Tako, na prtimer, otkopavnje horizontalnih etaza od
niie ka viSoj moze se vriiti sarno sa hidraulicnim zasipavanjem eWe;
hidraulicni zasip osigurava najmanje sleganje etaze.
Karakteristicnu .semu pnipreme strmih lezista za otkopavanje horizontalnih etaza. ad viSe ka niZoj sa zaruSavanjem prikazuje slika 70. Osnovna
priprema otkopnih horizonata vrSi se osnovnim hodnikom (2) i paraIelnim
hodnikom (3), koji so u vezi sa popreenim hodnikom (1); za provetravanje
se po pruzanju sloja radi ventilacioni hodnik (4). Otkopni blokovi, duzine
50-60 m, formiraju se u otkopnom horizontu izmedu paralelnih uskopa.
Otkopi u horizontalnim eta!ama maju popr~ni poloZaj prema pru!anju
sloja, a duzina horizontalne eWe adgovara debljini sloja (s1. 70a). Ovaj
sistem pripreme odgovara debljini sloja vetoj ad 10 metara. Za manje
debljine sloja priprema je jednostavnija i prikazana je na slici 70 b.
Sliean nacin pripreme i otkopavanja sirokim celom u horizontalnim.
etai.ama poveeane visine primenjuje se u strmom sloju uglja promenljive
debljine u Zasavskim rudnicima mrkog uglja u Trbovlju. (s1. 71, horizontalni prasek). Sloj mrkog uglja, promenljive debljine (rudnik Zagorje
2--40 m, rudnik Hrastnik 24 m) i ugla pada (00 15--80) zaleze u raznim
sinklinalnim strukturama sa izrazitim tektonskim pomeranjima i erodiranirn delovima lezista. U podini se nalazi glinoviti i ugljeviti skriljavi
materijal (erna podina) sa mest!mil:no nejasnim granicama izmedu ugljevitog materijala i uglja. Ispod ove neposredne podine nalazi se bela gUna
(bela podina) i dolomiti. Krovinu sloja cine pretezno bitumli.nozni laporci,
sive i laporovite gline i sivi laporci, iznad kojih se mestimicno nalazi sloj
gline (sivica).
Nepravilni oblici sloja I tektonska poremeeenost uslovljavaju slozeni
sistem otvaranja i pripreme koja prati promene pravca pruianja i pada
sIoja.
116

Slika 70. -

Sistem prlpreme sloja velike debljine za atka

pavanje u hortzontatnim etazama sa zaruiavanjem: 1

poprecni izvozni hodnik; 2 - osnovni izvozni hodnik; 3
parale\ni hodnik; 4 - osnovni ventilacioni hodnik; !OJ
paralelni uskopi; 6 - etazni hodnici

117

Osnovna priprema u principu obuhvata podelu sloja po VlSlfil na

otkopne honizonte mine 60 m, dok duzina otkopnih polja po prutanju
iznosi 50-100 m (rudnik Zagorje). Otkopni horizont se deli u dye etape
visine preko 30 metara. Osnovni izvozni hodnik (1) u vezi je preko slepog
okna (sipke) (4) sa pripremnim hodnicima (2) i (3), koji se rade do granice
otkopnog polja. Otkopavanje se vIii u horizontalnim etazama poveeane
visine (6,5-8,0 m) sa dvokrilnim otkopavanjem od granice prema sipkama
za ugalj.

[n------ ------]

I~'~

DDD'~
0

(!
I

, n

_--1 ________._ _ __.

-~

~~

b------------------ -------------------d
~

Stika 71. - $el1't4 pripYeme Zll otkopavlln;e u horizontahtim

et4lal1't4 14 zaru!ava:,,;em. u rudnUcu T1'bovl;e: 1 - osnovnl
izvozni hodnik; 2 - popreen.1 bodnLk; 3 - paralelni hodnikj - sipka za ulalJ

Sistem pripreme za otkopavanje stnnih slojeva srednje i velike debljme u horizontalnim etaZama sa zasipavanjem moie se primeniti u vitc
razli~itih varijanata.
Prema poloiaju otkopa u horizontalnoj eta!i sistem pripreme mofe biti
orijentisan za polozaj otkopnog eela popreeno na pruzanje sa pravcem
napredovanja po prui..anju sloja i polozaj otkopa moze biti paralelan pravcu
pndanja sa pravcem napredovanja popreeno na pruzanje sloja.
Prema debljini sloja mogu se takode razlikovati varijante pripreme
koje se razlikuju po broju pripremnih hodnika (jedan iIi dva) i njihovom
poloi.aju u odnosu na krovinski i podinski bok.
Isto tako, razlike u pojedinim varijantama mogu nastau i u odnosu
na na~in zasipavanja horjzontalne etaie (hidromehani~ki iii pneumatski
zasip).
Na osnovu primene otkopavanja u horizontalnim etafama sa zasipavanjem, kako u jugoslovenskoj praksi tako i u inostranim rudnicima
(poljska, Francuska, SSSR), mote se konstatovati da otkopavanje honzontalnih etaza, generalno posmatrano unutar horizonta, ima silazni redosled,
dok je redosled otkopavanja horizontalnih etaza. u jednoj etapi uzlazni.
Ovakav redosled moguc je pre svega zahvaljujuci hidromehani~kom zasipavanju.
Na slici 72 prikazana je sema pripreme za otkopavanje strmog sloja
uglja u horizontalnim etazama sa zasipavanjem i jednim paralelnim hodnikom u etafi; pripremni hod.nik za odvoz nalazi se u sloju prema krovinskorn boku.
118

Na slid 72 vidi se da je osnovni sistem pripreme lociran u podinskom

boku sloja, u kome se nalazi osnovni izvozni hodnik (1) i osnovni
ventilaaioni hodnik (2). Paralelno sa osnovnim izvoznim hodnikom
nalazi se osnovni izvozni hodnik u sloju (3), koji je povezan popre~nim
hodnikom (1'). Visinska razlika horizonata iznosi 80-120 metal"3. Za
slueaj dvokrilnog otkopavanja u simetrali otkopnog polja gradi se centrafni niskop (8), koji sIuzi za vezu sa horizontalnim etaiama preko
popre~nog hodnika (11). U blizini kontakta sa podinskim bokom u sloju
se nalazi ventilacioni uskop (6), a u blizini kontakta sa krovinskim
bokom uskop za spuStanje uglja (7). Otkopna priprema horizontalnih
etaza vrsi se jednim hodnikom (9), koji sluzi za odvoz i provetravanje.
A

f - - - - - - - - r : - - - - - - - . - ,..

,
,

~-.a>,.,

.-,

...,

.,..:,..~;..,

.:.

... .,
r I

,.

i
LeGNDA
PIMVAC

,
A-8

l<'Il~rANJf

Pf'AI'..c

O ....OPANI/I HASlf
KlterAM/A Z'A!i'lPA

YOZPA

VAZWSrJA

POVIMrtlA

STIWJA
I1lZMIiA STItIMf

Slika 72. -

Sistem prlpTeme aloia sTednje debIjine za otkopavanje u hoTizontalnim eta.fama sa

osnovni izvozni hodnik u

podinskom boku; I' - popre<:ni hodnik u podinskom baku; 2 - osnovni ventiladoni hodnik
u podinskom boku; 3 - osnovni izvozni hodnik u slojuj 4 - paralelni hodnik u slojuj 5 prosed za provetravanje; 6 - ventiladoni uskop;
7 - uskop za spuAtanje uglja; 8 - centralni
niskop za spUStanje zasipa i povratnu vazduAnu
struju; 9 - etami pripremni odvozni hodnik:
10 - proccsi za spuAtanje uglja i provetravanjl('
etate; 11 - popretni hodnik za vezu centralnog niskopa i otkopne etate

\"i'i,~\r~[: .',
.\'i:~~~IkY

I \..~;,

zasipavanjem: I -

,fL;,

SHean na~in priprerne pri.menjuje se u rudniku mrkog ugIja Zagorje

(jama Kotredez), U kome je jamsko polje podeljeno po horizontali u
otkopna polja duzine 200 m, sa visinskom razlikom horizonata 60 metara.
Sistem osnovnih izvoznih i venbiladonih hodnika nalazi se u podinskom
119

baku sloja. Iz glavnog izvoznog hodnika izradi se popreeni hodnik, a na

granici otkopnog polja nalaze se granicni uskopi koji sluze za provetravanje, prolaz radnika, dostavu materijala i SIneStaj zasipnog cevovoda.
Horizontalna otkopna etaia priprema se hodnikom po pruianju sloja,
iz koga se Cormira otkop popreeno na pruianje sloja.
Na slici 73 u poprecnom preseku sematski je prikazan raspored
prostorija pripreme u jami rudnika Zagorje. Radi pojednostavIjenja
sistema pripreme prostorije za zasip i provetravanje otkopnog polja
mogu biti izradene u krovini sloja.
Horizontalne etaze se unutar etape otkopavaju sa uzlaznim redosledom, dok se etape unutar otkopnog horizonta otkopavaju od viSe ka
rill:oj etapi
Slika 73. - Serna popreenog ])Teseka kroz
sloj i prOstOTtje pTipTeme
u rudniku ZagoTje: 1

- osnovni izvozni hodnik; 2 - sipka %8 ugalj:

S popretni iZVOUlI
hodnik; 4 - uskop za
usip i provetravanje;
5 - popretni hodnik z.a
etapu; 6 pomoeni
niskop; 7 pomoenl
uskop za ugalj; 8 pripremnl hodniel; a, b
horizontalne eWe

DTUga varijanta pripreme strmog sloja velike debljine za otkopavanje

u horizontalnim etaZama sa zasipavanjem je vrlo sli~na prvoj, a razlikuje
se po poloZaju pripremnog (otkopnog) hodnika. Duiina otkopnog polja
po pruzanju iznosi 300 m, a visinska razlika izmedu dva uzastopna otkopna nivoa iznosi 100 metara (sl. 74).

Slika 74. - PopTefni pTe'ek .!trfROg .loja sa ra.rporedom pripremc

po drugoj varijGnti: 1 - osnovni izVOUli hodnik; 2 - ventilacioni hodnlkj 3 - popretnl izvozni hodnlk; 4
- izvozni hodnlk u slojuj 5 -paralelni hodnik u 510ju; 6 - uskop za
ula!jj 7 - uskop za zaslp; 8 etatni popretni hodnic.i 9 - etatni
popretnl i odvoznl hadnici; 10 - podlnskl uskop; a-g - horizontaln'!

eta"

Po ovoj varijanti priprernni etaZni hodnik (9), koji se nalazi u blizini

podinskog boka, koristi se za postavljanje cevovoda za zasip i omogucuje
bolje zasipavanje otkopa u podinskom delu, a samim tim se deformacije
u podinskom boku svode na minimum. Po trecoj vaTijanti strmi sloj uglja
120

velike debljine moze se pripremiti kao too je to pokazano na popreenom

poofilu na slici 75. Osnovna priprema je identicna kao i u ostalim
varijantama, dok su za otkopnu pripremu horizontalnih etafa predvidena dva paralelna hodnika (9 i 10), 00 kojih se jedan nalazi u blizini
krovinskog a drugi u blizini podinskog boka. EtaZni hodnik (9) sluZi za
dopremu materijala i zasipa, a hodnik (10) je namenjen odvozu uglja
sa otkopa.

SUka 75. - Popre~i presek strmol1 &Ioja

sa raspoTedom pripreme po tretoj vari
1anti: 1 - osnovni izvozni hodnik; 2 _.
osnovnl ventilacioni hodnlk; 3 - popret
nl izvoznl hodnik; " - Izvow hodnik u
&1.oju; :i - paraleln1 bodnlk u sloju; 6 uskop za ugalj; 7 - uskop za zasip; 8 eta!n.i popretni bodnici; 9, 10 - etatni
pripremnl, odvow i ventilacioni bodniel

U razmatranim varijantama polozaj otkopa na horizontalnoj eWi

bio je popreean u odnosu na pruzanje sloja. Slozenost ovog sistema
priprerne moze se pojednostaviti i poveeati duiina otkopa u poboljSano,i
konstrukciji pripreme koja je prikazana na slici 76, U svakom krilu
otkopnog polja izradi se po jedan zasipni uskop (9) u podinskom boku.
Komunikacija za transport i provetravanje izmed.u osnovnog izvoznog
hodnika (I), popreenog hodnika (3) i hodnika (2), (4) ; (5) uspostavlja

se ventilacionim uskopom (6) i uskopom za spuStanje uglja (7), koji se

nalazi u blizini kontakta sa podinskim bokom.
Otkopna priprema sastoji se iz etaznih hodnika po prui.anju sloja
(10), iz kojih se razvijaju Sirokoeelni otkopi po prulanju sloja 58 pravcem
napredovanja popreeno na prui.anje sioja.

3.4.

SISTEMI PRlPREME ZA OTKOPAVANJE U KOSIM

ETAZAMA

3.4.1. OPSTE POSTAVKE

Sistemi pripreme za otkopavanje u kosim eWama prlmenjuju se za

otkopavanje strmih slojeva male, sredn;e i velike debljine. Priprema
za otkopavanje strmih slojeva male debljine u kosim etaZama u principu
se ne razlikuje ad sistema pripreme za hporizontalne etaze. Priprema
strmih slojeva srednje i velike debljine predstavlja poseban problem.
kako u pogledu booja i duiine jamskih prostorija tako i u pogledu njihovog prosoornog rasporeda. U veri s tim potrebno je u~initi nekoliko
osnovnih konstatacija.
121

Stnni i nagnuti slojevi srednje i velike debljine dele se uslovno na

kose eta!e da hi se smanjila velika otkopna visina i postigla normalna
visina otkopa koja iznosi 2,5-3,0 metara. Uslovnom podelom na konstruktivne ele.mente manje visine. svaku etafu treba tretirati kao stnni
ill nagnuti sloj male debljine. Kose eWe zauzimaju poloiaj paralelan
padu sloja sa pravcem otkopavanja po pnclanju sloja.
A

t:L::3>

, Ar
8

...

-1

,.

,
r-- A

....~'----------.f''-------~ '"I------w',

,
V'

L.
Serna Pfip"eme lftrmog Iloja %a otkopavan}e
osnovnl
Izvoznl hOOnik; 2 - osnovnl ventuaelonl hOOnlk; 3 - po.
pretni Izvoznl hOOnik; 4 - lzvoznl hOOnik U slojui :>
paralelnl hOOnik U slojui 6 - ventilacloni uskoPi 7 -.
uskop za ugalji 8 - etatni poprel:ni hOOniel; 9 - zasipnl
uskoPi 10 _ etatnl pripremnl hodnik

SlJka 76. -

horizontalnih e!ala poprerno na pndan;e alo;a: 1 -

Broj kosih etab u sloju ill sloi:enom leZi!tu treba da bude ~to manji
da bi se smanjio obim pripreme. obslufivanje i odrtavanje jamskih
prostorija u proizvodnoj jedinici. Smanjenje broja kosih eta!a ne treba
da ide na ral!:un smanjenja sigurnosti rada usled poveeanja otkopne visine.
Kosi palouj otkopne eWe ima prednost u pogledu gravitacionog
spuStanja otkopanog uglja i zasipa (kod tehnologije otkopavanja sa
zasipavanjem), ali istovremeno ima i niz nedostataka. Kod kosog polozaja
otkopa, posebno kod uglova veeih od 30, ogranil!:ena je primena ill je
122

potrebna specificna meharrizacija za otkopavanje i podgradivanje, a neprirodan polozaj radnika na otkopu smanjuje efekat rada i ogranicava
broj radnika. Na taj naein se kod nemehanizovanog otkopavanja smanjuje
zaposednutost otkopa.
.
Kod. tehnologije otkopavanja kosih etaza sa zasipavanjem potrebno
je preduzeti posebne tehnicke mere za izolaciju medu etazama (postavljanje patosa, mreza i dr.) i za spreeavanje klizanja zasipa i zatvaranje
otkopnog prostora.
U predelu otkopnog polja, pojasa (horizonta) ill stubova, k05e etaze
mogu se otkopavati jednovremeno sa potrebnim medusobnim rastojanjem
otkopa ili se otkopavanje moze izvesti postupno.
Redosled otkopavanja kosih etaia maze biti uzlazni, u kome se otkopavanje zapoeinje u najnizoj etati i posle odredenih vremenskih i
prostornih intervala postupno se ukljueuju u otkopavanje ostale viSe
etaze, i silazni, u kome se proces otkopavanja zapoCinje u najv:iSoj etazi
i postupno razvija u donjim etazama.
Otkopvanje etaza moze biti izvrseno sa zarusavanjem bokova sloja
iIi sa zasipavanjem otkopnog prostora razlieitim nacinima. Redosled
otkopavanja kosih etaza i naein saniranja otkopnog prostora stoje u neposrednoj medusobnoj vezi.
Uzlazno otkopavanje etaza podrazumeva poeetak otkopavanja u
najnizoj etafi koja ima u podini stratigrafsku podinu sloja, a u krovini
deo sloja uglja. U ovom redosledu otkopavanje ne rno!e biti izvrseno sa
zarusavanjem, osim u izuzetnim slucajevima. Otkopavanje sa zarusavanjem u praksi se retko javlja i moze biti izvrseno kod slojeva sa blagim
nagibom i pod uslovom izdizanja podine usled podinskog potiska. Da se
ne bi pojavile suvise velike deformacije i pukotine u krovini otkopa
(preostaloj debljini sloja), kod ovog redosleda otkopavanja primenjuje se
zasipavanje donjih eWa. Medutim, posta u zasipu otkopane etate dolazi do
sleganja, u visim etaiama ce se ipak pojaviti defonnacije i ,pukotine
koje otezavaju rad masina za podsecanje i drugih otkopnih masina.
1510 tako, usled sleganja zasipa dolazi do tonjenja podgrade, usled cega
se poveeavaju deformacije u sloju. Dve deConnacije i prsline mogu stvarati povoljne uslove za autooksidaciju uglja i nastajanje endogenih
JX>zara. U nedostatke ovog redosleda otkopavanja treba pomenuti jos
i izvesne gubitke usled sitnjenja uglja, tako da sitne klase uglja ostaju
i propadaju kroz vestacku rpodinu etate.
Pored navederrih nedostataka, prednost uzlaznog otkopavanja sastoji
se u mogucnosti primene hidraulicnog zasipavanja kaje osigurava najveeu
zbijenost i najmanje sleganje zasipa, kao i mogucn05bi otkopavanja
najvi.se etaze sa zarusavanjem aka to dopustaju fizicko-mehanicke karakteristike krovnih slojeva.
Silazno otkopavanje etaza moze se izvditi kako sa zasipavanjem
tako i sa zavrsavanjem krovnih slojeva. Ako se prva etaza otkopava sa
zarusavanjem, onda ce zaru.sena krovina predstavljatri. vestacku krovinu
za mzu etazu. Svojstva ovako vestacki stvorene krovine zavisice ad
fimcko-mehanickih karakteristika materijala krovnih slojeva 1 vremena
stabilizacije posle zarusavanja. Najnepovoljniji slucaj nastupa ako se
neposredna krovina sastoji ad kompaktnih stena koje se tesko zarusavaju
i to u krupnim komadima, sto prouzrokuje neravnomerno opterecenje

123

}X)dgrade otkopne eWe. ZaruSavanje i zbijanje zaru.sene krovine obicno

nastupa postepeno, usled cega se postepeno razvija i jamski pritisak.
ZaruSavanje laporovite, glinovite i peskovite krovine zahvata veee povrsine, deSava se u kracem vremenskom intervalu i brle se stabilizuje
zaruSena krovina.
U zavisnosti ad vremena stabilizacije zaru.sene krovine ill dela sloja,
pristupa se izradi otkopne pripreme i otkopavanju nize etaze. Vremenska
razlika izmedu procesa stabilizacije gornje eWe i poeetka otkopavanja
u niZoj elati. moze iznositi od. nekoliko nedelja do nekoliko godina. Raznim tehnickim merama ovo vreme moze se bitno skratiti i postici zadovoljavajuca sigurnost i efikasnost rada na nizoj etazi. Osnovno tehnicko
resenje za stvaranje normalnih radnih uslova u niZoj eWi sastoji se u
postavljanju patosa na pod:inu otkopa vise etaze; konstruktivni elementi
patosa, koji u nizoj etaii Cini velatku krovinu, mogu bili vearna razliciti
(betonski, celitni, armirano-betonski i drvene grede u kombinaciji sa
celitnom mrezom, trskom i drugim materijalima). Kao vestacki izolacioni
pojas izmedu otkopnih etafa mogu slu!iti jalovi proslojci duz kojih se
vIii podela na kose etaze; ostavljanje slojeva uglja (25-30 em) izmedu
otkopnih etaza ima za posledicu poveeanje otkopnih gubitaka i procese
autooksidacije.
Najvafnija prednost sUaznog otkopavanja sastoji se u tome sto
je sloj uglja u nizim etazama neporemeeen, time se stvaraju povoljniji
uslovi za tx>lumehanizovano ili mehanizovano oLkopavanje. Osim toga,
manji su otkopni gubici, manja opasnost od endogenih pozara i jednostavniji konstruktivni elementi otkopa. Ako se otkopavanje etaza vrsi
sa zasipavanjem, onda se dopusta znatno manja zbijenost zasipa nego kod
uzlaznog otkopavanja etaza.
Na osnovu izlozenih prednosti i nedostataka uzlaznog i silaznog
otkopavanja kosih etafa moze se zakljuCiti da je pri izboru nacina
otkopavanja i pripreme etaZa tx>trebno uzeti u obzir viSe faldora: otkopnu
debljinu sloja, broj i raspored proslojaka u sloju, parametre zaruSavanja
i sleganja, samozapaljivost, gasonosnost. deformacije na povriini i druge
specificne faktore.
Konacno, u vezi 'Sa poIozajem kosih etaza u odnosu na elemente
zaleganja sloja treba pomenuti i poprecni polofaj ko9ih etaza koji tak~e
nalazi primenu u otkopavanju stnnih slojeva uglja.
Bez obzira na poloZaj kosih etaza, sistem pripreme za otkopavanje
. strmih slojeva u kosim etazama ima sledeee osnovne karakteristike:
a) jamsko polje se moze pripremiti za otkopavanje u pojasima ill
stubovima;
b) otkopna polja formiraju se u otkopnim pojasima i mogu biti
jednokrilna i dvokrilnaj
c) duzina otkopnih polja za jednokrilno otkopavanje iznosi ad
200-350 m po pruzanju i 80-150 m po padu sloja;
d) duzina otkopnih polja za dvokrilno otkopavanje iznosi ad
30~00 m po pruianju i So-150 m po padu sloja;
e) otkopavanje otkopnih polja vrSi se, po pravilu, od granice polja.
Za pripremu otkopnog polja koristi se niz jamskih prostorija koje se
medusobno razlikuju po nameni i vremenu trajanja. Jamske prostorije

124

osnovne pripreme nalaze se uglavnom u podinskom boku sloja, dok su

ostale prostorije pripreme rasporedene u sloju, obrazujuci specificne
grupe prostorija za transport, provetravanje, prolaz i zasipavanje.
3.4.2. SISTEM PRIPREME ZA OTKOPAVANJE U KOSIM ETA2AMA
SA ZARUSAVANJEM

Sistem pripreme za otkopavanje u kosim etazama sa zaruJavanjem

opravdano je primeniti u strmim slojevima srednje debIjine, tako da
broj kosih etaza bude maksimum trL Veci broj etaza znatno komplikuje
pripremu i otefava efikasno provetravanje otkopnih etaza.
Na slici 77 prikazana je priprema strmog sloja za otkopavanje u
dye etaze sa zarusavanjem. Osnovna priprema sastoji se ad sistema izvoznih hodnika (3) i (3') koji su izradeni na nivoima otkopnih etaza i
komuniciraju sa izvozno-ventilacionim sistemom (1) i (2) i sistemo~
ventilacionih hodnika (4) i (4'). Otkopna priprema se sastoji iz otkopnog
uskopa na svakoj etaZi.
Priprema za otkopavanje veceg broja etaza je slozenija i cesto se
transport iz kosih etaza koncentriSe na osnovni izvozni hodnik koji se
nalan u podini sloja. Priprema kosih etaza u principu ostaje nepromenjena, tj. obezbeduju se najmanje dye komunikacije za transport i provetravanje na nivoima otkopnih etaza.
3.4.3. SISTEM PRIPREME ZA OTKOPAVANJE U KOSIM
ETA2AMA SA ZASIPAVANJEM

Sistem pripreme za otkopavanje u kosim etazama sa zasipavanjem

treba primeniti u rudarsko-tehnickim uslovima u kojima se ne moze
efikasno i sigurno primeniti zarusavanje.
Ovi uslovi nastaju:
a) ako se u neposrednoj krovini nalaze stenske rnase, koje se ne-regularno zaruSavaju i sporo slezuj
b) u slojevima sa veoma izrazenom osobinom samozapaljivosti:
c) ako u krov.ini nalaze bituminozne materije i proslojci uglja,
koji u zarusenom prostoru mogu prouzrokovati endogene pozare;
d) za sprecavanje deformacija povrsine i osteeenja na spoljnim
objektima;
e) radi povecanja koeficijenta iskoriscenja u otkopavanju.
Po pravilu, strme slojeve velike debljine sa veeim uglom pada
od 40 0 1reba pripremati za otkopavanje sa potpunim zasipavanjem otkopanih prostora.
Sistem pripreme ima sve identicne konstruktivne elemente kao sistem
pripreme za otkopavanje u kosim etazama sa zarusavanjem. Razlike se
pojavljuju u rasporedu pripreme prema nacinu otkopavanja kosih etaza
(uzlazno iIi silazno) i konstrukciji zastitnih stubova pripremnih prostorija
na granicama otkopnih nivoa.
Pripremom se unapred odreduje redosled otkopavanja kosih etafa.
U praksi je nasao siro primenu uzlazni redosled otkopavanja kosih etaZa,

125

tako da se u krovini otkopa uvek nalazi sloj uglja koji je uvek kompaktniji i sigurniji u odnosu na kosu povriinu zasipa. Otkopavanje kosih
etaia od viSe ka nifoj moze biti sigurno pod uslovom formiranja zasipa
sa dodatkom vezujucih sredstava.

fI

l~
___--:.J-_-:...,:L __ ./ "

-,r- -

A-B

Sllka 77. - Sistem PTipreme otkopnog pol;a. za

jednokrilno otkopavo.nj(
u ko$im etalama sa zo..
rufava.n;em: 1 - izvozni nlskop; 2 - venUlacioni nlskop; 3 - osnovni bodnlk u I eta!!; 3'osnovnl izvozni hodnlk
u II etafi; 4 - osnovnl
ventUaclonl hodnlk u J
etaf.i; 4' - osnovnl ventilactoni hodnlk u II etaf.l; 5 - proboji za ugalj
I provetravanje

Prema obliku i dimenzijama otkopnih jedinica, priprema za otkopavanje kosih etda najcesce se sastoji u formiranju otkopnih pojasa
koji se dele na otkopna polja po pruzanju otkopnog pojasa.
126

Jamske prostorije osnovne pripreme mogu biti izgradene u sloju

ill u podini sIoja. Podinski sistem primenjuje se sarno u slojevima sa
izrazitim osobinama samozapaljivosti.
Prema osnovnim. prostorijama pripreme kose eWe mogu biti otkopavane po pruianju sloja, sa duzom stranom po padu sloja ill po pruZanju
sIoja sa duiom stranom paralelno pruianju sloja i reonim radom oa eta!i.
Na slici 78 prikazana je Sema sistema pripreme za otkopavanje u
kosim etai.ama sa otkopavanjem po pruianju i dufom stranom eWe
po padu sloja.
Priprema za otkopavanje vrii se

oct popreenih hodnika (1) i (2) oa

granici otkopnog polja, a otkopavanje, samiro tim, od granice otkopnog

polia. Osnovne prostorije pripreme obuhvataju izradu izvoznog hodnika
rA

;-C

rl- - - - - - - - - + 1 - ! 1
"_
--------------------_---l
+ __ .
j:.:- - - - - - - - - - - - -;'------------------1-, 1 r
,
!
.
I

- --------'-----.u.----.=Jr----- T'
=1-t=:-::=1=.:=-t===...
==.=-_-=- r;... -- '., .'
~:
~
f~".
~ I .
0

(."

r..
~
~r.-

I' Jr
::

I'~-

..

.k;.

"
I ',~.
..

L.
A -

C-D

Slika 78. - Sistem prl;weme otkopnog polja za jednokrilno otkopa

vanje u Irosim etalarna sa zasipavan;em: 1 - poprebti izvozni hodnik;
2 - poprebti venlilacioni hodnik; 3 - osnovni izvomi hodnik; 4 _
osnovni ventilacioni hodnlk; 5 - uskop; 6 _ kosa sipka za uga!j; 7 _
etatni izvozni hodn!k; 8, 9, 10 - etafni ventilacloni hodnlcli 11 - kosi
proboj

127

(3) i ventilacionog hodnika (4); osnovni hodnici spojeni su kosim probojem (11) za prolaz i provetravanje. Po zavIietku ovih prostorija izradi
se etaini hodnik (7) u najniZoj (prvoj) eWi, na visini 6-8 m iznad
osnovnog izvoznog hodnika. Ovaj hodnik spaja se kosim sipkama za
ugalj (6), koje imaju medusobno rastojanje ravno koraku zasipavanja
(6--8 m). U prvoj fazi hodnik (7) sluii za provetravanje, a zatim preuzima
funkciju odvoznog hodnika.
U sledeeoj fazi pristupa se izradi ventilacionog hodnika (8) na 5-7 m
vertikalne visine ispod hodnika (4); ventilacioni hodnik (8) spojen je
uskopom po sloju (5) sa pop~nim hodnikom (2). Ovakav prostomi odnos
hodnika (8) olakSava zasipavanje, naroeito ked tekuceg (gravitacionog)
zasipavanja etaZe.
Po zavrSetku navedenih prostorija, na granici otkopnog polja izradi
se otkopni uskop iz etaznog hodnika (7), a zatim na 3-8 m ispod ventilacionog hodnika (8) izradi se 15-20 m po prufanju ventilacioni etazni
hodnik (10) na najniZoj otkopnoj etai.i. Hodnik (10) produzuje se paralemo sa napredovanjem otkopne eWe 1. Etai.ni ventilacioni hodnik donje
eta2e spaja se na 6--8 m probojima sa etai.nim ventilacionim hodnikom
(8) u cilju stvaranja komunikacije za provetravanje nife etafe i snabdevanje materijalom i zasipom, a sluzi i kao drugi izlaz iz otkopa. Sa
prvim probojem zavrSava se priprema najnize kose etaze.
Kada je postignuto napredovanje otkopa I eWe za 15-20 m, ukljucuje se u otkopavanje II eWe, koja je pripremljena odgovarajucim
etainim odvoznim hodnikom (7) i ventilacionim hodnikom (9).
Za otkopavanje kosih etaZa sa dufom stranom paralelno prufanju
sloja priprema je nelito jednostavnija. Otkopavanje kosih etaZa moze se
izvesti sa hidromehanickim zasipavanjem (za uzlazno otkopavanje etaza) ili
pneumatskim zasipom (moguca su oba pravca otkopavanja etaZa).
Priprema otkopnog poIja, duzine 200-300 m po pruianju i vertikalne
visine izmedu izvoznog i ventilacionog nivoa oko 100 m, zapacrnje izradom
osnovnog izvoznog hodnika (1) i ventilacionog hodnika (2) u podinskom
boku sloja (s1. 79) i popr~nih hodnika (3) i (4) takO<1e u podinskom baku.

Slika 79. - Serna popTernog preseka sa

omoonim PTOItorijama pripreme %a otkopc1tJanje kosin ela!a sa du:fom atranom
paratelnom prutan;u slo;a; I - osnovnl
izvowl hodnik; 2 - osnovni ventllacionl
hodnik; 3 - popreml i.zvowl hodnik; 4 poprecru ventilacioni hodnik; 5 - aipka
za ugalj; 6 - sipka za zasip

128

Otkopno polje se po pru.Zanju podeli na otkopne blokove duzine

100-150 metara. U svakom bloku izradi se po jedna sipka za ugalj
(5) i na graffici bloka dva uskopa za zasip (6). Po zavrienom otkopavanju
I etaZe izvrli se identicna priprema za otkopavanje vi!e etaZe.
U varijanti otkopavanja kosih etaia u silaznom redosledu priprema
ostaje idenmcna, sarno je potrebno sipke za ugalj izraditi u podini sloja
odmah na celoj otkopnoj visini horizonta (s1. 80).

SUka 80. Serna. poPTetnog PTeseka sa osnovnim pTostorijama pripTeme za otkopavanje kosih etcda
u silaznom Tedosledu

U vezi sa pripremom za otkopavanje kosih etaia potrebno je istaci

joo jedan problem koji e odnosi na sigurnost rada i gubitke uglja, kao
posledice sistema pripreme i rasporeda pripremnih hodnika. Raspored
i prostorni odnos pripremnih hodnika treba da osigura jednostavnu vezu
pripremnih hodnika za prolaz, transport zasipa i potrosnog materijala,
kompaktnost i stabilnost zaStitnih stubova i hodnika i njihovo minimalno
odrlavanje i minirnalne gubitke uglja.
EtaZni hodnici za transport i provetravanje mogu bili rasporedeni
u nekoliko osnovnih serna koje odred:uju i oblik zajtitnih stubova (s1. 81),
Etazni zastitni stubovi treba da budu proracunati tako da se u
njima ne manifestuju vidljive deformacije. Osim vertikalne visine zastitnog stuba, na sigurnost i stabilnost ima uticaja i oblik popreenog
preseka, koji zavisi od rasporeda etaZnih hodnika. Med:uetazni zastitnj
stub izIozen je razlicitim opterecenjima u toku razvoja otkopavanja
bloka. Pri otkopavanju I etaze zastitni stub ima najveei oslonac, dok se
pri otkopavanju III etaze zastitni stub drli sarno trenjem na kontaktu
krovine i podine, a sarno se delimicno oslanja na zasip i podgradu
otkopnih etaza. Posto zasip sleie, podgrada etaznih hodnika trpi ve veCc
optereeenje, a u slucaju lorna pocinje pucanje i raslojavanje zastitnog
stuba.
Oa bi se sprecila optereeenja podgrade ispod zaStitnog stuba i naprezanja u zastitnorn stubu odrlala u dozvoljenim granicama, posebno
ako se u najviSoj etaii otkopava sa zarusavanjem i povecava opterecenje
krovinom, najpovoljniji je stepenasti oblik zastitnog stuba (s1. 8Ia).
Stepenasti oblik zastitnog stuba, medutim, poveeava gubitke uglja u
otkopnom bloku (3--4%).
9 Tehnololkl procesl podzemne eksploataclJe

129

Zastitni stub ventilacionih etaznih hodnika u obliku romboida (s1. 81b)

omogucuje efikasnije zasipavanje svake etale, a naroeito bokova otkopa.
prouzrokuje manje gubitke uglja u bloku i moze se preporuCiti kod manjeg broja otkopnih etala.
a""
",c",
-,p ......- _:--)

\
d

_J.._"-

_L...:

Sllka 81. - Sema rasporedn

etarnth hodnik.a i oblik.a zo
IUtnih stubovo: a - step(!:
nasti raspored etafnih venti
laclonih hodnika; b - etafnl
ventllaclonl hodnici u istom
nlvou; c - naizmenlb\l ra
spored eta!n.lh ventllac10nih
hodnika; d - eWni Izvoml
hodnic1 u IslOm nivou; e etaf.ni izvomi hodnici III etafe na nivou izvomog hortzonta; IH - lzvoznl horlzont:
VH - ventilacioni horizont;
EH - etafni hodnik

Zalititni stub konusnog oblika na kontaktnoj povrSini sa naizmenicnim

rasporedom ventilacionih hodnika odgovara veeem broju otkopnih etala,
pri cemu je svaki drugi hodnik u istam nivou (s1. 8Ic).
Na nivou izvoznog horizonta za.stitni stubovi mogu takolte imati razHeite oblike.
Romboidalni oblik zastitnog stuba (sl. 81d) i izrada svih etaznih
izvoznih hodnika na istom nivou, iznad nivoa popr~nog hodnika, olaksava gravitaciono spustanje uglja na osnovni izvozni nivo.
Gubici u zastitnom stubu mogu biti smanjeni ako se etaini izvozni
hodnik poslednje etaze izradi na nivou osnovnog izvoznog hodnika
(sl. 8Ie).
3.4.4. SISTEM PRIPREME ZA POPRECNO OTKOPAVANJE
U KOSIM ETAZAMA

Strmi slojevi uglja srednje i velike debljine mogu se otkopavati

varijantom kosih etaia koje imaju popretni polmj u odnosu na pndanje
sloja i nagnute su pod uglom 3().....-40o suprotno ad pravca pada sl~ja.
Kosi poloiaj etala olakSava otpremu uglja sa otkopa do izvoznog hodnika
i stvara uslove za efikasnije zasipavanje.
130

Otkopavanje popr~nih kosih etaza moze biti izvrSeno od izvoznog

horizonla ka ventilacionom iskljucivo zasipavanjem (hidromehanickim
iIi pneumatskim zasipom) i1i od ventilacionog ka izvoznom sa zasipavanjem ili zarusavanjem. U praksi se najceSce primenjuje prvi nacin otkopavanja sa hidromehanickim zasipavanjem.
Sistem pripreme za popreeno otkopavanje kosih etaza sastoji se l1podeli jamskog polja oa otkopne horizonle visine oko 100 m, u kojima se
n&laze otkopna polja za jednokrilno ili dvokrilno otkopavanje. U otkopnom
polju za jednokrilno otkopavanje, duZine 18G-300 m, nalaze se dva do
tri otkopna bloka, odnosno 4--6 blokova U otkopnom polju za dvokrilno
otkopavanje. Duiina otkopnog bloka zavisi od debljine sloja i drugih
tehnicko-ekonomskih iaktora i kreee se u granicama 90--150 metara
(sl. 82),

- , - -----'I).>I!D,.

A -8

l.EGENPA
JtO

__

EJEJ1SOff

"" c
KO""

-1f.. "S_"

Kltr-.._

r"I1""

"

y,oTDU~ S"'1iW,o
110111","/11" V,A..~;ou;f"'" s-.Ift.tJA

Slika 82. - Sistem prt"Teme

otlwpnoQ poljo. za POPTe~na
otkopavo.n;e kosim ettclama
so. hidTomeho.ni~kim zo.sipavanjem: 1 - podinskl izvomf
hodnik; 2 - podinski veDtilacioN hodnik; 3 - podlnski
popretni bodnik; 4 - podinski popretni bodnik za pro-

vetravanje; 5 - osnovni ventilacioni bodnik; 6 - zasipnl

uskop; 7 - sipka za ugalj;
8 - prvi paralelni hodnik;
9 - bodnik za akumulaclju
vode; 10 - popreeni lzvozni
hodnik; 11 - osnovni izvozni
bodnik; IZ - cevovod za zasip; J3 - transporter za ugalj

131

"

Osnovni sistem pripreme nalazi se delimicno u podinskom boku,

tako da su podinski izvozni hodnik (1), ventilacioni hodnik (2) i popreeni
hodnici (3) i (4) van uticaja zone otkopavanja. Na donjem i gornjem
nivou otkopnog horizonta izrade se osnovni izvozni hodnik (11) i osnovni
ventilacioni hodnik (5), koji su povezani zasipnim uskopima (6) i sipkama
za ugaIj (7). UgaIj se iz kosih etaia doprema konvejernim transportom
i uskopima na pm paralelni hodnik (8), koji se kasnije zasipava, a zatim
popretnim hodnikom (5-6 m iznad osnovnog izvoznog hodnika) do
utovarnog mesta podinskog izvoznog hodnika.

3.5. SISTEM PRIPREME ZA PODETAtNO OTKOPAVANJE

Podetamo otkopavanje, koje je inace vrIo razvijeno u podzemnoj
eksploataciji neslojevitih leZiSta, ima ogranifenu primenu u lenstima
uglja. Razlog ogranifene primene proistife iz nepovoljnih fizicko-mehanickih karakteristika bokova i sloja uglja. U uslovima podetaznog
otlropavanja slojevitih lezista dolazi do nekontrolisanog zaru.avanja
bokova i meSanja jalovine sa otpucanim ugljem, zbog cega se znatno
pogorSava kvalitet ugIja sa podetab.
Sistem pripreme za otkopavanje podetanim hodnicima naSao je
primenu u strmim l~istima sa uglom pada veeim ad 600 , debljine
3-6 m i cvrstim ugljem. Osnovna priprema izvodi se delimicno u
podinskom baku i sloju uglja (sl. 83). Iz popretnih hodnika (3) i (4), koji
povezuju podinski izvozno-ventilacioni sistem, razvijaju se osnovni izvozni hodnik (5) i paralelni podetatni hodnik (7), koji se spajaju sipkama
za ugalj (10) na svakih 5-6 metara. Na isti nacin izradi se osnovni
ventilacioni hodnik (6) na vertikalnoj visinskoj razlici oko 60 m iznad
osnovnog dzvoznog hodnika. Grarucni uskopi (8), koji slute za prolaz,
provetravanje i dopremu materijala i opreme, odreduju dutinu otkopnog
bloka po pru!anju. Iz uskopa (8) rade se podetaZni hodnici do granice
otkopnog bioka, odnosno kose prostorije za od5ei:anje, koja predstavija
sastavni deo otkopne pripreme.

3.6. SISTEM PRIPREME ZA MAGAZINSKO OTKOPAVANJE

Magazinsko otkopavanje le!iSta uglja moze biti izvedeno sarno u
posebnim rudarsko-geolookim uslovima. Pre svega sloj uglja treba da
ima jasne kontakte sa podinskim i krovinskim bokom, neporemeeenu
liniju pada i treba da bude srednje do znatne cvrstoee. Krovinski i
podinski bok treba takode da imaju osobine kompaktnosti i stabilnosti
i da ne zaruSavaju u magazinski peostar otkopa. Magazinsko otkopavanje
moZe se uspesno primeniti u slojevima debljine 1,5-5,0 m sa uglom
pada veeim ad 50 0
Sistem pripreme za magazinsko otkopavanje sastoji se u izradi izvozn~ventilacionog sistema u sloju uglja. Sloj se deli po vertikali na
otkopne pojase u kojima se pripremaju magazinski otkopi (s1. 84).
Izmed.u osnovnog izvoznog hadnika (1) i ventilacionog hodnika (2)

132

moze biti pripremljeno dva do tri reda magazinskih otkopa. Na svim

otkopnim nivoima izrade se paralelni hodnici za podsecanje (3), koji se
spajaju kratkim sipkama za ugalj (4) sa konusnim proAirenjem za lakSe

------------_._,

,
,,,

,,.
,

I,
I,

I
I
I

,
s
---_._-

....

Stika 83. -

5latem priprrnle

otkopnog horizonta za otko-

pavan;e podetafnim hodntdrna: 1 - podlnskl Izvozol hodnlk; 2 - podlnski ventllaclonl

hodnlk; 3, 4 - podinskl poprebli hodnlcl; 5 - osnovnl
Izvozni hOOn1ki 6 - osnovnl
ventilaclonl hodnik; '2 - paralelni podetaf.ni hOOnik; 8 ventilaclonl uskop; 9 - podetafni hodnid; 10 - sipke za
ugalj

propustanje uglja. Pravac transporta i provetravanja oznacen je na

slici 84.

.7. SISTEM PRlPREME ZA OTKOPAVANJE PRIMENOM

STITNE PODGRADE
U svakoj tehnologiji otkopavanja poseban problem predstavlja zaM:ita radnog prostora otkopa od prostora u kome je zavrieno otkopavanje
leZiSta pa treba izvrSiti saniranje. U strmim lefiStima izolacija i zaStita
radnog prostora postaje jo.s sloieniji problem jer za.rurena krovina, ugalj
ill zasip imaju tendenciju prirodne koncentracije u slobodnom prostoru
otkopa.

133

--.--.--,-.--.--, - - -

I
'I

A-8

Slika 84. -

Sutem

otkopnog poLja %4

prip7'efM

mo.gozhuko

otkopatl4n';e: 1 _ osnovnl lzvozni hodnik; 2 OSDovnl

ventilacloni hodnik; 3 - paralelni hodnik za podsecanje;
4 - sipke za ugalj; a - t magazinski otklopl

Medu brojnim konstrukcijama otkopne podgrade, jedno od najefikasnijih tehnickih reSenja sa stanoviSta sigurnosti je takozvana sUtna
podgrada razliCitih konstrukcija. Ova vrsta podgrade narOOito je nasta

praktienu primenu u podzemnoj eksploataciji le!iSta uglja u SSSR-u.

gde je razvijena i prva konstrukcija stitne podgrade.
Prva stitna podgrada pojavila se 1935. godine u rudnicima uglja u
Kuzbasu. To je bila konstrukcija .zuravljeva i bila je predvidena za

134

horizontalne slojeve. Zatim su razvijane nove konstrukcije stitne podgrade

pod rukovodstvom N. A. Cinakala za primenu u strmim slojevima.
Danas se u prak'Si podzemne eksploatacije primenjuju stitne podgrade
tipa fleksibilnog pokrivaca, stitov.i Cinakala, za istovremeno podgrac1ivanje
i ograc1:ivanje otkopa (SK, KVKP, KTU, OMKT) i za podgradivanje
(KM, KM-81, KM-87 i dr.) otkopa.
Primena stitova za otkopavanje nagnutih i strmih slojeva srednje
i. velike debljine je slozenija, i to utoliko vise, ukoliko raste debljina sloja.
Osnovni tehnoloski princip otkopavanja sa stitnom podgradom sastoji
se u periodicnom pomeranju stita po padu sloja u funkciji pomeranja
otkopa po padu. Za zaStitu otkopnog prostora koristi -se viSe tipova i
konstrukcija stitova.
Jamsko polje deli se po vertikali na otkopne pojase sa grupisanjem
izvoznih horizonata iIi meduhorizonata. Izmedu dva otkopna nivoa,
duzine 200-300 m, a u regularnim slojevima i do 600 m, radi se podela
na otkopne blokove (stubove) duZine 24-50 m po pruzanju sloja. Vertikalna visina izmedu dva uzastopna otkopna nivoa iznosi 80-100 metara.
Osnovna priprema jamskog i otkopnog polja sastoji se iz jamskih
prostorija u podinskom baku sloja: podinskog izvoznog (1) Ii ventilacionog
hodnika (2), koji komuniciraju sa delom pripreme u sloju popreenim
hodnicima (3) i (4).
Priprema otkopnog porja (s1. 85) obuhvata izradu osnovnog izvoznog
hodnika (5) i ventilacionog hodnika (6) u podinskom delu sloja u blizini
kontakta sa podinskim bokom. Kada se zapoene priprema nizeg otkopnog
polja (horizonta), onda se ventilacioni hodnik izradi na 4-6 m ispod
izvoznog hodnika (5).
Po pruzanju otkopno polje deli se na otkopne blokove Sirine 24-36
m po pruzanju, dok Sirina iznosi 30-50 m kod debljine sloja veee ad
5 metara. Otkopni blokovi odvojeni su zastitnim medublokavskim stubovima sirine aka 2 metra.
Osnovni izvozni i ventilacioni hodnik spajaju se na 25-50 m busotinarna precnika 400 mm, koje se razbuse (prosire) na precnik 800 rom
u povratnom hodu busilice. Prosirenje ovih busotina na pravougaoni
profil dimenzije 2 X 1 iii 1 X 1 m za prolaz i spustanje uglja radi se
postupnim miniranjem dli pneumatskim alatom. Busotine treba busiti
na oko 1,5 m od podine 'Sloja.
.
Kada je zavrsena .izrada osnovnog i ventilacionog hodnika do granice
otkopnog polja, poeinje priprema otkopnih stuhova izradom sipki za ugalj
(8) do ventilacionog hodnika (6) i komora (9) za montazu stitova (10)
na nivou ventilacionog hodnika.
Susedne dye sipke (8) i (II) rade se na rastojanju od 8 m po
pruzanju, tako da se uzima po 3 m sa obe strane u procesu otkopavanja i
istovremeno ostavlja stub sirine 1,5 do 2 metra. Ove sipke spajaju se
kratkim probojima na visini 6-8 sa profilom proboja oko 1,5 mt.
U slucaju da otkopni stub ima dva uskopa, oba imaju dva odeljenja
ad kojih jedno sluzi za .spustanje uglja, a drugo za prolaz. Prolazno odeljenje opremljeno je lestvicama i odmoristima, a na ulazu se ugraduje
zaStitni poklopac.
Da hi se spreeio zastoj u kretanju uglja kroz sipku, na donjem delu
izradi se proSirenje sipke preseka 2X 1,5 m na visini 12-15 mod osnovnog
izvoznog hodnika; ovo prosirenje ima ulogu bunkera za ugalj.
135

tl
I

"

i
i

,
,

C -D

LF

-F

..

Stika 85. - Sutem pripreme ,trmog stoia %4 otkopavanje jtitnom podgradom:

1 - podinskl izvomi bodnik; 2 - podJnski ventilacioni hodnik; 3, 4 _ podinski
popreOt.l hodnid; 5 - osnovni izvozni bodnik; 6 _ omovnJ ventilationl
hodnikj 7 - paralelnl hodnlk; 8 - sipka za ugalj; 9 - komora za montafu
lltitova; 10 - !titna podgrada

Na slici 86 pl'likazana je ~ma pripreme za otkopavanje Iutnim !tom.

Priprema otkopnog polja sastoji se iz izrade osnovnog izvoznog hodnika
136

(1), ventilacionog hodnika (2), medueta!nog hodnika (3) i paralelnog hodnika (4). Sve ove hodnike povezuju buwline (5) na medusobnom rastojanju 30-60 metara. Medueta!ni hodnik (3) slu!i za burenje buSotina
na kracoj du!ini da bi se mogao odrlati pravac busotine sa minimalnom
devijacijom.
l-.-

ft

dlJ
l"

I.LJ
~

~~y\r

,
k

1=

'[j

,I

0
~ 0
0
0

~rn

0
0

I
,

000000000
'---------'-----

Sllka 88. - SistlL"m pnprnne .trmog l1oj(l Z4

otkopaucnje lu61im .Itt
't01/im4: 1 osnovn!
izvomi hodnJk; 2

osnovni
venlUacioni
hodnik; 3 - medueta!nJ
bodnlk; paralelni bodnik: :i - buAoUna

Ovaj sistem pripreme prlmenjuje se za slojeve debljine 1,0-2,5 m

sa ug10m pada veCim od 55.
Za otkopavanje strmih slojeva sa ug10m pada 65-90, debljine
12-16 m, primenjuje se sistem pripreme kojim se sloj podell u krovinski
1 podinski deo (sl. 87), koji se nezavisno otkopavaju stitnom podgradom.
Priprema je ,identilma kao kod ostalih sistema i sastoji se od transportno-ventilacionih prostorija i sipki za ugalj i prolaz, koje se na1aze u krovinskom i podinskom delu. Izmedu podinskog i krovinskog dela ostavlja
se zdtitni stub koji poveeava gubitke do 400/0.

3.8. SISTEM PRIPREME ZA OTKOPAVANJE U KOMORAMA

Tehnologijom otkopavanja u komorama mogu se otkopavati i nagnuti,
odnosno stnni slojevi slojevi sa uglom pada 25-55 0 , sa napomenom da ova
tehnologija otkopavanja ima ogranicenu primenu zbog gubitaka u otkopavanju koji iznose 40-50'/.

137

'
" 1=

I'

II
II

i i,

'I
II

II

I'

II

II

..... L

rF=

""

-e-....,-t
- 8

CoD

II

H, I

__ ::.jL_~~

r-.

:[!

_J1J

F_j

L... D

'..... . '.,'

-....

..

1:1

':

L.-

,-;

=
::

"',...JILILILJy,'

L--

I,',:
II

r-E

,.

.,".-.

::
'-

Slika 87. -

Si1Item prl

preme strmog

310;11 .2:0

_ posebno

otkopovanje
~Utov1mo. krovinslcog i
podffllkog del.a.

Na slici 88 prikazan je deo otkopnog polja sa rasporedom komara.

Izmedu osnovnog izvoznog hodnika (1) i ventilacionog hodnika (2)
izrade se pripremni hodnici (3) taka da se sa abe strane otkopnog hodnika
ProSiri otkop U obliku komore iirine 6-8 metara. Izmed:u komora ostavIjaju se zaW.tni stubovi sirine aka 4 metra.

138

Otkopavanje strmih slojeva u komorama moze biti izvrieno i drugim

varijantama. Slika 89 pokazuje jednu varijantu pripreme i otkopavanja
sa magaziniranjem otpucanog uglja.
A

-----!="-------~
, ,,
I
I
,
,
I
I

, I
I
I

, I
I

,I
I

--

-!:=a

~.,.

-----,
A-a

Slika 88. - Serna pripreme .trmog &10;0

za otkopavan;e u komorama: 1 - osnovnl
lzvoznl hodnlk; 2 - osnovni venUIacloni
hodnik.; 3 - pripremni (otkopnl) hodnik;
4 - komora; 5 - za!litnl stub

U otkopnom pojasu priprema se otkopno polje vertikalne visine

40--60 m, dutine 100-300 m, za jednokrilno ili dvokrilno otkopavanje.
Kod veee otkopne visine izradi se meduhorizont i otkopna visina podeli
na priblifno dva jednaka dela.
Sistem pripreme obuhvata izradu podinskog izvoznog hodnika (1),
ventilacionog hodnika (2) i popreene hodnike (3) i (4).
Na osnovnom izvoznom mvou izradi se do granice otkopnog polja
u podinskom delu sloja osnovni izvozni hodnik (5) i osnovni ventilacioni
hodnik (6). Priprema komora radi se uskopima (7), tako da duzina komora
po pruzanju iznosi 9-17 m, u zav.i$nosti ad kompaktnosti bokova. Uskopi
se spajaju horizontalnim probojima (10) na vertikalnoj visini oko 8 metara.
Izmedu osnovnog izvoznog hodnika (5) i paralelnog hodnika (8) probijaju
se sipke (9) na rastojanju oko 6 metara.
Krovinski bok komore se privremeno osigurava daskama koje se
sidrenjem fiksiraju za. krovinski bok. Otpucani ugalj se magazionira u
komori i po zavIietku otkopavanja komora se prazni a bokovi prinudno
zatu.savaju.
139

------r~_.

_L-._

" t . -.
q.

A -8

Sl1ka 89. -

Sistem prlpreme

.trmog ,Io;a za otkopavan.;e

u komorGm4 so ma\1(l%iniranjem u"l;a: 1 - podinsld izvozni bodnik; 2 pod1nsld

venWacionl bodnlk; 3-4 popretnl hodnJc1; 5 - OSDovnl
lzvozni bodnik; 6 - omovnl
venUlacioni hodnlk; 7 - uskopi; 8 - paralelnl hodnlk;
g - Ilpke; 10 _ hortzontalnl

probojl; 11 Ul~Utni stub;

12 - :z.atUtni plafon

4. SISTEM PRIPREME ZA PRIMENU TEHNOLOGIJE

KOMBINOVANOG OTKOPAVANJA
Tehnologija kombinovanog otkopavanja polazi od kombinovanja pojerazli~tim prostornim rasporedom i
odnosom. Prostorni odnos osnovnih konstruktivnih elemenata u stvari
je funkcija pravca otkopavanja ill napredovanja fela otkopa. Prema tome,
pol:etni polozaj otkopa ne mora da zavisi od mogucih kombinacija njegovog
napredovanja. vee treba da omoguci kommnovanu tehnologiju otkopavanja
u raznim 'Pravcima. U osnovi se kombinuju pravci otkopavanja po prulanju, padu i dijagonalno na pruzanje. Osim toga, otkop se moze razvijati
ad podine ka krovini, ako se vrii kombinovano otkopavanje slojeva veee
debljine ad normalne visine otkopa.
dinih konstruktivnih elemenata sa

140

Iz ovih nekoliko opStih konstatacija 0 tehnologiji kombinovanog otkopavanja vidi 6e da u projektovanju sistema pripreme treba uskladiti
mreiu prostorija pripreme sa pOCetnim Ii zavr'Snim poloiajem otkopa. U
slojevima manje debljine sistem pripreme se, po pravilu ne razUkuje
od sistema pripreme objaSnjenih u ovoj glavi. Medullin, sloienost sistema
pripreme u slojevima veee debljine zavisi od broja kosih Hi horizontalnih
etaia kod podele sloja po debljini, kao i od pravea i redosleda otkopavanja
pojedinih etaZa.
U praksi se kombinuju sledeei konstruktivni elementi sistema pripreme:
a) otkopni pojasi po pru!anju sa popr~nim otkopavanjem u jednom
ill viAe otkopnih nivoa;
b) otkopni stubovi po pndanju ill padu sa razlicitim poloiajem otkppnih komora;
c) otkopne eWe po pruzanju ill padu sa razliCitim polozajem otkopa
po pruZanju ill padu, odnosno razvojem otkopa po visini;
d) otkopne etaie po padu sa podetatnim polozajem otkopa d otkopavanjem u dva stepena.
Iz navedenog pregleda najceScih kombinaeija vidi se da se mogu primeniti vee poznati elementi pojedinih sistema osnovne pripreme. Sto se
otkopne pripreme tire, ona zavisi ne sarno od poeetnog polozaja otkopa i
pravea otkopavanja, vee i od vrste, dimenzija i nacina monWe otkopne
opreme.

GLAVA X

Osnovni konstruktivni
parametri pripreme

J. OPSTE NAPOMENE
Kao sto je vee izloteno, osnovnim sistemom pripreme treba reSiti
me<1usobni prostorni odnos konstruktivnih elemenata proizvodnih jedinica
i generalni pravac otkopavanja po horizontali i vertikali. Zna~i, istovremeno treba odrediti konstruktivne i tehrricke parametre proizvodnih.
jedinlca koje se formiraju U osnovnom sislemu pripreme. Ovde spada
feSavanje sledeCih problema:
a) broja otkopnih krila U otkopnom polju;
b) racionalne dufine otkopnog bioka U otkopnom horizontu;
c) rastojanja Iizme<1u poprel:nih hodnika;
d) visine otkopne etafe pri otkopavanju sloja vece debljine.
Navedeni konstruktivni parametri resavaju se oa principu minimuma
troskova pripreme, transporta, oddavanja i eksploatacije jamskih prostorija i odgovarajucih rezervi uglja u otkopnim jedinicama, na jednoj.
i zavisnosti od tehnickih parametara jamskih prostorija u u!em smislu,
na drugoj strani. Vrlo cesto tehnicki parametri jamskih prostorija obuhvataju se posrednim putem kroz troskove eksploatacije tih prostorija. Tako,
na primer, naon podgradivanja se obuhvata kroz troskove oddavanja,
nacm transporta i opreme se iskazuje kroz troskove transporta, oprema:
sipki se reducira na 1 du!ni metar itd. Ako se tome doda da su profili
prostorija pripreme u najvetem broju slucajeva obuhvaceni standardima.
onda se ekonomski kriterijumi mogu uprostiti grupisanjem tehnickih
parametara i bez velike greSke mogu se odnositi. na glavne sisteme
pripreme.
142

2. ODREDIVANJE BROJA OTKOPNIH KRILA U

OTKOPNOM POUU
U jednom otkopnom poliu. kao 510 je poznato, proces otkopavanja
maze biti organizovan u jednom kriJu Hi U oba krila jednovremeno. Ovaj
problem nije jednostavno r~ti u praksi projektovanja pre svega zbog
toga 510 lennin otkopno polje moze biti relativan u odnosu oa mogucll
du:bnu prema rudarsko-geoloSkim karakteristikama i ekonomskim kriterijumima. Medutim, uvek se podrazumeva usagla.savanje projektnih reSenja sa prirodnim uslovima, koji vrlo ~esto mogu biti presudni u pogledu
mogucnosti primene proracunskih konstruktivnih parametara. Prema
tome, jednokrilno iIi dvokrilno otkopavanje moze biti llslovljeno prirodnim uslovima u pogledu lokacije sabime komunikacije, koja odreduje
broj hila u jednovremenom otkopavanju.
ReSavajuci ovaj problem po ekonomskim kriterijumima treba uzeti
U obzir uticaj lroskova odrzavanja osnovnih prostorija pripreme i transporta. Pri tome se polazi od du!ine otkopnog polja Lo po pruianju sloja.
Du!ina krila otkopnog polja moze na jednoj stram iznositi x, a
du!ina drugog hila ~x. Ako je brzina napredovanja otkopa u oba
krila podjednaka .:i iznosi X'o, onda ce troSkovi odrlavanja osnovnih
pripremnih prostorija na jednom krilu iznositi:

,.x

--+'2 X
2"

gde su:
TI -

troSkovi odrlavanja horizontalne prostorije duZine,

ll, tj. u zoni poveCanog uticaja oslonog pritiska,

T:l troSkovi odrlavanja horizontalne prostorije na duiini, ft, tj. u
zoni uticaja konstantnog pritiska,
a na drugom krilu:

Ukupni troSkovi ixnose:

r:,- 'IX2
- +1t2x+

_'-,-,("L,?--_X-,),-'

2vo

2vo

+'2(!.o-X).

(21)

Sredivanjem izraza (21) dobija se:

T,- r l 2X2_2Lox+L~+'2l.o
2"

(22)

Ix izraza (22) najpovoljnija vrednost za T. odgovara minimumu promenljivog dela izraza, t:

!(x)-2r+ 2 Lox + L:

(23(

UzevSi prvi izvad f(x) dobija se

143

['(x)-4x-24

(24)

IzjednatujuCi izraz (24) sa nulom

4x-2G-O,
dobija se vrednost za:

x-2

(25)

Aka se vrednost zax=I..zameni u izrazu (22), dobijaju se minimalni

2
troskoVii. oddavanja:
(26)

Prema tome, sa stanoviSta troSkova odr!avanja osnovne pripreme.

prema izrazu (25) maze se zakljuCiti da je dvokrilno otkopavanje
najpovoljnije sa podjednakom duzinom oba krila i treba takav sistem

projektovati kadgod je to moguce.

U vezi sa uCinjenom konstatacijom treba oceniti kakav
zna~aj

prakti~an

ima odstupanje od kmterijuma ravnostranog dvokrilnog otkopa-

vanja.
U matematickoj analizi polazi se od pretpostavke da minimum funk. x -L,. za
dje (22) nastupa u jednoj tacki krive sa vrednoscu apsclSe
2
praktiene proraeune isti znafaj ima ne samo tacka vec i opseg koji se
nalazi u blizini sa obe strane minimuma. Zbog toga se moze, umesto
minimuma funkcije, zadatak reSavati taka da se ispitaju odstupanja u
nekoj zoni ill opsegu koja ce zadovoljiti tacnost i unapred odredena
odstupanja u blizini zone minimuma (ill maksimuma. zavisno od toga
koja se veliema odreduje).
U tom smislu mogu se ocenjivati trookovi dajuci razne vrednosti za
x po izrazu (22). ZakljuCak se moze izvoditi na osnovu nekog koeficijenta

k. sravnjujuCi ga sa minimalnim troSkovima

r~;:

Posto su kod jednokrilnog otkopavanja

x- 2.
L,

pri

tro~kovi

dvostruko veei

(k=2), onda se koeficijent k moZe menjati u granicama l~k~ 2.U ovom

cilju moze se postaviti jednacina:

krlL'_~(2xl_2Lox+Sl)
4\'0

2\'0

Iz ove jednacine dobijaju se koreni:

L,
x'-T(I-f k - I )
L.

,r;:--,

x'-T(I+,k-I).

144

(27)

Birajuci vrednosti za koeficijent k. nalaze se odgovarajuce duZ:ine

krila otkopnog polja XI i X:!.
I,
z"k-lxl-X1- - ; za ",-2 xl-O, x 1 -Lo, za 1(-1,5
1
=0,30, x1-O,7o; za 1(-1,75 -"1-0,050, x1-O,95!v.
u vezi sa minimumom ill maksimumom funkcije i optimalnim reSenjima koja odgovaraju ekstremima funkcije treba jos konstatovati da se,
uzimajuci vrednosti za prakti~ne proracune u projektovanju konstruktivn!h pararnetara u blizini ekstremuma, ne cini suvi!e velika greska koja
se ne moze u praksi prihvatiti. Tacnost ove tvrdnje moZe se proveriti
skora u svim proracunima ispitujuci ta~nost polaznih podataka i parametara. U slueaju odred:ivanja troskova odriavanja polazni pararnetri TI i
"' zav.ise ad duZine zona II i h, koje se mogu po raznim autorima (A. P.
Kilja~kov, S. E. Rozenberg i dr.) uzeti u dosta Sirokim granicama. Treba
napomenuti da i pored merenja jamskog pritiska i odredivanja uticaja
zone oslonog i otkopnog pritiska, u odredivanju zone II i 12, a saglasno
tome i u proracunu polaznih vrednosti za TI i 1"2, mogu se uneti subjektivne
ocene koje ce imati veea ili mania odstupanja. Iz ovoga se iasno vicli da
ce taenost proracuna zavisiti ad tacnosti polaznih parametara. Greska
je utoliko mania, ukoliko je manji priraStaj ordinatel:iy za promenu
apscise !:J.x u blizini minimuma ill maksimuma.
Na identican nacn ispituje se uticaj troskova transporta pri jednokrilnom Ii dvokrilnom otkopavanju, polazeei od sledeCih cinjenica:
a) kad sinskog transporta troSkovi zavise od gubitaka vremena za
utovar i istovar vagona i vremena za prevoz. punih i praznih vagona:
b) kod kontinuelnog transporta troSkovi takoc!e zavise od duzine
transportnog puta.
Ukupni troSkovi za Dba naeina transporta mogu se izraziti:
q,
q--+q,
(28)
Xl

gde

50: q -

troSokvi transporta, din/tlcm:

01

ql--Q'
n T

a -

troskovi transporta po jednoj transportnoj jedinici na smenu,

dinlsm,
vreme utovara i istovara, min.
n - broj vagona u vozu,
Q - korisna te!ina vagona, t.
T - efektivno vreme transporta u srneni, min.
L - duZina transporta u jednom pravcu, m.
t -

o(~+~)
v.

1. TebnoloikJ procesl podumne ebploaLroclje

v.

145

V1 -

v, -

brzina transporta punih vagona, m1min,

brzina transporta pra:znih vagona, m1min.

Prema tome, clan q. odnosi se na troAkove u zavisnosti od vremena

I

manipulaeije na utovarnim i ~stovamim lackama, dok clan q! obuhvata

troskove u zavisnosti od vremena trajanja transporta.
Da bi se mogli uporediti troskovi transporta za jednokrilno i dvekrilno otkopavanje, lreba istaCi da u izrazima za ql i q! ad osnovnog su
znacaja VTeme manipuIacije t, odnosno brzine VI i V Prema tome, pravi
odnosi ovih velicina i njihov uticaj na troskove treba vezati za nal::in
utovara i istovara, a zatim izvrSiti uporedenje na osnovu ucesca vremena t
i mogucih brzina VI i V. u obe alternative.

3. ODREDIVANJE OPTIMALNE DUtlNE

OTKOPNOG BLOKA
Za odre4ivanje racionalne duiine otkopnog bloka 1. u otkopnom
poIju (horizontu) duiine Lo polazi se tak<K1e od ekonomskih kriterijuma,
koji su pak zavisni ad broja otkopnih blokova n&-. Uzima se serna bloka
koji je ogranicen sa dva zasipna uskopa (zu) i odgovarajuca popr~na
hodnika (Phz), ima jednu sipku za ugalj (su) i odgovarajuci popr~ni
hodnik (Phu).
Za ekonomske kriterijume uzimaju se troskovi izrade, opreme i odrzavanja prostorija pripreme i trookovi transporta.
Ovi troSkovi mogu Be grupisati Da sIedeCi nacin:
a) TroSkovi izrade i opreme poprtcrlih hodnika (phz):
K,(n+l),

gde je K. - troSkovi izrade jednog popreb1og hodnika.

b) Tro!kovi izraded opreme zasipnih uskopa (zu)
hKt(n+ I},
gde su: h - otkopna visina bloka, m,
K2 - troskovi izrade 1 m zasipnog uskopa, din.
e) TroSkovi izrade i opreme sipke za ugalj (su):
nhKs
gde je Ks - troSkow izrade 1 m sipke za ugalj.
d) 'I'ro!kovi izrade i opreme pop~nih hodnika (phu)

nK.,
gde je K. - ~ovi izrade i opreme jednog POPreWog hodnika.
e) Tr'OOkovi odrlavanja popreCnih hodnika (Phz) i (Phu)
1, "It (2n+ 1),
146

gde su:

n+ 1

broj popreCnih hodnika (Phz),

broj popreenih hodnika (Phu),
tl' - duzina jednog poprecnog hodnika, ro,
TI troskovi odriavanja 1 m poprecnog hodnika, din/god,
t vreme otkopavanja jednog bioka, godina.
f) Troskovi odrlavanja zasipnih uskopa (zu)
-

n -

hr z t(n+1)

gde je Tt - tro!kovi odr!avanja 1 m uskopa, din/god.

g) TroSkovi odrlavanja podinskog izvoznog i ventilacionog hodnika
na dulini otkopnog polja LA:

Lot 'rl'>
gde je TI' - ukupni troAkovi odrlavanja 1 m podinskih hodnika,
din/god.
h) TroSkovi odrlavanja osnovnog izvoznog i ventilacionog hodnika:

'-1r',

1.,-'"I =
2

Lei ( r' +!'-")

2 '

gde su: T' - tl'OSkovi odrtavanja 1 m izvoznog hodnika,

T" t.rOO.kovi odrlavanja 1 m ventilacionog hodnika.
i) Troskovi transporta uglja po osnovnom hodniku:

Le

, h K
&...'lJ I'

n 4q

... L:h,.Koq

4n

gde su: q - troskovi transporta 1 t uglja po osnovnom hodniku,

din/ro,
p - produktivnost sloja, tlm l ,
K o - koeficijent iskorili:enja u otkopavanju,

L. _ duZina bloka, m.
n
U izrazima za troSkove veliNnu vremena ot.kopavanja t treba zameniH izrazom:
h LepKo
1,
nCo

gde je Cb - godisnja proizvodnja jednog otkopnog bloka, t/god.

Sada se maze napisati zbir svih troSkova ad a do i kao funkcija
promenljive fl.:

00'

147

Funkcija (29) moze se napisati U opstem obliku:

f(n)-an+

.... C,

gde su a, b, c pozitivni koeficijenti, i, prama izrazu (29), imaju oblik:

a-K\ +h.K+hK}+K.

[I,r,+h",.... (.,....r,+r,," C,4q)]

b- hL,pK.
C
2
2
4
+-+-~

(30)
(31)

c-KI +hK2 +

hL,pK, (21

p '\

C,

h',)

+ -

(32)

Za analogne funkcije ovog oblika broj blokova se moZe odrediti po

L. D. Sevjakovu iz opsteg izraza:

n~-~ I ~
2

(I -;b
a

V4

(33)

Zamenom koeficijenta b iz izraza (31) i a iz izraza (30) izracunava

se vrednost za n.
Ako se po izrazu (33) ne dobije ceo broj za n, onda se uzima najblizi
ceo broj.
Tada ce racionalna (optimalnal duZina bloka biti:
1,_

Lo.

(34)

4. ODREDIVANJE OPTlMALNOG RASTOJANjA

POPRECNlH HODNIKA
Za otkopavanje nagnutih i strmih slojeva veoma cesto se sistem
pripreme radi u podinskom boku. Razlozi za izgradnju podinskog sistema
le!e pre svega u elim.inisanju uticaja otkopnog pritiska na jamske prostorije pripreme, Cimese smanjuju troSkovi odrlavanja ovih prostorija. U
nekim slueajevima, sa geomehaniCkog ill hidromehaniCkog uticaja podina
moze biU stabilnija radna sredina, dok u drugim slucajevima pomeranje
sistema pripreme u podinu zahteva sarna tehnologija otkopavanja (na
primer zasipavanje osnovnog izvoznog hodnika iIi zarusavanje otkopnog
bloka 1 izvoznog hodnika kod odstupnog otkopavanja).
U navedenim uslovima podinski sistem pripreme povezuje se popreenim hodnicima sa delom pripremnih prostorija izgrac.1enim u sloju; poprel:ni hodnici sluze za transport, provetravanje, kretanje radnika i snabdevanje atkopa materijalom.
U opstem slucaju rastojanje izmed:u poprel:nih hodnika maze se odrediU po ekonomskom kriterijumu najmanjih tros.kova. Ovi troSkovi obuhvataju sledeee glavne pozicije:
a) Troskove izrade popreenih hodnika:
K,
148

gde je: K - ukupni troskovi izrade i opreme jednog

bodnika.
b} Troskove odrfavanja osnovnih hodnika u sloju:

pop~nog

1;, x 2

--,
h,
gde su: :Er - troskovi odrlavanja 1 m pripremnih hodnika od izrade
do probijanja narednog popretnog hodnika koji preuzima funkciju transporta. din/god,
v.. - napredovanje otkopnog fronta, m/god.
c) Troiikove transporta uglja, rai:unajuci da je srednje rastojanje
jednako rastojanju popreenih hodnika x:
Q xq!.

gde su: Q - zahvacene eksploatacione rezerve. t.

qz - troSkovi transporta uglja na izvoznom horizontu, din/tIn.
d) Isti troskovi kao pod c) za transport zasipa:
c~

Qxq!,

gde su: Cl - koeficijent koji pokazuje koji se deo pripremljenih

rezervi otkopava zasipavanjem,
q! - troSkovi transporta zasipa na ventilacionom (zasipnom) horizontu, dinltm.
Ako se sumiraju svi izdaci od a) do d) u odnosu na 1 t i zameni
Q=K,,xh:r, po L. D. Sevjakovu, dobija se oblik funkcije promenljive x:

,:l:,x
)
(35)
....
tq2 + c1 'QJ oX
xh'E.pKo 21'ohEpKo
Karla se prvi izvod funkcije izjednai:i sa nulom i resi jednaCina, rlobija
se vrednost za x:
[(x)

(36)

Izraz (36) predstavlja opste reSenje koje se moze primeniti i u drugim

podrazumeva troskove odrzavanja po jectinici duzine
za jednu godinu svih pripremnih hodnika do izrade narednog popreenog
hodnika, onda se izraz (36) odnosi na bilo koji broj poprecnih hodnika
i njihov raspored u zavisnosti ad broja slojeva koji se otkopavaju.
slu~ajevima. PoSto 1:r

5. ODRElJIVANJE OPTIMALNE VJSJNE OTKOPNE

ETAtE PRJ OTKOPAVANJU SLOJEVA VECE
DEBLJJNE
Otkopavanje slojeva velike debljine u horizontalnim ill kosim etafama, u zavisnosti od ugla pada stoja, nameee uvek poseban problem odredivanja optimalne visine otkopne etaze. Brajna ispitivanja i praktii:na
149

iskustva kod viAeetainog otkopavanja U jugoslovenskoj i dnostranoj praksi

potvrc!uju da u hordzontalnim i kosim etalama pojavljuju se identicni
problemi sa razlicitim aspektima, pa prema tome zahtevaju i razlicita
re~ja. U svakom slucaju specificni rudarsk~tehnick.i i proizvodni
faktori od presudnog su znacaja za izbor visine otkopne eWe.
Na ovom mestu treba dstaci da je stalna tendencija poveeanja otkopne
visine iznad normalne (2-3 m) nasla za sada odgovaraj uce tehnicko
reSenje za horizontalne i blago nagnute slojeve, zahvaljujuCi najnovijim
konstrukcijama otkopne podgrade. Nairne, otkopna visina nije bila ograniCena otkopnim maSinama vee konstrukcijama otkopne podgrade, koja
hi na ve6im visinama od normalnih pruZala zadovoljavajutu sigumost.
Sada savremene konstrukcije hidrauliene koracajuce podgrade dopustaju
otkopne visine etaie 3,5-4,0 m uz maksimalnu sigurnost u odgovarajucim
rudarsko-tehnickim uslovima. Povoljnom kombinacijom broja etaza sa
visokirn stepenom mehanizacije i vertik.alnom ili horizontalnom koncentracijom, u horizontaInim slojevima mogu se zahvatiti i otkopne debljine
od preko 10 ro, sto je do sada bio redak slueaj. hema tome, u horizontalnim slojevima postoie mnogo sire roogucnosti kombinovanja raznih
otkopnih visina i broja etafa, u cilju postizanja maksimainih ekonomskih
efekata, koji proisticu pre svega iz velikih brzina napredovanja otkopnog
fronta koje se danas mogu postici.
PoSta kod vi!eeWnog otkopavanja jedan od osnovnih parametara
predstavlja korak u horizontalnom razmaku eta!a, praksa u jugoslovenskim rudnicima uglja je patvrdUa da se podeSavanjem koraka mogu
otkopni pritisci svesti u normalne graniee. Uopste uzevSi, broj i visina
otkopnih etaia moze se resilli mnogo elasmcnije u zavisnosti od uslova
eksploataoiie i otkopne opreme.
U nagnutiro i stnnim slojevima lrose otkopne eWe irnaju manji
stepen mehanizacije ili se otkopavanje radi iskljuMvo miniranjem u
kombinacijama sa pneumatskim alatom. Nemehanizovani proces otkopavanja pretpostavlja roanie otkopne visine zbog stvaranja povoljnijih
uslova za rad i podgradivanje otkopa. Kod viseeta!nog otkopavanja potrebno je, pod istim uslovima, izbororo visine etaze obezbediti podjednako
napredovanje u svim eta!ama. Med:utim, u zavisnosti od nacina otkopavanja, po pravilu radni uslovi se roenjaju u pojedinim etataroa, sto se
manifestuje kroz promenu ucinaka i normativa.
Ako se promene u~inaka u pojedinim etazama mogu obuhvatati
koeficijentima k 1 , k~, ... , k.., a odgovarajuce visine etaza hI, h ll , , h..
ciji zbir predstavlja ukupnu debljinu sioja d., onda je princip odredivanja
visine etaza sledeei (za dye eta!e):
k l ht-kzh z
hl-Th l

h,

kzd,
k. +k!

d.

h,

Odrec1ivanje koeficijenata k treba izvrliti preroa specificnim uslovima

i naCinu zasipavanja otkopanih etaia.
150

ill DEO

METODE OTKOPAVANJA

G LAVA Xl

Izbor i klasifikacija metoda

otkopavanja
1. OP$TE POSTAVKE
Zavrietkom otvaranja i pI'ipreme lefita stvoreni su osnovni tehni~ki
uslovi za realizaciju poslednjeg stadijuma u podzemnoj eksploataciji
lefiSta, tj dobijanja korisne supstance dezintegracijom leziSta. Tehnoloski
proces dobijanja ostvaruje se metodama otkopavanja, ukoliko se proizvodnja osniva na procesu dezintegracije leZista miniranjem ili otkopavanjem otkopnim maSinama iIi alatima.
Metoda otkopavanja odredena je sistemom osnovne d otkopne pripreme, kao i medusobnim prostornim odnosom pripreme i konstruktivnih
elemenata otkopa kao osnovne proizvodne jedinice. U tom tehnoloskom
skJopu, pored konstrukcije otkopa i tehnoloSkih faza proizvodnje, veliki
zna~i ima i pravac pomeranja otkopnog tela i njegov poloi.aj u odnosu
oa elemente zaleganja. Zbog toga metoda otkopavanja moZe biti razmatrana i projektovana sarno kao sastavni deo tehnoloskog kompleksa
podzemne eksploatacije leZista, polazeei od dovoljnog stepena istraienosti
leiJista i poznavanja karakteristika racine sredine u sirem smislu.
Metodu otkopavanja bli~e odreduje otkopni prostOT u kome se vrsi
otkopavanje, odvoz, podgradivanje 1 upravljanje neposrednom krovinom
i podinom otkopa. Ovi elementi, kao i elementi osnovne konstrukcije
otkopa, mogu slu!iti za klasifikaciju metoda otkopavanja.
U izboru, oceni ~ upore<tivanju metoda otkopavanja treba izvoditi
zakljul:ke na osnovu glavnih karakteristika i osnovnih uslova koje treba
da ispuni metoda otkopavanja Iako je tesko poredati karakteristike po
njihovoj valnosti, efikasnost metode treba oceniti po sledeeem logil:nom
redosledu.
A. Po sigurnosti Tada koju pruza otkop i otkopna priprema sa stanoviSta sigurnog izvrSavanja tehnoloskih faza proizvodnje. Ocena sigur153

nosti odred:uje se uglavnom na osnovu broja povreda, ratunato na 1000 t

proizvodnje. Sigurnost se mole ocenjivati i parcijalno za svaku radnu
iazu iii primenjeno konstruktivno rerenje otkopa.
B. Na osnovu stepena iskoriScen;a lez.ita u procesu otkopavanja.
Svaka metoda ili grupe metoda otkopavanja karakteristUl'ni su po koeficijentu iskoriscenja K", koji predstavlja odnos otkopanih kolicina (eksploatacione rezerve) prema industrijskim rezervama u otkopnoj jedinici.
Gubici supstance su sistematski i zavise od rudarsko-geoloskih uslova,
sigurnosti rada i tehnoloskih faza na otkopu. Ovo je istovremeno tehniCka
i ekonomska kategorija. Uko~ko su sistematski gubici veei, utoliko se
skracuje vreme eksploatacije leZiSta, uz istovremeni porast ekonomskih
elemenata koji uJaze u sastav troskova proizvodnje (amortizacija, troSkovi
pripreme i dr.). S druge strane, nastojanje da se le!iSte otkopava sa
maksimalnim iskoriSCenjem moze takoOe dovesti do porasta troskova
proizvodnje. Potpuno otkopavanje leZi!ta uglja opravdano je naroCito
ako bi neotkopani delovi sloja usled endogenih pozara bitno smanjili sigurnost rada i pouzdanost procesa proizvodnje.
Sistematski gubici u otkopavanju, pored ostaIog, zavise od rudarsko-geoloskih uslova, obima rezervi, elemenata zaleganja i debljine sloja.
U slojevitim lenstima sa neogranieenim rezervama, regularnim elemenfuna zaleganja i visokim stepenom mehanizacije otkopavanja, koeficijent
iskori.SCenja iznosi O,5--<l,6, u slojevima srednje debijine O,7-(),a, dok
u .slojevima male debljine ovaj koeticijent ima vrednost 0,8-0,9.
TehnoloSki procesi otkopavanja sa zarulavanjem uslovljavaju veee gubitke supstance, a na poveeanje gubitaka takoc!e utitu u velikoj meri
tektonske disiokaoije i razbijanje sloja u manje delove. U slojevitim
lefismma manje vrednosti dopustaju se veei gubici supstance.
C. Po stepenu mehanizacije tehnoloskih faza rada na otkopu. I avo
je istovremeno tehnicka i ekonomska kategorija. Stepen mehanizacije
zavisi od rudarsko-geoloskih uslova, opSteg sklopa tehnoloskih iaza, vrste
mehanizacije i stepena automatizacije. V~sok stepen opremljenosti otkopa,
po pravilu, daje visoku produktivnost racia, ali povlati za sobom opterecenja troskova proizvodnje koja proisticu iz ulaganja u opremu otkopa.
Mehanizovani proces otkopavanja treba da prati i savremena oTganizacija
Tada u cHju maksimainog iskoriSCenja otkopne mehanizacije.
D. Po ekonomienosti proizvodnje iz otkopa i ukupne proizvodnje. Proizvodnja iz otkopa se razlikuje po pojed.inim grupama metoda otkopavanja
i u ukupnoj proizvodnji ui::estvuje u granicama a0-930/t; preostali deo
proizvodnje potii::e uglavnom iz pripreme. 1z visokog utesca proizvodnje
otkoPa u ukupnoj proizvodnji jame vidi se da ce i uticaj ekonomitnosti
proizvodnje iz otkopa na ukupnu proizvodnju hiti ad presudnog znataja.
Sumarni pokazateIj ekonomicnosti proizvodnje sa otkopa predstavljaju
troskovi proizvodnje 1 tone ugIja. PoSto se kroz tro~kove proizvodnje
posredno manifestuju produktivnost rada, stepen opremljenosti otkopa
i ostali elementi cene ko~tanja. troskovi proizvodnje su realna osnova
upored:enja metoda otkopavanja.
Osim troskova proizvodnje, ocena ekonomlcnosti metode otkopavanja
vdi se takoc!e i na osnovu stepena iskoriSCenja mineralne sirovine. Iskori.cenje lezi.ta, s druge strane, odrazava se na vreme eksploatacije lezista,
amortizaciju opreme i druge obracunske elemente koji proisticu iz inve154

sticionih ulaganja. One ekonomske elemente i ulaze u sastav tro!kova

proizvodnje.
Navedeni kriterd.jumi za ocenu efikasnosti metoda otkopavanja, iako
osnovni, ne iscrpljuju ni sve tehni&e niti ekonomske kriterijume. Moze
se konstatovati da vee kod prethodnog razmatranja otvaranja jame treba
imati u vidu i osnovni koncept metode i tehnologije otkopavanja. da bi
se mogli uskladiti izvesni tehnicki elementi i ~ja (otkopni nivai,
visina horizonta, broj otkopnih krila itd.). Sasvim je jasno da konstrukcija
jame, osnovna tehni&a re~nja pripreme i drugih prateCih objekata,
zajedno sa tehnickim re!enjem metode otkopavanja, treba da cine jednu
tehnoloSku celinu koja ima veO broj tehni~kih parametara.

2. ANALIZA PROIZVODNOTEHNICKIH USLOVA

Medusobna uslovljenost razvojnih stadijuma u podzemnoj eksploataciji, medu kojima su cesto i same granice nedovoljno jasne, upucuje
na potrebu skoro paralelnog projektovanja metode otkopavanja vee u
poeetnoj fazi razmatranja eksploatacije, da bi se metoda mogla uskJaditi
tehnicki i koncepoijski sa konstrukcijom jame i brojnim proizvodnotehnickim uslovima. OCigledno, ovde se ne misli na postupak rprojektovanja, sadrlaj oj obim projekta metode otkopavanja, sto je odred:eno odgovarajucim propisima, vee na potrebu sistematske analize kompleksa proizvodno-tehnickih uslova i odgovarajucih faktora.
Proizvodno-tehni~ki uslovi, kao zbirni pojam, oznaeavaju grupu
nufarsko-geoloikih, tehnitko-ekonomskih i O1'ganizacionih faktora. Za us})dno ostvarenje ekonomskog principa minimalnih tro!kova proizvodnje,
uslova sigurnosti i pouzdanosti procesa proizvodnje, potrebno je odabrati
i primeniti najbolju kombinaciju navedenih proizvodno-tehniCkih faktora.
lz grope proizvodno-tehnickih faktora razmatrace se sarno najva1niji.

2.1. RUDARSKOGEOLO~KI FAKTORI

Analizom grupe rudarsko-geoloskih faktora treba, u stvari, ispitati
uticaj geoloSko-strukturnih odnosa i kvalitativnih karakteristika leiiSta i
bokova na mrezu pripremnih radova, na tehnicka reSenja i konstrukoiju
raznih podzemnih objekata i naNna osiguranja i podgrade i, najzad, na
tehnologiju rada ua otkopu i metodu otkopavanja. Zbog toga, geoloske
karakteristike lezista ne mogu predstavljabi nikakvu posebnu tehni~ko
ekonomsku kategoriju bez istovremene ocene sa rudarsko-tehni~kog stanoviSta.
Ovde se pominju sarno oni faktori koji imaju veei uticaj na rudarsko-tehni~ka reSenja u podzemnoj eksploataciji.
2.1.1. REZERVE KOR1SNE SUPSTANCE

Razmatranje na~ina otkopavanja sa stanovista velicine leiista i obima

rezervi treba u~initi pre svega zbog pretiminarnog izbora metode i tehnologije otkopavanja. Lellita malih dimenzija ne mogu se otkopavati
155

visoka-mehanizovanim tehnoloskim procesima pre svega zbog visokih

ulaganja u otkopnu mehanizaciju i prateCu opremu i kratkog vrernena
eksploatacije koje negativno utitu na ekonomiku proizvodnje (visoki
anuiteti., Jc.amate, arnortizacija i dr.); ovo se naroCito odnosi na leZiSta
male vrednosti. U leZistima ogranicenih dimenzija, po pravilu, ne mogu
se naci ni odgovarajuca tehnicka resenja za polozaj i razvoj visoko-rnehanizovanih otkopa, naroeito zbog velike brzine napredovanja otkopnih
frontova. Sem navedenog, leZiSta sa ogranitenirn rezervama treba otkapavati sa maksimalnirn koeficijentorn iskoriscenja u otkopavanju, sto
nije uvek moguce kod primene visoka-mehanizovanih tehnoloskih procesa.
Nasuprot tome, slojevita Iezista sa velikim otkopnim povrsinama
i obimom rezervi treba projektovati za mehanizovano otkopavanje, ako
su ispunjeni i drugi uslovi. Otkopni gubici mogu biti ad sekundarnog znataja, naroeito ako se za ratun gubitaka moze ostvariti visoka produktivnost rada.
S druge strane, u lezistima sa ogranitenim rezervama favorizuje
se tehnologija otkopavanja sa zasipavanjem, time se smanjuju gubici, dok
se u le!iStima sa neogranitenim rezervama Cesce primenjuje tehnoIogija
otkopavanja sa zaruSavanjem, osim u slojevima uglja sa visokim indeksom
samozapaljivosti.
2.1.2. MORFOL08KE 1 TEKTONSKE KARAKTERISTIKE SLOJA

lako su slojevita leZiSta relativno pravilnih morfoloskih oblika, ipak,

generalni oblik leZiSta moze bili znatno izmenjen i defonnisan postrudnom
tektonikom. Izraziti primerli bitno izmenjenih morfoloskih oblika su
lezista kamenog uglja u senonskom rovu Istotne Srbije, leziSta kamenol{
uglja u RaSi, leZista mrkog uglja u Zasavskim rudnicima itd.
U leZiStima slozenih morfoloskih oblika sa izraienom tektonikom
posebnu vaznost imaju parametri tektonskih deformacija. Za izbor
moguce duZine otkopnih frontova, kapaciteta otkopa i tehnoIogije otkopavanja veoma je vazno utvrditi pravilnost delova sloja, ucestalost pomeranja !i stepen promene osnovnih elemenata zaleganja sloja.
Ukoliko se zbog tektonike mestimicno menjaju osnovni elementi
zaleganja, tako da uslovljavaju promenu metode otkopavanja, utoliko
treba projektom metade otkopavanja pred.videti prelaz sa jedne na drugu.
mogucnost daljeg koriscenja otkopne mehanizacije i ostaIe opreme.
Uticaj morfoloskih i tektonskih karakteristlika treba tako~e ispitati
u pogledu odriavanja ravnomernog proizvadnog kapaciteta, odnosno tehnoloSkih parametara ad kojih on zavisl.
2.1.3. DEBLJINA SLOJA

Debljina sloja ima vi.Sestruki znacaj i uticaj na tehni~ko-ekonomske

efekte otkopavanja. Taj uticaj ogleda se u podeSavanju osnovnih dimenzija otkopa, na~inu saniranja otkopanog prostora, procesu upravljanja
krovinom i pravcu otkopavanja, odnosno napredovanja otkopnog fronta.
Konstrukcija otkopa i posledice otkopavanja su tako~e u neposrednoj
156

vezi sa uglom pada sloja, pa se faktor debljine i ugla pada sloja neposredno
dopunjuju.
Metodom otkopavanja treba pre svega da se reSi minimalna otkopna
debljina -sloja od koje u velikoj meri zavisi uspesnost procesa otkopavanja.
Minimalnu otkopnu debljinu treba odrediti tako da :ispunjava uslove
tehnologije rada na otkopu i da zadovoljava minimalne uslove ekonomif'nosti. Analizom direktnih troskova proizvodnje na otkopu i vrednosti
proizvodnje treba precimrati minimalnu otkopnu debljinu. Minimalna
otkopna debljina takode zavisi i od vrste primenjene otkopne mehanizacije.
U pojedinim zemljama minimalna otkopna debljina slojeva uglja priblizno iznosi: u Engleskoj 0,4 m, u SSSR-u 0,5-1,0 m, u SAD 0,6 m,
u Belgiji 0,3 m. U naSoj zemlji minimalna otkopna debljina krece se u
granicama 1-1,5 m i zavisi od ugla pada'i tehnologije rada na otkopu.
Radna otkopna debljina identicna je velicina sa visinom otkopa.
Donju granicu radne otkopne debljine eini, u stvani, minimalna otkopna
debljina, a gornja granica je promenljiva i zavisi od nacina otkopavanja
i podgradivanja otkopa. Gornja granica moze odgovarati maksimalnoJ
visini otkopne podgrade, koja moze dznositi do 4,0 metra, iii moze preci
maksimalnu visinu otkopne podgrade. U slojevitim leZistima velike debljine i otkopavanja u dye faze sa poveeanom visinom otkopa i zarusavanjem krovnog uglja, otkop dostize maksimalnu visinu u drugoj fazi.
Za sistem zarusavanja, upravljanja krovinom i iskoriscenje od posebnog
interesa je odredivanje natkopne debljine sloja.
U nestabilnoj podini i krovini testa se problem povecanja nosivosti
podine i zastite krovine reSava na taj naein sto se deo leziSta u podini
i krovini ne otkopava. Debljina zastitnih plota iznosi 0,5-1,0 metar. Ako
se od ukupne debljine sloja odbije debljina zaStitnih ploea, dobija se
korisna debljina sloja.
U nagnutim lezistima treba jos razlikovati prividnu debljinu sloja,
koja se odreduje presecanjem sloja pod pravim uglom od podine do
krovine u odnosu na horizontalu.
Polozaj otkopa i sarna tehnologija otkopavanja zavise vrlo eesto
i od eventualnih proslojaka jalovine u sloju iii podele sloja po kvalitetu
pojedinih njegovih delova.
2.1.4. UGAO PADA SLOJA

Ugao pada ima znacajan uticaj na izbor metode otkopavanja. Letista

sa malim uglom pada, do 25, mogu biti otkopavana sa maksimalnim
stepenom mehanizacije i automatizacije i za te uslove razvijen je najveci
broj otkopnih masina i otkopne podgrade. U tim leziStima transport otkopanih masa i eventualno zasipa obavlja se prinudnim naeinom, primenjujuci raznovrsnu opremu za kontinuelni i diskontinuelni transport.
Lezista sa veCim uglom pada pruzaju uslove za primenu veceg broja
metoda otkopavanja cije se varijante razlikuju po varijacijama ugla
pada. U strmim lezistima, sa uglom pada veCim od 45, otkopane mase
se najve6im delom gravitaciono koncentrisu na osnovni dzvozni nivo.
Leiistasa vrednostima ugla pada izmed:u 25 i 45 su vrlo nepovoljna za
primenu metoda sa visoko-mehanizovanim procesom otkopavanja, osim
157

u slu~ajevima velike debljine sloja. Dve vrednost:i uglova pada ne doPuStaju gravitacionu otpremu i koncentraciju masa sa otkopa bez primene
posebnih tehni~kih mera i oteZavaju polmj radnika na otkopu. T~koCe
koje iz toga proisti~u mogu se delimi~no ublaziti podeSavanjem palozaja
otkopa.
Kada se vrSi 4zbor metode otkopavanja, uticaj ugla pada treba ocenjivati uporedo sa debIjinom sloja, jer se oba faktora medusobno dopunjuju.

2.1.5. STRUKTURA LE21STA 1 SLOJA

U IeZ.iStima sloIene strukture, koja se sastoji ad viSe slojeva koji 5e'
mogu istovremeno otkopavati, prednost treba dati metOOama otkopavanja
sa zasipavanjem da hi se smanjile defonnacije krovine i uticaj na susedni
sloj. Ako to nije moguce iz bilo kojih razloga, kod. primene metoda otkopavanja sa zaruSavanjem krovine otkopavanje treba vrSiti od najviseg
sloja ka najnizern iii podesiti korak razmaka otkopa tako da se eliminisu
medusobni uticaji na krovinu, OOnosno pOOinu.
Struktura lefiSta sastavljenih od jednog sloja. naroeito u pogledu
promena fi.zi&o-mehani~kih ill hemijsko-tehnoloSkih karakteristika u
funkciji petrografskog i litografskog sastava (proslojci jalovine ill ugljevite materije razlititog porekla), moze uticati na podelu sloja na otkopne
elaZe (kod slojeva velike debljine), pravac i selektivnost otkopavanja i
izbor maSina za otkopavanje. U svakom slu~aju treba iskoristiti prirodnu
podelu sloja i podesiti na~in dobijanja.
Posebnu ulogu imaju pravci uslojenosti, prslina i skriljavosti (kod
metamorfisanih leiista) u odnosu na odredivanje pravca otkopavanja i
izbora tehnologije otkopavanja.

2.1.6. GASO'NOSTNOST SLOJA

U pod.zemnoj eksploataciji slojevitih lefiSta moze doei do postepenih ill iznenadnih prodora veCih kolil:ina gasova, kao to su metan, ugljen-dioksid i, red:e, sumpor-dioksid. U vezi sa podacima 0 ispitivanju gasonosnosti potrebno je uksladiti osnovne tehni~ke parametre otkopa i metode
otkopavanja, imajuCi u vidu ogranicenja i mere sigurnosti predvidene
odgovarajucim propisima.
Po mogucnosti pojave i stepenu opasnosti medu pomenutim gasovima
metan dolazi na prvo mesto, naroeito po katastrofalnim posledicama eksplozije. Po~o je dvaput lakSi od vazduha, ima tendenciju koncentrac\je u
krovini otkopa i eventualnim supljinama stvorenim obru.savanjem k:rovine ill se koncentriSe u stepim i nedovoljno provetravanim delovima
otkopa ill uskopa. Pri izboru dimenzija i rasporeda otkopa treba proveriti. duZinu otkopa u odnosu oa koncentraciju metana i intemitet provetravanja, kao i broj otkopa u otkopnoj jedinici u adnosu na ~mu
provetravanja. U metanskom refimu otkopavanja prednost treba dati
pravolinijskim oblictma otkopa i metodama kod kojih se procesi sarnozapaljivosti potpuno eliminiSu (metode otkopavanja sa zasipavanjem).
158

Metan i drugi gasovi mogu ekshalirati i iz okolnih stena kroz pukotine koje se stvaraju u blizini otkopnog Cronta. Radi toga u procesu
otkopavanja treba predvideti i sve preventivne tehnicke mere eventualnp
degazacije ill drugog nacina osiguranja od zapljinjavanja otkopa.

2.1.7. SAMOZAPALJJVOST SLOJA

Proces samozapaljivosti uglja i njegove posledice mo~ biti svedene
na najmanju meru dzborom odgovarajuce metode i tehnologije otkopavanja. Polazeei ad SuStine tog procesa da se znatno brie razviija ukoliko
viSe ostaje zdrobljenog uglja u otkopu i ukoliko je kontakt sa vazduhom
dUD, potrebno je U procesu otkopavanja i izboru metode driati se sledeeih principa: otkopno polje treba da ima manje dimenzije, a otkopavanje
treba projektovati dvokrilno sa povlacenjem ad granice, obezbediti veCu
brzinu napredovanja otkopnog fronta sa ~to manjim gubicima uglja u
otitopavanju, ako je moguce eliminisati zaAtitne stubove U kojima se stvaraju pukotine i zdrobljeni ugalj, voditi. racuna 0 eventualnim proslojcima
uglja U krovini koji se zaruSavanjem drobe i U otkopu stvaraju sredinu
za endogene poZare, i predvideti i druge tehnicke mere za !to bolju
izolaciju zavrSenih otkopa.
Da bi se opasnosti od procesa samozapaljivosti potpuno eliminisale
iIi svele oa minimum, veliku prednost imaju metode otkopavanja sa
visokim stepenom iskori!Cenja i zasipavanjem otkopanih prostora, posebno
metode sa hidromehanickim zasipavanjem.
2.1.8. VODONOSNOST SLOJA I OKOLNIH STENA

Pad vodonosno!Cu se pre svega podrazumeva opasnoot ad. izuzetnog

prodora vode u otkopni prostor ill druge delove jame. Prodori vade mogu
nastati iz podzemnih akumulacija, ali isto tako j iz nadzemnih tokova
u slul:aju stvaranja veCih deCormacija i pukotina u krovini le!iAta. Posebnu
opasnost One prodori vade iz podzemnih akumulacija sa tekuCim. peskom.
Pored radikalnih tehnickih mera delimicnog ill potpunog odvodnjavanja,
pred.videnih kad. otvaranja j pripreme le:ti!ta, potrebno je kod projektovanja metode predvideti wtitu otkopa ostavljajuei neotkopanim zaStitne
ploee u podini iii krovini, mja debljina zavisi ad kompaktnosti i cvrstoCe
uglja, kao i pmtiska vode u podzemnim akumulacijama.

2.1.9. GORSKI UDARI

Izbor metode otkopavanja i spreeavanje pojava gorskih udara treba
razmatrati u sklopu komplesknog problema pojave i intenziteta jamskog
pritiska. Pri tome treba uzeti u obzir dubinu otkopavanja, koncentraciju
naprezanja u sloju i krovini s obzirom na mehanicke karakteristike krovine i razvoj dinamiCkog pritiska.
hema tome, konstrukcijom metode otkopavanja treba eliminisati
sve uzroke koji dovode do koncentracje naprezanja, kao to su zdtitni
159

stubovi, veee otvorene povriine otkopa, nedovoljne tehnil!ke mere degazacije, i izvcliti rastereeenje sloja. Projektni parametrti. metode treba da
se osnivaju na rezultatima probnog otkopavanja i odgovarajucim sistematskim ispitivanjima.
2.1.10. STEPEN MEHANIZACIJE OTKOPAVANJA

Mehanizacija otkopavanja je nerazdvojni problem koji se re~va

istovremeno sa metodom otkopavanja. Neospomo je da u povoljnim rudarsko-geoloskim uslovima maksimalna ekonomil!nost, sigurnost i savremena
organizacija rada moze se postici visokim stepenom mehanizacije i automatizaoije. hOOr konstruktivno-tehnickih elemenata metode otkopavanja
treba ,izvrSiti optimalizacijom odgovarajuCim metodama. Treba, medutim,
istovremeno istaci da kod izbora metoQ.e otkopavanja treba analizirati
i druge faktore kojt mogu delovati ogranieavajuce na usvajanje potpuno
mehanizovanog otkopavanja.
To je pre svega uslovljeni asortiman uglja s obzirom na njegovu
primenu kao goriva i potrebu oplemenjivanja ill prerade. Sa tehnoioSkom
primenom ill preradom treba uskladiti granulaciju uglja koja proistil!e
iz procesa mehanizovanog otkopavanja, zatim treba resiti na~n primene
sitnih klasa ill ogranieiti stepen mehanizacije.
2.U1. FlZICKO-MEHANlCKE KARAKTERISTIKE SLOJA,
KROVINE I PODINE

Metoda otkopavanja, a narol:ito nacin podgradivanja i saniranja otkopanog prostora, treba da se osniva na potpunom poznavanju fiziCko-mehanickih karakteristika sloja, podine i krovine, rezultatima ispitivanja na
modelima i parametrima probnog otkopavanja. Pored brojnih drugih
karakteristika, treba pomenuti osobine zarusavanja krovine i kompaktnost,
od kojih zavisi otvaranje slobodnih povrsina otkopa i slobodnog eela,
izbor konstrukcije podgrade, saniranje otkopanog prostora, uticaj otkopnag pritiska na prostorije pripreme i dimenz:ioniranje za..stitnih stubova.
Osim navedenih faktora, po izboru metode otkopavanja treba uzeti
u obzir kontinuiranost sloja, tektonsku strukturu sloja i okolnih stena,
intenzitet promene usled dejstva metamorfizma, za.stitu spoljnih javnih
objekata, komunikacija i vodnih tokova i druge specifiene uslove.

1.1. TEHNICKO-EKONOMSKJ FAKTORI

U vezi sa uticajem tehnieko-ekonomskih faktora na izbor metode
otkopavanja treba istaCi sledeee finjenice:
a) Metode otkopavanja mogu se reaIno medusobno uporec1ivati sarno
na osnovu egzaktnih tehnicko-ekonomskih faktora, koji su karakteristicni
za pojedine grope metoda.
b) Tehnicko-ekonomski faktori sadriani su u tehnieko-ekonomskim
kriterijumima, koji polaze od produktivnosti rada 1 troskova proizvodnje
kao sintetickih faktora.
160

c) Veoma je teSko razdvojiti uticaj velikog broja rudarsko-geoloskih faktora na tehniCko-ekonomske efekte, posto je zavisnost mnogostruka.
d) Tehni~ko-ekonomski faktori, koji se analiziraju pri izboru metode
otkopavanja, veeim delom proistiba iz otvaranja i osnovne pripreme leZiSta.
Ovo potvrd:uje potrebu preliminarnog izbora metode otkopavanja na
osnovu opstih karakteristika IeZi.Sta i upucuje na slozeni postupak optimiziranja parametara svih otkopnih jedinica.
Ako se prihvati uslov da tehnicko-ekonomski faktori treba da budu
izrazeni kroz pToduktivnost 7'ada i t7'oskove pToizvodnje, onda treba podsetiti da su ova dva osnovna pokazatelja eCikasnosti proizvodnje sintetickog karaktera. Kroz ova dva najznacajnija elementa posredno se izrazava uticaj i dejstvo intenzivnosti proizvodnje i otkopavanja, koncentmcije proizvodnje i mehanizacije rada.
DaIje razmatranje intenzivnostd, koncentracije i mehanizacije rada
dovodl proces izbora metode otkopavanja do osnovnih tehnickih i konstrukcionih elemenata koji isto tako mogu biti predmet uporec.1enja
metoda otkopavanja. Tada tennin metoda otkopavanja nije fiktivan, vee
pred.stavlja sastavni deo proizvodnih jedinica i oznaava proizvodno-tehnoloski sklop definisan u prostoru i vremenu. Proizvodno-tehnol05ki
sklop odreden je, pored. ostalog, dimenzijama i brzinom napredovanja
otkopnog fronta, obimom proizvodnje u jedinici vremena i obimom proizvodnje po proizvodnoj jedinicL
.
Jasno je da ce prednost imati one metode kod kojih se mogu ostvariti
napred navedeni maksimalni efekti. Metode otkopavanja sa kratkim otkopnim frontom apriori ogoonicavaju brzinu napredovanja otkopnog fronta,
intenzitet otkopavanja i koncentraciju proizvodnje.

2.3. ORGANIZACIONI FAKTORJ

Organizacija rada u podzemnoj eksploataciji, sa svim svojim speci
ficnostima u pojedinim fazama, ima znacajan uticaj na tehnicko-ekonomske efekte u osnovnom proizvodno-tehnolookom sklopu. Uticaj organizacije rada ogleda se pre svega u produktivnosti rada na otkopu, koja,
s obzirom da je na otkopavanju angazovan najveei broj radnika ad ukupnog
broja u jami, vrli i najveei uticaj na opstu produktivnost rada u rudniku.
Raznovrsnost tehnoIoAkih procesa otkopavanja i osvajanje novih
konstrukcija otkopne opreme nameee organizaciji rada nove oblike, koji
obuhvataju prelaz na viseciklicnu i neprekidnu proizvodnju. Samim tim
~e u organizaciji rada u osnovnom proizvodno-tehnoloskom sklopu kr.i.ju
relativno velike potencijalne mogucnosti za poveeanje produktivnosti rada.
Uslov za modemizaciju organizacije rada je promena kvalifikacione
strukture radnika, koja treba da sledi promene u modernizaciji opreme.
Poveeanje stepena mehanizacije i automatizacije nameee sve veeu potrebu
za novim kvalifikacijama koje su neophodne za kontrolu i operativno
upravljanje procesom proizvoclnje.
Dalji stimulativni faktor za poboljSanje organizacije i produktivnost
rada predstavlja i sistem nagrac.1ivanja, ali sa napomenom da u automatizovanom procesu proizvadnje sve manji znacaj ima faktor radne snage.
11

T~hnoloikl

proces1

podzemn~ ~bploataclje

161

Efikasnost organizacije rada U osnovnim proizvodnim jedinicama

uslovljena je organizacijom rada U ostalim fazama procesa proizvodnje.
U slo:!enim proizvodnim pogonima, kod dobro planirane organizacije rada,
takode je neophodno omoguciti konstantan uvid i pravovremenu inIonnisanost 0 svim promenama i zastojima u procesu proizvodnje. To znaci da
se efikasnost organizacije rada mora ocenjivati i po njenoj fleksibilnosti
na bazi unapred programiranih re.senja za veeIDu promena koje mogu
nastati. Sve to upucuje na zakljucak da organizaciju rada treba programirati savremenim metodama optimizacije uporedo sa optimizacijom
procesa proizvodnje.

3. OSNOVNI PARAMETRI METODE OTKOPAVANJA

Analiza metoda otkopavanja po opstoj tehnicko-ekonomskoj efikasnosti moze se vrsiti na osnovu opste usvojenih pokazatelja i specificnih
parametara. Bez svodnih pokazatelja nije moguce pratiti razvoj i poboljSanje jednog proizvodno-tehnoloskog sklopa niti vrliti uporedenje razlicitih. TeS:koee pri uporedivanju proisticu zbog razlika u proizvodno-tehniCkim uslovima i polaznim podacima, ali se ipak mogu ustanov.iti tzvesne
zajed.nicke osnove za racunanje relativnih odnosa i upore<1enje.
Posredna veza metoda otkopavanja sa proizvodnim jedinicama 1. ne~
sredna veza sa pripremom moze se delimicno obuhvatiti zajednickim
pokazateljima, koji se mogu grupisati u cetiri osnovne grupe.
U prvoj grupi nalaze se konstruktivni parametri. Oni se odnose na
dimenzije proizvodnih jed.inica koje su u velikom stepenu definisane
metodom otkopavanja. Ovde spadaju:
Dutina i .tirina otkopnog polja po pruianju, odnosno padu sloja za
horizontalna i blago nagnuta Ie:!iSta u m.
DuZina i virina otkopnog horizonta za strma ]eZista u m.
Visina meduhorizonta u m i broj meduhorizonata u jednovremenom
otkopavanju.
DuZina otkopnog bloka u m i broj blokova u jed.novremenom otkopavanju u otkopnom horizontu.
Visina podeta!e u m i broj podeta!a u otkopnom bloku.
Visina otkopne etale u m, broj otkopnih eta:!a i njihov korak kod
viSeetafnog otkopavanja horizontalnih i strmih sIojeva.
Duzina otkopa iIi otkopnog fronta u m u otkopnom polju, otkopnom
pojasu ill stubu.
Oblik otkopa u proizvodnoj jedinici.
Ukupna dufina prostorija pripreme u lenstu i van le:!iSta u m.
Dimenzi;e zaStitnih stubova u otkopnoj jedinicL
Drugoj grupi pripadaju proizvodni parametri. Oni se odnose na
tehnologiju rada ill iz nje proisticu. U ove parametre spadaju:
Brzina napredovan;a otkopa ill otkopnog fronta u horizontalnim 1
blago nagnutim lezistima, mlcm, m/dan, rnlmes i rnlgod.
Vreme otkopavan;a otkopnog pojasa, stuba, eta!e, otkopnog polja,
bloka ill horizonta, meso
Proizvodni kopacitet otkopa, t1cm, tldan, times, tlgod.
162

Speci:fini proiwodni kapacitet otkopa i.zraZen u tim/em dufine otkopa

ill tinad/cm.
Tehnoloski proces otkopavanja, tehni~ke karakteristike opreme za
otkopavanje, transport i podgradivanje otkopa.
Nacin upravljanja krovinom i saniranja otkopanog prostora.
Odnos proizvodnje iz otkopa i pripreme u 'I,.
Odnos proizvodnje dobijene mehanizovanim i nemehanizovanim na~inom u otkopnoj jedinici u 'I,.
Koeficijent pripreme, duiina pripremnih radova na 1000 t proizvodnje
iz otkopa, m/lOOO t; (aklor pripreme je reciproena vrednost koeficijenta
pr.i.preme.
Koeficijent iskoriscenja industrijskih rezervi u otkopavanju. Ovaj
koeficijent se ra~una na osnovu gubitaka supstance u pojedinim delovima
leiiSta iIi procesima. Gubici nastaju u zastitnim stubovima pripremnih ill
otkopnih prostorija, u nepotpunom otkopavanju perifernih ill poremeeenih
delova sloja usled geometrizacije otkopa, u nepotpunom otkopavanju
sigurnosnih stubova usled velikog intenziteta jamskog pritiska i drugih
slazenih radnm uslova, u procesu otkopavanja u samom otkopu, usled
ostavljanja zastitnih ploea i plafona i, najzad gubici nastaju delimil!no
i u transportu.
lntenzitet proizvodnje u otkopu Hi drugoj proizvodnoj jedinici~
ukljul:ujuci Ii celu jamu, u tonama u jedinici vremena.
Utinak proizvodnje na otkopu ill sledeeoj veeoj otkopnoj jedinici~
tinad. Osim uanka na otkopu analizira se joo u~inak u otkopnom polju,
jami i rudniku. Produktivnost rada moze jos biti izrazena kroz utroSak
nadnica na 1000 t proizvodnje.
Nonnativi materijala i energije po 1 t proizvodnje. Normativi su
specifiCni, zavise od radnih uslova i tehnologije otkopavanja. U praksi
se odrec1uje i analizira izvrSenje sledeCih grupa normativa: ~elil:na podgrada, komllOOO t; drvena podgrada m'/t; eksploziv, kg/t; elektril!ni
upaljal:i ill kapisle komlt; ~elik za busenje kg/t; rezana KI'ada za osiguranje otkopa m'lt; l:elil!na mreia mit; gorivo i mazivo kg/t; elektril:na
energija (ukljucivo i komprimirani vazduh) kWh/t; ostali materijal, koji se
obil:no iskazuje u novl!anirn jedinicama.
Treea grupa obuhvata organizacione parametre, koji definiSu organizaciju rada na otkopu, pripremi ill drugim proizvodnim jedinicama. I
ova grupa parametara ima tehnicki i ekonomski maeaj. U ovu grupuspadaju sledeei parametri:
Opste karakteristike organizacije rada na otkopu u neposrednoj vezi
sa tehnologijom otkopavanja.
Bra; radnih ciklusa u smeni, sa du!i.nom napredovanja otkopa i pro-izvodnjorn po jed.nom radnom ciklusu.
Broj proizvodnih smena na dan sa preciziranom organizacijom radl'l
u neproizvocinim smenama
Ciktogram rada na otkopu sa glavnim i pomoenim radnim fazama i
prostornirn odnosima u otkopu.
Planogram rada na otkopu sa vremenskim iskoriscenjem radnih faxa,
potrebnim brojem radnika po kvalnikacijama i nacinom snabdevanja
atkopa materijalom i opremom.

163

U ~etvrtoj grupi nalaze se ekonomski parametIti. koji se najefektnije

m anifestuju kroz proizvodnu cenu 1 tone korisne supstance (cena kosta-

oj a). Proizvodna cena rezultira iz ostvarenih konstruktivnih, tehniCkih

i organizacionih parametara otkopnih jedinica. Proizvodnu cenu treba
fo rmirati po pojedinim asortimanima proizvodnje.

4. OSTVARENI TEHNICKOEKONOMSKI PARAMETRf

OTKOPAVANJA
Znacajne razlike u rUdarsko-geoloskim i proizvodno-tehnil:ki.m uslovuna u podzemnoj eksploataciii leilita uglja, kako po vrstama uglja taka
i po pojedinim regionima, kao i razlike u tehnologiji otkopavanja daju
r azlicite tehnicko-ekonomske efekte koji rezultiraju iz razlicitih paramelara otkopavanja. Za opstu orijentaciju, analizu i uporedenje mogu poslufi ti proseeni rezultati i tehnicko-ekonomski parametri postignuti u jugoslovenskim rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom i nekim zemIj ama znacajnim proizvodacima uglja.

4. I. TEHNICKOEKONOMSKJ PARAMETRI
POSTIGNUTI U SFRJ
Zbog razlika u produktivnosti i trokovima proizvodnje karakteristi0 strukturi proizvodnje za pojedine vrste uglja u 1970.
godini (tablica 7),

fa n je podatak

TabUca 7
Vrsta ullja
PToi~odnja

Kameni
000 t

'"
'"

I Z otkopa
I z pripreme

79

l2

Ostalo
Ukupno:

"",

Mrld
000 t

000 t

Lianit

6'86

90

8411

698

"

'" I

mo

100

,n

9173

100

%
82

7
1
100

U ostvarenoj proizvodnji iz podzemne eksploatacije proizvodnja po

po jedinim gropama metoda otkopavanja ucestvuje sa razliCitirn procent'Lma (tablica 8).
Tablica 8
Stubno otkopavanje

v rsta us- ' Sa ~ruJavanJcm

Ija i prosek
z.a SFRJ

000 t
"
'3,'70,1' 23'
Kameni
132,6 24,9
Mrki
1,132.8 17,2
L ignil
,2.304,7 127,4

SFRJ

164

Siroko&lno otkopavanje

I SavanJCffi
za.sipa-

Sa

~ru!ava- .
nJCffi

Ostale metode

Sa

Zl!'sipa.

..anJem

000 I "
000 I ' " 000 I
.508,4 3,310.087,716,,0 94.'
324,0 60,9
33,9 6,4 41,8
184,4 2,8 4,603,3 69,9 52.7
, - , '.4'0,5 164,8 1 -

Sa za,ruJaI

Ukupno

vallJem

~~
000 t I Y.
OOOt ' "
0,6 1.268,6 8,1 1.5.'29,3 I
7,8
'32,3 100
0,8' 612,' 9,3 6..58',7 100
6'6,1 ,7,8 8.411,3 100

1z podataka tablice 8 vidi se da najveee ucesce u proizvodnji irnaju

metode otkopavanja sirokirn celom sa zaruSavanjem krovine, osim kod
proizvodnje kamenog uglja, koji se dobija pretezno metodama sa zasipavanjem zbog slozenih radnih uslova.
Tehnicka-ekonomski parametri za pojedine vrste uglja i metode otkopavanja prnkazani su u granicama ostvarenih u tablici 9.
Tablica 9

A. KAMENI UGAU
Kratko
0<10

Siroko
felo sa
zaruh
vanjem
Siroko
felo sa
zasipa
vanjem

2,5 70-90

1-3

20

1,8

2,5

2,0

3,0

20

1,8

15

28

86

9'

30
140

1-3

1,1
1,1

270

"

1,9
3,0

6,5
8,0

30
38

370

'"

127
400

150

1,8

0,75

230

2,9

7,1

200

98

2
8

I
3

""

4,1
9,0

14

10

180
410

120

43

400

9
16

8,6
20,0

7,5
25,0

400

190
460

10

18

23,0

2,10

360

4,0
10,0

,,,

40

12

460

240

450

320

,
9

B. MRKI UGAU

Kralko
0<10

Siroko
6el0 sa
zarubvanjem
Kombi
novane
metode

1,5
30

12
90

4
12

2,0
25,0

0
30

20
200

2,5

30
70

C. LlGNIT
Siroko
6elo sa
zarub2,0
0
vanjem 120,0 25
Kombinovane
metode

7,0
18,0

5
90

4,0

30
60
6

2,5 0,9
3.0 1,25

2,0
',0

1,4

130

4, I

600

',6

" ','

2,5 0,5
12,0 1,2

110
450

4,0
13,0

2,2

100

9,0

10

23

360

"

U tablici 9 mole se zapaziti velika promenljivost osnovnih elemenata

zaIeganja sIoja i svm ostalih parametara. Takoc3e je karakteristicna mala
brzina napredovanja otkopa zbog relativno niskog stepena mehanizacije
i prete!no polumehanizovanog rada na otkopu. Stepen mehanizacije u
pojedinim fazama otkopavanja je neujednacen i najniZi je u fazi otkapavanja i podgrae3ivanja, a najvisi kod odvoza sa otkopa i transporta u
ostalirn saobracajnicama.
Tendencija u kretanju ucinaka svih kategorija u poslednjih pet godina
po vrstama uglja prikazana je u tablici 10,
165

Tablica 10
Godina

Vnta ugljafprosek
za SFRJ

Kategorije
ufinaka

1966. ,{nad

1970. t,nad

Kameni uplj

olkopoi
j llIllS.k: i
rudnifki
Olkopni
jamski
rudnifki
otkopni
jamski
rudnifki
otkopoi
jamski
rudnifki

1,862
1,071
0,626
4,626
1,S41
1,198
7,241
2,898
2,879
5,213
1,989
1,774

2,S26
1,218
0,702
5.931

Mrki ugalj

Lignil

Prosek. SFRJ

2,060

1,547
8,787
3,853
3,649
6,768
2,578
2,435

Ako se kao objektivni tehni~ko-ekonomski kriterijum uzme rudniCki

ucinak, koji je za period od pet godina poveean za oko 4()t{., onda se
moze konstatovati da je godisnja stopa porasta rudnickog ucinka iznosila
oko "./. Uopste uzevsi. godi.Snja stopa porasta rudnickol{ ucinka zavisi
od rekonstrukcije rudnika i modemizacije procesa proizvodnje, a vecp
stope porasta mogu se postici sarno u slucajevima potpune izmene tehnologije otkopavanja i uvodenja kompleksne mehanizacije i automatizacije.
Da bi se mogle uociti tendencije u kretanju troskova proizvodnje,
u tablici 11 prikazani su prosetni troskovi proizvodnje takOt1e za 1966. i
1970. godinu za ukupnu proizvodnju uglja iz podzemne eksploatacije.
Tabllca II
U din/I t

Poz.1c1ja troIkova
1. Trotkovi materijala ukupno

Od toga: jamska gra~a

eksploziv
ostall osnovnl materijal
e1ektri~na energija
pomoeni materijal
anuiteti
usluge
oslalo
2. Amortiz8cija
3. Li~ni dohoci - ukupno (bruto)
4. OstaU doprtnosi
Od toga: kamala na poslovnl fond
kamata na kredlte
premije osiguranja
ostali doprinosl
5. TroAkovi proizvodnje (cena koitanja)

1....

1970.

22,03

23,51
1.45

1.9'

l,05
2.73

2.00
2.77
0.56
10.05
0.91
7.58
26.37
2.17
0.71
0.48

0,93
3,45
1,76
2,68

0,38
12,03

0,89
7,59
29,10
2,47

0."

0,97
0,77
0,73

58.15

62,73

Tablica 11 pokazuje da porast ucinaka svlh kategorija u periodu

1966-1970. godine nije bio praten i odgovarajucim sni!enjem troskova
proizvodnje, ~to je posledica poveeanja troskova materijala. licnih doho-

166

daka i drugih doprinosa. Uostalom, relativni odnosi utinaka i t~kova

proizvodnje imaju slozenu i nelinearnu zavisnost i treba da budu predmet
stalne aname.

4.2. TEHNIGKO-EKONOMSKJ RARAMETRf U NEKIM

ZEMUAMA ZNAGAJNfM PROfZVODAGfMA UGUA
Uporedenje tehnitko-ekonomskih podataka izmedu pojedinih zemalja
6ini posebnu teskoeu zbog neujednacenosti kriterijuma i namna pracenja
statistickih podataka, razlititog tretmana produktivnosti rada i razHka u
metodologiji obrade podataka. Tehnicki podaci koje obraduje Komitet
za ugalj Ekonomske komisije za Evropu ipak omogucuju relativno uporedenje i opsti uvid u tehnoloSki progres u podzemnoj eksploataciji lezista
uglja.
Neki karakteristicni tehnicki parametri prikazani su u tabIici 12.
Tablica 12

Tehnitki paramc:tri

Bclgija

l. Debljina sloJa, m

0,39 0,3"
0,56 0,'
3

2. Upo pada, stepeni

27

3. Dufina otkopa. m
4. Visina otkopa, m
.5. Napredounje
olkopa mdan
6. Kapacllet olkopa,
l/dan
7. Ufioak na olkopu
l/oad.

""

"
33

90

170
0,_ 0.3
0,_ 0,_
0,_ 0,_
1,25 1,9
'0
100 140
1,3 1,2,' 3,0

"

SR
'F
oi En,le-I CehosloNemafka rancus
50
vafo

0.7" 15 do I
1,_
85y' > I
0
16y' do 20
18% do 45
80
'0
120
"0
oko 2,.5
0.7

"

1,_

0,_

1,0

2,_

2.2

0
810

60

',8,_

nija

127

ako 2.0

1,7
1,_
380

3,8

polwnehanizovano otkopavanje
mehanizovano otkopavanje
... lirokotelno mehanizovano olkopavanje strucovima

Rwn~

8O"/.do2,5 3-r-l.do 1,2 I.'

20"/. > 2,.5 4~/.do 3,.5 3,0
83y' do 20 7S-/. do 2.5
13% do 60 10% do 45 70

300

-,-

SSSR

7,_

'"

do 3,5
1,38

1.0

1.3
320

"0

-,' -,-

Tehnicki podaci u tablici 12 predstavljaju izvestan prosek za radne

uslove i postignute tehnicke efekte, ali treba imati u V'li.du da se ani.
sastoje iz velikog broja podataka za slucajeve koji znatno odstupaju ad
proseenih vrednostli, kako za pojedine slojeve tako i za pojedine basene.
Radi toga uporedenje nije potpuno realno ako -se ne uzmu u obzir stvarni
rudarsko-geoloski uslovi, nacini otkopavanja uglja, stepen mehanizacije
i metode otkopavanja.

167

GLAVA XlI

KLASIFIKACIJA METODA OTKOPAVANJA

Za klasifikaciju metoda otkopavanja slojevitih leZista posloji vise
polaznih osnova i razli~itih kriterijuma koji se veeim delom mogu 0000siti i oa sva ostala lezista. Podela metoda otkopavanja na veee ill manje
grupe zavisi od toga kame kriterijumu, tehnoloSkom procesu ill prirod.nom faktoru je dal prvostepeni znacaj. Po tom principu mogu se za
osnovu klasifikaoije uzeti slede6 najvatniji kriterijumi:

A. PODELA METODA OTKOPAVANJA PO NACINU

SAN/RANJA OTKOPNOG PROSTORA
Ova podela istice u prvi red nacm na koji se resava problem osiguranja
otkopa i otkopnog prostora posle C'iklusa otkopavanja. Po ovom osnovu
mogu se bitno razlikovati slede<:e grupe metoda otkopavanja:
a) Metode otkopavanja sa zaruSavanjem krovine.
b) Metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopa.
c) Metode otkopavanja sa otvorenim otkopiroa i wtitnim stubovima.
d) Met<Xfe otkopavanja sa magaziniranjem uglja.
U ovu grupu ubrajaju se i metode otkopavanja u kojima se vrsi
kombinovano saniranje otkopnog prostora.

B. PODELA METODA OTKOPAVANJA PO STEPENU

MEHANIZOVANOSTI PROCESA OTKOPAVANJA
Osnovni faktor ove podele je stepen mehanizovanosti osnovne proizvodne faze na otkopu. Polazeei od razlika u tehnologiji otkopavanja
po stepenu mehanizovanosti, metode otkopavanja mogu se svrstati u sledee. grupe'
a) Metode nemehanizovanog otkopavanja.
b) Metode polumehanizovanog otkopavanja.
168

c) Metode mehanizovanog otkopavanja sa razlicitim stepenom automatizacije .i daljinskog upravljanja tehnologijom rada na otkopu. Ovde
spadaju i tehnologije otkopavanja sa potpunim daljinskim upravIjanjem
procesom otkopavanja.

C. PODELA METODA OTKOPAVANJA PO DEBLJINI

OTKOPAVANOG SLOJA
Uticaj debIjine sloja na konstruktivne karakterdstike metoda otkopavanja moze takode biti uzet kao osnova za podelu metoda otkopavanja. Pri tome se polazi ad granicnih debIjina za pojedine grope slojeva,
pa se metode otkopavanja mogu podeliti u sledeee grupe:
a) Metode otkopavanja slojeva vrlo male debIjine.
b) Metode otkopavanja slojeva male i srednje debljine.
c) Metode otkopavanja slojeva velike debIjine.

D. PODELA METODA OTKOPAVANJA PO UGLU

PADA OTKOPAVANOG SLOJA
Na slican nacin se moze izvriiti podela metoda otkopavanja po uticaju ugla pada sloja na tehnoIogiju otkopavanja i poIozaj otkopa u
proizvodnoj jedinici. Na osnovu granicnih vrednosti uglova pada razlikuju se sledeee metode otkopavanja:
a) Metode otkopavanja hocizontalnih i blago nagnutih slojeva.
b) Metode otkopavanja nagnutih slojeva.
c) Metode otkopavanja strmih slojeva.
Svim navedenim klasifikacijama mogu se staviti primedbe da se
podele ne mogu dosledno sprovesti u svim slucajevima promena rudarsko-geoloSkih karakteristika leiista i da se isti elementi metoda ponavIjaju u razliCitim grupama. Na primer, potpuno razlicite metode mogu
se primeniti sa zasipavanjem iIi zarusavanjem otkopanog prostora (podela
A.); ish iIi slicni problemi mogu se uociti i kod podela pod B, C i D.
Uostalom, sve podele metoda otkopavanja treba smatrati uslovnim i nedefinitivnim zbog neprekidnog poboljSanja i promena u tehnoIogiji rada
na otkopu i osvajanja novih tehnoloskih procesa.
Ako se pokusa utvrditi u kojim se bitnim elementima mogu jasno
razlikovati pojedine metocle otkopavanja, onda se moze konstatovati
da su to dimenzije otkopa i prostorni odnos razvojnih faza otkopa. U ovim
elementima ne sarno da nastupaju jasne razlike u pojedinim grupama
metoda otkopavanja vee te razlike proistlicu uglavnom i iz tehnoIogije
rada na otkopu.
Po ovim osnovama mogu se metocle otkopavanja svrstati u tri osnovne
~rupe:

1. Metode otkopavanja kTatkim celom.

2. MeOOde otkopavanja sirokim celom.
3. Metode otkopavanja kombinovanim celom.
169

I ovoj podeli, kao i svim drugim podelama, mogu se staviti izvE:sne

primedbe naroeito u tome sto se u glavnim grupama metoda nalazi veti
broj podgrupa i varijanata koje se razlikuju medusobno po mnogim tehnickim i organizacionim karakteristikama. Medutim, ne treba dspustiti
iz vida cinjenicu da se kod projektovanja metode otkopavanja ne mogu
mehanicki prenositi konstruktivni elementi i tehnoloski detalji iz pojedinih grupa i varijanata metoda, vee treba do maksimuma dzuciti radne
i druge uslove zadate rprojektnim zadatkom.
Zbog toga u izucavanju, projektovanju i primeni metoda otkopavanja
treba glavnu paznju obratnti na definisanje rudarsko-geoloskih uslov&.,
konstruktivnih parametara, organizaciju rada i uklanjanje disproporcija
u radnim fazama. Za resavanje ovih zadataka danas stoje na raspolaganju
relativno velike mogucnosti u pogledu koriscenja analitickih metoda ,za
optimizaciju tehnoloskih parametara i sirok izbor glavne i pomocne
opreme otkopa.

G L A VA XIll

Metode otkopavanja kratkim

celom

I. TEHNICKE KARAKTERlSTIKE METODA

OTKOPAVANJA KRATKIM CELOM
Metode otkopavanja krQ[kim celom dobile su naziv po relativno
malirn Sirinama otkopnog prostora u kame se izvriavaju faze otkopavanja. Sirina otkopnog prostora iznosi 2--4 m, a relko iznosi do 20 metara.
Sirina otkopnog prostora je upravo funkcija radnih uslova i procesa otkopavanja.
Po stepenu mehanizacije osnovnih i pornoenih tehnoloSkih procesa i
faza dobijanja uglja mole bib organizovano nemehanizovanim, polumehanizovanim i mehanizovanim otkopavanjem. Male osnovne dimenzije
radnog prostora i otvorenog dela otkopa su ograni~avajuci faktor u pogledu stepena mehanizacije. U horizontalnim leZistima sa regularnim elementima zaleganja maze se postici visoko-mehanizovan proces otkopavanja.
Organizacija rada u procesll otkopavanja je pretezno cikliena, a na
visoko-mehanizovanim otkopima su vremenski razmaci izmedu proizvodnje i ostalih faza svedeni na minimum. PrakW!no, na visoko-mehanizovanim otkopima organizacija rada ima sve elemente neprekidnog proizvodnog ciklusa.
U zavisnosti od opstih rudarsko-geolookih uslova i fizi~ko-mehanic
kih karakteristika radne sredine otkopavanje se vrsi sa zaruiavanjem
krovine, sa zasipavan;em otkopanog prostora, ill se otkop delimirno
podgraduje, a otkopani prostor ostaje otvoren. U ovom slu~aju otkop se
rastereeuje od pritiska sistematskim za!titnim stubovima. a tokom vremena otkop se nekontrolisano zaruSava.
171

IskoriMenje uglja U otkopnim jedinicama je funkcija optih karakteristika leziSta i metode, odnosno tehnologije otkopavanja.
Posto se ove metode mogu primeniti u veorna razlicitim radnim usIavirna i sa razlicitim tehnoloskim procesima otkopavanja i saniranja otkapanog prostora, koeficijent iskonscenja se lTlOZe kretati u sirokim granicama. On je najveei kod metoda otkopavanja sa zasipavanjem (O,85---t1,97)
i najmanji kod metoda otkopavanja sa otvorenim otkopima (0,5-0,85).

2. PROIZVODNOTEHNICKI USLOVI ZA PRIMENU

METODA OTKOPAVANJA KRATKIM CELOM
Zahvaijujuci sirokim mogucnostima izbora dimenzija otkopa i polo!aja
u odnosu na elemente weganja sloja, ove metode mogu se primeniti u
raznovrsnim rudarska-geoloskim uslovima.
Ovim metodama mogu se otkopavati leiista male, srednje i velike
debljine, s tim da se prema debljini podeSava otkopna visina i poloiaj
otkopa. Ovde postoji jedno ogranicenje koje je vredno pafnje. Nairne,
u horizontalnim lezistima velike debljine, kada se po pravilu otkopava
u dye faze sa zaruSavanjem natkopnog dela sloja, znatno se smanjuje
iskoriMenje i sigurnost rada, pa je primena metoda otkopavanja kratkim
celom neracionalna. U strmim le~stima velike debijine ovaj problem
ne postoji.
U pogledu primene zav:isno od ugla pada lezista, tako6e oema nikakvih
ogranicenja. U nagnutlim i stnnirn lezistima otkopavanje se obavlja sa
zasipavanjem i manjim delom sa zaruSavanjem, a otkopi su rasporedeni
u otkopnoj jedinici upravno oa pravac pada ill po padu lezista.
Posto tehnologija rada i konstrukcija otkopa omogucuje zaruSavanje i zasipavanje raznim vrstama zasipa, ove metode mogu se prakticno
prilagoditi jed.nostavnim i najslozenijim uslovima u pogledu, intenziteta
jamskog pritiska., stabilnosti radne sredine, vodonosnosti, gasonosnosti
i samozapaljivosti.
Zajednicka karakteristika metoda iz ove grupe je dekcmcentTacija
otkopa, mala bTZina i intenzivnost otkopavanja, narol:ito u varijantama
sa zasipavanjem. Napred navedene proizvodno-tehnicke karakteristike
proisticu iz relatDvno niskog proizvodnog kapaciteta otkopa, posebno kod
varijanata sa nislcim stepenom mehanizacije. Me6utim, potrebno je naglasin da je fleksibilnost proizvodnog kapaciteta takode zajednicka proizvodno-tehnioka karakteristkia ovih metoda otkopavanja.

3. PODELA METODA OTKOPAVANJA

KRATKIM CELOM
Podela metoda otkopavanja kratkim celom vrii se na osnovu geemetrijsk6g oblika otkopa i prostornog polofaja otkopa u otkopnoj jedinici.
Ovim metodama pripadaju sledeee gIavne grupe metoda:
Metode stubnog otkopavanja.
Metode popreenog otkopavanja.
172

Metode otkopavanja u horizontalnim eta!ama.

Metode otkopavanja u kosim etaZama.
Metode otkopavanja u komorama.
1z okvira navedenih glavnih grupa metoda u praksi je primenjen
veCi broj varijanata. Razlike u pojedinim varijantama mogu nastati
wled razlike u tipu primenjene mehanizacije, razliCitog naCiDa zasipavanja i razlika u opSt.em adaptiranju konstrukcije otkopa stvarnim rudarsko-tehnickim uslovima eksploatacije. Medutim, osnovni principi rada
ostaju zajednicki i nepromenjeni.

4. METODE STUBNOG OTKOPAVANJA

4.1. OP~TE TEHNICKE KARAKTER1STlKE METODA
STUBNOG OTKOPAVANJA
Proizvodno-tehni~ki uslovi za primenu metoda stubnog otkopavanja
obuhvataju slojeve uglja male i srednje debljine, ali se u dzuzetnim
slucajevima ove metode mogu primeniti Ii za otkopavanje slojeva debljine
preko 4 metra. Sa povetanjem debljine sloja rastu otkopni gubici u
krovnim delovima sloja usled nepotpunog i nekontrolisanog zaruSavanja,
kao i u zaJtitnim stubovima izmed:u otkopa ill u sistemu otkopne pripreme.
Tehnologija otkopavanja osniva se na dobijanju uglja miniranjem
i pneumatskim alalom. Na taj nacin mogu se otkopavati slojevi sa ugljem
svih mehaniclcih osobina. Od karakteristika krovine najveCi znacaj ima
vreme, korak zaruSavanja i granulacija, naroeito kod otkopa poveeane
visine. Nairne, krovina treba da zaruSava neposredno posle miniranja
krovne plaCe, odnosno da formira kosinu po kojoj se takode formira
sloj otpucanog krovnog uglja. Proces sukcesivnog zaruAavanja cini proces
zaruSavanja nepreltidnim, izvriava se u kracim sekcijama i doprinosi
smanjenju pritiska i stabilizaciji krovine u susednom otkopu iii delu
otkopa. Smanjenje napona u krivini postize se jos i na taj nacin da se
uvek najmanje sa dye strane stubnog otkopa nalazi Z8rUSeni deo ranije
zavrienih otkopa.
Za primenu ovih metoda otkopavanja najpovoljniji ugao pada iznosi 0-25.
Pripterna otkopnog polja. za primenu metoda stubnog otkopavanja
vrsi se u prineipu prema semama na slikama 63, 64 i 65 za jednokrilno
i dvokrilno otkopavanje. U otkopnim pojasima iIi stubovima otkopnom
pripremom mogu se postaviti razlicite kombinaeije konstruktivnih parametara otkopa, ad. kojih zavise detalji tehnologije i faze razvoja otkopa.
Za sve varijante otkopavanja karakteristican je visok koeficijent otkopne
pripreme.
KonstTukcija otkopa. Z8visi ad. osnovne i otkopne pripreme. Osnovni
elementi konstrukcije otkopa odreduju se prema debljini sloja, pravell
otkopavanja, osobinama Z8ruSavanja krovine, intenzitetu prifiska i proizvodnom kapaeitetu neposredne veee proizvodne jedinice.
Sirina otkopa neposredno zavisi ad pravea otkopavanja. Otkopima
po pTuZanju odgovara limna stuba do 20 m, dok otkopi po usponu iIi pa.du
stoja imaju sirinu 4---10 metara.

173

Visina otkopa se odrec1uje prema debljini sloja i kreee se od 2-6 m,

sa otkopavanjem u jed.noj Hi dve faze.
U praksi primene ovih metoda najce~e otkopi jmaju pravac napredovanja po usponu ill padu sa raznim varijantama sa ostavljanjem
zastitnog stuba ill bez stuba prema zavNcnom otkopu. Zastitni stubovi
se ostavljaju sarno u slucajevirna poveeanog pritiska iz krovine.
Tehnologija otkopavanja U otkopima ima vise razvojnih iaza u zavisnosU od pravca otkopavanja, dimenzija otkopa i ostalih rudarsko-tehnickih uslova. U svim fazama razvoja otkopa vrSi se miniranje sa elemenUrna koji su odr~eni dimenzijama otkopa.
Na slici 90 prikazana je jedna varijanta stubnog otkopavanja sa
otkopavanjem po tLSp071U sa zastitnilQ stubom prema zavrSenom otkopu

i~~

'..-cL..

"

.J.4"f!

..

-t-- -- -- -- ---~\--'",""-~'~"~.'-.,

LEGNOA
___
_

"/r"VM" OTKOM""N.J,I
P'\'Illl<OC

I<'OHvt"J~/IlSKQ(;

..RAYIlC

/("R~TA/'IJII

Pl'I!,41OlC

~/UTA/'f..I,I

roUlUP(}Itr,l

Ui.ATf'8 vATO/Jfftfc
POt"tA17'f'

S7'RWI!

VA:tDUff'~ ST/IlWC

Slika 90. - Serna nubnog otkopevo.n.jo. po USpoYlU: 1 - pri

premnl hodnik; 2 - popre01J venUiacloni hodnUt; 3--4 stubnl otkopi; 5 - zaJUtni stub; 6 - grabuljasti transporter

Otvaranje otkopa poeinje postavljanjcm podvlaka u pripremnom

(odvoznom) hodniku (1) na sirini 2-4 metra. Napredovanje otkopa istom
irinom vrii se po usponu iIi u horizontalnom sloju prema susednom
zavrSenom i zarurenom otkopu. Za dufine otkopa veee ad 15 m racionalnije
je postav1janje otkopnog transportera (6). Prema susednom zavdenom
174

otkopu ostavlja se u prvoj faxi otkopavanja zastitni stub (5) Sirine oko
2 metra. Ovaj wtitni stub otkopava se u povla~enju, tj. kada je dostignuta krajnja duzina otkopa u prvoj faxi. U istovremenom otkopavanju
moze biti 3-5 otkopa u stepenastom rasporedu, ra~unajuCi. od graniee
otkopavanja.
Proizvodni ciklus obuhvata vise faza i ima ciklicnu organizaciju rada.
Napredovanje otkopa miniranjem je za duzinu 1-1,5 m iz koje se
dobija prosecno 8-12 tona ugtja. Otkopavanje se obavlja u dye faze:
u prvoj fazi otkop ima sirinu do 4 m. a u drugoj faxi se otpucava zastitni
stub sirine oko 2 metra.
Podgradivanje otkopa radi se sukcesivno sa pomeranjem otkopnog
eela, tako da rastojanje parova podgrade iznosi 1-1,5 metar. Podgradu
~ini okvir sa 2-3 stupea, oji broj zavisi od strine otkopa i pritiska krovine. U prvoj faxi otkopavanja okvir podgrade je paralelan otkopnom
felu, a u drugoj faxi otkopavanja z.astitnog stuba okvir ima popr~an
palouj u odnosu na podgradu postavljenu u prvoj fazi otkopavanja.
Saniranje otkopa radi se zaruSavanjem krovine pasle sukcesivnog
otkopavanja zastitnog stuba. ZaruSavanje krovine radi se prinudno, kratkim minskim bu.sotinama. Prirodno zaruSavanje krovine moguce je u
nekompaktnoj i lako zaruSavajucoj krovini.
Odvoz ugtja moguce je re.siti vagomma ill konvejerskim transportom.
U prvom slu~aju vagoni se odvoznim hodnikom otpremaju do sabirnog
transporlnog hodnika ill izvoznog niskopa. U drugom slu~ju, konvejerski
transport moZe biti reSen tako da sabirna transportna traka opslu!uje ce10
otkopno polje.
Provetravanje otkopa radi se ulaznom vazduSnOID strujom koja se
U otkopnom polju usmerava osnovnim izvoznim hodnikom ill ventilacionim hodnikom kroz pripremne hodnike do popreenih hodnika (2) iIi
ventilacionih proboja. Sam otkop provetrava se diluzijom iIi separatnlm
cevnim ventilatorima. Moze se konstatovati da provetravanje nije dovoljno
efikasno, narol:ito u otkopnim poljima vel:e duZine ill ako je prisutan
-proces intenzivne autooksidacije uglja.
U grupi metoda stubnog otkopavanja nalazi se v~i broj varijanata
koje se razlikuju po konstruk.ciji, dimenzijama otkopa i pravcu otkopavanja. Na slici 91 prikazana je jedna varijanta stubnog otkopavanja sa
bol:nim otvaranjem otkopa i pravcem otkopavanja po prufanju sIoja.
Ovaj naan otkopavanja takode podrazumeva otvaranje otkopa paste zavr!elka otkopavanja i zaruSavanja susednog otkopa, sa generalnim pravcem
otkopavanja ad granice otkopnog polja i stepenastim rasporedom otkopa.
Time je 1spunjen neophodan usIov da otkop ima sa dye strane zaruAenu
krovinu.
Varijanta otkopavanja prikaxana na slici 91 mo~e se primeniti za
otkopavanje sIojeva debljine do 3 m, tako da se ne predvic.1a faza zaruSavanja krovnog uglja. Zbog potrebe da popreeni hodnik ostane otvoren
do zavcletka otkopavanja, ovu varijantu moguce je koristiti u boIjim
radnim uslovima i bez veCeg intenziteta pritiska u krovini odvoznog
bodnika.
U varijanti stubnog otkopavanja prema (sl. 92) otkop moze imati
kosi poIoiaj, tako da se oha krila konusno su!avaju prema otkopnom
bodniku. Ova metoda primenjuje se za otkopavanje horizontalnih ill blago
nagnutih slojeva uglja sa uglom pada do 30, ukupne debljine do 5 metara.

175

Priptema otkopnog polja predvidena je sistemom paralelnih hodnika

(1) i (2), iz kojih se izrade popreeni hodnici (iii uskopi) (3) lirine 3-4
metra. Popreeni hodnici su podgradeni sidrenjem Ii pomoenim stupcima.
Izmedu izvoznog i ventilacionog hodnika nalaze -se otkopni stubovi dwine
20--40 metara.

,
,
L

~~~
_
LEGENDA
,.,UVAC

orI<.f)PAVAHJ..-

,a,t,lV,oC

II'IIE'rANJA OrKOl'AlflJl I'IAS<4

U AZHE
tlAzOiJi'NE $1'IlWF

"""v.oc
,...,,"""C

1'O1#l"~ /r(JQ/NE STIlIIJ

Slika 91. - Serna. .ttlbnol1 otkopavCln;a po pru.fan;u. ,loja:

1 - pripremni (odvozni) hodnik; 2 - popt'eO\i hodnik; 3 olkop

KonstTUkcija otkopa je uskladena sa dimenzijama otkopnog stuba i

omogucuje dvokI1ilno otkopavanje u odnoou na otkopni hodnik (3). Poole
otvaranja otkopa sa zavrsetka otkopnog hodnika otkop ima oblik slova
V po ~emu se ova metoda naziva jos iV-metoda.
Sirina otkopa iznosi 15-20 m, mereno po pru!a.nju sloja, a dvokrilna
dufula otkopa sa konusnim zavrietkom kraca je od duiine otkopnog stuba
i zavisi ad ugla izmedu otkopnih eela dvokrilnog otkopa.
Tehnologija otkopavanja osniva se na polumehanizovanom otkopavanju sa miniranjem otkopnog eela u dye faze: najpre se izbuSi i minira
gornji deo otkopa i krovina podgradi sidrima, a zatim se minira donji
deo otkopa (na preseku A - B slike 92 sa a i b oznacena je prva i druga
faza miniranja). Otkopno eelo se pomera dijagonalno na pravac pruzanja
sloja i ima stepenast oblik. Gornja stepenica, oblikovana u prvoj fazi
miniranja, nalazi se ispred donjeg dela za 2-3 m i sluzi da se sa tog

176

nivoa lakSe podgradi krovina i postave sidra (7), a u isto vreme otvara jos
jednu slobodnu povr'Sinu za poveeanje efekta miniranja u drugoj lazi.
Izmedu otkopa nalaze se wtitni stubovi (5) Sirine oko 2 m, a izmed:u
paralelnih hodnika wtitni stubovi (6) snine 6-8 metara. Ovi wtitni
stubovi se ne otkopavaju, sluze za rastereeenje pritiska u otkopima, ali
na zavrietku otkopavanja pokazuju make pucanja i drobljenja, ~to pavecava opasnost od. endogenih po!ara.

~~~8~~

_,(~.D

'

I
I
I ~I

I"

,
8

'"

.0

----.J

SlIka 92. - Serna stubnog otkopavanja la dijagonalnim ptavcem

otkopavanj4 (legendll ista kao no. llid 90): 1 - pripremni hodnik;
2 - ventllacioni hodnikj 3 - otkopnl hodnik: (111 uskop); 4 otkopi; 5 - zaitltni stub; 6 - zallUmi stub paralelnlh hodnikaj
7 _ sidra u krovlnij 8 - otkopni transporter; 9 - transporter u
otkopnom hodnlkuj 10 - transporter u odvoznom hodniku; 11 ukrsnl stubovi

Proizvodni ciklus sastoji se iz viSe radnih laza koje se ciklicno ponavIjaju.

Napredovanje otkopa po jednom ciklusu miniranja u obe faze iznosi
oko 1,$-2,0 m, 510 za proseenu debljinu od 3 m i sirinu otkopa ad 15 m
U

'hhnolo1k.1 proces! podzemne eltsploatadje

177

daje proizvodnju od oko 55-60 t za dye proizvodne smene. Proizvodni

ciklus zavrlava se svake treee iIi eetvrte smene, od eega su produktivne
samo dye smene. Ostale smene angazovane su za pomoene operacije,
podgral1ivanje .i saniranje otkopnog prostora.
PodgraC!ivan;e otkopa radi se najveeim delom sidrima i pomoenim
stupcima kojima se dodaju elementi ad rezane gral1e za poveeanje povr~ine naleganja. Pomoena podgrada od drvenih elemenata moze se postaviti u otkopnom uskopu i otkopu i sluzi istovremeno za signalizaciju
poveeanog pritiska, naroCito sa otkopane strane olkopa. U lizvoznom i
ventilacionom hodniku za za~titu prema zavrSenom otkopu postavljaju se
ukrsni stubovi (11).
Saniranje otkopa radi se prinudnim ill priradnim zarusavanjem krovine, sto zav.isi ad vremena i koraka zaruSavanja neposredne krovine.
Kod poveeane otkopne debljine sloja zaruSavanje se postiZe otkopavanjem
gornjeg dela bez podgrattivanja.
Odvoz uglja obavlja se otkopnim transporterima (8), postavljenim na
oba eela dvokrilnog otkopa. Otpucani ugalj veeim delom pada na otkopni
transporter, a jedan deo uglja se ruenim alatom nabacuje na transporter.
Duiina otkopnih transportera ostaje konstantna do zavrsetka otkopa, dok
se transporter (9) u otkopnom hodniku postupno skracuje. U izvoznom
hodniku proizvodnju prihvata transporter (10) koji je u veti sa glavnom
sabirnom linijom transporta.
Provetravan;e otkopa vrni se grananjem ulaz.ne vazdusne struje i
usmeravanjem kroz izvozne hodnike, a delimicno i difuzijom. Efikasnost
provetravanja zavisi ad broja otkopa u otkopnom polju i process autooksidacije u zavrienim otkopima u kojima, pored neotkopanih delova
leiiSta, ostaju i svi elementi drvene podgrade.
Za horizontalne i blago nagnute slojeve debljine do 5 m u praksi
se primenjuje i varijanta koju ~ematski prikazuje stika 93.
Priprema otkopnog polja sastoji se iz izvoznog hodnika (1) i ventila
lacionog hodnika (2), odnosno sistema pripremnih hadnika izral1enih po
prufanju sloja iz sabirne komunikacije. Rastojanje pripremnih hodnika,
mereno po padu sloja, kreCe se u granicama 30-40 m. Otkopna priprema
se za~inje ad granice otkopnog polja izgradnjom otkopnih uskopa (3)
na rastojanju 10--15 m. U otkopnim uskopima nalaze se otkopn; transported (6).
Konstrukcija otkopa je vrlo sHena kao kod prethodne varijante.
Razlika je u polobju otkoI1nog cela i pravcu otkopavanja. Otkop ima
dva simetricna krila prema otkopnom uskopu (3) i oba su pod uglom ad
90. Na laj nacin oblik otkopa je stiean slovu T, pa je ova metoda po tome
dobila uslovni naziv T-metoda
Sirina otkopa iznosi oko 10 m, racunajuci oha krila otkopa i konstantna je do zavrletka otkopavanja. Dutina otkopa po pravcu napredovanja iznosi 30-40 metara.
Tehnologija otkopavanja je po stepenu mehanizacije osnovne proizvodne faze nemehanizovana i ugalj se dobija miniranjem i pomocnim
pneumatskim alatom. U slojevima normalne otkopne debljine otkopavanje je jednostavnije, dok se kod poveeane debljine otkopavanje vrSi
178

u dye faze; u drugoj fazi otkopava se miniranjem krovnog uglja. TehnoIogiju otkopavanja jos kompIikuje fazni razvoj otkopa do formiranja
kona~nog oblika i dimenzija, narOCHo prema zarusenom i zavrsenom delu.
Proizvodni ciklus ima niz specifi~nosti koje su u direktnoj vezi sa visinom otkopa i fazama razvoja otkopa, fizicko-mehani~kirn karakteristikama ugIja i krovine i za!tite otkopa prema frontu zaruAavanja.

rA

,
,,,

--4

___ J

"1
---,.
L-___ ----,
, ,
I

,
,,

'

I
I

I~

,
,

,,,

_..,
__
_ _ _ _ _ _.._

A-8

I~

...J

COo

,
SlIka 93. - Serna Jtubnog otkopavanja Ja T-obUkom o!kopa: 1
pripremnl hodnik; 2 - venUlacioni hodnik; 3 - otkopni uskop.
4 - otkopl; 5 - wtitnt stub; 6 - otkopni transporteri 7 - transporter u odvoznom hodniku

Otvaranje otkopa (4) poeinje iz otkopnog uskopa (3) pojacanjem podgrade podvlakama Ii dopunskim stupcima. Otkop se otvara sirinom oka
4: m, visinam 2,5-3,0 m, i napreduje po pruzanju sloja do granice.
Prilikom otvaranja otkopa telo se pomera za 1,5-2,0 m ad zaruSenog
179

i izolovanog otkopa, ~ime se formira za.stitni stub (5) koji se otkopava

u drugoj fazi. Poslednju fazu otkopavanja eini, kod poveeane otkopne
visine, miniranje krovnog uglja kosim minskim buSotinama.
Pogdradivan;e otkopa predvideno je okvirima drvene podgrade koji
se postavljaju paralelno eelu otkopa (popr~no na prufanje) na rastojanju
ad 1,0-1,5 m. Posebnu paznju treba obratiti na dopunsko podgradivanje
i osiguranje povriine otkopa na kojoj se oba krila ukritaju sa otkopnim
uskopom.
Saniranje otkopa radi se zarusavanjem krovine posle otpucavanja
krovnog uglja. Pni zaruAavanju krovine dolazi do formiranja kosine po
kojoj klizi otpucani krovni ugalj. Procesom zaru.savanja krovine i izborom
optimalnog koraka zaruAavanja u veCoj meri se moze utkati na iskoriscenie, odnosno gubitke uglja .iz krovnog dela. Otvaranju otkopa moze se
pristupiti tek posta je zavrSeno postupno zaruSavanje prethodnog otkopa.
Provetrovoje otkopa se reSava usmeravanjem sveie ventilacione
struje kroz ,izvozne hodnike i otkopne uskope. Otkopi se provetravaju difuzijom, pa usled procesa oksidacije nastaje pogor.sanje radnih uslova. Rezim
provetravanja poboljAava se ukljumvanjem cevnih ventilatora u vazdmni
tok i separatnim provetravanjem svakog otkopa.
Sliena metoda stubnog otkopavanja primenjuje se u Senjsko-resavskim rudnicima za otkopavanje sloja mrkog uglja debljine 5-6 m sa uglom
pada do 35. U tim uslovima postiiu se sledeei efekti: kapacitet otkopa
oko 75 tldan, napredovanje otkopa 5-6 m1dan, otkopni ueinak 4-5 t1nad,
utrosak drveta za podgradu 32 m'/lOOO t, eksploziva 280 kg/lOOO t i
elektrirne energije 4000 kWh/lOOO tona uglja. Koeficijent pripreme iznosi
28 mllOOO t uglja.

4.2. TEHNICKO-EKONOMSKJ EFEKTl METODA STUBNOG

OTKOPAVANJA
Za sve metode stubnog otkopavanja vazi opsta napomena da postoji
veei broj varijanata koje u razliotim proizvodno-tehnickim uslovima mogu
dati dosta razlicite tehnicko-ekonomske efekte. Medutim, u opStim crtama
mogu se uciniti konstatacije koje se odnose na sve metode i varijante.
Pre svega, zbog ogranicenih dimenzija otkopi imaju mali proizvodni
kapacitet, iako se produktivan rad na otkopavanju iZvrSava u najveeem
broju slucajeva u sve tri smene. Posebno treba podvuCi malu koncentraciju
proizvodnje i intenzivnost otkopavanja, sto je posledica sistema pripreme
i nemehanizovanog ill polumehanizovanog otkopavanja. Ogranicene dimenzije osnovnih proizvodnih jedinica prouzrokuju relativno visok koefidjent pripreme.
U organizadji rada na otkopu zastupljena je ciklicnost sa razlicitim
'trajanjem pojedinih delova proizvodnog ciklusa.
Na slici 94 prikazan je tipican ciklogrom pr~nog proizvodnog ciklusa sa tri varijante: prva varijanta se odnosi na stubno otkopavanje
u jednoj visini otkopa, druga obuhvata otkopavanje sa zaruSavanjem
krovnog uglja, dok treea varijanta predvid.a polumehanizovano otkopavanje sa zaru.savanjem krovnog uglja i produfenim proizvodnim ciklusom
u tri smene. Sve varijante imaju zajednicki nedostatak, jer se odnose
180

sarno na proseene uslove, ali ipak se moie uociti da postoje bitne razlike
u radnim fazama ciklusa; razlike su posledica konstrukcije otkopa i ostalih
uslova.
r----

""0""00'"

CIIIIS

orv.o.u.......

o,~

aJ<#I'I .. . . . " .

""""'''-IE

~.
/fTfW.4#

<0/11'<"'''-

(N}t/OT

I'IOi16JV6 ""'IIJ

-l......uWU

I'WOw","""..JIA

/fT(JW,It~ OINOl
~~~

,,"'''''''H.J

r..
"""'W'It..".. ""r
~~I~"/I!"

"roYA"! I ODI'W

POD!Ii/lA6fV.. "A
"'/I'f!_~

1,ON!..",,'14'
pffO~T1I"'"'iJ'

Slika 94. -

CikLogram proizvodnog ciklusa la metode stubnoO otkopo.vGnjo

Iz planograma rada sa specifikacijom angafuvanih radnika, koji

prikazuje stika 95, takode se moze zapaziti da je za proseene male ~irine
i duiine otkopa (oko 4 X 10 m) angafovan relativno veliki broj radnika.
lako se po pravilu proizvodni rad izVIiava u sve tri smene, i u oviro organizacionim oblicima postoji izvesna razlikta u angaiovanosti radnika u
""",-_y<cur

o:c

....""'KA

_....

~~., .........

,.,
..'"
.

~H
~:

..

~~

,.

,,,,,-"In>rrJt!I>~,

.....

"i&~

os,.."
1tI'N.IF'J:l:)"''''''
,.K".... "f<f)""ff1

-,.., , ,

, , , , h

.~

, , , ,
, , , ,
, - , ,
- ,
, , ,

, ,, ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, ,, r
u

()61ALJ

i"

p.",

~I~

~"C"

..

$,.,r ....

..~~-':".'!.~ ..

....

.......
.... ........ ... -

---

K"AIJFIJrDW'#1

,. K/lAl"'-IIID""",

~-

.
~

t' IfllAU1'U.fJfl"""

il~
",i.,

---

~~,

11'
,.j

H
1-

" It''AlIFIK().,,.,,,

~HrH"

KMlIFIII.'O/I""

D$TIU'
K

Bilka 95. -

1--

Planogram proizvodnog ciklU$4 sa

--

..... ....
-----------~jikacijom

l'adne maoe

181

pojedinim smenama. U trosmenom proizvodnom radu za treeu smenu

ostaju izvesni poslovi koji nisu mogli biti potpuno lavrSeni u prvim
dvema smenama. To se odnosi na proces zaruSavanja, dopunskog podgrac1ivanja i osiguranja otkopa i neposrednih prostorija pripreme, postavIjanje ukrsnih stubova i postavljanje ill podeSavanje duiine transportera.
Snabdevanje otkopa materijalom i doprema potrebne opreme takode je
preteino zadatak koji se izvrSava u treeoj smeni.
Za tehnicko-ekonomske eCekte metoda stubnog otkopavanja od posebnog znacaja je koeficijent iskoriSCenja uglja u pripremljenoj proizvodnoj jedinici. Vrednosti ovog koeficijenta krel:u se u dosta sirokim granicama
i zavise od rudarsko-tehnickih uslova i tehnologije rada na otkopu. U
slojevima cija korisna debljina odgovara otkopnoj visini koeficijent iskoriSl:enja iznosi 0,8 do 0,9. Gubici supstance nastaju u nepotpunom otkopavanju delova sloja u blizini zaruSenog otkopa i za.stitnim stubovima.
Proces oksidacije i samozapaljenje takode dovodi do gubitaka supstance
u toku otkopavanja jamskog eksploatacionog polja. Povel:anje gubitaka
zapaZeno je u otkopima povel:ane otkopne visine, narocito ako je ugalj
veee cvrstoee, a krovina nekompaktna i drobljiva. Nepotpuno miniranje
krovnog uglja, zaStitne plaCe u krovini otkopa i delovi neotpucanog sloja
na povrSinama ukritavanja otkopa i pripremnih prostorija uticu na dalje
smanjenje koeficijenta iskoriSCenja. U tim uslovima koeCicijent dskoristenja dznosi 0,6 do 0,7. Mogucnost veceg iskoriSCenja postoji u slojevima
sa ugljem koji se lako lomi d ako se upravljanje krovinom moze dovoljno
kontrolisati.
Zbog veeih razlika u konstrukciji, dimenzijama otkopa i tehnickih
efekata pojedinih radnih faza, posebno faze otkopavanja, moze se dam
samo opseg u kome se krel:u osnovni tehnicko-ekonomski parametri metoda
stubnog otkopavanja.
Kapacitet otkopa, ticm
20-140
Proizvodnja otkopa. t1dan
50-300
Proizvodnja otkopnog polja, t1dan
20~00
Otkopni ucinak, t1nad
4- 15
Gubici uglja,
i5- 20
Utrosak drveta za podgradu, mS/lOOO t 25- 40
UtroSak eksploziva, kg/IOOO t
220-320
Treba mati u vidu da dekoncentracija otkopavanja, komplikovan
transport i relativno velika dulina jamskih saobracajnica, koje se moraju
odriavati, u velikoj meri umanjuje tehnicke eCekte postignute na otkopu.
sto u krajnjoj liniji poveeava troskove proizvodnje.

t,.

5. METODE POPRCNOG OTKOPAVANJA

5.1. OPSTE TEHN/CKE KARAKTERISTIKE METODA
POPRECNOG OTKOPAVANJA
Proizvodno-tehnicki uslov,i za primenu metoda popretnog otkopavanja odnose se na slojeve svih vrsta uglja velike debljine sa malim i
stnnim uglom pada. lzuzetno, ove metode tefe se mogu primeniti u slo182

jevima sa drobljivim ugljem. U slojevima sa manjim uglom pada po5tife

se manji koeficijent iskoriCenja, pa je povoljnija primena U slojevima
sa strmim uglom pada.
Osnovni princip, primenjen u ovim metodama, sastoji se u tome da
su otkopi horizontalnog poloiaja, a redosled otkopavanja i konstrukcija
otkopa zavisi od na~ina saniranja otkopa i tehnologije rada u proizvodnom
ciklusu. Prema tome, metode poprefnog otkopavanja imaju kao osnvni
konstruktivni elemenat horizontalne eWe sa popr~ polozajem u
odnosu Da prui.anje sloja.
Razlike u pojedin!im varijantama proisti~u iz detalja pripreme, nacma otkopavanja horizontalnih etaia i prostornog odnosa u otkopnom
polju ill horizontu.
Priprema otkopnog pol;a za pop~no otkopavanje sastoji se u izradi
izvoznih hodnika iz sabime komunikacije otkopnog polja; ovi hodnici
imaju visinsku razliku za 2-3 otkopne etafe. Na svakoj otkopnoj etazi,
po pruzanju sloja, izrade se otkopni hodnici na visinskoj razlici 2,5--3,0 rn,
510 istovremeDo odgovara mini popret:nog otkopa. Otkopni hodnici mogu
se nalaziti u povlatnom delu sloja, ali, ako sloj ima veCu debljinu, otkopni
hodnici mogu biti izra<!eni u srecinjem delu sloja. simetri~no u odnosu
na prividnu deblj~nu sloja. U slojevima debljine preko 15 m moze bitt
izra4en sistem paralelnih otkopnih hodnika, od kojih se jedan nalazi u
krovinskom delu, a drugi u srednjem de1u sloja.
Osnovni sistem pripreme moze takO<1e biti. postavljen u podinskom
baku sloja.
Konstrukcija otkopa za popre~no otkopavanje ima sve karakteristike
za nemehanizovano ill polumehanizovano otkopavanje, kako po dimenzijama otkopa tako i po geometrijskom obliku.
Sirina otkopa imosi 2-4 m i odreduje se prema stabilnosti profila
i pritiska iz krovine i hokova. Visina otkopa po pravilu ne prelazi 3,0 metra.
Tehnologija otkopavanja predstavlja jednostavan oblik napredovanja
~ela otkopa popreeno na prufanje sloja. Otkop se otvara iz pripremnog
hodnika sa pravcem otkopavanja prema podinskom hoku (s1. 96) bez
promene sirine i visine otkopa.
Pripremni hodnik (1) i ventilacioni hodnik (2) spojeni su uskopom iIi
sipkom za ugalj i provetravanje (3). Prema !emi na slici 96 otkop se otvara
iz povlatnog dela sloja, a otkopno ~e10 se pomera prema podinskom hoku.
Otkop se minira u sekcijama 1,2-1,6 m i uporecio sa napredovanjem
podgraduje. U krov.ini otkopa, kao i prema jednom hoku, nalazi se zarusena zona povlate sloja koja je izolovana patosom od rezane gra4e
(51. 96b).
Osim ove varijante, za rasporeci, konstrukciju otkopa i tehnologiju
otkopavanja mogu se primeniti i druga tehni~ka reSenja. Na slici 97
prikazana je Serna pop~nog otkopavanja sa izvoznim hodnikom (5)
koji se nalazi simetri~no u sloju prema kroV'ini i podini. Konstrukcija
otkopnog horizonta mote takO<1e biti reSeDa u detaljima na viSe naCilla.
Otkopavanje moze biti jednokrilno ill dvokrilno u odnosu na popreeni
hodnik (4). U zavisnosti od ovog reSenja grade se altemativno podinski
uskopi (7). Ovo tehni~ko reSenje povoljnije je za slojeve debljine oko
20 metara.
183

.,

r--'-';1 ~.
~-----------------------------------,~ 'I
L---------------------------------J.--L
L __.__._.__.
.-1
A -

'.-'"

,~.-.

8
-,..~":

....

"

I;

, I

h,

:01,,

Silka 96. - Senla poprebtog otkopovo.l'I;a. $(1 odvomlm hodnikom. u

povlatnom deL" ,Lo;a: a - detalj otkopnog polja; b - popretni presek
1 konstrukcija otkopaj 1 - pripremnl (odvozni) hodnik; 2 - ventilacloni
hodnlk; 3 - sipka za ugalj; 4 - ram podgradei 5 - dopunski bofnl
stubae; 6 - dopunskl srOOnjl stubae; 7 - ram podgrade gornje etate;
8 - obloga otkopa od rezane grade; I, II, III - poprecru otkopl

Slojevi veee debljine od 20 m mogu se otkopavati popreenim otkopima sa zarusavanjem, koji su pripremljeni sa dva paralelna odvozna
hodnika. Odvozni hodnici nalaze se u povlatnom i podinskom delu sloja
184

///-1

r'~
"

11/

,
8

,".

//I
'"
'"
,/ //,"'-/,I,,",'

a,

1/'
",
'1/
",
,/I

II,'

'II

1'1

,.

A -8

.'.

<.

i%

H ~

~~

;;; ,

~ ,

.'

<,

..
.",
"

::.
,

,
,

~.

'.

,
..,

._.-

Vli!

J#

1/

II

,
,
,

" . _ . _..
Slika 97. - Serna popTet'nog otkopavanja sa odvoznim hodnikom u
simetrali sloja: 1 - izvozni horizont; 2 - ventilacioni horizont;
3 - popretni izvozni hodnik; 4 - poprecnl ventilation! hodnik;
5 -

odvoznl hodnlk; 6 - sipka za ugalj, pl'ovetravanje i prolaz;

7 - podinski uskop; 8, 9 i 10 - otkopi

185

(s1 98). U ovoj Semi otkop ima elemente ~irokog ~ela krace duzine.
Tehnologija otkopavanja ima visold stepen mehanizacije u svim fazama
proizvodnog oiklusa.
Proizvodni ciklus ovih metoda otkopavanja sa zaru!avanjem ne razlikuje se mnogo 00 proizvodnog ciklusa metoda stubnog otkopavanja, ako
je miniranje ~ela osnova proizvoonog ciklusa.

~.

~
6:;;
,

.'"

.'

! .

..

..

.,
~,J(J

'f'

-,

.-

1"

dO'

.1'"

I.

.fJ

Slika 98. - Serna popre~og otkopavan;a 'a dva paratetna hodnlka.

1 - izvoznl hodnik; 2 - povlatni odvozni hodnlk; 3 - podlnski odvozni
hodnikj 4 - poprelnl hodnlclj 5 _ prolazne I ventllacione sipkej 6 ,Ipke za ugalj; 7 - popreb11 otkop; 8 _ otkopni transporteri 9 - meha
nlzovana podgradai 10 - transporter u odvomom bodniku

Osnovnu proizvodnu fazu am MPTedovanje otkopa miniranjem u

odseoima duzine 1,2-1,6 m na celom profilu otkopa. Otkopi veeeg popre~nog preseka mogu se podsecati podseka~icam, naroeito aka je debljina sloja velika (preko 20 m), pa se otkopi mogu stepenasto postaviti u
istoj r8vni otkopavanja.
Otkop preseka 4 X 3 m moze koo nonnalne visine imati kapacitet
00 60 do 80 t/dan, a kod poveeane visine <i zarlls.s.vanja kapacitet od 80 do
120 t/dan. PopreCni otkop veee dufine, opremljen mehanizovanom podgradom i ma.Sinom za kontinuelno rezanje moze imati proizvodni kapacitet
od 200 do 250 t/2 cm.
Podgradivanje otkopa u procesu nemehanizovanog otkopavanja radi
se potpunim ramov:ima koji se postavljaju na rastojanju 1-1,5 m d. po
vertikali jed.an ispod drugog. Pre zaruSavanja otkop se oblozi u podini
i prema baku zaruSenog otkopa gusto postavljenom Tezanom gradom, da
bi se u paraIelnom otkopu ill donjoj etaE spreeilo prodiranje zaruSenog
materijaIa zavrSenog otkopa <ill eWe.
Saniranje otkopa radi se zarusavanjem posle zavdenog otkopavanja
ad kontakta krovine do kontakta podine. U procesu zaruSavanja treba
sprovesti princip da se paralelni otkop moze otvoriti tek posto je zaru.sen
prethadni. Izuzetak ad ovog principa moze se uciniti kod naizmenicnog
rasporeda otkopa sa pripremnim hodnikom u sredini sloja, ill u sistemu
pripreme i otkopavanja sa dva paralelna otkopna hodnika.
186

Zasipavanje otkopa, kao racionalan naOn saniranja, mole biti laza u

proizvodnom ciklusu ako se proces osniva na polumehanizovanom ill mehanizovanom otkopavanju, a sarna faza zasipanja se izvrSava pneumatskim
ill hidromehani&im. zasipom. Mehanizovano zasipavanje opravdano je
kod brzina napredovanja otkopa 75-120 mlmese01o.
Odvoz uglja organizovan ru~nim utovarom u jamske vagone zapremine 0,5-1,0 m J. Konvejerski transport je moguce primeniti kod
mehanizovanog otkopavanja, i to kako u otkopima tako i u odvoznim
hodnicima koji su dalje priklju~eni na glavne jamske saobracajnice.
PTovetTavan;e otkopa -se reava difuzijom ill separatnim cevima
ventilatorima, Klimaislci uslovi u otkopnom polju mogu biU znatno pogorSani procesom oksidacije drvene podgrade, proslojcima uglja iz krovine
i nekompaktnih delova sloja na kontaktima krovine i podine.

5.2. TEHNICKO-EKONOMSKJ EFEKTI METODA

POPRECNOG OTKOPAVANJA
Tehni&o-ekonomski efekti metoda popretnog otkopavanja pokazuju
veCu zavisnost od dimenzija otkopa, naeina pripreme i karakteristika
proizvodnog cik1usa. Najmanju koncentraciju otkopavanja ima varijanta
sa jednim pripremnim hodnikom u krovinskom delu sloja. U proizvodnom
ciklusu ove varijante tehni~ki e!ekti su neravnomerni i u toku same
proizvodne faze zbog val'lijabilne visine otkopa od krovine do podine:
otkopni u~inak je najmanji na poeetku otkopavanja (oko 3,0 t/nad),
zatim raste paralelno sa povel:anjem visine otkopa na oko 6,0 t/nad, a
zatim opet opada na polovinu vrednosti.
Najvel:a koncentracija otkopavanja dostile se naizmeni~nim .i stepenastim rasporedom otkopa u otkopnoj etaii., koja se priprema sa dva
paralelna otkopna hodnika. Mehanizovani konvejerski transport moze
uticati na poboljSanje tehnitko-ekonomskih deksta ako je moguce u
otkopnoj etali postaviti 3-4 otkopa u stepenastom rasporedu, a proizvodnju koncentrisati u jednom otkopnom hodniku. Osnovni uslov za
pl"limenu ove varijante je debljina sIoja preko 20 metara.
U ciklitnom proizvodnom ciklusu 40--50'/. e!ektivnog vremena angaZovano je za podgradivanje i oblaganje otkopa, 20--25/0 na utovaru
i odvozu, a preostalo vreme odnosi se na proizvocinu fazu ciklusa.
Ovim metodama u proseku se postizu sledel:i osnovni parametri:
Kapacitet otkopa, t/dan
60-120
Otkopni. utinak, t1nad
3- 6
10- 15
Gubici uglja, G/ o
UtrOSak drveta za podgradu, mJ/lOOO t
35- 70
UtroSak eksploziva, kg/lOOO t
150-250
Prednosti metoda popretnog otkopavanja sastoje se u fleksibilnosti u
odnosu na promene elemenata zaleganja, ne zahteva se visoka strucnost
radnika i zadovoljavajuce vrednosti koeficijenta iskoriSCenja u otkopavanju. Dekoncentracija otkopavanja, ograniCeni kapacitet otkopa, mali
stepen mehanizacije ~ ucinci, kao i visok utroSak drveta za podgradu
predstavljaju krupne nedostatke metoda poprecrtog otkopavanja.
187

6. METODE OTKOPAVANJA U HORIZONTALNIM

ETA tA MA
6.1. OPSTE TEHNICKE KARAKTERISTIKE METODA
OTKOPAVANJA U HORIZONTALNIM ETAtAMA
U tacki 3.3, glave VIII objaSnjeni su najvazniji uslovi i sistemi
pripreme za otkopavanje u horizontalnim etazama. JoS jednom treba
podvllci da ovaj sistem pruia siroke mogucnosti primene u stnnim 510jevima male, srednje i veHke debljine. Otkopavanje kratkim celom u
horizontalnim eta!ama razvijeno je uglavnom u slojevima male i srednje
debljine.
U zavisnosti oct debljine sloja, kompaktnosti uglja i bokova, otkopavanje kratkim celom u horizontalnim etazama maze biti izvrleno sa
zaTuSavanjem ill sa zasipavanjem otlwpa. U vezi s tim postoji f3zlika u
otkopnoj pripremi, dok se osnovne dimenzije i konstrukcija otkopnih
blokova bitno ne razlikuju.
Priprema otkopnog bloka za otkopavanje sa zaruSavanjem prikazana
je na slim 99. Zbog sistema zaruSavanja otkopni blok se priprema po
vertikali sa dva paralelna uskopa, a na izvoznom i ventilacionom nivou
sa dva paralelna hodnika. Veza sa podinskim sistemom osnovne pripreme
omogucena je popreenim hodnicima u svakom otkopnom bloku. Paralelni
hodnici povezani su kratkim kosim probojima (4), a paralelni uskopi
kratkim horizontalnim probojima (5).
Otkopna priprema sastoji se iz hori2:ontalnih etainih hodnika koji se
izrade izmedu uskopa. Polozaj etaZnih hodnika moze bili razliCit u zavisnosti od debljine sloja. U slojevima debljine do 8 m eWni hodnici
su izradeni naizmeni~no u krov;inskom i podinskom delu sloja (s1. 99,
profil A-B), tako da se smanjuje uticaj miniranja na hodnik pri miniranju u nizoj etaZi koja je u fazi pripreme. U slojevima veee debljine
rade se dva paralelna hodnika, u krovinskom i podinskom delu sloja.
Metode otkopavanja u horizontalnim etazama imaju takode visok
koeficijenat pripreme. Za dimenzije otkopnog bloka 50 X 60 m, debljine
sloja 6 m, koeficijent pripreme iznosi oko 28 ml1000 t proizvodnje.
Konstrukcija otkopa ima elemente otkopavanja uskim Celom po pruzanju sloja, ali isto tako i elemente popreenog otkopavanja.
Otkop je popre<':nog profila u obliku trapeza, a kasnije se razvija u
pravougaoni oblik (sa poprel::nim poloi.ajem otkopa), odnosno oblik koji se
prilagoduje profilu sloja izmedu otkopa (teoni otkop).
Sirina otkopa iznosi u prvoj fazi oko 3,0 m, a zatim se poveeava na
7-8 m pre zaru.avanja.
Visina otkopa kreee se oko 3,5 ro, racunajuci od podinske konstrukcije
otkopa do krovinske konstrukcije patosa zaruSene gornje etaZe. Krajnja
visina otkopa moze biti dostignuta u dye faze otkopavanja.
Tehnologija otkopavanja pripada procesu nemehanizovanog otkopavanja sa primenom eksploziva za dobijanje uglja. Ugalj se sa eela otkopa
otpucava u odsecima 1,2-1,5 m po pru!anju sloja. U slueaju otvaranja
popreenog otkopa, koji se otvara iz etai.nog hodnika, miniranje se vrSi
188

od podinskog dela sloja prema etainom hodniku, da hi se spreeilo ostecenje

na mestu ukrstavanja etaznog hodnika i poprecnog otkopa.
Pravac otkopavanja je ka zarusenom otkopnom bloku, a pravac zaTU!avanja izvodi se u suprotnom pravcu.

r'

f - - - - - - - - ' -~--------

~I

:'
I,

DI~~~~,~~'=='

~~

PPESK A -8

LEGENOA
"""104C roll~JEltflf()6 TIt.. ~r"

v.. uX/f/'IA srAWA

U... Uf..

--~

POI/,f.. rlf"

VA7MIIA STllUJA

Pf'EGIlAOA

SlSTEHA lA

=t=

EJ2l

I
I

t:]

-=-

~ I

HlO~TA"""

~,

Slika 99. -

$ema otkopnog bloka za otkopavanje u horizontalnim etaiama sa zaTUavanjem: 1,2 - paralelni uskopij 3,4 izvozni i paralelni hodnikj 4' -kosi proboj
"5 - horlzontalnl proboj; 6 - etafni pM-

premnl hodnikj 7 -

otkop

,,
Q

189

Proizvodni ciklus sastoji se iz InllllI'anja, utovara i odvoza. podgradivanja, oblaganja bokova i podine otkopa drvenim materijalom i zaruSavanja.
U napredovan;u otkopa otvorena i podgrac':ena otkopna povclina
zavisi od pritiska u krovini i potpunosti zaruSavanja gomje eWe. U
povoljnijim uslovima otvorena povrSina otkopa moze iznositi 40--60 mt.
Podgradivanje otkopa moze biti izvedeno drvenom podgradom iii
celicnom frikcionom podgradom sa celicn'im slemenjacama, kao sto je to
slucaj kod primene ovih metoda u Francuskoj.
Stupci drvene podgrade postavljaju se na donjim e1ementima koji
su postavljeni po duzoj osi otkopa (51. 100). Grede, na koje se oslanja ram
podgrade, mogu biti postavljene i popr~no na otkop. Popr~an polazaj
donjih greda je povoljniji kod veee sirine otkopa. Po zav~nom podgradivanju postavlja se drvena obloga podine otkopa kao izolacija i osiguranje
za donju eta!u. Umesto drvene obloge ad rezane grade koristi se i
celicna mrefa u kombinaciji sa drvenim podmetacima.

,,

, ,

.,
A - 8

Slika 100. Detalj horlzonlalne ewzl!:

1 - etafni hodnlk; 2 - sipka za ugalj
:5 - uu1ulna creda; 4- - pop~na greda
~ stubac rama; 6 - kosnici is-pod kro
vine; 7 - grabuljasti transporter; 8
"'ell~na mre1a iIi drvena oblogaj 9 zat\'aral: slpke

190

Ako se otkop podgraduje celicnom podgradom, ooda se ona sastoji

iz dva stupea promenljive visine i slemenjace 'Oa zglob, duZine 1,25 m.

Celicni stupci takode su postavljeni na drvenim gredama. Patos otkopa

sastoji se iz specijalnih ~titova koji se nalaze na cencnim trakama, postavljanim oa podinu otkopa paralelno celu na rastojanju 0,6 m jedna
od druge.
Na granici zaruSavanja otkopa, na horizonta1noj etazi postavlja se red
stubaea na malom medusobnom rastojanju.
.
Saniranje otkopa radi se zaruSavanjem krovine na dva nacina: pri
podgradivanju drvenom podgradom zaru.savanje se vr~i jednovremenim
miniranjem gusto postavljenih stubaea na granici zaru.savanja, a pri podgradivanju otkopa celienom podgradom Z8ruSavanje se obavlja izvlacenjem
celicnih stubaea i slemenjaca. Izvlacenje podgrade vrSi se specijalnim
masinama.
Pri zarusavanju treba voditi racuna 0 gomilanju drvenog materijala
u zaru.senoj gornjoj eWi, jer to moze otefavati postupno i potpuno zarusavanje otkopa.
Odvoz uglja vrlii se grabuljastim transporlerom (7), koji se nalazi
ispod sipke za ugalj (2). U horizontalnoj etan veCe ~rine i otvaranja
popreenog otoka moze se postaviti i jedan popr~ni transporter na kaji
pada najveei deo otpueanog uglja.
Provetravanje otkopa vrsi se ulaZllom vazdusnom ,strujom kroz izvozni hodnik j vertikalnu sipku, a zatim etazn.irn hodni.kom i kratkim
kosim probojima do otkopne etafe. Posto se u otkopavanju nalaze najvi.se
dye horizontalne eWe, sistem provetravanja je relativno jednostavan i
etikasan.
U otkopnom horizontu moze se postrici proizvodnja do 1000 lIdan
uz utro.sak drveta za podgradu oka 15 m 3 /IOOO t proizvodnje.
Drugu varijantu otkopavanja predstavlja saniranje otkopnog p~
stara zasipavanjem. Ova varijanta pJ'limenjuje se u slojevima male i
srednje debljine sa tezirn radnim uslovima u JX>gledu pritiska. drobljivosti
i samozapaljivosti uglja.
Priprema za otkopavanje prikazana je oa slim 69, a jamske prostorije
osnovne pripreme nalaze se u jed nom od bokova sloja.
Otkopna priprema, izvrliena izgradnjom zasipnih uskopa na rastojanju 30--60 m t dopunjuje se izradom sipke za ugalj na sredisnom rastojanju izmedu dva zasipna uskopa. Sipka za ugalj naIaxi se u direktnoj
vezi sa popreenirn izvozn.im hodnikom u kome se vrlii prainjenje sipke
i utovar uglja u jamske vagone. Iz osnovnog paralelnog hodnika sipka
za ugalj se podi.2e sukeesivno za visinu jedne horizontalne eWe (oko 3 m).
Ograniten i pripreniljen otkopni blok ima (timenzije priblizno
50X60 metara. Za veee meduhorizontske visinske razlike moze se na
polovini visine otkopnog bloka otvoriti jedan meduhorizont. U tom slucaju sipka za ugaIj mora hili probijena do visine meduhorizonta.
Granicne sipke za zasip i sipka za ugaIj podgradene su drvenim
zatvorenim ramovima koji nalefu neposredno jedan na drugi. Sipke
imaju najmanje dva odeljenja, od kojih je jedno odeljenje namenjeno
prolazu radnika i vazdusne struje za provetravanje etafe (sl. 101). Sipke
imaju na najviSoj koti poseban osnovni okvir na kome se nalaze zaStitne
telitne reSetke.

191

Konstrukcija otkopa zavisi od debljine sloja i ostalih rudarsko-teh

niekih uslova. Kao 810 se vidi na slici 101, stalno su otvorene dye horizontalne eWe, gornja U otkopavanju, a donja u zasipavanju. Rastojanje
izmedu eela u gornjoj etati i kosine zasipa u donjoj etan treba da bude
Ate manje Ii ne treba da prede 1,5 metar.

..'..... '..

.. " .

.. '.'
.~

J ..

---'-------""'---------
-'~
":',';':;: ~.
.-

.'

. : . , -.. ' . . ,

.,

-2:==~~~~:--:--~~,

A -8

I
Sllka 101. - Detalj horizontalne eta.!e so. za,ripatlan;em. otkopa:
1 - horlzontalna eta!ai 2 - zaslpna sipka; 3 - slpka za ugalji
- donia greda; 5 - lomia utega podgrade; 8 - vagon za
Ul.5iPi 7 - reietka; 8 - popretni otkop

Ako se otkopavanje vrli isklju~ivo u horizontalnoj eta!i u jednom

pravcu, sto se odnosi na slojeve male i srednje debljine, onda je konstrukdja otlkopa jednostavnija. U slojevima veee debljine, pasle otkopavanja
horizontalne etaze otvaraju se sukcesivno ~ni otkopi (8), u kojima se
otkop8vanje vrii po principu popre<!nog otkopavanja.
Sirina otkopa kreee se u granicama ad 3 do oko 20 m (u zavrSnoj fazi).
Visina otkopa iznosi iakode oko 3 m i posbi!e se u jednom zahvatu.
Tehnologija otkopavanja ima dye osnovne faze: otkopavanje miniranjem eksplozivom i zasipavanje otkopa. Obe faze treba uskladiti vremenski. Otpucani ill odbijeni ugalj pada na kosinu donje etafe, a zatim
se tovari u vagone i otprema do ispke za ugalj. Zasip se doprema vagonima
iz zasipne sipke, koja se otvara na svakoj otkopnoj eta!i i oprema levkom
za praznjenje.
192

Prema tome, u tehnologiji otkopavanja i zasipanja stepen mehanizacije je minimalan.

Proizvodni ciklus u otkopnom bloku se razlikuje za razli~ite debljine
sloja. M~utim, osnovne faze proizvodnog ciklusa ostaju identi~ne i
sastoje se iz bu.senja i miniranja, izravnanja ~ela otkopa, podgradivanja,
odvoza i zasipavanja. Na zavrietku otkopavanja horizontalne etafe vcli
se podizanje sipke za ugalj, sto prekida proizvodnju uglja za jednu do
dye smene.
Celo otkopa napTeduje u odsecima 1-2 m u smeni, sto zavisi od
brzine podgradivanja. Otvaranje etaze vrsi se iz zasipne sipke uklanjanjem
elemenata rama podgrade.i posebnim osiguranjem ulaznog dela otkopa.
PodgTaltivanje et8ze vrSi se potpunim okvirima, tako da se formiraju
ramovi u jednoj vertikalij stupci okvira otkopne etaie nalaze se na slemenjacama ill donjim gredama donje eWe (uzasipavanju) tacno jedan iznad
drugog. Ramovi podgrade su medusobno tak<X!e zategnuti posebnim
elementirna, a bokovi i krovina gusto oblofeni rezanom ~radom.
Saniran.je otkopa vcli se nemehanizovanirn zasipavanjem. Primena
mehanizovanog zasipavanja nije racionalna zbog male brzine napredovanja eela d malog proizvodnog kapaciteta etaie. Nezasipani delovi donje
eWe, u slofenim radnim uslovima, mogu prouzrokovati manje slomove iIi
ru.senje otkopne eta!e na vel:oj duzini usled izv<X!enja podgrade iz ravnoteinog polozaja. Da bi se smanjilo sleganje i defonnacije eWe. treba
podesiti granulaciju zasipnog materijala.
Odvoz uglja predv:ic."Jen je na etaZi jamskim vagonima zapremine
0.3-0,5 m' do sipke za ugalj, a u poprecnom izvoznom hodniku vagonima
zapremine oko 1 m'.
PTovetTavanje otkopa se regulise ravnomernom podelom vazdusne
struje u 05novnom sistemu pripreme i usmerava kroz popreene izvozne
hodnike do otkopnih blokova. U otkopnom bloku sveza vazdusna struja
krei:e se prolaznim odeljenjem sipke za ugalj, a zatim kroz etalu i prolazno
odeljenje zasipne sipke usmerava se na ventilacioni honzont.
Prednosti ovog naMna otkopavanja je mogucnost podeSa.vanja tehnologije otkopavanja i konstrukcije otkopa razliotim rudarsko-tehnickim
uslovima, visoko iskoriSCenje u otkopavanju (do 0,95) i zadovoljavajuca
sigurnost u svim famma proizvoclnog ciklusa.
Nedostaci su pre svega mali kapacitet otkopa, dekoncentracija otkopavanja, visoko ucesce manueInog rada, visoki utroSak drveta za podgradu (do 50 m l /l000 t) i mali otkopni ucinak (do 3 t1nad). UNnci se
znatno smanjuju u celom otkopnom horizontu zbog polumehanizovanog
transporta uglja i zasipa d 1znose oko 2 t/nad.

6.2. TEHNICKO-EKONOMSKI EFEKTI METODA

OTKOPAVANJA U HORIZONTALNIM ETAZAMA
Tehni~ko-ekonomski efekti metoda otkopavanja u horizontalnim etai.ama OOtno se razlikuju za varijante otkopavanja sa zanclavanjem i
zasipavanjem otkopanog prostora.
Medutim, niz parametara i tehnolookih karakteristika je zajednicki
za sve varijante.
II Tehnolotkl procesl. podumne elUlploatae1Je

193

-U svim varijantama zapata se visok koeficijenat pripreme, mali kapaaitet otkopa, istovremeni rad u viSe otkopnih blokova rj visoka rexija
odrlavanja pripremnih prostorija za transport i snabdevanje materijalom,
podgradom i zasipom. Usled visokog u~eSCa nadnica u sporednim (azama
u6inak rapidno opada od kategorije otkopnog do kategorije rudnickog.
Visoki troskoV'i proizvodnje posledica su niskog stepena mehanizacije,
ogranicenih dimenzija i kapaciteta otkopa i visokog koeficijenta pripremE'
otkopnih jedinica.

7. METODE OTKOPAVANJA U KOSIM ETAtAMA

7.1. OP~TE TEHNICKE KARAKTERISTIKE METODA
OTKOPAVANJA U KOSIM ETAtAMA
U tacki 3.4. glave vm cletaljno su obrazIoieni uslovi i sistemi pripreme
za otkopavanje u kosim etazama. Treba podsetiti da metode otkopavanja
u ko9im etaiama mogu imati elemente llskoeelnog i fuokoeelnog otkopavanja. Metode otkopavanja kratkim celom u kosim etatama mogu po
polozaju otkopa pripadati i grupi metoda poprecnog otkopavanja, pri
cemu se kosi polozaj otkopa koristi za gravitaciono sputanje uglja i
zasipa. UostaIom, to je i u ostalim varijantama jedna od prednosti kosog
polo!aja eWe.
Isto tako, treba razlikovati postupak formiranja kose otkopne eWe
u procesu otkopavanja, od kosih eta!a koje se formiraju postupno podelom sloja ravnima paraIeInim krovini i podini sloja.
Na ovom mestu tretira se tehnologija otkopavanja u kosim eta!ama
koje se formiraju u procesu otkopavanja same etaie; takva tehnoIogija
otkopavanja ima sve karakteristike otkopavanja kratkim celom.
Osnovna varijanta otkopavanja u kosim etaiama predvidena je za
otkopavanje strmih slojeva debljine do 4 m, tako da se celom otkopa zahvata eela debljina sloja.
PTiprema otkopnog horizonta ndenticna je kao priprema za otkopavanje u horizontalnim etazama. Otkopni horizont podeli se zasipnim
sipkama na otkopne blokove duZine 40---00 metara. Izmedu zasipnih
sipki postupno se podiZu sipke za ugalj, neposredno liz paralelnog hodnika
izradenog u samom sloju.
KonstTukcija otkopa odgovara sistemu otkopavanja sa zasipavanjem
otkopanog prostora. Postupno napredovanje cela otkopa za korak jednog
miniranja i naizmenicno zasipavanje diktirano je slozenirn radnirn uslovirna u kojima se ova varijanta primenjuje. Popreeni profil otkopa je
pribliino pravougaonik sa elementima podgrade koji medusobno Cine
slorenu ramovsku konstrukciju.
Sirina i visina otkopa krel:e se u granicama od. 1,5-2,5X2--4 m.
U izuzetno povoljnim radnim uslovima visina otkopa maze biti veta, ali
tada je otkop podeljen u dye stepeniee.
Tehnologija otk.opavanja predvidena je miniranjem otkopa na kosoj
eta!i u jednom ili dva stepena. Kosa otkopna etaia otvara se najpre
iz zasipne sipke ili paralelnog hodnika u sloju. Pravac otkopavanja kosih
194

etai.a je od izvoznog ka ventilacionom hor1zontu. Prve eta!e oimaju kracu

duiinu, dok se ne dostigne ugao etaze od oko 35 0 (sl. 102). Kose etaie su
simetri~ne u odnosu na sipku za ugalj koja se nalazi u sredini otkopnog
bloka.
Proizvodni ciklus obuhvata identi~ne faze razvoja i napredovanja
kose eta!e kao i slu~aju horizontalne eWe. Jed.ina razlika je u dopremi i
ugrac1ivanju zasipa i odvozu uglja. Podina kose etaze oblate se materijalom koji smanjuje trenje i omogucuje kretanje masa grav.itacijom. Treba
ipak imati u vidu da jedan deo operacija oko ugrac1ivanja zasipa i otpreme
uglja zahteva manuelan rad.

Stika 102. -

Serna otkopnog bloka za otkopatlanje u kosim

etalama sa zasipatlanjem: 1 - otkoplj 2 - zasipne slpke;

3-

sipka za ugalj; 4 -

ventilacloni hodnik; 5 _ kosa etau

Sve druge varijante otkopavanja u kosim eta!ama, za koje se priprema vrSi prema Semama na slikama 79, 80.i 82, u stvari imaju elemente
popreenog otkopavanja. Otkopna etaia. ima kosu podinu i krovinu pod
uglom koji je odreden normalom na pravac pada. Ovakav kosi poloi.aj
etaie olaksava otpremu uglja sa otkopa, obezbec1uje pravilan polozaj
podgrade 1 stvara povoljnije mogucnosti za uvoc1enje mehanizacije za
transport uglja 1 mehanizovano zasipavanje otkopa.
Otkopavanje kosih etai.a. prema nacinu zasipavanja. mote biti iz~e
dena uzlaznim i silaznim redosledom. Uzlazni redosled otkopavanja etafa
primenjuje se iskljucivo kod mdromehanickog zasipavanja.
Mehanizovano zasipavanje etai.a, kao i napredovanje otkopa miniranjem, zahteva izbor konstrukcije otkopa i podgrade koji ce pruziti dovoljnu sigurnost ri maksimalno koriscenje prirodnih uslova. Radi toga
ce sa nesto viSe detaIja biti obja.snjen nabn podgradivanja otkopa i pripreme za zasipavanje.
Posle otpucavanja minskih bu.sotina i otpreme ugJja postavlja se
otkopna podgrada koja se sastoji od slemenjace pod kojom se postavljaju
tri stupca, koji se oslanjaju na donju gredu; donju gredu potpunog rama
podgrade Cini slemenjaca rama donje zasipne etaze. Ramovi podgrade
postavIjaju se po padu paralelno otkopnom celu. Duzina slemenjace
iznosi 3-3,5 m, a duzina stubaca 2,5-3,5 m. Otkopna podgrada moze se
podeliti u krovinsku (1), srednju (2) i donju (3). slika 103.

,,.

195

Najslozenij.i problem predstavlja postavljanje podgrade do krovinskog

kontakta sloja. Pod slemenja~u, duZine 2,5-3,5 m, postavljaju se tri
stupca. Krovinski stubac (4) spaja se sa slemenjacom na zub, a ostali stupci
na iskruiak. Rastojanje izmed:u krovinskog stupca i srednjeg iznosi
1,5-1,7 m da bi se dobio dovoljan prolaz za radnike i postavljanje cevovoda za zasip. Bok prema krovini zalaie se gusto iIi sa razmakom komadima
rezane grade, u zavisnosti od kompaktnosti krovinsdog boka. Podinski
ram zateie se jednostrulcim elementom (5) iii kosnicom (1) (s1. 104).

,
SlIka 103. - Postavljanje ot
kopne podgrade: 1 - krovinski ram; 2 srednji ram
3 _ donji ram; 4 - krovlnsk l
fitubac:; 5 - jednostruki elemenat 1.8 zatezanje

U donjem ramu (3) (slika 103) rastojanje ~zmedu prvog stupca, postavljenog uz podinu, i drugog stupca iznosi 1,8-2,0 m, tako da se moze
postaviti transporter i omoguCiti prolaz radnika. Izmed:u ova dva stupca
postavljaju se zatege. Podgradivanje donjeg deia otkopa moze biti izvedeno i prema slici 104.

SlJka 104. -

Poafavljanje ot-

kopne podgrade: 1 -

2-

kosi stubac; 3 -

kosnJci;
gred.ica-

podmeta~

Faza podgradivanja ucestvuje u ukupnom vremenu proizvodnog

ciklusa za slojeve debljine do 8 m oko 25% , a za slojeve debljine 8-15 m
oko 45% Utro.sak drveta za otkopnu i pomocnu podgradu iznosi 70-80
ma/IOOO t uglja.
Pasle pomeranja cela otkopa za korak zasipavanja (obicno 6-8 ro),
zaustavlja se faza otkopavanja j pristupa se pripremi otkopa za zasipavanje.
lzoliranje podgrade odvoznog hodnika (1) i hodnika za zasip (3) radi
se oblogom ad dasaka iii celicnom mreZom (sl. 105). Ogradivanje otkopa
prema odvoznom hodniku vIii se po celoj visini etaze, a prema hodniku
za zasip u zavisnosti ad ugla pada sloja. Botna izoIacija otkopa (2) radi
se na drugom redu stubaca od zasipnog otkopa. Taj red stubaca osigurava
se duplim kosnicima (4). Ako se boCna izoIacija otkopa radi drvetom,
utroSak drveta iznosi 10-15 m*/1000 t, a u okrnbinaciji sa celicnom
mrefom utroSak drveta je dvaput manji.
196

_.
u

.
"... , . ...';
,

,
.

Slika 105. -

Ogradivan;e i izottranje otkopa za zasipavanje

Aka se zasipavanje obavlja hidromehanicki, onda se u podini sloja

postavljaju perforirane cevi za brzo odvodnjavanje vade iz zasipa.
Zasipavanje otkopanog prostora u granicama koraka zasipavanja
(4-8 m) vrsi se u nekoliko faza u slojevirna Sirine 2,5-3,0 m po pruzanju,
sa poeetkom ad ranije zasipanog otkopa (51. 106).
k..

,''''.~

' ,'

.. "

," ,.il', '. ;',

-r. '~It"
,,:' '

,:(,

.Ii
:

~...

.',t~:t

'-' :~'

"

:. :,

"

"

:.

;;

::::::Il:;.~

-'.
Sllka 106. -

Postupnost zasipavan;a otkopa.nog prostora

U prvoj Iari zasipa se deo odvoznog hodnika (1) i ugaoni deo (2)
novog odvoznog hodnika (3). Postupnost zasipavanja prikazana je rimskim
brojevima I, II, III.
U proizvodnom oiklusu, prema odredenom koraku zasipavanja, 5---6
smena angazovano je na proizvodnji uglja i podgradivanju, 2-3 smene na
pripremi otkopa za zasipavanje i 1-2 smene za samo zasipavanje.

7.2. TEHNICKO-EKONOMSKI EFEKTI METODA

OTKOPAVANJA U KOSIM ETAZAMA
Tehnologija otkopavanja u kosim etazama kratkim celom rima izvesne
prednosti u odnosu na horizontalne etaze koje proisticu iz povoljnijeg
polozaja otkopa i veee mogucnosti za pnmenu mehanizacije za odvoz uglja
197

i zasipavanje otkopa. Dve prednosti imaju svoj odraz i u opstim tehni~ko

-ekonomskim pokazateljima metode.
U~nci na otkopu kreeu se u granicama 6-8 t/nad uklju~ivo i fazu
zasipavanja. Hazlike u u~incima mogu biti velike u zavisnosti od nacma i
tehni~kih efekata zasipavanja.
I kod ovih metoda otkopavanja zajedni~ka karakteristika je dekoncentracija otkopa i mala praizvodnost otkopnog bloka. Za veCi kapacitet
potrebno je drlati u istovremenom otkopavanju viSe otkopnih blokova,
~to poveeava tro~kove odriavanja i doprinosi pogorSanju reZima provetravanja, narooto kod pneumatskog zasipavanja.

8. METODE OTKOPAVANJA U KOMORAMA

8.1. OP~TE TEHNltKE KARAKTERISTIKE METODA
OTKOPAVANJA U KOMORAMA
U neprelcidnom razvoju metoda otkopavanja u komorama, uporedo
sa razvojem i osvajanjem novih konstrukcija ma!ina za otkopavanje,
utovar i transport, sve veea paznja poklanja se iskoriScenju leZista u cilju
veceg iskoriscenja otvorenih i pripremljenih rezervi. Najve6i. gubici u
otkopavanju odnose se na deo rezervi koje se nalaze u za!titnim stubovima
otkopa ill sistema pripreme. Poveeanjem brzine otkopavanja, novim konstrukcijama ma!ina i razreSenjem problema pritiska i upravljanja kro
vinom 'Stvoreni su bolji uslovi za dopunsko iskoristenje Ie!LSta sekundarnom ekstrakcijom zastitnih stubova. Ali, ovaj problem nije i definitivno
resen, vee se iskoriScenje zasmtnih stubova znatno razlikuje prema rudarsko-tehni~kim karakteristikama radne sredine. U nekim slu~ajevima
iskoriSCenje stubova je skora potpuno, ali se ne moZe govoriti univerzalnosH metode dobijanja. Zbog naizmenicnog rasporeda otkopa u obliku
komora i stubova izmedu komora, pravilniji je naziv metode komorsko-stubnog otkopavanja (room and pillar). Dve metode nasle su najsiru
primenu u SAD, Kanadi, Australiji, Engleskoj i ogranicenu primenu u
SSSH-u i nekim drugim zemljama.
PToizvodno-tehnitki uslovi za komorsko-stubno otkopavanje sastoje
se od jedn06tavnih rudarsko-geoloSkih karakteristika slojeva male i srednje debljine (1,5-3,0 m) sa uglom pada 0-10 0 i regularnim velikim
otkopnim povrSinama. Nosivost neposredne krovine i podine takode igra
znacajnu ulogu u dimenZlioniranju zaAtitnih stubova i izboru 'Specifi~nol{
pritiska za kompleksnu mehanizaciju otkopavanja.
Tehnicka opremljenost otkopa u savremenoj praksi je visoka, a manuelni rad je sveden na minimum. Procenjuje se da u kontinuelnom procesu
otkopavanja ovim metodama manuelne operacije na otkopu svedene su
na nekoliko procenata. Iz visokog stepena mehanizacije rezultiraju visok
proizvodni kapacitet otkopa i otkopnog polja i visoki otkopni ucinci (do
40 t/nad).
Primena metoda otkopavanja u komorama u slojevima veee debljine
ne daje odgovarajuce efekte, a gubioi supstance naglo rastu sa porastom
debljine. U ovim uslovima moze se primeniti varijanta otkopavanja u

198

kratkim komorama, ali je stepen mehanizacije znatno nih i odgovarajuci

tehnieko-ekonomskii efekti.
Sistem pripreme za metode komorsko-stubnog otkopavanja prikazuju
slike 60, 61 i 62. U sistemu pripreme postoje izvesne modifikacije koje su
u pojedinlm zemljama dobile i razliCite nazive, ali se medusobno bitno
ne razlikuju.
Originalni sistem pripreme nosi naziv room and pillar system i sastoji
se u pripremi otkopnih blokova velike sinine, a komore se nalaze obieno
pod uglom ad 90 prema ulazu. U leziStima u SAD ulaz u komoru ima
sirinu od 4,5 do 7,5 m, a zatim se sirina komore poveeava. Sirina stubova,
koji se mogu ali ne moraju otkopavati, iznosi 6-12 m, u izuzetnlm
slueajevima i vise.
Druga modifikacija nosi naziv block system, u kome se otkopno
polje deli sistemom pripreme u senju otkopnih blokova, Sirina prostorija pripreme kreee se ad 4,5 do 7,5 m, a dimenzije stubova iznose 12-18 m
sirine i 18-30 m duzine.
U opstem slucaju, prva varijanta viSe odgovara za slojeve male
debljine, a druga varijanta slojevima debljine veee od 1,5 m.
Treeu modifikaciju predstavlja bord and pillar system, koji ,se koristi
u nekim rudnicima u Engleskoj. On se sastoji u podell otkopnog polja
na otkopne stubove iIi blokove velike sirine prostorijama male sirine
(oko 1,8 m). Povrsina zastitnih stubova iznosi vise od 40-60 mt i otkopavaju se u povlacenju od granice. Ovaj sistem predstavlja kompromisno
resenje izmedu prethadna dva sistema.
Broj paralelnih hodnika za otvaranje i pripremu diktiran je brojem
proizvodnih jedinica i koncentracijom mehanizacije. Posto se proizvodnja
moze organizovati u vise proizvodnih jedinica dstovremeno, po pravilu
sistem pripreme predvida 2-8 paralelnih hodnika.
Konstrukcija otkopa i zastitnih stubova, kao i naCin otkopavanja
osnovni su problemi ovih metoda i imaju razlicita resenja. Treba istaci
da ,se proizvodni proces u komorama moze diferencirabi na cikHcan i
kontinuelan. U ciklienom procesu otkopavanja postoje sled.ece osnovne
faze: podsecanje, miniranje, utovar, odvoz i podgradivanje. Da bi se osigurala nepreloidna proizvodnja, zbog ciklicnog sistema, treba da se u otkopnom polju nalazi najmanje 5-6 otkopa. U kontinuelnom procesu dobijanja uglja izostaje faza podsecanja i miniranja, a u proces se uvode masine
za kopanje. Na taj nacin se smanjuje potreba za veCim brojem proizvodnih
jedinica pri istom proizvodnom kapacitetu. Iste razlike u procesu otkopavanja postoje i U otkopavanju za.stitnih 'Stubova u povIacenju.
Na slim 107 pIlikazan je hlok otkopa za oiklican proces proizvodnje.
U otkopnom polju nalaz;i se pet otkopa. U otkopu A izvrseno je podsecanje i priprema se btiSenje minskih buootina. U otkopu B nalazi se
masina za podsecanje, a otkop C je pripremljen za miniranje. Iz otkopa E,
u kome je zavrsen utovar uglja u jamske kamione (shuttle car), masina
za utovar prelazi. u otkop D, u kome se nala1Ji otpucani ugalj.
Slika 108 prikazuje deo otkopnog polja sa aoiklicnim procesom proizvodnje. Otkopnu mehanizaciju cine: masina za kontinuelno rezanje
(continuous miner), masina za utovar (loader), pretovarni most i grabuljastri transporter.

199

Komore i stubovi mogu imam pravilne i nepravilne geometrijske

oblike, .!ito uglavnom zavisi ad projektovane mehanizacije i rudarsko-geoloskih karakteristika sloja.

I
I
I
I
I
I

LUiHDA

::t=

+.

WJ<"ur:IQN~
TLrl($'llJl.N.<

ZAO'F.l;OI

'fU"X: qr,.. _

0-_

.>It.41ol11C

Irltu.._

w.oU(A

"""...."'"

Slika 107. -

Pltr~~I'DA

",rMN.<

"..-"'"

IIWAZ_"~

rnfUJA

""~~HA SnfWII

Otkopauanje u komOTama clklitnim proizuodnim procesom

Pri izboru konstrukcije otkopa jedno oct osnovnih pitanja je odredivanje duZine otkopne komore. DUZinu otkopne komore treba rebvati u
zavisnosti od tehnoloske Serne transporta uglja i kompaktnosti krovine.
200

Aka se transport vrSi grabuljastim i teleskopskim transporterima, onda

duiina komore treba da bude pribliino jednaka du!ini transportera. Kod
transporta uglja mobilnim transportnirn jedinicama duZinu komore treba
odrediti prema kapacitetu kompleksa.

iI
!

'U
I

I
I

",.1_

1..

.OV

...

0
D

,,

I
I

DD
DD

I
I

adc_

I'tItr.. >'UI'N

,I

i.

---

_.

p_O
__
O_O_D_O------'
Slika 108. -

Otkopavanje u komOTllffl4 kontinuetnim proizvodnim procesom

t,

/TW'(2Sn,).
'J ds Ko P.ar

(37)

Optimalna duzrna komore, po K. F. Fedorovu, iznosi:

gde su:
T -

W -

vreme rada kompleksa maSina u smeni. min.

korisna tefina jamskog kamiona, t.
201

n, -

d, S p" -

a Ko

srednja brzina kretanja jamskog kamiona, m1min,

broj smena za preme.stanje kompleksa iz komore u komoru,
debljina sloja, ro,
povrSina preseka pripremnih hodnika, rot,
smenski kapacitet kompleksa pri izradi hodnika, tlem,
Airina komore i stuba, ro,
koeficijent iskoriSCenja u otkopavanju.
zapreminska tei.ina uglja, t/ms.

DuZina komora je vrlo razlicita u pojedinim zemljarna gde se ove

metode primenjuju i kreCe se i do 200 m, za debljine sloja 1,8-2,5 m.
Dmenzije komora i zastitnih stubova takot1e zavise od dubine otkapavanja. Sa porastom dubine poveeava se pritisak na met1ukomorne
stubove, radi ~ga treba poveeavati povrline za.Wtnih stubova.
Uticaj dubine otkopavanja na dimenzije zaStitnih stubova odred:en je
izrazom:
(38)

gde su:
H 8,1, Kp K, Yk -

b m -

dubina otkopavanja, m,
otpornost sloja na pritisak, tlmt ,
koeficijent koncentracije pritiska na met1ukomorski stub
(2-2,5),
koeficijent sigurnosti (1,25-1,5),
zapreminska tezina krovinskog materijala, tlms,
Airina medukomonskog stuba, m,
visina medukomorskog stuba (debljina sIoja), m.

Izraz (38) najbolje odgovara odnosu

b
-,.7.
m

Na osnovu izraza (38) racionalna dubina otkopavanja ovom metodom

za slojeve srednje cvrstoCe iznosi oko 200 m, a za ugljeve veee cvrstoee
oko 300 m. Sarno u izuzetnim slucajevima dubina otkopavanja moze
iznositi do 600 metara.
Tehnologi;a otkopavan;a u otkopnom i jamskom polju ima dye osnovne
faze: u prvoj fazi radi se otkopavanje komora, dok se u drugoj fari VI'S:
otkopavanje zastitnih stubova. Ciklicna organizacija procesa proizvodnje
sve manje se primenjuje, a rucni utovar potpuno je izostavljen. Mehanizacija za kontinuelno otkopavanje vrlo je pokretljiva i moze se kombinovati sa razlicitim maSinarna i maSinama za pomoeni i glavni transport.
Otkopavanjem zatitnih stubova znatno se poveeava iskori*enje leZista
i poboljSavaju teh.nicko-ekonomski efekti. Za otkopavanje zaAtitnih stubova
uglavnom postoje dva nacina (sl. 109).
Otkopavanje sa ostavljanjem zaStitne pregrade (s1. 109 b) radi se
presecanjem za!timog stuba na dva dela po pndanju iii POPre010 (I),
a zatim se pristupa otkopavanju pojedinih delova u pravilnim odsecima
(2, 3, 4, 5, 6). Izmedu odseka ostavljaju se zatitne pregrade i obavlja se
202

pomoeno podgradivanje sidrenjem i celicnim trakama koje povezuju sidra.

Ukrsni stubovi, postavijeni na raskrsnicama, poveeavaju sigurnost rada
u otkopavanju.
a

7#----1--=1 /
I
71
7I<-;::=:j:

71

71

.,---------------,
-

,
,

..J

L-

c
,-- ----------

'1

Slika 109. - Na8n otkopavanja zaJtitnih lltubOtla: a deo otkopnog polja; b - otkopavanje sa zdtitnlm pregradama; c otkopavanje sa
podgra(jlvanjem

- -- -;'
...,/'.
- -.--..
-/ _

.,,,.

-I'-

-L."_-.~,~.
....

---,

I _

I
'-

----.J

Otkopavanje sa podgradivanjem moze se izvrSiti u ostubovima sa

manjim pritiskom i boljom krovinom (sl. lOge). Otkopavanju se pristupa
podgradivanjem otkopa drvenim stupcima, ukrsnim stubovima ili kombinacijom sa hidrauli~nim stupcima nosivosti 20-80 tona.
Proizvodni ciklus, kao sto je vee objaSnjeno, razlikuje se za ciklican
i kontinuelan proces. U ciklicnom proizvodnom procesu najveei efekat
se postiZe ako jedna kompletna grupa maJina obsiuiuje broj otkopa koji
odgovara broju radnih faza. Tada proizvodni ciklus ne treba podeSavati

203

prema smenama, vee prema trajanju pojedinih operacija na otkopu, tako

da se postigne neprekidno angaiovanje opreme i obezbedi neprekidna
proizvodnja..
Na slici 110 vidi se da se prema glavnim fazama moie postici najbolje
koriSCenje grope masma sa istovremenim radom u pet komora. Osim
glavnih tehnoloskih procesa, na otkopu se u isto weme izwSavaju i
pOffioene operacije prema speoificnim uslovima i potrebi podgral.1ivanja,
pomeranja transportera, produzenja koloseka i servisa opreme.
Tt,OIOH,fC'1
~.OC~$I

.uJ~""'E /'II"SK~
.tJmTl/'lA
PV"'JENJ~

/tOHQIU

'"

IlroVAfl

""'""

__

I'O$flA~"""

KO"OIU

KONO''''

, ,

_u

""

HINIItANJE
~~

D_

t1

"""

..

Ii "

'

, , 'ii

J(O!fO~A

-=

P#!QVtTICA""'......

LEGENOA

..
Sllka 110. -

PlanogTam TaM U kornorama

U ciklicnom proizvodnom procesu osnovni problem predstavlja usklal.1ivanje transportnog sistema sa brzinom napredovanja otkopa i koriscenje
velike manevarske sposobnosti masina za kontinuelno otkopavanje. U
ovom procesu posebnu ulogu igra podgradivanje otkopa, zbog cega se
prekida proizvodna faza i maSine pomeraju u susedni otkop. Podgrada,
bez obzira na tip i konstrukciju, unapred se priprema, pa je i ta faza
u visokom stepenu mehanizovana.
Provetravanje otkopa je kod ovih metoda vrlo efikasno zbog velikog
profila svih jamskih prostorija i minimalnog otpora. Pomoeno provetravanje otkopa i usmeravanje vazduha vrsi se stalnim iii fleksibilnim
pregradama.
Varijanta otkopavanja u krotkim komorama bitno se razlikuje od
prethodno objamjenog procesa po konstrukciji otkopa, stepenu i vrsti
mehanizacije i tehnologiji rada oa otkopu.
Ova varijanta moze se primeniti za otkopavanje horizontalnih i
blago nagnutih slojeva uglja, gUna i peskova sa nekompaktnom krovinom.
Sistem pripreme za otkopavanje u kratkim komorama prikazao je
oa slici 61. U otkopnom stubu komore se formiraju otkopnim hodnicima
po pruianju i popreeno oa prubnje pod uglom od 90, tako da pripremni
hodnici Cine ukriteni sistem.

204

Konstrukcija otkopa omogucu]e izbor pravca otkopavanja koji se

padesava prema pravcu uslojenosti. Radni prostor je sa svih strana okruzen stubovima uglja, tako da se otkopavanje moze izvrsiti sa minimalnim
podgradivanjem otkopa. Medutim, vrlo cesto pritisci u otkopu dostizu
visok intenzitet, tako da se otkop napusta, a to poveeava ~ubitke u otkopavanju.
Prednost ove varijante otkopavanja sastoji se u ravnomemom odrlavanju proizvodnog kapaciteta zahvaljujuci vecem broju otkopa i mogucnosti primene mehanizacije za utovar i transport uglja.
Osnovni nedostaci su veliki obim radova pripreme, koji dostize
4D-SOO!0 ad ukupne proizvodnje. dekoncentracija otkopavanja i slozen
sistem provetravanja.

8.2. TEHNICKO-EKONOMSKI EFEKTI METODA

OTKOPAVANJA U KOMORAMA
Za ocenu tehnicko-ekonomskih efekata metoda otkopavanja u komorama treba sve efekte i normative analizirati u zavisnos1li ad dimenzija
otkopa, tipa i vrste mehanizacije i specificnih kapaciteta masina koje
se nalaze u sastavu kompleksa za otkopavanje. Raznovrsnost tipova masina
i proizvodnih karakteristika i razlike u dimenzijama otkopa i zastitnih
stubova daju veoma razlicite kapacitete, uCinke i normative. Radi toga
je najbolje navesti sve neophodne elemente za koje se vezuju tehnicko-ekonomski efekti.
Radi opste orijentacije 0 mogucim efektima navode se dva primera.
Prvi primer (jama Pittsburgh No 8, SAD): debljina sloja 1,6 m, dubina
otkopavanja 180 m, sirina komora 5 m, duzina komora 82 m, otkopna
mehanizacija se sastoji ad 1 continuous minera i 2 shuttle cara, ukupan
broj radnika 7, proizvadnja iznosi 141 Vcm, ucinak 20 tJnad ~ iskoriscenje
iznosi 600!0.
Drugi primer (jama American Coal Bed, Alabama, SAD): debljina
sloja 1,4 m, dubina otkopavanja 70 ro, sirina komora 9 m, duzina komora
75 m, -otkopna mehanizacija se sastoji od 1 continuous minera 1 loadera,
2 shuttle cara i transportne trake, ukupan broj radnika 8, proizvodnja
iznosi 370 tJcm, ucinak 46 tJnad, a iskoriscenje 65% ,
Za druge radne uslove efekti se menjaju, a naroeito se tehnicki efekti
smanjuju kod sekundarne ekstrakcije zas1litnih stubova. S druge stran'o
naknadno otkopavanje zasbtnih stubova povecava iskoriscenje lezista do
nivoa oko 80010 i poboljsava opste ekonomske efekte.

GLAVA XIV

Metode otkopavanja sirokim

celom
I. TEHNICKE KARAKTERISTIKE METODA OTKOPAVANJA
SIROKIM CELOM
Me-tode otkopavanja Sirokim celom razlikuju se od metoda otkopa
vanja kratkim celom po nesrazmerno veeoj duiini otkopnog eela U odnosu
na sirinu otkopa. Povecanjem duZine otkopnog eela stvaraju se vrlo
povoljni uslovi za mehanizovanje svm faza proizvodnog procesa. Duiin;;,
otkopa je ogranicena ili geolosko-tektonskim granicama, Hi usled ogranicenih mogucnosti sinhronizacije rada otkopne maSine i sistema za pod
gradivanje otkopa i pravljanje krovinom. Danas se u regularnim slojevitim lezistima mogu dostici duiine od par stotina metara, ali se ipak
prosecne duzine savremenih otkopa krecu u granicama od 60-200 metara.
U vezi sa velikom duzinom i povIiino!Jl otkopa, koja u nekim slucajevima maze iznositi 600-800 m!, posebne probleme predstavlja podgradivanje otkopnog prostora i osiguranje uslova za rad mehanizacije za
otkopavanje i transport, a takode i izbor nacina upravljanja krovinom.
Zajednicka tehnicka karakteristika svih metoda otkopavanja sirokim
celom je veliki izbor tehnickih resenja za tehnologiju otkopavanja cela,
podgradivanje i saniranje otkopanog prostora. Siroke tehnicke mogucnosti
znace istovremeno i velike mogucnosti prilagodavanja razlicitim proizvodno-tehniCkim uslovirna eksploatacije.
Drugu grupu karakteristika predstavlja veea brzina napredovanja
otkopa iIi otkopnog fronta, visoka koncentracija proozvodnje !i intenzivnost otkopavanja na bazi povecanog stepena mehanizacije i automatizacije.
Prelaz od ciklicnog procesa na tekuci (kontinuelni) proces proizvodnjc
omogucuje visoke uCinke na otkopu i drugim otkopnim jedi.nicama.
Posebnu prednost metoda otkopavanja sirokim celom cini jednostavan
sistem i mali koeficijent pripreme proizvodnih jedinica, pravilni geo-

206

metrijslci oblici otkopa i otkopnih jedinica, to stvara sve preduslove za

kontinuelan i efikasan sistem transporta.
U sistemu provetravanja jame, po pravilu, svaki otkop moze biti
posebno provetravan dovoljnom kolicinom vazduha iz glavne vazduAne
struje, osim u slucajevirna otkopavanja ka granici otkopavanja ill Sir<>katelnog otkopavanja nagnutih slojeva u viSe etala.
Gubici korisne supstance u procesu otkopavanja ograniteni su uglavnom na zaStitne stuOOve ill plate u sistemu pripreme, dok su gubici na
samom otkopu minimalni i zavise ad debljine sloja i otkopne visine zahvata.

2. PROIZVODNO-TEHNICKI USLOVI ZA PRIMENU

METODA OTKOPAVANJA SIROKIM CELOM
Da bi Mogle doei do izrafaja prednosti irokog cela potreban je kontinuitet leZista i bez vel:ih pomeranja, narOCito u vertikalnom pravcu.
Siroko celo se lakse moze prilagoditi horizontalnim pomeranjima leziSta.
Metodama otkopavanja Mrokim celom u prvom redu odgovaraju horizontalna i blago nagnuta leziSta, u kojima su ove metode otkopavanja
bile najpre projektovane. Razvojem specificne mehanizacije i tehnologije,
ovim metodama mogu se otkopavati i stnni slojevi pod specificnim usiavirna i sa oesto smanjenim opStim tehnicka-ekonomskim efektima.
U ven sa debljinom IdiSta takode postoje velike mogucnosti primene.
Najefikasnije je otkopavanje slojeva male i srednje debIjine. u kojima
otkopna debljina odgovara normalnoj visini otkopa, ali se ove metode
uspebo mogu primeniti i za otkopavanje slojeva velike debljine, bila
otkopavanjem sa poveeanom. visinom otkopa. bilo viSeetainim otkopavanjem.
!zOOr konstrukcije otkopa, dimenzija i tehnologije otkopavanja pokazuju veeu zavisnost ad mehaniCkih osobina krovine i podine. Sve prednosti tehnologije otkopavanja sa ZQruSavanjem krovine mogu se iskoristiti u uslovima lakog i potpunog zaruSavanja krovine. Mala nosivost
podine moze se povel:ati ostavljanjem zastitne ploce neotkopanog del3
sloja.
U radnim uslovima sa nestabilnom krovinom iIi zbog drugih rudarska-tehnickih karakteristika radne sredine otkopavanje sirokim celom
moze se vrSiti zasipavanjem. u jednoj iii vise etaza. Kad viSeetaznog
otkopavanja proces saniranja otkopa moze se kombinovati zarusavanjem
i zasipavanjem, tako da se donekle smanje troskovi proizvodnje i eliminisu negativne strane zasipavanja.
Moze se konstatovati da u proizvodno-tehnickim uslovima postoje
velike razlike u pojedinim leziAtima i pojedinim zemljama, pa je prema
specificnim uslovirna razvijena odgovarajuca otkopna mehanizacija. Jedan
veti broj otkopnih masina i mehanizovane koracajuce ill Atitne podgrade
namenjen je specilicnim uslovirna (SSSR, Engleska, Savezna Republika
Nemacka) otkopavanja leZiSta kamenog uglja i lignita, ali u promenjenim
uslovima ne daju zadovoljavajuce efekte.
U jugoslovenskim leziStima uglja metode otkopavanja sirokim celom
nalaze sve veCu primenu. Po tablici 8 vidi se da proizvodnja uglja iz

207

otkopa sirokog cela ucestvuje sa 65", u ukupnoj proizvodnji iz podzemne

eksploatacije. U jednoj opstoj oceni i uporedenju sa radnim uslovima u
drugim zemljama, moze se konstatovati da su proizvodno-tehnicki uslovi
vrlo slozeni, i to kako zbog neregularnosti slojeva, tektonike, samozapaljivosti i prisustva gasova, tako i zbog nepovoljnih mehanickih osobina
krovine i podine. Radi toga duiine otkopa nisu u granicama proseenih, a
opremom otkopa nisu iskoriSCene potencijalne mogucnosti koje pru!a
Siroko cela.

3. PODELA METODA OTKOPAVANJA S1ROK1M

CELOM
Za metoc:loloSku podelu metoda otkopavanja sirokim celom postoji
viSe kriterijuma, cd kojih su neki identicni sa kriterijumima za opstu

podelu metoda otkopavanja (Glava XII). U zemljama, u kojima su ove

metode nasle Siroku primenu, takod:e postoje razliciti pristupi podele
metoda otkopavanja fuokim Celom.
U Saveznoj Republici Nemaekoj, prema mnogim autorima i metodologiji pracenja zvanicnih stalisliekrih podataka, metode otkopavanja
sirokim celom klasificiraju se na sledeee grupe:
a) metode otkopavanja sa nemehanizovanim procesom,
b) metode otkopavanja sa polumehanizovanim procesom.
c) metode otkopavanja sa mehanizovanim procesom.
Grupa c) ima dye podgrupe:
- otkopi sirokog eela sa opremom za otkopavanje struganjem,
- otkopi Sirokog eela sa opremom za otkopavanje rezanjem.
U Engleskoj se, prema S. D. WoodruIfu, metode otkopavanja sirokim
Celom razvrstavaju u tri grupe prema organizaciji proizvodnog ciklusa
na otkopu:
a) Metode otkopavanja sa ciklicnim procesom, u kome se proizvcdni
oiklus sastoji od bu.senja, miniranja, utovara, odvoza, podgradivanja i
saniranja otkopa.
b) Metode otkopavanja sa semi-ciklicnim procesom u kome su faze
busenja :i miniranja zamenjene ma.sinskim radom, a ugalj se utovaruje
posebnim plugom koji se krece iza ma.sine na izvesnom rastojanju.
c) Metode otkopavanja tekucim (kontinuelnim) proizvodnim procesom
u kome su sve faze mehanizovane. Posebnu varijantu cine metode otkopavanja sirokim Celom sa automatizacijom i daljinskim upravljanjem
procesom rada na otkopu.
U SSSR-u metode otkopavanja sirokim celom imaju neSto drugaciji
tretman. Prema A. S. Bureakovu osnovna klasifikacija metoda otkopavanja vrsi se po tehnologiji rada otkopne masine i po nalrinu pripreme
osnovne proizvodne jedinice (otkopa i otkopnog polja).
Po tehnologiji rada otkopne maAine razlikuju se tri na~ina otkopavanja Sirokim celom:

208

a) otkopavanje ~eoni.m radom otkopne ma.ine.

b) otokpavanje boCnim uskim zahvatom otkopne mdine,
c) otkopavanje bOCnim sirokim zahvatom otkopne mas.ine.
Po na~inu pripreme otkopa izdvajaju se tri na~ina otkopavanja:
a) bez prethodne pripreme otkopa (ispred otkopnog frontal,
b) otkopavanje stubova sa razliOitim polozajem stubov'a prema elementima zaleganja sloja (po pruzanju, padu, uspona i dijagonalno).
c) kombinovano otkopavanje.
Osim navedenih osnovnih grupa pojavljuju se konstruktivni elementi
sirokog ~ela u slojevima velike debljine sa viSeetainim otkopavanjem, a
istovremeno se vrSi klasifikacija i po veliNni ugla pada.
Jasno je da se svakom klasifikacijom. rna kako sveobuhvatna bila,
ne mogu konzekvetno obuhvatiti svi slucajevi i varijante. Treba takode
imati u vidu da je svaka od navedenih klasifikacija izradena na osnovu
specifi~nih proizvodno-tehni~kih usiova i tehni~kih karakteristika sopstvene opreme za otkopavanje. Nije sumno podvuCi da za dnzenjerske
potrebe bilo koja klasifikacija nema sustinski znacaj, jer se svaki projekat tehnologije, konstrukcije i opreme otkopa resava pojedinacno,
saglasno opstim tehnickim pnincipima savremene tehnoIogije i organizacije proizvodnje. Podelu metoda i tehnologije otkopavanja kao u opstem tako i u ovom slu~aju treba smatrati sarno uslovom, a na~in i redooled izucavanja treba shvatiti sarno kao put za boIju orijentaciju.
Uvaiavajuci sve elemente navedenih klasifikacija i izvesne Cinjenice
o sadaSnjem stanju i mogucem razvoju metoda otkopavanja sirokim ~elom
u naSim rudnicima uglja, najcelishodnija podela metoda otkopavanja
sirokim ~elom moze se izvriiti na tri osnovne grupe, prema stepenu
mehanizacije faza proizvodnog ciklusa.
To su sledeee osnovne grupe:
a) metode otkopavanja sirokirn celom miniranjem otkopa,
b) metode otkopavanja sirokim celom podsecanjem i miniranjem
..>tokopa,
c) metode otkopavanja Sirokim celom mehanizovanim procesom.
U pojedine grupe metoda otkopavanja sirokim celom spadaju svc
varijante otkopavanja sa zasipavan;em i sa zarn.favan;em, jer se ove mogu
primeniti nezavisno od proizvodne faze u proizvodnom cik1usu. Isto tako,
navedene grupe metoda mogu se primeniti. za jednoetalno i viSeetalno
otkopavanje, kao i za otkopavanje le!iSta sa svim vrednostima ugla pada..

4. METODE OTKOPAVANJA SIROKIM CELOM

MINIRANJEM OTKOPA
4.1. OPSTE TEHNICKE KARAKTERISTIKE METODA
OTKOPAVANJA SIROKIM CELOM SA MINIRANJEM
OTKOPA
Proizvodno-tehnicki uslovi u kojima se mogu primeniti metode otkopavanja odnose na slojeve maZe. sredn;e ~ velike debljine, sa horizontalnim ill stnnim uglom pada. Prema debijini sloja, uglu pada i kvalitativnim osobinama bokova, posebno krovine, odrel1uje se nacin saniranja otkopa.
14 Tehnololkl prOI' podzemne eklploalaciJe

209

Otkopavanje sa zaruSavan;em ima sve prednosti ove specifil:ne tehnologije otkop3vanja uz uslovne karakteristike krovine da potpuno zarusava poole uklanjanja iIi miniranja podgrade u sekciji zarusavanja.
Varijanta otkopavanja sa zaru.savanjem moze se izvesti u normalnoj
visini otkopa (do 3,5 m) i povecanoj visini otkopa (do 10 m). Medutim,
ova varijanta ne odgovara konstrukciji viSeeta.i.nog otkopavanja zbog
male brzine otkopavanja i pritiska koji se mogu pojaviti u niZim eta!ama.
Izbor poloiaja otkopa zavisi od debljine i ugla pada leiista, ali otkop
ima pretei.no poloi.aj po padu i popreeno na sloj, sa pravcem otkopavanja
po pru!anju sloja.
Varijanta otkopavanja sa zasipanjern odgovara sloienijim rudarsko-tehnil:kim uslovima i nalan primenu u izuzetnim slu~ajevima kada treba
postici visoko iskoriScenje otkopnih rezervi i spreeiti nastajanje endogenih
pofara. Na~in zasipavanja moze biti mehanil:ki, pneumatski iIi hodromehani~ki.

Otkopna eela u svim varijantama imaju relativno malu duZinu

i proizvodni kapacitet koji se pod najboljim uslovima kreee oko
80-100 t1dan.
Priprema otkopnog polja (s1. 57, 58) moze imati viSe tehni~kih reSenja.
Priprema za otkopavanje otkopnog polja ka granici je najjednootavniji
na~in, ali ima vi~ varijanata u pogledu osiguranja izvoznog i ventilacionog hodnika, obezbedenja prolaza za radnike, provetravanje i transport
uglja.
Principijelna Serna pripreme i otkopavanja prikazana je na slici 111.

~~~~~==r---I
_____ ,
.....l
Sitka 111. - Otkopavanje iirokim. lelom. sa zo.ruJavanjem
krovine: 1 - lzvozni hodnik (niskop); 2 - odvozni hodnlk:
3 - ventilacioni hod-nik; 4 - pomoenl odvoznl (ventllacloni)
hodnlk; 5 - prolaznl hodnik (uskop); 6 - pomocnl h:vozni
hodnlk (uskop); 7 - %aIUtnl stub; 8 i 9 - otkopl !irokog reIa

210

Iz izvoznog objekta otkopnog polja (1) izrade se najmanje dva

paralelna hodnika na rastojanju od 40 m (kod mehanizovanog otkopavanja na veeem rastojanju) od kojih je jedan odvozni (2), a drugi ventilacioni (3). Izmedu ova dva hodnika maze takoc1e bili izraden pomoeni
odvozni (ventilacioni) hodnik (4), ali on moze imati iskljuo.vo funkciju
provetravanja. U tom slufaju se proizvodnja sa otkopa (8) preko kratkog
transporta prebacuje na transporter otkopa (9).
Otkopna priprema zavrsava se tizradom otkopnog hodnika (iIi uskopa)
koji spaja odvozni i ventilacioni hodnik. Otkopni hodnik se nalazi neposredno uz zaStitni stub (7) i iz njega se postupno formira otkop
potrebne sirine.
Pripremni hodnici (2), (3) i (4) treba da budu izradeni za 20 do 30
metara ispred fronta otkopavanja.
U vezi sa ovim nafinom otkopavanja treba podvuci da sa udaljavanjem otkopnog fronta od izvoznog objekta postepeno se pogorSavaju
radni uslovi, rastu deformacije prostorija pripreme, otaava se transport,
prolaz radnika i provetravanje. Radi toga se mogu izraditi pomoeni izvozni (6) Ii prolazni hodnik ill uskop (5). U svakom slublju za otkop treba
i dalje odrlavati najmanje dye prolazne komunikacije. Izradom pomoenog
izvoznog objekta problem sigurnosti obifno nije resen do kraja. SledeCl
problem je na~in izrade sistema pripreme i komunikacija sa otkopima
u uslovima kada nije moguce odriati pripremni hodnik ill su troskovi
odrlavanja ekonomski neopravdani. Tehnifka reSenja ovog problema
obi~no se trUe u sistemu dvojnih (paralelnih) hodnika oa rastojanju
10--30 metara. Ova lehni~ka reSenja prikazana su oa slikama 112 i 113.

1---

lfJ~;

~~~

Slika 112. - Veza. otkopa t dvojnog (paralelnog) odvoznOQ

hodnika: 1 odvozni hodnik; 2 paralelni hodnik;
3 - kratki probojii 4 - za!titnl stub

Najsigurnije

tehni~ko

reSenje postiZe se izradom odvoznog hodnika

(1) i paraleinog hodnika (2) na rastojanju 10-30 m, izme<1u kojih se

nalazi zaStitni stub (4) koji se, po pravilu, ne otkopava. Razumljivo je da

ovo uti~e oa poveeanje gubitaka u otkopnom polju. Ovaj sistem moze se

uspesno primeniti ako debljina sloja odgovara minimalnoj visini hodnika
od oko 1,6 m.
Drugo tehniCJto reSenje, prikazano na slid 113, odnosi se na slojeve
male deb1jine (ispod 1,6 m), u kojima se dopunskim zahvatom u krovini

...

211

ili podini postize minimalna V1Sllla hodnika, a dobijenim materijalom

(jalovinom) izradi se podzid (3) izmedu odvoznog hodnika (1) i paralelnih
hodnika (2).

1--I

Stika 113. - Origuranje odvontOO hodnika podzidom: I

odvo:ml hodnlk; 2 - paralelnl hqdnik; 3 - podzid

Treee tehni&o reSenje, prikazano na slici 114, predvideno je za osiguranje odvoznog hodnika (1) iskljucivo razliCitim konstrukcijama podgrade. U odvoznom hodniku (I) postavljaju se ramovi podgrade sa cenri
elementa, koji se osiguravaju podvlakom. stupoima i razupiracima. Da
bi se hodnik posebno zaStitio od zaruSene krovine, U otkopu se postavlja
red ukrsnih stubova (2).

,---- -- -- -- -- i

tttl.,

Stika 114. - Origuranje odvoznoo hodntka ukljuttvo podgradom: 1 - odvoml hodnlk; 2 ukrsnl stubovi; 3 stubovi rama podgrade; 4 - razuplra~; 5 -podvlaka; 6 -stubae podvlake

Neka od navedenih tehnickih re.senja, posebno konstrukcija prema

slici 112, mogu se uspesno primeniti i pri pripremi za otkopavanje od
granice otkopnog polja.
Sistem pripreme za otkopavanje sa zaruSavanjem krovnog uglja u
poveeanoj otkopnoj visini identican je sistemu pripreme za otkopavanje
u normalnoj visini otkopa. Ova konstatacija se odnosi na horizontalna i
blago nagnuta slojevita leiiSta.

212

Sistem pripreme za otkopavanje sa zarusavanjem u strmim leZistima

treba dopuniti odgovarajuCim vertikalnim iIi kosim probojima za vezu
sa pripremnim prostorijama na donjoj etazi (posto se otkopavanje vrsi od
ventilacionog ka izvoznom horizontu), koja treba da bude istovremeno
pripremljena.
Konstrukcija otkopa moze se razlikovati po duzini, visini otkopa,
nacinu miniranja tela i nacinu podgradivanja otkopa. Da bi se uoCile
razIike, prikazuju se najvaznije karakteristicne varijante.
Prva varijanta odnosi se na otkopavanje sirokim celom u jednoj
etaZi sa normalnom visinom otkopa (oko 3,0 m) koja odgovara otkopnoj

I
--r.:tvtll~~I~-'
I
I
l'
I

---------------------------

I
I
I

_ _ _ _ _ ---'-JJ

l)ETAI..I A

A - 8

<.-.: _-;::-'--=:~'

~,~:.__:__:::'-::l

,-'.

-,
,,

_",,..~-;-1

..............001

.{

i '

Lk'rlll

."

..

'

1='-1
=;-.'

A- 8

Slika 115. - Otkopavanje siTokim i:!elom u

jednoj etaS sa ZaTll~a-

vanjem krovine

213

debljini sIoja (51. 115). U otkopnom polje moze biti stepenasto rasporec1eno
dva, a najvise tri otkopa. Otkopavanje se vIii. od granice otkopnog polja.
Duiin otkopa, koja odgovara brzini napredovanja ad 1-1,5 m1dan,
treba da iznosi 30-60 metara.
Vi$ina otkopa zavisi od kompaktnosti uglja i krovine i obicno iznosi
oko 3,0 metra.
Sli~a varijanta predvidena je za otkopavanje Sirokim Celom u leliStu
mrkog uglja u Senjsk~resavskom ugljonosnom basenu.
Droga vari;anta ima konstrukciju otkopa za tehnologiju otkopavanja
sa poveeanom otkopnom visinom otkopavanjem u dye faze, tako da se u
drugoj fazi vrSi zaru.savanje krovnog uglja (s1. 116). Otkopna debljina
sloja moze varirati do oko 10 metara. U prvoj fazi ugalj se dobija miniranjem u sekcijama visine do 2,5 m, sa dubinom zahvata 1-1,5 m. U drugoj
fazi, takode u sekcijama, minira se krovna ploea uglja promenljive visine,
do krovine ill zaAtitne ploee. U toj fazi otkop dostife sirinu od 4 do 5
metara.

' j \-...
".",",--' ~- .
,--,J-...
~~.......
- - ---J, -_........ --tT-- ---- ..... - _ .
,
,
I

- - ----,I- - -

-,+- -- --,I- - - --- -----,I -

Dulina otkopa zavisi od efekta miniranja u potkopnom i natkopnom

delu otkopa i otkopne debljine sIoja. U praksi se dufina otkopa kreCe ad
60 do 80 metara.
Jedna varijanta ove metode otkopavanja predvidena je za otkopavanje sloja lignita velike debIjine u ugIjonosnom basenu Velenje.
Treea vari;anta moze se primeniti za otkopavanje lelista uglja velikc
debljine u vise eta!a. Met1utim, za nemehanizovani proces otkopavanja
povoljniji je manji broj otkopnih etaZa (dve etaie). Za dye otkopne
etaie izvozni hodnik se nalazi u podinskom delu sloja, a ventilacioni hodnik na nivou r otkopne etafe. Ostali elementi konstrukcije i nacina formiranja sirokih tela identicni su kao i za jednoetaino otkopavanje.

214

,"

,"

---- --- -+;-- - - -'''''~'''''~r!!l.~.- :;1 "Ii"

,".

"

I
I
1<--.--.--"---._--

"

--.---r,--

4 - - --1.-

i
-------r.---------l;----------'.J
,-,

-'I-If

1-1

n_fl

I-~

In.,,

<I-U

.-.

" -"

...._.._,. I'

10_10

.0'"

1'-11

Slika 116. -

Otkopatlanje .firokim

l!elom u jednoj elafi sa due fa.ze 1

zaruJavanjem krOVR01l' uglja: a napredovanje otkopa prvog dana:

- - -"-

b -

napredovanie otkopa drugog

dana; c -

popretni preseci atkapi'

Cetvrta varijanta predvidena je za otkopavanje Sirokim celom

sa zarmavanjem u stnnim slojevima velike olkopne debljine (20 m).
Otkopi sirokog eela imaju popreean poloZaj sa napredovanjem po pruZanju sloja.
215

Otkopni horizont, visine oko 60 m, deli se na etape, visine oko 30 m,

ill na horizontalne otkopne etaze, visine do 10 metara.
Konstrukcija otkopa predvidena je za otkopavanje u dye faze sa
zaruSavanjem krovnog uglja (kao varijanta dva).
Slican naCin otkopavanja predviden je u rudniku Zagorje, Zasavskih
rudnika mrkog uglja. Na slici 117 prikazana je konstrukcija otkopa u
glavnim fazama razvoja otkopa.
Q

. m:n

I.

.J..,,--=

Slika 117. _ Komtrukdja otkopa U 3trrnnom lIloju: a - pop~ni presek; b horizontalni presek; 1 - sekeija za miniranje; 2 - mlnske bu!otine; 3 - krovnl
ugalj (krovna ploca); 4 - sekelja za miniranje u krovnoj ploO; S - ce!icnl
stubae; 6 - slemenjaca: 7 - ,rrabuljasti transporter

Otkop sirokog cela situiran je popr~no na pruianje sloja, a pravac

napredovanja je po prui;anju sloja. Pravac otkopavanja je oct granice
otkopnog polja.

216

Tehnologija otkopavanja saddi uglavnom uproscena tehnicka resenja miniranja otkopa klasicnim vrstama eksploziva, odnosno sigurnosnim eksplozivima u slucajevima potencijalne opasnosti od eksplozivnih
gasova iIi ugljene pra.sine.
Otvaranje otkopa poeinje iz pripremnog uskopa ill popr~nog hodnika
koji spaja odvozni i ventilacioni hodnik. Miniranje se vtii kod vece
duZine otkopa postupno, u sekcijama duZine 8-10 m, a kod krate duZine
otkopa jednovremeno. Medutim, miniranje treba ograniciti u neposrednoj
blizini bokova odvoznog i ventilacionog hodnika, naroeito u procesu otkopavanja ka granici i u svim uslovima oddavanja iIi izgradnje prostorija
pripreme u zarusenoj zoni otkopa. Ovo ogranicenje podrazumeva krace
minske buSotine Hi otkopavanje pneumatslcim alatam na povdini dovoljnoj za postavljanje dopunske podgrade ill ukrsnog stuba.
U tehnologiji otkopavanja normalnom visinom otkopa (oko 3,0 m)
Sirina otkopa zavisi od naeina saniranja otkopanog prostora. Kod zaruSavanja krov.ine otkop je otvoren za 2-3 koraka napredovanja (miniranja),
dok kod zasipavanja moze biti otvoreno 4----6 koraka napredovanja. Sirina otvaranja ked zasipavanja zavisi od dela proizvodnog ciklusa koji se
odnosi na zasipavanje, konstrukcije podgrade i mogucnosti odrZavanja
sekcija prema intenzitetu pritiska.
U tehnologiji otkopavanja sa poveeanom visinom otkopa sirina
otkopa se povecava u fazi zarusavanja krovnog uglja na cetiri sekcije u
popreenom profilu. Zarusavanje krovnog uglja zapoeinje od ventilacionog
hodnika i dzvrsava se minranjem kosim minskim busotinama sa uglom
nagiba prema kosini zarusavanja krovine. Miniranje po vertikali moze
biti izvrseno u jednom ill dva zahvata. Treba imam u vidu da se u narednim zahvatima miniranja znatno smanjuje sigurnost rada i poveeavaju
otkopni gubici.
Froizvodni ciklus ima sve karakteristike fazne proizvodnje i razvoja
otkopa. Vremensko trajanje proizvodnog ciklusa i broj faza razvoja otkopa
bitno se razlikuje za otkopavanje u normalnoj iIi poveeanoj visini otkopa.
Faze proizvodnog ciklusa za otkopavanje u jednom zahvatu po visini
otkopa najbolje se vide na slici 118. Otkop je podeljen po duzini eela
u sekcije duzine oko 10 m i svaka sekcija se po tehnoloskim fazama
uklapa u senju ciklicnih faza na celoj duzini otkopa. Proizvodni ciklus
poeinje pripremom i busenjem minskih busotina, a zavrSava se zarusavanjem krovine i dopunskim osiguranjem otkopa. Pored potrebe vremenskog uskladivanja svih faza rada na celu otkopa, posebnu paznju
treba obratiti na sinhronizaciju faze zaruSavanja krovine. Vreme i korak
zaruSavanja krovine mogu uticati na pomeranje ove faze u ciklogramu
za jednu smenu, odnosno jednu sekciju otkopa. Ovaj slucaj nastupa ako
se krovina lomi u veCim komadima i proces zarusavanja ima produzeno
vreme stabilizacije. U krajnjem slucaju vremenski interval zarusavanja
moze biti produzen za onoliko smena koliko traju ostate faze u radnom
ciklusu (3 smene - prema slici 118).
Fodgraetivanje otkopa vrsi se individualnom podgradom sa elementima iz celika, drveta iIi kombinacije pomenutih materijala. Gustina
stubaca je razlicita, zavisi od pritiska i kompaktnosti krovine i kreee se
u granicama 0,8-1,4 st/m1 . Duzina slemenjaca iznosi 1,2-1,6 m, a duzina
podvlaka do 4 m.

217

Odvoz uglja predviden je grabuljastim transporterom, i to tako da

se oko 40-600/0 uglja nalazi na transporteru posle miniranja sekcije, a
ostali deo se rueno nabacuje na transporter. Utovar i odvoz angaiuju oko
2ot/. efektivnog radnog vremena proizvodnog ciklusa.

I,,, "

"0""

I
,
, I " ,"
(>

I, II

, ,. , " "

, I''''''''

,"

~ ,,,

, I

I I

,"

, I
I I

I
I
I
,
I

,
,
I
I
I

,,
, I

.I ~,
I '

lG/tDA

I'OnIl>'lJII_

E3

U7lWIIII, " " _

_.-

__

1"0_"'_

.-........._

1I11-r",,,,

"lIJiPfHrElf.I/

,""", _ru.z"

_ _II,..

.,.,.,orv_

--~-

_11_

,""rr.>.JI/LOIt

-"'",,-

Ciklogram
otkopavanja tI jednom
:ahvatu i zaTUlavanj~
krovine

Sllka 118. -

Serna otkopa i glavne faze proizvodnog ciklusa za otkopavanje sa

poveeanom visinom otkopa i zaruSavanjem krovnog uglja prikazani su
na slid 119.0tkop je po duiini podeljen u sekdje cija duiina u potkopnom
i natkopnom delu moze biti razliCita i kreee se do 10 metara. Duiina
sekcija u natkopnom delu je utoliko manja, ukoliko je veea debljina
hovne place uglja i ukoliko je efekat miniranja manji. Bolji raspored
faza u cikIusu postiZe se ako je moguce uskladiti duiinu sekcija u oba
dela otkopa.
Proizvodna faza ciklusa izvrSava se najpre sukcE:sivno u potkopnom
delu otkopa. Sekcije potkopnog dela miniraju se suprotnim redosledom od
pravca pada sloja. U veeini slucajeva postavlja se najpre privremena
podgrada. Za sve vreme proizvodnje iz potkopnog dela otkopni transJXlrter
zadriava nepromenjeni polozaj, tako da se na zavIietku poslednje
sekcije nalazi otvoreno i podgradeno 4-5 popreenih sekcija, koje odgovaraju koraku napredovanja od 1,2-1,5 m.
Pre poeetka miniranja u natkopnom delu izvrSi se ograc1ivanje otkopa
po vertikali do izvesne v.isine da bi se spreeilo meSanje uglja i jalovine.
Miniranje krovne ploee vrii se u jednom zahvatu ill postupnim mini218

ranjem. Neposredno pre miniranja pristupa se rastavljanju reda podgrade

l izvlacenju stubaca mehanicki.m putem.
Podgral1ivanje otkopa vrsi se slemenjacama i gredama postavljenim
paralelno otkopnom celu. Gustina celicnih stubaca ima promenljivu
vrednost u raznim fazama razvoja otkopa. Na poeetku miniranja krovne
ploce iznosi oko 1,5-1,6 stirn!, a na kraju tog dela ciklusa iznosi oko
0,8 stlm! otkopa.

'"

.".".

lr7J

II
II

l_llJ _

"""

_H
I I
I I

I I
I I ,

-,
I

, , I
I : I

, I, '

,I
"

I'

-r.=

---------

LCG/'IDA

""""

_.0_
.w_
/U,./PIAJtJ'

"""flu'''_ _....

t'<rt.<.rr "

_.

""r""""'"

tu""_D~_

Slika 119. - CiklogTam

otkopavanja sa dva zaJt.vata po visini otkopc
t zaTuiavanjem kTovinc

'"
""<fA"""_
"""'.. .
H'''''
"__"".",~,."
.',>0""'\1
Za odvoz uglja kod nemehanizovanog otkopavanja moze se koristiti
jedan iIi rede dva otkopna transpotera, od kojih jedan sluzi za potkopni,
a drugi za natkopni deo otkopa. 1z natkopnog dela otkopa obruseni ugalj
klizi po kosini zarusene krovine i koncentrise se na otkopni transporter.
VeCi deo uglja se manuelno prebacuje i tovari na otkopni transporter.
Provetravanje otkopa zavisno je od nacina pripreme i pravca otkopavanja U otkopnom i jamskom polju. U sistemu otkopavanja ka granici
nastaju gubici vazduha u zarusenom delu otkopnog polja ti pored postavIjenih izolacionih pregrada. Gubici vazduha se smanjuju kod primene
sistema paralelnih hodnika. Efikasnost provetravanja otkopa je u svakom
slucaju zavisna od stepena nepropustnosti i nacina izolacije zavrsenih
otkopnih polja.
u u

-~-

4. 2. TEHNICKO-EKONOMSKI EFEKTI METODA

OTKOPAVANJA SIROKIM CELOM SA MINIRANJEM
OTKOPA
Postojanje veceg broja varijanti U ovoj grupi metoda otkopavanja
sirokim celom otezava izvO(1enje opstih zakljucaka u pogledu tehnicko-ekonomske efikasnosti. Sve parametre treba svesti u osnovi na grupu
varijanata sa normalnom i grupu metoda sa povecanom visinom otkopa.
219

Graniee tehnii:ko-ekonomskih efekata za varijante otkopavanja u

normalnoj visini otkopa su sledeee:
duzina otkopa, m
30- 40
visina otkopa, m
do
3,5
brzina napredovanja otkopa, m/dan
3- 4
specifii:an kapaeitet otkopa, tim
10- 15
kapaeitet otkopa, t/dan
300-400
otkopni ucinak, t/nad
4-- 6,5
otkopni gubici, 'I,
do
10
normativi: drvo za podgradu, m'Il000 t
10- 15
eksploziv, kg/lOOO t
oko
200
elementi celicne podgrade, komplJI000 t
0,3
elektricna energija, kWh/lOOO t
6- 10
Orijentacioni tehnicko-ekonomski pokazatelji za varijante otkopavanja u dye faze po vertikali (za horizontalne slojeve) su:
duuna otkopa, m
40 - 60
visina otkopa, m
7 - 10
brzina napredovanja otkopa, m/dan
0,8- 1,2
kapacitet otkopa, t1dan
400 -500
otkopni ucinak t1nad
7 - 14
otkopni gubici, 0/0
7 - 15
normativi: drvo za podgradu, m'/IOOO t
2 5
eksploziv, kg/lOOO t
200 -250
elektricna energija , kWh/lOOO t
2 4
Uporedenje tehnicko--ekonomskih efekata za navedene dye grupe
varijanata pokazuje prednost varijanata otkopavanja sa zaruSavanjero
krovnog uglja. To je sasvim razumljivo, jer se veei deo proizvodnjc
dobija iz krovne ploee sa manjim specificnim utroskom energije i nadniea.
Pored nedostataka koji prate sve tehnologije nemehanizovanog otkopavanja treba pomenuti i gubitke supstance koji se poveeavaju sa
poveeanjem ukupne otkopne visine, ali ovo povecanje nema linearnu
karakteristiku, vee zavisi od osobina zaruSavanja sloja i neposredne
krovine.

5. METODE OTKOPAVANJA SIROKIM CELOM SA

PODSECANJEM I MINIRANJEM
5.1. OPSTE TEHNICKE KARAKTERISTIKE METODA
OTKOPAVANJA SIROKIM CELOM SA PODSECANJEM I
MINIRANJEM
Metode otkopavanja, kojima se korisna supstanca dobija na sirokom
telu podsecanjem i miniranjem, spadaju u grupu metoda polumehanizovanog otkopavanja. Treba ipak konstatovati da u tehnologiji polumehanizovanog otkopavanja ima viSe prelaznih oblika organizacije i tehnologije
otkopavanja. Sam proces otkopavanja moze biti izvrsen na dva nacina,
koji se razlikuju po otkopnoj debljini sloja.

220

PToizvodno - tehnitki uslovi za otkopavanje ovim metodama u osnovnim crtama se ne razlikuju ad uslova za primenu metoda otkopavanja
iskljutivo sa miniranjem otkopnog tela. Oblast primene adnosi se na
slojeve srednje i velike debijine sa promenljivim uglom pada.
Najpovoljniji rudarsko-egoloski uslovi nalaze se u slojevima debijine
oko 3,0 m sa malim uglom pada, bez jalovih umetaka u sloju i sa
neposrednom krovinom koja je dovoljno kompaktna, ali laka i potpuno
zarusava posle uklanjanja iIi miniranja podgrade.
Proizvodni uslovi, oct kojih je svakako najvazniji kapacitet otkopa,
proistitu iz ogranitenja brzine napredovanja otkopa zbog same tehnologije
otkopavanja, natina upravljanja krovinom i vremena trajanja proizvodnog ciklusa. To znati da se proizvodni kapacitet moze ratunati na osnovu
specifitnog kapaciteta 10--20 tim duzine otkopnog fronta. Proizvodnj3
otkopnog polja takode je ogranitena malim brojem otkopa u otkopnom
polju. Situacija u otkopu i otkopnom polju moze se pobolj!ati odgovarajucim konstrukcijama podgrade ill podsecanjem sloja u normalnoj visini
otkopa i dobijanjem ugIja rniniranjem iz krovne plaCe. U vezi s tim
moze se zapaziti da se onda tini u izvesnom smislu prelaz ka tehnologiji
mehanizovanog otkopavanja.
U proizvodnom ciklusu saniranje otkopanog prostora moze bili projektovano zaru~vanjem i zasipavanjem. Izbor naCina saniranja zavisi
ad istih faktora koji su navedeni u tatki 4.1. ove Glave.
Priprema otkopnog polja u opstim elemenlima identitna je kao na
slici 118, sa napomenom da otkopna duzina i rastojanje pripremnih hodnika mogu bili nesto veei (do 80 m).
Otkopna priprema je takode identicna po nacinu formiranja ptkopa
osim u pocetnom i zavrsnom delu otkopa, u kojima se naIaze komore
za rad maSine za podsecanje. Potreba, dimenzije i oblik komore zavise
ad tipa maSine za podsecanje.
Konstrukcija otkopa zavisi od tipa maSine za podsecanje, otkopne
podgrade i naCina upravljanja krovinom. Za konstrukciju otkopa karakteristican je Dameito popret:ni profil otk:opa. Medu brojnim konstrukcijama i natinima rada ma.sine za podsecanje navode se dye osnovne varijante ad kojih zavisi i sklop faza proizvoclnog ciklusa.
U p1"Voj varijanti maSina za podsecanje otkopa pomera se duz otkopa
ispred otkopnog transportera (s1. 120).
Podsecanje otkopa se izvodi najtesce u podinskom delu sloja (s1. 120a),
jer to je najjednostavniji nacin podsecanja i ne zahteva spectjalnu konstrukciju masine. Postavijanje podseka moguce je na bilo kojoj visini
otkopa, ali to treba uzeti u obzir pri izboru konstrukcije masine. Ukoliko
je ugalj drobljiv i moze nastati prelamanje podseka, obicno se postavIjaju podmetac.i (s1. 120b). U procesu izrade podseka ugalj iz podseka
tovari se rutno na grabuljasti transporter ill se utovar vrSi posebnim
uredajem koji je sastavni deo m~ine.
Posle zavrienog podsecanja maSina se poviaci u poeetnu komoru
otkopa, a u eelu otkopa buSe minske bu.sotine u jednom iIi viSe redova.
Ako je krovina kompaktna, buAotine maju nagib prema krovini pod
uglom do 10 (sl. 120c). dok u slucaju slabe krovine minske bU50tine su
nagnute prema podseku (sl. 12Od). Za slojeve srednje debljine u veeini

221

slueajeva dovoljna su dva reda btiSotina sa naizmeni(!:nim rasporedom.

Miniranje se vrsi vremenskim (milisekundnim) upaljacima na celoj duiini
iii u sekcijama duiine 10-20 metara. Posle miniranja (51. 120e) ugalj se
lovari na grabuljasti transporter uglavnom manuelno; to je istvoremeno
faza koja angazuje najveei deo vremena i radnika.
Uporedom sa utovarom uglja pOOinje postavljanje podgrade za jednu
iIi dye sekcije otkopa (51. 120 f) i, na kraju, izvrii se pomeranje otkopno{:l
transportera (s1. 120g).

Sllka 120. -

Serna otkopa so. polo-

fo.;em maJine %0. podseco.n;e i.!pred

otkopno" transportera: 1 - odvomJ
hodnik; 2 ventilacloni hodnik
3 - ma!lna za podsecanje; 4 otkopnl transporter; 5 - frIkclona
podgrada; 6 hidraullcn1 stupci

U drugoj varijanti maSina za podsecanje se pomera po konstrukciji

otkopnog transportera koji se nalazi u siobodnom ceIu, tj. u prvoj sekciji,
racunajuci od eela otkopa (51. 121a). Raspored i polozaj minskih bUSotina
zavisi od mehanickih karakteristika sloja i krovine. Pre miniranja postavljaju se iza transportera posebni stitovi (sl. 121b). Posle miniranja jedan
deo odbaeenog ugIja sa eela otkopa nalaz se na otkopnom transporteru
(40-50% ), ~to se vidi na slici 121c. Preostali dec uglja (s1. 121d) moze
biti utovaren rueno iIi utovarnim mehanizmom same ma~ine. Ako konstrukcija i poIozaj mehanizma za podsecanje ne dopusta postavIjanje
podseka paralelno kontaktu sa podinom, onda u podinskom delu sloja
ostaje .kline (sl. 121e) koji se dobija rueno iii pneumatskim alatom. Kada
je eelo otkopa oslobodeno otpucanog ugIja postavIja se red otkopne
podgrade (s1. 121fl, pomera otkopni transporter i zaruSava poslednja
.iekcija otkopa (u popretnom preseku). Pomeranjem transportera i zaruSavanjem zavrSava se proizvodni ciklus na otkopu.
Visinu i sirinu otkopa treba odrediti na osnovu debljine sloja i eIemenata zaru!avanja krovine i sve to treba uskladiti sa otkopnom mehanizacijom.

222

Celo otkopa ili otkopni front postavljen je po padu sa pravcem

napredovanja po pruzanju sloja. U nekim stnnim slojevirna otkop moze
imati i popreeni polo!aj sa pravcem napredovanja po pru!anju sloja
(rudnik Zagorje).
DFTAlJ

FAZE OTKOPAVAN.JA

Slika 121. - Sema otkopo. so. maJinom %0. podIecanje na konstrnkctji otkopnog transpoTta: 1 - odvoznl hodnlk; 2 ventilacioni
hodnik: 3 - maJlna Uk podsecanjE'; 4 - otkopnl transporter; 5 trikciona podgrada

Tehnologi;a otkopavan;a se projektuje za otkopavanje podsecanjem,

miniranjem i eventualno mehanickim utovarom malim utovarnim masinama sa boCnim pra.!njenjem (na primer utovarac Alpine SL-2). Proizvodni proces na otkopnom celu u velikom stepenu zavisi ad naeina saniranja otkopanog prostora. Otkopavanje sa zaru!avanjem je najpovoljniji oblik tehnologije i organizacije rada, ali se u sloienijim rudarska-tehnickim uslovima (stnni slojevi velike debljine) moze primeniti i otkapavanje sa mehanickim ill hidromehaniekim zasipavanjem.
Otvaranje otkopa vrSi se iz popreenog hodnika iIi uskopa postupnim
miniranjem, stvarajuci dovoljnu Sirinu (oko 1,4 m) za postavljanje otkopnog transportera. U drugoj fazi otvara se jos jedna popreena sekcija za
postavljanje masine za podsecanje u slobodnom eelu. U slueaju veeeg
pritiska mogu se ispred mdine postaviti privremeni stupci koji se zatim
uklanjaju ispred masine. Minimum od. dye otvorene sekcije i dva do
tri reda podgrade odrlava se u toku celog procesa otkopavanja.
PToizvodni ciktus se definise fazama u ciklicnoj organizaciji rada. U
tehnoloskom procesu otkopavanja sa podsecanjem, delimicno iIi potpuno
mehanizovanim utovarom, miniranjem i mehanizovanim odvozom, proizvod.ni ciklus ima sledeee faze rada: podsecanje, miniranje, utovar i
od.voz, privremeno podgradivanje, dopunski utovar i oscenje otkopa,
postavljanje staIne podgrade, prenos transportera i saniranje otkopanog
prostora (zaruSavanjem iIi zasipavanjem).
Na slici 122 prikazan je ciklogram rada na otkopu sirokog eela sa
podsecanjem i zasipavanjem otkopanog prostora.

223

Proizvodni ciklus sadrii sve faze razvoja otkopa - od podsecanja

sa kojim zapocinje ciklus, pa do hidromehanickog zasipavanja, kao zakIjucne faze proizvodnog ciklusa. Ovakva konstelacija proizvodnog ciklusa
vremenski angazuje 4---6 smena, u zavisnosti oct duiine otkopa i nacina
zasipavanja.
Proizvodni ciklus, u kome je saniranje otkopa predvideno zaruSa.vanjem, po pravilu traje 3-4 smene, a najbolji efekti se postiZu ako je
moguce jedan cikJus ostvariti za 24 casa.

roll""

or_,A

~.,

I
I
I

SitE""

"

, ,

n
.".."

I'
.,
I

SHEN,A

,\
\

.i

J-.

~/

I
I

..

...

SHEN,A

IV

..

N,A

"""""

Iil

lEGENDA
IODSEC,AN,X
~~NJE

=
-.-

=
=

OT"""'"

NiN$K1f{

.uIonl'U

NiNf/ll,A_

1IQfT,A'fIIJ,AJIX

-'1VJlJE
tN;."..1II'/4AJt

ST,AUiE

"","RAM

TIIf.4JtS1IO/t~RA
OT~

I'JSTC/lA

-._

Stika 122. -

nUllA

I>CXETNE I

ZAN/iE

ICTIO/l

CiklogTo.m otkopo.vo.njo. .0. podseco.njem otkopo i zo,sipavan;em otkopo.nog

pro""'.

Medutim, kako u tehnologiji polumehanizovanog otkopavanja mogu

nastati nepredvidene teskoce u fazi podgradivanja otkopa i drugim pomcenim operacijama, organizacija rada i raspored radnika treba da je
elastican, tako da se moze izvrsiti preraspodela radnika i poveeati anga~
zovanje U onim fazama i operacijama koje mogu poremetiti ciklicnost
procesa proizvodnje.

224

Podgrac1ivanje otkopa vrSi se individualnom padgradom razlicite

konstrukcije. Za normalne radne uslove, bez poveeanog pritiska jz krovine, otkop se podgraduje celicnom frikcionom podgradom, celicnim stupcima i horizontalnim elementima iz drveta; vrlo cesto se prema frontu
zarusavanja otkop dopunski osigurava hidraulicnim stupcima.
U radnim uslovima sa povecanim pritiskom u zoni otkopavanja vrlo
cesto se koristi kombinovano podgradivanje sa ukrsnim stubovima i
eelicnim elementima podgrade (s1. 123).
Otkop moze bili podgraden i kombinovanom podgradom koja se
sastoji ad. slemenjaca iz drveta, celicnih i drvenih stubaea naizmenicno
rasporedenih u svakom drugom redu podgrade u ukrsnih stubova na
rastojanju 0-10 m po pruzanju otkopa (sl. 124). Postavljanjem podgrade
ad razliCitog materijala, kombinacijom drveta i celika, mogu se znatno
smanjiti normative utroska materijala za podgradivanje.
Odvoz uglja sa Sirokog eela u svim varijantama ovih metoda otkopavanja vrsi se grabuljastim transporterima razlicitog casovnog kapaciteta
i konstrukcije.
Treba uzeti u obzir veliko naprezanje u konstrukciji transportera i
velila polazni momenat posle otpueavanja cela otkopa, kada se na tran-

Slika 123. _ Sema podgradivan;a otkopa so dopuflskim osiguran;em llkrsnim stubovima: a - situaclja otkopa
pre zaruSavanja krovine; b - situacija
otkopa posle zaruavanja krovine

Slika 124. - Sema podgradivanja otkopa kombinovanom podgradom od ro%ticHog materi;ala: a - situacija otkopa pre zaru!avanja krovine; b - situacija otkopa posle zaruavanja krovinc

sporteru mogu nalaziti veliki komadi uglja. Optereeenje transportera se

delimicno umanjuje pustanjem transportera urad neposredno pre miniranja otkopa. Iz navedenih razloga najcesce su u primeni grabuljasti transported sa dva lanea.
Provetravanje otkopa predstavlja nesto slozeniji problem samo kod
otkopavanja sirokim celom u strmim slojewma u kojima se otkopava od
15

Tehnolo~kl

procesl pod:remne eksploataclJe

225

granice. Tada se obieno u otkopnom polju nalaze dva otkopa koja se

provetravaju separatno cevnim ventilatorima. U normalnim wlovima
otkopno polje se provetrava dijagonalnim sistemom.

5.2. TEHNICKO-EKONOMSKI EFEKTI METODA

OTKOPAVANJA !iIROKlM CELOM SA PODSECANJEM I
MINIRANJEM
U praktitnoj primeni ovih metoda otkopavanja treba tehnitko-ekonomske e!ekte ocenjivati na osnovu redukcije na normalne radne uslove.
Da hi se preciznije definisali nonnalni radni uslovi, navode se problemi
koji mogu znatno umanjiti tehni~ko-ekonomske efekte i pogorSati ekonomiku proizvodnje.
Pre svega treba ratunati sa normalnom visinom otkopa, koja kod
tehnologije otkopavanja podsecanjem i miniranjem iznosi 2,5-3,0 m.
Smanjenje otkopne visine otezava podsecanje i podgradivanje otkopa i
produfava odgovarajuce vreme u ciklusu. 1510 tako, interkalacije jalovine,
debljina, raspored i broj jalovih proslojaka i eventualno selektivno otkapavanje moze bitno umanjiti ufinak otkopavanja. Na kraju, ako se saniranje otkopanog prostora vIii zasipavanjem, treba racunati da se ucinak
na otkopavanju smanjuje za 30-40'/0 u odnosu na otkopavanje sa zarusavanjem otkopanog prostora.
Prema tome, ako se tehnicko-ekonomski efekti reduciraju na normaIne radne uslove i iskljute iz razmatranja ekstremni slucajevi i problerni normaIne realizacije proizvodnog ciklusa, onda se pros~no mogu
postici sledeci osnovni tehnil:ko-ekonomski e!ekti:

Prosefna duzina otkopa, m

80 (maks. 120)
2,5-3,0
Visina otkopa, m
Napredovanje otkopa, m/ciklusu
1,4-1,6
Vreme trajanja proizvodnog ciklusa:
3-4
kod zaruSavanja, smena
kod zasipavanja, smena
4-6
10-20
Specitican kapacitet otkopa, tim
Kapacitet otkopa, t/dan
300-500
Otkopni ul:inak:
6-12
kod. zaruSavanja, t/nad
kod. zasipavanja, tlnad
4-6
Otkopni gubici:
kod zaruSavanja, '/0
do 10
kod zasipavanja, e/o
oko 5
10-25
Normativi: drvo za podgradu, m'/lOOO t
eksploziv, kg/lOOO t
ao-180
elementi celil:ne podgrade, komplJ1000 t
0,4
elektril:na energija, kWh/lOOO t
6-12
Iz navedenog pregleda prosel:nih tehnil:ko-ekonomskih parametara
mogu se uociti veee razlike u procesu otkopavanja zaru!a.vanjem i zasipavanjem. Slil:ne razlike postoje i U ostalim parametrima, kao sto su
226

specificni utroSak nadniea/m J otkopne povrline. raspored nadniea po

fazama i drugim.
Vrednosti koeficijenta pripreme mogu takod:e otstupati u sirokim
I'tranieama. Veee vrednosti koeficijenta pripreme odnose se na otkopavanje strmih slojeva velike debljine u sloienim radnim uslovima
(lfi-20 mllOOO t proizvodnje).

6. METODE OTKOPAVANJA SIROKIM CELOM

MEHANIZOVANIM PROCESOM
6.1. OP~TE TEHNICKE KARAKTERlSTIKE METODA
OTKOPAVANJA ~IROKIM CELOM MEHANIZOVANIM
PROCESOM
Ako se konzekventno prirneni termin lImehanizovano otkopavanje.
onda se u grupi metoda sa mehanizovanim proeesom u svim fazama proizvodnog ciklusa nalaze sve one metode u kojirna je primenjena kompleksna mehanizaeija za otkopavanje, oclvoz, podgrac1ivanje i upravljanje
krovinom. Ovaj nacin tretiranja treba zadrlati kao princip, uz dopunu
da se otstupanja mogu uciniti u speeilicnim uslovirna. Treba imati u
vidu da stepen mehanizacije moze se razlikovati u pojedinim fazama
(zasipavanje, izrada komora), usled razlititih reakcija krovine u procesu
saruranja otkopanog prostora (miniranje u krovini), kao i kod vi5eetainog
otkopavanja. Zbog toga se u ovoj kategoriji mogu delimicno anaJizirati
i one metode u kojima tehnoloSke faze proizvodnog ciklusa nisu potpuno
mehanizovane.
Posto principi i reme pripreme ostaju identicni za sve metode sirokog
(l:ela, razlike pojedinih grupa metoda proisticu iz karakteristika tehnologije otkopavanja, mehanizacije za otkopavanje, transport i podgrac1ivanje, konstrukcije prostorija pripreme ~ stepen automatizacije proizvodnog procesa. Veliki broj tipova,i konstrukcija otkopnih maSina i mehanizovane podgrade stvara Airoke mogucnosti za izbor varijanata u razli(l:itim
proizvodno-tehni(l:kim uslovima. Radi toga navode se sarno one varijante
koje su karakteristi(l:ne za pojed.ine tehnologije otkopavanja.
Prema stepenu mehanizacije i automatizacije u proizvodnom ciklusu
i potrebe angazovanja radnika u otkopu, ove metode otkopavanja sirokim (l:elom mogu se razvrstati u dye osnovne grupe.
Prva grupa metoda obuhvata sve tehnologije mehanizovanog otkopavanja sa direktnim upravljanjem tehnoloskim fazama i mehanizacijom u
otkopu (uz prisustvo radnika u otkopu).
Druga grupa metoda obuhvata specifi(l:ne tehnologije otkopavanja
sa indirektnim upravljanjem tehnoloSkim fazama u proizvodnom eiklusu
(bez prisustva radnika u otkopu). Speeificnost tehnologije ogled.a se delimicno u tipu mehanizaeije, organizaciji rada, primenjenoj automatizaeiji
ili daljinskom upravljanju proizvodnim procesom.
Neprekidan razvoj otkopne mehanizacije sve viSe uklanja razlike u
mehanizovanom proizvodnom procesu, pa prema tome i u mogucoj klasifikaeiji metoda otkopavanja. Drugim reCima, klasifikaeija metoda meha-

227

If

nizovanog otkopavanja sve viSe gubi znacaj sa stanoviSta njihove primene

u praksi. Primera radi, moze se navesti novija konstrukcija otkopne
masine automatski vezane za otkopnu podgradu, tako da se korak pomeranja podgrade automatski reguli.se duhinom zahvata masine. To znaci,
u procesu otkopavanja prisutni su elementi mehanizacije ~ automatizacije
(delimicno), pa se na taj nacin javljaju prelazni oblici tehnologije otkopavanja i stepena mehanizacije i automatizacije. U praksi pod2emne
eksploatacije ima sve viSe primera semi-automatizovanih i mehanizovanih procesa proizvodnje.

6.2. METODE OTKOPAVANJA SIROKIM CELOM SA

DIREKTNIM UPRAVLJANJEM TEHNOLOSKIM
FAZAMA I MEHANIZACIJOM
Najsiru primenu u praksi imaju metode otkopavanja sirokim Celom
sa tehnologijom Tezanja i stTUganja. Medu ovim tehnologijama postoje
bitne razlike u pogledu konstrukoije ffia.sina i nacina otkopavanja, ali
postoji i niz zajednickih karakteristika i identicnih tehnoloskih resenja
transporta, saniranja otkopa i organizacije proizvodnje.
Neka posebna diferencijacija ovih metoda prema sirini zahvata, polofaju otkopne maSine i detaljima konstrukcije otkopne podgrade takod:e
ne hi imala odgovarajuci znaeaj zbog raznovrsnosti tipova maSina i
podgrade i novih konstruktivnih reSenja koja se ispituju i stalno uvode
u prakticnu primenu. Ove cinjenice potvrduju potrebu za klasifikacijom
tehnoloSkih procesa rada na otkopnom eelu koji cine osnovu metoda otkopavanja.
Proizvodno-tehnicki uslovi za uspesnu primenu metoda mehanizovanog otkopavanja odnose se na slojeve sa regularnim elementima zaleganja
u kojima se mogu dostici ve<:e du!ine otkopa. Odnos duzine otkopa i kapaciteta otkopne masine predstavlja jedan od osnovnih problema optimalizacije procesa proizvodnje sa tehnickog i ekonomskog stanoviSta. Tektonska
pomeranja u sloju tak()(1e ogranicavaju duunu otkopnog fronta i moraju
biti unapred poznata, da bi se magla izvrliti geometrizacija otkopnih
jedinica i postaviti granice otkopavanja.
Najpovoljniji rudarsko-geolosIci uslovi naIaze se u priblizno horlzontalnim slojevima male i S1'ednje debljine sa malom spsecifil:nom energijom potrebnom za dezintegraciju i lako zarusavajucom krovinom. U
takvim uslovima otkopavanje se vrSi zaruSavanjem u jednoetaznom radu.
Ako rudarsko-tehnil:ki uslovi diktiraju uvodenje zasipavanja u tehnoloski
proces, onda treba po mogucnosti zasipavanje svesti na stvaranje izolacionih pojasa u otkopnom polju, a veei deo otkopavati sa zaruSavanjem.
Proces zasipavanja smanjuje iskoriSCenje kapaciteta otkopne mehanizacije
i produzava proizvodni ciklus.
Mehanizovano otkopavanje priblizno horizontalnih slojeva velike
debljine vrii se u viSeeta,inom radu. Stepen mehanizacije u svim otkopnim
etazama treba da bude podjednak.
U nagnutim i strmim slojevima primenjuje se speciCil:na mehanizacija, a kod veeih uglova pada koristi se gravitacija za spustanje uglja.
228

Najbolji efek:ti postizu se u slojevima debljine do 1,5 m. koristeei razlic;te konstrukcije otkopne podgrade ill posebne agregate za otkopavanje.
PripTema otkopnog poIja je zavisna od ugla pada i debljine sloja.
NaJjednostavniji oblik pripreme sastoji se u izvozno-ventilacionom sistemu
Koji se gram za otkopavanje u jednoj eta!i u honzontalnim ill nagnutw
slojevima. Sistem pripreme za viSeetaino otkopavanje (sl. 77, 78) treba da
obezbed.i konstantnu vezu otkopnih eta.za sa izvoznim i ventilacionim
hodnikom. Konstrukciju pripremnih hodnika treba odrediti prema karakteristikama radne sredine, a rastojanje prema tipu i kapacitetu otkopne
mehanizacije i organizaciji rada.
Konstrukcija otkopa se u detaljima razlikuje prema tipu kontinuelne
mehanizacije za otkopavanje, transport i podgrac1ivanje. Kao to je u
pocetku ove tacke pomenuto, razlike u tehnologiji rezanja i struganja
hitno uticu na sve konstruktivne elemente otkopa i organizaciju proizvodnje.
Konstrukcija otkopa za jednoetazno otkopavanje otkopnim maSinama
koje rade na principu rezanja nosi sve specifitnosti natina i visine zahvata
mnsine, broja i dimenzija mehanizama za rezanje, mehanizma za pomeranje maSine du! tela otkopa, mehanizma za transport i konstrukdje mehanizovane otkopne podgrade.
Na mehanizovanom otkopu sirokog tela sve vise se istice problem
povecanja otkopne visine u jednom zahvatu (jednoj eta!i). Na taj nacin
se eliminisu one teskoee koje se javljaju kod vi!eetaZnog otkopavanja
u pogledu sistema pripreme, transporta i provetravanja iii teskoee kod
otkopavanja sa zaru.savanjem krovine ploee u pogledu sigurnosti rada i
iskoriscenja supstance. S druge strane, mehanizovanim otkopom treba
postici maksimalni proizvodni kapacitet organizacijom rada koja sve viSe
gubi elemente ciklicnosti i ima karakteristike konlinuelnog proizvodnog
procesa. U kontinuelnoj organizaciji proizvodnje stvaraju se uslovi za
visoko iskoriscenje opreme otkopa, sto je preduslov za sniZenje troSkova
otkopavanja, koje u velikoj meri optereeuju visoke specifiene investicije
opreme, racunate po 1m duiine otkopa.
U pribliino horizontalnim slojevima otkopna vislna iznosi od 0,9
(3ft) do 4,0 ffi. U tom opsegu, koji se kreee u granicama skoro 1 : 4, moze
SE' primeniti veti broj tipova otkopnih masina, mehanizovane i individualne podgrade. Za najmanje otkopne visine, u kojima se moze izvesti
mehanizovano otkopavanje i aciklicna organizacija rada, predvidene su
maSine tipa trepanner, anderton i sUcne, a za vece otkopne visine ceo niz
masina sa jednim Hi vise mehanizama za rezanja, zapadno ill istocno-evropske proizvodnje.
Sprega izmedu mehanizovanog otkopavanja i transporta i individualne
podgrade umanjuje tehnicko-ekonomske efekte, ali predstavlja prelazno
tehnicko resenje prema mehanizovanom otkopavanju i u praksi ima znacajnu primenu.
Na slici 125 prikazana je principijelna Serna metoda otkopavanja
sirokim celom u jednoj etazi sa zaru.savanjem, pri cemu oprema i stepen
mehanizacije radnih faza moze bili reSen u viSe varijanata.
Varijanta otkopavanja sirokim celom sa zaru.savanjem, prema slid
125, predvidena je za potpuno mehanizovano upravljanje svim fazama
proizvodnog ciklusa.

229

"

til'

til

fJ

. til

til

"

"

I
I
L_._.__ ._~_

Sllka 12.5. - Serna meh4nlrovalWg otkopauanja flrokim telom u ;ednoj

etdi JCl U1ruJaoanJem: 1,2 - otkopl Ilrokog tela; 3 - odvozn1 hodnUt;
-4 - ventiladonl I servlsnl hodnikj 5 - utltitnl stubovi paralelnlh hodnlka; 6 - mIne lzolacione pregradej 7 - privnmene ventilactone pregr-adej
8-plXetna i 't8vrina komora; 9- podgrada komora; 10- otkopna ma.!na
sa botnim zahvatom; 11 - otkopnl transporter; 12 - pogon otkopnog transportera; 13 - mehanlzovana podgrada; 14 - hidraulltni stupel; 15 odvoznl transporter; 16 - kolosek 18 snabdevanje otkopaj 17 - parale1ni hodnlk; 18 _ telH!na lufna podgrada

Otkopi (1) i (2), u stepenastom rasporedu, imaju minimalni korak

horizontalnog razmaka oko 20 ro, 5tO zavisi ad transportnih veza i linije

230

odvoza u odvoznom hodniku (3). Odvozni hodnik (3) podgraden je celicnom lucnom podgradom (18). Provetravanje otkopa (1) vrSi se hodnikom
(4) a otkopa (2) hodnikom (17). U hodniku (4) postavljen je kolosek (16)
za snabdevanje otkopa materijalom i opremom. Izmed:u paralelnih hodnika nalaze se wtitni stubovi (5) dimenzija 8X15 metara. Prema zavrSenom otkopu izgradene su stalne izolacione pregrade (6), a izmedu otkopa
(1) i (2) privremene ventilacione pregrade (7). Za pocetni i zavdni proces
otkopavanja izrac.1:ene su miniranjem komore (8) koje se podgraduju ramovirna (9). Otkopna mama (10) ima baem zahvat sirine 1,2-1,6 m, a kod
nekih konstrukcija i do 1,8 m. Otkopna ma.sina u vezi je sa otkopnim.
transporterom (11), koji ima pogon (12), i odvoznim transporterom (15),
koji se nalazi u odvoznom hodniku (3). Otkop je podgraden hidroulicnom
koracajueom podgradom (13), a na liniji zaruSavanja nalaze se hidraulicni
stupci (14), na rastojanju 8-12 m, i slufe za rastereeenje otkopne podgrade.
Na sUci 126 prlkazana je Sema otkopa sa potpunom mehanizacijom faze
otkopavanja i odvoza, ali je otkop podgraden individualnom podgradom.
Oprema otkopa je savremene konstrukcije i sastoji se od otkopne maine
BK-2, fieksibilnog transportera (2) i hidraulicne podgrade (3), predvidena
je za otkopavanje slojeva uglja bilo koje cvrstoce, debljine 1,2-1,5 metara. Konstrukcija mehanizma za rezanje otkopne maSine predvidena je
za krupniju granulaciju otkopanog uglja.

_da

Slika 126. - Semo. mehanizooCiROg otkopoUCInjca firokim telom JQ. individualnom hidrClulitnom podgro.dom (po A. A. Bojko): 1 - otkopna
ma!lna BK-2; 2 - fleks1bi1n1 otkopni transporter; 3 - hldraulima

Na slici 127 prikazan je deo Sirokog ~ela sa mehanizovanim otkopavanjem .i transportom, dok je otkop podgraden relienom frikcionom podgradom. Sa ovom opremom u periodu 1964-1968. godine postignuti su
sledeei pro~ni tehnicki efekti:
DuZina otkopa, m
min. 78, maks. 250
Debljina sloja, m
2,4-3,0
Brrina napredovanja otkopa, m/dan
2,1f-,'l,3
Proizvodnja otkopa, t1dan
9911-1950
Otkopni uCinak, t1nad
6,7-13,7
UCinak: otkopnog polja, t1nad
5,5-8,8
231

$lika 12'7. -

Siroko telo sa maJinom %a rezonje W-SEIV t strugom

Eickhoff - Mitteilungen. 2, 19'70)

Isti ill slii~an tip otkopne masine moze biti koriscen za otkopavanje
u identicnim rudarsko-tehniclcim uslovima kako sa individualnom tako
i sa mehanizovanom podgradom. Ovo je prikazano na fotosima 128 i 129.
Na fotosu 128 vidi se deo sirokog cela sa masinom za rezanje EW-170-L
i individualnom podgradom, a na fotosu 129 siroko celo opremljeno hidra232

Stika 128. -

$lroko l!e1o .a mll!inom za rezanje EW170L t individualnom podgrQdom (Eickhoff - Mitleilung(!n, 2, 1970)

Slika 129. -

Siroko celo sa mafinom

la rezanje i hidraulienom koraca;uCom podgradom

233

ulicnom koracajucom podgradom Becorit 90/2WDV175 za otkopnu visinu

do 4,0 m. Otkopna masina dostize ovu otkopnu visinu u dva zahvata pomeranjem valjka za rezanje u vertikalnoj ravni. Duzina sirokog cela moze
dostici 250 m, a otkopni ucinak oko 40 tJnad.

Slika 130. -

Siroko lelo sa. Dowty hidraulibl.om individualnom podgradom (Yorkshire

Division N. C. B.)

Slika 131. -

234

Detalji 'titne podgrade Kloeckner -

Ferromatik

Umesto frikcione celicne podgrade otkop sirokog cela moze biti opremljen hidraulicnom podgradom sa celicnim slemenjacama (s1. 130). Nosivost
stubaca iznosi 20-25 t, visina otkopavanja 0,6 do 2,1 m, a na otkopu
moie raditi jedna od masina za kontinuelno rezanje.

(,

Slika 132. - Serna pomeranja !titne pod"rade: a - pofetni poloiaj; b - u toku

otkopavanja; c - na zavdetku faze otkopavanja i pomeranja transportera

235

U razmatranim slucajevima oprema sirokog eela, posebno podgrada, maze se koristiti u principu kod zarusavanja i zasipavanja otkopanog
prostora. Medutim, otkopna podgrada u sklopu konstrukcije nema posebnu
zaStitu prema liniji zarusavanja iii zasipavanja. U poslednjim godinama
u konstruisanju otkopne podgrade razvijen je veci broj tipova takozvane
stitne podgrade, koja maze izdriati vertikalna i boCna asimetricna optereeenja bez poremeeaja stabilnosti.
Na slid 131 i 132 prikazani su detalji i ~ma stitne podgrade
Kloeckner - Ferromatik za odri8vanje zarllSene krovine i izolovanje
sekcije koja se zasipava.
Slitna podgrada sastoji se iz horizontalnog stita za poduhvatanje
krovine, bOCDog stita za zastitu otkopnog prostora do zarusenog deja
krovine, zadnjeg stita za izolaciju i ogradivanje otkopa prema zasipu,
stope i kosog stupea koji nosi vertikalno i boeno opterecenje od 70 Mp.
Preko nosaca i eilindra hidraulicnim potiskom vdi se pomeranje transportera posle zavrienog zahvata otkopne maSine (sl. 132).
Prema konstrukeiji stita i elemenata podgrade stitna podgrada je
pred.videna za otkopavanje sa normaLnom visinom otkopa (do oko
3,0 m) i povecanom visinom otkopa sa zaruSavanjem krovne ploee (do 15 m).
Za otkopavanje sa normalnom visinom otkopa moze poslutiti primer
mehanizovane stitne podgrade sovjetske konstrukeije 2M81K (sl. 133).

U'ir'coi==.-- - - - _ . - -

-=~==

,
,

Slika 133. - Semc otkopo. SD. Jtitnom. podg1'4dom. zr.,181K: 1 - odvoznl hodnik; 2 ventilationl hodnik; 3 - postrojenje pumpi; 4 - odvoznj transporter; 5 - wtitna
podgrada; 6 - fieksibllni transporter; 7 - sekcija Mitne podgrade; 8 - otkopn.;l
maUna

Podgrada se fabrikuje u vise varijanata sa razlicitim elementima konstrukeije zadnjeg stita i razlicitim teZinama pojedinih elemenata (sl. 134).
Otkop sirokog eela moze biti alternativno duZine 60 m (tezina podgrade
294 t), 90 m (teZina podgrade 414 t) i 120 m (tezina podgrade 530 t).
236

Slika 134. -

Semo. ftitne podarade 2M81*sb sa Tculttitim kOfUtrukthmim Telen;em ur.dn;ea IUta

Za otkopavanje ~irokim celom sa poveeanom otkopnom vismom predvideoa je posebna konstrukcija stitne podgrade KTU2M sa specijalnim
otvorima - oknima za propustanje uglja iz krovne ploee (opsti izgled
!tita, ,1. 135).
Stitna podgrada KTU2M moze se primeniti za otkopavanje slojeva
uglja debljine 6-15 m sa uglom pada do 15. Otkopavanje se vrsi u
dye etaze sa miniranjem meduetaze i propustanjem uglja kroz okna
stitova (51. 136). U toku potkopavanja prve etaze. visine 1,8-2,0 ro,
postavlja se celicna mreia koja se ukrita po padu i pruzanju. U podinskom
delu sloja otkopava se sirokim celom sa opremom KTU i otkopnom visinom 2,3-2,4 ffi. DuZioa otkopa .iznosi 60 metara. Mehanizovana podgrada
KTU-2M sastoji se iz sekcija sirine 1,3-1,5 m koje su medusobno spojene
na zglob, tako da se lako mogu prilagoditi talasastoj podini. Na nivou
otkopavanja donje etaie nalazi se uskozahvatna otkopna maSina za reza-

237

nje MVPM-2 i fIeksibilni transporter SP-63 ili KS-9. U sredini boCnog

deJa svake sekcije naJazi se otvor dimenzija 800X900 mm za prainjenje
uglja iz krovne ploee. Otvaranje i zatvaranje otvora vrii se hidraulifnim
uredajem sa sUom 10 tona. Osim toga, u svakoj sekciji se nalaze otvori
preenika oko 200 mm za bu.senje minskih burotina u meduetaii.

Slika 135. -

OpJtt izgled ftita KTUZM (Mashino-Export, Moskva)

,
Stika 136. - Popre~ni presek kroz otkop lIa opremom KTU: 1 gornja eta!a; 2 - donja etafa; 3 - met1ueta'.a za miniranje

Faze razvoja otkopavanja medueta!e prikazane su na slici 137.

Nedostatak ove thenologije otkopavanja je slozen i nedovoljno siguran proces miniranja med:uetaine (krovne) ploce uglja. Radi toga je
konstrukcija kompleksa poboljSana taka da se posebnirn mehanizmom
moze na svakih 0,5 m vriiti odsecanje meduetaie ad masiva (kompleks
KTU-3M).

238

Tehnologija otkopavanja, kao sto je objaSnjeno na prethadnim primerima. zavisi ad niza konstruktivna-tehnickih osobina maSine za otkapavanje i otkopne podgrade. Iz navedenih primera vidi se da je tehna-

Slika 137. - Serna. otkopavanja meaudale kompleksom KTU: I - do

prolaza otkopne maiinej
1I posle pomeranja
sekcijaj III - pre prainjenja otpucanog uglja
medueta!e
r"'''A

pvf_

so,.,,",,

ril'"''

tV

r,.""A

._'I-------..L-------'---------'--------1
,

..
LEGENDA
",'''ANIZOVAf'iO OI"1rO!'AY"''',J,

..ItA_

HrltAN/zo""i'IF

_E~

'IU~L'"

-I'll

Sllka 138. -

I'l.II'dI'JUoKJt1

s-r"""

ItAfJOY1

/ Uf'OY,flt

11f,A"l'fIIDIt7T.t.l
~M

__
rl'lAliK""_

0-

Ciklogram mehan.izotIanoo otkopatlanja lirokhn telom so zarn.fatlo1\jem bovine

logiju otkopavanja rezanjem moguce kombinovati sa lIlllllranjem, za

poveeanje otkopne visine, i sa ma.Sinarna za struganje, takod:e radi fJeksibilnosti otkopne visine i mogucnosti sire primene.
Proizvodni ciklus kontinuelnog otkopavanja konstruiSe se na osnovu
dUZine otkopa, brzine napredovanja, koraka pomeranja otkopne podgrade
239

i naema upravljanja krovinom. Za kontinuelno otkopavanje proizvodni

ciklus maze biti zatvorenog, ali je cesce otvorenog viSesmenog tipa, a
proizvodna taza se ne poklapa sa vremenom z8vrSetka radne sroene.
Na slid 138 prikazan je ciklogram rada za kontinuelno otkopavanje
maSinom za rezanje i mehanizovanom podgradom.
IskoriSCenje efektivnog vremena racIne smene j detalji ciklusa razlikuju se pre svega u zavisnosti od karakteristika zahvata otkopne rnaSine.
Pod uslovima potpune usklad:enosti otkopne maSine i pomeranja podgrade,
vremenski razmak se koristi za pregled i servis opreme i druge pomoene
radove. U organizaciji rada radna mesta i broj radnika strogo su odredeni i svedeni oa minimum.
Konstrukcija otkopa za otkopavanje sirokim ~elom otkopnim masinama koje rade oa principu struganja bitna se ne razlikuje po dimenzijama, naefiu otkopne pripreme i konstrukciji utovamog mesta. Specifi~
nosti otkopavanja sa strugovima vezane su za tehni~ke karakteristike
strugova i na~in upravljanja krovinom.
Sirokim celom sa strugovima mogu se otkopavati slojevi debljine
0,4-2,8 m (maksimum 3,0 m) sa razlieitim uglovima pada i razli~itom
evrstocom uglja. Otkopno eelo je, po pravilu, postavljeno po padu sa
pravcem otkopavanja po pru!anju sloja.
Tipiena serna otkopa sa strugom prikazana je na slici 139. Strug (I),
statieki iIi dinamieki, pornera se duz otkopnog transportera (2) koji se

r'-'-_I

I
I

I
I
I

'Ilir'===~

I
I

I
lD_._
240

-'---'

Slika 139. _ Serna otkopo. flrokog tela. sa. statitklm strogam: 1 - stalitki strug; 2 otkopnl transporter; 3 - bldraulltnl poUsklvat; 4 - pogonska stanlea; 5 - indlvidualna podgrada

potiskuje na ~eIu otkopa hidrauliCnim potiskiva~ima (3). Strug ima pogonsku stanku (4) na obe strane otkopa. Otkop je podgra(!en individualnom
podgradom (5) koja slemenjacama osigurava slobodno celo za kretanje
struga.
Umesto individualne podgrade otkop moze biti opremljen i mehanizovanom podgradom (s1. 140).

Slika 140. Straka tela apremljeno statitkim strull'OTn i mehanizovanam podgradom

Du.nna otkopa zavisi od bn.:ine kretanja struga i specili~nog kapaciteta, i moze u regularnim slojevima dostici i 300 metara Stati~kim strugovirna moze se otkopavati ugalj do srednje cvrstoee, a dinamiCkim strugovirna ugalj velike cvrstoCe i sa eventualnim osobinama lepljivosti.
Specifi~ni kapacitet otkopa kreee se u sirokim granicama prema
brzini struga, visini zahvata i vremenskom iskoriscenju. Sa stati~kim
strugovima manje visine dostize se specificni kapacitet 0,1-0,3 m' /min
otkopne povriine, dok se sa dvostrukim strugovima sa podeSavanjem ugla
struganja (pulthobel) dostize specifican kapacitet od 0,5--0,7 m'/min. Vremensko iskoriscenje struga iznosi 0,2-0,4 od raspoloi.i.vog efektivnog
vremena radne smene.
Proizvodni ciklm otkopavanja opremom za struganje lima izvesne
specificnosti u pogledu redosleda izvrSavanja proizvodnih faza. Proizvodna
faza, koja obuhvata rad struga u jednom Hi oba pravca, vremensk,i zavisi
od dubine struganja, koraka podgrac1ivanja i koraka zaruSavanja ill zasipavanja otkopa. U nekim slueajevim otkop se moze delimi~no minirati
da bi se oIakSao rad struga. Isto tako, kod vrIo ~vrste i tesko zaruAavajuce
krovine izvocli se sistematsko miniranje u fazi zaruSavanja otkopanog
prostora. Za vreme izvrSavanja ovih pornoenih faza strug stoji u poc:etnoj
komori.
Na slici 141 prikazan je ciklogram rada struga na irokom celu sa
zarusavanjem i individualnom podgradom. Strug ostvaruje u prvoj smeni
~etiri radna hoda koji treba da odgovaraju priblifno koraku zaruSavanja
krovine. U suprotnom slucaju proizvodni rad se nastavlja u drugoj smeni.
II

~hnolOllkl

procel podumne elUploau.ctJe

241

U ostalim smenama vrli 50 postavljanje (premeStanje) podgrade, pornoranje otkopnog transportera, miniranje krovine (po potrebi iIi sistematski)
i zaru.savanje.

LF6NDA

<X::::::::1I::I

~"tIUAJlJe

11/111.1

/I

ST,U,.r

Slika 141. -

==

ZAMA..._

-e----a-

_HIUr IfIIOiIlAIJIF

____

~T

1dOWN/

lII,A~lK"NVE

Tada no.

07...ao'A

Ciklol1TOm

Ilrokom c'!elu .0.

opremom Z4 rtruganje t
lindlviduo.lnom podgTa
dom

Proizvodni ciklus za siroko reIo sa mehanizovanom podgradom ima

veliku sli~nost kao u svim drugim slu~ajevima kontinuelno~ otkopavanja.
Razlika postoji sarno u proizvodnoj fazi koja vremenski odgovara broju
hodova struga za jedno pomeranje podgrade (0,6-0,8 m).

6.3. METODE OTKOPAVANJA SlROKIM CELOM SA

INDIREKTNIM UPRAVUANJEM TEHNOLOSKIM
FAZAMA 1 MEHANIZACIJOM
Indirektno upravljanje proizvodnim procesom u podzemnoj eksploataciji predmet je intenzivnog nauro~istra!iva&og rada sa ciljem bitnih
izmena u proizvodno-tehni~kim uslovima i organizaciji rada. U poslednjoj
deceniji ufinjeni su prvi koraei, ali postignuti su i znacajni rezultati u
supstituciji napomog fizi~kog rada u podzemnoj eksploataciji. Za reSavanje zadatka zamene manuelnog rada savremenom opremom stvaraju
se i stalno poboljbvaju automatizovani tehnoloski kompleksi za otkopa242

vanje i upravljanje krov~nom, transport, pretovar i snabdevanje energijom, kao i za automat:Lzovano rukovanje i izvrsavanje ostalih faza i procesa u podzemnoj eksploataciji.
Ogranicavajuci se na podrucje primene principa automatizacije i daljinskog upravljanja na otkopu sirokog tela, treba konstatovati dve mogucnosti razvoja i uvodenja indirektnog upravljanja proizvodnim ciklusom.
Prvi stupanj p.redstavlja delimiena. automatizacija procesa proizvodnje, u kojo] se pojedine faze automatizuju na bazi uslovljenih uzajamnih
odnosa tehnickih parametara i konstruktivnih karakteristika opreme. Delimicnom automatizacijom osnovne funkcije opreme i procesa proizvodnje
moraju i dalje biti kontrolisane od radnika zaposlenih u otkopu. Na taj
nacin mogu se automatizovati rezim rada otkopne ma.sine u zavisnosti
promene opterecenja, automatska regulacija pravca otkopnog transportera, selektivno blokiranje transporta i pretovara, indiciranje koncentracije gasova i pojava endogenih pozara i dr.
Drugi stupanj obuhvata potpunu automatizaciju 1 daljinsko upravljanje svim fazama proizvoclnog procesa na otkopu. Na taj nacin, prakticno, radnici se povlac:e iz otkopa u prostorije pripreme, u kojima se u
posebnim komorama nalazi komandno--dispecersk,i centar za upravljanje
procesom otkopavanja. Proces automatizacije na otkopu sirokog cela
ostvaruje se raznim sistemima automatizacije i stepenima kibernetizacije
pojedinih procesa.
Potpuna automatizacija i daljinsko upravljanje procesom proizvodnje
razvija se na otkopima opremljenim masinama za rezanje i struganje.
Otkopna visina je zavisna ad sistema mehanizovane podgrade 1. krece se
od 0,9 do 2,0 m, a duZJ.na otkopa moze iznositi do 250 metara u regularnim
slojevima.
Predmet automatske regulacije i kontrole na otkopu obuhvata cetiri
glavna podrucja:
a) kontrola i upravljanje radom otkopne maSine;
b) automatska regulacija transporta u funkcionalnoj vezi. sa proizvodnim radom otkopne masine;
c) automatska kontrola i upravljanje krovinom, dirigovanje mehanizovanom podgradom u neposrednoj vezi sa poloiajem otkopne masine;
d) automatsko indiciranje gasnog stanja na otkopu;
Da bi se mogla ostvariti automatska kontrola, upravljanje i regulacija
rada mehanizacije na otkopu, potrebno je da se u jednom centru, odnosno
dispecerskom punktu u pripremnom hodniku, sticu sve informacije 0
stanju i polozaju pojedinih maSina i opreme, da se podaci deSifruju i
automatski saopstavaju uputstva i stavljaju u pogon odgovarajuci delovi
opreme iJi zaustavljaju. Zbog toga svaki sistem automatizacije treba da je
opremljen sistemom senzora na principu radio-izotopa, radio-talasa iIi
elektromehanickih impulsa, sistemom transduktora za transformaciju impulsa i stavljanje u pogon, delimicnim sistemom autoregulacije i eventualoo sistemom programiranja.
Danas su u pojedinim zemljama postignuti razliciti stepeni automatske kontrole i upravljanja procesom otkopavanja. Najpoznatiji su sistemi
ROLF (Engleska), ASI i BESTA (poljska), EK, KM-87A (SSSR) i drugi.

...

243

Princip rada automatizacije i daljinskog upravljanja procesom otkopavanja oa sirokom l:elu sa zaruSavanjem najbolje se maze videti na
semi ROLF-&sterna (Remote Operation LoogwaU Face) na slid 142.

,
,

. . .,
_.I;O_DU

D/)>CJrNI T.... JS~rEIl

,1U._'UfI')A

~_II/

's
...
f

I'ItUfWA"

r ..

zo

.,. KCttJ1l;)

",A~r

61 It'M'AULliWJ '06()11

T"'_"~
If,QItMJf.!lNl totiCif
0 ' _ "MJIt
11 _JUt'v,A1fA ,-gDf:ItAIJE
II.

" l11d1li - . .
~w
tr NTEJr1'()ll
1&

ll:'t.IotK ,..

II O ~

'f'rAlfJF

..,.IiN" AlfllJElI_

IJE'E~

ZI

NlEl(iD1't

" I('('IK.-vu6 ~....""

10 "UFO" (""" 11 ..,

Stika 142. -

(I()rfl1

,,, rA<lfr.. ~NE

Serna Jirokog tela ROLF mtema

Za automatsku kontrolu i upravljanje od posebne je vafnosti poz.navanje korektnog polotaja otkopne maSine, transportera i podgrade. Polofaj otkopne maSine indicira se gama-indikatorrima koji mogu raziikovati
fad masine u uglju Hi polozaj mehanizma za rezanje u jalovini. Na Qsnovu
cazlike u apsorpciji gama-zrakova u razli~itoi radnoj sredini i odgovara244

juCih informacija VrSl se kolekcija polozaja mehanizma za rezanje. Had

otkopnog transportera vezan je za rad otkopne ma.sine, a pomeranje fleksibilnog transportera u vezi je sa pomeranjem koracajuce podgrade (sl. 143).
Posle zavrsene otkopne faze otkopna masina se zaustavlja u komori i
pocinje automatsko pomeranje hidraulicne koracajuce podgrade, pojedinacno ili grupno.

Sllka 143. - Serna pome1'anja JlekstbUnog transporte,-(l i koratajute

podgrade

Komplikovani sistem rukovanja kompleksnom opremom na otkopu

zahteva i odgovarajuci sistem signalizacije i zastite pojedinih uredaja.
Tako, na primer, ked svakog pomeranja sloga i njegovog zatezanja u krovini daje se automatski signal (s1. 144) pre nego poene pomeranje susednog
sloja. Na istom mestu nalazi se i telefonska veza, a predvidena je i mogucnost zaustavljanja celog procesa u slucaju nepredvidene situacije iIi havarije.

Slika 144. -

Signalnl ure4aji izmedu slogova

Na slici 145 vidi se dec kontroino-dispeeerskog punkta ROLF sistema,

situiranog u komori pripremnog hodnika u neposrednoj blizini otkopa.
Na osnovu izlozenog vidi se da konstrukcija otkopa zadriava sve
elemente sirokog cela sa zarusavanjem otkopanog prostora i otkopavanja
ka granici otkopnog polja.
.

Proizvodni ciklus na otkopu gubi karakteristike ciklicne organiiacije

rada. Upravo, neprekJidna organizacija rada zavisi ad stepena automatizacije pojedinih faza. U proizvodnom ciklusu na principu ROLF-sistema
(Engleska) razvijaju se i programiraju otkopi sa proizvodnjom od 1 X 10e
245

t1god i otkopnim uCinkom 55 t1nad, 5to odgovara otkopnoj povrSini. ad

400.000 m 2 , sa brzinom napredovanja otkopa 2250 mlgod, pri debljini
sloja od 2,0 m i duhni otkopa od 180 metara.

SUka 145. -

Deo kontrolnodl$pelenkog punkta ROLF-sirtema

G L AVA

XV

Metode otkopavanja
kombinovanim celom
I. OPSTE TEHNICKE KARAKTERlSTIKE METODA
OTKOPAVANJA KOMBINOVANIM CELOM
Metode otkopavanja kombinovaniIn celom obuhvataju sve metode
otkopavanje sa konstruktivnim parametrima otkopa koji se rnenjaju u
procesu otkopavanja u pogledu dimenzija, pravca napredovanja otkopa i
prostornog poloiaja otkopa u proizvodnoj jedlnici. To su u principu
slozenije metode otkopavanja po ostvarenju tehnologije dobijanja korisne
supstance, a delimieno i po opremi otkopa. Prema tome, u avu grupu
uslovno su svrstane sve one metode otkopavanja kaje nemaju izrazite
tehnicke karakteristike metoda otkopavanja kratkim ill irokim celom.
Ovim metodama mogu se otkopavati pre svega strma leziSta razlicite
debljine i neka honzontalna i blago nagnuta leZiSta. Saniranje otkopanog
prostora moze hiti izvrieno zaruSavanjem, magaziniranjem i samo u
izuzetnim slucajevima delimicnim zasipavanjem otkopa.
5tepen mehanizacije je razlifit i zavisi od rudarsko-tehnifkih uslova
eksploatacije i tehnologije otkopavanja. Proizvodna faza na otkopu moze
se izvrSavati tehnologijom otkopavanja miniranjem ili specififnom mehanizacijom za otkopavanje i podgradivanje.
U ovu grupu metOOa spadaju sledeee osnovne metode otkopavanja:
a) metode kombinovanog komorsko-stubnog otkopavanja;
b) metode podetaznog otkopavanja;
c) metode magazinskog otkopavanja i
d) metode otkopavanja pod zastitom specijalne podgrade.
U svakoj grupi u prakticnoj primeni razvijen je veei broj varijanata
koje su prilag<X1ene specificnostima proizvodno-tehnickih uslova.
247

2. METODE KOMBINOVANOG KOMORSKOSTUBNOG

OTKOPAVANJA
PToizvodno-tehnicki uslovi za primenu metoda komorsko-stubnog
otkopavanja odnose se na lezista velike debljine sa malim uglom pada i
krovinom koja se relativno dobro odriava u vremenskom intervalu do
zdvrSetka otkopavanja u komori. Leiista sa slozenim hodrogeoloskim
reiimom ili predispozicijom za stvaranje endogenih pozara nisu pogodna
za primenu ovih metoda otkopavanja.
.'=listem pripreme sastoji se ~z najmanje dva paralelna hodnika,
izradena po glavnom smeru pruianja leziSta. izmedu kojih se formiraju
kratki stubovi. Otkopna priprema u neposrednoj je vezi sa dimenzijama
i oblikom komore.
Konstrokci;a. otkopa. ima promenljiv oblik i fonnira se u viSe faza
prema uglu pada sloja. U veeini slueajeva prostorija otkopne pripreme
predstavlja prvu fazu izrade komore U ogranicenom stubu izmedu dva
paralelna hodnika ill jednog hodnika i granice otkopavanja i zaruSavanja.
Na slici 146 prikazana je konstrukcija komorsko-stubnog otkopa koji
se razvija u nekoliko faza. U prvoj fazi izradi se centralni deo komore
(1) u stubu dimenzija priblizno 10 X 30 m. Bocna prosirenja komore izrade
se u drugoj fazi na obe strane sa sirinom zahvata 4--6 metara (II, III).
Zatim se pristupa miniranju krovne plol:e (IV) u viSe zahvata. Prema
lokalnim rudarsko-geoloskim uslovima i mehanil:kim karakterlstikama
podine i krovine mogu se ostavljati za.stitne pl<X!e debljine 1-1,5 m.
Slil:na konstrukcija otkopa i metode otkopavanja primenjuju se za
otkopavanje slojeva lignita u rudniku Kreka, basena Kreka - Banovici;
sloj lignita ima debljinu oko 10 m i ugao pada oka 10.
U strmim slojevima kombinovano komorsko-stubno otkopavanje ima
skoro identil:ne (aze razvoja otkopa. Pripremna (aza otkopavanja obuhvata
izradu otkopnog uskopa iz koga se vrSi miniranje krovne ploce po pruzanju i poprel:no na pruzanje sloja.
Tehnologi;a otkopavan;a bazira se veeim delom na dezintegraciji
sloja miniranjem. U faxi pripreme komore mogu se primeniti maJine za
izradu hodnika, kao i mehanizacija za utovar otpucanog uglja u komori.
Mehanizovan utovar moze znatno povecati sigurnost rada u tazi miniranja i obrusavanja uglja iz krovne plol:e.
Proizvodni ciklus obuhvata viSe faza ciklil:nog otkopavanja. Organizacija rada u pojedinim fazama proizvodnog ciklusa zavisi od stepena
mehanizacije, naroeito otkopne pripreme. Mec1utim, najveei deo proizvodnog ciklusa odnosi se na pro.sirenje komore i dobijanje uglja iz
krovne ploce.
Jedan radni ciklus, koji ~inje proSirenjem komore a zavriava se
obru.savanjem krovne ploce, traje priblizno tri sroene, odgovarajuca proizvodnja se kreee od 80 do 140 t uglja, a otkopni ufinak 10--15 t1nad.
248

3. METODE PODETAlNOG OTKOPAVANJA

P1"oizvodno-tehnicki uslovi za primenu metoda podetaznog otkopavanja obuhvataju razlicile rudarsko-geoloske karakteristike slrmih slojeva ~ razlicite konslruktivne elemente i proizvodne kapacitete otkopnih
jedinica.
Pre svega. metode podeta!nog otkopavanja mogu se efikasno primeniti u strmim slojevima srednje i velike debljine, sa uglom pada 35-90.
Tehnicka reSenja otkopavanja u podetaiama i proizvodni kapacitet
otkopnog hloka u velikom stepenu zavise ad fizicko-mehanickih karak-

,,

,,
,,I

-<

,i

--1:..:.,. o

Stika 146. -

Sem4 komorako-stubnog otkopa.

249

teristika sloja, Vlsme podetaia i mogucih efekata mmlranja. Isto tako,

podeta!no otkopavanje moze se kombinovati sa drugim metodama otkopavanja, pri cemu se strmi sloj velike debljine deli na kose eWe po padu
sloja i svaka etaza otkopava na razlicite naeine.
Sistem pripreme za podetaino otkopavanje prikazan je kao princip
na slici 83. Medutim, podeWe mogu imati i kosi polozaj radi lakSe
otpreme uglja iz podetaze. Svakako, jedan od osnovnih elemenata sistema pripreme je visina horizonta i podela po vertikali na podeta!e. U
odredi.vanju ovih elemenata primarni znacaj ima brzinu otkopavanja
podetafa po prulanju sloja i efekat miniranja na podetaZi. U praksi
podetaznog otkopavanja lezista uglja otkopna visina horizonata kreee
se 70--100 m, a visina podetaza 6---1S metara. Horizonti se otkopavaju
ad granica, najeesce jednokrilno, i imaju otkopnu duzinu do 300 metara.
KonstTukcija otkopa d med:usobni polozaj U otkopnom bloku mogu
imati viSe varijantnih reSenja.
Na slici 147 prikazana je varijanta otkopavanja sa kosim podeta!ama
zahvatanjem cele debljine sloja. Ova varijanta primenjuje se za otkopa
vanje slojeva debljine do 12 m sa strmim uglom pada do 90.

-------,

-'-'__ ........ /1I

,,I I

5llka 147. _ Serna podetll!nog olkopavanja sa kosim pocUtafama:

I - podinskl izvoznl hodn1k; 2 - ventUacioni hodn1k; 3 - kosa
slpka; 4 - prlpremnl uskop; 5 - podetawl hodnik

Iz podinskog izvoznog hodnika (1) na svakih 20 m po pndanju sloja

probijaju se kose sipke (3) pod uglom od oko 40. U podinskom delu
sloja iz kosih sipki izrade se uskopi sa dva odeljenja (4) do ventilacionog
hodnika (2). lz pripremnog uskopa (4) izrade se podetalni hodnici (S)
na visinskom rastojanju od oko IS m. Podetalni hodnici imaju ugao pada
oko 3So, da bi se gravitaciono dopremao otpucani ugalj do uskopa, odnosno
utovarnih sipki (3).

250

Otkopavanje horizonata vrSi se od granice, a podetaze se otkopavaju

u silaznom redosledu. Iz podetainog hodnika buSe se minske buAotine
u lepezastom rasporedu, dunne 3-12 metara. Na svakih 2-3 m po pruzanju u podetazu busi se 6-8 bUSotina prel!:nika 50---60 nun.
Jalovina iz bokova zaru.sava se neposredno pasle otpucavanja uglja
Hi sa izvesnim vremenskim razmakom.
Proizvodni ciklus sastoji se iz buAenja minskih bu.sotina, miniranja
i prainjenja uglja sa podetaze. Sve radne operacije u proizvodnom ciklusu
za jedan korak otpucavanja podetaie traju 3 smene, a otkopavanje cele
podeWe oko 9 smena.
Oa bi se stvorila wtita podetaia i sprel!:ilo me:Sanje jalovine i uglja,
podetazno otkopavanje moze biti projektovano u dye faze. U tom slucaju leiite se deli u dye kose etate, od kojih se prva kosa etaza otkopava
sa postavljanjem celicne mreze u podini, a druga kosa etafa otkopava
se podetainom metodom ispod zaAtitne mrez.e.
Pripremi donje eWe pristupa se pasle postavljanja elasticne mreze
u gornjoj eta!i. Pripremni radovi u drugoj etazi treba da zaostaju za
frontom otkopavanja u gornjoj etaii.
Konstrukcija i priprema otkopa u drugoj etaii zavisi ad debljine
sloja.
Za slojeve debljine veee od 7 m izrade se podetaini hodnici (1) u
podini sloja, prolazi (2) ispod mre!e, poprecni hodnici (3), koji spajaju
l:J

,
g.J
- ~I
-

Sllka 148. Sem4 P"ip"eMe donje

ko,e etaIe za podetahlo otkopavanje
so. elastitnom mre!om: 1 - podetaml
hodnlci; 2 - prolaznl hodnicl; 3
popretni bodnici; 4 - probeH

Slika. 149. -

Kombinovano podeta!no
otkopavanje (pO P. F. Lukjanovu): a)

konstrukcija otkopa za debljinu sloja

veCu cd '1 m; b) konstrukciia otkopa
za. debljinu sIoja manju cd '1 m

251

- <;;

'

I
prolazne i podetaine hodnike, 1 proboji (4), koji spajaju podetaine
hodnike (sl. 148).
Podetaini i prolazni hodnici postavljaju se na takvoj visinskoj razlici
da poprel:ni hodnici imaju ugao pada 30-35, kako bi se postiglo samoprainjenje uglja. Rastojanje popreenih hodnika po pruianju iznosi aka
7 metara.
Konstrukciju atkopa i detalje podetatnog otkopavanja u zavisnosti
ad debljine sloja prikazuje stika 149.
Ako sloj ~ma manju debljinu ad 7 m (serna b), ne predvida se
izrada prolaznih hodnika (2) i popreenih hadnika (3). Iz seme a) vidi se
da konstrukcija otkopa ima takod:e elemente podetaznog zaru.savanja.
Tehnologija otkopavanja, zasnovana na miniranju, takode se razlikuje prema debljini sloja. Za debljine sloja veee ad 7 m (serna a)
otkopavanje se vrSi. iz prolaznih hodnika pod. elasticnom mrezom u sekcijama duzlne 2,5-3,0 m. Kod manjih debljina sloja miniranje se vIii iz
podetainih hodnika. Raspored minskih buSotina i velicinu punjenja treba
tako odrediti, tako da se ne o~teti. elasticna mrei.a. Rastajanje redova
minskih busotina iznosi 0,8-1,0 m.
Proizvodni ciklus sadrii bu.senje minsklh busotina, miniranje i praznjenje uglja do podetaZnog hodnika u kome se nalazi grabuljasti transporter. Podgrad..ivanje u toku otkapavanja izostaje, sto u velikoj meri
skracuje vreme proizvodnog ciklusa. Faza transporta uglja vremenski
se delimil:no poklapa sa busenjem minskih bu.sotina.

4. METODE MAGAZINSKOG OTKOPAVANJA

Otkopavanje lezista uglja sa magaziniranjem otpucanog uglja (s1. 84)
ima ogranil:enu primenu pre svega zbog drobljenja uglja, stvaranja vrlo
sitnih klasa i opasnosti samozagrevanja.
Metode magazinskog otkopavanja mogu se uspesno primeniti za otkopavanje strmih leiista (> 45) male i srednje debljine (veee od 2 m).
Krovinski i podinski bok treba da su dovoljno kompaktni za vreme otkopavanja magazina, a posle praznjenja uglja bokovi treba da se zaroSe u
kratkom vremenskom intervalu. Sloj treba da ima regulamo pruzanje.
Sistem pripreme za magazinsko otkopavanje u swtini predstavlja
kombinovanu pripremu za otkopavanje stubova po padu leiista. Osim
toga, konstrukcija olkopnog horizonta na slici 84 pokazuje da se upravo
radi 0 podeli otkopnog horizonta na meduhorizonte, koji se otkopavaju
magaziniranjem.
KonstTUkcija otkopa moze biti razliBta po dimenzijama magazin3.
i detaljima sipki za praznjenje uglja iz magazina. Medu magazinskim
otkopima retko kad se ostavljaju zastitni stubovi, vee se izmel1u dva
!:Usedna otkopa postavlja gusta podgrada sastavljena iz dva ili vi~
rMova stubaca (s1. 150).
Proizvodni ciklus obuhvata busenje, miniranje, podgradivanje na
grnnicama otkopa, privremeno i konacno prainjenje magazina.
Ugalj se otkopava miniranjem, istovremenim otpucavanjem 12-15
minskih bUSotina, duiine oko 2,0 m. U toku smene mogu se izvriiti 2-3

252

otpucavanja sa napredovanjem otkopa 4-5 m. Posle nururanja vrii se

privremeno prai.njenje magazina za zapreminski viSak. Nivo magaziniranag uglja treba da obezbedi normalno izVOl1enje bUSenja i podgrad.ivanja
na granici magazina. Magazinirani ugalj sluzi kao privremena podgrada
za odrZavanje bokova otkopa.

Slika 150. Komtrukcija magazhukoo

otkopa; I - magarin u fari pralnjenja;
2 - olkopnl litub; 3 - magarin na kraju
minjranja; 4 - magazln u toku otkopavanja; 5 - magazln u pripremi; 6 - podgrada Izmedu magazina

5. METODE OTKOPAVANJA POD ZASTITOM

SPECIJALNE PODGRADE (STITOVAj
Metode otkopavanja pod wtitom titova odnose se na kombinovano
otkopavanje stnnih slojeva, za razliku od titne podgrade koja se kao
mehanizovana podgrada primenjuje za otkopavanje horizontalnih i blago
nagnutih slojeva. Ove metode otkopavanja imaju rasprostranjenu primenu u otkopavanju strmih slojeva uglja u SSSR-u.
Osnovni tehnoloki princip otkopavanja sa zastitom otkopa stitovima
sastoji se u periodicnom pomeranju stita po padu sloja, sledeei na laj
nacin pomeranje cela otkopa. Otkop se postavlja po prufanju sloja i sa
gornje strane osigurava stitom.
Sistem pripreme zavisi od konstrukdje stita i debljine sloja, a prikazan je na slikama 85, 86 i 87. Ako se ovom metodom vrii otkopavanje
slojeva sa samozagrevanjem uglja, onda se izmedu otkopa ostavljaju
kompaktni zastitni stubovi. Sistem osnovne pripreme se, po pravilu,
nalazi u podinskom boku sloja.
Detalji konstrukcije otkopa treba da odgovaraju konstruktivnim
karakteristikama stita. Montaza slita vrsi se u posebnoj komori (9) (sl. 85)
koja predstavlja proSirenje ventiladonog hodnika. Pre pocetka normalnog
otkopavanja iznad stita se fonnira zastitni sloj obrusene krovine, tako da
se konstrukdja Hila osigura od dinamickih naprezanja usled. udara komada iz bokova.
Ravan konstrukcije stita cini sa horizontalorn ugao (90 - 0) + 10,
gde je 0 ugao pada sIoja (s1. 151). SpuStanje 1lita mi se postepeno mini
ranjem u podinskom baku (I, il, sl. 151). !spod Stila miniranjem se izradi
jedan usek dubine oko 1 m, koji se kasnije proSiruje u normalni otkop.
Tehnologija odcopavanja je na principu postupnog miniranja, sto
pokazuje opsta Serna na slid 152.

253

Najpre se izvcli buSenje i miniranje prolazne prostorije ispod stita,

a zatim se miniraju stubovi prema bokovima. Miniranje se obavlja vremenskim upaljacima u dva ili tri stepena. Naizmeincnim miniranjem
prema podinskom i krovinskom baku vrii se spu.stanje stita.

N.

\\~~11JJ\\\IIW I\\U lJl \f~ Illil 1

"\\1111 \\lIllJ} 111111/1 1l\llIi~
~ ...
:::

-_ ....

- ... -

1fmi ~ Pil1ti II 7Irjlfj-~~tr~

-

Slika 151. -

Semo. llO'r4VLjo:njo JtUo U l'odni poJo:!aj

Stika 152. - Serna l'G.fJlO1'eda minsltih buJothua: a - horizontalna

projekcija; b - raspored minsklh
buAotina u centralnom delu; c raspored minskih buAotina \l
botnim stubovima

U zavisnosti od debljine sloja i ugla pada primenjuju se razlicitc

kOhstrukcije stitova. Najsiru primenu ima takozvani sekcioni stit (s1. 153).
Osnovu sekcije cini ram od celicnih pragova (1), spojenih zavrtnjima.

Slika 153. - Konstnkcijl.l

sekcionog 'tit(!: a - opti
iza:led !tita; b - ram tUb

Na gornjoj strani rama postavljaju se poprebte veze (2), a sa strane

podinskog i krovinskog boka klizaCi (3), takode izradeni od celicnih
pragova. Sekcije su po pruianju spojene elasticnim vezama ad celicnog
uleta. Na taj naCin spojene sekcije predstavljaju u izvesnom smislu
elastican sistem. Sekcioni stit ima visoku samonoseCu sposobnost; u normalnim uslovima sUt prima otpereeenje od 15-40 tim!, a u ekstremnim
slucajevima i do 200 tim!.
Standardna duiina sekcija po pru!anju iznosi 6 m, a Sirina sekcije
maze iznositi 5-9 m i zavisi od debljine sloja. Sirina sekcije uzima se za
oko 0,5-1,0 m manja ad prave debljine sloja.

254

U cilju prosirenja primene metoda otkopavanja pod stitovima, U

SSSR-u je konstruisan veci broj savrSenijih konstrukcija kao Sto su stit
sa valjkom i stitovi sa hidraulitnim i pneumatskim potiskom..
Na slici 154 prikazan je stit sa pneurnatskim potiskivaeem. Noseei
elemenat sastoji se od savijenih celiCnih nosaca (1) koji su spojeni po
pruianju vezama (2). Na eelicnim nosacima nalaze se drvene grede (3)
koje su pricvriCene zavrtnjima za konstrukcije stita. Sa strane krovine
i podine postavljene su popreene veze (4), a na gornjoj strani stita nalazi
se cev pod pritiskom (5), koja se sastoji od gumiranog elasticnog materijala
i prekrivena je celicnom mrezom.

Slika 154. $0.

Serna ttita

pneu1n4Ukim poli.fki

",,'em

Osloni deo stita sastoji se od. zadnjih (6) i pred.njih saonica (7), potpomog stupca (8), kosnika (9) i uzduznih veza (10).
za mehanizovano otkopavanje pod konstrukcijom stita u industrijskom
ispitivanju nalazi se kompleks KTK (s1. 155), koji se S8Stoji iz specijalne
pokretne konstrukcije sUta i struga za otkopavanje.
~

Silka 155. - K0713truk

dja itifa KTK

Konstrukcija stita sastoji se od trougla ad celicnih elemenata i konstrukcije na zglob koja nosi krovinu otkopa. Iznad celicne konstrukcije
nalazi se JOOan red. drvenih poluoblica, a preko njih eelicna elastiena mreZa.
Ova konstrukcija podgrade moze se lako prilagoditi promenama debljine
sloja.
255

6. TEHNICKOEKONOMSKJ EFEKTI METODA

OTKOPAVANJA KOMBINOVANIM CELOM
Sve metode kombinovanog otkopavanja (navedene U ovoj glavi),
odlikuju se po tome sto se tehnologija otkopavanja osniva oa efektima
miniranja. Po pravilu, sarno faza odvoza sa otkopa i transport U otkopnom
polju mogu biti potpuno mehanizovani. Kod. nekih metoda u proizvodnom
ciklusu deo efektivnog vremena angaiovan je oa podgradivanju atka
ili transportno-ventilacionog sistema. Sve ovo ukazuje da zbog niskog
stepena mehanizacije primenom ovih metoda ne mogu se postici relativno
visoki uCinci oa otkopavanju. Med:utim, s druge strane, izvesne metode
(podetaino otkopavanje) ipak spadaju u grupu visokoproduktivnih metoda, koriSCenjem poveeane otkopne visine i samoutovara uglja.
U tablici 13 navedeni su prosecni efekti koji su postignuti u praksi
primene pojedinih metoda kombinovanog otkopavanja.
Tabllca 13
Naziv mctodc otkopavanja

Otkopni
Proizvodnja ;_---:---::-'N~O~=T.~"~';;-_ _=_,
I_-"~'~;~-._k_ _---:7":,--_,_~'~""'''':''~o,~;~,-ljatruik.lgraGa
t/nad

KomorskO-Slubno olkopavanje
Podcta1no otkopavanje
Mapzlnsko otkopavlnjc
Otkopavanjc pod ItitoYima

10
IS

IS

Iidan

qflOOOt

80
140
lOO- 600
~-

150

v- 2800

140
do
do
do

180
120
250
300

m'/lOOOt

do 10
20-40
10-20
do 10

Za detaljniju tehnicko-ekonomslru dnalizu potrebno je uzeti u obzir

broj krila u jednovremenom otkopavanju u otkopnom polju Hi horizontu,
nacm transporta, raspored nadnica u otkopnom i jamskom polju, kao i
druge specifienosti koje proisticu iz rudarsko-tehnickih uslova eksploatacije.

Dr Int.. BRANISLAV GENCIC: TEHNOLOSKt PROCESI PODZEMNE EKSPLOATACIJE SLOJEVITIH LE2tSTA _ OTVARANJE, PIUPREMA I METODE
OTKOPAVANJA Ud.v.t: ZAVOC ZA UDZBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA, Beocr.d,
Obill~v vena" SII

Urednilr;: BRANlSLAV MATIC

Lektor: M1LENLJA K!.SIC
Tehnltkl ured.nik: VLADD4IR KIHAJLOVIC Korektorl: LJILJANA LUKIC, RADMILA TERZle I STOJANKA VUKADL"'OVIC Rukopis pred.t u ltampu novembrll 1m. a:odlne Stampiln.le uV1'leno .VlrtUta 1m. ..odine Obim: II ltamparaklh bba1ul FOrmat: 1'7 x N em
St.mpa: BEOQRADSKlIZDAVACKO-CRAFlCKl ZAVOC, Beogr.d, Bulev.r vojvode Mlilb I'f