UNIVERZITET U PRITINI

FAKULTET ZA SPORT I FIZIKO VASPITANJE

GRUPNA ODBRANA I KARAKTERISTIKE GRUPNE

ODBRANE
seminarski rad iz predmeta
FUDBAL

Predmetni nastavnik:

Student:

Dr Ljubia Lili

Milorad Milovanovi 6410

Leposavi, 2013/14

SADRAJ:

1.UVOD..... 4
2.ISTORIJA RUKOMETA............5
3.POJAM RUKOMETA ........... 6
4.OSNOVNA PRAVILA RUKOMETA ...... 7
5.TEHNIKA PRIPREMA-PODELA TEHNIKE ....................... 8
5.1.Kretanje u rukometu bez lopte u napadu i odbrani........8
5.2 Tehnika rukometa s loptom dranje lopte......9
5.3 Tehnika rukometa s loptom voenje lopte......9
5.4.Tehnika rukometa s loptom hvatanje lopte ..10
5.5.Tehnika rukomta s loptom dodavanje lopte .....10
5.6.Tehnika rukometa s loptom fintiranje...11
5.7.Tehnika rukometa s loptom elementarni sutevi....12
6.TAKTIKA U RUKOMETU ..........................................13
6.1. Taktika u napadu....13
6.2 Podela taktike igre u napadu...13
6.3.Taktika u odbrani....14
6.4.Podela taktike igre u odbrani..15
7.SISTEM ZONSKIH ODBRANA.............................................................................16

1.UVOD

Fudbal je kolektivni sport koji se igra izmeu dve ekipe, sastavljene od po jedanaest igraa.
Fudbal je trenutno najpopularniji sport na svetu. Igra se u preko 200 zemalja.
Mogu ga igrati ljudi svih godita i oba pola. esto se o fudbalu govori kao o najvanijoj
sporednoj stvari na svetu. Igra se fudbalskom loptom na pravougaonom igralitu s travnatom ili
vetakom podlogom. Golovi su smeteni jedan nasuprot drugom na kraju ue strane igralita.
Cilj igre je ubaciti loptu u protivniki gol bilo kojim delom tela osim rukom.
Jedino golman moe u ogranienom prostoru, takozvanom esnaestercu, igrati rukom. Pobednik
utakmice je ekipa koja na kraju utakmice postigne vie golova (pogodaka).
Savremena fudbalska igra razvila se u Engleskoj posle stvaranja prvog fudbalskog saveza 1863.
godine. Prva pravila datiraju iz iste godine, a sa manjim promenama odrala su se i do danas.
Najvie fudbalsko telo je FIFA (Fdration Internationale de Football Association). FIFA
organizuje Svetsko prvenstvo u fudbalu, najprestinije sportsko takmienje uopte.

2.ISTORISKI RAZVOJ
Igre koje su se temeljile na utiranju lopte odigravale su se u mnogim zemljama tokom istorije.
Najstarija igra o kojoj postoje dokumenti je cuju, koja se pominje tokom vojnih vebi za
vreme dinastije in u Kini (255.-206. pre nove ere). Ostale pradavne igre bile
su kemari u Japanu i harpastum u Starom Rimu.
Pravila fudbalske igre su doneta sredinom 19. veka da bi konano ujedinila sve vrste fudbala
koje su se igrale po raznim kolama irom Velike Britanije. Prva su pravila izmiljena
u Kembridu 1848, ali nisu bila usvojena. Tokom 50-ih godina 19. veka brojni klubovi u
dravama s engleskim kao maternjim jezikom igrali su fudbal koji se razlikovao od jednog do
drugog mesta. Neki su klubovi donosili sopstvena pravila, a najpoznatija su bila efildska
fudbalska pravila iz 1867. Takoe, 1862, Don arls Tring izneo je svoju vrstu pravila koja su
imala uticaja u stvaranju prvih fiksnih pravila.
Sva ova pravila su imala pozitivnu posledicu; stvaranje prvog fudbalskog saveza, dana 26.
oktobra 1863.. Prvo okupljanje saveza bilo je u Freemason's Tavern u ulici Great Queen Street
u Londonu.
U Freemason's Tavern, tokom pet susreta izmeu oktobra i decembra, doneta su slubena pravila
koja su, s manjim izmenama, na snazi i danas. Na zavrnom sastanku, klub Blackheath povukao
se iz saveza zbog izbacivanja dva pravila; prvo, u kojem je pisalo da je doputeno igrati rukom
bilo gde na terenu i drugo, u kojem je dozvoljeno udaranje po nogama.
Danas, pravila donosi IFAB (International Football Association Board). Ovo je telo
osnovano 1886. posle sastanka u Manesteru. Na tom sastanku su uestvovali, osim engleskog,
i kotski, velki i irski fudbalski savez.
Najstarije fudbalsko takmienje je engleski FA kup, prvi put odran 1872. Engleska je takoe
dom najstarije lige, osnovane 1888. od strane Aston Vile. Originalni sistem takmienja okupljao
je 12 ekipa iz srednje i severne Engleske.
FIFA je osnovana 1904. u Parizu, obeavi da e potovati i pokuati da unapredi fudbalska
pravila. Poveana popularnost fudbala na meunarodnom nivou dovela je da IFAB primi FIFA-u
pod svoje okrilje 1913. godine. U dananje vreme, IFAB se sastoji od etiri lana iz FIFA-e, kao i
od jednog predstavnika iz svakog od etiribritanska saveza.
Danas, fudbal svoj status najpopularnijeg sporta na svetu duguje jednostavnim pravilima i
minimalnoj opremi. Fudbal se danas igra na profesionalnom nivou u vie od dvesta zemalja
sveta, a zanimljivo je napomenuti da je, prema FIFA-i, vei broj amatera nego profesionalaca.

Takoe, FIFA je 2001. objavila da preko 250 miliona ljudi igra fudbal redovno za neki
profesionalni ili amaterski klub.

3. PRIRODA FUDBALSKE IGRE

Fudbal se igra po propisima koji se nazivaju pravila fudbalske igre. Svi uesnici, 22 igraa, ine
sve saglasno s pravilima igre da zadre loptu u posedu svoje ekipe i da je sprovedu u protivniki
gol. Ekipa koja postigne vie pogodaka na kraju utakmice je pobednik, a ako obe ekipe imaju
jednak broj postignutih pogodaka, ili nijedna ekipa ne postigne pogodak, utakmica je nereena
(remi).
Osnovno je pravilo da nijedan igra osim golmana ne sme namerno da dodirne loptu dlanom ili
bilo kojim delom ruke, osim ramenom. Meutim, igrai moraju izvesti aut upravo rukom, bolje
reeno sa obe ruke, jer izvoenje auta jednom rukom znai automatsku dodelu lopte protivnikoj
ekipi. Iako se igrai najvie koriste nogom, doputeno je igranje bilo kojim delom tela osim ruke.
Igrai pokuavaju da se priblie protivnikom golu s loptom na razne naine: individualnom
kontrolom poput driblinga, dodavanjem lopte saigrau ili udarcem prema golu to protivniki
golman treba da odbrani. Protivnika ekipa nastoji da osvoji loptu presecanjem dodavanja ili
uklizavanjem prema protivniku koji ima loptu. Uklizavanje je ogranieno; ako doe do kontakta
izmeu igraa koji uklizava i onog koji ima loptu, dosuuje se prekraj, a lopta se daje ekipi iji
je igra vodio loptu.
Fudbal je dinamina sportska igra. Lopta je u igri sve vreme osim kada sudija zaustavi igru zbog
njenog izlaska izvan granica igralita ili nekog prekaja u terenu. Nakon zaustavljanja, igra se
nastavlja prema pravilima.
U profesionalnim ligama, na utakmici je najei rezultat od najvie 3 gola. Na primer, u
Premijer ligi u sezoni 2005/06, prosek golova po utakmici bio je 2,48.
Golovi se postiu iz igre i iz kaznenih udaraca. Kazneni udarci su penali ako je prekraj nainjen
u obeleenom kaznenom prostoru, udaljenom 16 m od gola. Prekraji, van toga prostora, se
sankcioniu sa slobodnim udarcima.
Fudbalska utakmica se ne moe igrati bez golmana i kapitena. U pravilima fudbala,
samo golman ima odreenu ulogu.

Svi ostali igrai mogu igrati na bilo kojem mestu na terenu. U modernom fudbalu, postoje, osim
golmana, jo tri osnovne pozicije:

napadai: ija je glavna uloga postizanje gola

vezni igrai: ija je uloga oduzimanje lopte protivniku, te dodavanje lopte svojim
napadaima

bekovi: njihova je uloga spreavanje protivnike ekipe da postigne gol.

Ove se pozicije dalje razrauju. Ta se razrada najee ogleda u postavljanju igraa na odreenu
stranu, na primer: postoje centralni (srednji) bekovi, te levi i desni vezni igrai. Iako igrai igraju
na unapred odreenoj poziciji, oni mogu bez problema prei na neku drugu poziciju.
Odreivanje pozicije na kojoj e igrai igrati zove se fudbalska formacija. Formacija ujedno
definie i taktiku, a odreuje je trener.

Slika 1

4.PRAVILA
Postoji 17 fudbalskih pravila. Sva su pravila stvorena za svaki nivo fudbala, iako su oigledne
promene kod juniora, seniora ili ena. Pravila, kada je potrebno, postaju fleksibilna. Tako
bezbrojne odluke IFAB-a pomau u boljoj regulaciji fudbalske igre.
Fudbalska pravila, jo poznata i kao fudbalski zakoni, pomau u odigravanju fudbalskih
utakmica. Svako novo pravilo i izmenu postojeih mora da potvdrdi IFAB.

4.1. Igrai,oprema,sudije
Svaka ekipa se sastoji od najvie 11 igraa (ne raunajui zamene ili rezerve), od kojih jedan
mora biti golman. Pravila takmienja odreuju minimalan broj igraa koji je potreban za

stvaranje ekipe, to je najee sedam. Golman se moe koristiti rukom ili dlanom te se kretati s
loptom u rukama, ali samo unutar esnaesterca ispred svog gola, ne protivnikog. Iako ostale
igrae rasporeuje trener, nema nikakvog ogranienja to se tie njihovih pozicija i kretanja.
Osnovna oprema koja je potrebna za nastup ukljuuje majicu, orc, arape (tucne), kopake i
adekvatne titnike za potkolenicu. Ne smeju nositi nita to je opasno za protivnikog igraa ili
tog samog igraa; nikakav nakit, pa ak ni venani prsten. Samosudija sme, to jest treba da nosi
sat. Golmani moraju da imaju drugaiju opremu od saigraa, protivnikih igraa i sudija.
Vie igraa moe biti zamenjeno tokom utakmice. Maksimalan broj zamena tokom meunarodne
tamiarske utakmice ili ligake utakmice je tri, iako broj zamena moe varirati u nekim drugim
ligama ili prijateljskim utakmicama. Najei su razlozi za zamenu povreda, umor, slaba igra i
taktika promena. Prema propisimaFIFA-e, zamenjen igra ne sme vie ui u igru za vreme te
utakmice.
Utakmicu sudi glavni sudija, koji ima puna ovlaenja da sprovodi sva fudbalska pravila tokom
utakmice za koju je izabran da sudi (5. pravilo). Odluka glavnog sudije je konana. Glavnom
sudiji pomau pomone sudije, a svuda bi trebalo da bude i etvrti sudija, iako FIFA to ne
zahteva. Glavna je uloga etvrtog sudije pomaganje ostaloj trojici sudija i ako je potrebno i
zameni jednog od njih, usled povrede na primer. Budui da u tom sluaju nema etvrtog sudije,
na Svetskom prvenstvu 2006. vidi se da postoji i peti sudija, koji zamenjuje etvrtog.

4.2.Igralite
Zbog engleskog porekla fudbala i nadmoi britanskih saveza u ranim danima IFAB-a, standardne
dimenzije fudbalskog igralitaizraene su u jardima. Tako, na primer, jedanaesterac nije udarac
upuen sa jedanaest metara, ve sa dvanaest jardi. Iako se danas sve vie preraunava u metre,
fudbalske nacije sengleskog govornog podruja i dalje koriste jard kao mernu jedinicu.
Igralite je u obliku pravougaonika. Za meunarodne utakmice, duina ne sme da prelazi 90 do
100 metara, a irina bi trebalo da bude izmeu 65 i 75 metara (nekada duine od 90 do 110
metara i irine od 45 do 90 metara, a danas tano 105 m sa 68 m - po propisima UEFE).
Igralite je omeeno 12 cm irokim poprenim i uzdunim linijama, a podeljeno je srednjom
linijom (linija centra) na dva jednaka dela. Sredina igralita je obeleena krugom (poluprenika

9,15 m). Ove due linije (uzdune linije) nazivaju se aut-linije (kad lopta ode preko te linije
izvodi se aut), a krae (Poprene linije) gol-linije (na njima su postavljeni golovi).
Na oba kraja igralita u sredini poprene linije nalazi se po jedan gol (7,32 m duine i 2,44 m
visine). Gol se sastoji od dve stative povezane prekom, na kojoj je privrena mrea. Stative i
preka su okruglog (ranije kvadratnog) preseka odnosno prenika 12 cm.
Golmanov prostor je pravougaonik. Na 5,5 m levo i desno od unutranje strana stative ucrtane su
dve vertikalne 5,5 m duge linije, a njihove krajeve spaja linija koja je paralelna sa poprenom
stranom igralita.
Kazneni prostor je pravougaonik ucrtan oko golmanovog prostora. Njegove dve krae strane
koje ulaze u teren igralita, duge su 16,5 m, a isto toliko su udaljene i od unutranje strane
stativa. Linija koja spaja njihove krajeve paralelna je sa poprenom stranom igralita. U tom
prostoru je takom obeleeno mesto sa kojeg se izvodi kazneni udarac (11 m od gola) Sa
spoljanje strane pravougaonika, ispred sredine kaznenog prostora je segment poluprenika 9,15
m iji je centar u taki s kojeg se izvodi kazneni udarac.

Slika 2

4.3.Trajanje utakmice i odredjivanje pobednika

Standardna utakmica za odrasle sastoji se od dva dela od 45 minuta poznatih kao poluvreme.
Dakle, utakmica traje 90 minuta. Obino je izmeu dva poluvremena odmor od 15 minuta.
Glavni sudija je jedini slubeni merilac vremena na utakmici. On donosi odluku kolika e biti
nadoknada izgubljenog vremena. Vreme se gubi obavljanjem zamena, pruanja medicinske

pomoi povreenom igrau, slavljenjem postignutog gola. Glavni sudija e pokazati etvrtom
sudiji kolika je nadoknada, a ovaj e podignuti malisemafor koji pokazuje igraima i publici
koliko se minuta nadoknauje.
Utakmice u ligi mogu zavriti i nereeno, ali u kupu se mora dobiti pobednik. U toj fazi
takmienja nereena utakmica posle odigranih 90 minuta reava seproduecima, a ako je i tada
nereeno, onda se pristupa izvoenju jedanaesteraca. Golovi postignuti u produecima se u
slubenim statistikama raunaju kao da su postignuti tokom regularnih 90 minuta. Kod
jedanaesteraca, to je drugaije. Oni postignuti tokom produetaka raunaju se kao i gol iz igre
(tokom 90 minuta), ali oni postignuti posle 90 minuta i produetaka se u slubenim statistikama
ne raunaju.
Takmienja koja se odravaju dvokruno (ekipe igraju jedna protiv druge dvaput; jednom kod
kue, jednom u gostima) mogu koristiti pravilo gola u gostima, ako dve ekipe imaju jednak broj
bodova na kraju takmienja. Ako je i broj golova u gostima takoe jednak, onda se moe
izraunati odnos dosuenih i iskorienih jedanaesteraca. Druga varijanta je odigravanje nove,
odluujue utakmice.
U kasnim 90-im godinama 20. veka, IFAB je poeo da eksperimentie s nainima koji bi
omoguavali zavretak utakmice bez izvoenja jedanaesteraca. To su bilizlatni gol i srebrni gol.
Zlatni gol znai trenutni zavretak utakmice i pobedu ekipe koja je postigla gol. Srebrni gol
donosi pobedu ekipi koja ima prednost na kraju produetka. Pravilo zlatnog gola uvedeno je
na Evropskom prvenstvu u Engleskoj, a srebrni gol na Evropskom prvenstvu 2004. u Portugaliji.
Eksperimenti sa zlatnim i srebrnim golom su prekinuti, pa se IFAB vratio tradiciji i odigravanju
produetaka do kraja.

4.4. Lopta u igri i van igre

Po pravilima postoje dva osnovna dela igre: lopta u igri i lopta van igre. Sve vreme od poetnog
udarca pa do kraja poluvremena, osim kada lopta izae van granica igralita ili sudija zaustavi
igru, lopta je u igri. Kada lopta nije u igri, ona se vraa na jedan od osam sledeih naina:

Poetni udarac: na poetku utakmice, poluvremena ili produetka, ili nakon gola
protivnike ekipe.

Aut: kada lopta celim obimom pree aut-liniju, lopta je dodeljena ekipi suprotnoj od one
koja je zadnja dotakla loptu.

Gol-aut: kada lopta celim obimom pree gol-liniju, a da gol nije postignut, pod uslovom
da je ekipa koja je napadala zadnja igrala (dotakla) loptom, gol-aut je dodeljen ekipi koja se
do kraja te akcije branila.

Korner: kada lopta celim obimom pree gol-liniju, a da gol nije postignut, pod uslovom
da je loptom poslednja igrala ekipa koja se branila, lopta je dodeljena ekipi koja napada.

Indirekt: lopta se dodeljuje ekipi suprotnoj od one koja je napravila prekraj koji nije
ometao protivnika (ofsajd, predugo dranje lopte u rukama golmana).

Slobodan udarac: dosuuje se u korist ekipe igraa nad kojim je izvren prekraj.

Jedanaesterac: dosuuje se u korist ekipe nad ijim igraem je napravljen prekraj u

esnaestercu protivnika.

Sudijsko bacanje: deava se kad sudija zaustavi igru. Razlog zaustavljanja moe biti
ozbiljna povreda igraa, ulazak stranog lica u teren, probuena lopta i slino. Ovakav se
nastavak utakmice ree via na utakmicama za odrasle.

4.5.Prekanji i kazne

Prekraj u fudbalu nastaje kada igra ugrozi suparnikog igraa na jedan od brojnih naina:
igranjem rukom, guranjem protivnika, ruenjem protivnika (faul)... Za takve vrste prekraja
dosuuje se slobodan udarac ili jedanaesterac, u zavisnosti od toga gde je prekraj napravljen.
Ostali prekraji kanjavaju se indirektom.

Sudija moe kazniti igraa, zamenu (ak i ako zamena nije u igri), te osoblje (fizioterapeuta,
trenera... utimili crvenim kartonom. Kazniti se moe bilo kada, pa ak i nedugo posle zavretka
utakmice i to ako je igra napravio prekraj koji je kanjiv prema fudbalskim pravilima. Najei
razlog kazne je nesportsko ponaanje, koje se kanjava svaki put kada se naruava duh igre.

Sudija moe da odlui da ne dosudi prekraj ako smatra da ekipa nad kojom je prekraj
napravljen moe da ostvari prednost iz nastavka akcije. Sudija, ako prednost nije ostvarena,
odnosno ako ekipa nad kojom je prekraj napravljen nije ostvarila neki znaajan pomak u akciji,
moe da vrati igru i dosudi prekraj koji se izvodi na mestu gde se prekraj dogodio. Ako se radi
o prekraju koji zahteva kaznu, a ekipa nad kojom je prekraj napravljen moe da ostvari
prednost, sudija zadrava pravo da kazni igraa nakon odlaska lopte izvan granice terena.

4.6.Ofsajd

Igra je u ofsajdu ako je blii suprotnoj gol-liniji i od lopte i od svih protivnikih igraa, osim
ako je u svom delu igralita. Ako je igra u liniji sa suparnikom, ofsajda nema. Trenutak u kojem
pomoni sudija mora da odredi ima li ofsajda je trenutak upuivanja lopte prema igrau. Ako u
tom trenutku ofsajda nije bilo, igra slobodno moe da krene ka gol-liniji.
Ako je lopta upuena igrau koji je u ofsajdu, a on oito pokazuje da ne namerava da igra loptom
ili ometa beka u dobijanju lopte nazad, tada se ofsajd ne dosuuje, a neki drugi igra slobodno
moe da igra loptom ili dodaje, pod uslovom da nije napravio ofsajd.
Pravo (izvorno) pravilo je da napada u trenutku upuivanja lopte mora da ima najmanje dva
protivnika igraa blie protivnikom golu, gde je uglavnom jedan golman, a drugi odbrambeni
igra. Retka je situacija da golman istri i intervenie, a protivnik odmah vrati loptu ka golu gde
se nalaze napada i odbrambeni igra. Tada je ofsajd, ali se deava da igrai to ne znaju, pa
dolazi do protesta kod sudija i dodeljivanja kartona.

Slika 3

5.KARAKTERISTIKE SAVREMENE FUDBALSKE IGRE

U fudbalskoj igri preovlauju nestereotipni pokreti i nestandardne situacije. Vie je nego
oigledno da ima i mnogo novog: tehnika je drugaija, taktika se opredelila za vie kretanja bez
lopte, na fizikom planu smenjuju se ritam i aritmija, sa psiholokog aspekta znaajno je da svi
uestvuju u ispravljanju greaka. Na malom prostoru koncentrisano je mnogo igraa. Teko je
odigrati finalni pas. Gol moe da se postigne esto samo iz prvog kontakta sa loptom.

5.1. Fizika priprema u savremenom fudbalu

Brzina je najvanija. Ova osobina ne obuhvata samo brzinu tranja, ve, takoe, i to
posebno, brzinu izvoenja svih osnovnih aktivnosti kao to su oduzimanje lopte protivniku,
upuivanje pas-lopti ili utiranje.
Duel situacije sa mnogo vie vrstine i borbenosti primoravaju igrae da razvijaju daleko
vie kvalitete atleta nego to je to bilo potrebno ranije.
Promena tempa igre, zahteva od igraa veoma veliku specifinu izdrljivost tokom cele
utakmice

5.2.Psiholoka priprema u savremenom fudbalu

Mentalna snaga je, takoe, deo pobednikog oklopa dananje igre, jer igra mora da zna kako da
potvrdi sebe kao fudbalera sa snanom mentalnom odlunou, koji ima potpunu kontrolu u
sloenim situacijama i koji je u stanju da nadvisi sebe kada to tok utakmice zahteva.

Slika 4

6.KLASIFIKACIJA TAKTIKE

Prema fazi igre i posedu lopte, taktika se deli na:

Taktiku odbrane
Taktiku napada
Taktike zadatke reavaju pojedinac, vie igraa zajedno i cela ekipa, te se na osnovu toga
razlikuju:

Individualna taktika
Grupna taktika
Kolektivna taktika
Sprovoenje taktike prolazi kroz sledee etape:

taktika zamisao
taktiki plan
taktika realizacija
Taktika ima svoja sredstvima kojima se realizuje

6.1.Karakteristike savremene taktike

Jedna od osnovnih tendencija organizovane igre u fazi napada jeste kreiranje prostora za
aktivno sprovoenje napadakih akcija.

Preduzimanje individualnog i timskog taktikog rizika donosi prevagu u igri dve ekipe
priblino istih ili slinih kvaliteta.

U utakmici igrai treba da defanzivno razmiljaju jo dok je njihova ekipa u posedu

lopte i, obrnuto, da ofanzivno razmiljaju i kroje plan napada dok su u fazi odbrane.

Jedan od kljunih faktora uspenosti igre u fazi napada i fazi odbrane neke ekipe, nalazi u
situacionim momentima promene poseda lopte.

Upravo su to momenti igre u kojima se, u savremenom fudbalu, ostvaruje prednost, jer
ko bre zauzme bolju poziciju na terenu (prostor i vreme) ima vee anse da ostvari povoljniji
ishod u svakoj situaciji.

7.TAKTIKA
Pod taktikom u fudbalu podrazumeva se unapred pripremljen, osmiljen i organizovan plan igre
kojim se na najcelishodniji nacin koriste sve individualne, grupne i kolektivne vrednosti svoje i
sve individualne, grupne i kolektivne mane protivnicke ekipe.
Najjednostavnije formulisano, taktika u fudbalu je dakle, nacin dejstva jednog tima s namerom i
osnovnim opredeljenjem, da se suparnicki tim pobedi ili da se u nadigravanju sa suparnickim
timom obezbedi povoljan rezultat. Kako ce i koju ce takticku zamisao jedna ekipa, grupa igraca,
ili pojedinac, u toku igre primenjivati, zavisi od bezbroj faktora. Ali, na prvom mestu, to, pre
svega, zavisi od vrednosti i mana, svojih i protivnickih igraca.
Mnotvo je razloga koji uticu na promenu i primenu odredenog taktickog plana u fudbalskoj igri.
Pored snage svog i protivnickog tima, odnosno vrednosti i mana svoje i protivnicke ekipe, na
primenu odredenog taktickog plana utice i kvalitet terena na kome se igra, dimenzije igralita,
atmosferske prilike, sudenje, vanost utakmice, plasman na takmicarskoj tabeli, propozicije
takmicenja, mesto u kome se igra, publika pred kojom se igra...

Talenat u fudbalu moe se definisati kao ispoljena sposobnost koja lako i jednostavno reava sve
takticke zadatke, koji se onima, koji nisu talentovani jednostavno cine nereivim.
Dakle, talenat radi lako ono to drugima izgleda teko. U taktici fudbala, mentalne sposobnosti,
odnosno inteligencija je od odlucujuceg znacaja. Na uspeh u taktici fudbala, kao znacajan
kreativni potencijal posebno utice mata, odnosno inteligencija. Na pojavu novih, kvalitetnijih
utisaka u taktici fudbalske igre, odnosno na pozitivne promene u taktici fudbalske igre,
odlucujuce su uticali: razvoj sistema, razvoj tehnike, razvoj fizicke kondicije, razvoj pravila igre
i razvoj treninga.

7.1 Tatktika odbrane

U odbrani gola, u odreenim akcijama, moe da uestvuje jedan igra, vie igraa zajedno ili
cela ekipa, te se u taktici odbrane govori o:

individualnoj odbrani,
grupnoj odbrani i
timskoj odbrani.
Realizacija taktike odbrane ostvaruje se sredstvima odbrambene taktike. To su:

Pokrivanje,
Preuzimanje igraa,
Oduzimanje lopte,
Presecanje lopte;
Pravljenje ofsajd-zamki;
Pravljenje ivog zida

7.1. Grupna taktika odbrane

Osnovni principi koji se moraju ispotovati su, zapravo, principi zonske odbrane, a to su:

pritisak najblieg igraa na loptu,

korekcija igraa koji vri pritisak,
korekcija prostora
obezbeenje prostora po dubini i irini
golman je sastasvni deo zonskog bloka.
Razmak izmedju igraa i linija tima treba da bude takav da se ne sme dozvoliti protivniku da na
lak nain osvoji prostor u dubinu. U savremenom fudbalu razmak izmedju odbrambene linije i
napadake linije u fazi odbrane je izmedju 30 i 35 m. U zavisnosti od visine na kojoj se
postavlja zonska odbrana razlikujemo:
nisku zonu

srednju zonu
visoku zonu

Slika 5

7.2. Zonska odbrana

Zonska odbrana je kolektivna poziciona igra celoga tima, sa uvanjem prostora i preuzimanjem
igraa koji dolaze u odreeni deo prostora.
Dobru zonsku odbranu odlikuju dobro pokriveni prostor i protivniki igrai. Cilj je da se to bre
oduzme lopta kada je protivnik u njenom posedu.
Osobine koje moraju da poseduju igrai za dobru zonsku odbranu:

Brzina
Izdrljivost
Sposobnost menjanja pravca
Sposobnost brzog zaustavljanja
Sputeno teite tela (tzv. bekovski ples)
Dobra koncentracija
Igrai koji formiraju zonski blok moraju znati:

Igrae treba uiti, od poetka da uvaju protivnike igrae na irokom prostoru to je

sigurno i najtee.
Sposobnost igraa da prepozna i pree u korekciju prostora do sebe koji je opasniji po
gol.
Svi igrai moraju da znaju igru preuzimanja.
Vaan elemenat zonske odbrane predstavlja i rastojanje izmeu saigraa kada poinje
zonska igra.
a) Igrai koji blisko napadaju
b) Igrai koji ih obezbeuju
c) Igrai koji uvaju prostor iza njih

d) Rastojanje u dijagonalnom zatvaranju

U grupnoj zonskoj odbrani vrlo je vano rastojanje izmeu linija, koje moemo podeliti u dva
dela:

Kada protivnik ima loptu

Kada smo mi u posedu lopte
Rastojanje izmeu linija zavisi od kvaliteta igraa koje imamo u timu. Rastojanje izmeu linija
kada protivnik ima loptu:

Linija sredine terena u koju se vraaju i napadai

Linija odbrane

Osnovni principi zonske odbrane su:

Poziciona igra
Primena osnovnih principa presinga
Agresivnost
Koncentracija
Jedinstvo
Poziciona igra podrazumeva pravovremeno i istovremeno pomeranje svih igraa prema lopti, a
u pravcu protivnikog napada.

Slika 6
Primena osnovnih mehanizma presinga kao to su:
1. Pritisak na igraa koji je u posedu lopte
2. Strikna markacija najbliih protivnikih igraa oko lopte

3. Korekcija prostora

Plitka formacija Odravanjem optimalnog rastojanja od 35-40 metara izmeu zadnje linije
odbrane, i linije napadaa skraujemo prostor za igru po dubini. U tako ogranienom prostoru
delovanja, zonska odbrana uz primenu presinga je znatno efikasnija, jer se protivniku
ograniavaju dva najvanija faktora fudbalske igre, a to su:1.
Prostor za manevar
Vreme potrebno za donoenje odluka
Razmak izmeu linija tima trebalo bi da bude 10-12m
Agresivnost podrazumeva kretanje u visokom ritmu, sa estim promenama pravca, duel igrom i
to manje uinjenih prekraja u zonama aktivne igre.
Koncentracija je potpuna usmerenost psihike aktivnosti, u odreenom pravcu na odreene
objekte ili situacije. Igra u toku igre mora biti u stanju da ignorie sve ono to predstavlja samu
igru: gledaoce, protivnika, sudiju i optereenje ishodom susreta. Koncentracija predstavlja
najvii nivo panje, i ona je sastavni deo uspene primene zonske igre.
Jedinstvo podrazumeva stalnu meusobnu saradnju i korekciju u igri 4 igraa iz manevra.
Dobrom komunikacijom omoguava se stalno udvajanje protivnikog igraa u posedu lopte.

Podela zonskog bloka:

U zavisnosti od toga koliko duboko elimo da postavimo zadnju liniju (4 beka), odnosno na kom
delu terena elimo da izvrimo pritisak na protivnika, zona moe biti:
1. Visoka zona
2. Srednja zona
3. Duboka zona
Visoka zona: Zadnja linija odbrane je na 40 metara od gola, i pravi se pritisak na protivnikoj
polovini.
Srednja zona: Zadnja linija odbrane je na 30 metara od gola, i pravi se pritisak na centralnim
delovima terena.
Duboka zona: Kada se povue ekipa duboko na 20 metara od gola.
Ciljevi zonske odbrane:

1.
2.
3.

Osvajanje poseda lopte.

Naruavanje protivnikove organizacije igre.
Neutralisanje protivnikovih prednosti.

4.
5.
6.

Kontrola ritma igre.

Stvaranje uslova za kontra napad.
Psiholoka uticaj na protivnika
Zahtevi zonske odbrane

Nivo tehniko taktike obuenosti. Pod tehnikim elementima podrazumevaju se svi

naini oduzimanja lopte, a pod taktikim pravilna pomeranja bez lopte, markaciju oveka i
prostora, razumevanje plana i organizacije igre.
Visok nivo fizike pripremljenosti.
Psiholoka stabilnost: prisustvo samopouzdanja, vere u uspeh, nepostojanje straha od
neuspeha, upornost, hrabrost, istrajnost.
Homogenost u sebi sadri oseaj pripadnosti ekipi, odgovornost, odanost timu, i nainu
igre tima, kolektivan duh, jedinstvo ekipe, timsku disciplinu.
Nedostaci zonske odbrane

Nepotovanje svihprincipa zonske odbrane moe ekipu dovesti u mnoge loe situacije na
terenu.

Stvaranje slobodnog prostora po bokovima i po dubini terena.

8.ZAKLJUAK
Savremeni fudbal dostigao je visok stepen razvoja i kao spoj igre, rada umetnosti i nauke sve
vie se pribliava stepenu razvoja mnogih visokoorganizovanih sfera rada. U ovim naporima
timski rad postaje neophodnost daljeg uspenog razvoja ovog najrazvijenijeg sporta u svetu.
Kao i sve drugo i fudbal e se i dalje razvijati i usavravati. Uspeh jedne ekipe u mnogome zavisi
od toga koliko su njeni igrai osposobljeni na tehniko taktikom planu igre, kako
individualnom tako i kolektivnom.Psiho-motorna svojstva igraa dovedena su skoro do
savrenstva, gde vladaju snaga-brzina-izdrljivost. I na kraju ali ne poslednje po znaaju,
zahteva se talenat i smisao za kreaciju igre,razvijenost perceptivnog faktora i tehnike
nadgradnje i usavravanja do visokog stepena u igri.Statistike su zabeleile mnogo
startova, dodavanja, duela, utravanja bez lopte, a sve to daje dra fudbalu i upotpunjuje
sliku o jednom timu i pojedincima na utakmici.

9.IZVORI
http://sr.wikipedia.org/sr-el/fudbal
http://www.sporticus.rs/Fudbal/Ofudbalu/Taktikafudbala
http://www.fudbalskitrening.com/2011/10/1037/#.U6m_IpSSwlQ
http://www.fudbalskitrening.com/2011/03/zonska-odbrana/#.U6m_JZSSwlQ