Matina mle

Mle je gusta neprozirna masa bele do bledo ukaste boje. Ima karakteristinu aromu i otar kiseo ukus
sa slatkim akcentom. Kompleksne je hemijske strukture koju proizvode mlade pele negovateljice kao
hranu za larve. Iako nije tako dobro poznata kao pelinji polen, matina mle je jednaka polenu po
lekovitosti. Mlade pele negovateljice prave matinu mle, to je sekret iz lezda na vrhu njihovih glava.
2-3 dana matina mle je jedina hrana koja se daje svim mladim larvama u procesu njihovog sazrevanja,
dok je za maticu to hrana ceo ivotni period. Za 3 dana tokom kojih su larve pela radilica hranjene
matinom mlei, one dosegnu maksimalno razvie; njhova teina se povea oko 250 puta. Matica
dosegne zrelost 5 dana pre pela radilica; kada potpuno sazri, njena teina je duplo vea od teine pela
radilica. ivotni vek pele radilice je oko 35-40 dana; dok matica ivi 5-6 godina i ekstremno je plodna.
Jednom je oploena i od tog momenta moe da snese ak do 3000 jaja dnevno tokom letnje sezone. Ma
kako ovo neverovatno zvualo, ona moe da nose toliko jaja i do 5 godina. Svako bie koje ima toliko
energije i vitalnosti treba potovati! Ova bogata koncentrovana hrana nije korisna samo za pele. Ona
sadri neverovatne koliine proteina, lipida, glucida, vitamina, hormona, enzima, minerala, specijalnih
vitalnih faktora koji se ponaaju kao biokatalizatori u procesu elijske regeneracije u ljudskom telu. Iako
su neki elementi naeni u matinoj mlei u mikrogramskim koliinama, oni jo uvek mogu delovati do
krajnosti sa koenzimima kao katalizatori ili mogu delovati sinergistiki. Mnogobrojna prouavanja mlea
pokazala su da je to komleksan i bogat sastav. Koliina sastojaka mlea varira u prilino irokom
dijapazonu. Konstatovano je da je mle bogat belanevinama, ugljenim hidratima, mastima,
aminokiselinama, vitaminama B-1, B-2, B-6, C, E, niacinima, pantotenskom kiselinom, biotinom,
inozitolom i folskom kiselinom. (Mle sadri razne vitamine koji su apsolutno neophodni za razvoj
pelinjih larvi. Veliko variranje vitaminskog sadraja zavisi od razliitih faktora ali neosporan znaaj
imaju i raznovrsne metode analize. Ukupna koliina vitamina je od 336 do 351 nanograma u 1 gramu
mlea.)
Apikultura - prouavanje pela i njihovih proizvoda vie nije preputeno statusu narodne medicine. Otkad
su dranje pela i skupljanje proizvoda izvoeni u tehnoloki naprednim uslovima apiterapija je dostigla
nivo naune medicine. Generalni interes u pelinjim proizvodima za leenje i preventivu raznih bolesti od
strane medicinskih praktiara i laika takoe svedoci o validnosti pelinjih proizvoda kao lekovitih
sredstava. Studije pokazuju uinkovitost matine mlei za sledee: umor, nesanicu, anoreksiju,
uznemirenost, bronhialnu astmu, hepatitis, pankreas, artritis, kostobolju, arterosklerozu, bolesti bubrega,
stomani ir, jajniki nedostatak, obrtanje procesa starenja, stimulisanje i regeneraciju nervnog sistema,
za ubrzavanje zarastanja i konsolidacije slomljenih kostiju, kona oboljenja, promovie seksualno
podmlaivanje. Otkako njena akcija izgleda vise sistematski nego akcija koja utice na specificnu bioloku
funkciju, matina mle je veoma preporuljiva za veliki broj upotreba.
Skoro svi nauni istraivai su se usaglasili barem oko 2 stvari:

Vie labolatorijskih i klinikih studija je potrebno i treba da se napravi dok se cela pria o
matinom mleu ne spozna;
Bez obzira, matina mle je vredan dodatak ishrani.

Institut Bating iz Ontaria, analizom matinog mlea je otkrio da je bogat proteinima i vitaminima B
kompleksa i naroito pantotenskom kiselinom, vitamin B koji je povezan sa dugovenou i vraanjem
sede kose u prvobitnu boju. Odsek poljoprivrede u US je zakljuio da 1g matiniog mlea sadri sledee:

vitamin B1 (tiamin) - 1.5 do 7.4 mikrograma

vitamin B2 (riboflavin) - 5.3 do 10.0 mikrograma

vitamin B6(pirodoksin) - 2.2 do 10.2 mikrograma

niacin (nikotinska kiselina) - 91.0 do 149.0 mikrograma
pantontenska kiselina - 65.0 do 200.0 mikrograma
biotin - 0.9 do 3.7 mikrograma
inozitol - 78.0 do 150.0 mikrograma
folna kiselina - 0.16 do 0.50 mikrograma
vitamin C - u tragovima

Kao to vidimo mle je veoma bogata belanevinama i vitaminima. Sastav vitamina i drugih vrednih
materija u mleu zavisi od starosti larve, pae i godinjeg doba u kom je proizvedena. Matina mle ima
kiselu reakciju, pH 3,5 - 4,5. Ima bakteriozna svojstva, pa u njoj umiru patogene bakterije. Primena mlea
najpre je poela u Francuskoj, a onda se rairila na Belgiju, Nemaku, SSSR i sve istone zemlje. Najvie
se upotrebljava sa medom i polenom. U tom se sastavu prodaje kao vredna ivotna namirnica. Osetljivost
mlea prema raznim uticajima zadaje dosta brige oko uvanja. kodi mu toplina, svetlost, vlaga, vazduh i
uticaj hemiskih faktora. Na toploti mle gubi vlagu, a svetlost pospeuje redukciju kiseonika i deluje kao
katalizator hemijski reakcija. Na vlazi mle plesnivi. Vazduh je najtetniji; njegovim uticajem dolazi do
oksidacije i propadanja vitamina. Mle se najsigurnije uva liofilizacijom. To je postupak kojim se mle
pri niskoj temperaturi od -60oC vakuumom oduzme voda i tim se pretvori u praak. U tom stanju moe se
uvati nekoliko godina. U friideru na temperaturi od -5o C do -2oC mle se uva 6 meseci, dok se na
temperaturi od -18oC do -16oC dri godinu dana. Neki istraivai preporuuju uvanje mlea u medu u
odnosu 1:10, 1:20 i 1:50, ali med treba najpre da bude prokuvan da se u njemu unite fermenti. Matina
mle se uva i u eerima, u laktozi u odnosu 1:4, a u glukozi 1:20. Vrlo uspenim se smatra uvanje
mlea u fermentiranoj medovini jakoj 13,5% ili alkoholu 40-45%. Ovako spremljena mle pred upotrebu
podeli se na male obroke, izmea s vodom i odmah potroi. Stabilizacija mlea uhemijskim sredstvima se
ne preporuuje.

inioci od kojih zavisi lekovitost mlea

Lekovito dejstvo mlea ne zavisi samo od naina proizvodnje ve i od inilaca koji utiu na njegovo
uvanje. U ove inioce ubrajaju se temperatura, svetlost, sudovi, atmosferski vazduh i mikroorganizmi.
TEMPERATURA: utie na isparavanje i zgunjavanje mlea i na taj nain uslovljava promene koje
izazivaju drugi faktori. Prema vioj temperaturi naroito su osetljivi vitamini B1 i pantotenska kiselina,
dok su vitamini B2, niacin, biotin i inezotol postojani. Niske temperature deluju suprotno i koriste se pri
uvanju mlea. Pri temperaturi od 0 stepeni do -2 stepena C mle se u staklenom sudu koji je hermetiki
zatvoren ouva bez promene preko 8 meseci.
SVETLOST: takoe uzronik promena mlea, naroito deluje kao katalizator tanije pomaga hemijskih
promena. Pod uticajem svetlosti mle gubi lekovito dejstvo, zbog ega se mora drati u mraku.
SUDOVI: za uvanje mlea najbolji su sudovi od stakla koje je nerastvorljivo i koje u sebi ne sadri
alkalne materije, jer su vitamini B1, niacin i pantotenska kiselina izuzetno osetljivi prema alkalijama.
ATMOSFERSKI VAZDUH: najvaniji inilac hemijskih promena mlea i to preko kiseonika i vodene
pare. Kiseonik je uzrok svih oksidacija, naroito pri svetlosti i viim temperaturama. Oksidacionim
promenama izuzetno su podloni vitamini B1 i biotin. Vodena para takoe deluje na mle:na suvom
vazduhu mle lako isputa vodu a na vlanom je upija, zbog ega u oba sluaja nastaju hemijske promene
mlea koje smanjuju njegovo aktivno dejstvo.

MIKROORGANIZMI (bakterije, plesni i fermenti): mogu takoe pod odreenim uslovima uticati na mle
i menjati ga. Mle sadri i bakteriostatine i ak baktericidne supstance, pa u poetku u njemu nisu
mogue neke vee promene. Pod dejstvom nekih fiziko-hemijskih faktora ove supstance se razaraju,pa
se i mle posle toga brzo kvari.

Matini mle kao "super" hrana i lekovito sredstvo za

ovekov organizam
Matini mle ima zauujuu mo da transformie larvu obine pele koja se njime hrani u maticu koja
ivi trideset do etrdeset puta due od pele radilice. Brojna hemijska ispitivanja omoguila su da se tano
odredi sastav matinog mlea. Matini mle sadri tri osnovne vrste organskih supstanci: lipide, glicide i
proteine. Ono to matinom mleu daje posebna svojstva je prisustvo znaajne koliine razliitih
vitamina, naroito vitamina B i E.
Matini mle sadri sve ono to je potrebno za izgradnju i opstanak ivog organizma, poev od
belanevina, masti, ugljenih hidrata, fermenata, mikroelemenata, aminokiselina, pa sve do vitamina.
Matini mle se moe smatrati kao "super" hrana. Veoma je cenjen u medicini i predstavlja dragoceno
sredstvo za oportavak organizma. Mle pomean sa medom u odgovarajuoj srazmeri predstavlja
izvanredan prirodni regenerator koji deluje na: funkcionisanje i jaanje muskulature, poveanje apetita,
obnavljanje boleu iznurenog organizma, poboljanje opsteg stanja iznurenih i deprimiranih osoba,
poboljanje zdravstvenog stanja u celini, poveanje fizike snage, poveanje otpornosti prema bolestima,
usporavanje starenja, poboljavanje funkcije lezda sa unutranjem luenjem, stimulisanje regeneracije
krvi, ubrzavanje rastenja i poveavanje radne sposobnosti, smanjenje umora i malaksalosti, normalizaciju
krvnog pritiska, itd.
Preparati na bazi mlea utiu na poboljanje opteg zdravstvenog stanja i metabolizma ljudskog
organizma. Doprinose usporavanju procesa starenja, reguliu unutranja luenja, stabilizuju nervni sistem.
Moe se iz svega toga zakljuiti da su ovi preparati izvanredan prirodni regenerator koji viestruko
pomae ljudskom organizmu da normalno funkcionie.

Preparati na bazi matinog mlea

Matini mle se koristi za ljudsku ishranu i kao lekovita sredstva, ili pomean sa medom (najee u
odnosu 1:100), ili rastvoren u 45% alkoholu.
Rastvor mlea u alkoholu
Alkoholni rastvor mlea se obino priprema tako to se u 40ml 96% alkohola doda 55ml destilovane
vode, a zatim se u ovom rastvoru alkohola i vode rastvori 1g mlea uz stalno meanje. Dnevno se uzima
po jedna kaiica ovog rastvora (oko 100 mg mlea). Sve matini mle moe se rastvoriti u 40-50%
alkoholu tako to se na 1g mlea doda 20ml rastvora alkohola. Ovaj rastvor mlea se koristi u dozama od
5-10 kapi, pod jezik, 3-4 puta dnevno. Mle iz 15-20 matinjaka (3-5 g) rastvori se u 20ml 40% alkohola.
Ovaj preparat se uzima preventivno, 2 puta godinje, u dve kure od po 15 dana, i to dnevno jedanput po
10 kapi pod jezik, ili dva puta dnevno po 5 kapi pod jezik. Razmak izmeu dve kure uzimanja mlea treba
da je oko 6 meseci.

Smea mlea i meda

Za uobiajnu, preventivnu upotrebu preporuuje se da se sadraj mlea 250-300 mg) iz 1-2 matinjaka,
starih 55-60 sati pomea sa 100 g meda, dobro izmiksa, i takav preparat koristi ujutru pre jela, po jedna
kafena kaiica tako to se dri u ustima dok se ne rastopi. Kao lekovito sredstvo smea meda i mlea se
priprema tako to se u 100g kristalnog meda, prethodno pripremljenog za miksiranje grejanjem, doda
mle iz 5-6 matinjaka (oko 1 g). Smeu dobro izmeati, staviti u stakleni sud, dobro zatvoriti i drati na
hladnom mestu. Preparat koristiti svakog jutra pre jela, po jednu kafenu kaiicu tako to se dri u ustima
dok se ne rastopi.
Liofilisani mle rastvoren u destilovanoj vodi
Liofilisani mle (mle u prahu) rastvoriti u vodi u odnosu 1:3 (1g liofilisanog mlea u 3ml destilovane
vode). Koristiti 1-2 kapi ovog rastvora dnevno, pod jezik.