Autohtone sorte jabuka tokom vekova u Srbiji

inShare
autohtone sorte srbije
Autohtone sorte jabuka
Da se podsetimo koliko je ( bila) bogata ponuda jabuka u Srbiji tokom vie od dva veka.
Ovo su neke od sorti proteklih vremena.
Senabija (Momica)
Omiljena jabuka kod nas. Gajila se kod nas pre nego to su turci doli na Balkan i gajena
je bila pod imenom Momica, to su joj Srbi dali kad su je primili od Grka. Turci su je
zatekli na Balkanu i nasledili je zajedno sa imanjima vlastele i manastira, pa su joj dali
svoje ime Senabija. A Zenobija ili Sejnebi ja u Turskoj bilo omiljeno ensko ime, kao kod
nas to je bilo Leposava, Lepa, Lepa. Turci su zamenili ime pod kojim je dotle ova
jabuka bila poznata u Srbiji i susednoj Bugarskoj.
Stara domaa sorta poznata u jugozapadnim predelima Srbija, nekada rasprostranjena na
celom Balkanskom poluostrvu.
Bere se u prvoj polovini oktobra. Plodovi su srednje krupni, ujednaene veliine. Boja
pokoice je svetlozelena, sa sunane strane rumena, kroz koju se probija uta nijansa.
Meso ploda je sono, belo, slatko, mekano, bez specifine arome, ali lepog ukusa.
Plodovi su dobri za stonu upotrebu u sveem stanju ili za preradu u pekmez. Otporna je
na mraz, suu, kao i na biljne bolesti, zbog ega je pogodna za organsku proizvodnju.
Kolaara
(Pogaara) Nae kolaarke mavanske i umadijske su izvrsne u pogledu kvaliteta i
trajnosti. Grupu kolaara dopunje jo jedna lepa i trajana sorta koja se nalazi kod
muslimanskih Srba u M.Zvorniku pod imenom slatka kolaua ili jelifalme. Poetkom
20. veka u raznim srpskim okruzima kolaaru su nazivali: kolaarka, koturajka, pogaara,
pogaanka, noajka, tanjiraa, kolatua, koturaa.
Odomaena sorta nepoznatog porekla. Rasprostranjena je u svim voarskim krajevima
Balkana i dela srednje Evrope (Maarska, eka, Slovaka). Poetkom 20. veka ovo je
bila jedna od najrasprostranjenijih sorti jabuka na naim prostorima, a danas je retka.
Plodovi mogu biti sitniji ili krupni, pljosnatog, pogaastog, pomalo nepravilnog oblika.
Kolaara ima tanku, votanu i vrstu pokoicu, sa izraenim crvrnim prugama. Sazreva
krajem oktobra i kasnije, a plodovi stajanjem postaju ukusniji. Kolaara se u obinim
uslovima moe uvati do prolea, jer tada inae tvrdo i hrskavo kiselkasto osveavajue
meso, omeka i moe i da pobranjavi. Osetljiva ja na aavu krasravost.
Kablarka
Autohtona sorta nastala od francuske sorte ampanjska renata u okolini aka, a
sporadino se sree po celoj umadiji. Plod je okruglastog oblika, srednje vrst, visokog
kvaliteta mesa, zelenoute osnovne boje pokoice prekrivene rumenilom. Sazreva
poetkom oktobra. Plodovi se mogu uvati do sredine marta. Srednje je otporna prema
prouzrokovau pepelnice i aave krastavosti.
Autohtone sorte jabuka tokom vekova u Srbiji
Rebraa
Stara domaa sorta nepoznatog porekla. Sazreva kasno u jesen, tokom oktobra. Plodovi
su krupni, teine preko 200 g. Ima specifian oblik ploda zbog karakteristinih rebara
otrih rubova. Koja se pruaju od peteljke ka cvetnoj loi. Plod je utozelene boje, sa

tankom i glatkom pokoicom, koja ima masni sjaj. Stajanjem plod dobija rumenilo.
Ubrani plodovi nisu odmah za upotrebu i potrebno je da odstoje mesec dana nakon berbe.
Zbog mekoe ploda nije pogodna za transport.
Pogodna je za proizvodnju organske hrane, jer je relativno otporna na biljne bolesti. Ova
sorta je gotovo nestala sa naeg podruja.
Timoanka
Autohtona sorta, nepoznatog porekla. Gajila se na podruju Balkanskog poluostrva, a u
Srbiji najvie u Timokoj krajini. Sazreva kasno u jesen, a bere se posle prvog mraza, jer
u tom periodu dobija najlepu boju i plodovi se mogu uvati ak do juna.
Neretko se deava da poneki plod prezimi zimu ispod drveta u snegu, a da na prolee
bude zdrav i soan, kao da je tek ubran. Plod timoanke je srednje krupan do krupan,
zvonasto okruglast.
Pokoica je tanka, moe da bude hrapava ili glatka, zelenkastorumene do rumene boje.
Meso ploda je svetlozeleno, kiselkastog ukusa, osveavajue rome.
Ova sorta je relativno otporna na veinu bolesti i dobro podnosi transport. Od timoanke
se pravi rakija jabukovaa dobrog kvaliteta.
Budimka
(ula) Budimka se gajila na podruju Starog Vlaha mnogo pre nego to je stanovnitvo
tog podruja poelo da ima dodir sa Ugarskom (grad Budim). Smatra se da ime potie od
stare upe Budima, Donjih Vasojevia, gde je Sveti Sava osnovao jednu od dvanaest
episkopija (U Budimu Hram Sv. Georgija danas manastri urevi stupovi), gde su na
manastriskim imanjima gajene odabrane voke i odatle razmnoavale dalje. Kalueri iz
manastria Studenice, Pridvorice, Kovilja, Arilja itd. izvesno su ovu jabuku doneli iz
susednog Budima i razmnoili je prvo na manastrskim imanjima, a posle i po celom
kraju.
Stara odomaena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa istoka. Stablo je bujno,
dugoveno, retke,uskopiramidalne krune. Plod je srednje krupan, loptastokolaastog
oblika, esto asimetrian, zelenkasto-ute boje pokoice, sa sunane strane prekrivene
bledim runenilom. Meso je beliasto, vrsto, nedovoljno sono, slatko do blago nakiselo.
Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu uvati do kraja maja. Srednje je otporna
prema prouzrokovau pepelnice (Podosphaera leucotricha) i aave krastavosti (Venturia
inaequalis).
Budimka klon Gradac. Odlikuje se vitalnim, bujnim stablima, uske kronje, obilne
rodnosti. Plodovi su srednje krupni, kolaastog oblika, zelene osnovne boje pokoice sa
malo dopunskog rumenila sa sunane strane i uz prisustvo raste prevlake oko peteljke.
Pokazuje znaajnu otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti (Venturia
inaequalis) u uslovima kada nije
vrena zatita fungicidima.
Budimka klon Arilje. Najvei broj varijeteta i klonova Budimke pronaen je upravo u
ariljskom podruju. Jedan od najboljih klonova ove sorte pronaen je u selu Mirosaljci.
Odlikuje se veoma vitalnim, umereno bujnim stablima, otvorenije kronje. Plodovi su
krupni, ujednaene mase, izdueno kolaastog oblika, svetlozelene osnovne boje
pokoice koja je veim delom ploda prekrivena dopunskim atraktivnim rumenilom.
Izuzetno je visoke rodnosti. Ispoljava zadovoljavajuu otpornost prema prouzrokovau
aave krastavosti.
ulica

Autohtona sorta jabuke, sporadino se sree na podruju centralne Srbije, ali najvie je
rasprostranjena u gornjem delu Toplice, gde su naena stabla stara i po 150 godina.
plod ulice je sitan, teak do 100 g, zarubljeno kupastog oblika, sa tankom i dugakom
peteljkom. Poko
ica je debela i vrsta, zelenkastoute boje, sa sunane strane rumena. Meso je belo,
sono, vrsto, kiselog ukusa. ulica u obinim uslovima moe da se uva do maja .
Stablo je srednje bujno, zdravo, dugoveno, velike rodnosti i relativno otporno ptrama
bolestima. Smatra se da ulica predstavlja klon sorte budimka (ule).
Tetovka
Na poljoprivrednoj izlobi u Beogradu odranoj 1898. godine napravila je itavu
senzaciju jabuka tetovka, koja je slina senabiji i budimki. Naa autohtona sorta iz okiline
Tetova, rasprostranjena u Makedoniji, junoj Srbiji (okolina Vranja, Leskovca, Nia), na
podruju Kosova i Metohije, Bosne, Albanije i Bugarske. Sazreva i oktobru, ali je za
upotrebu tek od novembra. Plodovi su srednje krupni do kruoni, okruglasto kupasti,
simetrini, izrazito sueni oko aice. Pokoica je tanka, ilava, masna, slamasto uta , a
sa sunaane strane rumena sa votanom prevlakom. Meso ploda je belo, krto, srednje
sono, slatko, prijatnog mirisa, bez dovoljno vonih kiselina. Plodovi dobro podnose
transport i mogu u obinim uslovima da se uvaju do maja.
U povoljnim uslovimatetovka ima veoma obilan rod, ak i 700 800 kg godinje. Gotovo
je iezla sa naih prostora.
umatovka
Stara autohtona sorta naeg podruja. Rasprostranjena je u mnogim krajevima Srbije,
naroito u okolina Vranja, Toplici, srednjem Pomoravlju i na Kosovu. Ovo je prava
zimska sorta kasnog zrenja. Sazreva krajem oktobra, a plodovi se mogu sauvati ak do
nove berbe.
Stablo je veoma bujno, uske, piramidakne krune. Plod je sitan (50 80 g), izdueno
loptastog oblika, zeleno ute osnovne boje pokoice prekrivene tamno crvenom
dopunskom bojom sa sunane strane. Stajanjem pokoica postaje masn, to pogoduje
duem uvanju plodova. Meso je beliasto, vrsto, slatko kiselog ukusa, topljivo i sono,
karakteristine arome. Otporna je prema prouzrokovau aave krastavosti. Stabla u
punoj rodnosti mogu da daju i po 1000 kg kvalitetnog ploda po sezoni. Moe da se gaki
bez zatite i pogodna je jer se njen plod moe uvati dui vremenski period, pri emu
dobija lepu aromu.
Zelenika
Autohtona sorta nepoznatog porekla, nekada veoma zastupljena irom Srbije, a danas je
retka. Jo uvek moe da se pronae u slima umadije, Podrinja ili Poliklja. Ova sorta je
bila omiljena u narodu i opevana u narodnim pesmama. Zelenika ima krupan ili veoma
krupan plod okruglasto pljosnatog oblika, svetlo zelene boje. Meso je krto, vrsto, sono,
prijatno nakiselog ukusa i lepe arome. Sazreva u oktobru, a moe da se uva i do marta.
Izuztno je bujna, poznocvetna i visoke produktivnosti. Ima bujno i zdravo stablo sa
irokom i retkom kronjom. Visoko je otporna prema prouzrokovau pepelnice
(Podosphaera leucotricha).
Slatkara
(Slatkua) Stara domaa sorta poznata u narodu pod nazivom Slatkua. Danas je veoma
retka, a nekada je bila rasprostranjena u Polimlju. Plod je srednje krupan, kupastog oblika
i suava se prema peteljci. Pokoica je bledo ute boje sa sunane strane rumena. Meso je

belo, slatko nakiselog ukusa, miriljavo-aromatino. Sazreva u septembru, a plodovi

mogu da se uvaju i do marta. Ova sorta dobro i redovno raa.
Slatkara je dobra za upotrebu u sveem stanju, kao i za preradu.
Prespanka Autohtona sorta, rasprostranjena u Makedoniji (u okolini Prespe), junoj
Srbiji, Grkoj i Albaniji. Sazreva u drugoj polovini septembra i poetkom oktobra, a plod
moe da se uva do aprila. Plod je srednje krupan do krupan, okruglastog oblika sa
blagim suenjem prema peteljci. Pokoica je slabije ili jae izraene crvene boje sa
arenim prugama, glatka, suva, pokrivena votanom prevlakom. Meso ploda je ukasto,
ne previe sono, slatko, bez karakteristine arome. Plodovi ove sorte su vrsti i pogodni
za transport. Prespanak najbolje uspeva u predelima gde su tipla leta, ali sa toplim i
vlanim zemljitem. Postoje varijeteti arene i crvene prespanke.
Koara
(Francuska renata) Odomaena sorta, smatra se da je poreklom iz Francuske. Poetkom
20. veka bila je jedna od vodeih sorti naeg podruja, a danas se jo moe pronai u
naim zasadima i na pijacama. Sazreva krajem septembra, poetkom oktobra. Ovo je
veom cenjena sorta posebne arome i ukusa. Ima krupan plod, okruglasto-pljosnatog
oblika, sa izraenom rastom, hrapavom pokoicom. Meso ploda je zelenkasto belo,
topljivo, sono, osveavajue, vinsko kiselog ukusa. Plod je otporan na veinu biljnih
bolesti i moe da se uzgaja bez zatite. Plodovi se u obinim uslovima mogu uvati do
januara. Stablo veoma sporo raste, ali je snano, dugoveno u povoljnim uslovima i moe
da dostigne veliku visinu sa ogromnom kronjom. Ova sorta pogodna je za organsku
proizvodnju.
Koara klon Gradac. Karakterie se relativno bujnim stablima srednje otvorene kronje,
visoke rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, kolaastog oblika, raste boje,
hrapave pokoice, izraenog kiselog ukusa, soni i prijatne arome. Nema simptoma
aave krastavosti na listu niti na plodovima u uslovima bez zatite. Pogodna je za
organsku proizvodnju. Koara klon Arilje. Odabrani klonovi ove sorte na lokalitetu
Arilje odlikuju se znatno manjom bujnou u odnosu na standardnu sortu koaru. Plodovi
su krupni, okruglasto-kolaastog oblika, ujednaene mase, tanke zlatno raste boje
pokoice prekrivene blagim
rumenilom sa sunane strane. Meso je ukasto bele boje, hrskavo, izbalansiranog odnosa
eera i kiselina i veoma prijatnog ukusa. Plodovi ne opadaju pred berbu. Pokazuje
znaajnu otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti.
Krupna koara ovo je odomaena sorta poreklom iz Francuske, nekada veom zastupljena
u svim voarskim krajevima bive Jugaslavije, a danas je retka. Bere su u prvoj polovini
oktobra, a plodovi mogu da se uvaju do aprila. Koara ima krupan plod, okruglastopljosnatog asimetrinom oblika, lepog vinsko kiselog ukusa, sono, topljivo,
osveavajue sa karakteristinom aromom. Plod je otporan na veinu biljnih bolesti i
moe da se gaji bez zatite. Plodovi koare su vrsti i pogodni za transport, aili dugim
stajanjem gube na sveini i postaju branjavi. Ova sorta je izuzetnog kvaliteta i trebalo bi
je vratiti u nae vonjake.
, sa debelom, hrapavom i suvom pokoicom, smee boje. Meso ploda je zelenkasto bele
boje, l
Batulenka

Odomaena sorta nepoznatog porekla. Naena je u Banatu i sporadino se gajila do

Drugog Svetskog rata, a danas je izuzetno retka, gotovo nestala. Plod je srednje krupan,
okruglatog oblika, tanke, sjajne i votane pokoice, belo ute boje sa sunane strane
rumen. Meso je svetlo ute boje, sono, hrskavo, topljivo, slatkasto vinskog
osveavajueg ukusa. Ima lepu aromu karakteristinu za ovu sortu. Ova sorta moe da
bude otporna na veinu biljnih bolesti, posebno ako se nalazi na breuljkastim terenima,
sa dobrom vazdunom dranaom. Ovo je dobra stona sorta sa ukusnim plodovima, koji
mogu da se uvaju nepromenjeni do prolea.
Krstovaa
(Daspianka) Veoma stara odomaena sorta, smatra se da je poreklom sa srednjeg istoka.
Prvi put je okalemljena 1840. godine u selu Daspii kod Berana, po emu je i dobila ime.
Najvie je ima u Polimlju i u podruju jugozapadne Srbije, okolini Prijepolja i manastira
Mileeva. Sazreva krajem septembra ili poetkom oktobra i koristi se u sveem stanju ili
za preradu, a moe da se uva do aprila. Plod je srednje krupan do krupan, moe da bude
teak i do 200 g, nepravilnog ovalnog oblika sa izraenim rebrima. Pokoica je tanka i
glatka, zelenkasta, a sa suane strane rumena ili potpuno crvena. Meso je belo, meko,
sono, slatko, lepe arome. Osetljiva je u transportu, a plodovi mogu dugo da se uvaju i
ne gube na sveini. u. Otporna je prema veini prouzrokovaa bolesti i tetoina.
imirka
Stara domaa sorta nepoznatog porekla, gotovo zaboravljena. Plodovi su srednje krupni,
sa 8 do 10 plodova u kilogramu. Plod je okruglasto pljosnatog oblika, zelenkasto rumene
boje, sa tankom, glatkom i votanom pokoicom, zbog ega moe da se uva do prolea.
Meso je belo, izuzetno slatko, sono, topljivo, posebne arome i ukusa. Ova sorta pogodna
je za stonu upotrebu, ali i za preradu u dem. Ova sorta moe da se uzgaja i bez zatite.
Zabeleena su stabla ove sorte stara preko 100 godina, koja su donosila preko 1000 kg
ploda godinje. imirka je gotovo nestala sa naih prostora.Oviji nos
Stara autohtona sorta nepoznatog porekla. Sporadino se gaji na podruju centralne Srbije
(upe), isone i june Srbije (okolina Leskovca). Sazreva krajem septembra. Ime je
dobila prema obliku ploda, koji je izdueno okruglast, malo povijen prema aici, tako da
podsea na oviji nos. Ima ukasto rumeni plod, belog i mekog sunerastog mesa,
slatkog ukusa sa tankom votanom pokoicom. Ovo je slatka jesenja jabuka, veoma
pogodna za upotrebu u sveem stanju i za pravljenje dema. Otporna je na veinu biljnih
bolesti, pa je nije potrebno prskati, to je od posebnog znaaja za proizvodnju zdrave
hrane.Belojabuka
Odomaena sorta poreklom iz Rusije. Rasprostranjena je u srednjoj i istonoj Evropi,
Sloveniji, severnoj Hrvatskoj, BIH, Srbiji i Makedoniji. U toplijim krajevima sazreva
krajem juna ili jula, a u hladnijim poetkom avgusta. Ova sorta se bere u vie navrata, jer
plodovi sazrevaju postepeno. Plodovi su okruglasti, prema aici sueni, sitni do srednje
krupni sa izraenim rebrima preko celog ploda. Pokoica je bledo zelene do bledo ute
boje, tanka, votana i glatka, osetljiva je i lako puca. Meso ploda je belo sa zelenkastom
nijansom, srednje sono, meko, fino zrnasto, kiselkastog ukusa i prijatnog mirisa. Ovo je
jedna od prvih letnjih sorti odlinog kvaliteta, za ishranu i za pripremu kolaa i pita.
Funtaa
Veoma stara evropska sorta, francuskog porekla, odomaena kod nas, a nekada veoma
rasprostranjena na severu Bake, u okolini Subotice. Sazreva krajem avgusta. Funtaa
ima izuzetno krupne plodove, oko jednu funtu do 250 g- Plod je okruglastog,

asimetrinog oblika, irokog oboda na sredini, sa izraenim oblim rebrima du celog

ploda. Pokoica je glatka, masna i debela, zelenkasto-ruiaste boje.
Meso ploda je beliasto, tvrdo, hrskavo, vinskokiselog ukusa, sono, bez karakteristine
arome. Funtaa je gotovo iezla iz naih vonjaka.
Devojaka crvenka
Ovo je stara sorta poreklom iz eke, a zastupljena je u zapadnim voarskim krajevima
naeg podneblja, kao i u Hrvatskoj i Sloveniji. Sazreva od sredine septembra do polovine
oktobra, a za konzum dospeva u novembru, pa i tokom zime. Plodovi su srednje krupni,
okruglasto bavastog oblika, tamno crvene boje.
Stablo je srednje bujno. Ova sorta nije zahtevna, dobro uspeva na kamenitom podruju i
vetrovitim predelima, pa je pogodna za gajenje u ekstenzivnim i nepovoljnim uslovima.
Masnjaa
Stara autohtona sorta, nepoznatog porekla. Gotovo da je nestala sa naih prostora.
Sazreva u jesen, u drugoj polovini septembra i poetkom oktobra. Plodovi su srednje
krupni do krupnj, okruglastog oblika, sueni pri aici. Ime je dobila po zelenoj ili svetlo
utoj pokoici prekrivenoj votanom prevlakom, pri emu izgleda kao da je masna. Meso
ploda je ukusno, meko, slatko, sono, bez karakteristine arome. Ovo je slatka sorta koje
ne moe dugo da stoji. Nekad se od nje proizvodio kvalitetan dem, ili se koristila u
sveem stanju.Sklona je alternativnom raanju, svake druge godine. Zabeleena su stabla
star preko 100 godina sa obilnim rodom.
Petrovaa
(Petrovka) Petrovaa je najranija letnja jabuka domaeg porekla. Szreva krajem juna i
poetkom jula, oko Petrovdana, po emu je i dobila ime. Ovom jabukom poinje sezona
jabuka na pijacama. Petrovaa ima srednje bujno stablo, okruglaste kronje. Postoje
varijeteti, crvena i bela potrovaa, koji se razlikuju po veliini ploda i boji pokoice. Plod
je sitan do srednje krupan, okruglasto-kupastog oblika. Pokoica je tanka, slamasto ute
ili crvene boje. Meso je sono, krto, slatko i prijatnog mirisa. Moe da se uzgaja bez
zatite. Koristi se u ishrani u sveem stanju ili za pite i kolae.
Pamuklija
Stara domaa sorta, nekada veoma rsprostranjena u naim krajevima, a danas gotovo
iezla. Sazreva krajem juna, poetkom jula. Plod je srednje krupan, svetloute boje, sa
sunane strane rumeno obojen. Meso ove jabuke je slatko, sono i mekano, po emu je i
dobila ime pamuklija. Ova sorta je otporna na prolene mrazeve, jer kasno cveta, kao i na
veinu biljnih bolesti.
Ovo je sorta dobra za korienje u sveem stanju, ali i za proizvodnju dema, naroito
bez dodavanja eera. Ruica (Ciganica)
Stara odomaena letnja sorta, koja rano sazreva, krajem jula. Stablo je srednje razvijeno
sa gustom kronjom nepravilnog oblika. Plodovi su okruglastog oblika, srednje veliine,
sa tankom, tamno crvenom pokoicom, po emu je i dobila ime. Ruica je osetljiva na
fuzikladijum i zbog toga na pojedinim mestima pokoica ploda prelazi u crveno-crnu
boju. Meso ploda je beliasto, ispod pokoice crveno, sa zelenkastim vlaknima, krto i
sono, kiselo slatkog osveavajueg ukus i lepe arome. Ima kretak period upotrebe i
plodovi stajanjem gube sveinu (brkaju se). Koristi se za konzumaciju u sveem stanju,
ili za pite i kolae.
arunka

Ova sorta se od davnina gaji u basenu Toplice, u okolini Prokuplja. Plodovi su srednje
veliione, kolaastog oblika i pri aici malo sueni. Ime arunka potie od pramenastorumenih uzdunih pruga na pokoici. Meso ploda je tvrdo, ilavo, slatko, lepe arome, ali
osetljivo na mehanika oteenja. Plodovi u obinim uslovima mogu da se uvaju do
prolea. Stablo ove sorte je bujno, otporno i veoma rodno. Relativno je otporna prema
fuzikladijumu, kao i prema veini biljnih bolasti, zbog ega je pogodna za organsku
proizvodnju. Uspeva na svim tipovima zemljita.