Uvod

Razvoj telekomunikacija u XX veku odvijao se tako to je za svaki servis graena

posebna infrastruktura. Tako je nastala (javna) mrea za telefonski servis, telegrafski
servis i servis za prenos podataka. Veza izmeu telefonskih pretplatnika i njihovih
centrala najveim delom je ila preko bakarnih parica. Tako je do kraja 2001. godine u
svetu bilo instalirano oko milijardu telefonskih linija (bakarnih vodova-parica).
Uzimajui u obzir ogromna ulaganja u takvu lokalnu infrastrukturu i narasle potrebe
korisnika za novim servisima (video na zahtev, video konferencije, rad od kue,
telemedicina, uenje na daljinu, interaktivne mrene igre, radio i TV, mrena kupovina)
bilo je logino oekivati razvoj telekomunikacionih usluga u pravcu korienja
postojee infrastrukture.
Prvi korak bila je modemska veza kao nain povezivanja. Daleko od toga da je najbolji i
najbri, ali je po ceni u tom trenutku najpovoljniji. Brzine konekcije su vremenom rasle,
da bi se danas zadrale na 33.6 Kb/s ili 56 Kb/s. Ipak, realno ostvarive brzine su daleko
manje od ovih, iz vie razloga kao to su kvalitet provajdera, telefonske centrale itd. U
poetku su ove i manje brzine zadovoljavale potrebe na Internetu, jer su se stranice
obino sastojale od teksta i eventulano slika, to se pri ovim brzinama brzo uitavalo.
Meutim, vremenom su zahtevi porasli, samom injenicom da se sadraj na Internetu
mnogo promenio u smislu pojave velikog broja multimedijalnih sadraja (filmovi,
muzika i sl.). Brz razvoj Interneta uslovio je pojavu novih hardverskih reenja.
Sledei korak je bila ISDN tehnologija, ali se sredinom poslednje dekade XX veka, sa
ekspanzijom Interneta, javila potreba za neim to bi omoguilo velike protoke
podataka od i ka krajnjem korisniku usluge. Tome zahtevu je odgovorila nova xDSL
tehnologija. Ona omoguava da se po postojeoj infrastrukturi (bakarnim paricama)
prui krajnjem korisniku kako pristup fiksnoj telefonskoj mrei i uslugama koje ona
prua, tako i pristup Internetu sa velikim brzinama protoka (teoretski 8.192 Mbit/s).

Slika 1. Povezivanje ISDN modema

U tehnologiji DSL-a postoji nekoliko podvrsta, meutim, ona koja se danas najee
koristi je takozvana asimetrina digitalna pretplatnika linija (ADSL-Asymetric Digital
Subscriber Line). Asimetrinost, zapravo znai mogunost breg prenosa podataka u
daunlod-u (ka korisniku), nego to je to u apload-u (prenos podataka od korisnika ka
mrei). Veina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mrei su asimetrine (video na
zahtev, pristup Internetu, multimedijalni pristup, kupovina od kue, i tako dalje.) gde
mnogo vie informacija korisnik "preuzima" sa mree nego to ih njoj "alje".
Obezbeivanje irokopojasnih i telefonskih servisa preko ADSL linije se zasniva na
odvojenim pretplatama. Telefonskim servisima se upravlja na nivou komutacionog
vora kao i sa ostalim tradicionalnim pretplatnicima. irokopojasnim servisima se
upravlja na nivou irokopojasne mree od strane pruaoca ove usluge.

Slika 2. ADSL modem

DSL tehnologije
DSL je skup tehnologija velikih brzina, koje omoguavaju brz pristup Internetu.
Digital Subscriber Line glasi pun naziv ove tehnologije, i obino ima oznaku
xDSL zbog razliitih verzija koje postoje. Najvea prednost DSL-a je to koristi
standardne telefonske linije.
Drugim reima, xDSL tehnologija omoguuje prenos podataka VELIKOM
BRZINOM preko klasine bakrene parice (to je onaj "primitivni" par bakrenih
ica to prolaze na/pod zemljom od Vaeg stana/kue/kancelarije do telefonske
"centrale")... U stvari, xDSL je logini nastavak razvoja komunikacijskih
tehnologija nakon klasine analogne telefonije, odnosno ISDN-a...

Slika 3.TDSL modem

Postignuta ubrzanja su dobijena na nain da je frekvencijski raspon klasinog

telefonskog analognog servisa od 4 kHz proiren na 1,100 kHz (odn. 1,1 MHz)
koliko se smatra da maksimalno moe trpiti proseni vod (parica)...
Postavlja se pitanje kako kroz telefonsku liniju ostvariti protok od 10 Mb/s i vie,
kada i modemska veza stvara probleme na 50 Kb/s. Ljudski govor se prenosi u
frekvencijskom opsegu od 0 do 4 KHz, to je jako malo u poreenju sa nekim
drugim signalima. Same bakarne ice su tako izraene da mogu da ostvare i
vee frekvencije, tj. obezbede prenos i do vie miliona Hz, a prisutne su
godinama u naim domainstvima. Pri irini opsega od 4 KHz je nemogue
ostvariti protok vei od 50 Kb/s. Glavni krivci za to su linijski pojaivai i filteri,
ijim se uklanjanjem ostvaruju mnogo vee brzine.
Slino kao kod ISDN-a, sa obe strane te parice se moraju nalaziti "kutijice" koje
se u ovom sluaju zovu COE DSL AM (sa jedne) i DSL CPE sa druge
(korisnikove) strane... (za one znatieljne: COE = Central Office Equipment , AM
= Access Multiplier , CPE = Customer Premises Equipment)...
Komparacija DSL tipova
U zavisnosti od performansi i ostvarivih brzina postoje sledee varijante DSL-a:

ADSL (Assymetric DSL) je asimetrian DSL zato to je brzina download-a

mnogo vea od brzine upload-a, prema potrebama samih korisnika.

HDSL (High bit-rate DSL) omoguava prijem i slanje podataka istom

brzinom, a mana mu je to zahteva dve posebne linije pored postojee
telefonske linije i ostvaruje brzine prenosa od 1.5 Mb/s.

SDSL (Symmetric DSL) je slian HDSL, alje i prima podatke istom

brzinom, i zahteva postojanje jedne posebne telefonske linije pored
postojee.

MSDSL (Multirate Symmetric DSL) je varijanta simetrine DSL veze sa

mogunou izbora vie razliitih brzina, koje obezbeuje provajder
prema ceni servisa.

VDSL (Very high bit-rate DSL) je najbra veza, ali ostvariva samo na jako
malim rastojanjima, i takoe je asimetrina.

RADSL (Rate Adaptive DSL) je varijacija ADSL-a, koja omoguava

podeavanje brzine konekcije u zavisnosti od rastojanja i kvaliteta veze.

Prednosti i mane DSL tehnologije

to se tie prednosti DSL tehnologije to je mogunost paralelnog korienja
Interneta i voenje razgovora. Zatim, nudi mnogo vee brzine u odnosu na
standardnu modemsku vezu, uz postojee telefonske linije. Potreban modem
obezbeuje provajder DSL usluge. Sa druge strane, nedostaci ove tehnologije
su: slaba veza na veim rastojanjima od provajdera, mnogo vei download
nego upload podataka i na kraju kao najvea mana veoma visoka cena koja
uslovljava iru dostupnost.

ADSL
Postoji vie razliitih tipova DSL tehnologija. Jedan od najeih je ADSL (Asymmetric
DSL), koji nosi naziv asimetrian, jer je brzina upload-a i download-a razliita. Obino
je brzina download-a reda Mb, dok se brzine upload-a kreu u vrednostima reda Kb.
Ovde se polo od pretpostavke da e ovakav pristup zadovoljiti prosenog korisnika,
koji ima potrebu uglavnom za download-om sadraja sa web-a.
Najvanije karakteristike ADSL tehnologije su:
normalno korienje telefona, ak i kad je ukljuen Internet (govor i prenos
podataka se mogu odvijati istovremeno),
put za prenos podataka je uvek otvoren, linija je always on,
infrastruktura telefonskih bakarnih kablova je veoma stabilna,
vea sigurnost prenosa podataka,
ADSL sistem koristi ve postojee bakarne telefonske linije za prenos podataka
izmeu telefonske centrale i korisnika.
Maksimalan downstream, koji je mogue ostvariti sa ADSL-om je 8 Mb/s na rastojanju
od 2 km i upstream od 640 Kb/s. Ono to se u praksi ostvaruje je downstream od 1,5
Mb/s i upstream od 64 Kb/s. Naravno, ogranienje rastojanja za obian razgovor ne
postoji, jer postoje pojaivai koji kod ADSL tehnologije ne mogu da se koriste.
Vremenom je ova tehnologija morala da se standardizuje, pa tako danas postoje dva
standarda za ADSL:
DMT (Discrete Multitone)
CAP (Carrierless Amplitude/Phase).
Danas se mnogo vie koristi DMT standard, koji je mnogo kompleksniji i sloeniji za
realizaciju. Prvi ADSL je bio raen u CAP varijanti, koje je ranije korieno kao mnogo
jednostavnije i jeftinije reenje.

CAP standard
Kako izgleda frekvencijiski opseg CAP standarda? Opseg za govor, koji je od 0 KHz do 4
KHz i sve ono to je van tih granica ostaje neiskorieno. Kada se uklone filteri itav
opseg linije je mogue iskoristiti. Ova tehnologija zapravo deli opseg linije na tri
jednaka dela koji su vidno razdvojeni. Za govor tu je opseg od 0 do 4 KHz, za upstream
tu je opseg od 25 do 160 KHz i za downstream je opseg od 240 do 1.5 MHz. Svaki
opseg je jasno podeljen u tri razdvojena kanala pa je verovatnoa interferencije
izmeu kanala veoma mala.

DMT standard

On funkcionie tako to je kompletan opseg podeljen na 247 kanala od kojih je svaki

irine 4 KHz. Ovde ne postoje razdvojeni kanali za downstream i upstream. Signali koji
se proputaju mogu da prou kroz 247 kanala. Signali se pomeraju izmedju razliitih
kanala, traei najbolji kanal za prenos, a samo njihovo praenje ini DMT
implementaciju kompleksnijom i teom. Sa druge strane, traenje najboljeg kanala za
prenos ga ini boljim i fleksibilnijim od CAP-a.

ADSL oprema
Dva najvanija elementa opreme su DSL Transciever ili modem na strani korisnika i
DSL Access Multiplexer (DSLAM) na strani provajdera. DSL transciever se esto zove i
DSL modem preko kojeg je mogue povezati i ostale aparate, kao npr. telefon, fax i dr.
Na strani provajdera je DSLAM, koji prima konekcije od vie korisnika i spaja ih u
jedinstvenu i brzu Internet vezu. DSLAM je prilino fleksibilan i omoguava razliite
varijante DSL-a na jednom mestu.

Princip rada ADSL-a

Kroz bakarnu paricu, na manjim rastojanjima, moe se preneti mnogo vie informacija
nego to je sadrano u govrnom signalu. ADSL koristi "viak" ovog kapaciteta za
prenos informacija, bez ometanja telefonskog razgovora koji moe da se odvija
paralelno/istovremeno. itav princip se zasniva na tome da se odgovarajue
frekvencije veu za odreene zadatke. ADSL tehnologija deli raspoloivi frekvencijski
opseg obine bakarne parice na tri dela. Za govornu komunikaciju potreban je
ogranien propusni opseg, jer ljudsko uvo moe registrovati zvuk u opsegu od 50 Hz

do 16000 Hz; dalje, u ljudski govor, da bi bio prenesen a da ostane razumljiv, dovoljno
je da se prenesu frekvencije od 300 Hz do 3400 Hz, pa se sve izvan ovog opsega
filtrira i ne prenosi tokom telefonskog razgovora.

Osnovni opseg koji je predvien za telefonski saobraaj, posebnim filterom,

takozvanim spliterom, je odvojen od ostalih opsega metodom koji garantuje da
e se telefonski razgovor odvijati i u sluaju da ADSL zakae.
Drugi opseg frekvencija prenosi signal podataka koji alje informacije od
korisnika ka mrei, apluod (upload).
Trei propusni opseg je veza velike brzine ka korisniku, daunloud (download).

Struktura DSL mree

Postojea telefonska infrastruktura je u prvom redu namenjena za prenos govora, tako
da ova mrea nije u startu prilagoena za prenos podataka velikom brzinom. Zbog
toga su potrebne odreene izmene na postojeoj telefonskoj mrei. Da bi se stvorila
mrea za brzi prenos podataka bazirana na DSL uslugama, potrebno je obezbediti
nekoliko vrsta mrene opreme.
Strana pretplatnika
Na strani pretplatnika nalazi se razdvaja i DSL modem. Razdvaja je ureaj koji se
vee na oba kraja telefonske linije i slui za razdvajanje DSL signala od signala
klasine telefonije ili ISDN-a. Preko razdvaja-a se prikljuuje obian telefonski aparat
ili ISDN terminalni ureaj i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obine
telefonske linije ili preko baznog ISDN-a.

DSL modem/ruter se prikljuuje na drugi izlaz razdvaja-a i omoguuje protok

podataka sa korisnikog raunara na DSL liniju. DSL terminalni ureaj (DSL
Modem/DSL Ruter) koji se spaja na raunar i na DSL liniju, odnosno razdvaja, slui za
prenos podataka. DSL terminali se proizvode uglavnom u dve vezije:

raunar se spaja preko USB-a

raunar se spaja preko mrene kartice

Strana centrale
U telefonskoj centrali nalazi se DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer)
koga ine razdvaja (spliter) i DSL modem. Uloga razdvajaa je da sav saobraaj koji
stigne do njega preko pretplatnike linije, podeli na dva dela:

telefonski saobraaj - koji alje ka telefonskoj mrei i

digitalne podatke koji se usmeravaju preko DSL modema na Internet.

Ovde dolazimo do najvee razlike izmeu ADSL-a i kablovskog pristupa Internetu preko
kabl modema:

ADSL preko DSLAM-a obezbeuje rezervisanu vezu svakom prikljuenom

korisniku i
ne postoji nikakva zavisnost izmeu kvaliteta usluge i broja korisnika,

dok se kod kablovskog pristupa Internetu, dodavanjem korisnika na granu kabla

smanjuje kvalitet pristupa Internetu svakom korisniku posebno, jer se resurs deli.
NAIN POVEZIVANJA ADSL MODEMA

Povezivanje korienjem splitera:

Prvo je potrebno telefonsku liniju preko koje dolazi ADSL ukljuiti u spliter u port
na kome pie LINE. NAJBITNIJE je da spliter ide pre svih ostalih ureaja. To znai
da ni jedan telefon ne sme biti ukljucen u tu liniju pre splitera. Ako je u pitanju
ISDN linija, ISDN ureaj ide POSLE splitera. Ukoliko je bilo koji telefon ukljuen
pre splitera, signal na tom telefonu ce biti jako lo, a ADSL modem nee raditi.

Telefoni se ukljuuju preko porta PHONE na spliteru, a ADSL modem ukljuujete

u port modem. Ispravno povezivanje je prikazano na slici 1.

zadnja strana ADSL modema