Matina ploa je skup komponenata i kontrolera spegnutih u jednu celinu, odnosno

fiziko-logiki skup delova razliite namene kontrolisanih iz jedne take ili kontrolisanih
kroz jednu taku preciznije govorei. Ona jeste sistem, ali je u isto vreme i deo jednog
veeg dela, raunarskog sistema, celina je za sebe samu, pa se zato i poistoveuje sa
komponentom. Svrha joj je da povee sve ostale komponente, sve se montiraju na nju tj.
ponaa se kao nosa i sprega celog sistema.
Izradjuje se u vise veliina, tanije dimenzija, naravno standardizacija postoji i u ovom
segmentu. Tako da se sada mogu podeliti u tri glavna segmenta:
a) ATX format
b) BTX format, je standard koji je pokuao da progura Intel, ovim formatom se trebalo
popraviti hladjenje u odnosu na ATX.
c) ITX format. To je VIA pokuala da progura pre par godina kao mali i kompaktan
format idealan za male raunare,
Matine ploe se izradjuju od fibreglasa u kombinaciji sa termorezistentnim i ne
provodnim smolama, kao to su Bakelit i epoksi smole. Vodovi se izradjuju od bakra, dok
se konektori i lemovi izradjuju od kalaja, antimona i srebra.
Od ega se sastoji matina ploa?

Kao to se vidi to je fullATX ploa koja se sastoji od jednog PCI express slota, grafikog i
est dodatnih za proirenje, tri PCI i tri PCI exp x1. Ovo je ploa namenjena za Intel
platformu, sa P35 ipsetom. Radi lakeg snalaenja, svaki vaniji uredjaj je oznaen
brojem ( nadam se da nije mnogo konfuzno
)
1 i 3 ipset, zasigurno najvaniji deo ploe. Od njega poinje sve i kroz njega prolazi

sve. Podeljen je u dva odvojena dela, Severni most ( northbridge ) i Juni most
( southbridge. Kako radi i koja mu je funkcija najlakse emo objasniti sa slike:

Severni most ( 1 ) slui kao sprega izmedju procesora i ostatka maine. Povezan je sa
procesorom preko voda koji zovemo magistrala ili sabirnica. Obino u sebi sadri
memorijski kontroler ( novije generacije nemaju, nego je on prebaen u sam procesor ).
Takodje preko njega se obavalja direktna komunikacija izmedju grafike karte i
procesora, kao i izmedju procesora i junog mosta, pa samim tim i ostatka maine.
Reeno prostim reima, procesor nita drugo ne vidi niti poznaje osim severnog mosta.

On je praktino port za procesor. Od njega zavisi i koji tip procesor, memorije, grafike
sistem uopte moze da podri, odnosno on je taj koji neto podrava ili ne podrava.
esto u sebi sadri i integrisan grafiki kontroler, pa tada slui i kao grafika.
Pri kupovini matine ploe predstavlja krucijalni uredjaj. Ako se uzme ploa sa zastarelim
ili nekim oslabljenim ipsetom, performanse itavnog sistema mogu da budu znatno
degradirane ili pak sistem kao takav na due staze moe da ostane praktino ne
nadogradiv.
ipset je takodje i uredjaj koji odredjuje vrstu i tip platforme uopte. Znai ipset moze
da bude napravljen da podrava AMD ili Intel procesore, prema tome na plou se moe
montirati ili jedan ili drugi nikako oba, ak u okviru platforme ipset moe da podrava
samo odredjene vrste i generacije procesora. Naravno za AMD i Intel platformu su jos
neke komponente razliite, kao to je procesorsko podnoje, ali je ostatak ploe ( 75
80% ) isti.
Vai pravilo da najbolje ipsetove prave proizvodjaci procesora, odnosno oni ih rade sami
za sebe. Pored AMD-a ( tanije ATI-ja ), Intela ipsetove rade jo i nVidia, koje ima
modele za oba proizvodjaa, VIA koja isto tako pravi za obe platforme, interesantno je
rei da kod VIA-e za obe platforme se koristi praktino isti ipset samo sa malim
modifikacijama, ali njihovi ipsetovi ba iz tog razloga nisu neki ampioni po
performansama, jednostavno oni rade i to je to. Dalje od proizvodjaa bi trebali pomenuti
jo i SiS-a, koji takodje prave za obe platforme. Ostali proizvodjai kojih je bilo kroz
istoriju polako, ali sigurno nestaju sa scene i nisu vredni pomena.
Drugi deo ipseta je juni most. On je zaduen za upravljanje svim ostalim uredjajima
koje imamo u maini. Preko njega se odvija kontrola svih Ulazno/ Izlaznih uredjaja
( I/O ), onda kontrola mass storage uredjaja ( hard diskovi, Optiki uredjaji ), mrea,
zvuk ili nekih dodatnih uredjaja, kao to su firewire, wlan ( ako je integrisan na ploi ) i
slino. Onda svi slotovi za proirenje su njegovoj nadlenosti, znai svi uredjaji koji se
dodaju na plou ( kao PCI ili PCI express x1, 2 ) komunikaciju obavljaju kroz njega. On je
praktino taka gde svi oni slivaju. Takodje bios ip preko njega obavlja direktnu
komunikaciju sa ostatkom uredjaja. Izuzetno je vana komponenta, jer od njega zavisi
kakvu podrku ploa ima za proirenje. Na slici gore je prikazan kao ICH9, a na velikoj
slici ploe broj 3. Nalazi se ispod hladnjaka, pa se ne vidi sam ip. Inae postoje izvedbe
ipseta kod kojih nije ovako razbijeno na dva zasebna uredjaja, recimo nVidia ima
reenja gde je sve sastavljeno u jednom ipu. Pokazalo se jako dobro za lowcost maine,
prvenstveno zbog utede u izradi, pa samim tim i manje cene.
5 je dodatni SATA kontroler kojeg nema na svim plocama, vec dolazi kao proirenje na
onima kod kojih se podrazumeva da je to potrebno ( mahom ploe vie klase ). Direktno
je vezan za southbridge i bukvalno je njegova nadogradnja.
6 su sami SATA konektori. Na njih se vezuju novi optiki uredjaji i hard diskovi. Za razliku
od starog ATA standrada kod koga se prenos podataka obavljao paraleno ( konektor 7 )
kod SATA se prenos podataka obavlja serijski, znatno je bri i moe da isporui znatno
vecu koliinu podatak u jedinici vremena. Isto tako na jedan SATA konektor se moe
vezati samo jedan uredjaj, tako ne postoji, kao kod ATA standarda, master i slave
uredjaj, jer se na jedan ATA konektor moglo vezati dva uredjaja.
2 je procesorsko podnoje. To i nije komponeta u pravom smislu reci, ve je samo
mesto gde se i na koje se procesor montira. Njegova funkcija je da obezbedi
komunikaciju procesora sa ostatkom maine. Preko podnoja procesor dobija napajanje

energijom, vee se na magistrale, preko kojih komunicira sa northbridge-om. Takodje

samo podnoje treba da ima odredjen mehanizam za montiranje hladnjaka ija je
funkcija disipacija toplote koja nastaje prilikom obrade informacija u samom procesoru.
Mora da bude izradjeno tako da moe trpeti kako visoka termalna optereenja tako i
grubu fiziku silu, do nekih granica naravno. Samo podnoje se pravi mahom od plastika,
dok se konektori ili leista, u zavisnosti od tipa podnoja, izradju od bakra legiranog sa
malo zlata.
Menja se respektivno sa tehnologijom procesora, odnosno raste veliina. Obino broj koji
ga prati oznaava broj pinova ( konektora ) koji sadri. Postoje dve osnovne izvedbe PGA
i LGA.
PGA ili pin grid array je vrsta podnoja koja na sebi ima rupe u koje naleu pinovi koji se
nalaze na samom procesoru, to su svi AMD soketi ( osim jednog ) i svi soketi za Intel
platformu do pojave 775. Postoji jo nekoliko verzija, tanije derivata PGA podnoja,
recimo kao sto je PPGA odnosno FC-PGA, ali su svi oni samo varijacija na temu i
predstavljaju tehnoloski napredak PGA tehnologije. Ova vrsta podnoja i samog
procesora za njega izgledaju ovako:

LGA ili land grid arrey je vrsta podnoja kod kojeg su konektori na samom podnoju, dok
se na procesoru nalaze samo izdvojena mesta za kontakt. Ovaj nain izrade je znatno
laki u proizvodnji procesora, ali zato poskupljuje izradu same ploe. Isto tako, vea
povrina kontakta i bolje naleganje, nego kod PGA omoguuje znatno laki protok
signala, kao i stabilnije napajanje cipa. Takodje skidanje i montiranje procesora je kud i
kamo lake, posebno skidanje, jer je znatno manja verovatnoa da nastanu nekakva
oteenja, posebno se to odnosi na lomljenje ili otpadanje pinova na samom procesoru
prilikom nestrunog skidanja. LGA za sada koriste Intelovi 775 i novi 1366 soket, kao i
AMD-ov soket F ( 1207 ), za servere. Ali se u budunosti moe oekivati da postane
standard kod svih. Izleda ovako:

Na ovom mestu bi trebalo rei da je postojao jo jedan sistem, a to je tzv. Slot. Iako on
nije bio poseban soket, na njega su se montirali PGA procesori, sam sistem montiranja na
plocu je bio vie slian montiranju dananjih PCI kartica. Davno je prevazidjen, ali eto
isto da se zna i za to
, izgledao je ovako:

Naravno to nije sve, postojali su i neki drugi kroz istoriju, ali to sada nije ni bitno.
Vezano za procesorsko podnoje je i ono sto je oznaeno kao 17 i 19. Prvo ( 17 )
je naponska jedinica ( u ovom slucaju estostepena ), ija je funkcija da obezbedi
napon za procesor. Ovaj napon mora biti u tanim granicama, kao i vrlo stabilan. Vrlo je
vaan deo ploe. Ona praktino odredjuje sam kvalitet rada procesora. Nedovoljno
isfiltiran napon, nestabilan i slino, vrlo brzo moze da napravi probleme u samom radu,
kao i da oteti procesor. Izradjuje se od najkvalitnijih komponenata, ona u stvari
predstavlja DC-DC konverter. Kako radi DC DC konverter neemo objanjavati, ali emo
samo rei da je u pitanju pulldown ili stepdown DC DC konverter. Na nju se napon
dovodi i sa ploe, ali i sa konektora 19. On je u naem sluaju 4-ovoro pinski ( 2x12V i
2xGround ), vei potroai trae i vie energije, tako da imamo ploe koje na ovom
mestu imaju i 8-mo pinski konektor ( 4x12V i 4xGround ). Najuoljivija komponenta je
ono to je oznaeno sa R50, to je zavojnica ( kalem ) u naem sluaju je potpuno
zatopljena, ovo je izvedba sa grafitnim jezgrom. Odlika je dobrih i kvalitetnih ploca
( govorim o zatopljenoj grafitnoj, poto zavojnice moraju da imaju sve ploe ). Posto one
nisu ba tako jefitne, ne ugradjuju se na sve ploce. Ako su sve naponske jedinice
izradjene ovako, odnosno imaju ovakve zavojnice to je jedan od sigurnih znakova da je
ploa dobra. Na to treba obratiti panju. Ba kao i na to koliko stepeni ima naponska
jedinica, to vie to bolje, jer je i filtriranje napona kvalitetnije.
Broj 4 na slici je mesto za memoriju ili DIMM slot (dual in-line memory module slot ).
Predstavlja isto tako vrstu konektora na koji se montira jedna nezavisna komponenta,
memorija. Preko njega se obezbedjuje napajanje memorije, kao i komunikacija sa

memorijskom sabirnicom, pa preko nje dalje sa mainom. Kao i slot za procesor, izradjuje
se od plastike, dok su vodovi od bakra.
Postoji vise verzija, kako kroz istorijski razvoj, tako i prema nameni. Za desktop raunare
se koristi DIMM slot, dok se recimo za laptopove koristi manja varijanta SO-DIMM (small
outline dual in-line memory module ) koja ima 200 pinova ( novi SO-DIMM ce imati 204
pina ).
Slot sa slike je klasian desktop konektor sa 240 pinova, deklarisan na rad sa DDR2
memorijama. Na njemu se lako uoavaju dve celine. Donja gde memorija nalee sa
svojim vodovima, ima na jednom mestu leb, koji slui da se modul pravilno monitra,
odnosno da se ne okrene naopako i drzai sa strane na kojima se vide drzai za modul da
bi on stajao pravilno i da se ne bi klimao u slotu.
Trebali bi pomenuti i neke ranije verzije koje su postojale ili pak jo uvek postoje. Prvo
SD RAM ( synchronous dynamic random access memory ) je imao 144 pina iako je fiziki
bio vei, zbog manje gustine njihovog pakovanja. Imao je karakteristicna dva leba, ne
proizvodi se godinama u nazad:

Naslednik SDRAM memorija je bio DDR (Double Data Rate ) imao je 184 pina, koristi se
jos uvek.
Trenutno najaktuelnija je DDR2 (Double Data Rate 2 ) to je ono prikazano na naoj slici.
Ima 240 pinova, nadolazea DDR3 (Double Data Rate 3 ) ima isto tako 240 pinova, ali je
leite drugaije, odnosno te dve vrste memorija nisu kompatibilne po leitima.
Odmah levo od slotova je 21 to je u stvari naponska jedica za memoriju. Namena je ista
kao i kod naponske jedinice za procesor. Nije toliko kompleksna, ali jednostavno i nema
potrebe za tim.
Odmah ispod memorijskih leita se nalazi flopi konektor, oznacen kao 8. On slui da
se na njega montira flopi uredjaj. Iako ga ima skoro svaka ploa, njegovo vreme je
prolo. Ve se pojavljuju ploe koje ga nemaju. Praktino jedina svrha danas mu je
oporavak BIOS-a u slucaju nepravilnog fleovanja ili dodavanja drajvera prilikom
instalacije sistema. Odnosno broj preostalih funkcija je jako mali, kao to rekoh iz dana u
dan sve manji, nee ga uskoro biti.
Odmah desno od njega se nalazi 24-oro pinski naponski konektor koji obezbedjuje
napajanje ploi, potrebno za njen rad.

Iznad junog mosta na naoj slici se nalazi baterija, ona je oznaena kao 22, njena je
funkcija da obezbedi napajanje CMOS-a u kojem se nalaze sva ona naa podesavanja
koja pravimo u BIOS-u, kao i za obezbedjivanje nekih osnovnih funkcija, koje moraju da
imaju kontinuitet bez obzira na napajanje, recimo kao to je vreme.
Iznad baterije oznaceno kao 13 se nalazi klok generator sa pripadajucom
elektronikom ( i kvarcnim oscilatorom ). Izuzetno vaan uredjaj. Njegova funkcija je
sinhronizacija svega. Bez njega bi rad racunara bio nemogu, bukvalno. Generie impulse
koji odredjuju ritam signala na sabirnici, najprostije reeno.
Desno od toga oznaeno kao 14 je PCI express 16x slot. To je konektor za grafiku.
Predstavlja noviji sistem veze grafike i ploe, stariji je bio AGP ( Accelerated Graphics
Port ) i u odnosu na njega moe da isporui znatno veu koliinu podataka u jedinci
vremena, kao i da obezbedi znaajno vee energije potrebne za rad modernih grafikih
kartica.
Desno i levo od njega oznaeno kao 15 su mali PCI express 1x slotovi. Njihova namena
je proirenje raunarskog sistema dodatnim karticama ( uredjajima ) koji nisu deo
osnovne opreme, ali su klorisnicima potrebni. Obino se na njih stavljaju dodatne zvucne
karte, TV kartice, modemi i slicno.
Ista je stvar i sa PCI slotovima, na slici oznaeni kao 16. Oni su neto starijeg datuma,
ali se i danas dobro dre, odnosno najvei broj dodatnih uredjaja i dalje je projektovano
za ovu vrstu konektora. Takodje lepeza uredjaja koji se mogu na njih prikljuiti je
ogromna. Bukvalno da i nema uredjaja koji ne postoji i u PCI izvedbi, ba iz razloga
njihove dugovenosti i postojanosti.
Skroz levo uz ivicu oznaceno brojem 20 je vie razliitih konektora, iako su njihove
funkcije dosta raznolike, oni ipak ine jednu celinu. Prvo dole na dnu je panel za
povezivanje ploe sa tasterima i signalizatorima na samom kuitu. Znaci tu su PWR
( power ) taster, RST ( reset ) taster, onda veze led dioda koje signaliziraju rad hard diska
ili ukljuenost raunara. Sistem veze nije isti na svakoj ploi i kod svih proizvodjaa, tako
da se ne moe objasnjavati kako ta da se povee, odnosno moe, ali bi to vailo samo
za ovu plou ili njoj sline.
Odmah iznad su dva USB porta, na njih se vezuju prednji USB konektori na kuitu.
Nemaju sva kuita prednje USB portove, zato su oni ostavljeni kao opcija.
Iznad je konektor za LPT ( Line Print Terminal ), nije izveden pozadi, ali je ostavljen kao
mogunost dodatka za one koji imaju stare tampae koji su koristili ovu vrstu veze.
Tu je odmah i COM port, serijski port ( belo obojen na ploci ), kao i CD Audio In, za
optike uredjaje koji imaju mogunost direktne reprodukcije, takodje je stari konektor,
malo se koristi.
Polako dolazimo u gornji deo ploe.
Prvi na redu nam je uredjaj oznaen kao 9. To je u stvari logika za obradu senzorike i
delom I/O kontroler. Njegova osnovna namena, kao to rekoh je da sabere i obradi
informacije koje senzori prikupljaju na ploi i prosledi dalje. Izuzetno je vaan uredjaj, jer
ako on pogrei neki od uredjaja mogu da se recimo pregreju pa samim tim i da
pregore. Predstavlja standardnu opremu ploe i bez njega je nemogu rad i na
najjeftinijim ploama.

Desno do njega u naem sluaju je integrisana zvuna karta, 10. Kao to se vidi to je
Realtek-ov ip ( 7.1 HD ) i takodje predstavlja standardnu opremu svake moderne ploe,
izlazni portovi se nalaze pozadi na zadnjem panelu ploe. Bez njega se moe, odnosno
ako se pokvari nee bitnije uticati na sam rad, moe se i bez njega ( samo to neemo
imati zvuk
), ali uvek moe da se doda neka PCI kartica koja obavlja taj posao.
Dalje ka desnoj strani je mrena karta, 11, takodje u Realtek izvedbi. Njena funcija je
povezivanje raunara i nekog od uredjaja koji ima tu mogunost ili pak drugog raunara.
Obino su to danas GB Lan ( local area network ) veze koje su sposobne da isporue
ogromne koliine podataka u jedinici vremena. Takodje je uredjaj bez koga se moe,
znai ne predstavlja esenciju za rad. Isto kao i za zvuk, konektor se nalazi pozadi na
zadnjem panelu.
Na kraju ono sto je oznaceno kao 12 je u stvari zadnji panel ploe. Kako on izgleda sa
druge strane vidimo na slici:

Prvo na levoj stanije ( zeleno ) je PS/2 port za mia, odmah ispod njega je i port za
tastaturu ( ljubiasto ), ove boje su standardne na svim ploama. Odmah do njih je jedan
veliki prikljuak, crven, to je LTP port ( u ovom sluaju on je diretno izveden, za razliku
od nae ploe na slici 1 gde je samo opciono ostavljen ) za povezivanje tampaa. Ispod
njega su dva priljuka, prvi je COM port, odnosno serijiski port za vezu sa uredjajima koji
zahtevaju takav vid veze. Do njega je VGA izlaz ( ako ploa ima integrisanu grafiku ),
lako je uoljiv i ako je sam uvek je obojen plavo, takodje on je uvek enski, dok je COM
port uvek muki.
Posle toga nam dolaze dva reda prikljuaka. U prvom redu, prvi odozgo je IEEE 1394 ili
poznatiji kao firewire, slui mahom za vezu kamera, fotoaparata i slinih uredjaja sa
raunarom, moe da propusti dosta veliku koliinu podataka u jedinici vremena. Odmah
ispod njega su dva ista prikljuka, to je svima nama najpoznatiji USB prikljuak, na naoj
slici ih ima etiri, dok je gornji u drugom redu ( vei ) LAN konektor, odnosno mrea,
kako se popularno zove. Na samom kraju, skroz desno, je zvuni panel. Isto tako
manje vie svima poznat.
To bi otprilike bilo sve sto se tice sastava matine ploe. Samo moram da napomenem,
da raspored koji je ovde prikazan ne mora da bude na svakoj ploi, ak ta vie
praktino svaki model ploe ima svoj raspored komponenti na sebi. Osim poloaja
ipseta ( 1 3 ), soketa 2, memorijskih konektora ( 4 ) i prikljuaka za proirivanje
( PCI, PCI express ), nista ne mora da bude na istom mestu. Ali je sve mahom isto i
lako za prepoznavanje.
Upravo taj raspored komponenti na ploi je bitan i zovemo ga layout. To je relativno
vana stvar, posebno za one koji imaju malo vie entuzijazma, jer esto zna da dodje do
problema kada montiramo neke vee komponente ili pak dodatne stvari. Recimo dual slot
grafika zna da smeta drugim PCI uredjajima ili pak veliki hladnjak za procesor ne moe
da se montira ako stavimo memorije sa hladnjacima, smeta jedno drugom i slino. Ploa
treba da bude prostrana i lepo uredjena.
Kao sto smo mogli i zakljuiti iz cele ove price, funkcija matine ploe je da povee,

sinhronizuje i omogui rad raunarskog sistema kao

funkcija. Predstavlja osnovu celog sistema i bazu za
ploe je najvaniji izbor pareta hardware-a uopte,
se sme tedeti. Odredi se ono sto je nama potrebno
mogue bolje.

takvog i njegovih pojedinanih

dalje nadogradjivanje. Izbor matine
to je uredjaj na kojem se ne tedi ni
i prema tome se uzima to je

Naravno neke ploe imaju jo dosta komponenti koje ovde nismo pomenuli, kao to je
wlan ( wireless ), firewire, velike heatpipe-ove za hladjenje kako naponskih jedinica tako i
za dodatno hladjenje ipseta, ove i ovakve ploe su ipak highend ( i po ceni ) i esto je
pitanje da li se uopte isplati za ono za ta nama treba uobiajeno treba, obino su to
ipak ploe za entizijaste. ipset, kvalitet izrade, layout i delimino opremeljenost bi
trebali biti vodii pri kupovini i izboru.
Eto ne znam koliko je zamorno bilo itati sve ovo ( ko je uopste izdrao
), ali se
iskreno nadam da sam nekome pomogao, ako nista ono bar u nekom elementarnom
razjanjavanju pojmova
. Cela ova pria je prekratka da bi smo se uopte malo dublje
upoznali sa itavim sistemom matine ploe i njenom problematikom. Nekih pojmova se
ak uopte nismo ni dotakli, kao to je BIOS, nego emo to ostaviti za neku drugu
priu
.