BUSILICE-Koriste se za izradu i obradu rupa i otvora.

Mogu biti horizontalne

vertikalne,Prema broju vretena: jednovretene i dvovretene,prma broju vretena
radijalne busilice za duboko busenje i agregatne.Za izradu i obradu otvara na tezim
delovima koristi se radijalna busilice.Konzola koja je postavljena na stub masine
obrtna je u horizontalnoj ravni oko ose stuba a vreteniste sa pogonskim motorom i
glavnim vretenom pomerljivo je po konzoli.Konzola je po stubu pomerljiva uz
vertikalnom pravcu.Za obradu u serijskoj proizvodnji koji imaju veci broj rupa ili
otvora koriste se visevretene busilice ili busilice sa visevretenom glavom.Na ovoj
visevretenoj busilici moguce je izvesti sledece zahteve: busenje
burgijom,prosirivanje strugarskim nozem,ceono glodanje i izrada navoja slobodim ili
vodecim korakom upravljane masine je rucno ili programsko.
GLODALICE-Primenjuju se u pojedinacnoj serijskoj ili masovnoj proizvodnji.Zahvati
glodanja spadaju u najteze zahteve obrade rezanjem,zbog svoje univerzalnosti imaju
siroku primenu.Na glodalici se obradjuju delovi sa ravnim povrsinama,delovi sa
slozenim i prostim povrsinama vrsi se i izrada zlebova.Glodanjem se obradjuju
povrsine raslicitih profila vrsi se izrada cilindricnih ili konicnih zupcanika kao i brada
sloljasnjeg ili unutrasnjeg navoja.
PORTALNE GLODALICE-Koriste se za obradu povrsina na krupnim delovima.Imaju
vise nosaca na poprecnom klizacuj sa vertikalnim glavnim vretenima i na stubovima
sa horizontalnim vretenima. HORIZONTALNE GLODALICE-Predstavljaju
kombinovanu masinu namenjenu za pojedinacnu i serijsk proizvodnju i obradu
krupnih delova.Na ovoj masini se izvode
zahvati:Busenje,Prosirivanje,Razvrtanje,Izrade navoja.Horizontalna busilica ima
posebnu primenu pri obradi delova gde se zahteva visoka tacnost spada u grupu
vrlo kvalitetnih i tacnih masina alatki.Na stubu horizontalne busilice nalazi se
vertikalno promerljivo vreteniste sa glavnim vretenom koje izvodi glavno obrtno
kretanje i pomocno kretanje u aksijalnom pravcu.
MASINE ZA SECENJE-Sluze secenje sipkastih polufabrikata razlicitih profila i za
secenje razlicitih kontura.Mogu biti sa kruznom,trakastom i okvirnom testerom kao
visesecnim reznim alato,.Glavno kretanje sa kruznom testerom izvodi alat
(testera( gde je proces rezanja identican procesu glodanja.Pomocno kretanje je
pravolinijsko a pogon je hidraulicni zbog promenljivog preseka secenja,brzina
pomocnog kretanja promenljiva.
BRUSILICE- Koriste se za zavrsnu obradu radi dobijanja mera delova sa visokom
tacnoscu i visokim kvalitetom obradjene povrsine.Postoje razlicite konstrukcije
brusilice koje su predvidjene za poedinacnu serijsku ili masovnu proizvodnju.Prema
metodama brusenja i obliku povrsina koja se obradjuje postoje:Brusilice za ravno
brusenje,busilice za spoljasnje okruglo brusenje,Brusilice sa unutrasnjim okruglim
brusenje,,busilice za spoljasnje okruglo brusenje bez siljaka,brusenje
zupcanika,ostrenje reznog alata.Kod brusilice za ravno brusenje sa horizontalnim
vretenom,vreteno sa tocilom izvodi glavno obrtno kretanje.Uzduznji sto izvodi jedno
pravilinijsko kretanje prekidno pomocu kretanje obezbedjuju aksijalni korak pri
brusenju.Obradak se postavlja na sto masine i steze pomogu elektromagnetne
ploce.
MASINE ZA HONOVANJE-Koriste se u zavrsnoj obradi

unutrasnjih cilindricnih povrsina koje su predhodno brusenje ili prosirivanje finim

struganjem,pomocu sprecijalne glave za honovanje.Sastoji se od 6 umetnutih i
radijalno pomerljiivih abrazivnih elemenata.U toku procesa obrade glava za
honovanje izvodi glavno obrtno kretanje i aksijalno pravolinijsko koje se izvodu u dva
smera.Posle honovanja dobija se glatka sjajna povrsina sa znatnim poboljsanjima.
MASINA ZA LEPOVANJE-Lepovanjem se tretira predhodno obradjena povrsina
abrazivnim pastama ili abrazivnim prahom koja se nanose na obradak ili alat.Dobija
se visokim kvalitet i sjaj obradjene povrsine.Masine za lepovanje mogu biti opste ili
sprecijalne namene.Osnovni deo masije obliku diska od tvrdog drveta livenog
gvozdja aluminijuma ostakla na koje se nanosi pasta ili prah za lepovanje.Masina
mora da obezbedi slozeno kretanje izmadju diska i povrsine koja se lepuje.
SUPERFINIS MASINE-Omogucuju dobijanje povrsina najveceg kvaliteta.Izvodi se
pomocu abrazivnih elemenata sa slozenim kretanjem specificnost superfinisiranja se
sastoji u prekidanju skidanja sloja materijala pri izvodjenju procesa obrade.U
pocetku procesa postoje specificcni pritiski izmedju belegije i mikroneravnina
povrsina koje se obradjuje koji razaraju uljni film i omogucuju skidanje
mikroneravnina.U procesu superfinisiranja stvarni povrsinski kontakt se povecava
specificni pritisci se smanjuju i postaju nedovoljni za razaranje uljnog filma.
OBRADNI CENTRI-Za razliku od masina opste namene koje su izvedene u
predvidjene za jedan osnovni metod obradni centri prestavljaju slozen kombinovani
sistem struga glodalica busilice i horizontalne busilice.Tosu visoko automatizovani
numericki upravljacki sistem sa automatskom izmenom alata.Obradni centri
namenjeni su za potpunu obradu krupnih delova,narocito kucista sa sto manje
stezanja i bez dodatnog pribora za kontrolu i stezanje.Obradni centri se izvode sa
revolverskom glavom ili sa posebnim magacinom alata.Magacinski alat kod obradnih
centra mogu biti u obliku dobosa ili lancanika.Obradni centri imaju samo jedno
glavno vreteno i mehanicku ruku za automatsku izmenu alata.Alati sa saglasno
redosledu izvodjenja izvodjenje zahvata automatski menanju pomocu mehanicke
ruke.Postoje obradni centri sa magcinima sa 100 alata.
REZIMI OBRADE-Oduhvata osnovne i bazne elemente obrade koji definisu
medjusobni polozaj i relativno kretanje izmedjui alata i obratka u toku izvodjenja
procesa obrade.ODredjuje se za svaki zahvat i zavisno od metoda obrade oduhvata
dubinu rezanja (a) broj obrta obratka ili alata (n) odnosno broj duplih hodova (nl)
korak (s) ili brzina pomocnog kretanja (Vs) i broj polaza (i).Na izbor i odredjivanja
elemenata rezima obrade rezanjem ili krace -elemenata rezima rezanja,uitice vrlo
veliki broj faktora koji se ne mogu sistematizovati u 3 grupe: Prva grupa obuhvata
tehnicke uslove a druge dve obuhvataju tehnoloske ili ekonomske uslove.Tehnicki
uslovi se odnose na propisanu tacnost obrade i kvalitet obradjenje
povrsine.Tehnoloske uslove obuhvataju izbor metode obrade ukoliko postoje
alternative kao i sve tehnicke katakteristike i pokazatelje kvaliteta obradih
sistema.Pri odredjivanju rezima obrade mora se voditi racuna o ceni koja je idalje
funkcija serije i ukupnog broja komada.
IZBOR PRIPREMAKA-Pripremak je prolazni materijal polufabrikata ili sirovina koji
se transformacijom u obradnom procesu pretvara u izradak odnosno gotov

deo.Prolazni pripremci za obradu rezanjem prema prethodnoj tehnologiji proizvodnje

mogu se podeliti u tri grupe i to: ODLIVCI (od sivog liva celicnog liva i obojenih
metala ) OTKOVCI ( dobijenji savijanjem na cekicima ili presama) VALJANI I VUCENI
POLUFABRIKATI(celici i obojeni metali).
DODATAK ZA OBRADU-Dodatak za obradu predstavlja slot materijala koji treba da
omoguci za svaki zahvat najmanju dubinu rezanja koja obezbedjuje eliminisanje
gresaka predhodne obrade ili predhodnog zahvata.Na velicinu dodataka uticu
fakotri: 1) materijal pripremka 2)mere i konstukciona konfiguracija dela 3)oblik i
metod dobijanja pripremka 4)tip proizvodnje 5)tehnoloski uslovi obrade 6)tehnicki
zahtev u pogeldu kvaliteta obrade.Ukupan dodatak za obradu se saastoji od
dodataka po zahvatu.U zavisnosti od zadatog kvaliteta obrade bira se za svaku
povrsinu odgovarajuci metod obrade sa zahvatima grupe i fine obrade.Dodatak za
svaki zahvat odnosi se na povrsinu koja se obradjuje.
IZVOR BROJA OBRTAJA-Broj obrta odredjuje se za masine sa glavnim obrdnim a
broj duplih hodova za masine sa glavnim pravolinijskim kretanjem.S obzirom na
predhodno izrabrane korakake broj obrtaja se odredjuje za struganje busenje i
glodanje a broj duplih hodova za rendsanje.Broj obrta s obzirom na puno iskoriscenje
postojanosti alata a s obzirom na puno iskoriscenje snage masine.Broj obrtaja s
obzirom na iskoriscenje postojanosti alata odredjuje se iz uslova jednakosti brzine
rezanja kao kinematicke velicine i brzinje rezanja kao glavnog fakota obrade.
Vk=Vt=nA. Na osnovu predhodne jednacije dobija se za :
Stuganje
Rendisanje
Busenje

nA=320CvKv/DTMAXS0Y (O/MIN)
nA= 1000rCvKv/(1+r) LTMaXS0y
(dh/min)
1-X0
y0
nA=320Cv0Kv/D
TM S0 (O/min) ili

Glodanje

nA=320CoKv/DSZY

ili

C0=CvDi/TMaXBqZU

NOZEVI ZA RENDISANJE
Zbog udarnog dejtva pri rendisanju nije pogodna primena plocica od krtih tvrdih
metala. S druge strane zbog boljeg iskoriscenja hoda alata pri rendisanju se
potrebljava tzv kukasti nozevi za rendisanje tj nozevi sa savijenom drskom. Kukasti
nozevi za rendisanje mogu biti:
-za uzduznu obradu
- za uzduznu finu obradu

-za obradu bocnih povrsina

-za usecanje I odsecanje

Drska ovih nozeva je izradjena od konstruktivnog celika a na reznom delu zalemljene

su plocice od brzoreznog celika. Umesto ovih nozeva postoje kukasti nozevi za
rendisanje I sa plocicama od tvrdog metala.
ALATI ZA OBRADU NA BUSILICAMA
Osnovni alati za obradu na busilicama sluze za izvodjenje zahvata busenja,
upustanja, prosirivanje, razvrtanje, I urezivanje I narezivanje navoja. Za prethodnu
izradu rpa I otvora sluze burgije. Najprostiji oblik burgije to je tzv ravna burgija koja
se retko upotrebljava. Na secivima umetka od od tvrdog metala postoje poprecni
zlebovi koji sluze za sitnije strugotine a drska burgije je sa otvorom radi dovodjenja
rashladne tecnosti. Za izradu rupa I otvora danas su u sirokoj primeni zavojne
burgije dvosecni alat sa dva zavojna zleba za izbacivanje strugotine. Drska burgije je
cilindricnog ili konusnog oblika. Burgije se uglavnom izradjuju od brzoreznog celika.

Danas se burgije izradjuju I sa umecima od tvrdog metala koji su zamenjeni na

reznom delu. Specijalni oblik burgije je zabusivac kojinse koristi za izradu posebnih
rupa za centriranje. Za izradu I obradu povrsina koje su povezane sa otvorima sluze
upustaci. Najcesce se koriste za konusno prosirenje otvora upustanje ceone
povrsine otvora. Za dalju obradu otvora I rupa posle busenja koriste se prosirivaci I
razvrtaci. Prosirivaci se izradjuju od brzoreznog celika ili sa umecima od tvrdog
metala. Mogu biti izradjeni izjedna sa cilindricnom ili konusnom drskom. Prosirivaci
imaju veci broj zlebova sa ostrim konusnim zavrsetkom koji pretstavlja rezni deo
alata. Postoje razne vrste konstrukcija razvrtaca sa pravim I zavojnim zlebovima sa
drskom. Za izradu navoja u prethodno izbusenjim rupama ili otvorima koriste se
ureznici I to na busilicama ili specijalizovanim masinama za izradu navoja. Ureznik
ima oblik navoja sa zlebovima za izbacivanje strugotine I otvaranje grudne povrsine
zuba. Zlebovi mogu biti pravi ili zavojni, levohodni I desnohodni. Za izradu
spoljasnjeg navoja koriste se nareznik koji ima oblik navrtke sa zlebovima radi
stvaranje grudne povrsine zuba alata.
GLODALA
Za izvodjenja razlicitih zahvata glodanja koriste se glodala kao visesecni alati
razlicitih konstrukcija I oblika. Za obradu ravnih povrina na horizontalnim
glodalicama primenjuju se valjkasta glodala . Ceono valjkasto glodalo primenjuje se
takodje za obradu ravnih povrsina. Za izradu zlebova razlicitih profila na
horizontalnim glodalicama primenjuju se koturasta glodala. Na specijalizovanim
glodalicama za izradu navoja primenju se glodalo na navoj. Testerasto glodalo sluzi
za usecanje I odsecanje.Ceona glodala sluze za ceonu obradu ravnih povrsina.
Glodala se izradjuju od brzoreznog celika ili tvrdog metala sa umetnutim plocicama.
Posebna grupa glodala su tzv ledjno strugana glodala. Ovo je narocito vazno kod
modulnih glodalaciji profil odgovara profile medjuzubja zupcanika.
ALATI ZA PROSTRUGIVANJE
Za izvodjenje opstih zahvata na horizontalnim busilicama-glodalica kao sto su
busenje prosirivanje glodanja I dr koriste se standardni alati koji se postavljaju
direktno u konus glavnog vretena ili preko trnova sa konusnom drskom. Medjutim na
horizontalnim busilicama glodalicama izvodi se jedan specifican zahvat- zahvat
prostrugivanja odnosno prosirivanje unutrasnih otvora struganjem gde alat u obliku
strugarskog noza koji je postavljen na nosac u obliku sipke izvodi glavno obrtno
kretanje. Ovim zahvatom se dobija vrlo visok kvalitet obradjenje povrsine sa
visokom tacnostu samog otvora. Za zahvat prostrugivanja se upotrebljavaju razlicite
konstrukcije reznih alata sa jednim nozem na sipkastom nosacu koji inace ima
konusni zavrsetak koji odgovara konusnom otvoru glavnog vretena sa vise nozeva
duz nosaca za obradu vise otvora istovremeno.
PROVLAKACI

Provlakaci pripadaju grupi vrlo slozenih I skupih reznih alata I primenjuju se samo u
serijskom I masovnoj proizvodnji. Provlakaci za unutrasnje provlacenje sastoje se od
drske koja sluzi za stezanje provlakaca prednjeg rukavca koji se obradjuje zatim od
radnog dela I zadnje drske . Radni deo provlakaca sastoji se od reano dela I dela za
kalibrisanje. Prednji deo reznog dela obuhvata zube za grubo rezanje zavrsava se
zubima za fino rezanje dok se za kalibrisanje sluzi za fino doterivanje otvora. Zadnja
drska obuhvata zadnji rukavac I zavrsetak provlakaca. Duzina provlakaca I broj
zbaca zavisi od duzine otvora koji se obradjuje. Inace korak zuba je promenjiv da bi
se poboljsala dinamicka stabilnost obradnog sistema za provlacenje. Provlakaci se
izradjuju od brzoreznog celika ili sa umecima od tvrdog metala. Danas se sa
umecima od tvrdog metala izradjuju provlakaci za spoljasnje provlacenje koji se
namenjeni za obradu ravnih povrsina.
TESTERE
Za secenje materijala koriste se trakaste testere u obliku lista koji se postavljaju u
okviru kruzne testere. Trakaste testere se izradjuju u obloku dugackih traka koji se
potom odsecaju na potrebnu duzinu da bi se krajevi lemili ili zavarivali. Listovi
testera se izradjuju standardnim duzinama. Izradjiju se izjedno ili sa kruznim
segmentima od brzoreznog celika.
ALATI ZA BRUSENJE
Za brusenje se koriste abrazivni alati tocila. Oni mogu biti razliciti po obliku I
dimenzija zavisno od zahvata brusenja za koji su namenjeni . Pored tocila opste
namene postoje I drugi oblici tocila posebna tocila vecih mera iz brusnih segmenata
kao I specijalna profilisana tocila za brusenje raznih profila navoja zupcanika. Tocila
se sastoje od dva osnovna materijala: obrazivnog I vezivnog. Abrazivni material
moze biti prirodnog ili vestackog porekla . Finoca tocila se odredjuje prema velicini
zrna abrazivnog materijala koji je definisam brojem. Vezivni materijal tocila je
biljnog keramickog ili metalnog porekla. BIljna veziva su na bazi smola to su tzv
bokelitna tocila sa oznakom B. Keramicka tocila imaju oznaku V a metalna tocila sun
a bazi alumunijuma . Jedna od karakteristika tocila je tvrdoca. Tvrdoca pretstavlja
meru jacine vzivnog sredtva koji sprecava izvaljivanje abrazivnih zrna.
PRIBORI
Pribori pretstavljaju deo obradnog sistema I sluze za stezanje obratka I alata a
obezbedjuju I postavljanje alata I obratka u tacno odredjeni polozaj. U mnogim
slucajevima obezbedjuju I potrebno vodjenje alata u odnosu na obradak. Sire
posmatrano u priboru se mogu uvrstiti I sva pomocna sredstva koja direktno
neucestvuju u obradnom procesu vec ga samo potpomazu.
Stezni pribori

Vrsate steznih pribora opste namene koji se najcesce primenjuju na obradnim

sistema su: -univerzalne stezne glavre ;-sljci;-univerzalni stezac za alat za alate sa
cilindricnom drskom;-bzi stezac za alate sa cilindricnom drskom;-elasticne stezne
caure; -masinske stege;- magnetne ploce. Univerzalni stezna glava sa tri celjusti
njacesce je standardni pribor strugova glodalica I brusilicama. Sluzi za stezanjw
okruglih obratka ili obratnih alata sa drskom. Razlikuju se po stepenu univrzalnosti
konstrukcije. Mehanizmi za samo centriranje I konstrukciju mehanzma za stezanje. S
obzirom na stepen univerzalnosti danas se najvise koristi strug sa univerzalnom
steznom glavom sa rucnim stezanjem pomocu kljuca. Cilindricn delovi narocito vcih
duzina baziraju se u steznu preko centralnih zupcanika gnezda pomocu siljaka,koji
najvise koriste na strugovima I brusilicama za okruglo brusenje. Kod atrugova se na
primer prednji siljak postavlja u konus glavnih vretena s kojim se sinhrono obrce.
Zadnji siljak s postavlja u konus zadnjeg nosaca siljaka gde se dalje njegovim
aksijalnim pomeranjem vrsi stezanje. Za stezanje obrtnih alata sa cilindricnom
drskom (burgije,upustaci,prosirivaci,ravrtaci,vretenasta glodala)koristi se univerzalni
stezac koji se u konusu glavnog vretena p[ostavlja preko posebne konusne drske. Za
brzo stezanje takodje alata sa cilindricnpom drskom koriste se stezaci u kojima se
postavljaju elasticne caure. Stezne caure inace pripadaju tkzv elasticnim stezacima
a izvedene su u obliku rezernih cevastih tela koja se pri aksijalnom pomeraju pod
dejstvom konusnih elemenata radijalno primicu centrirajuci I istovremeno fiksirajuci I
polzaj alata ili obratka. Masinske stege koriste se za rucno stezanje rzalicitih
obradaka na rendisaljki busilicama I glodalcama. Razlicite konstrukcije ovih stega
koje mogu biti okretne u ravni I prostoru omogucuju orjentaciju omogucuju
orijntaciju obradka za obradu reznih povrsina pod uglom. Pored rucnih postoje I
stege sa mehanizovanim stezanjem (najcesce hidraulicnim) za postavljenje I
stezanje obradaka od feromageticnih materijala sa ravnim baznim povrsinama
koriste se magnetne stezne ploce koje se najvise primenjuju na busilicama. Mogu
biti sa feromagnetnim magnetima ili elektricnim. Magnetne stezne ploce
obezbedjuju ravnomernu sil stezanja po celoj duzini,oslonac baznoj povrsini obratka
imaju visoku krutost I jednostavno brzo stezanje.
Kvalitet obrade. Osnovne definicije
Kvalitet izratka koji predstavlja transformacioni izlazni material iz obradnog sistema
je kompleksan pokazatelj I funkcija kvaliteta klasifikacije dela kvalitet obradnog
sistema projektovanog obradnog predmeta kvalitet polaznog materijala I drugo.
Kvalitet obrade je jedan od uslova za postizanje potrebnog kvaliteta izratka
obuhvata: -tacnost obrade ; -kvalitet obradjene povrsine. Ova dva funkcije su
velikog broja isticajnih faktora.
Tacnost obrade
Tacnost obrade predstavlja stepen podudarnosti obradjenih delova sa prethodno
odredjenim etalonom. Sto je veca ta podudarnost to je veca I tacnost. Inace tacnost
obrade obuhvata: -tacnbost mera; -tacnost oblika povrsina;- tacnost medjusubnog

odnosa dve ilio vise povrsina. Tacnost mera (presnik cilindricne povrsine dubina ruoe
ugao konusa I drugo) prdstavlja stepen podudarnosti ostvarene sa nominalnom
merom. Tacnost oblika povrsine predstavlja stepen podudarnosti odredjene povrsine
sa odgovarajucim gemotriskom povrsinom. Odstupanja od oblika povrsina mogu biti
razliciti. Na primer cilindricmne obradjene povrsine mogu imati malu konusnost
nekruznost u poprecnom preseku iskrivljenost ose I drugo. Ravne povrsine mogu biti
istupljene ili udubljene ili mogu imati neko drugo odstupamnje u ravni. Tacnost
medjusubnog odnosa povrsina definise se odgovarajucim odsupanjima od zadatim
nominalnog polozaja kao na primer ; odstupanja od paralelnosti upravnosti sa
osnosti cilindricnih povrsina I drugo. Tacnost obrade je postignuta ukoliko su sva
odstupanja mera obima povrsina I njihovog medjusubnog polozaja unutar granica
koje su propisane na tehnickom crtezu dela. Ove granice se zadaju tolerancijom
mera I dozvoljenim odstupanjima oblika I medjusubnog odnosa povrsina. Odstupanja
od nominalni mera oblika I medjusubnog polozaja povrsina nastaju usled gresaka
obrade koje su funkcija: -geometriske tacnosti obradnog sistema (masine tacnosti
alata,tacnosti pribora I polazne tacnosti pripremka a narocito baznih povrsina);temperaturnih deformacija elemenata obradnog sistema;-podesavnja masine;
-stanja alata pripremka
Kvalitet obradjene povrsine
Kvalitet obradjene povrsine odredjuje se preko; -hrapavosti;-valovosti;-fizickomehanickih svojstava povrsinskog sloja. Hrapavost predstavlja migkrogeometriske
neispravnosti povrsnie tj neravnih na maloj referentnoj duzini odredjenog pravca
povrsine. Valovitost obuhvata nepravilnost povrsine posmatrane u odredjenom
pravcu na duzini koja je dzina veca od referetne duzine konacno,fizicko mehanicki
ovaj stav povrsinskog sloja su tvrdoca struktura I dubok hod stalnih napona
deformacija kristalne resetke I drugo. Npominj se da je kvalitet obradjene povrsine
odredjen I drudim nepravilnostima kao sto su ogrebotine naprsline jamice I drugo.
Prema standard JUS MA> 1020-81 definisani su parametric hrapavosti u sistemu
srednje linije ( sistem)gde srednja linija predstavja osnovnu baznu liniju nominalnog
pravila. Ona se odredjuje tako da u grtanicma referetne duzine alfa srednje
kvadratno odstupanje profila (y1,y2,yn) Za profil obradjene povrsine mogu se
definisai sledecim parametrima I najveca visina neravnina Rmax kao razmak
izmedju dve paralelne prave koje u granicama referent duzine dodiruju najvisu I
najnizu tacku profil I paralelne su sa srednjom linijom.- Korak brazda ,k, kao razlike
dva susedna najizrazitija vrha efektivnog profila u granicma referetne duzine.
srednje aritmeticko odstupanje profila Ra kao srednja aritmeticka velicina
odstuopanja apsolutnih vrednosti svih tacaka efektivnog profila u granicama
referetne duzine.-srednja visina neravnina R kao razlika izmedju srednje aritmetickih
vrednosti 5 najvisih I pet najnizihtacaka pravilima u granicama referetne duzine a
koje su merene od proizvoljne prave paralelne sa srednjom linijom. procenat
nosenja profila Pn ,odsekaca efektivnog profila na referetnoj duzini I toi sa pravom
koja je paralelna sa srednjom linijom, a nalazi se na razmaku C od najvise tacke
profila. Osnovni kriterijum hrapavosti je Ra dok su Rmax , Rz I Pa dopunski

kriterijumi. Prema osnovnim kriterijumu hrapavosti se razvrstava u 12 klasa.

Standard jos propisuje vrednosti za referetnu duzinu I procenat nosenja. Znak za
povrsinsku hrapavopstr koji se ucrtava na povrsinu crteza delova propisana je
standardom JUS M.A.065 osnovna oznaka na ovom znaku propisuju hrapavost Ra ili
klasu N a u pojedinim slojevima daju se u dopunske oznake.
Koleracija izmedju kvaliteta I metode obrade
Na kvalitet obradjene povrsine utice vrlo veliki broj faktora od kojih su najvazniji;
-metod obrade; -parametri obrade;-materijal obratka I alata ; -geometrija alata ; dinamicko ponasanje obradnog sistema ;-p[rimena sredstava za hladjenje I
podmazivanje;-stanje alata ( stepen hrapavosti) ; -naslage na grudnu povrsinu alata
I drugo. Ovi faktori uticu na velicinu hrapavosti I stanje povrsinskog sloja tj na
dubinu defekrtnog sloja koji se oznacava sa C I zavisi od metode obrade I gore
navedenih faktora iznosi 15-80 Zbog veliok broja uticajnh faktora tesko je postaviti
sigurnosnu korelacionu vezu izmedju pojedinih metod obrade I kvaliteta obradjenih
povrsina.